Prikaz knjige

Kako postati linost?

Karl Roders

Koncept:

Kako psihoterapija utie na razvoj linosti?

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

Sadraj

Rezime ...................................................................................................................................2 Uvod ......................................................................................................................................3 Odnos koji pomae.............................................................................................................4 Nakon bogate,raznolike i dugogodinje klinike prakse,Karl Roders je postepeno razvio i, po njegovom miljenju, uspeo da pronae odgovarajui nain rada sa ljudima za koji je smatrao da je pun konstruktivnih mogunosti........................................................................4 ta znai postati linost?........................................................................................................5 Nastajanje linosti..................................................................................................................6 Zamisao procesa psihoterapije...............................................................................................7 Zakljuak................................................................................................................................9

Rezime

Seminarski rad je baziran na knjizi Karla R. Rodersa Kako postati linost. Tema knjige su odnosi koji pomau ili pak odmau razvoju linosti ili uzrokuju njenu promenu. Posebno je opisan odnos terapeut-klijent i uticaj tog odnosa,odnosno psihoterapije na promenu i razvoj linosti osobe. Pored toga,u knjizi su prikazana razna istraivanja upravo na ovu temu kao i pristupi leenju,tj.pravci kretanja terapije. U ovom seminarskom radu mi smo se koncentrisali upravo na one delove koji opisuju kako terapija utie na razvoj i promenu linosti,ta znai postati linost i ta linost zapravo jeste po miljenju Karla R. Rodersa. Kako on sam kae,ova knjiga predstavlja pogled jednog terapeuta na psihoterapiju. Ova knjiga govori o patnji i nadi,strepnji i zadovoljstvu kojima je ispunjena svaka soba u kojoj terapeut obavlja psiholoko savetovanje. (Karl Roders)

Uvod
Karl R. Roders (Carl R. Rogers) je roen 1902.godine u gradu Oak Park,Ilinois.

Tvorac je fenomenoloke teorije linosti koja je zapravo teorijski okvir namenjen tumaenju i objanjavanju njegove Klijentom usmerene terapije. Njegova teorija se jo smatra humanistikom i aistorijskom. Ono to je posebno zanimljivo je da njegova fenomenoloka teorija zastupa potpuno razliite stavove od Frojdove (Freud,S.) uprkos tome to su obe potekle iz prilino iste prakse. Suprotno Frojdu,Roders tvrdi da je ovek racionalno bie,socijalizovano i pritom realistino. Selekcija po motivacionom principu i potrebe iskrivljuju opaanje to dovodi do neprilagoenog ponaanja. Svakako da neprijateljska oseanja u oveku postoje ali sr ljudske linosti je pozitivna. Po njegovom miljenju, svest je ta koja uravnoteava, procenjuje mogunosti, bira reakcije, obogauje linost... 1987. godine bio je nominovan za Nobelovu nagradu za mir. Iste godine je i preminuo. Njegova knjiga Kako postati linost zapravo predstavlja zbirku lanaka koje je objavio i predavanja koje je odrao na ovu temu u periodu od 1951. do 1961. godine.

Odnos koji pomae

Nakon bogate,raznolike i dugogodinje klinike prakse,Karl Roders je postepeno razvio i, po njegovom miljenju, uspeo da pronae odgovarajui nain rada sa ljudima za koji je smatrao da je pun konstruktivnih mogunosti. Neuspeh svih pristupa koji su se oslanjali iskljuivo na razum primorao ga je da shvati da se promena zapravo deava kroz ono to klijent doivljava u terapijskom odnosu. Postavio je optu pretpostavku tzv. odnosa koji pomae, a ta pretpostavka glasi : Ako mi poe za rukom da sa nekom osobom uspostavim odreeni tip odnosa, ona e otkriti da je u stanju da taj odnos iskoristi za sopstveni razvoj i tada e poeti da se menja. Ipak,ne moemo se menjati, ne moemo otii dalje od onoga to jesmo dok to to jesmo u potpunosti ne prihvatimo, a promena e zatim ak neprimetno uslediti. Pritom,veoma je bitno i da terapeut bude kongruentan,u skladu sa samim sobom jer e tek tada i on sam biti u potpunosti spreman da svog klijenta prihvati i razume. Terapeut se ne sme voditi tuim procenama. Njegovo lino iskustvo za njega mora biti najvei autoritet,jer pre svega, moe biti provereno na mnogo naina, pa se tako njegova pogreivost i neretke zablude mogu uspeno popraviti. Vraajui se na njegovu pretpostavku o odnosu koji pomae treba pomenuti i uslove pod kojima ona vai i oekivanim ishodima.

