Sadraj

Uvod ........................................................................................................................................... 3
1.

Pm intgrtivn nstv ................................................................................................. 4

1.1.

2.

Koncept integrativne nastave ....................................................................................... 6

Znaaj i primena integrativne nastave u praksi ................................................................... 8

2.1.

Ciljevi integrativne nastave ......................................................................................... 8

2.2.

Nivoi integrativne nastave ........................................................................................... 9

Zakljuak .................................................................................................................................. 11
Literatura .................................................................................................................................. 12

Uvod

Prdmt intrsvnj u vm rdu dn d invtivnih mdl ki s u nm

brzvnm sistmu rtk primnju zbg zhtvng plnirnja, rgnizci i rlizci
vg nstvng mdl. Rdi s, nrvn, intgrtivn nstvi k, nlst, uvk ni
dbil mst k zsluu u nstvnm prcsu. Uprv iz tih rzlg, cil vg rd i st
isticnj zn primn intgrtivn nstv.
Sitni su ni ki Uitlv rd, z sitn smtru, smatra Dostojevski. Dnnjm
Uitelju s mr mguiti stln strun usvrvnj, tmln priprmnj z rd i
svkdnvn prnj dstignu pdgk nuk. k lim intgrtivn nstvi dti vi
mst u nm brzvnju, nstvnik mrm spsbiti z:
-

plnirnj i priprmnj intgrtivn ntv,

rgnizciu fiksng muprdmtng pvzivnj,

istrivki duh pri prnlnju hrizntln pvznsti,

shvtnj zn clvitg unj nstvnih sdr,

prnnj funkcinlnih znnj i

sprmnst z timski rd.

1. Pm intgrtivn nstv

Integrativni pristup objedinjuje ideju celovitosti, strukturiranja i univerzalnosti veze

koja postoji izmeu objekata iz realnosti. Pojam integracija znai sjedinjavanje odreenih
delova u jednu celinu i meusobnog povezivanja autonomnih elemenata. Nastava, zasnovana
na ovom pristupu, moe biti za uenike veoma stimulativna i podsticajna. Sadraji koji su
meusobno povezani doprinose znanju koje je celovito, vredno i upotrebljivo.
Integrativa nastava je nastava u kojoj su granice izmeu razliitih predmeta ili
disciplina izbrisane ili delimino neprimetne. Ova nastava ostvaruje smislene veze izmeu
slinih aspekata razliitih disciplina. Discipline se meusobno integriu, proimaju i sintetiu
u novu celinu koja je vea i znaajnija od prostog zbira sastavnih elemenata (pojedinanih
predmeta, disciplina).
Znanja se ne dele vetaki na predmete i discipline, ve integrativna nastava posmatra
svet kao celinu i na taj nain i prouava. Ovo omoguava jedan celovit kontekst za uenje koji
vodi ka veoj mogunosti da se zapamte veza i da se reavaju problemi. Integrativno uenje
podrazumeva sagledavanje razliitih dimenzija jednog problema, sagledavanje iz razliitih
uglova i sa razliitih strana. Najbolje se pamte i stiu informacije koje su povezane u smislenu
mreu znaenja.
Integrativni pristup podrazumeva aktivnog uenika ali i Uitelja. Ono se ne svodi
samo na prenoenje injenica, nego mnogo vie na reavanje problema, postavljanje pitanja i
aktivnog traenja odgovora iz svoje okoline i okruenja.
Pmvn intgrtivnu nstvu vrl clvit drdi Lk (1994) nglvui
d nju trb shvtiti k:
-

kmplksn istrivnj znnj iz rzliitih blsti pitnjim iz ivtn stvrnsti

unik;

rcinln krtnj krz nstvn blsti i bdinjvnj rzliitih lmnt u

lgin misn clin k rln drvu ivtnu stvrnst;

dinstvn zdnik vrit u znnju k pdstiu unik d iznlz dns,

stvru mdl, sistm i struktur;

primnjnu mtdlgiu i zik vi prdmt rdi istrivnj glvn tm,

prblm ili iskustv;

spnj vi prdmtnih blsti u dnu nk kk dc u svkdnvn rlnsti

svldvu prdmt i pv slivui ih u dinstvn prcs;

nvi nin rzmilnj;

priprm z primnu znnj u nvim situcim (trnsfr znnj) primnm

usvnih misnih mdl (prema: Vilotijevi, 2000:5).

