BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

TEMA: METODE NAUNOG RADA

STUDENT: MENTOR:

BEOGRAD 2013

SADRAJ

1. Uvod......3 2. Logiki deo metoda...4 2.1. Zajednika svojstva osnovnih metoda......5 2.2. Analitike osnovne metode......5 2.2.1 Metoda analize.....5 2.2.2 Metoda apstrakcije...6 2.2.3 Metoda secijalizacije....7 2.2.4 Dedukcija...7 2.3 Sintetike osnovne metode..8 2.3.1 Metoda sinteze.......8 2.3.2 Metoda konkretizacije....8 2.3.3 Metoda generalizacije.....8 2.3.4 Metoda indukcije .......9 3. Teorijsko epistemioloki deo.9 3.1 Optenaune metode.10 3.1.1 Hipotetiko-dedukativna metoda..10 3.1.2 Statistika metoda..11 3.1.3 Metoda modelovanja..12 3.1.4 Aksiomatska metoda..13 3.1.5 Komparativna metoda13 4. Metode i tehnike prikupljanja podataka....14 4.1 Izvori i osnovni kriterijumi klasifikovanja.15 4.2 Dokumenti kao izvori podataka..15 4.3 Odreena metoda i tehnike prikupljanja podataka..16 4.3.1 Ispitivanje...16 4.3.2 Posmatranje.17 4.3.3 Eksperiment.18 4.3.4 Studija sluaja..18 4.3.5 Analiza sadraja dokumenata.19 4.3.6 Biografska metoda..20 4.4 Ocena I analiza podataka.21 5. Zakljuak...22 Literatura.23

1. UVOD
2

Metodologija je nauna disciplina koja se bavi prouavanjem metoda naunog istraivanja, njihovih logikih naela i teorijskih znanja. Ispituje i eksplicitno opisuje razliite kako osnovne tako i posebne naune istraivake metode. U irem smislu metodologija je nauka o celokupnosti svih oblika i postupaka istraivanja pomodu kojih se dolazi do sastavnog i objektivnog znanja.Metodologiju je mogude posmatrati sa tri razliita stanovitva i to: Logikih naela i pravila teorijskih saznanja o stvarnosti, i praktinih radnji i tehnikih sredstava koja se primenjuju u istraivakoj delatnosti.

Prvi, logiki deo, obuhvata logika pravila i na njima zasnovane misaone radnje koje se koriste u postupku naunog saznanja. Ovaj deo metoda je univerzalan, jer se postupak naunog saznanja u svim naukama vri po ustaljenim fazama i logikim pravilima.
Drugi, teorijsko-epistemoloki deo, koji se esto naziva optim teorijsko-metodolokim pristupom, obuhvata prethodna teorijska saznanja (teorijske paradigme) o predmetu koji se istrauje, kao i osnovna saznajna naela koja slue kao orijentir i opti putokaz u istraivanju. To nisu konana, ved prethodna saznanja koja pomau da se doe do novih, egzaktnijih i plodonosnijih saznanja. Pored ovog, ovaj deo sadri i optenaune metode. Po svemu ovome on je specifian i poseban za svaku nauku, jer zavisi od predmeta koji odreena nauka prouava. tavie, u mnogim drutvenim naukama, usled razliitog shvatanja sutine drutvenih pojava i njihove epistemoloke prirode, primenjuju se razliiti teorijskometodoloki pristupi. Tredi deo naunog metoda, koji se esto naziva tehnikom istraivanja ine metode i tehnike koje se koriste u istraivakoj praksi. Tu spadaju, u prvom redu, metode, postupci i instrumenti kojima se vri prikupljanje iskustvene grae, njeno sreivanje, uporeivanje, a delom i eksplikacija. Neki od tih metoda i postupaka su univerzalni, primenjuju se u svim naukama, dok su drugi specifini, saobraeni specifinosti pojava koje se istrauju. Drutvene nauke u svojoj istraivakoj praksi esto koriste naune metode koje se primenjuju i u prirodnim naukama, kao to su, na primer, posmatranje, eksperimentisanje, merenje, i dr.

2. LOGIKI DEO METODA

3

Logiki deo, obuhvata logika pravila i na njima zasnovane misaone radnje koje se koriste u postupku naunog saznanja. Ovaj deo metoda je univerzalan, jer se postupak naunog saznanja u svim naukama vri po ustaljenim fazama i logikim pravilima. Razlikuju se osnovne metode koje su svojim postupcima bliske analizi (apstrakcija, specifikacija, dedukcija) i one koje su bliske sintezi (konkretizacija, generalizacija, indukcija). Istovremeno izrazita je njihova uzajamna proetost i meusobna uslovljenost. U prilog tome idu i shvatanja da su neke od pomenutih metoda u stvari "podmetode" ili metodski postupci drugih. Osnovne kategorije naune logike su: Pojam se definie kao zamisao bitnih svojstava i odnosa objekta. Sud je spoj dva pojma u kome se neto tvrdi. Sutina suda je njegovo svojstvo da posjeduje samo jednu od dve mogude istinosne vrednsti, istinit ili neistinit. Definicija je sud kojim se nedvosmisleno odreuje sadraj jednog pojma. Definicija mora imati slededa svojstva: primerenost, preciznost, nenegativnost, neslikovitost i jasnodu. Divizija je postupak odreivanja opsega pojma. U postupku divizije pojma potrebno je osigurati adekvntnost, jedinstvenost te postupnost divizije. Deskripcija je postupak kojim se opisuju svojstva nekog pojma u okviru opsega pojma ili tok dogaanja. Nauni problem je onaj problem koji se ne moe reiti samo uenjem i studiranjem, ved je potrebno sprovesti nauno istraivanje da bi se dolo do novih naunih spoznaja. Predmetnaunog istraivanja se definie iz problema istraivanja ili naunog problema. Hipoteza je nauna prepostavka postavljena radi objanjenja neke pojave koju treba proveriti i dokazati da bi ona postala verodostojna nauna teorija ili zakon. Predvianje je usavreni oblik racionalnog predvianja koji se temelji na poznavanju optih zakona i na poznavanju posebnih okolnosti pod kojima ti zakoni deluju. Nauno otkrie je naziv za svaku novu spoznaju koja se sastoji od zapaanja ili uoavanja nepoznatog predmeta, vrste predmeta, injenice ili vrste injenice. Da bi teorija ili teza mogla biti nauno otkride treba ispuniti dva uslova: mora biti istinita i prvi put postavljena. Dokaz je logiki oblik koji potvruje istinitost naunog otkrida. Opovrgavanje je postupak utvrivanja neistinosti neke tvrdnje(teze). Zakljuak je novi sud dobijen procesom zakljuivanja. U osnovne metode naunog saznanja i naunog istraivanja ubrajamo: analizu, sintezu, apstrakciju (apstrahovanje), konkretizaciju, specifikaciju, generalizaciju, dedukciju, indukciju.

2.1 ZAJEDNIKA SVOJSTVA OSNOVNIH METODA

Osnovne metode, prema teorijsko-metodolokim nalazima, imaju neka zajednika svojstva i inioce, meu kojima su najvaniji: -predmet koji se ovim metodama istrauje je sloena celina odnosno ine ga odnosi izmeu delova i celina, opteg i posebnog; - ove metode su u osnovi svih metoda naunog saznanja i po tome su osnovne i najoptije; - one se nalaze u meuzavisnosti i proetosti visokog stepena; - njihovom upotrebom se stie nauno saznanje o injenicama stvarnosti, njihovim odlikama, kao i o pojmovima, stavovima, sudovima i zakljucima; -svaki od ovih metoda ima svoje norme i regulisane procedure. One omogudavaju primenu ovih metoda u teorijskim i empirijskim istraivanjima, u istraivanjima prirode i drutva; -priroda i svojstva predmeta istraivanja zahtevaju specifinu primenu ovih metoda, a one pokazuju visoki stepen adaptabilnosti odnosno upotrebljivosti; -sve ove metode nemaju isti status u procesu istraivanja. . Neke se ede javljaju kao poetne, neke kao zavrne. 2.2. ANALITIKE OSNOVNE METODE 2.2.1. METODA ANALIZE Po svoj sutini analiza je rastavljanje predmeta istraivanja na njegove sastavne delove, odnosno na inioce strukture, funkcija, veza i odnosa na odreenom prostoru u odreenom vremenu. Rastavljanje moe da bude fiziko, misaono, i kombinovano. Opti predmet analize je uvek sloena celina sa svojim delovima . Sloenost opteg predmeta analize ("sloena celina") omogudava da se predmet istrauje kao celina ili da se istrauje samo jedno njegovo svojstvo, jedan njegov deo. Prema predmetu istraivanja, tanije prema obuhvatu predmeta istraivanja, moe se govoriti o: potpunoj ili totalnoj, i o parcijalnoj odnosno sekvencijalnoj analizi. Potpuna ili totalna analiza podrazumeva svestranu analizu svih inilaca predmeta, odnosno njegovih svojstava. Potpuna analiza jednog pojma, jednog stava, suda ili zakljuka, takoe, bi teko bila moguda, jer je veoma teko obuhvatiti vremenske i prostorne odredbe. Parcijalna ili sekvencijalna analiza obuhvata samo deo, aspekt, svojstvo, odredbu, vremensku ili prostornu jedinicu neke celine koja se sama moe posmatrati kao ua i nesamostalna celina. , mogude su sledede parcijalne analize po kriterijumu predmeta istraivanja: analiza sadraja, mogude su sledede parcijalne analize po kriterijumu predmeta istraivanja: Analiza sadraja, kojom se nauno saznaje sadrina dokumenta kao predmeta.
5