Ako sam u stanju da sa nekom osobom ostvarim odnos u kome u ispoljiti sledee odlike: prirodnost i otvorenost,to znai da prihvatam i izraavam svoja prava oseanja toplo prihvatanje druge osobe kao posebnog,nezavisnog pojedinca istananu sposobnost da njen svet i nju vidim onako kako ih i ona vidi

onda e druga osoba u tom odnosu: iskusiti i razumeti one strane sebe koje je ranije potiskivala otkriti da postaje sve bolje integrisana,sposobnija da uspeno funkcionie postati slinija osobi kakva bi elela da bude vie e upravljati sama sobom i u sebe imati vie poverenja postati u veoj meri osoba,u pravom smislu te rei,jedinstvenija i samoizraajnija bie sposobna da se sa ivotnim problemima suoi na adekvatan nain Zapravo, optimalni odnos koji pomae jeste upravo onaj koji stvara psiholoki zrela osoba. Odnosno, stepen u kome uspem da stvorim odnose koji pospeuju razvoj drugih,kao posebnih,nezavisnih osoba,jeste mera razvoja koji sam sam posigao. (Rogers)

ta znai postati linost?

U dugogodinjem radu sa raznim klijentima svaki terapeut e naii i na mnotvo razliitih problema. Ipak,uprkos mnogostrukosti problema ispod nivoa situacije na koju se pojedinac ali,nalazi se jedna sredinja tenja da se doe do saznanja Ko sam ja stvarno? U sutini,cilj svakog pojedinca jeste da postane on sam. Terapija stvara atmosferu u kojoj se klijent osea slobodnim da izrazi apsolutno svako svoje oseanje ili misao i najee pruenu slobodu koristi da bi sve vie postajao on sam. Klijent poinje da skida masku,lano lice koje mu je pomagalo da se suoi sa ivotom. U tom odnosu klijent obino koristi terapijski odnos da bi istraivao sopstveno doivljavanje. Klijenti uglavnom dolaze do saznanja da je veliki deo njihovog ponaanja zapravo samo fasada a da im je ivot voen onim to misle da bi trebalo da budu a ne onim to zapravo jesu. Istraivanje sopstvenog organizma postaje najbolnije onda kada klijent pone otklanjati svoja lana lica za koja i nije znao da su lana... I tek onda kada u potpunosti osoba iskusi oseanja koja na organskom nivou jesu isto to i on sam,teka tada on postaje uveren da je deo svog novog samstva. Doivljavanje svojih oseanja je zaista otkrie nepoznatih elemenata svog samstva. U svakodnevnom ivotu postoji barem hiljadu razloga da ne dozvolimo sebi da u potpunosti

doivimo i iskusimo svoje stavove. Ali,u terapijskom odnosu u kome se klijent osea sigurnim on ih moe doiveti u potpunosti,do krajnjih granica onoga to ona jesu. Skoro je nemogue i nezahvalno govoriti o tome kakva linost osoba postaje nakon terapijskog odnosa. Pre svega,zato to je svaki pojedinac samosvojna i jedinstvena osoba i svaki svoje iskustvo proivljava na sebi svojstven nain. Na ovu temu moe se samo govoriti o tenjama koje terapeut uoava kod klijenata,ali koje nikako u potpunosti ne odgovaraju jednoj osobi. Roders smatra da ljudi najee tee da budu otvoreni prema svom iskustvu i da veruju sopstvenom organizmu. Naime,skloni smo da konstantno izobliavamo ulne podatke koji se suprotstavljaju slici koju imamo o sebi,tj. vidimo samo one ulne podatke koji se uklapaju u sliku koju ve imamo o neemu. U terapijskom odnosu koji prua oseaj sigurnosti,taj odbrambeni stav se zamenjuje otvorenou. Pritom,ovek je u stanju da sagleda novu situacije onakvu kakva ona zaista jeste,umesto da je izoblii da bi je uklopio u emu koje se dri od ranije odnosno,umesto da iskustvima svog celokupnog organizma zatvori pristup u svest,on ih sada ivi u potpunosti. Takoe,ovek postepeno otkriva da moze da veruje sopstvenom organizmu, smatra da je organizam zapravo najpogodniji instrument za otkrivanje ponaanja koja ce mu u svakoj neposrednoj sutuaciji pruziti najvie zadovoljstva. Nakon terapije, osoba je u stanju da spozna sopstvena oseanja i impulse, s tim u skladu je u stanju da oseti razliite socijalne zahteve.Sve u svemu, izgleda da se moe rei da kada je klijent otvoren za svoje iskustvo, on moe da ima vie poverenja u svoj organizam. I umesto da svest bude straar koji nas uva od opasnog nepredvidivog mnotva impulsa, doputajui tek ponekom da ugleda svetlost dana, ona postaje stanovnik impulsa, oseanja i misli, koji mogu sami da vladaju sobom, na sasvim zadovoljavajui nain.

