Uvod

Od svog nastanka oveanstvo je stvaralo otpad. Prva mala ljudska naselja poela su se stvarati prestankom nomadskog naina ivota prvobitnih plemena i poetkom zemljoradnje. Nova, poljoprivredna ivotna sredina, lako je izlazila na kraj sa minimalnom koliinom otpada prirodnog porekla nastalog kao rezultat poetne poljoprivredne delatnosti oveka i problem vrstog otpada nije postojao. itelji prvih naselja sami su se starali o unitavanju nastalog otpada, koji su obino zakopavali u jame, iskopane u okolnim naseljima. Sa porastom stanovnitva, promenom naina ivota i navika u ishrani koliina otpada rasla je drastino i menjala svoju sadrinu. U drugoj polovini 20. veka situacija je postala jo sloenija usled pronalaska novih sintetikih, esto toksinih materijala i hemikalija ukljuujui i plastine mase, pesticide, rastvore i sredstva za ienje. Prisustvo tih hemikalija u industrijskom i gradskom otpadu zahteva mnogo sloeniji pristup pri odlaganju otpada. ovek je jedino bie na planeti koje zadovoljenjem svojih potreba stvara otpad, i time ugroava ivotnu sredinu. Svi proizvodi koje stanovnitvo koristi u svakodnevnom ivotu posle upotrebe postaju komunalni otpad. Njime treba pravilno upravljati, jer razvojem gradova i industrije u njima, kao i porastom broja stanovnika, dolazi do porasta svih vrsta potronje, a posledica toga je uveanje koliine vrstog, komunalnog otpada, koji je potrebno kontrolisano odlagati. Komunalni otpad je veoma sloen i heterogen materijal, koji je, pri normalnim uslovima, u vrstom agregatnom stanju. Nastaje kao rezultat ovekovog ivljenja i privreivanja, pre svega u urbanim sredinama. Upravljanje komunalnim otpadom obuhvata funkcije sakupljanja, transporta, reciklae, ponovne upotrebe, tretmana i odlaganja komunalnog vrstog otpada. Nastajanje komunalnog otpada zavisi od stepena industrijskog razvoja, ivotnog standarda, naina ivota, socijalnog okruenja, potronje i dr. Savremene tendencije upravljanja otpadom stavljaju kao imperativ poveanje koliine recikliranog i obraenog otpada, tako da se koliina konano odloenog otpada smanji na oko 30% od ukupne koliine stvorenog komunalnog otpada. Naa zemlja, koja pretenduje na lanstvo u EU mora da uskladi svoja zakonska reenja iz oblasti upravljanja vrstim komunalnim otpadom sa vaeim regulativama EU. Ovaj deo e, po svemu sudei, predstavljati laki deo posla. Menjanje ponaanja ljudi i shvatanja vanosti reavanja ovog problema postavlja se kao glavna prepreka. Jedan od najstarijih zadataka upravljanja otpadom predstavlja sakupljanje otpada. Istorijski gledano, sama svrha sistema sakupljanja komunalnog vrstog otpada bila je uklanjanje otpada iz dvorita i sa ulica grada. Sakupljanje otpada je poboljalo higijenu u gradu i spreilo irenje bolesti i zaraza. Danas sakupljanje komunalnog vrstog otpada obezbeuje uspeno funkcionisanje urbane infrastrukture, pruanjem logistikog okvira za izdvajanje reciklabilnog otpada i otpada za odlaganje. Transfer i transport otpada podrazumeva opremu i ureaje za pretovar otpada iz manjih vozila i posuda za sakupljanje otpada u velike sabirne posude i njihov transport do lokacije za preradu ili konano odlaganje. Transfer i transport postaju neophodni u sluaju velikog rastojanja izmeu lokacije nastajanja i lokacije korienja ili trajnog odlaganja otpada kada direktan transport vozilima za sakupljanje postaje ekonomski neprihvatljiv. U ovom radu je ukazano na to da je jako vano uvesti otpad u ciklini sistem gde je on ponovna energija, sirovina ili pak proces. To vodi uveanju njegove efikasnosti i smanjenju optereanja urbane sredine u celini, u okviru eko-bezbednosti. A cilj rada je da prikae postupak nastanka, prikupljanja, skladitenja, transporta i odlaganja otpada u jednoj urbanoj sredini, uz procenu i