Strukturalna analiza ili analiza sastava predmeta kojom nauno saznajemo inioce sastava predmeta. Funkcionalna analiza kojom se saznaje aktivnost, odnosi (veze i meuzavisnost) unutar predmeta istraivanja. Komparativna analiza kojom se saznaju odreene slinosti i razlike inilaca predmeta istraivanja. Genetika analiza kojom se saznaje nastanak i razvoj predmeta istraivanja. Kauzalna analiza kojom se saznaju odreene pravilnosti i zakonitosti odnosno zakoni postojanja odreenog predmeta istraivanja. Faktorska analiza za predmet saznanja ima bitne delujude, determinirajude inioce. Analiza po svojim bitnim svojstvima moe da bude deskriptivna ili eksplikativna . - Deskriptivna analiza opisuje predmet time to nabraja inioce, svojstva, itd. o kojima je steeno saznanje u toku procesa naunog rada. Bitno obeleje deskriptivne analize je neshvatanje unutranje meuzavisnosti i uslovljenosti i nedovoljnosti saznanj a da se predmet istraivanja objasni. - Eksplikativna analiza doprinosi dubljem shvatanju predmeta, njegovom objanjenju i saznanju pravilnosti i zakonitosti 2.2.2. METODA APSTRAKCIJE U metodolokoj literaturi postoje znatne razlike u poimanju, objanjenju i prihvatanju apstrakcije. Te razlike se ispoljavajuu: shvatanju apstrakcije kao saznajnog procesa; shvatanju njenog odnosa prvenstveno sa konkretizacijom, ali i sa drugim osnovnim metodama, i shvatanju osnova i postupaka apstrahovanja. Predmet apstrakcije (istraivanja metodom apstrakcije - apstrahovanjem) su pojmovi, stavovi, sudovi, zakljuci i drugi celovitiji i iri sistemi iskaza miljenja u kojima se po pravil u primenjuje misaona apstrakcija. Apstrakcija kao metoda, time to izdvaja opta ili posebna svojstva, stvara osnovne uslove za obrazovanje pojmova, za generalizaciju i zasnivanje i primenu optenaune metode modelovanja. U procesu naunog rada postupak apstrahovanja je misaoni postupak, koji je usmeren na predmet (opte i posebno) i koji se odvija po odreenim pravilima. Ovaj postupak sledi analizu predmeta i otkriva u analizom dobijenim delovima predmeta odredbe, svojstva, sadraje, oblike, momente itd. odreenog stepena optosti odnosno posebnosti. Valja istadi da se apstrakcija u logici i metodologiji po pravilu razmatra povezano (u paru), sa konkretizacijom, jer se proimaju i pretpostavljaju.
6

2.2.3. METODA SPECIJALIZACIJE U osnovi specijalizacije nalazi se metoda apstrakcije. . Bitna razlika specijalizacije prema analizi i apstrakciji jeste svrstavanje - razvrstavanje lanova prema odreenom principu u osnovan poredak. Kao oblici specijalizacije navode se klasifikacija i dihotomija. Klasifikacija je specijalizacija predmeta pojma ili stava tako to se klasa ili jedan opti pojam ili stav (tanije: pojam, stav, sud, zakljuak ili neki proces) ralanjava i razvrstava po odreenom kriterijumu. Saglasno tome klasifikacija je sistematska dosledna i p otpuna podela po optosti i sloenosti predmeta klasifikacije. Svi lanovi klasifikacije moraju imati jedno zajedniko svojstvo ili odredbu po kojoj ulaze u obim i sadraj pojma koji ima ulogu opteg klasnog pojma, stava. Njome se saznaju odnosi lanova meusobno i sa celinom, distance i redosledi odnosno poeci, a otkrivaju se principi, odnosno mogudi valjani kriterijumi za razdeobe ili saimanje. . Dihotomija U procesu naunog rada to je poseban oblik specijalizacije u kome pozitivne odredbe u iskazima veoma esto bivaju suprotstavljene negativnim odredbama.

2.2.4. DEDUKCIJA KAO OSNOVNA METODA Dedukcija je shvatana i razmatrana kao oblik zakljuivanja, prvenstveno silogistikog. Dedukcijom se analitiki misaono - logiki iz premisaved formiranih zakljuaka po utvrenoj proceduri izvode novi zakljuci. Jedino su ovako izvedeni zakljuci apsolutno (nuno) istiniti jer su analitiki. U svakom pojedinanom sluaju ona se poziva na realne, konkretne sadrinske odredbe. Deduktivno zakljuivanje je izvo enje posebnog i pojedinanog stava iz opteg. Odatle proizilazi postojanje dijalektike povezanosti opteg, posebnog i pojedinanog. Dedukcija u moe biti dvojaka: neposredna, iji predmet ine jedinstva razliitih, suprotnih i protivrenih odredaba ili veza, data jednim sudom iz koga se neposredno moe izvesti drugi sud, i posredna, iji predmet ini jedinstvo tri ili vie predmeta od kojih je odnos dva predmeta, dat u premisama, dok se tredi odnos zakljuuje posredstvom prva dva. Dedukcija ima svoje metodske, prvenstveno misaone postupke koji se razlikuju od svih postupaka svojstvenih drugim analitikim osnovnim metodama. Dedukcijom se izvodi novi stav - novi zakljuak koji sadri nova saznanja o predmetu istraivanja koja mogu da budu samo implicirana premisama. U zakljuivanju dedukcijom dolazimo u situaciju da arbitriramo o odnosu premisa i novog stava - zakljuka i da je, opte stanovite da "analitiki zakljuak nuno sledi.

2.3. SINTETIKE OSNOVNE METODE

2.3.1. SINTEZA KAO OSNOVNA METODA Sinteza, po definiciji, jeste spajanje vie inilaca u jednu celinu i shvatanje - saznanje sloenih celina preko njihovih pojedinanih i posebnih delova. Sinteza moe da bude produktivna i reproduktivna. Produktivn a sinteza je istovremeno i eksplikativna i genetska, jer pokazuje nastanak odreene celine i omogudava saznanje o pravilnosti i zakonitosti u nastojanju i postojanju te celine. Reproduktivna sinteza je deskriptivna jer se ponovo sastavlja celina koja je prethodno rastavljena analizom na delove, I tako se stie novo saznanje o mogudnostima potpuno iste ili izmenjene reprodukcije predmetne celine. Sinteza moe da bude misaona i fizika. U tom smislu ona ima svojstva eksperimentalne metode, jer se njome proizvode misaone i fizike tvorevine. Predmet sinteze mogu biti pojmovi, stavovi, sudovi, zakljuci, drutveni i prirodni realiteti, ali ne u istoj meri i na isti nain. 2.3.2. KONKRETIZACIJA KAO OSNOVNA METODA Predmet konkretizacije jeste odnos opteg, posebnog i pojedinanog polazedi od optijeg. Istovremeno njome se saznaju i odnosi apstraktnog i konkretnog. Nauni postupak konkretizacije se sastoji u konstatovanju apstraktnog pojma, pa potom dodavanjima jedne ili vie oznaka, pribliavanje tog aps traktnog konkretnom pojmu. Svi predmeti stvarnosti javljaju u konkretnom vidu , a samo su pojmovi, sudovi, zakljuci - tvorevine ljudskog duha,odnosno apstraktni. Konkretizacija dozvoljava menjanje oznaka u meri u kojoj ono doprinosi adekvatnijem priblia vanju apstraktnog konkretnom. 2.3.3. GENERALIZACIJA KAO OSNOVNA METODA Generalizacija je sintetika osnovna nauna metoda, kojom se saznaje opte na osnovu pojedinanog. Postupak generalizacije je misaono uoptavanje, a ne i fiziko objedinjavanje. To je misaoni prelaz od saznanja pojedinanih i posebnih svojstava odreene grupe predmeta ka saznanju njihovih optih odredaba. Ona je teorijska metoda. Dve su metodske osnove generalizacije: a) poimanje, i b) indukcija. Poimanjem se iz posebnih odredaba predmeta izvodi pojam predmeta. Indukcija podrazumeva izvoenje optih stavova iz posebnih i pojedinanih u procesu naunog rada .Generalizacija ima predmet, postupke, i odgovarajude instrumente (obrasce koji se mogu upotrebiti u istraivanju). Po rasprostranjenosti primene u naunoistraivakom radu ona je najoptija metoda i istovremeno je osnova i bitan strukturni inilac optenaune statistike metode.