Shoemaker stvl u kntkst vi tm d bi krirl dfiniciu intgrtivn nstv,

p k: Intgrtivn brzvnj dnm linim prsc vi prdmt pvzuui rzliit
spkt kurikulum u smislnu clinu d bi s fkusirl n dnu iru tmu iz rzliitih
nstvnih blsti. Intgrtivni pristup unju nglv intlktulni, drutvni, mcinlni
i sttski rzv, pdrv clvit rzv unik, n usrdsru s n izdvn, uglvnm
kgnitivn spkt (Bulubi-Kuzmnvi, 2007:148).
Uitelji, primnm intgrtivn nstv, unik priprmu z clivtn unj i
in klu intrsntnim i ivtnim. Intgrtivn nstv rzvi nin unj i usvnj
znnj ki n mntlnm nivu uspstvlu musbn vz k unik pdstiu n
trnj nvih rnj. m izdviti tiri klun lmnt intgrtivng brzvnj:
-

Nstvni prcs smilv i rlizu vi prdmtnih nstvnik,

Unici istvrmn pruvu rzliit prdmt,

Znimliv nstvn i vnnstvn prktn ktivnsti u kim tim prdmtnih

nstvnik kmbinu istrivnj i pruvnj sdr,

Intgrtivni nstvni sdri zhtvu rlizciu putm dvs ili clg

nstvng dn.

U v vrsti nstv sdri s psmtru k sistm i imu sbin sistm, upt.

Intgrci s, u tm kntkstu, pvlu vi blik, k t su clkupnst, kmplksnst,
urnst,

pvznst

rgnizvnst

(Viltivi,

2006:18).

Pm intgrtivn

nstva kd nmkih i ruskih utr uptrblv s k pm inkluzivn nstv n nm

pdruu.
snv z intgrtivnu nstvu in tmtsk clin. Znnj, k unici stiu, mru
funkcinln i smisln biti pvzn, n d sdr dng nstvng prdmt u
ptpunsti bud dvn i npvzn s sdrim stlih nstvnih prdmt. Nrvn, n

trb p svku cnu sv tmtsk clin pvzivti, v pvzivnj urditi tm gd t

mgu i gd dti fkt ki trb.
U sreditu integrativne nastave je pojam - integrativno uenje. Intgrtivni pristup
unju nglv intlktulni, drutvni, mcinlni i sttski rzv, pdrv clvit
rzv unik, n usrsru s n izdvn, uglvnm kgnitivn spkt (BulubiKuzmnvi, 2007:148). U srditu intgrtivng unj individulizirn prgrm usmrn
prm uniku, n prgrm usmrn prm prdmtu i vn d Uitelja.
Intgrtivn unj (unj k s tmli n srdnji u k s pmvi pput
prtnrstv, iskustvn i sciln unj zbiln shvtu) n ptku usmrn prm
surgnizcii

sudgvrnsti,

ztim,

pstupn,

prm

smrgnizcii

smdgvrnsti. Ui s zdniki, dn d drugg, intrkci n usmrvu

iskluiv Uitelji (Bulubi-Kuzmnvi, 2007:149).

1.1.

Koncept integrativne nastave

Kncpt intgrtivn nstv m u sbi d udini rzn drug blik nstv k

t unj tkrivnjm, prblmsk unj i sl. Intgrtivn nstv svsn svih
grnic md vi d frntln nstv k smtr d s b sv m pstii prdvnjm i
pkzivnjm. Bil bi pgrn sv sdr unj tmliti n intgrtivnm unju. stli
nstvni blici stu i dl ptrbni, i primnlivi.
Ovo je oblik nastave u kojoj se ,,gradivo problematizuje (i to za uenike!), tj. otvaraju
se pitanja na koja gradivo koje se izlae daje odgovore; ili se postavljaju problemi koji
proistiu iz povezivanja nekog korpusa znanja i linih, ivotnih ili profesionalnih interesa, i
znanja ili oekivanja koja imaju oni koji ue (Ivi, Peikan, Anti; 2001:143).
Nt Drbnjk (Drbnjk, 2007.) plzi d stvv k u svim rdvim
zstupu Vrthmr, Kfk i Klr s dn strn i D. Dui s drug strn i n bzi tg
iznsi stv d s pd intgrlnu nstv pdrzumv stvrivnj princip d svi
lmnti nstvng prcs (sdrni, psihlki, sznni, scilki i rgnizcini) budu
funkcinln pvzni i d in hrmninu clinu. (Drbnjk, 2007:81) Drbnjk vd
gvri tri blik intgrci (ptpunm, dliminm i blkvskm) i nivim intgrci
(unutrprdmtn, muprdmtn i musistmsk intgrci).
Vsn rvi (rvi, 2007) vrl prcizn dfini intgrtivnu nstvu i k
Intgrtivn nstv nstv u k su grnic izmu rzliitih prdmt ili disciplin

