Ideje o komunizmu

Neke ideje Borislava Pekia o komunizmu; izbor Ljiljane Peki

Domaa, vrlo rairena zabluda, koja potie ekskluzivno od razoaranih komunista, a nekomunisti joj naivno nasedaju, je da je za sve nae nedae kriv Tito i njegova personalna tiranija. Kada bi to bila istina, komunizam bi kao sistem, pod drugim uslovima i drugim ovekom, jo i dobar mogao biti. A u to nas ti navodno ex-komunisti ele da uvere i pridobiju za jo neku realsocijalistiku probu. U stvarnosti, meutim, svaki je komunizam jednako rav, a razlike meu njima nisu ni od istorijskog, ni za ivot naroda od bilo kakvog praktinog znaaja. ***** Ako sumarno optuimo sve lanove komunistike partije kao sauesnike nae dravne i narodne nevolje, oslobodili smo krivce sistema koji ih je programski prinudio da postanu, ak i kada u njegove pretpostavke nisu verovali. Ako brzopleto budemo sudili, postaemo samozvani i nesnosni pravednici, a da niko ne zna kako je, uistinu, nama polo za rukom da ostanemo tek gledaoci, a ne i sauesnici. Ako tako postupimo, zaboravljamo na naa sauesnitva, posredstvom sluaja, uz pomo zablude, svesnom zloupotrebom pruene prilike, pa i neutralnou. Istina je da nismo svi krivi. Ali i da sasvim nevini nismo, i to je istina, bili ili ne bili lanovi komunistike partije. ***** Cenei napore to su ih komunisti tokom pola veka uloili u nau propast, uzimajui u obzir da im to nije bila istorijska namera, ali ostaje istorijska krivica, mi od njih nita drugo ne zahtevamo nego da se od te zamorne istorije odmore. Njima je potreban odmor od istorije, nama od njih. ***** Ne volim re budnost, ali je razumem. Treba biti budan. Mi smo pre rata bili uspavani, pa smo onda dobili komuniste. ***** Koja budala stvara ilegalne opozicione organizacije tamo gde su legalne doputene? ***** Otpor protiv naelno uvedene prostote bio je vid naeg naelnog otpora komunizmu posle rata. ***** Ako vas ikad budu upoznali s vanpartijcem koji je, posle prestanka dosadne potrebe da pred svetom igramo normalnu zajednicu, igrao bilo koju ulogu u funkcionisanju zemlje, republike, okruga, grada, kvarta, ulice, bilo ega, odmah mu uzmite ime. Ako se ustee, nagovorite ga da vam ga poveri, jer sad, moda, za to nije raspoloen. Trebae istoriji ovog naroda kao izuzetak, bez koga ni u pravilo da su sve komunisti drali, da komunisti sve dre, i da sve misle drati, ne bi niko poverovao. ***** Nisam bio antikomunista zato to mi je to bilo prosto milo a naroito da bih time stekao neke koristi, to se iz moje biografije vidi, razume se, i nisam uspeo nego zato to se duboko i iskreno nisam slagao s naelima i praksom te ideologije. ***** Neiji smo potomci ali emo biti i neiji preci. Ne izdajmo ni one koji su nas rodili, ni one koje emo roditi. Ali vie od svega, ne izdajmo sebe. Onako kao to su sebe, a i nas, usput, izdali komunisti. ***** Nemojmo dopustiti da, kao komunisti, na kraju ivota, u sred ruevina svog dela, moramo objanjavati ta smo sve plemenito hteli i zato nam je uspelo da nita od toga ne izvedemo. *****

