Romantizam

1790-1910.
U razvoju evropske kulture XIX vek predstavlja doba velikog stvaralakog bogatstva. Znaajno su brojna tehnoloka otkrida, kao i drutveno-socijalne prilike koje direktno utiu na pojavu novog stila- romantizma. U prvom redu to je francuska buroaska revolucija 1789. godine koja je izazvala potrebu za nacionalnom nezavisnodu oslobaanjem kompozitora od feudalnih spona i osnivanjem muzikih udruenja. Romantizam se u muzici javlja kao poslednji u nizu posle knjievnosti i filozofije. Romantizam je naglaeno suprotan temeljima na kojima lei klasicizam. Na mestu na kom je vladao razum vlada snaga osedaja, zanos, patetinost, strast i mata. Umetnik romantizma je esto razoaran ivotom romantik je, dakle, nezadovoljnik. Romantiar bei od realnost, privlai ga prolost, srednji vek, bajke, legende i junaci. Osim standardnih formi prenesenih iz klasicizma (opera, simfonija, koncert, sonata), romantiari uvode kult malih formi u kojima je lake doarati emotivna stanje i este promen e raspoloenja. U ovu grupu spadaju klavirska minijatura i solo pesma. Klavirska minijatura je zajedniko ime koje obuhvata slededa dela : preludijume, etide, mazurke, poloneze, nokturna, rapsodije. To su kratka dela izraena na jednoj muzikoj misli, est o objedinjena u ciklusu ili zbirci klavirskih minijatura. Solo pesma je kompozicija pisana na tekst odreene pesme za glas, obino sa klavirskom, ree sa orkestarskom pratnjom. Za razliku od narodne pesme, solo pesma sa klavirskom pratnjom se najbolje mo e okarakterisati kao umetnika pesma. Iako vekovima stara, istorija moderne solo pesme poinje sa ubertom. Klavir je glavni instrument romantizma. Najznaajniji kompozitori ovog perioda su pijanisti Frederik open, Franc List, Franc ubert, Robert uman, Feliks Mendelson. U toku borbi za nacionalnu nezavisnost nastaju i tzv. Nacionalne kole, koje u romantizmu dostiu svoj zenit. To su Ruska, Poljska i eska nacionalna kola.