Fakultet za pravne i poslovne studije Smer:Menadment u poslovno-civilnoj bezbednosti II-godina

TEKA KRAA U KUI

SEMINARSKI RAD

Mentor: Zdravko Skakavac

Student: Aleksandra unjar

SADRAJ

I.

TEORIJSKI DEO

1. Teka kraa lan 204 KZ RS

2.

Teka kraa

Krivino delo ini po svim obelejima krau ( ne sitnu krau) pod nekim kvalifikatornim okolnostima, prema mestu, vremenu, broju izvrilaca, nainu, dobru ili vrednosti prisvojene stvari. Teka kraa predstavlja posebno krivino delo i kao tei oblik osnovnog krivinog dela krae ispoljava se u vie raznih oblika u krivino-pravnom smislu. Teka kraa postoji ako je izvrena: Obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostorija; Savlaivanjem veih prepreka; Izvravanjem od strane vie lica; Izvravanjem na naroito opasan ili na naroito drzak nain; Izvravanjem od strane lica koje je pri sebi imalo neko oruje ili opasno orue radi napada ili odbrane; Izvravanjem za vreme poara, zemljotresa ili drugog udesa; Iskoriavanjem bespomonosti ili drugog tekog stanja nekog lica; Ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od 450.000 dinara, odnosno 1.500.000 dinara; Ako ukradena stvar predstavlja kulturno ili privredno dobro.

Krivino delo teke krae, koje je predvieno KZ Republike Srbije razlikuje se samo u odnosu na vrednost ukradenih stvari kao kvalifikujueg elementa ovog krivinog dela, pa e teka kraa postojati onda kada vrednost ukradenih stvari prelazi 450.000 dinara, odnosno jo tei njen oblik je kada vrednost prelazi 1.500.000 dinara. Od svih oblika tekih kraa najei su oni koji se vre obijanjem i provaljivanjem zatvorenih prostora, u kriminalistici poznati pod nazivom provalne krae. Provalna kraa ne postoji kao posebno krivino delo u krivino-pravnom smislu, ve je to kriminalistiki pojam za krivino delo teke krae izvrene obijanjem ili provaljivanjem.

Izmeu pojmova provaljivanje i obijanje postoji razlika u njihovom sadraju, mada se u praksi oni esto poistovauju. Obijanje podrazumeva prodiranje u zatvoreni prostor savlaivanjem prepreka pomou mehanike sile. Mehanika sila mora biti usmerena na savlaivanje prepreke njenim uklanjanjem, oteenjem ili dovoenjem u takvo stanje da ne moe vie sluiti svojoj nameni zatite od ulaenja u zatvoreni prostor. Provaljivanje znai ulaenje u zatvoreni prostor na neovlaeen nain bez nasilnog delovanja na prepreku, to znai da se ne moe vriti delovanjem na prepreku, ali ne nasilno. Ponekad ovakvo delovanje na prepreku moe biti isto kao i kod ovlaenog delovanja, samo se razlikuje u tome to ono mora biti neovlaeno. Na primer, kod ovlaenog delovanja ovlaeno lice otkljuava bravu ovlaenim kljuem koji poseduje, dok se u sluaju provaljivanja ta prepreka savlauje upotrebom kljua koji je ukraden, naknadno napravljen ili pribavljen na prevaran nain, ali ni u jednom sluaju nema primene mehanike sile na prepreku. Objekt napada kod krivinog dela teke krae su zatvorene prostorije, odnosno zatvoren prostor uopte. Najee se obijaju ili provaljuju: stanovi, kue, vikendice, vozila, trgovinske radnje, ugostiteljski objekti, skladita, magacini, apoteke, banke, pote i druge finansijske institucije, benzinske pumpe. U sklopu vrenja tekih kraa pojavljuju se specifini oblici obijanja i provaljivanja kasa, elinih ormana, pisaih stolova, plakara i kancelarijskih ormana. Dva su osnovna kriterijuma koja uinioci tekih kraa uzimaju u obzir prilikom planiranja njihovog izvrenja, a to su: 1) Da su sigurni da e u objektu pronai novac, hartije od vrednosti, zlato ili neke druge vredne predmete; 2) Da objekt nije tako fiziko-tehniki zatien da se ne bi mogla realizovati kriminalna delatnost, odnosno da ne postoji veliki rizik da budu otkriveni i ubrzo uhvaeni. Uinioci tekih kraa svoje metode stalno usavravaju i prilagoavaju, s ciljem uspenog savlaivanja raznih vidova tehnike zatite. 3. Nain i sredstva izvrenja:

Mnogobrojni su i raznovrsni naini izvrenja tekih kraa obijanjem i provaljivanjem (provalne krae). Polazei od utvrene bitne razlike u sadraju pojmova obijanja i provaljivanja, u praksi se najee javljaju sledei oblici provalnih kraa koji se vre obijanjem: Razvaljivanje vrata fizikom snagom ili prirunim alatom; Lomljenje cilindrinih uloaka na bravama; Rezanje ili odvaljivanje katanaca ili reza na vratima; Rezanje ili savijanje zatitnih reetaka na prozorima, balkonima, i izlozima; Razvaljivanje prozora fizikom snagom ili prirunim alatom; ;Penjanje na krov i skidanje krovne konstrukcije; Razvaljivanje kasa, elinih ormana, plakara I fioka raznim prirunim alatom; Razvaljivanje raznih metalnih, drvenih ili plastinih prepreka na pojedinim objektima, upotrebom fizike snage ili odgovarajuim alatom. Kao oblik vrenja tekih kraa moe se pojaviti i ruenje zidova pojedinih objekata raznim minsko-eksplozivnim napravama, ili njihovo probijanje raznim oruem, to moe biti izvreno u retkim situacijama kada postoje objektivne okolnosti koje omoguavaju ovakav nain izvrenja, bez veeg trenutnog uticaja na otkrivanje teke krae i njegovog uinioca. Provaljivanje, kao jedan od dva naina savlaivanja prepreka za ulazak u zatvoreni prostor radi oduzimanja i prisvajanja tue imovine i namere pribavljanja protivpravne imovinske koristi, u praksi se ispoljava najee na sledei nain: Otkljuavanjem vrata na raznim objektima kljuem, bilo originalnim ili napravljenim, pod uslovom da se to neovlaeno radi; Otkljuavanjem katanca na vratima na isti nain; Otkljuavanjem brava na vratima i katancima pomou specijalno napravljenog alata za tu namenu, kao to su ealj, krive igle, odnosno vake; Prokopavanjem tunela ispod prepreke; Uvlaenjem u zatvorene prostorije kroz ahtove, dimnjake od kamina ili iroke cevi za ventilaciju; Otkljuavanje kasa, elinih ormana, plakara i fioka originalnim ili drugim kljuem, odnosno specijalnim napravama za tu namenu; Ulaenjem u zatvoreni prostor preskakanjem visoke ograde ili preko balkona i prozora, korienjem lestvica ili kanapa.
7

Posebno karakteristian i meu najeim nainima savlaivanja prepreka za ulazak u z atvoreni prostor jese obijanje i provaljivanje raznih brava na vratima. Brave se obijaju lomljenjem cilindrinog uloka koji viri kroz spoljni deo vrata oko 1,5 cm. U unutranjem delu brave nalazi se rupa sa navojem koji slui da se uloak fiksira u sklopu brave na vratima. Ti nedostatci na cilindrinom uloku omoguavaju njegovo lomljenje pomou posebno napravljene naprave pod nazivom lomilica, kao i pomou viljukastih i okastih kljueva. U sluaju ovakvog lomljenja cilindrinog uloka na bravama, na licu mesta ostaje onaj deo cilindrinog uloka koji se nalazi u bravi, dok se deo koji viri iz brave moe nai,ukoliko ga uinilac nije poneo sa sobom,to se u praksi deava,s obzirom na to da na njemu mogu ostati tragovi sredstva kojima je delovano. Ostavljeni delovi polomljenog cilindrinog uloka, kao i prisutni tragovi i drugi predmeti, fiksiraju se zapisnikom o uviaju i foto-dokumentacijom i dostavljaju se kriminalistikoj tehnici na analizu i vetaenje, budui da se mogu pronai tragovi sredstava kojim je izvreno lomljenje, to je svakako znaajna indicija u traganju za sredstvom izvrenja i njegovom identifikacijom. Prilikom provaljivanja u zatvorene prostorije uinilac najee obine brave, koje se otkljuavaju jednopernim kljuem, otkljuava kalauzom koji, prilikom okretanja u bravi, ostavlja tragove u vidu nepravilnih krunih ogrebotina, koji se mogu uoiti pomou stereomikroskopa, poto se brava prethodno razmontira. Brava sa ugraenih cilindrinim ulokom moe se otkljuati posebno napravljenim alatom, kao to su: ealj ili krive igle, kojima uinilac deluje na valjkaste osigurae po kojima inae klizi originalni klju. Vetaenjem ovako otvorenih brava na rubovima viljukastih osiguraa mogu se nai tragovi u vidu nepravilnih ogreboti na, dok se u kuitu osiguraa i na zidovima mogu ispoljiti kao uzduna linija. Ako se za otvaranje brava koriste krive igle, tragovi ostaju samo na kupastom delu osiguraa. Meutim, cilindrini uloak brave moe se otvoriti i pomou tzv. trljanja, uz korienje veeg broja kljueva. To podrazumeva brzo uvlaenje i izvlaenje raznih kljueva iz brave. Bez obzira na to to se ne radi o originalnom kljuu, u ovakvim sluajevima se ne mogu vetaenjem konstatovati tragovi nasilnog otvaranja,zbog toga to svi kljuevi ulaze u bravu na isti nain preko valjkastih osiguraa, ostavljajui pri tom sline tragove. Provalne krae vre prigodni i profesionalni uinioci, mada ozbiljnije i tee oblike najee vre profesionalci grupno i organizovano. U savlaivanju prepreka radi ulaenja u zatvorene prostorije bilo obijanjem ili provaljivanjem, uinioci koriste raznovrsna sredstva koji se inae upotrebljava u raznim delatnostima. Prema saznanjima savremene prakse, najee
8

