ODLUKA O USLOVIMA I TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA PROJEKTOVANJE STAMBENIH ZGRADA I STANOVA ("Sl. list grada Beograda", br.

32/IV/83 i 5/88) lan 1 Ovom odlukom propisuju se uslovi i tehniki normativi za projektovanje stambenih zgrada i stanova na teritoriji grada Beograda. Uslovi i tehniki normativi iz stava 1 ovog lana (u daljem tekstu: Uslovi) dati su u posebnom prilogu i ine sastavni deo ove odluke. lan 2 Izuzetno, kada su u pitanju porodine stambene zgrade u svojini graana, moe se odstupiti od pojedinih odredaba ovih Uslova ukoliko to nije protivno urbanistikim i drugim uslovima. Odstupanja u smislu stava 1 ovog lana mogu se odobriti u sluaju nadziivanja stambenih zgrada i pretvaranja zajednikih prostorija (potkrovlja, perionica, suionica i drugih zajednikih delova i prostorija) u stanove kao i kod prepravki postojeih stanova radi izdvajanja sustanarskih delova stana. lan 3 Uslovi se ne odnose na stabilnost zgrada, projektovanje na seizmikim podrujima, sklonita civilne zatite, kvalitet materijala i radova i druge segmente stambenih zgrada i stanova koji su regulisani vaeim propisima. lan 4 Odobrenje za izgradnju stambene zgrade, posle stupanja na snagu ove odluke, moe se dati samo ako je zgrada projektovana saglasno uslovima iz ove odluke. Izuzetno, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ove odluke, moe se izdati odobrenje za izgradnju i za stambene zgrade koje su projektovane na osnovu do sada vaeih uslova ako se radi o zgradama bez lifta i ako se investitor izjasni da ostaje pri ranijem projektu. lan 5

Stupanjem na snagu ove odluke prestaje da vai Odluka o uslovima i tehnikim normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova ("Slubeni list grada Beograda", br. 12/73 i 14/73 - ispravka). lan 6 Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu grada Beograda".

USLOVI I TEHNIKI NORMATIVI ZA PROJEKTOVANJE STAMBENIH ZGRADA I STANOVA I - OPTE ODREDBE OVIM USLOVIMA I TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA PROJEKTOVANJE STAMBENIH ZGRADA I STANOVA (U DALJEM TEKSTU: USLOVI) UTVRENI SU ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA KVALITET STANOVA I STAMBENIH ZGRADA, EKONOMSKE PARAMETRE STANOVA I STAMBENIH ZGRADA, KAO I NUNI USLOVI ZA PROJEKTOVANJE POSEBNIH STANOVA ZA HENDIKEPIRANE OSOBE U KOLEKTIVNIM STAMBENIM ZGRADAMA. NUNI USLOVI ZA PROJEKTOVANJE POSEBNIH STANOVA ZA HENDIKEPIRANE OSOBE U KOLEKTIVNIM ZGRADAMA PROIRUJU SE NA OSNOVU SAZNANJA O POTREBAMA I SADANJIM MOGUNOSTIMA ZATITE HENDIKEPIRANIH OSOBA. - STAMBENA ZGRADA I STAN

11

12

13

131 - Stambena zgrada 131. Stambena zgrada ili deo zgrade koji je namenjen stanovanju sadri sledee grupe 1 prostorija: a - Zajednike komunikacije: vetrobran, stepenini prostor sa stepenitem, liftovski prostor sa liftovima, hodnici, galerije i dr. b Zajednike prostorije: -

suionice, deponije smea u zgradi, prostorije za kuni savet zajednike terase, garae namenjene iskljuivom korienju stanara i druge nestambene prostorije predviene urbanistikim uslovima. c - Tehnike prostorije: prostori i prostorije namenjene za potrebe funkcionisanja instalacija centralnog grejanja vodovoda i kanalizacije, jake i slabe struje, liftova, odravanje zgrade i sl. d - Sklonita (u zgradi ili neposrednoj blizini) e - Stambene prostorije: sve stambene jedinice u zgradi. Izbor i organizacija zajednikih prostora i prostorija u zgradi zavisi od prostorne 131. - koncepcije zgrade kao i od prostorne koncepcije ire celine: grupe stambenih 2 zgrada, naselja i grada. 131. Stambena zgrada moe da sadri i prostore i prostorije javne namene ali pod 3 uslovom da njihovo korienje u sadraj ne umanjuje kvalitet stanovanja u zgradi. 131. Za izraunavanje povrina prostora i prostorija u zgradi za potrebe planiranja, 4 projektovanja i izgradnje, koriste se odredbe JUS - U.C2.100. Visina zgrade iskazuje se prema broju spratova koji se broje od prve etae iznad 131. - prizemlja pa navie. Kao spratovi ne raunaju se prizemlje, podrum, suturen i 5 potkrovlje. 131. Broj spratova zgrade iji su pojedini delovi razliite spratnosti iskazuje se brojem 6 spratova najvieg dela zgrade. 131. Broj spratova u zgradi na nagnutom terenu iskazuje se prema onom delu zgrade 7 koji ima najvei broj spratova. 131. - Definicije pojedinih nivoa u zgradi: 8 a) b) Podrum je nivo u zgradi iji se pod nalazi ispod povrine terena i to na dubini veoj od jednog metra. Suturen je nivo u zgradi iji se pod nalazi ispod povrine terena, ili na dubini od jednog metra i manje.

c) d) e)

Prizemlje je prva etaa u zgradi iznad podruma i suterena, ili iznad nivoa terena (ako zgrada nema podruma). Sprat je nivo u zgradi koji se nalazi iznad prizemlja a ispod krovne konstrukcije ili potkrovlja. Potkrovlje - mansarda je nivo u zgradi koji je u celini ili delimino izgraen unutar krovne konstrukcije zgrade i podeen za stanovanje ili druge potrebe.

Meusprat je nivo u zgradi koji se nalazi izmeu prizemlja i prvog sprata i f) projektuje se obino u sluajevima kada su u delu prizemlja smetene poslovne prostorije. Meusprat ini konstruktivnu celinu sa prizemljem. Polusprat se javlja u sluajevima kada zgrada ima jedan ili vie spratova a horizontalna podela na spratove nije sprovedena u jednoj ravni kroz celu g) zgradu. Obino je podela izvrena po polovini zgrade, a razlika u visini pola jednog i drugog dela je pola visine sprata. Tada se dva polusprata, koje spaja donji stepenini krak, smatraju jednim spratom. Prilikom projektovanja zgrade koja e se naslanjati na svetlarnik ve izgraene 131. - zgrade obavezno se na mestu postojeeg svetlarnika obezbeuje odgovarajui 9 prostor na novoj zgradi sa minimalnim dimenzijama ve izgraenog svetlarnika. 132 - Stan 132. - Svaku stambenu jedinicu sainjavaju sledee grupe prostorija: 1 a - Stambene prostorije: prostorije prvenstveno predviene za dnevni boravak ruavanje, spavanje, rad, dvokrevetna, jednokrevetna, dnevna soba, kombinovana soba), prostor za ruavanje (posebna prostorija ili prostor u okviru druge prostorije), deo kuhinje sa ruavanjem (bez prostora za rad i smetaj opreme za pripremanje hrane), deo ulaznog prostora (predsoblja), koji je predvien za ruavanje i dnevni boravak i sl. b - Pomone prostorije: prostorije predviene za pripremanje hrane, odravanje line nege i higijene,

odravanje stana (kuhinja, radna ili deo kuhinje sa ruavanjem, ostava za hranu, garderoba, WC, kupatilo, prostor ili prostorija za domainstvo). c - Prostorije prvenstveno predviene za komuniciranje izmeu drugih prostorija u stanu: ulazni prostor, degaman - hodnik. d - Otvoreni prostori: loe, balkoni, terase. 132. - Uslovi se odnose na projektovanje sledeih stambenih jedinica: 2 10D - Garsonjere 10K, 10P - Jednosobni stanovi 11K, 11P - Jednoiposobni stanovi 20K, 20P - Dvosobni stanovi 21K, 21P - Dvoiposobni stanovi 30K, 30P - Trosobni stanovi 31K, 31P - Troiposobni stanovi 40K, 40P - etvorosobni stanovi Stanovi vei od etvorosobnih nisu predmet ovih Uslova. Kada se obezbedi irina prve dvokrevetne sobe za spavanje tako da je mogua 132. - podela iste na dve jednokrevetne sobe (taka 213.21), omoguuju se sledee 3 transformacije stambenih jedinica. od 20K na 12K i od 20P na 12P, od 21K na 13K i od 21P na 13P, od 30K na 22K i od 30P na 22P,

od 31K na 23K i od 31P na 23P, od 40K na 32K i od 40P na 32P Legenda ifri stanova: X.. - Broj dvokrevetnih, dnevnih i kombinovanih soba .X. - Broj jednokrevetnih soba "D - Ruavanje u sobi "K - Kuhinja sa ruavanjem "P - Poseban prostor za ruavanje 132. Svi tipovi stambenih jedinica sadre najmanje sledee prostore ili prostorije (sem 4 garsonjera): - ulazni prostor, sobe (prema strukturi stana: dvokrevetne i jednokrevetne sobe za spavanje, dnevnu ili kombinovanu sobu), prostor za smetaj odee i rublja (u okviru posebne prostorije ili u nekoj od prostorija sa drugom osnovnom namenom), prostor za pripremanje hrane (posebna prostorija ili zajedno sa prostorom za ruavanje),

prostor za ruavanje (posebna prostorija, ili u sklopu drugih prostorija sa - kombinovanom namenom, dnevna soba, kuhinja sa ruavanjem, proirene komunikacije i dr.), - ostavu za hranu (posebna prostorija ili u okviru prostorije sa drugom namenom), - kupatilo (sa ili bez WC-a), - WC (posebna prostorija ili u okviru kupatila),

prostor za domainstvo (posebna prostorija ili u okviru prostorije sa drugom namenom),

- prostor za smetaj pribora za odravanje stana. 132. - Otvoreni prostori: loe, balkoni, terase predviaju se po pravilu u svim stanovima 5 u potkrovlju. Odstupanja se dozvoljavaju kod stanova tipa garsonjere. 132. Garsonjere sadre sledee prostorije: 6 - ulazni predprostor, - sobu (kombinovanu), - ajnu kuhinju ili niu za kuvanje, - kupatilo sa WC-oljom i prostorom za mainu za pranje vea. 132. Stambene jedinice se predviaju u prizemlju, na spratovima i u potkrovlju. 7 132. Posebni stanovi za hendikepirane osobe se, po pravilu, predviaju u prizemlju. 8 Stanovi za hendikepirane osobe se mogu predvideti na spratovima u stambenim zgradama koje imaju liftove, ije dimenzije omoguavaju pristup invalidskim kolicima. 132.9 - Odnos izmeu strukture porodice i strukture stana definie se preko tri sledea kriterijuma:

Kriterijum A:

Kriterijum B:

Kriterijum C:

Broj l. Struktura stana porodice

Broj l. Struktura stana porodice

Broj l. Struktura stana porodice

Jednoiposobni

Jednosobni

Garsonjera

(11K, 11P)

(10K, 10P)

(10D)

Dvosobni (20K, 20P)

Jednoiposobni (11K, 11P)

Jednosobni (10P)

Dvoiposobni (21K, 21P)

Dvosobni (20K, 20P)

Jednoiposobni (11P)

Trosobni (30K, 30P)

Dvoiposobni (21K, 21P)

Dvosobni (20P)

Troiposobni (31K, 31P)

Trosobni (30K, 30P)

Dvoiposobni (21P)

etvorosobni (40K, 40P)

Troiposobni (31K, 31P)

Trosobni (30P)

LEGENDA: Napomena: Priloeni kriterijumi su izloeni iskljuivo u nameri da poslue kao pomo radnim organizacijama pri planiranju stambenih potreba, pri emu se iste slobodno odluuju, u skladu sa svojim mogunostima, za jedan od kriterijuma, a cilj im je ujednaavanje uslova raspodele stanova.

2. KVALITET STANOVA I STAMBENIH ZGRADA 21. PROSTORIJE U STANU 211. Opti zahtevi 211.1 Najmanja svetla visina u svim prostorijama u stanu iznosi h = 2,50 m. Najmanja svetla visina u svim prostorijama u stanu i potkrovlju zgrade sa kosim 211.11 krovovima iznosi h = 1,60 m, pri emu se vodi rauna da ostvarene svetle visine u . prostorijama sa kosom tavanicom omoguavaju njihovo neometano korienje. 211.12 Kada je plafon prostorije u stanu, van potkrovlja deniveliran, svetla visina . najnieg dela takve prostorije iznosi najmanje h = 2,20 m. 211.13 Posebni zahtevi koji se odnose na stanove za hendikepirane osobe: . najmanja svetla irina vrata u svim prostorijama u stanu za hendikepirane osobe iznosi 0,81 m, najmanja irina prolaza u stanu (hodnik i sl.) bez mogunosti za mimoilaenje sa drugom osobom iznosi 1,30 mm, najmanja irina slobodnog prostora u stanu sa mogunou okretanja kolica iznosi: - za 90o 1,20/1,20 m, - za 180o 1,30/1,30 m, - za 360o 1,50/1,50 m. Maksimalne povrine stanova za hendikepirane osobe poveavaju se u odnosu na zahteve iz ovih Uslova, najvie za 10%. 211.14 Svi zahtevi koji se odnose na linearne dimenzije oznaavaju svetle mere, odnosno . mere izmeu finalno obraenih zidova. Odstojanje gornje ivice prozorskog parapeta od finalno obraenog poda u 212.15 prostorijama u stanu i prostorijama u zgradi u kojima borave stanari, iznosi . najmanje 0,90 m.

U zgradama sa 7 i vie spratova, iznad prozorskih parapeta postavlja se "zatita" (metalna ili druga). Odstojanje gornje ivice ove "zatite" od finalno zavrenog poda iznosi najmanje 1,20 m. 212. Posebni zahtevi

212.1 Prostor za pripremanje hrane Prostorija u kojoj se priprema hrana provetrava se i osvetljava dnevnom svetlou preko prozorskih otvora, ili posredno samo preko prostora za ruavanje; oprema 212.11 se instalacijama elektrike, grejanja, vodovoda i kanalizacije i instalacijama za . provetravanje kroz kanale (kod neposrednog provetravanja i osvetljavanja kroz prozore ostavlja se samo mogunost za naknadno ugraivanje prinudnog provetravanja). 212.12 Prostor za pripremanje hrane predvia se u sledeim prostorijama: . - ajna kuhinja (nia za kuvanje ili posebna prostorija), - radna kuhinja (posebna prostorija, vizuelno izdvojen prostor), kuhinja sa ruavanjem (prostor za pripremanje hrane i prostor za ruavanje se nalaze u istoj prostoriji).

212.13 Zahtevi za dimenzionisanje prostora za pripremanje hrane . a) ajna kuhinja: U ajnoj kuhinji se predvia smetaj i korienje najmanje sledee opreme: 1 tednjak dim. 60/60 cm, sudopera dimenzija 60/60 cm i friider dim. 60/60 - cm, 1 radna povrina sa donjim ormanom dim. 60/60 cm, 1 gornji orman dim. 60/120 cm. b) Radna kuhinja: U radnoj kuhinji se predvia smetaj i korienje najmanje sledee opreme: - za 2 - 3 lana domainstva: 1 tednjak dim. 60/60 cm, 1 friider dim. 60/60 cm, 1 sudoper dvodelni dim.

80/60 cm, maina za pranje sudova dim. 60/60 cm, radna povrina sa donjim ormanom dim. 80/60 cm, visei orman dim. 120 cm, grejno telo pribline irine 20 cm. - za 4-6 lanova domainstva: isto kao u zahtevu za 2-3 lana domainstva s tim to je radna povrina dim. 120/60 cm, visei orman 180 cm1. - preko 6 lanova domainstva kao u zahtevu za 2-3 lana domainstva s tim to je radna povrina dimenzija 180/60 cm, visei orman 240 cm. c) Kuhinja sa ruavanjem: U kuhinji sa ruavanjem se predvia smetaj i korienje opreme u skladu sa zahtevima iz take 122.13-b) i take 212.24. 212.14 Najmanja svetla irina vrata iznosi 0,71 m, najmanja irina slobodnog prolaza . iznosi 0,91 m. Ostali dimenzionalni zahtevi su izloeni u Tabeli 212-2. 212.2. Prostor za ruavanje 212.21 Prostorija u kojoj se predvia ruavanje provetrava se i osvetljava dnevnom . svetlou preko prozorskih otvora; oprema se instalacijama elektrike i grejanja. 212.22 Prostor za ruavanje se predvia u sledeim prostorijama: . - posebna prostorija za ruavanje (izdvojena prostorija), - kuhinja sa ruavanjem, - ruavanje u dnevnoj sobi, ruavanje u proirenom prostoru za komuniciranje (ulazni prostor, degamanhodnik)

212.23 Kada se prostor za ruavanje predvia u proirenom prostoru za komuniciranje u . stanu, prostor se osvetljava i provetrava neposredno kroz prozorske otvore. 212.24 Zahtevi za dimenzioniranje prostora za ruavanje.

. U prostoru za ruavanje se predvia smetaj i korienje najmanje sledee opreme: - za 2-3 lana domainstva: 1 sto dim. 80/120 cm, 4-5 sedita dim. 45/55 cm, grejno telo pribline irine 20 cm. - za 4-6 lanova domainstva: kao u zahtevu za 2-3 lana domainstva, s tim to je sto dim. 80/200 cm, 6-8 sedita dim. 45/55 cm. - preko 6 lanova domainstva: kao u zahtevu za 2-3 lana domainstva s tim to je sto dim. 80/240 cm, sedita dim. 45/55 cm. Najmanja svetla irine vrata iznosi 0,71 m, najmanje irina prostora za ruavanje 212.25 iznosi 2,30 m, s tim to se kod manjih stanova (jednosobni i jednoiposobni) . dozvoljava irina od 2,00 m. Ostali dimenzionalni zahtevi su izloeni u Tabeli br. 212-2. 212.3. Prostor za spavanje 212.31 Prostorija u kojoj se predvia spavanje provetrava se i osvetljava dnevnom . svetlou preko prozorskih otvora; oprema se instalacijom elektrike i grejanja. 212.31 Prostor za spavanje se predvia u sledeim prostorijama: . - jednokrevetna soba za spavanje, - dvokrevetna soba za spavanje (deljiva), - dvokrevetna soba za spavanje (nedeljiva), - kombinovana soba (samo u garsonjerama). 212.33 Zahtevi za dimenzionisanje prostora za spavanje .

U prostoru za spavanje se predvia smetaj i korienje najmanje sledee opreme: a) soba za spavanje za 1 osobu: 1 leaj dim. 90/200 cm, plakar (orman) dim. 60/80 cm, radna povrina dim. 90/60 cm, 1 sedite dim. 60/60 cm, grejno telo pribline irine 20 cm; b Soba za spavanje za 2 osobe (deljiva): ) 2 leaja dim. 90/200 cm, 2 nona stoia dim. 50/40 cm, ili 2 radne povrine dim. 90/60 cm, 2 sedita dim. 60/60 cm, plakar (orman) dim. 60/240 cm, grejno telo pribline irine 20 cm. c) Soba za spavanje za 2 osobe (nedeljiva): 2 leaja dim. 90/200 cm, ili dvostruki leaj dim. 180/200 cm, 2 radne povrine dim. 90/60 cm, ili 2 nona stoia dim. 50/40 cm, 2 sedita dim. 60/60 cm, plakar (orman) dim. 60/180 cm, grejno telo pribline irine 20 cm. 212.34 Kada se smetaj rublja i odee predvia u posebnom prostoru - garderobi, u . prostoru za spavanje se ne mora predvideti prostor za plakar (orman). Najmanja svetla irina vrata iznosi 0,71 m, najmanja irina prostora za spavanje 212.35 za 1 osobu iznosu 2,00 a za 2 osobe 2,60 m. Ostali dimenzionalni zahtevi su . izloeni u Tabeli br. 212-2. 212.4. Prostor za dnevni boravak 212.41 Prostorija u kojoj se predvia dnevni boravak provetrava se i osvetljava dnevnom . svetlou kroz prozorske otvore; oprema se instalacijama elektrike i grejanja. 212.42 Prostor za dnevni boravak se predvia u sledeim prostorijama: . - dnevna soba, - kombinovana soba. 212.43 Uslovi za dimenzionisanje prostora za dnevni boravak . U prostoriji za dnevni boravak se predvia smetaj i korienje najmanje sledee

opreme: a) Dnevna soba: - za 2-3 lana domainstva: 4-5 sedita dim. 90/90 cm, 1 ajni sto dim. 60/120 cm, regal dim. 60/180 cm, grejno telo pribline irine 20 cm. - za 4-6 lanova domainstva: 6-8 sedita dimenzije 90/90 cm, ajni sto dimenzija 60/120 cm, regal dimenzija 60/240 cm, grejno telo pribline irine 20 cm. - preko 6 lanova domainstva 8 i vie sedita dimenzije 90/90 cm, jedan ajni sto dimenzija 60/120 cm, regal 60/300 cm, grejno telo pribline irine 20 cm. b Kombinovana soba: ) Isto kao u taci 212.43 - a, b, s tim to se obezbeuje prostor za smetaj 1-2 leaja, pri emu se broj sedita smanjuje za 3. 212.44 212.45 212.5. Kada se u prostoru za dnevni boravak predvia smetaj i porodinog stola sa stolicama, zahtevi iz take 212.43 se dopunjavaju zahtevima iz take 212.24. Najmanja svetla irina vrata iznosi 0,81 m, najmanja irina prostorije iznosi 3,60 m. Ostali dimenzionalni zahtevi su izloeni u Tabeli br. 212-2. Prostor za linu negu i higijenu. Prostorija u kojoj se obavlja lina nega i higijena provetrava se i osvetljava neposredno preko prozorskih otvora ili posredno preko kanala za provetravanje (sa obezbeenim dovodom i odvodom vazduha); oprema se instalacijama elektrike, vodovoda, kanalizacije, grejanja i po potrebi instalacijama za prinudno provetravanje. Prostor za linu negu i higijenu se predvia u sledeim prostorijama: - kupatilo (sa i bez WC olje),

212.51 .

212.52 .

- WC (izdvojena prostorija). 212.53 . Zahtevi za dimenzionisanje prostora za linu negu i higijenu. U prostoru za linu negu i higijenu se predvia smetaj i korienje najmanje sledee opreme: a) Kupatilo 1 kada dim. 70/160 cm, umivaonik dim. 45/60 cm, WC olja, dim. 40/60 cm, maina za pranje vea dim. 60/60 cm (ukoliko nije predviena na drugom mestu u stanu), grejno telo. Napomena: Tu-kada se dozvoljava samo u stanovima tipa garsonjere. b WC (izdvojena prostorija): ) - WC olja dim. 40/60 cm, umivaonik dim. 50/30 cm, ili 35/25 cm, grejno telo. 212.54 . Najmanje dimenzije prostorija: a) Kupatilo: P = 3,20 m2 (P = 2,40 m2 bez WC olje), irina prostorije iznosi 1,60, svetla irina vrata iznosi 0,71 m. b WC (izdvojena prostorija): ) P = 1,20 m2, irina prostorije iznosi 0,90 m, svetla irina vrata iznosi 0,71 m. 212.55 . Zahtevi za sanitarnom opremom u pojedinim stambenim jedinicima

Tabela 212.1

Tip stana

K U1

W W U2 1 2 -

10D, 10K, 10P 1 1 1 11K, 11P 20K, 20P 21K, 21P 30K, 30P 31K, 31P 40K, 40P Legenda: K U1 U2 kada umivaonik umivaonik 1 1 1 1 1 1 1 1 -

1 1 1 1 1 1 1 1

1 1 1 1 1 1 1 1 1

W1 W2

olja u kupatilu olja u odvojenom prostoru

Napomena: U stambenim jedinicima gde se predvia WC olja u odvojenom prostoru i u kupatilu, u jednoj od dve prostorije je mogue predvideti samo prikljuke za WC olju.

212.6. Prostor za uvanje hrane i pia

Prostor ili prostorija u kojoj se uva hrana i pie provetrava se i osvetljava 212.61 neposredno preko prozorskih otvora ili posredno preko kanala za provetravanje; . oprema se instalacijama elektrike i, po potrebi, instalacijama za prinudno provetravanje. 212.62 Prostor za uvanje hrane i pia se previa u sledeim prostorijama: . ostava (posebna prostorija) plakar-ostava (u okviru druge prostorije) ostava izvan stana (izdvojena prostorija).

Povrine prostora za plakar-ostavu i povrine izdvojene prostorije se kreu u 212.63 granicama P = 0,80 - 2,20 m2. U stanovima tipa garsonjere dozvoljava se . najmanja dimenzija plakara za uvanje hrane P = 0,40 m2. 212.7. Prostor za potrebe domainstva Prostor ili prostorija za domainstvo se provetrava i osvetljava neposredno preko prozorskih otvora ili posredno preko kanala za provetravanje; oprema se 212.71 instalacijama elektrike, grejanja, a kada se u ovom prostoru predvia smetaj . maine za pranje vea i instalacijama vodovoda i kanalizacije a po potrebi instalacijama za prinudno provetravanje. 212.72 Prostor za potrebe domainstva se predvia u sledeim prostorijama: . domainstvo (izdvojena ili delimino izdvojena prostorija), plakar-ostava (u okviru druge prostorije), ekonomska loa.

Dimenzije prostora za potrebe domainstva se odreuju u skladu sa predvienom 212.73 namenom i opremom, pri emu se potuju ukupna ogranienja povrine stana u . celini. 212.8. Prostor za komuniciranje Prostori za komuniciranje u stanu se osvetljavaju i provetravaju neposredno ili 212.81 posredno (preko drugih prostorija). Prostori se opremaju instalacijama elektrike i . grejanja.

212.82 Prostorije za komuniciranje u stanu su: . ulaz u stan, degaman (hodnik), proirena komunikacija (komunikacije se kombinuju sa drugim aktivnostima, na pr. ruavanjem).

212.83 Ulaz u stan . Najmanja irina i dubina ulaznog prostora u stan iznosi 1,20 m, najmanja svetla irina ulaznih vrata iznosi 0,81 m. 212.24 Degaman (hodnik) . Najmanja irina degamana (bez prostora za plakar) iznosi 0,90 m, najmanja svetla irina vrata iznosi 0,81 m. 212.9. Otvoreni prostori: loe, balkoni, terase Najmanja dubina iznosi 1,3 m (u sluajevima kada su ovi prostori namenjeni za boravak stanara). Visina zatitne ograde na otvorenim prostorima u stanu i zgradi (loama; balkonima, terasama) iznosi: u zgradama do 7 spratova 1,10 m, a u zgradama preko 7 spratova 1,50 m, mereno od finalno obraenog poda. 212.91 Najvee neredukovane povrine loa, balkona i terasa, sem u izuzetnim . sluajevima iznose: garsonjere jednosobni stanovi jednoiposobni stanovi dvosobni stanovi dvoiposobni stanovi 10 m2 10 m2 10 m2 14 m2 14 m2

trosobni stanovi troiposobni stanovi etvorosobni stanovi

14 m2 18 m2 18 m2

U sluaju primene industrijalizovanih metoda graenja, dozvoljavaju se pojedinana odstupanja, s tim da ukupna povrina svih otvorenih prostora u zgradi ne sme biti vea od zbira najveih dozvoljenih povrina otvorenih prostora svih stanova.

TABELARNI PREGLED STRUKTURA I OKVIRNIH POVRINA STANOVA I PROSTORIJA U STANU

Stambene prostorije Struktura stana DS 10D 10K 11K 20K 21K 30K 31K 40K - 18 10P 18 11P 18 20P 18 13 21P 18 13 30P 20 13 11 31P 20 13 11 40P 20 13 11 11

Pomone prostorije

S. S. S. S. OB KH OS KP WC 21 22 22 1 3.0 0.4 3.2 5 4.4 0.8 3.2 6 5 4.4 1.0 3.2 5 4.4 1.2 3.2 6 5 4.4 1.4 3.2 1.2 6 4.4 1.6 3.2 1.2 6 6 5.6 2.0 3.2 1.2 6 5.6 2.2 3.2 1.2

Mah. P. Min. % Min. % Mah. % stana st. pr. pom. pr. komun.

33 42 51 61 70 82 92 99

63% 63% 66% 69% 69% 71% 71% 72%

23% 23% 20% 17% 17% 15% 15% 14%

14% 14% 14% 14% 14% 14% 14% 14%

Legenda: 10. = jednosobni 11. = jednoiposobni 20. = dvosobni 21. = dvoiposobni 30. = trosobni 31. = troiposobni 40. = etvorosobni ..D = garsonjera ..K = kuhinja sa ruavanjem ..P = poseban prostor za ruavanje DS = dnevni boravak S.21 = dvokrevetna soba za spavanje (deljiva na dve jednokrevetne sobe) S.22 = dvokrevetna soba za spavanje (nedeljiva na dve jednokrevetne sobe) S.1 = jednokrevetna soba za spavanje OB = prostor za ruavanje KH = prostor za pripremanje hrane OS = ostava KP = kupatilo

Napomena: 213 Sve povrine prostorija su minimalne. Tabelom nisu obuhvaene povrine loa, balkona i terasa. Ogranienja za loe, balkone i terase su izloena u taci 212.91. Povrina stana izuzetno moe biti i vea od 99 m2, u sluaju izgradnje stanova za raseljavanje kao i kada se radi o stanovima koji se grade linim sredstvima graana. ORGANIZACIJA STAMBENOG PROSTORA I FLEKSIBILNOST Organizacija stambenog prostora

213.1 -

213.11 a)

Uslovi za foirmiranje veza izmeu prostorija u stanu su sledei: preporuuje se direktna veza izmeu sledeih prostorija: - komunikacije - sve prostorije u stanu - dnevna soba - ruavanje - ruavanje - kuhinja b) ne dozvoljava se direktna veza izmeu sledeih prostorija: - sanitarne prostorije - dnevna soba, ruavanje, - kuhinja - spavae sobe, c) vrata se ugrauju izmeu sledeih prostorija: - sanitarne prostorije - komunikacije - dnevna soba - kuhinja, spavae sobe - komunikacije - sanitarne prostorije, spavae sobe, kuhinja - ruavanje - sobe za spavanje, d) ostale veze izmeu prostorija odreuje projektant.

Grafiki prikaz zahteva iz take 213.11 Legenda: + direktna veza - ne dozvoljava se direktna veza o ugrauju se vrata

213.2 - Fleksibilnost stambenog prostora 213.2 Po pravilu najmanja irina jedne sobe za spavanje (deljive) za dve osobe iznosi

1 213.2 2

4,20 m, to omoguava podelu iste na dve jednokrevetne osobe. U tom smislu se prilagoava i raspored pojedinih otvora, vrata, grejnih tela, elektrinih instalacija i sl. Po pravilu se u svakoj stambenoj jedinici u okviru projektantskog reenja stana predvia mogunost za ostvarivanje nekih od sledeih zahteva: prilagoditi unutranju organizaciju i dimenzije prostora i prostorija u stanu tako - da mogu, bez bitnih graevinskih intervencija, da se koriste na najmanje dva projektom utvrena naina; Uskladiti instalacionu mreu (vodovod, kanalizaciju, grejanje, elektrika i sl.) sa - zahtevom za neometano postavljanje i pomeranje montano-demontanih pregrada u stanu; Projektnim programom predvideti ponudu vie od jednog reenja unutranje organizacije stana, kako bi budui korisnici mogli, ako ele, da se opredele za reenja koja e biti predmet rada u investiciono-tehnikoj dokumentaciji; Rasporediti nosee konstruktivne zidove i fasadne otvore tako da ne utiu bitno na izmene organizacione eme stana u toku eksploatacije; Kod koncentracije manjih stanova na etai izbegavati da se konstruktivni zidovi (nosei ili zidovi za statiko ukruenje zgrade) postavljaju po celoj graninoj ravni dva stana;

- Kod veih stanova nastojati da se u toku projektovanja predvidi mogunost za ostvarivanje dopunske veze stana za zajednikim komunikacijama u zgradi. 22 221 PROSTORIJE U ZGRADI VERTIKALNE I HORIZONTALNE PEAKE KOMUNIKACIJE U ZGRADI

221.1 - Trotoari Po celoj duini obimnih zidova zgrade izgrauju se trotoari. Najmanja irina trotoara iznosi: - 80 cm (iskljuivo kao zatita od vode), - 120 cm (kada se koristi kao komunikacija). 221.2 - Vetrobran

221.2 - Na ulazu u svaku stambenu zgradu predvia se vetrobran. 1 221.2 - U vetrobranu ije su dimenzije minimalne, ne predvia se denivelisan pod, ulaz u 2 druge prostorije i ne postavljaju se sanduii za pisma i sl. U vetrobranu se ugrauju spoljana vrata sa bravom i kljuem i unutranja 221.2 - "piltir" vrata zastakljena sigurnosnim staklom i markirana u visini glave dece i 3 odraslih. Na vratima se ugrauje automatski zadra sa mogunou da se vrata fiksiraju u otvorenoj poziciji. 221.2 - Na podu u vetrobranu se ugrauje brisa za obuu (u nivou poda). 4 221.2 Vetrobran veih dimenzija moe da se koristi i za smetaj potanskih sanduia i 5 sl. 221.2 Dimenzije vetrobrana se odreuju prema broju stanara koji ga koriste i prema 6 opremi. Najmanja dubina vetrobrana iznosi 2.0 m, najmanja irina iznosi: - do 30 stanova = 1,80 m, - do 40 stanova = 2,40 m, - do 60 stanova = 3,60 m. Najmanja svetla visina prostorije - vetrobrana iznosi 2,40 m. Najmanja visina poda u odnosu na pristupnu spoljnu ravan iznosi 15 cm. Izuzetno ukoliko se denivelacija iz objektivnih razloga ne moe postii, pod 221.2 - vetrobrana se moe predvideti u istoj ravni sa prilaznom povrinom pri emu se, 7 po celoj irini odvaja slivnikom sa reetkom i odvodom u kanalizaciju. Ne dozvoljava se sputanje poda vetrobrana ispod nivoa prilazne povrine. 221.2 Ne dozvoljava se ulaz u poslovne prostorije iz vetrobrana koji je namenjen 8 stanarima. 221.2 - Na sporednom ulazu u zgradu najmanja dubina vetrobrana iznosi 1,80 m. 9 Pri projektovanju ulaznog prostora u stambene zgrade u kojima se nalaze 221.3 - stanovi za hendikepirane osobe, pored zahteva iz take 221 ispunjavaju se i sledei zahtevi:

prilazna staza do ulaza u zgradu i pod, ili deo poda u vetrobranu i stepeninom prostoru do ulaza u stan ili liftovsku kabinu izrauje se vodoravno ili u - najveem nagibu do 5%. Najvea duina poda u nagibu iznosi 6,0 m. Kada je potrebno da duina poda u nagibu bude vea od dozvoljene, predviaju se ravna odmorita najmanje duine 1,50 m. deo ivinjaka na trotoaru u neposrednoj blizini ulaza u zgradu izrauje se za zakoenjem i od materijala koji se po boji lako uoava.

Zahtevi iz take 221.3 se po pravilu ispunjavaju pri projektovanju svih stambenih 221.3 - zgrada. Odstupanja se iz posebnih razloga urbanistikih ili drugih dozvoljavaju u 1 celini ili delimino (na pr. vei nagib pristupne ravni i sl.). 221.4 - Stepenini prostor 221.4 Stepenini prostor sadri vertikalne komunikacije: stepenice, liftove a moe da 1 sadri i prostor za horizontalne komunikacije (hol). 221.4 Stepenini prostor se neposredno prirodno provetrava i osvetljava kroz prozorske 2 otvore. O zgradama do 4 nadzemne etae stepenini prostor je mogue zenitalno 221.4 - osvetljavati i provetravati (zenitalno osveljavanje treba da omogui dovoljnu 3 vidljivost i provetravanje). 221.4 U zgradama viim od 4 nadzemne etae stepenini prostor se neposredno 4 prirodno bono osvetljava i provetrava. Na slobodnoj strani stepenica postavlja se zatitna ograda visine h = 1,10 m (mereno od poetne ivice gazita). Na ogradi se ne postavljaju horizontalne 221.4 - podele koje bi omoguile penjanje dece. Za stepeninu ogradu koriste se 5 materijali koji obezbeuju sigurnost, posebno od horizontalnog udara to se posebno proraunava i proraun prilae u projektu. 221.4 - Najmanje dimenzije stepeninog prostora su: 6 - svetla irina kraka iznosi 1,15 m, - svetla irina stepeninog podesta ili dela hola iznosi 1,20 m, svetla irina podesta ili dela hola na kome se nalaze vrata koja se otvaraju iz stepenita u drugu prostoriju, iznosi 1,30 m,

svetla irina stepeninog podesta ili dela hola u kome se nalaze vrata, koja se otvaraju prema stepeninom prostoru iznosi 1,50 m, svetla irina prostora ispred ulaza u lift iznosi 1,50 m kada je pristup ogranien stepeninom ogradom. Svetla irina prostora ispred ulaza u lift iznosi 1,80 m kada je pristup ogranien zidom, ili kada se u pravcu vrata ukrtaju stepenini krak i podest.

- svetla visina ispred stepeninog kraka iznosi 2,20 m, dimenzije stepenika (sem podrumskih, tavanskih, poarnih) odreuju se prema - sledeem obrascu 2h + b = 60-65 cm (h-visina iznosi najvie 18 cm, b-irina gazita iznosi najmanje 28 cm), - svetla irina stepeninog kraka za nenastanjen tavan i podrum iznosi 0,90 m, - nagib podrumskih stepenica iznosi najvie 45o. 221.4 - Ne projektuje se manji broj stepenika od 3. 7 221.4 Udaljenost ulaza u stan do vertikalne komunikacije u zgradi iznosi najvie 30,0 8 m. 221.5 - Kruno stepenite Kada se kruno stepenite predvia kao glavna vertikalna komunikacija u zgradi, 221.5 - ispunjavaju se dimenzionalni zahtevi koji su definisani za pravo stepenite 1 (posebno izmeu spoljne i unutranje linije hoda). 221.6 - Hodnici 221.6 Hodnici su zatvoreni prostori koji horizontalno povezuju pojedine funkcionalne 1 punktove u zgradi. Hodnici mogu da budu: glavna zajednika komunikacija, koja povezuje 221.6 - stambene jedinice sa vertikalnim komunikacijama, sporedna ili tehnika 2 komunikacija, koja povezuje servisne ili tehnike prostorije. 221.6 - Dimenzije hodnika kao glavne komunikacije su: 3

- najmanja svetla irina iznosi 1,50 m, - najmanja svetla visina iznosi 2,40 m, - najvea duina hodnika sa bonim prirodnim osvetljavanjem iznosi 20,0 m, - najvea duina hodnika sa indirektnim osvetljavanjem iznosi 10,0 m. 221.6 - Dimenzije hodnika kao sporedne ili tehnike komunikacije su: 4 - najmanja svetla irina iznosi 1,20 m, - najmanja svetla visina iznosi 2,20 m. Kada hodnici povezuju pojedine tehnike prostorije u zgradi i kada oprema 221.6 - tehnikih prostorija zahteva vee dimenzije, predloene dimenzije iz take 5 221.64 se koriguju prema konkretnim zahtevima. 221.7 - Galerija 221.7 Galerije su otvoreni horizontalni prostori u zgradi koji povezuju stambene 1 jedinice sa vertikalnim komunikacijama. 221.7 - Dimenzije prostora su: 2 - najmanja svetla irina iznosi 1,50 m, - najmanja svetla visina iznosi 2,40 m. 221.7 Na slobodnoj strani galerije postavlja se sigurnosna ograda najmanje visine h = 3 1,10 m, ostali zahtevi su izloeni u taci 221.45. 221.7 pod galerije je najmanje 5 cm nii od poda ulaznog prostora u stanove i ostale 4 zatvorene prostore. 221.7 - Galerijski prostor se odvaja od stepeninog prostora vetrobranom. 5 221.7 Podne povrine u galerijskom prostoru izrauju se u nagibu da bi se obezbedilo 6 oticanje atmosferske vode.

