OBJEKTI I OPREMA ZA IVINU

ivinarstvo se kao grana stoarstva poslednjih decenija veoma intenzivno razvija, tako da danas u mnogim zemljama zauzima veoma znaajno mesto. Istovremeno se jako poveava potronja oba osnovna proizvoda ivinarstva - mesa i jaja. Kod potronje mesa su razlike veoma velike i kreu se od samo par kilograma pa do preko 15 kg po glavi stanovnika godinje. Slino je i kod potronje jaja, koja se kree od ispod 100 pa do preko 300 komada po stanovniku godinje. ivina se u naoj zemlji dri na vie naina. Najvei broj ivine se jo uvek nalazi kod malih nespecijalizovanih gazdinstava gde je dranje veoma ekstenzivno, kao i proizvodnja jaja i mesa. U isto vreme postoje veoma velika i vrlo usko specijalizovana gazdinstva, koja imaju, na primer, po 50.000 i vie kokoaka nosilja, i to u objektima sa po 10.000-20.000 grla. Kod takvog, veoma intenzivnog dranja koristi se oprema, koja esto radi po utvrenim programima, odnosno gotovo potpuno automatizovano. Konano, izmeu ova dva meusobno veoma udaljena naina dranja ivine postoje razliite mogunosti prelaznih reenja, ve prema tome da li je njihova primena u svakom pojedinom sluaju opravdana. Za savremeni nain dranja ivine postoji vie faktora, koji nalaze svoje opravdanje: - dranje ivine je nezavisno od proizvodnih povrina poljoprivrede, - obezbeenje i korienje standardizovane i potpuno ujednaene hrane, - nabavka i korienje potpuno ujednaenog proizvodnog (tovnog ili priplodnog) materijala. Kod ivinarstva se veoma jasno razlikuju dva osnovna smera: proizvodnja jaja za masovnu potronju i proizvodnja ivinskog mesa. Istina, opta proizvodnja jaja obuhvata i proizvodnju jaja za priplod, odnosno za proizvodnju priplodnih grla. Meutim, ta proizvodnja se u sutini ne razlikuje od proizvodnje tzv. konzumnih jaja.

261

Dranje kokoaka
Proizvodnja konzumnih jaja kod specijalizovanih gazdinstava zavisi od veeg broja faktora, koji direktno ili indirektno u manjoj ili veoj meri utiu na rentabilnost proizvodnje. Ti faktori se kod ekstenzivnijeg dranja kokoaka esto potcenjuju, pa je stoga proizvodnja jaja, uglavnom, sezonska (od prolea do jeseni). Uspeh u proizvodnji jaja zavisi od stepena obezbeenja optimalnih uslova dranja, i to: - obezbeenje kvalitetne hrane i vode u dovoljnim koliinama, - obezbeenje odgovarajue klime u objektima i to temperature, sastava vazduha, vlanosti i osvetljenja, - korienje odgovarajue opreme, kojom se spreava povreivanje grla i jaja. Najvei uticaj na ukupne trokove proizvodnje jaja ima svakako hrana, i to na dva naina: potronjom hrane po jedinici proizvoda, i zatim rasturanjem hrane. Oba naina, a naroito visina rasturanja (gubitaka) hrane zavise od tehnike opreme u veoma velikoj meri. Uticaj temperature i vlage vazduha na optu proizvodnost kokoaka je takoe veliki, tako da se intenzivno dranje kokoaka moe da ostvari samo u zatvorenim objektima. Time je dranje kokoaka sa ispustima iz objekata bilo praktino potpuno naputeno, sve do poslednjih nekoliko godina, kada se ponovo vraa. Naravno u neto izmenjenom obliku u odnosu na raniji period. Najpogodnija temperatura vazduha u objektima za kokoke kree se u uskim granicama oko 16C (sa odstupanjima od samo 2-4C). Ova temperatura se kod intenzivnog dranja kokoaka teko odrava u toku vruih letnjih meseci. Relativna vlaga vazduha ima, takoe, dosta uske vrednosti oko 70% i odstupanjima od oko 5%, to se, pak, u toku zimskih meseci teko odrava. Kod intenzivne proizvodnje jaja poseban znaaj ima osvetijenost prostora, u kome kokoke stalno ive. Svetlost u znaajnoj meri utie na svakodnevni ivotni ritam kokoaka, i to sa pozitivnom korelacijom. Dovoljna osvetljenost se moe da postigne samo pomou vetakog osvetijenja. Kod mladih grla (pilia) duina osvetljenosti poinje sa 24 asa dnevno (neprekidno), pa se zatim smanjuje sedmino za oko 45 minuta, sve dok ne porastu (sa oko 5 meseci ivota). Tada se svetlost ponovo

262

produava (to pada u vreme pronoenja jaja), u periodu najintenzivnije proizvodnje jaja odrava se na standardnih 14 asova dnevno, da bi se potom poveala sa po oko 15 minuta sedmino. Podno dranje kokoaka ima jo uvek veliki znaaj, ali skoro iskljuivo kod manjih jata, na primer do par stotina grla. Ovaj nain dranja kokoaka zahteva vei prostor i vie runog rada nego kavezni, pa se radi toga sve vie ograniava. Kod postojeeg ekstenzivnog dranja kokoaka se podni nain moe da pobolja, pa i zbog toga zadrava svoj znaaj. Konano, podno dranje kokoaka se lake prilagoava postojeim objektima, kada se oni rekonstruiu i koriste za proizvodnju jaja. Kod podnog dranja kokoaka ceo raspoloivi prostor se deli na tri dela: - prostor sa prostirkom, - prostor sa letvama i - prostor za gnezda. Prostor sa prostirkom zauzima od 1/3 do oko 1/2 ukupnog prostora staje. Ako se ovaj prostor smanjuje, onda se kokoke prisiljavaju da due borave nad prostorom za ekskremente, ime se postiu dve prednosti: prostirka se due odrava u zadovoljavajuem stanju, a ienje staje je lake. Prostor za prostirku je deo poda, koji kod irih staja moe da bude pored zidova (spoljni deo), ali takoe i u sredini. Ovaj prostor je neposredno vezan za gnezda, tako da se mora da podesi i prema mogunosti sakupljanja jaja. Za prostirku se koristi suva piljevina, koja se esto mesa sa usitnjenom suvom i potpuno zdravom slamom. Kod prostirke je vano da ostaje to due rastresita, odnosno da se sa poveanjem vlanosti to sporije i tee sabija. Rastresena prostirka dovoljne debljine (15-20 cm) unosi u objekat neposredno pre svakog ponovnog unoenja ivine i izbacuje sa ienjem na kraju perioda korienja svakog jata. Prostor sa letvama je uzdignut na 70-100 cm (za lake rase vie, a tee nie). Taj deo se sa strana u vidu zida pravi od dasaka (koje bi morale biti impregnirane zbog zatite od vlage), ali tako da se izmeu njih ostavlja prolaz za vazduh. Povrina celog prostora se pokriva sa specijalnom ianom mreom od eline ice. Mrea se plete tako da su pojedina okca ("masnice") priblino 2,5x2,5 cm. Takva mrea omoguava nesmetano propadanje ekskremenata, ali spreava propadanje jaja u sluaju da se snese iznad ovog dela za ekskremente.

263

Cela povrina ovog dela se ravnomerno podeli tako da na oko 35 cm doe po jedna letva. Drvene letve su dimenzija 4x5, 5x5 ili 5x6 cm slue kao sedala za kokoke. Gornje ivice letava moraju biti zaobljene na 1 duni metar rauna se da mogu da stanu etiri kokoke. Taj se prostor sa letvama izrauje i na drugi nain. Umesto mree od ice i pojedinanih letava, ceo prostor se popunjava sa mreom od letava. Letve su neto ue, najee su 20 mm x 25 mm. Na taj nain se dobija neka vrsta drvene mree ili ograde, po kojoj se kokoke kreu bez ikakvih smetnji, a kroz koju izmet moe da nesmetano propada. Mrea od drvenih letava prua znatno povoljnije uslove za dui boravak kokoaka, u zoni uzimanja hrane i vode, odnosno izbacivanja izmeta. Time se zona sa prostirkom manje koristi, pa prostirka ostaje due ouvana. Duina boravka kokoaka na mrei od letava uslovljavaju, pojilice i hranilice, koje se postavljaju na mreu, odnosno iznad nje.

