UNIVERZITET XXXX U BEOGRADU Fakultet za YYYYYYYYY

Predmet: OSNOVI MENADMENTA

Seminarski rad

Tema rada: LIDO-LI AJAKOKA

Mentor:

Student:

Maj, 2010.

SADRAJ:

1. Uvod...................2 2. Kratka biografija........................................................3 3. Rani poeci u Fordu..............................................4 4. Bol Ajakoke...............................................................5 5. Chrysler......................................................6 6. Nova misija..........................................................................7 7. Sve to je Ajakoka nauio................................................8 8. Zasluge Ajakoke u Fordu....................................................9 9. Ajakokine misli...................................................................10 10. Zakljuak..................................................11 11. Literatura...........................................................................12

UVOD

Menaderi rade na kljunim upravljakim i izvrnim poloajima u privatnim i dravnim proizvodnim i uslunim poduzeima, u kojima kreiraju i sprovode poslovnu politiku. Po pravilu su rukovodioci vitalnih slubi poduzea, u koje se ubrajaju proizvodnja, prodaja i nabavka, sluba raunovodstva i finansija, kadrovska sluba kao i sluba istraivanja i razvoja. Menaderi organizuju i koordiniraju izvrenje radnih zadataka, nadgledaju njihovo sprovoenje i motiviu zaposlene. Tim aktivnostima oni nastoje udovoljiti ciljevima organizacije: odrati i poveati dobit, zadovoljiti sve specifinije potrebe kupaca, uvesti tehnoloke promene u radni proces. Zbog organizacije izvrenja radnih zadataka menaderi planiraju rad slubi kojima upravljaju u skladu sa definisanom strategijom poslovanja. Predlau godinje i mesene planove rada. Prilikom ostvarenja tih planova rasporeuju radne zadatke svojim saradnicima ili drugim slubama. Za menadere je vana sposobnost analitikog miljenja i brzog zakljuivanja. U nedostatku potrebnih informacija, sposobnost intuitivnog i kreativnog miljenja poveava verovatnou da e menader doneti odluku primerenu situaciji. Od njih se oekuje da imaju razvijenu sposobnost jasnog i uverljivog izraavanja ideja, planova i predloga u pisanom i govornom obliku. Samoinicijativa, sistematinost i sposobnost racionalne organizacije raspoloivog vremena te sklonost saradnji i timskom radu vane su pretpostavke radne uspenosti. Visokom uinku pomae i razvijenost vetina kao to su paljivo sluanje drugih, taktinost i umee pregovaranja. Menadere treba krasiti postavljanje visokih ciljeva samima sebi, saradnicima i organizaciji kao i nezadovoljstvo prosenim uinkom. Upornost, samopouzdanje i oseaj kontrole nad onim to ine, ali uz objektivan odnos prema sebi, odnosno uz priznavanje vlastitih mogunosti i ogranienja, odravaju njihov radni uinak na visini. Sklonost humoru kao i optimizam, kao osobine linosti olakavaju menaderov posao i ine ga manje stresnim. Sve menaderske osobine potrebne za uspeno poslovanje poseduje Lido Ajakoka.

KRATKA BIOGRAFIJA

Iacocca je roen 15. oktobra 1924. godine u Allentown-u, Pennsylvania sin Nicole Iacocca i Antoniette Perrotte, Italijanskih emigranata (koji su izbegli iz San Marco dei Cavoti, Benevento) i nastanili se u Pensilvaniji gde su poslovali u restoranu brze hrane. Krten je neobinim imenom Lido jer je bio zaet tokom medenog meseca njegovih roditelja u okrugu Lido u Veneciji. Srednju kolu zavrio je 1942. godine (Allentown High School) a zatim I fakultet (Lehigh University) sa diplomom inenjera. lan je poasnog drutva inenjera, kao I lan Theta Chi bratstva. Nakon diplomiranja dobija stipendiju i odlazi na Prinston Univerzitet gde se opredeljuje za predmete iz politike. Ajakoka se oenio sa Mary McCleary 1956. godine, koja je nakon duge I mukotrpne borbe umrla od dijabetesa 1983. godine. I pre I posle njene smrti Lido je bio veliki borac za bolje leenje dijabetesa. 1986. godine oenio se po drugi put sa Peggy Johnson, taj brak je potrajao samo devetnaest meseci. Nakon toga oenio se po trei put 1991. godine sa Darrien Earle, ali ni taj brak nije dugo trajao, nakon tri godine su se rastavili. Ima dve erke Kathryn i Lia.

