Aluminijum&PVC broj 69 jAnuAr 2013.

sadraj
Osniva i izdava / Publisher
ALU-PRESS
Adresa / Adress
Nede Spasojevi 7b/3
11070 Novi Beograd, Srbija
Tel/fax: (+381) 011/228-65-17
(+381) 011/228-65-16
mob: (+381) 063/279-605
info@aluminijum-pvc.com
marketing@aluminijum-pvc.com
www.aluminijum-pvc.com
Glavni i odgovorni urednik / Editor in chief
Zvonko Miti
zvonko@aluminijum-pvc.com
Sekretar redakcije / Secretary of editorial staf
Vesna Miti
vesna@aluminijum-pvc.com
Prevodilac / Translator
Marija Zori
marija@aluminijum-pvc.com
Struni konsultanti / Professional Advisors
dr Dragan kobalj, dipl. in.
dr Jovan P. Popi
Saa Macanovi, dipl. gra. in.
Vesna voro, dipl. in. arh.
Mr Miro Bugarin, dipl. in.
Dr. Itana Radovanovi
Dizajn / Design
Svetislav Baji
svetislavb@gmail.com
tampa / Press
AMD Sistem - Beograd
TEMA BROJA
Aluminijumska stolarija i energetska efkasnost | 048
PREDSTAVLJAMO
Feal - Pokazan i dokazan | 006
Hoppe - Dobar kvalitet ve 60 godina | 026
DOGAAJ
CEDEF - Odriva gradnja i energetska efkasnost | 022
SAJMOV
BAU 2013. | 008
Infacoma | 018
BG sajam | 046
NAUKA U PRAKS
Uzroci neodgovarajueg kvaliteta prevlake | 028
Inenjering procesa | 074
Direktiva 89/106/eec | 084
FT ROSENHEM
Building Envelopes for Tomorrow | 096
PrETPlATA!
Jedini nain da budete sigurni da ete dobiti
svaki broj asopisa Alu&PVC.
Za samo1800 rsd (sa pdv-om) godinje.
Kontaktirajte nas: +381 11 228 65 17
SubScriPTiOn!
Only way to be sure that you will get
the latest issue of Alu&PVC magazine.
For just 64. 20 per year.
Contact us: +381 11 228 65 17
Revija Aluminijum&PVC je upisana u Registar
sredstava javnog informisanja u Ministarstvu pravde
i lokalne samouprave Republike Srbije, pod rednim
brojem 3197.
ISSN 1820-174 = Aluminijum & PVC
COBISS.SR-ID 115069964
Aluminijum&pvc magazin izlazi na svaka dva meseca
Aluminijum&pvc magazine is published bimonthly
Sreni Novogodinji i
Boini praznici!
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Januar 2013 6
predstavljamo
Pokazan i dokazan
Fasadni sistem FEAL 60K
FEAL 60K predstavlja
savremeni sistem termiki
izolovane kontinuirane
fasade
Savremeni sistem termiki izolovane kontuirane fasade FEAL 60K
se pokazao i dokazao na mnogim kapitalnim objektima u regionu i
Evropi. Strunjaci iz Feala koji su radili na njegovom razvoju strogo
su vodili rauna o najvanijim karakteristikama ovog sistema.
Zbog toga je sistemFEAl 60K:
razvijen prema najstroijim standardima, atestiran u IFT
Rozenhajm
pogodan za izvoenje kako jednostvanih vertikalnih tako i
sloenih fasada, krovnih konstrukcija i atriuma
ima vidljivu irinu profila 60mm
dubina profila 88 - 270 mm uz opciono ojaanje noseih profila
za poveanu nosivost
razliiti oblici pokrivnih kapa
jednostavan za obradu, a to znaajno ubrzava rad u radionici i
osigurava brzu montau na objektu
poseduje mogunost kombinovanja sa ostalim FEAL sistemima
ima mogunost ugradnje krovnih prozora
Trnska cesta 146, 88220 iroki Brijeg,
Bosna i Hercegovina
Tel.: ++387 39 704-269; 705-807; 705-636
Fax: ++387 39 704-358
E-mail: info@feal.ba, www.feal.ba
FASADA 60 K
FEAL Beograd 11272 Dobanovci, Zemunska 174, Srbija
Tel./fax: +381 11 3109159 Tel./fax: +381 11 3109169
E-mail: info@feal.rs
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
d2-4.ai 1 3/20/2009 2:48:04 PM
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Januar 2013 8
sajmovi
BAU 2013 u Minhenu
ta to bee kriza?
Najvaniji ovogodinji
meunarodni sajam
graevinarstva e se odrati u
Minhenu od 14. Do 19. Januara
2013. Kljuna tema na bAu 2013 je
odrivost koja oblikuje graevinsku
industriju
Veliki broj rekorda na BAU 2011 i veliki broj posetilaca na
BAU 2011 je dokazao da je BAU najvea izloba na svetu
iz oblasti arhitekture, materijala i sistema. U est dana
trajanja sajma posetilo ga je 238.000 posetilaca, a ovaj
broj posetilaca predstavlja poveanje od oko 12 odsto u
odnosu na sajam koji je odran 2009. Takav veliki rast
sajam nije doiveo u svojoj 50-godinjoj istoriji. Posebno
na meunarodnom nivou, to naglaava da je grae-
vinska industrija dostigla novu dimenziju. Skoro 60.000
posetilaca na BAU 2011. godine je dolo iz inostranstva.
Udeo stranih posetilaca je porastao sa 18 odsto na 25 od-
sto, a takoe je porastao broj naunika i arhitekata ko-
jih je na BAU 2011 bilo 22 odsto, to odgovara broju od
52.000 posetilaca. Direktor sajma, Mirko Arend, vidi ovo
sa jedne strane kao jasan znak dalje internacionalizacije
graevinske industrije, a sa druge kao rezultat intezivnih
marketinkih napora, naroito u Evopri i Aziji. Na taj nain
se BAU pozicionirao kao vodei svetski sajam graevine.
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Januar 2013 1
0
sajmovi
Vie od 2.000 izlagaa iz najmanje 45 zemalja eka trenu-
tak da ugosti posetioce na sajamskom prostoru od 180.000
m
2
. Organizatori sajma oekuju da broj posetilaca bude oko
240.000 iz celog sveta. Porast posetilaca iz inostranstva
je uticao na porast broja izlagaa iz inostranstva objasnio
je Mirko Arend. Pokriven je kompletan asortiman grae-
vinskih materijala i usluga. Sajam se bavi svim aspektima
planiranja, projektovanja i izgradnje. Sajam je podeljen na
pojedinane delove posveene graevinskim materijalima,
proizvodima i tematskim oblastima.
ciljne grupe
Na BAU2013 e ponovobiti istaknute teme koje oblikujubu-
dunost graevine. Koje su od izuzetnog znaaja za sve de-
love industrije. Bie izloeni svi graevinski materijali. Pored
odrivog razvoja, BAU2013 e takoe biti fokusiran naEner-
giju 2.0 i Urbani razvoj u 21-vomveku. Druge vane teme
ebiti modernizacijai zgradezaivot. Raznovrsani interesan-
tanprogramjeorganizovantakoda seobradeoveteme. Bie
organizovani forumi, prezentacije, kongresi i dodeljivae se
nagrade. Neki od ovih dogaaja e se odravati u sajamskim
halama, a neke u ICM Meunarodnom kongresnom cen-
tru Minhena. irok asortiman proizvoda i usluga na ou BAU
2013 je prilagoen da zadovolji potrebe i interese svih ciljnih
grupa posetilaca kao to su:
Planeri, arhitekte, inenjeri, energetski savetnici, dizajne-
ri enterijera, pejzani arhitekti, predstavnici lokalnih i na-
cionalnih vlasti, investitori, agenti, menaderi objekata,
menaderi fondova, predstavnici stambenih udruenja,
agencije za nekretnine, menaderi, zidari, stolari, specijalisti
za beton, suve zidove, montaeri fasada, parketari, vodoin-
stalateri, krovopokrivai, specijalisti za solarne tehnologije,
keramiari, monteri staklenih fasada,trgovci graevinskim
materijalima, snabdevai graevinskim materijalom, distri-
buteri DIY prodavnica, drugih maloprodajnih prodavnica,
predstavnici insituta, univerziteta, koleda za majstore za-
natlije i trgovakih kola
Tematske celine
Novi sistem organizacije izlagaa i posetilaca na BAU su te-
matski podeljene sajamske hale.
Izlobeni prostor BAU 2013 zauzima 180.000 m. Ovaj izlo-
beni prostor povrinski je jednak sa 25 fudbalskih terena i
podeljen je po kategorijama. Kategorije se odreene prema
vrstama proizvoda i tipovima materijala. BAU 2013 uspo-
stavlja novi sistem organizacije i to je podela prema tema-
ma. Izlagai na BAU e biti rasporeeni u odreene hale ne
samo prema vrsti materijala koju izlau. Nego i na osnovu
teme sa kojom su u vezi. Na primer proizvoai alumini-
jumskih sistema i keramike mogu se nai pod istom temom
fasade. Distributeri hemijskih graevinskih proizvoda su
deo tema podne obloge i energetski sistemi. Pod ove
teme spadaju komponente od aluminijuma i stakla.
Direktor sajma BAU Mirko Arend vidi ovako tematski orga-
nizovani sajam kao logian razvoj sajma: Ako govorimo o
arhitektama oni su grupa koja uglavnom trai celokupna
reenja za fasade, bez fokusiranja na specifine proizvode ili
materijale. Sa podnim oblogama je isti sluaj. Dakle ovako
organizovan sajam ima smisla. To pomae naim izlagaima
da pokau odreenu temu sa kojom su u vezi, i to pomae
naim posetiocima da imaju dobar pregled.
biopanel
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
sAVremeni mAterijALi
Januar 2013 1
2
Ral-montaa ili struna ugradnja prozora
Energetska efikasnost
Istraivanjem je utvreno da se preko prozora gubi 30-
35 odsto energije potrebne za zagrevanje objekta. Zbog
toga se naroito mora obratiti panja na strunu ugradnju
prozora. Spoj prozora i graevinskog objekta uveliko utie
na potronju energije i hermetinost objekta. Kod loe za-
ptivenosti prikljunih fuga prozora mogu nastati toplotni
mostovi, a oni pak dovode do oteenja od vlage, stvaranje
bui i gubitka energije.
TA ZnAi mOnTAA PO rAl-u
(STrunA uGrADnjA PrOZOrA)
RAL je sertifikat RAL-instituta. RAL-montaa oznaava funk-
cionalnost prostora (fuge) izmeu prozora i zida (graevin-
skog objekta), gde unutranja fuga mora biti zaptivenija
nego spoljna po principu hermetinosti.
PrOblEmi KOD ZAPTivAnjA SA Pur-PEnOm
Vazduhu se prilikom stanovanja konstantno dodaje vla-
nost( kuvanje, disanje, tuiranje itd.).
U toj vlanosti vazduha nastaje pritisak vodene pare koja
pokuava da izae napolje.
Molekuli vodene pare prodiru u paropropusna mesta.
Graevinska fuga popunjena samo pur-penom nije paro
nepropusna, vlaga iz vazduha defundira ka spolja pri emu
se stvara kondenzacija i fuga puni vodom.Tako nastaju te-
te (bu, redukovana izolacija, gubitak energije.)
Konstatujemo da ispuna pur-penom nije dovoljna da zado-
volji standarde.
rAl-rEEnjA:
Ugradnja po NORM B5320 izoluje Graevinsku fugu u tri
segmenta:
Unutranja strana (paronepropusna)
Toplotna izolacija
Spoljna strana (paropropusna, vodonepropusna)
Ova norma bi trebala da buda (ne samo kod pasivnih
kua) danas standard
iZOlAciOnE FOlijE
Jedno od reenja koje se nudi su izolacio-
ne folije koje se postavljaju sa unutranje i
spoljanje strane,kao paro nepropusni od-
nosno paro propusni vodonepropusni za-
ptivai. U sredini je pur-pena kao toplotni
izolater.
EKSPAnDirAjuE TrAKE
Da bi ljudske greke pri ugradnji prozora sveli na minimum,
proizvoai su napravili ekspandirajuu traku koja sadri sva
3 segmenta izolacije u jednomproizvodu. Traka je od materi-
jala zatvorenihpora, takoda je otporna na udare kie. Sune-
rasta forma koja se lepi na irinu profila, prua istovremeno
toplotnu izolaciju,a unutranja strana trake sadri inmregna-
ciju koja je paro nepropusna.
Mnogo objekata nije dobilo eljeni nivo u energetskom pa-
susu, upravo zbog toga to nisu obratili panju na ugradnju
prozora.
Prilikom kupovine prozora potrebno je ispitati i nain ugradnje
prozora. Sama ugradnja ukljuena u cenu nikada ne moe da is-
puni uslove paro nepropusnosti. Povratak novca datom za skuplju
ugradnju siguran je u prvoj godini grejne sezone,a o tetama koje
mogu nastati od kondenzacije i vlage da i ne razmiljamo. Kvalitet
prozora je 50 odsto, 50 odsto je ugradnja.
Za vie informacija
Danijel Srbinovski
mob. +381 (0) 63 70 98 664
daniel.srbinovski@tremco-illbruck.com
www. tremco-illbruck.com
Duan Moji
mob. +43 664 85 85 621
dusan.mojic@tremco-illbruck.com
TREMCO ILLBRUCK GmbH
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Januar 2013 1
4
sajmovi
Specijalni ou Univerzalni dizajn koji e biti organizovan
od strane ift Rosenheima na sajmu graevine u Minhenu
od 14. do 19. Januara 2013 e prikazati primenu UD kon-
cepta na graevinske proizvode.
Univerzalni dizajn (UD) predstavlja izazov za graevinsku
industriju u celini, a posebno za proizvoae graevinskih
komponenata. Funkcionalne jedinice kao to su prozori,
ulazna i industrijska vrata imaju odluujuu ulogu. Oni
utiu na poboljanje ivotnog komfora, bezbednost i sig-
urnost. Posebno zato to se stalno upotrebljavaju. Ud je
koncept za razvoj jednostavnih i odrivih proizvoda koji
zadovoljavaju potrebe to veeg broja korisnika. Ako
uzmemo UD koncept ozbiljno u obzir on e se dobro ispla-
titi. On zadovoljava zahteve i elje velikog broja kupaca.
Megatrendovi poput starenja stanovnitva, digitalizacije,
globalizacije, decentralizacije, obnovljivih energija i is-
crpljivanja neobnovljivih izvora energije imaju uticaj na
privredu, radnike i na lini ivotni raspored. Industrija je
postala svesna uloge koju ima univerzalni dizajn (UD). Zato
se on sve vie integrie u proizvode, kao to su automobili
i mobilni telefoni. Ali novi nain ivota postavlja i nama
zahteve. Zahteve koji se odnose na projektovanje kua,
zgrada i graevinskih komponenti. Lakoa korienja i fek-
sibilnost prilikom korienja su postali obavezni. Demograf-
ske promene i zahtevi fnansijski jake ciljne grupe srebrne
godine znai da e se panja sve vie posveivati na karak-
teristike proizvoda vezanih za UD kriterijume. Proizvoai
ulaznih i industrijskih vrata, prozora i graevinskih hardvera
su posebno zainteresovani. Zato to funkcionalne jedinice
imaju veliki uticaj na udobnost, bezbednost i sigurnost u
zgradama jer se prozori i vrata stalno koriste.
Socijalno-kulturni kriterijum koji je predstavljen preko UD
morae da se uzime u obzir prilikom dizajniranja proiz-
voda pored poznatih karakteristika utvrenih u stand-
ardima za proizvode, CE oznaka. Ovo ukljuuje, na primer,
jednostavnost upotrebe i rada. Proizvodi koji zadovoljavju
kriterijume UD bi trebalo da budu dovoljno feksibilni da
ih mogu koristiti ljudi razliitog nivoa sposobnosti (deca,
mladi, odrasli i stariji) u razliitim situacijama, bez potrebe
za specijalizovanim dizajnom ili adaptacijom. Ovo mnogo
pomae svima, jer se prolaskom vremena fzike i psihike
osobine oveka menjaju. Aktuelne diskusije se vrte oko
uredba za graevinske proizvode vezane za pitanja
odrivosti i pristupanosti, UD. Dizajn proizvoda, treba da
uzme u obzir sedam dizajnerskih pricipa UD dizajna:
1. Ravnopravnu upotrebu (deca, odrasli, stariji graani, itd)
2. Fleksibilnost u upotrebi
3. Jednostavna i intuitivna upotreba (dizajn tastera za
otvaranje automatskih vrata)
4. Primetna informacija
5. Tolerancija greke
6. Mali fziki napor
7. Veliina i prostor za pristup i korienje (regulator visine
vrata za bolji rad kod dece i osoba u invalidskim kolicima).
Specijalna izloba koju organizuju zajedno ift Rosen-
heima i minhenski sajam predstavie specifnu primenu
UD na graevinske komponente. Proizvoai, dizajneri,
planeri i investitori e dobiti profesionalne, proizvodno
neutralne informacije o znaajnim kriterijumima za vred-
novanje kvaliteta sa stanovita UD-a koji e da slue kao
uzor reenjima za proizvode vodeih proizvoaa. Ovo
ukljuuje, na primer, uzimanje u obzir posebnih potreba
razliitih korisnikih grupa, potovanje zakonskih uslova
za higijenu, zdravlje, aspekti ekologije i odrivosti, razvoj
runog rukovanja i instrukcije za odravanje.
BAU 2013
Specijalna izloba: Univerzalni dizajn (UD)
VELIKE MOGUNOSTI ZA GRAEVINSKE KOMPONENTE
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Januar 2013 1
6
sajmovi
Universal Design (UD) is seen as a chal-
lenge for the future of the construction
industryingeneral, andfor manufactur-
ers of building components in particu-
lar. Functional units such as windows
and pedestrian and industrial doors are
particularly affected as they can play a
decisive role in improving living com-
fort, safety and security, and because
they are in active use. UD is a concept
for developing simple and sustainable
products that meet the needs of as
many users as possible. Taking UD seri-
ously is well worthwhile, since it brings
together many of the demands and
desires of future buyers.The Universal
Design Special Show that will be held
by the ift Rosenheimat the Munich ex-
hibition grounds from14 to 19 January
2013 will showcase the implications of
UDfor building components.
Megatrends such as an aging popu-
lation, digitalisation, globalisation,
decentralised and renewable energy
supply and the depletion of non-re-
newable resources have an influence
on the economy, the world of work,
and our personal living arrangements.
Industry has become aware of the role
played by Universal Design (UD) and
has been integrating it increasingly in
the development of products such as
vehicles and mobile phones. But also
new lifestyles are placing demands on
us. In relation to the design of houses,
rooms and building components, ease
of operation and flexibility in use have
become a must. Demographic change
and, with it, the demands of the finan-
cially strong target group of the silver
agersmeans that the focus will increas-
ingly shift to product features associ-
ated with UDcriteria.
Manufacturers of pedestrianandindus-
trial doors, windows and building hard-
ware are particularly affected because
these functional units have an especial-
ly strong influence on living comfort,
security and safety in buildings, and
they can be actively operated.
The socio-cultural criteria represent-
ed by UD are features that will have
to be taken into account for building
components in addition to the well-
known performance characteristics
established by product standards, CE
marking and fitness for use require-
ments. These include, for example,
ease of use and operation. Products
that meet UD criteria should be flex-
ible enough that they can be used
by people of varying levels of ability
(children, young people, adults and
the elderly) in different situations,
without the need for specialized de-
sign or adaptation. This helps almost
everybody, because over a long pe-
riod of use the physical and psychic
constitution of many users changes.
Like the current discussions revolv-
ing around the Construction Products
Regulation and the issues of sustain-
ability and accessibility, UD, too, of-
fers opportunities to emphasise the
value of well designed building com-
ponents. Product design, therefore,
should take into account the 7 design
principles of UD recommended by
universal design e.V.:
1. Equitable use (children, adults, senior
citizens, etc.),
2. Flexibility in use,
3. Simple and intuitive use (design of
buttons to open automatic doors),
4. Perceptible information,
5. Tolerance for error,
6. Lowphysical effort,
7. Size and space for approach and
use (handle height of doors for better
operation by children and people in
wheelchairs).