Sl. 1. Popreni presek objekta za podni sistem dranja koka sa sedalom

264

Gnezda za noenje jaja se postavljaju u najudaljenije, pa time i najmirnije krajeve objekta. Gnezda treba da omogue da kokoke bez uznemiravanja mogu da nose jaja, ali u isto vreme treba i da spreavaju nepotrebno zadravanje kokoaka u gnezdima. Radi toga se pristup gnezdima pravi u vidu lestvica, a gnezda se uzdiu iznad povrine poda na najmanje 80 -100 cm. Grupna gnezda se jednostavnije prave tako da u njih istovremeno moe da ue 4-6 kokoaka. Prostirka u ovakvim gnezdima privlai kokoke i omoguava ouvanje jaja. Meutim, sakupljanje jaja iz grupnih gnezda je jako oteano, pa se ona kod veih jata izbegavaju. Pojedinana gnezda se podiu u 3-4 reda jedan iznad drugih prave se od drvenih dasaka sa povrinom od oko 35x35 cm. Kod jednostavne izrade dno gnezda je puno, a zadnja strana pokretna, to omoguava sakupljanje jaja. Meutim, bolja je izrada gnezda sa dnom u vidu mree. Mrea je povijena prema sredini, gde se nalazi otvor, kroz koji jaje propada. Jaje pada na koso postavljenu mreu, tako da se otkotrljava izvan gnezda, pa je sakupljanje jako olakano. Jedno ovakvo gnezdo je dovoljno za 3-5 kokoaka. Za sakupljanje jaja koristi se i beskrajni lanac sa kratkim polugama (slino kao kod ienja stajnjaka), tako da se ceo sadraj gnezda (jaja i prostirka) iznose izvan staje. Jaja se tada sakupljaju, a prostirka vraa ponovo u gnezda. Na ovaj nain se, istina, doprinosi utedi rada, ali se tee izbegava oteenje jaja, pa se u praksi malo koristi. Za ishranu kokoaka slue korita ili okrugle hranilice* U oba sluaja hrana se po pravilu donosi mehaniki. Hranilice se postavljaju iznad prostora sa let-vama (isto kao i pojilice).

Sl. 2. Jedan od tipova gnezda gde je olakano sakupljanje jaja; koristi se pre svega kada postoji hodnik za sakupljanje jaja

Kod odreivanja prostora za ishranu treba raunati da svaka koko ima oko 12 cm prostora na koritu, a oko 8 cm na okrugloj hranilici. Hranilice u vidu korita pune se pomou beskrajne trake na dnu korita, a okrugle hranilice dobijaju hranu pomou vertikalne cevi. Prednosti podnog dranja kokoaka su nesumnjive kod dranja manjih jata, poto je mogue bez veih ulaganja. Ovaj nain u sutini vie odgovara kokokama, poto imaju vie kretanja. Konano, na ovaj nain se i jaja bolje ouvaju, poto su oteenja po pravilu manja.

265

Sl. 3. Razvod hrane iz maine za hranu u dva i dva reda hranilica - jedna od mogunosti (varijanti)

Sl. 4. Hranilice - korita: levo za brojlere, desno za nosilje

Sl. 5. Raspored okruglih viseih hranilica u dva reda sa naizmeninim postavljanjem hranilica (levo), u tri reda (u sredini) i u dva reda sa paralelnim hranilicama (desno), veliina "A" oko 120 cm, veliina "B" od 70 do 100 cm, veliina "C" 200 do 250 cm

266

Sl. 6. Okrugla visea hranilica od plastine mase

Sl. 7. Presek jedne visee hranilice, koja je neposredno povezana sa punim mehanizmom za transport hrane

Sl. 8. Raspored viseih krunih hranilica i njihova veza sa koem za koncentrat

267

Sl. 9. Mehanizovani tok hrane od bin-ciklona kao rezervoara preko maine za podelu hrane do viseih plastinih hranilica, po sredini objekta su postavljene pojilice

Ali, nedostaci, podnog dranja kokoaka su takoe znaajni. Najvei nedostatak je u velikom prostoru po grlu, a zatim u povea-noj potronji hrane i manjoj proizvodnji jaja, koja su vie zaprljana u odnosu na jaja iz kaveza. Svi ovi razlozi, kao i tee odravanje higijene, vea potronja lekova i si. sve vie iskljuuju podni sistem dranja kokoaka iz praktine primene.

Sl. 10. Nain korienja krune visee hranilice za koke

Kod podnog dranja kokoaka rauna se sa proseno 6 kokoaka po 1 m2 ukupnog prostora staje. Istina, ovaj broj moe biti i neto vei (7-8 grla m2), ako su manje rase i ako se bre iskljuuju iz proizvodnje. Staje za podno dranje kokoaka bi trebale da imaju to povoljniji oblik. Jako uske i dugake staje su nepovoljne, i to kako po visini ulaganja sredstava, tako i u pogledu odravanja klimatskih uslova. Radi toga treba nastojati da

268

odnos duine i irine staje bude to pribliniji, na pr. 1,5:1 do 2:1. Staje sa irinom ispod 10 m zahtevaju mnogo vea ulaganja, nego na primer sa 12 ili 15 metara irine (koja se smatra najpovoljnijom). Kavezno dranje kokoaka postaje sve vie standardni nain dranja kokoaka za proizvodnju konzumnih jaja. Dranjem kokoaka u kavezima se izbegavaju osnovni nedostaci podnog dranja: bolje iskorienje raspoloivog prostora, lake odravanje potrebne higijene, bolja nosivost uz bolje korienje hrane itd. Posebno je znaajno svakako i to to je utroak rada po jedinici proizvoda manji i to se dobijaju potpuno ista jaja. Istina, u nekim zemljama se dranje nosilja u kavezima ograniava na neki manji broj, dok se u nekim, ta vie, zabranjuje. Osnovni razlog je humane prirode: smatra se da je kavezno dranje nehumano, da se kokoke nalaze u veoma ogranienom prostoru sa potpuno vetakim odravanjem klime. Posledica toga je da su kokoke na kraju perioda korienja redovno u loem stanju (delovi tela bez per ja, modrice po telu, neugledan izgled). Danas se proizvode kavezi raznih veliina i mogunosti korienja. Time je omogueno da se kavezi primene u veoma razliitim uslovima i sluajevima - od vrlo malog broja kokoaka do prave masovne proizvodnje jaja kod specijalizovanih gazdinstava. Ali, osnovu jedinicu kaveza ini dosta standardizovana veliina, kojom se moraju da ispune odreeni uslovi. Ta jedinica je kavez za 2-5, najee 3-4 kokoke, od kojih svaka treba da ima priblinu povrinu od oko 450 cm2, odnosno 0,045 m2, to znai da na 1 m2 neto povrine kaveza moe da doe oko 22 grla.

Sl. 11. Stepenasti kavezi za 10-12 nosilja 2 na 1 m , pogodno za manja gazdinstva do 5.000 nosilja, relativno jeftino

Oblik kaveza mora da bude takav da se za svaku kokoku obezbedi najmanje 10 cm duine korita za ishranu. Za napajanje grla treba obezbediti po jednu pojilicu na svaka dva grla.