2.3.4. INDUKCIJA KAO OSNOVNA METODA Indukcija je vrsta ili oblik miljenja - zakljuivanja, odnosno samo misaono-logiki sadraj zakljuivanja od pojedinanog i posebnog ka optem. Kada otkrijemo vie pojedinanih ili posebnih momenata ili svojstava, karakteristinih za predmet, vrstu ili klasu predmeta, onda indukcijom izvodimo opti sud (odnosno zakljuujemo) o celom predmetu, ili o gotovo ili potpuno celoj vrsti ili klasi predmeta. Dakle, induktivnim

putem saznajemo predmet, vrstu predmeta ili klasu predmeta u celini. Istraivaka praksa ukazuje na sledede injenice: Indukcija uvidom u odredbe pojedinanih celina, esto elementarnih, omogudava obrazovanje pojmova, stavova, sudova o njima; Stavovi indukcije zasnovani na neposrednom ulnom iskustvu, odnosno na saznajnom iskustvu i nauno istraivake prakse, omogudavaju pouzdano saznanje koje moe biti kako partikularno tako i univerzalno, kako verovatne tako i nune istinitosti odnosno apsolutne pouzdanosti o odreenoj pojavi, predmetu, procesu, odnosu u odreenom vremenu i prostoru; Indukcija je prelazna metoda od analitikih ka sintetikim metodama Indukcija ima obeleje eksperimentalne metode U svim poetnim fazama miljenja imamo indukciju. Potpuno odvajanje poimanja od indukcije je vetako i gubi iz vida osnovne odredbe miljenja i formiranja stavova, suda i zakljuaka; Stavovi teorije se prilikom istraivanja prvo moraju konstatovati odnosno evidentirati. Konstatovani, oni indukuju stavove o sebi, o svojoj formi, sadraju, predmetu koji obrauju, na osnovu ega se dalje vre selekcija, klasifikacija ili uoptavanje apstrakcijom ili generalizacijom, odnosno ukljuuje se u dalji postupak.

3. TEORIJSKO EPISTEMIOLOKI DEO

Teorijske su one metode koje se uglavnom oslanjaju na postojedi kvantum teorijskih znanja i informacija i kod kojih se vri kvalitativno prekomponovanje postojedih znanja, - ime se stvaraju novi uvidi, osvetljavaju se do tada manje poznati ili nepoznati delovi predmeta istraivanja i sl. Ovdje se teorijsko-logikom analizom postavljena hipoteza potvruju ili odbacuje najede na osnovu istraivanja literature o predmetu istraivanja: izdvajanjem argumenata i nalaza za i protiv postavljene hipoteze; ispitivanjem dokazne snage prikupljenih argumenata; izvoenjem zakljuaka koji mogu znaiti ili potpuno potvrivanje hipoteze ili njeno delimino ili potpuno odbacivanje. Za ovu vrstu provere hipoteze naroito je vano uzdravanje od tzv. pisanja sa tezom (mnogi pisci svoje polazite samo formalno navode kao hipotezu, a u stvari ga unapred smatraju istinitim, te svoje napore uglavnom usmjeravaju na nalaenje agrumenat a koji idu u prilog hipotezi, a zanemaruju argumente koji bi joj protivureili).

3.1. OPTENAUNE METODE

U metodolokomsmislu ovde se ubrajaju one metode koje se, kao celine, koriste ili se mogu koristiti za sticanje naunog saznanja u svim naukama i svim naunim disciplinama. Ako se ima u vidu celina procesa istraivanja, sve optenaune metode mogu se primeniti, ali ne podjednako u svim fazama. Ono to ini osnovu optenaunih metoda su tzv. osnovne mtode. 3.1.1. HIPOTETIKO-DEDUKTIVNA METODA Hipotetiko-deduktivna metoda je iskustvena metoda ija je saznajna i naroito nauno saznajna osnova ukupno drutveno, organizaciono i nauno iskustvo. To iskustvo ima svojstva opteg, proverenog i proverljivog iskustva. Prema teorijskim sugestijama bitne inioce relativno stabilne strukture hipotetiko-deduktivne metode ine: njen predmet koji se odnosi na ukupnu stvarnost, pojmovi, stavovi, sudovi i zakljuci koji u njoj nastaju; procedure kojima se metoda ostvaruje; aksiomatizovani stavovi odnosno aksiomi koji su proizvod metode. Ona je misaona, racionalna metoda. Procedura primene hipotetiko-deduktivne metode moe se odrediti na slededi nain: poetni korak u formiranju postulacione osnove hipotetiko-deduktivne metode, jeste evidentiranje raznovrsnih i razliitih, sluajnih ili namernih, iskustava steenih komuniciranjem prema istim predmetima; sledi, na osnovu prethodnog postupka, vaspostavljanje saznanja o pravilnostima delovanja pojave, odnosno iskustva o njoj, u istim ili slinim uslov ima i eventualno konstituisanje teorijske definicije te pravilnosti; sledi kritiko uporeivanje (komparacija) sa vaedim shvatanjima, odnosno sa raznim vaedim znanjima ; potom sledi ukljuivanje - uklapanje - smetanje teorijski i praktino utvrenih pravilnosti u odreeni saznajni sistem (postojedi ilinovoformiran); najzad, na osnovu potvrivanja utvrene pravilnosti u vremenskom kontinuitetu i frekvenciji (uestalosti) dogaaja - ponavljanja, njoj se pridaje odreeno aksiomatsko vaenje ("uvek ako") I ona stie status aksiomatskog stava. Ovako formirani aksiomski stavovi - postulati podloni su daljoj (praktinoj i teorijskoj) proveri i vrednovanju. Primenljivost hipotetiko - deduktivne metode ogleda se u odnosima sa drugim optenaunim metodama. Hipotetiko-deduktivna metoda je najsloenija optenauna metoda zbog izrazito naglaenog zahteva za integracijom sistematskog i sistematinog empirijskog i teorijskog saznanja, odnosno njihovog stalnog izvoenja jednog iz drugog i prevoenja jednog u drugo u kontinuitetu. Specifina karakteristika hipotetiko-deduktivne metode je da iskljuivo rauna sa valjano zasnovanim poetnim hipotezama u procesu saznanja. Primena hipotetikodeduktivne metode podrazumeva strogu proceduru kako u procesu projektovanja, tako i u izradi izvetaja o istraivanju. U osnovi ove metode jeste viestrano, viestruko i vievremenski provereno ljudsko iskustvo konstituisano u obliku aksioma, kategorija, trajno vaedih postulata, normi, itd. . U tom smislu hipotetiko-deduktivna metoda je strogo empirijska metoda, znai induktivna i generalizatorska, dakle sintetika metoda saznanja.
10