izbrisn ili zmgln. U intgrtivn nstvi s stvruu smisln vz izmu slinih

spkt rzliitih disciplin. pristup u km s intgriu, musbn primu i
sinttiu prspktiv nklik disciplin u nvu clinu k v i znni d prstg
zbir sstvnih lmnt, u vm sluu pdinnih disciplin ili prdmt. (rvi,
2007: 76)
U dlm rzmtrnju sutin intgrtivn nstv rvi ukzu d vkv pristup
mguv clviti kntkst z unj ki vdi k v mgunsti d s nprv i
zpmt vz i d s rvu prblmi (rvi, 2007:77). t kntkst z unj p
mng mu krktristin, dnsn visln. Intgrtivnst n zni dricnj d smih
disciplin. Nni krni s nlz uprv u njim, li intgrtivnst nudi ltrntivu
dmincii znnj iz ugl pdinnih disciplin. Pdinn disciplin nm nud dubinu i
fkusirnst intgrtivnst irinu kntkst, prmnu prspktiv li i primnu znnj iz
dn blsti u drug t. funkcinln znnj. (rvi, 2007:76).
Vin vih utr sim trmin intgrtivn nstv u drnm kntkstu
uptrblv i trmin intgrtivn unj znvui njim dn d klunih prcs u
intgrtivn nstvi. v nkih d njihvih stvv intgrtivnm unju.
Intgrtivn unj pdrzumv sgldvnj rzliitih dimnzi dng
prblm, sgldvnj iz rzliitih uglv i s rzliitih strn. zk nbl sti i pmti
infrmci nd kd s n mgu pvzti u smislnu mru znnj. (rvi,
2007:77).
Kk sm v rni rkli sim sintgm intgrtivn nstv i intgrtivn unj
pnkd s susrm i s trminm intgrisn nstv t stvr drn dilm d li
r psbn ktgrii ili r sinnimu.

2. Znaaj i primena integrativne nastave u praksi

Nstvn prks pkzu d s brzvni prcs rlizu n trdicinln nin gd

unik uvk im psivnu ulgu i gd nstvnik t ki dminir uinicm, d
unik s zhtv rprduktivn mmrisnj injnic. snvni rzlg z vkv stnj
inrtnst i nsprmnst nstvng kdr d prihvti invtivn mdl k snvn i
svkdnvn ptrb brzvng prcs. Nrvn d mu njim pst i usmlni
pdinci, uglvnm iz rd uitl, ki u svm nstvnm prcsu svkdnvn primnjuu
intgrtivnu nstvu i n z tu grupu pdinc dvn prstl biti invtivn.
Intgrtivni pristup u rzvinm svtu dvn prst biti invci, kd ns
uvk rtkst z ku su zsluni mbicizni pdinci i t uglvnm u rzrdn nstvi,
dk prdmtn nstv uvk ztvrn z vkv izzv. U prilg tm gvri
injnic d u nm brzvnm sistmu psti nskld izmu mlih i striih rzrd u
pgldu njihvih funkcinlnih znnj.
injnic d s primnm intgrtivn nstv u v mri usvu funkcinln
znnj, z rzliku d trdicinlng pristup putm kg unici sm mmriu injnic
k u stvrnm ivtu nisu primnjiv. Zt i sm svdci izv, unik striih rzrd,
d nstv dsdn, d u bsmislic i d dv ku d s nstvni dn zvri. Rditli
i strun vnst s slu d kl u suprtnsti s vrmnm u km dc iv i z k s
sprmu, d ptrn sdrim primrnim nkim drugim vrmnim i d nm dc iz
nj izlz prptrn bilm pdtk k n mgu d primn u svkdnvnm ivtu.

2.1.