269

Podovi kaveza se izgrauju od pocinkovane eline ice, dok se za ostale delove kaveza sve vie koriste plastine materije. Mrea poda mora da obezbedi sigurno propadanje ekskremenata. Radi toga su "masnice" mree sa prenikom od oko 2,0 cm. Pod kaveza mora da ima dovoljan pad, tako da se jaje odmah otkotrlja napolje. Najvaniji radovi kod dranja kokoaka u kavezima su ishrana, napajanje, sakupljanje jaja i ienje ekskremenata. Svi ovi radovi se sprovode na malom prostoru, koji mora da obezbedi delove za potpunu mehanizaciju. Ishrana kokoaka moe da bude reena time to se korito za hranu puni samo jednom, dnevno. Istina, tada se mora da rauna sa poveanim gubicima hrane (sa oko 5%). ee punjenje hranom se ostvaruje na dva naina: 1. pomou pokretnih kolica na inama, koje imaju vei rezervoar, i prolaskom pored kaveza direktno sipaju hranu u korita. Pokretanje kolica moe biti runo, ali i pomou motora, koji se povremeno ukljuuju; 2. pomou pokretne trake u koritu, kada korito mora biti ire, pa ee dolazi do zagaivanja hrane. Za napajanje ivine potrebno je obezbediti nii napon u dovodu, to se postie korienjem pomonog rezervoara za vodu, u kome se nivo vode odrava pomou jednog plovka. Koliinom vode u rezervoaru se regulie pritisak, pa time i dotok vode do pojilica. Rezervoari slue takoe za preventivno davanje vitamina i lekova. Obezbeenje dovoljne koliine svee vode i olakano uzimanje ima veoma pozitivan uticaj na proizvodnost noenja jaja. Stariji nain napajanja sa uskim koritima se danas sve vie zamenjuje sa pojilicama kapaljkama, koje kokokama daju zaista sveu vodu. Kapaljke su na blioj, prednjoj strani kaveza, to olakava kontrolu i eventualne potrebe (zamene). ienje ekskremenata iz kaveza u najveoj meri utie na nain korienja kaveza, odnosno sisteme kaveznog dranja. Ti sistemi mogu biti sledei: Stepenasti ili kaskadni kavezi predstavljaju najjednostavnije reenje Korienja kaveza. Radi toga se esto primenjuju kod manjih jata, u prostorijama koje se prilagoavaju za dranje kokoaka, kada se ne rauna sa primenom mehanizacije za obavljanje najvanijih radova. Stepenasto postavljeni kavezi, najee u dva reda, obezbeuju dobru preglednost kokoaka i dovoljnu pristupanost za Ishranu i sakupljanje jaja. Ekskrementi iz svih kaveza padaju direktno na pod ispod njih, gde se lageruju za ceo period korienja kokoaka, ili pak povremeno iste potiskivanjem izvan prostorije. Za odravanje povoljne klime u staji bolje je ekskremente to ee izbacivati. Kod ovog sistema kaveznog dranja kokoaka rauna se sa priblino oko 12 grla po m2 prostora staje.

270

Sl. 12. Primer etanih kaveza sa 2 i 3 etae

Etani kavezi znae dalje poboljanje stepena iskorienja ukupnog raspoloivog prostora staje, obzirom da po 1 m2 moe da se dri 16-18 grla. Kavezi se postavljaju obino u 3 etae, ali se kod donje i srednje etae ostavlja dovoljan prostor, kroz koji se potiskuju (padaju) ekskrementi iz kaveza gornje i srednje etae. Izbacivanje ekskremenata moe takoe biti povremeno ili samo na kraju perioda korienja kokoaka. I kod ovog sistema kaveza ne moraju biti velika ulaganja u opremu za mehanizaciju. Meutim, dui boravak stajnjaka u objektu znatno naruava mikroklimu, poveavajui sadraj tetnih gasova i vlage. Takva pojava se loe odraava na zdravstveno stanje koka ali i na opremu koja se nalazi u objektu. Nova reenja ovakvih sistema dranja koka imaju nekoliko izmena i dopuna u opremi i izgledu kaveza. Kavezi se prave sa punim stranicama, izuzev poda. Sa prednje strane u okviru hranilice nalazi se odbojnik za koke. To je u stvari lim irine oko 10 cm, koji odbija koko od hranilice, tako da onemoguava blii prilaz hranilici. Koke se oslanjaju nogama na odbojnik i u hranilicu uvlae samo glavu. Tako se znaajno smanjio rastur hrane iz hranilice. Napajanje se izvodi iskljuivo pomou nipl pojilica. Potrebno je da se u svaki segment kaveza postave dve nipl pojilice. Tu praktino znai da svaki par koka ima svoji pojilicu. Pojilice su smetene iznad tunela za suenje stajnjaka.

271

Dopuna opreme kaveza su svakako tuneli za dosuivanje stajnjaka. Izmeu dva reda segmenata kaveza nalazi se tunel, koji ujedno deli kavez ili segmente. Kroz tunel se uduvava vazduh, koji se usmerava ka stajnjaku i sui ga. Time se znaajno smanjuje emisija amonijaka u stajski prostor, alo i vlanost vazduha. Tunel je sa gornje strana levkastog oblika, tako da sakuplja i odvodi eventualni viak vode koji se kapanjem sa nipl pojilica moe pojaviti. Naravno treba istai neophodnost sinhronizacije ukupnog sistema ventilacije sa sistemom za suenje stajnjaka. Najprikladnije reenje ventilacije u takvim sluajevima je sistem ravnotee sa blagim podpritiskom ka podu objekta.

Sl. 13. Izgled sekcije kaveza sa kanalom za dosuivanje stajnjaka

Sl. 14. Nain reavanja sistema ventilacije kod osmoetanog baterijskog sistema koji ima tunele za suenje stajnjaka

272

Baterijski kavezi imaju najee tri etae, pa je gustina naseljenosti kokoaka slina prethodnom 16-18 grla po 1 m2 ukupnog prostora staje. Ako su kavezi u 4 etae, onda se dri 18, do 20 grla/m2. Osnovna karakteristika baterijskog sistema kaveza je vii stepen mehanizacije svih radova. U osnovnu opremu obavezno dolaze beskrajne trake, koje ispod svake etae povremeno odnose ekskremente. Ishrana se reava na uobiajen nain pomou kolica ili traka. Sl. 15. Izgled troetane baterije sa sistemom Sakupljanje jaja je meza distribuciju hrane hanizovano, korienjem beskrajnih traka, na koja jaja odmah padaju iz kaveza. Kod ove mehanizacije se najtee reava vertikalno sputanje jaja sa gornjih etaa, kada u najveoj meri dolazi do oteivanja jaja. Kod velikih jata se sakupljanje jaja, ipak, mehanizuje (ukljuujui sortiranje i pakovanje), poto se za runo sakupljanje troi mnogo vremena (6-8 min/grlo/godina). Ovaj sistem kaveza dolazi u obzir za objekte sa 3.000 i vie kokoaka, kada se postavlja dva reda baterija u duini od bar 25-30 m.
Sl. 16. Troetani baterijski sistem sa ureajem za distribuciju hrane

273

Sl. 17. Skica ureaja za mehanizovano sakupljanje jaja kod vieetanog sistema

Jednoetani kavezi (flet-dek) omoguavaju potpunu mehanizovanost svih radova na jednostavniji nain. Izmeu dva reda kaveza postavljaju se pojilice, korita za hranu i trake za jaja, ekskrementi propadaju na pod, odakle se redovno mehanizovano iste, najee pomou dvostranog potiskivaa ("delta-skrepera"). Izmeu redova kaveza ostavljaju se samo uski prolazi za kontrolu grla i ureaja. Klimatski uslovi se kod ovog sistema kaveza najlake reavaju. Gustina naseljenosti kokoaka je, dosta mala i iznosi od 12 do 14 grla /m2 staje.

