PDF verzija knjige objavljena je na sajtu Mrea Kreativnih Ljudi www.creemaginet.com Uslovi korienja http://www.creemaginet.

com/sajt/uslovi-koriscenja

Strukture nesvesnog i predsvesnog u filmu Davida Lyncha Mulholland Drive *

Itvan Kai

osobi koja umesto tri take stavlja dve, i koja na fantastian nain pali i sravnjuje kue do temelja..

Ovaj rad predstavlja prvu fazu ukupnog projekta ija se druga brani kao diplomski rad na Filozofskom fakultetu u Beogradu pod naslovom Jezika struktura sna u Frojdovoj i Lakanovoj misli.

Sadraj

Analitika
Uvod 5 Zadatak 5 Postavka 6 Sadraj vremena gledanja 8 Sadraj vremena filma 9 Analiza 10 Jitterbug takmienje plesa 10 Betty Elms i okruenje dream place 11 Opasna avantura i poklon u kui snova 11 Motivi industrije Hollywood a 12 Uaurivanje nazad u topli uterus 13 Rita, devojka koja ostaje bez pamenja 14 Detektivi, nalogodavci i izvrioci 14 Motiv missing 15 ovek sa Drugog mesta 16 Diane kao naruilac 16 Objekat Camilla 17 Projekcija koja poputa 17 Svaa prekida seks 18 Magina preica do mesta propasti 19 Poljubac i aputanje za veerom 19 Zbog ega totalna amnezija? 20 Odvojena fabulizacija u paraleli 21 Iivljavati se nad Adamom 21 Nepravda i patnja u fotografiji Camille Rhodes 22 Sanjam, a nigde me nema 23 Adam ili Diane? 24 Motiv recomendation 25 Ima li alternative suoavanju? 26 Nemir kao posledica i sadraj ivota 26 Sluajan lik u koralu sna 27 Treba li da ponesem eir i revolvere? 28 Refleksija i vaganje u diskursu treeg lica 28 Neto lepo raste iz skrovita 29 Ljubav, a ne ideal 30 Hajde malo da glumimo 31 Fatalitet i negiranje kastracionog kompleksa 32

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Eros, imago i mo 32 Tvoj penis sada je moj 33 Od vere da se voli neizmerno ka patolokoj histeriji 34 esnaest razloga da nastavim da sanjam 35 Zato mi nisi rekla? 36 Opratanje od Adama 36 Hermeneutika smrti u snu 37 Identifikacija 'Betty' i mladi iz restorana 38 Komar u startu snevanja 39 Bez stasale odbrane ruiastog 40 Analizirani i analitiar u transferu i kontratransferu 40 Uasno lice na rubu traume 41 Java ili opet san? 42 ta otvara plavi klju iz restorana? 43 Vajanje kao jedini smisao 43 Uzbuenja na Sierra Boniti 44 Ima li koga kod kue? 45 12 (16) 17 45 Ja, ti i na le 46 Videe me jo jednom, videe me jo dva puta 47 Devojke u krevetu 48 Spermatozoid ulazi na usta 49 Intimna informacija 50 Mazohizam i bol koji me ine 50 Izlet tiinom u stvarnost 51 Scenografija i motivi kluba Silencio 52 Nema benda, nema orkestra 52 Shvati da si plod mate i nita drugo 53 Betty Elms se trese u seditu 54 Dame i gospodo: Glas koji peva pred smrt 55 Plakanje kao izraz neuspelih sublimacija 56 Dodir tvojih ruku 56 Post-mortem prepravka odnosa 56 Snevaev hermetiki osiguran raj 57 Hou da budem tu kad me vidi mrtvu 58 Masturbacija, oaj i konverzija 58 O mehanizmu kojim je oduzet tu ivot 59 Ozdravljenje i plava kocka 60 Silencio 60 Veni mir na osnovu stvarne ludnice 61

Autorov setting i umetnika vrednost

Zakljuak 62 Estetska konkretizacija i psihoanaliza Setting Davida Lyncha 64 Umetnika vrednost ovog filma 67 62

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Analitika
Ako nas je nesvesno ita nauilo, onda je to najpre ovo: da negde u Drugom, ono zna. Jacques Lacan

Uvod
Kada je Freud 1910. pisao o DaVinciju 1 , bio je koncentrisan da pokae koliko se elementi nesvesnog i predsvesnog iz settinga umetnika oslikavaju na umetniko delo, to je dalje impliciralo na psihoanalitiku teoriju stvaralatva. Tako je okondin osmeh postao smisaona vodilja u konkretizaciji mnogih DaVincijevih umetnikih dela. U Leonardovim radovima, njegov setting nalazio je fenomenoloki put ak do kompletne aksiologije umetnikog dela. Danas, psiholoki setting autora uglavnom nije dostatan za umetniku vrednost u celosti. Moja analiza e zato imati tri nivoa: strukturu filma, tj. radnje i karaktera u njemu, zatim, strukturu autorovog settinga s obzirom na strukturu prikazanu u filmu, i najzad, fenomenoloku konkretizaciju filma kakav se inae opaa u svoj umetnosti koju ima. nazad Zadatak Kako bih sve vreme u analizi odravao koherenciju izvoenja, primoran sam da najpre iznesem idejnu postavku, i da radijalno iz nje postepeno uveavam koncentraciju detalja, koji bi retroaktivno, na osnovu sadrajnosti analitikog aparata, na kraju potvrdili da je postavka odreena ispravno. Analizirau svaki detalj iz filma koji makar u najmanjoj meri moe da prui doprinos cilju. To ne znai podreivanje sadraja, ve evaluaciju njegove usaglaenosti i smisla. Negde u verovatno biti prisiljen da izmeam nivoe analiziranih struktura, to je i dozvoljeno s obzirom na jedinstveni bitak umetnikog dela, a negde u razmatrati uloge takvih struktura pojedinano, tj. ta one znae za ovaj film u celosti. Na osnovu analize radnji i karaktera, povui u implikacije na psiholoki setting Davida Lyncha 2 kao umetnika, a sa tog na fenomenoloki put odreenja vrednosti ili umetnike sutine koju ovaj film proizvodi. Ovo nije jednosmerna veza, ve zatvorena forma koja proima sva tri nivoa analize, poznatija kao hermeneutiki krug.

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Postavka

nazad Postavka Ba kao to je moj zadatak da u vremenu itanja elemenata prikaem njihovu zaokruenost, scenaristi i reiseru Mulholland dr. 3 je to isto u vremenu gledanja i sluanja. Oba vremena su fizika i teku u smeru okonanja. Ovaj fakticitet protoka, koliko god on bio ograniena elija, istovremeno je stecite multiplanarnih mogunosti za umetniku kreativnost, koja dok traje kao rob vremena ima ansu da to vreme potpuno izanihilira. Jedna od mogunosti za to je napad na tok filma. ta podrazumevati pod tokom filma? Svaka intervencija na tok filma nije istovremeno i napad na isti. Napad na tok je nasilje nad tokom koji je trajao, svojevrsna izmena smisla koja uzima novi tok. Ovo znai da nije dovoljno samo izmestiti hronologiju radnje, premda i ona izaziva krai ili dui smisleni raskorak, kakav se npr. via u filmovima Memento 4 , 21 Grams 5 ili Irreversable 6 . To znamo prema tome to bismo, kada scene izreemo a zatim ih kao puzzle-delove sloimo u odgovarajui niz, dobili manje-vie koherentnu sliku smisla. Za razliku od pomenutih, npr. Lost Highway 7 i Mulholland dr. imaju drugaiju alteraciju na tok. Karakteristino za nju je to to kada nasilje nastupi imamo utisak da je poeo sasvim nov film koji se prema prethodnom toku odnosi gotovo kao da ga nije ni bilo. Drugim reima, to je napad sa katastrofalnim posledicama po daljinu. U Highway u se to deava dva puta, kada se u zatvorskoj samici Fred Madison (Bill Pullman 8 ) misteriozno transformie u osobu koja nema nikakve veze sa prethodnih 45 min. filma, i odlazi da ivi svoj ivot sa potpuno drugaijim konceptom, a drugi put kada se u odreenom trenutku ista ta osoba Pete Dayton (Balthazar Getty 9 ) preobrati nazad u prvi lik, koji zatvara film onako kako ga je i otpoeo... Slina stvar, mada na sasvim drugaijoj bazi, deava se posle gotovo 120 min. u Mulholland dr., samo to ovde uloge apsolutno permutiraju zajedno sa glumcima: Naomi Watts 10 koja je sve vreme pre toga igrala ulogu Betty Elms, mlade i perspektivne glumice koja prvi put kroi u Hollywood, uzima ulogu Diane Selwyn, osobe koja je pronaena mrtva u prvom delu, dok se izvesna Betty u drugom pojavljuje u sceni od 10 sec. u ulozi konobarice u restoranu. Laura Elena Harring 11 koja je u prvom tumaila ulogu devojke koja nakon saobraajne nesree ostaje bez ikakvog seanja, kasnije tumai ulogu Camille Rhodes, uspene glumice, koja je u prethodnom delu predstavljala nepoznatu devojku kojoj mafija bez objanjenih razloga nastoji da sredi vodeu ulogu u buduem filmu... Plus dodatne permutacije likova u pozadini. Ako jo dodam da ovaj prevrat nastaje nakon to se slika zacrni i plava kutija padne na zemlju, onda, stvarno... ak i na nivou sredstava alteracije, uvia se da je, prema posledicama za gledaoca, re o dvema potpuno autonomnim vrstama napada na tok radnje i izmeu samih Lost Highway i Mulholland dr. U prvom, nasilje nastavlja da intrigira svest dajui joj vreme u kojem sa rezervom moe da prati naredna deavanja, uz pomo delimino postojanih aktera. Na osnovu skeleta alteracije i njenog odnosa prema likovima, ukratko u pokazati emu ovo u startu doprinosi. Dinamika kojoj je svest izloena tokom gledanja diktira mogunost gledaoevog zakljuivanja. ta dakle vidimo? Prekida se jedan ivot, poinje drugi. To je raskre na dve uloge u kojoj oba lica imaju podjednaku vanost; oni su u centru svojih radnji. Fred i Pete imaju svoje odvojene i nesline ivote, u razliitim gradovima, razliitih su godina... Svest je otpratila dogaaje jednog, zatim prati radnju sa drugim likom. Oni su dve posebne prie, skup A i skup B. Meutim, njihova unutranja psihika realnost nije sasvim nepoveziva. Fred, ovek koji mrzi da ga snimaju ili slikaju jer voli da pamti stvari onako kako ih zamilja da su se desile, zatie video-kasetu na kojoj gleda sebe kako masakrira svoju enu. Pete, deko koji se ne

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Postavka

sea ta mu se desilo izvesno vee, o emu uasnuti i uplaeni roditelji ne mogu nita da govore, ni njemu ni policiji, ubeeni da sin potiskuje svoje seanje... Ovo je presek skupova. Premda glavni akteri u filmu, ova dva karaktera, koja samo prate sled radnji i reaguju na dogaaje koji ih neposredno zadese, kakvim ih vidimo, nisu direktan deo nepraznog preseka, tj. nijedan od njih ne shvata ta se u stvari na irem planu deava sa njima. U tom preseku nalazi se ono to svest ne moe da vidi, ono to se u filmu sa ciljem skriva od nje, to ona tei da kao sadraj dokui - smisao jezovitih dogaaja. Za ono najlinije u ovako predstavljenim akterima dokaz je neko drugi, a ne akter sam, mada se o njemu radi. Neko ko bi morao da se pojavi i u skupu A i u skupu B: Renee Madison/Alice Wakefield (Patricia Arquette 12 ) i misteriozni prijatelj Mr. Eddy a (Robert Blake 13 ). Tek ovaj skelet moe pomoi analizi. Za razliku od Highway a gde napad na tok radnje usmerava analizu do nivoa puta kojim treba odrediti znaenje, svest gledaoca u Mulholland dr. od trenutka alteracije nema nikakvih ansi da inicira smisao onog to je prolo. Poslednjih 20 min. filma kao da je smiljeno da poniti realnost svega to smo gledali prethodna dva sata. Neto slino kao u filmu Others 14 , samo to tamo inverzijom situacije celina dobija novo i potpuno znaenje, kroz obrt perspektive ivih i mrtvih. U naem filmu, drugi deo povezuje odreene likove iz prvog, uz neshvatljivu rotaciju glumaca, tj. ona je u referenci sa prethodnom radnjom, ako se ograniimo samo na likove/imena. Ovde se postavlja pitanje da li ovi delovi stoje u supremativnom odnosu jedan prema drugom, i ako da, koji od njih nosi tu supremaciju? To je jedino pitanje koje se kai o svest, drei sa strane svu konfuziju vezanu za permutiranje glumaca. U Highway-analizi problemi ne nastaju sa likovima koji se transformiu, nego sa onima koji su ostali isti u dva potpuno razliita ivota. I Fred i Pete su primeri za isti filmski smisao. Oni su instrumenti: Fred nestaje u onom trenutku kada njegova patnja treba da se zavri egzekucijom, a Pete pre nego to on i Alice dobiju nove pasoe i zaponu sopstveni zajedniki ivot... I tako naizmenino u beskraj. Radnja se sa njima poigrava ostavljajui ih u epizodama koje se, koliko god se puta ciklus ponovio, ne mogu okonati (Weve met before, havent we?). Ona znai smisao kao otvorena spirala kazne venog nemira, sa uzrocima koji se u obliku jeze pojavljuju iz podsvesti. Veni nemir proistie iz krivice to se kao doza kazne ponavlja u svakoj epizodiji, kao dogaaj koji isparava u paranoju, i to u vidu enskih osoba Renee i Alice. Jeza pak dolazi od dela selfa koji je odgovoran za ceo usud, i koji je u oba sluaja u ulozi svedoka u crnom da bi dokumentovao zloin, bilo da snima kamerom, ili prisustvuje na drugi nain. Likovi u radnji, koja je jedan pokretni pakao, su toliko marginalni da se sve to je u slubi krivice i jeze, glavnih motivatora radnje, saima i obezliava, kada sadraji i privienja iz ivota jedne osobe nastupaju kao glavobolje one druge i srastaju, kao npr. prostitucija ene, u epizodu obojice. To saimanje u funkciji baskraja gubi se kao krik na izgubljenom autoputu... Sa druge strane, teite Mulholland a je upravo na promeni likova, ukljuujui injenicu da isti glumci igraju razliite uloge pre i posle promene. Dakle, trenutak nasilja nad tokom u ovom filmu projektovan je iskljuivo da bi gledanje filma moglo da ima smisla, a ne kako bi izgubilo svaki, kao to se ini na prvi pogled, gde je problem da se shvati kojim je orujem nasilje izvreno. Znai, delovi pre i posle napada na tok uzajamno dopunjavaju i objanjavaju jedan drugi, kao komplementarni lanac, tj. jedan daje informacije o drugom i obrnuto, a ako ih raskinemo, za filmsku vrednost i jedan i drugi gube ceo svoj ivot. Takoe, ako se promena likova poklapa sa smislom, onda se smisao u ovom filmu ne odnosi na neku naroitu radnju, koja bi se nastavila ili na bilo koji nain sinhronizovala sa delovima, tako da joj vrilac postane samo sredstvo. Smisao, stoga, stoji u slubi subjekta koji kao nosilac ostaje neprikosnoveni gospodar svesti i nesvesti radnji, kakvi god da su njeni ishodi; ako je npr. re o graninim ili kriznim radnjama, bie to perspektiva koja prikazuje pucanje osobe i njenu eksploziju vandalske ljudskosti, a ne ona koja akcentuje njenu nemo da savlada

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Sadraj vremena gledanja

odreene spoljanje okolnosti dogaanja nad njom, kao to je u Lost Highway. U filmu Jamesa Mangolda Identity 15 ova komponenta je prisutna, kada se svaka radnja u momentu pretvara u prah i patoloku zanimaciju jedne jedine linosti, jednog entiteta koji je na svaki drugi lik i radnju u filmu uspeo da nabaci deo svog kompleksnog identiteta. Tu je lik jedini supstrat, tj. sve to postoji. Mulholland dr. ne barata ekstremom egzistencije jednog jedinog lika u radnji, jer bi u tom sluaju isporuio instantno olak, mada iznenaujui rasplet, ali bi zato smisao mogao da se odnosi na jedan subjekat koji je istovremeno odgovoran za odreene akcije preko kojih se povezuju ostale uloge. S obzirom da nasilje na tok postoji, da je njegov smisao u novom, i preko toga nazad, u starom rasporedu likova, i da sve promene likova mogu da upuuju na jedan, veza odnosa u tom sluaju mora biti interno-lina. Jedini lik koji nosi takvu teinu u filmu je Diane Selwyn, to deo u kojoj se ona kao takva pojavljuje ini supremativnim, u smislu realnosti na koju se oslanjam. Po ovome, ceo prvi deo filma jedna je privatna iluzija osobe u emu sve kao da je snimljeno na traci, kao to se kae u scenariju pozorine predstave, tj. sadrajem predestinirano. Sada u navesti kratak opis sadraja vremena gledanja, a zatim dati postavku za sadraj vremena filma. nazad Sadraj vremena gledanja Devojka (Rita) koja preivljava auto-sudar i mogue ubistvo od ljudi koji su je vozili, u oku silazi u grad i nalazi sebi mesto u stanu koji je u trenutku otkljuan. Mladi u restoranu pria psihijatru svoj san koji je imao u vezi tog mesta, i oveka koji se skriva iza zida u blizini. Isti umire od straha kada se priblii opet zidu. Betty, pobedivi na malom takmienju plesa, iz Canade dolazi u Hollywood kod svoje tetke u stan, u kojem zatie devojku, koja je pod uticajem nesree totalno izgubila pamenje. Mladom reiseru koji se priprema za kasting glumaca, nalae se od strane ljudi iz mafije da vodeu ulogu u njegovom novom filmu dobije osoba sa imenom Camilla Rhodes. Najamni ubica nespretno izvrava zadatak u jednoj zgradi. Betty odluuje da pomogne devojci iz nesree kada u njenoj tani pronalaze pozamanu svotu novca i plavi klju neobinog oblika. Najamni ubica raspituje se po krugu da li je neko video osobu koja po opisu odgovara devojci koja je preivela nesreu. Betty i Rita (daje sebi ime na osnovu postera slavne amerike glumice) zapoinju sopstvenu istragu o sluaju, poto se ova seti da je u kolima uoi nesree trebalo da ide na Mulholland drive. Reiser, koji odbija da mu se iko mea u kasting, otkrivi da je itav projekat otkazan i da su mu svi rauni u banci zamrznuti, odlazi kui gde zatie svoju enu u prevari. Betty i Rita odlaze u isti restoran koji je mladi sanjao, gde se Rita, uz pomo identifikacije koju nosi kelnerica, prisea imena: Diane Selwyn. Ljudi iz mafije araniraju susret sa rediteljem na ranu van grada, gde mu ovek obuen kao kauboj prua jo jednu ansu za isti film sa utvrenom glumicom. Nastrana kominica upada u stan i najavljuje apstraktnu opasnost za Betty i Ritu. Betty se sprema za nekakav kasting kod prijatelja njene tetke, gde su svi vie nego oduevljeni njenim nastupom. Tamo se na prvi pogled zaljubljuje u reisera koji vodi kasting u svom studiju, ba u vreme kada prihvata da izabere izvesnu Camillu Rhodes. Nakon toga, Betty i Rita odlaze u stan Diane Selwyn, iju su adresu pronali u imeniku. Ukradajui se u zakljuanu kuu, pronalaze je uveliko mrtvu na krevetu. U njihovom stanu, Betty smiruje Ritu, koja je sluena od dogaaja, kada uspostavljaju intiman odnos. Rita se usred noi budi sa vizijom, i njih dve odlaze u pozorite u kojem nikada nisu bile, gde gledaju veoma udnu predstavu. Betty pronalazi u svojoj tani plavu kutiju koju otkljuava Ritin klju. Zatim Betty nestaje iz filma kao da je nikad nije ni bilo. U trenutku kada otkljuava kutiju, i Rita nestaje u njenoj dubini, a kutija pada na pod tako otvorena. ovek odeven kao kauboj budi Diane Selwyn iz identine poze mrtve ene na krevetu. Devojku koja se budi igra ista osoba koja je igrala Betty, kada na svom stolu zatie obian klju plave boje. Zatim se, dok oajniki masturbira, sea prolih dogaaja koji vezuju devojku Camillu Rhodes, uspenu glumicu, iju ulogu sada tumai lik koji je igrao Ritu; njihov raskid i ljubav prema mladom reiseru, koja je procvetala mimo nje. Jo se sea

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Sadraj vremena filma

veeri kada su Camilla i reiser objavili da se uzimaju jedno za drugo, u kui na Mulholand dr, gde se nakratko pominju ili vide manje-vie svi sporedniji likovi iz prvog dela filma, i kada Diane navodi da joj je Camilla pomagala da dobije sporedne uloge u njenim filmovima. Potom scene u pomenutom restoranu sa najamnim ubicom, kada velikom svotom novca u torbi naruuje ubistvo svoje bive ljubavi. Tu ih usluuje kelnerica sa identifikacijom Betty, kada joj ubica pokazuje obian klju plave boje, koji bi Diane trebalo da pronae nakon zloina. Tamo, nakratko opaa i mladia iz prvog dela koji je opisan kao neko ko sanja o istom mestu. Gledajui dalje u klju, na stolu u stanu, sluena Diane se ubija u svojoj spavaoj sobi u identinom poloaju, u kojem su Betty i Rita u prvom delu pronali njen usmrdeli le. nazad Sadraj vremena filma Diane Selwyn, devojka iz malog grada u Canadi, dolazi u Hollywood posle plesnog takmienja na kojem pobeuje, i nakon smrti svoje tetke koja joj je ostavila neto novca, radei za filmsku industriju. Meutim, u Hollywood u doivljava veliko razoarenje kada u filmu, u kom je elela da dobije vodeu ulogu, dobija samo sporednu. Vodeu ulogu dobila je Camilla Rhodes, devojka koja biva otkrivena kao veliki talenat, i za koju se Diane ubrzo snano vezuje. Njihova veza prevazilazi granice intime, kako joj Camilla pomae da dobije uloge u nekim od njenih narednih filmova. Prilikom snimanja jednog, Camilla se zaljubljuje u mladog reisera i reava da okona vezu sa Diane, to joj polazi za rukom tek nakon izvesnog vremena. Diane, teko primajui raskid, ipak prihvata prijateljski poziv svoje bive devojke da doe na veeru, u kuu na Mulholland dr, gde biva predstavljena kao Camillina dobra prijateljica. Nakon to shvata da je zauvek izgubila osobu kakvu je elela, videvi je kako se ljubi sa drugom pred buduim muem kojem to ni najmanje ne smeta, Diane unajmljuje ubicu u lokalnom restoranu. U psihikom rastrojstvu i samoi masturbiranja, sputa sebe na krevet i zaranja u san iz kojeg ne eli da se probudi, kako bi zloin za koji je platila dobio priliku da bude samo prolazna misao. Po buenju, i suoavanju sa stvarnou, Diane u tangenti svoga sna, ubija sebe u histeriji prema onom to je od devojke kada je stigla u Hollywood ostalo. nazad

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Jitterbug takmienje plesa

Analiza
Cilj analize bie da pokaem da san koji sanja Diane u svakom delu obuhvata sve realne psihoanalitike (nesvesne i predsvesne) mehanizme sna, poznate jo iz Freud -ovih Tumaenja snova 16 , koji odgovaraju setting u linosti u glavnoj ulozi, i dogaajima koji su opisani u filmu kao Diane -ine realnosti. Ako takvi mehanizmi budu uspeno dokazani, to e otvoriti pitanje da li se filmom stavlja u delo iskustvo znanja iz konkretno te oblasti, i da li se njom, kao prisutnom pojavom u svetu ivota, dolazi do umetnike vrednosti ovog ostvarenja. nazad Jitterbug takmienje plesa Kratak intro tri multiplicirana igraka para na ljubiastoj pozadini predstavlja malo takmienje plesa u Canadi, koje se pominje tek od strane Diane u 133 min, dok za stolom razgovara sa Coco (Ann Miller 17 ), reiserovom majkom, koja u snu igra stanovlasnicu kompleksa u koji se useljava Betty, i prijateljicu njene tetke Ruth. U prvom planu intra, nakon odreenog vremena pojavljuje se Betty u polusilueti praenom posebnim zvukom, sa likovima Irene i njenim pratiocem, koje Betty upoznaje u avionu za L.A., dok im pria o svojim oekivanjima i uzbuenju to dolazi u Hollywood. U istoj silueti pojavljuje se i nakratko samostalan istup Betty kao pobednice u natecanju, a potom odmah i dva pomenuta putnika iz aviona, kao likova sa kojima deli svoje stanje uzbuenosti, oduevljenja i ostvarenja. Ista dva lika ljudi u godinama pojavljuju se u snu kada se oprataju od Betty (19 min.), i zatim u sceni u kolima dok sablazno-oduevljenim pogledima (nepomino otvorena usta u ceru, koja Lynch koristi i u drugim filmovima 18 ) prate vonju kroz Hollywood. Irene (Jeanne Bates 19 ) i njen pratilac samo jo jednom e odigrati svoju ulogu u filmu, i to u poslednjim scenama ivota Diane Selwyn (140 min.), kada je u epilogu njene histerije kao straila izluuju do samoubistva. To znai da se ova njihova pojava moe odnositi samo na njihovo preanje jedino pojavljivanje, i da se simbol sa poetka filma, ukoliko je on odraavao oduevljenje i ambicioznost jedne devojke, totalno preokrenuo, kada u toj istoj osobi na kraju filma izaziva gaenje do smrti. Ako ova slika treba da oznai krajnje take na dui jedne linije propasti, onda je intro u punom smislu rei upravo uvod; on svojim zvukom i efektom u pojavi dva sporedna ve anticipira da neto u emotivnom stanju glavnog lika nije sasvim kao to se ini. Efekat polusiluete koja se mrda u pratnji tupog zvuka via se u filmu jo na mestima neposredno pre nego to, u snu, na ulici preplaene Betty i Rita (104 min.) sednu u taksi ka pozoritu (scena u taksiju opozitna sceni oduevljenja gradom dvoje saputnika iz aviona; uplaena lica sada dve mlade plavue), i u sceni realnosti dok Diane u samoi manino masturbira (126 min.). U svakoj sceni on stoji u svojstvu neke organizacije nagovetaja, bilo kao otkrivanje istine u pozoritu da se vodi san unutar snevanja, ili kao pogled koji se u masturbaciji susree sa stanjem blizine konanog ishoda po nosioca. Na liniji sudbine lika iz sna koji je introm iskazan za najeminentnije povezanog sa snevaem, Diane sebe unosi u san iz vremena svog dolaska u L.A. u formi Betty, devojke ije e osobine pokuati da odri do kraja svog snevanja, i time terati da se menja i izvitoperuje sve drugo okolo nje. Tako se u nesvesnoj strukturi gradi svaka mogunost za trajanje sna, koja ini prvu komponentu njegove konzistentnosti. Ona druga pak, vezana je za njegov odnos prema aktivnoj realnosti ivota osobe koja sanja, tj. Diane Selwyn, a upravo i jedino taj deo aktive Lynch je precizno prikazao u poslednjih 20 min. filma, bez ikakvog vika u nepotpunim korelacijama. Sadraji i motivi, likovi i dogaaji, imena i mesta iz te aktive morae nekako da se inkorporiraju u fabulu sna, koji e postepeno svlaiti vreme i udobnost snevanja, i dovesti Diane do stanja ogoljene zbilje, tj. horora koji u njoj obitava. Ona bi trebalo da odgovara predsvesnoj strukturi sna u psihoanalizi i svakoj neobinosti, nepravilnosti, ili misteriji u prvih 120 min. filma, ne izuzimajui ak ni uvod koji simbolino, na liniji poetak-kraj, u singularnosti upuuje analitiara ta moe da oekuje od celine koja sledi.

10

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Opasna avantura i poklon u kui snova

nazad Betty Elms i okruenje dream place Veza devojke koja sanja i lika na koji se san centrira je mnogo komplikovanija i vieslojnija nego motiv oduevljenja, uspeha i ambicioznosti, mada je isti odskona daska za sve ostalo. U 26 min. dok se upoznaje sa Ritom, Betty kae: Im sorry... Im just so excited to be here... I mean, Ive just came here from Deep River, Ontario, and now Im in this..., dream place! Well, you can imagine how I feel... U 132 min. sline rei dolaze i od Diane kada razgovara sa Coco: Im from Deep River, Ontario. A small town... Ive always wanted to come here... Ive won this Jitterbug contest... That... a sort of led to acting..., you know... wanting to act. Meutim, ove rei su kao slomljeno ogledalo onih prvih, koje se javljaju u snu, to govori da je kvantitativna razlika izmeu sna i jave vie nego drastina. Ona je kao peani sat koji ivi u nadi da e ga, pre nego to vreme buenja doe, neija ruka uzeti i okrenuti ne bi li odagnala suoavanje, i tako stalno. Takoe, kada se uporedi lik glumice (Naomi Watts) koja je fantastino odigrala obe scene, rezultat je poraavajue upadljiv. Betty je u svom delu, mislei na Hollywood i time na celokupno svoje oduevljenje rekla dream place, to u prevodu znai, mesto o kojem je mogla samo da sanja. Ali, latentno, ono znai i mesto sna, ili prosto san. Ako u toj asocijaciji lik Betty u snu nonalantno ini igru rei sa istinskom zbiljom deavanja, onda to upuuje da nesvesni primat u njoj kulminira najveom snagom u snu tj. Betty je odbrana od svega to je realno, i ujedno jedina stvar koja snevaa odrava u duini ivota koja mu je preostala. Ona je idealizovani self-objekat Diane, kakav je katektiran u prilici njenog odnosa prema sebi i glumi uoi dolaska u Hollywood, i time jedno od dva najkoherentnija entiteta u snu. Pitanje je sad, u kom je psihikom stanju osoba kojoj sopstveni idealizovani self, iz kojeg bi trebalo da crpi energiju ivota, slui u znaku najveeg zatamljenja po svest, tj. najvee razlike u odnosu na nju samu? nazad Opasna avantura i poklon u kui snova Tako se glavna linija fabule sna otvara ba nakon izazova dream place, kao refleksija kobne opomene, kada Ritu u tom trenu hvata nesvestica, i kada joj Betty prilazi u pomo kao novi prijatelj, zapoinjui svoju ulogu u Hollywood -skoj avanturi, kakvu u realnosti nikada nije mogla da dobije. Meutim, u ovom delu sna kontrast i njegov smisao kao opasnost jo uvek su potpuno razvojno kompenzovani i amortizovani na duinu. Sa istog mesta se provlai sledei motiv: njeno prijateljstvo prema ovoj osobi nije potpuno bezinteresno, tj. njen odnos prema Riti takoe je i nain da Betty kao lik idealizovanog selfa preivi svoju pojavu u snu, kroz filmsku arhitekturu istrage o Mulholland dr. koju svojim raspoloenjem i intrigantnou proizvodi. U 47 min. nakon to iskrsne seanje o mestu kamo je Rita trebalo da stigne, Betty, u nadi da e je ova posluati, kae: Maybe, thats where the accident was! There must be a police report... We could call... annonymously from the pay-phone just to see if there was an accident...!? Come on, it will be just like in the movies! Well pretend to be someone else!. Ili u 43 min. kada joj sugerie ta da uradi, otvarajui time samo novi zaplet: This is your purse... Your name must be in your purse! You wanna know, dont you?! Open it...! Ili neto kasnije kad joj predlae da sakriju novac, kada odluuje da se popne kroz prozor zakljuane kue... I svaki put otvarajui novu pandorinu kutiju. Zbog toga, kako god izgledala samostalna i odluna u svojim osobinama, za kontekst patologije sna Betty ipak sasvim zavisi od Rite, i to je ve predsvesna forma, tj. neto to odraava i stvarnu relaciju van snevanja, njen odnos prema Camilli. Tim paktom sa avolom zbilje, san je dobio svoj normalan i ogranien vek trajanja. No, Betty ne zna nita o Diane inoj sadanjosti, ona je ignorie u mnogim scenama u filmu, terajui u nesvesnom potok na sve iru stazu kako bi san trajao to je due mogue; klju i svota novca koju pronalaze u Ritinoj torbi, pa i sama torba, nimalo je ne podseaju na sopstvenu, kada je u restoranu naruila ubistvo, ime i prezime, kao ni glas Diane Selwyn na sekretarici u 56 min. nimalo je ne asociraju na sebe. ak dodaje, u sugestivnom tonu: Maybe that isnt Diane Selwyns voice... maybe thats your room-mate! Or if it is Diane Selwyn, she could tell you who you are!. Zatim sustanarka, stan ili telo, nita od toga... Nijedan detalj koji bi makar indirektno mogao da stoji u relaciji sa Dianom kao zloincem ili problematinom osobom ne uznemirava Betty kao lik, koji je

Strukture nesvesnog i predsvesnog

11

Motivi industrije Hollywood a

ipak korelat iste osobe. Meutim, to ne znai da detalji kao predsvesni fenomeni u sadraju sna ne dodiruju i snevaa, tj. celokupni self. Ba kao to u snu Betty pomae Riti da otkrije svoj identitet kroz proces koji je za nju od poetka filmska pustolovina, u svetu ivota je sasvim inverzno; Camilla pomae Diane da dobije sporedne uloge u nekim od njenih filmova, tj. pomae joj da u Hollywood u zadobije identitet glumice, to joj je odvajkada san i bez ega sebe ne moe da zamisli. Zato, kao to Betty za svoju pustolovinu u snu ima da zahvali Riti, Diane za svoje uloge to isto moe uiniti Camilli. U tom smislu, Betty u 27 min. pokriva Ritu mantilom koji joj je tetka Ruth ostavila, i na kom se jasno vidi da pie: Enjoy yourself, Betty. Love, Aunt Ruth. Dakle, poklon u snu nije samo mantil, nego je u prenesenom znaenju to i devojka koja je njim pokrivena, Rita, ista osoba koja uzima na sebe ime poznate Hollywood ske glumice Rite Hayworth 20 sa starog postera za film Gilda 21 u kupatilu, ouvavi time u strukturi nesvesnog vezu sa Camillom, proslavljenom i uspenom glumicom za razliku od Diane, jer to je ba ono to Betty eli biti kada u 26 min. kae: ...Unless of course Im discovered and become a movie-star... Of course, Id reather be known as a great actress then a movie-star, but, you know, sometimes people end up being both! So,... that is, I guess youd say, sort of why I came here... Ovo je po njenim reima razlog zato se ona nalazi u snu (dream place). U njegovoj fabuli, pak, Rita je bezimena i izgubljena, slaba i uplaena, bez iega u svom sadraju pamenja, bez ikakve veze sa glumom, iju smrt ele neki tajanstveni ljudi... U ovom aspektu, ona predstavlja onaj deo Camille u kojem Betty i Diane mogu da uivaju bez ikakvih problema, bez bojazni da e neko da im ukrade zajedniki smisao postojanja i postane umesto njih ono to je Rita Hayworth svojevremeno znaila. Zato je Rita osoba koja je u snu vezana za svaku nevolju, a ta nevolja dok god ne nae preteg da uputi na snevaevo zlo, deluje kao doza komfora. Tako Betty savlauje prepad suseda Luise Bonner i upozorenje koje joj daje Coco, dok se itava jeza predsvesnog izbegavanja zloin-motiva (64 min.) prilepljuje za Ritu paralizovanu na kauu. nazad Motivi industrije Hollywood a Meutim, asocijacija Rite Hayworth u imenu razoruane Camille nije jedina dimenzija u filmu koja uzurpira i koristi motiv Hollywood skog miljea kao arhetipa u znaenju. Kako je vodee uloge prepustio mlaim glumcima u razvoju (Naomi Watts, Laura Elena Harring, Justin Theroux 22 ), Lynch je neke od proslavljenih glumaca stavio u pozadinu, ili u sasvim epizodne uloge od po minut trajanja; npr. Robert Forstera 23 u ulozi jednog od detektiva u 9 min, Chad Everetta 24 (77 min.) u sceni kad u kastingu sa Betty igra za budui film, ili Dan Hedayau 25 (33 min.) jednog od brae Castigliane... Od velikih glumica u pozadini radnje kljunu ulogu odigrala je Ann Miller, koja tumai lik Coco. Kada je re o motivima poznatih filmova Hollywood -a, prisutna je pomenuta Gilda sa Ritom Hayworth kao i Sunset Blvd. 26 Asocijacije na ovaj drugi mogu se nai u kadrovima dok Rita, tj. Camilla snom upravo strgnuta od svoje glumake titule, u oku od nesree (8 min.) prolazi kroz ovu ulicu, i po lokaciji restorana gde svaki put detalj identifikacije na koulji kelnerice uzima na bitnosti. Imajui sve ovo u vidu, Lynch -ev film izgleda da je sam po sebi jedna paralelna imaginacija prema pojmu Hollywood a, jer prisvaja generiki asocijativne elemente iz sadraja dimenzije legendarnih filmova, i veliine filmskih zvezda prolosti dimenzije glumaca. Takav pojam se kao organizam prema svojoj bitnoj prolosti ponaa kao to u svom mehanizmu ini san oveka prema njegovoj sopstvenoj. Mulholland dr. time ima ambiciju da i na podsvesnom nivou sebe deklarie kao Hollywood sko dete, u smislu nekakve konsekvence njegovog postojanja. Mutna i nejasna beba, iji puls odnosa u malom direktno moe da se prebaci na relaciju glavnog lika i sporednih uloga odreenih na ovaj nain. Najizraenije je to predstavljeno u vezi Betty/Diane (Naomi Watts) prema Coco (Ann Miller). nazad

12

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Uaurivanje nazad u topli uterus