kvantifikaciju uticaja na radnu i ivotnu sredinu. Posebna panja u radu se posveuje problemu odlaganja i sakupljanja komunalnog otpada, koji se javio sa samim nastankom ljudskog drutva, vremenom se intenzivirao, a razvojem industrije i naglim porastom broja stanovnika na zemlji postao i kljuni problem ouvanja ivotne sredine. 1. KOMUNALNI OTPAD Otpad je nepotreban, neeljen ili suvian materijal preostao nakon zavretka nekog procesa. Ili moemo rei da pod otpadom podrazumevamo svaki materijal ili predmet koji nastaje u toku obavljanja proizvodne, uslune ili druge delatnosti, predmeti iskljueni iz upotrebe, kao i otpadne materije koje nastaju u potronji i koje sa aspekta proizvoaa, odnosno potroaa nisu za dalje korienje i moraju se odbaciti. Otpad je vrlo subjektivna stvar, jer ono to nekom nema vrednost nekom pak ima. Poznato je da su neke otpadne materije vredni resursi te postoje razne mogunosti da se na najbolji mogui nain iskoriste. Tako imamo otpad koji treba na siguran nain da se uniti i otpad koji moe dalje da se koristi. Koristan otpad je otpad iz kojeg dobijamo sekundarne sirovine- materije koje moemo reciklirati- ponovo upotrebiti: metal, plastika, staklo, elik, papir... Organske ostatke moemo humificirati- reciklirati u ubrivo. Gorive materije moemo spaljivati. Suprotno od toga ima otpada kojeg smatramo nekorisnim, kojeg ini otpad koje se ne koriste. Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja jedan od najveih problema sa aspekta zatite ivotne sredine. Otpad je direktno vezan za ljudski razvoj i sa tehnolokog i sa drutevog aspekta. Upravljanje otpadom je kontrola nad prikupljanjem, obradom i odlaganjem razliitog otpada. Celokupna industrijska delatnost, proizvodnja energije, poljoprivredna delatnost i aktivnosti u komunalnoj infrastrukturi, osim svojih primarnih proizvoda, proizvode i otpad negasovite, tene i vrste materijale (komponente) koji direktno ugroavaju ivotnu sredinu. Negativan uticaj ovih materijala moe se donekle ublaiti razvojem i korienjem efikasnijih tehnikih i tehnolokih procesa i ureaja, bezbednim deponovanjem, stalnom i kvalitetnom kontrolom. Otpad moe biti u vrstom, tenom, gasovitom i aerosolnom agregatnom obliku, nastaje u procesu proizvodnje ili koritenja sirovina. Otpad se moe preraivati ili odlagati u skladu sa zakonom i odgovarajuim propisima jedne drave. Otpad se deli na vie naina: a. prema sastavu, b. prema mestu nastanka, c. prema toksinosti. Podela otpada prema sastavu: staklo, organski otpad, plastika, papir i karton, limenke, elektrini ielektronski ureaji, stara vozila, gume, otpadna ulja i maziva, otpadne hemikalije, boje, tekstil,metali, drvo (sl. 2.1). Prema mestu nastanka, otpad se deli na : Komunalni otpad Komercijalni otpad Biorazgradivi otpad Ambalani otpad Medicinski otpad -2-

Industrijski otpad Graevinski otpad Poljoprivredni otpad Slika 2.1 Prosean sastav otpada u veim gradovima Srbije

U zavisnosti od opasnih karakteristika koje utiu na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, otpad moe biti: neopasan, inertan i opasan. Neopasan otpad je otpad koji, zbog svoje koliine, koncentracije ili fizike, hemijske i bioloke prirode, za razliku od opasnog otpada, ne ugroava zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu i nema karakteristike opasnog otpada. Inertan otpad je otpad koji nije podloan bilo kojim fizikim, hemijskim ili biolokim promenama; ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi nain fiziki ili hemijski reaguje, nije bioloki razgradiv ili ne utie nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na nain koji moe da dovede do zagaenja ivotne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi, ne poseduje ni jednu od karakteristika opasnog otpada (akutna ili hronina toksinost, infektivnost, kancerogenost, radioaktivnost, zapaljivost, eksplozivnost), sadraj zagaujuih materija u njegovom vodenom ekstraktu ne sme ugroavati zakonom propisani. Opasan otpad je otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija moe prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi, kao i zdravlje ivotinja, i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika (eksplozivnost, zapaljivost, sklonost oksidaciji, organski je peroksid, akutna otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u kontaktu sa vazduhom oslobaa zapaljive gasove, u kontaktu sa vazduhom ili vodom oslobaa otrovne supstance, sadri toksine supstance sa odloenim hroninim delovanjem, kao i ekotoksine karakteristike), ukljuujui i ambalau u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan. Svi sastojci vrstog otpada su dvojaki: - fermentabilni i to organski, koji se brzo raspadaju, npr. ostaci preraene i nepreraene hrane, kosti, uginule ivotinje itd. - inertni (organski i neorganski), koji se razlau veoma sporo kao keramika, staklo, plastika i sl. DEFINISANJE VRSTE I SASTAVA KOMUNALNOG OTPADA Dakle, podela otpada moe se izvriti na nekoliko naina. Najee se kao kriterijum uzima vrsta materijala od kojeg je odbaeni predmet sainjen (lim, hartija, staklo, organski materijal...) to je pogodno i za razvrstavanje u cilju reciklae. Takoe, kriterijum moe biti i izvor otpada (da li je u pitanju domainstvo, fabrika, bolnica...) jer se na taj nain moe uvideti potencijalna opasnost od odbaenog materijala u cilju to bezbednijeg odlaganja. Prosena porodica u Evropi baca oko dve tone otpada godinje. Po mestu i izvoru nastanka, u naim uslovima, najee se razlikuju sledee vrste otpada: -3-