3.1.2. STATISTIKA OPTENAUNA METODA Statistika odnosno statistika metoda, odnosi se na istraivanje masovnih pojava koje se sastoje iz mnotva jedinica, mnotva pojedinanog. Saznanje, zakljuci statistike - statistike metode izgrauju se kao induktivni zakljuci, tj. kao zakljuci koji se izvode iz vie (mnotva) premise. U procesu naunog rada statistika se primenjuje na osnovu odgovarajudih prilagoavanja njegovom predmetu, odnosno fazama istraivanja. U procesu istraivanja prva etapa primene statistike optenaune metode, jeste identifikacija statistike mase. Kada je statistika masa identifikovana, moe se, na osnovu uvida u njenu brojnost i bitna svojstva, opredeliti za istraivanje popisom, tj. obuhvatom svih jedinica statistike mase ili pomodu uzorka (uzoraka). Tredu etapu u primeni statike metode ini prikupljanje podataka. Podaci se prikupljaju tehnikama, instrumentima i postupcima metoda prikupljanja podataka. . etvrtu etapu u primeni ove metode ini formiranje statistikih serija. Formiranje serije podataka spada u fazu sreivanja i obrade podataka. Sutinska uloga formiranja serija jeste da se njima statistiki opie istraivana p ojava. Od prikupljenih podataka mogu se obrazovati dve osnovne vrste serija: statike i dinamike serije. Statikim serijama opisuje se stanje a, dinamike serije statistiki opisuju kretanja. Peta etapa jeste statistika analiza. . Iz empirijskih iskusatava proizlazi da su glavna nastojanja statistike analize usmerena su na otkrivanje "distribucije frekvencija", tj. na otkrivanje rasporeda uestalosti pojava odreenih osobina numerikih iskaza, ali bez vremenske odredbe. Najedi postupci statistike metode su prebrojavanje, izraunavanje procenata i izraunavanje srednje vrednosti odnosno mere centralne tendencije.Mere centralne tendencije su aritmetika sredina,medijana i modus. Mere korelacije su bitan inilac statistike metode i osnov sutinskih saznanja o statistikim pravilnostima i zakonitostima. Korelacija je, po osnovnom znaenju, povezanost izmeu promenljivih vrednosti. Njome se izraava uslovljenost, pozitivne ili negativne usmerenosti. Vrednost korelacije utvruje se merenjem koeficijenta korelacije. Za nauni rad je veoma vaano izraunavanje standardne devijacije sredine uzorka i standardne devijacije sredine mase. Iskazivanje i predstavljanje statistikih podataka tee po utvrenom planu prikupljanja i obrade podataka koji je sastavni deo projekta istraivanja. Osnov statistike analize je iskazivanje i predstavljanje podataka tabelama . Po pravilu, javljaju se tri vrste tabela: radne ija je uloga radna i pomodna; analitike - koje ved same po sebi predstavljaju odreeni stepen analize odnosno osnove za zakljuivanje i ilustrativne - koje verbalni iskaz (pisani ili usmeni) ilustruju ili imaju svojstva argumenata. Koridenje tabela u saznajnom postupku. Prednost tabelarnog i grafikog prikazivanja podataka je u ureenosti i preglednosti. Najedi oblici grafikog predstavljanja su grafikoni pravougaonih slika, grafikoni krugova, histogrami frekvencija (dijagrami stubaca), poligoni frekvencija, ogiva frekvencije i Gausova kriva (normalna kriva). esta etapa jeste tumaenje rezultata statistike analize i izvoenje zakljuaka. Sadraji zakljuaka su odreena stanja i tendencije. Poslednja, sedma faza u primeni optenaune statistike metode jeste konstatovanje odreenih pravilnosti u procesima koji su predmet istraivanja, ili njihovih delova i svojstava.
11

3.1.3. METODA MODELOVANJA Modelovanjeje proces izrade modela. Model je imitacija, prototip ili projekcija nekog predmeta - dela postojede, prole i mogude budude realnosti. Modeli mogu da budu idealni i stvarni. . Pojmom praktini ili stvarni modeli oznaavaju se modeli iji realiteti se mogu identifikovati u praksi. Idealnim modelima smatramo one ije realitete ne moemo otkriti u stvarnosti. Takoe, evidentno je postojanje pasivnih i aktivnih modela. Objektivistiki modeli predstavljanja stvarnosti su preteno pasivni. Aktivni modeli su usmereni na menjanje stvarnosti i mogu da budu preteno konstruktivni (da se odnose na izgraivanje novog ili usavravanje postojedeg). Modele moemo klasifikovati po:predmetu, stepenu sloenosti, ciljevima I svrhom modela, elastinost (otvorenost), statinost itd. Idealno u modelu moe se shvatiti kao uede ideje, realno u modelu moe se shvatiti samo kao uede injenica stvarnosti u modelu,a apstraktno u modelu je sve ono to ima karakterist ike zajednike ili samo prosene statistike optosti. U formiranju naunih, nauno -istraivakih modela veliku ulogu, imaju aksiomi, nauni zakoni, kategorije, naunoteorijski postulati, teoreme itd. koji su istovremeno i apstrakcija i apstraktni opti modeli. Poetni inilac svakog valjano zasnovanog modela jesu apstrakcije. Osnovni inioci modelovanja bili bi: situacija odnosno uslovi modelovanja, subjekt modelovanja, objekt (predmet) modelovanja, i sredstva modelovanja. Procedura modelovanja tee ovako: Konstatovanje potreba i svrsishodnosti izrade modela, Izbor predmeta modelovanja, Izbor vrste i tipa modela, Izbor sredstava modelovanja i naina iskazivanja modela, Izbor saradnika u izradi modela, Projekotvanje modela i njegova izrada, Testiranje modela i intervencije u cilju usavravanja, Predstavljanje i dalja upotreba modela. Savremena metodologija posebnu panju poklanja "modelnom eksperimentu", koji moe da bude: a) praktian, empirijski i b) misaoni, teorijski eksperiment. . Modelovanjem, modelom i modelnim eksperimentom mogu se procesi i pojave opisivati, tipologizovati, otkrivati, objanjavati i prognozirati. U tome igraju veliku ulogu kvazieksperimenti, posebno tzv. metoda simulacije. U procesu naunog rada evidentni su kvantitativni pristupi i kvantitativne metode istraivanja, kao i raznovrsni matematiki i ekonomski modeli itd. Predmet istraivanja dozvoljava, a veoma esto i zahteva izgraivanje vie modela unutar istog projekta, bilo da se radi o intra, bilo interdisciplinarnim istraivanjima. Dosadanja istraivaka praksa pokazuje da su veoma retki "isti" modeli bilo kog od ova tri tipa. Najede se javljaju kombinacije - to naroito dolazi do izraaja u interpretaciji, odnosno u objanjenju i zakljuivanju. Za nauni rad od znaaja je unutranji opti sadraj predmeta modela kao kriterijuma klasifikacije. a osnovu pomenutog kriterijuma razlikujemo: vrednosne, normativne, i stvarne modele. Nauka veoma esto koristi operaciona istraivanja iju bit ine matematiki modeli i matematike metode. Operaciona istraivanja su skup matematikih metoda kojima se, po precizno utvrenom zadatku, primenom algoritama (redosled odreenih elementarnih logiko-matematikih operacija) i na odgovarajudi nain definisanog matematikog modela, dolazi do optimalnih odluka. Tri su osnovne faze rada u
12

operacionim istraivanjima: prvu fazu ini izrada matematikog modela predmeta istraivanja (situacije, sistema itd.); drugu fazu ine tri podfaze: izbor algoritma; izrada i testiranje programa za raunar; proraun na osnovu prikupljenih polaznih podataka; treda faza se sastoji iz verifikacije reenja do koga se dolo u drugoj fazi. Kroz pome nute tri faze dolazi se do tri tipa odluka: a) deterministikih, ije je svojstvo da im je verovatnoda jednaka jedinici, tj. potpuna; b) probabilistikih, ije je svojstvo da njihova ralizacija zavisi od ponaanja okruenja u kome se sistem nalazi; c) statistikih koje su sa najmanjim stepenom verovatnode u ovom redosledu. . Meu najvie koridene i najrazvijenije spada linearno programiranje koje se koristi za iznalaenje minimuma ili maksimuma linearnim vezama. 3.1.4. AKSIOMATSKA METODA Ona potie iz vremena Aristotela, i u njenoj osnovi su deduktivna osnova metoda, principi i procedure deduktivnog zakljuivanja. Aksiomatska metoda sastoji se u: postavljanju odnosno u izboru aksioma jednog logikog ili posebnog naunog (aritmetikog) sistema; postavljanju definicija koje u sistemu igraju ulogu osnovnih istina sistema i aksioma, i izvoenju svih drugih stavova tog sistema iz osnovnih i njegovih stavova, tj. iz aksioma i definicija osnovnih logikih stavova. Svaki aksiomatski sistem ima svoju strukturu, odnosno svoje sastavne delove. U naunom sistemu zasnovanom na aksiomatskom sistemu postoje osnovni "primitivni pojmovi" npr. predmet, "stvar", "odredba", "stav", itd. Svaki valjan aksiomski sistem mora da ispuni tri obavezna pravila: pravilo kompletnosti koje podrazumeva da na osnovu tog sistema moraju da budu izvodljive i proverljive sve teoreme tog sistema; pravilo nezavisnosti aksioma, koje zahteva da nijedan aksiom ne sme biti izvodljiv iz drugih aksioma istog sistema; pravilo konzistentnosti, to zahteva da svi aksiomi tog aksiomatskog sistema ine logiki koherentan i jedinstven sistem. 3.1.5. KOMPARATIVNA METODA Komparacija odnosno poreenje je sastavni deo svakog miljenja. Predmet istraivanja komparativna metode su identinosti, slinosti i razlike pojava i procesa. Samo uporeivanjem (dva primerka iste pojave, dve istorodne ili raznorodne pojave,) moemo utvrditi da li su identini, slini odnosno razliiti i u emu. Komparativna istraivanja su samo ona u kojima je konkretizovan opti predmet komparativne metode kao neposredni predmet istraivanja, a komparativna metoda je dominantna. Da bi komparativna metoda mogla da bude prihvadena kao uzrono-posledina, prognostika i eksperimentalna, moraju da budu ispunjeni slededi uslovi: moraju da budu izraene valjane definicije, hipoteze i modeli, teorijski zasnovani i korespodentni sa manifestnim - sa realitetima. Ovo moe obaviti teorija, ili se to moe uiniti tokom izrade projekta istraivanja