Sl. 18. Jednoetani kavezi (flat-deck), koji su visoko mehanizovani za sve radove: izmeu dva reda kaveza je snabdevanje vodom (gore), traka za hranu 2 (u sredini) i traka za jaja (dole), iskorienje prostora je sa 12-14 nosilja/m

Od optih karakteristika pojedinih sistema kaveza za kokoi istie se svakako utroak rada. On je nesumnjivo kod potpuno mehanizovanog baterijskog sistema i jednoetanih kaveza najmanji. Radi toga je kod ovih sistema mogue po jednom radniku drati ak 30 do 50 hiljada kokoaka!

274

Kod drugih sistema se u proseku rauna sa samo 3000-7000 grla (radna snaga). Radi toga su specijalizovana gazdinstva, dok drugi nalaze primenu kod manjih koncentracija kokoaka (ne vie od 5.000 grla po gazdinstvu). Odgoj mladih grla nekada je bio sezonski, poto je prilagoavan prirodnim uslo- Sl. 19. Presek jednog objekta sa baterijskim sistemom kaveza: vima obezbeenja potrebne toplote. Za dva reda dvostrukih baterija pilie je potrebno obezbediti visoku tempesa 3 nivoa raturu vazduha, koja poinje sa 32-33C Danas se izvoenje pilia i njihov odgoj, ostvaruju kontinuirano u toku cele godine. Kod odgoja mladih grla postavlja se nekoliko osnovnih ciljeva: manji gubici i to bolji i ravnomerniji razvoj grla, dobro iskorienje hrane, mali utroak rada itd. Grla mogu da se dre po sistemu podnog i kaveznog dranja. Podno dranje mladih grla je slino podnom dranju kokoaka, odnosno jo slinije podnom dranju tovne ivine. Ceo raspoloivi prostor je tada sa kvalitetnom, suvom i rastresitom prostirkom, koja se u poetku postavlja u debljini od 25 do 30 cm. Dranje mladih grla je po sistemu "sve unutra", znai sa istovremenim potpunim pranjenjem i punjenjem. Time su radovi oko ienja, suenja i dezinfekcije objekata u velikoj meri olakani. Kod podnog dranja u poetnoj fazi (do 8 sedmica) gustina naseljenosti je dosta velika i iznosi 15-20 grla/m2. Posle toga se smanjuje na priblino polovinu, i to do 16 sedmice odgoja. Od tog doba do prenoenja, mlade kokoke se dre sa oko 7-8 grla/m2.

Sl. 20. U poetku tova pilii se dre na relativno malom prostoru, ograeni niskim ogradama ("kartonima"), tako da se ne mogu udaljavati od grejalica (4), hranilica (2) i pojilica (3). Kod ovog dranja posebno je vano odravanje pravilne temperature. Ako je ona dobro regulisana, onda su pilii po elom prostoru dobro rasporeeni (desno), ako im je jako vrue, onda bee ka periferiji ograenog prostora (levo), a ako je hladno, onda se sabijaju ispod grejalice (u sredini)

275

Pilii se u poetku dre u grupama, ija veliina zavisi, pre svega, od kapaciteta lokalnog izvora toplote. Za zagrevanje se koriste infra-crvene lampe, iji kapacitet od na pr. 250 W zadovoljava grupu pilia od oko 80 komada. Grejai na gas su obino vei, pa su i grupe pilia vee, na pr. 250 do 300. Pilii se ograuju po grupama, tako da moraju da ostanu u prostoru koji se greje. U tom prostoru se obezbeuje hrana sa plitkim hranilicama, kao i voda, koja se mora esto da menja.
1-gorionik, 2-plat, 5-filter za vazduh, 11-vealica sa kukom, 12-prikljuak za gas

Sl. 21. Grejalica na gas (plin) za male pilie sa najvanijim delovima:

Ishrana mladih grla posle 8. sedmice danas se najee potpuno mehanizuje korienjem odgovarajuih hranilica. Jedna takva hranilica dovoljna je za 30-40 mladih grla ivine. Hranilice i sistem distribucije hrane se lako uklanjaju na kraju perioda odgoja ivine, tako da se omogui nesmetano ienje cele povrine staje pomou mobilnih sredstava. Na slian nain se koriste i pojilice, koje se takoe lako uklanjaju.

Sl. 22. Osvetljenost prostora mladih koka i nosilja ima izuzetan znaaj U prvim nedeljama (sedmicama) razvoja osvetljenost je najvea, ali ona brzo opada, da bi u periodu od 2. do 17. nedelje bila najkraa. Posle toga duina osvetijenosti u toku dana raste, da bi se ustalila na oko 15-16 asova dnevno

276

Kavezno dranje mladih grla se sve vie namee sa svojim pozitivnim osobinama, koje su sline sa onim kod dranja kokoaka, kao to su manja potronja hrane i bolji razvoj grla, manji utroak rada, bolji higijenski uslovi, vea otpornost prema bolestima i si. Istina, kavezni sistem dranja mladih grla ima i odreene nedostatke: kasnije obavezno kavezno dranje kokoaka, vii zahtevi u odnosu na klimatske uslove, lako uznemiravanje, pojava kanibalizma, pojava golih mesta bez perja i si. Kavezno dranje ima vie varijanti: - kombinovano dranje: dranje pilia do 8. sedmice na podu, a potom prebacivanje u kaveze za mlada grla ili pak odmah u kaveze za kokoi, gde grla ostaju do kraja korienja (sa priblino 90 sedmica ivota), - odgoj pilia u posebnim kavezima, koji su u zasebnim prostorijama, a potom mladih grla u drugim kavezima, - odgoj pilia na jednoj etai vieetanih kaveza, a zatim njihovo irenje na ostale etae.

Savremena reenja objekata i opreme za dranje koka

U poslednjih nekoliko godina u zemljama zapadne Evrope se pod uticajem raznih udruenja, a ponajvie udruenja za zatitu ivotinja, pojavio novi, bolje reeno stari modifikovani podni sistem dranja koka u proizvodnji priplodnih i konzumnih jaja. Dakle, kavezni sistemi (baterijski, kaskadni), koji su decenijama korieni kao najintenzivniji nain dranja koka za proizvodnju jaja (za konzum), su potpuno nestali. Oba pravca proizvodnje jaja se danas izvode u istim uslovima, to znai da se roditeljska, dedovska jata i koke nosilje (jaja za konzum), dre na isti nain. Sutina je u podnom sistemu dranja sa mogunou korienja ispusta van objekata. Unutar objekata se u centralnom delu po duini, nalazi takozvano sedalo. To je znaajno velika povrina, podignuta za oko 1 m od poda, potpuno reetkasta. Reetke su plastine, bez otrih ivica i vrlo iste. Ona zauzima oko 2/3 ukupne povrine objekta. Sa obe strane ovog sedala, je prostor za slobodno kretanje koka. Sedala su celokupno najee od plastike sa manicama od 2x2 cm. Ispod sedala se nalazi kanal za sakupljanje stajnjaka sa sistemom za mehaniko izubravanje. To moe biti neko od reenja obinih strugaa ili delta skrejper.

277

Sl. 23. ema objekta za podni sistem dranja koka sa ispustom

Na sedalu se nalaze gnezda i pojilice, a na donjem prostoru su smetene hranilice. Taj se princip uglavnom koristi u veini sluajeva. Takoe je mogua varijanta da se celokupna oprema nalazi na povrini sedala. Postoje razne kombinacije, ali osnovni model se ne menja bitno. Nije redak sluaj da se sve aktivnosti koka dogaaju na povrini sedala. To podrazumeva da se ishrana i napajanje tu odvijaju, a noenje jaja u gnezdima, koja su odvojena od sedala. Gustina naseljenosti je priblina gustini starog podnog sistema. U poreenju sa gustinom naseljenosti kod kaveznog sistema, znatno je manja. To znai da se u proizvodnji konzumnih jaja na ovaj nain, mora raunati sa ovom injenicom. Obzirom na veu slobodu kretanja, koke su u boljoj kondiciji, due ive i proizvode, ali sa manjim indeksom nosivosti. To je i razumljivo, jer znaajan deo energije troe na kretanje. Sakupljanje jaja mora biti potpuno mehanizovano, jer u objekat nije poeljno ulaziti esto. Za sakupljanje jaja se najee koristi pokretna beskrajna traka, postavljena izmeu dva red gnezda ili kao pokretno dno jednog reda gnezda.