The joint Special Show from
the ift Rosenheimand Messe Mnchen
(Munich Trade Fairs), to be held in Mu-
nich between 14 and 19 January 2013,
will present the specific implications of
UD for building components. Manufac-
turers, designers/plannersandinvestors
will receive professional, product-neu-
tral information on meaningful criteria
for evaluating quality fromthe point of
view of UD, as well as exemplary prod-
uct solutions fromleading manufactur-
ers. These include, for example, taking
account of thespecial needs of different
user groups; adherencetolegal require-
ments for hygiene, health and fitness
for use; the aspects of ecology and sus-
tainability; the evaluation of operating
manuals and maintenance instructions;
service in case of follow-up orders; and,
if relevant, replacement when applica-
tions change.
Interested manufacturers can apply to
the ift Rosenheim to participate as co-
exhibitors.
BAU 2013
Special Show: Universal Design (UD)
OPPORTUNITIES AND IMPLICATIONS FOR BUILDING COMPONENTS
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Januar 2013 1
8
SAJMOVI
Predvodnik u izgradnji
INFACOMA, Solun
Uz moto ravnomerni
razvoj 30. Meuna-
rodni sajam grae-
vinarstva, izolacije,
aluminijumskih i PVC
profla, sanitarija, pra-
tee opreme i tehno-
logije, Infacoma, ove
godine otvara svoja
vrata od 21. do 24. fe-
bruara na Meunarod-
nom sajamskom centru
u Solunu
Infacoma je jedna od najznaajnijih izlo-
bi Helexpoa, koja ove godine slavi 30
godina rada, a do danas, uprkos optoj
recesiji, ostala je najvaniji meunarodni
sajam graevinskog materijala u Grkoj.
Cilj 30. Infacome je razvoj u oblasti gra-
evinarstva, isticanje i promocija novih
tehnologija, savremenih aplikacija i no-
vih materijala, a sve to vodi do unapre-
enja graevinskih objekata i tednje
energije u savremenoj arhitekturi.
Zbog toga je i primenjena nova cenovna
politika, sa znaajnim smanjenjem cena
zakupa tandova, a bitna je i pojaana
promocija radi privlaenja posetilaca iz
inostranstva. Na taj nain Infacoma ini
sve da ispuni oekivanja svojih izlagaa.
Uistomterminu e se odrati i 5. Meuna-
rodni sajamobnovljivih i konvencionalnih
izvora energija i energetskih tehnologi-
ja - Energetska tehnologija. Ovaj sajam
je uspeo da privue prole godine 40.000
posetilaca to prevazilazi sva oekivanja.
rObnE GruPE
Graevinski materijal, izolacija, opeka, kamini, mehanizmi,
pei, ae, dekorativni materijali oprema, aluminijumski
i PVC profili, montane kue, sigurnosni sistemi, hardveri,
vodovod, elektro materijal, oprema za sanitarije i kupatila
alati, maine, maine za seenje aluminijuma, ograde,
nanotehnologija, organizacije, institucije.
www.aluminijum-pvc.com
VESTI
Najvei solarni projekt u Srbiji
ansa za Junu prugu
najvei solarni projekat u svetu, ukupne snage jedan gigavat, bie napravljen u Srbiji jer je upravni odbor kom-
panije SecurumEquity Partners najavio svoje planove za izgradnju solarnog parka, to je odobrila vlada Srbije.
Prema programu, projekat je vredan 1,75 milijardi evra. Njegova izgradnja e poeti aprila ove godine, a bie zavren u
decembru 2015. Solarni park e se prostirati na 3.000 hektara i godinje e proizvoditi 1,15 teravata energije, a planirano
je da se gradi na jugoistoku zemlje, gde je sunevo zraenje najvee. Ovaj fotonaponski mamut e se sastojati od 100
solarnih sistema jaine 10 megavata, a otvorie 500 radnih mesta tokom izgradnje, dok e 120 radnika ostati stalno zapo-
sleno nakon zavretka izgradnje. Radnici e raditi na odravanju sistema to je veoma bitno za ovaj region koji ima visoki
stepen nezaposlenosti. Solarne elije proizvodnog kapaciteta od 60-70 megavata godinje bie uvezene iz inostranstva.
Istovremeno e koristiti konventore biljnog fotonaponskog (pretvaraa) od italijanske frme Firmer.
Pavkovi Paneli d.o.o.
za proizvodnju, trgovinu i usluge
iroki Brijeg
Trn, Ugrovaka 4a, 88 220 iroki
Brijeg, BiH
tel. 00 387 39 705 602
fax. 00 387 39 705 618
email: info@pavkovic-paneli.com
www.pavkovic-paneli.com
Predstavnitvo za Hrvatsku:
Pavkovi-paneli d. o. o., Imotski
tel. 00 385 21 842 901
fax. 00 385 21 842 903
email: pavkovic.paneli@gmail.com
www.pavkovic-paneli.com
PRoiZvodnJa
PvC i al
UkRaSniH
Panela
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Januar 2013 2
2
DOGAAJI
Odrivom gradnjom
do energet ske ef i kasnost i
CEDEF organizovao konferenciju o odrivoj gradnji i energetskoj efikasnosti
Centralno evropski
forum za razvoj, CEDEF,
pod institucionalnim
pokroviteljstvom Mi-
nistarstva graevine i
urbanizma Republike
Srbije i Ministarstva
energetike, razvoja i
zatite ivotne sredine,
a u saradnji sa Inenjer-
skom komorom Srbije,
Republikom agen-
cijom za stanovanje i
Graevinskim fakul-
tetom, univerzitet u
beogradu, organizovao
je CEDEF konferenciju
Kako je sektor zgradarstva energetski
najzahtevniji sektor u Evropi i Srbiji na
koji se odnosi preko 40 odsto ukupne
potronje energije i najveom emisijom
CO2, CEDEF je organizovao konferenciju
na temu: Odrivomgradnjom do ener-
getske efikasnostisa ciljemda se istakne
znaaj i neophodnost primene koncepta
odrive gradnje, kao i mogunost pove-
anja energetske efikasnosti u zgradar-
stvu primenomenergetskih pasoa.
USrbiji postoji okotri milionaraznihobje-
kata ija je prosena potronja od 150 do
200 kWh po metru kvadratnomna godi-
njem nivou, dok u Evropskoj uniji ta po-
tronja iznosi izmeu 100 do 130 kWh .
Uvoenje energetskihpasoa poskupee
izgradnju za oko 5 odsto, a povraaj ulo-
enihsredstava moe se oekivati za 5 do
6 godina.
Prema reima Jovanke Arsi - Karii,
predsednice Upravnog odbora, CEDEFa:
Standardnu praksu u graevini vode
najee kratkoroni ekonomski razlozi,
dok se odriva gradnja zasniva na prin-
cipima i iskustvima dugoronosti i odri-
vosti, kvaliteta i efikasnosti. Stoga, CEDEF
je organizovao jo jednu Konferenciju na
aktuelnu temu koja je trenutno od klju-
nog znaaja za domainstava, lokalnu i
centralnu vlast, privredu i finansijske in-
stitucije i organizacije i na taj nain sve
relevantne stejkholdere u Srbiji okupio
na jednommestu.
Miodrag Joci, dravni sekretar, Ministar-
stvo graevine i urbanizma Republike
Srbije je naglasio: Strateki cilj Republike
Srbije je uvoenja principa energetske
efikasnosti. U tom smislu, stupanjem na
snagu zakona i zakonskih akata, svi novi
objekti moraju biti projektovani, graeni
i korieni u skladu sa propisanim stan-
dardima energetske efikasnosti. Naroito
je vano da drava ukae na znaaj do-
slednogsprovoenja propisa, ali i da kroz
program subvencija u poetku primene,
omogui da to vei broj investitora pro-
meni svest o neophodnosti utede ener-
gije. Takoe, planirano je da Ministarstvo
do juna 2013. donese i Uredbu o grae-
vinskimproizvodima.
Dejan Trifunovi, pomonik ministra, Mi-
nistarstvo za energetiku, razvoj i zatitu
ivotne sredine Republike Srbije, istakao
je: Drava je u obavezi da sprovodi akci-
oni plankojimje planirana uteda energi-
je od9 odstoufinalnoj potronji do2018.
godine.
Bojana Vukosavljevi, nacionalni me-
nader programa, EBRD Business Advi-
sory Services (BAS) Srbija, naglasila je:
Prezentacijaaktivnosti i rezultataprogra-
ma EBRD-BAS Srbija, na dananjoj CEDEF
konferenciji je prilika da se predstavnici-
ma malihi srednjihpreduzea prezentuju
mogunosti uestvovanja u projektu, i na
taj nain ree neke od izazova sa kojima
se suoavaju u oblasti energetske efika-
snosti i obnovljivihizvora energije. Ovoje
prva u nizu od naih przentacija o projek-
tu koji radimo u saradnji sa CEDEFomna
kreiranju platforme za podizanje svesti i
poveanje energetske efikasnosti.
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Januar 2013 2
6
predstavljamo
Dobar kvalitet vidljiv i opipljiv ve 60 godina
Preduzee HOPPE, koje je 5. novem-
bra 1952. godine osnovao Friedrich
Hoppe u Hajligenhausu (kod Di-
seldorfa), danas je meunarodna
kompanija sa seditem u Mistajeru
(kanton Graubinden) u vajcarskoj.
u ovom trenutku, 2.600 zaposlenih
razvija, proizvodi i prodaje kulturu
stanovanja u detalju u vidu si-
stema okova za vrata i prozore od
aluminijuma, nerajueg elika,
plastike i mesinga
Samo dve godine posle osnivanja, pre-
duzee je iz Hajligenhausa preseljeno
u tatalendorf u Hesenu, a dve godine
nakon toga je u hesenskom Bromskir-
henu osnovan novi fabriki ogranak.
Filozofija dovoenja posla ljudima a
ne odvoenja ljudi iz njihovih sredina
u potrazi za poslom, bila je presudna
1964/65. prilikom osnivanja fabrike u
luderncu, prve od tri fabrike u junom
Tirolu (sledee su otvorene u Sankt
Martinu i Lasu).
Godine 1971. usledilo je podizanje
proizvodne hale sa prodajom u vaj-
carskom mestu Mistajer. Ovde je danas
smeteno sedite vajcarskog ogranka
preduzea kao i sedite HOPPE Hol-
ding AG. Godine 1988. osnovana je fili-
jala u Velikoj Britaniji, a 1989. usledio je
prelazak preko Atlantika u SAD.
Godine 1991. preuzet je nekadanji
VEB u Krotendorfu u Rudnim gora-
ma, a 1996. godine izgraena je fabrika
u Homutovu u ekoj.
Od sredine 70-ih godina HOPPE se
u celoj Evropi smatra liderom u svo-
joj brani. U svetu se smatra vodeim
preduzeem u oblasti strunosti. To
potvruje, pored udela u tritu, obi-
man asortiman proizvoda, inovativna
snaga, optimalan odnos iskorienosti
u odnosu na cenu i vodea pozicija u
oblasti tehnologije.
Uspeh preduzea je konano i rezul-
tat poslovne smernice osnivaa, koja
i danas predstavlja stremljenje svih
zaposlenih: Kreativnost kao razmilja-
nje suprotno pravilima donosi rezultat:
drugaije i bolje od drugih.
Pionir uovomposluje odpoetka imao
nameru da proizvodi kvalitetne proi-
zvode. ZatoPrava kvaka ve 60 godi-
na znai vidljiv i opipljivodobar kvalitet.
Zbog toga marka HOPPE koja se razvija
od 1979. godine, predstavlja ispunjenje
obeanja u pogledu kvaliteta.
Porodino preduzee u meuvreme-
nu, u drugoj generaciji, vode i oblikuju
vlasnici Wolf i Christoph Hoppe, a pra-
vac razvoja i opstanka kompanije HOP-
PE kao porodine kompanije odreen
je ukljuivanjem Christian Hoppea,
najstarijeg sina Wolf Hoppea, aprila
2012.
Dugorono razmiljanje kroz genera-
cije takoe omoguava sprovoenje
upravljanja preduzeem, koje se zasni-
va na vrednostima kao to su povere-
nje, odgovornost, pouzdanost, pote-
nje, lojalnost, integritet i ljubaznost. Na
osnovu ovih principa moe da se spro-
vede shvatanje Ko trai trud i rezulta-
te, taj mora da stvori uslove. Ovakvo
upravljanje preduzeem, koje je zasno-
vano na vrednostima i orijentisano ka
ostvarenju ciljeva, formira kompaniju
iznutra i spolja.
Povodom jubilarnog roendana
kompanije, korporativni dizajn koji se
nije menjao vie od 30 godina, pod-
vrgnut je temeljnom ispitivanju. Ipak,
ustanovljeno je da ak ni nakon toliko
vremena nije potrebna nikakva bitna
promena. Rezultat, dakle, nije bila ni-
kakva revolucionarna promena, ve
dalji razvoj u skladu sa modernim vre-
menom.
U ime 60. roendana preduzea, 5.
novembra su svi zaposleni simbolino
nazdravili ampanjcem.
HOPPE Holding AG
Preduzetnici sa leva na desno
Christoph Hoppe, Wolf Hoppe, Christian Hoppe
za sve kvake i
prozorske ruice HOPPE!
HOPPE S.p.A.
Via del Giovo, 16 I-39010 S. Martino i. P.
HOPPE S.p.A. - Najdan Vukovi
+381 65 3349 281 najdan.vuckovic@hoppe.com www.hoppe.com
New York
poslovna ansa svetskih razmera
Raznovrsna ponuda i internacionalna mogunost upotrebe su dve prednosti nove serije
New York u aluminijumskoj izradi. Serija New York sa sobom nosi irok asortiman proizvoda
za svaki segment Vaeg doma. Izabrani modeli poseduju HOPPE brzospajajuu-etvrtku.
Nova ruica New York DF spaja dve tehnike tehniku ruice sa dugmetom i ruice na
cilindar. Kombinacija te dve funkcije je dovela do novog i inovativnog izuma kompanije
HOPPE, tehniku duple funkcije DF. Ta funkcija dozvoljava upotrebu ruice samo kada je
ruica otkljuana i kada se tokom njenog okretanja pritegne cilindar.
Anzeige_New York_215x280+3_ 01-2013.indd 1 12/5/2012 1:56:36 PM
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Januar 2013 2
8
nauka u praksi
Uzroci neodgovarajueg kvaliteta
prevlake laka u prahu
Tri grupe uzroka
Uzroci neodgovarajueg kvaliteta pre-
vlake mogu se svrstati u tri grupe:
Prva, nepotovanje fziko-hemijskih
uslova koju propisuju proizvoai
sredstva za pripremu povrine. Druga,
ograniene mogunosti tehnika nano-
enja laka u prahu kao i neadekvatno
podeena oprema za nanoenje. Trea,
neodgovarajua veliina i distribucija
estica laka u prahu
Dr.sci. Jovan P. Popi
Dipl.ing. Zoran Terzi
nepotivanje fiziko-hemijskih uslova pripreme
povrine
Posledice nepotovanja fiziko hemijskih uslova pripreme
povrine su: neodgovarajue fizike karakteristike prevla-
ke, slaba veza (adhezija) prevlake sa podlogom, neodgo-
varajui izgled povrine prevlake i slaba koroziona otpor-
nost plastificiranog aluminijuma i elika.
U sluaju da povrina predmeta na koji se nanosi lak u
prahu nije adekvatno pripremljena, a to znai da nisu
ispotovane procedure, mogu nastati ozbiljni problemi i
tete. Pre svega, povrina mora biti oisena od masti i ko-
rozionih produkata. Ako povrina nije dobro odmaena
ne moe se provesti tehnoloka operacija skidanja koro-
zionih produkata
Posledice ogranienih mogunosti tehnike i
neadekvatna podeenost
Posledice ogranienja tehnike i neadekvatne podeeno-
sti opreme su: Slaba penetrativnost lakova u prahu (ne-
jednaka debljina prevlake) , izraena struktura povrine i
porozan presek kod glatkih lakova- vizuelno doivljen kao
*pomorandina kora*.
a) Slaba penetrativnost lakova u prahu
esta je pojava kod procesa nanoenja lakova u prahu.
Uzroci su kinematiki i izraen efekat eletrinog polja.
KINEMATIKI uzroci nastaju kao rezultat neadekvatne br-
zine strujanja praha i njegove koncentracije u blizini po-
vrine metala na koji se prah nanosi. Ovi uzroci se javljaju
kao posledica:
Izbora vrha pitolja- vei prenik deflektora (peurke)
nego to sloenost geometrije metalnog predmeta do-
zvoljava, ili korienje vrha sa direktnim prorezom.
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Januar 2013 3
0
nauka u praksi
Nedovoljna brzina praha na vrhu pitolja, a koja je zavi-
sna od radnog pritiska fluidiziranog praha.
Nedovoljna koncentracija praha zavisna od injektorske
dizne i prenika dovodnih cevi.
Neodgovarajua produktivnost prebrzo kretanje pi-
tolja.
Meusobna zavisnost ovih parametara i predlozi podea-
vanja dati su u tabeli 23. Konkretne vrednosti se odnose
na ureaje firme KOSMOS, mada ne treba oekivati vea
odstupanja kod ureaja drugih proizvoaa. Rezultati su
proizali iz neposrednih merenja i konkretnih iskustava pri
putanju ureaja u rad.
Tabela 23. Meusobna zavisnost parametara i predlozi po-
deavanja
IZRAEN EFEKAT ELEKTRINOG POLJA kao posledica ne-
adekvatne jaine polja. Osnovni princi nanoenja laka u
prahu u formi elektrostatikog spreja podrazumeva na-
elektrisanje estica praha (Korona ili Tribo tip), njihovo
rasprivanje, zatim kretanje pod delovanjem elektrinog
polja i inercijsko kretanje do uzemljenog metalnog pred-
meta i razelektrisanje na njemu. Efikasnost postupka je
srazmerna jaini elektrinog polja, odnosno naponu. e-
sto se zbog potrebe vee produktivnosti radi sa vrlo jakim
elektrinim poljem. Poto je elektrino polje najjae na
izraenim vrhovima i ivicama metalnog predmeta, a zbog
Faradejevog kaveza ne ulazi u upljine, dobija se najvea
debljina prevlake na vrhovima i ivicama metalnog pred-
meta, a na unutranjim delovima predmeta prevlaka je
tanja ili pak nedostaje. Efekat je prikazan na slici 63.
Ovakva nejednaka debljina prevlake kod geometrijski slo-
enih komada znatno je manja kod sistema sa jonizacijom
trenjem (Tribo)
Efekat elektrinog polja uklanja se na dva naina:
Smanjenje neravnomernosti prevlake postie se smanje-
njem jaine elektrinog polja, odnosno napona u rasponu
od 55 65 kV. Ispod 40 kV ne dolazi do jonizacije estica, a
u rasponu od 40-50 kV produktivnost je smanjena.
Impulsno napajanje (pulsirajui napon, odnosno elektri-
no polje) vrha pitolja daje znaajno bolju ravnomernost,
jer hibridizuje tribo efekat i efekat polja. Polje se ukljuuje
u impulsima i usmerava i ubrzava estice laka, a u pauza-
ma estice laka zalaze u upljine osenene Faradejevim
kavezom. Pravougaoni impulsi, Slika 64 su jednostavniji
za proizvodnju opreme, ali manje efiksni od udarnih jed-
nosmernih napona, koji postiu vidljivo bolje rezultate.
b) izraena struktura povrine i poroznost
Najee se pojavljuju jednovremeno. Na ovu pojavu po-
red hemijskog sastava i fizikih osobina laka u prahu bitno
utiu i sledei faktori.
Neefikasno uzemljenje metalnih predmeta uzrokuje zadr-
avanje nalektrisanja na esticama praha te se one meu-
sobno odbijaju i izmeu sebe imaju dosta vazduha, slika
64, koji izlazi pri topljenju i razlivanju laka, te pravi neravni-
ne, a delom ostaje kao porozna struktura. Otklanja se kva-
litetnim metalnim kontaktom predmeta sa uzemljenjem
(istim kukama za veanje ).
Visok napon pri nanoenju laka u prahu (vie od 80 kV)
takoe dovodi do teeg razelektrisanja sloja estica na
predmetu, te ga treba izbegavati.
Oblik napona, tj. impulsi ili jo bolje udarni impulsi dosta
homogenije slau estice praha na predmet, dobije se mo-
nolitna ravan, bez *najeenih* povrina.
Slika 63. Efekat neujednaenosti elektrinog polja
Tabela 1
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Januar 2013 3
2
nauka u praksi
Slika 64. Primeri impulsnog napajanja

Neodgovarajua veliina i distribucija estica laka u prahu.
Raspodela i veliina estica laka u prahu utie na njihovo
meanje sa vazduhom, transport, naelektrisanje i nanoe-
nje na povrinu metala.