13

projekt istraivanja mora da bude odgovorno i kompetentno uraen i testiran. Poseban zahtev je da se njime: a) precizno utvrde komparabile, b) definie i objasni sistem kriterijuma poreenja; da se strogo definie sistematska hronologija i njena znaen ja; da se tehnike, instrumenti i postupci usaglase sa zahtevima predmeta i okolnostima istraivanja; da se izgradi strog sistem testiranja podataka i zakljuaka. Naime, komparativna metoda nema svoje posebne metode prikupljanja podataka ved koristi postojede i njihove tehnike. da izvede strogu proceduru dokazivanja i opovrgavanja sutinskih i formalnih, kvalitativnih i kvantitativnih slinosti i razlika. Uzrono-posledini odnosi i prognoze mogu biti dobijeni komparativnom metodom ili komparativnim istraivanjima samo ako su obezbeeni uvidi u sistematske hronologije - sledove nizova i njihove korelacije sa sutinskim odredbama predmeta. Saznanja o uslovi ma, okolnostima zbivanja u tom sluaju su neophodna.

4. METODE I TEHNIKE PRIKUPLJANJA PODATAKA

Metode i tehnike prikupljanja podataka su tredi deo naunog metoda i podrazumeva: ocenu, sreivanje, obradu podataka i zakljuivanje na osnovu njih. U tom pogledu postoji povezanost i meuzavisnost izmeu metoda prikupljanja i metoda obrade podataka. Sa aspekta nauke podaci, odnosno dokazni materijali sastoje se od informacija do kojih istraiva moe da doe. Potrebno je razlikovati pojmove: podatak, injenica, informacija - obavetenje itd. Pod obavetenjima treba podrazumevatismisleno organizovane podatke u poruku odreenog znaenja. Naime, u okviru istraivanja, podatak je konstatovanje postojanja - nepostojanja (prisustva - odsustva) odreenog indikatora. Obavetenje ved govori i o kvantitativnokvalitativnim svojstvima indikatora. "Saznajna injenica"podrazumeva smisleno organizovane i povezane podatke i obavetenja u celoviti deo saznanja do kojeg se dolo u toku istrai vanja, ali koje jo nije dobilo vrednost verifikovane naune injenice. Naune injenice moemo definisati kao nauno utvreno saznanje o realnim injenicama. Sakupljanje podataka je sistem unapred organizovanih aktivnosti usmerenih na opaanje i evidentiranje odabranih spoljnih manifestacija odreene sutine, koridenjem odgovarajudih nauno verifikovanih metoda,

14

tehnika, instrumenata i postupaka koji odgovaraju svojstvima pojave, predmetu i ciljevima istraivanja i izvorima podataka i obavetenja. 4.1. IZVORI I OSNOVNI KRITERIJUMI KLASIFIKACIJE PODATAKA Najire uzevi, svi inioci realnosti su izvori podataka o procesima koji su predmet istraivanja. Za poetak svakog naunog rada bitna je podela na: 1. iskustvene izvore (iskustvo subjekta); 2. naune izvore podataka. Nauni izvori se dele na: 1) : teorijske - one koji ine fond verifikovanih saznanja i 2) hipotetiko-empirijske - one koji su tek u fazi hipoteza koje se istrauju, ali jo nisu postali sastavni deo teorije. Izvori se takoe mogu razvrstati i po slededim vaedim kriterijumima: prirodi grae; predmetnosti sadraja; subjektu, autoru; obliku iskazivanja sadraja; javnosti; dostupnosti; slubenosti ili oficijelnosti; izvornosti, kao i po nekim drugim za istraivaa manje znaajnim kriterijumima. 4.2. DOKUMENTI KAO IZVORI PODATAKA U procesu istraivanja nuno je praviti razliku izmeu radne dokumentacije i dokumenata kao izvora podataka. Radna dokumentacija jeste istraivaeva evidencija izvrenog pos la i zakljuaka. Koliina, vrsta i sadraj jesu funkcija okolnosti predmeta istraivanja. Pojmom dokument oznaavamo sve izvore podataka koji nisu aktuelno ponaanje (verbalno ili stvarno) subjekata. Dokumente razvrstamo na: akcione - programi i planovi i sl., evidencijske - sve vrste evidencija, knjigovodstva i sl., normativne - propisi i sl. kao i proceduralne, i radnoposlovne - ugovori, protokoli itd. Primena kriterijuma uloge dokumenta u procesu upuduje nas na dve osnovne dihotomije i jednu klasifikaciju. 1. Dihotomija po osnovnosti podrazumeva postojanje: a) osnovnih dokumenata u kojima su sadrane osnove strategije i politike, i b) izvedeni dokumenti, oni koji su razrada, konkretizacija osnovnih i koji proistiu iz osnovnih. 2. Dihotomija po optosti podrazumeva razlikovanje: a) optih dokumenata onih koji sadre poruke namenjene svim subjektima i tiu se najoptijih pitanja; b) posebnih dokumenata koji se tiu odreenih segmenata strategije ili celine taktike. Prema ulogama moemo razlikovati : programska dokumenta, normativna dokumenta, analitika dokumenta, evidenciona dokumenta, operativna dokumenta, Inicijalna dokumen ta. Vrednovanje izvora dokumenata je neophodno zbog njihove razliite upotrebljivosti u istraivanju. U tom smislu, osnovni kriterijum vrednosti izvora podataka je upotrebljivost izvora, odnosno mogudnost njegovog koridenja. Indikatori za upotrebljivost izvora su: dostupnost; pravovremenost (sa stanovita vremenskog odreenja predmeta i terminskog plana istraivanja); adekvatnost sadraja - da izvor sadri podatke potrebne za proveru postavljenih hipoteza; istinitost verodostojnost podataka, koje izvor svojim sadrajem, oblikom i materijalom prua; potpunost shvadena kao dovoljan broj meusobno smisleno organizovanih podataka . Najlsoeniji i najtei deo postupka je utvrivanje istinitosti (verodostojnosti izvora). Osnovni inioci ovog postupka
15