Sl. 24. Izgled objekta za podni sistem dranja koka nosilja za konzumna jaja

278

Kod objekata sa veim kapacitetima, cela koncepcija se moe postaviti i etano. Tada se sedalo pravi iz sekcija etanog karaktera, kao i sve ostalo. Podsea na baterijski kavezni sistem, ali bez ograda kaveza. Koke ulaze u kavez i izlaze slobodno po elji. U okviru kaveza se nalazi oprema za ishranu i napajanje. Izmeu sekcija kaveza - sedala je slobodan podni prostor.

Sl. 25. Raspored opreme u vieetanom slobodnom sistemu dranja koka nosilja

Tov pilia
Proizvodnja ivinskog mesa se ostvaruje veoma usmerenim tovom pilia. Osnovni cilj je da se u to kraem vremenu postigne odreena, ali to ujednaenija prosena masa grla. U isto vreme se nastoji da se po jedinici proizvoda utroi to manja koliina hrane. Za tov pilia koristi se skoro iskljuivo podni sistem dranja. Najvei razlog je to se na ovaj nain spreava povreivanje tela pilia, pa se dostie visok kvalitet mesa.
Sl. 26. ema linija ishrane i napajanja kod tovnih pilia

279

Gustina naseljenosti pilia kod ovog sistema zavisi, pre svega, od toga do koje se prosene mase gaje pilii, a zatim u kojoj meri se obezbeuju potrebni klimatski uslovi. Prosena naseljenost pilia iznosi oko 14-16 /m2, ali moe biti ak i do 20/m2. Uslovi i nain dranja tovnih pilia su slini ili potpuno isti kao i dranje ostalih grupa mladih grla, na primer buduih koka nosilja. Ishrana pilia i snabdevanje vodom se i ovde potpuno mehanizuju. Radi toga se kod tova pilia pojavljuje samo periodino potreba za veim ulaganjem rada. To se uvek javlja pri kraju jednog, izmeu dva i na poetku novog turnusa. Razlozi za to su sledei: - hvatanje i utovar pilia na kraju tova; Utovar pilia jednog objekta bi morao da bude istovremen, pa je u kratkom vremenu potreban vei broj radnika. Hvatanje se olakava smanjivanjem jaine intenziteta osvetljenja, a transport korienjem transportnih traka za iznoenje i utovar kaveza sa piliima, - ienje i dezinfekcija objekata; Za ienje stare prostirke treba ceo prostor staje osloboditi od hranilica i pojilica, pa ienje obaviti brzo pomou traktora. Za potpuno ienje treba koristiti prskalice sa visokim pritiskom vode. Nakon dobrog prosuivanja objekta treba izvriti dezinfekciju, - unoenje nove prostirke. Za novi"turnus" tova unosi se nova prostirka, koja se ravnomerno rasporeuje po celom objektu, pa se zatim ponovo postavlja oprema za ishranu i napajanje. Odreen broj pilia za svaki objekat se u poetku odgaja kao kod odgoja mladih grla, ali sa brim poveanjem prostora za svaku grupu. Tov pilia traje po pravilu oko 42-45 dana uz postizanje prosene mase pilia od oko 1800 grama. Od ukupno potrebnog rada na tovu pilia preko 2/3 otpada na radove oko hvatanja i utovara pilia, spremanja objekta izmeu turnusa i ponovnog popunjavanja objekta, znai na radove koji se ne mogu da rasporede na period dok traje tov. Znai, za oko 40 -45 dana jednog turnusa utroi se samo oko 1/3 (i manje) od ukupnog rada, a za desetak dana izmeu turnusa preostalih 2/3.

280

Kavezni sistem tova se retko koristi. Tada se koriste specijalni kavezi, koji mogu biti u 3 varijante: da imaju pokretno dno, kojim se omoguava sputanje pilia na traku za ekskremente, pa se tako u velikoj meri olakava utovar, dvodelni kavezi, iji se pokretni deo vadi napolje zajedno sa utovijenim piliima, a na nepokretnom ostaju ugraeni ureaji, potpuno pokretni kavezi za iznoenje i transport pilia.

UREAJI ZA VETAKO IZVOENJE PILIA

Vetako izvoenje pilia je poznato jo pre 3000-4000 godina. Najpre u Kini pa u Egiptu. Tek krajem sedamnaestog i poetkom osamnaestog veka vreni su prvi pokuaji konstruisanja malih inkubatora u Evropi, dok se u to vreme u Egiptu vetaki izvodilo na hiljade pilia. Masovno izvoenje pilia vetakim putem u Americi je u upotrebi tek od 1915. godine, kada su i sagraeni prvi sekcijski inkubatori, a odmah zatim i veliki etani inkubatori. U naoj zemlji do drugog svetskog rata upotreba inkubatora bila je relativno mala. Prednosti vetakog izvoenja nad prirodnim su brojne i velike. Daje se mogunost izvoenja pilia po elji, u vremenu i broju, uz bitne ekonomske prednost, ovim nainom onemoguavamo razvoj i irenje raznih zaraznih bolesti, jer se inkubatori mogu lako istiti i dezinfikovati. Vetako izvoenje zahteva visoko obrazovano struno osoblje koje treba da rukuje sa inkubatorom, vetakom kvokom i da zna da odgaja pilad od izvoenja pa nadalje. Ovim nainom izvedena pilad su manje otporna i ivahna od prirodno izvedenih. Vetako izvoenje pilia se obavlja korienjem ureaja - inkubatora. Inkubatori su specijalne ureaji koji funkcioniu po principu termostata. To znai da se po volji moe regulisati toplota, vlanost vazduha i pravilno provetravanje.

281

Svaki inkubator mora da ispunjava sledee osnovne uslove: da odrava temperaturu u itavom prostoru inkubiranja na jednoj odreenoj visini; da odrava odreen i potreban procenat vlanosti vazduha; da se provetravanje lako izvodi, a da se pri tom ni u kom sluaju ne stvara promaja; da se lako moe istiti i dezinfikovati; da je rukovanje njime prosto i jednostavno; da je okretanje jaja izvodljivo bez velikih potresa; da su to manji trokovi za odravanje. Inkubatori se svrstavaju u pojedine tipove i to: - prema sistemu konstrukcije za smetaj jaja, - prema nainu zagrevanja kao i prema broju jaja koji mogu da prime. Po nainu smetaja jaja, sve tipove inkubatora delimo na dve grupe: jednoslojne, vodoravne ili pljosnate i vieslojne ili duboke inkubatore. Prema nainu zagrevanja takoe razlikujemo dve grupe inkubatora: inkubatore koji se zagrevaju toplom vodom i inkubatore koji se zagrevaju toplim vazduhom. Prema veliini inkubatore delimo na: male kapaciteta od 50-600 komada jaja, srednje od 600 do 5000 jaja i velike od 5000 do vie desetina, odnosno stotina hiljada jaja. Najee, odnosno najuobiajenija je podela prema tome kako su jaja u njima smetena. Jednoslojni, vodoravni ili pljosnati inkubator slian je obinom niskom sanduku sa staklenim vratima na prednjoj strani, U njemu se nalaze jedna ili dve horizontalne police odnosno rama za smetaj jaja. Ispod police sa jajima na dnu inkubatora nalazi se slobodan prostor koji slui za smetaj tek izleenih pilia. Zagrevanje ovog inkubatora je elektrinom energijom, a moe butan gasom ili petroleumskom lampom. Poto se jaja najee zagrevaju zraenjem toplote odozgo nadole tj. prema ramovima u kojima se nalaze jaja, to je ovaj nain zagrevanja najsliniji zagrevanju kod prirodnog leenja, a naroito je pogodan za leenje paijih i guijih jaja. Temperatura u ovim inkubatorima obino se kree od 39-39,5C. Temperatura na donjoj strani jaja je obino 35-36C, to odgovara temperaturi jaja na kokoijem gnezdu. Prema tome prosena temperatura u ovom inkubatoru kree se oko 37,8C, koja se smatra optimalnom.