RANI POECI U FORDU

Ajakoka se pridruio Ford Motors kompaniji 1946. godine i nakon kratkog rada u inenjeringu, zatraio je premetaj u sektor prodaje i marketinga, gde je njegova karijera procvetala. Tokom rada u Filadelfiji kao pomonik menadera prodaje dobija nacionalno priznanje za svoju kampanju 56 za 56, gde je nudio kredite sa 20% uea i otplatu od 56$ na mesenom nivou i rokom otplate od tri godine. 1960. godine biva imenovan za podpredsednika kompanije Ford, kamiona i automobila. 1967. za izvrnog podpredsednika, a u periodu izmeu 1970-1978 za predsednika. Pojava jeftinog sportskog automobila sa jednostavnim, ali dopadljivim dizajnom, 1964. godine, imala je snagu elementarne nepogode. U Fordu su za novi model odredili ciljnu grupu kao mlade, sada finansijski nezavisne ljude, kojima je trebalo ponuditi atraktivan automobil, sportskog kroja po pristupanoj ceni. Vremena za razvoj je bilo jako malo, a potpredsednik Forda, Li Ajakoka, tvorac Mustanga, imao je jasnu viziju ta i kako uraditi uz primenu iskustava steenih sa Fordom Thunderbird. Za samo dve nedelje dizajneri su napravili prve nacrte, a ubrzo je napravljena i prva maketa. Agresivan i miiav, ali ipak nepretenciozan dizajn automobila, koji je zbog utede i smanjenja cene, preuzeo mnogo elemenata sa 5

Forda Falcon je obeavao, a nestrpljivo rukovodstvo je dalo rok od samo 18 meseci za izradu prvog modela. Sajam automobila odran u Njujorku 17. aprila 1964. ostace zapisan u amerikoj istoriji automobilizma kao mesto na kome je predstavljen "Mustang", automobil koji ce obeleiti itavu deceniju automobilizma, a donekle i zivota u Americi. Lido je ostavio dubok trag u Fordu i bio najzasluniji za razvoj uvenog Ford Mustanga i Lincoln Continental Mark III, a takoe je radio na tome da Mercury dobije svoj identitet i predstavio vozila kao to su Mercury Cougar i Marquis. Tokom 1970-ih Iacocca se opet naao u centru panje, ovaj put zbog veoma uspenog Ford Pinto. Lee je takoe pokuao da nagovori predsednika Henry Ford II da pone sa proizvodnjom K-Car platforme i minivan to je Ford uporno odbijao. Na kraju je dolo do svae i 1978. godine Henry Ford II je otpustio Iacoccu, odnosno premestio ga je na drugo radno mesto koj je imalo mali sto, pisau mainu i telefon, iako je Ford te godine imao profit od 2 milijarde dolara. U Fordu je Ajakoka radio pune 32 godine, od toga osam godina kao predsednik kompanije. Kako se pria, Ford II je kao objanjenje dao Nekada jednostavno nekoga ne volite.