Uaurivanje nazad u topli uterus Ono to krasi lik koji tumai velianstvena Ann Miller, Lynch je ostavio da se poklopi sa svom slavom i dostojanstvom koju takvi glumci inae imaju, tj. onim kako se vide u oima koje mataju da postanu kao oni. O njenoj homogenosti svedoi injenica da je Coco jedini lik koji, to Lynch posebno naglaava, ne menja ni ime ni protagonistu uloge bez obzira da li je u toku san ili java, i to je polazna taka. Ona samo kae: ...Just call me Coco, everybody else does..., kako u 21 min. tako i u 132 min. Nasuprot odrazu uporeenih rei Betty i Diane o sebi, Coco je potpuno simetrian karakter, prikazan u istoj ekstravangandnoj odei, u identinim i nedodirljivim crtama, tj. ona znai isto za Diane to i za Betty, bilo da je stanodavac i prijatelj Betty ne tetke Ruth, bilo da je majka oveka koji se eni Diane -inom bivom ljubavlju. Kako joj to uspeva s obzirom na ipak drastino drugaiji kontekst u odnosu na san? ime se to ona odlikuje pa da nadvlada motiv neuzvraene i poraavajue ljubavi izmeu snevaa i Camille? Coco pomno slua Diane dok razgovaraju za veerom na Mulholland dr., naroito dok joj Diane objanjava kako je upoznala Camillu i kako joj je ova pomagala da dobije neke sporedne uloge. U jednom trenutku, Coco sauestvuje razumevanjem prema Diane inoj neispunjenoj elji i propalim snovima, kakve konkretizuje Betty dok se upoznaje sa Ritom, i sputa svoju ruku do njenih na stolu. Da li je to razumevanje ili i saaljenje, to kao da nije bitno Diane, tj. vano je samo ono to je u tom trenutku neodlono neophodno osobi koja percipira, u centru sve njene slabosti. Osobi protiv koje se, konano, kao poslednja instanca urotila i ljubav. Zato je u celoj sveanosti na Mulholland dr. Coco jedina osoba koja ne izneverava Diane, bez obzira na verodostojnost misli Drugog koji je izabran. Ona postaje simbol poslednjeg snevaevog utoita koje nudi svoju nesumljivu ljubav i toplinu, odbijajui time i cementirajui svako vreme, okolnost ili mogunost da ga jo neko razoara. Takoe, Coco postaje sekundarno izazvan libidonozni objekat, sigurnost projektovana da bi se imala. Ona, upravo zbog svoje dispozicije da bude uzor i arhetip aktuelnim glumicama in all her livin glory 27 , biva kao takva i nikako drugaije identifikovana, zatim saeta kroz transfer svih Diane inih elja i ambicija, iskra koja u snu zaokruuje sve one elemente ivota koji su se ispostavili kao nestvarni i daleki. Re coco znai aura, omota ili ljuska, neto to titi, kao i ono to se nalazi u stanju da mora da bude tieno. Ba kao plod u uterusu iz kog je potekla, onako kako ga svako vidi, prosto Coco. Od ove figure dolazi tajno odobrenje snevanju sa strane principa zadovoljstva, kad Diane u 2 min. zaranja u boje svoje posteljine. Kako uterus dri potporu fabuli sna? Coco se u snu pojavljuje kao stanodavac i prijateljica njene tetke, u iji se stan na neko vreme useljava Betty. O tome govori ona u 26 min.: ...Shes letting me stay here, while she is working on a movie thats being made in Canada, but... I guess, you already know that... Well, I couldnt afford a place like this in a million years..., dok Diane u 133 min. o svojoj tetki kae: ...when my aunt died..., anyway... she..., she left me some money... she worked here.... U drugom delu filma, Diane ivi u sopstvenom stanu, na drugoj lokaciji, dakle ni govora o bilo kakvom stanu koji joj je tetka ustupila. Po svemu sudei, ona ne dolazi niti zapoinje ivot glumice u Hollywood u dok god joj tetka ne umre i svojom smru ne uini da ambicije i nade mlade osobe dobiju novo pojaanje. Iz istog razloga i sneva sanja njen odlazak, poto u fabuli predsvesti ona, naime, nije mrtva nego odlazi na snimanje filma u Canadu, tj. ba u mesto odakle je Diane dola, i koje, dalje, za nju znai sutu suprotnost od svega to je vezuje za svoje profesionalno i lino ispunjenje - u zemlju mrtvih i nemonih. Samo po sebi, kako ga doivljava, to mesto prema njoj je ispoetka jedna velika nepravda, a stan u koji se useljava naglo preseca istu kao privatni prostor zadovoljstva uterus. Za posledicu prema ovom, Coco zauzima poloaj stanodavca, tj. nekoga ko i u snu razume koliko je vano da Diane -ine potrebe budu ispunjene, i prijatelja tetke-koja-je-otila, nekoga ko prepoznaje njenu linost i otkriva svaku Betty -inu malu la, ak i kada takva dolazi iz mesta najvee ljubavi (72 min.). Drugim reima, okruenje koje vrvi od sigurnosti i

Strukture nesvesnog i predsvesnog

13

Rita, devojka koja ostaje bez pamenja

bezbrinosti je patos za san, to je psihopatoloki pandan i u Freud -ovim Tumaenjima, a on omoguava da se sve karakteristike idealizovanog selfa, tj. osobe kakva je samo mogla biti da ju je ivot drugaije tretirao, iskristaliu u igri koja se vodi, i svom snagom dou do izraaja za sve ono vreme koje je stajalo u zaostatku istog (Canada). U takvoj maloj erotinoj kui, poklonjenoj nekome ko je usnuo nakon to je poruio ubistvo bive devojke, Betty zatie svoje prekriveno neiznenaenje Ritu, koja se tu mogla nai jedino u bunilu i nevinosti neseanja. nazad Rita, devojka koja ostaje bez pamenja Tek odavde, tj. iz simbolike stana koji je uterus, dolazi alogija prema amneziji koja u osnovi nije nita drugo nego udarac direktne mrnje prema Camilli, dok je za sklop sna ona isfigurisani plavi klju, kao najzagonetnija stvar meu Ritinim predmetima iz torbe, i motor koji odrava Betty u fantazmi. U procesnom smislu, moglo bi se rei da je Betty za ulogu u snu roena tek nakon auto-sudara na Mulholland dr. i Ritinog ulaska u stan na nain da niko ne zna. Ovim redosledom se i niu scene u sadraju vremena gledanja, sve dok Rita u stanu ne ostane sama zakljuana i potpuno preputena osobi koja e se svakog asa pojaviti. Ta osoba beneficira od Ritinog neseanja, jer na jednom novom prostoru dobija ansu da od lika u koji je u stvarnosti zaljubljena iznova spravi sebi osobu ljubavi, a ne mrnje, kakva moe pripadati samo njoj i nikome vie, naime fabulom pomaui joj da doe do sebe. Jedino tako u maloj kui ljubavi sve moe da ostane ruiasto. Meutim, Ritina amnezija vodi i drugim putevima, tj. svim osobinama Betty koje su participirale i devalvirale u zloinakoj Diane. U 27 min. Rita odbijajui intervenciju lekara lee da spava uz nadu da e amnezija nestati kada se bude probudila. Suprotno svojim oekivanjima, to se ne deava jer nije ona ta koja spava. Meutim, ovo je jo jedna predsvesna slika o snevau koji sanja kako bi problem koji ima nestao u sledeoj javi, tj. u cilju da osoba koja se probudi ne bude vie Diane koja naruuje ubistvo nego Betty sa svojim stanjem selfa kakav dominira kroz fabulu. Isto tako, dok god Diane sanja, Rita ne stie do identiteta osobe Camille Rhodes, poto takva ve postoji u snu u vidu sasvim odvojenog entiteta koji se direktno prati kao nepravian i omrznut. Libidonozna fantazija da e, ako osoba odspava biti sve drugaije, ne uspeva u snu liku Rite, to u predsvesti nagovetava i eventualni neuspeh za samu Diane kada se snivanje bude okonalo. Na ovom mestu san alje inicijalne impulse o svojoj otrici i o tome da je samo iluzija, i zbog toga, Betty, koliko god odgovaralo Diane da Rita ostane obezglavljena, mora da zapone istragu kako bi pomogla Riti da doe do sebe, tj. da bi ispratila snanu ali suludu snevaevu elju da se probudi kao drugaija osoba. Posle Ritinih rei iz 43 min.: ...I thought when I woke up, I thought sleep would do it... I dont know who I am..., Betty nastavlja: What do you mean, youre Rita?!, i to je reakcija oaja svesti da ideja nataknutog entiteta sa postera nee vie biti dovoljna ukoliko treba da stoji u vezi sa Camillom, to znai da san brzo mora iznai nove puteve ka zadovoljstvu koje bi odgovaralo Diane, bez obzira na to to e Betty nastaviti da zove dotinu osobu istim imenom poznate Hollywood ske glumice. Odavde drvo fabule puta smisao do fragmenata koji su na prvi pogled autonomni i nesvodivi, odakle svaka interpretacija koja ujedno nema polarizovano znaenje otvoreno za dalji tok mora pasti u aporinost. Ovakav karakter moe da potie samo iz injenice da se, kao to u mehanizmima snova obino biva, igra na kartu promenljive distance odnosa izmeu svega onoga to pozitivno prija i onog to predstavlja potencijalnu pretnju za svako takvo. Tek sada se ulazi u radnju, tj. u borbu sa svakom napomenom na ubistvo. nazad Detektivi, nalogodavci i izvrioci Rekao sam da je Rita direktna na udaru svih nevolja. Prva se deava ve u 5 min. kada joj u kolima koja staju na nepredvienom mestu prema Mulholland dr. voza i suvoza orujem nareuju da izae napolje, oigledno kako bi je ubili. S obzirom na ono to sledi nahodno je

14

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Motiv missing

rei da su voza i suvoza osvetljeni samo kao poslednja karika u lancu, ali ne i kao nalogodavci likvidacije, gde se oko teme onih koji Riti ele ono najgore fantazira i fabulizuje daljom duinom snevanja. Dakle, fabulom je ideja nalogodavca uvijena i mistifikovana kako bi udaljila asocijaciju na linost u zbilji koja je to zaista uinila, premda bez mogunosti da se sakrije i globalna zbilja sama u kojoj obitava horor i krivica. To je centralni sadraj svake panorame u deavanju iza sklopljenih oiju, kada uvijanje prema Freud -u oznaava injenicu da Diane nije u stanju potpuno sebi da prizna i da bude svesna uloge zloinca koju je poduzela odreenim radnjama. Kako se on razvija? Na mestu nesree, dva detektiva (9 min.) zakljuuju nakon pronaene biserne minue: ...Could be someones missing, maybe.... Slinom vezom naglaene rei u nastavku filma (17 min.) Mr. Roque iz svoje sluaonice sa crvenim zavesama preko telefona kae: The Girl is still missing., do posrednika koji se javlja kako bi odgovorio osobi koja oekuje njegov poziv reima: the same..., i koja zatim, sudei prema istovetno ukazanoj lampi iz 127 min., zove Diane kada ne nailazi na odziv, jer se odmah potom u snanoj muzici umesto Diane pojavljuje Betty u sceni na aerodromu i prvi put bez ikakvih polusilueti, tj. konano potpuno stasala za idealizovani korelat. Diane kao takve vie nema. Na sastanku uoi kastinga, mladom reiseru (30 min.) se od strane brae Castigliane ukazuje na fotografiju devojke koja se za san izdvojila kao entitet zadravi okolnosti i ime realne Camille Rhodes reima: This is the Girl., to opet iz svoje sobe slua tajanstveni Mr. Roque. Uz pomo ove trostruke petlje, koja nije jednoznana, iri se peripetija koja u trenucima manje-vie skree panju sa stvarnog ubice, u smislu olienja u konkretnoj osobi. Koliko god da dolaze iz razliitih kontekstualnih prilika, oznaene izjave u filmu nisu sluajno podvuene. nazad Motiv missing Trag koji ostavljaju ove scene vode na razliite strane od delimino istih sredstava koja su odabrana kao polazine take, tj. koriste simboliku od istih izraza. Kada detektiv kae missing onda misli na to da neko nedostaje sa mesta nesree, neko ko bi mogao dati odgovore na mnoga pitanja... To znai da e detektivi biti u potrazi za tom osobom, ba kao to su to u stvarnosti kada trae Diane vezano za sluaj Camille, o emu je nakon buenja izvetava kominica (119 min.) sa kojom je menjala stan, kada kae: Oh..., by the way those two detectives came by again looking for you.... Prisutan je strah od toga da detektivi dou do osobe koja moe dati sve odgovore i koja je bilo u snu bilo u realnosti uzrok sluaja koji se istrauje, mada ne zbog toga to bi to Diane liilo slobode, nego to bi to njenu krivicu uinilo potpunom i sasvim odbacilo kao interno opravdanje za nju neshvatljiv rasplet ljubavi prema Camilli. To je jo jedan razlog zato Betty, kada se protivi preporukama (42 min.) svoje tetke ili Coco, i Rita uoi poziva (53 min.) sa govornice, prezaju od policije, i zato detektivi u snu nikada nee pronai Ritu, kako istu titi Betty, jedan od likova sa najveom ingerencijom upravljanja. Sledea asocijacija missing dolazi sa dodatnom divergencijom, ali uz sadraj motiva potrage koja je ve prisutna kod detektiva. Ovde ta re znai da devojka jo nije pronaena, iji kontekst ostaje odreen dvosmerno: jedan je taj da su za san u pitanju ba oni ljudi koji su eleli Ritinu smrt na Mulholland dr, tj. da se u ovom sluaju traga za devojkom koja nije smela pobei, i da bi se likvidirala. Tome potporu daje policijski motiv koji prethodi i svojim motivima nosi neto drugaiji cilj, zatim novac koji pronalaze Betty i Rita u svojoj torbi, kao motiv nekakve umeanosti i plena koji je trebalo presresti, kao i to to osoba koja telefonira Diane u 18 min. odeom i glasom odgovara osobi koju je Diane u realnosti unajmila. Ako je to tako, zato onda isti zove Diane kada se postavlja pitanje devojke koja nedostaje? U smislu koji sam objasnio, ona takoe nedostaje, ali iz prostora realnosti za san, jer je prisutna kompenzujua Betty, to se pokazuje kao iskljuenost i nedodirivost pred svima koji je trebaju, bilo detektiva ili ubice, dok ona sanja. Po tome, lanac koji poinje od Mr. Roque a odgovara lancu naredbodavca i izvrilaca koji se preklapaju sa ljudima koji su pre

Strukture nesvesnog i predsvesnog

15

ovek sa Drugog mesta

auto-nesree bili u kolima sa Ritom. To ini Mr. Roque a naruiocem. Meutim, ko je Mr. Roque? nazad ovek sa Drugog mesta Pored uloge koju tumai u ovom filmu, Michael J. Anderson 28 igrao je i u Lynch -evom serijalu Twin Peaks 29 , kao i u filmu Twin Peaks Fire Walk With Me 30 , u ulozi patuljka koji je dobio naziv the Dream-man, gde je bio simbol za sve izvitopereno, nestvarno, uvrnuto i mistino u najavi. Njegovo prebivalite nalazilo se na imaginarnom kosmikom mestu nazvanom Bela i Crna Koliba, a iz nje se pojavljivao u snovima glavnom protagonisti. Crna i Bela Koliba bile su sve u crvenim zavesama i oskudnom nametaju, slino kao i sluaonica Mr. Roque a u filmu Mulholland dr. ovek sa Drugog mesta u Twin Peaksu igra ulogu nekog ko ne mora ni da mrdne kako bi upravljao ivotima drugih u snu Diane Selwyn, nekog ko ne istupa iz sopstvene sluaonice, ba kao ni iz Kolibe, i nekog koga mogu znati ili videti malo njih. Takoe, nijedan lik iz Diane -ine realnosti koju nam je Lynch prikazao u poslednjih 20 min. ni izbliza ne odgovara ovom liku. Zbog toga, kao i u pomenutom filmu, on ni ne postoji izvan sna, tj. on je samo figment, neko ko je izmiljen da bi ga Diane mogla optuiti, ali i neko ko joj je kao figura u tom smislu neophodno potreban. Njegova pojava direktno je odgovorna za to to e devojka pod imenom Camilla Rhodes, suprotno volji reisera, dobiti vodeu ulogu u jednom filmu, to e reiser otii kui posle sastanka u neuobiajeno vreme i zatei svoju enu u prevari... Tako, re missing, koju upotrebljava Mr. Roque u referenci sa scenom preostale mu pojave, moe da se reinterpretira u smislu kastinga glavne glumice u filmu mladog reisera. Tada ona znai da je mesto za tu ulogu jo uvek upranjeno, sve dok se na sastanku ne pojave braa Castigliane i ne naloe da se odabere unapred rezervisana linost. Camilla Rhodes, tako i za devojku koja u snu uzima njeno ime, tj. zloin i mrnja ostaju u konjunkciji. Detektivi trae osobu (Ritu) koja je u trenutku nesree nosila minue od bisera, dok devojka koja biva izabrana na kastingu, i u svojoj realnosti kada je Diane opaa na veeri, ima bisere na uima i vratu. U stvarnosti Camilla je takoe ta koja dobija vodeu ulogu, i to ba u filmu u kojem je Diane teila prema istom. Od tog datuma, Diane se sa jedne strane sprijateljuje i zaljubljuje u osobu koja joj je oduzela san, a istovremeno njena profesionalna karijera uz pomo iste osobe postaje krajnje patetina. O tome, ona e samo rei: ... yeah,... I wanted the lead so bad... anyway... Camilla got the part... the director... he didnt think so much of me... anyway... thats when we became friends... she helped me... getting some parts... in some of her films.... (133 min.) Ljubav i mrnja u Diane inoj realnosti idu ruku pod ruku, meutim, u snu ona je u mogunosti da te dve stvari izoluje i jasno odvoji u dva karaktera; jedan u lik ljubavi koju ima u svom stanu, ba onakav kakav eli, ist kao suza i u koji moe poeti ispoetka da se zaljubljuje na prirodan i spontan nain; i drugi za koji san pokazuje da ga je otpoetka doivljavala kao osobu koja je odgovorna za veliku nepravdu koja joj se desila povodom nedobijanja eljene glavne uloge. Tom tajanstvenom nepravdom u fabuli figurativno ukonkretisano diriguje jo tajanstveniji Mr. Roque, izmiljeni ovek iz senke kakav se u Diane inoj glavi kao arhetip javlja u situaciji manjka odgovora na pitanje zato se stvar nije zbila onako kako je verovala da hoe. Motiv iskorumpiranosti viom silom mafije tako je samo jedan nain da se potisnuto nezadovoljstvo uokviri u neto i zbaci sa sebe (Freud), bez obzira da li je sa Camillom stvarno bio sluaj da se mafija uplela ili ne. To sve je Mr. Roque. nazad Diane kao naruilac Zapravo, momenat lanca i ljudi koji uestvuju u njemu je istinska okosnica uvijanja u snu, i iz nje se mogu iitati osnovne proporcije motiva koji su naveli Diane Selwyn da uini to to je uinila. U predstavljenom smeru kao proizvodi se pojavljuju elementi krivinog gonjenja i

The Girl opet zaokruuje simboliku, vezujui se kako za Ritu koja je u stvarnosti glumica

16

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Objekat Camilla

mogue nitavilo razloga unutranje ljubavi, kao i mrnja prema osobi koja je dobila glavnu ulogu uz sliku preteke nepravde koja to prati u nesvesti. Ali, ako se lanac telefonskih poziva obrne u smislu izvetavanja prema poslednjem pozivu u vremenu sadraja gledanja, a to je osoba koja u isto vreme sanja, tj. da njoj neto treba saoptiti, onda se manifestni supstrat polarizuje vie na sledei nain: tada ulogu naruioca u nekoj vrsti priznanja ipak preuzima Diane, ali samo pod uslovom da je obavetavaju o neuspehu ubistva, to se na neki nain eli u kajanju i spavanju koje traje. Dokaz da se u njemu pojaava takva tenja lei i u prikazu nespretnosti egzekutora (37 min.), koji svoj zadatak nikako da obavi onako kako je to zamislio, iz ega izlazi da dubina vezanosti za Camillu jo uvek snano ivi, a da missing ovde rotira znaenje u to miss someone. No, poto Mr. Roque stoji u odnosu i prema kastingu glavne glumice, u ovom smeru razmatranja, on je neko ko u ideji objavljuje mogunost za dolazeu arhitekturu sna, to izuzev simbolinog nema direktne veze sa njim, da Diane dobije priliku da kao Betty bude otkrivena i prepoznata u vidu talenta na audiciji koja je eka (74 min.), vrativi time jo jedno bitno vreme unazad. Ako je to tako, onda the girl is still missing i this is the girl ne mogu a da se delom ne odnose na Betty, i zato nije ni udo to se koincidencijom podudaraju (87 min.) trenutak kada mladi reiser treba da izgovori istoimene rei protiv svoje volje i trenutak kada ugleda Betty uzvraenim oima; devojka koja se mrzi zbog sopstvene prisile i nepravde u protivtei je suoena sa onom koja na trenutak sve to moe uiniti da nestane. Ukoliko se sada dva motiva iz drugog smera ukomponuju, onda izlazi da je uspeh u profesiji na neki nain povezan sa oseajem gubljenja izvesne bliske osobe. Zato bi to moralo biti tako? nazad Objekat Camilla U realnosti, Diane se zbliava sa Camillom na nain na koji se zbliava upravo pod snanim uticajem sopstvenog neuspeha na audiciji, kao i uspeha ove. Meutim, ako bi se stvari izmetnule i Diane dobila ono to je osvojila Camilla, pitanje je da li bi se ljubav prema Camilli uopte i rodila, ili ako i bi, da li bi to bilo isto? Prepor izmeu dva motiva jasno ukazuje da ne bi, zbog ljubavi objektnog, projektivnog i kompenzujueg karaktera. Zato se u predsvesnom ni ne eli vie blistava karijera kad ista treba da vodi gubitku takve ljubavi, tj. ista hipotetika inverzija vremena i izvrgavanje realnosti u totalnom (i ljubav i uspeh) za mehanizam rada sna nikada nije sasvim mogua, ba kao ni u Tumaenju snova. Time se psihiko stanje Diane otkriva kao ireverzibilno i uveliko u igri svih njenih elja iz tog stanja koje san pokuava da isprati kroz tako predestiniran smisao. Ako se koncentrisanjem nepravde u konkretan lik (Mr. Roque) Diane oslobaa tereta kroz potvrivanje sopstvenih sumnji i umiljanja, ideja da je nad njom ista uinjena istovremeno nikada ne ostaje bez gorine i bola. Povreeni ego mora dalje uzvratiti udarac pokazujui drugima, za koje misli da im je takva daleka, kako je to biti na njenom mestu. Camilla ve slui u specijalnoj ulozi Rite koja je kanjena gubitkom pamenja, tj. ne mora nieg da se sea, ak ni eventualno lepih trenutaka sa Diane, koliko je po snevaevom miljenju ono to joj je ova uradila ponitilo i najmanju elju za seanjem vremena provedenih sa njom. Zbog toga u odgovoru na pitanje oveka koji treba da izvri zloin, da li je sigurna da to eli, dok (137 min.) zakljuuju dogovor u restoranu, lei mnogo vie od prostog besa kada Diane sklopi ruke, pogleda sagovornika pravo u oi i kae: ...More than anything in this world.. nazad Projekcija koja poputa Kako bi se moglo rekonstruisati ta se u stvari desilo izmeu njih dve? Najpre, pored izraenih profesionalnih ambicija o karijeri i uspehu koja se oslikava u funkciji Betty, ljubav Diane prema Camilli postaje srastajua centralna stvar, tj. ova dva elementa moraju neprestano pratiti jedan drugog. U intenzitetu svog oka, koji se moe meriti onim Ritinim neposredno nakon nesree, kao i za vreme dok pronalazi le osobe (96 min.) za koju je mislila da ima nekakve veze sa njom, Diane, ne mogavi da dobije glavnu ulogu, tj. ne

Strukture nesvesnog i predsvesnog

17

Projekcija koja poputa

postavi otkriveni talenat na prvi pogled nalik Riti Hayworth o kakvom je sanjala, izgubljena obrazuje snanu vezu ba sa devojkom kojoj je to uspelo, sa istom onom koja u snu nosi ime uvene glumice. Na taj nain, ona je tako rei spreila da joj motiv uspeha i uzvienosti zauvek promakne, prisvajajui ga ne vie kao ideju ve kao ivu osobu, preko bliskosti koja e nadoi. U tom smislu, Diane -ina privuenost prema ovoj osobi dolazi prvenstveno iz baze neispunjenih elja, koje je u realnom ispunjenju mogla da kultivie gledajui ih kako se takve razvijaju u drugome, kao semena koja je stavila na sunce i koja zaliva ne bi li ih videla kako izgledaju kada porastu. Sve ono to ona nema, okruuje njenu prijateljicu, a time na posredan nain i nju, poto je i ona deo kruga okoline. Gde Camilla glumi, glumi i ona, kada Camilla ide na sveanosti, ide i ona... Meutim, pod nepravdom koja ne eka, u svojoj nespremnosti i zaprepatenosti prema ivotu na kakav nije navikla, doavi iz malog mesta, u postupku da smanji svoj bol pretvarajui drugog u personalni objekat svega to je privlai, ona je postala objekat za sve druge, po prirodi nesignifikantan, pratei i nevaan, onaj koji se tolerie samo radi drugog koji je bitniji. Koja sme da ostane na pozornici (124 min.) samo ako Camilla zamoli nadlene... Ona je raskrinkano Hollywood sko dete, slino kao protagonistkinja iz filma Sunset blvd.. Vraajui se kao bumerang nazad, ivotni put Diane ne moe da tee tako da identitet koji ga vodi ne primeti koliko kao osoba nita ne znai za druge. Ali, kako ve ima jednu fiksaciju na sebi koja regradira kroz vezu sa Camillom, ovaj udarac poraavajue svesti, koja iz asa u as pronalazi svoju potvrdu makar u najmanjim reakcijama drugih, nema drugog naina nego da se prikljui derivatima postojee take unazaenja, tj. kompenzuje kroz dodatne zahteve prema Camilli. Kako se stee pregnantan obru njene beznadenosti u Hollywood u, pritisak spolja postaje toliko jak da jedini objekat koji joj garantuje integritet, a to je Camilla, poprima sve vie izgled nedostinog, to se zamilja kao zastraujua stvar. Tako Diane (123 min.) na ideju da bi njih dve trebalo da prekinu sa seksualnom vezom skamenjeno reaguje: Dont say that!, i zatim uvlaei ruku u vaginu partnerke, ponavlja objektu koji u svakom trenutku zapravo radi autonomno: Dont ever say that!. Tu ljubav potpuno prozirno deluje kao psihopatoloka, napadna i opsesivna, tj. ona se kao takva i nikako drugaije sagledava od strane onog kome je upuena. Meutim, drugog izlaza nema, upravo zato to je objekt-Camilla, preko svoje profesije i miljeem koji ostvaruje, preko prisustva meu bitnim ljudima kao pupanom vrpcom povezana za u tom smislu nekompletnu Diane inu linost, nego da u savrenoj intimi seksa njih dve ouvaju neto to Camilla ni sa kim drugim ne bi imala. Drugim reima, objektrealnost ve se tretira kao naruena i ispucala, te se od stvarnog drugog trai potvrda o ekskluzivnosti i jedinstvenosti, kakva bi se odnosila na samostalni i punopravni self Diane kao osobe. Mesto ljubavi i toplote koje bi samo njoj bilo dostupno vaginu (ili u snu, uterus/stan sa Ritom), jer to bi znailo da je neko prihvata kao drugog, ba onako kako ona nije mogla kada joj je vodea uloga bila oteta. nazad Svaa prekida seks U ovom stadijumu sva prolost ispunjena je samo negativitetom, poto sve to iz iste moe da opazi jeste sopstvena nemo da uini stvari ma kako drugaijim nego to nastavlja da ih ini. Zato mrzi sebe i sve u emu se ispostavilo da je sauesnik, tj. osea mizeriju i gaenje prema selfu kakav je nastao u njoj i oko nje. Diane kao poslednji izlaz trai da je makar u jednom trenu neko pogleda na nain kao da uopte ne zna itavu situaciju, ko ne pripada tom nemilosrdnom svetu, ko moe da se ne izobliuje pod uticajem Hollywood -a, ili prosto neko kome je obrisano pamenje. Jedna glava za brisanje 31 . Tom nekom bila bi u stanju cela da se da, dobijajui za uzvrat sebe. Ba kao sa Ritom. Sa druge strane, na takav ivot Camilla, otkriveni ili nepravdom proglaeni talenat u centru svoje slave, naravno ne pristaje.

18

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Magina preica do mesta propasti

Tokom pomenute scene nasilnog udiranja u vaginu, ili istrajavanja u vraanju ve izgubljenog, na Camilinu izjavu da je pokuala da joj jo ranije saopti kako seks izmeu njih treba da prestane, Diane, prelazei preko razloga kompletne svoje patoloke realnosti kae: Its him, isnt it...?, kada misli na mladog reisera. Izbacujui Camillu iz stana, njihov dijalog tee u slinom tonu prevaljivanja od strane Diane (Rita: ...Dont be mad... dont make it be like this..., Diane: ...oh sure... you want me to make this easy for you..., no...no fuckin way!... its not gonna be!! Its not easy for me!!!) Ovaj izliv jasno pokazuje koliko je Diane, u predsvesti svih dogaanja koji su je doveli u postojei poloaj, osoba koja sebe doivljava u vidu lika koji je unapred obeleen kao onaj koji treba da bude oteen. Istovremeno, ona ni po koju cenu ne eli da dozvoli Camilli da ode, a da ova ne bude svesna i ne oseti neku vrstu krivice povodom toga ta sve znai za Diane, tj. koliko toga od sebe gubi njenim odlaskom iz bliskosti. Ovo je oblik pravog razoarenja i bespomonosti, jer se objekat koji sve shvata i podudara sa njenim potrebama (Coco, u snu) gubi konano i iz stvarnosti, i to ba u momentu odluke o prestanku intimizacije. nazad Magina preica do mesta propasti Camilla pak, miljama daleko od onog to je postala svojoj prijateljici, sa druge strane, ulae sve napore da ne povredi Diane uz kompenzujui stav da se njihovo prijateljstvo ovde ne zavri, to se jo na ovom mestu nee desiti, kako Diane ne ume da zamisli takvo suoavanje. tavie, ona je, poto njen odnos prema Camilli ne moe toliko brzo da se raisti, kao ove prema njoj koji se nepovratno presekao, jo uvek povodljiva i krhka u prilici dok je u 130 min. sa nepredvienog stajalita Camilla svojim izlaskom iz noi iznenauje i vodi u istu preicom do reiserove kue na Mulholland dr. Tom predivnom tajnom stazom, kako kae Camilla, njih dve hodaju potpuno same, bez ikog treeg, drei se za ruke, posmatrajui jedna drugu, i Diane za kratko vreme, koje kao da je za nju apstrahovano od svega, nanovo postaje prekrasna zbog osobe pored koje se nalazi. Camila ovde kao boginja sudbine daje Diane poslednji zalogaj ove vrste i njena veliina od ovog trena apsolutno dominira, kako ona glumake zvezde tako i ona autonomnosti. U svakom sluaju, izvan domaaja za Diane. Odnos nenadmaive snage i vezanosti za istu usled toga to je takva ukazana, probija se sasvim i u snu (99 min.) od trenutka kada Rita skine mantil i legne gola pored drugarice, zahvali na pomoi i poljubi je u elo za laku no, pa do zavretka ljubavne scene u kojoj Betty ponavlja: I want to with you... Im in love with you... Im in love with you.... Jer ba onoliko koliko u procepu vremena traje etnja po divljini, Betty u buenju svoje seksualnosti biva nadjaana priznanjem koje izgovara. Dakle, samo u sferi intime seksa linost kakva je Diane oduvek elela biti i ona sama takva kakva je sada, ostaju jednako vezane i nemone prema istoj vrednosti. Orgazmina pobuda time jedina u medijumu ispunjenja elja (Freud) predstavlja sigurnu sponu izmeu Betty i Diane, a to podvlai koliko su ova dva selfa, onaj koji ima ambiciju da pritekne u pomo i onaj realan koji je ispunjen bolom, inae katastrofalno udaljena jedan od drugog. U patogenom mehanizmu sna ovim je seksualnost upravo simbol za ono najlinije, a ne za ono to najmanje lii na osobu i njene osobine tokom budnosti, i zato se Diane ni ne odrie objekta kojeg trai, nego bi pre da ga trai osoba koja uopte ne lii na nju kakva je sada, to je opet patologino. Takoe, u uporeenim scenama, muzika koja ih prati potpuno se preklapa. nazad Poljubac i aputanje za veerom Odmah zatim, posle fantazije o povraenom zadovoljstvu, zdravicom: Heres to love..., (131 min.) krug stvarnosti opet je pritisnuo senzibilitet u drugi smer. Meutim, kljuan deo na osnovu kog odnos izmeu Diane i Camille ostaje u svakom smislu nepopravivo okonan nastupa za veerom (135 min.) kada se Lynch centrira na ponaanje Camille u steenom miljeu i na Diane ine reakcije prema tom. Ambijent za veerom ortogonalno je suprotan malopreanjem momentu u umi iz Diane ine perspektive, dok je u vremenu sadraja filma na snazi samo kontinuitet naravi Hollywood ske zvezde u sreditu panje i enji

Strukture nesvesnog i predsvesnog

19

Poljubac i aputanje za veerom

drugih. Drugim reima, za stolom se odigrava upravo ono to je moglo da se dogaa potpuno obrnuto da je Diane bila ta iji je talenat otkriven; tada bi ona mogla da se zbliava sa reiserima, da ima ljubavnice, slavu, da bude eljena od drugih... S obzirom na motiv ove neostvarene stvari, Betty se deava da ve u jednostavnom pogledu oseti obostranu privlanost sa reiserom (83 min.), ne zbog toga to inae ima bilo kakvih intencija prema njemu, nego to je to deo stvari da se bude linost kakva se za veerom na Mulholland dr. via u sreditu okupacija. Ali, isto je sada odsanjan san, a u stvarnosti joj se svaka pomisao na to kamatira kroz bes i gaenje prema celokupnom ambijentu i ljudima koji su tu prisutni. Pored toga, u oima Diane, Camilla je za stolom potpuno druga osoba od one koju eli da poznaje, tj. ista ona koju je oduvek mrzela. Na taj nain, ambijent je dvostruko predisponiran da otcepljuje ljubavni objekat od nje, a svaki pogled nebitnih linosti u njemu biva premazan istim oseajem udaljavanja i nepripadanja. Svaki idui nalet zapaanja jo vie utapa onaj preanji. Time, od strane Diane, Camilla je odavno omrznuta to se tie toga kako prolazi u ivotu... ta se za stolom deava to e je uiniti totalno omrznutom, to je u samo sredite pogodilo Diane inu fiksaciju? injenica da Camilla izlazi iz veze sa Diane kako bi se udala i mogla da bude sa svojim muem, ne nosi dovoljnu teinu. Potrebno je da neto baci senku na celokupno Camillino druenje sa Diane, da sasvim poniti vreme i unazadi ga tako da ono pogodi samo nju i nikog vie, tj. njen setting mora se, takav kakav je, ovim dogaajem pojaviti u punoj pregnantnosti pravo pred njeno lice, kao amar Hollywood -a na sve to u tom trenutku Diane jeste, na sve njene snage i napor da preivi u svetu istog. Sve to se zbiva u momentu kada osoba koja u snu uzima ime Camille Rhodes (Melissa George 32 ) prilazi i nekako u apatu, koji upuuje na referencu sa Diane, preko stola ljubi realnu Camillu. Neposredno pre poljupca, i Camilla i devojka nakratko pogledaju u Diane, tj. frontalno napadajui. Pre nego to se povue, devojka e to uiniti jo jednom, a Camilla tek kada se ova bude izgubila iz prostorije, i to glumei da tek sa Diane inog lica naknadno ita smisao onog to joj je ispalo prireeno, nevino na pokvaren nain. Slino i dok se u kolima ljubi sa reiserom (125 min.), kada opet ispada da je Diane zadrana kako bi joj se ovo pokazalo. Bez obzira da li je scena unapred nametena da bi joj se poslala odreena poruka ili ne, Diane ostaje zadeena i u njoj je ubijeno sve to se moe ubiti. Zato? Ona zna da Camilla ima ljubavi na sve strane; u 122 min. Diane pokazuje da u izvesnom smislu uiva i da joj imponuje kada moe da vodi ljubav sa osobom koja oko sebe izluuje svojom privlanou (Diane: ...What was that you were saying, beautyful?, Camilla: ...They said, You drive me wild...), tj. njoj ne smeta da se ova via sa drugima jer to u miljeu utie na Camillinu, a time i njenu bitnost, pa ni da se uda za drugog, dok god joj se ne nabaci slika da je samo jedna od ostalih, koja zatim kree da je izjeda kao metastaza iz fiksacije. nazad Zbog ega totalna amnezija? Ali, ona preko dogaaja za stolom ne saznaje ponovo da je jedna od ostalih, ve prvi put dobija informaciju da je manja i beznaajnija od svih drugih sa kojima Camilla nastavlja da se via, i sa kojima bez problema ostaje u seksualnoj sprezi. Reditelj koji sedi pored Camille uopte ne obraa panju na malopreanji dogaaj, sve je to toliko nebitno, toliko normalno... Za svakog osim za Diane koja je u stvar umeana na potpuno drugaiji nain. Tek tada se kao uas ispred nje konano javlja da je Camilla prekinula njihovu vezu zbog naoigled opsesivne i inferiorne objektne ljubavi kojom je Diane od poetka bila privuena prema ovoj. Prvi put Camilla, kao stalan svedok psihopatologije svoje bive partnerke, zapravo uspeva da stavi do znanja da do ravnotee izmeu njih dve nikada nije ni dolo, tj. da se stalno nalazila u poziciji da manipulie i upravlja odnosom prema jednoj slaboj linosti; ona prilikom nasilnog prodiranja u vaginu (123 min.) kae: ...Dont Diane... stop it... Diane, stop! Ive tried to tell you this before.... Poruka izgleda da due vreme nije mogla da dopre do Diane, tako da rezultira okonanjem veze. No, potisnuti nesvesni sadraj koji se u vezi sebe sputao, kako indignira linost i

20

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Odvojena fabulizacija u paraleli

retalizira svaki traak idealizovanog selfa kao glumice, otkriven i nezatien u liniji ve uveliko krhkog pojedinca, do kraja rui Diane koja ima jo samo jedan jedini cilj koji eli vie od svega na svetu... Vest da e se Camilla i reiser uzeti samo je odjek celoj ovoj muci, kada se odmah zatim nadovezuje scena naruenja ubistva u restoranu. Zato limuzina u 5 min. staje na identinom mestu gde je Diane u poslednji put opinila i prevarila Camilla, koje se od magijskog transformie sada u opasno mesto zloina. Rei su identine: What are you doing? We dont stop here!?, ali u snu umesto surprise u Camillu biva uperena cev pitolja. Iz slupanih kola preivljava samo Rita koja mora da pati od totalne amnezije, a svaki momenat njenog sporadinog seanja korak je blii istini oitavanja zbilje, otkljuavanju tajanstvene kutije koja prekida snevanje. nazad Odvojena fabulizacija u paraleli Drugi lik na koga se u snu sliva motiv nepravde je uloga reisera Adama Kesher a (Justin Theroux) sa situacijom koja ga u njemu pozicionira. Pre nego to se o njemu bilo ta kae, potrebno je imati u vidu da se u prvih 2 sata filma ovaj lik sve vreme dri u sreditu dogaanja oko motiva nametnute osobe za glavnu glumicu u filmu, i to potpuno sam, tj. bez ikakve veze sa fabulom u kojoj participiraju Betty i Rita, najblii korelati osobe koja sanja. U tom smislu sanjati nekoga u paralelnoj radnji, pratiti ga kroz to kako se snalazi, biti u njemu ali ipak ne biti on, za liniju sna moe da se tretira kao svojevrsno snevanje iz treeg lica. Takoe, samo u jednoj sceni njegova pojava e se vanvremenski nadrealno ukrstiti pogledom prema Betty, a odmah nakon toga, sasvim neautonomno nestati posle pristanka na nevoljno stanje tano naznaenim reima: This is the girl., koje su za njega karta za izlazak iz sna, zadatak koji je trebalo da obavi. Preciznije, kako privuena Betty jedva skree pogled sa njega (87 min.), izvinjavajui se da mora da krene nazad do Rite, tako se gubi i Adamov svaki trag u snu, to sugerie da ga sneva ukida ili pobeuje upravo sadrajima zbog kojih devojka, kojoj je vie nego stalo da se upozna i stopi sa svetom Hollywood -a, odjednom, i po druge neshvatljivo istrava iz filmskog studija gde je u toku projekat koji bi ubila. Ovo su elementi inputa i autputa fenomena Adama Keshera na manifestnom nivou, dok bi latentni bili svi oni koji podrazumevaju da je za manifestaciju bilo neophodno da se s obzirom na supremativnu stvarnost pojavi ba ovaj lik. Kad govorimo o formi pojavljivanja iz treeg lica, onda se bez obzira na strukturu radnje misli na to da: Diane Selwyn kao sneva, sa centralnom fabulom koju vodi njen idealizovani self, i uz koju stoje sva nastojanja da se onaj koji sanja potpuno identifikuje kako sa radnjom tako i sa likom, proizvodi u okviru sna, a sa strane uslova ove vrste identifikacije, jo jednu fabulu u kojoj kao konkretna pojava uopte ni ne participira. To se i u vremenu sadraja gledanja osea na taj nain to sve vreme ekamo da se dva scenarija nekako ukrste i nau vezu jedan sa drugim, tj. da glavni akteri iz svakog intereaguju izmeu sebe i razbiju paralelu posmatranja. Ova tendencija potie od prividne suverenosti i sposobnosti odreenih likova da se prikau u zasebnom sreditu svojih radnji. Ali, izgleda da suverenost uopte ne pripada obema ovim pojavama, nego samo jednoj, i zbog toga se i njihovo konano i kratkotrajno ukrtanje razreava, ne u smislu novog poetka, nego potrebom za nadjaanjem u cilju da se jedan od scenarija potpuno nakon interakcije eliminie iz sna. nazad Iivljavati se nad Adamom Tako fabula dogaaja koji udeavaju Adama kompletno strada kada se u direktnom pogledu suoi sa idealizovanim selfom, tj. ona se susree kao pretnja koju je potrebno konfrontirati. Kako to? Zato bi se inae sanjalo neto od ega treba da se pobegne? Psiholoko prisustvo Diane Selwyn direktno je umeano u svaku fabulu koja sa sobom vezuje Betty kao punopravni i odluujui ego, a lik Rite kao refleksiju na odnos i njegov rasplet prema Diane inoj ljubavi u Hollywood u. Adamova pojava moe do odreenog nivoa prolongirati ovu liniju odnosa i tada se ista oslanja na pomenuti motiv nepravde koji ulazi kao gradivna