282

Provetravanje inkubatora vri se posebnim otvorima na tavanici aparata gde izlazi topao vazduh i otvorima na dnu aparata gde ulazi svezi vazduh. Rukovanje sa ovim inkubatorima je vrlo jednostavno, jer su malog kapaciteta obino od 50-600 komada jaja, vrlo se lako prenose i jako su zgodni za rad poetnika. Jedina im je mana to zbog malog kapaciteta troe relativno vie goriva tako da su im trokovi leenja neto vii u odnosu na vee inkubatore. Baterijski ili sekcijski inkubator nije nita drugo do vie jednoslojnih inkubatora koji su tako sagraeni da su meusobno povezani u sekcije odnosno baterije i imaju zajedniki toplotni izvor. Inkubator je tako sagraen da svaka sekcija moe posebno da se regulie i da radi nezavisno od ostalih. Moderni tipovi snabdeveni su automatskim kontrolnim ureajima. Na taj nain moe da se vri inkubiranje u razliitim vremenskim razmacima prema ukazanoj potrebi odnosno elji. Kapacitet ovih inkubatora kree se od 600-40.000 jaja. Vieslojni, etani ili duboki inkubatori obino se prave u vidu trokrilnih ormana. U srednjem delu nalazi se ureaj za zagrevanje i vlaenje vazduha. Zagrevanje vazduha je obino pomou elektrine energije. Ramovi za smetaj jaja nalaze se u svakom od bonih delova inkubatora i to u njegovom gornjem delu. a poredani su u vie redova jedan iznad drugoga. Okviri ramova meusobno su povezani, tako da pokretanjem jedne poluge svi ramovi mogu da promene svoj poloaj za 90. U donjem delu inkubatora nalaze se police koje slue za izvoenje pilia. U njih se jaja prebacuju iz gornjih polica, tri dana pred izvoenje. U ovom tipu inkubatora jaja se zagrevaju ravnomerno sa svih strana strujanjem toplog vazduha koji dolazi iz srednjeg dela inkubatora. Na taj nain vri se stalno i pravilno provetravanje inkubatora. Sav rad se obavlja automatski. Kapacitet ovih inkubatora je razliit i kree se od 1.000 do 50.000 komada jaja. Pored napred nabrojanih tipova inkubatora postoje jo vei inkubatori u vidu komora - soba - gde su ramovi za smetaj jaja postavljeni u vie redova pokretnih stalaka. Ovaj tunelski tip inkubatora u principu je slian sa jednim od dva prethodna tipa. Ova komora se sastoji od niza zidanih ili montanih odvojenih prostorija od kojih jedne slue za inkubiranje, tj. u njima se nalaze kokoija jaja do 18 dana, a druge za izvoenje pilia odnosno od 19 dana do kraja inkubacije.

283

Ovakve prostorije su vrlo jevtine i rentabilne, jer mogu da prime ogroman broj jaja, zahtevaju manje ureaja za regulisanje temperature i vlage, mada svaka komora ima poseban ureaj za regulisanje temperature, vlanosti i provetravanje vazduha. Jedini nedostatak im je u tome to je rad u njima dosta otean i neugodan zbog relativno visoke temperature i vlage koju radnik dosta teko podnosi. Kapacitet ovih inkubatora je vrlo veliki obino se kree oko 100 hiljada jaja a moe biti i vei.

SMETAJ INKUBATORA
Prostorija za smetaj inkubatora treba da je sagraena tako da se u njoj relativno lako moe odravati stalna sobna temperatura od priblino 21-22C. Dnevna kolebanja temperature te prostorije ne smeju biti vea od 5C. U prostoriji treba da je osigurana dobra ventilacija ulaskom sveeg i hladnog vazduha a izlaskom toplog i zagaenog vazduha. Ventilacija prostorije ne sme da stvara promaju. Relativna vlanost vazduha treba da se kree oko 75%. Prostorija treba da je dovoljno svetla, ali ne sme biti izloena direktnoj sunevoj svetlosti, zato treba da je okrenuta prema severu, tako da direktna suneva svetlost ne pada na inkubatore. Pod te prostorije treba da bude potpuno ravan, a inkubator mora na njemu sasvim horizontalno da stoji. Patos inkubatorske stanice treba da je obavezno sagraen od betona, asfalta, ili specijalnih ploica koje ne dozvoljavaju klizanje, tako da se moe lako prati i istiti. Veliina prostorije za smetaj inkubatora treba da je takve veliine u kojoj se moe normalno smestiti jedan ili vie inkubatora u jedan ili dva reda. Inkubator mora stajati tako da sa svih strana ima dovoljno prostora za manipulaciju i rad s njime. Od zida treba da je udaljen najmanje oko pola metra, odnosno toliko da radnik moe normalno da proe. Zgrada treba da se nalazi na izvesnoj udaljenosti od drumova i eleznike mree da bi se izbeglo svako potresanje zgrade, a samim tim i inkubatora i jaja, to sve vrlo tetno deluje na pravilan razvoj embriona u toku inkubacije. Za potrebe stanice mora se obezbediti dovoljna koliina hemijski i bakterioloki ispravne vode. Izbor lokacije uslovljava i nesmetan dovod dovoljne koliine elektrine energije. Lokacija za stanicu mora da prua i sve uslove za nekodljivo uklanjanje otpadnih voda. Najmanje 1 km u preniku oko stanice ne srne da bude ni jedan pogon industrijskog ivinarstva, odnosno farmi.

284

Inkubatorska stanica treba da ima sledee prostorije: odeljenje za fumigaciju jaja; odeljenje za prijem i sortiranje jaja; prostoriju za skladitenje jaja; prostoriju za predgrevanje jaja; prostoriju za inkubatore; odeljenje za prebacivanje i prosvetljavanje jaja; odeljenje za izvodionike; prostoriju za vaenje, klasiranje i pakovanje pilia; odeljenje za smetaj i otpremu pilia; odeljenje za otpatke; skladite ambalae za pilie; prostoriju za fumigaciju kartonske ambalae; prostoriju za pranje i dezinfekciju opreme; odeljenje za prljavu garderobu radnika; odeljenje sa tuevima i WC; odeljenje za istu garderobu radnika; odeljenje za ajnu kuhinju; odeljenje za upravnika stanice; odeljenje za deurnog radnika.

Glavni pravac tehnolokog procesa inkubacije treba da se obavlja najjednostavnijim putem, ne ukrtavajui se ni u jednom trenutku sa sporednim pravcima tehnolokog procesa. Glavni pravac tehnolokog procesa je jednosmeran: jaje jednodnevno pile.

Tehnika rukovanja inkubatorom

Pre stavljanja jaja u nove inkubatore kao i na poetku svake sezone izvoenja, potrebno je inkubator staviti u probni rad i kontrolisati njegov rad najmanje 24-28 asova pre ulaganja jaja. Inkubator mora da zadovoljava neke najbitnije uslove kao to su temperatura, vlanost, provetravanje, i okretanje jaja. Mada ovih nekoliko uslova ine jednu nerazdvojnu celinu, ipak je temperatura osnovni faktor za inkubaciju. Optimalna visina temperature je izmeu 37,5 i 39,5C. Temperatura koju treba postii u inkubatorskom prostoru je razliite visine, a uglavnom zavisi od sistema inkubatora.