222

- ZAJEDNIKE PROSTORIJE U ZGRADI

222.1 - Kuni savet Prostorija za kuni savet se predvia u okviru stambene zgrade ili u njenoj blizini.

- Prostorija za kuni savet se moe predvideti i u sklonitu. Prostorija za kuni savet se neposredno ventilie i osvetljava dnevnom svetlou preko prozorskih otvora, odnosno prinudno se provetrava i vetaki osvetljava kada se nalazi u sklonitu. U prostoriji se predvia sopstveno grejno telo sa regulatorom toplote, odnosno elektrina grejna tela kada se za kuni savet koristi prostorija u sklonitu,

- prostorija moe da bude jedinstvena ili da se, po potrebi, deli pokretnim pregradama, u prostoriji se predvia smetaj i korienje najmanje 1 radnog stola i stolice i - vie stolica - sedita i to za svako domainstvo po jedna, kao i plakar dimenzija 60/120 cm. u blizini prostorije predvia se poseban WC (WC olja + umivaonik) sa predprostorom, posebna prostorija se predvia za sve stambene zgrade sa 30 i vie stanova. Jedna prostorija se predvia za najvie 200 stanova.

- pri dimenzionisanju prostorije predvia se 0,50 m2 po svakom domainstvu, - najmanja povrina prostorije za kuni savet iznosi 15,0 m2, najmanja svetla visina prostorije iznosi 2,50 m, odnosno 2,30 m, kada se za kuni savet koristi prostorija u sklonitu,

- najmanja svetla irina ulaznih vrata iznosi 0,81 m. 222.2 - Slubeni stanovi Slubeni stanovi grade se fakultativno, a ukoliko se investitor odlui za gradnju slubenih stanova moraju biti ispunjeni sledei uslovi:

Slubeni stan i slubena prostorija grade se u onoj stambenoj zgradi, iz koje je omogueno najpovoljnije odravanje grupe stambenih zgrada. Slubeni stan se posebno obeleava u projektu i u zgradi i, po pravilu, izgrauje kao jednoiposoban stan. Slubeni stan se, po pravilu, gradi u prizemlju. U stambenoj zgradi, gde su poslovne prostorije u prizemlju, slubeni stan se gradi na prvom spratu i pozivnim zvonom se povezuje sa ulazom u stambenu zgradu. Slubena prostorija se koristi kao priruna radionica sa namenom da bude u funkciji odravanja stambenih zgrada i stanova. Slubena prostorija ima najmanju povrinu od 15,0 m2, najmanju svetlu visinu h = 2,50 m. Predvia se poseban WC (WC olja + umivaonik i prikljuak za protoni bojler od 10 litara) kao i telefonska instalacija, trofazna elektrina instalacija sa brojilom i instalacija grejanja. Slubena prostorija se gradi u suterenu ili prizemlju zgrade sa direktnim ulazom iz stepeninog prostora, koji se posebno obeleava. Posebni zahtevi za projektovanje: - 1 slubeni stan i 1 slubena prostorija na 300 stanova u zgradama bez liftova 1 slubeni stan i 1 slubena prostorija na 250 stanova u stambenim zgradama sa liftovima i drugim zajednikim ureajima i instalacijama sa najvie 7 etaa

1 slubeni stan i 1 slubena prostorija na 200 stanova u stambenim zgradama sa - liftovima i drugim zajednikim ureajima i instalacijama spratnosti od 8-12 etaa. 1 slubeni stan i 1 slubena prostorija na 125 stanova u stambenim zgradama sa liftovima i drugim zajednikim ureajima i instalacijama spratnosti od 13-24 etae. 1 slubeni stan i 1 slubena prostorija na pojedinanim graevinskim parcelama u izgraenom gradskom tkivu, ako stambena zgrada ima 50 i vie stanova.

222.3 - Suionica rublja U stambenoj zgradi predvia se posebna prostorija za suenje rublja i to po jedna

na svakih 14 stanova. Povrina suionice se predvia od 16,0 do 22,0 m2. U suionici se obezbeuje dobro prirodno provetravanje. U stambenoj zgradi mogu se predvideti suionice na svim etaama i to u okviru stepeninog vora. U tom sluaju povrina suionice iznosi priblino 6,0 do 10,0 m2, ako posluuje manje od 8 stanova. U svim suionicama obezbeuje se prirodno provetravanje. Najmanja visina suionice iznosi 2,20 m, a najmanja horizontalna mera iznosi 2,0 m. U sluaju pretvaranja suionice za rublje u stambeni ili radni prostor obezbeuje se druga odgovarajua prostorija za te namene. 222.4 - Stanarske ostave Pod stanarskim ostavama podrazumevaju se ostave za potrebe stanara, koje se po pravilu predviaju izvan stanova. Svakom stanu pripada po jedna stanarska ostava. Stanarske ostave se grupiu u podrumu zgrade a izuzetno se predviaju u prizemnoj, krovnoj ili tehnikoj etai. Povrina jedne stanarske ostave iznosi najmanje 2,00 m2, najmanja visina iznosi 2,20 m. Izuzetno, ako se stanarske ostave ne mogu iz objektivnih razloga graditi izvan stana, predviaju se u okviru stana. U tom sluaju najvea dozvoljena povrina stana se poveava za 1,50 m2. Prilaz ostavi se ne dozvoljava iz stambenih prostorija stana. Kod stambenih zgrada, koje nemaju instalacije centralnog grejanja i koje se ne greju na elektrinu energiju stanarske ostave se ne predviaju u stanu ili krovnoj etai. Najmanja povrina stanarske ostave iznosi za stanove sa: - 1 loeim mestom P = 3,0 m2 - za svako sledee loee mesto u stanu ova povrina se poveava za 2,0 m2. 222.5 - Prostorija za smetaj pribora za ienje zgrade Najmanja povrina prostorije za smetaj pribora za ienje zgrade iznosi P = 1,80 m2.

Najmanja irina prostorije iznosi 0,90 m2. U prostoriji se predvia 1 toee mesto sa slivnikom u podu. Prostor za smetaj pribora za ienje se moe predvideti i u okviru drugih prostora (kuni savet, sklonite i sl.). 222.6 - Prostor za potrebe ONO Prostor slui za smetaj nosila, lopata, pijuka i drugog pribora i opreme. Po pravilu, ovaj prostor se predvia u okviru drugih prostorija (sklonite, kuni savet). 222.7 - Tavanski prostor u zgradama sa kosim krovovima Prostor se ne greje. Predviaju se posebni otvori za dovod i odvod vazduha. Otvori za dovod vazduha se postavljaju u donjem delu krovne konstrukcije najmanje povrine od 10 cm2/1 m2 podne tavanske povrine. Otvori za odvod vazduha se postavljaju u gornjem delu krovne konstrukcije najmanje povrine 15 cm2/1 m2 podne tavanske povrine. Otvori se posebno tite od atmosferskih padavina. U tavanskom prostoru se ne mogu zavravati ventilacioni ili dimnjaki kanali. Na ulazu u tavanski prostor se postavljaju vrata ili kapak sa bravom za zakljuavanje. 222.8 - Garae Pod garaom u stambenoj zgradi podrazumeva se garaa koja se svojim veim delom nalazi u okviru gabarita predmetne zgrade a namenjena je stanarima iste zgrade. U stambenim zgradama mogu se predvideti zajednike garae za vie vozila, ili pojedinani garani boksovi. Najmanje dimenzije garanog mesta su: 240 x 500 cm, a garanog boksa 260 x 540 cm. Najvea povrina garanog boksa iznosi P = 23,0 m2. Ukupna povrina zajednike garae za vie vozila iznosi najvie 28,0 m2 po jednom vozilu. Najmanja visina garae iznosi 2,20 m. Najvei nagib prilazne rampe za garau iznosi 12% odnosno 14% ako je rampa pokrivena, odnosno 10% ako je rampa zavojna.

U garaama se ne postavljaju: - propusni ventili, - vodovodni ahtovi, - vertikalne ili horizontalne revizije kanalizacije. U garaama se obezbeuje snabdevanje vodom i ugrauje se poseban vodomer. U garaama sa korisnom povrinom veom od 1500 m2 predvia se sopstveni prilaz sa ulazom i odgovarajuim brojem rezervnih izlaza za vozila, osoblje i korisnike garae. Rezervni izlazi se ne mogu nalaziti pored ulaza. U garaama sa korisnom povrinom veom od 500,0 m2, predvia se odvojen sopstveni prilaz za vozila, kao i rezervni izlaz za vozila, osoblje i korisnike garae. U garaama sa korisnom povrinom veom od 500,0 m2, a u podzemnim garaama i sa manjom povrinom, predvia se sistem prinudne ventilacije, merai za kontrolu koncentracije ugljen-monoksida, sistem za odimljavanje u sluaju poara i instalacija sigurnosnog osvetljenja. U garaama sa korisnom povrinom veom od 200,0 m2 ugrauje se odgovarajui broj zidnih poarnih hidranata. U zatvorenim garaama sa korisnom povrinom veom od 1500 m2 ugrauje se instalacija za automatsku objavu poara. U podzemnim garaama sa vie podzemnih etaa i povrinom veom od 200,0 m2, pored hidrantske mree, ugrauje se i odgovarajua stabilna instalacija za automatsko gaenje poara. Kod podzemnih garaa sa dve i vie etae za potrebe pumpnog postrojenja stabilne instalacije za gaenje poara, hidroforskog postrojenja, ventilacije i nunog svetla, obezbeuje se rezervni izvor napajanja. Najvea povrina poarnog sektora zatvorene garae iznosi 5000 m2. Svi otvori izmeu garae i stambenog dela zgrade zatvaraju se vatro-otpornim preprekama (vrata, protivpoarne klapne i sl.). Na vratima izmeu garae i stambenog dela zgrade ugrauje se mehanizam za automatsko zatvaranje.

U zgradama, gde su predvieni posebni stanovi za hendikepirane osobe obezbeuje se samostalno kretanje osobama u pokretnim kolicima od garae do ulaza u ove stanove (rampe, liftovi), kao i poveana povrina za parkiranje njihovih vozila. Najmanja irina slobodnog prostora potrebnog za ulaenje i izlaenje iz parkiranog automobila, u ovom sluaju iznosi 1,50 m2. 222.9 - Prostorije javne namene Kada se u stambenoj zgradi predviaju prostorije javne namene, pre odreivanja konane namene ovih prostorija, pribavlja se saglasnost Sanitarne inspekcije grada U stambenim zgradama se ne dozvoljava izgradnja proizvodnih pogona 223 - TEHNIKE PROSTORIJE

223.1 - Kanali za ugraivanje unutranjih instalacija Poeljno je da se unutranje instalacije u zgradi tako projektuju da budu grupisane i ugraene u posebne graevinski izdvojene kanale, pri emu se vodi rauna o neometanom funkcionisanju i sigurnosti pojedinih grupa instalacija (vodovod, elektrika i sl.). Kontrola rada instalacija i njihovo obnavljanje se vri preko posebnih otvora, koji su preko predprostora povezani sa stepeninim prostorom u zgradi. Ovi otvori na kanalima se predviaju na svakoj etai u zgradi. 223.2 - Prostorija za ureaj za poveanje pritiska vode i vodomer Za smetaj ureaja za poveanje pritiska vode predvia se posebna prostorija. Veliinu prostorije odreuje projektant instalacije vodovoda i to u zavisnosti od veliine i tipa predvienog ureaja, a najmanje se moe predvideti P = 10,0 m2. Prostorija u kojoj je smeten ureaj za poveanje pritiska vode zvuno se izoluje od susednih prostorija, ako iste slue za boravak stanara. Vodomer moe da bude ugraen u istoj prostoriji u kojoj se nalazi ureaj za poveanje pritiska vode uz odreeno poveanje povrine osnovne prostorije. Kada se vodomer nalazi u posebnoj prostoriji najmanja povrina je P = 2,0 m2. Prag na ulaznim vratima u prostoriju se ugrauje sa poveanom visinom. U prostoriji za ureaj za poveanje pritiska vode ugrauje se i rezervna pumpa. 223.3 - Prostorija za transformatorsku stanicu U stambenoj zgradi se moe predvideti prostorija za smetaj transformatorske stanice, a u zavisnosti od urbanistikih uslova i propisa Elektrodistribucije Grada.

Prostor trafostanice obuhvata: a) Prostor za smetaj transformatora irine 190 cm, dubine 250 cm, visine 280 cm, sa jednokrilnim vratima dimenzije 110/250 cm. b) Prostor za smetaj postrojenja niskog napona irine 250 cm, dubine 200 cm, visine 280 cm, sa vratima dimenzija 110/250 cm. c) Prostor za smetaj postrojenja visokog napona irine 360 cm, dubine 200 cm, visine 280 cm, sa vratima dimenzija 110/250 cm. Varijanta: ako je postrojenje niskog i visokog napona u istoj prostoriji onda su dimenzije: irina 400 cm, dubina 250 cm, visina 280 cm, sa vratima dimenzija 110/250 cm. 223.4 - Prostorija za agregat za rezervno napajanje elektroenergijom Prostorija za smetaj agregata se, po pravilu, predvia u najnioj etai u zgradi. Prilaz prostoriji se obezbeuje iz zajednikih prostorija, koje su namenjene iskljuivo komuniciranju. Povrina prostorije se odreuje u zavisnosti od opreme i ne moe da bude manja od 20,0 m2. Prostorija se obezbeuje od podzemnih voda. Ostali uslovi za projektovanje prostorije za agregat su izloeni u taci 241. (16). 223.5 - Prostorija za AKU baterije Prostorija za AKU baterije se predvia u okviru stepeninog prostora i ne moe da bude smetena ispod stepeninog kraka. Vrata prostorije se otvaraju prema stepeninom prostoru. U prostoriji za AKU baterije se obezbeuje dobro prirodno provetravanje. Ostali uslovi za projektovanje su izloeni u taci 241.8. 223.6 - Toplotna predajna stanica Za smetaj instalacija toplotne predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja predvia se posebna prostorija, po pravilu - u najnioj etai zgrade. Preferencijalne dimenzije prostora za instalacije toplotnih predajnih stanica (koje mogu da obezbede najiri izbor opreme) su sledee: a) Direktno prikljuenje na postrojenja daljinskog grejanja ili blokovske kotlarnice:

- predajna stanica (primarna) 4,5 x 2,0 x 2,5 m, - prijemna (sekundarna) bez pripreme tople vode = 4,5 x 2,5 m, b) indirektno prikljuenje na postrojenja daljinskog grejanja ili blokovska kotlarnica: - predajna stanica (primarna) = 5,0 x 2,0 x 2,5 m, - prijemna (sekundarna) bez pripreme vode = 5,0 x 3,5 x 2,5 m, - prijemna (sekundarna) sa pripremom tople vode = 5,0 x 3,5 x 2,5 m. Posebni uslovi za projektovanje prostorije za smetaj toplotne predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja su: lokacija prostorije u sklopu zgrade odreuje se tako da se omogui to povoljniji prikljuak daljinskog grejanja,

ulaz u prostoriju se postavlja direktno spolja. Ukoliko je to nemogue, onda se sve komunikacije u zgradi, do predajne stanice projektuju to krae i tako dimenzioniu da se potrebna oprema moe unositi bez tekoa, a pristup ovlaenom licu obezbeuje u svako doba, ulazna vrata prostorije su najmanjih dimenzija 1,0/2,0 m, izgrauju se od lima, a otvaraju u pravcu izlaza i u zatvorenom poloaju dobro dihtuju;

- razlika u nivou poda predajne stanice i prilaznog hodnika se ne dozvoljava, obezbeuje se, po pravilu, prirodna ventilacija prostorije. Ukoliko to nije mogue, predvia se prinudna ventilacija, obezbeuje se dobro prirodno ili vetako osvetljenje prostorije, tako da je mogue oitavanje instrumenata i vizuelna kontrola stanja i rada instalacije, zidovi prostorije ne treba da budu i zidovi stambenih prostorija. Ako je to nemogue izbei, obezbeuje se odgovarajua zvuna izolacija,

- u prostoriji se predvia toee mesto i slivnik u podu, - u prostoriji se utvruje i rezervna pumpa. Prostorija u kojoj se nalazi instalacija toplotne predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja koristi se samo namenski.

223.7

- Kotlarnica Kada se projektuju lokalne kotlarnice postupa se prema uputstvima projektanta instalacija centralnog grejanja nadlene organizacije koja vri isporuku toplotne energije i prema sledeim zahtevima: - dimnjak se postavlja to blie kotlarnici, po mogustvu uz unutranji zid, duina horizontalnog dimnog kanala moe da iznosi 1/4 visine dimnjaka, a najvie 7,0 m, - rastojanje od eone strane kotla do zida iznosi L + 1,0 m, gde je L duina kotla,

rastojanje od zadnje strane kotla do zida iznosi najmanje 1,0 m, i zavisi od - veliine i broja kotlova, odnosno od veliine horizontalnog dimnog kanala (dimnjae), irina kotlarnice odreuje se na osnovu irine usvojenog kotla, broja kotlova, najmanjih bonih rastojanja izmeu kotlova i zidova i potrebnog prostora za smetaj opreme (sud za irenje vode, aparat za omekanje vode, izmenjiva toplote, bojleri, pumpe, razdeljivai, sabirai, dogrejai mazuta i dr.), - duina kotlarnice iznosi 2L + 2,5 m, gde je L duina kotla, najmanja visina kotlarnice iznosi 4,0 m, pri emu rastojanje od plata kotla do najniih konstruktivnih elemenata tavanice iznosi najmanje 1,8 m, pod kotlarnice, dimnjaa i temelji opreme, po pravilu, se postavljaju iznad nivoa podzemnih voda, u kotlarnicama kapaciteta do 200 kW ugrauje se najmanje jedan prozor koji se moe u svakom trenutku koristiti kao nuni izlaz, kotlarnice iji kapacitet prelazi preko 250 kW projektuju se sa dva izlaza, pri emu jedan od njih mora da omogui poseban izlazak izvan zgrade, u sklopu kotlarnice kapaciteta preko 250 kW predvia se prostorija za boravak loaa i sanitarni vor sa tuem, sva vrata kotlarnice se otvaraju u pravcu izlaza, izuzimaju se samo vrata prema skladitu goriva, koja se otvaraju prema kotlarnici,

- veliinu vrata, prolaza i hodnika odreuje najvei gabarit ugraene opreme

(kotao, bojler itd.), ukoliko za te svrhe nije predvien poseban otvor, - za kotlarnice se obezbeuje dovoenje sveeg vazduha i odvoenje gasova, dovoenje sveeg vazduha vri se kroz kanal ija povrina preseka iznosi - najmanje 50% od povrine preseka dimnjaka, izlazni otvor kanala postavlja se iza kotlova na visini od 0,50 m do poda, radi zagrevanja vazduha, povrina preseka kanala za odvoenje zagaenog vazduha iznosi najmanje 25% od povrine preseka dimnjaka, ali ne manje od 2,0 m,

kanal za odvoenje zagaenog vazduha iz kotlarnice postavlja se pored - dimnjaka i izvodi iznad krova, a usisni otvor se postavlja ispod same tavanice sa ugraenom reetkom odgovarajue veliine, - poeljno je da se kotlarnica neposredno osvetljava dnevnom svetlou, dimnjak kotlarnice mora biti vii za 0,50 m od najvie take krova - slemena, odnosno za 2,0 m, od najvie ravni zgrade - kod ravnih krovova, dimnjak ija je povrina preseka vea od 500 cm2, odvaja se od ostalih zidova zgrade najmanje 5 cm, za kotlarnice na vrsto gorivo predviaju se posebne prostorije za smetaj ljake i vrstog goriva, iz prostorije za ljaku obezbeuje se odvoenje toplote nezavisnim sistemom provetravanja,

sve instalacije: kanalizacione, vodovodne ventilacione i druge koje prolaze - kroz ugljaru ili ljaku (prostoriju za ugalj i prostoriju za ljaku) propisno se obziuju, 23 u prostoriji kotlarnice ugrauje se aht za hlaenje vode u koji se dovodi voda iz slivnika. Posle hlaenja u ahtu voda se odvodi u kanalizacioni sistem, u prostoriji kotlarnice se predvia 1 toee mesto - esma za napajanje kotlova sa slavinom sa holenderom nazivne mere 12 - 20 mm, lokalne kotlarnice se projektuju prema DIN-u 4755 do objavljivanja odgovarajueg JUS-a.

- SPOLJNI UTICAJI

231 231.1 231.2

- TOPLOTNA ZATITA ZGRADA Toplotna zatita zgrade postie se termikom izolacijom spoljanjeg omotaa zgrade i zatitom fasadnih otvora od sunca i produvavanja.

- Toplotna zatita

Spoljanji volumen ovih prostorija i prostora u stanu obezbeuje potrebnu 231.21 - toplotnu zatitu u skladu sa postojeim uputstvom o racionalnom korienju toplotne energije. Za primenjene graevinske materijale u spoljanjem volumenu stana (fasadno platno, meuspratne konstrukcije), izraunava se koeficijent prelaza toplote, 231.22 prikazuju mesta roenja i daju konstruktivna reenja, kako bi se izbeglo stvaranje kondezata i vlanosti. Uslovi za primenjenu toplotnu zatitu zgrade, kao i definicije veliina koje ulaze u proraune, nain prorauna toplotne zatite, difuzije i kondenzacije vodene pare, faktori priruenja oscilacija temperature i pomeranja faza spoljnih 231.23 pregrada u letnjem periodu, kao i ulazni podaci za proraune i uslovi koje treba zadovoljiti rezultatima prorauna, definisani su odredbama: JUS U.J5.500, JUS U.J5.510, JUS U.J5.520, JUS U.J5.530, JUS U.J5.600. U pripremi (ili tampi) su i sledei novi ili revidovani JUS-evi koji se posredno ili neposredno odnose na toplotnu zatitu. Njihova e primena posle objavljivanja takoe biti obavezna. To su: JUS U.A2.020, JUS U. J5.023, JUS U.J5.024, JUS U.J5.060, JUS U.J5.062, JUS U.J5.150. Dosledno sprovoenje toplotne zatite stambenih zgrada u projektovanju obezbeuje se kroz kontrolu projektne dokumentacije kontrolu proizvodnje 231.24 graevinskih materijala, kontrolu projekata graevinskih elemenata i detalja njihovih spojeva u projektima kao i kontrolu projekata u celini. Kada se postojeim raunskim metodama ne moe sa dovoljnom sigurnou izvriti proraun iz oblasti toplotne zatite (naroito kod spojeva graevinskih elemenata i tzv. toplotnih mostova, obavezno je ispitivanje na modelu ili na gotovoj zgradi. Dokazi o obavljenoj kontroli i ispravnosti projektantskog rerea toplotne zatite su sastavni deo projektnog elaborata. Kontrolu projektne dokumentacije i ispitivanje iz oblasti toplotne zatite vre samo organizacije registrovane za ovu vrstu delatnosti. Kod serijskih zgrada istog tipa toplotna zatita se moe ispitati samo na jednoj zgradi. 231.25 - tednja energije ostvaruje se i poboljanom toplotnom zatitom u odnosu na

minimalnu (koja je navedena u pomenutim JUS-evima). Minimalni uslovi za toplotnu zatitu stambenih zgrada su definisani odredbama 231.26 - standarda (taka 231.23) i primenjuju se, kako kod zgrada u kojima se predvia centralno grejanje, tako i kod zgrada bez centralnog grejanja. Preporuuje se izvoenje dopunskih radova u zgradama postojeeg stambenog 231.27 - fonda u kojima ne postoje uslovi minimalne toplotne zatite a u skladu sa zahtevima pomenutih JUS-eva. 232 - ZATITA OD ATMOSFERSKIH UTICAJA Sve povrine i spojevi spoljanjeg omotaa zgrade trajno se tite u horizontalnom i vertikalnom pravcu od prodora atmosferskih voda i uticaja vetrova, primenom i ugraivanjem proverenih graevinskih materijala i pravilnim projektantskim reenjem. Kod projektovanja i izvoenja zavrnih radova na zgradi postupa se prema - zahtevima iz "Pravilnika o tehnikim merama i uslovima za zavrne radove u zgradarstvu" Sl. list SFRJ, br. 49/1970". Kod projektovanja i izgradnje kosih i pravih krovova postupa se prema zahtevima iz "Pravilnika o tehnikim merama za nagib krovnih ravni", Sl. list - SFRJ, br. 26/69, "Pravilnika o tehnikim merama i uslovima za ugljovodonine hidroizolacije krovova i terasa", Sl. list SFRJ, br. 26/69, i odredbi JUS U.F2.024. - Zatita neposredne okoline zgrade od atmosferskih voda obezbeuje se: pravilnim izborom ue lokacije zgrade (u zavisnosti od konfiguracije terena i sl.),

232.1

232.2

232.2

232.4

- kontrolom oticanja povrinskih voda (drenaa, zaseci i sl.), 235.5 233 - Preporuuje se primena kosih krovova za sve stambene zgrade - ZATITA OD PODZEMNIH VODA Zgrada i svi prostori i prostorije u zgradi, koji mogu da budu izloeni dejstvu podzemnih voda, u horizontalnom i vertikalnom pravcu zatiuju se od prodora vode i vlage postavljanjem hidroizolacionog sloja od proverenih graevinskih materijala. - Pre projektovanja zatite od podzemnih voda pregledaju se hidroloke podloge

233.1

233.2

za odgovarajue podruje, uoavaju pojave katastrofalnih voda, veliina podzemnih voda, kao i najmanji nivo. 233.3 233.4 233.5 - Sleganje zgrade posmatra se u celini, ne razdvaja se na primarno i sekundarno. - Drenaa se reava za zgradu u celini. - Zatita od podzemnih voda odreuje se u zavisnosti od: - nivoa podzemnih voda, - agresivnosti podzemnih voda, 233.51 predvienog sistema odbrane neposredne okoline zgrade od atmosferskih voda i sl.

Razlika kote poda najniih stambenih prostorija u zgradi i kote terena iznosi najmanje 0,90 m.

233.52 - Po pravilu se nagib oblinjeg terena prema zgradi titi potpornim zidom. Kod projektovanja zatite od podzemnih voda - koje nisu pod aktivnim pritiskom veim od 105 Pa, mogu se predvideti hidroizolacije koje nisu posebno 233.53 otporne na pritisak i koje se po pravilu, postavljaju neposredno na konstrukciju prema pravcu prodiranja vode. To su npr. hidroizolacije: - na bazi bitumena (kada nisu u "sendviu") - na bazi cementa (SIKA izolacije) i sl.). Kod projektovanja zatite od podzemnih voda koje su pod aktivnim pritiskom veim od 105 Pa, primenjuju se hidroizolacije posebno otporne na pritisak 233.54 vode, termika i konstruktivna pomeranja zgrade ili dela zgrade u kome se nalaze. To su npr. hidroizolacije: - na bazi bitumena (kada se nalaze u "sendviu"), - epoksidnih smola (u sendviu ili posebne vrste epoksidnih smola - lepkova) - specijalne izolacije na bazi cementa i sl. 234 - ZATITA OD BUKE

234.1

- Osnovni propisani uslovi Osnovni zahtevi za dozvoljeni nivo buke u stambenim prostorijama: Ekvivalentni nivo ukupne buke od svih nestacionarnih izvora izvan a) posmatrane zgrade ne sme prelaziti 35 dBA nou (22 do 6 asova) i 40 dBA danju (6 do 22 asa). Ukupni nivo buke iz svih izvora, u zgradi, ali izvan posmatranog stana, koji b) rade jednovremeno, i svih stacionarnih izvora izvan zgrade, ne sme prelaziti 30 dBA nou (22 do 6 asova) i 40 dBA danju (6 do 22 asa) Navedene vrednosti vae za sve boravine prostorije u stanu, bez obzira na njihovu uu namenu.

234.2

- Mere zatite od buke

234.21 - Prostorno planiranje 234.21 - Osnovni princip 1 Kod projektovanja naselja vodi se rauna da se pomou reljefa zemljita smanji buka saobraajnica koje prolaze kroz naselja. Fasade se orijentiu tako da postoji to manji broj tetnih refleksija koje potiu od saobraaja ili drugih izvora komunalne buke (deja igralita). Izbegava se projektovanje naselja blizu postojeih ili buduih magistralnih puteva, eleznikih pruga, vazdunih koridora, meugradskih i prigradskih autobuskih terminala, eleznikih stanica (naroito ranirnih), aerodroma, ili slinih jakih izvora buke. Najmanja udaljenost naselja od navedenih izvora dobija se iz postojeih ili projektovanih karata buke, na liniji koja pokazuje vrednost buke propisane za odgovarajuu stambenu ili meovito stambenu zonu. Ako karta buke ne postoji vri se proraun buke na osnovu podataka o postojeim i predvienim izvorima buke. 234.21 - Zatita od aerodromske buke 2 Prvenstvena odbrana je to vea udaljenost, za ije se odreivanje mora poznavati: planirano proirenje aerodroma; sadanja i budua lokacija za isprobavanje motora; broj, vrsta i uestanost sadanjih i planiranih

vazduhoplova; glavna osa i udaljenost poletno sletne staze. Za zatitu se koriste i zvune prepreke, postojee ili posebno projektovane. 234.21 - Zatita od buke eleznikih pruga 3 Du pruge i oko stanice planira se zatitna zona koja moe biti industrijska ili sasvim nenaseljena. U sledeoj zoni prema zatitnoj, planira se to manja gustina stanovanja. Udaljenost naselja od pruge na nasipu, odnosno od elinih mostova predvia se vea nego od pruge u useku, odnosno od betonskih mostova. 234.21 - Zatita od buke magistralnih puteva 4 Du puteva se planiraju zatitne zone kao za pruge. Lokalni put i ulice projektovanog naselja ne smeju predstavljati preicu izmeu dva magistralna puta. Za korienje zelenog pojasa videti taku 234.216. 234.21 - Optimizacija poloaja 5 Kada je odreena povrina u kojoj postoji mogunost smetaja zgrade na razliitim mestima u toj povrini, zgrada se locira tako da se ne nalazi u glavnoj osi ozraenja buke najblieg zvunog izvora. Ako u blizini postoje vie zvunih izvora, konana lokacija se odreuje tako da se zgrada nalazi u minimumu zvunog polja u toj povrini. Pri tome je potrebno poznavati koordinate, jainu, usmerenost i dimenzije relevantnih zvunih izvora. 234.21 - Korienje prepreka 6 Koriste se sve prirodne prepreke izmeu izvora buke i projektovane zgrade. Ako nema prirodnih postavljaju se vetake. Dobro dimenzionisane pregrade prepreke smanjuju buku najvie za 8 do 12 dBA. Zeleni pojas od drvea, bunja i trave, malo doprinosi smanjenju buke, ako je ui od 30 m mada menja spektar buke. Sastav zelenog pojasa predvia se od listopadnog drvea velikog lista (hrast, lipa, platan; topola nije pogodna jer joj je um lia visok) etinara i zimzeleni, a izmeu stabala bunje i lie. U principu zeleni pojas se smatra samo kao dodatna mera za smanjenje buke. Travnati pojas doprinosi smanjenju buke (oko 5 do 10 dB) tek ako je iri od 100 m i to samo na malim visinama (do 20 m); drvee smanjuje buku oko 2 do 8 dB/100. 234.22 - Raspored prostorija u zgradi

234.22 - Osnovni princip 1 U zgradi i u stanu se posebno grupiu bune a posebno tihe prostorije. 234.22 - Smetaj bunih maina i postrojenja 2 Sva buna postrojenja, kao to su dizel-agregati kotlarnice, hidroforske stanice, toplotne predajne stanice, perionice sa mainama za pranje rublja, trafostanice i slino, ako ve moraju biti u zgradi, smetaju se u najnii nivo i izoluju od konstrukcije zgrade. Lift kuice i krovni ventilatori stavljaju se iznad najvieg stambenog nivoa. 234.22 - Pogonske bune prostorije 3 Pogonske bune prostorije tj. prostorije u kojima su smeteni pogon ili postrojenja zgrade, kao to su kotlarnice, toplotne predajne stanice, klima komore, hidroforske i hidrocelske stanice, mainske kuice za lift transformatorske stanice i sline prostorije po pravilu se ne smeju graniiti (bilo povrinom, linijom ili takom) sa stambenim prostorijama. Posebno, lift okno se ne sme graniiti, po pravilu sa stambenim prostorijama. Odstupanjem od ovih pravila dolazi se u situaciju da se posebno projektuje zvuna zatita ovih prostorija da bi se zadovoljili osnovni propisani uslovi. 234.22 - Bune prostorije u stanu 4 Bune prostorije jednog stana (antre, kuhinja, kupatilo i sl.) ne smeju imati zajedniku pregradu (zid i tavanicu) sa tihim prostorijama (radna ili spavaa soba) drugog stana. 234.22 - Zatita od spoljne buke 5 Bune prostorije u stanu (antre, kuhinja, kupatilo i sl.), prostorije za zajednike potrebe stanara, prostorije i prostori u kojima je uticaj buke od manjeg znaaja, rasporeuju se tako da ine zatitni pojas prema spoljnim izvorima buke. U ulicama u kojima je nivo buke priblian najviem dozvoljenom nivou (35 234.22 - dBA nou i 40 dBA danju) predvideti najmanje jednu prostoriju za spavanje 6 orijentisanu prema mirnijem delu bloka, odnosno prema dvoritu.

234.23 - Pregrade: zidovi i meuspratne konstrukcije 234.23 - Propisani uslovi zvune zatite pregrada 1 Za zidove i meuspratne konstrukcije, koji imaju odreenu funkciju, propisuju se najmanje vrednosti zvune izolacione moi R', a za meuspratne konstrukcije jo i najvee vrednosti zvune propustljivosti Ln (zvuk udara). Za stambene zgrade to su: A. Zidovi: (a) zid izmeu dva stana, zid bez vrata izmeu stana i stepenita i zid izmeu stana i lift okna: R' = 52 dB; (b) zid zgrade prema kolskom prolazu, zid izmeu stana i prostorije druge namene (poslovne prostorije, kunog saveta, zajednike prostorije za smee), i zid izmeu dva stana u dve zgrade: R' = 55 dB; (c) zid izmeu stana i bunih pogonskih postrojenja: R' = 57 dB. B. Meuspratne konstrukcije: (a) izmeu dva stana, izmeu stana i podruma (spremita stanara, ulaznih prostorija i slino): R' = 52 dB, Ln - 68 dB (vertikalno izmeu boravinih prostorija ili koso izmeu kuhinje ili kupatila prema boravinoj prostoriji); (b) izmeu stana i prostorije druge namene ako su iznad stana: R' = 55 dB, Ln = 63 dB, ako su ispod stana R' = 55 dB, Ln = 68 dB; (c) izmeu stana i kolskog prolaza: R' = 55 dB (za Ln nema zahteva); (d) izmeu loe i donjeg stana: Ln = 68 dB (za R' nema zahteva); (e) izmeu zajednike terase i donjeg stana: Ln = 63 dB (za R' nema zahteva); (f) izmeu stana i bune pogonske prostorije: R' = 57 dB (za Ln nema zahteva). 234.23 - Ispunjenje propisanih uslova za pregrade 2 Kod svih zidova i meuspratnih konstrukcija, navedenih u prethodnoj taci,

zadovoljavaju se propisani uslovi zvune zatite pregrada, ne samo kao pojedinani elementi, ve i u meusobnom sklopu sa ostalim graninim pregradama, uzimajui u obzir prodore instalacija, oslabljena mesta zbog postavljanja instalacija, ventilacione kanale i slino. Kada meusobni sklop, prodor instalacija, kanali i sl. umanjuju zvunu zatitu same pregrade i kada je gubitak mali, gubitak zvune izolacije nadoknauje se poveanom izolacijom same pregrade; kod veih gubitaka iznova se projektuje sklop, instalacija ili kanali. 234.23 - Uticaj prodora instalacija 3 U projektu se izrauje detalj prolaska instalacija kroz zid i posebno kroz meuspratnu konstrukciju. Obrada otvora se daje u detalju i opisu radova. U principu posle postavljanja instalacija, otvori se paljivo i u potpunosti ispunjavaju slinim materijalom od koga je pregrada (malter, beton, gips), ali same instalacije ne smeju imati kruti dodir sa ispunom, ve se one obavijaju, na primer, mineralnom vunom ne debljom od 1,0 do 1,5 m i zalivaju plastinim kitom. Kod dvostrukih zidova i plivajuih podova ispuna (malter, beton, gips), ne sme stvoriti zvuni most izmeu obloga zida, odnosno, izmeu ploe i estriha. To se naglaava u opisu radova. 234.23 - Uticaj ventilacionih kanala 4 Ventilacioni kanali za kuhinje, kupatila, i sl. predstavljaju obilazno provoenje zvuka. Oni moraju imati dovoljno veliko priguenje zvuka, kako ne bi, zajedno sa meuspratnom konstrukcijom, zvuna izolacija izmeu tih prostorija u dva susedna stana, pala ispod propisane vrednosti. Ukoliko su ventilacioni kanali prefabrikovani elementi, za njih se prilae atest o priguenju zvuka; ako se grade na licu mesta u projektu se daje proraun o dovoljnom zvunom priguenju. 234.23 - Uticaj termoizolacionih slojeva 5 Zatitni sloj koji se stavlja ispred termoizolacionog sloja ne sme sa ovim da ini rezonantni sistem sa rezonansom izmeu 100 i 3150 Hz. Posebna panja se obraa na zid izmeu stana i stepenita, na tavanicu prema kolskom prolazu i na tavanice ispod loa i prohodnih terasa. 234.24 - Vrata i prozori Po izolacionoj moi vrata su razvrstana u tri klase: I klasa 30-34 dB, II klasa 25-

29 dB; i III klasa 20-24 dB. Ulazna vrata stana se predviaju sa propisanom izolacionom moi, i to izmeu 30 i 34 dB (I klasa). Izuzetno, ako u zgradi postoji lift, i ako se na jednom spratu nalazi najvie 4 stana, dozvoljava se da na prvom spratu i na ostalim spratovima ulazna vrata od stana imaju 25 do 29 dB (II klasa). Vrata unutar stana pripadaju onoj klasi izolacione moi kojom se postie da zvuna izolovanost izmeu stepenita (hodnika i svih boravinih prostorija stana iznosi najmanje 52 dB). Po izolacionoj moi prozori su razvrstani u 4 klase: I klasa 35-39 dB; II klasa 30-34 dB; III klasa 25-29 dB i IV klasa 20-24 dB. Izolaciona mo tj. klasa prozora odreuje se prema ekvivalentnom nivou spoljne buke tako da buka u stanu ne prelazi 35 dBA nou, odnosno 45 dBA danju. Pri proraunu se uzima celokupna fasadna povrina (prozor + parapet) a za ukupnu zvunu apsorpciju posmatrane sobe 10 m2. Radi orijentacije priblino se moe smatrati da e za uobiajene fasadne povrine od oko 10 do 15 m2 i za spoljnu buku Leq = 60 do 65 dBA zadovoljavajuu zvunu zatitu pruiti prozor koji spada u I klasu izolacione moi (R = 35 do 39 dB). U projektu se sprovodi tanija raunica, uzimajui u obzir i frekvencijske zavisnosti. 234.25 - Kuna postrojenja i instalacije 234.25 - Osnovni princip zatite 1 Cilj je spreiti prenos vibracija od izvora vibracija (maine ili postrojenja) na zgradu i u instalacionu mreu, i od instalacione mree na zgradu. 234.25 - Meko oslanjanje 2 Svi izvori buke i vibracija koji pripadaju kunim postrojenjima, kao to su dizel-agregat, gorionici i kotlovi, cirkulacione pumpe, kompresori, zajednike maine za pranje rublja, i slino, ne smeju imati kruti, direktni kontakt sa konstrukcijom zgrade. Veza izmeu navedenih izvora i zgrade se posebno projektuje i daje u opisu. Kod izvora koji se oslanja na temelje, temelji izvora dovoljno se odvajaju od konstrukcije zgrade tako da prenete vibracije preko amortizujueg sloja ispod temelja na zgradu, ne proizvode buku u stanovima veu od dozvoljene. Pri ovome se uzima u obzir koeficijent prostiranja strukture buke, kao i nivo vibracija postolja maine.