Strukture nesvesnog i predsvesnog

21

Iivljavati se nad Adamom

okolnost fabule lika, a nastavlja kao kazna i demonstracija sopstvene patnje na drugome, koji u suprotnoj i nadvlaujuoj realnosti ostaje pored Camille. Tada ovo znaenje potpuno zavisi od snage prema Diane inom ljubavnom objektu. Za veerom na Mulholland u (134 min.) reiser navodi sticaj okolnosti koji ga je naveo da se rastane od ene, zadri prostor u kome trenutno ivi i nastavi svoj ivot pored Camille: ... So I got the pool, and she got the pool-man... I couldnt believe it, I wanted to buy that judge a rollsroyce... Sometimes good things happen. Sa druge strane, dobre stvari su daleko od onog to se Adamu deava u snu; tavie on je tamo neko kome oigledno nije stalo do dobrog ivota, kako u 67 min. kae kauboj. Diane -ino nesvesno rekreira u svom imaginativnom svetu dogaaj koji je naulo za stolom, u pojedinostima kroz trenutak hvatanja supruge u prevari, osvetu koju u reakciji Adam poduzima i njegovo izbacivanje iz kue nakon fizikog razmetanja, potpuno udaljivi kontekst zbog ega je po istog u zbilji dobro to se taj dogaaj desio. Razoarenje koje Adam doivljava sa enom u motivu se podudara sa onim koje Diane za veerom osea prema Camilli (Just forget you ever saw it. Its better that way.), da bi se odmah u odbrani prelo na momenat zadavanja uzvratnog udarca, to se sastoji u liavanju osobe na koju ide bes od onoga to joj je najvrednije (nakit), tj. prikazu razmere nanetog bola koji bi bio ravnopravan. Analogno, da se oduzme Camilli ono najvanije, trebalo bi uiniti je izgubljenom i propalom glumicom (koje je ujedno opis za Diane), to bi se s obzirom na aktuelnost trenutne joj slave zacelo moglo izvesti jedino njenom likvidacijom iz sveta ivota, kako je ideja amnezije mogua samo ako se fantazira. Time se slika, u kojoj se u sutini nanosi bol Adamu, preslikava kao dvostruka satisfakcija eljom da se povredi osoba koja je napustila Diane, i osoba zbog koje je ova to navodno uradila, bez obzira to odnosi za stolom pokazuju dublje razloge. Adam Kesher, budui mu Camille, u snu mora biti zaustavljen, ma koliko to golo zvualo, prosto zbog ljubomore to bi provodio neuporedivo vie vremena sa Camillom nego Diane. Tako, ovde nema mnogo razlike izmeu invalviranja nepravde i elje za ispoljavanjem mrnje u svim pravcima, kad Adam na kraju biva izudaran od strane istaa bazena (51 min.). U istom elementu uskraivanja sa ljubavne strane ide i motiv sigurnosti u stanu Betty naspram privremenog beskunitva i praenja Adamovog kretanja od strane ljudi iz mafije, kada u 59 min. ovaj nije bezbedan ni u motelu (...who youre hiding from... they know where you are...). Samo za jedan dan, on je neko protiv koga se sve okree i ko u potpunosti ostaje bez ikoga, to opet zvui poznato (Diane na Mulholland u). nazad Nepravda i patnja u fotografiji Camille Rhodes Jo jedan od aspekata nepravde koji, s obzirom na fakticitet Adamovog poloaja u filmskoj industriji, osim ovog ostajanja bez ljubavi, deluje u okolnostima njegove fabule jeste i motiv neuspelog kastinga koji je profesiju i ivot Diane Selwyn survao u provaliju. Izravnavanje i u ovom sluaju prati slian princip delovanja; svi instrumenti naplate pronalaze svoj objekat u Adamu putem asocijacije na reisera koji je odbio da prepozna jedan talenat, iako taj nema veze sa konkretnim Adamom. Egzekucija ove injekcije u totali se preputa sanovno formiranoj figuri koja koincidira sa nepomirenou i neshvatanjem razloga zbog kojih je do odbijanja Diane dolo, Mr. Roque u, jer je ona jo ranije tako odreena. Za veerom (134 min.) Diane spominje: ... The director... Bob Brooker..? ...yes... he didnt think so much of me... Istovremeno, u 74 min. dok Betty blista na audiciji, upravo je autentini i autoritativni Bob Brooker taj koji je prisutan dok se uspeh deava, kako bi svaka druga pomisao na njega mogla da se slepi za Adama. Pod diktatom nedodirive sile, njegov dan se pretvara u haotinu katastrofu, on postaje marioneta za druge, sitan kakav do tada nije bio. On je usred radnji koje od iznenaenja ne razume i trai da mu se objasni ta se deava, ime ga Diane ino nesvesno stavlja u njenu kou. Navodno, izvedeno iz fabule, izvor za svaku neugodnost sa strane posla kojim se bavi proizilazi i zapoinje sa odbojem prema volji drugog da odlui neto umesto njega (That girl is not in my film!), da bi se to proirilo (36 min.) u terminaciju itavog projekta (... shut everything down.), u otputanje

22

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Nepravda i patnja u fotografiji Camille Rhodes

radnika (47 min.) i dalje u finansijske sankcije kroz blokadu Adamovih rauna (60 min.). Bez obzira na posledice i baksuzluk koji ga prate, motiv devojke na fotografiji sa imenom Camille Rhodes poinje da visi o koncu svega, a naroito kada se ispostavi da je misterioznoj snazi stalo da, zbog stava da odreena devojka poto-poto zaigra u glavnoj ulozi njegovog filma, Adamu prui ansu da se predomisli preko tipusa koji dolazi u njegov stan (57 min.), a zatim i uz pomo araniranog susreta sa kaubojem u koralu (66 min.). Dakle, figmentni aparat najpre skrojen iskljuivo kako bi satisfakciono za ego Diane podmirio raune, ovde sada divergira unosei u paralelu fabule treeg lica novitet kada istrajava u borbi i ubeivanju (69 min.) da Adam prihvati ono za ta nema izbora (... the rest of the cast can stay, thats up to you. But that lead girl is not up to you...). To bi znailo da nepravda na neki nain ne moe vie samo da kao puki instrument cilja na objekte kojima se eli naneti. ta se tano deava? U 136 min. za stolom u restoranu Winkies na Sunset blvd. postoji trenutak u kome Diane istupa sa fotografijom iz portfolia glumice, kada se ba tim gestom sva teina i nedoumica u rezonu povodom konkretne osobe koja se eli umoriti odgaa i potiskuje kako bi za sagovornika izala re koja oponaa jasnu odluku This is the Girl. Preslikanim elementima izloen je i Adam pred braom Castigliane, tj. kako je kasting povezan sa neugodom i apstraktnom mrnjom, a sa ovim takoe i gnev prema Camilli koji ide u istom smeru ali na odreenost, ova dva kanala, koji su ranije uglavnom funkcionisali nekolinearno, mogu sada slobodno da se uliju u zloin, i da uloga Adama poprimi sasvim drugaije svetlo, a radnje oko njega potpuniji smisao. Na taj nain, modus fabule koju on vodi ima jednu jedinu svrhu, a to je da prikae i uini pregnantnim sve ono to je potpuno smaknuto iz manifestnog sadraja tog dela snevanja, upravo zbog toga to je nepravda, iju metu ispoetka igra Adam, toliko jaka po nosioca da ne moe da ne ukae na patnju i ulogu rtve koju Diane Selwyn trpi samim faktom prisutnosti takve u snu. Tako proizilazi da je Adam zapravo manje objekat za linovanje, a mnogo vie lik preko kog se Diane pojednaava kada je u pitanju njena sopstvena patnja, i to ba ona povodom naglaenih rei posle kojih, kako po realnost tako i za san, slede samo posledice. Ovo je auto-mazohizam; Diane sama sebe eli da stavi u poziciju oteene i slabe osobe, jer i to u psihopatolokom navratu znai bacati svetlo iskljuivo na sebe (hiperkatektirani narcisizam), tj. da se uini ekskluzivno povlatenom za razliku od svakog drugog, bez obzira to igra na nemo. Zbog toga, to to ukazuje na sebe iz ovakvog motiva nema anse da zaobie latentno mesto u radu sna. Sa druge strane, u pitanju je produenje fiksacije rasplamsale nakon profesionalnog razoarenja. Adam postaje Diane ina sopstvena krivica; svaki put kada se on suoi sa doslovnim izrazom This is the Girl koji mu se toliko puta nabacuje, san u svom predsvesnom u stvari vraa Diane na momenat priznanja (Freud: Nad-ja) dogaaja koji se desio u malom restoranu. Sada je jasno zato misteriozna snaga predvoena Mr. Roque om insistira da Adam Kesher treba da izgovori datu reenicu, kada kauboj u 68 min. nalae: ... I want you to go back to work tomorrow. You were recasting the lead-actress anyway... audition many girls for the part. When you see the girl that was shown to you earlier today, you will say this is the girl. Da li je sve ovo dovoljan razlog zbog ega bi san morao da ima konstrukciju izdvojene fabule kada je u pitanju dotini Adam? nazad Sanjam, a nigde me nema Nije, jer to je oblik, a ne i izvor pojavljivanja osobe koja se prati. Meutim, isti taj izvor pojavljivanja osobe koja se prati za san je istovremeno samo oblik bivstvovanja snevaa u treem licu, iji modus sam po sebi treba ispitati. ta znai kada sanjamo sekvencu u kojoj se kao nosilac ne pojavljujemo, a nae prisustvo skroz potpadne pod posmatranje onog to se zbiva u vizuri koja se daje ispred nas? U svakom sluaju, pitanje o izmenama odnosa prema sebi u tom trenutku potpuno je onemogueno na stav prema sebi kao nosiocu radnje ni ne postoji. Koliko onda bivstvuje sneva, kada ne uzima uee u radnji? Pitanje izvora pojavljivanja Adama poklapa se sa pitanjem naina pojavljivanja snevaa, Diane

Strukture nesvesnog i predsvesnog

23

Adam ili Diane?

Selwyn, to znai da svaka druga percepcija Adama ostaje samo delimina. Dakle, ukoliko se stavimo u ulogu snevaa, onda nae prisustvo posmatra ta se sve deava sa Adamom i ujedno se pita ta ima od sebe, tj. ta treba da znai to to nas nema. Ovo ukazuje da sneva sve vreme dok tee fabula o Adamu ostaje u nekoj vrsti kruga i zapitanosti iz ega ne moe da makne dalje, sam sa sobom, ba onakav kakav lei u krevetu, onakav kakav je inae u svojoj realnosti, jer odjednom vie nema ansi da se umesto sa celokupnim selfom stopi u neki eljeni, idealizovani kao to je npr. Betty Elms. Snevanje u treem licu ostavlja realnu Diane netaknutom, prenosi je sasvim u svesno prisustvo, a poto je kao takva u sadanjosti za sebe nepodnoljiva, ova fabula sa Adamom u samom nainu ispoetka poiva na tome. Sekvenca sa njim predstavlja modus plitkog dela sna, koji nam je obino dovoljan da se probudimo ili barem okrenemo na drugu stranu jastuka, zbog koliine predsvesnog koje uzvraa kontra paralelnoj radnji sa devojkama. Figurativno, fenomen predsvesne strukture koja iklja iz nesvesnog predstavljen je kao simetrija poloaja na krevetu Rite koja eli da prilegne kako bi se promenila (27 min.), i mrtve devojke (96 min.) ili Diane koja se budi (Hey, pretty girl... time to wake up.), a zatim ubija sebe u istovetnom poloaju leanja sa druge strane u 141 min, ali takoe i u polnosti, tj. seksualnim obelejima protagonista u paralelnim fabulama: nebulozne fantazije i pretee zbilje zbog koje se uopte ilo na spavanje. Devojka Diane svoju idealizovanu sreu pronalazi u uterusu stana, za koji Betty kae da je mogla samo da sanja, sa devojkom Ritom, a otrica munine nje same kao osobe Diane Selwyn koja ubija Camillu, na osnovu koje u snu stie sreu, a i sebe, tj. svaku iskru osobina kojima se nosi Betty preko samoubistva koje e izvriti, predstavljena je u obliku mukosti (falusu) Adama, to je u ovom sluaju samo crvljiva polovina jabuke koja sanja. nazad Adam ili Diane? Dakle, motivi oba pola u istoj osobi (Freud). Tako e finalna borba ova dva scenarija, u trenutku kada se ukrste i na menifestnom nivou, premda su na latentnom od poetka povezani, da se odvije kao seksualni konflikt snaga u oveku, gde pobeda idealizacije i odgaanje kraja snevanju znai novi povratak u nevinu enskost i bekstvo od mukarca koji prireuje aktivno zlo, to se i deava kada Betty istrava iz studija (87 min.) kako bi se vratila Riti, smrvivi u trenu koncepciju Adama. I dok je Diane ovim delom kao u komori suoena sa gadostima svoje pune svesti, predsvesni motivi iz budnosti automatski se transponuju i na fabulu koja je po sutini imaginarna i nesvesna, i tada Adam poinje da biva sastav ovog usuda, ne vie toliko u vidu nekog ko se vrti oko motiva nepravde, nego kao neko kome se usred intenziteta perspektive treeg lica, osobe koja se prvi put u snu samoj sebi pokazuje kao neko ko samo sanja, tj. da je sve oko nje samo san i nita drugo, iluzija, samo zbog forme snevanja likovi iz fabule obraaju kao Diane i samoj, a ne vie Adamu kao takvom. Ono to nikada nee odgonetnuti lei u tome to ga oni koji mu zadaju problem uopte ni ne tretiraju kao Adama. To je razlog za dan kakav mu se deava, i sada e fabula da uini sve da preslika osnovnu crtu muke sanjanja Diane Selwyn iz treeg lica, a to su najkonfuzniji momenti iz ovog scenarija. Ako se ovo uvai za glavnu stvar, onda transparentne nesvesne strukture izgledaju ovako: to to Adam nita ne razume jo od sastanka u 29 min. dogaa se Diane koju suoavaju da se uravnotei sa svojom ulogom naruioca ubistva Camille. U prostoriji su Adamov menader koji bi trebalo da zastupa njegovu stranu, mada se dri skoro sasvim po strani, dvojica domaina koji potpuno odraavaju strahopotovanje i slabost prema brai Castigliane, i najzad Vincenzo i Luigi Castigliane koji stavljaju zloin na sunce kao fotografiju na sto, ba nalik Diane. Od momenta pojavljivanja fotografije i odobravanja domaina Adam je totalno zabezeknut, a Diane in san mora da iznae mehanizam odbrane, tj. samo da posvedoi o postojanim koje njena psiha inae ve uveliko koristi u budnom stanju. Za kratko vreme, ona e pokuati za tit da uzme motiv/oznaeno (Lacan) koji bi, drei u centru prisilu kojom je preko Adama izloena, uputio na to da po ovome ni reiser koji ju je odbio nije

24

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Motiv recomendation

kriv, ve da je to morao da uini preko svoje volje, ime bi njene glumake vrednosti mogle biti spaene, a time i profesionalni izgledi za budunost. nazad Motiv recomendation Meutim, ovo je neodrivo jer predsvesno vie ne cilja na izdvojenu ideju nepravde, nego fotografijom direktno na ubistvo koje kondenzuje svaki drugi motiv kao svoj podmotiv, tj. vri funkciju oznaitelja. Zato je za nju ili njega glavno pitanje: Whats the photo for? (30 min.), kada se odugovlaenjem jo vie markira da je prisutno previe elemenata koji se odnose na oiglednost u restoranu koju san oponaa. Konano, odgovor: Its a recomendation, a recomendation to you, Adam... Naglaavanjem imena jo jae se udire u snevaa, a re recomendation ponovljena je jo jednom. Ali, odmah zatim stie ispravka sa strane brae Castigliane: Its not a recomendation. This is the Girl. Ovde se otvara zaplet fabule sa Adamom. Koji je od ova dva odgovora taan? Pre ulaska italijana u prostoriju, menader Robert Smith (28 min.) poruuje Adamu: ... There are some suggestions which are to be brought forward, and I know you said you will entertain suggestions, and thats what anybody here is asking you to do... we are asking you to keep an open mind., pripremajui Diane na to da se ukljui u ovaj deo kao samosvest, tj. sa konstantnom refleksijom na svoj stvarni ivot. To je pravi smisao za recomendation, a kada se kae da to fotografija treba da predstavi, onda se misli ba na to da se snevau savetuje da sa obzirom na nju obuhvati realan dogaaj koji je vezuje. No, kako Adam ignorie ovo ponovnim Whats the photo for?, Vincenzo ispravlja: Its not a recomendation.. Iako odgovor izgleda kao ispravka, ove rei u stvari izraavaju dopunu prvom jo vie ga pojaavajui; ako preporuka kao takva znai da moe i ne mora da se prihvati (... Well be happy to put her on a list for consideration), onda ona to i nije u pravom smislu rei, poto je zloin za odreenu devojku ve naruen, a dogaaj na koji se cela scena odnosi neizmiljen. Izbora nema, postojati moe samo beznadeno negiranje, trebalo bi priznati da je devojka na slici devojka ije se ubistvo naruilo, tj. da dobije glavnu ulogu u filmu. Adamov otpor prema ovome koincidira sa nemilou priznanja da je poruen atentat na nekog ko se voli. On kae: ... Interest? There are six of the top actresses that want this thing..., tj. toliko je stvari u igri da je ovo naturanje za njega potpuno suvino i marginalno, to inicira da e biti potrebno uloiti mnogo snage sa strane mehanizama u snu dok Diane ne postane spremna da unizi paralelnu i za nju ruiastu fabulu sa Betty i Ritom (postavi ispred sebe hiperkatektirani narcisizam, zajedno sa projektivnom identifikacijom objekata koja je isti podigla). Time, bez obzira to su uaurene kao dve zasebne fabule, izolovane paljivo od strane snevaa kako se ne bi ugrozila bezbednost, one totalno protivuree jedna drugoj, a sa njima istovremeno u istom snu mora da se nosi Diane, koja je preko Adama odluila da sastanak rigidno okona sa: That girl is not in my film! (33 min.). ta je u stvari ovde ponueno snevau od strane sopstvenog nesvesnog? Da se smanje kontraverze i izuvijanje, disharmoninost i nepovezivost izmeu zaraenih aspekata ljubavi prema sebi i zloina, da se sanja mirniji san. Ovo je odbijeno, a u nameni da najavi svu teinu koja e u snu morati zbog toga da se istrpi, Vincenzo stavlja taku na susret: Its no longer your film., sugeriui odavde, usled konverzivne fiksacije iza koje mora da stane, da Diane/Betty teko da e biti ta koja e svojom iluzijom moi bitno da utie na predestinirani tok procesa oslikavanja njenog stvarnog stanja, ime disjuktnost dveju fabula ostaje jo samo u manifestaciji. Sada znamo da nesvesno Diane na javi ima formu krajnje nerazvijene predsvesti, tj. da gotovo uopte ne intereaguje u znanje, a to pokazuje koliko naivno u snu ona veruje da iz ljubavi moe sebi da izgradi jednu novu i celishodnu realnost. Zato, bez artikulacije u rezonu, Adam na istinu reaguje demoliranjem vozila onih koji su je izneli (35 min.), a zatim brzo beei. nazad

Strukture nesvesnog i predsvesnog

25

Nemir kao posledica i sadraj ivota

Ima li alternative suoavanju? Struktura prisutnih lica na sastanku podlona je ematizaciji uticaja na ego u koncentrinom obliku. Zapravo, celokupni Diane in self iri se na sve likove u prostoriji i prikazuje svoje aspekte od superiornog i strogog Nad-ja (Vincenzo i Luigi Castigliane), preko infantilne regresije na bojazan odnos prema tom (Ray Hott i Vincent Darby), zatim reflektovanja prema ovom u pomirenosti sa istim odrasle osobe (Robert Smith) i istovremeno deo nerealizovane linosti odrasle osobe koja zbog toga repulzira od svakog prihvatanja nemoi (Adam). Nad-ja u snu stoji kao glavni neprijatelj, kako ga doivljava Diane u svom psiholokom settingu. Meutim tendencije Nad-ja (roditelja) ovde idu u smeru izjednaavanja zloina sa nekom vrstom smirenosti u delu da se on barem prihvati da je uinjen. Ovo se ispoljava tako to nakon neto vremena postaje oigledno da industrija u snu nema nameru da otkae projekat The Sylwia North Story, i da su sankcije koje trpi Adam samo sredstvo da bi ga urazumile da ne postoji nijedno drugo reenje osim suoavanja, a ne kazna. Suoavanjem u snu, san bi ublaio ono zbog ega Diane u stvarnosti trenutno najvie krizira, i to je nesvesna elja, to prati neshvatljivo jak imperativ Nad-ja da ukoliko se bude izvrglo ovome, sledi fatalan ishod. Da li nesvesno u snu ima mo da ovde u stvari anticipira izvesnost onog to e se zbiti sa Diane ne zadugo posle buenja? Da li njegov sadraj ukazuje da je samoubistvo, koje e biti poinjeno od strane istog settinga koji sanja, na neki nain ve zapeaeno? I da li je to uopte mogue? Za sada, samo je buenje evidentno, a za ostalo je potrebno jo analizirati. The Sylwia North Story je ime filma, koje se u 75 min. uje dok izlazi devojka Camilla Rhodes, preko koje Mr. Roque deluje na Adama. Za veerom (133 min.) na pitanje Coco, kako je upoznala Camillu, Diane kae: ... On The Sylwia North Story., a zatim povodom uloge u istom: ... I wanted the lead so bad... Osoba (Wilkins) koja sedi pored Diane dodaje: Oh, Camilla was great in that.... U 21 min. Coco u dvoritu kompleksa zatie psei izmet i vie: Wilkins... Wilkins, if that damn dog craps in the courthyard one more time..., i povezano sa njegovom pojavom u zbilji, oznaena re ne upuuje vie samo na izluevinu nego i na glupost, ili budalatinu izreenu za stolom, kako to u snu kroz uvijanje grubo doekuje Diane. Drugaije, nastojanje oko Adamovog filma u nesvesnoj strukturi nain je da se na jednom mestu ili trenutku doivljaja obuhvate motivi nepravde ili nezadovoljstva, ljubavi, profesije i zloina koji deluju u snevau, tj. da se stvari okupe i sa tog mesta nabace u svest. nazad Nemir kao posledica i sadraj ivota Ali, poto Diane ina permeabilnost prema ovome moe da se uporedi sa Adamovim: What are you talking about..? ... What is going on here..?, veo nadiranja predsvesti koja se potiskuje pada fragmentarno ne samo na fabulu sa mladim rediteljem, ve i na onu idealizovanog selfa, tj. Betty, oteavajui snevau dalje izbegavanje, i dovodei u neugodu i konstantnu opasnost sve vodee likove. Likvidator eliminie jo nekoliko osoba u 38 min., s osvrtom na priu o nesrei koja se vodi u smehu. On naivno kae: ... Man, thats unheard of... an accident like that, who coulda foreseen that..., a ovaj drugi: Its unreal, right?!. Motiv i in izvrenja koji nijedna od rtvi ne stie da shvati, ba kao to limuzina nepredvieno staje na putu za Mulholland (5/129 min.), su ono glavno to se deava. Zatim se gradi scenario u kojoj bi se i tetka Ruth, ena koja je u realnosti mrtva, zabrinula ko boravi u njenom stanu i na taj nain povukla Ritu, tj. Camillu zajedno sa sobom u isti svet, kada Betty u jednom momentu (41 min.) izraava: Oh... I got a real shock to find your friend Rita here, she was in the shower and I opened the door... Rita!? Your friend!?... Naravno, u drugom (72 min.) ona pred Coco ovo potpuno pokriva: ... I tried to explain that to Aunt Ruth but the connection was bad and her plain was leaving... and shed got it all mixed up ... I kept telling her it was my friend Rita and she kept saying she didnt know any Ritas... Louise Bonner (63 min.) u trenutku dok devojke odluuju da e sutradan da posete stan izvesne Diane Selwyn kuca na vrata i govori: Someone is in trouble... who are you?... What are you doing in Ruths apartment?... Kada joj Betty kae: ... Im her niece, my name is Betty., ona odgovara: No, its not, thats not what she

26

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Sluajan lik u koralu sna

said! Someone is in trouble, something bad is happening! To spaava Coco/tit profesionalnim elementima po snevaa, donosei Betty fiksimilirane linije teksta za audiciju. Rita postepeno poinje da se sea stvari onakvih kakve su vezane samo za ivot stvarne Diane i to preko bitnih lokacija; veera na Mulholland u, naruenje u restoranu. Ona e se ba u njemu setiti imena koje odgovara snevau/krivcu, i otvoriti novi hodnik za predsvesno, dok konobarica samo slui u senci referentnog. Detektivi se muvaju ba oko stana snevaa, kada se devojke po istoj liniji prestravljuju (88 min.). Egzekutor se na ulici u bilizini restorana raspituje u 45 min. za izvesnu brinetu/Ritu... Pre nego to krene audicija (76 min.) Woody Katz kae: ... like we did with that other girl... ah, whats her name... ah, the woman with the black hair!... Nemir ini svoju progresiju, obru pritiska fragmentarnog predsvesnog se stee, a koreni iz ishoda na sastanku sa Adamom. Da li je ono tako usitnjeno jae u fatalitetu nego da se u celosti odmah pred fotografijom primi kao priznanje, i da li je ovo pitanje, u drugu ruku, na pravi nain postavljeno? Aktuelna faza sna demonstrira bogatu paletu likova i kako svi oni, koliko god da ih ima i koliko god da su razliiti, igraju za isti mehanizam, bez obzira na zastupljenost i okolinu iz koje dolaze. Isto se deava i u fabuli sa Adamom (koja u poetku bee samo osvetniki fantazam), s tim to nesvesno tamo ima priliku da direktnije komunicira sa snevaem, tj. ba gde je nivo projektivne identifikacije podbacio. Gde Diane odmah ostaje gola, i ne eka momenat da u klubu Silencio devojke svom snagom zadrhte (107 min.). U ovoj polovini, nesvesno se non-stop prema onome to proizvodi svim izometrijama u globalu vraa na ponudu da bi san mogao biti u stvari prvo mesto na kom bi Diane bila spremna da se kompletno suoi sa svojom situacijom. Ono sve vreme pita: da li je bilo dovoljno? A poto isto treba prikazati u treem licu, Adam pristaje na susret sa koubojem. nazad Sluajan lik u koralu sna Ko je kauboj? Osoba koja realno u 31 sec. 135 min. nezapaeno prolazi kroz dom u kojem se veera, i koja istovremeno dobija izdvojenu ili izolovanu ulogu da simbolizuje suoavanje u snu. Na Mulholland u, Diane je prvi put jae no ikad svesno osetila traak konfrontacije delova selfa, mada je takvo bilo izazvano prinudom iz Drugoga. Taj trenutak regresije bez anesteziranja izaziva u njoj direktno i brzo potiskivanje svim raspoloivim resursima, fokus na naneti bol i ulogu rtve, a zatim iz toga i isputanje kroz bes. Struja potiska prelazi preko svakog onog na koga Diane samo izgleda da upuuje sluajan pogled teine i bezumlja. Ona luta opaajui neke ljude kao pokretne figure, ali u stvari misli o neem desetom. Ovom uvlaenju pariraju kauboj, Luigi Castigliane (Angelo Badalamenti 33 ), kelnerica Betty (Melissa Crider 34 ), kao i mladi iz restorana koji se centrira tano nakon to likvidator (137 min.) pokazujui plavi klju stavlja do znanja jednoj za to nepripremljenoj svesti da je dogovor zakljuen i da povratka nema: When its finished youll find this where I told you. Zato Diane iz oiju koje su pale duboko iza bez pameti pita: Whats it open? Na taj nain, mladi i klju dolaze u san. Svaka od ovih pojava omoguena je nenamernou i prazninom u gledanju gde svest ostaje toliko neorijentisana da vizuru potpuno okupira nesvesni nivo. Nesvest u tim momentima puta da traje ono to bi se elelo izbei i deluje terapeutski. To su fiksacije u dnevnom koje se po modalitetu nesvesnog utapaju u prvo sledee redovno stanje, to bi poput ovih odmorilo budnu svest, kako bi tamo iste, onoliko koliko su za realnost bile nebitne, postale neobino ukazne i simboline u predsvesnom. Ono to je sitno sada znai mnogo (Freud). Zbog toga sliica kauboja nastavlja da nosi ivicu opasnosti kao i podjednako blisko rastereenje, tj. on mora da se pojavi ozbiljan i zagonetan, da sve drugo stane dok on govori, i da ono to govori izgleda kao da probija okvire samog sna. On, kao nebitan u njoj, ovde postaje najvee svedoanstvo stvarnosti. Adam da bi se video sa njim i ispratio ovaj ekskluzivitet znaka mora da ga susretne na posebnom mestu, u naputenom koralu skroz

Strukture nesvesnog i predsvesnog

27

Treba li da ponesem eir i revolvere?

na periferiji grada, van Hollywood a koji je teite za svaku fabulizaciju fantazije. Neobino odeven, on se u istom izgledu kako bi odrao svu posebnost preslikava i do sna. U sadraju vremena gledanja oekujemo da se desi neto bitno, meutim istovremeno sasvim drugaije od radnji koje su se do sada odigrale, i to se vidi od samog poetka dijaloga (66 min.) kada je kauboj taj koji diktira tempo razgovora, usporavajui vreme nalik da sva zadihanost prethodno prikazana ovde mora da se osvrne oko sebe. Njegova poruka tee na dva nivoa; u onom to govori i u nainu na koji to ini. Zanimljivo je da je on osoba od koje se oekuje da Adamu razjasni neke stvari, i ujedno osoba koja dok razgovara uzima stav posmatraa koji neprestano baca sebe u impresiju na to kako se njegov sagovornik ponaa. U tom smislu, pozicija snevanja iz treeg lica dobija svoju novu pregnantnost, a kauboj kao i ljudi prisutni na sastanku nastavlja da sledi injenicu da Adam ni izbliza nije osoba kojoj se oni zapravo obraaju. Adam, kome je sve ovo smeno, poto-poto ubrzavanjem vremena razreuje efekat kontrasta i prekida poziciju u kojoj ga tretiraju kao posmatranog sa stanovita nadmone nesvesti: No problem. Whats on your mind? Ali, bumerang leti nazad komentarom na postupak: Well, now... Here's a man who wants to get right down to it. Kind of anxious to get to it, are you?. nazad

Treba li da ponesem eir i revolvere?

Adam je u mrei, svestan da put razgovora nee ii onako kako bi on hteo. Re je da neko ima osobinu da srlja u neto, bez da najpre razmisli o stvarima. Ovo je aluzija na odluku o umorstvu Camille koja u Diane nadolazi kompleksno, ali u sutini ipak afektom. Meutim, ne samo to; najvanije tendencije ipak se kreu u smeru pitanja da li e san biti onaj medijum koji e uspeti Diane kao snevaa da preko ovog lika uputi na samu sebe ili nee. Hoe li idealizirani self nastaviti da izvre zbilju, ili ne? Zato kauboj sve vreme reflektuje Adama, i nastavlja jo vie produbljujui temu: A man's attitude... a man's attitude goes some ways. The way his life will be. Is that somethin' you agree with? Upuivanje na sebe ovde postaje izraenije, jer iskaz opte istine vai za svaku osobu a ne samo za snevaa. Poto je Adam u tom smislu to prinuen da potvrdi, sada se preko njega konkretnog pokuava Diane sahvatiti u klopku. Now... did you answer cause you thought that's what I wanted to hear, or did you think about what I said and answer cause you truly believe that to be right? Treba ono to se eli da Diane uini samoj sebi, a to je osvrt, izdejstvovati da najpre izvede Adam kao takav. Razgovor poinje da se vrti oko sebe, slino kao to se deava u Lost Highway -u kad ovek u crnom pone sa: Weve meet before, havent we? ...In your house, dont you remember?; definitivno je razruen svaki nain koji je postojao pre istog. Ranije je bilo naznaka, a sada je u toku prava stvar. Ako Adam unutar sna krene da razmilja, to se nee razlikovati od toga da Diane neto pomisli, kako je njen um taj koji je jedini ukljuen u itavu scenu. No, sloiti se sa ivotnom istinom i nije neka glavolomka, osim ako nije dovoljna da se neko lino pronae u njoj. Kada kauboj trai da Adam ponovi ono sa im se slae, tj. da svojim reima potvdi saglasnost, doprinosi se jo jednom koraku koji je blii razmiljanju. So since you agree, you must be someone who does not care about the good life. U vraanju na pojedinano, situacija Adama i Diane padaju opet u istu taku; ni jedan ni drugi nisu u stanju da prihvate da se deava ono to im se deava, i ne odriu se svog digniteta pokuavajui da igraju staru igru u svetu koji vie nije isti. Nespremnost Diane sastoji se u injenici da joj odmie slika koja kae da je pomiren ivot sa ubistvom voljene osobe iza sebe, mnogo bolji od ivota koji nastoji da zataka takav fakt. Ne hajati za dobar ivot za nju znai ne umeti razlikovati ova dva ivota, i to u smislu svih njenih postupaka u slinom rezonu. nazad Refleksija i vaganje u diskursu treeg lica Meutim, Adam jo uvek ima izbora samo ukoliko za momenat odloi narcistiki ego, i mnogo mu je lake jer nema iza sebe krivicu, mada istu moe lako da dobije nakon odluke da ustukne od svojih normi. Dakle, strah se koncentrie kao briga za svoje budue stanje i vreme koje dolazi, tj. po Diane aktuelno pitanje je: da li je ivot sa priznanjem svega

28

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Refleksija i vaganje u diskursu treeg lica

izgubljenog zaista jo uopte ivot, ili predstavlja samo nain da se umre bolje? Da li je ovaj san ve sastavni deo smrti (usled naruenja koje ne moe da se vrati unazad) pa je za takav preostalo jo jedino to da se odreeni delovi selfa pomire i pripreme svest sa smru koja je izvesna? Za kauboja, smeno obuenog koji govori o moda najozbiljnijim stvarima do sad, je ovo vrlo vano da shvate kako Adam tako i Diane, i kada Adam pita: Hows that?, on jo jednom vraa sagovornika na misao koja treba da zaboravi ponaanje, ili stav u kom se misao pregnira kako bi neto trebalo da bude reeno pa da ego ostane u integritetu uloge koja se vodi: Well, just stop for a little second and think about it. Will ya do that for me?, a jo otrije zatim: ...No, you're not thinkin'. You're too busy being a smart aleck to be thinkin'. Now I want ya to think and stop bein' a smart aleck. Can ya try that for me? U prevodu: ovo najzad, nije ni vreme ni mesto da radi ono to si se oduvek oseala prisiljenom da radi zbog toga to u protivnom ne bi ostalo niega od tebe. Poruka glasi: ovde si kod kue, i Adam pada na dupe savladan nesvakidanjicom na koju nije navikao da moe da se prikae kao konzistentna, a stvari su sada postavljene vie nego jasno; egocentrizam je ono to je sve vreme napadano, i ujedno sve to se zamera. Diane se na trenutak potpuno probija put Adamovog glasa: Look... Where is this going? What do you want me to do? Sve brane u fantazmu su sputene i kauboj moe da izloi situaciju odnosa Diane inog selfa iji je i on sam deo, preuzimajui zabrinutost svih ostalih delova koji o tome ne znaju gotovo nita. There's sometimes a buggy. How many drivers does a buggy have? One. So, let's just say I'm driving this buggy. And, if you fix your attitude, you can ride along with me. Ok. (68 min.) Opis ocrtava da se recomendation mora slediti s obzirom na fakticitet koji nesalomivo stoji u zbilji; za Adama je to izbor devojke i reenica This is the Girl.. Nesvesno se tu stavlja u odbranu celog organizma, i to kao jedino koje je jo u mogunosti da uini tako to (jedini voza). Re drive znai nagon, a ovde, uticajnu silu koja je preostala da deluje i koja se nalae pratiti. Zato je neophodno da se napusti svako nasilje koje bi udaljilo san od svog toka poslednje brinosti prema snevau. Kada se ve deava da druge nema, to je svakako neto to niko ne bi smeo da odbije. Ovde je jo jednom u sreditu nain umiranja. Adam izlazi kao figura na koga idealizacija prestaje od jednog momenta da utie, i on pristaje da na kastingu uini ono to mora (87 min.) Excellent choise, Adam. Diane sada iz treeg lica vidi kako izgleda situacija priznanja, tj. kako bi to sa njom moglo biti. Neophodno je jo samo da Adam prenese isti uticaj na Betty, u ovom smislu, nosioca nasilja, tj. potiskivanja. nazad Neto lepo raste iz skrovita Zaustaviu nakratko fabulizaciju u kojoj se kao glavni akter u manifestnom sloju javlja Adam, i zaviriti u paralelni fantazam idealizovanog selfa, s obzirom na sve promene koje je pretrpeo ovaj prvi, naizgled izdvojeni scenario. ta se deava u meuvremenu sa devojkama u kui ljubavi? Da li njihovo ponaanje u najmanjem smislu nekako reaguje na ono to se sa druge strane deava Adamu? Naravno da da. Inicijalizacija ovog uticaja zapoinje onda kada Betty (52 min.) i Rita sakrivaju torbu sa novcem i kljuem u kutiju koju stavljaju u orman. Ve ovde, osea se da e ono to se na neko vreme sakrilo morati pre ili kasnije opet pojaviti na liniji uticaja oznaitelja koji je kulminirao u drugoj fabuli. Svaku skrivenost ili sve ono to sneva potiskuje, idealizovani self, kao protivtea Adamu koji priznaje krivicu, mora iskoristiti u svoju korist, i to upravo ini korak po korak igrajui na ivici, svaki put kroz brilijantne sublimacije kakvih u realnosti nikada nema. Jedna od najsnolikijih je ona koja poinje da se otvara uvebavanjem i kasnije realizacijom skripta na audiciji za Betty. Faksimilirani tekst za audiciju, koji unosi Coco odagnavi sablasnu Louise Bonner iz dvorita kompleksa, u delu grada koji se zove Havenhurst (haven, eng. skrovite) uvebavaju u 69 min. Betty i Rita. Iste linije skripta se neto kasnije (75 min.) realizuju na audiciji izmeu Betty i Woody Katz-a (Chad Everett), i to u potpuno drugaijem ruhu nego to su to pre toga inile devojke. Ova razlika upuuje da, sa psihoanalitikog stanovita, tu postoje zapravo dve odvojene realizacije, razliito akcentovanog smisla u svakom od sluajeva; one su zasebne pojave u snu, ali su istovremeno meusobno povezane jednom