upotrebljavana sredstva su: razne vrste seiva, testere, burgije, builice, brusilice, razne vrste alata ( turpija, poluga, pajser, kleta, viljukasti i okasti kljuevi i dr.) , specijalne naprave ( lomilica, ealj, vake, prasea noga ) , razni alati za zavarivanje i eksploziv. Upotreba raznovrsnog orua i alata dovodi do ostavljanja raznih tragova koje moemo podeliti u dve grupe: Povrinske tragove koji nastaju na tvrdim povrinama; Reljefne tragove koji se ispoljavaju u vidu utiska, ogrebotine, preseka i buotine.

Ova podela tragova je bitna s aspekta primene adekvatnih metoda za njihovo fiksiranje, kao i za procenu mogunosti njihovog operativnog korienja u razjanjavanju provalne krae i otkrivanju uinioca. Sa aspekta operativnog postupanja bitno je znati da ovi tragovi mogu biti: Dinamini koji nastaju klizanjem i rezanjem orua ili alata po objektu; Statiki koji nastaju usled pritiska ili udara nekog od sredstva izvrenja.

U svakom sluaju, uspena identifikacija sredstva izvrenja konkretne provalne krae predstavlja znaajnu materijalnu indicijalnu injenicu, na osnovu koje se moe postaviti verzija o osumljienom licu i planirati dalji tok kriminalistike obrade.

4. Otkrivanje uinioca i obezbeenje dokaza:

Kao i kod svih imovinskih krivinih dela, i kod tekih kraa najei nain saznanja je prijava oteenog fizickog ili pravnog lica. Pored toga, do saznanja se dolazi i prijavom graana, anonimnim i pseudonimnim prijavama, javnim pogovaranjem i sredstvima javnog informisanja. Operativna delatnost organa unutranjih poslova takoe je jedan od naina saznanja o izvrenom krivinom delu teke krae, pri emu posebno dolazi do izraaja aktivnost radnika policije na sektoru. Prilikom prijema krivine prijave treba prikupiti to vie informacija o mestu, vremenu, sredstvu i nainu izvrenja, odnetim stvarima i njihovoj vrednosti, i da li je neko video cinioca, da li je bio jedan ili vie uinilaca, na koje se lice sumnja kao mogue uinioce i injenice i okolnosti koje idu u prilog takvoj sumnji. Po prijemu krivine prijave potrebno je odmah preduzeti mere na obezbeenju lica mesta i prijavitelju, ukoliko je to oteceni treba skrenuti panju da zabrani svim licima dolazak i kretanje
9

na mestu izvrenja teke krae,jer praksa ukazuje na to da se upravo kod tekih kraa mogu nai mnogi relevantni tragovi. Tokom uviaja, u statikoj i dinamikoj fazi, panju treba obratiti na sve vidljive tragove i mikrotragove, kao i na prisutne predmete koje treba detaljno opisati i fiksirati, kako bi se na osnovu njih moglo doi do odgovora na to vie zlatnih pitanja kriminalistike. Osim toga, na osnovu zateenog stanja na mestu izvrenja teke krae potrebno je konstatovati da li se radi o profesionalnom uiniocu ili je u pitanju kriminalna aktivnost manje upuenog uinioca; da li je bilo vie uinilaca; da li je uinilac poznavao uslove i okolnosti mesta na kojem je izvrio krivino delo; da li su bile nune i koje pripremne radnje; put dolaska iodlaska uinioca; koje su stvari oduzete i njihova vrednost; i ko moe doi u obzir kao uinilac,odnosno koji je to krug lica meu kojima bi trebalo traiti uinioce. U zavisnosti od naina i sredstva izvrenja, kod tekih kraa najee postoje sledei tragovi koji potiu od uinioca: tragovi papilarnih linija, stopala, dlake, krvi, izmeta i drugih izluevina, pljuvake, noktiju i mirisa. Od ostalih tragova to mogu biti tragovi sredstva izvrenja, vozila, zemlje i praine, boje i laka, stakla, odee i vlakana, a u odreenim sluajevima postoje pojedini predmeti koji potiu od uinioca ( opuak cigarete, ibica, tabakera, dugmad, kapa,maramica i sl. ). Struno, kriminalistiko operativno korienje pronaenih tragova i predmeta, konstatovani nain izvrenja MOS, utvrene druge injenice i okolnosti i prikupljene operativne informacije omoguavaju pravilno korienje indicijalnog metoda dokazivanja, ukoliko uinilac nije zateen u vrenju teke krae ili uhvaen neposredno nakon izvrenja krivinog dela u prvom zahvatu organa unutranjih poslova. S tim ciljem, na osnovu prikupljenih indicijalnih injenica odredjuju se adekvatne verzije o moguem krugu osumljienih lica ili, ako to nije mogue, onda u sredini iz koje bi trebalo da potie uinilac krivinog dela teke krae. Na osnovu postavljenih verzija sledi plan operativne aktivnosti koje sadri odreene operativno taktike i istrane radnje, ijom se realizacijom proveravaju prisutne verzije. Korienjem indicijalnog metoda, operativna aktivnost se usmerava na traganje za ukradenim predmetima i na proveru indicija pronadjenih na mestu izvrenja teke krae pre svega tagova i predmeta, a primenom eliminacije suava se krug osumljienih lica. S tim ciljem, od kriminalistiko taktikih radnji i mera najee se primenjuju: prikupljanje obavetenja, zaseda, racija, praenje, osmatranje, operativno pokrivanje odreenih lica, objekata i punktova, kontrola saobraaja. to se tie radnji dokazivanja tu