234.25 - Veze maina i postrojenja sa instalacionom mreom 3 Sve veze u kojima su izvori buke i vibracije navedeni u prethodnoj taci spojeni sa ostalom mreom, instalacijama ili cevovodima u zgradi, izvode se "meko", tako da vibracije prenesene na zgradu u stanovima ne proizvode buku veu od dozvoljene. Posebna panja obraa se na izvore buke koji ne stvaraju veliku vazdunu buku, ali su jaki izvori strukture buke (tj. vibracija), koja se prostire kroz instalacionu mreu (kao na primer, cirkulacione pumpe). Kod takvih izvora projektuje se detalj "mekog prikljuka" kojim se maina (pumpa) vezuje za instalaciju. Elektrino uzemljenje svih maina izvodi se pomou pletenice, a ne krutim kablom. 234.25 - Veze instalacione mree sa zgradom 4 Ako postoji bojazan da se vibracije prenose kroz instalacionu mreu, ova se ne vezuje kruto za zidove zgrade; izmeu obujmice i cevi (odnosno kanala) postavlja se meka podloka. 234.26 - Unutranja obrada pogonskih bunih prostorija Sve pogonske bune prostorije (234.223) akustiki se obrauju u smislu poveanja zvune apsorpcije. Tei se da najmanje 2/3 od ukupne povrine zidova, poda i plafona bude prekriveno apsorpcionim materijalom. Bolja efikasnost se postie: (a) uopte kada apsorpcione povrine nisu koncentrisane, i (b) posebno, kada je apsorpcija materijala vea na onim frekvencijama koje su dominantne u spektru buke u toj prostoriji. Kao prostor sa izvorima buke moe se smatrati i stepenite, pa je poeljno da se i u njega postave apsorpcione povrine. Vodi se rauna o eventualnoj zapaljivosti apsorpcionih materijala. 234.3 - Obaveze projektanta

234.31 - Sadraj tehnike dokumentacije za zvunu zatitu Projektna dokumentacija koja se odnosi na zvunu zatitu sadri: (a) Analizu projektovane zgrade u smislu zatite od buke. U analizi se daju nivoi spoljne i unutranje buke (buke pojedinih maina ili celog postrojenja, i

sl.), kao i mere koje se preduzimaju da bi se buka svela na propisani nivo, a prema takama 234-21-26. Nemogunost primene ili odstupanje od navedenih mera obrazlau se i dokazuje se da e se primenom ostalih mera postii osnovni propisani uslovi za dozvoljeni nivo buke u stanovima. (b) Osnovne proraune zvune zatite koji obuhvataju: - proraune sa dijagramima nivelacione moi svih razliitih (po sastavu) zidova i meuspratnih konstrukcija, kao i zvune propustljivosti svih razliitih tipova meuspratnih konstrukcija (razliit tip meuspratne konstrukcije podrazumeva i istu tavanicu sa razliitih podovima), ija je funkcija navedena u JUS U.J6.201 (videti taku 234.231); ako postoji odgovarajui izvetaj o ispitivanju pregrade, takav izvetaj (ili kopija) moe se priloiti umesto prorauna, - proraun potrebne izolacione moi prozora ukoliko ova nije odreena posebnim zahtevima investitora ili korisnika. - proraun potrebnog priguenja vibracija za temelje maina, ukoliko takve maine postoje, - proraun potrebnog priguenja vibracija za maine za koje nije potrebno temeljenje, ukoliko se maine ne isporuuju sa sopstvenim amortizerima i ukoliko isporuilac ne garantuje da prenete vibracije nee proizvesti buku u stanovima veu od dozvoljene, - proraun smanjenja reverberacione buke korienjem apsorpcionih materijala u bunim pogonskim prostorijama. Ostale proraune zvune zatite, odnosno zatite od buke, koji obuhvataju uglavnom proraune zatite od spoljne buke optimizacijom poloaja, korienjem prepreka i korienjem udaljenosti, kao i specijalne proraune ako takvih ima. (c) Ocenu o projektovanoj zvunoj zatiti. Ocena se daje za svaki elemenat za koji postoji propisani zahtev. Za zidove i meuspratne konstrukcije ocena se daje prema propisanom postupku za ocenjivanje, a prema kriterijumima iz JUS U.J6.201. Za poreze i ostale elemente, za koje je izvren proraun, ocena se daje prema izraunatom nivou buke u stambenim prostorijama, koji mora biti zadovoljavajui. (d) u arhitektonsko-graevinskom projektu prilae se: - u emama stolarije navode se vrednosti izolacione moi za vrata i prozore, - postavljaju se uslovi za nivo buke koju stvaraju bune maine ili oprema u

pogonskim prostorijama ili uslovi da svaka maina ima podatak o nivou zrane zvune snage ija je vrednost manja od uslovljene. Sledei Prethodni 235 235.1 - ZATITA OD PROVALA I NEELJENIH POGLEDA Stan i stambena zgrada obezbeuju se od provala i neeljenih pogleda - primenom graevinskih materijala otpornih na fiziki udar, ugraivanjem, potrebne opreme i odgovarajuim arhitektonskim reenjem stana i zgrade. Kod stambenih zgrada, gde se poklapaju ili priblino poklapaju regulaciona i graevinska linija, najmanje odstojanje gornje ivice prozorskog parapeta od terena, u prizemnim stanovima koji se nalaze u neposrednoj blizini javne komunikacije, iznosi h = 1,80 m. Kod stambenih zgrada ija se regulaciona i graevinska linija ne poklapaju, kao i kod stanova iji prozori izlaze na zajednike otvorene komunikacije u - zgradi (galerije, zajednike terase), najmanje odstojanje gornje ivice prozorskog parapeta od terena ili poda povrine zajednikih komunikacija iznosi h = 1,60 m. Kod stanova u prizemlju sa predbatama i javnim zelenim povrinama najmanje odstojanje gornje ivice parapeta od terena moe da bude i manje od zahteva u prethodnom stavu, pod uslovom da se u ovom sluaju na prozorske otvore ugrauju metalne ili drvene zatite (reetke, kapci i sl.). Na prozorskim otvorima u stanovima u prizemlju i stanovima koji se nalaze u neposrednom kontaktu sa zajednikim komunikacijama u zgradi (galerije, zajednika terasa) ugrauju se: roletne, sklapajue aluzine, zatitni kapci (od drveta, plastike ili metala). Pregrade na loama, koje dele dva stana, ugrauju se po celoj spratnoj visini. - Pregrada se izrauje od materijala koji ne dozvoljava sagledljivost unutranjosti drugog stana. Utvruje se maksimalni nivo prenetih vibracija sa maine na konstrukciju zgrade u svemu prema projektnom reenju i detaljima datim u projektu, postavljaju se uslovi izvoau da kod izbora opreme (sanitarne, vodovodske i sl.), i maina, prvenstvo imaju one koje su tie i koje stvaraju manje vibracija.

235.2

235.21

235.22

235.23

235.24 235.25

Na stanovima koji su u graevinskom smislu, istureni ispred drugih stanova ne dozvoljava se postavljanje prozora prema susednim stanovima. Ne dozvoljava se postavljanje prozorskih otvora na zidovima jednog stana koji izlaze na lou ili balkon drugog stana.

235.26

U "dvotraktnim" stambenim zgradama (paralelno postavljene graevinske lamele koje su povezane zajednikim vertikalnim komunikacijama) ne dozvoljava se postavljanje prozorskih otvora prema "unutranjem dvoritu" na sobama za spavanje i dnevni boravak. Na ulaznim vratima u stanove, zgradu, prostorije za zajedniki boravak - stanara, slubenu prostoriju i prostoriju u kojoj se nalazi grupa standardnih ostava ugrauje se ukopavajua cilinder brava sa kljuem. Na ulaznim vratima u stanove ugrauje se i sigurnosni lanac.

235.27

235.28 236 236.1 236.11

Na ulaznim vratima u tehnike prostorije u zgradi ugrauje se brava sa kljuem.

- ZATITA OD POARA - Osnovne mere protivpoarne zatite stambenih zgrada: Nosei konstruktivni graevinski elementi u zgradama izrauju se od - negorivog graevinskog materijala, odnosno od materijala koji obezbeuje najmanju vatro-otpornost od 90 minuta. Stan, kao graevinska celina u odnosu na susedne stanove, poslovne ili druge prostorije, odvaja se zidovima ija vatro-otpornost iznosi najmanje 90 minuta.

236.12

236.13

Zidovi i tavanice vetrobrana, stepeninog prostora, hodnika, prostora za smetaj stanarskih ostava, prostorija za deponiju i bacanje smea, zidovi - liftovskih okana, prostorija za ureaj za poveanje pritiska vode, prema stambenim i ostalim prostorijama u zgradi izrauju se od materijala ija vatrootpornost iznosi najmanje 90 minuta. Nosivi i ojaani zidovi moraju biti negorivi i imati otpornost prema vatri najmanje 90 minuta. Izolacioni materijal na spoljnoj strani zidova iz lana 236.11 moe biti od gorivog materijala pod uslovom da je nalepljen na zid i ankerovan tako da ne otpada u sluaju poara i da je sa spoljne strane obloen negorivim materijalom ija je otpornost prema poaru najmanje 60 minuta.

236.14

Izolacioni materijal u zidovima iz lana 236.11 moe biti od gorivog materijala ako je obloga s unutranje strane tih zidova otporna prema poaru najmanje 90 minuta, a ako je postavljen sa unutranje strane tih zidova izolacioni materijal mora biti negoriv. 236.15 236.16 Meuspratne i tavanske konstrukcije kod stambenih zgrada moraju imati vatro-otpornost najmanje 90 minuta.

- Fasade se izvode tako da ne prenose vatru s jednog sprata na drugi. Rastojanje izmeu otvora dva susedna sprata mora iznositi najmanje 1 m (ovo se ne odnosi na stepenini prostor). Preporuuje se da svi fasadni otvori na stambenim zgradama, kroz koje je mogue spasavanje stanara, budu pristupani za vatrogasna vozila sa PP lestvama.

236.17

Vrata koja odvajaju prostor za stanarske ostave, prostoriju za ureaj za - poveanje pritiska vode, deponiju smea i druge sline prostorije od ostalih prostora u zgradi imaju najmanju vatro-otpornost od 90 minuta. Zidovi, tavanice i vrata prostorije za transformatorsku stanicu i agregat moraju biti vatro-otporni najmanje 3 asa.

236.18 236.19

- Zidovi, vrata i tavanica kotlarnice u zgradi moraju biti vatrootporni 90 minuta. Kod kotlarnica na vrsto gorivo predviaju se posebne prostorije za smetaj vrstog goriva i ljake iji su zidovi, tavanice i vrata vatro-otporni 90 minuta.

Ako se prostorije u podrumu koriste kao garae sprovode se dodatne mere 236.1(10 - bezbednosti prema vaeim propisima za projektovanje i izgradnju garaa ) taka 222.8. Ukoliko se stanarske ostave nalaze u tehnikoj etai, iste se odvajaju od ostalog prostora tehnike etae zidovima, tavanicom i vratima, koji su vatrootporni 90 minuta. 236.1(11 - Ventilacioni kanali ili njihove obloge izvode se od nezapaljivog materijala. ) Poarni zidovi se izvode od materijala koji je otporan prema poaru najmanje 90 minuta i na najveem meusobnom rastojanju 40 m. Poarna vrata koja povezuju pojedine prostorije sa putevima za evakuaciju

moraju imati otpornost prema poaru najmanje 60 minuta. Smer otvaranja vrata na putevima za evakuaciju mora biti uvek u pravcu izlaza iz zgrade ili prostorije. Sve stambene zgrade moraju imati vodovodne instalacije i odgovarajui broj hidranata ili PP aparata. 236.2 - Visoke zgrade Pod visokim stambenim zgradama, za potrebe protivpoarne zatite, podrazumevaju se zgrade u kojima je nivo poda u stambenim prostorijama na poslednjoj etai udaljen najvie 22,0 m od terena na koji je omoguen pristup i intervencija uz korienje automatskih lestava. Zahtevi za visoke stambene zgrade sa stanovita zatite od poara su sledei: - U visokim stambenim zgradama se predvia najmanje jedno protivpoarno stepenite. - Prostor poarnog stepenita zatiuje se od dima koji bi mogao da prodre iz bilo koje etae u zgradi. - Najmanje jedan liftovski prostor u zgradi izgrauje se od poarnih obimnih zidova. Spoljno poarno stepenite zadovoljava sledee uslove: - Spoljne stepenice moraju biti pristupane iz hodnika ili najmanje iz dve prostorije zgrade na svakom spratu. - Stepenice se ne smeju postavljati pored otvora na fasadi zgrade blie od 1,5 m ukoliko nisu ozidane prema tim otvorima. - irina kraka poarnih stepenica ne sme biti manja od 80 cm a nagib ne vei od 45o. - Za spoljne poarne stepenice ne smeju se koristiti spiralno stepenite i penjalice. - Zatitna ograda spoljnih otvorenih stepenica ne sme biti nia od 1,20 m. - Graevinski materijal za izgradnju spoljnih poarnih stepenica mora biti

negoriv (moe se koristiti i nezatieni elik). - Mora biti omogueno korienje stepenica bez obzira na vremenske prilike u svim uslovima. 236.6 Eksperimentalna ispitivanja iz oblasti protivpoarne zatite moe vriti samo organizacija registrovana za ove vrste delatnosti.

236.4 237 237.1

Prilikom projektovanja koriste se simboli za tehnike eme prema JUS - U.J1.220, a za odreivanje stepena vatro-otpornosti pregrada oznake prema JUS U.J1.240. - DNEVNO OSVETLJENJE I OSUNANJE STANA I ZGRADA - Dnevno osvetljenje Sve stambene prostorije u stanu osvetljavaju se dnevnom svetlou neposredno kroz prozorske otvore. Prostor za pripremanje hrane moe da se osvetljava dnevnom svetlou posredno samo preko prostora za ruavanje, a u stanovima tipa garsonjere i preko prostora za dnevni boravak i spavanje. Sve zajednike prostorije u zgradi koje su namenjene boravku stanara, - osvetljavaju se dnevnom svetlou neposredno kroz prozorske otvore. Uslovi za osvetljavanje stepeninog prostora su izloeni u taci 221.4. Stambene prostorije sa istom visinom od h = 2,50 m ne bi trebalo da imaju dubinu koja prelazi 6,0 m.

237.11

237.12

237.13

237.14

Povrina prozorskih otvora jedne prostorije iznosi priblino 1/7 podne povrine sa tolerancijom 10% pri emu se ne rauna zastakljena povrina iznad poda do visine 90 cm. Prozori veih dimenzija mogu se ugraivati uz uslov da se obezbedi pojaana toplotna zatita predmetnog zida sa prozorom, pri emu se potuju, zahtevi za toplotnu zatitu zgrada koji su izloeni u JUS U.J5.600. - Osunanje Sve stambene prostorije se orijentiu tako da se u konkretnim uslovima postie najmanja osunanost od 1 . na dan u zimskim mesecima. Ne dozvoljava se projektovanje i graenje stanova sa jednostranom orijentacijom prema severu.

237.2 237.21 237.22 237.23

- Prozorski otvori na prostorijama za dnevni boravak ne mogu se orijentisati

iskljuivo prema severu. 237.24 Zahtevi iz taaka 237.22 i 237.23 u izuzetnim sluajevima ne moraju da budu ispunjeni u stanovima tipa garsonjere.

237.25 24. 241. 241.1

Na prozorskim otvorima na stambenim prostorijama koje su orijentisane - delimino ili potpuno prema zapadu, po pravilu se predvia pojaana zatita od sunca (loe, balkoni, pokretne nadstrenice i sl.). - INSTALACIJE U ZGRADI - ELEKTRINE INSTALACIJE U STANU I STAMBENOJ ZGRADI - Opte odredbe Sve stambene zgrade i stanovi opremaju se elektrinim instalacijama slabe i jake struje koje omoguavaju normalan boravak bez dnevne svetlosti, vezu sa telefonom, radiom i televizijom, kao i korienje troila elektrine energije koja se primenjuje u stanovima i stambenim zgradama. Pre poetka projektovanja pribavlja se elektroenergetska saglasnost za - prikljuak zgrade na elektroenergetsku mreu od ERO "Elektrodistribucije Beograd". Mesto ugradnje prikljune kutije na zgradi odreuje se uz saglasnost ERO "Elektrodistribucije Beograd". Mesto ugradnje ormana sa brojilima u zgradi odreuje se uz saglasnost ERO "Elektrodistribucije Beograd". Pre poetka projektovanja pribavlja se saglasnost sa uslovima prikljuka zgrade na spoljnu telefonsku mreu od RO PTT saobraaja - Beograd.

241.11

241.12

241.13 241.14 241.15

241.16

Elektrine instalacije projektuju se i izvode prema vaeim tehnikim - propisima, propisima i preporukama ERO "Elektrodistribucije - Beograd" i JUS-vima. Preporuke i propisi ERO "Elektrodistribucije - Beograd" koriste se pri definisanju spoljne elektroenergetske mree transformatorskih stanica 10/0,4 KV spoljnjeg i unutranjeg prikljuka, razvodnih ormana sa brojilima, naina merenja potronje elektrine energije i elektrinog kablovskog razvoda za povezivanje ormana sa brojilima (u sluaju veeg broja ormana).

241.16a - Pre poetka projektovanja pribavlja se saglasnost sa uslovima prikljuka

zgrade na spoljnu mreu kablovske distribucije televizijskog i radio programa (kablovska televizija) od Radio televizije Beograd. 241.17 Pri projektovanju i izgradnji stambenih zgrada, predviaju se sledee elektrine instalacije: - instalacija osvetljenja - instalacija nunog osvetljenja sa odgovarajuim izvorom - instalacija izvoda za prikljuak elektrinih troila i prikljunica - instalacija telefona instalacija kablovske distribucije radio i televizijskog programa ili zajedniki antenski sistem

- instalacija signalizacije poara - instalacija pozivne - zvune signalizacije ulaza u stan i stambenu zgradu - instalacija zajednike ventilacije kupatila, WC-a i kuhinja - instalacija temeljnog uzemljivaa - instalacija gromobrana - instalacija komandovanja sa termikim potroaima i signalizacije tarife - instalacija motornog pogona toplotne predajne stanice ili kotlarnice instalacija motornog pogona ureaja za poveanje pritiska u vodovodnoj instalaciji

- instalacija motornog pogona lifta 241.2 241.21 Prikljuak zgrade na elektroenergetsku telefonsku elektrinu mreu i mreu kablovske distribucije radio i televizijskog programa

- Prikljuak od niskonaponske, distributivne elektrine mree do prikljune kutije zgrade (spoljanji prikljuak) izvodi se etvoroilnim kablom izolovanim vrstim dialektrikom, etvoroilnim samonosivim kablovskim snopom ili etvoroilnim samonosivim kablom. Od prikljune kutije do

ormana sa brojilima (unutranji prikljuak izvodi se petoilnim kablom sa PVC izolacijom. Presek spoljanjeg kunog prikljuka odreuje se na bazi podataka ERO "Elektrodistribucija - Beograd". Presek voda unutranjeg kunog prikljuka odreuje se na bazi jednovremenog vrnog optereenja zgrade (vidi take 241. 22; 241. 23; i 241. 24). Projektanti spoljanjeg i unutranjeg kunog prikljuka duni su da usaglase reenja. Peta ila voda unutranjeg kunog prikljuka koristi se kao zatitni vod, a moe se poloiti i kao poseban izolovani vod. U stanovima koji se ne greju elektrinim termoakumulacionim peima jednovremeno vreno optereenje stambene zgrade odreuje se prema maksimalnom optereenju stanova, broju stanova i koeficijentu jednovremenosti zgrade. Maksimalno optereenje stana iznosi 70% od - instalisane snage stana. Pod instalisanom snagom stana podrazumeva se zbir nazivnih snaga svih elektrinih troila u stanu. Pri izraunavanju jednovremenog vrnog optereenja zgrade zbir maksimalnih optereenja stanova mnoi se koeficijentom istovremenosti zgrade (Ki), koji se izraunava prema obrascu 0,75 Ki = 0,25 + ---------/SPAN>n gde je "n" broj stanova u zgradi. 241.23 Maksimalno optereenje opte potronje zgrade jednako je instalisanoj snazi.

241.22

241.24

Za stambene zgrade sa termoakumulacionim grejanjem istovremeno optereenje zgrade sraunava se tako to se sraunatom optereenju po - taci 241.22 doda zbir instalisanih snaga termoakumulacionih pei. Zbir instalisanih snaga termoakumulacionih pei u zgradi odreuje se kad se broj svih soba (u stanovima) pomnoi sa 3 kW. Najvei presek unutranjeg kunog prikljuka moe biti 3 x 95 + 50 + 50 mm2 bakarni ili odgovarajui aluminijumski.

241.25

241.26

Od prikljune kutije EDB do ormana sa brojilima u zgradi polau se najvie tri kablovska voda. U sluaju veeg broja kablovskih vodova predvia se ugradnja prikljunog ormana EDB ili direktno iz trafostanice 10/0,4 kV.

241.27

Ako se trafostanica 10/0,4 kV nalazi u zgradi i napaja iskljuivo tu zgradu, ormani sa brojilima prikljuuju se direktno na niskonaponsku - tablu trafostanice. U tom sluaju vodovi od niskonaponske table trafostanice do ormana sa brojilima predstavljaju unutranji kuni prikljuak i ine sastavni deo instalacije zgrade. Elektrini kablovski vodovi kroz stambenu zgradu od prikljune kutije - (ormana EDB), ili niskonaponske table transformatorske stanice, u istoj zgradi do ormana sa brojilima polau se u kanal, zatien regal ili u zid. Za stambene zgrade koje imaju lift i ureaje za poveanje pritiska u - vodovodnoj instalaciji, a ne poseduju dizel-elektrini agregat, predvia se poseban unutranji prikljuak za napajanje lifta i hidrofora. Posebni unutranji prikljuak prikljuuje se na posebnu prikljunu kutiju. Ovaj prikljuak napaja iskljuivo odvojen orman sa brojilima jednog lifta i ureaja za poveanje pritiska u vodovodnoj instalaciji. Prikljuak na spoljnu telefonsku mreu zgrade izvodi se pomou telefonskog kabla minimalnog kapaciteta koji obezbeuje za svaki stan po - jedan direktni telefonski prikljuak. Prikljuak se izvodi od najblieg ahta spoljne telefonske mree. Tip i kapacitet kabla odreuje RO PTT saobraaja Beograda. Sve stambene zgrade sa vie od dva stana imaju donju telefonsku - koncentraciju. Orman telefonske koncentracije smeta se na pogodnom mestu u prizemlju zgrade. Telefonski prikljuni kabl od ahta do zgrade polae se u privodnoj kanalizaciji. Telefonski kabl od privodne kanalizacije do ormana telefonske koncentracije polae se u plastinu cev 100 mm ili u zatieni regal. Telefonski prikljuni kabl od prikljunog ahta do ormana koncentracije predstavlja deo spoljne telefonske mree. Privodnu telefonsku kanalizaciju i prolaz (regal ili plastinu PVC cev) kroz zgradu izvodi se u okviru graevinskih radova na zgradi. Nadzemni telefonski prikljuak od najblieg telefonskog stuba do zgrade - predstavlja deo spoljne telefonske mree, a izvodi se samonosivim telefonskim kablom. - Merenje potronje elektrine energije:

241.28

241.29

241. 2(10)

241. 2(11)

241. 2(12)

241. 2(13)

241. 2(14) 241. 3

241. 31

Potronja elektrine energije za svaki stan meri se pomou trofaznog dvotarifnog brojila. Svaki stan ima trofaznu elektrinu instalaciju. U sluaju termoakumulacionog grejanja za svaki stan predvia se posebno trofazno dvotarifno brojilo koje e meriti samo potronju termoakumulacionih pei.

241. 32

Koncentracija brojila za stambenu zgradu sa vie stanova izvodi se u razvodnim ormanima.

241. 33

Viespratne zgrade mogu imati jedan ili vie razvodnih ormana. Ako na spratu ima vie od est stanova razvodni orman se postavlja na svakom spratu. U sluaju est i manje stanova po spratu razvodni orman se postavlja na svakom drugom spratu. Orman za brojila izrauje se od dva puta dekapiranog lima ili plastine - mase. Dimenzije ormana, raspored opreme i nain povezivanja izvodi se prema "Propisima i preporukama ERO "Elektrodistribucije - Beograd". Svaki orman sa brojilima u inskom razvodu ima ugraenu teretnu sklopku za iskljuivanje energetskog dela ormana.

241. 34

241. 35

241. 36

Prebacivanje tarife i upravljanje kontrolisanom potronjom u svakoj stambenoj zgradi vri se pomou prijemnika mrene tonfrekventne komande (MTK). Prijemnik MTK smeta se u orman sa brojilima u - prizemlju, bez obzira koliko ormana ima u stepenitnom prostoru stambene zgrade. MTK prijemnik ostaje pod naponom i posle iskljuenja teretne sklopke u ormanu sa brojilima u prizemlju zgrade (u sluaju veeg broja ormana u stepeninom prostoru). Minimalni presek zatitne sabirnice u ormanu sa brojilima iznosi 3 x 20 mm.

241. 37

241. 38

U ormanu sa brojilima predviaju se dve (zgrade sa centralnim - grejanjem), odnosno tri (zgrade bez centralnog grejanja) sabirnice ili stezaljke najmanje irine 15 mm i to: - sabirnica za signalizaciju vie tarife - sabirnica za komandovanu potronju sabirnica za upravljanje termoakumulacionih pei (za zgrade bez centralnog grejanja).

Upravljana potronja obuhvata bojler u kupatilu, mainu za pranje vea i mainu za pranje posua. 241. 39 U ormanu sa brojilima predvia se bakarna sabirnica najmanje irine 15 - mm, odnosno odgovarajui niz stezaljki za upravljanje dvotarifnim brojilima. U sluaju primene specijalnih odvojnih stezaljki na unutranjem - prikljuku ne predvia se teretna sklopka za iskljuivanje energetskog dela ormana. Razvodni orman sa brojilima postavlja se u stepeninom prostoru ili ulaznom holu zgrade. Preporuuje se da se razvodni ormani sa brojilima ugrade u posebne nie ili posebnu prostoriju vertikalnog kanala. Mesto ugradnje razvodnog ormana odreuje se u arhitektonskom delu projekta. Razmetaj brojila u ormanu predvia se tako da po visini obrazuju najvie tri reda brojila. Za jedan kuni prikljuak (ulaz, stepenite, lamela) potreban je jedan prijemnik mrene tonfrekventne komande (MTK).

241. 3(10)

241. 3(11)

241. 3(12) 241. 3(13)

241. 3(14)

Za upravljanje brojilima i troilima kao i za signalizaciju tarife od - prijemnika MTK do razvodne table u stanu polae se petoilni kabl 5 x 1,5 mm2 Cu. Dimenzije tabli za smetaj brojila iznose najmanje 220 x 400 mm. Tabla za smetaj MTK prijemnika istih je dimenzija kao i tabla za smetaj - brojila. U svakom ormanu u prizemlju zgrade predvia se po jedna rezervna tabla. U zgradama sa jednim stanom ne predvia se rezervna tabla. - Orman sa brojilima ne ugrauje se u podrumski prostor. Potronja elektrine energije lokala smetenih u stambenoj zgradi meri se - pomou posebnih mernih grupa ili jednotarifnog brojila smetenog u posebnom ormanu. Opta potronja osvetljenja, liftova, toplotne predajne stanice i suionice - meri se preko posebnih dvotarifnih brojila smetenih u razvodni orman sa ostalim brojilima. - Potronja elektrine energije kotlarnice meri se pomou merne grupe ili dvotarifnog trofaznog elektrinog brojila smetenog u odvojenom

241. 3(15)

241. 3(16) 241. 3(17)

241. 3(18) 241. 3(19)

(pregraenom) delu ormana sa brojilima. Potronja elektrine energije jednog lifta (putniko-teretnog) i postrojenja za poveanje pritiska u vodovodnoj instalaciji meri se pomou posebnih dvotarifnih brojila, smetenih u poseban razvodni orman izgraen od dva put dekapiranog lima. Potronja elektrine energije zajednike ventilacije kupatila, WC-a i kuhinje meri se pomou brojila opte potronje.

241. 3(20)

241. 3(21) 241. 4 241. 41

- Napojni vodovi Za razvodne table u stanovima predvia se po jedan napojni vod po stanu. - U stanovima koji se greju termoakumulacionim peima za napajanje se predvia poseban napojni vod. Napojni vodovi polau se u lic ili kanal naroito ostavljen pri projektovanju i graenju zgrade. Napojni vodovi moraju biti tipa PP ili PPOO sa pet ila. Peta ila se koristi za zatitni vod (zatita od previsokog napona dodira).

241. 42 241. 43 241. 44 241. 45 241. 46

- Napojni vod ne sme da bude dui od est nadzemnih etaa za stanove. Napojni vodovi zakljuno sa trosobnim stanom izvode se kablovima preseka 5 x 4 mm2 Cu. Napojni vodovi za stanove vee od trosobnog, izvode se kablovima preseka 5 x 4 mm2 Cu.

241. 47

Razvodne table instalacija liftova, hidrofora, toplotno predajnih stanica, kotlarnica, suionica, garaa i lokala, napajaju se posebnim vodovima (za svaku razvodnu tablu poseban vod). Preseci napojnih vodova odreuju se na bazi istovremenog optereenja. Razvodne table smetene u podrumu ili suterenu izrauju se od dekapiranog lima u zatiti P43. Za svaku razvodnu tablu vue se poseban vod za napajanje tipa: GO PO ili PP. Vodovi se postavljaju u jednom komadu - bez nastavka. Od razvodnog ormana sa brojilima do razvodnih tabli u stanovima - poloiti po jedan kabl PP 5 x 1,5 mm2 Cu za signalizaciju tarife i ukljuenje-iskljuenje blokiranih potroaa pomou MTK prijemnika.

241. 48

241. 49

241. 5 241. 51 241. 52 241. 53 241. 54

- Razvodne table u stanovima Razvodna tabla u stanu postavlja se u predsoblju na pogodnom mestu. Preporuuje se da se razvodna tabla postavi iznad ili pored ulaznih vrata. Razvodne table izrauju se od dvaput dekapiranog lima plastificiranog ili od plastine mase. U jednoj zgradi postavljaju se sve razvodne table istog tipa, dimenzija, ema, veza i proizvodnje.

- Razvodne table izrauju se za trofaznu elektrinu instalaciju. Sabirnice razvodne table u stanu imaju deo slobodne potronje, deo upravljane potronje (bojler, maina za pranje vea i maina za pranje posua), a u sluaju termoakumulacionog grejanja, i deo termoakumulacionog grejanja. - Na razvodnoj tabli svi osigurai predviaju se topljivi tipa EZ. Na razvodnoj tabli u stanu kod zgrada sa centralnim ili klasinim grejanjem, predvia se mesto za smetaj jednog uklopnog kontaktora, a kod stanova sa termoakumulacionim grejanjem, mesto za smetaj dva uklopna kontaktora. Na razvodnoj tabli u stanu ugraditi elektrino zvonce i signalnu lampu za signalizaciju tarife. Na razvodnoj tabli pored faznih sabirnica predvia se sabirnica za neutralne i sabirnica za zatitne provodnike.

241. 55

241. 56

241.57

241.58 241.59

241. 5(10)

Na razvodnoj tabli grupiu se osigurai za osiguranje strujnih kola - slobodnih i posebno upravljanih potroaa, a u sluaju termoakumulacionog grejanja, posebno termoakumulacionih pei. Trofazna prikljunica sa zatitnim kontaktom ("uko") vezuje se na poseban strujni krug.

241. 5(11) 241. 5(12) 241. 5(13) 241. 6

- Svako strujno kolo u stanu ima svoj neutralni provodnik. Dimenzije razvodne table uslovljene su opremom (brojem osiguraa) i veliinom elektrine instalacije.

- Razvodni ormani za ostale potroae u stambenoj zgradi.

241. 61

Razvodni orman kotlarnice izrauje se od dekapiranog lima zatien od - korozije u izvedbi P43. Na razvodnom ormanu mora biti data kompletna svetlosna signalizacija kao i natpisi za sve prekidae. Na razvodnoj tabli kotlarnice smeta se kompletna zatita od kratkog spoja i preoptereenja. Svi motorni potroai u kotlarnici povezuju se preko prekidaa ili kontaktora na posebne strujne krugove. Na razvodnom ormanu sa unutranje strane vrata postavlja se jednopolna ema.

241. 62 241. 63 241. 64

241. 65

Automatika kotlova postavlja se u posebnom ormanu isporuenom sa - opremom kotlarnice. Projekat automatske regulacije i merenja daje se u sklopu glavnog projekta elektroinstalacija kotlarnice. U razvodnom ormanu kotlarnice ili na ostalim mestima u instalaciji ne ugrauju se kondenzatorske baterije za popravku faktora snage. Razvodni orman toplotne predajne stanice izrauje se od dekapiranog lima zatienog od korozije u izradi P43. Na ormanu izvodi se svetlosna signalizacija rada motora kao i zatita od kratkog spoja i preoptereenja.

241. 66 241. 67

241. 68 241. 69

Na razvodnoj tabli toplotne predajne stanice predvia se uklopni sat za ukljuenje motora pumpi. Motore pumpi u toplotno predajnoj stanici treba ukljuivati preko odgovarajuih kontaktora koji se ukljuuju pomou "GS" prekidaa.

241. 6(10)

Razvodni orman hidrofora ili hidrocila izrauje se od dekapiranog lima - P43, dimenzija prema vrsti i obimu opreme. Orman ima ugraenu svetlosnu signalizaciju kao i zatitu od kratkog spoja i preoptereenja. Putanje motora hidrofora u rad ostvaruje se preko odgovarajuih - kontaktora koji se ukljuuje preko GS prekidaa ili prebacivaa (zvezda trougao) u zavisnosti od snage motora. Kod ulaza u prostoriju kotlarnice predvia se taster za iskljuenje glavnog prekidaa na razvodnom ormanu kotlarnice.

241. 6(11)

241. 6(12) 241. 6(13)

- Sa razvodne table postrojenja hidrofora povezuju se samo motorni

potroai u postrojenju. Osvetljenje prostorije hidrofora povezuje se na tablu opte potronje. 241. 6(14) - U postrojenju hidrofora predvia se prikljuak kompresora za vazduh. Ostvaruje ravnomeran rad pumpi hidroforskog postrojenja. 241. 6(15) 241. 6(16) Kod stambenih zgrada napojni vodovi za hidrofor i jedan lift polau se odvojeno od ostalih vodova u posebnom kanalu. Na zadnjoj etai stambene zgrade postavlja se razvodni orman na koji se vezuje: - zajedniki antenski TV ureaj - ventilator na krovu (ukoliko postoji) - osvetljenje i utinice lift kuice - potroai zajednike potronje na najvioj etai. 241. 7 - Elektrine instalacije u stanu: Elektrina instalacija osvetljenja i prikljuaka za ostala troila u stanu izvodi se provodnicima tipa PP/P i PP poloenim ispod maltera. U sluaju - da su zidovi i tavanice od betona, elektrina instalacija izvodi se provodnicima tipa PP ili P u plastinim cevima postavljenim u zidovima i tavanici prilikom njihove izrade. Izuzetno elektrinu instalaciju u stanovima polagati po zidovima, ali ne vidno. 241. 72 241. 73 - Elektrina instalacija osvetljenja izvodi se provodnicima preseka 1,5 mm2 Elektrina instalacija osvetljenja u garsonjeri, jednosobnom i jednoiposobnom stanu izvodi se sa jednim strujnim krugom.

241. 71

241. 74

U stanovima od dvosobnog do petosobnog elektrina instalacija - osvetljenja izvodi se sa dva strujna kruga. U petosobnim stanovima elektrina instalacija osvetljenja izvodi se sa tri strujna kruga. U svim sobama postavljaju se izvodi i prekidai za serijsko sijalino mesto.

241. 75

241. 76 241. 77

U svim polusobama (manjim sobama) postavlja se izvod i prekida za obino sijalino mesto. U svim prostorijama, osim kupatila, postavlja se plafonsko osvetljenje sa prekidaem kod ulaznih vrata.

241. 78

U kuhinji postavlja se jedno ili dva sijalina mesta u zavisnosti od - arhitektonskog reenja. Sijalina mesta predviaju se sa svetiljkom sijalicom i prekidaem. U kupatilu iznad ogledala i kuhinji iznad radne povrine moe da se postavi fluorescentna svetiljka.

241. 79

241. 7(10)

U ostavi, predsoblju, degamanu, prostoru za ruavanje, prostoru za - domainstvo, kupatilu, WC-u i veim loama postavlja se po jedno sijalino mesto sa odgovarajuom svetiljkom sijalicom i prekidaem. Za zidne svetiljke sa metalnim telom predvia se ila u kablu za uzemljenje mase svetiljke. U kupatilima stanova kod lavaboa postavlja se prikljunica za aparat za brijanje preko transformatora 220/220 V.

241. 7 (11) 241. 7 (12) 241. 7 (13) 241. 7 (14) 241. 7 (15) 241. 7 (16)

- Sve svetiljke moraju biti domae proizvodnje. Elektrina instalacija prikljunica sa zatitnim kontaktom ("uko") i svih izvoda za termike potroae izvodi se provodnicima preseka 2,5 mm2. Sve utinice u stanu postavljaju se tipa prikljunica sa zatitnim kontaktom ("uko"). U kuhinjama predvia se izvod iznad poreta za prikljuak usisnog ventilatora.

241. 7 (17)

U kupatilima, WC-ima bez prirodne ventilacije, (nema prozora) - obezbeuje se prinudna ventilacija. Ukljuenje krovnih ventilatora vri se automatski. U svim sobama predviaju se po tri monofazne prikljunice sa zatitnim kontaktom ("uko"). U svim polu-sobama predviaju se dve monofazne prikljunice sa zatitnim kontaktom ("uko").

241. 7 (18) 241. 7 (19)

241. 7 (20)

U dnevnim sobama kod mesta postavljanja televizora predvia se da jedna od utinica bude prikljunica sa zatitnim kontaktom ("uko").

241. 7 (21)

U kuhinjama se predvia jedna trofazna prikljunica sa zatitnim - kontaktom ("uko"), tri monofazne prikljunice sa zatitnim kontaktom ("uko") i izvod za protoni bojler. Predvideti iznad mesta za tednjak izvod za prikljuak aparata za prinudnu ventilaciju.

241. 7 (22)

U prostoru za ruavanje i predsoblju predvia se po jedna monofazna prikljunica sa zatitnim kontaktom ("uko").

241. 7 (23)

U kupatilima predvia se izvod za bojler, grejalicu i monofazna prikljunica sa zatitnim kontaktom ("uko") za prikljuak maine za pranje vea (ukoliko maina za pranje vea nije predviena na drugom mestu). Ispred kupatila postavljaju se dvopolni prekidai za osvetljenje, bojler, - grejalicu i mainu za pranje vea (ukoliko maina za pranje vea nije predviena na drugom mestu) sa signalnim sijalicama. Izvodi za bojler, grejalicu i mainu za pranje vea vezuju se na posebne strujne krugove. Svi upravljani potroai imaju fiksni prikljuak. Na jedan strujni krug vezuju se najvie etiri monofazne prikljunice sa zatitnim kontaktom ("uko").