Nastajanje linosti
Proces psihoterapije je jedinstveno dinamiko iskustvo razliito za svakog pojedinca,ali i iskustvo koje ipak pokazuje iznanaujui opti red i zakonitost.

Jedna strana terapijskog odnosa mogla bi se nazvati doivljavanjem doivljenog ili doivljavanjem sopstvenog samstva (self) gde se klijent uputa u ispitivanja raznih strana svog iskustva i doputa im da neiskrivljena dopru do njegove svesti. Onda kada klijent otkrije da on moe da bude sopstveno iskustvo,da prihvati i sagleda sebe,taj proces se moe smatrati gotovim.Ipak,taj proces je tek poetak,jer klijent takoe mora nauiti da prihvata i pozitivna oseanja drugih ljudi jer je bitno da u tom iskustvu otkrije i to da za njega nije pogubno da u svoje iskustvo ukljui i pozitivna oseanja koja neko drugi gaji prema njemu. Tako e postati svestan da je vredan naklonosti drugih i pritom e razviti naklonost prema sebi samom,nauie da voli i prihvata sebe. Vremenom,u okviru klinikog iskustva poelo se razvijati uverenje da je sr linosti pozitivna. Ovo stanovite je ipak neistraeno,stoga ga ne treba prihvatati bez rezervno. Na osnovu njegovog linog iskustva,Roders tvrdi da je unutranja bit oveka zapravo sam organizam,koji je u svojoj sutini socijalan i pritom u isto vreme pokuava da se samoouva. Moe se rei da je psihoterapija proces kroz koji ovek postaje sopstveni organizam,odnosno vraanje na osnovna ula i visceralna iskustva. Osoba postaje u svojoj svesti ono to zaista jeste u svom iskustvu. Kako sam Roders kae: Biti ono to jesi znai nai sklop i red koji lei u osnovi,otkriva sklad i jedinstvo u sopstvenim aktualnim oseanjima i reakcijama umesto da stalno potire svoje iskustvo.

Zamisao procesa psihoterapije

Interesujui se za nepromenljive aspekte promene linosti,Roders je sebi postavljao razna pitanja,od kojih je svakako najvanije: Koji je to proces kroz koji se promene linosti zapravo odvijaju? Shodno tome,pokuao je da predstavi proces u kojem se linost menja kroz sedam uzastopnih stadijuma prolazei kroz kontinuum koji je nazvao ukruenost-oputenost. Prolazei kroz ove stadijume,samo emo ukratko navesti najvanije odlike svakog od njih. Prvi stadijum Nema elje za promenom. Postoji otpor da se govori o sebi. Ne prepoznaju se i ne poseduju oseanja ni sopstvena znaenja. Bliski i i ovoreni odnosi smatraju se opasnim. Osoba ne prepoznaje i ne uvia nikakve probleme. Postoji mnogo prepreka u optenju sa samim sobom.