Veliina i distribucija estica laka u prahu na nanesenom
filmu pre polimerizacije (peenja)
znaajno utie na kvalitet dobijene prevlake nakon to je
provedena polimerizacija. Odnos izmeu veliine estica
laka u prahu i konane debljine prevlake je znaajan. Za
prevlaku debljine 50 m potrebno je da veina estica ima
dimenzije od 50-75 m. Na slci 65 prikazan je odnos izme-
u veliine estica i konane debljine filma nakon prove-
dene polimerizacije.
Slika 65. Ilustracija relacije izmeu veliine estice praha i de-
bljine prevlake
Lak u prahu mora da bude gusto pakovan na povrini
metala. U sluaju neadekvatnog pakovanja (gustine) sloja
ostvaruju se preduslovi da se u prevlaci formiraju brojne
upljine i pore, te da se javlja i efekat pomoranine kore.
Sloj koji sadri manje estice laka u prahu poseduje veu
koliinu naelektrisanja te su privlane elektrine sile iz-
meu sloja laka i povrine metala vee. Meutim, vea
koliina naelektrisanja koju poseduju manje estice, zbog
izraenog Faradejevog efekta, smanjuje deponovanje e-
stica na zatvorene i manje dostupne povrine premeta. To
dovodi do formiranja prevlake neujednaene debljine. U
tabeli 24 prikazane su razlike izmeu finog praha (10-40
m) i grubog praha (50-100 m).
Tabela 24.Razlike izmeu grubog i finog laka u prahu
Fini prah Grubi prah
Suenje strujanjem
nemogue
upravljati
odlino
Stabilnost
pakovanja
nekontrolisano dobro
Opasnost od
poara i eksplozije
visoka niska
lakoa primene
slabo
kontrolisana
odlina
Korisnost kod
primene
~95% >95%
Debljina flma
mogue
dobiti tanak
neproziran flm
oteano
dobijanje flma
tanjeg od 40m
Izgled prevlake
mala hrapavost,
manja
pomoranina
kora, vea
sjajnost
slabizgledi
manja debljina
flma
Prekrivnost po kg
praha
velika niska
Osetljivost na vlagu velika niska
Temperatura predmeta na kojeg se nanosi lak u prahu
znaajno utie na debljinu nanetog sloja laka, a time i na
konanu debljinu prevlake. U tabeli 25 date su debljine
prevlake u funkciji temperature predmeta. Nanoenje je
provedeno u istim uslovima: veliina estica, jaina elek-
trinog polja i vreme nanoenja. Pri veim temperaturama
predmeta dobiju se znaajno vee debljine prevlake.
Tabela25. Debljine prevlake ufunkciji temperature predmeta
Temperatura (
o
C) Debljina prevlake (m)
Sobna 222 25-125
50 125-150
80 150-225
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com www.aluminijum-pvc.com
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
Januar 2013 Januar 2013 3
6
INTERVJU INTERVJU
3
7
Kako ocenjujete proteklu poslovnu godinu i saradnju sa
vaimposlovnimpartnerima iromSrbije?
- Firma Anelkovi-al od svog osnivanja pa do dananjeg
dana svake godine belei rast prodaje proizvoda iz svog
asortimana. Takosmoi uprotekloj 2012. godini zabeleili rast
prodaje za 30 odsto u odnosu na 2011. godinu.
Gospodine Anelkovi, ne bi bilo loe da za nae itaoce
jo jednomkaete neke od vanijih injenica o vaoj fir-
mi koja postaje lider na domaemtritu?
- Ukratko u podsetiti one koji su za nau firmu uli, a ujedno
i upoznati sa firmomone koji nisu. Firma Anelkovi-al osno-
vana je 2003. godine i ove godine slavimo 10 godina posto-
janja. Naeposlovanjeotpoeli smosafirmamaAlumil i Tehni
iz Grke, koji su bili nai prvi strani dobavljai i domaomfir-
mom Stublina koja je poznati proizvoa kvalitetnih okova
. Sa ovimfirmama svake godine sve vie poslujemo ali smo
u meuvremenu poveali broj dobavljaa. Najpre su to bili
proizvoai pratee opreme za proizvodnjustolarije, roletne,
komarnike i fasade, a od prole godine su to i proizvoai
komponenti za proizvodnju PVC profila koje proizvodimo
pod imenomElithermu naemposlovno proizvodnompo-
gonuuNovoj Pazovi. Ovomprilikomuza vaei naeitaoce
nabrojati jo neke od naih veih dobavljaa, osim Alumila,
Tehnija i Stubline saraujemo i sa firmama Viomal, Producta,
Aluit, Fapim, Aluprof, GU-BKS, Isolider, Esimplast, Pespa, De-
ceunick, Weiss, ACM, Somfy, Dorma i drugi. Neki od naih
dobavljaa komponenti za proizvodnjuPVCprofila su Petro-
hemija Spolana, Kaneka, Chemson, Omya, Kronos.
Koliko ste tona aluminijumskih i Pvc profila plasirali na
srpsko, a kolikona ostala trita uokruenju?
- Utoku2012. godineplasirali smopreko700tonakonstrukci-
jskih aluminijskih profila i preko 300 tona limova, trgovakih
Deset godi na uspenog posl ovanj a
Zoran Anelkovi
direktor frme Anelkovi-al iz Beograda
Nakon godinu dana, od naeg razgovora, u goste nam je stigao,
gospodin Zoran Anelkovi, vlasnik firme Anelkovi-al. u razgovoru sa
naim urednikom, gospodin Anelkovi otkriva svoja vienja prisustva
njegove firme na tritu Srbije
profila i specijalnih profila. Kada su u pitanju PVC profili, pla-
siranojevieod 500tona, odtoga85 odstonasrpskomi oko
15 odsto na stranimtritima.
Kako stojite sa distribucijom ostalih proizvoda vezanih
za ovu granu graevinarstva kao to su okovi, lamlice za
roletne, komarnici, paneli i ostali pratei pribor?
- Uporedo sa rastom prodaje aluminijumskih i PCV profila
poveavamo i prodaju roletni, komarnika, panela, guma, ok-
ova za aluminijumske i PVC profile kao i prateeg materijala,
silikona, purpena, ankera, rafova i druge pratee opreme.
recite namneto vie o tehniko-tehnolokimkarakter-
istikama i svojstvima EliTHErmPvcprofila?
- Najveanovost u2012. godini ufirmi Anelkovi-al jesvaka-
ko poetak rada nae fabrike za proizvodnju PVC profila koja
se nalazi u Novoj Pazovi. Iako je putanje fabrike u rad trajalo
par meseci uspeli smoda uradpustimo13 alata za proizvod-
nju PCVprofila i podprozorskihdasaka. Osimpokretanja fab-
rike uveli smo i dva standarda, ISO 9001 I ISO 14001. S obzi-
romna injenicu da komponente neophodne u proizvodnji
kupujemo od najpoznatijih svetskih proizvoaa, dobili smo
proizvode koji se mogu porediti sa PVC profilima napoznati-
jih prozvoaa u svetu. U to su se uverili nai dosadanji
kupci, a verujemda e tomiljenje deliti i budui potencijalni
kupci kojeovomprilikompozivamda doukodnas i provere
istinitost mojih tvrdnji.
Koliku garanciju dajete za Pvc profile, koliki je njihov
vek trajanja i kojem cenovnom razredu, u odnosu na
konkurenciju, pripadaju?
- to se tie kvaliteta ElithermPVC profila koji se proizvode u
naoj fabrici, oni pripadajugrupi najkvalitetnijihsvetskihpro-
fila koji se prodaju u Srbiji. Naa ceza ElithermPVC profile je
nia od10-30 odstouodnosuna cene PVCprofila koji dolaze
sazapada. Razlogtakoniskecenejenajpreskromnazarada, a
zatimi jeftina radna snaga, automatska prozvodnja i jeftinija
cena elektrine energije u Srbiji.
iz naih pouzdanih izvora, dobili smo informaciju da za
nastupajuu sezonu pripremate neto sasvim novo. O
emuse radi?
- OsimproizvodnjePCVprofila, firma Anelkovi-al proizvodi
i pratee elemente za proizvodnju aluminijumskih i PVCpro-
zora, roletni i komarnika. Unaimposlovnoproizvodnimob-
jektima za sada proizvodimo oko 120 artikala, a u ovoj 2013.
godini otpoeemo i prozvodnju PVC roletni i to sigurno
nee biti sve. U planu su neki novi PVC profili, ali o tome e
biti prie pred kraj godine.
Kojimputemplanirate dalje da idete, odnosno ta kau
planovi i namere sadanjeg, ali i buduegposlovanja?
- Da smo na dobrom putu pokazuju rezultati o kojima
smo priali. Nastaviemo istim putem i u istom pravcu uz
proirenje broja kupaca kako u Srbiji tako i u zemljama iz
okruenja i ire. Trenutno najozbiljnije ponude za izvoz PVC
profila dolaze iz Grke, Makedonije, Bugarske, Crne Gore i Re-
publike Srpske.
Poziv dilerima
Ovom prilikom pozivam sve zainteresovane dilere u
zemlji i inostranstvu da nas kontaktiraju kako bi pokuali
da ostvarimo uspenu poslovnu saradnju.
+381(0)60 5065872, +381(0)11 8065872
andjelkovic@andjelkovic-al.rs
najlepe elje
Iskoristiuovuprilikuda se zahvalimsvimkupcima firme
Anelkovi-al, kaoi dilerskimfirmamaSNN-u, IVI Promet-
u, Aluminijum-San-u i Haj-Ne-Haj-u, da imestitampro-
tekle praznike i poelim da u 2013. godini najpre budu
zdravi, veseli i sreni, a zatimda rade vie i bolje neko u
prethodnoj godini. Nadamse da emo i u novoj godini
nastaviti sa uspenom saradnjom i zajednikim snaga-
ma unapreivati nae poslovanje kako bi odgovorili na
sve zahteve kupaca i na taj nain obezbedili njihovu
privrenost. Nastavljamo sa uspenim servisiranjem
naih kupaca, omoguavajui im dostupnost traenog
proizvoda u dogovoreno vreme i po najpovoljnijim
cenama u naimprodajnimobjektima.
Sreni Novogodinji i
Boini praznici!
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com www.aluminijum-pvc.com
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
Januar 2013 Januar 2013 4
0
4
1
PREDSTAVLJAMO PREDSTAVLJAMO
Razvoj po jasno utvrenim ciljevima
Tehno AL Marinkovi, Jagodina
GEAlAn
to se tie PVC stolarije firma Tehno Al Marinkovi
uspeno sarauje sa jednIm od vodeih evropskih
proizvoaa sistema profila za izradu PVC stolarije -
GEALAN koji u svom proizvodnom asortimanu nudi
profile za izradu energetski visoko efikasnih prozora
i vrata. To znai da se iz profila GEALAN mogu izrai-
vati PVC prozori i vrata sa izrazito dobrom toplotnom
izolacijom i takvi prozori su energetski efikasni tako
to zimi tede energiju za grejanje, a leti energiju za
hlaenje.
SAvrEmEnA FArbArA
Za proces plastifikacije aluminijumskih profila Tehno
AL Marinkovi poseduje savremenu opremu sa auto-
matskom linijom za farbanje, pripremu i ostalim pra-
teim elementima. Samo da podsetimo nae itaoce
da je plastifikacija proces elektrostatikog farbanja
prahom i predstavlja najsavremeniju zatitu neofar-
banih povrina metala (aluminijuma i elika) uz kom-
pletnu hemijsku i mehaniku pripremu povrina koje
se farbaju. injenica je da firma Tehno AL Marinkovi
raspolae kompletnom opremom i tehnologijom za
farbanje koja je poznata po. kvalitetnom plastifici-
ranju aluminijumskih profila. Zbog toga najvei deo
potpuno novog proizvodnog prostora , firma Tehno
AL Marinkovi koristi za plastifikaciju aluminijumskih
profila, ograda, limova i ostale metalne galanterije,
a vri prodaju i aluminijumskog plastificiranog lima
koji se koristi za ispune ili panele. - Zahvaljujui ovim
programima u mogunosti smo da pratimo sve proi-
zvoae aluminijumske i PVC stolarije, kae za na list
Saa Marinkovi, vlasnik.
Firma Tehno AL Marinkovi iz Jagodine
je na tritu prisutna vie od 15 godina,
gde je vremenom postala jedna od
vodeih proizvodnih i distributivnih
kua za graevinski materijal koja svojim
kupcima ne nudi samo kvalitetan i irok
asortiman proizvodnih paleta ve i
mnoge kvalitetne usluge, meu kojima
su brza i tana isporuka robe do kupaca,
struno savetovanje, tehnika podrka
i projektovanje, a tu je i iskusan tim
komercijalista i ininjera. Sve ovo su, bar
do sada, bili razlozi brzog rasta kompanije i
velikog zadovoljstva njihovih kupaca
gra. ininjer. Ovaj tim je u stanju da svaki proizvod koji je
proizvednen u proizvodnim kapacitetima postavi na bilo
koji objekat. Referenc lista ugraene AL i PVC stolarije je
dugaka,a objekti na kojima su radili kao i pohvale od stra-
ne domaih i inostranih partnera potvruju konstantnost
u kvalitetu i pruzanju usluga firme Tehno Al Marinkovi.
Prema jasno utvenim ciljevima poslovne politike firma
Tehno Al Marinkovi se opredelila za izradu visoko kvali-
tetne aluminijumske i PVC stolarije. Kako bi osigurali kva-
litet svojih proizvoda u sastavu firme Tehno Al Marinkovi
se nalazi projektni tim, tim koji se sastoji od visoko stru-
nog kadra, koji su u stanju da prue tehniku podrku
svim klijentima i projektima. Zbog toga su se opremili
savremenim informatikim alatima u procesu projektova-
nja, a strunost i profesionalnost su pokazali i dokazli kroz
veliki broj zavrenih poslovnih projekata velikih kapaci-
teta, u kome je projektni tim dao nemerljive rezultate.
Firma Tehno Al Marinkovi je u zadnje vreme intenzivirala
proizvodnju aluminijumske i PVC stolarije uglavnom za
inostrano, pre svega francusko, trzite. Zbog toga je proi-
zvodni pogon opremljen novim mainama i renomiranih
nemakih firmi Urban i Elumatec sa izuzetno velikim pro-
izvodnim kapacitetom. Naravno, da bi se postigao kom-
pletan program u oblasti AL i PVC graevinske stolarije u
sastavu firme se nalazi tim za ugradnju koji predvodi dipl.
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Januar 2013 4
4
VESTI
Najvei solarni projekt u Srbiji
11. specijalizovani sajam Grki aluminijum
April u Atini
Grko udruenje proizvoaa aluminijuma je najavilo da e organizovati
sajam Grki Aluminijum od 18. do 21. aprila 2013. godine u Metropolitan
Expou, najveem i najmodernijem sajamskom centru Atine. Organizator e
biti frma Rota.
11. specijalizovani sajam Grki Aluminijum 2013. po prvi put organizuje efika-
sno uee svake kompanije. Istovremeno e se odrati i dve srodne tehnike
izlobe Ecotec Ekoloka tehnologija i fotonaposnki sistemi i Domicatec Sa-
lon izgradnje i renoviranja. Ecotec je najvea izloba ekoloke tehnologije i fo-
tonaponsksih sistema u Grkoj. Domicatec je jedina izloba u Grkoj vezana za
proizvode i usluge u izgradnji i renoviranju. Organizovanje zajednikih izlobi
nudi mnoge prednosti. Jer su ove industrije meusobno povezane i imaju kori-
sti jedna od druge. Sajam e se odvijati u najveem i najmodernijem sajamskom
centru u Grkoj. Sajam ima za cilj da ukae na znaaj ove privredne grane za
grku ekonomiju. Sajam e, pre svega, promovisati unapreenje kvaliteta pro-
izvoda i sertifikovanje proizvoda, a bie promovisane i inovacije, integrisana
reenja za potroae, podrka inenjerima, arhitektama, kao i kvalitet usluga,
zatita ivotne sredine, recikliranje i odrivi razvoj.
ansa za Junu prugu
Najvei solarni projekat u svetu, ukupne snage jedan gigavat, bie napravljen u Srbiji jer je upravni odbor kom-
panije Securum Equity Partners najavio svoje planove za izgradnju solarnog parka, to je odobrila Vlada Srbije.
Prema programu, projekat je vredan 1,75 milijardi evra. Njegova izgradnja e poeti aprila ove godine, a bie zavren u
decembru 2015. Solarni park e se prostirati na 3.000 hektara i godinje e proizvoditi 1,15 teravata energije, a planirano
je da se gradi na jugoistoku zemlje, gde je sunevo zraenje najvee. Ovaj fotonaponski mamut e se sastojati od 100
solarnih sistema jaine 10 megavata, a otvorie 500 radnih mesta tokom izgradnje, dok e 120 radnika ostati stalno zapo-
sleno nakon zavretka izgradnje. Radnici e raditi na odravanju sistema to je veoma bitno za ovaj region koji ima visoki
stepen nezaposlenosti. Solarne elije proizvodnog kapaciteta od 60-70 megavata godinje bie uvezene iz inostranstva.
Istovremeno e koristiti konventore biljnog fotonaponskog (pretvaraa) od italijanske frme Firmer.
Siemens se povukao iz oblasti solarne energije
Odlazak zbog niske proftabilnosti
Zbog niske proftabilnosti Siemens prekida svoje aktivnosti u oblasti solarne
energije. Prema saoptenju, solarna kompanija nije bila proftabilna, kako se
nadao Simens zbog promena uslova- sporog rasta i velikog pritiska na cene na
solarnom tritu.
Nemaka kompanija namerava da se fokusria na vetar i hidroenergiju koji su se poka-
zali proftabilnijim. Solarni deo kompanije zapoljava 680 radnika, a prole godine je
ostvaren mali promet koji ne prelazi 300 miliona evra, a nedavno su zabeleeni i gubi-
ci. Siemens nije jedina kompanija koju je pogodila prola godina, od strane mnogih
faktora. Tu je pre svega poveana konkurencija kineskih kompanija, to je znaajno
smanjilo cene solarnih panela. Isto stanje na tritu solarnih panela e se zadrati i
sledee godine.
Uzdah olakanja posle
dobrog leta u Rusiji
Dobri znaci
iz Rusije
Ruska graevinska industrija konano je
zabeleila zdrave cifre rasta u drugoj polo-
vini 2012. U julu je zabeleen rast od 17,6
odsto, a potom je usledio rast od 12,4 odsto
u avgustu. Zanimljivo je da je u prvoj polo-
vini 2011. godine. ukupna slika u graevin-
skoj industriji Rusije bila pomeana.
Finansijski rezultati graevinskih kompanija su bili u suprotnosti sa istraivanjima koja su sprove-
dena od strane Savezne slube za statistiku jer se broj radnika u graevinskoj industriji, umesto
da raste, u prvim mesecima smanjivao. Tek u julu je graevinska industrija konano zabeleila
rast. Prema Rosstatu, vrednost graevinskih radova u julu se poveala ak za 17,6 odsto. Zavrene
stambene povrine su porasle za 19 odsto. Zahvaljujui dobrim rezultatima u julu, koji podsea
na cifre rasta pre krize, ukupan rast od januara do jula je bio skoro pet odsto, u poreenju sa skoro
nultim rastom predhodne godine. Zatim je u avgustu dolo do rasta od 12,4 odsto, a ukupna vred-
nost graevinske proizvodnje je zabeleila rast od 6,2 odsto u prvih osam meseci 2012. godine u
odnosu na isti period predhodne godine.
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Januar 2013 4
6
sajmovi
Ova manifestacija je mesto okupljanja
profesionalaca iz graevinske industri-
je regiona. Uee kompanija, koje u
svom poslovanju imaju segment gra-
evinarstva, na ovoj svojevrsnoj stru-
kovnoj smotri postavlja se kao sutin-
sko i postaje stvar prestia. Izlaganje
na ovoj specijalizovanoj manifestaciji
tradicionalni izlagai, kojih svake go-
dine ima preko 80 odsto od ukupnog
broja izlagaa, smatraju najekono-
minijim nainom da se susretnu sa
starim, ali i potencijalnim kupcima za
koje nisu znali.
Beogradski sajam je veoma ponosan
na ovaj svoj sajamski dogaaj. Sajam
SEEBBE je izrastao, ne samo u najveu
priredbu Beogradskog sajma, nego u
najvei i najvaniji sajam graevinar-
stva u regionu, znaajniji ak i od onih
koje organizuju drave iz regiona koje
su lanice Evropske Unije.