241. 7 (24)

241. 7 (25) 241. 7 (26)

241. 7 (27)

Izvod za mainu za pranje vea u kupatilu ili posebnom prostoru za - domainstvo predvia se na visini od 1,6 m od poda, a isti mora biti u nepromoivoj izradi i udaljen najmanje 60 cm od aktivnog toeeg mesta. U stanovima koji nemaju centralno grejanje u dnevnoj sobi predvia se trofazna fiksna prikljunica za prikljuak za elektrino grejanje, a u sobama predvia se po jedna dodatna monofazna fiksna prikljunica na posebnom strujnom kolu. (Svaka prikljunica koja slui za prikljuak termoakumulacionih pei nalazi se sama na strujnom kolu). U stanovima koji nemaju centralno grejanje u dnevnoj sobi predvia se trofazni fiksni prikljuak za elektrino grejanje a u sobama se predvia po jedan dodatni monofazni prikljuak na posebnom strujnom kolu. (Svaki prikljuak za termoakumulacione pei nalazi se na strujnom kolu).

241. 7 (28)

- Od ormana koncentracije do pojedinih stanova, kao i u stanu, instalacija

telefona polae se u cevi. 241. 7 (29) U svakom stanu predvia se po jedan prikljuak za direktnu telefonsku liniju.

241. 7 (30) 241. 7 (31) 241. 7 (32) 241. 7 (33) 241. 7 (34) 241. 7 (35)

U stanovima veim od trosobnog predviaju se dva prikljuka za telefon - paralelno vezana na istu liniju, i to u predsoblju i jednoj od spavaih soba ili degamanu. - Prikljuak za telefon predvia se obavezno u predsoblju stana. Privodni prikljuni kabl predvia se takvog kapaciteta da obezbeuje prikljuak telefona u svakom stanu. Telefonske instalacije uzemljuju se na sabirnu stanicu za ujednaavanje potencijala zgrade. Svaki stan ima instalaciju kablovske distribucije radio i televizijskog programa ili zajednikog antenskog sistema. Svaki stan veliine do dvoiposobnog mora da ima najmanje jednu prikljunicu za radio i televizijski program. Stan vei od dvoipisobnog mora imati najmanje dve prikljunice za radio i televizijski program.

241. 7 (36) 241. 7 (37

Na prikljunici u stanu mora postojati mogunost prijema radio i televizijskog programa Radio-televizije Beograd. Za distribuciju radio i televizijskog programa izvodi se instalacija sa koaksijalnim kablom uvuenim u plastinu cev u zidu.

241. 7 (38)

Projekat elektrine instalacije distribucije radio i televizijskog programa mora da je izgraen prema Pravilniku o tehnikim normativima za - kablovske distribucione sisteme i zajednike antenske sisteme ("Slubeni list SFRJ", broj 66/87) i da se na isti pribavi saglasnost Radio-televizije Beograd. Svaki stan ima elektrinu instalaciju zvune signalizacije ulaza u stan. Elektrina instalacija se sastoji od tastera postavljenog ispred ulaza u stan i elektrinog zvonca. Elektrino zvonce treba da ima mogunost ukljuenja i preko tastera postavljenog ispred ulaza u zgradu. U stanu moe da se predvidi i kombinacija kunog telefona "kapija-stan" i

241. 7 (39)

taster za deblokiranje elektrine brave na ulaznim vratima u stambenu zgradu. 241. 8 241. 81 241. 82 241. 83 241. 84 - Elektrine instalacije opte potronje Stepenite, podesti, hodnici i ulazni hol osvetljavaju se svetiljkama sa sijalicama sa uarenim vlaknom. Stepenino osvetljenje ukljuuje se pomou tastera i stepeninog automata. Na tabli opte potronje predvia se prekida preko koga je mogue premostiti stepenini automat. Elektrina instalacija osvetljenja stepenita izvodi se pomou kablova preseka 1,5 mm2.

241. 85 241. 86 241. 87

Kod zgrade sa vie spratova, u zavisnosti od broja svetiljki, predvia se - jedan ili vie stepeninih automata za ukljuenje osvetljenja a moe se izvesti preko jednog automata i kontaktora. - Srednja jaina osvetljenja na stepenitu iznosi najmanje E = 50 lx. U stepenitima (zgrade bez dizel-agregata) gde se predvia nuno svetlo, - predviaju se odvojene svetiljke za nuno svetlo i posebno se obeleavaju. Tasteri za stepenino osvetljenje predviaju se sa fluorescentnim ploicama. Kod ulaza u stambenu zgradu predvia se prvo sijalino mesto sa posebnim prekidaem za trajno ukljuenje.

241. 88 241. 89

241. 8 (10)

Kod stambenih zgrada gde nije obezbeeno dnevno prirodno osvetljenje - stepenita, za sluaj nestanka napona iz gradske mree predvia se sigurnosno osvetljenje iz elinih AKU baterija. Kod stambenih zgrada sa preko pet nadzemnih etaa gde je obezbeeno - dnevno osvetljenje stepenita u sluaju nestanka napona predvia se nuno osvetljenje iz elinih AKU baterija. Kod stambenih zgrada ija je visina preko deset nadzemnih etaa, - osvetljenje stepenita u sluaju nestanka napona iz mree predvia se pomou dizel elektrinog agregata.

241. 8 (11)

241. 8 (12)

241. 8 (13)

AKU baterija za napajanje sigurnosnog osvetljenja stepenita obezbeuje - najmanje estoasovno napajanje osvetljenja, a mora da ima ureaj za automatsku regulaciju napona. Merenje potronje elektrine energije osvetljenja stepenita registruje se preko brojila opte potronje. elina AKU baterija za napajanje sigurnosnog osvetljenja smeta se u orman od dekapiranog lima ili posebnu prostoriju.

241. 8 (14) 241. 8 (15)

241. 8 (16)

Osvetljenje zajednikih prostorija u podrumu (ostave, deponije smea, - suionica, garae) predvia se sa jainom osvetljenja od 50 lx i svetiljkama u OG izradi. Prostorija kotlarnice, hidrofora, toplotno predajnih stanica i mainskih - kuica za lift, osvetljavaju se jainom osvetljenja od 150 lx. Obavezno se predvia svetiljka za osvetljaj instrumenata. U svim zajednikim prostorijama predvia se plafonsko osvetljenje sa odgovarajuim prekidaima pored ulaznih vrata. U prostorijama za okupljanje stanara predvia se prikljuak za dodatno osvetljenje (broj se usklauje sa namenom i kapacitetom). U prostorijama za okupljanje stanara predvia se prikljuak za elektrine aparate (TV, radio, razne maine). U prostoriji za okupljanje stanara koju koristi vie od 20 domainstava predvia se prikljuak za telefon.

241. 8 (17)

214. 8 (18) 241. 8 (19) 241. 8 (20) 241. 8 (21)

241. 8 (22)

U lokalima koji se nalaze u stambenoj zgradi predvia se elektrina instalacija osvetljenja, monofazne prikljunice sa zatitnim kontaktom ("uko"), izvod za svetleu reklamu, prikljuak za telefon i prikljunu kutiju za TV i radio antenu. - Elektrina instalacija prinudne ventilacije: Predvia se prikljuak i ugradnja ventilatora na vrhu sabirnih ventilacionih kanala. Ukljuivanje se vri automatski. Regulisanje rada ventilatora vri se pomou satnog mehanizma.

241. 9 241. 91 241. 92 241. 93

- Ventilacioni kanali sa jednim prikljukom mogu imati instalaciju za

prinudnu ventilaciju u samoj prostoriji. 241. 94 241. 95 241. (10) Izbor ventilatora se vri po usvajanju sistema provetravanja i izradi preciznog prorauna o potrebnim kapacitetima i performansama ureaja. Prinudna ventilacija ugrauje se u kuhinji ako se nalazi u sreditu stana, WC-u i kupatilu ako se ventiliraju preko ventilacionih kanala. Elektrina instalacija zvune signalizacije ulaza u stambenu zgradu i stan:

241. (10) 1

Predvia se elektrina instalacija zvune signalizacije ulaza u stan. Elektrina instalacija obuhvata tastere u stepeninom prostoru pored - ulaznih vrata u stan, ispred (pored) ulaznih vrata u stambenu zgradu, kao i elektrino zvonce smeteno na razvodnoj tabli u stanu. Tasteri se paralelno vezuju. Preporuuje se ugradnja elektrinih brava na ulaznim vratima u zgradu sa - komandom iz svih stanova, kao i izgradnja kunog telefona za sporazumevanje posetioca i stanara. - Elektrina instalacija zajednike radio i TV antene: Svaka stambena zgrada ima zajedniku radio i TV antenu sa pojaivakim ureajem. Antenski ureaji i instalacija predviaju se za prijem I, II i III programa TV kao i programa svih radio talasnih duina. Poseban antenski ureaj ugrauje se za svako stepenite ili lamelu iste stambene zgrade.

241. (10) 2 241. (11) 241. (11) 1 241. (11) 2 241. (11) 3

241. (11) 4

U stambenim naseljima ili stambenim blokovima preporuuje se zajednika kablovska televizija sa jednim centralnim prijemnim - pojaivakim ureajem koji omoguava prijem TV programa i drugih centara van Beograda. Svi stanovi u naselju-bloku spajaju se kablovski sa ureajem. Antenski pojaivaki ureaj postavlja se u stepeninom prostoru zadnje etae stambene zgrade.

241. (11) 5 241. (11) 6 241. (12)

- Radio-TV antena se uzemljuje na temeljni uzemljiva. - Elektrina instalacija signalizacije poara:

241. (12) 1 241. (12) 2

Sve stambene zgrade sa preko etiri nadzemne etae imaju elektrinu instalaciju zvunog javljanja poara.

- Zvuna instalacija poara obuhvata sirene i tastere za ukljuivanje sirena. Na svake etiri etae predvia se po jedna sirena. Tasteri za ukljuivanje sirena, smetaju se u kutiju sa staklenim poklopcem i postavljaju na svakoj etai.

241. (12) 3 241. (13) 241. (13) 1 241. (13) 2 241. (13) 3

Elektrina instalacija i oprema signalizacije poara predvia se za napon 24 V.

- Elektrina instalacija kotlarnice: Elektrina instalacija osvetljenja projektuje se sa fluorescentnom rasvetom i instalacijom u OG izradi.

- Jaina osvetljenja u kotlarnici iznosi Ecp = 150 lx. Elektrina instalacija motornog razvoda projektuje se po zidu na - obujmicama i elinim cevima prema tehnologiji rada kotlarnice i podacima i zahtevima iz mainskog dela projekta kotlarnice. Razvodna tabla sa osiguraima, prekidaima, kontaktorima, signalizacijom ukljuenja, iskljuenja, kvara i dr. izrauje se od - dekapiranog lima u vodonepropustivoj izradi a ugrauje se na pristupanom mestu u samoj kotlarnici. Ispred razvodnog ormana ostavlja se slobodan manipulativni prostor irine 1,2 m. - Elektrina instalacija toplotne predajne stanice. Elektrina instalacija motornog razvoda toplotne predajne stanice projektuje se prema tehnolokoj emi mainskog dela.

241. (13) 4

241. (14) 241. (14) 1

241. (14) 2

U razvodnoj elektrinoj tabli pored zatite od kratkog spoja i - preoptereenja, ugrauju se odgovarajui kontaktori za regulisanje rada elektrinog motora pumpi. Ugrauje se uklopni asovnik preko koga se automatski u odreenim vremenskim intervalima vri ukljuivanje postrojenja. Toplotna predajna stanica ima svoju odvojenu razvodnu tablu smetenu u prostoriji sa mainskom opremom.

241. (14) 3 241. (14) 4

241. (15)

Elektrina instalacija ureaja za poveanje pritiska u vodovodnoj instalaciji:

241. (15) 1

Elektrina instalacija motornog razvoda ureaja za poveanje pritiska - vode projektuje se prema snazi, vrsti i dispoziciji potroaa i tehnologiji rada ureaja. Kompletna zatita od kratkog spoja, preoptereenja i signalizacija smeta se u poseban limeni razvodni orman u vodonepropustivoj izradi. U prostoriji se predviaju dve monofazne prikljunice sa zatitnim kontaktom ("uko") i osvetljenje jaine osvetljenja Esr = 150 lx.

241. (15) 2 241. (15) 3 241. (15) 4 241. (15) 5 241. (15) 6 241. (16) 241. (16) 1

- Celokupna elektrina instalacija izvodi se u P43 izradi. U sluaju nestanka napona u gradskoj elektrinoj mrei predvia se napajanje ureaja elektrinom energijom iz dizel-elektrinih agregata. Elektrina instalacija izvodi se u OG izradi po zidu u vodonepropustivoj izradi.

- Elektrina instalacija dizel-elektrinog agregata: Sve stambene zgrade sa vie od 10 nadzemnih etaa imaju dizel-elektrini agregat, hlaen vazduhom.

241. (16) 2

Dizel-elektrini agregat raspolae sa elektrinom snagom za pokrie - potreba opteg osvetljenja u stepeninom prostoru, jednog putnikog lifta, ureaja hidrocila ili hidrofora i toplotne podstanice. Prostorija za smetaj dizel-elektrinog agregata zvuno se izoluje od stanova zbog buke. Dizel agregat koji se smeta u stambenu zgradu kapsluje se protiv buke, tako da buka ne prelazi vrednost od 70 dB na 1 m od agregata.

241. (16) 3 241. (16) 4

241. (16) 5

Dimenzije prostorije za smetaj dizel-elektrinog agregata usklauju se sa - tipom i veliinom agregata, pri emu se obezbeuje manipulativni prostor irine 1,2 m izmeu kapsule i zida prostorije. Prostorija za smetaj dizel-elektrinog agregata ima propisnu prinudnu ventilaciju (dovod i odvod) vazduha.

241. (16) 6 241. (16) 7

- U prostoriji za smetaj dizel-elektrinog agregata predvia se mesto za

ugradnju dnevnog rezervoara goriva, a u blizini zgrade mesto i sezonski rezervoar za smetaj goriva. 241. (16) 8 241. (16) 9 Temelj za smetaj dizel-elektrinog agregata konstruktivno se izoluje od konstrukcije zgrade radi onemoguavanja prenosa buke. Vrata na prostoriji agregata ugrauju se metalna i otporna protiv poara za vreme od 3 h.

241. (16) (10)

U okviru projekta elektrinih instalacija dizelelektrinog agregata predvia se veza razvodnog ormana agregata sa emom razvodnog ormana napajanim iz distributivne elektrine mree a preko koga se napajaju nuni potroai (polje nune potronje). Takoe se projektuje ureaj za automatsko iskljuivanje i ukljuivanje napajanja nune potronje iz distributivne mree. - Transformatorska stanica 10/04 kV: Elektromontani i graevinski deo transformatorske stanice projektuje se i izvodi prema vaeim tehnikim propisima, "Propisima i preporukama EDB", vaeim JUS-evima za opremu, odnosno u nedostatku JUS-a odgovarajuim IEC ili VDE propisima. Transformatorska stanica ugrauje se u sklopu prateih objekata, kao odvojeni graevinski objekat, ili u sklopu stambene zgrade.

241. (17) 1

241. (17) 2

241. (17) 3

U sluaju smetaja transformatorske stanice u stambenu zgradu projektant - elektrinih instalacija sa projektantom spoljne elektrine mree usaglaava mesto prikljuka u transformatorskoj stanici. Transformatorska stanica ima normalan kolski prilaz radi omoguavanja brze i efikasne zamene i remonta opreme.

241. (17) 4

241. (17) 5 241. (17) 6 241. (17) 7 241. (17) 8

Transformatorska stanica ima tri elektromontana dela: transformator - 10/04 kV; postrojenje niskog napona 0,4 kV; i postrojenje visokog napona 10 kV. - Postrojenja visokog i niskog napona mogu se smestiti u istu prostoriju. - Transformatori mogu da se smeste u posebnu prostoriju. Transformatorska stanica ima efikasnu prirodnu ventilaciju koja omoguava normalan rad transformatora i ureaja.

241. (17) 9

Kroz transformatorsku stanicu ne dozvoljava se prolaz drugih instalacija kao to su: vodovod, kanalizacija, grejanje, telefon i dr.

241. (17) (10) 241. (17) (11) 241. (17) (12)

Transformatorska stanica koja se smeta u sklopu graevinskog objekta zvuno se izoluje od ostalog dela zgrade (temelj transformatora se odvaja od konstrukcije zgrade, a zidovi izoluju odgovarajuim materijalom koji priguuje buku). Snaga transformatora 10/04, kV za potrebe stanovanja tipizirana je na 630 kVA i 1000 kVA. Sve transformatorske stanice su na 10 kV strani prolaznog tipa, radi mogunosti dvostranog napajanja. Prostor trafostanice obuhvata: a) Prostor za smetaj transformatora irine 190 cm, dubine 250 cm, visine 280 cm sa dvokrilnim vratima dimenzija 160/250 cm. b) Prostor za smetaj postrojenja niskog napona irine 250 cm, dubine 200 cm visine 280 cm sa jednokrilnim vratima dimenzija 110/250 cm. c) Prostor za smetaj postrojenja visokog napona irine 360 cm, dubine 200 cm, visine 280 cm sa vratima dimenzija 110/250 cm. Varijanta: ako je postrojenje niskog i visokog napona u istoj prostoriji onda su dimenzije: irina 400 cm, dubina 250 cm, visina 280 cm sa vratima dimenzija 110/250 cm.

241. (18) 241. (18) 1 241. (18) 2 241. (18) 3 241. (18) 4 -

Gromobranska instalacija: Sve stambene zgrade sa vie od tri nadzemne etae imaju zatitu od atmosferskih pranjenja. Zatita od atmosferskog pranjenja na stambenim zgradama izvodi se klasinom gromobranskom instalacijom. Gromobranska instalacija izvodi se po odredbama "Pravilnika o tehnikim propisima o gromobranima ("Sl. list SFRJ", br. 13/1968).

- Gromobranska instalacija uzemljuje se na temeljni uzemljiva zgrade. Pri projektovanju gromobranske instalacije uzemljuju se svi metalni delovi na krovu zgrade. Za vertikalne vodove koristi se gvozdena armatura u stubovima zgrada ili drugi gvozdeni delovi nosee i fasadne konstrukcije.

241. (18) 5

241. (18) 6 241. (19)

Kod eventualnog korienja gvozdene pocinkovane (FeZn) trake za - spustove, ista se obavezno ubetonira u stubove konstrukcije zgrade, da bi se izbeglo vidno voenje po fasadi. - Instalacija uzemljenja: Kao zatitna mera od previsokog napona dodira stambenih i drugih prateih zgrada primenjuje se nulovanje ako su ispunjeni uslovi predvieni Pravilnikom o tehnikim normativima za zatitu niskonaponskih mrea i pripadajuih transformatorskih stanica ("Sl. list SFRJ", br. 13/78). Sve nove elektrine instalacije ili one koje se rekonstruiu izvode se tako da se omogui prelaz na nulovanje i tamo gde uslovi za primenu nulovanja nisu ispunjeni. To se postie na taj nain to se kao sistem zatite privremeno primenjuje zatitno uzemljenje koje se preko sabirnice za izjednaavanje potencijala vezuje za temeljni ili zajedniki uzemljiva. U sluaju nulovanja u razvodnim ormanima i prikljunim kutijama u - zgradama stavlja se vidno upozorenje da je kao zatita primenjeno nulovanje. Temeljni uzemljiva je osnovni uzemljiva zgrade. Na njega se preko - sabirnice za izjednaavanje potencijala, vezuju zatitni vodovi svih instalacija zgrade. Svaka novoprojektovana zgrada ima temeljni uzemljiva izveden prema "Propisima i preporukama" EDB.

241. (19) 1

241. (19) 2

241. (19) 3

241. (19) 4

241. (19) 5

Sabirnica za izjednaavanje potencijala smeta se u posebnu metalnu - kutiju koja se postavlja na pristupano mesto u podrumu ili suterenu zgrade. Na sabirnicu za izjednaavanje potencijala vezuje se sa mogunou razvezivanja: - zemljovod od temeljnog uzemljivaa, - veza sa zatitnom sabirnicom prikljune kutije EDB, veza sa sabirnicom zatitnog voda ormana za brojila (ako je zgrada bez prikljune kutije),

- veza sa vodovodnom instalacijom,

- veza sa instalacijom centralnog grejanja, - veza sa metalnom kanalizacijom, - veza sa uzemljenjem lifta, - veza sa gromobranskom instalacijom, - veza za uzemljenje zajednike radio i TV antene, - veza za uzemljenje instalacije telefona, - veza sa ostalim metalnim delovima zgrade. 241. (19) 6 Na zatitnu sabirnicu u prikljunoj kutiji EDB spaja se stezaljkama sa mogunou razvezivanja:

a) Zatitni provodnik elektrine instalacije zgrade. b) Izolovani provodnik - veza sa sabirnicom za izjednaavanje potencijala. v) Veza metalnim omotaem i mehanikom zatitom kablova (u sluaju primene pomenutih kablova).

Uzemljenje prikljune kutije odnosno zemljovodnog voda (u sluaju g) primene kabla bez metalnog omotaa i mehanike zatite kao i u sluaju da nisu ispunjeni uslovi nulovanja). Na sabirnicu nultog provodnika u prikljunoj kutiji EDB spaja se: a) Nulti provodnik elektrine mree EDB. b) Neutralni provodnik elektrinih instalacija zgrade. U sistemu nulovanja spaja se sabirnica zatitnog i sabirnica neutralnog odnosno nultog provodnika. Posle ovog spajanja zatitni i nulti provodnik ne spajaju se vie u zgradi. 241. (19) Provodnik za izjednaavanje potencijala izoluje se i ima presek koji je jednak 7 ili vei od preseka nultog ili neutralnog provodnika napojnog voda zgrade. 241. (19) - Zatitni provodnik izmeu prikljune kutije EDB i ormana za brojila polae 8 se u sklopu napojnog voda ili kao poseban provodnik. Zatitni provodnik je

istog preseka kao i neutralni provodnik napojnog voda zgrade. Zatitni provodnik u ormanu sa brojilima vezuje se za posebnu sabirnicu, 241. (19) - "sabirnicu zatitnog voda". Ako se zatitni provodnik polae za vie ormana 9 sa brojilima on se putem otcepa kruto vezuje za sabirnice. U sluaju da je orman sa brojilima direktno spojen sa kunim prikljukom (bez prikljune kutije EDB) odnosno sa niskonaponskom razvodnom tablom TS, zatitne sabirnice ormana sa brojilima spajaju se direktno sa sabirnicama za izjednaavanje potencijala preko provodnika za izjednaavanje potencijala. Provodnik se izoluje i ima presek jednak ili vei od preseka neutralnog provodnika napojnog voda zgrade. Razvodne table u stanu, razvodni ormani: Zatitni provodnik izmeu ormana 241. (19) sa brojilima i razvodnih tabli odnosno ormana, polae se kao izolovani (10) provodnik u sklopu napojnog voda ("peta ila") ili kao poseban provodnik. Zatitni provodnik je istog preseka kao i neutralni provodnik napojnog voda. U razvodnoj tabli, odnosno ormanu, postavljaju se posebne sabirnice za prikljuenje zatitnih provodnika strujnih kola. 241. (19) - Na zatitnu sabirnicu razvodne table prikljuuje se: (11) a) Metalna kuita svih elektrinih aparata b) Svi metalni delovi koji se po propisu tite od napona dodira. 241. (19) Za vezu izmeu zatitne sabirnice i prikljunice postavlja se poseban (12) provodnik, zajedno sa nultim i faznim provodnikom. U kupatilu se postavlja kutija za uzemljenje, preko koje se uzemljuju kada i 241. (19) - drugi metalni delovi koji ne pripadaju elektrinoj instalaciji, a mogu doi pod (13) napon. 242 242. 1 242. 11 242. 12 - GREJANJE STANA I ZGRADE - Opte odredbe U svim stambenim jedinicama i u zajednikim prostorijama koje su namenjene boravku stanara predvia se instalacija centralnog grejanja.

- Postoji vie sistema instalacije, centralnog grejanja. U stambenim zgradama za kolektivno stanovanje, po pravilu, primenjuje se dvocevni sistem sa

prinudnom cirkulacijom i sa temperaturom vode: - u odvodnom vodu 90oC, - u povratnom vodu 70oC, pri spoljnoj projektnoj temperaturi od -15oC. Mogu se primeniti i drugi sistemi centralnog grejanja, ukoliko su takvi sistemi: - uslovljeni potrebama investitora i krajnjeg korisnika, - tehniki prilagoeni sistemu daljinskog grejanja, - ekonomski opravdani, - pouzdani sa sanitarno-higijenskog gledita, - osvojeni od strane domaih proizvoaa, autonomni i bez negativnih posledica na ostale sisteme kako u samoj zgradi, tako i u sistemu daljinskog snabdevanja toplotnom energijom.

242. 13

Instalacija centralnog grejanja zgrade prikljuuje se preko predajno-prijemne stanice na sistem daljinskog grejanja. Pre poetka projektovanja instalacije centralnog grejanja pribavlja se energetska saglasnost i uslovi prikljuka od nadlene organizacije, koja vri isporuku toplotne energije. U svakoj predajno-prijemnoj stanici postavlja se odgovarajui atestirani - mera utroka toplotne energije (kalorimetar), kako za grejanje zgrade, tako i za centralnu pripremu sanitarne tople potrone vode (ukoliko je ima). Zbog etapnosti izgradnje sistema daljinskog grejanja (etapno obezbeenje toplotnog konzuma), mogu se graditi privremene toplane potrebnog kapaciteta za odgovarajuu etapu, shodno l. 4 i 5 Odluke o snabdevanju grada toplotnom energijom, Sl. list grada Beograda, br. 19/78 i 16/69. U usamljenim stambenim zgradama za kolektivno stanovanje i porodinim stambenim zgradama, koje u momentu zavretka izgradnje nemaju uslova da - se prikljue na sistem daljinskog grejanja, ili e se prikljuiti u roku duem od 24 meseca mogu se graditi sopstveni (lokalni) toplotni izvori (kotlarnice) o emu odluuje nadlena Skuptina optine. - Skuptina optine u roku od 30 dana od primljenog zahteva izdaje uslove (opte i tehnike) za izgradnju lokalnog toplotnog izvora (kotlarnice), vodei

242. 14

242. 15

242. 16

242. 17

pri tome rauna o svim vaeim propisima za ovu vrstu gradnje. Zagrevanjem prostora i prostorija u stanu, u zavisnosti od namene, postiu se vrednosti od 20 do 24o C, sa izuzetkom WC kabine gde se postiu nie vrednosti. Spoljna projektna temperatura za podruje Beograda iznosi +15o C. Proraun gubitaka toplote, u prostorijama koje se greju, vri se prema normama DIN 4701 od 1983. godine, ukljuujui i gubitke toplote od prodiranja spoljnjeg-sveeg vazduha usled podpritiska ostvarenog prinudnom ventilacijom delova stana (ako ovoga ima). Gubici toplote, usled prinudne ventilacije delova stana, ne sabiraju se sa gubicima toplote usled dejstva vetra. Ukoliko su gubici toplote usled prinudne ventilacije delova stana vei od gubitaka toplote usled dejstva vetra, razlika se nadoknauje poveanjem povrine grejnog tela. Vrednost koeficijenta prolaza toplote "k" izraunava se u graevinskom projektu i kopija prorauna prilae u projektu centralnog grejanja. Nivo toplotne zatite zgrade usklauje se sa merama o racionalnom korienju toplotne energije (JUS U. J. 5.600).

242. 18

242. 19

242. 1(10) 242. 1(11) 242. 1(12) 242. 1(13)

U svakoj stambenoj jedinici, koja ima instalaciju centralnog grejanja, obezbeuje se najmanje jedan prikljuak na dimnjaki kanal za jedno loee meste za vrsto gorivo i to u prostorijama stana koja je pristupana svim lanovima domainstva (dnevna soba, prostorija za ruavanje). Dimenzionisanje horizontalnih i vertikalnih cevovoda vri se detaljno, kako bi se dobila uravnoteena cevna mrea. Viak pritiska priguava se duploregulirajuim navijcima, ventilima sa prethodnom regulacijom na usponskim vodovima (odvodni i povratni) i prigunim blendama na glavnim horizontalnim granama. Numeriki podaci za regulaciju iz prorauna upisuju se u emu usponskih vodova Za zgrade vie od 35 m, raunajui od najnie etae, predvia se tehnika - etaa, radi podele zgrade na dve hidrauline zone po visini. Najmanja visina tehnike etae iznosi 1,50 m.

242. 1(14)

242. 1(16)

Predvia se zoniranje zgrade i zonska automatska regulacija instalacije centralnog grejanja prema stranama sveta i prema visini zgrade. Davai impulsa, koji treba da funkcioniu na osnovu spoljne temperature, vetra i sunevog zraenja postavljaju se na odgovarajuim mestima na fasadi

zgrade tako da se omogui kvalitetna automatska regulacija. 242. 1(17) 242. 1(18) 242. 2 242. 21 Zatita instalacije centralnog grejanja izvodi se u skladu sa odredbama JUS - M. E7.200, JUS M. E7.201 i JUS M. E7 203 kao i Pravilnika o parnim kotlovima i sudovima pod pritiskom, "Sl. list SFRJ" br. 1/1957 i 7/1972. Za uraene projekte instalacija centralnog grejanja stambenih zgrada - pribavljaju se saglasnosti i od nadlenih organizacija a u skladu sa Zakonom o investicionoj izgradnji. - Posebne odredbe Zagrevanjem prostora i prostorija u stanu i zgradi obezbeuju se sledee vrednosti: a) Prostorije u stanu: prostorije za dnevni boravak, spavanje, pripremanje hrane, ruavanje, komuniciranje u stanu. + 20oC + 15oC + 22oC do + 24oC

- domainstvo - WC kabina - WC kupatilo sa i bez WC olje - ostava u stanu se ne greje b Prostorije u zgradi: ) - prostorija kunog saveta - suionica vea sa provetravanjem - suionica vea bez provetravanja - hidrofor postrojenja - soba loaa - prirune radionice

+ 18oC + 16oC + 20oC + 10oC + 20oC + 18oC

- poslovne prostorije - kancelarije - lokali magacinske prostorije u sklopu lokala (ukoliko ne postoje posebni zahtevi)

+ 20oC + 20oC + 20oC + 10oC + 5oC + 20 oC

- garae - ateljei - stepenita, toplotne predajne stanice i ostave se ne greju 242. 22 242. 221 - Toplotna predajna stanica -

Za potrebe daljinskog grejanja u stambenoj zgradi predvia se posebna prostorija, koja se, po pravilu, nalazi u najnioj etai u zgradi.

242. 222

Predaja i prijem toplote u zgradi zahteva dva prostora, koji se nalaze u - direktnom kontaktu. Prijem toplote zahteva direktan kontakt sa eksterijerom, a predaja toplote sa unutranjim prostorom u zgradi. Preporuene dimenzije prostora za instalacije toplotnih predajnih stanica (koje mogu da obezbede najiri izbor opreme) su sledei: a) Direktno prikljuenje na postrojenja daljinskog grejanja ili blokovske kotlarnice:

242. 223

- predajna stanica (primarna) = 4,5 x 2,0 x 2,5 m - prijemna (sekundarna) bez pripreme tople vode = 4,5 x 2,0 x 2,5 m b) Indirektno prikljuenje na postrojenja daljinskog grejanja ili blokovska kotlarnica:

- predajna stanica (primarna) = 5,0 x 2,0 x 2,5 m - prijemna (sekundarna) bez pripreme tople vode = 5,0 x 3,5 x 2,5 m - prijemna (sekundarna) sa pripremom tople vode = 5,0 x 5,0 x 2,5 m

242. 23 242. 231 242.232 242. 24 242. 241

- Lokalne kotlarnice Lokalne kotlarnice sa potrebnim prateim prostorom projektuju se i grade u skladu sa propisom DIN 4755.

- Proraun svetlog preseka dimnjaka radi se u skladu sa propisom DIN 4705. - Cevna mrea Polaganje horizontalnog cevovoda kod instalacija centralnog grejanja moe biti slobodno ili u kanalima.

242. 242

Horizontalni cevovod polae se tako da omoguava poduna i poprena - pomeranja, koja nastaju usled toplotnih istezanja cevi. Nagib horizontalnog cevovoda se predvia od 3-50. Za nosee elemente cevovoda, koji slue kao klizni oslonac meusobno rastojanje se odreuje u zavisnosti od prenika cevovoda. Horizontalni cevovod, kroz negrejane prostorije, izoluje se odgovarajuom izolacijom.

242. 243 242. 244

242. 245

Usponski vodovi (odvodni i povratni) i prikljuci za grejna tela vode se - vidno. Pri odreivanju mesta za usponske vodove nastojati da se na svaki usponski vod mogu vezani po dva grejna tela na jednom spratu. Usponski vodovi i prikljuci za grejna tela, koji su zbog nemogunosti drugog naina polaganja, postavljeni u ljebovima ili zidu, posle uspeno - izvrene probe na pritisak, iste se od povrinske korozije i neistoe, premazuju odgovarajuim zatitnim sredstvom, a zatim obavljaju talasastom hartijom, koja se za cev privruje icom. Usponski vodovi i prikljuci za grejna tela fiksiraju se odgovarajuim brojem cevnih obujmica.

242.246

242.247 242.248 242.249

- Usponski odvodni vod postavlja se sa leve strane. Na mestu prelaza (ukrtanja) prikljuka za grejno telo sa usponskim vodom, isti se izvodi sa lukom.

Na mestima prolaza usponskih vodova kroz meuspratnu konstrukciju, cevi 242.24(10) - se obavljaju talasastom hartijom, izuzev u kupatilima i WC kabinama, gde se na prolazu postavljaju aure veeg prenika radi slobodnog kretanja cevi.

Duina aure odreuje se tako da posle izrade poda viri 2 cm iznad istog. 242.24(11) - Prikljuci za grejna tela ne izvode se krai od 300 mm. 242.24(12) Na mestima prolaza prikljuaka, za grejna tela kroz pregradne zidove, cevi se obavljaju talasastom hartijom, a na izlaznim mestima postavljaju rozetne.

Ukoliko se horizontalni cevovod polae u kanale onda su dimenzije kanala takve, da omoguavaju postavljanje cevovoda, izolacije i armature sa 242.12(13) potrebnim nagibom (usponom) i mogunou odgovarajueg istezanja. Iznad kanala predvia se montana ploa. Za sve cevi horizontalnog i vertikalnog cevovoda pribavlja se atest koji 242.24(14) - odgovara JUS C.B5.221, JUS C.B5.225, JUS C.B5.240, odnosno DIN-u 2440 i 2441, odnosno 2448. 242.24(15) Ako je u graevinskom projektu predvien neki materijal, koji tetno deluje na cevi pri dodiru sa njim, onda se cevi tite na odgovarajui nain.

Za pravilno odvoenje vazduha iz instalacija centralnog grejanja, svi 242.24(16) - cevovodi kod donjeg razvoda vode se, po pravilu, sa usponom u pravcu kretanja fluida. Za toplovodno grejanje i donji razvodni sistem, odvoenje vazduha iz instalacije izvodi se preko cevne mree na najviem spratu zgrade, a 242.24(17) - isputanje vazduha vri se preko vazdunih sudova ili preko sudova za irenje vode. Sudovi za isputanje vazduha i sudovi za irenje vode postavljaju se izvan stambenih prostorija. U izuzetnim sluajevima dozvoljava se isputanje vazduha preko 242.24(18) - automatskih vazdunih ventila, postavljenih na zadnjem radijatorskom lanku poslednjeg sprata. Cevi se spajaju zavarivanjem, prirubnicama ili fazonskim delovima. 242.24(19) - Zavarena mesta cevovoda ne smeju biti u meuspratnoj konstrukciji ili u prolazu kroz zid. Za zgrade vie od 8 spratova kompenzacija toplotnih istezanja usponskih vodova reava se ugradnjom aksijalnih kompenzatora. Kompenzatori se 242.24(20) postavljaju na sredini svakog usponskog voda (odvodni i povratni) izmeu dve vrste take, ije meusobno rastojanje ne sme prei duinu od 18,0 m. 242.25 - Grejna tela

242.251

Kao grejna tela mogu se primenjivati radijatori, registar od glatkih cevi i - ostala grejna tela, kod kojih se promena kapaciteta u funkciji promene temperature vode menja slino kao kod lankastih radijatora. Za sva grejna tela koja se ugrauju obavezan je prospekt sa podacima o - odavanju toplote za toplovodno grejanje, dimenzijama grejnog tela, teini, sadraju vode i dozvoljenom najveem radnom pritisku. Za sva grejna tela obavezan je atest jedne od nadlenih organizacija za ispitivanje termikih i tehnolokih kvaliteta. Sva grejna tela postavljaju se u vertikalnoj ravni sa nagibom za odvoenje vazduha.

242.252

242.253 242.254 242.255 242.256

- U jednom sistemu grejanja, ugrauju se grejna tela istog tipa. - Kod ugradnje radijatora ispunjavaju se sledei uslovi: - odstojanje od zida do zadnjeg dela radijatora iznosi najmanje 50 mm, odstojanje donje povrine radijatora od poda iznosi 70-120 mm, zavisno od visine parapeta, veliina prostora iznad radijatora zavisi od naina njegove ugradnje, tj. da li je slobodan ili je nad njim postavljena daska, ili se nalazi u nii.

242.257

Ako se radijator ugrauje u niu ili se iznad radijatora postavlja daska, onda najmanje odstojanje od gornje povrine radijatora do svoda nae odnosno od donje ivice daske iznosi 70-120 mm, tj. iste je veliine kao prostor od poda do radijatora. Kod odstupanja od normalne ugradnje radijatora, vri se preraunavanje - grejne povrine primenom korekcionog faktora za nain ugradnje (maska nia). Kod ugradnje radijatora na konzole, iste se postavljaju tako da se radijator oslanja a ne da visi na konzoli.

242.258

242.259

242.25(10) - Broj konzola i draa odreuje se prema veliini i tipu grejnog tela. Kod ugradnje radijatora u nie vodi se rauna da duina nie bude dovoljna 242.25(11) - za smetaj radijatora i njegovog ventila i da ima dovoljan zazor za slepu stranu a da je pri svemu poloaj radijatora simetrian.

242.25(12) 242.25(13) 242.25(14) -

Svi radijatori se isporuuju od proizvoaa, zatieni osnovnim premazom (grundirani), radi spreavanja korozije. Cevni registri od glatkih cevi ugrauju se samo u pomonim prostorijama stana (kupatilo, WC, degaman, predsoblje). Cevni registri mogu biti jednocevni, dvocevni a najvie trocevni. Dvocevni registri, do prenika cevi 7 x 2,9, izvode se u vidu usponskih vodova.

Pri odreivanju toplotnog uinka cevnog registra vodi se rauna o njegovom 242.25(15) - obimu, poloaju, nainu ugradnje, zagrevnom medijumu i temperaturi prostorije. 242.26 242.261 242.262 242.263 - Armatura Montaa zasuna, slavina, i ventila izvodi se tako, da se vreteno sa tokom postavlja vertikalno na horizontalnim cevovodima.

- Obezbeuje se prilaz armaturi, radi intervencija. Celokupna armatura odgovara zahtevanom pritisku i montira se na visini na - kojoj je omogueno lako oitavanje parametara, kontrole i eventualne intervencije. Armatura se ugrauje prema projektu, kako bi instalacija normalno funkcionisala.

242.264 242.265 242.266

- Sva grejna tela spajaju se sa cevovodom preko odgovarajue armature. Za ugraenu armaturu obavezan je prospekt proizvoaa sa svim potrebnim - podacima i atestima o kvalitetu armature, a kod jednocevnog sistema i atest o usaglaenosti armature sa predvienim grejnim telom. Kod projektovanja cirkulacionih pumpi za centralno grejanje predvia se ugraivanje rezervnih pumpi. Ukljuivanje rezervnih pumpi je automatsko. Kod cirkulacionih pumpi sa umom postavljaju se odgovarajue elastine veze. - Ispitivanje instalacija Po zavrenoj montai instalacije, pre zatvaranja liceva i pre postavljanja - izolacije, vri se proba na nepropustljivost. Ova proba vri se vodom iz vodovoda, ukoliko je pritisak dovoljan ili ako nije onda pomou pumpe.