BOL AJAKOKE

Odjednom ostao sam bez posla. Nikad nisam radio na drugom mestu. Spopala me je jeza. Ni danas ne mogu zaboraviti bol moje porodice a ni sopstvenu bol. To je poput lavice i njenih mladunaca. Ako lovac ima na umu svoje dobro, ostavie mlade na miru. Henri Ford II je naneo bol mojoj deci i ja mu to nikad neu zaboraviti. Tako pie Li Ajakoka u knjizi Autobiografija. Njegovu priu poinje seanjima iz detinjstva: Otac mi je uvek utuvljivao u glavu dve stvari, nikad se ne treba uputati u posao za koji je potreban veliki kapital jer e na kraju postati vlasnitvo bankara. Drugo, u tekim vremenima se treba baviti poslovima s hranom, jer ljudi ipak moraju jesti. Zahvaljujui ekonomskoj krizi postao sam materijalista. Mnogo godina kasnije, kada sam zavrio fakultet moj stav je bio: ne gnjavi me filozofijom. U dvadeset i petoj elim da zaraujem deset hiljada godinje, i postanem milioner. Nije me zanimala titula, zanimala me je iskljuivo lova. Kad pomislim na oca setim se samo njegove vitalnosti i bezgranine energije.

Uvek je ponavljao: ZATO HODATI KADA SE MOE TRATI? Ajakoka smatra da je vano sledee: Stalno me zapanjuje koliko ljudi izgleda nije u stanju da upravlja vlastitim vremenom. Tokom godine mnogi su mi rukovodioci ponosno izjavljivali: Zamislite, prole godine sam toliko radio da nisam otiao ni na godinji odmor. Zaista nemaju ime da se ponose. No, ako ovek zaista veruje u ono to radi, mora da istraje i kad naie na prepreke. Kad sam preboleo gubitak svog radnog mesta, udvostruio sam napore i trudio se jo vie. Za nekoliko meseci vratili su me na stari posao. Nazadovanja su normalan deo ivota i treba paziti kako se na njih reaguje. Da sam se predugo durio, verovatno bi me otpustili. Posle sukoba sa Henrijem Fordom, 15.oktobar je bio dan kada je poslednji put odvezen u upravu firme. Narednog dana svojim automobilom odlazi u svoj novi kabinet kao to je ve pomenuto, koji je imao mali sto, pisau mainu i telefon. Okruenje u kome se naao, za oveka njegovih sposobnosti i intelekta, bilo je dovoljno da prevazie sav gnev i usmeri svu svoju energiju i hrabrost na neto novo.

CHRYSLER

Ajakoka nije dugo bio bez posla i ubrzo je postao predsednik Chryslera, koji se u to vreme nalazio na ivici bankrotstva, najvie zbog skupih opoziva modela Dodge Aspen i Plymouth Volare. Plan lia je bio da kompanija krene iz poetka. Chryslerova Evropska divizija je prodata Peugeotu i Ajakoka je u Chrysler doveo nekoliko svojih kolega sa kojima je saraivao u Fordu. Jedan od njih je bio HalSperlich, koji je takoe dobio otkaz u Fordu, i koji je bezuspeno pokuao da ubedi Forda da napravi minivan. Ford je uporno odbijao tu ideju i tvrdio kako niko ne bi kupio minivan pre karavana sa tri reda sedita. Prvi Chryslerovi automobili pod komandom Ajakoke su bili Dodge Omni i Plymouth Horizon koji su postali hit preko noi sa godinjom prodajom od preko 300,000 primeraka. Zanimljivo je da su Omni i Horizon bili razvijani zajedno sa Chrysler Horizon za Evropsko diviziju, koju je Iacocca prodao jo 1978 godine. Shvativi da e kompanija bankrotirati ako ne dobije pomo Lee trai pomo drave za zajam. Drava se u poetku protivila, ali kada je odrao svoj uveni govor kako drava ve neko vreme pomae avionskim kompanijama i da Chrysler zapoljava vie radnika, drava je pristala i Chrysler je dobio zajam.