Ne tvrdim da za skojevce i aktiviste subjektivno ura i oruk-period izmeu 1944. i 1948. pa sve tamo do kasnih pedesetih, ukoliko u cvatu nije smoden na Golom otoku, nije bio ist i svetao, niti da takav nije sve do danas ostao premda bi se o psiholokim motivima moglo razgovarati ja samo tvrdim da za one na kojima se njihova mladalaka i plemenita revolucionarna revnost iivljavala, to doba, takoe subjektivno, ni najmanje nije bilo ni isto, ni svetlo. Bilo je mrano i prljavo. A iznad svega teko. U nekom smislu zanemarivi, najpre, mladost koja sve stvari po sebi olakava, a potom i ludost koja ih ini ve sasvim lakim to je doba za podnosioce nezadrivog Toka istorije bilo neuporedivo tee od poznijeg perioda otapanja leda i nezadrive renesanse graanskog, trinog i potroakog mentaliteta, kojeg ti bivi skojevci podvrgavaju, manje-vie, umesnoj moralnoj kritici. ***** Kako je tokom vremena lanstvo u Partiji postalo krunskim uslovom karijere na svim podrujima ivota, i kako bez toga najlukrativniji poloaji, uprkos pameti, radu i potenju, nisu mogli biti zauzeti ni u vojsci, ni u politici, ni u policiji, ni u privredi, replike, kopije komunista su se mnoile. Kao vetaka tvorevina, kopija je, razume se hazard. Ona moe delovati jedino unutar isplaniranog programa. Greka u programu neizbena je greka u replici. Kao to android ne poseduje emocije, nego ih samo imitira, ni androkomunist nema uverenja nego ih samo fingira. A to se ne uspeva uvek. ***** Pre rata, u ratu, Partija je bila elitistika, karbonarska organizacija, ujedinjena, prema vlastitom miljenju, progresivnim ciljem ije je ostvarivanje, navodno, pomagala sama priroda istorije, njena dijalektika nunost, konspirativnom tehnikom i tiranoidnom disciplinom ratniko-kaluerskog Reda, krstakom misijom, asketizmom Izabranih i borbenim instinktom Progonjenih, ali, iznad svega, visokom sveu o toj izabranosti, naroitosti, izuzetnosti, to je u tako istom vidu moe odnegovati samo malobrojnost ujedinjena apsolutnom istinom i idealnom svrhom. ***** Pripadnost Partiji postaje obavezna ne za svakog ko deli njenu istinu, ve i za svakog ko eli da napreduje. U nju navaljuju karijeristi, arivisti, konformisti, oportunisti svih vrsta i profila. Uoljiva posledica populizma je negativna selekcija u aparatu vlasti i mehanizmu drutveno-privrednokulturnog ivota, duhovni, idejni, moralni konglomerat, hibridno telo Harpije koje nije prijanjalo uz tradicionalnu organizacionu kou u koju je uiveno. Unutar himerikog tela dolazi do propulzivne diferencijacije. Deo lanstva, iako ideoloski nepripremljen, drutveno nezreo, moralno nesiguran, postepeno se poistoveuje sa njenim ciljevima, ukoliko se oni jo mogu razabrati. Drugi deo, ideje prihvata kao psiholoki alibi za ve predueti in, da se u unutranjem raskolu ne bi izgubilo samopotovanje, ili uinila omaka koja bi la kompromitovala. Trei odlae sami ili se iskljuuju. A najvei deo prosto prihvata Pravila igre, bavi se sobom, odravajui mentalnu distancu, ali obilno koristei partijsku legitimaciju. ***** Da li je pijunaa prljava ili nije ne zavisi od ina. Zavisi od toga ko je i u kome cilju vri. Komunisti pre rata nisu je nalazili prljavom, bila im je ast da budu obavetajci Kominterne, a preko nje jedne strane sile, koju su smatrali svojom pravom domovinom. Ali kada su izvesni od njih praksu nastavili i posle 1948. godine, tu istu praksu, i pod istim duhovnim okolnostima, bili su osuivani.