242.27

242.28 242.281

242.282 242.283 242.284 242.29 242.291

Probni pritisak iznosi 2 bar-a vie od najveeg hidrostatikog pritiska uveanog za pritisak cirkulacione pumpe

- Proba se smatra uspelom ako pritisak ne padne u roku od 30 minuta. - Posle zavretka svih radova na instalaciji centralnog grejanja, a pre probe na toplo, obavezno se ispira cela instalacija. - Izolacija Cevovodi koji se toplotno izoluju prethodno se oiste od povrinske korozije - i neistoe svih vrsta, zatim premazuju antikorozionim premazom u dva sloja, a potom postavlja toplotna izolacija. Za toplotnu izolaciju primenjuju se savremeni izolacioni materijali - odgovarajue debljine, s obzirom na temperaturu fluida, prenik cevi i okolinu. - Vidna toplotna izolacija, pored izolacionih, ima sledea svojstva: - da se lako i brzo postavlja, - da je otporna na mehanike udare, - da estetski zadovoljava, - da vremenski ne utie tetno na cevi, - da je cena to nia po jedinici mere.

242.292 242.293

242.294

Kod izolacije staklenom vunom ili slinim izolacionim materijalom, ukoliko - se obavlja ter papirom i uvruje icom, zavreci izolacije se obezbeuju od osipanja. Obloga izolacije sa ter-papirom primenjuje se samo u kanalima i duplim plafonima, odnosno tamo gde se ne vidi.

242.295 242.296

- U toplotnim predajnim stanicama izolacija se oblae limom.

242 2(10) - Bojenje 242. 2(10) - Svi cevovodi, vidno poloeni, koji se ne izoluju, armatura, grejna tela, 1 konzole, drai i obujmice iste se od povrinske korozije i neistoe svih vrsta, dva puta premazuju zatitnim sredstvom protiv korozije, a zatim boje

lak bojom postojanom na radnoj temperaturi u tonu po izboru investitora. 242. 2(10) Lak boja se ravnomerno nanosi tako da dobro pokriva celokupnu povrinu 2 koja se boji. 242. 2(11) - Jednocevni sistem 242. 2(11) Kod jednocevnog sistema, svaka stambena jedinica mora biti u hidraulikom 1 pogledu posebna celina sa jednim ili vie hidraulikih prstenova. 242. 2(11) Hidrauliki prsten ini horizontalni cevni razvod sa prikljunim grejnim 2 telima. Spoj jednog ili vie hidraulikih prstenova na usponski vod-vertikalu izvodi 242. 2(11) - se preko odgovarajuih sabirnika i razdelnika sa odgovarajuom armaturom 3 za prikljuenje hidraulikih prstenova. Sabirnik i razdelnik spajaju se na usponski vod preko zaporne armature koja 242.2(11) - ima mogunost kontrole regulacije protoka odnosno, priguenja vika 4 napora i trajnog fiksiranja regulisane vrednosti. 242. 2(11) Za prikljuenje vie stambenih jedinica po etai na jedan usponski vod 5 (vertikalu) predvia se prikljuni orman odgovarajuih dimenzija. Prikljuni orman je, po pravilu, od dekapiranog lima, antikoroziono zatien, 242. 2(11) - obojen i sa bravom za zakljuavanje. Zavisno od poloaja ugradnje isti se 6 zvuno i toplotno izoluje. 242. 2(11) - Horizontalni razvod cevne mree jednocevnog sistema grejanja izvodi se: 7 a) kroz konstrukciju poda, b) vidno iznad poda po obodnim zidovima, c) ispod, za tu svrhu podeene parket lajsne du obodnih zidova. 242. 2(11) Za horizontalni razvod jednocevnog sistema grejanja ugrauju se eline, 8 bakarne ili plastine cevi atestirane za takvu namenu. 242. 2(11) - eline ili bakarne cevi poloene u konstrukciju poda fabriki se presvlae 9 odgovarajuom zatitom u cilju zvune, toplotne i antikorozione zatite. Spoljni zatitni omota cevi se izrauje od materijala otpornog za sve bazne i kisele reakcije, koje se mogu javiti u konstrukciji poda, o emu se pribavlja

odgovarajui atest. 242. 2(11) Kada se horizontalni cevni razvod polae u konstrukciju poda onda se 10 konstrukcija poda prilagoava ovom sistemu tako da: sprei nepovoljan uticaj visoke temperature u cevnom razvodu na zavrnu obradu poda, hidroizolaciju ili parnu branu podne konstrukcije,

- sprei irenje i prenoenje buke, - omogui slobodnu dilataciju poloenog cevovoda. Horizontalni cevni razvod poloen u konstrukciju poda ne sme imati 242. 2(11) - nastavke bilo da se radi o varenju, tvrdom lemljenju ili specijalnim 11 kompresionim spojevima. 242. 2(11) Odzraivanje horizontalnog hidraulinog prstena vri se na svakom grejnom 12 telu preko odzranog ventila. 242. 2(11) - Pranjenje hidraulikog prstena obezbeuje se u najnioj taci prstena: 13 - na spoju sa usponskim vodom (vertikalom) ako postoje uslovi za to, na grejnom telu prostorije u kojoj postoje uslovi za prihvatanje vode - (kupatilo, WC). Takvo grejno telo se postavlja radi efikasnosti pranjenja; najmanje 5 cm nie od ostalih grejnih tela. Zoniranje zgrade u odnosu na strane sveta predvia se preko usponskih 242. 2(11) - vodova (vertikala) i odgovarajueg centralnog horizontalnog razvoda i 14 regulacione opreme. 242. 2(11) - Svaki usponski vod, prikljuen na centralni horizontalni razvod, ima: 15 - armaturu za isputanje, odnosno uputanje vazduha, - armaturu za regulisanje protoka, odnosno, priguenje vika napora. 242. 2(11) Za svaku zonu se obezbeuje posebna radna i rezervna cirkulaciona pumpa i 16 poseban krug automatske regulacije. 242. 2(11) - Zgrade sa jednocevnim sistemom grejanja indirektno se prikljuuju na

17

daljinski sistem grejanja preko toplotne predajne stanice.

Za svaku stambenu jedinicu, kao i za zajednike prostorije u zgradi (kuni 242. 2(11) - savet, suionica i sl.) ugrauje se odgovarajui atestirani mera utroka 18 toplotne energije (kalorimetar). Mera, odnosno, merai utroka toplotne energije, smetaju se u prikljuni 242. 2(11) - orman ispred sabirka-razdelnika odgovarajue stambene jedinice, odnosno, 19 potroaa. U zavisnosti od naina oitavanja utroka toplotne energije ugrauje se 242. 2(11) mera utroka toplotne energije sa lokalnim ili daljinskim oitavanjem. Kod 20 daljinskog (centralnog) oitavanja radi se poseban projekat delektrinog razvoda. 242. 2(12) - Ventilacija Uslovi za projektovanje sistema ventilacije u zgradi su izloeni u taci 243 Provetravanje stana i zgrade. 242.22 243 243.1 U prostorijama u stanu koje nemaju mogunost direktnog prirodnog - provetravanja (kroz prozore ili posebne otvore-reetke) i to: kuhinja, kupatilo, WC, ostave predvia se vetako provetravanje. - PROVETRAVANJE STANA I ZGRADE - Uslovi za provetravanje Osnovni uslovi, koji reguliu nain provetravanja stana i zgrade, obraeni su u "Pravilniku o tehnikim merama i uslovima za provetravanje u stambenim zgradama" - Sl. list SFRJ, br. 35/70. Sledee odredbe dopunjuju i detaljnije odreuju tehnike uslove za vetako provetravanje stana, tehnikih, poslovnih i drugih prostorija, koje se nalaze u stambenoj zgradi. 243.2 243.21 - Provetravanje stana Da bi se obezbedilo stalno provetravanje prostorija u stanu u projektu se predviaju sledei tehniki postupci:

243.22

U prostorijama u stanu koje nemaju mogunost direktnog prirodnog - provetravanja (kroz prozore ili posebne otvore-reetke) i to: kuhinja, kupatilo, WC, ostave predvia se vetako provetravanje.

Namena prostorija:

Postupak provetravanja:

- sobe za rad, boravak - provetravanje kroz prozore, - sobe za spavanje - kuhinja - provetravanje kroz prozore, - provetravanje kroz prozore, - provetravanje kroz prozore-zid (tranzene), - vetako provetravanje kroz kanale - kupatilo - provetravanje kroz prozore, - provetravanje kroz prozore i zid (tranzene), - vetako provetravanje kroz kanale za provetravanje - ostava - provetravanje kroz prozore, - provetravanje kroz prozore i zid (tranzene), - vetako provetravanje kroz kanale za provetravanje, - provetravanje kroz posebne otvore - reetke - hodnik - provetravanje kroz prozore, - posredno-preko drugih prostorija

243.2 - Vrata vetaki, provetravanih prostorija moraju imati prostrujne reetke ili otvore 3 povrine 10 cm2 po m3 zapremine te prostorije, pri emu se moe raunati sa nezaptivenou vrata na ovim prostorijama od najvie 25 cm2. 243.2 - Kod primene sistema za vetako provetravanje pojedinih prostorija u stanu, radi 4 pokria toplotnih gubitaka, koji nastaju zbog prinudne izmene vazduha, poveava se toplotni uinak grejnih tela.

243.3 - Provetravanje tehnikih, poslovnih i drugih prostorija u stambenim zgradama. 243.3 - Da bi se obezbedilo stalno provetravanje tehnikih, poslovnih i drugih prostorija 1 u stambenim zgradama, u projektnoj dokumentaciji obrauje se jedan od sledeih tehnikih postupaka radi obezbeenja provetravanja:

Namena prostorija: prostor za smetaj - elektro-mainske opreme za lift a) jedna dizalica -

Postupak provetravanja:

prirodno provetravanje kroz posebne otvore-reetke, na suprotnim stranama spoljnih zidova prostorije

b) dve i vie dizalica

vetako provetravanje - prinudno izvlaenje vazduha a ubacivanje kroz poseban otvor prirodnim putem. Vetaki sistem treba da se ukljuuje automatski u zavisnosti od temperature vazduha i prostorije. vetako provetravanje sa posebnim kanalom za izvlaenje zagaenog vazduha na krov zgrade

prostorija za centralno sabiranje smea

- toplotno predajna stanica - provetravanje kroz prozore, posebne otvore-reetke vetako provetravanje, ako prostorija nema prozore i spoljne zidove prirodno provetravanje kroz prozore ili posebne otvorereetke na spoljnim zidovima

- suionica prostorija za agregat za - proizvodnju elektrine energije

obezbeenje vazduha za normalan rad agregata radi - sagorevanja goriva i hlaenje (predvia se u dogovoru sa proizvoaem generatora) predvia se poseban cevni sistem za izvlaenje gasnih produkata pri radu motora agregata. Izbacivanje izduvnih gasova pored zgrade u zonu gde ne borave ljudi ili na krov zgrade.

- individualna garaa

provetravanje kroz vrata, prozore, procepe ili posebne - otvore-reetke pod uslovom da nisu ugroeni stanovi koji se nalaze u neposrednoj blizini

centralna garaa za manji prirodno provetravanje kroz vrata, prozore i posebne otvorebroj vozila reetke na spoljnim zidovima - vetako provetravanje provetravanjem se spreava poveana koncentracija zagaenosti vazduha iznad dozvoljenih koliina

centralna garaa sa veim - brojem vozila u - vetako provetravanje kao glavni sistem za provetravanje zatvorenom prostoru - prirodno provetravanje kao pomoni sistem za provetravanje vetako postrojenje za provetravanje u svako doba treba da - obezbedi da ne doe do poveanja zagaenosti vazduha iznad dozvoljenih koliina zagaenosti otvori-reetke na sabirnim kanalima za izvlaenje zagaenog - vazduha predviaju se u zoni poda i zoni tavanice garanog prostora obezbeuje se oprema radi kontrole koncentracije zagaenosti vazduha u garanom prostoru, kao i oprema za - automatsko ukljuivanje sistema za provetravanje u zavisnosti od poveanja zagaenosti vazduha iznad dozvoljenih koncentracija izvoenje zagaenog vazduha iz garanog prostora na krov - stambene zgrade ili u slobodne povrine van zone gde borave ljudi, kao i prostora za rekreaciju. kotlarnica sa prateom opremom radi zatite okoline detaljno se obrauje koliina izlaznih - dimnih gasova iz dimnjaka, odreuje visina dimnjaka, poloaj dimnjaka i dr. projektom se predvia sistem provetravanja prostorije gde su smeteni kotlovi i pratea elektro-mainska oprema,

- predvia se sistem za provetravanje prostora za smetaj

goriva i ljake, izvlai se zagaeni vazduh iz prostorija kotlarnice, prostora za ljaku i dr. na krov stambene zgrade ili na dovoljnu udaljenost od stambene zgrade u slobodnim povrinama gde ne borave ljudi hodnici, stepenini prostor, liftovska okna prostorija za smetaj akumulatora provetravanje prirodnim putem kroz prozore, procepe, posebne otvore-reetke na spoljnim zidovima. prirodno provetravanje, kroz posebne otvore-reetke, prozore i sl.

- vetako provetravanje razne prodavnice, kancelarije, manji prirodno provetravanje kroz prozore, vrata, procepe, otvorerestorani, bifei, skladita, reetke na spoljnim zidovima i to za manje prostorije boravak za decu vetako provetravanje u zavisnosti od namene prostorije, a - na nain kako se predvia u tehnikim propisima ili preporukama sanitarnih organa.

243.4 -

Osnovni tehniki uslovi za instalacije vetakog provetravanja u stambenim zgradama

Radnim kapacitetom vetake instalacije za provetravanje zadovoljavaju se 243.4 potrebe tehnike izmene vazduha nezavisno od spoljnih klimatskih uslova. 1 Dnevni program rada vetakih instalacija provetravanja povezuje se preko programiranog elektrinog sistema putanja u pogon, kao i prekida rada. Pogonska oprema za provetravanje izvodi se tako da se njome moe jednostavno 243.4 - rukovati, da ne stvara nedozvoljenu buku pri radu, kao i nedozvoljene vibracije, 2 koje bi se prenosile na graevinske elemente stambene zgrade. Oprema za vetako provetravanje montira se i obezbeuje za trajan rad, bez opasnosti od spoljnih oteenja, a pod uslovom da ne predstavlja opasnost za stanare.

Poloaj pogonske opreme, kao i njeni zatitni elementi, pregrade, posebni i izgraeni zatvoreni prostori, izvode se i postavljaju tako da se mogu lako vriti opravke i zamene pojedinih pogonskih elemenata. Predvieni elektro sistem za komandovanje instalacijama za vetako provetravanje je jednostavan, obezbeen i vidno obeleen. Pri projektovanju i izgradnji kanala za protok vazduha u sistemima vetakog 243.4 - provetravanja zadovoljavaju se svi tehniki i bezbedni zahtevi za ovu namenu. 3 Unutranja povrina se predvia trajno ravna i glatka. Kanali se spajaju na svojim sastavcima i povezuju sa pogonskom opremom i regulacionim elementima-reetkama i ventilima da ne moe da doe do nekontrolisanog protoka vazduha. Kanali mogu biti od: opeke, betona, azbest-cementnih cevi, pocinkovanog lima, aluminijuma, kao i drugih materijala i da zadovoljavaju tehnike zahteve, kao i potrebnu vatrootpornost, a takoe i da ne stvaraju otrovne gasove pri sagorevanju. Pogonski deo sa ventilatorima moe biti centralni za stambenu zgradu. Takoe 243.4 - moe biti iz vie pogonskih jedinica i veeg broja ventilatora. Izvor zavisi od 4 zadovoljavanja tehno-ekonomskih kriterijuma izgradnje svake stambene zgrade. Kanali za protok vazduha u sistemima vetakog provetravanja mogu biti centralni i sabirni sa potrebnim brojem prikljunih mesta. Ravnomerna raspodela koliina vazduha iz prostorija, koje su obuhvaene 243.4 - vetakim sistemom provetravanja ostvaruje se ugradnjom kvalitetnih 5 regulacionih elemenata - vazdunih ventila ili reetki. Regulacioni ventili ili reetke predviaju se od trajnog materijala. Obezbeuje se regulisanje protoka vazduha, da stanari ne mogu vriti nestruna pomeranja. 243.4 Oprema, metalni kanali, regulacioni elementi, zatitni metalni elementi i dr. tite 6 se od korozije. Na zgradama gde ima vie posebnih vetakih sistema za provetravanje vri se struno obeleavanje, vodei rauna o komandama elektrinih elemenata i mainskih pogonskih sistema. 243.4 - Izvoa radova se obavezuje, nakon zavretka radova na montai opreme, 7 kanala, regulacionih elemenata, elektro razvoda i elektro komandi, da obavi probni pogon instalacija vetakog provetravanja i da proveri njihovu ispravnost

pri radu. U toku probnog pogona obavlja se regulisanje rada instalacija vetakog provetravanja i obezbeuje protok vazduha u svakoj prostoriji, u svemu kako je projektom za izvoenje instalacija vetakog provetravanja to i predvieno. Izvoa radova se obavezuje, nakon uspeno obavljenog probnog pogona, da 243.4 - sprovede tehnika merenja instalacija vetakog provetravanja. Ova merenja 8 obavlja radna organizacija koja je registrovana za te poslove. Rezultati tehnikog merenja se obrauju u pismenom izvetaju. Isti izvetaj sadri podatke pojedinano za svaku prostoriju, uinke izmena vazduha, kao i brzine strujanja na otvorima za prolaz vazduha. Podaci se proiruju i na pojedine sisteme vetakog provetravanja i sve to prikazuje uporedno - izmereno stanje sa parametrima koji su u projektima instalacije vetakog provetravanja predvieni. Sledei Prethodni 244 - PRIPREMA POTRONE SANITARNE TOPLE VODE Pri projektovanju instalacija za pripremu potrone tople vode za sanitarne potrebe u stambenim zgradama koriste se sledei tehniki postupci: a) b) Centralna priprema potrone tople vode. Pojedinana priprema potrone tople vode.

244. 1 -

Za stambene zgrade preko 20 stanova koje se povezuju radi zagrevanja, preko sistema daljinskog grejanja iz gradskih blokovskih i individualnih 244. 2 kotlarnica, predviaju se postrojenja za centralnu pripremu tople vode za sanitarne potrebe. 244. 21 Potreba koliine potrone tople vode odreuju se primenom tehnikih normativa - za stambene prostorije kao i za poslovne i druge prostorije u stambenim zgradama. Kod prorauna koliine potrone tople vode za sanitarne potrebe u stambenim zgradama voditi rauna da potronja vode za te namene stalno raste. Tabelarni pregled potronje tople vode za sanitarne potrebe prema nameni prostorija u stambenim zgradama:

Topla voda 1/dan Namena prostorija po osobi ttv=60oC 30-60 20-40 10 10-15 10-15 15-20 15-30

- Stan - kupatilo sa kadom - Stan - kupatilo sa tuem - Kancelarije - Prodavnice - Radionice - Pranje rublja - kg. rublja - Restorani - po mestu

244.22 - Temperature potrone tople vode za sanitarne potrebe u stambenim zgradama: temperatura tople vode (ttv) pri izlasku iz izmenjivaa toplote za sanitarne potrebe iznosi ttv=60oC temperatura tople vode na potronom mestu tm (meana hladna i topla voda) iznosi: tm = 35o do 40oC tm = 50o do 55oC th = 10oC

- kupanje, umivanje - kuhinjske potrebe - temperatura hladne vode iznosi: 244. 23 -

U stambenim zgradama - u prostoru za kotlarnice, toplotno predajne stanice smeta se oprema za pripremu sanitarne tople vode, kao i za njenu akumulaciju. Koliina vode za akumuliranje odreuje se prema najveoj potronji sanitarne tople vode za jedan as. Razvod sanitarne tople vode do potronih mesta izvodi

se od elinih ili bakarnih cevi, a cirkulacija vode ostvaruje prinudnim putem. U sistemu razvoda tople vode predvia se stalna cirkulacija vode do svih potronih mesta, tako da se omogui isticanje vode bez ekanja. Tehnika reenja instalacija za pripremu potrone tople vode, cevni razvod, oprema za merenje, predviaju se prema zahtevu isporuioca toplote tehnikih 244.24 - slubi, gradskih i blokovskih toplana. Za sluaj gde postoji individualna kotlarnica, oprema za pripremu potrone vode odreuje se u saradnji sa projektantom kotlovskog postrojenja. Pri projektovanju dela instalacije za napajanje postrojenja za pripremu tople 244.25 - vode, kao i razvoda do potronih mesta obezbeuje se tehnika saradnja izmeu strunjaka za termo-tehniku i instalaciju vodovoda. Kod izrade projekta postrojenja za pripremu potrone tople vode, predvia se 244.26 - kvalitetna oprema za tano merenje potronje tople vode za sanitarne potrebe za svaki stan. U stambenim zgradama, gde se prostorije zagrevaju pojedinanim 244.3 - aparatima predviaju se elektrini akumulacioni bojleri radi pripreme potrone tople vode. Bojleri se dimenzioniu prema normativima za stambene i druge prostorije. Snabdevaju se potrebnom mernom i regulacionom opremom za trajan i bezbedan rad. 245 - UNUTRANJE INSTALACIJE VODOVODA

245.1 - Instalacije vodovoda 245.11 - Opti deo Snabdevanje stana i zgrade hladnom vodom obezbeuje se sistemom instalacije vodovoda hladne vode, koji se sastoji od: - vodovodnog prikljuka za gradsku javnu vodovodnu mreu, - ureaja za merenje utroka vode - vodomera, - glavnog odvodnog voda izvan zgrade, - glavnih razvodnih vodova u zgradi, - usponskih vodova-vertikala,

- dovodnih vodova do pojedinih izliva, - raznih izliva vode, potrebnih elemenata i ureaja za sigurno funkcionisanje i odravanje sistema vodovoda.

Hidrauliki proraun instalacije vodovodne mree hladne vode vri se prema 245.12 - izlivnim-potronim mestima, odnosno prema sanitarnim ureajima, pri emu posebno treba voditi rauna da sistem bude funkcionalan i racionalan. Na funkcionalno i racionalno dimenzionisanje instalacije vodovodne mree utie vie faktora, od kojih su najznaajniji: - koliina vode na izlivnom mestu, - pritisak vode na mrei - brzina kretanja vode u cevovodima, - jednovremenost rada izlivnih mesta Kao priblino taan i zadovoljavajui proraun moe se smatrati proraun prema broju jedinica optereenja (J. O.) i korienje tabele o gubicima pritiska i brzinama kretanja vode po proraunu dr. in. Jozefa Briksa prema graevinskom priruniku "Tehniar 5", izdanje Graevinska knjiga, Beograd, 1979. Za tanije proraune preporuuje se struna literatura "Vodovod i kanalizacija u zgradama" izdanje "Graevinska knjiga", Beograd, 1980. godina.

Potrebna koliina vode odreuje se prema broju i vrsti 245.1 - izlivnih mesta, odnosno prema broju jedinica optereenja (J. 3 O.) i to za: - esma, sudoper u kuhinji - esma obina, umivaonik prikljuak 12 mm 1.00 J.O. prikljuak 12 mm 0.50 J.O.

bide, pisoar, klozet sa visoko ili nisko postavljenim rezervoarom i vodo kotliem na plovak

prikljuak 12 mm 0.25 J.O. prikljuak 12 mm 6.00 J.O. prikljuak 12 mm 1.00 J.O. prikljuak 12 mm 0.50 J.O. prikljuak 12 mm 0.50 J.O. prikljuak 12 mm 1.00 J.O. prikljuak 12 mm 0.50 J.O. prikljuak 12 mm 1.00 J.O. prikljuak 12 mm 1.50 J.O. prikljuak 12 mm 8.00 J.O. prikljuak 12 mm 23.00 J.O.

- klozet sa ispiraem na pritisak - perionik-trokadero - slavina za prikljuak maine za pranje rublja - slavina za prikljuak maine za pranje posua - baterija za meanje hladne i tople vode za kadu - baterija za meanje hladne i tople vode za tu - pe u kupatilu sa kadom - batenski-vrtni hidrant

- poarni hidrant - izlivni ventil sa punim mlazom

prikljuak 50 mm 100.000 J.O. prikljuak 12 mm 2.50 J.O. prikljuak 12 mm 16.00 J.O. prikljuak 12 mm 36.00 J.O.

prikljuak 12 mm 45.00 J.O. prikljuak 12 mm 65.00 J.O. prikljuak 12 mm 100.00 J.O. - elektrini grejai-bojleri zapremine (5-10) l - elektrini grejai-bojleri zapremine (30-100) l 0,25 J.O. 0,50 J.O.

245.14

Brzina proticanja vode u instalaciji vodovodne mree stana i zgrade, je u granicama 1,0 - 2,0 m/sec.

245.15 245.2

U instalaciji vodovodne mree ne dozvoljava se vei pritisak od 8 bar-a. - Regulisanje pritiska u cilju poveanja, ili smanjenja istog vri se posebnim ureajima. - Cevni materijal i armatura Za unutranje instalacije vodovoda upotrebljavaju se cevi od bakra, livenog gvoa i elika. Olovne cevi se mogu koristiti samo kao veza izmeu - dovodnih cevi i izliva i to samo ako pritisak kod veze ne prelazi 6 bar-a. Bakarne i eline pocinkovane cevi se koriste do unutranjeg prenika od 75 mm za sve pritiske u mrei. eline asvaltne cevi - izolovane od spoljne i unutranje korozije - koriste se za sve prenike iznad 75 mm i za sve pritiske u mrei. Cevi od livenog gvoa koriste se za sve pritiske i, po pravilu, izvan zgrade. Fazonski komadi od livenog gvoa upotrebljavaju se i kod primene elinih cevi. Cevi od plastine mase upotrebljavaju se samo ako su standardne - po JUS-u i po izriitom zahtevu investitora.

245.21

245.22

- Za normalno funkcionisanje i odravanje instalacije vodovodne mree hladne vode, na istoj se ugrauje armatura za priguenje i regulisanje toka vode, za zaustavljanje, za regulisanje pritiska, za isputanje vode i vazduha,

za merenje protoka i dr. Osnovne grupe ovih armatura su: - zatvarai, - ispusne armature, - regulacione armature. Materijali za izradu armatura su: liveno gvoe, kovano gvoe, mesing, bronza i druge legure, plastika. 245.23 Za ispiranje klozetskih olja upotrebljavaju se ispirai sa rezervoarom i - plovkom visoko ili nisko ugraeni iznad klozetske olje, iji rad u principu treba da bude bezuman. Ispirai na pritisak se ne preporuuju. Za visoke stambene zgrade, koje se sa stanovita zatite od poara posebno tretiraju Pravilnikom o tehnikim normativima za projektovanje, izvoenje i odravanje visokih zgrada od strane nadlenog organa za protivpoarnu zatitu, obezbeuju se instalacije vodovodne mree hladne vode u svemu prema zahtevima nadlenog organa, pri emu se u zgradi obezbeuje vodovodna instalacija sa odgovarajuim brojem zidnih poarnih hidranata prenika najmanje 50 mm tako da najvii odnosno najudaljeniji zidni poarni hidrant ima kapacitet gaenja najmanje 2,5 l/sec sa minimalnim radnim pritiskom najmanje 2 bar-a; a oko zgrade spoljna vodovodna mrea sa podzemnim hidrantima 80 . - Zatita od zagaenja vode i instalacija Zabranjeno je neposredno spajanje instalacije sa pijaom vodom iz gradskog vodovoda sa individualnom vodovodnom instalacijom i vodovodom industrijske vode. U ovim sluajevima uzimanje vode iz gradskog vodovoda moe se vriti preko posebnih objekata. Zabranjeno je neposredno spajanje klozetske olje sa vodovodnom instalacijom. Kod ureaja za grejanje vode, parnih ureaja i raznih fabrikih i tehnikih naprava na mestu spoja sa dovodom cevi instalacije ugrauje se takva armatura koja potpuno i sigurno spreava vraanje i usisavanje vode iz ovih ureaja u mreu instalacije. - Zabranjeno je provoenje vodovodnih cevi kroz reviziona i druga okna

245.24

245.3

245.31

245.32

245.33

kanalizacije. 245.34 Usponski vodovi hladne vode ne smeju se postavljati u ljebove kroz koje se vodi instalacija centralnog grejanja, kao ni pored dimnjaka.

245.35

Ako se kanalizacione i vodovodne cevi postavljaju u istom ljebu, razdvajaju - se tako da razmak izmeu spoljnih ivica spojeva (muf, spojnica) bude najmanje 5 cm. Ukrtanje horizontalnih razvoda vodovodnih i kanalizacionih cevi izvodi se tako da vodovodne cevi prolaze iznad kanalizacionih cevi.

245.36

245.37

Donja ivica izliva je najmanje 2 cm iznad gornje ivice preliva (npr.: kod kade za kupanje i sl.). Izlivi koji su spojeni sa otvorenim sudovima pomou gumene ili slinih cevi, imaju protivpovratni zatvara koji automatski spreava vraanje vode iz suda u instalaciju. Rezervoari koji se pune preko automatskih ureaja za zatvaranje, imaju takve prelive da mogu odvoditi svu vodu koju daje potpuno otvoreni izliv.

245.38

245.39

Zabranjeno je neposredno spajanje parnih kotlova, kotlova i strojeva za - pranje, kuvanje, ienje i bojadisanje kao i hidraulinih ureaja inektora i sl., sa instalacijom spojenom na gradsku vodovodnu mreu. Ureaji za ispitivanje instalacije na vodeni pritisak imaju pored iznetih mera sigurnosti, i posebnu armaturu za zatvaranje. Armature za pranjenje raznih vodova instalacije postavljene su tako da ve isputenu vodu ne mogu nikako usisivati u mrenu instalaciju. Svi ureaji za zatitu instalacija vodovoda od zagaenja, postavljaju se na pristupanim mestima i ugrauju tako da se mogu lako i brzo pregledati.

245.3 (10) 245.3 (11) 245.3 (12) 245.4

- Ureaji za poveanje pritiska Ureaji za poveanje pritiska ugrauju se kod unutranjih instalacija vodovoda kada normalni pritisak u gradskoj vodovodnoj mrei nije dovoljan - (zbog visine zgrade, velike potronje vode nekog veeg kompleksa ili zbog povremenog pada pritiska usled preoptereenja ulinog dovoda), da osiguraju uredno snabdevanje vodom. Ugraivanje ureaja za poveanje pritiska moe se dozvoliti samo ako ni jedno jeftinije ili jednostavnije reenje ne zadovoljava (poveanje prenika svih vodova, izbegavanje pribora koji izazivaju velike gubitke pritiska i t.

245.41

sl.). Ureaji za poveanje pritiska kod visokih zgrada po pravilu, projektuju se tako da se pomou njih snabdevaju vodom oni spratovi za koje nije dovoljan pritisak iz gradske vodovodne mree; nii spratovi se snabdevaju neposredno iz gradske mree. Kod svakog ureaja za poveanje pritiska predvia se obilazni vod preko - koga se vri neposredno snabdevanje instalacije vodom, bilo u sluaju kvara na ureaju, bilo kod poboljanja pritiska u gradskoj mrei. Prikljuak ureaja za poveanje pritiska ne moe se izvesti bez prethodne saglasnosti nadlenog preduzea "Gradski vodovod i kanalizacija". Prikljuak moe biti direktno na ulini cevovod, sa rezervoarom bez pritiska i rezervoarom - usisni vazduni kotao pod pritiskom. Rezervoar bez pritiska je neophodan kod svih potroaa koji rade sa bakteoroloki opasnim otrovnim materijama i imaju svoje individualne vodovode za proizvodne svrhe, a vodu iz gradskog vodovoda troe ne samo za pie ve povremeno i za tehnoloki postupak. Isto tako, rezervoar bez pritiska se primenjuje kada se ureaj za poveanje pritiska koristi samo u vreme nestaice vode (npr. u letnjim mesecima). - Usisni vazduni kotao moe biti: - sa prikljukom na kompresor za dovod vazduha pod pritiskom, i - sa dovodom i odvodom vazduha preko vazdunog ventila. Ureaji za poveanje pritiska postavljaju se u posebne prostorije u podrumu zgrade ili u prizemlju ako je zgrada bez podruma. Prostoriju urediti kao - vodovodnu crpnu stanicu. Veliina prostorije zavisna je od kapaciteta ureaja, od naina njegovog prikljuivanja na gradsku mreu, kao i od mogunosti njegovog smetaja u zgradi. Za ureaje za poveanje pritiska daje se poseban elektromainski projekat po vaeim tehnikim propisima.

245.42

245.43

245.44

245.45

245.46

245.47

245.48 245.5 245.51

- Izrada instalacije Cevi se polau po pravoj liniji u horizontalnom i vertikalnom pravcu na - pristupanim mestima bez otrih krivina. Svi vodovi se rasporeuju pregledno i polau u usponu prema izlivu.

Radi smanjenja hidraulinog udara svi uzlazni vodovi-vertikale, naroito kod duih vodova i veih pritisaka, po pravilu, na najviem mestu imaju izlivno mesto - toeu slavinu. 245.52 Glavni razvodni i vertikalni vodovi imaju armaturu za zatvaranje sa ispustom - za pranjenje, a dovodni vodovi imaju armaturu za zatvaranje ispred svakog izliva. Ako je vie izliva u jednoj prostoriji bez klozeta spojeno na isti dovodni vod, moe se predvideti samo jedna zajednika armatura za zatvaranje. Armatura za zatvaranje ugrauje se na pristupanim i zatienim mestima. Kad god je to mogue, odvojci razdelnih glavnih vodova za pojedine vertikale grupiu se na jednom mestu gde se ugrauju i armature za zatvaranje sa ispustom. Svaki odvojak razdelnog glavnog voda kod svoje armature nosi broj vertikale koju snabdeva vodom. Ovi razdelnici, po pravilu, postavljaju se u blizini vodomera i u posebnoj prostoriji. Vodovodne cevi u zgradama polau se po zidovima neposredno ili u posebnim udubljenjima dovoljno prostranim da se cevi mogu lako ugraditi, zatititi i popraviti. U podrumskim - suterenskim prostorijama vodovodne cevi postavljaju se vidno po zidovima ili ispod plafona na pogodnom odstojanju, zatiene od termikih uticaja. Usponski vodovi - vertikale i razvodna mrea po spratovima, po pravilu su nevidljivi, odnosno iznad poda. Radi zatite od zamrzavanja cevi se, po pravilu, polau po unutranjim zidovima prostorije. Polaganje u podu dozvoljava se samo ako nema druge mogunosti. 245.55 Cevi poloene u zemlji van zgrade ukopavaju se najmanje 1 m, u zgradama bez podruma 0,80 m, a u podrumu 0,30 m ispod poda. Ukopane cevi zatiuju se od mehanikog kvara. elino pocinkovane cevi spolja se zatiuju sa dva sloja bitumena i jednim omotom jute i polau u sloju peska od najmanje 5 cm. elino pocinkovane i bakarne cevi privruju se uz zidove sa kukama ili ogrlicama najmanje na svakih 2 m, vodei rauna da se cevi ne otete ili ulube. Za bakarne cevi upotrebljavaju se bakarne kuke ili ogrlice. Izmeu cevi i kuke - ogrlice postavlja se elastina podloga. Na prolazima cevi kroz zidove ostavlja se slobodan prostor oko cevi najmanje 2 cm i na takvim mestima se cev ne sme nastavljati.

245.53

245.54

245.56

245.57

245.58 245.6 245.61

- Uzidane cevi zatiuju se od korozivnog dejstva maltera. - Uzemljenje instalacije vodovoda Instalacija vodovoda vezuje se - uzemljuje na sabirnicu za izjednaavanje - potencijala shodno Uslovima za projektovanje elektrinih instalacija u stanu i zgradi, taka 241. Vodomer premostiti odgovarajuim provodnikom. Vrednost elektrinog otpora metalne instalacije izmeu dve najudaljenije take mora biti u granicama preporuka i propisa ERO "Elektrodistribucija - Beograd"

245.62 245.7 245.71

Vodovodne cevi i izlive na krovovima i terasama spojiti sa gromobranskim vodovima za uzemljenje.

- Prikljuak za gradski vodovod Vodovodni prikljuak prenika do 50 mm/50 mm, po pravilu se sastoji od - prikljune garniture, dovodne cevi i vodomera sa odgovarajuim ventilima i izvodi se prema propisima nadlenog preduzea "Vodovod i kanalizacija". Vodovodni prikljuak od liveno gvozdenih cevi i drugih cevi prenika iznad 50 mm/50 mm, prikljuuje se na gradsku vodovodnu mreu preko posebnog fazonskog komada sa zatvaraem u sporazumu sa nadlenim preduzeem "Vodovod i kanalizacija". Kod svih zatvaraa predvideti zatitna okna. Materijal za prikljuak odreuje nadleno preduzee "Vodovod i kanalizacija".

245.72

Za svaki ulaz-posebno stepenite, predvia se poseban vodovodni prikljuak sa vodomerom.

245.73

Zabranjeno je polaganje vodovodnog prikljuka na mestima gde se moe otetiti materijal s obzirom na trajnost ili higijenske zahteve. Takva su mesta: nunike jame, ubrita, smetlita, javna i individualna kanalizacija, tresetita, stovarita drva, kanali za grejanje "dimnjaci", pei i t.sl. Prikljuak se izvodi tek poto se takvo mesto uredi i nedostaci otklone, odnosno poto se promeni trasa prikljuka.

245.74 245.75

Vodomeri po kojima se odreuje utroak vode postavljaju se u posebna okna - sklonita za vodomer. Sklonite za vodomer moe biti u zgradi ili izvan nje.

- Ako u nekoj zgradi ima korisnika-potroaa sa razliitim uslovima plaanja utroka vode, onda se na istom prikljuku postavljaju posebni vodomeri za te

potroae. Ovi se posebni vodomeri postavljaju sa glavnim vodomerom zgrade u istom ili odvojenom sklonitu. Sklonite za smetaj vodomera mora biti isto i suvo, vodomer dobro zatien od mraza i toplote kao i od podzemne i povrinske vode. Obezbeuje se u svako doba slobodan pristup do vodomera kako bi se bez tekoa radilo i itao utroak vode. Prostorija gde je smeteno sklonite za vodomer ne moe se koristiti za skladite ili ma kakvu drugu svrhu. 245.76 245.8 245.81 Odluka o postavljanju pojedinanih aparata za merenje potronje vode po stanu donosi se za svaki konkretan sluaj.

- Ispitivanje instalacije vodovoda Izvoa instalacije prijavljuje nadlenom organu dovrenje nove ili - prepravku postojee instalacije radi ispitivanja i prijema. Ispitivanje vre radnici nadlenog organa najkasnije 3 dana od dana podnoenja prijave. Dozvoljava se ispitivanje i pojedinih delova instalacije prema rasporedu koji odredi nadleni organ. U ovom sluaju se cela instalacija po zavrenoj izgradnji ponovo ispituje radi kontrole spojnih mesta. Ispitivanje se vri u prisustvu izvoaa radova koji daje sva potrebna sredstva i pomonu radnu snagu. Jedan badareni manometar daje nadleni organ i on je merodavan.

245.82

Na instalaciji se ispituje nepropustljivost svih delova, kvalitet upotrebljenog materijala i izvoenja radova, kao i elektrini otpor shodno taki 245.61.