285

Kod jednoslojnih inkubatora ona je neto via, a neto je nia kod etanih inkubatora gde se jaja zagrevaju sa svih strana. Kod jednoslojnih inkubatora ona se kree izmeu 37,5 i 39,5C. Njena visina je razliita u zavisnosti od perioda inkubacije. Prve nedelje temperatura treba da bude oko 37C, druge oko 38C i tree 38,5C. U vieslojnim inkubatorima t za sve vreme inkubacije je manje vie stalna i kree se oko 37,2-37,5C. Znaajna kolebanja temperature iznad normalnih granica uslovljavaju visok procenat uginua zametaka, zatim pilie sa krivim prstima, uvrnutim kljunovima i rairenim nogama kao i izleenje slabih pilia. Niske temperature usporavaju razvie embriona, jer nedovoljan razvitak embriona u odreeno doba starosti znak je niske temperature, i u tom sluaju pilii se kasnije legu, a ukoliko je temperatura via od optimalne razvie embriona se neto ubrzava. Pri kraju izvoenja pilii mogu izdrati hlaenje i vie od 24 asa, samo izvoenje tada zakanjava za isto toliko vreme. Potrebno je ee kontrolisati temperaturu inkubatora u toku rada kao i nain raspodele temperature u samim inkubatorima. Mada ventilatori obezbeuju podjednaku raspodelu temperature, ipak ona nije svugde podjednaka u inkubatorskom prostoru. Donji delovi inkubatora imaju neto niu temperaturu. U praksi se ova pojava iskoriava na taj nain to se tek uloena jaja stavljaju u toku prve nedelje u gornji deo, zatim se druge nedelje premetaju u srednji, da bi se na kraju spustila u donji, tj. najnii deo inkubatora. Raspored temperature u inkubatoru zavisi i od pravilnog rasporeda jaja u inkubatoru. Jaja moraju biti tako rasporeena da ventilatori usmeravaju kretanje vazduha ravnomerno i sa jedne i sa druge strane inkubatora. Zbog toga aparat ne sme biti prazan na jednoj strani, a pun na drugoj, jer to ometa pravilnu cirkulaciju vazduha. Takoe i ramovi sa jajima prilikom okretanja moraju da budu simetrino postavljeni sa jedne i druge strane kako bi pruali podjednak otpor vazduha na obe strane. Drugi vaan faktor za pravilno izvoenje pilia u inkubatoru je vlanost. Relativna vlanost vazduha treba da bude izmeu 60 i 70%. U svakom sluaju ne ispod 50% ili iznad od 80%, to znai da je optimum u leioniku izmeu 60 i 70%, a u izleioniku odnosno prostoru za izleganje pilia 70-80%.

286

Vlanost treba da je neto via u prvoj i treoj nedelji inkubacije ali uvek u napred navedenim granicama. U inkubatoru vlanost vazduha se kontrolie higrometrom ili psihrometrom. Regulisanje vlanosti kod jednoslojnih inkubatora vri se na taj nain da se u njima postavljaju plitke posude sa vodom i to u blizini cevi za zagrevanje. Toplota ovih cevi utie na isparavanje vode u plitkim sudovima i to je dovoljno da se normalno regulie vlanost u inkubatoru. U vieslojnim inkubatorima cirkulacija vazduha je vrlo jaka, te radi toga ovde se mora obratiti posebna panja na vlanost vazduha u inkubatoru. Obino se kod ovih inkubatora na njihovom dnu nalaze male posude sa vodom, koje se najee zagrevaju pomou malog sopstvenog elektrinog ureaja. Pravilnost odravanja vlanosti vazduha u inkubatoru moe se ceniti i prema rezultatu leenja i prema izgledu pilia. Ukoliko je vlanost vazduha bila nedovoljna onda su izleeni pilii, mali, ulepljeni, vrlo teko izlaze iz ljuske, te se veliki broj ugui prilikom kljuvenja i probijanja ljuske. Ako je pak vlanost bila suvie visoka onda se legu naduveni, mlitavi i neotporni pilii, koji lako uginjavaju. U toku prvih 19 dana inkubacije jaje gubi od svoje teine oko 10,5%. Trei uslov za pravilan tok inkubacije je kiseonik. U cilju dovoenja dovoljnih koliina kiseonika, vri se provetravanje odnosno ventilacija inkubatora. Na taj nain uvodi se sve vazduh u inkubator, a ustajali i zagaeni izbacuje se iz inkubatora. Potrebe embriona u kiseoniku su minimalne, ali one moraju biti stalno obezbeene. Te potrebe u poetku inkubacije su manje, a na kraju su znatno vee to je i razumljivo. Ventilacija inkubatora se postie pomou otvora kroz koje ulazi sve vazduh, a izlazi ustajali vazduh. Veliinu ovih otvora se moe regulisati. U vieslojnim inkubatorima ventilatori uvlae sve vazduh kroz donje otvore inkubatora na jednoj strani a izbacuju ga gore kroz otvore na suprotnoj strani. Otvori za ventilaciju moraju biti otvoreni do polovine, a za vreme kljuvenja pilia treba da su sasvim otvoreni. Za pravilnu inkubaciju mora se vriti i okretanje jaja. Cilj ovog okretanja je da se jaja podjednako zagrevaju sa svih strana, a i da se izbegne slepljivanje umanca sa ljuskom. Posledica slepljivanja je ili uginue embriona ili nepravilan razvoj zametka.

287

Okretanje treba vriti jedanput na jednu, a drugi put na drugu stranu. Okretanje jaja treba vriti vie puta u toku 24 asa i to obino od 12-24 puta to zavisi od sistema inkubatora. Po stavljanju jaja u inkubator ne treba odmah vriti okretanje jaja, jer ih treba ostaviti na miru bar 2, a jo je bolje 3 dana, i tek poev od etvrtog pa do osamnaestog dana obavezno je okretanje jaja. Posle osamnaestog dana prestaje se sa okretanjem jaja, ona se ostavljaju na miru u izleioniku da bi pile moglo normalno da se izlee. U to vreme nema vie opasnosti od slepljivanja sa ljuskom jer je embrion ve ispunio ljusku. Pri radu sa velikim vieslojnim inkubatorima, gde se obino u isti inkubator ulau jaja svakih sedam dana temperatura, relativna vlanost vazduha, provetravanje i okretanje jaja praktino ostaju isti sve do osamnaestog dana, kada se jaja prebacuju u izleionik. Kod jednoslojnih aparata okretanje jaja se obino vri rukom i to jedanput dnevno, a kod vieslojnih to okretanje se vri uglavnom automatskim ureajima. Za vreme inkubacije treba vriti i rashlaivanje jaja da bi se postigla pravilna raspodela temperature u jajetu, a istovremeno da bi se i potpuno provetrio inkubator. Rashlaivanje se moe izvesti pomou ventilacionih ureaja ili izvlaenjem polica sa jajima iz inkubatora, zavisno od toga koji je tip inkubatora u pitanju. Mnogi noviji inkubatori imaju ugraene specijalne kompjutere koji reguliu i kontroliu optimalne uslove inkubacije, kao i okretanje jaja. Valjenje pilia poinje dvadesetog dana, dvadeset prvog dana se obino izlee najvei broj pilia. Dvadeset i drugog dana izleeni pilii su slabi i neotporni, a preko ovog roka jaja se obino vie i ne dre u inkubatoru, tj. sva neizleena jaja treba unititi. Tokom izleganja manji inkubatori se samo povremeno i kratko otvaraju da bi se odstranile prazne ljuske, ali ova otvaranja treba da su retka dok se veliki ne otvaraju. Izvestan broj pilia teko se oslobaa svoje ljuske i prema miljenju veine strunjaka takvim piliima ne treba pomagati, jer su oni obino slabi i zakrljali, zato ih treba pustiti da se sami oslobode ili da uginu. Izleeni pilii ostaju u inkubatorskom prostoru 4-5 asova, dok se potpuno ne osue. Posle toga pilii se vade i stavljaju u zagrejanu prostoriju pod vetaku kvoku ili se transportuju u druga mesta za dalje odgajivanje. Inkubatori se najvie upotrebljavaju za leenje pilia, neto manje za leenje uria i paia, a mogu se upotrebljavati i za leenje ostalih vrsta ivine.