***** U komunistikoj terminologiji gospodin je sinonim socijalne nejednakosti koja e, sa celom gospodskom klasom, u socijalizmu biti eliminisana, a burujski termin zamenjen proleterskom reju drug, onako kako je u jakobinskoj Francuskoj i ranoj fazi boljevike Rusije zamenjen titulom graanin. Na slobodi, 1948, gospode kod nas vie nije bilo. ***** U boljevizmu ljubav prema socijalistikoj domovini uvek se zavrava njenom najgnusnijom izdajom i, razume se, okrutnom smru kao odmazdom. Odnosno, svakoj je velikoj izdaji Ideje preduslov fanatina odanost i znaajna uloga u njenom revolucionarnom trujumfu. Velika uloga je nuna da izdaja bude to vea, da bi, ve i po svojoj istorijskoj funkciji, mogla na sebi poneti teret svih proteklih promaaja, to nekoj beznaajnoj kolektivnoj rtvi, oigledno, ne bi uspelo; kontrarevolucionarna sabotaa komunalnog ubretara moe, eventualno, zagaditi jedan narodni kvart jednog narodnog grada, ali ne moe zagaditi celu zemlju, ne moe celoj dravi i njenom random narodu pokvariti etvu. Kazna koja stie izabranog opteg i univerzalnog krivca obezbeuje oprotaj naroda koji bi u protivnom podigao kontrarevoluciju ali i garantuje budue uspehe, jer izdajnika naroda, uesnika svih bivih promaaja, vie nee biti. Ovaj se mitski scenario uvek obavlja kao sudski javni obred. ***** Trockisti su pobijeni, jer su, navodno, bili krivi, ali je stvarno izvreno ritualno ubistvo da bi prosperirao komunizam. ***** Ako bez ikakvog istorijskog predznanja prisustvujete procesima Velike istke, a kao naunik navikli da posmatrate bizarne rituale, u kojima svaki pokret ima prenosno, sveto znaenje, pa se ne moe izostaviti, nego se uvek na isti nain ponavlja, gde su rei prvosvetenika (sudske tube) i inkantacije vernika (publike) striknim kanonima propisane, vi ete poverovati da prisustvujete obredu uvek slinom pozoritu posle kojeg e se uesnici mirno razii kuama. Ako poznajete neke drevne svetkovine, gde se ljudske rtve imitiraju, otpratiete osuenika na smrt u podrumu i gledati kako mu u potiljak pucaju, a zatim oekivati da se digne, rukuje s krvnicima i ode kui. ***** Organizacija komunistike vlasti je po svojoj unutranjoj strukturi izvorno aristokratska. Trebalo bi da mi ona odgovara. Meutim, poto ona ne selekcionie prema sposobnostima nego prema vernosti, ne prema spremnosti da se vlada nego prema spremnost da se slui, valja je odbaciti. Aristokratski metod nije ovoj doktrini imanentan. ***** Nigde ni u jednom sistemu osim moda u zlatnom dobu feudalizma nije postojala tako iznijansirana hijerarhija meusobne zavisnosti, niti su vazalno odnosi bili tako rafinirani kao u jednom socijal-komunistikom reimu. Izraz koji bi najbolje odgovarao stanju tih odnosa bio bi feudalni socijalizam. U ekonomskom ivotu svemo drave prenosi se preko bezbrojnih transmisija vazalnog karaktera, od biroa do poslednjeg kurira nekog privrednog preduzea. Sistem ubiranja poreze i dabina sa jedne strane i unitenje privatne konkurencije onemoguili su svaku materijalnu nezavisnost id sizerena, koga u ovom sluaju predstavlja drava. Kmet u jednoj feudalnoj hijerarhiji nije bio u gorem poloaju od jednog inovnika to je u birokratskoj. On je ipak imao nekih, makar i teorijskih izgleda da postane jomen slobodan seljak.