245.83

Ispitivanje nepropustljivosti vri se pod hidraulikim pritiskom koji je dva - puta vei od redovnog radnog pritiska na mestu prikljuka i iznosi najmanje 12 bar-a. Instalacija se ostavlja pod pritiskom sve dok se ne pregledaju svi delovi instalacija, a najmanje 10 minuta. Pritisak se meri na najniem mestu instalacije.

246 246. 1 246. 11 246. 111

- UNUTRANJE INSTALACIJE KANALIZACIJE - Instalacije kanalizacije - Opti deo - Eliminacija otpadnih i fekalnih voda iz stana zgrade, kao i eliminacija

atmosferskih voda sa krovnih povrina, terasa, loa, balkona zgrade i dvorinih povrina neposredno oko zgrade, obezbeuje se sistemom instalacije kanalizacije koja se sastoji od: sanitarnih objekata i slivnika sa izlivima za odvod otpadnih i fekalnih voda i slivnika za prihvatanje atmosferskih voda,

- odvodnih kanala kod pojedinih izliva, - odvodnih kanala za vie izliva, vertikalnih kanala - vertikala za otpadne i atmosferske vode i olunih vertikala,

- sabirnih odvodnih kanala za jedan i vie vertikalnih kanala, - glavnog odvodnog kanala, - revizionih fazonskih delova na kanalima i revizionih okana, kanalizacionog prikljuka, koji je veza sistema unutranje instalacije kanalizacije sa sistemom gradske kanalizacije.

246. 112

Hidrauliki proraun instalacije kanalizacije vri se prema koliinama izliva pojedinih sanitarnih objekata i ureaja i jednovremenosti korienja istih, za otpadne i fekalne vode, a prema intenzitetu padavina - kie i vremenu trajanja za odnosnu slivnu povrinu, za atmosferske vode. Hidrauliki proraun kanalizacije za otpadne i fekalne vode vri se prema uputstvima iznetim u graevinskom priruniku "Tehniar 5" izdanje "Graevinska knjiga", Beograd 1979. pri emu se preporuuje i korienje strune literature: "Vodovod i kanalizacija u zgradama", izdanje "Graevinska knjiga", Beograd 1980. Hidrauliki proraun kanalizacije za atmosfersku vodu vri se prema uputstvima iznetim u priruniku "Tehniar 5" 1979. godine, i strunoj literaturi "Vodovod i kanalizacija u zgradama".

246. 113

Svako imanje-zgrada kanalie se tako da se sve upotrebljene i atmosferske - vode prihvate i preko unutranje instalacije provedu neposredno u gradsku kanalizacionu mreu. U sluaju da se zbog konfiguracije terena i poloaja gradskog kanala ne moe sva kanalisana voda odvesti neposredno i gradski kanal pored zgrade-

imanja, moe se kanalisanje izvriti i preko susednih parcela u nii gradski kanal. 246. 114 Preko kanalizacione instalacije mogu se odvesti u gradsku kanalizacionu mreu: - sve upotrebljene vode, - fekalije razblaene vodom da mogu oticati, - sve atmosferske-povrinske vode, i podzemne vode prema posebnom odobrenju. Zabranjeno je u kanale - odvoditi, bez prethodnog kondicioniranja, sve agresivne tenosti tetne po zdravlje oveka i trajnost kanala. Zabranjeno je uvoditi u kanal zapaljive i eksplozivne tenosti kao i tenosti ije je isparenje opasno po zdravlje oveka. Preduzee "Vodovod i kanalizacija" svojim uslovima propisuje koje se tenosti uputaju u gradsku kanalizaciju. 246. 12 246. 121 - Cevni materijal Za unutranje instalacije kanalizacije upotrebljavaju se cevi krunog preseka iznutra glatke, od materijala koji je trajan i postojan, i to: a) Kod odvoenja upotrebljenih voda: Za sve kanale ukopane u teren po pravilu, se upotrebljavaju keramike cevi i delovi. Mogu se upotrebiti i liveno gvozdene cevi tipa vodovodnih - cevi za pritisak od 2,5 bar-a ako to specijalni uslovi zahtevaju. Izuzetno i na zahtev investitora mogu se upotrebiti i azbest - cementne cevi ili od plastine mase. Za sve kanale iznad terena u zgradi, a naroito za vertikale - po pravilu se upotrebljavaju liveno-gvozdene cevi i delovi. Izuzetno i na zahtev investitora, mogu se upotrebiti keramike, olovne i azbest-cementne cevi i delovi ili cevi od plastine mase. b) Kod odvoenja atmosferskih i podzemnih voda: Za sve kanale ukopane u teren mogu se upotrebiti keramike cevi, azbestcementne, betonske cevi i delovi kao i cevi od plastine mase.

Za sve kanale ukopane u teren modi, po pravilu, se upotrebljavaju liveno - gvozdene cevi. Izuzetno i na zahtev investitora, mogu se upotrebiti keramike i azbest-cementne cevi od plastine mase. 246. 13 246.131 - Izgradnja instalacije Delovi instalacije kanalizacije zgrade koji su pod stalnim ili povremenim - uticajem uspora ulinog kanala, prikljuuju se uz preduzimanje posebnih mera. U cilju zatite mree instalacije od zamrzavanja, kanali izvan zgrade postavljaju se najmanje 1 m ispod povrine terena. U zgradi gde kanali - prolaze kroz hladne prostorije predvia se posebna termika zatita. Isto tako, izbegava se postavljanje kanala na spoljne zidove ili u stepenitu koje se ne zagreva. Preporuuje se postavljanje kanalske mree za upotrebljene i atmosferske - vode van zgrade i unutar zgrade, tako da bude relativno lako pristupana za kontrolu i odravanje, kao i intervenciju u sluaju opravke. Na kanal za odvod upotrebljene vode koja sadri vee koliine masne i lake - tenosti, postavlja se poseban separator za zadravanje masnih i lakih materijala. Na slivnicima u dvoritima i garaama postavljaju se propisani talonici za hvatanje mulja i peska. U garaama gde se vri pranje vozila, predvia se poseban talonik za zadravanje mulja sa obaveznim separatorom masnoe i lakih tenosti. Nivo vode u slivnicima i talonicima mora biti dovoljno ispod terena kao obezbeenje zatite od mrnjenja. Prelivi iz rezervoara za vodu, prelivi od esmi, vodoskoka i sl. kao i svi prelivi i odvodi kod kojih se ne obnavlja voda u vodenom zatvarau, a nalaze - se u zgradi ne smeju se neposredno spojiti sa kanalom instalacije, ve se ti prelivi izvode izvan zgrade ili se preko posebnih cevi slobodno izlivaju nad slivnikom u zgradi. Prelivi koji slue za obezbeenje izlivanja vode iz umivaonika, pisoara i sl., uvode se u vodeni zatvara, ali iznad nivoa vode u zatvarau. 246.137 Za odvoenje podzemne - drenane vode, sprovodnici te vode obezbeuju se protiv uspora vode iz kanala.

246.132

246.133

246.134

246.135

246.136

Spajanje sa ulinim kanalom vri se samo preko posebnog revizionog okna, talonika uz posebnu saglasnost preduzea "Vodovod i kanalizacija". 246.138 Polaganje kanalizacionih cevi izvan zgrade, bez obzira na vrstu materijala - vri se na sloju peska debljine najmanje 10 cm. Po izvrenom polaganju, kanalske cevi se prepokrivaju peskom debljine 10 cm. Na stenovitom terenu ili na mestima gde kanalska cev prolazi kroz zid, dno rova odnosno otvor zida, postavlja se najmanje za 10 cm nie od spoljne povrine naglavka cevi. Uziivanje horizontalne mree kanala nije dozvoljeno. Zatrpavanje kanalskog rova, posle prepokrivanja cevi peskom, vri se sitnom zemljom u slojevima debljine najvie 30 cm i runim nabijanjem. 246.139 - Minimalne dimenzije cevnih kanala kod instalacije kanalizacije su: - glavni odvodni kanal i prikljuak: 50 mm, - kanal za vodu jednog olunjaka i olune vertikale 25 mm, - kanal za dvorini slivnik: 00 mm, - vertikale za klozet: 00 mm, - vertikale za kuhinje, kupatila, esme i sl. 0 mm, - dvorina esma: 5 mm, - odvod jedne klozetske olje: 00 mm, - odvod jednog umivaonika: 0 mm, - odvod perionice: 00 mm, - odvod od kade i tua: 0 mm, i - odvod od sudopera: 0 mm. Ne dozvoljavaju se manji prenici od 50 mm. Vee dimenzije treba obrazloiti hidraulikim proraunom.

246.13(10 U pravcu kanalske vode ne dozvoljava se prelaz iz veeg u manji prenik ) kanala, niti se kanal sme ravati u vie ogranaka. Dozvoljeni padovi kod horizontalnih kanala kreu se od 2% do 10% zavisno 246.13(11 od cevnog materijala. Izuzetno, u pojedinim sluajevima moe se dozvoliti ) minimalni pad od 1% uz predvianje posebnog ispiranja i vie revizionih okana. Kanal treba po celoj duini da ima jedan pad bez preloma, a ni u kom sluaju ne dozvoljava se prelom iz veeg kanala ka manjem padu bez kaskade. Kaskade se primenjuju ako je pad vei od 10%. Kaskada se postavlja u posebno okno, snabdevena je otvorima za reviziju - revizionim komadima - u gornjem i donjem kanalu. Ako se etapno izgrauje samo jedan deo zgrade onda se kod projektovanja kanalie cela parcela - zgrade i prema tome odreuje pad kanala. U svakoj zgradi - parceli predvia se jedan glavni odvodni kanal. Ako zgrada 246.13(12 ima dugaak front prema ulinom kanalu (kada prelazi duinu od 30 m) ) postavljaju se dva i vie glavnih odvodnih kanala sa posebnim spajanjem na ulini kanal. 246.13(13 - Glavni odvodni kanal se najkraom linijom prikljuuje na gradski kanal. ) Svi kanali unutranjih instalacija koji se polau van zgrade paralelno sa spoljnim zidovima zgrade udaljeni su od zida najmanje 1,50 m. Svi prelomni kanali kojima se odvode otpadne vode iz klozetskih olja, bilo 246.13(14 - u vertikalnom ili horizontalnom smeru, reavaju se samo pomou lukova a ) nikako pomou kolena. Spajanje svih kanala u horizontalnoj mrei meu sobom moe se vriti samo pomou lunih ili kosih ravi pod uglom od 45o i lukom od 45o. Izuzetno za kanale manjih dimenzija dozvoljeno je spajanje sa ravom pod uglom od 90o. Kini odluci i olune vertikale slue jedino za odvoenje atmosferskih voda. 246.13(15 - Kini oluci se postavljaju vertikalno i najkraim putem spajaju sa kanalom ) instalacije ili gradskim kanalom. Ne dozvoljava se spajanje vie kinih oluka u jedan iznad povrine terena sa strane fasade. Svi oluci sa strane ulice vezuju se - ako ima uslova - za kanalsku mreu.

Kod kanalisanja po separacionom sistemu, zabranjeno je uvoenje atmosferskih voda u kanal za upotrebljene vode. Zabranjeno je uvoditi neistu vodu u olune vertikale i oluke. Slivnici umivaonika, sudopera, esmi i sl., imaju stalnu nepokretnu reetku 246.13(16 - kroz koju jedino voda odlazi u kanal. Otvori na reetki ne smeju imati vei ) prenik od 10 mm, odnosno kako je standardima JUS-a propisano. Ispod reetke se nalazi vodeni zatvara. 246.13(17 Klozetske olje postavljaju se tako da budu slobodne sa svih strana i da se ) mogu ispirati vodom. Ispiranje vodom vri se preko rezervoara sa plovkom. Prenik dovodne cevi od rezervoara sa plovkom do olje iznosi najmanje 32 mm i po mogustvu spaja rezervoar sa oljom bez preloma. Uziivanje ove cevi se izbegava, a ukoliko se uzida zatiuje se od korozivnog dejstva maltera. U cilju provetravanja instalacija kanalizacije, spaja se glavni odvodni kanal 246.13(18 - na uzvodnom kraju sa odlunom vertikalom, gde to nije mogue postavlja se ) radi provetravanja posebna vertikala. Glavne kanalizacione vertikale radi provetravanja, bez suavanja i prelamanja produuje se iznad krova - terase - najmanje 1 m. U sluaju da se izlaz vertikale nalazi kod prozora ili ma kakvog otvora iz prostora za stanovanje, vertikala se produuje najmanje 1 m iznad prozora odnosno otvora. Vie sprovodnika za provetravanje - krajevi vertikale iznad najviih od voda spajaju se u jedan zajedniki uz srazmerno njegovo proirenje i detaljno obrazloenje. Ako se sprovodnik za provetravanje ne moe sprovesti potpuno vertikalno, moe se postaviti u nagibu koji ne sme biti manji od 1:5. Svaki sprovodnik za provetravanje mora biti iri od vertikale za 50 mm, poevi od 0,50 m ispod povrina krova ili terase. Sprovodnik se zavrava ventilacionom pokrivenom glavom na kojoj je zbir otvora dva puta vei od povrine preseka sprovodnika. 246.13(19 Zabranjeno je spajanje sprovodnika za provetravanje sa dimnjacima ili ) drugim kanalima za provetravanje u zgradi. 246.13(20 - Provetravanje kratkih sprovodnika - vertikala - preko kojih se kanaliu ) slivnici, umivaonici i sl., moe se izostaviti ako je onemogueno pranjenje

vodenog zatvaraa usled isisavanja. Kini oluci koji se izlivaju neposredno u kanalsku mreu ne smeju imati 246.13(21 - vodeni zatvara, ve se spajaju sa kanalom preko olunjaka sa koficom za ) hvatanje lia i drugih vrstih predmeta. Ako takav oluk poinje u blizini prozora, onda se predvia vodeni zatvara koji se obezbeuje od smrzavanja. Slian je sluaj i kod slivnika na prohodnim terasama, koji su zbog zatite od mrnjenja bez vodenog zatvaraa. I na njihovim vertikalama se na pogodnom mestu predvia vodeni zatvara. 246.13(22 Na svakoj zgradi predvia se najmanje jedna oluna vertikala koja se bez ) vodenog zatvaraa vezuje za kanalsku mreu instalacije. Sprovodnici za provetravanje instalacije kanalizacije su od liveno-gvozdenih 246.13(23 - cevi spojenih olovom, azbest - cementnih cevi, keramikih bakarnih, olovnih ) i cevi od jae pocinkovanog lima. Mogu se primeniti i cevi od plastine mase ako su standardizovane za upotrebu. U cilju spreavanja izlaenja gasova iz kanala kroz sanitarne objekte preko kojih se odvodi upotrebljena voda, isti se zatiuju vodenim zatvaraima sifonima. Vodeni zatvarai, po pravilu imaju oblik "V" ili "S" tako da je 246.13(24 - zatvor vodom siguran. Mogu se graditi i u obliku pregrada i kolena. Ne ) dozvoljava se zatvaranje pomou pokretnog zvona, kugle, kapka, i sl. Materijal za vodene zatvarae je isti kao i za kanalizacioni materijal i sanitarne objekte. Zabranjena je upotreba cinka. 246.13(25 Prenik - otvor vodenog zatvaraa ne moe biti vei od otvora kroz koji se ) voda izliva, tako da prenik mora biti: - ispod umivaonika i sl.: 32-44 mm, - ispod sudopere i kuhinjskih esama: 50 mm, - ispod slivnika u podu: 50,70 do 100 mm, - ispod klozetske olje 80-100 mm, - ispod slivnika u kupatilu: 70 mm,

- ispod slivnika u dvoritu: 100 - 125 mm. Reetke na slivnicima umivaonika i sl. imaju toliko rupa - otvora - da zbir 246.13(26 - povrina tih otvora ne bude manji od polovine slobodne povrine otvora ) vodenog zatvaraa. 246.13(27 Stub vode u vodenom zatvarau ima najmanju visinu: kod klozetske olje 55 ) mm, kod kinih slivnika 100 mm, a kod ostalih objekata 70 mm. 246.13(28 Svaki vodeni zatvara ima otvor radi ienja, koji se hermetiki zatvara. ) Ovaj otvor mora biti pristupaan. 246.13(29 Gde postoji mogunost pranjenja vodenog zatvaraa - isisavanje, predviaju ) se posebne mere za onemoguavanje ovog pranjenja. 246.13(30 Svaki glavni odvodni kanal na instalaciji ima revizono okno za ienje ) kanala. Prvo - glavno reviziono okno postavlja se, po pravilu, najmanje 2 mm iza regulacione linije, odnosno iza graevinske linije, ukoliko se ista poklapa sa regulacionom linijom. Izuzeci se obrazlau. Okna su okrugla ili pravougaona, zidana i betonska, malterisana cementiranim malterom ili fugovana, i opremljena su tipskim penjalicama i poklopcem koji dobro zatvara silaz u okno bez otvora za izlaz gasova. Ako je okno okruglog preseka, najmanji prenik na dnu je 90 cm. Kod pravougaonog okna strana u pravcu kanala najmanje je 100 cm, a druga 80 cm. Otvor silaza u okno je najmanje prenika 60 cm. Ukoliko je okno plitko da radnik ne moe u isto da sie, onda je najmanja dimenzija 60 cm. Reviziono okno se postavlja na svakom spoju horizontalnih odvodnika ako je vertikala udaljena od spoja vie od 1 m. Isto tako, reviziono okno se 246.13(31 - postavlja kod preloma pada - kaskade i na mestima gde odvodnici menjaju ) pravac ili su pravci dui od 24 m. Po pravilu, razmak revizionih okna u pravoj liniji nije vei od duine jednake 160 prenika odvodnika. Kod kanala koji odvode upotrebljene, naroito fekalne vode, radi 246.13(32 spreavanja izlaza gasova iz kanalske mree u revizionim oknima ugrauju ) se na kanalu rezervni komadi sa poklopcem, koji se mogu specijalnim zategama privrstiti.

Kod kanala koji odvode samo atmosferske vode moe se mesto revizionog komada sa poklopcem, na podu revizionog okna izraditi kineta malterisana gletovanim cementnim malterom. 246.13(33 - Marka betona kod betonskih revizionih okana ne moe biti manja od MB15. ) Prema propisima civilne zatite kanalizacione instalacije ne prolaze kroz 246.13(34 sklonita od napada iz vazduha. Ukoliko se sprovoenje odvodnog kanala ne ) moe izbei, on se posebno obezbeuje ali se u tom sluaju u prostorijama sklonita ne dozvoljava izgradnja revizionog okna. U sluaju da ne postoji mogunost prikljuenja zgrade na gradsku 246.13(35 - kanalizacionu mreu, uslove za kanalisanje daje gradski organ nadlean za ) poslove sanitarne inspekcije. U ovom sluaju kanaliu se samo upotrebljene - fekalne vode, dok se atmosferske vode slobodno izlivaju na okolnu povrinu terena ili odvode posebnom mreom - operacioni sistem. 246.13(36 Zabranjeno je, bez preiavanja i dezinfikovanja, isputanje upotrebljenih ) voda u oblinje rene tokove ili upijajue bunare. Posle izgradnje gradske kanalizacije pored zgrade koja je dotle imala 246.13(37 - individualno kanalisanje, ista se u najkraem roku spaja sa gradskim ) kanalom. 246.14 246.141 - Ispitivanje i prijem instalacija Izvoa instalacije prijavljuje nadlenom organu dovrenje nove i prepravke - postojee instalacije radi ispitivanja i prijema. Ispitivanje vre radnici nadlenog organa najkasnije 3 dana posle podnoenja prijave. Dozvoljava se i ispitivanje pojedinih delova instalacije ako se sa tim saglasi nadleni organ koji odreuje i raspored ispitivanja. Ispitivanje se vri u prisustvu izvoaa radova koji daje sva potrebna sredstva i pomonu radnu snagu. 246.142 247 Instalacija se ispituje na nepropustljivost, kvalitet upotrebljenog materijala i - izvoenja radova, kao i elektrini otpor shodno Uslovima za projektovanje elektrinih instalacija u stanu u zgradi, taka 241. - LIFTOVI

247.1.

Polazne osnove za reenje vertikalnog saobraaja putnika i roba u stambenim zgradama Beograda: Vertikalni saobraaj putnika i roba obavlja se liftovima na elektrini a) pogon domae proizvodnje. Ovaj saobraaj mora biti bezbedan, pouzdan, kvalitetan i komforan. Najmanje jedan od ugraenih liftova mora imati dimenzije kabine koje b) dozvoljavaju prevoz zdravih i hendikepiranih putnika i robe, ukljuujui protivpoarnu opremu, bicikle i kabasti nametaj. Liftovi se obavezno ugrauju u svaku stambenu zgradu koja ima prizemlje i etiri ili vie nadzemnih etaa, raunajui od najnieg ulaza c) (za putnike) u zgradu. U ovaj broj se ne rauna gornja etaa najvieg stana. d) Svaki lift ima stanicu na svakoj etai na kojoj su ulazi u stanove ili druge prostorije, koje stanari koriste.

Za svaki lift radi se poseban projekt. Projekat liftovskog postrojenja radi se na osnovu svih vaeih propisa i projektnog zadatka. Projekat mora e) biti usaglaen sa arhitektonsko-graevinskim projektom i svim drugim projektima zgrade. Projekat lifta je sastavni deo projekta zgrade. f) Svaki ulaz u zgradi, u kome se na bazi propisa ugrauju liftovi, mora imati liftove koji obezbeuju dovoljan kapacitet vertikalnog saobraaja.

Pri bilo kojim aktivnostima oko liftova pri projektovanju, montai i odravanju potuju se odredbe "Pravilnika o tehnikim merama i uslovima za liftove" ("Sl. list SFRJ", br. 51/70), kao i svi drugi vaei propisi i standardi za liftove i sve odgovarajue odredbe iz drugih propisa g) koje utiu na projektovanje liftova, osim kada su blai od propisa u ovom materijalu. Kada Savezni zavod za standardizaciju objavi novi Pravilnik i nove standarde za liftove, oni se obavezno moraju primenjivati, kao i svi drugi novi propisi, koji zamenjuju ili dopunjuju postojee. U hodnicima zgrade male spratnosti, koje nemaju lift niti imaju mogunost ugradnje lifta, a potrebno je da se prevozi hendikepirano lice, moe se ugraditi pokretna stolica. Ona se moe projektovati pod uslovom h) da za pokretnu stolicu ima prostora i da se ovaj saobraaj moe obavljati bezbedno, kvalitetno, pouzdano i komforno. Za ugradnju pokretne stolice radi se odgovarajui projekat, na osnovu svih vaeih propisa. i) U sluaju nadziivanja zgrade ili pretvaranja potkrovlja u stambeni,

odnosno radni prostor, ne predvia se obaveza naknade ugradnje lifta. 247.2. Mainska prostorija Mainska prostorija je zatvoreni graevinski prostor liftovskog postrojenja, koja slui za smetaj pogonskih i upravljakih ureaja a) liftovskih postrojenja. U mainskoj prostoriji se ugrauju ureaji, instalacije i oprema koji slue iskljuivo samo liftovskom postrojenju. Mainska prostorija mora biti zidana, betonirana ili industrijski proizvedena od odgovarajueg graevinskog materijala. Mainska prostorija mora biti iznad voznog okna. Zadnji deo mainske prostorije mora se vertikalno nastaviti na odgovarajui zid voznog okna (ili najdueg voznog okna). Jedan od b) bonih zidova mainske prostorije mora se vertikalno nastaviti u pravcu zida voznog okna. Poveanje duine mainske prostorije, u odnosu na vozno okno, mora biti na prilaznoj strani lifta. g) Krov i zidovi mainske prostorije obezbeuju i sledee uslove za rad liftovskog postrojenja: - unutranju temperaturu od + 4 do + 40oC, - prostorija mora biti suva, - prostorija mora biti bez praine i drugih tetnih primesa. Provetravanje mainske prostorije u kojoj se nalazi elektromotorno postrojenje jednog lifta, vri se prirodnim putem. U tu svrhu se na spoljnjem zidu postavlja otvor sa reetkama. Provetravanje mainske prostorije u kojoj se nalaze elektromotorna postrojenja za dva ili tri lifta, d) vri se prinudnim putem. Ukljuenje ove ventilacije vri se automatski, kada temperatura vazduha u mainskoj prostoriji dostigne kritinu vrednost. Kritinu vrednost odreuje projektant liftovskog postrojenja. Ovaj sistem vetakog provetravanja mora da obezbedi izvlaenje toplog i ubacivanje i protok sveeg vazduha. e) Kada su u jednom stepenitu dva ili tri lifta, mainska prostorija je zajednika za sve liftove. Njene najmanje dimenzije su: kada liftovi imaju jednaku nazivnu nosivost: najmanja povrina poda - zajednike mainske prostorije mora biti jednaka zbiru najmanjih povrina koje su utvrene za pojedinane liftove,

- kada su dva lifta sa razliitim nazivnim nosivostima: najmanja povrina poda zajednike mainske prostorije mora biti jednaka zbiru najmanjih povrina, koje su utvrene za pojedinane liftove, uveana za razliku izmeu povrina voznih okana, - kada je vie od dva lifta sa razliitim nazivnim nosivostima: najmanja povrina poda zajednike mainske prostorije mora biti jednaka zbiru najmanjih povrina, koje su utvrene za pojedinane liftove, uveana za zbir razlika izmeu povrina voznog okna najveeg lifta i povrine voznih okana svih ostalih liftova, najmanja irina zajednike mainske prostorije mora biti jednaka - ukupnoj irini zajednikog voznog okna uveanoj za bono proirenje koje odgovara proirenju pojedinanog lifta, najmanja duina zajednike mainske prostorije mora biti jednaka najveoj duini pojedinanog voznog okna uveanoj za 2.100 m, najmanja visina zajednike mainske prostorije mora biti jednaka visini mainske prostorije lifta najvee nosivosti,

bono proirenje mainske prostorije nalazi se na strani lifta vee - nosivosti (a ako su liftovi jednakih nosivosti, bono proirenje se nalazi ili sa jedne ili sa druge strane). f) g) h) Mainska prostorija se nalazi iznad zadnjeg stambenog nivoa i iznad nivoa na kome se nalaze zajednike prostorije u zgradi. Mainska prostorija se projektuje i izvodi tako da moe da podnese sva statika i dinamika naprezanja liftovskog postrojenja, Otvori na podu mainske prostorije zatiuju se tako da kroz njih u vozno okno ne moe da padne alat ili slino.

Maina u mainskoj prostoriji postavlja se na sopstveno metalno postolje, i) a ovo preko odgovarajuih amortizera na pod mainske prostorije. Isto se odnosi i na sve delove postrojenja, koji se rotiraju. U mainsku prostoriju ulazi se sa horizontalnog podesta kroz vrata, koja su na jednom od tri zida mainske prostorije. Ulaz u mainsku prostoriju j) mora biti lako pristupaan i pod krovom ograde. Prilaz u mainsku prostoriju kroz pod mainske prostorije nije dozvoljen.

Vrata za ulaz u mainsku prostoriju imaju bravu sa specijalnim kljuem. Mainska prostorija ima otvor za unoenje opreme. Ovaj otvor se nalazi na podu mainske prostorije iznad podesta zadnje gornje stanice lifta. k) Otvor ima poklopac koji je u ravni sa podom. Poklopac otvora, kada je zatvoren, ima nosivost najmanje tri osobe, ili 300 kg. Ovaj poklopac ugrauje izvoa graevinskih radova. l) U tavanici mainske prostorije postavlja se ina za transport opreme. Ona se proraunava prema podatku proizvoaa liftovske opreme.

Mainska prostorija se projektuje i izvodi tako da je otporna na prenoenje buke i vibracije nastalih od liftovskog postrojenja. Buka u m) stanovima od svih ureaja liftovskog postrojenja ne sme biti vea od 30 dB, to se potvruje i proraunom i atestom. n) Najmanje dimenzije mainske prostorije date su na slici 247.1 i tabeli 247.1.

TABELA 247.1 DIMENZIJE MAINSKE PROSTORIJE

Standardni elektrini liftovi i vrste - Funkcionalne mere (JUS M.D1.510) Opta napomena Nazivna nosivost (masa) (kg.) irina A (mm) Stambene zgrade 4001) 630 1000 1 100 950 1 2 400 100 2 200 800

Kabina

Duina B (mm)

Visina K (mm) Vrata kabine i vrata voznog irina E (mm)

Visina F (mm) Vrsta Vozno okno irina C (mm) Centralno otvaranje

2 000

1 800 1 600 2 2 100 600

Duina D (mm) Jama voznog okna Dubina P (mm) Vn A 1,00 m/s

1 500 1 700

Vn A 1,60 m/s Vrh voznog okna Visina Q (mm) Vn A1,00 m/s

3 800 4 000

Vn A1,60 m/s Mainska prostorija Vn A 1,00 m/s Povrina S (m2) 2 irina R (mm) ) 2 Duina T (mm) ) Visina H (mm) Vn A 1,60 m/s Povrina S (m2) 10 7,5 2 200

10

12 2 400

3 200

3 4 700 200 2 000 12 14

2 irina R (mm) ) 2 Duina T (mm) ) Visina H (mm)

2 200

2 400 3 4 700 200 2 200

3 200

1 Male kabine ovog lifta ne omoguuju pristup invalidskim kolicima ) 2 Utvrene vrednosti za R i T su najmanje vrednosti. ) Stvarne mere moraju da daju povrinu najmanje jednaku S.

247.3 .

Vozno okno Vozno okno je graevinski prostor liftovskog postrojenja, potpuno ili a) delimino ograen, u kome se vertikalno (po sopstvenim inama) kreu kabina lifta i protivteg, te se na taj nain vri saobraaj putnika i roba. b Vozno okno se, u principu, smeta u centralni deo zgrade. ) Vozno okno se projektuje i izvodi tako da u celini odgovara svojoj nameni i c) da podnese sva statina i dinamika naprezanja liftovskog postrojenja. Podatke o ovim naprezanjima daje proizvoa liftovske opreme. Na svakoj stambenoj etai i na nivou zajednikih prostorija (sklonite, podrum, d) garaa, suinica, prostorije kunog saveta i dr.) na voznom oknu postavljaju se vrata voznog okna i postoji liftovska stanica. Vrata voznog okna su metalna, automatska, sa centralnim otvaranjem (odredba JUS M.D1.510).

e) g)

Vrata voznog okna moraju biti otporna na poar, u skladu sa vaeim propisima. Zidovi voznog okna ne smeju biti uz stambene prostorije, sem ako je okno uspeno izolovano.

Mere preseka voznog okna su najmanje iste mere, dobijene pomou viska. h) Odgovarajue tolerancije dodaju se merama u projektu zgrade tako da mere dobijene viskom budu ostvarene na izgraenom voznom oknu. Vozna okna liftova su obavezno jedno uz drugo (videti sliku 247.1 i 247.2). i) Kada je vozno okno zajedniko, unutranje mere moraju biti odreene na sledei nain: irina zajednikog voznog okna mora biti jednaka zbiru irina voznih okana - svakog lifta, uveana za meuprostor izmeu voznih okana, pri emu svaki meuprostor mora biti najmanje 200 mm, j) duine voznih okana pojedinih liftova u zajednikom voznom oknu moraju da odgovaraju onima koje su utvrene za svaki pojedinani lift, dubina donjeg dela (jame) voznog okna mora da bude jednaka dubini za lift sa najveom nazivnom brzinom, najmanja visina gornjeg dela (vrha) voznog okna mora da bude jednaka visini za lift sa najveom nazivnom brzinom.

irina i duina prilaza voznom oknu (pojedinanom ili zajednikom) moraju da se prostiru najmanje po celoj irini voznog okna. irina prilaza voznom oknu najmanje je jednaka irini voznog okna (pojedinanog ili zajednikog). Najmanja duina prilaza voznom oknu, (pojedinanom ili zajednikom) mora biti jednaka duini najdue kabine. Duina prilaza voznom oknu pojedinanog lifta, koji se koristi za prevoz hendikepiranih lica sa kolicima, ne sme biti manja od 1500 mm.

k) l)

Prilaz voznom oknu je takav da osoba sa bolesnikim kolicima moe ui u lift iz stana i sa ulice. Vozno okno se projektuje i izvodi tako da je otporno na prenoenje buke i vibracije, koje nastaju kretanjem kabine i protivtega kroz vozno okno.

Buka koja se stvara u stanovima, od svih ureaja liftovskog postrojenja u voznom oknu i mainskom prostoru, ne sme biti vea od 30 dB, to se potvruje i proraunom i atestom. ine po kojima se kree kabina i protivteg spajaju se sa zidovima voznog okna m) pomou konzola, iji izbor zavisi od nosivosti i brzine lifta i vrste zida voznog okna. 247.4 . a) Kabina lifta Kabina lifta je deo liftovskog postrojenja kojom se kroz vozno okno obavlja bezbedan, kvalitetan, pouzdan i komforan vertikalni saobraaj ljudi i roba.

b) Saobraaj ljudi i roba u stambenim zgradama obavlja se sa tri vrste kabina: - kabinom nosivosti 400 kg. ili - kabinom nosivosti 630 kg. ili 5 putnika ("mala kabina") 8 putnika ("srednja kabina") - kabinom nosivosti 1000 kg. ili 13 putnika ("velika kabina"). c) Nosivost i namena kabine liftova je sledea: - "mala kabina" nazivne nosivosti 400 kg. omoguuje samo prevoz putnika, "srednja kabina" nazivne nosivosti 630 kg. omoguuje pored prevoza putnika i prevoz invalidskih i deijih kolica, bicikla i protivpoarne opreme.

"velika kabina" nazivne nosivosti 1000 kg. omoguuje, pored prevoza - putnika, invalidskih i deijih kolica, protivpoarne opreme i bicikla, i prevoz nosila sa preklopnim ruicama i prevoz nametaja. d) Vrata voznog okna i kabine su metalna, automatska i centralno otvarajua. Svetla irina otvora vrata je do 800 mm a visina 2000 mm.

e) (Brisana) f) Svetlosna tela u kabini postavljaju se u ravni tavanice kabine, i dostupna su samo serviseru.

g) (Brisana) h) Kabina je metalna. Zidovi kabine su puni i imaju samo otvor za ventilaciju kabine.

i) Dimenzije kabina date su u tabeli 247.1. a preseci na sl. 247.1. i 247.2.

Slika 247.1

247.5. a) b)

Upravljanje liftovskim postrojenjem U ulazu zgrade sa dva lifta, kabine se nalaze u zajednikom voznom oknu i imaju zajedniku komandu odnosno upravljanje ("Dupleks"). U ulazu zgrade sa tri lifta, sve tri kabine se nalaze u zajednikom voznom oknu i imaju zajedniku komandu, odnosno upravljanje ("Tripleks").

Upravljanje liftom je uvek sa memorijom. Upravljanje mora biti za zgrade do c) P+10 spratnosti sa memorijom u smeru dole. Za zgrade P+11 i vee spratnosti, upravljanje je sa memorijom u oba smera. Ako je kabina optereena do dozvoljenog nominalnog optereenja, onda se ne d) moe odazvati pozivu da stane na usputnu stanicu, ali na tu stanicu mora doi druga kabina ukoliko su dva ili tri lifta na ulazu. Ako je kabina preoptereena, ona to mora da signalizira i zvuno i svetlosno, i e) ne sme se pokrenuti dok putnik, koji predstavlja preoptereenje, ne napusti kabinu, odnosno dok se ne smanji teret, koji se prevozi. f) 247.6. a) Sve komande iz kabine moraju biti ostvarene prvo u jednom, a zatim u drugom smeru kretanja kabine. Pogon liftovskog postrojenja na agregat Svi liftovi u stambenim zgradama pokreu se na elektro-motorni pogon, naponom elektrine mree, gradske distribucije.

Za sluaj nestanka napona u gradskoj elektrinoj mrei predvideti da se napajanje bar jednog (veeg) lifta na svakom ulazu zgrade automatski b) prebacuje na napajanje preko agregata. Prednje se odnosi na zgrade gde se po vaeim propisima ugrauju agregati. c) 247.7. I prilikom pogona na agregat, obezbeuje se saobraaj lifta na svim stanicama tog ulaza zgrade. Elektromotorni pogon liftovskog postrojenja Pokretanje liftovskog postrojenja ostvaruje se sledeim elektromotornim postrojenjima (EMP), (videti tabelu 247.2): elektromotorni pogon sa trofaznim asinhronim, dvobrzinskim kratkospojenim - elektromotorom bez dodatne regulacije, za brzinu kretanja kabine 1,0 m/s (EMP "A") elektromotorni pogon sa trofaznim asinhronim, dvobrzinskim, - kratkospojenim elektromotorom, sa dodatnom regulacijom, za brzinu kretanja kabine od 1,6 m/s (EMP "B"). Naziv brzine kretanja za sve tri vrste kabina su sledee: - 1,0 m/s za zgrade spratnosti do P+10, i - 1,6 m/s za zgrade spratnosti iznad P+10. 247.9. Elektrine instalacije liftovskog postrojenja Elektrini vod za napajanje liftovskog elektromotornog postrojenja, dovodi se u mainsku prostoriju postavljanjem razvodne table pored ulaza u mainsku a) prostoriju na unutranjem zidu mainske prostorije. Dovodni vodovi se zavravaju u izvodima u mainskoj prostoriji, pored ulaznih vrata mainske prostorije kod mesta gde se postavlja razvodna tabla. Napajanje elektromotornog pogona lifta vri se iz glavnog razvodnog ormana, b) ili posebnog ormana za lift i hidrocil, smetenog u prizemlju zgrade. Ovaj vod treba da je petoilni, odgovarajueg preseka. c) d) Mainska prostorija, vozno okno i prilazi voznom oknu, moraju biti dobro osvetljeni. Osvetljenje mainske prostorije, prilaza mainskoj prostoriji i prilaza voznom oknu vri se iz instalacije opteg osvetljenja stambene zgrade.

e)

Projektom elektrine instalacije liftovskog postrojenja posebno se obuhvata i sledee: instalacija osvetljenja voznog okna, napaja se iz razvodne table lifta, koja se nalazi u mainskoj prostoriji,

e1 -

instalacije signalizacije ureaja za poziv iz kabine lifta: za glavnu stanicu, za kabinu lifta i za prostoriju u kojoj boravi lice koje odrava odnosno, posluuje e2 lift. Ukoliko u zgradi nema ovog lica, instalaciju dovesti do razvodne kutije koja se postavlja pored glavne stanice lifta. ukoliko su se stekli uslovi da se bar jedan lift (to je uvek vei lift, ukoliko na e3 - ulazu ima dva ili tri lifta) napaja preko dizel agregata, predvia se posebna razvodna tabla za isti. e4 i e5 (brisane) Projektom liftovskog postrojenja obuhvatiti kompletnu komandu-upravljanje, f) signalnu i zatitnu instalaciju i opremu, shodno vaeim propisima za liftovska postrojenja, propisima za instalacije i JUS-u. Napojni vod za strujomer liftova (hidrofor i sl.), izvodi se iz kablovske g) prikljune kutije zgrade, kao paralelni vod napojnom vodu svih ostalih potroaa zgrade. Potronja elektrine energije meri se pomou jednotarifnih brojila. 247.10 . a) b) Specijalizacija liftova Za sve liftove na glavnoj stanici predvia se signalizacija poloaja kabine i smena kretanja kabine. Na svim ostalim stanicama se predvia signal kretanja kabine i signal potvrde prijema poziva, kao i najava pristajanja lifta u stanicu.