Drugi stadijum Izraavanje tema koje nisu o sebi postaje instananije. Problemi se opaaju,ali izvan sebe. Ne osea se sopstvena odgovornost za probleme. Oseanja se opisuju kao tua,a ponekad i kao objekti iz prolosti. Oseanja se mogu izraziti,ali se ne prepoznaju kao takva,ili bar ne kao vlastita. Trei stadijum Izraavanje o sebi kao objektu postaje slobodnije i instananije. Doivljaji u vezi samog sebe prikazuju se kao objekti. Javljaju se izrazi o sebi kao o odrazu neeg to prvenstveno postoji u drugima. Oseanja se vrlo malo prihvataju,jer su za klijenta jo uvek na neki nain, neprihvatljiva. Javlja se prepoznavanje protivrenosti u doivljavanju. Sopstvene odluke esto se vide kao beskorisne. etvrti stadijum Klijent opisuje neka oseanja iz skupa ne-sad-prisutnih. Povremeno se oseanja ispoljavaju kao da provaljuju sama od sebe,protivno volji klijenta. Dolazi do izvesne gipkosti u nainu opisivanja doivljaja. Otkrivaju se poneki lini konstrukti i konano dolazi do uvianja da su to konstrukti;poinju da se postavljaju pitanja o njihovoj valjanosti. Javlja se zabrinutost zbog protivrenosti i neslaganja izmeu samog sebe i sopstvenog iskustva. Klijent se polako,i pored toga to bliski odnosi izgledaju opasno,uputa u rizik i u maloj eri ostvaruje veze na osnovu oseanja. Peti stadijum Oseanja se slobodno izraavaju onako kako se javljaju u tom trenutku i tek to nisu u potpunosti doivljena. Doivljavanje je oputeno,ali se dogaa sa malim odlaganjem. Nain graenja iskustva postaje dosta rastegljiv. Raste prihvatanje samoodgovornosti za probleme sa kojima se suoava i briga o tome kako uspeva. Mnogo su slobodniji dijalozi u samom sebi,dolazi do poboljanja u optenju sa samim sobom,odnosno do smanjenja zakoenosti. esti stadijum U ovom stadijumu nema vie problema,ni spoljanjih ni unutranjih. Klijent subjektivno proivljava jednu fazu svog problema koji vie nije objekat i svoje iskustvo. Neposredno se doivljavaju oseanja koja su kao proces bila zakoena i pokreu se do potpunog ostvarivanja. Protivrenosti izmeu doivljenog i svesti se ivopisno proivljavaju u trenutku kada iezavaju pretvarajui se u slaganje. Sedmi stadijum Razvija se osnovno poverenje u svoje sopstvene procese. Nova oseanja se doivljavaju neposredno i o njihovom doivljavanju se moe jasno misliti. Sopstveno ja postaje sve vie

jednostavno subjektivna i refleksivna svest o doivljavanju. Optenje sa samim sobom je jasno. Doivljava se mogunost stvarnog izbora izmeu novih naina ivota. Ovaj proces dovodi do toga da se pokrenu zakoena oseanja. Ovaj proces takoe obuhvata i promene u nainu doivljavanja. Ukljuuje i promenu od nepodudarnosti ka podudarnosti. Kao to se moe videti,ukljuuje i promenu u nainu i u meri do koje je pojedinac u stanju i eli da saoptava sebi,kao i postizanje gipkosti u nainu poimanja doivljaja. Ovaj proces predstavlja predstavlja kretanje od krutosti do momenata koji se u terapiji mogu uhvatiti u proticanju,jer su svi elementi i apekti neraskidivo isprepletani. Ono to je najznaajnije,to je da osoba sama u toku ovog procesa postaje zapravo jedan integrisani proces stalne promenljivosti.

Zakljuak
Psihoterapija moe biti jedno od najfinijih sredstava za kontrolu jedne osobe nad drugom. Terapeut moe uticati na pojedinca i neosetno ga oblikovati. Razvoj do koga dolazi u terapiji

usredsreenoj na klijenta predstavlja uzbudljiv nagovetaj onoga to nauka o ponapanju moe da uini u ostvarivanju prethodno istaknutih vrednosti. Kao to je reeno,cilj svakog pojedinca jeste da postane on sam (self). Na kraju,u oveku postoji samo ovek i nijedna osoba se ne bi trebala plaiti toga da bude samo ovek. Jer,kada svest,ovekova jedinstvena sposobnost funkcionie tako slobodno i potpuno onda otkrivamo da pred nama nije zver koje bi trebalo da se plaimo ili kontroliemo,ve organizam sposoban da zahvaljujui izvanrednoj integrativnoj sposobnosti centralnog nervnog sistema,postigne uravnoteeno prilagoeno ponaanje,kojim pospeuje i obogauje i sopstvenu linost i linost drugih,ponaanje koje je proizvod svih tih elemnata svesti. (Roders)

BUDI VERAN SAMOM SEBI.

(ekspir) www.BesplatniSeminarskiRadovi.com