su: provera fizikog svojstva izvora (sastava, obima, teina, oblika, boje itd.); provera sadraja izvora (logike konzistentnosti, povezanosti i saglasnosti podataka i sl.); provera forme sadraja (jezika, simbola, zankova itd.) Konano vrednovanje podataka vri u toku zakljuivanja - kada se podaci klasifikuju po znaaju i odabiraju za argumentaciju. Prvi kriterijum za vrednovanje podataka je koliko se podaci odnose na predmet istraivanja. Drugi bitan kriterijum je verodostojnost, istinitost podataka. 4.3. ODREENA METODA I TEHNIKA PRIKUPLJANJA PODATAKA Dva su osnovna naina sakupljanja podataka: neposrednim ulnim opaanjem (ulom vida, sluha, oseta - dodira, mirisa i ukusa); posredstvom drugih - posredstvom opaanja i iskaza drugih o pojavi/procesu koji je predmet istraivanja. U naine prikupljanja podataka neposrednim ulnim opaanjem ubrajaju se posmatranja i eksperiment, a u posredne ispitivanje i analiza dokumenta. Pri razmatranjima i klasifikaciji metoda prikupljanja podataka treba uvek imati u vidu bitne inioce definicije "podataka". To s u: manifestovanost (manifestacija koja se moe zapaziti); znaenje koje se moe utvrditi; mesto u procesu odnosno sistemu miljenja. 4.3.1. ISPITIVANJE Ispitivanje je metoda prikupljanja empirijskih podataka posredstvom iskaza, prvenstveno usmenih ali i pisanih, koje daju ispitanici. Podaci koje dobijamo od njega rezultat su njegovog opaanja, iskustva i svesti. Istinitost i vrednost podataka dobijenih ispitivanjem otuda su ogranieni subjektivnodu kako onoga ko saoptava tako i onoga ko prima po datke. Predmet ispitivanja mogu da budu prolost, sadanjost i bududnost, realni dogaaji, ponaanja, osedanja i zamisli, jednom reju sve ono to moe da bude sadrina smislenog iskaza oveka. Pitanje odnosno upitni iskaz mora imati strogo utvren sadraj i oblik (upitni), a ne samo upitni smisao. po nainu optenja mogude je: usmeno, pismeno i kombinovano ispitivanje. Usmeno ispitivanje podrazumeva usmeno postavljanje pitanja i usmeno davanje odgovora u neposrednoj komunikaciji izmeu ispitivaa (intervjuera, anketara) i ispitanika. Pismeno ispitivanje podrazumeva postavljanje pitanja i davanja odgovora u pismenoj formi. Kombinovano ispitivanje podrazumeva usmeno postavljanje pitanja a pismeno davanje odgovora. U osnovne tehnike ispitivanja ubrajaju se intervju i anketa. Instrument intervjua je "osnova za razgovor" koja se u praksi jo naziva i "podsetnik za razgovor". Intervju ili nauni razgovor, je tehnika prikupljanja podataka ispitivanjem putem neposrednog usmenog i linog optenja istraivaa i ispit anika. Imamo podelu na: neusmereni i usmereni intervju. Neusmereni intervju je nauni razgovor u kome ispitiva samostalno odabira sadraj, oblik i redosled postavljanja pitanja, saglasno sopstvenoj proceni karakteristika ispitanika i situacije u kojoj se vodi razgovor. Usmereni intervju, za razliku od neusmerenog, ima u svakom pojedinanom sluaju veoma precizno i svesno razraen instrument i postupak. Sloboda izbora sadraja i oblika pitanja i ponaanja ispitivaa znatno je ogranienija. Anketa je tehnika sakuplj anja podataka ispitivanjem u
16

kome ne dolazi do kreativnosti, osamostaljenog rada ispitivaa i ispitanika, ved je njihova aktivnost strogo posredovana instrumentom, tj. uputstvom, sadrajem i formom anketnog upitnika. Prema kriterijumu rada anketara, ankete moemo klasifikovati kao usmene i pismene. Usmene ankete podrazumevaju usmeno optenje izmeu isptivaa - anketara i ispitanika anketiranog posredstvom odreenog tehnikog i drugog sredstva. Unutar ove vrste javljaju se razne podvrste anketa kao to su: telefonska, kompjuterska itd. Pismena anketa podrazumeva pismeno optenje izmeu anketara i anketiranog. Tako se, kao podvrste pismene ankete, javljaju potanska, novinarska, statistika itd. . esto se u praksi javlja komibnovani tip anketa, koji dobija ak i svojstva prelaznog oblika izmeu ankete i intervjua. Po kriterijumu karakteristika anketnog upitnika moemo utvrditi postojanje formalizovanih (standardizovanih) i, nasuprot njima, neformalizovanih (nestandardizovanih) anketa. Ankete sa formalizovanim (standardizovanim) pismenim upitnikom jesu sve one koje imaju precizno konstruisan upitnik i precizno definisana pitanja i modalitete odgovora. Neformalizovane (nestandardizovane) ankete nisu retke ni neupotrebljive. To su ankete iji se upitnik sastoji samo od relativno malo bitnih pitanja kod kojih je data samo osnova pitanja, dok je potka (alternative, modaliteti odgovora) u potpunosti izostavljena ili je samo okvirno data. Pitanja se mogu klasifikovati na razne naine. Bitni su slededi kriterijumi klasifikacije: objektivnost: neutralna i sugestivna pitanja; predmetnost: objektivna stvarnost, drugi subjekti, subjekt-ispitanik; usmerenost: prolost, sadanjost, bududnost-realnost, hipotetika mogudnost; karakter stavova: zakljuci, injeniki, zakljuci vrednosti, injeniki sudovi, vrednosni sudovi, stavovi; originalnost: originalna-autentina, izvedena, konstruisana. Posebnu panju zasluuju tzv. sugestivna pitanja, projektivna pitanja i hipotetika pitanja. Sugestivna pitanja navode ispi tanika da da iskaz saglasno smeru pitanja, ime se dobija lano saznanje o pravom stavu ispitanika. Hipotetika pitanja zahtevaju od ispitanika da zamisli jednu situaciju koja mu ne mora biti iskustveno poznata, ali o kojoj mora imati odgovarajude osnovne predstave, zatim se trai da saopti kako bi se u toj situaciji ponaao. Ma kako bio dobro izgraen instrument istraivanja, pitanja se ne postavljaju sama. Stoga je ton razgovora bitan inilac uspenog ispitivanja, naroito neusmerenog intervjua. 4.3.2. POSMATRANJE Posmatranje spada u metode naunog sakupljanja podataka neposrednim ulnim opaanjima manifestacija pojave. Predmet posmatranja mogu biti sve pojave ije se spoljanje manifestacijemogu ulno opaati. To znai da se posmatranjem mogu istraivati samo aktuelne pojave za vreme njihovog trajanja. To je osnovna prednost posmatranja. Istovremeno, uzinjenicu da je verodostojnost i pouzdanost podataka dobijenih posmatranjem veda odonih koji su dobijeni drugim nainima, posmatranje ima brojna ogranienja, tekode inedostatke u primeni. Osnovne tekode bile bi: ogranienost opaajnog polja istraivaa; sloenost pojava i istovremenost; podreenost procesa istraivanja spontanom ritmu dogaaja. Po kriterijumu instrumenta moemo sva posmatranja podeliti na : posmatranje bez koridenja tehnikih pomagala u procesu opaanja; posmatranje sa koridenjem tehnikih pomagala kao pomodnih u procesu opaanja; posmatranje sa
17

intenzivnim koridenjem tehnikih pomagala, tj. instrumenata. Drugi kriterijum (kriterijum postupka) zahteva primenu dva potkriterijuma: a) neposrednost, i b) uede. Prema ste penu neposrednosti posmatranja imamo podelu na: neposredna posmatranja u kojima je posamtra jedno isto lice koje opaa, evidentrira, obrauje podatke i zakljuuje na osnovu njih; posredna posmatranja u kojima revizor prikuplja podatke posredstvom opaanja pojave preko vie saradnika, ak i kad sudeluje u posmatranju. Uede u nekom procesu podrazumeva nuno odreeni stepen aktivnosti u ostvarivanju pojave. Zato je potrebno napraviti slededu klasifikaciju: 1. posmatranje s uestvovanjem; 2. posmatranje s prisustvovanjem, i 3.Posmatranje bez prisustvovanja. U istraivakoj praksi uobiajena je klasifikacija na: 1. sintetiko (kompleksno) posmatranje; 2. neposredno posmatranje; 3. masovno posmatranje, i 4. prouavanje pojedinanih sluajeva. Sprovoenje kompleksnog posmatranja podrazumeva etiri osnovna zadatka koji se vremenski meusobno preplidu. To su: odabiranje problema, definisanje osnovnih pojmova i izrada instrumenata za prikupljanje i sreivanje podataka (klasifikacija, obrasci, tehniki aparati za evidentiranje podataka itd.); prikupljanje podataka posmatranjem o uestalosti, rasprostranjenosti i svojstvima (o manifestacijama) raznih pojava, odnosno odreenih pojava u posmatranoj sredini; ukljuivanje podataka u teorijski model, to podrazumeva u toku rada i potrebno rekonstruisanje modela, i sinteza podataka. Neposredno posmatranje moe se klasifikovati, prema radu i ulozi posmatraa, u dve grupe: 1. posmatranje bez uestvovanja, i 2. posmatranje sa uestvovanjem. Posmatranje kao metod prikupljanja podataka moe se koristiti istovremeno sadrugim metodama (ispitivanjem, analizom dokumenata) prikupljanja podataka. Pritom se moe obuhvatiti: a) u celosti isti predmet koji se istrauje i drugim metodama; b) samo delimino, samo one komponente koje se ne istrauju drugim metodama; c) deo predmeta koji se ne istrauje drugim metodama. Predmet i uslovi istraivanja determiniu izbor izmeu navedenih mogudnosti. 4.3.3. EKSPERIMENT Za razliku od klasinog shvatanja, koje je pod eksperimentom podrazumevalo nauno posmatranje pojava iskljuivo u vetaki stvorenim uslovima, savremeno shvatanje stoji na stanovitu da je eksperimentalno posmatranje mogude i izvan laboratorije, u prirodnim uslovima. Najede se koriste tri vrste eksperimenta: laboratorijski, eksperiment u prirodnim uslovima, i prirodni eksperiment. Laboratorijski eksperiment je nauno posmatranje odreenih pojava u vetaki stvorenim uslovima koji omogudavaju to povoljnije sagledavanje njenih uzroka. Eksperiment u prirodnim uslovima izvodi se u stvarnim prirodnim uslovima u kojima eksperimentator kontrolie dejstvo eksperimentalnog inioca. 4.3.4. STUDIJA SLUAJA Metoda studije sluaja je metoda po metodolokoj koncepciji, po koncepciji istraivanja ije su bitne doredbe: Predmet istraivanja( ovom metodom mogu biti samo celine realnosti koje se u ukupnoj realnosti mogu identifikovati); Raznovrsnost sastava svakog celovitog procesa(podrazumeva raznovrsne izvore podataka, raznovrsne podatke i stoga razne naine prikupljanja podataka). Metod studije sluaja podrazumeva veoma jak oslonac na nauno formulisan model pojave (makar u projektu istraivanja) i vodi rekonstruisanju postojedeg ili konstituisanju novog modela. . U metodolokoj literaturi pominju se nazivi"metod sluaja" (case method), "studije sluaja" (case study), "analiza sluaja" (caseanalysis). . Metodu studije sluaja stavljene su mnoge zamerke u cilju osporavanja.Najede su: nedovoljna
18