Broj prijavljenih izlagaa je do ovog
trenutka preao est stotina, od ega
je treina iz inostranstva. Interesan-
tno je poveano interesovanje izla-
gaa iz inostranstva. Osim ve tradi-
cionalnih nacionalnih izlobi Italije,
Turske, Hrvatske, Maarske i Slove-
nije, najavljene su izlobe Rumunije,
Tajvana i, po prvi put, nastup nema-
ke pokrajine Hessen u hali 4.
Najvie izlagaa je prijavljeno iz se-
gmenata: maine za obradu profila
za stolariju profili za stolariju; vrata
i prozori; kapije i ograde; okovi i bra-
varija za stolariju, roletne, trakaste
zavese, venecijaneri; maine za obra-
du stakla.
Oekuje se velika poseta strunjaka iz
okolnih zemalja. Profesionalci ovaj Sa-
jam doivljavaju kao centralno mesto
okupljanja graevinske struke i plat-
formu za prezentaciju inovacija. Na
ovoj prestinoj manifestaciji se sazna-
ju trendovi na tritu, upoznavaju se
novi proizvodi, postupci i procesi bez
kojih nema jaanja konkurentnosti i
produktivnosti.
U tim interaktivnim odnosima izmeu
izlagaa i posetilaca, u dijalogu stru-
njaka, nastaju ideje za inovacije i zbog
toga je Sajam SEEBBE mesto susreta
pokretaa koji vuku napred celokupnu
graevinsku delatnost.
Sagradite svoj poslovni uspeh na
sajmu graevinarstva od 16. do 20.
aprila.
Meunarodni sajam graevinarstva SEEBBE
Oduvek i zauvek graditi
beogradski sajam e u periodu od 16. do 20. aprila 2013.
godine organizovati vodei sajamski susret u graevinskoj
industriji regiona jugoistone Evrope SEEbbE
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Januar 2013 4
8
TEMA BROJA
Investicija za budunost
Aluminijumska stolarija i energetska efikasnost
Zamena stolarije je neophodna
zbog postizanja zdravijeg,
prijatnijeg i boljeg ivotnog
okruenja u zgradi. Renoviranje
jedne kue povrine 100
m2 i zamena stare stolarije
novom, aluminijumskom
termoizolacionom, omoguava
korisniku utedu od 1.600 evra za
godinu dana
Veliki deo potroene energije u domainstvu odlazi na greja-
nje i hlaenje prostorija. Izraunato je da 40 odsto potroene
energije u domainstvu odlazi na hlaenje i grejanje. Unaoj
zemlji problemjeveliki zatotosamomali broj domainstava
ima termo izolaciju. Tako da su potronja i gubitak energije
veliki. Starost zgrada , nepostojanje brige o okolini i neshva-
tanje stanara da okolinu treba zatiti postavili su nau zemlju
na samo dno zemalja Evrope. To su problemi koji zahtevaju
hitno reavanje. Oni dovode do poveanja potronje ener-
gije, veeg zagaenja okoline, nedostatka energije u zemlji,
pogoranja budeta pojedinaca i itave drave.
Danas postoje nove strategije. Zgrade koje troe malo
energije su se uveliko praktino pokazale. Nove tehnolo-
gije nude mogunost izbora razliitih materijala i njihovu
praktinu primenu na zgradama zbog to vee utede
energije. Renoviranje kue ili stana ima nekoliko predno-
sti, kao to su:
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Januar 2013 5
0
TEMA BROJA
Uivanje u prijatnijem okruenju uz drastino smanjenje
trokova za grejanje i hlaenje
Zatita zgrade od uticaja okoline, kao to je vlaga i stvara-
nje bui. To sve poveava trinu vrednost zgrade. Na tri-
tu nekretnina jedna od osnovnih stavki postaje energet-
ska efikasnost zgrade. Zamena stare stolarije sa novom
termoizolacionom utie i na estetiku graevine.
Takoe ono pozitivno utie i na makroekonomiju. Zato
to se stvaraju nova radna mesta, smanjuje potronja
energije. Smanjuje se uvoz energenata iz inostranstva,
smanjuje se potronja bio goriva. Takoe utie na sma-
njenje zagaivanja okoline gasovima koji nastaju usled
zagrevanja prostorija.
Energetski paso
Energetski paso je potvrda koja zgrade grupie u energet-
ske kategorije. Od kategorije A+ (nulta potronja energije)
do kategorije H u zavisnosti od energetskih potreba zgra-
da. Energetski zahtevi jedne tipine zgrade iz 70-tih godi-
na, bez ikakvog renoviranja, iznosi 200 kWh/m
2
za godinu
dana. To znai da ta zgrada spada u kategoriju H. Sa jednim
jednostavnim renoviranjem ( npr. izolacija terase i zamena
stolarije) smanjie se potronja energije tako da e iznositi
70 kWh/m
2
za godinu dana.
Graevine koji su napravljene u skladu sa bioklimatskim
parametrima i utedom energije, poboljavaju udobnost i-
vota. Smanjenjem gubitka toplote i poboljanjem izolacije
fasade zgrade, poboljava se temperatura unutranjeg zida.
Atmosfera u prostorijama je prijatnija zato to se toplotno
zraenje poveava sa temperaturom. Hladne povrine unu-
tranjih zidova smanjuju udobnost to moe biti delimino
nadoknaeno dodatnim zagrevanjem vazduha u zatvore-
nom prostoru. Toplotni komfor je srazmeran ujednaenoj
toploti zidova. Ujednaenost se postie tako to sve spoljne
povrine ukljuujui i prozorske okvire imaju dobre izolaci-
one vrednosti. Kod renoviranja radi utede energije, glavni
cilj je potpuno zatvaranje fasade zgrade da bi se izbegli vaz-
duni tokovi. Kod objekata gde je fasada potpuno zatvo-
rena zbog utede energije, prporuuje se instaliranje ven-
tilacije u kombinaciji sa sistemom za zatitu toplote. Ovaj
tip ventilacije poveava oseaj udobnosti jer se postie od-
govarajua koncentracija CO
2
i vlanosti vazduha, filtira se
praina i polen koji dolaze spolja.
Smanjenje trokova za grejanje
Potronja energije za grejanje u kuama iz 70-tih godina u
zavisnosti od klimatskih uslova koje vladaju u tom podruju
moe da stigne i do 200 kWh/m
2
. Trokovi za grejanje stana
od 100 kvadrata koji se greje na prirodan gas su oko 0,07
evra /kW (sa PDV-om), i to je otprilike 1500 evra. Neka mala
renoviranja kao to je zamena stare stolarije sa aluminijum-
skom termoizolacionom stolarijom sa duplim staklima i
izolacija terase mogu da smanje ove trokove za jednu tre-
inu. Ukoliko se uradi renoviranje korienjem savremenih
tehnologija , zgarada e dobiti graevinsku specifikaciju
zgrade sa nultom potronjom energije.
Renoviranje zgrade prema energetskim pravilima, pred-
stavlja investiciju koja se vremenom isplati. Naroito ako se
uzme u obzir rastua cena energenata. Sa dananjim niskim
cenama (u odnosu na cene nafte) prirodnog gasa, renovira-
nje bi imalo zadovoljavajui nivo amortizacije:
Primer prorauna
Ukoliko podelimo trokove za izolaciju fasade zgrade (oko
75 evra/m
2
) sa energijom koja se potroi (115 kWh/m
2
to-
kom 30 godina korienja iznosi = 3.450 kWh/m
2
godi-
nje). Cena kWh je otprilike 0,02 evra. Bez izolacije fasade i
odgovarajue stolarije ovih 3.450 kWh/m
2
se troe za gre-
janje sa cenom od 0,07 evra po kWh. Najbolji trenutak za
renoviranje zgrade je kada se javi potreba za tim. Obino
trokovi renoviranja u poetku izgledaju strani. Meutim
amortizacija investicije se deava u veoma kratkom roku.
Veliki problemi se javljaju kod viespratnica gde vlasnici
nemogu da se dogovore oko velikih trokova za renovi-
ranje i energetskog poboljanja zgrade. Dobro reenje
moe biti zakljuivanje ugovora o energetskoj efikasnosti
(ugovor koji u pisanoj formi odreuje poboljanje ener-
getske efikasnosti objekta). Potpisuje ga vlasnik sa pre-
duzeem za energetske usluge. Ugovorom se odreuju
mere za poboljanje energetske efikasnosti objekta, kao i
da zarada kompanije zavisi od nivoa poboljanja energat-
ske efikasnosti.
isplativa investicija
Poboljanje energetske efikasnosti zgrade predstavlja inve-
sticiju u budunost.
Zatita zgrade
Bolja izolacija, smanjenje pojave toplotnih mostova i po-
boljava zaptivenost fasade. To smanjuje rizik od pojave
bui, skupljanja kondenzacije na hladnim povrinama i
oteenje zgrade.
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Januar 2013 5
2
TEMA BROJA
Poveanje dodate vrednosti
Jedna zgrada koja se smatra energetski efikasnom, sa ni-
skim energetskim trokovima, ima poveanu dodatnu
vrednost ukoliko se radi o kupoprodaji ili iznajmljivanju.
Zatita od poveanja trokova za energente
U sluaju znaajnog poveanja cena energenata, operativ-
ni trokovi jedne energetski efikasne zgrade, ostaju tokom
godina niski. Moglo bi se rei da se stan pretvorio u investi-
ciju za starost.
Zatita energetskih resursa
Svaki kilovat sat energije koji se ne potroi na grejanje ili
hlaenje poveava utedu energetskih resursa. Utedu po-
tronje fosilnih goriva i korienje obnovljivih izvora ener-
gije ne treba propustiti. Takoe jedan od pozitivnih uticaja
na okolinu je i smanjeno isputanje gasova koji nastaju sa-
gorevanjem.
Zatita klime
Zahvaljujui manjem isputanju CO
2
u atmosferu, energet-
ska efikasnost predstavlja jedan od naina zatite klime i
borbe protiv klimatskih promena.
Sveobuhvatno planiranje
Ukoliko se odluite za energetsko renoviranje zgrade po-
trebno je sveobuhvatno planiranje, ak i ako se planirano
renoviranje odvija u etapama. Samo na taj nain se amor-
tizuju trokovi renoviranja.
Prilikom renoviranja fasade nuno je uzeti u obzir i istovre-
menu zamenu prozora. Tako e moi da se koriste skele
koje su se koristile za renoviranje fasade. Na taj nain se
izbegavaju i toplotni mostovi na mestima gde se montira
stolarija. Mautim u sluaju gde se samo zamenjuje stari
prozor sa novim, korisno je da se uzmu u obzir i naknadni
radovi na fasadi.
Ukoliko se izvodi zamena grejnih sistema mora se uzeti u
obzir izolacija fasada kao i zamena stolarije. Zbog toga se
stavlja manji grejni sistem. Zamena gorionika pre izolacije
fasade i zamene stolarije stvara rizik postvljanja prevelikog
sistema za grejanje.
Svako renoviranje mora da zapone sa pregledom energet-
skog inspektora. On e proceniti strukturu zgrade, i stanje
sistema za grejanje. Zatim mogue propadanje zgrade i
izraunae energetske potrebe zgrade. Treba da odredi
prostorije koje najvie troe energije. Od trenutka kada se
odlui koji svi zahtevi moraju da se obave, arhitekta i main-
ski inenjer mogu da daju potrebne savete tehnike prirode
i da izraunaju trokove. Takoe mogu da ukau na odgova-
rajue firme koje e da izvedu radove i preuzmu nadzor nad
radovima. U fazi planiranja moraju se uzeti u obzir sve prav-
ne strane renoviranja. Kao to su na primer problemi vezani
za preseljenje korisnika iz zgrade. Kao i pravni propisi vezani
za zgrade koje su pod zatitom drave. Ti pravni problem bi
morali da budu razreeni od strane nadlenih organa.
Energetske potrebe
Pre nego to se zapone sa pripremom plana za potpu-
no ili delimino renoviranje, mora detaljno da se ispita i
indetifikuje gubitak energije preko razliitih lokacija na
zgradi. Samo na osnovu tih informacija moe da se do-
nese ispravna odluka prilikom renoviranja i njegova eko-
nomska isplativost. Vei deo energetske potronje zgrade
odlazi na nadoknadu gubitka toplote preko vertikalnog
zida, krova, terase i poda na najniem spratu zgrade ili po-
druma.
Gubitak toplote preko stolarije posebno utie na energet-
ske karakteristike zgrade. Poslednjih godina velike kom-
panije za proizvodnju aluminijumske stolarije su razvile
sisteme koji spreavaju gubitak energije. Njihovi proizvodi
se mogu nai po veoma pristupanim cenama.
Obino vai pravilo to je manja (kompaktnija) zgrada,
znai da je manja spoljnja povrina u odnosu na unutra-
nju zagrejanu povrinu, toliko su manji gubici zbog pre-
nosa toplote.
Ne treba da se zaboravi injenica, da stari sistemi za gre-
janje jednu treinu energije koja je potrebna za grejanje
gube u prostorijama u kojima se nalazi kotao za grejanje.
Toplota se gubi zajedno sa gasovima koji nastaju sagore-
vanjem. Takoe toplota se gubi i zbog loe izolacije cevi i
prevelikih sistema za grejanje. Jedan moderan sistem za
grejanje sa dobrom izolacijom omoguava drastino sma-
njenje gubitka toplote. Ukoliko se ipak odlue za zamenu
kotlova za grejanje potrebno je uraditi i dobru izolaciju fa-
sade zgrade i zameniti stolariju radi to boljih energetskih
rezultata zgrade.
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Januar 2013 5
4
TEMA BROJA
Kod zgrada gde nije bilo nikakvih renoviranja, fenomen
koji se javlja je gubitak toplote preko ventilacije. Ona je
odgovarana za gubitak energije koja se koristi za grejanje
od oko 20 odsto. Gubitak nastaje zbog:
Prolazka vazduha kroz fasadu (gubitak toplote koji nije na-
meran)
Prolazka vazduha izazvanog ventilacijom prostorija (na-
meran gubitak toplote)
U prvom sluaju problem se reava tako to se zgrada bo-
lje izoluje (postavlja se stolarija sa visokim koeficijenotom
vodnepropusnosti i vazduhonepropusnosti, a po svim
principima kvalitetnog montiranja). Gubitak toplote koji
se deava prilikom ventilacije prostora radi zamene loeg
vazduha, moe da se sprei samo postavljanjem izolacio-
nih sistema sa sistemom za toplotni oporavak. On povea-
va efikasnost kada se kombinuje sa potpuno izolovanom
fasadom. Najbolji nain da se smanje trokovi za grejanje
je da se zgrade obloi izolacijom. Kada kaemo fasada ne
mislimo samo na spoljnje povrine zgrade, nego na sve to-
plotno izolovane povrine.
Krov i terasa
Kada govorimo o renoviranju posebnu panju treba po-
svetiti terasi i krovu. Oni predstavljuju graevinske struk-
ture koje nose najvei energetski teret koji je potreban za
zagrevanje i hlaenje zgrade.
Ukoliko postoji potkrovlje, i ako se ne koristi ono mora da
se smatra prostorom za stanovanje. Ukoliko vlasnik nema
nameru da ga ikada koristi za stanovanje najbolje reenje
je izolacija poda potkrovlja. Da bi se izbeglo stvaranje to-
plotnih mostova, neophodno je da se izolacija produi pola
metra iznad poda potkrovlja po zidovima. Dimnjak od kami-
na ukoliko postoji, cevi ili bilo koje element koji prolazi kroz
potkrovlje moraju da se izoluju. Ukoliko se u potkrovlju sta-
nuje potrebno je da se izoluje krov. Ukoliko na zgradi postoji
terasa, obino postoji jedna vrsta izolacije, koja ne zadovo-
ljava dananje energetske zahteve. Ukoliko je vodootporan
sloj na krovu terase netakunt, mogu se dodati preko njega
izolacioni materijali i jo jedan premaz hidroizolacije. Ukoli-
ko je vodootporan sloj na krovu terase oteen, mogue je
da je izolacioni sloj mokar i da je izgubio svoju efikasnost.
U tom sluaju je potrebno da se potpuno ukloni izolacija i
vodootporan sloj i postavi izolacija vee debljine.
Spoljanji zidovi
Radovi na izolaciji spoljnjih zidova zgrade, bilo da imaju
ili nemaju izolaciju predstavlja veliki troak. Prednosti ove
investicije su uteda energije i smanjenje trokova za gre-
janje i hlaenje zgrade. Ona poboljava ivot korisnika i
smanjuje rizik od pojave bui. Postavljanje izolacije titi
zidove od toplotnih stresova to omoguava da zgrada
tokom vremena zadri lepotu i vrednost. U mnogim slu-
ajevima postavljanjem izolacija poboljava se i zvuna
izolacija zgrade. Po pravilu tokom izolacije spoljnjih povr-
ina radovi se izvode i napolju i unutar zgrade. Postavlja-
nje unutranje izolacije za spoljnje zidove ima veliki broj
mana. To su smanjenje unutranjeg prostora, nemogu-
nost korienja prostora tokom trajanja radova. Postoji
rizik od ozbiljnog pogranja izolacije i oteenja u sluaju
greke prilikom izvoenja radova. Zato se unutranja izo-
lacija postavlja samo u sluaju potrebe ili arhitektnoskih
ogranienja (zgrade pod zatitom drave).
Toplotni omota
Najrasprostranjenija i razumna reenja za ekonomsku ob-
novu fasade koje ga istovremeno ine energetski efika-
snijim je primena toplotnog plata. Izolacioni paneli se
smetaju u omota zgrade i predstavljaju jo jednu fasadu.
Ona predstvlja jaku fasadu koja moe da izdri statika i
toplotna naprezanja. Preko nje moe da ide vodonepropu-
sni sloj. Znaajno je da se svaka komponenta meusobno
povee sa drugom da bi mogli biti integrisani sistem. Pre
postavljanja izolacionog omotaa treba da se obezbedi da
postojei sloj ima odlinu atheziju sa zidovima.
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Januar 2013 5
8
noviteti
Za prozore za pasivne kue
GEALAN IKD PROFIL S 7000 Iq PLUS IKD
Od sada i sa premium Acrylcolor povrinom za prozore u boji
Proizvoa sistema za prozore i vrata GEALAN je u svoj
PREMIUM sistem za energetski efikasne i protivprovalne
prozore S 7000 Iq plus uvrstio i svoju PREMIUM povrinu
za boju acrylcolor, kao i dodatnu opciju punjenja profi-
la IKD izolacijskom penom koja omoguava prozorima
standard za pasivne kue.
Tako je sada sistemsa sredinjimMDdihtovanjem, 83 mm
ugradne dubine i 6 vazdunihizolacijskihkomora sa koefi-
cijentomprolaska toplote kroz profil Uf = 0,78W/m
2
K do-
stupan u oaravajuim acrylcolor bojama i najkvalitetni-
jompovrinom PVC profila koja je otporna na mehanika
oteenja, atmosferske uticaje i vrlo lagana za odravanje.
PrEDnOSTi SiSTEmAS 7000 iQplus iKD:
sistem sa sredinjim (trostrukim) dihtovanjem radi po-
boljane toplotne i zvune izolacije
pregrada za srednji dihtung slui i kao dodatna protiv-
provalna zatita
83 mm dubine profila, 6 vazdunih komora od kojih je
sredinja punjena sa IKD izolacijskom penom omogu-
ava odlinu toplotnu izolaciju od Uf = 0,78 W/m
2
K
iroki falc za staklo omoguava ugradnju stakla do 54
mm dubine
u kombinaciji sa izolacionim staklom Ug =0,6 W/m
2
K
mogue je postii izolacioni standard za pasivne kue
od Uw < 0,8 W/m
2
K
Sistemprofila S 7000 IQplus IKDu acrylcolor RAL 7015 boji
Prednosti Acrylcolor povrine boja:
akrilno staklo neraskidivo spojeno sa telom PVC profila
potpuno glatka povrina bez sitnih pora i udubljenja
vrlo lagano za odravanje i ienje, te postojano dugi niz
godina
otporno na mehanika oteenja i vremenske uticaje
visoka refleksija sunevih zraka = manje zagrevanje pro-
fila i bolja statika
mogunost izbora izmeu 12 standardnih boja ukljuu-
jui i belu RAL 9010
postojanost boje na dugi niz godina bez posebnog odr-
avanja osim ienja
Viskoa refeksija sunevih zraka omoguava
manje zagrevanje acrylcolor prozorai time bolju
statiku materijala
Proizvodnja(koekstruzija) acrylcolor PVCprofla
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Januar 2013 Januar 2013 6
0
6
1
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Novembar 2012
PREDSTAVLJAMO
-Stategija kompanije S.N.N. d.o.o. u budunosti,
kao i u prolosti, ima samo jedan cilj i ideju a to
je sutinsko razumevanje specijalnih potreba i
oekivanja naih sadanjih i buduih kupaca, kao
i potpuno zadovoljenje svakog pojedinanog
zahteva, kae direktor Nenad Milanovi i nastavlja, -
zato svi zaposleni u S.N.N.-u pomno prate i zapaaju
tekue trendove trita i prikupljaju informacije
vezane za najrazliitije i najzahtevnije zahteve ku-
paca, kako bi konstantno poboljavali i obnavljali
paletu proizvoda i usluga. Potrebno je naglasiti da
S.N.N. d.o.o. mnogo ulae u pronalaenje najefekt-
nijieg vida saradnje i komunikacije sa sadanjim ali
i buduim komintentima.