Strukture nesvesnog i predsvesnog

29

Neto lepo raste iz skrovita

tranzicijom znaenja na koju oigledno utie naboj tenzija u paralelnoj fabuli. Dok Adam pati nevericom, biva pretuen i ponien, Betty i Rita uivaju u raskonom okruenju, zbliavajui se. Njih dve u ovoj nesrazmeri na momenat kao da uivaju upravo zbog toga kako san tee, i kako tretira nesrenog Adama. Zato njihovo uvebavanje skripta, ija se semantika sutina u ovom delu potpuno izvrgava ruglu, lii pre na komediju koja se zavrava raspadom sistema i smehom koji ne mogu da sakriju jedna od druge. Betty i Rita se ovde stapaju i rade za apsolutno istu psihiku snagu. Ova simbioza u snu zapravo je sublimacija od svake pomisli na zloin ili proneveru ljubavi koju idealizovani self katektira prema objektu, i raa se kao nusproizvod filmske avanture u koju se Betty uivljava, nastavljajui da funkcionie jedno vreme u smislu potpore ili upijaa za svaku dramu koju prireuje opasno predsvesno. Kada Coco u 72 min. mislei na Ritu kae: ... but if there is trouble, get rid of it!, Betty to zapravo ve uveliko radi na taj nain to se svaki put umee na mesto za prilaz prijatelja-koji-tei nakon to Rita oseti posledice horora i traume na svojoj koi. Automatski, svaki problem u vidu straha ili uzbuenja koji bi se javio tokom Betty -ne male istrage o Mulholland drive -u i identitetu svoje prijateljice, prelazi preko realnog odnosa prema Drugome kao takvom, i u celosti ga kontrolie postajui sve prisnija sa Ritom. Motiv glumakog entuzijazma neostvarene veliine ovde konvergira u bliskost prema osobi, a zatim nazad do istog zadobivi uslov da svaku avanturu u koju se bude uplela podeli sa nekim ko je razume (poto je ova skrojena kao njeno ogledalo emocija). Sve dalje postaje njihova zajednika i ravnopravna stvar; one su ve tu u vezi jaoj nego to je ona na javi ikada bila. Zbog toga, kada se nakratko razdvoje u svakoj od scena deluju neuporedivo ranjivije. Moglo bi se rei da je ovaj spoj najjai fantazam u snu, fantazam sa kojim se, ini se, moe i umreti, ako je to potrebno, a time i najbitnija stvar za samu Diane Selwyn. Dakle, kraj sna desie se tek onda kada predsvesno bude uspelo da razdvoji ojaali ego, tj. ova dva lika jedan od drugog, uz to uraunavajui da sneva nema nameru da pribegne bilo kojoj drugoj strategiji. nazad Ljubav, a ne ideal to je opasnost i turbulencija vea, bliskost dve devojke zaokruena jedinstvenom egologijom zauujue postaje sve neraskidivija. Tako u 97 min. nakon to se suoe sa leom osobe u iji su stan bile provalile, uplaena Rita izbezumljeno kree da sakati svoju kosu, a Betty je urazumljuje reima: I know what you have to do... but, let me do it. Tu vie nema govora o snishodljivosti; sa-osetivi organizam Betty i Rite je ve duboko udruen i konverziran. Kao rezultat, Betty e joj pronai plavu periku i njih dve e u odrazu ogledala dokumentovati istinu o svojoj jednostrukosti, i tome da su za medijum sna meusobno proizale jedna iz druge. Betty tada famozno dodaje: You look like someone else!, a misli se, lii na nju. Meutim, pre nego to e lei da spavaju, Betty e, videvi da Rita ne skida svoju periku sa sebe kazati: You dont have to ware that in the house, dok ova, bacivi pogled na pekir (seksualna elja) u koji se zaodenula odgovara: What!?, uopte ne razumejui na ta Betty misli. A kada shvati, ona samo kae: Oh, I was just looking at myself again., tj. da je ve prihvatila sebe kao deo neeg ireg i vanijeg. Tu se tano vidi da su fluidi izmeani i da vie gotovo i ne razlikuju jedna drugu u jezikoj strukturi (opsesivna kompulzija snevaa). O statusu ravnopravnosti i snage ove veze pak svedoi nastavak razgovora u kom je Betty poziva da spava na krevetu na kom spava i ona. And you dont have to sleep on that couch... This is a huge bed. Raspoloenje tokom uvebavanja skripta anticipira sve ovo, to je za taj deo jako bitno, jer se iz te snage sublimie ono o emu se u skriptu koji se ui napamet (nesvesni deo) u stvari radi, i na osnovu ega isti u ovoj sceni ostaje gotovo totalno u senci, makar bio i najblii uzrok takvom raspoloenju. On se, dodue, uje, ali ga i jedna i druga izgovaraju neozbiljno, naroito Rita. Ipak, ambijentom se oitava ba to da je skript takav da ga je u snu mogue, i to ba u ovom trenutku, uiniti smenim i trivijalnim preko acting-outa ega koji zainje simbiozu spoja ljubavi. Glavni karakter selfa iz ove fantazme vie nije idealizacija i nedodirivost, ve erotizam i zatita. Time je subjekat snevanja (nakon Adamovog susreta sa

30

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Hajde malo da glumimo

kaubojem) sada dakako mnogo vie podloan uticajima predsvesnog, i misli da moe da porobi isto nesvesnim elementom imaginarnog i uzvienog erosa, koji ama ba nikakvu osnovu ne vue iz realnosti. I suludo i arobno. Meutim, takoe se odigrava jedna borba na ivot i smrt, i u tom smislu, izgleda da Diane kroz novooformljeni imago sasvim okree lea kauboju i njegovoj poruci. Ona ubedljivo odstupa od toga da popravi svoje ponaanje (68 min.) i eli da bude na mestu vozaa, tj. da se i dalje direktno ne suoi sa injenicom krivice i kajanja, a to znai da je ikaniranje skripta koje proizvode Betty i Rita zacelo suprotna stvar od Adamove spremnosti na priznanje iz paralelne fabule. Kako je uniavanje sadraja skripta ujedno i podsmevanje delu Diane (Adamu) koji je poklekao pred koubojem, sledi da se u sadraju samog skripta koji Betty treba da uveba za audiciju nalazi analogon tome kako bi taj dijalog nagovora izgledao da se vodi u ovoj fabuli, tj. fantazmi uterusa. U tome je brilijantnost i velianstvo sublimacije koju rad sna prireuje kroz simpatinu proslavu i veselost devojaka, glumei na tankom ledu pisma istine. nazad Hajde malo da glumimo Skript poinje sa: You're still here? I came back. I thought that's what you wanted. Treba odmah odrediti ko ovde sa kim razgovara. Na manifestnom nivou to su Betty i Rita. No, one se vie ne tretiraju kao odvojene linosti, nego kao jednostruki kompleks, to znai da snevaev erotini self komunicira na neki nain sam sa sobom. O emu? Pa, o istoj temi kao i Adam i kauboj, samo na mnogo linijem nivou i bez metafora. Dakle, ne razgovaraju lica nego aspekti, i to takvi koji meusobno sebe jako dobro poznaju, uvek isprepletani; moe se rei, subjekat koji bi hteo da prizna, i onaj koji to ne bi eleo. Kao to se kroz san vidi, ovi aspekti nikada nisu na istom rastojanju, ve su oni dinamizovani as na manje as na vee odstojanje. Zato odmah na poetku skripta stoji neko dozivanje i vraanje. Betty zatim (69 min.) ljutito kae: Nobody wants you here! Really? Ona uzima stranu onog aspekta koji je oigledno prinuen bez velikog povoda da se brani i pokuava da uplai ili da distancira drugu partiju: My parents are right upstairs! They think you've left... So... surprise... Naime, kada bi se roditelji ukljuili, po ovoj struji, stvar bi bila raiena, ali druga struja se ne povlai tako lako, kao da rauna sa neim, sa umeanou prvog u njihovu bliskost. Uznemirenje dalje raste: I can call them... I can call my dad... But you won't... Da se pozove otac isto je to i uzeti kontrolu nad snom, tj. biti toliko moan da se takav tera u onaj smer koji ovoj partiji pogoduje, to je ist blef. Rita nema pojma o emu se radi, a kako i bi kad je samo derivat dominacije; nesposobna da se uivi u acting-out (tj. bez supstrata za reflektovanje) ona i dalje svedoi o jednoj glavi za brisanje. But you won't..., znai: vezana si za ovu stvar koliko i ja, tj. ti jesi ja, ja jesam ti, i nemoj da se pravi da o tome nita ne zna. Ova vrsta pristupa pojednaavanja ne postoji u dijalogu koji se odigrao na ranu. Nadalje, prvi aspekt modifikuje svoje uznemirenje: You're playing a dangerous game here. If you're trying to blackmail me... it's not going to work. Oznaena promena jo vie je vidljiva na audiciji u 77 min. kada u toku istog dela skripta Betty ohrabruje Woody -ja (ije ime u prevodu znai drven, tj. vrst, to je asocijacija na penis) da je uhvati za guzu. Tamo se scena usporava, i dalja gluma upuuje na uzajamnu nerazluivost aspekta koji se brani i onog falusoidnog koji po ovome napada. Upravo na taj deo misli reditelj Bob Brooker kada (75 min.) uoi poetka kae: ... It's not a contest, see, the two of them with themselves, so don't play it for real until it gets real. Ovde je saopten modus komuniciranja dvaju aspekata linosti u kom ne postoji niko trei (tj. niko drugi), i psiholoka injenica da je svaki acting-out vie priroda a manje cilj ili takmienje (Acting is reacting., 76 min. Woody). U 70 min. pak nazad ispada da i strana, koja je u sutini protiv suoavanja, duguje neto bitno onoj koja ima antagone pretenzije. Motiv ucenjivanja zato ne predstavlja nita drugo nego polugu u suprotnom smeru o eventualnoj zloubotrebi fakta da taj prvi samo na osnovu drugog, i svega to je taj drugi sa sobom poneo iz budnog stanja, uopte sanja, i u snu kao takvom obitava u idili kakvoj obitava. Udara se na sam materijal sna. Drugim reima, ti si ovde zahvaljujui meni.

Strukture nesvesnog i predsvesnog

31

Fatalitet i negiranje kastracionog kompleksa

nazad Fatalitet i negiranje kastracionog kompleksa You know what I want...it's not that difficult. Mnogo bilie tebi je ideja koju zastupam nego to misli, mnogo te vie izjeda nego to to pokazuje. Na ovo nametanje prva struja opet ustro reaguje (70 min.), a Betty se opet mrti: Get out! Get out before I call my dad ... he trusts you ... youre his best friend. This will be the end of everything... Simbolino i uzaludno odagnjavanje se nastavlja. Uloga oca, onog prvog bez kastracionog kompleksa (Freud), tj. fanatine moi da se u snu postojano bude iznad zbilje i svega to je predsvesno, priziva se kao zakon o metaforinoj zabrani incesta, gde se svaki ozbiljniji uticaj u smislu priznanja krivice doivljava od strane odbrambene partije kao silovanje u familiji (ti si njegov najbolji prijatelj, odn. potovalac njegovih zakona, on ti veruje itd.). Dok kraj svega izlazi na obris svesti da bi takav rasplet bio kompletno poguban po snevaa, tj. za svaki od aspekata iz skripta. Meutim, delovati bez kastracionog kompleksa samo je mit, a kada druga odvrati: What about you? What will your dad think about you?, tada hoe da pita, ta misli, kako e se otac odnositi prema tebi, kada pravo koje se ekskluzivno tie njega (da spava sa svakim koga poeli, ili komponuje san onako kako mu je volja) uzurpira ti koja e uvek biti samo njegovo dete? Poto ovo ne moe da se porekne, aspekt odbrane menja se u vrstu submisivne emisije zatite prema sagovorniku koji unazad vezuje i onog koji takvu apstraktnu zatitu predlae. Stop! Just Stop! That's what you said from the beginning. If I tell what happened... they'll arrest you and put you in jail, so get out of here before... I kill you. Betty ovde bukti od besa u acting-outu (70 min.), a prva struja, uviajui bezizlaznost situacije koja sve vie optereuje i otupljuje dijalog, konano svoje rei referencira prema ubistvu Camille, ali vie u smislu da se ovoj drugoj saopti: to to je uinjeno i to ne moe da se popravi doi e ti glave, a da se to ne bi desilo, prolongirajmo i dalje san. No, ba u tom trenutku kad erotini imago uspeva da evazira raspoloenje steeno sa Ritom sada prema Woody -ju (79 min.) na audiciji, tj kulminira, struja do malopre nudivi protektorat i bajku o izlazu, dokazuje svoju prirodu da je samo aspekt linosti naruioca i unitavaoca nikad ostvarene ljubavi, poteui oruje prema istom, tj. prema sebi. Da li ovo znai da su istrajnost nesvesnog i duina fantazme uterusa u snu direktno odgovorne za samoubistvo Diane ne zadugo nakon buenja? Ako da, kako to onda da sneva sanja o onome to se jo nije ni desilo? Then they'd put you in jail. i I hate you... I hate us both! samo fatalizuju ovo. nazad Eros, imago i mo E sad se treba vratiti sublimaciji, jer se ono to stoji u ovako pregnantno opisanom dijalogu uopte ne deava. To to je u njegovoj strukturi jezika otkriva se psihoanalizom, i to ne izdvojenim tumaenjem rei i reenica, nego medijumom aspekata iste linosti na koju se razgovor odnosi, to se moglo izvui samo iz celokupne grae sna, i stuba budnosti. Tako rei, ceo setting uvebavanja ne dobija svoju sutinsku atrakciju zbog ponaanja devojaka takvog kakvo je, niti zbog prie koja lei u samom skriptu, ve zbog injenice da se na ovako maestralan nain, preko smeha i neozbiljnosti obuhvata, ili nesvesno sadrava ifra za moda potpuni raskol prema smrti iz jave. U tom maniru (71 min.), devojke zavravaju: Such a lame scene... But you are really good. Thank you darling! (kroz obostrani smeh i imitaciju Marlenne Dietrich), to je ujedno i najvedriji tren u filmu. Totalno neverovatno... Ako se na ovaj nain peatira reakcija na sve ono to se u fabuli sa Adamom desilo, a takva kao buldoer isti sve pred sobom, onda to znai da je sve spremno da se akteri naizgled odvojenih skupova konano ukrste, i Betty polazi na audiciju reima: ... and dont drink all the coke! (73 min.). Puna samopouzdanja ona izlazi iz taksija i ulazi u kancelariju studija, a sekvenca muzike koja prati ovo poklapa se sa onom iz 100 min. tokom ljubavne scene Betty i Rite, dok etaju kroz no Diane i Camilla (130 min.), i samim krajem filma neposredno nakon Diane inog samoubistva u 142 min. To to Betty sa sobom nosi u taksiju jeste novonastali erotini imago izmeu nje i Rite koji preko sna treba sad da prepravi Diane

32

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Tvoj penis sada je moj

inu istoriju deavanja u filmskoj industriji. Element erotizma sa kojim Betty prilazi audiciji u neku ruku naklon je prema Camilli iz realnog sveta, ija istovetna karakteristika (privlanost i zavodljivost) odrava istu u dominantnoj ulozi prema miljeu oko nje, u kom je Diane bila samo privezak. Ovaj motiv provlai se u onom momentu (76 min.) kada Woody, Betty -in partner koji s njom glumi scenu kae: I want to play this one close, Bob. Like we did with that other girl, what's her name... uhm... the one with the black hair. That felt kinda good. Whaddya think? Dakle, osveeni ego snevanja je ovde na probi i ima dva zadatka; jedan je da odri svu snagu svoje seksualnosti bez prisustva Rite na audiciji; a drugi da nadvlada sav Camillin uspeh koji dolazi iz predsvesti, i uini ga nitavnim prema svom koji sledi. Veo realnog zato nakratko drma prostoriju u kojoj Betty treba da nastupi, delom zbog asocijacije na Camillu, a delom to Rita nije u blizini. Woody Katz se postavlja nadmeno na prvi pogled tipujui na to da zameni Ritu i do kraja scene sasvim slomi mladu kandidatkinju: Just tell me where it hurts, baby. What? Meutim, reditelj Bob Brooker (Wayne Grace 35 ), koji je odabrao Camillu u stvarnoj audiciji ovde je na strani imaga, jer kada opominje Woody -ja da pripazi na deo kada izgovara before what?, tada u stvari direktno sugerie na trenutak u skriptu, kada struji koja eli priznanje zloina suprotan aspekt preti da e je duinom nesvesti u snu ubiti. On kae: Dont rush that line again..., tj. nemoj da vri pritisak na drugu stranu, jer to bi zaista moglo da se zavri katastrofalno. Ovim se shvata da erotizam koji unose Betty i Rita ve deluje, tj. ve titi imago. To potvruje i detalj iz uvebavanja kada Rita ba na liniji before what? komino zapinje bezuspeno se trudei da se koncentrie na ono to joj je strano, tano na mestu najave sveopte smrti (70 min.). nazad Tvoj penis sada je moj Govorei drugim jezikom, kompletna farsa oko paralelnih fabulizacija i njihove prevage, koja u sutini to ne bi smela biti, kako napominje reditelj (not a contest), vezana je za elemente roda: muko i ensko, akciju i reakciju (acting is re-acting). Tako se prvobitna fantazma za maltretiranjem Adama kao budueg supruga Camille, migriravi u pravu tiraniju sadraja iz budnosti, oslikava kao silovanje idealizma, gde ulogu falusa igraju Mr. Roque, zatim postepeno svi iz Adamovog menadmenta, do samih izvritelja, iji se lanac zavrava sa kaubojem. Zato sa njim, zato on u principu jedini dopire do snevaa? Neobino obuen, omanji i smean sam po sebi, takav kakav je po izgledu predstavlja penis iz gledita veze dveju ena, Diane i Camille kojima isti kao seksualni organ uopte nije potreban i koji, u poreenju sa onim to imaju (kako barem Diane misli), postaje predmet karikiranja. Meutim, kauboj sa eirom na glavi, tj. deformisanim i time omalovaenim glaviem, tranzitirao je preko predsvesti u bitnu figuru okretanjem Camille u realnom ivotu prema mukom polu, gde ovaj penis, nekada potcenjivani, uzima ulogu simbola ne samo reisera za kog ova hoe da se uda, nego i svih ostalih partnera, ma kog da su pola, kojima ostaje blizu. On je u pozi istine Diane inog settinga prema Camilli i zbog toga kad progovori, sve ostalo u filmu gubi zvuk. Adam (Diane), odluivi da na kastingu prihvati ono to mu se nalae, ostaje obeleen ovim penisom, to opasno smeta aspektu koji se brani u skriptu. Zato svo mrtenje tokom uvebavanja Betty koja se do tada viala samo kao draesna, bez obzira na acting-out, kao da je instancirano pitanjem: kako si mogla da dozvoli sebi da te ovaj penis umrlja? Get out! Get out before I call my dad ..., oznaava da je ova struja, koja se poklapa sa potiskivanjem krivice i zloina, zbog ovakvog sticaja okolnosti spremna da potegne oruje na isti nain, tj. svojevrstan imaginaran falus u okruenju vagine (Rite u svom stanu) koju ve ima na dlanu. To znai da entitet iz ovog fantazma u svome nesvesnom ide toliko daleko da zaista uobraava da je totemski otac 36 , a u tom svojstvu nastaje i erotini imago koji se zbog istovremene prisutnosti obe polne asocijacije sve vreme sada dobrovoljno oplouje i orgazmira.

Strukture nesvesnog i predsvesnog

33

Od vere da se voli neizmerno ka patolokoj histeriji

Zato Woody ja, koji u jednom momentu preti prljavim penisom priznanja (kroz ulogu u skriptu), eka veliko iznenaenje sa Betty kako scena u audiciji odmie. Njegova zbunjenost kao i oduevljenje ostalih u kancelariji je vidno: Well, there it was. There it was, all right! Baby, you got a way! Usled genealogije odakle potie imago sa kojim Betty nastupa, u ovom actingoutu, koji mnogo ozbiljnije deluje nego onaj koji su devojke uvebavale, Woody se gubi u funkciji i biva dotaknut od strane maine auto-seksa, dok ga nalet trasirano nesvesnog omamljuje. Skript je ba kao i u delu uvebavanja potpuno potisnut, a ono to je u prvom planu jeste demonstracija ega, u ovom sluaju dodatno, sa elementom prevladavanja nervoze zbog izlaska iz kue ljubavi (Very good. Really. I mean it was forced maybe but still humanistic., Bob Brooker, 80 min.). Tim trijumfom motiv kongruencije polnih organa, koji nastoje da blokiraju i najmanju prljavtinu vatrogasnom cisternom vode, u stopu e od sad da prati protagonistkinje, a o kandidatkinji tamne kose vie niko nee razmiljati. Meutim, zid ovoliko visoko postavljen mora da simbolizuje jednu Diane inu paranoju; da se po svaku cenu ne dospe u odreenu situaciju, tj. da apsolutno sve drugo u snu radi sa ciljem da je na to mesto odvue. Taj poloaj jeste poloaj priznanja. Ali, ta je u strukturi priznanja snevaevog settinga toliko nedopustivo, da se mora uvesti jo jedan penis kao jedina alternativa na dosadanje silovanje? Treba obrazloiti mehanizam. nazad Od vere da se voli neizmerno ka patolokoj histeriji Erupcija snage erosa, iako je motivisana istim, ne dolazi direktno od htenja da se poto-poto ne prizna zloin kao takav, nego od elje da se raspolae neizmernom ljubavlju i da se ona sa nekim u tom obliku podeli. U snu je ta toliko jaka da postaje simbol za ceo, mnogo izrazitiji od injenice ubistva. Veza Betty i Rite kroz film u tom smislu nosi u sebi svu misteriju, koja je vie magija zbog sve svoje siline kojom spreava da preovlada horor. Uvek kada su zajedno, one kao da nadopunjavaju ovu energiju kad god se ona malo poljulja, imajui u pravom trenutku, i uzimajui jedna od druge samo ono najbolje, dok prilikom izdvajanja Betty opet, ista nosi sa sobom znak te energije i povlai druge oko sebe, uz to da sve to ini (nastup na audiciji) ponese snagu ovog oznaitelja. U tom svetlu, stvar se puta da pada na Woody -ja, na ostale u kancelariji, pa ak i na Adama u kasting studiju (83 min.), gde sneva u prvoj liniji pogleda izmeu ovo dvoje kao da ne moe da sustigne oduevljenje na uticaj koji moe da vri oko sebe, ak i kada je u pitanju neko ko e kroz nekoliko momenata zakljuiti svoje pomirenje Diane inim reima this is the girl. Poto se sve ovo ostvaruje tek u dream place ambijentu, i to kao najjaa njegova sila, sledi da Diane u svom ivotu nikada u potpunosti nije dobila ansu da razvije prema nekom ovakvu vrstu odnosa, ili jainu ljubavi koja bi prtala na sve strane, to ne znai da kao osoba nije bila sposobna za tako neto. Naprotiv, fakt da se Betty vrlo dobro snalazi u razmetanju takvom veliinom govori u prilog tome da je Diane oduvek uvala u sebi potenciju (falus) za ovo, ali da joj okolnosti ivota to nisu dozvoljavale. Meutim, celokupna linost kakvom je zamiljala sebe u svom najboljem izdanju trebalo je da proizae upravo na ovaj nain, a poto je takav bio zablokiran, njena istinska osobenost stalno je padala u senku prinudivi se na to da bude prikazana drugima u svetlu koje joj ne prilii. Drugaije, ona je na javi konstantno silovana od strane Drugog da bude ono to nije, i da die u tom procepu tuim dahom. Tako, izvorna snaga trpi zaborav svoje izvornosti, a identitet sopstva ima smisla samo ako se tei ka tome da se pronae neko ko bi igrao ulogu da otkrije taj identitet. To se desilo i u sluaju sa Camillom, jer im bi pomislila da bi sa ovom to moglo da funkcionie, Diane zatekne sebe u poziciji onemoale i oronule osobe koja mora da nastoji da odri izvestan odnos kako bi isti, zajedno sa beneficijama koje to prate, uspeo da traje do sutra, tj. da se uvek ona kao jedina pronalazi obaveznom da uini neto, i da se na miie pravi da je sve ok. Slika ove istorije bolesti data je u izgledu Diane neposredno nakon buenja iz sna (117 min.) i izruenja u eljusti jave. No, vera da bi Camilla mogla da padne u taku u koju preko sna pada Rita, bez obzira na sve, nepopravljivo iznova egzistira u njenom ivotu, kao nepresuan revolving kredit. Taj

34

Strukture nesvesnog i predsvesnog

esnaest razloga da nastavim da sanjam

kredit nije vie namenjen investicijama po ego, nego je jedan tromi kredit navike i umora da bi se u prvom momentu odbila, a zatim opet shvatila bespomonost totalnog selfa, to ima konkretne posledice na dalja deavanja i krajnju sudbinu. Usled toga, naruenje ubistva uasno drma ovu veru, i to preko jednog neoekivanog faktora koji nikako nije mogao biti nagoveten iz motiva besa odn. ljubavi prema Camilli. Njena smrt znai okonanje vere, ali i histeriju o mehanizmu razloga ta je ta osoba za nju znaila, i zato je zloin uopte trebalo da bude izvren. ta je ovo? Dakle, Diane odrava vezu sa Camillom dokle god preko vere misli da bi mogla da pronae makar i trunku sebe iz novoformiranog imaga u snu. Posle naruenja smrti, deava se to da svi spojevi koji su je odreivali prema Camilli blede i postaju nejasni zbog siline straha od posledica prema uinjenom zloinu kao takvom, ali ne onih, otkrivanja od strane javnosti da je ona nalogodavac, nego onih, nakon kojih vie ne razume prema kome je i zbog ega je nekog morala u stvari da ubije. I to se zove histerija. Smrt vie nije samo smrt neke osobe ije je ubistvo porueno, ve se preko zloina transformie u alijenaciju itavog smisla koju je ta osoba imala u njenom ivotu. Ono to ovde umire jeste zapravo svaki oblik ljubavi, bilo da se ticao konkretno Camille, ili da je imao poreklo od elje Diane da u nju neto projektuje. Ako se pak kaje, ona moe da se kaje samo zato to shvata da je inom zloina izgubila oseaj kako je to bilo kada ju je volela, a ne konkretno zato to joj je krivo to je vie nema meu ivima. Strah i drhtanje nad izvrenjem ovde prepreuju put seanju na ljubav, a time i na bes i na svaku drugu emociju koja je bila vezana za Camillu i koja bi ma kako mogla Diane i da odgovori na pitanje pod kojim se uslovima nala u situaciji kakvoj je sad. Stoga, problem je ne ako saznaju da je ona to uradila, nego ako otkriju da ne ume da objasni zato, tj. ustanove ludilo kod osobe koja je sve to je radila, radila iz iskrene vere da e ljubav i veliina koje je nekada oseala da isijavaju iz nje (kao u snu) jednog dana dobiti svojih pet minuta. Ovo zadnje vie nikada nee znati o sebi, a strah zamagljuje sve ba kao dim u klubu Silencio (108 min.). nazad esnaest razloga da nastavim da sanjam Tako dva detektiva, od kojih Diane i preti opasnost da bude na ovaj nain razgoliena, kao vozai limuzine moraju da stradaju na samom poetku sna (5 min.), ali i da se kao utvare ponovo vrate (9, 73, 78 min.). Libidonozni ljubavni ego, usled visoke cenzure koju diktira post-zloinska trauma, razbija sve pred sobom zraei seksualnou, kada pod utiskom nastupa Betty, Linney James (Rita Taggart 37 ) u 82 min. kae: ...We want to take you across the way and introduce you to a director who's a head above the rest. He's got a project that you would kill! Isti projekat po imenu The Sylwia North Story u zbilji ubija Camilla, dok Betty ovde elegantno ulazi odmah erotizujui Adama. Na ovome mestu se prvi i jedini put ukrtaju dve fabule; pogledi su im centrirani i ostaju jedan na drugome, a to je opet poziv da se prizna. Ali ne samo to; u pitanju je i stradanje, jer jedan od ova dva lika usled kolizije fantazma i predsvesnog morae da se povue i nestane iz oblika kakav trenutno zauzima. Zbog toga su to takoe i pogledi iekivanja, razraunavanja, i istovremeno pomirenosti. Nema vie snevanja iz perspektive treeg lica, ono to Adam treba da uradi sada se nadgleda i sa strane imaga koji svojim prisustvom ini sve da reiserova popustljivost prema tuim zahtevima bude ako ne odvraena onda estoko osuena. Aspekti koji zure jedan u drugog u potpunosti odgovaraju onima iz skripta, kada se uz numeru, ija je glavna nota uokvirena stihovima: ... sixteen reasons why I love you..., sa teinom sputa asocijacija na isprepletanu povezanost jedinstvenog selfa, i uzajamnu krivicu to se u snu jedan od aspekata ogreio o prljavi penis. Takoe, ova nota inicira se od erosa, koji potiskuje to da se u stanju nakon zloina, a time degeneriui i samu traumu, gube iz subjekta svi razlozi (reasons) ljubavi i radnje u vezi sa Camillom, a sa nje i sopstva Diane, dok kroz pesmu u narcizmu nabraja koje su to idealizirane osobine zbog kojih bez problema moe da voli sebe, tj. miluje do maloas zavaenu struju. Adam se u sceni omamljuje, ali se to isto tako prekida onda kada asistent najavi plavu Camillu Rhodes (85 min.). Ljubav polako poinje da klizi u delirijum; igra nesvesnog i predsvesnog neprestano se izvrava, a san nastavlja da traje svaki put kad se

Strukture nesvesnog i predsvesnog

35

Zato mi nisi rekla?

jedan od igraa popne lestvicu vie i saopti novo pravilo. Ruka koja miluje ubrzo shvata da se latila zamke i biva unazaena pojavom seanja u sobi za snimanje. Sada je jasno emu Betty prisustvuje, a erotizovanom Adamu kao da je neprijatno to ba trenutka kad je ona tu mora da se pokori menadmentu, tj. on ve zna da joj se to nee dopasti. Postien, da, ali i uplaen za sebe, to je uzrok koji katektira post-krivinu sliku Diane, i na ta imagu koji orgazmira na sve strane najvie smeta da bude asociran. Pored toga, scena priznanja i malenkosti ide dublje, jer je tu spremna da najavi doskok na lestvicu i odgovori na kompleks pune ljubavi svim injenicama koje pokazuju da je ono u javi samo la, i da su kako Camilla tako i Diane, na svoj nain, znale da takva nikada nije stala na obe noge. nazad

Zato mi nisi rekla?

Jo jednom, ubistvo vie nije glavna instanca metka, ve se gaa na smrt sveopte ljubavi koja ubistvom nastaje, i to u tri pravca: u mogunost da se bude voljen tako kako se eli, u snagu da se voli neizmerno, i najzad, ansu da se ivi ako nijedna od te dve stvari ne funkcionie, pa tek preko toga na zloin koji se sam po sebi korporira. To je nivo za redukciju novoformiranog ega u snu i predstavlja jedini nain da mu se prie, a da se ne bude pojeden, barem ne odmah i ne sasvim. Devojka, na koju Adam treba decidnim reima da uputi, slui kao okida, i nalazi se u voritu ili fiksaciji dogaaja na Mulholland u koji je kroz afekat naruenja inicirao kidanje svih veza Diane sa Camillom. Njena pesma govori o tonu realne ljubavi izmeu njih, i podeljena je u dva stava. Sa jedne strane, ide: ... Ive told every little star... why havent I told you? ... A drugi stav: Maybe you may love me too... if you do, why havent you told me? ... Ovo hoe da pokae karakter neistoe i da bliskost nema nikakvu osnovu da se zamilja. Prljavi penis opet je u akciji i poinje da ejakulira. Nasuprot 16 razloga 38 , ovde isti lebde u vazduhu, iniciraju se pitanjima kojima ne pristaje nikakav konkretan odgovor, koja ostaju da prebivaju u svetu plavog 39 . Ponaanje devojke gotovo sa namerom je provokativno i deluje nalik odigravanje uloge u odreenom cilju, uloge u ijoj se slubi nalazi, ba kao u 135 min. kada neto apue i ljubi se sa Camillom. Isto tako, ona i ovde u vrlo kratkom roku ini to to ini, izgubi se, a iza sebe ostavlja nesrazmeran haos, kao gremlin. Ta sluba jeste destrukcija, a ime njene uloge poklapa se sa mamcem. Takoe, izlazak devojke u 135 min. koja u snu uzima ime Camille Rhodes povezan je i sa prolazom kauboja (falusa) kroz prostoriju, i to kao produetak istog kadra, bez i najmanjeg pomeranja kamere. Ovu asocijaciju na nastavljanje kojim se spajaju stvari izraava u realnosti verbalno i u gestu, dok Diane sve to sa gorinom posmatra, mladi reditelj (123 min.) kada, kako bi na to ukazao glumcu, u kolima kae: ... And when she starts to cry, dont pull her towards you. Let her fall into you, let her fall... And when you kiss her, its just a continuation of that move... theres no brake..., ljubei Camillu i zadajui Diane ono to se zove poljubac smrti. U tom smislu se ova dva objekta zatiu spojena na latentnom nivou, u fenomenologiji reprezentujui simpatinom muzikom kompozicijom sredstvo da se prljavtina i pritisak opet otisnu u san. nazad Opratanje od Adama Kako Betty reaguje na ovo? Ona je posmatra, ali sasvim druge vrste nego Diane u sceni snimanja u kolima, mada pogled sadri i evociranje na ovaj sadraj, pa je Adamu i zbog toga nelagodno. Betty se jo uvek ne prikazuje, barem ne dok Adam ne izgovori this is the girl, ali joj se iekivanje osea pogledom koji gledaocu kao da dopire iza lea. Momenat rei sada je rasponjenost izmeu ljubavi koja je mogla da zaivi kao istina u jednom ivotu i same istine ivota takvog kakav je ispao. Zato Adam okleva; kao lik koji se svom svojom pojavom preputa burama sna, uprkos tome to dozvoljava da ga stihijski tok bilo predsvesnog ili nesvesnog nosi gde god je to i kad potrebno, osetivi mo erotizacije i seksualizacije Betty i Rite, ne moe ni malo zameriti zbog stanja u kom je ljubav Diane pokuavala bezuspeno da se probije i pusti svoje korenje u svetu ivota, tj. ne nalazi ni najmanji razlog da tako neto osudi ili ugrozi.