valjanost, nepouzdanost, nepodesnost za uoptavanje. . Metoda studije sluaja neosporno ima i znaajne prednosti u primeni. Kada je re o metodi studije sluaja,"sluaj" se mora shvatiti vrlo elastino: kao "mikro" i "makro" sluaj. Metodom studije sluaja mogude je istraivati prole, tekude i budude sluajeve. , Metoda studije sluaja u nizu moe se javiti u dve osnovne varijante. Prva ima karakteristike longitudinalnog istraivanja i podrazumeva periodino ponavljanje istraivanja istog sluaja u razliitim fazama, odnosno etapama njegovog razvoja. Druga varijanta podrazumeva istraivanje u isto vreme istovrsnih sluajeva na razliitim prostorima uz primenu istog projekta istraivanja. "Mozaik metod studije sluaja" podrazumeva strogo definisanje jednog ili nekoliko, nikako vedeg broja bitnih pitanja u okviru neke pojave. Prema ciljevima i zadacima istraivanja razlikuju se ona koja sekoriste kao preliminarna, opisna i za objanjenje prouavanog predmeta. Istraivanja ostvarena metodom studije sluaja imaju u odreenim situacijama eksperimentalni znaaj i znaenje. Predmet istraivanja treba da bude ili veoma aktuelna, ili veoma znaajna ili tipina pojava. Zapoinje se koridenjem naunog fonda i prikupljanjem prethodnih podataka o izvorima podataka i o samoj pojavi. Na osnovu prethodnih informacija istraiva priprema osnovnu idejnu skicu naune zamisli. Ovako opremljen istraiva odlazi na mesto istraivanja i zapoinje terenski rad. Prvo, obavljaju se individualni intervjui sa informisanim licima. Prva etapa prve faze sakupljanja podataka zavrava se formiranjem isreivanjem odreenih pregleda. Druga etapa je verifikacija pregleda. Druga faza sakupljanja podataka zapoinje razradom instrumentarija i izborom uzorka dokumenata i ispitanika. Druga etapa druge faze je sakupljanje podataka primena instrumenata i postupaka. Treda faza je obrada podataka, njihova analiza i sinteza i izrada deskriptivne verzije izvetaja koja sadri hronoloki opis zbivanja i konstatuje,preteno u obliku pitanja, odreene inioce pojave i njihove uzajamne veze i uticaje,bez zauzimanja stavova. Posle prikazane verifikacije pristupa se izradi konanog teksta izvetaja koji, pored razmatranja pojave i osnovnih zakljuaka, sadrii pregled pitanja od ireg znaaja, a posebno ukazivanje na ona koja je neophodno dalje i potpunije obraditi. Taj konani izvetaj razmatra se jo jednom na irem skupu na kome uestvuju i predstavnici nauke. 4.3.5. ANALIZA SADRAJA DOKUMENATA ILI POSMATRANJE DOKUMENATA Analiza (sadraja) dokumenata je samostalna metoda po slededimkomponentama i svojstvima: 1. logika osnova metode je jasno definisana; 2. epistemoloki deo je dovoljno razvijen tako da su evidentna dva podsistema naunog saznanja: o predmetu nauke u okviru koje se primenjuje kao metoda i o metodu kao posebnom predmetu, kao i o relacijama sa metodologijom i predmetnom naukom; 3. metodsko-tehniki deo je postuliran i nalazi se u razvoju. Poznata su dva vida ove metode: kvantitativna i kvalitativna analiza (sadraja) dokumenata, a eviden tni su i postupci i isntrumenti prikupljanja i obrade podataka ukljuujudi i raunske. Predmeti istraivanja ovom metodom mogu se odrediti kao opti, posebni ipojedinani. Opti predmeti istraivanja su predmeti nauka, nauke, metode i metodologije ukljuujudi i izvore. Osnovna svojstva iskaza su njegova smislenost iznaenje, celovitost i odreenost vremenom, prostorom, sadrajem i formom. Izvor su dokumenti. Nain ostvarivanja ulnog kontakta kao kriterijum klasifikacije omogudava razlikovanje: 1. vizuelnih - dokumenata,; 2. auditivnih dokumenata, 3. taktilnih dokumenata i 4. kombinovani. Pominju se, takoe "spoljanja" i "unutranja" analizadokumenata, kao i valentna analiza, statistika, dinamika, kontigencijska,frekventna, nefrekventna, univarijantna, multivarijantna. Moemo govoriti o dve razliite tehnike metoda
19

analize sadraja dokumenata odirektnoj i indirektnoj analizi. da A, ovi pojmovi mogu imati po dva znaenja. Zadirektnu analizu to su: 1. da prilikom primene metode analize dokumenata ved postoji utvren predmet istraivanja i postavljene hipoteze, za ije dokazivanje se koriste podaci sadrani u dokumentima; 2. to znai da se u postupku istraivanja hipoteza neposredno dokazuje iskazanim sadrajima - podacima, tj. "manifestnim" sadrajima. A, na indirektnu analizu se odnose dva druga znaenja: 1. nije precizirano ta se istrauje u dokumentu ved se nastoji utvrditi ta sve dokument sadri, i 2. kada postoje hipoteze u okviru istraivakog projekta, u postupku analize se, na osnovu uvida u poru ku formira vie alternativnih hipoteza o njenom znaenju. Ove hipoteze se nalaze u uzajamnoj zavisnosti i dokazivanje (tanost) jedne znai opovrgavanje odnosno odbacivanje druge. Za analizu dokumenata neophodno je dobro poznavanje ukupne problematike i posebnih pitanja koja se istrauju, kao i dobro poznavanje jezika uopte i posebnog jezika poruke. Kvantitativna analiza prikuplja podatke - iskaze koridenjem kodiranih kategorija, a zakljuuje o hipotezama na osnovu frekvencije. Kada je analiza (sadraja) dokumenata jedina metoda kojom se projekat istraivanja realizuje, predmet, hipoteze i indikatori se moraju uskladiti sa zahtevima I mogudnostima metoda. Pri tom se moraju uvaiti bitne razlike koje nastaju uprocedurama istraivanja kada je predmet dokumen t i kada je predmet proces pojava o kojoj dokument sadri podatke. Osnovni tok analize dokumenata tee po fazama, od kojih se najedepominju: 1. izuavanje odgovarajude literature; 2. formulacija predmeta i hipoteza; 3. utvrivanje dimenzija i pravaca istraivanja i definisanje istraivakog polja; 4. izbor dokumenata; 5. konstrukcija osnovnog skupa i uzorka dokumenata; 6. pripremanje materijala za obradu; 7. pripremanje jedinica analize; 8. elaboracija indikatora; 9. utvrivanje pravila preseka, kategorizacije i kodiranja; 10. testiranje pripremljenih tehnika; 11. eksploatacija materijala. 4.3.6. BIOGRAFSKA METODA Ova metoda, koja je poznata i pod nazivima metod linih dokumenata,metod ljudskih dokumenata, ivotna pria, ivotna istorija, istorija sluaja,veoma se malo koristi u istraivanjima. . Osnovna ideja biografske metode je da se na osnovu linih dokumenata, koja imaju sva bitna svojstva valjanih izvora, sazna i subjektivna vienja objektivnih situacija. Njihov autor je sam ispitanik koji voljno uestvuje u procesu istraivanja. Postoje dve osnovne vrste linih dokumenata: dokumenta koja nastaju po slubenoj evidenciji u odreenim institucijama, i lina dokumenta iji je stvaralac jedinica posmatranja. U novijoj metodolokoj literaturi pravi se razlika izmeu autobiografije i biografije. Autobiografijom se smatraju izvorni pisani iskazi autora o sopstvenom ivotu, a biografijom se smatraju oni koje je kasnije oblikovao posrednik, recimo istraiva. Princip komplementarnosti je veoma znaajan u primeni biografske metode.Naime, on zahteva da se: meusobno porede i dopunjuju sva lina dokumenta i sva institucionalna dokumenta. Prema metodolokim nalazima procedura istraivanja biografskim metodom odvija se slededim redom: 1.Detaljna informisanja o predmetu istraivanja i sredini realizuje se projektom istraivanja; izbor izvora podataka i naina dolaenja do podataka i tu postoji vie mogudnosti: a) predmet istraivanja i izvor podataka moe da bude samo jedno lice ili vie njih p ovezanih nekim osnovnim svojstvima u grupu, b) odabrani uzorci subjekata koji de biti obuhvadeni istraivanjem i koji de odgovarati statistikoj reprezentativnosti, c) veliki primarni uzorak stimulisan konkursom objavljenim u
20