7
0
KUPAC U PRVOM PLANU
S.N.N. d.o.o., Aleksandrovac
Osnovna delatnost kompanije S.N.N.d.o.o.
je trgovina aluminijumskim i PVC proflima,
konstrukcijama i prateom opremom. Glav-
ni cilj komercijalne ekspanzije je konstantno
irenje trita i ispunjavanje najraznovrsni-
jih elja klijenata na najbri mogui i najef-
kasniji nain.
IROKA PALETA PROIZVODA
S.N.N. d.o.o. ima iroku paletu proizvoda koju brzo i ef-
kasno isporuuje kupcima irom zemlje:
Aluminijumski profli Alumil
PVC profli Roplasto
Polikarbonatne ploe
J - bond kompozitni paneli
Krovni i zidni paneli
Spektar proizvoda od inox-a
Sistemi za roletne
Aluminijumski limovi sa razliitim vidovima povrinske
obrade
Sistemi protiv komaraca
Trgovaki profli
Paneli za vrata
Sistemi aluminijumskih ograda
Sigurnosna vrata
PREDSTAVLJAMO
Kupac u prvom planu
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com www.aluminijum-pvc.com
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
Januar 2013 Januar 2013 6
2
6
3
AKTUELNO AKTUELNO
idealni za energetsku konverziju
Osnovni tehniki podaci o fotovoltanim sistemima
Solarna energija je ista, neiscrpna,
prilagodljiva i obnovljiva. Sunevo
zraenje niko ne kontrolie i
neiscrpan je domai resurs, koji
obezbeuje nezavisnost, predvidivost
i sigurnost u snabdevanju energijom.
Fotovoltani sistemi koji pretvaraju
sunevu energiju u elektrinu struju,
smatraju se idealnim sistemima
energetske konverzije
nudi veu sigurnost ili zato to za nas ima dodatu vrednost.
Ne samo da platite dodatne trokove, bez protesta, nego se
nikad ne zapitamo da li i kada se isplate takve investicije.
Isto bi tebalo da se odnosi i na fotovoltane sisteme.
Kako rade
Suneva svetlost je skup elementarnih energetskih estica
koji se zovu fotoni. Fotoni sadre razliite koline energije
u zavisnosti od duine talasa sunevog spektra. Plava boja
ili ultaljubiasti zraci imaju vie energije od crvene boje ili
infracrvenih talasa. Energija fotona treba da bude vea i
da preskoi tzv.energetski opseg elije da bi uspela da iz-
baci elektron iz njegove kovalentne veze. Da bi se olakao
proces izbijanja elektrona, fotonaponskoj eliji dodaju se
primese, obino fosfor i bor. Posebnim postupkom, fotona-
ponska ploica debljine oko 0,3 mm, obrauje se tako da se
stvara elektrino polje koje sa jedne strane stvara pozitiv-
no naelektrisanje, sloj P upljine i sa druge negativno nae-
lektrisanje, sloj N elektorne debljine oko 0,002 mm. Ako se
ploica fotonaponske elije povee na dva kraja elektrinim
provodnikom (zatvori se elektrino kolo), nastaje elektrina
struja. PV-elija funkcionie na bazi dva ultra-tanka sloja
silicijuma koja su smetena izmeu dva sloja sainjena od
elektroda. Gornji silicijumov sloj je napravljen tako da sadri
preveliki broj elektrona, a donji ima premali broj istih. Sun-
eva svetlost prodire u silicijumske slojeve i aktivira elektro-
ne koji su skupljeni na
gornjoj katodi. U meuvremenu, privremeni nedostatak
elektrona u silicijumovim slojevima stvara
jednosmerni elektronski tok, dok se elektroni kreu pre-
ma katodi. itav sistem je tzv. poluprovodnik. Proizvedena
energija se prenosi i skladiti u bateriji odakle se moe kori-
stiti odmah, kao jednosmerna struja,
ili obrnuto, kao naizmenina struja. Rezultat je iskoristiva,
besplatna struja.
upoznavanje sa terminologijom
Fotonaponski efekat se zove direktna konverzija sune-
vog zraenja u elektrini napon. esto da bi se pojedno-
stavilo koristi se skraenica P/V za re fotovoltani (pho-
tovoltaic PV).
Fotovoltani element (Pvcell):
Elektronski ureaj koji proizvodi struju kada prima aktivno
zraenje. Zove se takoe i fotovoltana elija.
Fotovoltani pod (Pvmodul)
To je skup fotovoltanih elemenata koji su elektronski po-
vezani. On predstavlja osnovni gradivni element za fotovol-
tani generator.
Fotovoltani panel (Pvpanel)
Jedan ili vie fotovoltanih modula koji su izraeni i sastav-
ljeni u jedan ureaj, i spremni da se ugrade u fotovoltani
sistem. Kljuni deo sistema solarnog kolektora jeste panel.
To je deo kroz koji suneva svetlost ulazi u celi sistem i pro-
izvodi besplatnu struju. Radi na principu minijaturnog sta-
klenika smetenog na
krovu kue.
Fotovoltani niz (Pvarray)
Grupa fotovoltanih modula ili panela meusobno elek-
tronski povezanih, koji su obino postavljeni u zajedniki
ureaj za podrku.
Fotovoltani generator (Pvgenerator)
Deo fotovoltanog sistema koji sadri solarne elije i proi-
zvodi jednosmernu struju.
Konvertor (inverter)
Elektronski ureaj koji pretvara jednosmernu struju u naiz-
meninu struju
ureaj za punjenje
Ureaj koji se koristi za autonomne sisteme za regulisanje
punjenja baterije.
kW (kilovat): jedinica snage (1kW = 1.000 Watt, 1 MW (me-
gavat) = 1.000 Kw)
KWp ( kilovat pik peak): jedinica snage za fotovoltau ( isto
kao i Kw)
kWh (kilovat) jedinica za energiju
Zato izabrati fotovoltane sisteme
Kada se fotovoltani sistemi izloe sunevom zraenju, pre-
tvaraju 5-19 procenata suneve energije u elektrinu (po-
mou savremene tehnologije, ovo je znatno poboljano ).
Koliko je to tano zavisi od tehnologije koju koristimo. Po-
stoje na primer solarne elije proizvedene od mono i poli
kristalnog silicijuma. Manje ima elija od amorfnog siliciju-
ma i drugih novih tehnologija, gde se mikronski slojevi sili-
cijuma nanose na tanke fleksibilne trake (thin film, kao to
je amorfan (a Si), mikro formata ( Si), CIS-CIGS, CdTe na
primer). Izbor vrste fotovoltanih sistema zavisi od funkcije,
raspoloivog prostora i finansija potroaa.
Uporedna tabela fotovoltanih tehnologija
Tip
Tanak flm ili
Thin Film
Viekristala Monokristalni
Prinos po
jedinici
povrine
a Si: 4,5 -6,5 %
Si: 8 9 %
CIS CIGS:
6-12%
CdTe: 6-11 %
11 16 % 11 19 %
Povrina
po kWp
9 -25 m
2
7 9 m
2
5,5 9 m
2
Zato koristiti sunevu energiju. Pre svega da bismo zado-
voljili barem dve potrebe. Potrebu za energijom i potrebu
za zatitom prirode. Svaki kilovat elektrine energije koji
se dobija od mineralnih goriva, zagauje atmosferu sa naj-
manje kilogram ugljen dioksida. Ugljen dioksid je kao to
je poznato, najznaajniji uzronik efekta staklene bate
koji znaajno utie na klimatske promene. Korienje istih
izvora energije kao to je suneva predstavlja jedini nain
da se izbegnu klimatske promene koje prete planeti. Pored
toga korienje suneve energije znaajno smanjuje ispu-
tanje tetnih gasova u atmosferu (kao to su kancerogene
mikroestice, azotovi oksidi, jedinjenja sumpora itd). Ovi za-
gaivai tetno utiu na zdravlje oveka i prirodu.
Da li je isplativa suneva energija
Jeste u onim sluajevima kada postoje podsticaji od dra-
ve i jasna politika podrka za sunevu tehnologiju. Kada
na primer, postoji visoka cena za prodaju sunevih kilovata
(kao to je u Grkoj) potroa odustaje od ulaganja. Jedna
logina dobit za potroaa je proizvodnja i prodaja zelene
energije mreama. Autonomni fotovoltani sistemi koji
se koriste van mree su bolje reenje. Elektro industrija je
skupa, buna prilikom svog rada i zagauje okolinu. Foto-
voltani sistemi su isplativo altarenativno reenje. Meutim
kriterijumi ne bi trebalo da budu samo ekonomski. U sva-
kodnevnom ivotu pravimo izbore koji ne uzimaju u obzir
samo trokove. Kada biramo na primer skup krevet, a ne
jeftin koji ne zadovoljava nae ukuse. Oigledno da je krite-
rijum estetski, a ne ekonomski. Fotovoltani sistemi kao i svi
drugi proizvodi, pored energetskih usluga, imaju i dodatnu
vrednost koja mora da se uzme u obzir kada odreujemo
cenu.
Kada je na primer poela prodaja mobilnih telefona, tele-
fonski impuls je kotao 30-40 puta vie od istog impulsa
fiksnog telefona. On je bio skoro nedostupan za prosenog
potroaa. Ali za skoro manje od jedne decenije, mobilni te-
lefoni su osvojili meunarodna trita, ak i ona koja se ne
smatraju razvijenim. ak i danas je cena impulsa mobilnog
telefona viestruka u odnosu na cenu impulsa fiksnog te-
lefona. Ali potroa ipak prihvata dodatne trokove. Zato,
pre svega zato to mobilni telefoni nude usluge koje nema-
ju fiksni telefoni. To je dodatna vrednost mobilnih telefona,
koja opravdava visoku cenu i koja je pomogla daljem njego-
vom razvoju. Slina situacija je i sa flairanom vodom. Jedan
litar flairane vode u Grkoj je 1350 puta skuplja od jednog
litra vode iz esme. Ali ipak trite flairane vode se povea-
va svake godine. Zato, ne zato to je flairana voda kvali-
tetnija od one iz esme. U veini sluajeva je kvalitet isti. To
je zato to flairana voda obezbeuje (pravilno ili pogre-
no podrazumevanu) dodatu vrednost koja ini potroaa
spremnim da potroi novac da bi je posedovao. Dodatu
vrednost proizvoda trai i procenjuje gotovo uvek potro-
a. Biramo skup krevet ili skup automobil koji gotovo uvek
obavljaju isti posao, zato to nam se vie svia, zato to nam
Sreni Novogodinji i
Boini praznici!
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com www.aluminijum-pvc.com
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
Januar 2013 Januar 2013 6
6
6
7
AKTUELNO AKTUELNO
Svi fotovoltani sistemi dele dole navedene karakteristike:
Ne zagauju okolinu
Rade bez buke
Pouzdanost i dug vek trajanja (preko 30 godina)
Nezavisni od dovoda goriva iz udaljenih oblasti
Mogunost produenja u zavisnosti od potreba
Minimalno odravanje
Fotovoltani sistemi su od velike koristi za ivotnu sredinu
i drutvo, a ujedno su i perspektivna tehnologija nove ere
koja poinje u energetskom sektoru. Novu eru karakterie
sve vie malih decentralizovanih primena na slobodnom tr-
itu. Mali fleksibilni sistemi koji mogu da se implementraju
u stambene, poslovne zgrade, male elektrane ( kao to su
na primer fotovoltani sistemi, mali sistemi koprodukcije,
mikro turbine i gorive elije). Oni su spremni da daju zna-
ajan doprinos na energetskom tritu u godinama koje
dolaze. Jo jedna od prednosti ovih novih tehnologija je
nezagaivanje okoline.
Solarna energija je ista, neiscrpna, prilagodljiva i obnovlji-
va. Sunevo zraenje niko ne kontrolie i neiscrpan je do-
mai resurs, koji obezbeuje nezavisnost, predvidljivost i si-
gurnost u snabdevanju energijom. Fotovoltani sistemi koji
pretvaraju sunevu energiju u elektrinu struju, smatraju se
idealnim sistemima energetske konverzije. Pre svega zato
to koriste ve dostupan izvor energije i proizvode elek-
trinu energiju, koja predstavlja najkorisniji oblik energije.
Fotovoltani sistemi obezbeuju potpunu kontrolu od stra-
ne potroaa i direktan pristup podacima o proizvedenoj i
iskorienoj energiji. Na taj nain moe paljivo da se troi
energija. Na ovaj nain se doprinosi racionalnoj upotrebi i
tednji energije. Poto su proizvodnja i potronja solarne
energije lokalna, izbegavaju se znaajni gubici prilikom pre-
nosa i distribucije elektrine energije. Na taj nain se dobija
uteda od 10 odsto u odnosu na konvencionalnu elektrinu
energiju preko mree. Rade bez potrebe za dodatnim flui-
dima posebno vodom i dug im je radni vek, 20-30 godina.
Jo jedan bitan aspekat je to, uprkos tome to centralizo-
vane elektrane uvek ostaju kao otvorena opcija, smisao ove
vrste energije lei u njenoj modularnoj prirodi. Ne samo da
proizvoa obnovljive energije moe funkcionisati sasvim
sam, ne zavisei od spoljnjih izvora goriva, nego moe do-
davati ili oduzimati i vei broj jedinica, ako je to neophodno.
Sa nizom solarnih panela se uvek moe dodavati jo panela,
u sluaju poveanja
energetskih potreba, ili ukloniti panel ako mu je potrebna
popravka. Ukoliko postoje male brane na reci i ako bi greka
u nekoj elektrani rezultirala nestankom struje na podruju
celog grada. Domainstva koja imaju vlastite generatore
obnovljive energije bi i dalje imala struju.
Solarni fotovoltani sistemi imaju tih rad, pouzdani su i du-
goveni. Postoji mogunost proirenja u zavisnosti od po-
treba, mogunost skladitenja energije (u mrei ili bateriji)
i zahtevaju malo odravanje. Korist za ivotnu sredinu foto-
voltanih sistema je nesumnjiva.
Energija proizvedena od strane fotovoltanih sistema, a
ne fosilnih goriva, podrazumeva smanjenje osloboenja
ugljen dioksida u atmosferu . Kilovat struje proizvedene po-
mou fotovoltanih sistema spreava svake godine osloba-
anje 1,3 tone ugljen dioksida (CO
2
). Potrebno je 2 hektara
ume ili oko 100 stabala da bi absorbovala ova koliina CO
2
.
Za proizvodnju elektrine energije pomou nafte, potrebne
su velike koliine nafte svake godine. Sa gledita zagae-
nja okoline smanjenje isputanja CO
2
od 1.300 kg jednaka
je onom koju prosean automobil potroi kada pree oko
7.000 kilometara. tavie, zamena goriva sa fotovoltanim
sistemima znai manju emisiju drugih opasnih zagaivaa
(azotnih oksida, sumpornih jedinjenja, itd). Emisija ugljen
dioksida je okida globalnog zagrevanja i ostalih klimatskih
promena na zemlji. Zagaivanje okoline i vazduha ima oz-
biljne posledice na zdravlje i ivotnu sredinu. Postepeno po-
veanje malih proizvoaa struje moe efikasno da pokrije
kontinuirani rast potronje elektrine energije. To bi inae
moglo da se pokrije samo velikim investicijama u elektrane.
Proizvodnja elektrine energije pomou malih proizvoa-
a takoe moe da smanji potrebu za investicijama u nove
linije za prenos elektrine energije. Trokovi za novi dale-
kovode su veoma visoki ako uzmemo u obzir tehnoloku
opremu i pitanja vezana za iscrpljivanje prirodnih resursa
i promene korienja zemljita. Nekoliko malih generatora
zelene struje su idealni za budue snabdevanje strujom u
sluajevima regiona za spornom bezbednou.
Lokalni proizvoai elektrine energije su nezavisni
od skupih gubitaka elektrine energije koji su uzrokvani
gubitkom napajanja. Sa druge strane, maksimalna proi-
zvodnja solarne elektrine energije podudara se sa dnev-
nim vrhuncima potranje (naroito u letnjim mesecima ).
Time ovi sistemi pomau u normalizaciji najveeg optere-
enja. Na taj nain se izbegavaju black outi i smanjuju se
ukupni trokovi elektrine energije. Budui da je pokrive-
nosttihvrhunskih potronja posebnoskupa.Takoda svaki
black outkotadravu25-40 miliona evra.Studijeu podru-
jimasa slinimklimatskim uslovima kaou Grkojpokazuju
da jesvakimegavatfotonaponske struje zamenido 0,8MW
konvencionalne elektrne struje za vreme leta. Prosena
stopa garantovnogpotencijala(capacity credit)fotovolta-
nih sistema na godinjem nivou je za oblasti kao to je naa,
od 64 do 80 odsto tokom letnjih sati najvie potronje.
Fotovoltani sistemi pokrivaju najveu potronju tokompod-
neva
Proizvodnja elektrine energije pomou fotovoltanih sistema
prati sezonsku potranju
Savremen dizajn
Fotonaponski sistem se moe koristiti kao graevnski
materijal koji omoguuje inovativni arhitektonski dizajn.
Sistemi mogu biti dostupni u razliitim bojama, veliina-
ma, oblicima i mogu pruiti fleksibilnost i plastinost u
formi. Oni pruaju mogunost diferencijalne propusnosti
svetla zavisno od potrebe projekta.Zamenjuju druge gra-
evinske materijale (npr. crep za krovove, stakla za prozo-
re). Pomou njih mogu da se smanje ukupni troakovi iz-
gradnje (posebno u sluaju staklenih fasada za poslovne
zgrade). U sluaju staklenih fasada za poslovne zgrade,
trenutno dostupn transparentan fotonaponski sistem sa
toplotnim karakteristikama slinim low-e staklima. Ona
smanjuju potronju energije za 15-30 odsto u odnos na
obina stakla. Fotonaponski sistemi se proizvode u razli-
itim veliinama za svaku primenu koju moete zamisli-
ti.Dakle, nema standarda koji karakteriu sve sisteme.Na
meunarodnom tritu cirkulie hiljade razliitih sistema
sa velikim izborom razliitih veliina i snaga.
Fotonaponski sistemipretvarajusolarnezrakeu elekrinu
energiju.To se deava tokom dana a ta se deava nou?
Ne brinite. Bilo koji sistem da izaberete u sklopu njega
e biti i sistem za skladitenje energije. U sluaju me-
usobno povezanih sistema, sistem za skladitenje je u
sklopu elektrodistribucije, a autonomni sistem je pove-
zan sa baterijom. Proizvodnjaelektrine energije izsun-
camoe se lako predvideti.Ono to je vano,je kolikoe
fotovoltani sistem proizvesti kilovat-satigodinje.Uop-
teno, fotonaponski sistem u Grkoj proizvodi godinje
u prosekuod1.150do 1.500kilovatsatipoinstaliranom
kilovatu (kWh/godina/kWp). Oigledno je da u junom
inajsunanijem deluzemljefotonaponskisolarnisistem
proizvodi viestruje negona severu.
integrisana proizvodnja
Da li mogu da se ne koriste usluge elektrodistribucije
ukoliko koristim fotonaponski sistem?
Da, ali to nije potrebno, niti praktino u veini sluaje-
va. Da vidimo zato.
Postoje dva naina kako se koristi fotonaponski si-
stem. U saradnji sa mreom elektrodistribucije i ne-
zavisno od nje.
1.Sistem za proizvodnju elektrine energije sa fotona-
ponskim sistemom moe se koristiti u kombinaciji sa
elektrodistribucijskom mreom (meusobno poveza-
ni sistemi). U tom sluaju se prodaje solarna elektri-
na energija po jednoj ceni koja je zakonski odreena
i kupuje struju od elektrodistribucije da bi zadovoljili
svoje potrebe. Tako da postoji dvostruko merenje za
ulaznu i izlaznu energiju.
2.Fotovoltani sistem moe biti samostalan sistem
koji pokriva sve energetske potrebe zgrade ili profesi-
onalne potrebe. Za neprekidno snabdevanje potroa-
a, sistem treba da ima jedinice za
skladitenje (baterije) i upravljanje energijom.