Chrysler je zajam iskoristio za razvijanje K-Car platforme, a prvi modeli su bili Dodge Aries i Plymouth Reliant (1981 godine), a tri godine kasnije u prodaji se naao i prvi minivan. Navedena vozila su bila toliki uspeh da je Chrysler uspeo da vrati zajam dravi ak sedam godina pre nego to se oekivalo. Bio je takoe zasluan za kupovinu AMC (American Motor Company) ime je dobio Jeep i novoformiranu Eagle diviziju. Radio je u Chrysleru do 1992 godine kada se penzionisao i kada je kompanija postala finansijski stabilna. Pre par godina uestvovao je u reklamama Chryslera sa svojom uvenom reenicom koja ga je proslavila tokom 80-ih godina: Ako moete nai bolji auto, kupite ga.

NOVA MISIJA

Nakon odlaska iz kompanije CHRYSLER legendarni Ajakoka je nastavio borbu za svoj ivotni san-automobilsku industriju, smatrajui da ne treba gajiti nikakve iluzije da e automobilska industrija, koja slavi preko 100 godina postojanja, dozvoliti da joj neko slomi vrat. Industrija koja ostvaruje 15% BNP i zapoljava svakog sedmog oveka na ovoj planeti, nema sumnje, veoma je snana. Ludost bi bila oekivati da se giganti ove industrije ugase zbog toga to je neko pronaao novu bateriju ili novi nain korienja elektrine energije, ili jedno ili drugo. Nita se ne lomi preko kolena i zato je za ostvarenje ovog velikog sna potrebno u prvom redu strpljenje. Ajakoka smatra da je automobil na elektrini pogon prava stvar, ali ceni i druga prevozna sredstva na ovaj pogon. U prvom redu su to bicikl i skuter. Poznat po tome da ne ostaje na reima kada se za neto zalae, 1997.godine osniva EV Global koji se bavi prodajom laganijih prevoznih sredstava, a kupio je i 12,2 odsto korporacije Junik Mobiliti koja je ve 30 godina poznata kao proizvoa motora na elektrini pogon, sa ijim je izvrnim direktorom Rejom Gidesom radio na nekoliko projekata u Fordu.

To je rezultiralo pojavom elektrinih bicikala koji mogu da dostignu brzine od 30 do 65 kilometara na as, u zavisnosti od tipa baterija koje koriste. Ajakoka je veliki optimista kada su u pitanju vozila na elektrini pogon, i kao da je preboleo neuspeh iz 1995.godine, kada se udruio sa Kerkom Kerkorijanom sa ciljem da kupe Krajsler. Cilj nije ostvaren jer su njih dvojica uspeli da skupe samo 12 milijardi a bilo je potrebno 25. Li Ajakoka takoe ukazuje i na vanost shvatanja opasnosti od konkurencije, upozoravajui neoprezne amerike menadere na sledei nain: Ako ne budemo brzo reagovali, Japan e nam brzo preoteti i proizvodnju elika i automobilsku industriju. Neki izgleda smatraju da je taj poraz neizbean. Takvi smatraju da bi taj proces trebalo jo i ubrzati, zapostavljanjem industrije i koncentrisanjem na visoku tehnologiju. Dodue, nimalo ne sumnjam u znaaj visoke tehnologije za industrijsku budunost Amerike. Ali sama visoka tehnologija nee nas spasiti. Ona je za nau privredu vana upravo zato to slui brojnim drugim segmentima amerike industrije. Naroito automobilskoj industriji. Upravo mi upotrebljavamo sve robote. Mi imamo najvie kompjuterizovanih projektantskih biroa i proizvodnih pogona. Visoka tehnologija ima presudnu vanost za budunost nae privrede. Ali ona nee nikad zapoljavati toliko ljudi koliko danas zapoljavaju nae bazne industrije. SVE TO JE AJAKOKA NAUIO