tampi ili na neki drugi nain iz koga se mogu izvoditi manji uzorci; 2. Prikupljanje podataka, odnosno linih dokumenata i formiranje od njih baznih podataka. Pri formiranju baze podataka mogu se upotrebiti slededi registri: a) glavni, u koji se upisuju svi dokumenti po redu pristizanja, b) analitiki registri, kojima se evidentiraju iskazi koji se ponavljaju i oni koji se retko ili sporadino javljaju, a njima se obezbeuje veza izmeu podataka i mogudnosti njihovog pradenja, c) dnevnik istraivaa, d) evidencija prepiske. 3.Analiza i ocena prikupljene grae, njeno izuavanje, povezivanje, uporeivanje, konstatovanje iskaza i znaenja iskaza, njihovo klasifikovanje i tipologizacija, konstatovanje stepena pouzdanosti, pravilnosti javljanja i razlika u iskazima i obelejima subjekata obuhvadenih istraivanjem; 4. Formiranje zakljuka. Ova metoda nema svoje postupke i instrumente prikupljanja podataka, ona ima jednu specifinost a to je proizvodnja dokumenata po zahtevu istraivaa u obliku autobiografija, biografija, dnevnika, belaaka, itd.

4.4. OCENA I ANALIZA PODATAKA Dobijene podatke u procesu teorijsko-empirijskog istraivanja, prema naunim sugestijama, valja uoptiti u "saznajne injenice" i formirati odgovore na ona pitanja koja sadre hipoteze. Ovo je, u sutini, proveravanje (verifikacija) hipoteza koridenjem sakupljenih i obraenih podataka. U sreivanje podataka spada: logika i tehnika kontrola podataka; klasifikacija obeleja podataka prema njihovim svojstvima; obrada i iskazivanje podataka u vidu standardnih, grupnih iskaza kao to suserije, tabele, grafikoni i sl. Analiza podataka, kao misaona aktivnost, jeste faza naunog saznanja koja prethodi naunom zakljuivanju. . Analititki postupak kao misaona aktivnost ostvaruje sekroz: razlaganje podataka na predmete (identifikovane po obliku) i na odnose (relacije) izmeu predmeta, procesa, odnosa koji su predmet analize; poreenje istovrsnih podataka, proveravajudi njihovu logiku koherentnost; konstatovanje injenica u vidu odreenih iskaza o predmetima, procesima, realcijama, svojstvima i aktivnsotima ispoljenim u stvarnosti. Analitiki koncept odreen je u ciljevima istraivanja, i on je stepenast. . Sama realizacija analitikog koncepta uslovljena j e kvantitetom i kvalitetom fonda prikupljenih podataka. Postoji vie postupaka za ocenu podataka. Najjednostavniji je logika ocena sadraja podataka. Drugi postupak je slaganje sadraja prikupljenih podataka - injenica na osnovu teorijskih koncepata o predmetu istraivanja. Tredi postupak je utvrivanje sadraja podataka sopstvenog sa sadrajem podataka ranijih istraivanja, iji su predmet i ciljevi istraivanja isti ili slini. etvrti postupak je pribavljanje ocene valjanosti podataka od grupe eksperata za predmet istraivanja Peti postupak je utvrivanje stepena meusobne povezanosti podataka(koeficijentom relacije) u okviru istog istraivanja - ali prikupljenih posredstvom razliitih, meusobno nezavisnih indikatora. Greke do kojih se dolazi u fazi analize mogu biti prouzrokovane grekama uranijim fazama ili u toku primene analitikih postupaka. Po posledicama koje izazivaju, razlikujemo dve osnovne vrste greaka: greke koje se u uzajamnom odnosu uvedavaju; pojedinane greke se uzajamno potiru. Izvori greaka su najede u pristrasnosti istraivaa. Svi oblici pristrasnosti daju:
21

sistematske greke, koje se meusobno ne kompenzuju ved umnoavaju; i sluajne tehnike treke, preteno pojedinane, koje se mogu uzajamno kompenzovati, potirati. ). Analitiki postupci razlikuju se po nainu na koji se svojstva pojave iskazuju. Svojstva pojave mogu biti izraena: a) diskretnim poretkom, b) kontinuiranim poretkom, c) poretkom varijeteta. "Kvalitativni podaci" izraavaju svojstva koja najede pripadaju diskretnim ili tipolokim porecima modaliteta, a "kvantitativni" uvek kontinuirani poredak. 5.ZAKLJUAK

Cilj istraivanja je ustvari da se predmet istraivanja iz oblasti nepoznatog prebaci u oblast poznatog. Taj put u nepoznato i jeste ono zbog ega je svako istraivanje uzbudljivo, i ono zbog ega je to jedna od najlepih i najizazovnijih ovekovih delatnosti.Poto je nauka izmeu ostalog i zajedniko ime za sve ono to nam je o prirodi poznato, to i metod kojim se najefikasnije obavljaju istraivanja imaatribut nauni. Metodologija naunog istraivanja tumai kako napisati nauno istraivaki rad,daje smernice istraivaima kojih se trebaju drati; kod izlaganja ne treba poinjati iz daleka, ved odmah uspostaviti pravu vezu s predmetom istraivanja, i ne unositi nita ta nije u vezi s temom. Ne treba ponavljati neto to je na neki nain ved reeno, ne unositi u delo beznaajne pojedinosti, i ne objanjavati podatke, saznajne injenice i pojave koje su same po sebi jasne.Osnovna sutina naune metodologije je da tvrenja treba iznositi jasno, precizno,stilski i terminoloki ispravno. Nauna saznanja u jednom podruju se moraju obrazloiti i povezati sa drugim saznanjima. Sve rezultate naunog istraivanja trebalo bi proveriti u praksi.Naunom metodom se naziva svaki nain naunog istraivanja koje obezbeuje sigurno, sreeno, sutinsko i tano znanje. Osobine naunih metoda su: objektivnost, loginost, merljivost , preciznost, skladnost, sistematinist i proverljivost. Da je nauna misao objektivna, znai da odgovara injenicama. Neloginost je prvi znak da misao ne spada u nauku. Sistematinost se odnosi ne samo na nain izlaganja I istraivanja, nego na sistem unutar kojeg svaki podatak dobija svoje znaenje. Proverljivost znai da I drugi istraivai moraju dodi do istih ili slinih rezultata ako ispituju iste injenice. Merljivost se odnosi na kvantitativna obeleja pojave a preciznost na tano odreivanje pojmova. Skladnost je osobina velikog duha koji je sklad ved postavio u stvarnosti. No nikad ne treba zaboraviti da je osnovni alat naunog metoda ipak ovek sm sa jedne strane njegova operativna sposobnost da manipulie prirodom, a sa druge njegov um u kome se reflektuje priroda i koji u tom refleksu prirode sposobnodu logikog zakljuivanja uspostavlja odreeni poredak koji treba da odgovara poretku u prirodi.

22

6. LITERATURA

Mihailovid, D.(1999). Metodologija naunih istraivanja, Beograd Pevid, D. (2009). Metodologija naunog istraivanja, TIMS, Beograd. M.R. Koen, E. Nejgel, Uvod u logiku i nauni metod , Jasen, Beograd, 2004. Prof.dr Milan I. Miljevid (2007) Metodologija naunog rada, Pale http://www.scribd.com/doc/74344813/17/METODE-NAU%C4%8CNOG-RADA-IISTRA%C5%BDIVANJA

23