U nekim sluajevima fotovoltani sistemi se koriste za
napajanje rezervi (tj.sistema za neprekidno napajanje
- UPS). U tom sluaju sistemi su meusobno poveza-
ni sa elektrodistribucijom, to znai da ima i baterije
(plus svu potrebnu elektroniku) da preuzme zadovo-
ljavanje potreba u sluaju prekida
Sreni Novogodinji i
Boini praznici!
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com www.aluminijum-pvc.com
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
Januar 2013 Januar 2013 7
4
nauka u praksi nauka u praksi
7
5
Inenjering procesa
ovek je uvek nastojao da rad uini lakim i efkasnijim. To je inio na razne naine.
Jedan od najefkasnijih i u poslednje vreme posebno aktuelnih naina jeste usresree-
nost na procese. Pominjanje i tretiranje procesa iz proizvodne i poslovne sfere vezuje
se za kraj devetnaestog i poetak dvadesetog veka. Tada su se, analizom proizvod-
nih procesa, traile mogunosti za veu produktivnost a kasnije i za nie trokove. Ti
ciljevi su poeli da se postavljaju i za poslovne procese, one koji podravaju proizvod-
ne u direktnom i indirektnom smislu. Meutim, o procesima kao elementima dobre
organizovanosti, a posebno o potrebi da se odreeni procesi urede i osigura izvoenje
odreenih delova tih procesa na isti nain, razmiljalo se i radilo mnogo ranije. Ovde
se, pre svega misli na veliki broj zakonodavaca i dravotvoraca srednjeg veka pa i
znatno ranije
Dr Dragan kobalj
ovek je uvek nastojao da rad uini lakim i efikasnijim. To
je inio na razne naine. Jedan od najefikasnijih i u posled-
nje vreme posebno aktuelnih naina jeste usresreenost
na procese. Pominjanje i tretiranje procesa iz proizvodne
i poslovne sfere vezuje se za kraj devetnaestog i poetak
dvadesetog veka. Tada su se, analizom proizvodnih pro-
cesa, traile mogunosti za veu produktivnost a kasnije
i za nie trokove. Ti ciljevi su poeli da se postavljaju i za
poslovne procese, one koji podravaju proizvodne u di-
rektnom i indirektnom smislu. Meutim, o procesima kao
elementima dobre organizovanosti, a posebno o potrebi
da se odreeni procesi urede i osigura izvoenje odree-
nih delova tih procesa na isti nain, razmiljalo se i radilo
mnogo ranije. Ovde se, pre svega misli na veliki broj zako-
nodavaca i dravotvoraca srednjeg veka pa i znatno ranije
Sve promene i ostvarenja, osim prirodnih, su rezultat odvi-
janja odreenih procesa u kojima uestvuje na ovaj ili onaj
nain, ovek. Procesi su setva i etva, izrada i montaa, na-
bavka i prodaja, istraivanje i uenje, pregled i leenje, vo-
nja i transport, ubiranje sredstava i raspodela sredstava,
izgradnja i ruenje, upravljanje preduzeem i upravljanje
ustanovom, upravljanje optinom i upravljanje gradom,
voenje dravne ekonomije ali i voenje dravne politike.
Procesi su, dakle, svugde, a od njihovog naina izvoenja
zavisi mnogo. Praktino zavisi sve ono to priroda dozvo-
ljava oveku da sam ili uz pomo sredstava za rad uradi.
Principi, pravila, metode i tehnike inenjering procesa su
dovoljno univerzalni da se njihovom adekvatnom prime-
nom moe poboljavati, uiniti efikasnijim i uspenijim
bilo koji proces.
Procesi nisu u proizvodnoj i uslunoj sferi. Oni su i u ivo-
tu uopte. Ako je po Frojdu, detinjstvo otac oveka, treba
se zapitati kakvi su procesi koji prate detinjstvo? Posma-
trajmo samo procese uenja i vaspitanja. Oni mogu biti
spontani i smiljeno organizovani. Prvi se odnose na kuu,
roditelje, ulicu, kraj, predeo ili prirodno okruenje u celini.
Drugi procesi su oni koji se odvijaju u obdanitu, koli i oni
koje ini televizija. Moe li se tu kod tih procesa doi do
poboljanja? Isti principi i pravila koji se koriste za pobolj-
anje proizvodnih i uslunih procesa, onih koji se odvijaju
u poslovnim sistemima, preduzeima i ustanovama, vae i
za ove procese koji imaju nesumnjivo, vei znaaj za stanje
u porodici, optini, dravi i drutvu u celini. Mogunosti za
poboljanje inenjering i reinenjering tih procesa su veli-
ke. Posebnu panju zasluuju procesi iz domena politike i
vlasti. Od njih zavisi hoe li biti mira ili rata, ekonomskog i
drutvenog napretka ili nazadovanja.
Ako se analizira zakonodavstvo jedne drave i sve zakon-
ske odredbe podele u dve grupe, prvu koju ine ona ree-
nja koje se donose da spree mogue devijacije u drutvu
a koje se ranije nisu dogaale, a drugu one koje se uvode
jer je zapaena pojava raznih devijacija u drutvu, oigled-
no je da dominiraju one druge. Znai veinu ine korek-
tivne, a manjinu preventivne promene, odnosno izmene
u zakonodavstvu. Koliko je to neracionalno nije potrebno
posebno obrazlagati. Da li se to moe poboljati? Narav-
no da moe, upravo uz primenu principa, pravila i metoda
inenjering procesa. Preventivni aspekt se znaajno moe
poboljati ako se simuliraju, zamisle mogui pravci i naini
odvijanja odreenih procesa i tako otkriju i preduprede svi
nedostaci, odnosno kritini delovi procesa.
Koliko je ovo vano za jednu dravu govori poznata misao
Atinskog zakonodavca Solona: Drava je kao i ovek, ide
na dve noge. Prva noga je obavezna nagraditi svako dobro
delo, a druga je obavezna kazniti svako nedelo. Ako zbog
pomanjkanja zakona drava zataji u jednom, hramae, a
ako u oba, ne moe opstati.
Slino se moe zapaziti ako se analiziraju mere i uredbe
jedne dravne vlade. Koliko mera i uredbi se donosi na
osnovu simulacije moguih ponaanja ime se obezbeu-
je da se preduprede neeljene pojave, a koliko zato to su
se neeljene pojave ve desile. Naravno, ovih drugih ima
mnogo vie. Posebno pitanje je kakvog su kvaliteta predu-
zete mere. Najee one kanjavaju veinu koja i ne pravi
problem da bi se spreila manjina koja je taj problem ve
napravila, po principu otkrije nekoliko pijanih za vola-
nom a da se to ne bi ponovilo zabrani saobraaj. Sve ovo
moe se izbei, bar u znaajnoj meri ako ne potpuno, pre-
ispitivanjem, poboljavanjem, pa i reinenjeringom proce-
sa i to primenom univerzalnih pravila i metoda iz domena
inenjeringa procesa.
Kakve je efekte mogue ostvariti? Oni su mnogo vei nego
to se moe i zamisliti. esto ih nije mogue kvantitativ-
no izraziti u potpunosti ali su vie nego oigledni. Ako se
poboljanjem malog proizvodnog procesa u preduzeu
sa 140 zaposlenih moe utedeti 12 dvosobnih stanova
za godinu dana, proseno vreme za izdavanje dozvole za
gradnju sa 90 smanjiti na 6 dana, promenu guma i toenje
goriva na bolidu formule 1 obaviti za 7 sekundi, onda su
mogui efekti poboljanja globalnih procesa direktni i in-
direktni, ogromni.
Inenjering procesa nastaje kao rezultat spoznaje i uve-
renja da se moe dati odreeni doprinos teoriji, a jo vie
praksi u ovoj oblasti ljudskog angaovanja. Strunjaci na-
stoje da rad uine lakim i efikasnijim, da oveka osloba-
aju od monotonog i nekreativnog, a da mu istovremeno
stvore to bolje uslove i prostor za kreativan rad.
Re proces (process) u engleskom jeziku ima veliki broj
znaenja. Pored znaenja nain, postupak, postupanje i
tok, u kom smislu je ovde koristimo, re proces moe da
znai i prirodni tok, sled dogaaja, napredak, razvoj, prola-
enje vremena, pozvati pred sud, podvrgnuti nekom teh-
nikom postupku, preraditi, hodati u povorci. Vujaklija re
proces objanjava kao: Ono to se u sistemu deava da bi
se pretvorilo u eljeni izlaz jeste u stvari proces.
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com www.aluminijum-pvc.com
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
Januar 2013 Januar 2013 7
8
nauka u praksi nauka u praksi
7
9
Najvanije pokuaje u tom smislu uinili su Devenport
i ort 1990. godine. Tada su oni objavili svoju metodo-
logiju BPR-a u 5 koraka. Drugi znaajan pokuaj ui-
nio je tim sastavljen od istraivaa Oxford Associates,
Standard Research Institute i Texas Instrument, koji je
definisao iri metodoloki okvir BPR-a, formulisan u 6
koraka i vie aktivnosti. Meutim i dalje je nedostajao
jedan konzistentan pristup inenjeringa procesa koji bi
na pravi nain i u potpunosti otklonio vaee nedostat-
ke i razloge neuspeha velikog broja projekata BPR-a. In-
enjering procesa se razvija dalje. elje za poslovnom
izvrsnou istakle su u prvi plan upravljanje procesima
kao najefikasniji i najmoderniji vid upravljanja. Organi-
zaciona struktura sve vie dobija procesnu orijentaciju,
a odgovornost za rad i upravljanje sve vie se ostvaruje
preko odgovornosti za procese.
Paralelno se pojavljuje sve vei broj meunarodnih standar-
da iji se zahtevi posebno odnose na one odrednice i per-
formanse rada i poslovanja od kojih najvie zavise kvalitet
predmeta rada, ivotna sredina, sigurnost na radu itd. Te
zahteve je mogue najlake, najracionalnije i najefikasnije
ispuniti ureenjem procesa. Tako je procesni pristup i ine-
njering procesa jo vie dobio na znaaju. Istovremeno su
se sve vie razvijale metode, tehnike i softveri za modelira-
nje procesa, hijerarhijske dekompozicije i specijalizacije, a
sve u funkciji snimanja stanja analize i poboljanja odnosno
redizajna procesa. injeni su manje ili vie uspeni poku-
aji standardizacije grafike eksplikacije procesa. Softveri
koji podravaju te metode i tehnike nastajali su paralelno
sa njima. (BPwin, MERIDIO,...). Najnovji sistemi i softveri za
upravljanje preduzeem, SAP, BaaN i drugi imaju procesnu
osnovu softverskih reenja. U poslednje vreme nastaju si-
stemi namenski projektovani za upravljanje procesima.
Procesi su elementi strukture poslovnog sistema pre sve-
ga preduzea i ustanova a ne samo njih; sve vie dobijaju
na znaaju. Za razliku od poslova i radnih zadataka koji se
sve manje pominju, procesi su bili, ostaju a i bie sve vie
u upotrebi u sferi sveukupnog ljudskog rada i angaova-
nja. Oni su entitet preko koga se najbolje uspostavlja nov
poslovni sistem, preispituje, poboljava i razvija postojei
poslovni sistem i upravlja delovima poslovnog sistema i
sistemom kao celinom. Kvalitetni proizvodi i usluge, viso-
ka produktivnost, niski trokovi, veliki profit, efikasan rad
i poslovanje i poslovna izvrsnost, ne mogu se ni zamisliti
bez adekvatnog oslanjanja na procese.
Procesi nisu, nov pojam, neto to se skoro pojavilo i pred-
stavlja zamenu za poslove, radne zadatke, aktivnosti, ope-
racije i tako dalje. Oni postoje odavno, koristili su se na
razne naine, manje ili vie eksplicitno. Re proces prvi
je pomenuo arls Babid, industrijski filozof u Engleskoj
1835. On je predvideo odreivanje vremena za procese u
industriji, kao i druge moderne tehnike u upravljanju. Za
to to je arls Babid predvideo 1835. godine najvie se
zalagao Frederik Tejlor, otac naunog upravljanja. Tejlor
je koristio studiju vremena u procesima eliane Midvejl u
Americi, 1881. godine.
Poeci upotrebe procesa vezuju se za industriju za proi-
zvodne procese. To je logino jer je to bilo vreme slabih
proizvodnih snaga, vreme kada je trebalo napraviti to
vie dobara. Zato je vreme bilo u prvom planu jer je borba
za to veu produktivnost bila najea. O trokovima se
razmiljalo, na indirektan nain, ako je produktivnost vea
tada e trokovi rada biti manji. O kvalitetu i jakoj konku-
renciji se nije vodilo mnogo rauna. Kasnije, poetkom
dvadesetog veka, razvijaju se i primenjuju brojne metode
za racionalizaciju procesa koje se najee nazivaju Studija
rada (Work Study).
U istom periodu pojavili su se alati koji omoguavaju pra-
enje dinamike organizacije u vidu Gantograma Henrija
Ganta (1861-1919) i Karte toka procesa Frenka Gilberta
(1868-1924). Entitet preko koga je dinamika organizacije
najbolje praena bili su procesi. Dalji napredak u izuava-
nju dinamike organizacije omoguava Generalna sistem-
ska teorija, korienjem principa sistemskog pristupa.
Posmatranje strukture sistema kao podsistema povezanih
ulazima i izlazima i dalje dekomponovanje na procese
omoguilo je izuavanje funkcionisanja organizacije. Wi-
ener-ovi principi kibernetike u kom-
binaciji sa informatikom omoguili
su razvoj nauke o upravljanju orga-
nizacijama, koja se zasniva na prae-
nju izlaza i dejstvu na ulaz i strukturu
preko povratne sprege. Izlaz, ulaz i
struktura sastavljena od podsistema
su osnovni sistemski i procesni poj-
movi.
Kao alat koji je pored ostalog pogo-
dan za istraivanje mree procesa
nastala je Du Pont-ova CPM metoda
mrenog planiranja, kojom je mo-
gue analizirati vremensko trajanje
i kritini put izvrenja procesa. Sa
daljim razvojem metoda i tehnika
i tretiranjem sve veeg broja i vrsta
procesa u industriji, nastaje pozna-
ti koncept, pristup, nauna oblast i
struka pod nazivom Industrijsko in-
enjerstvo (Industrial Engineering).
Drutvo Amerikih inenjera usvaja i
standardizuje simbole za grafiko prikazivanje procesa u
prostoru i vremenu. Tada se tretiranje procesa sloilo do
te mere da se sve ee javlja struka Process Engineer,
odnosno Inenjer procesa. Inenjering procesa kao stru-
ka dobija na eksplicitnosti polovinom 20 veka sa pojavom
BPR-a (Business Process Reingeneering). Svet je uvideo da
su mnogo vee neracionalnosti u sferi poslovnih procesa.
Proizvodni su ve u dobroj meri ureeni, a rezervne se kri-
ju u procesima oko proizvodnje, u drutvenim delatno-
stima.
Pojavljuje se veliki broj radova i projekata na temu rein-
enjeringa poslovnih procesa. Dolazi do nauno stru-
nog osporavanja i propagiranja reinenjeringa. Veliki
broj projekata BPR-a, oko 70% bilo je neuspeno. Brojni
autori navode vie razloga, a veina izdvaja dva najva-
nija razloga za to. Prva je loa identifikacija i klasifikaci-
ja procesa, i drugi lo prikaz i analiza postojeeg stanja
procesa. To je i bio razlog za brojne pokuaje definisanja
adekvatnog procesnog pristupa koji bi eliminisao va-
ne nedostatke BPR-a.
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Januar 2013 8
0
nauka u praksi
Procesi su entitet preko koga se najbolje sagledava struk-
tura poslovnog sistema, definiu nadlenosti i odgovorno-
sti u poslovnom sistemu, odreuje podela rada, ureuje
poslovni sistem, upravlja poslovnim sistemom (organiza-
cionim celinama, kvalitetom, trokovima, procesima, re-
sursima) definiu modeli poslovnog sistema i njegovih
podsistema, ostvaruje kreativna komponenta proizvod-
nih sistema, otkrivaju mesta i uzroci loeg rada, niske pro-
duktivnosti, sporog rada i prekoraenja rokova, uveanih
trokova, loeg kvaliteta, nedovoljne efikasnosti poslova-
nja, primenjuju zahtevi i svetskih standarda (ISO 9000, ISO
14000, HACCP,...).
Njihovo najznaajnije svojstvo je lako dekomponovanje
(usitnjavanje) ali i lako okrupnjavanje. Procesi se identifi-
kuju anatomskim pristupom poslovnim sistemima polaze-
i od predmeta rada, grupisanog, klasifikovanog, specifici-
ranog ba za potrebe lakog identifikovanja procesa.
Struktura poslovnog sistema moe se ogledati i pomou
kataloga proizvoda i/ili usluga koje posmatrani poslovni
sistem proizvodi i/ili prua, organizacione strukture, ljud-
skih resursa koje zapoljava, raspoloive opreme i drugih
entiteta ali je to mnogo bolje i lake uiniti pomou proce-
sa. Isto vai i za ostale navedene upotrebe procesa. ta se
sve kod organizacionih sistema zasniva na procesima vidi
se iz slike 1.
Postoji vie defnicija procesa
Davenport (1990)
Poslovni sistem je specifan niz poslovnih ak-
tivnosti u vremenu i prostoru koji ima svoj po-
etak i kraj i precizno defnisane ulaze i izlaze.
Harrington (1991)
Poslovni proces je svaka aktivnost ili grupa
aktivnosti koje uzimaju ulaz, poveavaju mu
vrednost i time proizvode izlaz za unutranjeg
ili spoljanjeg korisnika.
Hammer i champy (1993)
Poslovni proces je kolekcija aktivnosti koja ima
vie ulaza i stvara vie izlaza koji imaju neku
vrednost za korisnika.
crowston (1998)
Poslovni proces je niz aktivnosti koje izvodi
organizacioni akter da bi proizveo i utroio re-
surse.
radovi mili (2000)
Proces je niz odnosno tok aktivnosti kojima se
direktno ili indirektno stvara proizvod ili prua
usluga.
Szibnk ramos (2001)
Poslovni proces je proces drutvene interakci-
je izmeu aktera, odnosno privremeno sreen
skup dogaaja koje odreuju i izvode akteri.
iSO (2001)
Proces je skup meusobno povezanih ili me-
usobno delujuih aktivnosti koji pretvara
ulazne u izlazne elemente.
U poslednje vreme se nita znaajno u orga-
nizacionim sistemima ne radi bez procesa kao
osnove. Oni su polazite i baza za projektova-
nje organizacionih sistema, poveanje pro-
duktivnosti i bolje korienje resursa, primena
zahteva svetskih standarda, projektovanje in-
formacionih sistema i upravljanje.
Sreni Novogodinji i
Boini praznici!
www.aluminijum-pvc.com
nauka u praksi
Di rekti va 89/106/EEC i harmonizovani
standardi u graevinarstvu (CPD)
Dr Dragan kobalj, Slaven ivkovi, dipl. in.
iZvOD
U radu je dat prikaz direktive za konstrukcijske graevinske
materijale CPD/89/106/EEC. Direktiva je doneta u cilju obez-
beenja slobodnog protoka proizvoda koji su u skladu sa ni-
voom zatite odreenom od strane drava lanica Evropske
zajednice.
Osnovni princip novog pristupa je ogranienje harmonizaci-
je zakonodavstva samo na bitne zahteve za koje postoji javni
interes, na nain koji ne ugroava bezbednost lica, domaih
ivotinja i imovine, uz ispunjenje i drugih neophodnih zahteva
koji se primenjuju na konstrukcijske graevinske materijale i
graevinske radove. Objanjen je nain donoenja i primena
harmonizovanih standarda i tehnikih doputenja. Ukazano
je na specifne zakonske obaveze proizvoaa, kada je to
zahtevano, u pogledu pribavljanja ili izdavanja sertifkata o
usaglaenosti kvaliteta proizvoda, deklaracije o usaglaenosti
kvaliteta i nain oznaavanja sa CE znakom.
Directive 89/106/Eec And Harmonized
Standards in civil Engineering
A review is given of Constructive Products Directive
CPD 89/106 EEC. This Directive id brought in the aim to
provide free circulation of products that comform to the
safety level determined by European Cmmunity mem-
ber states. The basic principle of the new approach is
limitation in harmonization of the legislation only for
essential requirements for which public interest exists,
ina a way that does not jeopardize the safaty of persons,
domestic animals and property, besides the general in-
terest. Essential requirements that are reviewed are im-
plemented in structural civic engineering materials and
construction.