Poziv za pomo iz kabine ima tri zvona: jedno u glavnoj stanici lifta, drugo na kabini i tree u stanu lica koje odrava, odnosno posluuje lift, ili na drugom c) odgovarajuem mestu. Ukoliko u zgradi nema ovog lica, instalacija se dovodi do razvodne kutije, koja se postavlja pored glavne stanice lifta. d) Ukoliko u zgradi postoji dizel agregat, instalacija ureaja za poziv iz kabine napaja se naponom 220 V iz gradske elektrine mree, uz automatsko prebacivanje na dizel agregat, zajedno sa liftom. Ukoliko dizel agregat ne

postoji, ureaj za poziv iz kabine napaja se posebnim izvorom energije. e) f) 247.11 . a) b) U stanu domara postavlja se odgovarajui ureaj koji registruje sa kog lifta je poziv upuen. Ureaj za poziv iz kabine aktivira se posebnim prekidaem koji se nalazi u kabini svakog lifta. Gromobranska instalacija Svako liftovsko elektromotorno postrojenje povezuje se sa gromobranskom instalacijom zgrade, a na bazi vaeih propisa. Kod zgrada zatienih gromobranskom instalacijom, izraenom na principu "Faradejevog kaveza" predvideti: - svi metalni delovi elektrinih aparata i maina u mainskoj prostoriji koji su povezani na zatitno uzemljenje, kao i metalne mase na koje su ovi aparati i maine uvreni, spajaju se na gromobransku instalaciju preko katodnih odvodnika ili iskrita, povezivanjem na odvodne gromobranske vodove. - ine liftova u gornjem delu prstenuju se odgovarajuom trakom i zavrtnjima, i najkraim putem preko katodnih odvodnika prenapona ili iskrita, prikljuuju na gromobransku instalaciju, odnosno na odvodne vodove. ine liftova u donjem delu prstenuju se odgovarajuom trakom i zavrtnjima i c) najkraim putem spajaju se gromobranskim uzemljenjem, bez obzira na vrstu gromobranske zatite. 247.12 . Mainska prostorija a) Dimenzije mainske prostorije date su u tabeli 247.1. b) Vertikalni i horizontalni presek mainske prostorije dati su na sl. 247.1. 243.13 . Vozno okno a) Dimenzije voznog okna date su na tabeli 247.1. b) Vertikalni i horizontalni presek voznog okna dati su na slici 247.1.

Poloaji voznih okana dati su na sl. 247.2. 247.14 . Spratnost stambene zgrade, lokacija, broj, nosivost i brzina lifta. a) Lift se postavlja po pravilu u centralnom delu zgrade. b) Svaki ulaz stambene zgrade mora imati lift, ako ima prizemlje i etiri, odnosno vie spratova.

Glavna stanica lifta je na nivou glavnog ulaza stanara u stambenu zgradu i c) mora biti na nivou okolnog tla (prilaz bez stepenita, ili sa paralelnom stazom za kretanje bolesnikih kolica). Ona nosi oznaku "PR", odnosno "O". d) e) Ako u zgradi postoje ulazi iz dva ili vie nivoa, oni imaju svoje posebne stanice i nose odgovarajue oznake, na pr. "PR1", "PR2". Sve stanice iznad glavne stanice nose oznaku 1, 2, 3...10. to oznaava i nivo sprata.

Sve stanice ispod glavne stanice nose odgovarajue oznake, koje oznaavaju f) funkciju nivoa zgrade: (podrum, "PO", garaa "G", sklonite "SKL" i odgovarajuu oznaku "-1", "-2", itd.). g) Garani ulaz ili neki drugi sporedni ulaz u stambenu zgradu ne smatra se glavnim ulazom.

Liftovska stanica nalazi se na svakom stambenom nivou i na svakom nivou h) gde su zajednike i druge prostorije (sklonite, podrumi, suionice, garae, prostorije kunog saveta i dr.). i) (brisana) Vrata voznog okna i kabine su sa uih strana voznih okana (videti sl. 247.1 i 247.2). 247.15 . Broj liftova Pri odreivanju broja liftova, vrste elektromotornog postrojenja lifta, nosivosti a) lifta, brzine kretanja kabine, u obir se uzima spratnost i broj stanara na jednom stepenitu, odnosno ulazu. b) Broj liftova, nosivost kabina i karakteristike liftovskog postrojenja dati su u

tabeli 247.2. c) Kod zgrada spratnosti do P+10 brzina kretanja kabine je 1,0 m/s. Kod zgrada spratnosti veih od P+10, brzina kretanja kabine je 1,6 m/s.

Ukoliko se grade zgrade koje po spratu imaju vie od 32 stanara, odnosno zgrade vrlo visoke spratnosti (iznad 20 spratova), broj liftova se odreuje d) posebnim proraunom tako da svi bitni parametri vertikalnog saobraaja ispunjavaju uslove meunarodnog standarda, koji nosi oznaku "standard 100", i odredbe ovih propisa.

SLIKA 247.2. HORIZONTALNI PRESECI VOZNIH OKANA (GRAEVINSKE MERE) ZA SVE KOMBINACIJE IZ TABELE 247.2.

Sledei Prethodni TABELA 247.2 BROJ LIFTOVA, NOSIVOST KABINA I KARAKTERISTIKE LIFTOVSKOG POSTROJENJA

PR + n

do 20

Broj stanara po spratu 21-26

27-32 1 x 400

Vrsta elektromotornog postrojenja

n = 4 - 7 1 x 630 1,0 m/s n=210

1 x 400 1 x 630

1x 1000

EMP "A"

1 x 400 1x 1000 1 x 630 1 x 1000 2x 1000

1 x 400 n = 11 16 1,6 m/s n = 17 20 1x 1000 1 x 630 1x 1000 2 x 1000 1 x 630 1 x 1000 2x 1000 EMP "B"

2 x 630 1x 1000

Legenda: n = broj spratova v = brzina kretanja kabine brojevi 400, 630 i 1000 oznaavaju nosivost kabine u kg. - EMP "A" Elektromotorno postrojenje tip "A" (EMP - "A") ima sledee karakteristike: - vrsta pogona: trofazni, asinhroni, dvobrzinski elektromotorni pogon bez dodatne regulacije - brzina kretanja kabine: 1,0 m/sec br. ukljuenja na as: 120 U/h

- intermitencija: 50% - upravljanje: sa memorijom, sabirno u smeru dole - EMP "B" Elektromotorno postrojenje tip "B" (EMP - "B") ima sledee karakteristike: vrsta pogona: trofazni, ashinroni, dvobrzinski elektromotorni pogon sa dodatnom regulacijom

- brzina kretanja kabine: v = 1,6 m/sec - broj ukljuenja na as: 180 U/h - inrtermitencija: 60% - upravljanje: sa memorijom, sabirno u oba smera.

248 248.1

EVAKUACIJA SMEA IZ STANA I ZGRADE Iz stana i zgrade obezbeuju se uslovi za odnoenje: neorganskih materija koje nisu podlone fermentaciji, organskih materija koje su podlone fermentaciji, otpadaka posle opravki (osim ostataka od graevinskih i zavrnih zanatskih radova u zgradi).

248.2 248.3

Nain odnoenja smea iz stana do deponija i deponovanje smea odreuje se urbanistikim projektom i usklauje se sa propisima gradskih komunalnih slubi (Gradska istoa, Sanitarni inspektorat). Uslovi za evakuaciju smea iz stana i zgrade se odnose na: privremenu deponiju i evakuaciju smea iz stana privremenu deponiju i evakuaciju smea iz zgrade.

248.31

Privremena deponija i evakuacija smea iz stana U stanu se obezbeuju uslovi za privremenu deponiju dnevnih koliina smea i to za stanove vee od jednosobnih na loi koja je neposredno povezana sa: prostorom za pripremanje hrane, za ruavanje, domainstvo, komunikacije. Za manje stanove ukoliko se ne predvia ekonomska loa, obezbeuje se u sastavu radne povrine u kuhinji, prostor od 60/40 cm za privremenu deponiju smea. Odnoenje smea iz stana do deponije u zgradi predvia se runo (u najlon kesama).

248.311

248.312

248.32 248.321 248.322

Privremena deponija i evakuacija smea iz zgrade U svakoj stambenoj zgradi predvia se na pogodnom mestu prostor, odnosno prostorija za smetaj sudova za prikupljanje otpadnih materija. Sudovi za prikupljanje otpadnih materija postavljaju se: a) na otvorenom prostoru (u daljem tekstu: smetlite),

b) u zgradi (u daljem tekstu: prostorija za smee). Prostor za smee se gradi kao zasebna, zatvorena prostorija bez provetravanja kroz prozore. U prostoriji se smetaju sudovi za prikupljanje otpadnih materija. Veliina prostorije odreuje se prema vrsti, broju i veliini sudova za prikupljanje otpadnih materija. Povrina osnovne prostorije za smee proraunava se na osnovu standardnih mera sudova za prikupljanje otpadnih materija, zavisno od broja stanova i korisne povrine zgrade. Za smetaj jednog suda u proraun se uzima najmanje povrina od 0,75 m2, za kontejnere zapremine 1.100 litara (1,1 m2) ta povrina iznosi 4,0 m2. Najvei uspon prolaza za kontejnere se dozvoljava od 3%, a najmanja ista irina prolaza se dozvoljava 1,50 m. Na dozvoljava se postavljanje nijednog stepenika na putu od prostora za smetaj kontejnera do utovara u vozilo. Ivinjak oblinjeg trotoara se izrauje sa zakoenjem. 248.324 Broj sudova za prikupljanje otpadnih materija odreuje se prema obrascu:

248.323

Qd . D . K2 N = ----------------------V . K1

ili:

Qs . S . K2 N = ---------------------V . K1

gde je: D = broj domainstva u zgradi S = broj stanara Qd = dnevna koliina otpadnih materija po jednom domainstvu izraena u m3/dan Qs = dnevna koliina otpadnih materija koja iznosi najmanje 7 litara po jednom stanaru na dan V = zapremina suda u m3 K1 = koeficijent punjenja sudova, koji iznosi oko 0,60 K2 = uestalost odvoza, odnosno broj dana za koji se otpadne materije skupe do ponovnog odvoza. U proraun se uzima broj 3 za uestalost odvoza. Veliina od 7 litara otpadaka dnevno po stanovniku obuhvata i priliv otpadaka iz svih zajednikih prostorija zgrade, otvorenih prostora oko zgrade, jer se svi otpaci deponuju u sudove za smee koji pripadaju zgradi. K1 se mnoi sa 0,60 zbog promene strukture i smanjenja teine smea kao i zbog poveanja volumena zbog porasta kabastih predmeta - ambalae. Kod prorauna broja sudova kao prosek za broj lanova domainstva uzima se 5 lanova. Za poslovni prostor u zgradi i stambeni deo zgrade uzima se 1 kontejner od 1,10 m3 na 800 m2 korisne povrine zgrade. Broj i vrstu sudova za prikupljanje otpadnih materija odreuje organizacija za odravanje istoe, na osnovu uvida u veliinu i namenu zgrade. Broj i vrsta sudova moe se promeniti ukoliko se promeni namena zgrade. 248.325 Pri projektovanju i izgradnji prostorije za smee potuju se propisi higijensko-tehnike zatite i propisi za zatitu od poara. Do prostorije za smee izgrauje se pogodan prilaz za kolovoz, kao i direktan ulaz spolja. Udaljenost prostorije od kolovoza iznosi najvie 15,0 m. Ukoliko se sudovi ne mogu smestiti na ovoj udaljenosti obezbeuje se kolski prilaz dimenzionisan prema dimenzijama vozila za odvoz smea. Ovaj prilaz se predvia za jednosmerni ili dvosmerni saobraaj. Za

248.326

jednosmerni saobraaj obezbeuje se veza: saobraajnica - smetlite saobraajnica, gde je irina prolaza najmanje 3,50 m. Za dvosmerni saobraaj izgrauje se okretnica. Prenik okretanja vozila iznosi D = 22,0 m, pri emu se ne predvia vonja unazad. Najvei dozvoljeni uspon prilaza za vozilo iznosi 7%. Osovinski pritisak vozila za utovar smea iznosi 10 tona. Dimenzije vozila su sledee: - irina - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 2.500 mm - duina - - - - - - - - - - - - - - - - - - 8.600 mm - visina - - - - - - - - - - - - - - - - - - 3.500 mm - predni prepust - - - - - - - - - - - - - - 1.300 mm - zadnji prepust - - - - - - - - - - - - - - 2.200 mm - razmak osovina - - - - - - - - - - - - - 4.500 mm Dopunska veza prostorije za smee sa unutranjim prostorom u zgradi se ne preporuuje, ako se predvia, ostvaruje se samo preko posebno provetrenog prostora. Prostorija za smee se provetrava preko vertikalnih kanala za provetravanje. U prostoriji za smee ugrauje se elektrino osvetljenje, prikljuak na kanalizacionu mreu sa Gajger-slivnikom i reetkom u podu kao i jedno toee mesto sa slavinom i holenderom. Pod prostorije za smee izgrauje se u padu od najmanje 2% prema slivniku. Pod se izrauje od materijala otpornih na udar i habanje i izdrljivih na naprezanja usled transporta sudova za prikupljanje otpadnih materija. Odvod vode sa poda se obezbeuje od zapuavanja otpadnim materijama. Zidovi, plafoni, pod i vrata prostorije za smee izrauju se od vatrostalnih materijala. Zidovi do visine 1,80 cm od poda, kao i pod oblau se materijalom koji se moe lako prati i povremeno dezinfikovati. Kada se predvia dopunska veza prostorije za smee sa unutranjim prostorom u zgradi, vrata se izrauju od vatrostalnog materijala sa dihtunzima. 248.3 (10) Pored i iznad prostorije za smee na fasadi ne dozvoljava se postavljanje

248.327

248.328

248.329

prozorskih otvora na prostorijama stana ili zajednikim prostorijama u zgradi u kojima borave stanari, na manjem odstojanju od 5,0 m. 248.32 (11) Kroz prostoriju za smee ne dozvoljava se prolaz instalacija centralnog grejanja niti se u toj prostoriji postavljaju prikljuci za gas i elektrinu mreu, strujomeri gasomeri i slino. Smetlite se predvia kao potpuno odvojeno od zgrade ili prikljueno uz zgradu i gradi se kao: a) zasebna prostorija, ili

248.3 (12) -

slobodno postavljeno smetlite u vidu nadstrenice, nie, ormana ili b) zidnih boksova, zatienih od sunca, mraza, atmosferskih padavina i vetra. 248.3 (13) Kada se smetlite gradi kao zasebna prostorija, potuju se isti uslovi kao za izgradnju smetlita u zgradi. Udaljenost smetlita u slobodnom prostoru od stambene zgrade iznosi najvie 25,0 m za najmanje 5,0 m. Pristup do smetlita se poploava, obezbeuje od klizanja gradi bez stepenica i osvetljava elektrinim osvetljenjem. 25. 251. 251.1 OPREMA I OBRADA STANA I ZGRADE Opti deo: Pod obradom i opremom stana i zgrade, u ovim Uslovima se podrazumeva: a) Povrinska obrada prostora i prostorija stana i zgrade (podne, plafonske, zidne obloge, elektrini prikljuci, termo-oprema, zastori i sl.). Ugraena oprema koja omoguava obavljanje aktivnosti u odreenoj prostoriji (kuhinjska oprema, oprema kupatila i sl.).

b)

251.2

Umanjen nivo obrade je mogue predvideti u sluaju kada se postigne poseban dogovor izmeu investitora i ostalih uesnika u izgradnji. Umanjen nivo obrade se posebno definie u okviru projektnog programa. Umanjen nivo obrade se dozvoljava samo u prostorijama u stanu i

251.3

odnosi se na povrinsku obradu: podova, zidova i plafona, na opremu u kuhinji i kupatilu. 251.4 252. 252.1 252.11 Odgovarajui materijali u ovom tekstu oznaavaju materijale, koji po optim zahtevima i ceni odgovaraju materijalima datim kao primeri za obradu pojedinih prostora i prostorija u zgradi. Obrada i oprema stana Povrinska obrada podova Opti zahtevi: Svi podovi u stanu dovode se u vodoravan poloaj sa izuzetkom poda u kupatilu, loama, balkonima i terasama, gde se obezbeuje pad prema slivniku. Na spoju podne i zidne obloge ugrauje se zavrna lajsna. Sve podne obloge u stanu izgrauju se od materijala koji: su trajni, pogodni za odravanje, povoljno utiu na zvunu izolaciju, imaju povoljnu cenu i zadovoljavajui estetski izgled. Za podne obloge u pomonim prostorijama u stanu koriste se materijali koji zadovoljavaju opte zahteve a koji su negorivi, otporni na vodu vlagu na mehaniki udar. Sve podne povrine u stanu u kojima se nalazi sanitarna oprema i sve podne povrine koje su izloene atmosferskim uticajima izgrauju se na podlozi koja sadri hidroizolacioni sloj. U posebnim stanovima za hendikepirane osobe potuju se opti zahtevi dopunjeni sledeim: primenjeni materijali za podne obloge, imaju neklizajuu gornju povrinu, ne ugrauju se pragovi. Kada je ugraivanje podnih pragova neophodno, kao kod ulaznih ili balkonskih vrata, isti se predviaju od elastinih materijala (gume i sl.). 252.12 Primeri povrinske obrade podova: a) Stambene prostorije: dnevna soba, sobe za spavanje, soba za rad, prostor za ruavanje, kuhinja sa ruavanjem (bez prostora za pripremanje hrane) i deo pomonih prostorija (ulaz, degaman): lakirani hrastov ili bukov parket II klase, lamelirani parket, tekstilne obloge, PVC podne obloge, ili odgovarajui drugi materijali.

b) Pomone prostorije: radna kuhinja, deo za pripremanje hrane u kuhinji sa ruavanjem, domainstvo (sa mainom za ve:) c) keramike ploice II klase, plastini pod (vinil-azbestne ploe, PVC podne obloge), ili drugi odgovarajui materijali. Prostorije za komuniciranje u stanu: isto kao stambene prostorije,

d) Otvoreni prostori: loa, balkoni, terase: 252.2 252.21 keramike ploice II klase, teraco, teraco ploe, ili drugi odgovarajui materijali.

Povrinska obrada zidova: Opti zahtevi Svi zidovi u stanu dovode se u vertikalni poloaj i tako obrauju da odgovaraju malterisanim povrinama molerski gletovanim i finalno obrauju materijalima, koji omoguavaju lako odravanje, trajnost ili lako obnavljanje, zadovoljavajuu cenu i estetski izgled. Zidovi u prostorijama u kojima dolazi do stvaranja vodene pare, delimino ili u celini se obrauju materijalima koji akumuliraju i kasnije isparavaju vlagu u te prostorije.

252.22

Primeri povrinske obrade zidova: a) Stambene prostorije: dnevna soba, sobe za spavanje, soba za rad, prostor za ruavanje, kuhinja sa ruavanjem (bez prostora za pripremanje hrane);

malanje posnom bojom, zidni tapeti, ili drugi odgovarajui materijali.

b) Pomone prostorije: Kuhinja: zidne keramike ploice II klase (do visine 1,50 m ili 4 reda iznad radnih povrina) i malanje posnom bojom. Kupatilo: zidne keramike ploice II klase (do visine 1,50 m) i malanje posnom bojom. WC: zidne keramike ploice II klase (do visine 1,50 m) i malanje posnom bojom. Domainstvo: isto kao stambene prostorije u stanu. Kada je u domainstvu smetena maina za pranje vea, zid u predelu maine se oblae zidnim keramikim ploicama II klase do visine 1,50 m. Ostave: c) dva puta kreene. Prostorija za komuniciranje u stanu: isto kao stambene prostorije. d) Otvoreni prostori: loa, balkoni, terase: 252.23 materijali koji odgovaraju predvienoj obradi fasadnih povrina.

Plafoni:

Plafoni se u svim prostorijama u stanu, izuzev ostava, dovode u vodoravno i glatko stanje tako da odgovaraju malterisanim povrinama molersko gletovanim. Sve plafonske povrine boje se posnom bojom ili oblau plafonskim ploama, ukoliko to odgovara konstruktivnom reenju meuspratne tavanice. Plafoni u prostorijama u kojima dolazi do stvaranja vodene pare delimino ili u celini se obrauju materijalima koji akumuliraju i kasnije isparavaju vlagu u te prostorije. 252.24 Prozori i vrata Prozori i vrata u stanu se izrauju po pravili od drveta i odgovaraju zahtevima JUS-a. U sluajevima kada se vrata i prozori u celini izrauju od metala ili plastike, takoe se potuju odgovarajui zahtevi JUS-a. Prozori i vrata, posebno kada su izloeni dejstvu atmosferskih uticaja, zadovoljavaju sledee funkcije: termiku zatitu, zvunu zatitu, zatitu od prodora vode, zatitu od direktnog delovanja sunca, omoguavaju provetravanje u dovoljnoj meri prema nameni prostorije, kao i njihovo osvetljavanje dnevnom svetlou. Dimenzije prozora i balkonskih vrata odgovaraju modularnim merama u skladu sa JUS D.E1.100, a unutranja vrata u stanu prema JUS D.E1.020. U stambenim zgradama ugrauju se: jednostruki prozori, prozori krilo na krilo i prozori sa razmaknutim krilima. U pogledu kvaliteta materijala prozori i vrata koji se izrauju od drveta ispunjavaju zahteve iz JUS D.E1.011. U pogledu propustljivosti vazduha i vode, prozori i vrata odgovaraju odredbama JUS D.E8.193, s tim da se mogu koristiti kategorije zaptivenosti C a u izuzetnim sluajevima kategorije D. Prozori i vrata obezbeuju toplotnu zatitu u skladu sa JUS U.J5.600. U pogledu protivpoarne zatite ugraeni prozori i vrata odgovaraju JUS U.J1.600. Prozori i vrata zastakljuju se jednostrukim ili dvostrukim (termoizolacionim) staklom u skladu sa odgovarajuim odredbama JUS U.F2.025. Okov u potpunosti obezbeuje dobro zaptivanje i lako rukovanje. Zatita drvenih prozora izvodi se impregnirajuim sredstvima protiv dejstva vode,

kao i insekticidima i fungicidnim sredstvima protiv insekata i gljiva. Zatita metalnih prozora i vrata izvodi se odgovarajuim zatitnim sredstvima protiv korozije. Bojenje i zatita prozora i vrata usklauju se sa zahtevima JUS U.F2.012. Kada su ulazna vrata u stanu izloena dejstvu atmosferskih uticaja (na galerijama) obezbeuje se pojaana termika zatita od vode, vlage i vetra. U posebnim stanovima za hendikepirane osobe za unutranja vrata u stanu preporuuju se "klizna" i "titrajua" vrata uvek kada je to mogue. Rukohvati na vratima u ovim stanovima treba da budu takvi da obezbede lako rukovanje osobama koje se kreu u pokretnim kunim kolicima. Rukohvati se postavljaju na najveoj visini od 0,80 m (mereno od zavrenog poda). Dovratnici na vratima u posebnim stanovima za hendikepirane osobe se izrauju od materijala posebno otpornih na udar i grebanje ili imaju zatitnu lajsnu od tvrdog materijala (npr. lim). 252.25 Zastori Svi prozorski otvori tite se od sunca, vetra i pogleda spolja zastorima od drveta, metala ili plastike, pri emu se potuju zahtevi JUS U.F2.022, a za kvalitet plastinih profila za zastore JUS G.E5.050. Otvori na loama i otvori prema "unutranjem dvoritu" mogu biti zatieni samo tekstilnim zastorima. 252.26 Elektro-oprema U svim prostorijama u stanu obezbeuje se elektro oprema u skladu sa Uslovima za projektovanje elektrinih instalacija (videti taku 241) i u skladu sa takom 21 - Prostorije u stanu. 252.27 Termo-oprema U svim prostorijama u stanu (izuzev ostave) obezbeuju se grejna tela sa sopstvenim regulatorom toplote a u skladu sa Uslovima za projektovanje instalacija grejanja u stanu (videti taku 242) ili se obezbeuju potrebni prikljuci za grejanje elektrinim aparatima (termo-akumulacione pei). U svakoj stambenoj jedinici, pored opreme za centralno grejanje predvia

se najmanje jedno loee mesto na tvrdo gorivo sa odgovarajuim prikljukom. 252.3 252.31 Ugraena oprema Plakari Ugraivanje plakara se u stanu predvia samo u sluajevima kada su namenjeni uvanju hrane. Plakar - ostave se izrauju od drveta sa obezbeenom ventilacijom (neposredno ili preko ventilacionih kanala). U plakar - ostavi se ugrauju drvene perforirane police radi obezbeenja prodora vazduha. Spoljna povrina plakara titi se poliester bojama ili materijalom koji odgovara poliester bojama. Kada se u stanu predvia posebna prostorija-ostava, u nju se ugrauju police od rendisane amovine bez posebne obrade. 252.32 Oprema kupatila i WC-a Kupatilo: uzidana kada domae proizvodnje, standardnog kvaliteta sa baterijom za toplu i hladnu vodu, runim tuem i dodatnom ipkom za fiksiranje komplet umivaonik od keramike domae proizvodnje standardnog kvaliteta sa baterijom za toplu i hladnu vodu draem za pekire, galerijom za toaletni pribor i biljurnim ogledalom. bojler (ukoliko nije predviena centralna priprema sanitarne potrone tople vode).

WC: U izdvojenom WC-u ili u kupatilu ugrauje se komplet WC olja od keramike domae proizvodnje standardnog kvaliteta. U izdvojenom WC-u ugrauje se i manji umivaonik sa draem za pekir i toalet papir.

252.33

Oprema kupatila i WC-a u posebnim stanovima za hendikepirane osobe Standardna oprema za kupatilo i WC se dopunjuje posebnim zahtevima koji se definiu u konkretnim sluajevima.

252.34

Oprema kuhinje

U svim prostorima za pripremanje hrane ugrauje se sudopera domae proizvodnje standardnog kvaliteta (veliina u skladu sa uputstvima iz take 212.2). 253 253.1 253.11 Obrada i oprema zgrade Povrinska obrada podova Opti zahtevi: Otpornost na habanje, lako odravanje, negorivost, povoljna cena i zadovoljavajui estetski izgled. Na spoju podnih i zidnih povrina ugrauje se sokl od materijala odgovarajuih osobina. 253.12 Primeri obrade podova Zajednike prostorije za komuniciranje Vetrobran: podne keramike ploice I klase, teraco, teraco ploe, kamene ploe ili odgovarajui materijal.

Stepenite i stepenini prostor: materijali koji odgovaraju izboru materijala za pod u vetrobranu.

Galerije, zajednike terase: teraco ploe, teraco, betonske ploe, asfalt, podne keramike ploice I klase ili drugi odgovarajui materijali.

Zajednike prostorije: Suionica: cementna kouljica, ili drugi odgovarajui materijali. Deponija smea: keramike ploice II klase, cementna kouljica ili drugi odgovarajui materijali.

Stanarske ostave: perdaen beton, ili drugi odgovarajui materijali.

Kada se ostava koristi za smetaj ogreva nije potrebna posebna obrada. Kuni savet: PVC podne obloge, ili drugi odgovarajui materijali.

Tehnike prostorije: Podna obloga odgovara obradi koja se predlae za suionicu rublja ili se koriste drugi materijali u skladu sa posebnom namenom odgovarajuih prostorija. 253.2 253.21 Povrinska obrada zidova Opti zahtevi: Svi zidovi u zajednikim prostorijama za komuniciranje i zajednikim prostorijama za boravak stanara dovode se u vertikalno stanje tako da odgovaraju malterisanim povrinama molerski gletovanim. Primenjeni materijali su: trajni, laki za odravanje, imaju povoljnu cenu, odgovaraju zahtevima protivpoarne zatite i pruaju zadovoljavajui estetski izgled. Zidovi u ostalim prostorijama u zgradi (tehnikim i drugim) obrauju se materijalima u skladu sa posebnom namenom i uputstvima za projektovanje odgovarajuih instalacija. 253.22 Primeri obrade zidova Zajednike prostorije za komuniciranje Vetrobran: materijali u skladu sa obradom fasadnih povrina, materijali na bazi sintetikih smola, fasadna opeka natur beton ili drugi odgovarajui materijali

Stepenini prostor, hodnici: materijali na bazi sintetskih smola.

Galerije, zajednike terase: materijali koji odgovaraju obradi fasadnih povrina.

Liftovski prostor: dva puta kreenje

Suionica: dva puta kreenje.

Deponija smea: vae odredbe Uslova za projektovanje evakuacije smea iz zgrade (videti taku 248).

Stanarske ostave: posebna obrada nije potrebna, pregradni zidovi i vrata mogu se izraivati od drvenih letava sa ispunom od drveta. Na vratima se postavlja ureaj za katanac.

Kuni savet: isto kao stambene prostorije u stanu.

Tehnike prostorije: dva puta kreenje ili prema posebnim uslovima za projektovanje odgovarajuih instalacija.

Spoljna obrada zgrade: trajni materijali, otporni na atmosferske uticaje, koji daju povoljne investicione i eksploatacione efekte i zadovoljavajui estetski izgled.

Primeri: fasadna opeka, natur beton, keramike fasadne ploice ili drugi odgovarajui materijali. Prirodni kamen i slini materijali se dozvoljavaju samo u posebnim sluajevima (rekonstrukcija, uvanje postojeih ambijentalnih vrednosti). Oblaganje krovnih ravni

bakarnim limom se dozvoljava samo u posebnim sluajevima. Instalaciona oprema: elektro, termo i druga oprema se ugrauje u skladu sa odgovarajuim uslovima za projektovanje instalacija. Za celokupnu ugraenu instalacionu opremu, koja zahteva redovno odravanje i koju ugrauju isporuioci ili montaeri opreme (liftovi, AKU baterije, dizel agregati, regulatori pritiska, toplotne predajne stanice, pojedinani i skupni ventilacioni ureaji, kanali i deponije za smee, dimovodi, signalizacija dojave i upozorenja i sl.) obavezan je skup uputstava za odravanje i remont celokupne opreme. Ugraena oprema Ugraena oprema u zajednikim prostorijama za komuniciranje Stepenini prostor: oglasna tabla za kuni savet, tipski potanski sanduii sa bravom za svaki stan i kuni savet, oznake za spratove i brojeve stanova, ram za vizit kartu na vratima u stan.

253.23

253.3 253.31

Hodnici, galerije: 253.32 oznake za spratove i brojeve stanova.

Ugraena oprema u zajednikim prostorijama Suionice: kuke za konopac za ve na visini od 2,10 m.

253.33 3

U neposrednoj blizini zgrade postavlja se ram za treenje tepiha. EKONOMSKI PARAMETRI STANOVA I STAMBENIH ZGRADA Odredbe o ekonomskim parametrima u stanovima i stambenim zgradama odnose se na maksimalne linearne dimenzije prostorija u stanovima, maksimalne iste i spratne visine prostorija, maksimalne povrine stanova, odnose neto i bruto povrina na tipskim etaama, horizontalnu i ukupnu ralanjenost zgrada, spratnost, tednju energije, kao i trokove eksploatacije. MAKSIMALNE LINEARNE DIMENZIJE PROSTORIJA U STANOVIMA

30

31

Maksimalne dozvoljene irine pojedinih prostorija u stanovima su sledee: - dnevna soba - - - - - - - - - - - - - 4,80 m - soba za spavanje (2 postelje) - - - - 4,20 m - soba za spavanje (1 postelja) - - - - 3,00 m - ruavanje + radna kuhinja - - - - - - 4,80 m - kuhinja sa ruavanjem - - - - - - - - 4,20 m 32 MAKSIMALNE ISTE VISINE PROSTORIJA I SPRATNE VISINE Maksimalna dozvoljena ista visina prostorija je 2,70 m, a maksimalna spratna visina 3,00 m. 33 MAKSIMALNE POVRINE STANOVA Maksimalne povrine pojedinih tipova stambenih jedinica su definisane i izloene u Tabeli 212 - 2 "Tabelarni pregled struktura i okvirnih povrina stanova i prostorija u stanu" 34 341 ODNOSI POVRINA Odnosi stambene (ps) i razvijene graevinske povrine tipske etae Najnepovoljniji dozvoljeni odnosi izmeu stambene (ps) i razvijene graevinske povrine na tipskoj stai (K1) su sledei: a - Betonski zidovi i skelet - polukoridorska i koridorska reenja - - - 1:1,36 - reenja sa spoljnim stepenitem - - - - - 1:1,36 - reenja sa unutranjim stepenitem - - - 1:1,34 b - Zidovi od opeke

- polukoridorska i koridorska reenja - - - 1:1,42 - reenja sa spoljnim stepenitem - - - - - 1:1,42 - reenja sa unutranjim stepenitem - - - 1:1,40 U sluaju kada su stambene etae razliite, odnos K1 se izraunava tako to se zbir razvijenih graevinskih povrina svih etaa deli sa zbirom stambenih povrina svih etaa (bez prizemlja i podkrovlja). 342 Odnosi stambene (ps) i razvijene graevinske povrine zgrade Najnepovoljniji dozvoljeni odnosi izmeu stambene i razvijene graevinske povrine zgrade se izraunavaju po formuli:

n+1 K2 = K1 --------------- 1,05, gde je n

K2 K1 = n =

najnepovoljniji dozvoljeni odnos izmeu stambene i razvijene graevinske povrine zgrade najnepovoljniji dozvoljeni odnos izmeu stambene i razvijene graevinske povrine tipske etae broj stambenih etaa, pri emu su dobijene vrednosti koeficijenta K2 sreene na sledeoj tabeli:

TABELA 3 - 1 VREDNOSTI KOEFICIJENTA K2 U ZAVISNOSTI OD KOEFICIJENTA K1 I SPRATNOSTI ZGRADE

K1 1,34 Spratnost 1,3 6 K2 1,4 1,4 0 2

P+2

1,88

1,9 0 1,7 8 1,7 1 1,6 7 1,6 3 1,6 1 1,5 8 1,5 7 1,5 5 1,5 4

1,9 1,9 6 8 1,8 1,8 4 6 1,7 1,7 6 8 1,7 1,7 1 4 1,6 1,7 8 0 1,6 1,6 5 8 1,6 1,6 3 6 1,6 1,6 2 4 1,6 1,6 1 3 1,6 1,6 0 2

P+3

1,75

P+4

1,69

P+5

1,64

P+6

1,61

P+7

1,58

P+8

1,56

P+9

1,54

P + 10

1,53

P + 11

1,52

Za spratnost manju od P + 2 primenjuju se koeficijenti vaei za P + 2, a za vee od P + 11 primenjuju se koeficijenti vaei za P + 11. 35 - HORIZONTALNA I UKUPNA RALANJENOST STAMBENIH ZGRADA Horizontalna ralanjenost stambenih zgrada se regulie preko najnepovoljnijeg dozvoljenog odnosa izmeu obima i razvijene graevinske povrine tipske etae i to preko sledee formule: Pe

(1) max Oe = ------ + 30 4 gde je: max Oe = maksimalni dozvoljeni obim tipske etae Pe = razvijena graevinska povrina tipske etae. U sluaju kada su stambene etae razliite, odnos se izraunava prema formuli:

n S Pe ------ + 30 n 4 ---------------n

(2) max Oep =

gde je: max Oep = maksimalni dozvoljeni proseni obim etae n = broj etae n S Pe = zbir razvijenih graevinskih povrina svih etaa. Ukupna ralanjenost zgrade regulie se preko maksimalnog dozvoljenog omota zgrade koji se definie prema formuli: n (3) max Po = 3 S Oe + max Pe gde je: max Po = maksimalni dozvoljeni omot zgrade

n S max Oe = zbir maksimalnih dozvoljenih obima svih etaa max Pe = razvijena graevinska povrina najvee etae 36 - SPRATNOST STAMBENIH ZGRADA Kod stambenih zgrada bez liftova, preporuuje se spratnost P + 3. Ukoliko se na poslednje dve etae projektuju "dupleksi" dozvoljava se spratnost P + 4 s tim to se najvii ulazi u stanove moraju nalaziti na treem spratu. Kod stambenih zgrada sa jednim liftom, preporuuje se spratnost P + 6. Ukoliko se na poslednje dve etae projektuju "dupleksi", dozvoljava se spratnost P + 7 s tim to se najvii ulazi u stanove moraju nalaziti na estom spratu. Kod stambenih zgrada sa dva lifta preporuuje se spratnost P + 10. Ukoliko se na poslednje dve etae projektuju "dupleksi" dozvoljava se spratnost P + 11, s tim to se najvii ulazi u stanove moraju nalaziti na desetom spratu. Kod terena sa velikim nagibima, dozvoljava se van gornjih odredbi projektovanje dve stambene etae ispod nivoa na kome se nalazi ulaz u zgradu. 37 - TEDNJA ENERGIJE Uslovi za tednju energije u stambenim zgradama odnose na: tednju toplotne energije, tednju elektrine energije, tednju sekundarnih sirovina.

371 - tednja toplotne energije Neophodne mere koje treba preduzeti prilikom projektovanja radi utede toplotne energije odnose se na: - lociranje i orijentaciju stambene zgrade u prostoru, - oblike stambene zgrade, - otvore na fasadama,

- mogunost naknadnog kaptiranja solarne energije, - mogunost primene alternativnih toplotnih izvora, - organizaciju unutranjeg prostora, - izolaciju i zaptivanje. 371. - Lociranje i orijentacija stambene zgrade u prostoru. 1 Prilikom lociranja zgrada u prostoru potrebno je u maksimalnoj meri izbegavati mesta izloena dominantnim zimskim vetrovima, koja izazivaju preterano hlaenje omotaa zgrade, kao i mesta izloena preteranoj buci i zagaenju. Potrebno je izbegavati orijentaciju glavnih fasada prema dominantnim zimskim vetrovima. Teiti da jedna od glavnih fasada bude orijentisana prema jugu, kao i da se veini stanova bar delimino obezbedi juna orijentacija. U sluaju primene kosih krovova teiti da vei deo krovne povrine bude orijentisan prema jugu i osposobljen za naknadno postavljanje solarnih kolektora (kontinualne povrine, nosivost krovne konstrukcije, itd.). Kod niih zgrada visokim zelenilom u neposrednoj blizini zgrade ublaiti delovanje dominantnih zimskih vetrova. 371. - Oblik zgrade 2 Prilikom projektovanja teiti to jednostavnijim nerazuenim gabaritima, uz minimizaciju povrine fasadnog omotaa. 371. - Otvori na fasadama 3 Na svim fasadama (sem june) projektovati prozorske otvore u skladu sa odredbama JUS U. J5. 600. Na junim fasadama ne postavljaju se ogranienja u pogledu veliine otvora, s tim to najmanje 50% fasadnih otvora treba da izlazi na balkone ili loe. Ovim balkonima i loama orijentisanim prema jugu omoguiti naknadno zastakljenje koje se preko leta moe ukloniti. 371. - Mogunost naknadnog kaptiranja solarne energije 4

Prilikom projektovanja krovova teiti da se dobiju kontinualne (horizontalne, ili prema jugu orijentisane kose) povrine, koje omoguuju naknadno postavljanje solarnih kolektora. Potrebno je, takoe, u zgradi obezbediti dovoljno rezervnog prostora za naknadni smetaj potrebnih dopunskih ureaja. 371. - Mogunost primene alternativnih toplotnih izvora 5 Osim instalacija centralnog grejanja u svim prostorijama za dnevni boravak stanara projektuju se dimnjaki kanali za prikljuak pei na tena i vrsta goriva. 371. - Organizacija unutranjeg prostora 6 U kolektivnim stambenim zgradama ne dozvoljavaju se etvorostrane orijentacije pojedinih stanova. Trostrana orijentacija se dozvoljava samo kod trosobnih i veih stanova i to samo na krajevima lamele. U pojedinim prostorijama u stanu, sem u izuzetnim sluajevima samo dva zida mogu biti fasadna. Kod celovitih prostora veih do 30 m2 (na pr. dnevna soba i obedovanje) potrebno je pokretnim pregradama ili vratima obezbediti mogunost podele na dve prostorije, radi efikasnije kontrole i regulacije grejanja u toku grejnog perioda. 371. - Izolacije i zaptivanje 7 Termiku izolaciju spoljnih zidova izvesti u svemu prema odredbama take 231. Svi spojevi izmeu prozora (ili balkonskih vrata) i zida moraju biti posebno dihtovani. Na svim prozorima, balkonskim vratima i ulaznim vratima u stanove postaviti izmeu krila i tokova gumene i plastine trake za dihtovanje. Sve cevi za toplu vodu koje prolaze kroz negrejane prostorije zatititi termikom izolacijom. 372 - tednja elektrine energije U svim stanovima obavezna je primena dvotarifnih brojila, radi racionalnijeg rasporeda korienja elektrine energije. Gde postoji mogunost obezbediti da se iz jednog elektrinog bojlera snabdeva vie prostorija u stanu (na pr. kuhinja i kupatilo). 373 - tednja sekundarnih sirovina

U prostoriji za prihvatanje kunog smea potrebno je osim prostora za kontejnere ili kante predvideti i posebne boksove za odlaganje neobojenog stakla, obojenog stakla i hartije. 38 - TROKOVI EKSPLOATACIJE Prilikom izbora krovnog pokrivaa, obrade fasada, prozora i balkonskih vrata, obrade zidova, plafona i podova, instalacija i zajednike opreme i dr., odnosno u svim sluajevima kada su u pitanju zajedniki interesi svih stanara u zgradi, teiti materijalima i komponentama, koje e u toku eksploatacionog veka zgrade zahtevati to manje izmena. Na Pregledu 1 prikazan je prosean vek trajanja i teorijski broj

100 - n izmena (-------------) n

u sluajevima kada se projektantima prua mogunost izbora izmeu vie alternativa.