MekNamara me je nauio da nikad ne donosim neku vanu odluku ako ne postoje bar dve mogunosti izbora, odnosno, kako bi on rekao, bar sladoled od vanile i sladoled od okolade. A ako se radi o 100 miliona dolara, trebalo bi probati i jagodu. Mali genijalci su Ford Motor preneli u dvadeseti vek. Uveli su sistem kontrole i poslovni poduhvati su napokon poeli da se procenjuju u terminima dobitaka i gubitaka-i svaki rukovodilac je postao odgovoran za finansijski uspeh ili neuspeh svoga podruja. Godinama svojim glavnim ljudima postavljam nekoliko osnovnih pitanja ta nameravate da uinite za narednih dvadeset dana? Kakvi su vai planovi, prioriteti, nade? I kako nameravate to da postignete? Sposobnost brze ocene je vana za svakog menadera. I danas obino mogu nakon prvog susreta dosta da kaem o oveku. Za rukovodioca je ta sposobnost vana, jer je bitno da zna da zaposli prave ljude.

Ne postoje dve doista vane osobine koje jednostavno nije mogue saznati iz razgovora sa kandidatom. Prva je da li je lenj, a druga da li e znati da se snae. Voleo bih da postoji neka maina za merenje tih osobina, jer po njima se mukarci razlikuju od deaka. Greku treba priznati, smatra Ajakoka. Nezgoda je to veina ljudi to nee otvoreno da prizna. Kad tip zezne stvar, nikad nee priznati da je to njegova greka. Pokuae da okrivi svoju enu, ljubavnicu, decu, psa, vreme, ali nikad samoga sebe. Dakle ako je ita negativno to je kad neko ne eli da prizna sopstvenu greku i ujedno iz nje naui neto. Odlunost je presudna za uspeh menadera, misli Ajakoka, Ako treba jednom reju izraziti kvalitete koje treba da ima dobar rukovodilac, odluio bih se za odlunost. Mogu se koristiti najsavremeniji kompjuteri i prikupljati sve brojke i grafikoni, ali na kraju treba objediniti sve podatke, rasporediti vreme i delovati. Jednom prilikom sam rekao Filipu Koldvelu...ima 95% podataka, ali trebae ti jo est meseci da skupi preostalih 5%. A tada e oni ve zastareti jer te trite pregazilo. Prava stvar u pravo vreme, u tome je sutina ivota. Tokom tri godine u Krajsleru vie sam nauio nego za 32 u Fordu. Otkrio sam da ljudi mogu pristati na rtve ako se svi rtvuju. Tada se mogu uiniti uda. Ali ako se otkrije da neko zabuava ili se ne rtvuje kao ostali, sve moe propasti.

ZASLUGE AJAKOKE U FORDU

45 godina nakon promocije prvog Ford Mustanga u Njujorku, legendarni Lee Iacocca, nekadanji predsednik Ford divizije i poznat kao otac originalog

10

Mustanga (nama u Evropi moda poznatiji po kasnijem spasavanju Chryslera), dobio je ast da jedna specijalna edicija Mustanga bude nazvana po njemu. Iacocca Silver 45th Anniversary Edition Ford Mustang karakterie modifikovani izgled spoljanjosti (ukljuujui tu i Iacocca Design Chrome tokove od 20 ina sa Goodyear Eagle gumama 245/45/R20), rad dizajnera Michaela Leonea, kao i Diamond Design kona sedita (sa Iacocca natpisom utisnutim u naslonima za glavu), koni volan sa "I" logom, ploicu sa Iacocca potpisom i serijskim brojem) i aluminijumske pragove sa natpisom Iacocca.