The means of adoption ad implementation of harmoni-
zed standards are explained. Specifc legislative obliga-
tions of manufacturers are pointed out, when required,
with the view of acquiring or issuing certifcates for con-
formity of product quality, declaration on the confor-
mity of quality and means of CE marking.
Direktive novog pristupa donete su u cilju obezbeenja slobod-
nog protoka proizvoda, koji su u skladu sa nivoom zatite odre-
enim od strane lanica Evropske unije. Osnovni princip novog
pristupa je ogranienje harmonizacije zakonodavstva na bitne
zahteve za koje postoji javni interes
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Januar 2013 8
6
nauka u praksi
uvOD
Drave evropske zajednice su, uvoenjem zajednikog
unutranjeg trita, iz sistema obaveznog proveravanja
kvaliteta ili sertifikacije proizvoda pre putanja u promet na
trite, prele na nov sistem. Po ovom sistemu proizvoa
moe sam ili u saradnji sa nezavisnim institucijama da spro-
vede odgovarajue postupke utvrivanja usaglaenosti.
Ovi postupci su razliiti za svaku pojedinanu vrstu proizvo-
da i odreeni su odgovarajuim direktivama.
Direktive novog pristupa donete su u cilju obezbeenja
slobodnog protoka proizvoda, koji su u skladu sa nivoom
zatite odreenim od strane lanica Evropske Unije. Osnov-
ni princip novog pristupa je ogranienje harmonizacije za-
konodavstva na bitne zahteve za koje postoji javni interes.
Postupci za utvrivanje usaglaenosti proizvoda sa bitnim
zahtevima, prema direktivama novog pristupa, opisani su
modulima globalnog pristupa. Izuzetak je direktiva za gra-
evinske konstrukcijske proizvode 89/106/EEC kod koje se
ne primenjuju moduli globalnog pristupa.
DirEKTivA89/106EEc
Direktiva saveta 89/106/EEC o usaglaavanju zakona, pro-
pisa i odredbi upravnih akata drava lanica Evropske Unije
doneta je 21. decembra 1988. godine sa ciljem da sve lani-
ce obezbede uslove da se projektovanje i izvoenje radova
u visokogradnji i niskogradnji na njihovoj teritoriji izvodi na
nain koji ne ugroava bezbednost lica, domaih ivotinja i
imovine, uz ispunjenje i drugih zahteva od opteg interesa,
a da se pri tom ne snize postojei opravdani nivoi zatite u
dravama lanicama.
U smislu ove direktive graevinski materijal znai bilo koji
materijal koji je proizveden da slui kao materijal prilikom
graevinskih radova u visokogradnji i niskogradnji. Drave
lanice Evropske Unije dune su da omogue nesmetan
plasman ovih graevinskih materijala na svom tritu samo
ako su pogodni za odreenu upotrebu i zadovoljavaju bit-
ne zahteve iz poglavlja I lana 3 ove direktive.
biTni ZAHTEvi
Bitni zahtevi primenljivi na graevinske radove a koji mogu
uticati na tehnike karakteristike nekog materijala navedeni
su u smislu ciljeva u Aneksu I (CPD) direktive i po pravilu se
odnose na predvidive uslove kao to su:
Mehanika otpornost i stabilnost
Zatita u sluaju poara
Higijena, zdravlje i ivotna sredina
Bezbednost korienja
Zatita od buke
Ekonomino korienje energije i uvanje toplote
Drugim reima to znai da se projektovanje i izvoenje ra-
dova mora sprovesti na takav nain:
da zbog optereenja prilikomizgradnje ne doe do:
pada cele ili dela izgraene konstrukcije
znaajnije deformacije u nedozvoljenom stepenu
oteenja drugih delova pri izvoenju radova ili uvoenju
instalacija ili opreme kao posledica znaajnije deformaci-
je konstrukcije pod dejstvom optereenja
oteenja ija je posledica nesrazmerna u odnosu na
uzrok
da u sluaju poara:
konstrukcija koja prenosi optereenje mora izdrati odre-
en vremenski period
izbijanje i irenje poara i dima treba da bude lokalno
ogranieno
lica koja borave na tom lokalitetu treba da mogu da na-
puste taj lokalitet ili da budu spasena na drugi nain
da se ne ugrozi higijena ili zdravlje stanovnika ili su-
seda, a posebno da ne dovede do:
otputanja otrovnih gasova
prisustva opasnih estica ili gasova u vazduhu
emitovanja opasnog zraenja
zagaivanja ili trovanja vode i zemljita
loeg uklanjanja otpadne vode, dima, vrstog ili tenog
otpada, pojave vlage u delovima konstrukcije ili na povr-
inama konstrukcije
da ne podrazumeva neprihvatljive rizike od nesrenih
sluajeva pri radu kao to su: klizanje, padanje, opekotine,
smrt od strujnog udara, povrede od eksplozije
da se buka, koju ine stanovnici ili ljudi koji se nalaze u
blizini, zadri na nivou koji nee ugroziti njihovo zdravlje,
odmor i rad
da se postavljanje odgovarajuih grejnih, rashladnih i
ventilacionih instalacija mora izvesti tako da potronja
energije bude mala, pri emu treba voditi rauna o kli-
matskim uslovima koji vladaju na toj lokaciji
Direktiva CPD (za graevinske proizvode) se od ostalih di-
rektiva razlikuje u nekoliko aspekata:
Njen cilj je harmonizovanje naina deklarisanja osobina
proizvoda, neharmonizovanje nacionalnih graevinskih
propisa
Vani sigurnosni zahtevi se primenjuju na proizvode kada
se oni nalaze u sklopu zavrene zgrade, ne na proizvode
kao takve. Istovremeno, to pretpostavlja da se proizvodi
koriste na nain koji je propisao proizvoa, a to je odgo-
vornost graevinara
Proizvodi mogu biti oznaeni CE znakom kada se pokae
da su u saglasnosti sa odgovarajuim tehnikim specifi-
kacijama u obliku harmonizovanih evropskih standar-
da (hEN) ili sa Evropskim odredbama za tehniki prijem
(ETA). Nije potrebna usaglaenost sa Direktivom kao ta-
kvom, nego sa standardima i odobrenjima specifkovanim
u okviru njih
CE oznaavanje dobija zeleno svetlo u svim zemljama EU.
CE oznaka znai da proizvod moe da se isporuuje u sve
zemlje EZ. Stavljajui CE oznaku na proizvod proizvoa
objavljuje da je u saglasnosti sa svim zahtevima odree-
ne direktive i da poseduje propisane osobine. Ako se na
proizvode primenjuje vie od jedne direktive poput vra-
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Januar 2013 8
8
nauka u praksi
ta na elektrini pogon koja moraju zadovoljavati zahteve
EMC direktive, direktive o mainama i direktive o elektri-
noj sigurnosti CE znak sa tih proizvoda mora oznaavati
usaglaenost sa zahtevima svih primenjenih direktiva.
Zbog moguih razlika uslovljenih geografskim ili klimat-
skim poloajem ili nainom ivota, lan 3 direktive, stav 2
doputa uvoenje klase dokumenata u vezi sa svakim ne-
ophodnim zahtevom kako bi se obezbedili razliiti nivoi za-
tite na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou. Ti ne-
ophodni zahtevi se konkretizuju u formi priloga uz direktivu
i njima se uspostavljaju veze izmeu neophodnih zahteva iz
stava 1 i zadataka za izradu smernica za Evropsko tehniko
odobrenje ili poznavanje drugih tehnikih specifikacija u
smislu lana 4 i 5 direktive.
Harmonizovani standardi i tehnika odobrenja se u smislu
ove direktive pominju kao tehnike specifikacije.
HArmOniZOvAni STAnDArDi
i TEHniKA ODObrEnjA
Harmonizovani standardi
Prema direktivi 89/106/EEC harmonizovani standard je:
standard, odnosno tehnika specifikacija, usvojen od strane
Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN) ili Evropskog
komiteta za elektrotehniku standardizaciju (CENELEK) kao
priznatih nadlenih tela i razvijen na zahtev odnosno po
mandatu Evropske komsije, objavljen u Slubenom listu
evropske unije, koji je objavljen kao nacionalni standard
(bez ikakvih izmena) od strane Nacionalnih organizacija ze-
malja lanica Evropske Unije.
Drave lanice Evropske Unije smatrae da su graevinski
materijali pogodni za nameravano korienje, pod uslo-
vom da su graevinski radovi pravilno
projektovani i izvedeni, ako materijali
nose oznaku CE.
CE znak nije znak ni porekla niti znak
kvaliteta. On ukazuje da su materijali u
saglasnosti ili sa domaim standardima
koji su harmonizovani/usaglaeni sa EN
ili sa evropskim tehnikim odobrenjem,
pripravljenimpo proceduri iz Poglavlja III
ili u skladu sa domaim tehnikim speci-
fikacijama gde ne postoji harmonizovana
tehnika specifikacija. Podaci o ovoj na-
cionalnoj specifikaciji su pripremljeni po
proceduri iz lana 5 stava 2 ove direktive.
Harmonizovani standardi se razlikuju u
odnosu na ENstandarde, pre svega u ste-
penu obaveze koje imaju zemlje lanice
EU u odnosu na njihovo objavljivanje i
povlaenje svih neusaglaenih standarda.
Tehniko odobrenje
Tehniko odobrenje je povoljna ocena
pogodnosti nekog materijala za namera-
vano korienje na osnovu dokaza da ispunjava neophod-
ne zahteve u odnosu na planirane graevinske radove u
kojima e se materijal koristiti.
Evropsko tehniko odobrenje se moe izdati za:
Materijal za koji ne postoji harmonizovan/usaglaen stan-
dard, EN standard, ni priznati domai standard, odnosno
kada Komisija nakon sprovedenih konsultacija sa Komi-
sijom iz lana 19 CPD direktive smatra da standard ne bi
mogao da se izradi u kratkom vremenskom periodu ili bar
ne u bliskoj budunosti, ili
Kada se materijal znaajno razlikuje od usagleenih ili pri-
znatih domaih standarda.
Evropsko tehniko odobrenje zasniva se na ispitivanjima,
proveri i oceni na osnovu priloga pomenutih u lanu 3
stava 3 CPD direktive i smernica pomenutih u lanu 11
koje se odnose na dati materijal. Evropsko tehniko odo-
brenje za neki materijal daje se u nekoj zemlji lanici EU
po proceduri utvrenoj u Aneksu II na zahtev proizvoa-
a ili njegovog zastupnika nastanjenog u EU.
Evropsko tehniko odobrenje izdaje se na osnovu smer-
nica za odreeni materijal ili grupu materijala. Smernice
utvruju organizacije zaduene za izdavanje tehnikih
odobrenja koje odredi zemlja lanica EU, na osnovu za-
dataka dobijenih od evropske Komsije iz lana 19 CPD
direktive.
Smernice za tehniko odobrenje sadre:
spisak relevantnih priloga iz lana 3 stav 3 direktive
posebne zahteve za materijal koji su u skladu sa neop-
hodnim zahtevima iz lana 3
stav 1 CPD direktive
Sreni Novogodinji i Boini praznici!
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Januar 2013 9
0
nauka u praksi
procedure ispitivanja
metode procene i ocene rezultata ispitivanja
postupke inspekcije i ocene usaglaenosti koje moraju
biti u skladu sa lanovima 12,13 i 15 CPD direktive
period vaenja evropskog tehnikog odobrenja
Smernice za tehniko odobrenje, po obavljenim konsultaci-
jama sa Komitetom iz lana 19 CPD direktive, drava lanica
objavljuje u svom slubenom listu na svom ili engleskom
jeziku, obino sa rokom vaenja od 5 godina. Ovaj rok moe
biti produen.
PrilOZi (DOKumEnTi ZA TumAEnjE)
Prilozi ili dokumenti za tumaenje koji se odnose na CPD
direktivu nastaju na osnovu konsultacija sa Komitetom za
graevinarstvo iz lana 19 direktive. Komisija daje uput-
stva tehnikim komitetima u ijem radu uestvuju pred-
stavnici drava lanica, za izradu priloga iz lana 3 stav 3
CPD direktive.
Prilozi:
su dati u odreenom obliku sa usaglaenom terminolo-
gijom i navoenjem klasa ili nivoa za svaki zahtev gde
je to u sagalsnosti sa najnovijim naunim i tehnikim
saznanjima
sadre metode za korelaciju tih klasa ili nivoa sa tehni-
kim specifikacijama navedenim u lanu 4 CPD direktive,
npr. metode za izraunavanje i dokazivanje, uputstva za
projektovanje, itd.
slue kao referenca za utvrivanje harmonizovanih
standarda i smernica za tehnika odobrenja i priznava-
nje domaih tehnikih specifikacija u skladu sa lanom
4 stav 3 CPD direktive
Prilozi (dokumenti za tumaenje) se objavljuju u seriji G
slubenog lista EU.
SErTiFiKAT (iSPrAvA) O uSAGlAEnOSTi
Proizvoa ili njegov zastupnik nastanjen na teritoriji EU
odgovoran je za sertifikat (ispravu) kojim se potvruje da su
materijali usaglaeni sa zahtevima za tehniku specifikaci-
ju u smislu lana 4 CPD direktive. Usaglaenost se utvruje
ispitivanjem ili pruanjem drugih dokaza na osnovu tehni-
kih specifikacija metoda za kontrolu usaglaenosti, u skla-
du sa Aneksom III CPD direktive.
Sertifikat o usaglaenosti je pouzdana tvrdnja da:
proizvoa ima uveden sistem kvaliteta i fabriku proi-
zvodnu kontrolu u cilju osiguranja
usklaenosti proizvodnje sa odgovarajuim tehnikim
specifikacijama, ili e pored sistema kontrole proizvodnje
u fabrici i telo ovlaeno za sertifikaciju, ukljueno
u ocenu i nadzor nad kontrolom proizvodnje i kvaliteta
samog materijala
Ovlaeno telo moe biti akreditovana laboratorija, kon-
trolno telo ili sertifikaciono telo.
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Januar 2013 9
2
nauka u praksi
Izbor procedura u smislu napred iznetog za dati materi-
jal ili grupu slinih materijala blie odreuje Komisija u
zavisnosti od:
znaaja i uticaja materijala na neophodne zahteve, a
posebno onih koji se tiu zdravlja i bezbednosti,
prirode materijala,
mogunost promene karakteristika materijala u ek-
sploataciji i uticaja tih promena na njegovu upotrebnu
vrednost i podlonost materijala oteenjima u toku
proizvodnje.
Ove procedure su date za svaku grupu graevinskih kon-
strukcijskih proizvoda pod nazivom AOC System, odno-
sno kao jedan od sistema (1, 1+, 2, 2+, 3 i 4) za utvriva-
nje usaglaenosti kvaliteta konstrukcijskih graevinskih
proizvoda sa harmonizovanim usaglaenim tehnikim
specifikacijama.
U skladu sa Aneksom III CPD direktive proizvoa ili nje-
gov zastupnik nastanjen na teritoriji EU sastavlja dekla-
raciju o usaglaenosti izdatih od FPC ili to ini na osnovu
sertifikata o usaglaenosti koji se odnosi na sistem kon-
trole proizvodnje i nadzora ili na sam materijal, a koji je
izdat od strane ovlaenog lica.
Proizvoa ili njegov zastupnik nastanjen na teritoriji EU
ima pravo da stavi oznaku CE na materijal, ambalau ili
na prateu dokumentaciju, samo u sluaju ako ima serti-
fikat ispravu o usaglaenosti, iako je za tu grupu proizvo-
da sertifikat/izjava o usaglaenosti predviena.
Sertifikati, koji su sastavni deo postupaka u globalnom
pristupu ne smeju se izdavati za proizvode za koje takav
sertifikat nije predvien. Meutim, na zahtev proizvoa-
a, na dobrovoljnoj osnovi, mogu, izdati potvrdu ili sve-
doanstvo o usaglaenosti (Attestation of conformity)
koji moe proizvoau biti od koristi. Takav dokument
nije, zakonskim propisima, obavezan dokument koji
mora posedovati proizvoa.
OSTAlE STAvKE u vEZi DirEKTivE 89/106/EEc i
HArmOniZOvAniH STAnDArDA
Do danas je objavljeno oko 245 harmonizovanih stan-
darda u skladu sa direktivom 89/106/EEC za graevinske
materijale i taj broj se stalno poveava. Oko 75 % objav-
ljenih harmonizovanih standarda je iz grupe aktivnih
protivpoarnih sistema.
Harmonizovani standardi u oblasti direktiva novog pri-
stupa zadravaju status dobrovoljne primene.
U sluaju da se za njih ne odlui prilikom plasmana na tr-
ite EU mora na neki drugi nain dokazati usaglaenost
svojih proizvoda sa bitnim zahtevima, na primer na osno-
vu tehnikih specifikacija. Pri tome ne treba zaboraviti da
je obaveza zemlje lanice EU, da u sluaju kada ustano-
vi da materijal deklarisan kao materijal u saglasnosti sa
odredbama lana 2 i 3, da preduzme odgovarajue mere
da se taj materijal povue sa trita, zabrani njegovo pla-
siranje i ogranii slobodno kretanje.
Takoe, kupac moe na osnovu komercijalnih ili poslov-
nih odnosa postavljati i dodatne zahteve koji nisu sa-
drani u harmonizovanim standardima. Ovi zahtevi su
predmet odgovora prodavca i kupca.
Oznaka CE je zakonom propisana samo za proizvoae
za koje se takvo oznaavanje trai. Samo ova oznaka, a
ne i druge oznake je pod trinim nadzorom CE.
Odgovornost proizvoaa
CE znak je odgovornost strane koja prodaje proizvod,
to je obino proizvoa. Uz to, deklaracija o usaglae-
nosti mora uvek biti dostupna na uvid radi provere i sla-
nja kupcima i vlastima. Ona mora sadrati detalje:
osobinama proizvoda
nameni proizvoda
nazivu i adresi proizvoaa
nazivu proizvoda
identifikaciji izvetaja o testiranju ili sertifikata na ko-
jima se deklaracija bazira
akreditovanom telu ije su usluge koriene
ZAKljuAK
Proizvoae, naune i strune organizacije kao i drav-
ne organe oekuje veoma naporan i zahtevan posao
usvajanja direktiva novog i globalnog pristupa, imple-
mentacije harmonizovanih standarda, mernih metoda
i postupaka.
To izmeu ostalog, podrazumeva izdvajanje znaajnih
sredstava za nabavku ispitne opreme, obuku i kolova-
nje kadrova, formiranje ovlaenih sertifikacionih i kon-
trolnih tela i laboratorija kao i uspostavljanje komplet-
ne infrastrukture sistema kvaliteta na nivou Srbije, pre
pristupanja EU.
Proizvoai graevinskih materijala e morati da uskla-
de karakteristike kvaliteta svojih proizvoda sa harmo-
nizovanim standardima, a graevinska operativa svoje
radove sa bitnim zahtevima iz direktive CPD 89/106EEC.
Na osnovu zahteva u eksploataciji (u pogledu mehani-
ke stabilnosti, tehnikih zahteva, aukustinih zahteva
i oekivane trajnosti, proizvoai e morati pored de-
klaracije o usaglaenosti da daju i opis o primeni svojih
proizvoda na odreenim mestima u objektima visoko-
gradnje i niskogradnje (osim izjave o usaglaenosti).
Prihvatanje novih harmonizovanih standarda za gra-
evinske materijale i graevinsku industriju uopte, je
preduslov da domai proizvoai podignu stepen orga-
nizovanosti proizvodnje i kvalitet svojih usluga proizvo-
da na nivo koji se zahteva u EC.
Na taj nain se ostvaruju i neophodni preduslovi za vea
strana ulaganja kod nas i plasman naih proizvoda na
okolna trita.
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com www.aluminijum-pvc.com
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
Januar 2013 Januar 2013 9
6
9
7
Building Envelopes for Tomorrow
Smart, Green, Modular
Developing and using new materials, designs
and shapes
Richard Rogers Lloyds of London project (1986) can be seen
as thebeginningof this cycle. For this project MikeDavies de-
veloped, in Rogers architectural practice, a polyvalent wall
whichaimedtocombine all facade functions ina single, mul-
ti-layeredelement, whileat thesametimegeneratingtheen-
ergy required for its own operation. Because the technology
for this was not yet available, thefacadeconstructioncompa-
ny Gartner was calledupontodevelopit, andcameupwitha
solution in line with the high-tech architecture movement
of that time involvingpositioningall technical components
on the outside in such a way as to make the supply and ex-
haust air ducts and the transparent and opaque areas of the
building clearly visible. One of the remits in this project was
toincorporatenewfunctions suchas energy generation, nat-
ural and mechanical ventilation, and control of natural and
artificial lighting, intothefacade, andthis spilledover andbe-
came a substantial focus in the subsequent development of
facades. Following a number of initial efforts involving venti-
lationshafts integratedinto the opaque buildingenvelope, a
generationof double-skinglass facades was bornthat canbe
divided into four categories, as described below. All of these
solutions arebasedontheideaof creatinganadditional buff-
er that not only incorporates a transparent, climate-respon-
sive cavity but also acts as a wind barrier and a solar shading
element, and assists natural ventilation.