36

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Opratanje od Adama

Sa druge strane, on je taj koji je spreman da ponovi (a ne da zataka) da odreeni uticaji koji okruuju i deluju u ivotu kao takvom nisu uvek deo njega, kao da i na neka od njih ne moe uopte da deluje, ili da je suvie kasno da ih promeni zbog prvih introjekcija. Adam je simbol svekolikog uticaja Drugih, ili svega to se ne moe sastaviti u slagalicu kad nezamislivo pee subjekta (objekat malo a, Lacan). Sebi je tako u strahu sa kojim se suoio na ranu, mada ne odmah, dao zavet da se slinim silama nee suprotstavljati, jer sve to ini samo je permeabilnost Diane da bude pomirena sa sobom, bez obzira to takva pomirenost kod nje moe da doe moda jedino na samrti, o emu svedoi i poslednji deo skripta za audiciju. Meutim, ova Adamova svest, zbog delova selfa koji jedino na ovaj nain mogu da prislukuju jedan drugog, transparentno se urezuje i do Betty dok sve to nemo, odjednom bez elje da se bilo kako umea i donese prevagu, posmatra udirui u njega samo pogledom koji ezne. Na taj nain, on zna ta mora da uini i da mu je vreme u snu skroz na izmaku, ali i da e njegov progon znaiti neslavan kraj za samog snevaa, pa tako ispada da izbora i vremena, da se ovim snom bilo ta bitno promeni za javu, uopte nije ni bilo, i da je san tu sa ifrom u sebi samo da dokumentuje ono to e se desiti u bliskoj budunosti (I hate you. I hate us both.). U tom tonu Adam najzad izgovara rei, u pozadini se uje: ... made my heart an open book... why havent..., i okree se prema Betty da pogleda u svoj nestanak (87 min.). A Betty pak, stisnuta u trenutku i gledajui na sat, mada deo vezivnog tkiva, i ne na nain ignoracije, rasputa zauvek vezu sa ivotom i udaljava od sebe ceo filmski milje, do kog joj je na poetku toliko bilo stalo, reima: I have to be somewhere... I promissed a friend... Im sorry, I must go., kao da je u panici i treim koracima shvatila, trgnuvi se, da mora da bude to dalje od onog to je maloas videla i osetila (jer joj ipak nije svejedno), i da je samo to vano, dok ostali ostaju u neverici. Mrak koji je grabljivo juri grebe je po leima dok god ne nestane iz kadra. Adam je umro, a nestaje i svaki motiv za glumaku profesiju Diane, to ostavlja samo auto-orgazminu ljubav da hara u jo jedva smislenoj nesvesti. Ova smrt najmeka je od svih drugih smrti vidljivih u snu. Sve ostalo je samo produenje (continuation of that move), i samo je gore. nazad Hermeneutika smrti u snu Kada je ve o smrti re, ona se u snu javlja na nekoliko mesta, respektivno: smrt svih u automobilskoj nesrei osim Rite (6 min.), mladia Dan -a u ekspres-restoranu (16 min.), nekoliko ljudi u zgradi (totalno nepoznatih, samo da se ne podudare sa Camillinom) pod nespretnom rukom realnog izvritelja (39 min.), pa Adamova, zatim ona ije se posledice zatiu u stanu #17 na Sierra Boniti (96 min.), odglumljena smrt pevaice Rebekah Del Rio 40 u pozoritu, i najzad nestanci najpre Betty a potom i Rite u 114 min. Od ovih, sve su vie vezane za predestinaciju smrti snevaa Diane Selwyn nego za naruenu Camillinu smrt, osim one iz 6 i 39 min., koje naginju ka vraanju vremena i izmeni afektivne odluke. Takoe, u poslednja dva nestanka na samom rubu sna, momenat predestiniranosti preklapa se sa delom arhitekture koji ima funkciju iskljuivo da zavri i prekine snevanje. Svaka od smrti moe se staviti u tri konteksta i to: u kontekst grae ili materijala za san, kontekst mehanizma, tj. naina na koji ona korespondira sa sopstvenim, ali i ostalim delovima u snu, i simboliki. Mada se na manifestnom sloju fantazma najvie pridaje znaaja onoj iz 96 min., najspecifinija i time najintrigantnija sa stanovita sva tri konteksta svakako ostaje situacija u ekspres-restoranu Winkies. ta znai sanjati smrt? S jedne strane, smrt kao takva tj. bilo ija, iz fenomenologije sveta ivota upuuje na nau sopstvenu smrt, tj. na ishod konanosti naeg tu-bivstvovanja kao takvog. Na drugoj, u smislu psihoanalize sna, smrt je uvek vezana za nekog konkretno, bilo da je naa ili tua, ali sa tom razlikom da ako je tua uopte ne mora uticati kao smrt ili kao strah od smrti na nas, ve nas ona ponekad ak i zadovoljava (Freud). Takve su npr. one iz 6 i 39 min, kada se javljaju tako da savreno idu na ruku idealizovanom selfu Betty, i tome da ona uopte dobije ansu da vodi priu. Meutim, iznenadna smrt mladia Dan a iza ekspres-restorana sve je samo ne to; smrt se tu ubedljivo javlja u obliku none more u sekvenci. Na koji nain? Prvo, i ovde postoji snevanje iz treeg lica, to sa sobom nosi svu osetljivost osobe koja nije u stanju da radi nita osim da prati i doivljava ono to se servira

Strukture nesvesnog i predsvesnog

37

Identifikacija 'Betty' i mladi iz restorana

pred nju. Drugo, ova epizoda sasvim je, po likovima i direktnoj vezi radnje koja se pominje, izolovana i autohtona u odnosu prema daljem toku sna, a s obzirom na to da se javlja pri poetku, dok se ni jedan od fantazama koji treba da omogui trajanje jo nije dovoljno razvio, tj. bez sredstava za odbrambenu strategiju, ona u trenutku svog istinskog horor karaktera deluje toliko snano, nalik jama za sve to hoe da krene u ruiasto, da u latentnom smislu sva ostala graa koja dolazi slui kako bi razvodnila ovo, oporavila se, i bila u stanju da pree preko istog kao da sekvenca nije ni sanjana. Zato se san vie nikad ni ne osvre na nju, naputajui je kao slepu ulicu. nazad Identifikacija 'Betty' i mladi iz restorana Ali, u razlogu zato to radi lei bit i vanost njenog postojanja. Korelacija sa realnou koju Lynch pravi kroz lik momka Dan a (Patrick Fischler 41 ) pronalazi se u 138 min. neposredno nakon to se posao naruenja zapeati davanjem novca, i ubica pokae na plavi klju: When its finished youll find this where I told you. Diane u tom trenutku primeuje Dan a koji stoji pored kase i okree glavu nakratko prema njoj, ozbiljno je gledajui. Slino tome, 2 min. ranije njen pogled fokusiran je na kelneriinu identifikaciju Betty na koulji, poto je ova odvratila na sebe panju sluajno lomei neko posue. O ovim likovima i njihovim ivotima Diane ne zna apsolutno nita, pa su u tom smislu prazni i nezanimljivi, i nita drugo ne postoji za nju to bi je vezalo za sebe osim trenutka koji vodi kada se na oboje, nasumino i bez konkretne volje da se to uini, obrati panja. Zato i jedan i drugi, a ba kao i kauboj u 135 min., ostaju sasvim u senci traumatine radnje koja se u tom asu vodi za Diane Selwyn, te zapravo pogled upuen njima diktira ona a ne ista svest aktera. Oba lika su u odnosu na traumu o kojoj pojma nemaju potpuno nevini, pa se kroz taj mehanizam opaanja njihove nevezanosti i distance za bol u koji ni ne znaju da gledaju kada gledaju u Diane, i prema tome ve-prohujale pomisli kako bi u tom momentu bilo lepo za nju da bude u njihovoj umesto u svojoj koi, njihovi motivi smetaju i putuju rojalnom klasom u nesvesno. Razlika meu njima, tj. trenucima u kojima se javljaju nije drastina na javi, ali je u snu zato vrtoglava; fiksacija na kelnericu deava se pre ukazivanja Diane fotografijom na osobu koju treba umoriti (This is the girl), to znai da dogaaj u restoranu tek odavde ima bilo kakav osnov da se javi kao zasebna i nova misao, i da ga Diane takvog reflektuje na sebe kao akt kada je uistinu izrazila da poruuje ubistvo. Ime kelnerice u referenci sa ovim pak eka jo uvek na raskrsnici puteva da li konano da se izae sa tim izrazom, tj. znakom (Lacan) ili ne, asocira zamisao vraanja vremena unazad, te je utoliko isto u snu sauvano i na prvu loptu izuzeto od psiho-neurotinog settinga, kada ga idealizovani i blistavi self uzima za sebe. Tako se Betty rodila i poimence, dok Rita u 55 min. na istoj kelnerici vidi identifikaciju Diane, tj. ime osobe koja se zbog tog prokletog dogaaja mora u snu zatei mrtva (96 min.). Meutim, poto ugleda Dan a scena izbora ve je poodmakla i za mnoge stvari uveliko je kasno; da se raskine dil, da se zaustavi ubica, za Camillin, i najzad, i za njen sopstveni ivot. Ovde trauma nosi sa sobom elemente u budunost, inei da momenat, koji je zapravo slepi acting-out da Diane nema nikakve nedoumice u vezi onoga to radi, kada zakai momka oslika u njemu sav uas koji obitava ispod samonabeene povri. Ovaj horor Dan (ne kao ime nego kao lik) sa sobom ceo prevlai u san, i ne samo to u njemu skroz poprima oblik pred-histerije koja ui u Diane, rezgolitivi je da se takva intenzivno susretne u ogledalu kroz snevanje iz treeg lica, ve prevlai i mesto ekspres-restorana (54 min.) koje snevau treba da bude konstantna napomena na ono to je sebi i drugima tu uradila, tj. na traumatian setting kao najveu pretnju za Betty. Dakle, totalno opozitno od mehanizma koji se prua prema kelnerici; zbog toga jedan odlazi u polje grae fantazma za nesvesno, a drugi od sebe pravi drmajuu ludnicu istine deavanja kako van tako i u snu, i to ak za svaki naredni deo koji tek treba da bude odsanjan. U tom smislu, da bi bio u kontroli, tj. u ulozi oznaitelja nad sveoptim stanjem traume koja ne razlikuje budno i ovo drugo stanje, Dan ova pojava u snu mora se odnositi prema istom tako da ukae na to da je svaki slatki fantazam koji sledi jedna obina varka, ali

38

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Komar u startu snevanja

istovremeno i da su svi elementi realnosti koji dolaze posle sna ve ukorporirani, zbog karaktera traume, u njemu, a zatim odmah da se prekine i pusti da tok sna sam prikae da je bio u pravu. On je zvrka, i ekvidistantan je u odnosu na pitanja ta je zbilja (ili san) i koliko je gde ima, i na taj nain ravnoduan, tj. imun na svako nastojanje svesti, poto predstavlja bolest samu skeniranu iz onoga ko sanja. I tu pomoi nema; svako drugo suoavanje Diane sa nekim pojedinanim motivom, bilo ubistvom, ljubavlju prema Camilli, ili neim treim konkretnim, izgleda kao sprdnja prema onome zbog ega se Dan nalazi u snu. Ta ekvidistanca, ili brutalno izbalansirano prisustvo, kada se nesvesno i predsvesno poigraju, rezultuje sadrajem da u snu snevaa tree lice govori nekome o komaru koji je sanjao, uviajui odmah zatim da isti traje i u realnosti (trauma), i da ga nita ne moe spreiti da se u takvoj na poguban nain po to lice i dovri. nazad Komar u startu snevanja Razgovor se vodi u diskursu analitiara (Lacan), tako da se Dan stavlja u poziciju analiziranog, to dolazi od bespomonosti trenutka u kom ga Diane u stvarnom ivotu opaa, i od nezajaljive unutranje potrebe da se preko nekog nemogueg transfera izrui, i izvrne mu na videlo svu traumu koju se inae trudi da ne pokae. Ometena na kratko, ona tamo samo bezveze kae: Whats it open? (137 min.). Ako je dijalog u uoptenoj formi terapije, on bi sve u svemu trebalo da ima terapeutiko svojstvo na snevaa, to do odreenog stupnja i funkcionie. Meutim, prve rei ve su upuene osvrtu na lokaciju (12 min.) kojom se referira na liniju iz zbilje: I just wanted to come here. To Winkies? This Winkies. Ovo mesto, time, odnosi se na isto ono u kom je ubistvo narueno, ali i na ono u kom Betty i Rita odlaze na kafu (54 min.) i raspituju se o nesrei na Mulholland drive u. Dalje sledi pitanje: Okay. Why this Winkies?, tj. trai se preciziranje dogaaja u lociranom prostoru, kad Dan pomalo okleva: It's kind of embarrassing but... Osea se glupo to je sanjao ekspres-restoran, to treba da bude ironija na to da se ikakav bitan dogaaj naime mogao desiti na ovakvom mestu (istovremeno duboko osramoen zbog istine)... Go ahead. I had a dream about this place. Oh boy. You see what I mean... Za sada sve deluje lucidno, ali je onda pitanje emu strogi diskurs sagovornika koji se ponaa kao da je plaen da se sretne sa Dan om i da saslua ta ovaj ima da mu kae, koliko god to moda glupo bilo? Nazire se da stvari ipak nisu ba iste; neto neobino sanjano je na naizgled sasvim obinom i trivijalnom mestu. Okay, so you had a dream about this place. Tell me. Naracija poinje, Dan u poetku gleda uplaeno, njegove ekspresije na licu i oima prate njegovo oseanje kako sadraj odmie, a ula snevaa sasvim su napregnuta. Well ... it's the second one I've had, but they were both the same... Ispostavilo se da je nagovetaj taan, san je sanjan vie puta, a takav je najee nona mora usled nereene i buktee fiksacije. Uz to, vrag je odneo alu, jer injenica da se neije sanjanje pregnantno stavlja u prvi plan radnje koja je i sama san, tera Diane u autorefleksiju i vraa joj svu bolest od koje je mislila da moe da pobegne. Meutim, ovde je ista supstrat za Dan -ovu priu pa je Diane nadalje prikljetena da podri njegovo imaginarno ispovedanje. ...They start out that I'm in here but it's not day or night. It's kinda half night, you know... but it looks just like this except for the light. Upotrebljena metonimija izraza dan-no u smislu java-san odraava ve pomenutu ekvidistantnost situacije koja je uvuena preko osobe na margini radnje, ne razlikujui stanja svesti Diane, ve samo se centrirajui na njenu traumu koja vai bilo danju, bilo nou. And I'm scared like I can't tell ya. Sada je jasno da strah o kom Dan govori, tj. onaj na koji Diane potajno u zbilji eli da mu sugerie, nije u sutini njegov, nego se potpuno podudara sa njenim, a da sve njegove ekspresije prate u transferu zapravo njena oseanja, te je sve, da bi isto bilo mogue, i spoetka uronjeno u diskurs analitiara. Zato je Dan samo medium kroz koji govorom i uzbuenjem vriti Diane, opisujui reljef svoje strane traumatologije. nazad

Strukture nesvesnog i predsvesnog

39

Bez stasale odbrane ruiastog

Bez stasale odbrane ruiastog Znai, i komar se pravi po principu ispunjenja elje (Freud). U poreenju sa scenom izmeu Adama i kauboja, ovo to se ovde deava je totalno nekompatibilno; tamo se razgovara, ili bolje rei, pregovara sa snevaem koji je iza sebe ve izgradio fantazam preko vremena snevanja, ili pozornicu koja moe da upije i prilagodi se na potrese, pa se insistiranje na reima this is the girl zapravo svodi samo na nastojanje da sneva uputi razuman i realan pogled prema prirodi tog fantazma ljubavi kakav je katektirao. Ovde, pak jo uvek nema nikakve grae; ak i poto su pokrenute, one su jo uvek svee i kao mladunci ne mogu nita da upiju i u zatiti isposrede. San je na samom poetku, i zbog toga trauma bljuje na sve strane, i to ne napadajui nekog/Diane, jer se subjekat-objekat odnos realizuje tek trajanjem, tj. u fabulizaciji, ve tako to Diane bljuje! Sama hodajui sa vatrom 42 . Ovo je ekvivalentno opisu koji daje ena sa kladom (Catherine Coulson 43 ) u 69 min. filma Fire Walk With Me, kada stavi ruku na elo Laure Palmer i kae: When this kind of fire starts... it is very hard to put out. The tender boughs of innocence burn first. And the wind rises... and then... all goodness is in jeopardy. U tom smislu, mnogo kasnije Betty iznalazi naina da nadvlada rezidualni motiv lokacije ekspres-restorana, koji se opet pojavljuje u 53 min. tako to kadar sa natpisa na staklu enterance klizi istim u odsjaj dveju enskih figura do telefonske govornice, pored kojih je prolazio Dan u 15 min., kad iste elemente i on takoe zumira, kao da je u svom snu to isto inio. Uas kroz koji ovaj prolazi, lepei isti na govornicu i natpis, Betty, igrajui u avanturi, zamenjuje intrigantnom idejom da pozove policiju i da ivom znatieljom iskopa da li je bilo nesree na Mulholland dr., i ta se to tamo tano desilo. Ona zatim veselo, i bez trunke straha, predlae da u istom restoranu njih dve popiju kafu i provere da li o nesrei stoji neto u novinama. Tamo se opet probija, ali ovog puta ne preko Dan ovog komara, ve direktno, scena naruenja ubistva iz realnosti, i to ba momenat identifikacije na kelneriinoj koulji, na osnovu kog je Betty dobila ime. Simetrija suprotnosti koju predsvesno vraa snevau zbog ove trampe sa imenom onda se opet profilie u iskoritavanje za fantazam, kada ga Rita prisvaja: I remember something... What is it? Diane Selwyn. Maybe thats my name! Sve ovo veoma je daleko od stadijuma nepripremljenosti u manjku arhitekture dok Dan govori o nonoj mori. nazad Analizirani i analitiar u transferu i kontratransferu Pria se nastavlja: Of all people you're standing right over there by that counter. Postaje vrlo zanimljivo; Dan se izdvaja iz sebe i referira na mesto gde ga je Diane ugledala u zbilji (138 min.), ali u njegovom snu tu stoji upravo onaj koji bi trebalo navodno da vlada diskursom analitiara, tj. osoba na koju je do sada mogao da se osloni kada je u pitanju transfer traume u formi ispovedanja. You're in both dreams and you're scared. Saznavi da je umean, slualac poinje ozbiljno da se zanima za ono to dolazi. Reenica: I get even more frightened when I see how afraid you are..., svedoi o Diane inoj aprehenziji odnosa analitiar-analizirani, tj. o njenoj stalnoj tenji da se nae u ovom spoju transfera prema odreenom sigurnosnom objektu, terapeutu, kojeg u realnosti verovatno nikada nije imala. No, u snu takav oslonac nestaje, tj. on je tu ali biva demoliran po profesiji, u postupku koji je za nju uoljiv. A poto je diskurs analitiara u stvarnosti Diane nesvesno konkretizovan u pogledu prema sluajnom momku, isti momak u svom snu prebacuje to na neko tree imaginarno lice koje nikakve veze nema sa Diane, i u takvom uoava da se strah koji osea oitava i na licu osobe koja po pravilu ne bi trebalo da se plai onoga ega i on, i koja je sve do tada uspevala da istraje u nedodirljivoj i kontrolisanoj ulozi analitiara. Drugim reima, strah koji me ispunjava u ekspres-restoranu probija granice mog unutranjeg sveta. Njega vidi svako, a ponajbolje potpuni stranac, u ovom sluaju Dan. To to se strah vidi na sveopti nain, to postaje transparentan za svakoga, i to njim konano svako drhti, a po prvi put ne samo Diane, ujedno predstavlja i komar i ispunjenje elje, i to zamagljuje svetlo u ambijentu i ini da ne bude ni dan ni no, jer ono iz ega se, postaje ujedno i ono ta se die. Cela zapremina restorana zauzeta je traumom.

40

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Uasno lice na rubu traume

nazad Uasno lice na rubu traume ... And then I realize what it is - there's a man... in back of this place. He's the one whos doing it. I can see him through the wall. I can see his face... Dan ne skree pogled sa lica sagovornika kao da sve to govori, sve to je sanjao ima opet pred sobom, i iznova se uasava svega; njegove oi sporadino propadaju u horor. U ovom delu istiu se dva stava: jedan koji govori o iznenadnoj mogunosti da se shvati, ili vidi neto to se inae nije moglo, i drugi koji se odnosi na tajanstvenu pojavu iza restorana. Najpre, ako se tek odavde uoava znaenje celokupne radnje u zatvorenoj zapremini, onda je sve to je do sada reeno, a u centru toga je sveopti strah, bilo samo posledica, tj. afekat neega treeg. Ono je bilo drhtanje, a ovo je strah koji svoju artikulaciju nalazi u pribojavanju-za-neim, ili za onim to sledi. Neto uasno treba da se desi, uasno samom injenicom da se to to treba da se vidi, inae ne moe videti nigde osim u snu. Istovremeno, ono inpregnira pogled zakrvavljen iekivanjem snevaa. Nastaje prava ludnica; odjednom, putuje se van prostorija traume, pravo kroz zid, jer to to je klju za traumu, i u tom smislu izvan traume, mora biti i negde izvan restorana, iza ambijenta u kome nema ni dana ni noi. ta god da je ono to je video Dan, znai neto do ega on kao iv i budan ne moe da dopre, to kao da mu je zavetom ivota zabranjeno da zna. Meutim, u mori on vidi lice te pojave, shvata da je ono odgovorno za sve to se deava, a u trenutku dok to ini, njegovo stanje kulminira u prestravljenosti, i on se budi iz komara. Svestan prirode zabranjenog, i injenice da je ona ljudski nemogua da se vidi a da se ostane u ivotu, Dan dodaje zanemelom sagovorniku: I hope that I never see that face ever outside of a dream. Odmah je jasno da pojava iza ekspres-restorana stoji u istom odnosu kao i Lacan ov objekat malo a (neulanani oznaitelj), ili neizmerna dubina nesvesnog u oveku (Freud). Takva je po sutini neuporediva prema bilo emu to su njena ospoljavanja u prostoriji za ruavanje; ona radi sve to. Svi njeni proizvodi na taj nain su samo psihopatologija svakodnevnog ivota, ali su i garantovano bez konzervansa. Pored momenta u 16 min., spodoba se u sadraju vremena gledanja pojavljuje u 138 min. u sceni odmah posle stvarnog naruenja ubistva, i jo jednom nakratko (samo lice) u 141 min. izmeu Diane inog samoubistva sa jedne, i silueta pozorine zavese, svetla grada, i razdragane bliskosti devojaka sa druge strane. Alegorinost koja ga se doima (138 min.) smeta ga u sliku beskunika ili prosjaka ogrevajui se u prostoru sa tri strane okruenog zidovima. On je uliar na ijem se telu, a naroito licu, taloi kompletan velegrad, u sivilu koje ostaje za drugima, u smeu, prljavtini, u svemu to metaforiki ljudi Hollywood a (ili samo ljudi) izluuju iz sebe, na ta se ni ne osvru, a to ih na kraju sve savlauje i okonava. U tom svojstvu, figura beskunika i prosjaka odgovara navici i rutini okretanja-glave-od ili ignoracije kada se proe pored, tj. zatakivanja predsvesnog sadraja koji svakog asa izlazi iz nas i povraa mehanizmima nesvesti, ba nalik fleka od telesnih tenosti na aravu nakon spavanja koja se skriva od roditelja, tj. super-ega (The Grandmother 44 ). Odatle njegova mo da sa distance povlai konce deavanja u budnom stanju, a snom da se vidi da to obavlja. Meutim, sanjati da u zbilji postoji neto vie od onog to oko inae grabi, sastavni je deo u irem smislu svakog sna, i samo po sebi nije nita udno ili pak neobino. Zato i nije toliko u sreditu panje celovita pojava tela iza restorana, ve, reklo bi se, njen donekle ui pojam ili sam epicentar lice; zbog toga, ali i zbog sleda scena po kom dolazi izluivanje i samoubistvo, spodoba u 138 min. ne izgleda ni upola puna jeze kao to deluje neposredno pre no to se Dan srui i zauvek izgubi dah (16 min.). Momak to za stolom i naglaava, kada opisujui da vidi nekog oveka istrajava i da mu vidi lice, tek nakon ega se uasava i dobija svoje odgovore. I hope that I never see that face... nazad

Strukture nesvesnog i predsvesnog

41

Java ili opet san?

Java ili opet san? Ono to to lice znai za Dan a, topi se u punini smisla koji takvo dobija za Diane, ali takoe i u onom to tek treba dalje da se dogodi u epizodi. Tu postoji mali problem: ako je ovo dovde bilo strano, kako onda da se nazove ono to e sada poeti da se deava, uz fakat da se to ini unutar sna Diane Selwyn? Razgovor se posle iskaza o snu nastavlja: So, you came to see if he's out there? To get rid of this god-awful feeling. Right then. Sada nastupa prava stvar ovog dela; kako njegov sagovornik ustaje da plati za doruak, Dan se okree i shvata da komar koji je sanjao i koji je prepriavao do maloas, nanovo kree da se izvrava, sa velikom razlikom to je to ovoga puta u takozvanoj realnosti. Njegov izraz na licu je neopisiv, on ne moe da veruje ta se u tom asu dogodilo, i kako je to mogao sebi da namesti. Do maloas je u poreenju sa ovim sve bilo u redu, ta je sad?! Oseaj koji preovlauje jeste svaka nemo da se skrene sa staze kojom ova stvar ide (predestinacija), a zna se do kog ishoda ima tendenciju to da ini. Dan shvata da ovo ne sme da ide do kraja, jer ta poruka stoji zabeleena i u komaru, ali je na ivici da se uzda da sve samo lii na ono, da je ipak budan i da su dogaaji u budnom stanju kao takvi nemogui. No, on moda jeste budan, ali Diane? To to ga navodi da se naovoliko strese dolazi od slike sagovornika pored kase koja je identina ili preslikana onoj iz komara. Istovremeno, to slikanje elemenat je iz Diane ine zbilje pre nego to je zapitala ta otkljuava plavi klju (138 min.). A kako ovaj imid Dan u znai uvod u konkretizaciju onog to predstavlja lice pojave iza ekspres-restorana, za Diane e to biti ba odgovor na sve do sada suludo i blesavo pitanje koje je postavila opazivi Dan a na istom mestu ( whats it open?). Tako, ono to je smehom tamo propraeno od strane Camillinog ubice, za snevaa ovde postaje smrtna ozbiljnost prepuna histerije, a tom istom Dan koraa izlazei iz prostorije i nosei traumu za sobom da proveri da li ima neeg iza famoznog zida (15 min.). Dalje, njegov sagovornik upuuje ga na to da on treba da vodi, to Dan u jo vie oteava situaciju, jer to treba da znai, kako za njega tako i za Diane, da su iskljuivo oni ti koji su doveli sebe u poziciju da proivljavaju to to u tom trenutku proivljavaju, i da to ega se sada plae niko drugi ne moe da razume. Usled toga analitiar deluje zbunjeno i nita ne kapira. Dan upuuje strahovite poglede prema govornici, onda prema natpisu za ulaz, odnosei se zagonetno prema onome na emu Betty tek treba da izvri eksproprijaciju; njega satire i izobliuje sve ono na ta devojke ni ne obraaju panju. Silazi stepenicama, disanje postaje problematino, i sada je ve sasvim blizu ivici zida da pogleda iza. Jo jednom, trauma je na istom rastojanju i od sna i od jave, a ovo je vrlo vano poto je, sa take gledita mehanizma i rada sna, upravo ona uzrok zato se Dan ov komar produava i razliva u njegovu navodnu zbilju. U sadraju vremena gledanja to deluje kao da se san nije ni prekinuo, to je jedan nain kako da se posmatra stvar. Kada je re o velikom platnu Diane inog snevanja, sa ovim se slae i injenica da scene u kojima se beskunik pojavljuje u 138. i 141 min. ne pripadaju vie delu filma koji sam oznaio da je apsolutno snovienje (ba kao ni poslednja scena filma sa enom na balkonu u klubu Silencio), pa se moe pitati ta on trai izvan kada je isti ist plod burne kreativnosti dok se spavalo? Da li to znai da taj lik postoji i na javi? Ne. Ipak, onako kako se to deava Dan u u epizodi od nekoliko minuta, biva i sa Diane om a tie se kompletnog njenog ivota; oni umiru oboje: on na poetku njenog sna, ona na kraju filma, ne zadugo nakon buenja, a i jednog i drugog metaforino ubijaju inioci iz sna koji su sanjali. Meutim, to ne znai da je san taj koji ubija, tj. da snovienje povlai oroz, nego pre to da se sanjati takav san, kao to ga u malom sanja Dan, a zaista Diane u duini koja tek treba da se oformi, sanja samo onda kada je ishodite smrti snevaa ve neizbeno (neto slino moe se osetiti i u filmu Donnie Darko 45 Richarda Kelly a). Drugaije, san uopte ne bi ni bio takvog sadraja da nije ove stvari vezane za predestinaciju, a tip te sadrine stvara utisak da budue vreme, a to je jo ono malo vremena to je ostalo izmeu buenja i pucanja sebi u glavu, i nije pravo budue vreme, jer ne nosi u sebi nita novo, pa se zato ini da se san samo nastavlja. Za sadraj vremena filma on se i te kako prekinuo, ali je posle takvog kakav je sanjan prosto ve

42

Strukture nesvesnog i predsvesnog

ta otvara plavi klju iz restorana?

ispriano sve. Isto tako, zbog specifinosti sadraja koju je on sanjao, Dan je do kraja pratio ritam svoje sudbine, ne mogavi ni jedan korak da odstupi. A tim sadrajem opet diriguje samo trauma. nazad ta otvara plavi klju iz restorana? Iz ovoga sledi da je epizoda sa Dan om, koja se sanja u sklopu ireg sna ne samo klju za krajnji ishod snevaa, nego i mapa za sadraj kojim e se graditi itav san Diane. Tako strukture nesvesnog i predsvesnog u malom snu apuu o onim iz velikog; ukoliko je reeno da itavim komarom momka upravlja ovek iza restorana, a da takav predstavlja oznaitelja bez oznaenog, ili neizmernu dubinu nesvesnog, to isto nesvesno u Diane inom izgraenom snu najvie se ispoljava kroz fabulizaciju najpre Betty u uterusu, a kasnije erotizovanog kompleksa obeju devojaka. Stoga, za razvoj sna koji se sanja posle zavretka epizode sa Dan om, kakva je rezultovala iznenadnim padom tela zgrenog od straha (kao Josie Packard u seriji Twin Peaks) u naruje analitiara, koji pak nije primetio da se ita pojavilo iza zida, grozno lice ekvivalentno je ruiastom fantazmu, a takav je jedini jo preostao posle Adamove smrti. Ali, kako sad to da isti treba da povede Diane Selwyn u smrt, kad takav stoji u znaku najvee sree i najvedrijih oseanja devojaka u snu? Odgovor na ovo pitanje ve je delimino naet u poslednjem delu skripta, a realizovan istravanjem Betty iz kasting sale (87 min.). ta se tamo deavalo? Na kraju dijaloga izmeu aspekata, od kojih je jedan za suoavanje a drugi protiv onog koji se suoio, svest o njihovoj sutinskoj neodvojivosti sve se vie pojaava (I hate us both). U slici audicije/uvebavanja to je: ako Woody nastavi da navaljuje/Rita da se prisea stvarnosti, Betty e ga prijaviti policiji/da ostane bez igde ikoga i u snu; ako pak Betty upotrebi no/istraje na silu da sanja uprkos teini zbilje po svaku cenu odravajui libido ljubavi, nju e staviti u zatvor/tj. umree zbog duine staze ignorisanja. E, upravo je o ovom zadnjem re, jer e Betty taj no ipak da zarije (iz iste strasti koja se odluila i za smrt Camille), okrenue lea Adamu i industriji, i opredeliti se za svoju malu privatnu fabriku triler filma. Ona samo kae: I promissed a friend, kao da ta reenica treba sve da objasni. Dakle, to vie nadvladava i prelazi preko svake opasnosti i provokacije predsvesnog tokom trajanja sna, sve je jae stee smrt koja treba da se desi, a lice pojave iza restorana iz ina u in postaje sve uasnije, kao portret Dorijana Greja. Prema tome, smisao Dan ovog sna jeste mera ove istrajnosti koliko je Diane u svom nesvesnom spremna duboko da ide, i da od sebe izdvoji i poslednji deli bez obzira to zna da e joj se svaki okrenuti kao pitolj naslonjen na elo, jer on sanja ovu meru grozote ali na beskunikovom licu, nakupljenu navikom istog ponaanja kroz itav njen ivot. Ono ga uasava kada ga pogleda, i on umire na mestu, jer sve to je radio/la tokom svog ivotnog veka rastavlja oveka, njegove molekule, i rezultuje samo na kraju, kada vie nieg nema. nazad Vajanje kao jedini smisao Time se plavim kljuem koji ubica pokazuje u 137 min. otvara zapravo otisak na poligonu kretanja Diane inog patolokog selfa, makar od doba kada je nogom prvi put kroila u Hollywood, pa sve do stvari koja joj se deava u 140 min. sadraja vremena gledanja. Ono to radi u snu, nain na koji ga oblikuje i prolongira njegovo trajanje, sredstva kojima se slui i elje kakve ispoljava, to isto radi i u stvarnosti, dodue sa mnogo manje rezultata, ali u suludo istoj meri kojom istrajava. Tako npr. ona prema ovome konstantno ubeuje sebe da joj je mesto tu gde jeste, a za sve loe stvari koje to prate, da ba i nisu te prirode kakvim se zaista predstavljaju. U stvari, izigrava dostatnost i to sve do samog kraja, poto je to jedini nain da je drugi toleriu u svojoj blizini (a kako to ine vidi se u liku uline kurve koja u 45 min. uzima cigaretu iz unutranjeg depa ubice iz kojeg ovaj u restoranu vadi plavi klju pokazujui ga Diane i). Susretanje sa tim kako to izgleda posle nekoliko godina, i ta mu nahodi dalje, sanja Dan, tj. ono to Diane ne moe da dodirne, da pogleda sebi u lice kako bi videla u kom stanju se nalazi. Zbog toga je dubina ili jaina njenog nesvesnog fatalna i po javu i po san, bez obzira to u zadnjem gradi kule i gradove. Tu se sa dostatnou ide dokle

Strukture nesvesnog i predsvesnog

43

Uzbuenja na Sierra Boniti

god se moe, nakon ega se rui sve po propisu. Deviza glasi: i ovde u da zamurim na oigledno, prema licu pojave iza ekspres-restorana, prema svemu to je predsvesno, ii u do kraja u pretvaranju, jer je to ogledalo mene iz zbilje, ali u dok to radim da gledam da nestanem na lepi nain, kad ve to svakako moram. Zato epizoda sa Dan om traje tako kratko; ona e kao proroanstvo da se potvrdi na kraju, ali za san i za njegovu punu figuru to izgleda uopte nije poenta, nego lepota vajanja i, po Freud u, zadovoljstvo u injenici da se ono kao poslednja stvar u ivotu koji je zapeaen ipak moe initi. Lynch to razume, i u 141 min., tj pred sam kraj filma pravi scenu u kojoj e onomad strano lice beskunika da izgubi svaki trag uasa na sebi, pretapajui se u siluete, ni Diane, ni Camille, nego ba dveju plavua iz erotizovanog selfa, Betty i Rite (sa perikom), u neizmernoj srei ukazanoj preko sna, kao najuzvienijim snagama umiranja meu sijalicama noi. Na osnovu ovog, Diane opravdano ima elemenata da pree i preko svoje sopstvene smrti (96 min.) samo u svojstvu toga da se fabulizacija i ruiasti fantazam nastave dalje. Zapravo, svaka naredna radnja do svretka sna sada tee linearno, bez vie ijedne digresije, i paralelnih pria, to znai da se delovi koji preostaju odnose i intereaguju vie sa indukovanom graom iz sna kao samostasalom celinom, nego sa nelagodnim podsetnikom iz realnosti koji je do sada samo uznemiravao; Betty i Rita odlaze na Sierra Bonitu, po povratku provode no zajedno, a usred iste odlaze u pozorini klub Silencio. Sve ovo samo je zbog toga to je prema formi peanika na koji ceo ovaj set lii, snevanje dospelo na mesto levka, gde sve eka da se ulije u buenje, a brzina oticanja peska dostie svoju najveu vrednost. Ve je sve hermetizovano, a ture rei iz sobe Mr. Roque a u 35 min. tek sada poinju da se obistinjuju: I know they said... Then? Then... that means we should ... Yes? Shut everything down ... Is that something that...do you want us to shut everything down? ... Then we'll shut everything down., kao da se unapred znalo ta e ispasti. Takoe, iz perspektive aktera u fantazmu, erotini kompleks ispunjenih elja reio je, a da naravno drugaije nije ni mogao, da ponese sve na svoju grbau, tj. da samo i iskljuivo on bude na udaru svih monsuna koji jo do kraja treba da se srue. Iz ove interakcije izmeu bremena i onog to po njemu udara, tj. postepene dezintegracije selfa kap po kap, raaju se estice vajanja po celoj duini sna. nazad Uzbuenja na Sierra Boniti Jo u vonji taksijem (88 min.) Rita iz nepoznatih razloga skree panju na sumnjive likove koji sede u kolima parkirani u blizini stana Diane Selwyn. Betty je pita: What is it? What do you see?! Those men in front, in the car. Do you know them?! No... but... Keep going. Go around to the back. Prema motivima iz fabule, koji su svi u slubi zatite od zloina, a posle od gubitka ljubavi, ovi ljudi igraju ulogu nekog ko je sa strane pronaenog novca i izbegle likvidacije u potrazi za Ritom, i time rasparavanjem sjedinjenog ega, tj. upravo loe momke po san. U stvari, to je prekrivena misao na dva detektiva koji su Diane ve jednom traili, to znai da motre na nju i njeno kretanje iz kue kao potencijalnog osumnjienog. O fakticitetu iz jave da su isti tu u sutini da tite nekog (tj. zakon), svedoi sekvenca kada devojke primete (90 min.) da su samo pratnja i obezbeenje izvesnoj eni koja se pojavljuje, nakon ega se smiruju. No, ve se ovde vidi koliko je self kod dveju linosti srastao, jer strah prelazi sa jedne na drugu i tako ostaje podeljeno ublaen, kada Betty kae: Now, you've got me scared. Isti se zadrava u obliku uzbuenja (See, I told you there was nothing to be afraid of!) i postaje neizuzimljiva komponenta do kraja grae u snu, dok njih dve paralelno koraaju u napetost koja raste. Poev od kucanja na vrata stana #12, pa do umesnog ulaska kroz prozor u apartman Diane Selwyn, Betty gotovo uivajui preuzima inicijativu u Ritino ime svaki put kada bi ova okolisala povlaenjem, i u tome se iskupljuje za beg od i okretanje lea vetakoj filmskoj maineriji, to je onomad bila uinila. Takvo joj vie zapravo nije ni potrebno, poto sada ima sve; s jedne strane, sigurnost u uzvraenu ljubav po narcistikoj bazi preko Rite, a na drugoj oseaj da joj je ivot postao veliko platno ostvarujueg sna na kojem aktivno upravlja svojim odlukama, za razliku od Diane ije telo zbog toga slobodno moe da istrune u #17.

44

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Ima li koga kod kue?