Komunalni otpad (Kuni otpad, komercijalni otpad) Industrijski otpad

Komunalni vrsti otpad po definiciji ukljuuje otpad iz domainstva, kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode i sastava slian otpadu iz domainstva: neopasni otpad iz industrijskih, komercijalnih ustanova (ukljuujui bolnice) i institucija, administrativnih ustanova, zanatskih radnji, graevinski otpad (ut, zemlja, meoviti otpad sa gradilita), pijani otpad, batenski otpad, zeleni otpad iz parkova i groblja i ostatke od ienja ulica. Generatore komunalnog otpada predstavljaju sva domainstva na teritoriji optine, preduzetnici, privredna drutva, javne ustanove, hoteli, organizacije. Otpad iz domainstava se uobiajeno ne smatra opasnim otpadom, s obzirom da se sastoji od materijala kojim je pre konanog odlaganja rukovao pojedinac. Meutim, ova vrsta otpada moe veoma da varira u sastavu, a to u velikoj meri zavisi od naina ivljenja proizvoaa otpada. Primera radi, u zemljama gde je skoro sve to se kupuje upakovano u ambalau, ambalaa ini znaajan deo komunalnog otpada. Slede materijali koji su odbaeni pri pripremanju hrane kao to su ljuske od voa i povra, ostaci od struganja mesa, koske i sl. materijali koji se ne mogu reciklirati. U komunalnom otpadu se gotovo po pravilu nalaze i komponente opasnog otpada, jer u domainstvima nije uveden sistem primarne separacije kako za reciklabilni, tako i za opasan otpad iz domainstva. Komercijalni otpad je otpad koji nastaje u privrednim subjektima, institucijama i drugim organizacijama, koje se u celini ili delimino bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ili zabavom. Komercijalni otpad je po sastavu vrlo slian otpadu iz domainstava, tako da se otpad iz domainstava i komercijalni otpad nazivaju i komunalnim otpadom. Neopasan industrijski otpad koji se generie u regionu ine metal koji se uglavnom odvaja od ostalog otpada i reciklira, biodegradabilni otpad iz poljoprivrednih kombinata i prehrambene idustrije koji se ne koristi ponovo ve uglavnom zavrava na gradskim deponijama, otpadno drvo koje se uglavnom reciklira, otpadni papir i karton koji se sakuplja i isporuuje reciklerima papira. OTPAD
OTPAD IZ PRIVREDNIH DELATNOSTI

KUNI OTPAD INDUSTRIJSKI OTPAD KOMERCIJALNI OTPAD KOMUNALNI OTPAD

S obzirom da vrsti komunalni otpad nastaje u okviru komunalne infrastrukture u domainstvima, mogu se izdvojiti odreene kategorije.