***** Paradoksalno je da, ba partija koja odbacuje ulogu heroja i voa iz istorije, biva prinuena da njihovom samovoljom objanjava svoje istorijske neuspehe. ***** Ako komunistika partija izdaje ovenost u ime idealnog ovenog cilja, ako pre jedne humane drave, i zbog nje, podie teroristike koncentracione logore, ako ona radi cilja upotrebljava sredstva koja unapred taj cilj diskvalifikuju, da li to ostaje i dalje partija svakog ubeenog komuniste? ***** Komunizam nije praktina filosofija, nego ekonomska doktrina kojoj je dijalektiki materijalizam samo nuzinstrument primene na duhove ljudi. ***** Uvianje da je vlast radnike klase nuna, sudbinska, nije nadahnulo nikog na stvaranje komunistikog pokreta; naprotiv radniki pokret stvoren za izvrenje istorijskih lokalnih ciljeva (poboljanje materijalnih i duhovnih prilika ivota) pronaao je u zamiljenoj nunosti neograniene vlasti radnike klase, svoju determinantu. Umesto da istorija inspirie pokret, pokret je inspirisao istoriju, odnosno pokret je deformisao istoriju. Komunisti poverovae da se pronali determinantu kad su besklasno drutvo proglasili istorijskom nunou, koju njihova politika samo ubrzava. Evo kako sporedna, ljudska politika postaje opta boanska; i da je nema, njen bi cilj bio postignut samom prirodom drutva i njegove istorijske ambicije. ***** Mada komunisti ne tee nekom metafizikom cilju, pa im politika nuno ne moe biti efikasna, ona nije ni popularna, stoga to, uhvaeni u klopci komunizam kao finalni cilj i socijalizam kao privremeni cilj, zaboravlja naelo o dvociljnosti politike. Komunisti hronoloki drugostepene ciljeve pretpostavljaju hronoloki prvostepenim; isuvie zainteresovani, i zaslepljeni buduim izgledom stvari, u zabludi da ga ve sad oblikuju, oni zaboravljaju na njihov izgled sada, na trenutno stanje tih stvari. Komunisti lie na sumanutog skakaa preko prepona, koji poto je pretrao jedan put u rekordnom vremenu ne bi umeo da opie kako izgleda, jer ga nije ni opaao. Ni finalni cilj nee moi biti ostvaren, ako svi tekui uslovi redom ne budu ispunjeni. Nakazni tragovi to ih ovek ostavlja iza sebe uvek su krivim putem upueni; zaboravljene stvari svete se onima kojima smo namenili venost. Brzina nije nikakav vredan pojam u istoriji. Brz je konj, a ne svet. ***** Komunisti pod apstraktnom slobodom podrazumevaju svaku slobodu, koja ne slui njihovim ideolokim ciljevima. ***** Pogreke u izvoenju jednog politikog ideala ubijaju njegovu idealnu prirodu. Komunizam vie ne moe biti drukiji nego onakav kakvim ga napravie sredstva upotrebljena za njegovo graenje ili odranje. ***** Organizacija komunistike vlasti je po svojoj unutranjoj strukturi izvorno aristokratska. Trebalo bi da mi ona odgovara. Meutim, poto ona ne selekcionie prema sposobnostima nego prema vernosti, ne prema spremnosti da se vlada nego prema spremnosti da se slui, valja je odbaciti.

Aristokratski metod nije ovoj doktrini imanentan. ***** Raspravljati sa komunistima je presipanje praznog u uplje. Oni zamiljaju da su tolerantni, ako dozvole kritikovanje premijere domaeg filma ili direktora nekog voarskog preduzea. Ali dalje, upravo tako daleko da je pod nosem, tamo gde prestaju domai filmovi i direktori poinju revolucionarne tekovine u koje se ne sme dirati. Najznaajnije tekovine zapravo su tek ljudi na vlasti. ***** Posledice radnikog upravljanja se niti vide, niti e se videti, jer komunisti nisu toliko naivni da poveruju doslovno svim naelima svoje ideologije. Ova reforma imala je iskljuivo spoljnopolitiki znaaj i ona se ne sme ozbiljno pretresati kao pokuaj preobraaja drutvene privrede. ***** Znam da je nehrianski ismejavati blinjeg svoga. Ali jedan komunista uopte nije moj blinji. Ponekad mi se ini da pripadamo dvema biolokim vrstama. ***** Izmeu hrianskih i komunistikih ortodoksa, izmeu desnih i levih budala, tesna su vrata kroz koja poten ovek moe da proe. ***** Komunisti pod apstraktnom