Iz #12 izlazi osoba koja ne prepoznaje ni Ritu, ni Betty (koju ipak igra ista glumica kao i Diane), i obavetava ih da su njih dve menjale stanove. U vezi toga ona kae: ... I'll go with you. She's still got some of my stuff. To je realno tano jer se Diane iz sna budi navodno zbog kucanja iste osobe koja je dola da pokupi ostatak svojih stvari (118 min.). Lynch hronoloki ispreturanim scenama u delu stvarnosti, kada pothranjuje itavu psiholoku osnovu sanjanog sna, unosi kompas pomou jedne od tih stvari, pepeljare u obliku klavira na Diane inom stolu, i njom odreuje redosled radnji koje su se desile pre, a koje posle snevanja. Devojkama zatim ona, mislei na Diane, dodaje: ... But she hasn't been around for a few days., a kada joj Diane otvori, prvo to kae je: Where have you been? Kako se realno ovde snano preplie, i biva kao vetrom noeno a zatim razlomljeno o neto tvrdo da bi se isitnilo i promenilo smisao, ono sa sobom vue ak i detalj da se u vremenu dok Diane nikog ne uje u stvari sanja san koji se dogaa pred njima, bez obzira to se ista zaista samo krije od ljudi za koje strahuje da je trae. nazad Ima li koga kod kue? Meutim, tek toliko da se zna iji je san u pitanju, susetkinji zazvoni telefon (92 min.) ba u trenutku kada hoe da poe, i tako prinuena da se javi i da kasni za njima, tj. bude na razliitoj nozi u svakom pogledu, ostavlja njihovu erotinu kombinaciju netaknutom, koja je time poruila da nijedan trei ne dolazi u obzir. U istom maniru, Betty u ulozi regulatora (96 min.) kao pripremljena uutkuje Ritu kada ugleda Diane ino uveliko mrtvo i proburaeno lice, u isto vreme ne odgovarajui na kucanje susedkinje koja je ispred, i inei je da pomisli kako u kui #17 i dalje nema nikog. Tim gestom ujedno ona prati i prirodu stvari da susret sa Diane Selwyn, pa makar takva smrdela i raspadala se na krevetu, odri kao krajnje intiman ritual okupljanja i objedinjavanja aspekata jedne te iste zbiljske linosti, u prostoriji neizdrivoj za disanje, ali u kojoj fakt povezanosti selfa ipak zahteva da se neko vreme (dok se susetkinja ne udalji) boravi u njoj. Takoe, ovde se momenat kucanja ili udaranja po vratima javlja trei put zaredom u punoj duini, tj. sve dok se sa tim ne prestane; najpre Betty kuca na stan #12, zatim na #17, i najzad susetkinja na ista vrata iza kojih su unutra radoznale devojke. Sudei po tome da se slinim kucanjem budi Diane Selwyn (117 min.), a da gledalac filma uskoro saznaje da je ista vie puta bila traena u meuvremenu, ovde se takvo kroz medijum zvuka, ili anticipiranjem situacije u kojoj bi neko dolazio dok ona spava, podsvesno probija u san. Zanimljivo je i to to se ovo kucanje, mada se u tom asu zaista deava, evocira i u trenucima pre samoubistva (140 min.), u istom apartmanu #17, spajajui simbolino san i javu preko odlike ekvidistantnosti sveopte traume, i unazad vezujui sve u predestiniran smisao. Zato nije ni udo to se ispod tih vrata pojavljuju i provlae maleni ljudi iz fantazma, i to u finalnom momentu vie nita ne moe da se razlui jedno od drugog (dobro i loe); oni koji su bili najljupkiji tamo, ovde su straila snovienja. Sve to nekako ve zna Betty, a putem nje i sneva; njeno ponaanje u najteim scenama na Sierra Boniti deluje staloenije i racionalnije od Ritinog, ona prvo sve zakuva (po modelu tipinog protagoniste u Hollywood skim blockbuster ima), a onda, nalik da vidi ta je oekuje, rukovodi situacijom putajui ovu da je malo bez anestezije doivi (gura je i dri ukoeno neko vreme kako bi ova nastavila da gleda u mrtvo lice, u stilu: dobro zapamti ta e mi uraditi...), da bi potom uletela u svojstvu zatite. To ba i ne ide u prilog srastanju ega, ali tako mora, poto je Betty prinuena da izrazi revolt to je samo druga strana medalje Diane Selwyn, osobe koja zbog traume koju nosi mora da umre, i koja je nadomak ostatka svog tela u stvari znaajno iritira. Na taj nain je libidonozni kompleks u snu svedok zapisane budunosti, a cela scena sa leom stoji u znaku predestinacije oitije no ikad. nazad 12 (16) 17 Asocijacije za istu mogu se demonstrirati i u numerologiji koja je ovde takoe izraenija nego na drugim mestima. Prvo, Diane se seli iz apartmana #12 u #17: Diane? Number 17. But it said #12. I switched apartments with her. She's in #17. Its down at the end of the

Strukture nesvesnog i predsvesnog

45

12 (16) 17

left. Ako je to stvarna injenica iz njenog ivota, a jeste, kako to onda devojke ne znaju, pa su prinuene najpre da zakucaju na pogrena vrata i susretnu se sa marginalnom osobom? Poto su oba broja vezana za snevaa, koji je realno stanovao u svakom od mesta ali u razliitom vremenskom razdoblju, (Come on, Diane. Its been three weeks..., 118 min.) neka se uzme da #12 predstavlja vreme svetlije i sa vie optimizma, tj. momenat blizak Diane inom kakvom-takvom slaganju sa Camillom, a #17 mesto njene dananjice, to i jeste, odn. trenutne mentalne neravnotee i svih dogaaja koji kumuliu u takvo stanje, a naroito onih na Mulholland dr. Tada se u predsvesnom prati tranzicija na lestvici ova dva pola; od jednog, koji ini 12 i brojevi u okolini, do drugog, 17 i njegove najblie okoline, simbolizujui du ljubavi koja prerasta u smrt onoga koji je voleo. No, broj koji postavlja sam san, i koji nema svoje poreklo u zbilji kao 12 i 17, nego je naizgled nasumino indukovan fabulizacijama, premda referentan prema lestvici, jeste najee 16. A gde se sve takav javlja? Soba hotela Park (58 min.) u kojoj Adam Kesher pronalazi utoite, a u stvari onemoali deo Diane inog selfa zagrljaj pomilovanja i novu ansu da se ispravi, nakon izbacivanja iz kue nosi #16. U 82 min. prilikom kastinga ide numera od Connie Stevens pod nazivom Sixteen Reasons koja vai za poruku umiljavanja Adamu i kao opti karakter omnipotentne erotizacije u snu. Najzad, kompleks stanova iz koje buja ljubav izmeu Betty i Rite ima adresu 1612 Havenhurst (19 min.). Po sceni surove realnosti razlika meu brojevima 12 i 17 na pozitivnoj pravoj prirodnih brojeva i nije tako velika; fakt da se oni nalaze u okviru iste dekade slae se sa tezom da je re o jednom istom nosiocu, Diane Selwyn, a da je stanje projektivne zaljubljenosti i fascinacija prema Camilli uvod u izluivanje sopstva, tj. histeriju pred smrt. Naruivanje ubistva i krivica za istim poiva negde izmeu ovih krajnjih taaka dui, pa se moe rei da je, zbog naina na koji uopte nije ni tematizovana, izgubljena u streli prenosa kojim se san bavi u okruju Sierra Bonite. U izvesnom smislu, taj zloin za kompletnu strukturu, ne samo nesvesnog, koje nije htelo da uje ni za kakvu prljavtinu, ve i za predsvesno, tj. ono koje navraa iz potiskujue jave, i koje se do sada u navratima uporno trudilo da nabaci taj motiv (kauboj), vie nije toliko bitan. Kako to? Pa, on prosto kao takav ne moe ni da prismrdi pored erotizma koji je pokazao koliko je moan, izbacivi dalje sve to je bilo vezano za Adama, to znai da, ako je ostalo ita to moe biti povezano sa zloinom, ono mora da nae novu formu, novi put, i to samo u sklopu aktivnog libidonoznog projekta, poto je takav jo jedini u ivotu, i reprezentuje unutranje carstvo 46 svega to e se do kraja sna deavati. A ta bi to moglo biti? Isto ono to je drugo ime za kompletnu erotinost u snu, a to je: ljubav kojom Betty voli (broj 16), ili ljubav kakvu je Diane oduvek elela da daje i dobija nazad. Ljubav je ovde in subjekta, a zloin koji je ova poinila dolazi iz strasti tog subjekta, tj. iz iste linosti o ijem se kapacitetu ljubavne fantazme sneva, pa se tako, da bi se zadrali u nekakvoj lebdeoj kogniciji, tragovi zloina mogu izjednaiti samo sa strau ili silinom kojom se voli, tj. kojom se ne doputa da se odnos Betty i Rite na bilo koji nain uremeti. Ako im se neto bude desilo, njima to mora da se desi zajedno, i zato se od momenta izlaska iz kasting studija njih dve ne razdvajaju, jer bi u protivnom sve odmah puklo kao balon, a nijedna druga radnja osim njihovih ni ne postoji. One su sve to jo jeste. nazad Ja, ti i na le Meutim, postoji cena koju je novoformirani ego platio kako bi poistio stav da je poinio nasilje, tj. da bi u istom volumenu ljubavnog vandalizma odagnao realnu agresiju nad Camillom; to je da bude lino svestan svoje neodagnjive smrti, u svakoj sledeoj stopi fantazma. Odatle potie uzajamna bliskost brojeva 16 i 17, i zbog toga se mora tematski sanjati sopstveni le, tj. da se isti lokalizuje u fabuli. Ali time to nije samo mesto uasavanja, nego i trenutak u kom treba da se napravi odnos prema sopstvenoj sudbini, a takav je tamo i izraen - sanjaj san dok god postoji poslednji traak ivota u tebi, i ne mari za ono to mora da ti se desi. Prema tome, smrt je samo polovino strana, i san se ne prekida tu, mada se obino iz komara budimo kada nam se ovako neto desi da vidimo; le se ostavlja tamo gde jeste, bez dalje napomene na isti u komunikaciji meu devojkama, a u svest se uzima predestinacija i ostaje zalepljena ba kao vatra na elu Laure Palmer (Sheryl Lee 47 ) iz Twin

46

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Videe me jo jednom, videe me jo dva puta

Peaks -a. Takoe, Rita (12) je ta koju smrt Diane (17) najvie pogaa, tj. ona na telo koje lei i trune reaguje najburnije, kako u Betty noj avanturi (16) to vie ima veze sa devojkom u nevolji, nego sa slikom i prilikom osobe koja sanja. Istovremeno, ona u svom na vreme priguenom vrisku od strane alter-ega (da to niko izvan ne uje) simbolizuje osobinu ljubavnog odnosa sa Camillom, a ne njenog ubistva, tj. to da je i takva ve u mnogome trulila npr. izmeu njih dve u sceni na kauu (122 min.). Na taj nain se u sobi budueg samoubistva susreu svaka od numerologija, i svako lice, ili uloga, nema drugog izbora nego da bude tu ono to jeste. U poetku, ljubavno gnezdo (You know, everybody in this building's pretty much okay with me or they wouldn't be here., 22 min.) ne zna za predestiniranost dok Coco ne donese skript i Louise Bonner ne uznemiri Betty preteom apstrakcijom (64 min.), pa 1612 Havenhurst oznaava tek roviti spoj ove instance, ali ipak njenu prisutnost. Adamova hotelska soba #16 je njegovo stalno rezervno prebivalite, ali kada bude ispao iz cele prie pod strau erotizma, i usled 16 razloga selfa koji ga odstranjuje, ni to to je bilo rezervno nee mu pomoi, to znai da motiv koji je noen potpuno prelazi u vlasnitvo, tj. u svest aspekta koji ga je nadvladao. U stanu #17 (koji je trebalo da prevazie granice fantazma, i time samog snevanja, 17>16) maske na kratko spadaju, ali sneva nastavlja da se do kraja organskog iz Diane Selwyn ipak divi svom imaginarnom, ili da kopira slepu opsesiju istrajavanja iz jave zabeleenu jo u Dan -ovoj nonoj mori (13 min.). nazad

Videe me jo jednom, videe me jo dva puta

Iz ovog dogaaja, predsvesno najvie gubi jer je prinueno da se transformie tako da unutar erotizma napadne isti, i sada trai nain kako to da uini. Susret sa leom snevaa kao da je jo vie zbliio devojke, slino nalik to opasna intriga zbliava Jeffrey (Kyle MacLachlan 48 ) i Sandy (Laura Dern 49 ) u filmu Blue Velvet 50 ; premda je ideja da je u snu ve sve predestinirano poznata od ranije, o strasti avanture erosa i radoznalosti koja ga boji govori i to da je u apartman #17 neophodno ui na silu (kao to je neophodno u 2 sata iza ponoi ustati iz kreveta i otii u klub Silencio, 103 min.), kroz prozor koji koincidencijom nije zakljuan, tako to Rita pomae Betty da se popne na lopovsku. Ovaj infantilno dovuen, ali zanimljiv gest stoji u kontrastu prema onom emu se ide, tj. ta e se unutra otkriti, a entuzijazam kojim se to vodi uveliko smanjuje bol i alost za sobom. Dalje, odea i poloaj koji se raspoznaju na leu odgovaraju onim koje ima Diane dok spava, a ne sasvim onim nakon to izvri samoubistvo, to se vidi onog trenutka kada je lik kauboja budi (116 min.); bez obzira to se u sutini odnose na isti entitet, u kontekstu sna i ciljeva koji se trajanjem u njemu grade, vreme smrti snevaa i Diane Selwyn uopte ne padaju u istu taku. Motiv predestiniranosti i erotini imago meusobno stoje u vezi kao uzrok prema njegovom ospoljavanju, tj. sve to se sanja i nain kako se sanja tu je samo zbog toga to je inae sve u ivotu zacementirano, a naroito istrajavanje na produivanju snovienja. Tako je ishod svakog dobrog snevaa u stvari uitak sanjanog, a Diane in je isti i pre i posle sna, tj. totalno indiferentan u odnosu na san i sanjanje: smrt i nita drugo. U tom smislu e kauboj Adamu (69 min.) rei: Now, you will see me one more time if you do good. Youll see me two more times if you do bad.; bez obzira to je to upueno mladom reiseru, pojavljivanje na koje njegov sagovornik referira tie se onog buenja (one more time), a zatim i onog na famoznoj veeri (two more times) kojeg se Diane sea sedei na

kauu i gledajui u obeano ostavljeni plavi klju na stolu. U sadraju vremena gledanja, posle fabule sa Adamom, gledalac kauboja svakako vidi jo dva puta dok traje film, meutim samo prvi od ta dva puta ovaj arhetip oca obraa se entitetu koji jo ima funkciju snevanja, tj. snevau. Otac kao nedostian seksualni objekat, predmet fantazme iz genitalne faze (Freud), i na taj nain patos za svaku dalju hemijsku privlanost u ivotu, nastupa nakon to nestanu svi inioci erotizovanog selfa (prvo Betty, a zatim Rita) i govori svojoj devojici: Hey pretty girl, time to wake up., tj. oinski estita i pohvaljuje svoje dete za dobro obavljen posao istrajavanja i strasti u snu, uprkos svesnoj predestinaciji. A kako takav jo uvek pripada snevanju, onda to mora biti pohvala za dobro ponaanje i uitak (you do

Strukture nesvesnog i predsvesnog

47

Devojke u krevetu

good). Sa druge strane, realnost nema razloga da miluje lepotu sanjanja Diane Selwyn, kakva joj se usled sve suprotnosti i neslinog kvari kao ustajali dem u tegli, i poto samo u snu moe da znai neto dobro, onda ona ovde nije nita drugo nego ista katastrofa, a ubrzo zatim dobija i svoju naplatu (you do bad). Kako otac sve ovo anticipira ve u razgovoru sa Adamom, tj. da e se pojaviti jo jednom van sna?
Upravo isto kao to se to deava sa licem koje sanja Dan, preko ekvidistancije i traume koja ima prokuru na nju; predestiniranost nije samo motiv u snu, ona se kao svest o istoj probija u san samo zahvaljujui njenoj enormnoj aktuelnosti u javi, po vidu ishodita traume koja se inae nosi. Ono to je sanjano ostavlja utisak na Diane u konstelaciji likova koje je okupilo, te je oseaj da je takav uzet iz ko zna kojeg kraja mozga prisutan tokom buenja, i kada se uz skuvanu kafu rekapitulira prolost (121 min.). Gde se nalazi svest o cementu, tu je i pomirenje da fantazam funkcionie jedino u snu, pa se ve u njemu zna da e svemu tome doi kraj, i da e likovi, i uopte doimanje na isti biti posle prilino neugodno i muno. Zbog toga otac, koji je jedino pravo Nad-ja, poruuje da e se uistinu u isto vreme posao zavriti i kako treba (za unutranji smisao sna) i kako ne treba (po ceo Diane in ivot), nagovestivi time rascep na snevaa i Diane, koji se u fabuli anticipira tek od apartmana #17. Dakle, predestinirano (broj 16) kao oblik dolazi iz stvarnosti gde postoji samo kao evidentna smrt, tj. broj 17, a ne kao predestinacija, ali onoga asa kada smrt kao takva (sopstveni le) uspe da se stvori u snu, i na taj nain osnai predestinaciju odvojivi je od sebe u medijumu snevanja, javlja se mogunost da se isti momentalno ne povede za smru, tj. ne prekine na tom mestu, i izae urnim koracima iz apartmana nosei sa sobom i dalje samo oblak od predestiniranog. nazad Devojke u krevetu To je mehaniko objanjenje zato ovo iskustvo u sutini pozitivno utie na odnos devojaka, i daje im novi prostor koji e u 100 min. rezultirati seksualnim radnjama, i zato sneva, dok traje san, nastavlja da ivi, a Diane Selwyn zauvek ostaje da trune u stanu koji ve isto vee nikome nije ni na pameti. Njeno ime do kraja fantazma vie se ne spominje. Slino kao i Adam, i ona je ovim sa strau viestruko ubijena. Tako Rita, da bi smirila ivce i skrenula zanimaciju od uasa koji je doivela ranije tog dana, dobija na poklon da se igra sa plavom perikom, epurei se u novom izdanju po kui ljubavi, a Betty neto mnogo vie od toga. Poto se dobro napatila i istraumirala, Rita je za nju sada med i mleko; pre nego to legnu, Betty je upuuje da ne mora da nosi periku u kui, tj. da je ista samo za spoljnju upotrebu, nakon ega je ona skida prihvatajui poziv prijateljice da spava sa njom u krevetu. Neposredno pre no to zakorai u isti, Lynch snima kadar u kojem Rita, sklonivi pekir, ulazi sasvim gola, otvorenih grudi kao Camilla na kauu u 122 min., i identifikacije postaju podudarne. U tom asocijativnom smislu, figura koja dolazi u krevet kod Betty, kada odstrani svu svoju odeu, preko vizuelnog poinje da se uopte ne razlikuje od Diane ine ljubavi Camille, koja u poetku sasvim pripitomljeno i stidljivo izraava svoju zahvalnost, dok Betty potiskuje elemenat da ju je ovakav ulazak iznenada zapalio na dobro prepoznatljiv nain kako je to na javi inio sa Diane. Na mentalnom planu, njene bradavice su ve ukruene, mada se to tek kasnije uvia. Ona samo kae: Its more comfortable than the couch, isnt it?, a kada Rita pokua da se osvrne na sve to joj je ova do sada pomogla, Betty je jo uvek na staroj temi: Thank you, Betty. Its nothing. I shouldnt have let you sleep on the couch last night. Igra sa dekoncentrisanim razumevanjem intencije rei, koja se maloas dogaala jednoj na vratima spavae sobe u vezi perike (What? The wig!), sada se deava drugoj u krevetu; seksualno uzbuenje i drhtanje jezikom strukturom prisutno je u formi iekivanja jo od pre. To, da se neto hoe i da se moglo i trebalo jo ranije odigrati, a da se za isto iz nekih razloga nije imalo vremena u fantazmu, direktno vraa nostalginu emociju prema zaustavljenoj seksualnoj praksi sa Camillom i pojaava ovaj oseaj trebanja ovde u snu. Pogledi postaju dui i ne skreu sa lica jedne druge: No, I mean... thank you for everything. Youre welcome. Betty vraa osmeh, okree glavu, a njeno ponaanje sve vie lii na Diane ino kad i dalje ekajui, sasvim samouvereno da to konano u snu zasluuje, da se njoj prie

48

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Spermatozoid ulazi na usta

otvoreno sa seksualnom ponudom, iskreno i potpuno sticajem sluajnih okolnosti koje su ih zadesile i izdeavale im se, tj. ovoga puta od nule s obzirom na neravnopravnost izmeu Diane i Camille u zbilji. A to odmah dalje i nastupa; Rita nastavlja da gleda u Betty i kae: Good night, sweet Betty., a zatim se uspravlja da je poljubi u elo, tj. u mesto snage koja izdrava svest o predestinaciji i time ceo fantazam, pa i nju samu, jo uvek na nogama. Onda joj glava prelazi duinom Betty nog lica, a ova zahvata pogledom Ritine dojke koje su se opet otkrile. Sve tegobe poinju da se tope uprkos predsvesnoj zastupljenosti, poto ljubav kreu da vode ne samo Betty i Rita, nego paralelno i Diane i Camilla. Zbog toga ostalo dalje klizi po loju i deluje kao isputanje dugo zadravanog, bilo iz carstva imaginarnog ili realnog, a motivi iz stvarnosti se po prvi put, i jedino kroz seksualnost, sasvim korporiraju i uopte ne smetaju, kada Betty pita: Have you ever done this before? I dont know. Have you? Ovo je nalik ispipavanje terena na semantikoj granici, ali ono se odvija i bukvalno dok jedna drugoj dodiruju dojke i uveravaju se meusobno u davnu uzajamnu spremnost da se spoje, dovodei snom po prvi i jedini put u konjunkciju strukturu nesvesnog i predsvesnog, sve preko vlanosti kakva ih dole obuzima. Vie nema svrhe da se razabira koji od parova je pred ekranom. nazad Spermatozoid ulazi na usta I want to with you. To da li je raeno ranije ili nije ostaje u pozadini, a u prvi plan izlazi ekskluzivnost osobe sa kojom se eli voditi ljubav, to se tie oba sveta istovremeno. Na taj nain, ove scene i strast u njima izgledaju jae nego da se ma ko od njih dve naao sa nekim drugim, jer je isto i njegovo neprestano ponavljanje sve emu sneva zapravo tei. Usled toga, ono to se dogaa u savrenom mraku putuje do zvezda i nazad. itav horor i strepnja iz apartmana #17 na Sierra Boniti ovde se hemijom guva preko svakog od jecaja predorgazma devojaka, kontraktino se isputa kao rafinirana tenost, i najzad biva sekretizovana oko klitorisa i vagine (ili kroz vlagu u poljupcima), pa tako opasnost i predsvesno samo pojaavaju slobodu u krevetu. Budui da sve ovo ve iklja, Betty dva puta ponavlja pomalo naglu reenicu Im in love with you, totalno se izmetnuvi na poziciju Diane, kako to u ovom trenutku naime prolazi bezbedno. Meutim, Betty zaljubljena u Ritu? U dva dana druenja ona je bila: uzbuena, samouverena, strastvena, raspoloena, razdragana, radoznala..., to ini sastavne delove njenih idealizovanih osobina, ali zaljubljena? Emocije koje navodi, dakle, uopte nisu od nje, i ona ovde prelazi granicu, tj. simboliki penetrira u pertnera ujedno dajui do znanja da eli da bude penetrirana. Prosto je neverovatno na ovom mestu da se akter, koji je sve vreme muki dominirao, odjednom preobrazi u osobu koja eli da ga prima, tj. koja vrvi od nagona da se vrati u podreeni poloaj prema Camilli (mazohizam uzrokovan statusom filmske zvezde), i prepusti se skroz, u kui gde je ljubav osigurana, inae nesigurnoj devojci koja se na svakom koraku prestravljuje dogaajima oko sebe, osim ukoliko i jedna i druga u krevetu nisu malo vie od onoga to se fabulizacijom sna predstavlja da jesu. I dok se tako rei uzvraa udarac svemu to je nemilo, uvlaenjem i izvlaenjem penisa za koji se zamolilo, seme predsvesti (siuni spermatozoid koji uspeva) ovim gestom neprimetno je prelo u utrobu Rite, odakle e sahraniti kompletan erotini self na sebi svojstven nain. Kakav je karakter ovog semena? Najpre o njegovoj istoriji neuspeha: libidonozni imago oformljen je kako bi se s jedne strane savladao pritisak krivice koji je dolazio od fabule sa Adamom, a sa druge spreio zaborav elje za pravom ljubavi i davanjem koje je u realnom trebalo da bude upueno Camilli, a to potpuno biva izbleeno do neznanja u mentalnom settingu traume nakon naruenja. Kako je krivica podrazumevala priznanje zloina, tako je sa erotizmom to sve otpalo. Onda se pokualo sa snanim napadom direktno na nosioca, na nain da mu se prezentuje sopstvena neminovna smrt koja ga oekuje, ali je i to ispalo nevredno u odnosu na uzvienu bliskost izmeu Betty i Rite, rezultujui samo obinom sveu o predestiniranom u snevau. Arhitektura sna ve tada je u centar postavila ljubavni odnos dveju devojaka, kad je postalo jasno da dalji motivi predsvesti moraju da stanu negde po istoj razini sa ovim. U tom smislu, pokuano je sa insistiranjem na patolokoj osobini koju takva veza reprezentuje izvan sna, a to je projektivna ljubav prema Camilli. Meutim,

Strukture nesvesnog i predsvesnog

49

Intimna informacija

ovde je previeno to da sva strast kojom se Betty u snu vodi, sve osobine i svaki traak njenog karaktera, potiu ba iz te projektivne sile koja u medijumu nesvesnog ne nailazi na neuzvraenost gde god da nastupi, pa je takav motor u startu fakticiteta da se sanja bilo nemogue rasturiti. nazad Intimna informacija Trebalo je nekako postaviti se izmeu i pronai motiv koji bi raskrinkao jednu devojku od druge, a istovremeno na nain da sneva da dobrovoljni pristanak na to (od subjekta), i da takvo najvie zaboli dominantnu, koja je u ovom sluaju Betty. Naravno, nita od ovoga nisu greke, nego je samo stilska figura personifikacije za normalan rad sna, pa je jasno da fantazam, koji je izvorite fenomenologije nesvesnog, sam po sebi postepeno uvek otvara put prema buenju. Prilika se, time, pojavila u najintimnijem ambijentu za devojke, u krevetu, gde se ono to upravlja eljama imaginarnih likova u snu poklopilo sa istim onim realnih koji zaista postoje. Kada Betty naini prestup i izgovori rei u momentu pomalo zbunjenoj i zaustavljenoj Riti, pa joj zatim drugi put jo blie to ponovi na uvo, neto fantastino jako i teko migrira na Ritu, ulazi doboko u nju i tu ostaje da bi se primilo kao u zemlji, inei to sasvim neprimetno. Lynch je ovu alegoriju u doslednom smislu pokazao u filmu The Grandmother, u kojem deak ospoljava graninu sintezu svih svojih infantilnih fantazija, stavljajui seme koje je izabrao na postelju upranjenog kreveta, donosi u kanticama zemlju i pravi gromilu na istom mestu, a potom sve to tako zaliva, u nadi da e tu nii neto to bi moglo da mu nadomesti ono haotino iivljavanje sa prizemlja (faktini roditelji). Njegov fantazam uspeva, a iz kreveta nie aura u obliku drveta iz kojeg se dalje izlegne baka koja ga voli, i koju e deak sve vreme kriti u potkrovlju. Poruka koja se trasirala i u Mulholland -u je neto najlinije to je snom moglo da se ispostavi, i sadri na prvi pogled kontraverznu intimu snevaa, jer uprkos tome koliko je lik Betty, a posle i erotinog imaga, skrojen iz elje da se prevaziu sve pomisli na sumornu i traumatinu stvarnost, na ubistvo ljubavi i zloin kao takav, Diane kao da, u sunovratu seanja na seksualna zbliavanja sa Camillom, ne moe a da ni ovde ne poeli patologian i u sutini subordiniran odnos, u koji je realnou toliko ogrezla. Isto nalik to Dorothy (Isabella Rosellini 51 ) u filmu Blue Velvet zahteva od Jeffrey a da je, makar protiv svoje volje, udara dok vode ljubav, zato to to isto radi i uasni Frank (Dennis Hopper 52 ), da bi, kako posle kae, i Jeffrey jeva bolest mogla da pree na nju. Upijanje sopstvenog patolokog stanja u nedogled, zbog prekomere i forme uasa u kojoj dolazi (ubica Bob iz Twin Peaks a u odnosu silovanja sopstvene erke), postaje jedini nain da osoba ponovo dobije mogunost da se identifikuje i napuni sebe jo nekakvim selfom. nazad Mazohizam i bol koji me ine To je sluaj i sa Diane Selwyn, a san u ovom delu prikazuje istinu o tome, tj. o kumulaciji, postepenom i sve vie potisnutom gomilanju malo po malo, pritajene pomirenosti da se tu bilo ta moe promeniti, ako hoe da se ostane blizu objektne ljubavi i, istovremeno, glumakog miljea. Prema ovom mehanizmu nusproizvoda istrajnosti, kakva krasi Betty, nastaje mazohistiko uivanje na koje ukazuje sneva, ono koje se mrzi zbog onog to je bilo nekad i voli jedino u trenutku kada se deava, tj. tokom seksa. A ba sa ovom informacijom figurativni spermatozoid se seje negde u eludac Rite (budui da se progutao kroz poljubac), koji je arite izvorne nervoze kod oveka i svakog nagovetaja za futur. Tako je potrebno samo malo vremena za seme da se preko noi primi, pa da Rita ve u dva sata izjutra krene da bunca neto otvorenih oiju (Betty: Rita, wake up... its ok. Whats wrong? Rita: No... Its not ok., 103 min.). Od ovog momenta, Betty ina intima i kod za predsvest deluju iz Rite koja nadalje govori (oznaeno, Lacan) samo o Diane kao linom subjektu, a ne vie o dogaajima, motivima i dr. Nego pre svega o oseanjima koje je Diane dobila o sebi, rezultovalih iz traginog

50

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Izlet tiinom u stvarnost

odnosa prema devojci koja je realna; drugim reima, Rita saznaje o Camilli preko svevremene patnje subjekta koja kao onostranost iste medalje prati mazohizam zapisan u semenu, zna za svaki tren kako joj je bilo kada bi ostala sama (126 min.), o emu misli dok je niko ne vidi, za celokupnu njenu kolekciju doivljaja. Ovim otvoren portal ili crvotoina uspostavio je ravnoteu i nakratko neometan saobraaj u sfere linosti gde su nesvesno i predsvesno, fantazam i misterija, dva antagona sveta, najue meusobno povezani, i gde mogu da izdre naporedan hod prema ispunjenju elja; da se umre pored ljubavi i da se to u svoj lepoti uini na groblju najvee patnje. Sada predsvesno napokon moe da dovri zapoet posao, jer niko nee ii protiv svesti o svom bolu, niko ga nee porei ako mu se takav u tiini pesme Llorando bude rasprostrio u punoj veliini, pod svetlima pozorinog kluba, poto je isti uvek na strani subjekta koji ga doivljava i nikoga vie. Bez obzira to je upljina po smislu internog oseaja, bol se, ako nita drugo, u svoj negativnosti zasigurno ima, i predstavlja neto to se naziva mojim. Ukoliko je ikad postojala ambicija da negde projekat sna nadvlada i ovo (a u sutini nije), onda kao odgovor dolazi reenica koju Alice iz Lost Highway -a, kada ona i Pete vode ljubav u pustinji (109 min.), ispred ukljuenih farova i pod brilijantnom muzikom sa radija, takoe na uvo svom partneru koji ponavlja da je eli (utoliko jae nego ikad to ga devojka vie dovodi u objektivnu opasnost), i nakon ega e se desiti druga transformacija aktera u filmu, poruuje: You will never have me.. nazad Izlet tiinom u stvarnost Meutim, erotini imago i dalje ostaje jedini medijum za zbivanje, ime se svaki udarac deli i rasporeuje u dva rezervoara, s tim to e sada za izvesne stvari koje se tiu tajnovito prosleene informacije, nesvesno Rita biti inicijator i osoba pod ijom neshvatljivom potrebom e morati da se krene u akciju, dok Betty ostaje u istim osobinama spremna, kao i uvek, da se baci put misterioznog i intrigantnog. Ono to se regenerie u telu Rite, dok devojke spavaju ostavivi ruku jedna drugoj (102 min.), poinje da veje kroz glasan govor: Silencio! Silencio! No hay banda. No hay orquesta. Silencio!... Niotkud, pojavljuju se rei na stranom (panskom) jeziku, iz dubine svesti potpuno nerazumljive onoj koja ih izgovara kao i onoj koja se njima budi; neto tree progovara. To tree u poetku je sasvim tuinsko, jer se nita od rei jo ne razabira, ali deluje neverovatno zagonetno, a Ritin stravian izraz na licu pre no to je Betty prodrma, kada je istovremeno ona koja tera dikciju rei i koja oima reaguje na to to iste treba da znae, kao da najavljuje neku veliku vanost, i u trenutku shvata ono to e se u pozoritu nazvati iluzijom. Po hermeneutici semena, ova stvar odnosi se i na Diane in deo selfa indukovan neravnopravnou u ljubavi, tj. na to da je patologijom primorana da u takvoj uiva i da sve tee zamilja kako e u tome uspeno da istraje. Takoe, jezika struktura nastupa u tiini, a ipak traei novu (Silencio!), i sve to poto sneva sanja rei koje je moda negde nekad uo, s obzirom da su izgovorene smisleno i pravilno po jednu lingvistiku, i koje verovatno doslovce ne zna da prevede, ali ipak shvatajui da su u odnosu na to to je potrebno rei nakon Im in love with you savreno pogodile. Neto sada nije u redu sa uobiajenim prostorom ivota (tiinom) dveju devojaka, bilo da je to kua-uterus, filmski studio, ili neko tree mesto u iluzornom Hollywood -u. Svojim reima, a pod otricom semena u njoj, Rita nakratko ulazi u istinsko polje prostor-vremena i vraa se nazad, imajui sve to jo u sebi, ili barem ukus istog, jer kada je Betty budi i razgovara sa njom, ona jo uvek dri isti izgubljen pogled kao da to to je videla toliko okree percepciju postojanja naopake da svaki oslonac, sva dobrota, kako Lauri kae ena sa kladom (Fire Walk With Me), za ta se moe uhvatiti i rei da stoji vrsto u svetu u kom kao pojava funkcionie, odumire i mrvi se u svojoj kilometarskoj lai. Zbog toga je uasan oseaj ne samo sanjati tako to, nego i povratiti se na mesto za koje je reeno da je u principu jedna velika prevara. U momentu kada je Betty tera da se probudi, ona glasno ispusti dah i kae: No.., no..., to ocrtava raspoloenje njene zbunjenosti na koju stranu da se okrene, kad po svemu sudei ne pripada ni tamo ni ovamo. Odjednom, da bi izmirila ovo za sebe, tj. produbila svest i saznala neto vie o onom iju je naznaku osetila, nesvesno privuena i pomahnitala, Rita izdaje upute ta se mora smesta uraditi, bez odlaganja i ma

Strukture nesvesnog i predsvesnog

51

Scenografija i motivi kluba Silencio

koje doba dana bilo u trenutku (Go with me somewhere! Its two oclock! Its two oclock in the morning!), jer neto mnogo veliko vie ne moe da izdri a da se ne rastoi (ispostavie se, u pla). Razumevanje i uzbudljivost prelazi na Betty kada ova pogleda u nju (Go with me somewhere! Sure. Now? Right now!), koja posle toga nee postavljati nikakva pitanja, i njih dve taksijem odlaze na tajanstveno mesto, izbezumljeno gledajui naokolo u svetiljke grada kao da je ovaj samo kulisa. nazad Scenografija i motivi kluba Silencio Vozilo se u 105 min. zaustavlja ispred zabaenog kluba Silencio na nepoznatoj lokaciji. Kamera iz daljine takoe velikom brzinom i uz similaran zvuk prilazi ulazu kluba locirajui njegov rebrasti dezen, nalik u sceni kada (115 min.) Rita nema drugog izbora nego da u samoi, bez igde ikoga otkljua kutiju, na ijoj se unutranjoj strani poklopca zatim uoavaju isti plavi detalji. Uprkos tome da nita vie u njihovom mikrosvetu ne moe da posvedoi stamenitou i pouzdanou, da se ceo grad trese i gori od ludila kog je iskonstruisan, klub Silencio ipak postoji, funkcionie sasvim ok., i ini se da je jedino mesto i vreme na i u kojem Betty i Rita moraju jo s razlogom da se nacrtaju. Ako je Rita poruku da treba tu da doe dobila negde na ivici poimanja istine o svemu, onda je ova taka u tzv. Lorencovoj metrici nekako kosmiki, tj. preko struktura nesvesti i predsvesti u snu, isfigurisana i tempirana da se desi i prikae samo za ovu namenu. O emu se radi? Kakva je veza sa tokom pojavljivanja i na koji nain on dolazi do izraaja opisao sam preko metafore sa sadnicom Im in love with you koja je u krevetu zaeta, a dalje nastavlja da se razvija i isputa svoj plod na pozornici; to je predsvesna strana stvari ili dostatnost za obraun trokova luksuziranja u snu. to se tie pak strane onoga to se za snevaa, i ujedno gledaoce, ukazuje pred oima, to totalno nastavlja da se reira snagom nesvesti, verovatno imaginarnijom nego ikada do sad; u pitanju je dakle pozornica, tj. jo jedna Lynch ova pozornica, sa zavesama boje krvi koja poinje da zgruava, pesmom koja deluje na posmatraa, i deavanjima na sceni koja se kose sa svakom granicom navika u svakodnevici. Henry (Jack Nance 53 ) u filmu Eraserhead 54 takoe susree teatar svojih elja i toga kako mu trenutno izgleda ivot, unutar starog radijatora, dok budan sanjari blizu iritirajueg cmizdrenja neeg to navodno treba da bude bebica. Jednom, on vidi devojku ija srea zrai iznutra i oko koje padaju fetusi prevremeno roenog deteta, kad ih potom zadovoljno gazi jedan po jedan; drugi put opaa da se od njegove glave i mozga u maini prave gumice za brisanje grafita... Pozornica je uvek neka sveanost, posebna prilika da se neto na drugaiji nain saopti kroz ivo prisustvo imitacije i refleksije, kad scena koja je uraena treba da odgovara i uokviri motiv da se ispred oiju takvo podraavanje uistinu odigrava. Tako kompletan enterijer kluba, pozornica, uesnici, publika, atmosfera, scena, zvuk, boje i efekti pripadaju arhitekturi koja hoe jo neto da isfabulizuje, tj. i dalje fantazmu koji se ovde prijateljski uortaio i balansira sa motivima iz zbilje, iskljuivo po modelu bola koji eli da bude tema, dobivi za to preutnu podrku snevaa. U tom smislu, teatar znai okvir, ram ili stegu, ali upravo za ovu novu drubu do sad nepomirljivih i obostrano zavidnih neistomiljenika, gde su Betty i Rita samo malenkosti spram tog, dodue sa uruenim pozivom da se obavezno pojave. nazad

Nema benda, nema orkestra

Da je ova predstava za njih, tj. da u svom bitnom delu taka ne poinje pre no to se one ne pojave, dokazuju i rei koje glavni iluzionista izgovara na sceni, ponavljajui i sada prevodei iste one koje je Rita bez razuma izgovarala u bunilu: No hay banda. There is no band. Il n'est pas de orchestra... Njih dve se uznemireno pogledaju i sedaju jedna do druge, posle ohrabrujui se, uzimaju jedna drugu za ruku i dre ih u Ritinom naruju; njihovi pogledi gutaju svaki momenat zbivanja u teatru, i fokusirani su na najmanji um. One su te koje sada moraju da ute i umesto kojih govori neto tree, neto takoe iz njih ali ono to one kao takve nikada ne bi mogle da izuste. Evo jedne grupe takvih reenica: This is all a tape recording. No hay banda. And yet we hear a band. ta je ovo? Predsvesno uzima stvar

52

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Shvati da si plod mate i nita drugo

u svoje ruke i poinje pravi asocijativni haos. Ne postoji nikakav bend, tj. takav se ne vidi na sceni, ali se muzika ipak uje; ono to tee poiva od medijuma koji samo reprodukuje realno vreme izvoenja glazbe. Ali, ako se isto obrne u korist sna kao vodee reference, onda izlazi da je ba taj snimak u svojstvu glazbe koja se uje ono to je stvarno, a sve ostalo, ponaanja i pokreti na sceni, da je tu samo da se tome prilagodi. To u potpunosti odgovara relaciji snevaa prema likovima i fabuli u snu, to znai da se Betty i Riti stavlja do znanja da su samo sanjane. Ova naznaka nije nova, bilo ju je na svakom koraku; kako u momentima razgovora sa kaubojem, onda u skriptu, pa zatim i na Sierra Boniti, ali se svaki put naturala u latentnom smislu snevau od strane sopstvenog mentalnog settinga. A sada su se uloge promenile i deluju direktno na aktere iz fantazma preko samog fantazma, u cilju da se izmeni pravac kretanja istog koji je do sada radio jedino prolongirajui. Drugaije, to im nalae da shvate upravo sneva, tj. Diane Selwyn glavom i bradom, jer je takvo jedini nain da njeni likovi, a ona istovremeno preko njih, doive svu svoju bol i patnju (Bob, I want all my garmonbozia/pain and sorrow., Fire Walk With Me), i tako osvetle ono to trauma na javi permanentno spreava da Diane vidi (ispunjenje elja). Istina vie nema prava da protestuje gadei se, kao to je inila za konferencijskim stolom (32 min.) zbog Adamove tvrdoglavosti (kada Luigi Castigliane povraa espresso kafu i naziva je sranjem). nazad Shvati da si plod mate i nita drugo Na tezu da su plod mate sanjanja, devojke ne reaguju onako kako na afirmaciju kao takvu odgovaraju ivi ljudi, ve dozvoljavaju sebi da budu upijene onim to im se na pozornici prikazuje, anticipirajui neizvesnost kojoj ne mogu da daju nikakvo ime. Demonstracija rada sna i nabacivanje njegovog koordinatnog sistema nastavlja se nekom vrstom pregleda osnovnih momenata koje san kao takav po prirodi inae prireuje. Iluzionista to simbolino prikazuje izdvajanjem po elji odreenih instrumenata, koje respektivno prati njima svojstven zvuk na snimku: If we want to hear a clarinet, listen... Sva ula u gledalitu su napregnuta, a zvuk klarineta po diktatu zaista poinje da se razvija kroz tonove. Devojke se gledaju. Un trombone coulisse. Oune trabonne en sourdina. J'aime le son d'une trombone en sourdine... 55 Svaki put kada se neto u snu poelelo to se i dobilo, a elelo se ono to se voli, a ne ono to je stvarnost, to je zapravo pria o njima dvema, o tome kako su nastale, i zato su Diane i, ba takve kakve su, bile potrebne. O tome da su mogle da nadvladaju svaku pomisao na ono to im ne odgovara, i to im je u odreenim trenucima pretilo kao opasnost, da budu same sebi dovoljne i formiraju auto-erotini imago tako da svi oko njih niice popadaju. Na taj nain, odlomci fantazma kasape se kroz rekonstrukciju i lutaju salom kluba nalik iznutrice pobacanih organa u vazduhu, bez obzira na to to nisu uspeli kada su imali ansu da prekinu snevanje i probude snevaa, jer isti sada puta da se sve to vrati nazad samo uz nagodbu da e ga takvo suoiti sa oseajnou i uveriti da u njemu ima jo neeg to je dobro. J'aime le son... a muted trumpet. Iza zavese pojavljuje se drugi iluzionista/muziar, koji se u poetku pravi da svira, da bi zatim rairio ruke a zvuci iz njegove trube nastavili da se uju. Taj gest je neto to je nepredvieno, tj. nepokriveno dimenzijom koja se simboliki reprodukuje sa trake, u smislu da se jedino na teatru, kao minijaturi podraavanja za oi, otvara nain da se uini neto to moe da ne prati tok, a da istovremeno opet jo vie naglasi njegovu nezaustavivost. Dakle, samo na svetom mestu kluba Silencio, koji je ni na nebu ni na zemlji, zvuk ne zna za irenje ruku iluzioniste i da se tu nakratko izvrgnulo oponaanje svega to sa snimljenog medijuma dolazi, a to iskazuje upravo ono za ta akteri u fabuli sna nikada nemaju dovoljnu mo, tj. da as budu a as ne budu njegov deo. It is all recorded. Motiv predestinacije pod upravnim odborom predsvesnog, koje totalno hara kamatirajui za sve to se gradilo, iznenada je neuporedivo intenzivniji nego ranije i ne svodi se vie na to da sneva mora da umre, ve na: ti i ja nikada nismo ni postojale sa druge strane ovog sna. No hay banda. It is all a tape. Muziar odlazi nazad, a glavni iluzionista nastavlja sa takom stvarajui utisak da rukama iznova proizvodi, a u stvari samo reprizira, poslednji ton sa muziarevog instrumenta, sa