-4-

Ostaci hrane. To je otpad ivotinjskog i biljnog (voe i povre) porekla nastao u procesu nabavke, pripreme, spremanja i konzumiranja hrane. Osnovna karakteristika ovog otpada je sposobnost truljenja i brzog raspadanja, posebno pri temperaturama viim od 100C. Kr (smee). Kr ili smee (engl. rubbish) se sastoji od sagorljivih i nesagorljivih vrstih otpadaka izuzev otpadaka hrane i drugih materijala sklonih truljenju. Tipine sagorive komponente su: papir, karton, plastika, tekstil, guma, koa, drvo, nametaj i batenski otpaci. Nesagorljive komponente su: staklo, porcelan, keramika, aluminijumske i druge metalne konzerve i ambalaa crni i obojeni metali, praina. Pepeo. Ovaj materijal nastaje sagorevanjem drveta, uglja, koksa i drugih sagorljivih materijala. Otpadni pepeo iz termoenergetskih postrojenja (termoelektrane i javne toplane) ne spada u ove otpatke. Sastavljen je od sitnih estica (u vidu pudera) i malog udela sagorelih i nesagorelih komponenata. Graevinski otpad i otpad od ruenja. Ovaj otpad potie sa gradilita (obino manjih) i od rekonstrukcije pojedinih stambenih i manjih industrijskih objekata. ine ga praina, kamen, beton, plastika, cigle, malter, drvena graa, ljunak i delovi elektrinih, vodovodnih i grejnih instalacija. Specijalni komunalni otpad. U ovaj otpad spada deo otpada od ienja ulica i puteva uginule ivotinje, stara vozila, istroene baterije i akumulatori, otpad od bojenja i slini materijali za koje su potrebni posebni postupci uklanjanja. Klasifikacija i udeo materijala u vrstom komunalnom otpadu prikazana je tabelarno ( tabela 2.1).
Tabela 2.1 Klasifikacija i udeo materijala u vrstom komunalnom otpadu
PRIMARNA KATEGORIJA

PODKATEGORIJA

UDEO

PAPIR STAKLO VETAKI MATERIJALI METALI ORGANSKI OTPAD TEKSTIL

Novine, magazini, stara pisma, katalozi i knjige, otpadni papir iz kancelarija, karton razliite strukture, i sl. Zelene boce, braon boce, prozirne boce, lomljeno staklo i sl. Ambalaa za prehrambene proizvode, kese, PE, PP i polistirenska pakovanja, PVC, guma raznog porekla, poliuretanski materijali i sl. Kantice od feroznih metala, lomljeni metali, aluminijumske konzerve, folija, baterije i akumulatori, elektronski otpad, i sl. Hrana, drugi kuhinjski otpad, batenski otpad i drvo, i sl. Stara odea, tapete i sl

33% 10% 25%

8% 20% 4%

-5-

U razvijenim zemljama sveta (SAD, Zapadna Evropa, Japan, Australija) ivi sedmina stanovnika sveta. Oni proizvode treinu svetskog komunalnog otpada. Ali, u naprednim tehnologijama upravljanja otpadom (reciklaa i obrada otpada) razvijene drave uestvuju sa vie od 80% u ukupno recikliranom i obraenom otpadu u kontrolisanom odlaganju gotovo sa 49%, a u nekontrolisanom odlaganju svega sa 6%1. Dnevna i godinja masa komunalnog otpada po stanovniku razlikuje se od drave do drave. Ona u razvijenim zemljama iznosi 1,4 kg/dan po stanovniku, a u srednje razvijenim i nerazvijenim 0,2 0,7 kg/dan po stanovniku. Godinji prirast nastalog otpada u zemljama EU iznosi 1%. U zemljama zapadne Evrope je 1996. godine po stanovniku nastajalo priblino 390 kg komunalnog otpada godinje. U Njujorku je 1999. godine po stanovniku nastajalo vie od 400 kg otpada godinje2. Postojee stanje u lokalnim samoupravama Republike Srbije karakteriu nepouzdani i nepotpuni podaci o koliini generisanja komunalnog otpada. Koliine komunalnog otpada na godinjem nivou su proraunate na osnovu merenja otpada u referentnim lokalnim samoupravama. Na osnovu rezultata tih merenja moe se usvojiti da gradsko stanovnitvo generie proseno 1 kg komunalnog otpada po stanovniku na dan, dok seosko stanovnitvo proseno generie 0,7 kg otpada/stanovniku/dan. Na osnovu popisa, gradsko stanovnitvo ini 57%, dok je 43% seoskog stanovnitva. U proseku, stanovnik Republike Srbije generie 0,87 kg komunalnog otpada/dan (318 kg/godinje). Broj stanovnika od 7.443.183 proizvodi godinje oko 2.374.374 tona otpada (grafikon 2.1). Grafikon 2.1. Koliina otpada po stanovniku dnevno (kg/st/dn) Prema morfolokom sastavu otpada, organski otpad (batenski otpad i ostali biorazgradivi otpad) zauzima gotovo 50% u masi komunalnog otpada, pri emu je ostali biorazgradivi otpad sa 37,62% oko tri puta zastupljeniji od batenskog otpada. Ukupni otpad od plastike ini ukupno 12,73%, dok ukupna koliina kartona iznosi 8,23%, zatim slede staklo (5,44%), papir (5,34%), tekstil (5,25%), pelene za jednokratnu upotrebu (3,65%) i metal (1,38%). Prikaz morfolokog sastava komunalnog otpada u Srbiji prikazan je na slici 2.2.