10

spadaju, pored uviaja i rekonstrukcija, prepoznavanja, pretresanja, i u odreenim sluajevima i vetaenja. U otkrivanju uinioca posebno treba obratiti panju na kriminalistiko operativni znaaj njegovih linih tragova, pronaenih na mestu izvrenja teke krae, od kojih neki imaju i identifikacioni znaaj, kao i na ostavljene tragove na predmetu koji vezuju osumljienog sa lica mesta. Od ostalih indicija u kriminalistikoj obradi treba obavezno koristiti ispoljeno znanje i strunost uinioca, njegovo poznavanje mesta dogaaja, kao i fiziko delovanje krivinog dela na uinioca, pri emu posebno treba obratiti panju na mogue tragove na uinioce, s obzirom na izgled lica mesta i nain izvrenja teke krae. Ukoliko postoji serija izvrenih krivinih dela teke krae na iste ili sline objekte, delatnost treba usmeriti ka traenju zajednikog imenitelja koji uinioca vezuju sa srodnim napadnutim objektima. Naroitu panju treba obratiti na indiciju poznavanja svih bitnih okolnosti vezanih za tu vrstu objekta i dovoditi je u vezu sa moguim krugom osumljienih lica. Takav nain opertavnog postupanja omoguava suavanje kruga osumljienih lica i uz prikupljanje odreenih dokaza, otkrivanje njegove kriminalne delatnosti.

11

II STUDIJA SLUAJA

5. Dogaaj

Dana 17.03.2013. godine, u kasnim veernjim satima u ulici Nikole Tesle 18 u Somboru, izvrena je teka kraa od strane NN izvrioca u kuci porodice Vujinovi. Izvrilac ovog krivinog dela, znajui da ta porodica ve dui niz godina radi u inostranstvu, provalio u porodinu kuu. U kui u vreme izvrenja krivinog dela, niko od lanova porodice nije bio prisutan, jer su otili na venanje u oblinje mesto pored Sombora. NN izvrilac je u potrazi za novcem i drugim dragocenostima, ispreturao sve prostorije u kui, i tom prilikom je pronaao u spavaoj sobi, u ormanu, 3.500 eura i 50.500 dinara, zatim jednu zlatnu ogrlicu, dve zlatne narukvice i dva para zlatnih minua. Porodica Vujinovi se u kasne sate, oko 1 sat posle ponoi, vratila kui i gde su zatekli polu otvorena ulazna vrata od kue, ispreturane prostorije i potom su i ugledali oveka kako izlazi kroz prozor kuhinje, treim korakom otiao u nepoznatom pravcu. Ovaj sluaj Aleksandar Vujinovi je odmah prijavio deurnoj slubi policijske uprave u Somboru. Na lice mesta prvo je izala deurna patrola. Po Aleksandrovim reima NN izvrilac mu nije bio poznat, tj. video ga je po prvi put u zivotu, zatim je objasnio kako je krenuo za njim ali ga nije uspeo uhvatiti. Na vratima kue zateena je razvaljena brava, koja je nasilnim putem obijena, da bi tim putem izvrilac uao u kuu i izvrio krivino delo teke krae. Policijska patrola je nakon razgovora sa lanovima porodice Vujinovi utvrdila da se radi o tekoj krai I o tome obavestila deurnu slubu policijske uprave Sombor, koja je poslala ekipu radi vrenja uviaja.

12