Ciljevi integrativne nastave

Nzdvlstv trnutnim brzvnim sistmm, pkzuu i Uitelji ki s pri

rlizcii nstvng prcs susru s prblmim zdrvnj pnj unik,
uspstvlnjm disciplin n su i mtivisnsti unik d usvu nstvn sdr.
Psldnjih gdin primtni su pkui d s kl mnj i insistir s n stvrnju
uslv ki bi dprinli d s unici u tku nstvng prcs su pritni i putni.
Sv v ukzu n ptrbu uvnj intgrtivng pristup u n brzvni sistm u km
ksnic plnirnj biti individulizirn prgrm usmrn prm uniku, n prgrm
usmrn prm prdmtu i vn d Uitelja. Pdsticnjm hrizntlng i vrtiklng

pvzivnj nstvnih prdmt i uptrbm rznvrsnih blik i mtd rd, uvdim

intgrisnj nstvnih sdr k im z cil:
-

Pdsticnj krtivnsti i intlktuln rdznlsti unik;

Pmgnj unicim rzumvnj sutin nstvnih sdr;

mguvnj unicim usvnj funkcinlnih znnj;

Ukluuivnj uniik u plnirnj, priprmnj i rlizciu ktivn.;

Prunj dvln vrmn z prvin vrdnvnj ktivnsti;

Pvvnj zdvlstv unik i Uitelja;

mguvnj timskg rd Uitelja;

snivnj Uitelja z muprdmtn pvzivnj (uki, 2008:82-83).

2.2.

Nivoi integrativne nastave

Iz nvdnih cilv intgrtivn nstv, sn s mgu sgldti dbr strn vg

invtivng mdl. Uprv, zbg vih cilv, ki s ngd prklpu s zhtvim
svrmn kl, sn s mgu sgldti prdnsti vg invtivng mdl i njgv
ptrb implmntci u svkdnvnu nstvnu prksu. Sledea ema predstavlja nivo
integrisanosti nastave.

Na osnovi ove eme moemo zakljuiti da integrativni pristup podrazumeva aktivnog

uenika. Ovakav pristup se ne svodi samo na prenoenje injenica, nego mnogo vie na
reavanje problema, postavljanje pitanja i aktivnog traenja odgovora iz svoje okoline i
okruenja.

10

Zakljuak

Integrativna nastava je inovativni model u kojem ne postoje strogo povuene granice

izmeu pojedinih predmeta, ve se nastavne jedinice razliitih oblasti izuavaju integrativno,
u meupredmetnoj povezanosti.
Integrativna nastava je jo relativno mlad oblik nastave i jo dovoljno neaktuelan u
naem kolstvu. U poslednje vreme, je primetan porast interesovanja za ovakav nain
realizacije nastavnog procesa u naem kolama. U toku je traganje za mogunostima
realizacije integracije u nastavnom procesu iz najrazliitijih smerova.
t pr shvtim d ulg uitl nt drugi ng u prthdnim dcnim, t
m pr pkuti zmniti trdicinlni stil nstv nkim d invtivnih mdl, pput
intgrtivn nstv. k n pstnm svsni injnic d nm dns klu phu unici
s mntlnim sklpm intrnt i nprdnih thnlgi ki tr brzu prrdu infrmci,
n nstvni prcs st nznimliv i sttin, tim i nuptrbliv u vrmnu k
dlzi. Uklik n vrm prpznm dbr strn intgrtivn nstv, pput dinminsti,
intrdisciplinrnsti i funkcinlnih znnj, di m d kvlittnih pmk u nstvnm
prcsu ki unik priprmiti z uspeno unj.
Svrmni nstvnik mr d istru kristi mdrn thnlgi, mr d stvr i
d im priliku d sv stvrltv vn przntu i n t nin s mtivi z dl strun
nprdvnj i usvnj nvih sznnj.
Kd nstvnik s mr prbuditi l i ptrb z nprdvnjm u struci, r sm
svdci istvtng pl nih ki s nprstn strun usvrvu i psivnih usnik
nstvng prcs. Sv dk u nim klm budu ist finnsiski stimulisni ktivni i psivni
usnici nstvng prcs, d td sprmnst n unnj invci u nstvnu prksu,
pput intgrtivn nstv, biti usmlni pdinni pkui, nikk msvn primn
istih.

11

Literatura

1. n Sprmi, Intgrtivn nstv, brzvn thnlgi, 1-2/2007.

2. uki, . (2008): mtsk intgrtivn nstv, brzvn thnlgi, Bgrd,
1, 80-88.
3. Ivi, .,Peikan, A., Anti, S. (2001), Aktivno uenje, Institut za psihologiju, Beograd.
4. Nt Drbnjk, Intgrtivn nstv, brzvn thnlgi, 1 -2/2007.
5. Vsn rvi, Invtivni mdli nstv, brzvn thnlgi, 4/2007.
6. Vilotijevi, M. (2000.), Vrste nastave, Uiteljski fakultet, Beograd.
7. Viltivi, N. (2006): Intgrtivn nstv prird i drutv, klsk knjig, Bgrd.
8. Zric uri, Intgrtivni pristup nstvi, brzvn thnlgi, 3/2007.

12