Slika 2.2 Morfoloki sastav komunalnog otpada u Srbiji Masa i sastav otpada zavisi od mnogih faktora: klime, ekonomske razvijenosti posmatranog regiona, veliine grada (povrina, broj stanovnika, gustina naseljenosti), naina stanovanja i socijalnih specifinosti, naina sakupljanja i transporta vrstog otpada, vrste industrijskih procesa od kojeg potie otpad. Na sastav otpada znaajno utie i godinje doba. Primeeno je poveanje udela otpada od ishrane u jesenjem periodu, dok je tokom zime povean udeo mineralnih komponenata kao posledica individualnog grejanja (grafikon 2.2).
1 Izvori: Nacionalne agencije za zatitu ivotne sredine, OECD, Eurostat, CycleOpe 2 Izvori: Nacionalne agencije za zatitu ivotne sredine, OECD, Eurostat, CycleOpe

-6-

Grafikon 2.2 Uporedni prikaz morfolokog sastava u letnjem, zimskom i prolenom periodu u RS TOKOVI KOMUNALNOG OTPADA U skladu sa politikom upravljanja otpadom EU, kao i standardima ISO i naom Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom, izdvojeni su sledei tokovi otpada: - kuni, komercijalni i neopasan industrijski otpad, - otpad od ambalae, - korieni akumulatori i baterije, - neupotrebljiva vozila, - stare gume, - otpadna ulja, - PCB otpad, - opasan otpad, - elektronska oprema, i - mulj iz postrojenja za tretman otpadnih voda. Ove vrste otpada, osim kunog, komercijalnog, industrijskog i ambalanog, zbog njihove prirode i specifinosti smatramo posebnim tokovima otpada. lanom 5 Zakona o upravljanju otpadom (Slubeni glasnik RS, br. 36/09) definisani su posebni tokovi otpada koji predstavljaju kretanje otpada od mesta nastajanja, preko sakupljanja, transporta i tretmana, do odlaganja na deponiju. Strategija upravljanja otpadom propisuje smernice i mere za smanjenje pritiska na ivotnu sredinu usled proizvodnje i upravljanja otpadom. Ovakav pristup zna i da ove otpadne materijale ne treba posmatrati isklju ivo kao otpad i izvor zagaivanja, ve kao zamenu za prirodne resurse koje treba iskoristiti. Strategijom se takoe promovie prevencija stvaranja otpada i reciklaa svih vrsta otpada, pa i posebnih tokova otpada. Posebne vrste otpada ili "otpad posebnih tokova" nastaje u naim svakodnevnim aktivnostima, u ivotnim okolnostima ili kao rezultat naeg komfora. Upravo zbog toga se i moe se rei da predstavlja rezultat ivotnog standarda. Naravno, nije teko povezati da je i njegovo zbrinjavanje direktno povezano sa uslovima ivota i ivotnim standardom, odnosno sveu. Ovo se odnosi na iru populaciju, a posebno na organe i organizacije koji predstavljaju generatore i staraoce otpada (npr. EPS, trgovake kue itd.). Vano je shvatiti da poseban otpad nije nuno i "opasan" otpad, ve da se zbog bilo koje svoje karakteristike tretira posebno. Otpadni mulj ili PCB imaju svakako opasne karakteristike, ali kada su u pitanju stare gume ili stara vozila neekonomino je bacati ih na deponiju kada se mogu iskoristiti u druge svrhe. Poznati su podaci da 1 litar ulja zagadi milion litara vode, ili da se reciklaom aluminijuma tedi 90 % energije. I jedan i drugi resurs (voda i energija) su izuzetno skupi. Upravljanje posebnim vrstama otpada promovie priu o valorizaciji prirodnog kapitala kao jedne nove, ali sutinski stare kategorije. Ouvanje prirodnih resursa i vrednosti kao prirodnog kapitala se moe ak smatrati uzrokom brige o posebnim vrstama otpada.

-7-