Strukture nesvesnog i predsvesnog

53

Betty Elms se trese u seditu

istog onog za koji je pre toga naglasio da ga oboava. Tako on u prvom trenu deluje kao maioniar gde svojim trikovima ume da prizove omiljen mu zvuk kada god to poeli, odn. po istom principu nalik to je radio imago u devojkama. Odmah zatim on pak lii na oveka u kavezu, rasponjenog i deprimiranog zbog injenice to se ta god da uradi ili izvede na pozornici bezuslovno i nemilosrdno podudara sa snimkom. Sve ima tenju da postane bljutavo, a naroito oni materijali koji su bili olienje najslobodnijih i najvedrijih poteza, onoga to se volelo, samo zato to su takvi korieni u snu umesto u stvarnosti. Sada opet ulazi fatalizam, poto se akterima u nagovetaju izruuje raspoloenje koje je isto ono buenja Diane u 117 min., tj. da e navodno usled njihove nepanje i sebinosti osoba u ijoj su glavi, i iji su produkt, na kraju povui oroz. Na snazi je pomalo ispregnirano zastraivanje i nabijanje krivice, na ta se devojke zauujue i kao od ale primaju, dok se u iroj slici, u startu deava vrzino kolo: sanja se san na izmaku ivota o onome to se u njemu elelo, a to to se uvek elelo ubijalo je i ponovo ubija sam taj ivot. Il n'est pas de orchestra. It is an illusion. nazad Betty Elms se trese u seditu Kao to se da primetiti, sneva je ovaj put direktno i namerno stavio na prozivku svoje najmilije likove; jeste da isti strepi sa njima, ali to je sasvim u pozadini poenta je da njih dve to doive lino i shvate da su tu bez nesvesnog koje im je inae davalo potporu. Da bi funkcionisalo uivljavanje, potrebno je dobro napumpati ozbiljnost i uas kako bi dalje veza snevaa i njih preostala jednostavna i transparentna, a time se poruile sve indirekcije koje su upranjavane i ispeglao teren za ono to dolazi sa pevaicom Rebekom Del Rio. Zbog toga Diane ino uasnuto lice poinje da se ocrtava na njihovim, a u vremenu dok se simulira grmljavina Betty u seditu kree nekontrolisano da se trese (107 min.). Iluzionista die ruke, u kadru se na balkonu vidi ena sa ofarbanom kosom u teget, i svetlost poinje da seva. Ukoliko je i ovo in voljne demonstracije, a maioniar to izvodi u istom maniru kao to je to inio sa stvarima koje se vole, onda je i sad u pitanju elja ali ona da se ide protiv sebe i prieljkuje po prirodi ono neugodno, da se eli bol i smrt, tj. da je prekasno raditi ita na tome da se mazohizam kao takav skine. Ovo je aluzija na scenu sa leom, i Betty u pozoritu plaa cenu poto je tamo bila spreila pojednaavanje identiteta, iskoristivi drugaricu samo da bi joj se potpuno u krevetu odala. Meutim, ta ista vie ne reaguje zasebno i hvata Betty da bi je smirila, dok ova pogledom pokazuje da ne zna ni kako je dolo do, ni kako da prekine sa drhtanjem. Isto ipak staje tek kada iluzionista kae da je dosta. Jasno se vidi, on ovde kao da je na momenat uao u nju, pogledao ta je sve radila u fantazmu (ali i preko snevaa u realnom ivotu), zatim uzeo to i prevukao napolje, da bi na posletku stavio do znanja da je isto postavio u sebe. Kako to? Dok se Betty trese, njegovo bie takoe osea isto, to mu se oitava na licu, tj. i on prolazi kroz izvestan napor kad i ona; iluzionista je izaziva pojave a ona na nju prosto samo odgovara. Zahvat mora da ue duboko i da pokupi sve, svaki katar u njenom telu, za koji Betty ni ne zna, tj. nije svesna da ju je sazidala ista prljavtina po imenu Diane Selwyn, kako joj je na povrini samo ono idealno. Tako slojevi koji su spolja pucaju, izazivaju drhtanje i oseaj stranog koje neto eprka u organizmu, kao kada Henry iz Eraserhead a raseca zavoje svog prevremeno roenog deteta. Dodue, ako je sve samo iluzija i snimak kako onda u svetu u kom sve ispada da je izmiljeno nastaje bol realna koliko i svaka druga bol? Betty i maioniar su na istoj razini nestvarnog: ona potie od Diane koja je elela da bude neto to nikada nije bila, a on je samo kulminacija onog to je izraslo preko semena postavljenog u Riti, tj. Diane koja ivi u prihvatanju bolesti drugih na sebe odazivajui se kao, kod retko koga sadrana, sofisticirana patologija. Isti izraz i podrhtavanje miia na licu ima ubica Bob (Frank Silva 56 ) dok u Crnoj Kolibi, punoj dvojnika, odmah nakon ubistva Laure Palmer i zahteva prisutnih da ele svu bol i patnju, rukom nevidljivo spira sa Lelanda krv svoje keri, najpre je upijajui u sebe, da bi je tu kratko zadrao, a potom u naporu pljusnuo dole na ploice (Fire Walk With Me). Stoga, i maioniar oslobaa istinu iz

54

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Dame i gospodo: Glas koji peva pred smrt

unutranje potisnutosti, i stavlja da se takva u klubu Silencio sagleda javno u obliku dima koji kulja, jer e time uiniti da se razlika istog u odnosu na spoljanost anulira, i da u prostor-vremenu u kom svi jedni druge veoma dobro poznaju ueta garmonbozija preko pesme ene koju najavljuju kao La Llorona de Los Angeles 57 . Uz dim, svetlost poinje da plavi, a ovek u kavezu scene zavrava svoj nastup, nakon to ukrsti ruke onako kako se to obino predstavlja u skeletu smrti (Diane mora umreti, a san se okonati), i uini od sebe poslednjim trikom da ispari (tj. transponuje znaenje u neminovno samoubistvo). Gospoa na balkonu postaje svedok. nazad Dame i gospodo: Glas koji peva pred smrt Najzad, sve je spremno za pomilovanje u snu, da se otkrije ono preko ega histerija predubistva ne moe da pree, unazaujui svaki traak o ljubavi u korist injenice da je zloin poinjen i nita dalje od toga. Betty i Rita kao nosioci radnje vie ne egzistiraju, one su ista pasiva i ostaju to do kraja, pa i u delu kada ure kui da otkljuaju plavu kutiju (113 min.). Prazniti Ritu bilo je mnogo lake nego Betty; ona je tako rei u pozorite stigla otvorenih usta putajui da se drvo patnje iz istih razgrana i izae u koreografiji, bojama, sceni, gledalitu, takama... Dok, to uraditi sa Betty znailo je primeniti i kroz vizualizaciju konceptualizovati sve ono to figurativno Rita isputa (onanie), pa da se to utrlja na oi, i tako dobije pristanak za operaciju po utrobi, to je i bio smisao dosadanjeg odigravanja (hirurkog ienja). Njih dve time samo to nisu umrle i ive jo toliko da uju pesmu, ba kao i sneva. Jo jednom, svi zvuci staju, grmljavina prestaje, a elektricitet se vraa u normalu. Ide najava, uje se enski korak, i ulazi Rebekah Del Rio, zvezda veeri, sa tekom koordinacijom pokreta, kao da je itav ivot silovana od strane Drugog, isto kao i devojke. Jedva iva i taman toliko da otpeva pesmu Roya Orbisona 58 Crying 59 , adaptiranu ponovo na panski jezik, jednu od Lynch ovih omiljenih numera ove muzike legende pored In Dreams 60 koju je koristio u filmu Blue Velvet, dok se melosi panije mestimino provlae i kroz ostvarenje Wild At Heart 61 . Odatle asocijacija na pansko srce koje umire od ljubavi i ton kakav dolazi iz Rebekinih stihova, pa zato njena pesma, ali i itav kola u klubu, mora biti ovog porekla, jer je neophodno da deluje jako, sa puno mesta za tragediju onoga koji daje i empatiju onih koje uzimaju: Yo estaba bien por un tiempo, volviendo a sonrer... 62 Nalik da je izdrogirana, ona lelujajui izgleda kao da nije u stanju nita na sceni da uini osim da se srui dole. Meutim, kako zapoinje da peva, ono to uje da je izgovorila, i to kako u samoi isto odzvanja u prostoriji polako dopire nazad do nje i njena krv po poslednji put uzima da struji u ilama. Njene ruke ire se od kukova, i ona je skroz rasponjena. A ve iz prvih stihova jasno je da preko kompozicije Diane govori o Camilli, i to o onome najboljem izmeu njih, o tome to je vredno pamtiti i ega joj histerija u budnosti ne doputa da se priseti. Ipak je to bilo lepo, samo neko vreme, ali je bilo lepo. Vie se ne misli na prethodni deo predstave, nikome ni na pameti nije da Rebekah peva na play-back i da moda samo otvara usta svi su uvedeni i umotani emocijom jer je iskrena. Luego anoche te vi, tu mano me toc, y el saludo de tu voz... 63 Ovo se odnosi kako na dranje za ruku dok njih dve prolaze maginom preicom, to Betty posebno zumira i koje joj uliva snagu na momenat (130 min.), tako i na ostvarenje seksualnog totaliteta u 102 min. neposredno pre Ritine vizije u krevetu. Ali nakon toga, Camilla je i definitivno ostavlja, tj. daje joj do znanja na kom nivou njihov odnos moe nadalje da se kree. No, poto pesma komunicira sa onim delom selfa koji nikom inae ne saoptava o sebi, u narednim stihovima stavlja se na sunce da je Diane uveliko nasluivala da e se tako neto dogoditi, zbog Camillinih znakova, ali i ve po obiaju, usled okolnosti koje prosto ne mogu a da ne rade na utrb nje: Y habl muy bien, y t sin saber, que he estado llorando por tu amor... 64 Rebekino lice dolazi do izraaja; njen pogled pada negde iza, kao da pevajui oima moe da dodirne trenutak na koji pesma referira, to opet u gledalitu nadilazi pomisao na bilo kakav snimak i mogunost da se u isto vreme samo glumi za predstavu. Takoe, minka joj je totalno rastoena u panskim nijansama. nazad

Strukture nesvesnog i predsvesnog

55

Dodir tvojih ruku

Plakanje kao izraz neuspelih sublimacija Ono to je najvie zabolelo u tom slikovitom razlazu jeste retrogradna evazija na plakanje koje je sve to anticipiralo, i koje je jo jedino u stanju da pokae iskrenu i primordijalnu linost u ideji da je Diane normalna osoba, ali samo po fenomenu, bez anse da se nae i u samoj svesti, tj. da se takva i redovno odrava. Umesto toga, redovno postaje plakanje. Transkript nesvesnog ovo ispoljava kroz numeru, kao kompenzacija za prihvatanje kraja i svih pojedinanih motiva kad bude da treba da se izae iz sna; Diane plae za Camillom i pre nego to njih dve dolaze u situaciju da ostanu razdvojene. Ona lije tzv. suze za strahove, za ono to se jo nije dogodilo, tj. za apstraktnu opasnost koja polako ali sigurno kuca na vrata (Louise Bonner, 62 min.), a injenica da se sve to dri u tajnosti od Camille, na koju je plakanje upueno, doprinosi perverznom zadovoljstvu i fantazmu u obliku personalnog blaga ili dragulja koje samo nosilac moe da razume (ili ima za sebe). To je tajna kakva ima sposobnost da naraste svaki put kad Diane primeti da izmeu nje i Camille neto ne tima, i time uvek bude unutranji reper satisfakcije koja se sadri, uz to ne inei nikakvu korist u realnoj vezi sa ovom. Na taj nain, plakanje postaje in preko kog se iskrenost ljubavi prema drugome i ona patoloka prema sebi komeaju, pa je svaki put plakati za Camillom takoe i ansa da se Diane isplae za sve to joj se deava i deavalo povodom sebe, da se ispusti dok nostalgira za onim to je neostvarivo (a odatle i nagon da se sve kompletno potisne). Tako ispada da je ona pre samog dogaaja proplakala sve unapred, a da dalje plae samo revolvirajui ve odigranu kompulziju samosaaljevanja i bespomone zaljubljenosti do uiju, ostajui biem nesvesti u nekoj vrsti zagonetne harmonije sa istinom zbivanja. Zato je re plakanje najjaa u celoj kompoziciji i sasvim se hrabro i bez ustezanja ovde u snu prua prema instanci za tobom. Luego de tu adis, sent todo mi dolor. Sola y llorando, llorando, llorando... 65 nazad

Dodir tvojih ruku

Betty i Rita naziru celu priu itajui sa Rebekinog lica, bez obzira da li razumeju doslovno znaenje rei koje ova izgovara. Prevod je suvian, u zraku se sve osea i svi su povezani, sasvim suprotno od poetnog Ritinog buncanja u krevetu. Emocija je toliko jaka da su devojke zadeene merom transparentnosti kojom bol jedne osobe (Diane) ume da pree na njih. Tonalitet glasa koji peva, od sve umrtvljenosti u najavi, sada razbija snagom siline kojom se neto doivelo: No es fcil de entender, que al verte otra vez, yo est llorando... 66 Odakle izlazi ta izvanredna jaina? Pa, upravo se na ovom mestu realizuje maksimum vajanja i stava da se umre sa stilom, da se od sebe/zvezde uoi samog buenja spravi supernova, a usled toga ono sve umalo mrtvo prti, razliva se u kolorit delovanja, odlazi visoko u kosmos da bi tamo ostalo milionima godina u sjaju (kao dokument za koji nema ta da se doda, u poslednjoj sceni filma The Straight Story 67 ). Stihovi izraavaju koliko je udno to to je dovoljan dodir ruke, tako jednostavan gest, da zamotana stvar neijeg celog ivota pone da otie kroz suze, bezrezervno i neiscrpivo. vorovi se otputaju i ispravljaju dok pranje traje. Sve to se skupljalo grevito, to je izazivalo bol godinama, i na kraju krajeva temeljilo njenog nosioca, raspada se u epilogu sanjanja sasvim slobodno i dragovoljno; to je ono to nije moglo da se doeka, zbog ega je sklopljen sporazum, i zato se smesta moralo doi. Rebekah die glas, a erotini imago jeca od bola koji izaziva brisanje svakog straha, svake prepreke od nestanka kroz punu ljubav, razmazujui mu maskaru suzama (kadar na Betty traje due nego na Ritu). nazad Post-mortem prepravka odnosa Sve je ovo mnogo dublje nego to se ini; u izvesnom smislu, predstava bola i naina kako je on neprestano proivljavan i opet revitalizovan plakanjem cepa imago nanovo na dve linosti, u elji da ona za kojom se plakalo, a koje vie nema, i koja dakle tu priliku nikada nee dobiti, sedi pored dotine i sazna ta joj se sve nije moglo rei, a bilo je vezano za nju. Tim mehanizmom, zdrueni ego, koji se sklopio samo kako bi osnaio ljubav izmeu ove

56

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Snevaev hermetiki osiguran raj

dve, ali pre svega u fantazmu fabule, dolazi u poloaj da mu se ovde nudi neto mnogo vee: da se prepravi ljubav i sve nevane okolnosti stave ad akta, a da se ujedno ovoga puta takva tie konkretno likova iz zbilje, Diane i Camille, a ne vie izmiljenih, koji su sluili samo kao nadjaanje i izvrgavanje. To sneva nikako ne moe da odbije, jer isto lei u izvoru svakog njegovog ispunjenja. Njih dve kada plau na osnovu ovog izgledaju kao da to ine jedna zbog druge, uz to jedna nadomak druge, direktno suoene sa onim to su radile i kako su se ponaale u stvarnosti, drei se za ruke u pokuaju da obrnu vreme numere koja se uje: Camilla jer ne zna o iskrenoj jaini koju je zamutila projektivna identifikacija, a Diane zbog abnormalnog upijanja i nemogunosti da izrazi sebe u svetlu osobe za koju veruje da jeste ona sama. Prisutni su motivi i stida, i uzajamnog opratanja, a preko ovog zadnjeg zapravo i najvei fantazam vien od svih do sada, kada takvom nije potreban nikakav imaginarni supstrat, nego samo suze, kao generalno najrealniji inioci u ivotu Diane Selwyn. Sadraj te hiper kraljevine otprilike glasi: hou da uvidi da ima razloga da jedno drugom oprostimo, nevezano da li smo ive ili treba svakoga asa da nestanemo. Jedino pod ovim uslovima ovako neto je mogue, a da bi se oni stekli neophodno je bilo odsanjati itav san onakav kakav izgleda u punoj svojoj duini, bez ijednog izostavljanja. nazad Snevaev hermetiki osiguran raj To je jedan momenat. Drugi proizilazi iz aspekta snevaa i funkcionalizacije rada sna pred neizbenu smrt uopte; tipologija takvog sanjanja, kao to se vidi na ovom primeru, ima tendenciju da zavri snevanje na najgrandiozniji mogui nain, a sve to u cilju da bi se mirno moglo ui u okonanje tu-bivstvovanja koje eka na javi. Ovakve snove obino imaju osuenici pred smtnu kaznu, ili oni koji boluju od neke neizleive bolesti... Karakteristino za njih ne mora da bude to da sanjaju lepe snove, ve pre da oseaju izvesnu dozu olakanja nakon to se probude. Meutim, sa Diane Selwyn ne biva ba tako; ona kad se probudi kao da se pita, ta mi je trebalo da sve ovo sanjam ba sada? Preciznije, ovakvu antipodnost prema onome to je stvarno ona vie doivljava kao glavobolju razlike, i zbunjenost zato je takva bila potrebna kada jo vei udarac zadaje nakon buenja, nego kao seanje na konkretne delove sna. Zato se kod nje zadrava gorak ukus, kao lo zadah iz ustiju koji ostavlja arenilo u tragu toga to joj se u toku spavanja provrzmalo po glavi, a bubnjevi u lobanji sve su glasniji, jo jai nego dok se kretalo na jastuk (2 min.). Decibelna buka namenjena iskljuivo nosiocu pokriva i najmanje umove rezona, ega, selfa, razloga i identiteta, koji ostaju zauvek nasukani na branu koju je zaludno lokalizovati. Sve to je na pameti uje se samo kao: ono to sam uradila toliko je uasno, da ni na ta drugo ne mogu da pomislim, ali i kada tako traje, nije da neto posebno razmiljam, ve ono misli o meni i veito je nada mnom. Lupa, a ako pomislim da je prestalo, tada zateknem da ipak odzvanja. A ako hou da shvatim da zbog toga to odzvanja ipak nekako prolazi, onda se opet ini da udara jer sam poela da mislim o samim udarcima (histerija). I nita drugo na svetu ne postoji, ili ja ne mogu da se setim nieg, a ta je zaista od toga dvoga, to mi uopte nije u moi da skapiram. Znai, nita nije vredelo, tj. jeste ali samo meu zidinama sanjanja. Da li se to onda ikome pridaje kao ikakva vanost? Diane i sigurno ne, ali snevau, kao rezultanti nesvesnih i predsvesnih struja veoma. Sav glamur i vajanje ostaju unutar sna, a im se takav prekine, od toga vie nikakve vajde nema. U tom smislu, olakanje koje nesvest izruuje ipak se dogaa, ali usled traume i psihikog stanja kojem dohodi samoubistvo ostaje hermetizovano u sanjanju, i tako se sprema da ispari do nitavila poto Diane otvori oi, i probudi je kucanje sustanarke (117 min.). Stoga, okolnost blieg poigravanja sila koje su javom preteno cenzurisane (Freud), a ovde u snu uzvrpoljene udahnule minijaturni ivot, tj. trajanje fantazma kakav se oboava, pravi sveani ispraaj da se u kraj ode stepenicama povratka u majinu utrobu, sada ne samo kao u odreeno mesto (1612 Havenhurst), nego preko celokupnog bogatstva senzacija to krase sveopte informativno stanje, i koje se ekskluzivno mogu nacrtati jedino uoi venog poinka. To ini drugu stvar najveeg fantazma koji traje dok dvoranom struji glas Rebeke Del Rio, i to najvie udire u snevaa; mata se o tome da je sopstvena smrt neto to svako potuje, pa je prema tome tu da bi se odala poslednja poast ivotu jedne linosti, ne ulazei

Strukture nesvesnog i predsvesnog

57

Hou da budem tu kad me vidi mrtvu

u to kakav je karakter istog bio (trauma), gde svi slave njen odlazak kao da je u pitanju okupljanje sa kojeg niko nikada nee otii, veni party, i na kom se kako oni blii, tako i oni dalji pojavljuju sreni i konano bez zadnjih namera prema snevau (fenomenologija raja). Na ovoj simbolinoj sahrani (kraj filma Big Fish 68 Tima Burtona), sve se izmiruje sa Diane, a ona infantilno sanja da njeno postojanje nakon smrti u Drugima (memorija) ima neverovatno veliki uticaj, potpuno nesrazmerno onom to su pokazivali dok je bila iva. nazad Hou da budem tu kad me vidi mrtvu Ono to se u Mulholland dr. u preko psihoanalize javlja kao zakljuana slika plakanja u snu, Lynch je u serijalu Twin Peaks arhetipski ospoljio kroz efekat kojim smrt Laure Palmer, devojke o kojoj su svi poneto znali u malom mestu, utie na ljude i dalje njihove ivote tek nakon to je vie nema. Tako se ta slika uasa, koji nastaje otkriem da je svirepo ubijena, lepi za nas u modalitetu, kako bi bilo sjajno da naa smrt proizvede tako neto kod drugih, da na neki nain ostanemo prisutni i kada nas nema, jer mi kao gledaoci znamo pre njenih najbliih da je telo pronaeno, a posle samo ekamo, imajui kao duh koji luta tu privilegiju, da vidimo kako e se ponaati kad saznaju ili dok strepe za ono najgore, ba nalik to elimo da smo tu kada neko od naih najmilijih pronae nae telo, a ne da danima (... But she hasn't been around for a few days.) trune zaboravljeno kao ono na Sierra Boniti koje sluajno pronalaze dve indiferentne osobe, pa posle jo ne govore nikom o tome (96 min.). Sve je to deo iste libidonozne slike i zadnje okrepe po ego, o kojoj, zanimljivo, mislimo dok smo jo mali; okantna dojava erifu, plakanje pozornika dok fotografie umotani le, prazna stolica na kolskom asu i prijatelji koji kao da znaju, nepoznata devojka to u tom trenutku trei vriti na proplanku, oglaavanje direktora, majin nervni slom, zatvaranje pilane i prestanak rada motora, scena koju pravi mladi na sahrani (You killed her, we killed her)... Takoe, specijalni agent Dale Cooper na samrti Lelanda, koga je Bob zaposeo jo kada je bio mali, i elei sada da promeni domaina (pree kao simptom) i da ue u Lauru koja mu se snano odupirala i zbog toga nastavljala da trpi silovanje (prljavi Bob je samo Laurina infantilna dislokacija po funkciji oca kako bi se sa ovim moglo iveti, dok je inae familijaran, i umisliti da silovatelj i on nisu ista lica), upuuje da na kraju mranog tunela gleda u svetlost i krene ka njoj. Leland (Ray Wise 69 ) u istoj vidi osobu koju nikada nije mogao da ima na nain koji je eleo (relacija Diane sa Camillom), svoju ker, koja mu oprata i time postaje jedno sa njim... Devojka iz radijatora u filmu Eraserhead na kraju prihvata u zagrljaj Harry ja koji je svrio sa izopaenom bebom i peva: In heaven everything is fine. You got your good things, and I got mine. ... nazad Masturbacija, oaj i konverzija U sluaju sa snevaem ono svi su tu i ale za mnom odnosi se i totalitarno ostvaruje jedininim prisustvom Camille, rame uz rame u seditima teatra, jer takva u svojoj moi simbolizuje svu pretenziju na celovitost, tj. plodno tlo u kojoj je svaka biljka nikla i rascvetala se kako samo ume. Ritu odaje jo jedino perika koju nosi, a pesma se nastavlja u tonu poveravanja: Yo que pens que te olvid... 70 Scena koja je korelat Diane ine razuverenosti da moe da preboli Camillu je ona masturbiranja u 126 min. Tu ona potopoto eli zadovoljstvo, da nadraivanjem probije granice koju figura njene linosti igra kod drugih, tj. senku nesamostalnosti koja se neprestano vraa u misao, i time pokae sebi da joj taj veliki Drugi u obliku Camille koja je povezuje sa ostatkom sveta nije vie neophodan. Meutim, neometano florisanje uruava injenica da Diane ipak zatie sebe kako dok erei klitoris neizbeno jo uvek zamilja Camillu (fiksacija), a da im ovu skloni, efekat nadraaja prestaje. Usred takve konverzije po psiho-somatskom, ona shvata poraz i koliko istovremeno mrzi to u njoj neto jo uvek, ili posle svega, i dalje ljubavlju vapi za istom osobom. Za vreme masturbiranja, njen izraz na licu prati sve ovo: najpre izdaleka deluje ok., a onda se jecaji koji su mogli biti oni uivanja produuju, kao da su ve ispoetka bili, u alosne plakanja (Llorando). Nasilje nad floracijom koja nikako ne ide Lynch odraava kadrom koji treba da bude sastavni deo Diane ine vizure, kada se svaki put, po upregnuu (dubok zvuk grmljavine) da jo jae drai, pogled zamuuje a odmah zatim bespomono i

58

Strukture nesvesnog i predsvesnog

O mehanizmu kojim je oduzet tu ivot

bez uinka vraa u normalu, tj. u samosvest jalovog rada. ... Pero es verdad, es la verdad... 71 Najzad, ona kree da se udara iz reakcije prema ovom, u pozadini ide numera Pretty 50s 72 , a znoj koji je obliva dole samo ukazuje koliko dugo je pokuavala neto da postigne. U tom kontriranju opet izlazi ljubav ili potreba koja je jaa nego ikada ranije, upravo poto objekt nije prisutan (odatle osiguranje i strah od svake udaljenosti Betty i Rite unutar erotinog kompleksa u snu): ... Que te quiero aun ms, mucho ms que ayer... 73 nazad O mehanizmu kojim je oduzet tu ivot Camilla, i dalje u sveanosti za snevaa, kao da dobija kompletnu scenu ovog bola, dok devojke iskljuivo gledaju pravo u transmisioni medijum Rebeke Del Rio koja peva na bini. Dime t que puedo hacer. No me quieres ya?... 74 Ovde e sneva dobiti ono to Diane vie ne moe da zna u stvarnosti, da ni ova ljubav nije uzvraena, i da koliko god se trudila, opet ima utisak da je nekako sama kriva, tj. da je doprinela tome. Ona ima elju da nekako vrati Camillu i objasni joj da ni ona ne eli da se ponavlja to to se, i kako se deava, ali trenutka kada se ova pojavi, sve to kao da ne moe da se probije na povrinu, i ostaje tako nesvareno u utrobi da mui (sve to je iluzionista dotakao), a spolja jo jednom nita novo. Tako filmska diva svaki put odlazi ni sa kakvom sveu o ovome, a sve vie se pitajui ta trai pored ove. Zato je za Diane u tom smislu sjajno ako bi barem na snolikoj sahrani, u rapsodiji otvorenog srca, Camilla sve to mogla da razume, bez da ova ita o tome progovori, da samo doe i kae: znam. A ba ta fantazija ispunjava se u ovom asu: znam zato si morala da me ubije. uti ovako to u melodiji dok Rebekah neustraivo die glas, melem je za svretak snevanja, a za javu i histeriju u njoj pravi pravcati otrov; figurativno, koliko boanstveno deluje tonalitet koji se proizvodi u numeri sna, toliko e sve to organizam da izjednai vritanjem koje izlazi iz Diane, kako je nakaze iz sna budu terale u spavau sobu (140 min.). To urlanje u znaku predestinacije zapoinje neto ranije, nekoliko sekundi pre no to devojka uzme da bei progonjena granicom koju trauma ne da da se prekorai, jer Diane samo nastavlja da ini, dodue potpuno zaposeta kao sredstvo, i van domaaja za razum, ono po cenu ega je sneva ovde u snu mogao mirno da odahne, predajui sebe u lepu smrt. Usled toga, egzistira momenat u tom akvarelu prepunjenosti i izmuenosti za Diane kada apsolutno isto boli svako naredno plakanje, sa ili bez da se izvri ubistvo nad Camillom; patnja koja proistie iz pomisli na veito vraanje i pogoravanje uprkos nevidljivim ambicijama (stradau ako opet budem morala da prolazim kroz ovo), ve sama po sebi dovodi do duevnog samo-ubijanja, te takvo trai svoje ospoljavanje i u eksterijeru pre no to unutranjost sasvim pukne. Drugi moraju da vide ta e mi se desiti, ne moe to bez njih, kada su oni, majku mu, sve ovo zakuvali! Prema tome, ono to eli vie od svega na svetu, tj. u ta je sigurna celim svojim biem je zapravo to da e se njoj neto uskoro desiti, a ne da u naelu eli zlo Camilli, mada se u uzdrmanom acting-outu kune u isto. Kako god da to zvui, zvui slepo, jer izazvane posledice samo ukazuju da je bila u pravu; histerija koja deluje uoi samoubistva poentira na tome da ova demonstracija ozbiljnosti eksploziva kakav se u sebi dri, pribliena Drugima preko ubistva Camille, vrlo vane zvezde za jedan milje, velike koliko i unutranje Diane ino carstvo iji dominar nikada nije stigao da se popne na presto, nije urodila plodom, niti joj je donela ikakvo olakanje. tavie, takva je introjektovana ve u punoj patologiji, tj. odlukom bolesti koja progovara. Sneva sada poznaje mehanizam kako se to moglo dogoditi, i da profil njenog bola nije voleo da to bude bilo kako drugaije. Pre nego to mu srce stane, moe jo samo da mu bude drago to, umesto bubnjeva u glavi koji sve ovo na javi delirijumom tiskaju, slua u akustinom klubu Silencio note kakve kulminiraju sa: Y siempre estar, llorando por tu amor. Tu amor se llev, todo mi corazn. Y quedo llorando... 75 Ozdravljenje za njega je aktivirano, a Rebekah moe slobodno da se srui putajui da daljnje doaravanje zameni snimak koji je sve vreme ipak tekao iza. Hvala svim iluzijama, hvala nesvesnom! nazad

Strukture nesvesnog i predsvesnog

59

Ozdravljenje i plava kocka

Ozdravljenje i plava kocka Zabezeknute devojke, koje su tu jo samo forme radi, razularene onim to im se smenjuje u senzibilitetu, otvorenih ustiju (potpuno obrisane) doekuju Rebekin prekid podraavanja, i to kako pada na patos. Ako je to sve bila gluma, emu onda kolabiranje? Da li je i ono deo predstave? Svakako. Ali, u tome je i stvar; to to je radila postojalo je sve do maloas i bilo je toliko realno za one koji to prate (sadraj vremena gledanja). Sada kada svaka magija treba da prestane, gledalite postaje svesno da tako neto nikada ne moe videti nigde izvan kluba, tj. u stvarnosti (... ever outside of a dream.). Numera i dalje odjekuje, ali bez aktera; stvari su se obrnule jer iluzija uveliko znai snagu sna, a ne vie to da je pomoni privezak jave, poto pomoi Diane i nema. Predstava je sanjanje a takvo ostaje u imaginarnom prostoru bez mogunosti da od istog iko ita raspozna i poivi kao stvar u realnom. Zbog toga zakljuavanje vrednosti vajanja kao neeg najlepeg, i kondicija da ono uopte razvije svoju epopeju, dolaze od fatalizma i zapeaene smrti sa one strane principa zadovoljstva (Freud), i na taj nain, Diane ino nesvesno prekidom snevanja interno preslikava upravo ono to e svet oko nje doiveti kada bude umrla, tj. izvrila samoubistvo, i tako je zatei da truli u krevetu. Kako ona sama odmah po buenju zaboravlja svaku pozitivu iz sna, sve poruke, pa i simbolino izleenje ispostavljeno na samom zaelju, tako e se i svi stvarni razlozi zbog ega je povukla obara na sebe zauvek udaljiti od jednoznane komprehenzije drugih ljudi koji je budu nali, a potom i od onih koji o tome budu sluali od tih. Oni mogu da nagaaju, ali nikada nee znati za meru ljubavi sa kojom je zajedrila u ovaj projekat, ba kao to ni Camilla nije nasluivala. Stoga mehanizam zapoveda: ako ona koju sam volela to nije mogla da zna, onda to neu dozvoliti ni nikom drugom sa strane. A poto ne mogu da poinim atentat na svakog, ubiu sebe i rezultat e biti potpuno isti. ... por tu amor! 76 vrsto flairanje sna, u tom smislu, otie i fetiizirano u vidu geometrijski izbalansirane kutije koju Betty totalno hladno vadi iz svoje torbe (112 min.), kao da joj npr. zvoni mobilni, za koji zna da ga je ponela i gde stoji, pa mora da ga uzme. Ili nalik da hoe da izvadi pribor da sredi minku koja se upropastila... U svakom sluaju, neto sasvim priruno i njeno malo tajno... Tu je ona u neposrednoj vezi sa snevaem i slui samo kao navigacija do izlaza, a zatim prua kutiju Riti, u smislu: za tebe je. Ova gleda shvatajui da joj se blii rasplet, jer takva odgovara kljuu koji je na poetku filma pronaen, ovoga puta, u njenoj torbi (simetrija devojaka). Time, ukoliko je onaj obian, sline boje koji je pokazivao egzekutor u ekspres-restoranu (137 min.), ili koji se nalazi na stolu stana u koji Diane gleda pre no to izludi (140 min.), imao funkciju da pokae poligon fabulizacije u snu, drei je stalno u referenci sa njenim ivotom i ponaanjem u stvarnosti, onda ovaj fantastino stilisani i inspirisan kroz vajanje kao unutranjim materijalom, predstavlja reciprocitet istog, tj. to to ostaje samo za san (istina o ubistvu/samoubistvu), i to kao tangenta sa krunice pri buenju odlazi pravo u svemir, a da java o tome nita ne skonta. nazad

Silencio
Ono to daje ar celom filmu, i odakle izvire ukus njegove lepote jeste to to smo taj kosmos u stvari mi, gledaoci, koji smo prisutni u filmu ba kao i gospoa sa balkona u teget perici, i koji kao svedoci bilo u Diane inom snu, bilo izvan njega uvamo tajnu u nekakvom pred-razumevanju (kao znamo, ali kad nas neko pita, onda...), tj. putamo da znaenje lebdi u vazduhu, nalik da smo deo njenog nesvesnog (a zapravo, mehanizme i njegove strukturirane modele delimo svi pojedinano, svako za sebe, a ne u nekoj posebnoj vrsti kolektivizma koji bi imao svoj naziv). Nita od kompleksije Diane -inog selfa ne moe se saznati u opisu zbilje, pa je u nameni da se prikae isti neophodan bio san, a Lynch ovo ostvarenje Mulholland dr. od ovoga pravi temu za scenario! Tako java uzima istinsku hermeneutiku ako i samo ako se oslika u snolikom (Tumaenje snova), pa nije ni udo to se dama iz VIP reda kadrira nevezano za supremaciju delova filma, pored lica spodobe beskunika, dok sve vreme utei (gledalac) na kraju u 142 min. jedino prozbori silencio, to je ujedno i tiina kojoj ni mi bog zna ta ne umemo da dodamo. Drugaije, i mi utimo, ali smo u toj tiini ipak neto dobili, i zato oseamo potrebu za posebnom, kako nam ona

60

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Veni mir na osnovu stvarne ludnice

jednostavna i neekscitovana odjednom deluje nedovoljna. Pre toga opet mikrofon iz kluba, a predstava kao da se tek tu zavrava, ali za nas. Ne za likove. nazad Veni mir na osnovu stvarne ludnice Dalje, Betty jo nosi kutiju do stana, drei je ispred sebe kao nekakvu svetinju, stavlja je na krevet dok je Rita okrenuta i otvara ormar, i onda hop vie je nema, a kamera uopte ne haje nego se fokusira na preostalu. Idealizovani self vie nije potreban, jer je sneva izmiren sa sobom, pa mu kao takvom jedino znai jo Camilla, tj. da ostavi Ritu samu da se suoi sa mrakom iz kutije (isprati do kraja ono to ju je figurativno pogodilo i u stvarnosti ubistvo). Naputena, ona je samo rep semena koji je posluio da neto pokae, pa usled te siunosti ponovo bunca na panskom (Donde ests? 77 ), kako je Betty in nestanak vraa u svevremenu la i besmisao koju je onomad videla u viziji. Imago je konano rasturen, a kutija koja je tu da kao usisiva uvue sve to se saznalo strukturom nesvesti i predsvesti, pa i samu Ritu/istinsku ljubav prema Camilli iz rekolekcije Diane Selwyn, u naboju kakav uva, nakon to je beskunik u 138 min. ispusti u kesi za smee, dolazi glave glavnoj protagonistkinji. Sve je crno na momenat, a onda ista pada na zemlju pre no to se izvesna tetka Ruth pojavi uoi svog izlaska iz stana (parabola iz 11 min.), uinivi joj se da je ula neto, ali nalik ni analitiar u sluaju Dan a, ni ona nita ne vidi. Dakle, oni koji su trebali za san kao najvee potpore ili stubovi, jednom da omogue uaurivanje u 1612 Havenhurst, drugi put da posluaju ono to nekog titi, likvidiraju se iz sustava kao da se itav fantazam nije ni desio; nikakva Betty nikada nije doputovala, nikakvu Ritu nikada nisu udarila kola... Kutija je sve obrisala u cilju pripreme za budno stanje. Sneva je ispotovao dogovor, i kauboj se, kako je obeao dok je razgovarao sa Adamom, pojavljuje (You will see me one more time if you do good.) poto je posao obavljen kako treba. Smisao mikro-ivota snevaa bio je ceo sadran u snu koji je filmom prikazan, a na pismo (Lacan) koje je takav ispostavilo sada moe da se stavi taka. To isto ini i John Merrick (John Hurt 78 ) na kraju Lynch ovog filma The Elephant Man 79 nakon to dovri maketu katedrale iji realan izgled nikad nije video, izuzev jednog tornja, koliko mu je to prozor u sobi dozvoljavao (imaginarni fantazam), i koji, oseajui da je najvei zadatak koji je u ivotu imao time zavrio, odlazi u krevet da spava u najzad horizontalni poloaj, koji mu zbog deformiteta kakve ima spolja i iznutra inae blokira disajne puteve, ovaj put samo iz razloga to to tako rade svi normalni ljudi, koji za razliku od njega kada spavaju vie ne izgledaju kao muenici. To hoe i on (Im a human being!), da barem spava i sanja kao ovek, ako ga ve budnost stalno ini da odudara. Meutim, preko ovog gesta iz svakodnevice oveka on prekida dodvoravanje i samilost svih oko sebe, i stavlja im do znanja da ne eli dalje da ivi ivotom koji je u odnosu na njihov u startu nenormalan, koji je svaki njegov as pretvorio u njihovo specijalno ponaanje prema njemu (ceremonija opratanja u totalitetu prija samo ako se zbilja ne deava), i tako umire. Ono to poslednje vidi, takoe ostaje zakucano snom; John putuje u kosmos muzikom podlogom Adagia odakle dopire majin glas: Never... Never nothing will die. The stream flows, the wind blows. The Cloud fleets, the heart beats... Nothing will die... Diane i Camilla zauvek ostaju spojene u nekad i negde sanjanim likovima Betty i Rite. nazad