288

Za leenje guia postoje posebno graeni inkubatori. Procenat leenja u inkubatoru je razliit. Smatra se da je najnii zadovoljavajui procenat izvoenja ako se od uloenih jaja postigne oko 70%. Slino izvoenju pilia vri se i vetako izvoenje ostalih vrsta ivine, principi su isti, dok su manje pojedinosti razliite kod raznih vrsta ivine.

TEHNOLOKI POSTUPAK IZVOENJA JEDNODNEVNIH PILIA Dovoenje jaja do inkubatorske stanice

Kvalitet jaja za nasad u velikoj meri zavisi od uslova, naina i vremena transporta. Zbog toga je neophodno prilikom transporta jaja posebno voditi rauna da se izbegnu: preterano zagrevanje jaja (temperatura 24oC i vie); preterano hlaenje (temperatura ispod 10C); jaki potresi; prevelika relativna vlanost vazduha (vea od 90%); preniska relativna vlanost vazduha (manja od 50%); suvie dug transport (preko 12 asova i due).

Zbog toga je poeljno da se transport jaja obavlja specijalnim vozilom za transport koje mora da bude zatvoreno i da poseduje ureaje za klimatizaciju. Poeljno je da se jaja za priplod transportuju u kartonskim ulocima, koje posle preuzimanja jaja treba spaliti. Jaja za nasad obavezno moraju biti dezinfikovana na samoj farmi gde su proizvedena, pa se tek onda mogu specijalnim vozilom transportovati do inkubatorske stanice. Vozilo za transport priplodnih jaja pre i posle prevoza jaja mora biti savreno oprano i dezinfikovano.

Prijem i priprema jaja za nasad

Dovezena jaja unose se u prostoriju za prijem i pripremu jaja za nasad. Ukoliko se odmah ne pripremaju za ulaganje, ostavljaju se na odmoru nekoliko dana. Pre ulaganja, jaja se vade iz kutija i na posebnom stolu se slau u lese inkubatora.

289

Prostorija za prijem i pripremu jaja za nasad treba da odrava priblino istu temperaturu od oko 15-18C i relativnu vlanost vazduha od 75-85%, to omoguava sasvim sigurno uvanje jaja do 5 dana starosti uz potpuno ouvanje njihovog inkubacionog kvaliteta. Iz ove prostorije, neposredno pre ulaganja jaja se odvoze u prostoriju za fumigaciju.

Ulaganje jaja
Kolica sa sloenim jajima prevoze se u prostoriju za predgrevanje jaja na oko 6 asova pre ulaganja. Temperatura ove prostorije treba da iznosi oko 22C. Ukoliko ne postoji ova prostorija, onda se jaja prevoze direktno iz prostorije za prijem i uvanje u prostoriju sa inkubatorima i to na oko 6 asova pre ulaganja, gde temperatura takoe treba da bude oko 22C. Isto tako neophodno je da prostorija sa inkubatorima ima relativnu vlanost vazduha od najmanje 75%. Posle 6 asova poto su jaja provela u prostoriji za predgrevanje ili pak u prostoriji sa inkubatorima uvoze se u inkubator.

Prebacivanje jaja u izvodionik

Tehniko reenje savremenih inkubatora predvia da se posle 18 dana kolica sa jajima izvlae iz inkubatora i to istim onim redom kako su i sloena u inkubator i prebacuju se u izvodionik koji se nalazi u posebnoj prostoriji odnosno odvojenoj od prostorije sa inkubatorima. U ovoj prostoriji se jaja vade iz kolica inkubatora, i prebacuju se u posebne ladice za izvoenje pilia, koje se zatim stavljaju u posebna kolica izvodionika. U zavisnosti od organizacije rada na samoj inkubatorskoj stanici, kao i od veliine same stanice, pregled jaja se moe vriti dva puta i to 5. ili 6. dana prvi put, a drugi put osamnaestog dana i to prilikom prebacivanja jaja iz inkubatora u izvodionik. Na malim inkubatorskim stanicama prvi pregled jaja obavlja se najee, estog dana inkubacije, ako su jaja s belom ljuskom, ali ako imaju braon ljusku, sedmog dana. Neoploena jaja, kao i ona sa uginulim zametkom, treba izbaciti iz inkubatora. Na velikim inkubatorskim stanicama, iz isto ekonomskih razloga, pregled jaja se vri samo jedanput i to osamnaestog dana. Cilj ovog pregleda je da se iz inkubatora izbace sva jaja s uginulim zametkom kako bi se stvorilo vie prostora za izvoenje pilia.

290

Postupak sa jajima u izvodioniku

U izvodioniku je vano optimalne klimatske uslove za izvoenje pilia. To se obezbeuje automatski putem kompjutera i odgovarajue elektronike. Optimalna temperatura u izvodioniku je najee od 36,5 do 37,2C, a relativna vlanost vazduha prvog dana je oko 85%, drugog dana je neto malo vea, dok se treeg dana ureaji za vlanost najee iskljuuju iz rada, kako bi se izlegli pilii bolje osuili i vrsto stali na svoje noge.

Vaenje jednodnevnih pilia

Ukoliko su jaja pravilno odabrana, dobro uvana i priblino iste starosti, to se ona uglavnom i izvode u priblino isto vreme tj. u roku od 5-6 asova. Za to vreme svi zdravi i normalni pilii su se izlegli, osuili i vrsto stali na svoje noge. Pilii se vade na posebnim stolovima, vrlo paljivo i to detaljno se pojedinano pregledaju i svi zdravi i normalni pilii stavljaju se u kartonske kutije kapaciteta 100 pilia.

Klasiranje jednodnevnih pilia

Zdrava i snana pilad poznaje se i na prvi pogled, jer su ivahna, sa dobro zaraslim pupkom, vrsto stoje na nogama, a krila su. im podignuta i priljubljena uz telo. U prvu klasu svrstavaju se pilii koji su se izlegli u prvih 6 asova od momenta kljuvanja pilia, to su ivahni pilii, sa dobro zaraslim pupkom i vrstim stavom nogu. iva masa ovih pilia treba da se kree oko 40 i vie grama. U drugu klasu se ubrajaju pilii izleeni izmeu 6 i 12 asova sa prosenom masom od 36 do 40 grama i sa svim ostalim karakteristikama pilia prve klase. Trea klasa predstavlja pilie izleene posle 6 asova ali sa manjim grekama na pupku i sa ivom masom od 32 do 35 grama. etvrta klasa pilia obuhvata sve one pilie koji su slabo ivahni, sa slabim stavom nogu, slabo zaraslim pupkom i sa ivom masom manjom od 30 grama. Prostorija u kojoj se se obavlja klasiranje pilia, mora biti dobro zagrejana na temperaturu oko 30C i relativnu vlanost vazduha oko 75%.

291

Otprema jednodnevnih pilia

Pilii moraju stii na odredite najkasnije za 48 do 60 asova posle leenja. Za to vreme imaju rezervu hrane u svom organizmu. Za transport pilia koristi se posebno vozilo sa klima ureajem. U vozilu se moraju obezbediti odgovarajui uslovi za transport pilia, pored klimatskih i transportni. Pri tome se misli na mehanika pomagala za slaganje kutija sa piliima. Vozilo pre upotrebe mora da je dobro oprano i dezinfikovano. Treba voditi rauna da se u vreme visokih temperatura za vreme leta pilii transportuju samo u toku sveijeg perioda dana i to uvee, nou, rano ujutro. Otpremom pilia zavrava se proizvodni proces izvoenja pilia odnosno inkubiranje, a istovremeno se poinje sa pripremom prostorija i opreme za sledei nasad.

292