Proizvodnja Iacocca Silver 45th Anniversary Edition Ford Mustanga e biti ograniena na samo 45 primeraka. AJAKOKINE MISLI

AKO ELI SVOJE VREME DA ISKORISTI U PRAVE SVRHE, MORA DA ZNA TA JE BITNO I TADA DA DA SVE OD SEBE. BUDI ISKREN PREMA SEBI. UZMI ZNANJE KOJE TI SE PRUI, I TAD ISKORISTI TO. NEMOJ SAMO DA STOJI I EKA DA KOKOKE PADNU SA NEBA. TRIK JE U TOME DA SE UVERI DA NEE UMRETI EKAJUI NEKI NAPREDAK. KADA JE PROIZVOD DOBAR, NE MORA BITI VELIKI PRODAVAC. 11

LJUDI KOJE JA TRAIM DA BIH POPUNIO PRAZNINE U TOPMENADMENTU SU LJUDI KOJI SE TRUDE DA URADE VIE NEGO TO SE OD NJIH OEKUJE. ONI UVEK PRUAJU.

ZAKLJUAK

Ovo je pria o oveku koji je uspeo u ivotu. Li Ajakoka je svoju profesionalnu karijeru poeo oslanjajui se na sopstvenu strukturu linosti i osobine koje su prosto neophodne menaderu, kao to su: upornost, odlunost, sposobnost selektivnosti (odvajanje bitnog od nebitnog), veliki smisao za komunikaciju, sugestibilnost, sposobnost uticaja na druge, itd. Odmah je shvatio vanost poznavanja sutine posla (struke) i iskustva u sloenom procesu rukovoenja, pa se prema porodino-mladalakim afinitetima opredelio za automobile i ozbiljno ikolovao u toj oblasti (inenjer), a u profesionalnoj karijeri proao vertikalno odozdo ka gore ceo sistem od inenjerapripravnika do predsednika kompanije Ford. U sistemu sopstvenog napredovanja osnov je uvek bio poslovni rezultat, to ukazuje na injenicu da je uvek drao odlinu kontrolu u domenu svoje odgovornosti nad svim znaajnim delovima ukupnog menadmenta, kao to su: kvalitet proizvoda, ukus i mogunost kupca, nain obavetavanja trita (propagandni poslovi) i uslovi prodaje odnosno kupovine. U ovom sloenom

12

poslu umeo je da izabere najbolje saradnike, a pretpostavljenima (dok ih je imao) da uverljivo nametne svoje modele. Poznata je njegova izreka: "kada je proizvod dobar, ne mora da ima odlinu promociju". Moda Ajakoka nije jedini uspeni menader ali sigurno je jedinstven i kao takav ostae pamen. Njegova upornost, istrajnost i ambicija doveli su ga do uspeha o kome mnogi sanjaju. Jedno je sigurno, a to je da e svi koji poele da se okuaju u poslu menadera ili su ve u njemu poeleti da poseduju bar polovinu onih vetina koje su njega odlikovale.

LITERATURA

1. Ini, B., Menadment 1, Finegraf, Beograd, 2007. 2. Ini, B., Menadment 2 Ikone svetskog biznisa, Finegraf, Beograd, 2004. 3.http://www.fonforum.org/viewtopic.php? p=291793&sid=15b3b12da5e64ef10f3411f2fa40ae0b 4.http://detroitsrbija.21.forumer.com/viewtopic.php? t=151&sid=ccc3c8dd613dfa638186c470be90159c 5. http://www.bulevar-arhiva.com/broj/63/368 6. http://www.stormfront.org/forum/sitemap/index.php/t-70351.html 7. http://mrav.ffzg.hr/zanimanja/book/part2/node1201.htm 8. http://www.jrcentral.com/images/iacocca.jpg

13

9. http://en.wikipedia.org/wiki/Lee_Iacocca 10. http://www.leeiacocca.net/my-life/index.aspx 11. http://www.sanfranciscosentinel.com/wpcontent/uploads/2009/06/chryslerfiat-4-2.jpg 12.http://www.fordclubserbia.org/forum/viewtopic.php?f=75&t=1960&p=26497 13.http://media.cnbc.com/i/CNBC/Sections/News_And_Analysis/_News/_SLI DESHOWS/AutoMilestones/SS_milestones_laocco.jpg

14