Pregled br. 1

Elemenat

Prosean Teoretski vek br. izmena trajanja u elemenata god. 100 -

1 - TEMELJI 2 - KONSTRUKCIJA 2.1 - Liveni beton, monolitni arm. beton, masivna gradnja 2.2 - Arm. betonska montaa

100 80

0,25

2.3 - Laka montaa 3 - KROVOVI 3.1 - Krovne konstrukcije 311 - Arm. betonske ploe 312 - Drvene konstrukcije 313 - Vidljivi drveni delovi 314 - Letve 3.2 - Krovni pokrivai 321 Bitumenski i sl. premazi kombinovani sa izolacionim slojevima

60

0,67

100 80 20 40

0,25 4 1,50

20 30 40 20

4 2,33 1,50 4

322 - Opekarski proizvodi 323 - Azbestno cementni proizvodi 324 - Pocinkovani lim 4 - FASADE 4.1 - Plemeniti malteri, salonitne ploe 4.2 - Keramike ploice i mozaik 4.3 - Vetaki kamen, mont. bet. ploe 4.4 - Fugovana opeka, vidni beton 4.5 - Prirodni kamen 4.6 - Plastine mase i premazi 5 - SPOLJNA STOLARIJA 5.1 - Meko drvo

40 50 60 80 100 15

1,50 1 0,67 0,25 5,67

45

1,22

5.2 - Tvrdo drvo 5.3 - Aluminijumski profili 6 - ZATITA SPOLJNE STOLARIJE 6.1 - Platnene roletne 6.2 - Eslinger roletne, spoljne aluzine 6.3 - Unutranje aluzine 7 - OBRADA ZIDOVA I TAVANICA 7.1 - Keramika, fugovana opeka, kamen, mozaik 7.2 - Lamperije drvene, teraco ploice, malter 7.3 - Tapete neperive 7.4 - Tapete perive, plastificirane 7.5 - Uljane boje, polikolor 7.6 - Posno bojenje 8 - PODOVI 8.1 Kamen, mermer, mozaik, glazirane keramike ploice, venecijanski pod

50 80

1 0,25

8 30 40

11,5 2,3 1,5

60 50 6 10 5 3

0,67 1 15,70 9 19 32,4

100 50 40 40 40 30 20

1 1,5 1,5 1,5 2,33 4

8.2 - Hrastov parket 8.3 - Bukov parket 8.4 - Keramike neglazirane ploice, monolitni teraco 8.5 - Opeka, beton, cem. estrih 8.6 - Brodski pod (izolirani), hrastov lamel parket 8.7 Bukov lamel parket, plastine mase, tekstilni podovi, linoleum

8.8 - Guma, ksilolit 9 - BOJENJA I PREMAZI 9.1 - Spoljna stolarija 9.2 - Spoljna bravarija 9.3 - Fasadni premazi 9.4 - Unutranja stolarija 9.5 - Unutranja bravarija 1 - KANALIZACIJA 0 10. - Keramike i betonske cevi 1 10. - Livene cevi 2 10. - Azbestno-cementne cevi 3 10. - Plastine cevi 4 1 - VODOVOD 1 11. - Kompletna instalacija 1 11. - Baterije 2 11. - Ker. umivaonici 3 11. - WC olja (keramika) 4

10

4 5 10 8 10

24 19 9 11,5 9

50 70 20 30

1 0,43 4 2,33

50 10 30 40

1 9 2,33 1,50

11. - Kada od elinog lima 5 11. - Kada od livenog gvoa 6 11. - Sudoper emajlirani 7 11. - Sudoper nerajui 8 1 - ELEKTRINE INSTALACIJE 2 12. - Kompletna elektrina instalacija 1 1 - GREJANJE 3 13. - Liveni radijatori 1 13. - elini radijatori 2 13. - Aluminijumski radijatori 3

30 40 15 30

2,33 1,50 5,67 2,33

40

1,50

40 20 30

1,50 4 2,33

Napomena: Podaci u pregledu su preuzeti iz "Normativa vzdrevanja elementov stanovanjskih hi za dobo trajanja zgradbe 100 let" (Uradni list SRS, t. 25 od 24. 08. 1981), s tim to je panja usmerena na one podatke kod kojih postoji vie alternativa za donoenje projektantskih odluka. Prilikom izbora sekundarnih komponenti potrebno je voditi rauna, da se njihov broj izmena u to veoj meri poklopi bez ostataka sa prosenim vekom trajanja zgrade odnosno nosee konstrukcije. Ovde se ne radi samo o utedi na eksploatacionim trokovima, ve i o

potpunoj amortizaciji sekundarnih komponenti, a samim tim i o tednji sekundarnih sirovina.

4 - TEHNIKA DOKUMENTACIJA Odredbama ovog poglavlja daju se PREPORUKE o uslovima i tehnikim normativima za pripremu i izradu tehnike dokumentacije na osnovu koje se mogu graditi stambene zgrade u Beogradu. 41. 411. PRIPREMA TEHNIKE DOKUMENTACIJE Pod pripremom tehnike dokumentacije podrazumeva se utvrivanje inilaca u organizaciji procesa projektovanja i optih uslova pod kojima se odvija proces projektovanja U pripremi tehnike dokumentacije, uloga projektovanja se javlja u ispunjenju zadataka koje uzajamno postavljaju uesnici

411.1

411.11 Organi vlasti, kroz tehniko-pravne norme, i to: . a) b) Prostornu regulativu, i Graevinsku regulativu, u vidu: graevinskih zakona; optih propisa u zgradarstvu; i standarda;

411.12 Investitor, i . 411.13 Realizatori, i to: . a) b) Projektant, i Graditelj (izvoa i proizvoa).

412.

U organizaciji pripreme tehnike dokumentacije, projektovanje se odvija na nain koji unapred utvruje:

412.1. Taan obim investicionog postupka, 412.2. Jasno definisana prava i obaveze uesnika u investicionom postupku, i 412.3. Jasno i realno definisan dinamiki plan realizacije investicionog postupka. 413. 413.1. 413.2. 413.3. Tokom celog postupka projektovanje se odvija u skladu sa: Postojeom saveznom i republikom regulativom o izgradnji investicionih objekata; Postojeom saveznom i republikom regulativom o izradi tehnike dokumentacije u zgradarstvu; Vaeim standardima, tehnikim propisima, pravilnicima, odlukama i normativima koji reguliu materiju projektovanja;

Vaeim samoupravnim sporazumima o meusobnim odnosima i zadacima 413.4. organizacija udruenog rada, uesnica u drutveno usmerenoj stambenoj izgradnji u Beogradu. Vaeim drutvenim dogovorima o postupku ustupanja izgradnje stambenih 413.5. zgrada i naselja, kao i obrazovanja cene stana u drutveno usmerenoj stambenoj izgradnji u Beogradu. 414. U zavisnosti od sloenosti zgrade, specifinosti zgrade, naina graenja i drugih uslova koji karakteriu zgradu, odreuje se broj pojedinih delova (faza) projekta. Osnovna podela moe se izvriti na predprojekte i tehniku dokumentaciju. 414.1. Predprojekti 414.11 Pod izradom predprojekata podrazumeva se: . a) b) Izrada studija, Izrada planskih dokumenata (urbanistikih planova na raznim nivoima razrade u zavisnosti od sloenosti zgrade), i

c)

Izrada investicionog programa, sa ciljem da se utvrde podobnosti lokacije i drugih uslova za donoenje odluke o pokretanju investicionog postupka.

414.12 Pod izradom investicionog programa, podrazumeva se elaborat koji se sastoji iz: . a) b) c) d) e) f) Predhodno izvrenih provera potreba, Opte ocene mogue i potrebne izmene postojeeg i zateenog stanja, Utvrivanja uslova za realizaciju zgrade (urbanistikih privrednih geolokih, geomehanikih, hidrolokih, klimatolokih, seizmolokih, itd.). Neophodne tehnike dokumentacije razraene do potrebnog tehnikotehnolokog i kalkulativnog nivoa. Dinamikog plana realizacije investicionog postupka, Ekonomskog obrazloenja sa pokazateljima o izvorima sredstava i projektom finansiranja investicionog postupka u celini.

Pod neophodnom tehnikom dokumentacijom podrazumevati razradu projekata 414.13 pojedinih delova zgrade do nivoa, na kome je pouzdano mogue utvrditi obim . investicionog ulaganja, u pogledu potrebnog vremena i mase sredstava za realizaciju zgrade u celini. 414.14 Sadrinu i sastav pojedinih delova investicionog programa odreuje investitor. . 415. IZRADA TEHNIKE DOKUMENTACIJE

Pod izradom tehnike dokumentacije podrazumeva se elaborat u kome se razrauje tehnoloko-proizvodna, odnosno eksploataciona koncepcija stambene 415.1. zgrade i njene neposredne okoline (u daljem tekstu: zgrada) i daju tehnika reenja za njenu izgradnju. 415.2. Pod tehnikom dokumentacijom (u daljem tekstu: projekat) podrazumevaju se: 415.21 Projektni zadatak, . 415.22 Projekat za odobrenje (Glavni projekat), .

415.23 Projekat za izvoenje (detaljni projekt), i ako je potrebno: . 415.24 Projekat izvedenih radova. . Tehnika reenja u projektima moraju da budu u skladu sa namenom i tehnolokom, odnosno eksploatacionom i ekonomskom koncepcijom zgrade; sa urbanistikim planovima, odnosno uslovima; sa vodoprivrednim, saobraajnim, 415.3. energetskim i drugim uslovima; sa propisima, tehnikim normativima i obaveznim standardima, kao i sa rezultatima istraivakih radova, ispitivanja i drugih studija. 42. SADRAJ TEHNIKE DOKUMENTACIJE Sadrinu i sastav pojedinih delova projekta odreuje investitor u skladu sa specifinostima koje karakteriu zgradu. Projekat se razrauje za celu zgradu ili za deo zgrade, ako taj deo ini ekonomsko-tehniku celinu koja se moe samostalno koristiti. 421. 421.1. PROJEKTNI ZADATAK Pod projektnim zadatkom podrazumeva se deo projekta koji slui kao osnova za izradu tehnike dokumentacije.

Projektni zadatak se izgrauje na osnovu uraenih predprojekata i podloga iz take 414.12/c to znai da mora sadrati sve podatke na osnovu kojih se u 421.2. potpunosti mogu razraivati pojedini projekti koji ine delove jedinstvene tehnike dokumentacije. Projektni zadatak sadri opte i tehnike podatke. 421.21 Kao opti podaci podrazumevaju se: . a) b) c) d) e) Podaci o investitoru, Podaci o zgradi, Potvrda o registraciji organizacije koja je izradila projektni zadatak, Mesto graenja zgrade, Podaci o graenju objekata kao celine ili u etapama,

f)

Podaci o optim karakteristikama objekata.

421.22 Kao tehniki podaci podrazumevaju se: . a) b) c) d) Tehnike podloge utvrene za lokaciju na kojoj se zgrada gradi, Rezultati iz projekata istraivakih radova, Podaci o zgradi, instalacijama, opremi, ureenju zemljita, unutranjem ureenju, akustikoj i termikoj obradi, i drugo, Delovi tehnike dokumentacije uraeni u okviru predprojekta, odnosno kompletan investicioni program, ako je isti uraen.

421.23 Tehnike predloge iz take 421.22/a obuhvataju: . a) b) c) d) e) f) g) h) Urbanistiko tehnike uslove; Kopiju katastarskog plana; Preliminarni protokol regulacije; Geodetski snimak terena; Meteoroloke podatke; Postojei izgraeni graevinski fond na lokaciji; Podatke o uslovima prikljuaka na primarne mree instalacija; Vodoprivredne, elektroprivredne, saobraajne i druge uslove, kao i mere zatite.

421.24 Projekat istraivakih radova iz take 421.22/b, obuhvata: . a) b) Podatke o karakteristikama i osobinama tla; Seizmoloke podatke.

Uraene na nain i pod uslovima koji su predvieni u vaeim propisima.

Ako pojedini istraivaki radovi nisu izvoeni, u projektnom zadatku mora da bude obrazloena necelishodnost izvoenja takvih radova. 421.25 Podaci o zgradi iz take 421.22.c, odnose se na podatke utvrene u okviru . predprojekata i uz ponovnu analizu, obuhvataju podatke o: a) b) c) d) e) Funkciji i kapacitetu zgrade; Unutranjoj i spoljanjoj obradi zgrade; Unutranjim instalacijama vodovoda, kanalizacije, elektrike, grejanja i provetravanja sa pregledom ureaja, postrojenja i opreme; Ureenju slobodnih povrina u pogledu namene, komuniciranja, arhitektonske obrade i spoljnih instalacija; Specifinim zahtevima u pogledu unutranjeg ureenja zgrade, termike i akustike zatite i sl.

Delovi tehnike dokumentacije iz take 421.22/d odnose se na delove dokumentacije uraene u fazi predprojekta i slue kao obrazloenje i grafiki dokaz o realnosti zahteva iskazanih kroz projektni zadatak. Ako predprojekti nisu 421.26 raeni (kod jednostavnih i manje sloenih zgrada), onda se uz projektni zadatak . mora priloiti idejno reenje zgrade koje predstavlja celovito funkcionalnotehniko i arhitektonsko reenje zgrade izraeno grafiki i tekstualno, a uraeno je na bazi projektnog programa za idejno reenje. 422. PROJEKAT ZA ODOBRENJE

Projekat za odobrenje je deo tehnike dokumentacije kojim se dokazuje stabilnost 421.1. i sigurnost zgrade, kao i uticaj zgrade na bezbednost ljudi, saobraaja, susednih zgrada i okoline. Projekat za odobrenje se izrauje na osnovu projektnog zadatka i slui kao prilog 422.11 uz zahtev za dobijanje odobrenja za graenje zgrade i kao osnova za graenje . zgrade. 422.12 Kod sloenih i vrlo sloenih zgrada, projekat za odobrenje se moe izgraivati, . ako to zahteva investitor, u dve faze: a) Idejni projekat - kojim se definitivno preciziraju funkcija, veliina, oblik obrada i oprema zgrade pa njegovim usvajanjem investitor konano usvaja projektni zadatak, i

b)

Glavni projekat - kojim se sprovodi definitivni dokaz predvienih reenja u idejnom projektu iji je cilj da se investitoru i svim nadlenim organima i organizacijama prui dodatak o ispravnosti ranije donetih odluka u pogledu stabilnosti, zatienosti, spoljne i unutranje obrade, klasine eneterijerske, tehnoloke i instalacione opreme, i ukupne koliine svih radova.

422.13 Po pravilu, glavni projekat mora biti samo dalja razrada - dorada idejnog projekta . to znai da su idejni i glavni projekat po sadraju isti, a razlikuju se po stepenu obrade. 422.14 Sadraj i sastav idejnog projekta, odnosno glavnog projekta, odreuje investitor . za svaki konkretan sluaj. 422.2. Projekat za odobrenje ine sledei delovi: 422.21 Opta dokumentacija; . 422.22 Tehniki prilozi; . 422.23 Projekat arhitektonsko-graevinskog dela zgrade; . 422.24 Projekti pojedinih instalacija (unutranjih i spoljnih); . 422.25 Projekat ureenja terena, saobraaja i dr. . 422.26 Ostali potrebni projekti. . Svi delovi projekta za odobrenje moraju da budu meusobno usklaeni i da predstavljaju delove jedinstvene tehnike dokumentacije. 422.3. Idejni projekat, ukoliko se isti izrauje, sadri: 422.31 Optu dokumentaciju; .

422.32 Tekstualna obrazloenja; . 422.33 Aproksimativne proraune racionalnosti, stabilnosti, zatienosti, osvetljenosti i . snabdevenosti zgrade; 422.34 Aproksimativne proraune za postrojenja instalacija i elemente spoljnog ureenja . zemljita, ukljuivo i spoljne instalacije; 422.35 Potrebne specifikacije elemenata, materijala, obrade i opreme; . 422.36 Aproksimativni predmeti i predraun radova; 422.37 Situaciju sa ucrtanim reenjem namenskih povrina, prikljucima i reenjima . saobraaja i spoljnih instalacija; sve meusobno usklaeno i potvreno crteom preliminarnog sinhron plana; 422.38 Crtee osnova, preseka, izgleda, ema i drugo, sa ucrtanim poloajem glavnih . trasa instalacija i elemenata, sve meusobno usklaeno; 422.39 Detaljne crtee prostorija sa specifinom opremom (postrojenja instalacija . kuhinje, sanitarne prostorije i sl.) i crtee pojedinih kljunih detalja zgrade u odgovarajuoj razmeri. 422.4. Sadraj projekta za odobrenje 422.41 Opta dokumentacija iz take 422.21. sadri: . a) Naslovni list sa optim sadrajem celokupnog elaborata koji sadri tehniku dokumentaciju;

b) List sadraja svake sveske u pojedinim delovima tehnike dokumentacije; c) Podatke o projektnoj organizaciji; d) Podatke o projektantima i vriocima unutranje kontrole; e) Podatke o investitoru. 422.42 Tehniki prilozi iz take 422.22. sadre: .

a) Uslove lokacije, odnosno aurirane tehnike podloge iz take 421.23.; b) Projekat istraivakih radova iz take 421.24, ili izvod iz istog; c) Podatke o zgradi iz take 421.25. d) e) Idejno reenje zgrade iz take 421.26 ukoliko je isto uraeno u okviru projektnog zadatka; Saglasnosti, propisane zakonom ili na osnovu zakona, pribavljene na osnovu ugraenog projekta za odobrenje;

f) Zbirnu rekapitulaciju predraunske cene kotanja svih radova na zgradi. 422.43 Projekat arhitektonsko graevinskog dela zgrade iz take 422.23., sadri: . Definitivno obrazloenje funkcije, oblika, obrade, opreme, stabilnosti i a) zatienosti zgrade sa definitivnim pregledima odnosa povrina i zapremina u smislu dokaza racionalnosti; b) Posebni elaborat fizike zatienosti zgrade; c) d) Spisak svih primenjenih konkretnih tehnikih propisa, normativa i standarda za materijale, obradu i opremu zgrade; Statiki proraun za prijem vertikalnih i horizontalnih optereenja, kao i za fundiranje zgrade;

Sve potrebne crtee situacija, osnova, preseka i izgleda, neophodne za izradu e) konanih specifikacija i kalkulacija i davanje naelnih uputstava za izvoenje zgrade; Sve potrebne crtee detalja neophodne za izradu specifikacija i davanje f) uputstava za izvoenje konstrukcije, pregrada, obrade, zatite, evakuacije i drugih elemenata zgrade; g) h) Sve potrebne crtee ema (statikih pozicija) i specifikacija (montanih elemenata, stolarskih, bravarskih i limarskih elemenata, ostale galanterije i sl.); Predmet i predraun graevinskih i graevinsko zanatskih radova sa skupnom rekapitulacijom svih radova i optim i posebnim opisima za izvoenje radova.

Analizu usklaenosti veka trajanja pojedinih graevinskih materijala i j) komponentni sa ukupnim vekom trajanja zgrade kao i analizu mogunosti njihovog odravanja i zamenljivosti. 422.44 Projekti unutranjih i spoljnih instalacija sadre pojedine instalacije: vodovoda i . kanalizacije, jake i slabe struje, grejanja i provetravanja, i postrojenja koja opsluuju ove instalacije. Projekti instalacija sadre: a) b) Obrazloenje primenjenih instalacija, naina njihovog voenja, i usvojenih elemenata instalacione opreme; Spisak svih primenjenih, konkretnih, tehnikih propisa, normativa i standarda za materijale i opremu;

c) Sve potrebne proraune koji dokazuju ranije doneta reenja i odluke; Sve potrebne crtee situacija osnova, preseka, aksonometrija i sl., neophodne d) za izradu definitivnih specifikacija i kalkulacija, i davanje uputstava za izvoenje zgrade; Sve trase instalacija definitivno usklaene meusobno, i u odnosu na graevinski deo projekta; e) Sve potrebne crtee detalja, neophodnih za izradu specifikacija i davanje uputstava za izvoenje instalacija;

Predmer i predraun radova, po vrstama instalacija, sa pojedinim i skupnim f) rekapitulacijama cene kotanja radova, i konanim (optim i posebnim) opisima za izvoenje radova. 422.45 Projekat ureenja terena, saobraaja i dr., sadri pojedinane projekte . arhitektonsko-graevinskog ureenja slobodnog zemljita oko zgrade, saobraajnica i sadnica. Projekat ureenja terena sadri: Definitivno obrazloenje primenjenih elemenata pejzane i saobraajne a) strukture sa definitivnim pregledom ostvarenih odnosa povrina, u smislu uporeenja s prethodno uslovljenim urbanistikim parametrima; b) Sve potrebne proraune koji dokazuju ranije data reenja i donete odluke; c) Sve potrebne crtee situacija i njihovih detaljno razraenih delova, neophodne za izradu definitivnih specifikacija i kalkulacija, kao i davanje naelnih

uputstava za izvoenje zgrade; Sve delove projekta ureenja terena usklaene meusobno i sa spoljnim instalacijama, to se dokazuje posebnim crteom sinhron plana (sintezni plan) d) sa svim neophodnim detaljima poloaja i naina ukrtanja elemenata ispod terena, na terenu i iznad terena; e) f) Sve potrebne crtee detalja, neophodne za izradu specifikacija i davanje uputstva za izvoenje radova; Predmer i predraun radova, sa pojedinanim i skupnim rekapitulacijama cene kotanja radova, i konanim opisom za izvoenje radova;

422.46 Pod ostalim potrebnim projektima, podrazumevaju se svi oni projekti koje . zahteva specifinost zgrade ili lokacije, a oni mogu biti: a) Razne studije (hidroloke studije, studije klizita, studije posebnih fundiranja, reenja vodotokova i dr.);

b) Posebni izvodi za sklonita (za sluaj da se sklonite nalazi u zgradi); c) Projekti liftova; d) Ostali specijalni projekti, po potrebi. 422.5. Projekat za izvoenje 422.51 Pod projektom za izvoenje, podrazumeva se projekat kojim se razrauju . pojedini delovi projekta za odobrenje i koji zajedno sa projektom za odobrenje ine tehniku dokumentaciju za graenje zgrade. 422.52 Projekat za izvoenje sadri definitivna uputstva za izvoenje zgrade, a sastoji se . iz: a) Projekta za izvoenje arhitektonsko-graevinskog dela projekta; b) Projekta za izvoenje instalacionih delova projekta; c) Projekta za izvoenje ureenja terena i saobraajnog dela projekta; 422.53 Projekat za izvoenje arhitektonsko-graevinskog dela zgrade, sa projektom za . odobrenje tog dela projekta, slui za graenje zgrade, za obraunavanje izvrenih graevinskih i zavrnih radova, kao i za njihovo usklaivanje sa instalacionim i

drugim radovima na zgradi. Projekat sadri: a) Detaljne crtee pojedinih delova zgrade ili zgrade u celini; Detaljnim crteima moraju da budu naznaene sve konstrukcije i konstruktivni elementi sa obeleenim podacima iz statikog prorauna, kao i njihovo uklapanje meusobno, i sa ostalim delovima zgrade; Crtee detalja, kojima se razrauju detaljni planovi uraeni u okviru projekta b) za odobrenje i projekta za izvoenje radi jasnije i potpunije odreenosti konstrukcije i pojedinih delova projektovane zgrade; Crtee detalja, u kojima specifini zahtevi instalacija odreuju i graevinske c) detalje zgrade kao to su: dovodni i odvodni kanali, razni licevi, razni otvori za prolaz instalacija, ankeri za ugraivanje postolja, razne platforme i sl.; d) e) Crtee detalja kojima se odreuju potrebe u vezi sa ureenjem i opremom prostorija u zgradi namenjenih za smetaj ureaja i pojedinih instalacija; Crtee detalja koji se odnose na specijalne graevinske objekte koji pripadaju instalacijama.

422.54 Projekat za izvoenje pojedinih instalacija, zajedno sa projektom za odobrenje . slui za izvoenje instalacija i za obraunavanje izvrenih instalacionih radova na zgradi. Projekat sadri: Crtee detalja usklaene sa crteima planova i detalja iz arhitektonskograevinskog dela projekta sa davanjem uputstva u pogledu: definitivno a) utvrenog poloaja i dimenzije svakog elementa, materijala od koga se izvodi, oblika, kao i sadraja elemenata; b) Crtee planova i detalja, odnosno definitivno doraene crtee iz projekta za odobrenje sa konanim podacima za izvoenje instalacija.

422.55 Projekat za izvoenje ureenja terena izrauje se na nain i u obimu koji su . predvieni projektom za izvoenje arhitektonsko-graevinskog dela zgrade. 422.6. PROJEKAT IZVEDENIH RADOVA 422.61 Projekat izvedenih radova je deo tehnike dokumentacije koji se radi samo u

sluaju ako su na zgradi u toku izgradnje vrene izmene. U zavisnosti od obima vrenih izmena odreuje se sadraj i obim projekta izvedenih radova.

422.62 Ukoliko na zgradi u toku graenja, nisu vrene izmene, organu nadlenom za . tehniki pregled izgraene zgrade uz zahtev za tehniki pregled dostavlja se izvetaj da je zgrada u potpunosti izgraena prema projektu za odobrenje na osnovu koga je izdato odobrenje za graenje. 422.63 Ukoliko su na zgradi, u toku graenja, vrene manje izmene dozvoljeno je . ucrtavanje istih u priloge projekta za odobrenje i projekta za izvoenje uz obavezu da ucrtane izmene budu overene od predstavnika investitora (nadzora) i izvoaa radova. 422.64 Kod veih izmena obavezna je izrada projekta izvedenih radova. . Projekat izvedenih radova mora predstavljati stvarno izvedene radove na zgradi u konstruktivnom i funkcionalnom smislu, kao i u pogledu poloaja ugraenih instalacija, a naroito instalacija u konstrukcijama. 422.65 Projekat izvedenih radova ine opisi, crtei i prorauni izvrenih izmena i dopuna . projekta za odobrenje u toku graenja zgrade. Projekat sadri: a) Optu dokumentaciju; b) Zbir dokumenata o izmenama, i c) Tehniku dokumentaciju projekta izvedenih radova. 422.66 Opta dokumentacija sadri: . a) Podatke o Investitoru i korisnicima zgrade; b) Podatke o izvoaima radova na zgradi; c) Dokumentaciju o nadzoru nad izgradnjom zgrade; d) Izvod iz dokumentacije odobrenja za izgradnju zgrade i eventualnih izmena

ove dokumentacije za vreme izgradnje; e) Kratak opis toka radova za vreme izgradnje zgrade; 422.67 Zbir dokumenata o izmenama sadri: . a) Zbir dokumenata o izmenama koje su nastupile u toku izgradnje zgrade sporazumno ili na zahtev investitora;

Zbir dokumenata o izmenama koje su nastupile u toku izgradnje zgrade na zahtev inspekcijskih slubi, organizacija od posebnog drutvenog interesa ili b) ostalih ovlaenih organa i organizacija kao dopunski zahtevi koji nisu bili poznati prilikom izrade projekta za odobrenje. 422.68 Tehnika dokumentacija projekta izvedenih radova, izrauje se po metodologiji . koja je primenjena prilikom izrade projekta za odobrenje i sadri: a) b) Dokumentaciju o organizaciji koja je izradila projekat izvedenih radova, kao i podatke o izvriocima projekata; Obrazloenja i proraune postojeih, dopunjenih ili ponovo uraenih delova projekta za odobrenje;

Spisak atesta, standarda i primenjenih normativa; za sve izvrene izmene c) materijala, elemenata obrade, opreme i dr., u odnosu na ranije uraeni i odobreni projekat za odobrenje; d) Postojee, dopunjene ili ponovo uraene grafike priloge, uraene po delovima zgrade za arhitektonsko-graevinski deo, instalacioni deo, ureenje terena i dr.

422.69 Bez obzira da li se projekat izvedenih radova radi, ili ne radi, tehnika . dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za tehniki pregled zgrade sadri i separat uputstava za redovno i povremeno odravanje i remont celokupne ugraene instalacione i druge opreme. 43. 431. USVAJANJE PROJEKTA Postupak usvajanja projekta, regulisan je vaeom zakonskom regulativom, a vri se potpuno, po fazama projekta na nain koji je predvien procesom projektovanja za konkretnu zgradu. Usvajanje projekta obavlja se kontrolom datih reenja, a kontrola je obavezna za sve uesnike u procesu projektovanja i to:

432.

432.1. Investitora; 432.2. Organa vlasti 432.3. Graditelja, i 432.4. Projektanata. 433. Saglasnost investitora sastoji se u izdavanju saglasnosti na:

433.1. Projektni program predprojekta; 433.2. Funkcionalno i oblikovno-prostorno idejno reenje u okviru elaborata investicionog programa (ili u okviru idejnog reenja); 433.3. Investicioni program u celini; 433.4. Projektni zadatak u celini; 433.5. Idejni projekat u celini; 433.6. Tehniku ispravnost i ekonominost (putem revizije, odnosno raunsko-tehnike kontrole) na projekat za odobrenje; 433.7. Projekat za odobrenje u celini; 433.8. Sve izmene projekta nastale u fazi izgradnje zgrade; 434. Saglasnost organa vlasti, u zavisnosti od sloenosti i specifinosti zgrade, sastoji se u izdavanju saglasnosti na:

434.1. Urbanistiku razradu projekta; 434.2. Aurirane podloge o lokaciji u smislu: 434.21 Geodetskih podloga; . 434.22 Postojeih podzemnih instalacija; . 434.23 Protokola regulacije; .

434.3. Potovanje uslova komunalnih organa i organizacija u smislu: 434.31 Prikljuka jake struje; . 434.32 Prikljuka slabe struje; . 434.33 Prikljuka na mree pitke i protivpoarne vode; . 434.34 Prikljuka na mree fekalne i kine kanalizacije; . 434.35 Prikljuka na mree toplotne energije ili samostalni izvor energije; . 434.36 Prikljuka na mree saobraaja; . 434.37 Ispunjenja uslova evakuacije smea; . 434.38 Ispunjenja uslova sadnje zelenila i njegovog odravanja; . 434.39 Ispunjenja uslova Gradskog saobraaja; . 434.4. Potovanje uslova ustanova od posebnog znaaja u smislu: 434.41 Civilne zatite stanovnitva; . 434.42 Uslova sanitarne zatite; . 434.43 Uslova protivpoarne zatite; . 434.44 Uslova mikrolokacije; .

434.5. Potovanje specifinih uslova lokacije u smislu: 434.51 Ispunjenja uslova eleznice; . 434.52 Ispunjenja uslova vazduhoplovstva; . 434.53 Ispunjenja uslova zatite spomenika kulture; . 434.54 Ispunjenja uslova zatite na radu; . 434.55 Ispunjenja uslova JNA; . 434.56 Potovanje uslova koje postavljaju odgovarajui organi Skuptine optine . prilikom podnoenja zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju u smislu Pravilnika o minimumu tehnike dokumentacije za izdavanje odobrenja za izgradnju investicionih objekata visokogradnje. 434.6. Kontrola graditelja (izvoaa radova i proizvoaa elemenata), odnosi se na: 434.61 Kontrolu ispunjenja uslova koje je graditelj postavio kao zadatak projektantu u . okviru projektnog zadatka (ako je te uslove uopte postavio), i 434.62 Zakonom regulisanu obavezu graditelja o pregledu tehnike ispravnosti . dokumentacije koju je dobio za potrebe izgradnje zgrade. 434.7. Saglasnost projektanta, odnosi se na obavezu projektantske organizacije da izvri unutranju raunsku i tehniku kontrolu svakog dela tehnike dokumentacije koji izrauje, a isti slui kao dokaz investicionog dela dokumentacije. 434.71 Saglasnost projektanta daje se posebnom izjavom Inokosnog organa o tome da je . unutranja kontrola stvarno i izvrena. 44. 441. 442. USLOVI PROJEKTOVANJA U INDUSTRIJALIZOVANOJ GRADNJI Odredbama ovog poglavlja preporuuje se sadraj tehnike dokumentacije za izgradnju stambenih zgrada u industrijalizovanoj gradnji. Tehnika dokumentacija za izgradnju zgrada u industrijalizovanoj izgradnji sastoji se iz dva dela, i to:

442.1. Obaveznog dela tehnike dokumentacije, i 442.2. Dopunskog dela tehnike dokumentacije. 443. Obavezni deo tehnike dokumentacije, sastoji se iz:

443.1. Dokazne dokumentacije, 443.2. Direktivne dokumentacije, i 443.3. Informativne dokumentacije. 444. Pod dokaznom dokumentacijom, podrazumeva se:

444.1. Dokaz da su primljeni materijali, elementi i sklopovi zgrade usaglaeni sa zahtevima graevinske regulative i uslovima konkretne lokacije na kojoj se zgrada gradi a dokaz se izvodi u vidu atesta i drugih propisima odobrenih dokaznih postupaka; 444.2. Dokaz da su primenjeni materijali, elementi i sklopovi, primenjivani u odgovarajuim delovima zgrade, to se dokazuje potrebnim analizama uticaja, proraunima i crteima u skladu sa vaeim propisima za izvoenje ovih dokaza, i 444.3. Dokaz o koliinama upotrebljenih materijala i elemenata u vidu ema, specifikacija i radova obraunatih po knjizi prostorija (unapred uraenoj graevinskoj knjizi) kao podloge za izradu predrauna; 445. Pod direktivnom dokumentacijom iz take 443.2. ovih uslova, podrazumevaju se:

445.1. Crtei u kojima je utvren poloaj svakog primljenog elementa povezan odgovarajuom oznakom (ifrom) za eme, specifikacije i knjigu prostorija; 445.2. Crtei svake prostorije u zgradi (knjiga prostorija) u kojima su utvreni poloaji i dimenzije svih radova u prostoriji i odgovarajuom oznakom (ifrom) povezani za kataloge (detalje) radova. 445.3. Katalog elemenata, odnosno katalog radova, kojim su detaljno utvrena sva svojstva elemenata ili radova (sastav, osobine, dimenzije, i slino) u meri, koja potpuno definie elemente ili radove. 446. Pod informativnom dokumentacijom, podrazumevaju se:

446.1. Obrazloenja tehnoloko-funkcionalnih, oblikovanih, konstruktivnih i drugih svojstava projektovane zgrade; 446.2. Predraun radova sa pozivom na kataloge elemenata ili radova i dokaznu dokumentaciju o koliinama upotrebljenih materijala; 446.3. Obrazloenja funkcionalnosti i ekonominosti projektovane zgrade, znai specifikacije povrina i zapremina, sa analizom, odnosno specifikacijama naturalnih pokazatelja ili trokova sa analizom. 447. Dopunski deo tehnike dokumentacije, za izgradnju zgrada u industrijalizovanoj izgradnji, izvodi se u skladu sa posebnim interesom projektanta i graditelja, odnosno u okviru mogunosti i specifinosti graditelja, a sadri:

447.1. Planove montae elemenata; 447.2. Sintezni plan zgrade ("MEDNADER" - projekat) sa svim informacijama potrebnim za voenje izgradnje i vrenje nadzora nad izgradnjom; 447.3. Planove organizacije gradilita; 447.4. Dinamike planove realizacije izvoenja zgrade; 447.5. Planove trokova i slino, koji su u neposrednoj vezi sa ukupno projektovanim rezultatima zgrade za koju se izrauje tehnika dokumentacija. 448. Zgrade projektovane za industrijalizovani nain izgradnje, pod ime se podrazumeva zgrada i ureenje terena oko zgrade, moraju se tretirati u smislu take 4 ovih Uslova, to znai da moraju zadovoljiti propisane uslove i tehnike normative za pripremu i izradu tehnike dokumentacije u svim onim delovima koji nisu specifini za industrijalizovanu izgradnju. Projekat zgrade, koji je predvien za izgradnju u industrijalizovanom postupku graenja, mora se izraivati u skladu sa:

449.

449.1. Tehnikim saznanjima koja vae za urbanistiko projektovanje u industrijalizovanim sistemima izgradnje; 449.2. Prethodnim saznanjima u pogledu neutralizacije dosledno sprovedene tipizacije u cilju stvaranja prihvatljivih ambijentalnih vrednosti; 449.3. Tehnikim reenjima koja omoguavaju potpunu funkcionalnost i zatienost zgrade, i

449.4. Principima primene modulatorne koordinacije mera koji omoguavaju racionalan broj upotrebljenih razliitih elemenata i materijala. 45. 451. MODULARNA KOORDINACIJA Pod pojmom modularne koordinacije podrazumeva se dogovor (konvencija) o odreivanju najmanje zajednike dimenzije komponenti, elemenata i sklopova u sastavu stambene zgrade. Principi i obavezni elementi modularne koordinacije definisani su pozitivnim zakonskim propisima, pravilnicima i naredbama ija je primena na teritoriji Beograda obavezna. Moraju se primenjivati sledei propisi:

452.

452.1. Zakon o Jugoslovenskim standardima, Sl. list SFRJ, br. 16/60; 452.2. Naredba o privremenim tehnikim propisima o projektovanju i graenju u stambenoj izgradnji i po sistemu modularne koordinacije, Sl. list SFRJ, br. 4/60; 452.3. Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za izgradnju stambenih objekata po sistemu modularne koordinacije mera, Sl. list SFRJ, br. 26/69; 452.4. Zakon o standardizaciji, Sl. list SFRJ, br. 38/77; 452.5. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o standardizaciji Sl. list SFRJ, br. 11/80; 452.6. Naredba o odreivanju modularne veliine za konstruktivne visine spratova stambenih objekata na teritoriji SR Srbije, Sl. glasnik SRS, br. 15/60; 453. U okviru pomenutih zakonskih akata, obavezna je primena svih standarda koji reguliu materiju modularne koordinacije, i to:

453.1. JUS U.A9.001 koji odreuje dimenzionisanje graevinskih komponenti u komponibilnim modularnim merama u smislu: - Principa i pravila; - Komponibilne modularne mere, km, dm, cm, mm i mere u SI sistemu; - Multiplikativnu i aditivnu kompoziciju; - Modularne mere i proizvodne mere graevinskih komponenti; - Izbor preporuljivih mera za graevinske komponente.

453.2. JUS U.A9.004 koji odreuje spratne visine stambenih zgrada (komponente i mere); 454. Pri projektovanju stambenih zgrada, obavezna je primena pomone modularne mree.

454.1. Pod pomonom modularnom mreom se podrazumeva pravougaoni odnosno kvadratni sistem modularnih linija, odnosno modularnih ravni, to jest linija (odnosno ravni) ija su rastojanja u celim modulima; 454.2. Pomona projektantska modularna mrea je multimodularna i bazira se na projektnom modulu od 6 M., odnosno na estostrukom multiplikatu osnovnog modula (osnovni modul, M = 10 cm);