Strukture nesvesnog i predsvesnog

61

Autorov setting i umetnika vrednost

Ne pokuavam da manipuliem publikom. Samo pokuavam da, znate, dospem do njih i pustim materijal da sam pria. Da radim unutar sna. David Lynch

Zakljuak
Tvrdi se da je tradicionalna psihoanaliza, to se umetnikih dela tie, radila na nain da pomou izvesnih injenica iz autorovih ivota, njihovog detinjstva, pronae elemente koji takve oslikavaju na delu, ili pak obrnuto, da sa detalja umetnike kreacije pree na nekakvu konkluziju o intimnim ivotima autora. E, to je totalno van sutine i bez mozga. Prvo, ta znai to tradicionalna? Ni to nema nikakvog smisla. A drugo, to to analizom izvesnih umetnikih dela mogu da se uspostave veze sa stvaraoevim nesvesnim tenjama, i dalje sa strukturom njegove linosti i ivota koji vodi, pre je stvar tog umetnikog dela takvog kakvo je, nego psihoanalize. Na Lynch evom primeru e se to odlino pokazati. nazad Estetska konkretizacija i psihoanaliza Ako bi se krenulo u pravcu iitavanja svega to je Lynch rekao o ovom filmu, ili o svom detinjstvu, pa tako traila veza sa pojedinim scenama ili motivima, to ne bi bilo na odmet, ali ne bi imalo ni naroitu poentu. Da je to raeno, analitiki deo rada uopte ne bi liio na ono to sada lii, a njegova otrica izvoenja rasparala bi se u nekakvo ubeivako pletivo. Ono to je ipak bilo neophodno initi, a da rezultira slinim sadrajem, jeste gledati u film, i to ne iz perspektive ovog ili onog, analitiara ili nekog drugog smrtnika, nego bez uzimanja strane. To je ono to bi nam, na kraju krajeva, i sam Lynch savetovao. Meutim, odakle onda da sam ostvarenje video ba kao materijal podloan psihoanalizi? Jednostavno: tako mi je film pokazao da treba. Uporedimo ovo sa Freud -ovim pristupom. Pored toga to analizira dela Leonarda DaVincia i Michelangela, on obrauje dela koja su potpuno nepoznata i koja nemaju neku naroitu vrednost osim one koju su zadobila tim njegovim izborom, tj. za psihoanalizu. Ta selekcija proizala je iz tenje da se saznanja do kojih je doao unutar, ali i van psihijatrijske prakse, potvrde na odgovarajuem sredstvu izraavanja ili jeziku (Lacan); u mislima stvaralaca, na linijama, oblicima, teksturi, muzici, arhitekturi... Kad god bi se pojednaavanje desilo u meri u kojoj kompletna sutina dela ukazuje na takve sadraje, Freud bi stao, upro

62

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Estetska konkretizacija i psihoanaliza

prstom, i rekao: to je to. I nita vie; delo je moglo biti poznato i, sa te strane, priznato, oboavano od drugih, i sl., ali ujedno i nije moralo nita od toga, kao npr. Jensenov prozni tekst Gradiva 80 . Dovoljno je bilo da objekat progovori na taj nain. Logika pojavljivanja i otkrivanja (fenomenologija) psihoanalitikih elemenata u kreativnim postupcima oveanstva, sasvim je uporediva sa onom koju Freud iznosi vezano za snove kada ih klasifikuje. U svom glavnom delu o snovima on posebno podvlai injenicu da nisu svi snovi podloni psihoanalizi, tj. da nemaju uvek istu za svoju hermeneutiku. Pod pretpostavkom da se koliko-toliko zapamte, postoje oni na iji sadraj i smer utiu spoljnje drai i fizioloki procesi, oni koji ba i nemaju mnogo smisla, i najzad oni za koje na neki nain oseamo da imaju znaenje i da su istim tesno vezani za nas, za ono to nas okruuje i za na odnos prema takvom. Po buenju iz ovih zadnjih mi jednostavno shvatamo: ovo je bio jedan od tih snova. Isto je i sa umetnikim delima. Osmesi, nabori na odei, poloaj tela na Leonardovim radovima ne dobijaju na sutini usled nae upuenosti u njegov ivot, ve se sve to vidi na poseban nain (osmeh vie nije samo osmeh, itd.) odmah na samom delu, bez ikakvog istraivanja i boljeg poznavanja. Detalji iz ivota autora koji potvruju ekskluzivan uticaj na posmatraevo nesvesno sekundarni su u odnosu na ono to je ve tu, i mogu sluiti samo kao prilog tome. Oni se podrazumevaju u estetskim predmetima ovakve vrste. Meutim, do kog nivoa see intiman podatak ispostavljen u takvim delima, i da li je u svakom od umetnikih ostvarenja isti? Da li on uvek stie do infantilnosti autora, pa je u pitanju samo ema koju treba primeniti? Nipoto, jer to zavisi opet od samog predmeta i onoga to je u njemu prikazano. Drugim reima, osmeh Mona Lise direktno je upuen na apstraktan libidonozni izraz njegove majke, a dalje i starateljke, nabori na delu odee tako su nalegli da ocrtavaju regresiju iz detinjstva na pticu koja je u kolicima dodirivala usne malom Leonardu, ne zato to su to sastavni delovi nekakvih psihoanalitikih zahvata, nego to sve to ini prvi plan, tj. estetiku ba ovih dela i nijednih drugih. Kad je o umetnosti re, estetika predstavlja generalno najiri pojam, pa prema tome i pojam iri od psihoanalize, kako ova totalno moe da ini estetiku u jednom delu, a obrnuto nikada nije mogue. U tom smislu, izvesna dela se tek po svojoj estetici pronalaze kao psihoanalitika, a ne time koliko je ubedljiv aparat koji vri analitiku. Proces unatrake, koji je morao da se izdejstvuje i ovim radom, poduzima se samo poto je ono to je svreno estetikom dela, kako aktom tako i predmetom, tj. u ovom sluaju gledanjem filma, neophodno predstaviti i nekom Drugom. Da se izgradi most sa mehanizma podsvesnog na obalu ipak strukirane konotacije koja bi se mogla ispratiti i urezonovati. to se tie dubine ili sadraja elemenata koje nose dela psihoanalitiki ukonkretisana, ni tu stvar nije ablonska. To to je Freud video u delima DaVincija, tj. to se kao takvo daje u estetskoj vrednosti njegovih dela, ne znai da se moe ili mora opaziti i u drugim delima, nekih drugih autora. Meutim, ako danas uzmem Leonardova dela, ja i dalje iz njih izdvajam isto to i Freud, ne zato to imam bilo kakav interes da to ispadne tako, ve to su i tada, prilikom njegovog akta opaanja, istaknuta ista neizbrisiva i neizostaviva obeleja onog to je pred nama, tj. estetskog predmeta. Takva dela po svojoj umetnikoj biti egzistiraju samo kao psihoanalitika, i nikakva vie, a psihoanaliza je tu samo posledica, ili njenim domestikim jezikom, simptom. To kakav e sadraj izai kao estetska realizacija zavisi od svakog umetnikog dela ponaosob, a ukoliko ono u svojoj sutini rezultira kao psihoanalitiko, onda, preciznije, od snage nesvesnog i podsvesnog umetnika. Ono kako ta snaga radi u autoru, koja je u sutini sve vreme opisivana gore u radu, analogno deavanjima u okruenju sna, diktira ta e se u njegovom delu, kao onom koje se opaa i postoji za nas, fenomenalizovati. Tako se tu mogu decidno pronai opsene i snovi stvaraoca, njegove fiksacije i kompulzije, identifikacije i introjekcije, potisnute elje i sublimacije kroz rast i razvoj... S tim da ukupna slika ovih inilaca odmah stavlja do znanja da konkretizacijom udire na ovaj poseban nain. nazad

Strukture nesvesnog i predsvesnog

63

Setting Davida Lyncha

Setting Davida Lyncha Taj poseban nain odlikuje i Lynch eve filmove. U njegovim ostvarenjima baeni smo na ovakve strukture bez ikakvog ustezanja, jer Lynch razume koliko je vano da stvari ne budu jednostavno prikazane onakve kakve izgledaju da jesu (The owls are not what they seem. 81 ), nego onakvima kakve se u nama deavaju, i kakvim ih doivljavamo. Naroito ako se radi o onome to teko da bismo ikome rekli, oko ega se pribojavamo da nas Drugi nee shvatiti, i da emo ispasti psihopate. Za njega je sedma umetnost prilika da se prikae ne toliko ono to radimo, ve ono ta se sa nama deava, pri tom ne povlaei jasnu granicu izmeu misli koje se zadravaju i onih to ospoljavamo, pa se na taj nain, stvarnim sredstvima izvesni predmeti jedne realnosti umeu u onu drugu gde postaju krajnje iskrivljeni, ali ipak kao njeni sastavni delovi i kljuevi koji reavaju radnju. Ne treba nam delo ako e da potvruje ono to inae utrpavamo u svest, da samo preslika to u ta sebe svaki dan usled sigurnosti uveravamo da jesmo i da radimo, nego ba ono to se naime nikada ne usuujemo da inimo, a istovremeno je ubedljivo deo nas, i odakle izlazi sve protiv ega se protestuje da smo takoe. Sve ovo ini uopteni setting i svesnu ili nesvesnu orijentaciju autora ije umetnosti iskrsavaju kao psihoanalitine. Odvojeno je pitanje, da li u u okviru dela, sa ovakvom delotvornou na primaoca, da pronaem motive iz David -ovog detinjstva, ili uopte za neto to proizilazi iz nekog specifinog dogaaja njegovog ivota. I jedno i drugo, naravno, mora biti uvek inkorporirano, ali je stvar u tome do koje mere to participira u biti odreenog umetnikog dela; nasuprot DaVincijevim radovima, nita od ovoga nije presudno u estetici filma kakav je Mulholland dr.. Da li postoji nekakva tesna veza u psiholokom profilu Diane Selwyn sa osobom kojoj je posveen ovaj film, Jennifer Syme, devojkom koja je bila zaposlena u Lynch ovoj produkcijskoj kui i bliska prijateljica Merilina Mensona, poznatog muziara koji se pojavljuje u Lost Highway -u, a 2000. god. poginula u saobraajnoj nesrei, to je sasvim u pozadini. Nita u filmu takvu jednoznanu vezu ne nagovetava. Ali zato ono to Hollywood, slava, kao i neostvareni snovi mogu da uine od ljudskog ivota, autoru je dakako jako dobro poznato. to se tie David -ovog settinga u pogledu drugih elemenata filma, ili pojedinosti, moglo bi se govoriti o uskoj povezanosti figure kauboja, nekoga ko je i u snu oznaen kao Nad-ja faktor, i njegovog realnog oca, koji je imao obiaj da se oblai slino i da nosi kaubojski eir dok je iao na posao, zbog ega je mladom Davidu bilo pomalo neprijatno (otac odlazi od kue dok ovaj, najstarije dete, ostaje pored majke domaice Edipov motiv). Takoe, uloga reditelja Adama Keshera mogla bi skroz da se poklopi sa njim i problemima kakvim se susretao, pa ak i dan danas, uoi i tokom realizacije projekata, gde je esto tua volja morala da odluuje kontra Lynch ove... Ima jo mnogo detalja, ali ni oni nisu u centru. U toj liniji analize, tj. hermeneutike kakvu prua umetniko delo po principu - itam iz dela ono to se deavalo autoru u ivotu, film Eraserhead, ije je snimanje usled problema sa finansiranjem i, uprkos tome, David ovoj istrajnosti da ga zavri, trajalo pet godina, deluje nekako najvie autobiografski. Sve u njemu, uz jezivu ravan prikazivanja, neodoljivo asocira na David ovu tadanju situaciju u Philadelfiji, na industrijski i opasan kraj u kom su on i Peggy, njegova tadanja supruga, iveli, na neplanirano dete, i najzad prekid braka koji se desio u najteim godinama po snimanje. No, kako Lynch eva karijera odmie, ostvarenja u kojima bi se, svesno ili nesvesno, preslikalo neto konkretno i intimno vezano za njega, ne uzimaju za formu ceo film, ve to postaju samo sporadini motivi: nekad ambijent, nekad momenat ponaanja nekog od glumaca, itd. Ipak, bez obzira na isto, ono to sledi od Blue Velvet a pa do najnovijeg troasovnog Inland Empire 82 ama ba ni po emu ne oteuje ili umanjuje psihoanalitiku konkretizaciju svakog od naslova iji je on potpisnik (reiser i scenarista). To znai da, govorei o ovim delima, uopte nije nuno da se u estetskom aktu stvaranja, a potom primanja, kao glavna i jedina stvar izvuku infantilni elementi iz autorovog ivota kako bi umetniko delo po svojoj estetskoj biti bilo psihoanalitiko. U tom smislu bi se mogla povui demarkacija izmeu Eraserhead a i ostalih njegovih radova,

64

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Setting Davida Lyncha

dok u nainu prikazivanja, u onome kako piem scenario i reiram, i koji delovi selfa mi se ukljuuju kad rezultira ovakva vrsta umetnosti, nema mnogo razlike. O emu se zapravo radi? Po kom osnovu mogu da tvrdim ovakvu diferenciju? Samo po onome to se estetski pokazuje u svakom radu pojedinano. A to je sledee: Lynch ova dela nisu toliko vezana za njegov setting da se pre svega u njima oitavaju neki dogaaji, traume ili sl. iz njegovog ivota, nego za setting oveka koji neverovatno aprehendira fenomenologiju ovakvih dogaaja bez decidne potrebe da se isti dese ba njemu. I ne samo da ih detektuje, on poseduje neverovatnu kompatibilnost da, ne dirajui linim egom u njihovu sutinu, kao magnet to sebi priblii, a zatim trasira sve to tako do ekrana, najee ne umejui, kao ni svaki sjajan umetnik, da objasni zato neto mora da se uradi tako kako on kae. Sa snanim oseajem da prepozna i iskoristi ono to se na sluajan nain pokae kao dobro, ak po cenu da mu takvo promeni itavu koncepciju. Naredne injenice svedoe o tome. Na pomen Peggy ine roake koja je sanjala nonu moru kakva ukljuuje uenje engleske abecede na pamet, David odluuje da snimi kratak film Alphabet 83 o sadraju i teini koju bi ovaj san mogao da ima, i u vezi loma kakav se na poetku nae karijere uenja javlja u glavi povodom istog. Neto tu umire za sva vremena i nepovratno, nevini glasovi pevue i ne misle, dok slika sve karikira u trijumfu slova koji iz devojke u krevetu krvavo bljuje bez oporavka... Tokom snimanja pilot epizode Twin Peaks ideja da se u kadar, i dalje u celu priu ubaci lik ubice Boba, po kom je ceo scenario dalje neminovno morao da uzme novi put, dolazi na nain to se u momentu u prostoriji za snimanje zadesio tehniki pomonik kako neto radi, bez znanja da je trebalo da se povue. Lynch ga tako snima u kadru, i kompletna serija pobuuje sebe na novi nivo... Od odbijenog projekta za tv-seriju, David dodaje jo pola sata materijala i ostvaruje neverovatan preokret u znaenju za Mulholland dr. Kada radi sa Badalamentijem na numeri za temu Laure Palmer, devojke u sreditu koja treba da fokusira itavu seriju, a koje ipak nema meu likovima koji se prate, David plae na zvuke klavira, poto je ovom opisao oseanja koja kompozicija mora da nosi... Glumci na setu snimanja scene dok Julee Cruise peva u krmi Roudhouse ostaju zadeeni i pogoeni numerama koje su napisali Angelo i David. Delovanje izlazi iz okvira posla i zanimanja, i definie ponaanje glumaca kroz oseanje koje zadobijaju. U Blue Velvet u to najvie deluje na Kyle MacLachlan u, Isabelli Rosellini i Denisu Hopper u, a od Twin Peaks a pa nadalje krug empatije oko reditelja iri se na celu ekipu. Odjednom, svi se ophode linovski... I oni sami kao i mi oekujemo da nam se dogodi neto posebno, neto to moda ipak nismo spremni da imamo svaki dan, ali to ostaje da nam utie za budunost. Trauma u simulaciji usred bezoseajnog Hollywood a. To su samo neki od primera 84 . U svakom sluaju, Lynch radi sa glumcima na nekonvencijalan nain. On ne veba sa njima tekst, ne govori im o dikciji, kako da se ponaaju, na koji nain da odglume neto... Ne, ve svoje vreme troi da objasni ta ta uloga znai za ceo film, govori im o emocijama u odreenoj sceni, o tome u kakvom je odnosu dotina uloga prema drugim ulogama u filmu, i na koji nain bi stoga takva trebalo da se odredi... Davidu je uasno stalo do toga da njegova ekipa sama shvati ta treba da radi, da razume ulogu koju u trenutku igra, jer ako je svako bude shvatio tako da se ukupno naglasi eljena stvar, onda nema ni potrebe za objanjavanjem pojedinosti, kako glumac iste savlauje samim razumevanjem i unoenjem onoga to misli da treba. On se, time, ponaa kao da zna da e mu se vreme provedeno u eksplikaciji upravo onog za ta se obino misli da glumci ne moraju ni da znaju, isplatiti mnogo vie nego prosto ponavljanje kroz decidno uputstvo ta reiser eli. Ovaj proces ispostavlja izvesno poverenje prema kolegama, tj. doprinosi prenosu specifine poente na daljinu bez ozbiljnih gubitaka u kogniciji, a to dolazi od uraunavanja snage nesvesnog u Drugome. Zato to je Lynch, konstantno i jae nego mnogi, u komunikaciji sa stanjima koje moe samo da sledi, ili da ih opaa kako ih sledi, ali ne i da ih potpuno izrezonuje zbog ega su tu, neprestano izbombardovan empatinim impresijama koje uglavnom ne dolaze od njega, ali se u njemu na fantastian nain primaju, nekada ak bolje i

Strukture nesvesnog i predsvesnog

65

Setting Davida Lyncha

vie nego u onima koji su arite istih, on nema razloga da se ne preda i ne poveruje da e dobar deo takve vrste inicijative njim da se prenese i na ekipu oko njega. I to je ta hemija. Nastaje sinergija, ili kako on kae, celina je ponekad vea od zbira svojih delova, to znai da glumci poinju da daju najbolje od sebe ni ne znajui da to umeju, i ne kontroliui svaki svoj pokret kao inae, dodajui svemu neto to ni David, niti bilo ko drugi da je na njegovom mestu, ne bi mogao sasvim da predvidi, a koje se uklapa da bolje ne moe. Taj viak, plus, ili povratna najezda iz glumaca, ne ba sasvim neureena i ne ba sasvim improvizovana, samo je odgovor na sutinu onog to se zbiva u David ovom settingu linosti. Tako Lynch zadobija enormno sublimativno iskustvo, koje pored toga to je privatna, poinje da se fenomenalizuje i kao javna gimnastika u studijima Hollywood a. On upija problematinost Drugog (po prvom emitovanju serijala Twin Peaks devojke sa slinim iskustvom u Americi kontaktiraju sa Lynch evim menadmentom izraavajui zaprepaenje koliko je verno i snano, zahvaljujui pojavi ubice Boba u prii, za kojeg pojma nemaju koliko je akcidentalno ubaen, predstavljen horor onih dugugodinje silovanih od strane oca), zatim tako rei, sanja doivljaj u psiholokom okviru nalik da je on izvorite patologije koju je dotakao, vidi kako to izgleda na nivou strukture nesvesnog i predsvesnog, da bi najzad sublimisao sve to, tajanstveno uivajui u naporu mikro-bora koje bi mu se negde na telu nakon svakog takvog urezale (metafora). Sa tim se potpuno slae i njegov odboj u detinjstvu prema vetini upotrebe rei, elokventnosti, brzom izgovaranju i njihovoj koliini, potom problemi koje je imao prilikom naloga da napie scenario za svoj prvi dui film The Grandmother... Njemu i dan danas mestimino treba dosta vremena da izgovori neku reenicu, ne usled njene sloenosti, ve zato to bi svaki put osetio nekakvo udno suoavanje da se na momenat izmetnuo od gimnastike koja je negde u toku, pa to proizvede kratku iritaciju kao struja niskog napona. Takav karakter settinga autora, usled sve istreniranosti za pismo i znak (Lacan), mora sasvim da konverzira u umetniko delo, i zbog toga ono u svojoj estetici moe da opstane samo kao psihoanalitino. Meutim, David ne zna nita posebno o psihoanalizi, u smislu da se bavio konkretno njome kako bi nad istom vrio eksproprijaciju i manipulisao njom u svojim radovima. A ovo ini stvar jo sjajnijom, a estetsku situaciju istijom. Dakle, u njegovom stvaralatvu nema intencionalne svesti na nauku iz sveta ivota kakva je psihoanaliza, niti ima potrebe za tim, jer sve navire iz slobode putanja da nesvesno odigra svoju igru i dobaci labavi oseaj koordinacije u odlukama. Kada mu kau da je u Lost Highway u obradio ono to se struno zove psihotina fuga linosti, on je oduevljen tim nazivom, kao da ga prvi put uje i odgovara sa: moda, mogue je, ili pak, ima tu neeg... Prosto, nita sa strane, nikakvi primeri iz knjiga ne mogu da se ispree i poremete ovaj svakako introjektovani setting; dovoljno je npr. pred spavanje, u onome kada obino kaemo hvata me san da pokuamo da jo uvek budemo nekako tu, prisutni i prisebni, ne remetei tok dok zavesa polako pada, i nepovezivosti ko zna otkud ponu da naviru. To su mesta odakle Lynch dobija napajanje. Ono to rezultira iz ovakvog settinga koji je sam po sebi jedna mala stvaralaka radionica, jeste izmeu ostalog i Davidova rana fascinacija industrijom, postrojenjima i setom zvukova koji se oko tih mogu nai, kao pozitivno ospoljenje mehanizovanog rada koji mu se deava iznutra, a iji proces utroka energije uglavnom pada na maine/nesvesno, a ne na samog oveka/svest, koji u najboljem sluaju uspeva samo da nadgleda i prati. Ako neto krene naopako, ako se srui ili eksplodira, ako izae iz koloseka, oni koji se inae deklariu gospodarima lako e pasti i lome se kao ibice/histerija, a sve su to opet samo isti stvorili za sebe. Usporavanje dogaaja, dijaloga (atak na govor kao izraajno sredstvo), i kompleksno diranje u ulo sluha (ve osetivo u projektu Six men getting sick 85 ) kroz polifono niske frekvencije postaju pravi trade mark, jer simbolizuju visoki start nesvakidanjeg koje ipak vuemo iznutra svakog dana, i trenutak kada osetimo da neto u nas ulazi i trai da respondujemo poto je tu pronalo slinu stvar. Da li ostajemo u sali u neverovatnoj senzaciji, ili beimo odmahujui iz bioskopa, to je sasvim nebitno; kontakt je ve iniciran.

66

Strukture nesvesnog i predsvesnog

Umetnika vrednost ovog filma

Zato kritike njegovih filmova idu iz krajnosti odbrane potisnutog u krajnost sublimiranja naeg sopstvenog materijala. nazad Umetnika vrednost ovog filma Na kraju, kakva je dakle situacija sa Mulholland dr.? Sa strane onog to je zajedniko Lynch ovim filmovima, re je o inmikstovanju psihikog sistema iz svih pravaca, kakvo se postie konstrukcijom opisanog settinga, i kojeg zapravo sastavlja stanje empatinosti prema nesvesnom Drugih. Prevedeno, to znai da strukture koje su gore proizale nisu neto to se desilo Davidu, nego ko zna kome, koliko njima, i da li uopte ikome konkretno, koje je on posle isublimisao. Stasaloj vrsti settinga o kakvom govorimo treba vrlo malo da zavri, a najee ak i da sama iskonstruie graevinu koja bi, prema ve dotadanjoj uvebanosti i uestalosti slinog, bila sasvim psihopatoloki realna i odigriva, tj. sa meusobno katektiranim elementima koji u ovom sluaju mogu bez problema da isprate logiku rada jednog sna. Na ovom mestu, estetske konkretizacije u delima DaVincia i Lynch -a, premda su obe psihoanalitine, preko autorovih settinga, za nas koji primamo funkcioniu totalno drugaije jedna od druge. Vie nije samo, vidi kakav sam na osnovu onog to mi se nekad desilo, ve vidi kakav sam usled toga ta sve mogu da uinim a da se to zbilja moda i nije nikome desilo, kada ipak nastupa snagom, i to u izvornom psihoanalitikom ritmu, da zaista nekome jeste. Oslikana tema, decidno zbog ispenetriranosti podsvesnim i prisustva kakvo nikad nije ni moglo da se zaobie, da se ne ivi sa istim (volim mrak), za mnoge zastraujue i nenormalno, opasno i poremeeno, kako god okrenem postaje nain na koji radim, bez ega ne mogu. Tek potom, samo od sebe se pomalja ono ta u ti time rei o sebi, a u biti, to je sistem kakav gejzira iz celokupnog David -ovog umetnikog angamana. Nita od istog nije suprotno Freud u. Za sluaj pak filma posebice, a do toga je stigla i moja analiza, ovoga puta najzad nije u pitanju to da se u ostvarenju tu i tamo pronalaze takozvani snoliki elementi, fantazija, isprepletenost unutranjeg i spoljanjeg. Na delu je stroga diferencija i izraaj onog to je san, sa jedne strane, koji je kao takav poslednji u ivotu izvesne osobe, uz apsolutno sve ouvane mehanizme iz Tumaenja snova, i njegove moi da sa-odredi prirodu stvarnih dogaaja na zbilji, i onog to je budnost, sa druge. Ovo je prvi i jedini film u kojem David snu kao pismu, tj. stoeru svih odgovora na gledaoeve nedoumice, daje potpun i suveren primat, to naizgled moe da se uini vrlo rizinim ukoliko se previdi iz kakvog settinga sve ovo ima uslova da izae. U ostalim radovima snoliko se pojavljuje da bi s vremena na vreme unelo vie smisla u stvarnost koja ve mimo istog tee, dok u Mulholland dr. u decidno spavanje i sanjani san osobe bukvalno definie ono to je stvarnost, bez koje ova nita ne bi znaila, videli smo, nevezano da li je re o onoj kakvu eli da vidi Diane, ili, nasuprot njenoj istrajnosti, drugi oko nje. Otisnuti se ovim putem u komunikaciju sa publikom deluje kao da neko hoe da konano uini zvaninim i uraunljivim sve one strukture koje su inae najee izvor i najmanje potisnute nervoze u ivotima ljudi, da prestupi, povue novu liniju i kae: i ovo je odsad normalno, i o ovome odsad razgovaramo bez nelagodnosti. I kada se sutra budem ponaao, hou da to ljudima bude jasno kao i meni. To predstavlja glavnu stvar koja se tie aksiologije, tj. umetnike vrednosti ovog filma, a hteo to ili ne, Lynch u svome radu prireuje isto bez posebnog sleenja Freud ovih misli, to svedoi o aktuelnosti i moi psihoanalize da bude sastavni deo naeg ivota, bez specijalnog strunog upuivanja pojedinca u istu kao naunu disciplinu. Takoe, u smislu uinka iz primalakog akta mogu da kaem: pre filma ne znam ta sam sve bio, a njim sam se pronaao u ulozi pravog analitiara, kao neko koga neto naginje da bolje dokui i reflektuje ono to ve osea da je razumeo u Drugom, i eto jo jedne stvari koja je opet nadola jedino estetskim predmetom. Dakle, nisam kao analitiar pristupio filmu, nego je isti kao objektivan predmet takvog otkrio u meni. Ne da se pravim pametan sam po sebi (to stop bein' a smart aleck). A koliko ima tih, meu ljudima ija je profesija psihoanalitika psihoterapija, koji su svesni ove hermeneutike i njene sad ve opte opipljivosti, to bi trebalo to pre ispitati. nazad

Strukture nesvesnog i predsvesnog

67

PDF verzija knjige objavljena je na sajtu Mrea Kreativnih Ljudi www.creemaginet.com Uslovi korienja http://www.creemaginet.com/sajt/uslovi-koriscenja

Info
1

Freud S. Leonardo Da Vinci and a Memory of His Childhood. New York, 1974. @ http://tech.groups.yahoo.com/group/freudcw

http://www.mulholland-drive.net/cast/david.htm, http://www.davidlynch.com/, http://www.imdb.com/name/nm0000186/, http://www.davidlynch.de/, http://www.thecityofabsurdity.com/, http://www.lynchnet.com/

3

http://www.mulhollanddrive.com/, http://www.mulholland-drive.net/, http://www.imdb.com/title/tt0166924/, http://www.themodernword.com/mulholland_drive.html, http://www.rottentomatoes.com/m/mulholland_dr/ http://www.otnemem.com/, http://www.imdb.com/title/tt0209144/, http://www.rottentomatoes.com/m/memento/

http://www.21-grams.com/index.php, http://www.imdb.com/title/tt0315733/, http://www.rottentomatoes.com/m/21_grams/ http://www.imdb.com/title/tt0290673/

http://www.geocities.com/hollywood/lot/8994/, http://www.lynchnet.com/lh/, http://www.imdb.com/title/tt0116922/, http://www.mediacircus.net/lh.html http://www.imdb.com/name/nm0000597/, http://www.billpullman.org/, http://www.rottentomatoes.com/p/bill_pullman/ http://www.imdb.com/name/nm0001267/, http://www.geocities.com/silverblue46/balt/ http://www.naomiwatts.com/, http://www.geocities.com/Hollywood/Guild/7341/NWatts/ http://www.lauraharring.net/, http://www.imdb.com/name/nm0005009/ http://www.patricia-arquette.com/, http://www.imdb.com/name/nm0000099/ http://www.imdb.com/name/nm0086706/ http://www.imdb.com/title/tt0230600/ http://www.sonypictures.com/homevideo/identity/index.html, http://www.imdb.com/title/tt0309698/

10

11

12

13

14

15

Freud S. The Interpretation of Dreams. New York, 1974. . @ http://tech.groups.yahoo.com/group/freudcw

17

16

http://www.annmiller.com/, http://www.imdb.com/name/nm0587900/ Scena u filmu Eraserhead za stolom, sa roditeljima budue Henry jeve ene, 25 min. http://www.imdb.com/name/nm0060931/

18

19

20

http://claudia79.tripod.com/index.html, http://glamournet.com/legends/Rita/, http://www.ritahayworth.net/, http://www.lovegoddess.info/Rita%20Hayworth%20revised.htm http://www.imdb.com/title/tt0038559/, http://www.filmsite.org/gild.html

21

22

http://www.justintheroux.net/, http://baresark.net/justin/index.html, http://www.imdb.com/name/nm0857620/ http://www.robertforster.com/, http://www.imdb.com/name/nm0001233/

23

24

http://movies2.nytimes.com/gst/movies/filmography.html?p_id=22325, http://www.imdb.com/name/nm0263496/

25

http://hometown.aol.com/fishbonelu/danhedaya.html, http://www.imdb.com/name/nm0000445/

http://www.filmsite.org/suns.html, http://www.geocities.com/Hollywood/Theater/6980/, http://www.imdb.com/title/tt0043014/

27

26

Treba obratiti panju na fascinantnu glumaku karijeru Ann Miller, koja je snimila preko 40 filmova. Ova glumica umrla je ne zadugo nakon snimanja ovog filma, 2002. god. Videti detaljnije na navedenim adresama. http://www.imdb.com/name/nm0027199/, http://www.rottentomatoes.com/p/michael_j_anderson/

28

http://www.twinpeaks.org/, http://www.lynchnet.com/tp/, http://www.imdb.com/title/tt0098936/, http://www.imdb.com/title/tt0278784/

30 http://www.lynchnet.com/fwwm/, http://www.imdb.com/title/tt0105665/, http://home.earthlink.net/~markstewart/fire.index.html 31

29

Aluzija na Lynch ev film Eraserhead.

http://www.imdb.com/name/nm0313534/, http://www.rottentomatoes.com/p/melissa_george/, http://www.melissageorge.com/

33

32

http://www.angelobadalamenti.com/, http://www.imdb.com/name/nm0000823/

http://www.imdb.com/name/nm0187811/, http://www.rottentomatoes.com/p/missy_crider/, http://www.hollywood.com/celebrity/Melissa_Crider/1236418

35

34

http://www.imdb.com/name/nm0333412/, http://www.hollywood.com/celebrity/Wayne_Grace/1306598 Freud S. Totem and Taboo. New York, 1974. @ http://tech.groups.yahoo.com/group/freudcw http://www.rottentomatoes.com/p/rita_taggart/, http://www.imdb.com/name/nm0846525/ 1960 Written by Bill and Doree Post, Performed by Connie Stevens.

36

37

38

Aluzija na pesmu Julee Cruise Questions In the World of Blue, written by David Lynch and Angelo Badalamenti, 1992 Twin Peaks Fire Walk With Me Soundtrack.
40

39

http://www.rebekahdelrio.com/, http://www.imdb.com/name/nm1058197/ http://www.imdb.com/name/nm0279209/, http://www.rottentomatoes.com/p/patrick_fischler/

41

42 Aluzija na cedulju sa mesta ubistva Laure Palmer koju ostavlja ubica Bob, a zapravo njen otac, ispisanu krvlju svoje keri. 43

http://www.davidlynch.de/scape.html, http://www.imdb.com/name/nm0183466/, http://www.hollywood.com/celebrity/Catherine_Coulson/1232239, http://www.rottentomatoes.com/p/catherine_e_coulson/

http://www.lynchnet.com/grandmother/, http://www.imdb.com/title/tt0065794/, http://www.sensesofcinema.com/contents/cteq/06/40/the-grandmother.html

45

44

http://www.donnie-darko.de/, http://creative-escape.org/donniedarko/, http://www.imdb.com/title/tt0246578/, http://www.rottentomatoes.com/m/donnie_darko/ Aluzija na Lynch ev film Inland Empire.

46

47

http://sherylleehomepage.free.fr/, http://www.cinemorgue.com/sheryllee.html, http://www.imdb.com/name/nm0498247/

http://www.kylemaclachlan.com/, http://www.rottentomatoes.com/p/kyle_maclachlan/, http://www.geocities.com/Hollywood/5286/Kyle/kyle.html, http://kylemaclachlan.free.fr/, http://www.imdb.com/name/nm0001492/

48

49 http://barksmatt.tripod.com/, http://www.imdb.com/name/nm0000368/, http://www.hollywood.com/celebrity/Laura_Dern/195526 50

http://www.filmsite.org/blue.html, http://www.lynchnet.com/bv/, http://www.davidlynch.de/velvet.html, http://www.imdb.com/title/tt0090756/

http://www.imdb.com/name/nm0000618/, http://www.geocities.com/Hollywood/hills/8377/isabella.html, http://www.nndb.com/people/243/000025168/ http://www.imdb.com/name/nm0000454/, http://www.dennis-hopper.com/, http://www.geocities.com/Hollywood/Academy/8538/, http://www.rottentomatoes.com/p/dennis_hopper/

53 http://www.lynchnet.com/absent/nancepre.html, http://www.jacknance.com/, http://www.findadeath.com/Deceased/n/Jack%20Nance/jack_nance.htm, http://www.imdb.com/name/nm0620756/, http://www.nndb.com/people/807/000043678/ 52

51

http://www.davidlynch.de/head.html, http://www.imdb.com/title/tt0074486/, http://www.imdb.com/title/tt0074486/, http://www.rottentomatoes.com/m/eraserhead/, http://www.film.unet.com/Movies/Reviews/Eraserhead.html

55

54

A slide-trombone. A muted trumpet. I love the sound of a muted trumpet. (prev.) http://www.imdb.com/name/nm0798310/, http://www.filmbug.com/db/344745 The weeping lady of Los Angeles (prev.)

56

57

58

http://royorbison.musiccitynetworks.com/, http://www.rockhall.com/inductee/roy-orbison, http://www.imdb.com/name/nm0649413/

59 Co-writer: Joe Melson Artists: Roy Orbison (1961), k.d. lang & Roy Orbison, Del Shannon, Lisa Carter, Sheila G. White, Glen Campbell, Jay & The Americans, Don McLean, Limelighters, Waylon Jennings, Lettermen, Starlight Orchestra, Ronnie Milsap, Arlene Harden, Gene Pitney, Narvel Felts, Susie Stevens, Gerald Joling, Dion 60 Artists: Roy Orbison (1963), Brenda Cochrane, Gerry Grant, Brian Cross, Tom Jones, Ray Lance, Frank McCaffrey 61

http://www.imdb.com/title/tt0100935/, http://www.thecityofabsurdity.com/wildatheart/index.html, http://www.davidlynch.de/wildtoo.htm, http://www.angelfire.com/movies/oc/wildatheart.html I was alright for a while, I could smile for a while... (prev.) ... but I saw you last night, you held my hand so tight, as you stopped to say hello... (prev.) ... oh you wished me well, you couldn't tell that I'd been crying over you... (prev.) ... and you said so long, left me standing all alone, alone and crying crying crying... (prev.) ...it's hard to understand, but the touch of your hand can start me crying... (prev.)

62

63

64

65

66

http://www.lynchnet.com/sstory/, http://www.imdb.com/title/tt0166896/, http://www.metacritic.com/video/titles/straightstory, http://www.sensesofcinema.com/contents/00/7/straight.html, http://www.rottentomatoes.com/m/straight_story/

68

67

http://www.imdb.com/title/tt0319061/, http://www.sonypictures.com/movies/bigfish/, http://www.rottentomatoes.com/m/big_fish/

69

http://www.imdb.com/name/nm0936403/, http://www.nndb.com/people/004/000029914/, http://www.rottentomatoes.com/p/ray_wise/ ...I thought that I was over you... (prev.) ...but it's true so true... (prev.) 2001 Mulholland Dr. Soundtrack Written and performed by David Lynch & John Neff.

70

71

72

73

...I love you even more than I did before... (prev.) ...but darling what can I do for you don't love me... (prev.)

74

75 ...and I'll always be crying over you, yes now you're gone, and from this moment on, I'll be crying, crying... (prev.) 76

... over you... (prev.) Where are you? (prev.)

77

78

http://www.imdb.com/name/nm0000457/, http://www.tiscali.co.uk/entertainment/film/biographies/john_hurt_biog.html, http://www.rottentomatoes.com/p/john_hurt/

79

http://www.imdb.com/title/tt0080678/, http://www.phreeque.com/joseph_merrick.html, http://www.geocities.com/~mikehartmann/elephantman/index.html, http://www.davidlynch.de/ele.html, http://www.rottentomatoes.com/m/1006527-elephant_man/

Freud S. Delusions and Dreams in Jensens Gradiva. New York, 1974. @ http://tech.groups.yahoo.com/group/freudcw
81

80

Jedna od poruka koju kako od dina u snu, tako i iz kosmosa dobija glavni protagonista u seriji Twin Peaks.

82 http://www.inlandempirecinema.com/, http://www.imdb.com/title/tt0460829/, http://www.rottentomatoes.com/m/inland_empire/, http://rogerebert.suntimes.com/apps/pbcs.dll/article?AID=/20070125/REVIEWS/701250301/1023 83

http://www.lynchnet.com/alphabet/, http://www.imdb.com/title/tt0062653/, http://www.sensesofcinema.com/contents/directors/02/lynch.html Rodli K. Lin o Linu. Hinaki, Beograd, 2005.

84

85

http://www.lynchnet.com/sixmen/, http://www.imdb.com/title/tt0060984/, http://www.thecityofabsurdity.com/sixmen.html, http://www.aboutlynch.com/english/sixfig.shtml