The first type because it has the simplest structure is the
box-window facade, which consists of individual windows
sealed with a second glass plane on the outside. The second
type, covering the entire building, is thesecond-skin facade,
in which a second glass plane extends over the full height of
the building. In contrast, the third type the corridor facade
can be used to divide up the individual storeys of the build-
ing, because it consists of separate glass facades for eachfloor.
Fourthly, shaft-box facades were developed to provide better
control over the facade functions; these consist of a combina-
tion of double windows and vertical glass shafts, which assist
ventilationvia the stack effect (4/5).
The integration of the functions of the building envelope
with those of the building services then continued with the
dawn of the integrated facade, in which the active building
services (ventilation and lighting) components that were
traditionally part of the building itself were integrated into
the facade in such a way as to reap the benefits of large-
scale industrial production while hindering the completion
of the building (e.g. integration of building services) as little
as possible. If decentralised HVAC components are used,
this can have the additional benefit of reducing the size of
shafts required in the building.
Helmut Jahns 2003 Post Tower in Bonn is probably the first
example of this technology. Here the climate engineering
company Transsolar enhanced the building services func-
tions of the facade by integrating HVAC devices into the
front side of the floor slab. The t-motion concept study, in-
volving the integration into the facade cavity not just of the
functions described above, but also of the artificial lighting
components, can be seen as the next step on this path. The
smart box from Cepezed (Delft) and the E facade use
similar concepts. Gatermann + Schossigs 2006 Capricorn
Development in Dsseldorf makes successful use of a uni-
tised concept of this kind.
Introduction
Through the research and teaching forums IFM (Delft) and
IFDC (Detmold), the Facade Research Group of Delft Univer-
sity of Technology and OWL University of Applied Sciences
is tackling the issue of the building envelope of tomorrow,
undertaking research and development work in areas such
as new materials and production methods, integrative
design, industry-funded technical development, and top-
ics related to energy performance. This work is structured
around a so-called Facade Roadmapdesigned to facilitate
an awareness of historical development, current issues, and
possible future scenarios for facades, and thus serve as a
tool to influence future developments in this area.
Facade Roadmap
To obtain an understanding of how facades have devel-
oped up until now, the Facade Research Group of Detmold
School of Architecture and Interior Design (OWL University
of Applied Sciences) and Delft University of Technology has
developed a Roadmap for facades. The Roadmap is struc-
tured according to the various periods of development of
the building envelope, from the solid wall to the unitised
free-form aluminium facade, and according to design (solid
vs. skeletal). This structure reflects the view that the main
categories of facade construction are monolithic and skele-
tal (1). The time scale of the Roadmap is logarithmic with its
origin at the present, on the one hand because one always
focuses on the present and therefore understands that bet-
ter than any other point in time, and on the other hand be-
cause the historical development of technical innovation in
this area has proceeded exponentially (2). The result is an
outline map where each stage of development can be seen
as part of a technical evolution driven by a succession of
functional demands and resulting in a range of technical
outcomes.
As an example of how the Roadmap works, we can consider
how the 1973 oil crisis played a role in guiding the course
of development from double-skin facades through to the
integrated facades that we have today. Unlike today, where
the trend is towards an open, transparent building enve-
Professor Dr.-Ing. ulrich Knaack
TuDelft
lope, at the time of the oil crisis the focus was on minimising
energy consumption because at that time glass whether
single panes or insulating glass units was not yet able to
provide sufficient insulation. This resulted in a generation
of rather closed buildings with small windows. As a reac-
tion to this, at the end of the 20th century, people started
to want openbuildings to reflect the open and democratic
society in which they lived (3), and this manifested itself in
the use of large glazed areas. However, the energy perfor-
mance of these large glazed areas was an issue, and so a
generation of facades developed that, in addition to acting
as an outer shell and providing a seal against the outdoor
environment, also needed to contribute to tempering the
indoor climate in the building (4).
Fig. 1 The Facade Roadmap
Fig. 2 Lloyds of London (
Richard Rogers, 1986)
Fig. 3 Corridor facade at Stadttor, Dssel-
dorf (Petzinka, Pink and Partner, 1998)
Fig. 4 Shaft-box facade, ARAGTower,
Dsseldorf (Foster and Partner in collabora-
tion with RKW, 2000)
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com www.aluminijum-pvc.com
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
Januar 2013 Januar 2013 9
8
9
9
Interestingly, it is the architects who are the driving force be-
hind the current stage of development of the building enve-
lope. It is they who with the support of climate engineer-
ing companies take the risk of initiating the development
of innovative new systems. For this they must, of course, be
working on sufficiently large projects. In any case compo-
nent and facade manufacturers only start to be involved in
the second phase. Analysis of this situation has shown that
the processes initiatedby architects consistently yieldmade-
to-measure solutions whereas, because of the wide range of
applications they need to suit, solutions developed by com-
panies are more standardised, and less modifiable. A differ-
entiation is made here between the possibility of integrating
non-systemcomponents into the facade, and the degree of
series production of the systemsolution (4/6).
As examples of its contribution to the development of the
building envelope, the Facade Research Group should be
given the opportunity to present two projects from its area
of research:
firstly the NEXT integrated facade, a collaboration between
industry partners and Delft University of Technology, based
on an analysis of the limitations of system-based integrated
facades. This facade with an aluminium loadbearing system
and system-integrated media supply is open for the inte-
gration of further building services components, and is thus
an open system.
The second project is the CO2mfort facade designed by the
facade planners Imagine Envelope (The Hague), for instal-
lation in the new subsidiary in Nijverdal (NL). CO2mfort is a
corridor facade which, in addition to the usual functions, is
fully openable to prevent the building from overheating in
summer, but at thesametimeoffers maximumtransparency.
The focuses today: materials, energy,
adaptivity
To make full use of the Roadmap as a tool, it is also nec-
essary to consider what the issues might be in the future.
If we look at the current trends, we will see that, in addi-
tion to the all-pervading theme of energy conservation,
the spotlight is now also increasingly on the quantity
of resources used in manufacturing new products. This
makes sense when we see how building envelopes are
becoming ever more effective at insulating: we need to
move on from just saving energy; we also need to con-
sider the energy used in manufacture. In any case, ener-
gy is a major theme.
As a direct consequence of this, the correct choice of ma-
terials, based on their performance and recyclability, is
an important consideration. Future development work
must focus not just on combining components in such a
way as to ensure maximum homogeneity and/or making
them easy to sort into their original pure components
at a later date, but also on new processing techniques
(both mechanical and digital), including additive manu-
facturing. So materials are another major issue.
Finally, it should be borne in mind that not just the con-
struction but also the performance of the building enve-
lope is an important aspect of design and development
work. This means the control of light, ventilation, and
possibly energy generation in other words the ability
of the building envelope to adapt, like a third shell for
the building users (after skin and clothing). Hence ad-
aptability is a third key aspect.
Needless to say, these three themes will have an influ-
ence on the design and construction of building fa-
cades. Architects will start to use and interpret them
in new ways in order to develop new designs based on
the technical and functional potential available. De-
signers will be driven by these issues to broaden the
performance range of their designs, and companies
will need to develop not just new systems but also en-
tire new product groups, and even complete integrat-
ed solutions.
Facade Research Group
The Facade Research Group of Delft University of Tech-
nology (Netherlands) and Detmold School of Architec-
ture and Interior Design (OWL University of Applied
Sciences) is concerned with the themes described
above. In addition to fundamental research into, for
example, product strategy, refurbishment strategy de-
velopment and material technology research, it is also
involved in industry-funded research aimed at devel-
oping and implementing new technologies.
Further projects and themes:
www.bk.tudelft.nl/en/about-faculty/departments/
building-technology/organisation/chairs-ae-t/
design-of-construction/facade-research-group/
Fig. 5 Post Tower, Bonn (Helmut Jahn
in collaboration withTranssolar, 2003)
Fig. 6 Post Tower, Bonn. Details: inte-
gration of building services components
into the facade
Fig. 7 The t-motion prototype facade
Fig. 8 Capricorn, Dsseldorf (Gater-
mann + Schossig, 2006)
Fig. 9 Capricorn, Dsseldorf. Details of
the unitised building services modules
Fig. 10 The NEXT facade an open
integrated facade system
Fig. 11 Fully openable CO2mfort facade,
Nijverdal
Bibliography
Meijs, M; Knaack, U
Prinzipien der Konstruktion Bauteile undVerbindungen
(Design Principles Components and Connections)
Berlin 2009
http://www.spiegel.de/netzwelt/tech/0,1518,443717,00.
html 26.12.2010 13.30
Gauzin-Mller, D
Eine Architektur der Harmonie und Poesie (An Archi-
tecture of Harmony and Poetry); in Behnisch & Partner
Bauten und Projekte 1952-1992 (Behnisch & Partner
Structures and Projects 1952-1992)
Stuttgart, 1992
Knaack, U; Klein, T; Bilow, M; Auer, T.
Prinzipien der Konstruktion Fassaden (Design Principles
Facades)
Berlin 2007
Compagno, A: Intelligente Glasfassaden (Intelligent Glass
Facades)
Basel 1995
Knaack, U; Klein, T, Bilow, M.
imagine 01 facades
Rotterdam2008
BT Research Portfolio 2010 Computation & Perfor-
manceandGreen Building Innovationprogrammes,
Delft University of Technology, 2010
indeks oglaiva advertisers index
Br./No. Naziv frme/Company name Adresa/Adress Telefon/Phone Internet/Internet
1. Alumil YuinDuSTrY
Industrijska zona bb
22330 Nova Pazova
022/321-302;
022/321-244
alumilyuindustry@alumil.com
2. AlPrO vlASEnicA
Njegoeva bb,
75440 Vlasenica
Republika Srpska
+387 56 733-750;
710-571; 710-570;
733-196
www.alpro-vl.com
ofce@alpro-vl.com
3. AluPlAST bGD
Batajniki put 23
11080 Zemun
011/3070-328
www.aluplast.co.rs
www.aluplast.eu
a.plast@eunet.rs
4. AlPrOF HunGArY KFT
Magyarorsag
Bagoly u.11, 2120 Dunakeszi
+36 27 542 600
+36 27 542 601
www.aluprof.hu
info@aluprof.hu
5. AlurOll
Karaoreva 36,
34227 Batoina
034/ 506-023
506-013
www.aluroll.rs
ofce@aluroll.rs
6. AnElKOvi Al Babin Lug 5e, 11351 Vina 011/8066-795
www.andjelkovic-al.rs
info@andjelkovic-al.rs
7. bEOGrADSKi SAjAm
Bulevar vojvode Miia 14,
11000 Beograd, Srbija
+381 (0)11 2655-310,
2655-301, 2655-899,
2655-248
+381 (0)11 2655-219
www.sajam.co.rs
8. biOPAnEl S.A.
55, Thoma Palaiologou Str., 136
73, Acharnes - Attiki, Hellas
0030 210 2468460
(ext. 211)
0030 210 2443726
tathanasiou@biopanel.gr
exports@biopanel.gr
www.biopanel.gr,
www.biopanel.eu
9. brAbO
Ljubomira ivkovia
panca 24
11427 Beograd - Vrani
011/8340-352;
2331-965
www.brabo-rw.com
brabo@eunet.rs
10. DEcEunincK
Kruni put bb
Letane- 11309 Beograd
011/ 344-32-17;
011/244-23-43;
062/ 44-32-44
www.inoutic.com
www.deceuninck.com
11. DOrAl
Vinjika 130,
11060 Beograd
011/2971-084;
2971-085
prodaja@doral.rs
export@doral.gr
12. DucO
Vojvoanska 15 lokal 2
11070 Novi Beograd
011/217-62-82
011/216-98-61
www.duco.rs
info@duco.rs
13. ElumATEc d.o.o beograd
Trgovaka 16a,
11030 Beograd
011/ 239-48-31;
239-48-32
www.elumatec.rs
www.elumatec.com
ofce@elumatec.rs
14. ElviAl
Batajniki put 23, Krug El,
Objekat Avala, 11080 Zemun
011/100-111
www.elvial.gr
prodaja@elvial.rs
info@elvial.gr
15. ETEm ScG
Cara Duana bb, Industrijska
zona, 22330 Nova Pazova
022/ 32-80-19;
022/32-80-20
ofce@etemscg.rs
16. FEAl bEOGrAD
Zemunska 174
11272 Dobanovci
011/3109-159;
011/3109-169
info@feal.rs
www.feal.ba
17. FirAT
Plastik, Kauuk San ve TIC A
Trkoba Koy PK 12 34907
Bykcekmece
Istanbul / Turkey
+90212 866-41-41;
866-42-42; 85-90-400
www.frat.com
18. GEAlAn
Majora Zorana Radosavljevia
374, 11273 Batajnica
011/ 375-29-03;
www.gealan.de
info@gealan.hr
19. GrAD-EXPOrT Borska 45 E, 11000 Beograd 011/3581-932 www.grad-export.rs
20. HOPPE
Via del Giovo 16
O-39010 S.Martino i.P.
Najdan Vukovi
+381653349 281
www.hoppe.com
najdan.vuckovic@hoppe.com
21. inFO mArKET 9. Maja 1, 24430 Ada 024/ 853-443;
www.infomarket.co.rs
infomarkethead@ptt.rs
22. KlAES
Servis i podrka:
Nikola Vesni
063/ 447-966
www.klaes.de
nvesnic@klaes.com
indeks oglaiva advertisers index
23. lO D.O.O. imAnOvci
Krnjeevaka bb,
22310 imanovci
022/480-175;
022/480-176
www.kovinoplastika.si
www.roto.de
ofce@lozbgd.co.rs
24. mAKEDOniKi-PAniDiS S.A
11
th
Old National Road
Thessaloniki-Kilkis PO Box 141
Ionia, Thessaloniki , Greece
+30 2310 780-352;
784-519; 783-764
www.makedoniki-panidis.gr
info@makedoniki-panidis.gr
25.
Nesseufer 14
26789 Leer
Germany
Saa Ivanovi
+381 60 325 3351
sasa.ivanovic@orgadata.com
27. PAvKOvi PAnEli D.O.O
Trn, Ugrovaka 4a, 88 220
iroki Brijeg, BiH
00387 39 705 602
00387 39 705 618
info@pavkovic-paneli.com
www.pavkovic-paneli.com
28. rOllPlAST Srb
Ugrinovaki put 118
11000 Beograd
011/3757-617
069/593-5072
beograd@rollplast.com
29.
rOPlASTO
SYSTEmTEcHniK
GmbH&co.KG
Refrather Weg 42-44
D51469 Bergisch Gladbach
GERMANY
+49 2202 10020
+49 2202 1002-195
info@roplasto.com
www.roplasto.com
30. iFT rOSEnHEim GmbH
Theodor - Giete Str 7-9
83026 Rosenheim
GERMANY
+49(8031) 261-150
+49(8031) 261
-28.150
benitz@ift-rosenheim.de
www.ift-rosenheim.de
31. SAlAmAnDEr
Drae Pavlovia 31,
11000 Beograd
011/2766-170;
2765-526; 2752-687
www.nevokal.net
nevokal@eunet.rs
32. SiGEniA - Aubi KG
Predstavnik za Srbiju i Crnu
Goru: Arpad Varga
021/6916-945;
063/ 513-504
www.sigenia-aubi.com
arpad.varga@siegenia-aubi.com
33. Snn
29 Novembar 66/13
37230 Aleksandrovac
036/876-556
036/421-555
s.n.n-doo@ecomax.rs
34. STAFEr S.p.A
Via Malpighi 9
48018 Faenza (RA) Italy
+39.0546.624811
+39.0546.623141
www.stafer.com
exportdivision@stafer.com
35. STEKOm
Prvog Maja 7,
Smoljinac
012/ 224-207
www.stekom.net
www.stekom.co.rs
stekom98@ptt.rs
36. STS GrOuP
Slovenski Put bb
35000 Jagodina
035/200-700
035/200-714
ofce@stskan.com
37. STublinA 34307 Stojnik - Aranelovac
034/6707-160;
034/ 6707-308
www.stublina.com
ofce@stublina.com
38. TEHni
Novosadski put bb,
11080 Zemun
011/7488-224
011/7488-223
www.tehni.gr
www.tehni.rs
e-mail:ofce@tehni.rs
39. TEHnO Al mArinKOvi
Poslovni Kompleks Rit
Ul. Slovenski put bb
35000 Jagodina
035/24-18-68
035/24-43-86
tehnoal@gmail.com
www.tehno-al.co.rs
40. TOTAl PrOFil
Petrovaki put bb
12000 Poarevac
012/71-00-080
012/71-00-090
www.total-profl.com
totalprofl@gmail.com
41. TrEmcO illbrucK GmbH
Daniel Srbinovski,tel:
+381 63 70 98 664
Dusan Mojic, tel: +43
664 85 85 621
www.tremco-illbruck.com
daniel.srbinovski@tremco-illbruck.com
dusan.mojic@tremco-illbruck.com
42. vAlmEX
Durmitorska 6-8,
11000 Beograd
011/3660-481
011/3660-476
011/3660-477
063/103-41-81
www.valmex.rs
www.aluminijum-valmex.com
43. vuGOmAl
Nikiki put - Komani bb,
81000 Podgorica
069/ 055-198;
058-140
078/101-110
vugomal@t-com.me
44. 011inFO.cOm D.O.O Savska 31, 11000 Beograd 011/3615-700
sanja@011info.com
www.011info.com
Sreni Novogodinji i Boini praznici!
Koliko godina poslovanja, toliko Boinog popusta: 20%
od 20. 12. 12. do 20. 01. 13.
A
L
&
P
V
C
m
a
g
a
z
i
n
www.aluminijum-pvc.com
Januar 2013 1
0
6
VESTI
Stvoren za pasivne kue
Institut IFT iz Rozenhajma je nedavno testirao termoizolacione vrednosti jednog
od najboljih konvencionalnih prozorskih sistema ROPLASTO| 7001 MD 80
PVC sistemom 7001 MD 80 Roplasto je obezbedio
svojim partnerima da bez dodatnih napora proire
svoj asortiman vrhunskim proflima za prozore pa-
sivnih kua.
Kompanija za eksturziju PVC profla Roplasto sa se-
ditem u Bergisch Gladbahu, kod Kelna, testirala je u
ovom renomiranom institutu svoj najnoviji osmoko-
morni PVC sistem profla za centralnim dihtungom i
dubinom profla od 80mm. Izvetaji strunjaka iz IFT
Rozenhajm su potvrdili injenicu ovaj profl trenut-
no ima najbolju termoizolacionu vrednost na tritu.
Iz izvetaja o testiranju br. 12-000544-Pro1 od insti-
tuta ift Rosenheim atestirane karakteristike su:

Uf = 0.89 W/m
2
K
Ovako dobre vrednosti toplotne izolacije Uf=0.89 W/
m
2
K Roplastov 7001 MD 80 sistem postie pomou
trostruke izolacije (Ug=o.6W/m
2
K) i topolotno po-
boljanih distancera (toplih ivica). Potrebno je nagla-
siti da poetna vrednost za toplotnu izolaciju pasiv-
nih kua iznosi Uw=0.80 W/m
2
K.
Prednost ovog profla je pored velike utede energije
i via temperatura na povrini profla to automatski
dovodi do poboljanja sobne temperature, a na taj
nain se poboljava i oseaj udobnosti krajnjeg kori-
snika.
Razilika izmeu opreme za pasivni prozorski sistem
i osnovni je u tome to se za pasivni koristi elino
ojaanje za termo prekid i termiki poboljan dih-
tung za ivice.
Koristi sve distancere
Zahvaljujui odreenoj metodi ispitivanja, upotreba zaptivaa za ivice je pravno propisana
i ne zavisi od prodavca. Mogu se koristiti svi sistemi distancera (spacer ) za izolaciona stakla
koji su klasifkovani prema EN ISO 10077-1 kao poboljana tehnologija toplote. Oni obezbe-
uju arhitektama i dizajnerima maksimalnu slobodu. Staklene jedinice mogu se koristiti do
ukupne debljine od 50 mm.