slobodom podrazumevaju svaku slobodu koja ne slui njihovim ideolokim ciljevima. ta znai sloboda pisca u drutvu koga je prinueno da brani?! ta znai sloboda koja se moe koristiti samo u jednom od politike izabranom smeru? ta to vredi, jednu jedinu misao moi kazati na hiljadu naina?! Zbog toga ta misao nee postati neka druga! Uvek ostaje ona jedna jedina misao. To je sloboda roba! I on se kree u granicama lanca, odnosno gospodareve volje. Odista nema razloga da se plaa jedna knjievnost, ako elimo da bude dobra i slobodna. ***** Mada komunisti ne tee nekom metafizikom cilju, pa im politika nuno ne moe biti efikasna, ona nije ni popularna, stoga to uhvaeni u klopci, komunizam kao finalni cilj i socijalizam kao privremeni cilj, zaboravljaju naelo stepenosti ciljeva. Komunisti hronoloki drugostepene ciljeve pretpostavljaju hronoloki prvostepenim. Isuvie zainteresovani, zaslepljeni buduim izgledom stvari, u zabludi da ga ve sad oblikuju, oni zaboravljaju na njihov izgled sada, na trenutno stanje stvari. Brzina nije nikakav vredan pojam u istoriji. Brz je konj, a ne svet. Vei otpor koji time izazivaju, zahteva i ozbiljnije sankcije koje sa svoje strane reciprono umnoavaju otpor i demobiliu narodnu vitalnost. Finalni cilj e zbog toga trpeti, jer je drutveno telo jedini instrument preko koga jedna ideologija taj cilj postie. Niko ne ubija magarca na ijim leima oekuje da prevali dug put. ***** Formula komunizma je jednakost podreenih, ali ne i jednakost s nadreenima. ***** Uspomene komunistikih disidenata iz vremena praktikovanja njihove zablude (recimo od 1945 do 1960) lie na uspomene koje bi jedan od avola koji je dezertirao imao o paklu. Te uspomene su korisne jer opisuju pakao, ali mi nikad ne treba da zaboravimo da su ovi izvetai o paklu u njemu bili ne rtve nego avoli. ***** lanovi SKJ dele se na komuniste, oni koji nisu komunisti i antikomuniste. Anti se komunisti dele na one koji to ele da budu, i one koji to ne ele da budu. Nekomunisti se dele na one koji ne znaju

da to nisu i one koji znaju da to nisu. to se tie pravih komunista, za njih ne znam, nisam ih sretao. ***** Komunistike partije na vlasti lie na manje vie masovne masonske loe. ***** Poststaljinistika faza komunizma razlikuje se od staljinistike onoliko koliko se hronini stadijum neizleive bolesti razlikuje od akutnog. Bolest je tu, ali nisu svi njeni simptomi, niti su oni koji se vide u nepodnoljivoj jaini. ***** Nijedno zlo koje komunizam tvrdi da lei, nije gore od samog komunizma. ***** Ako komunizmu treba hiljadu godina da na bolje promeni svest ljudi, pitam se koliko puta po hiljadu treba svesti ljudi da na bolje promene komunizam. ***** Komunizam je pravedna raspodela dobara koja se ne proizvode. ***** Komunizam je jedini homeopatski lek za drutvena zla; nejednakosti lei ravnopravnou, odsustvo slobode ropstvom, nepravdu nepravednou i drutvene neefikasnosti neekonominou. ***** Komunizam je san iz koga se ovek ne budi. Komunizam je, takoe, i realnost u kojoj e svako imati prema potrebi, pitanje je samo kako dotle sauvati potrebe. ***** Tvrditi da je komunizam nuan, zato to je dobar (pravedan) isto je to i verovati da je ena kurva samo zato to je lepa. ***** Komunizam je kao vatra: najlepi je iz daljine, na izvesnoj udaljenosti moe vas ugrejati, ali ako mu se suvie pribliite, ili u njega uete spalie vas. ***** Komunizam je kao Bog, ne moe se dokazati, samo iskusiti. Razlozi za komunizam mogu biti oevidni, u kapitalizmu se ponekad ak i mogu dokazati, potekoa lei u tome da se oni dokau i u komunizmu. ***** Opresija je majka komunizma, kao i svaka majka ostavlja edu u naslee svoju prirodu. Komunizam, meutim, kao i svako potomstvo ima i vlastitu steenu opresivnu prirodu, opresija porekla i opresija vlastitog ivota uroena i steena stapaju se u jednu. ***** Komunizam je jedini drutveni sistem u kome je komunistima vrlo esto tee nego u bilo kom antagonistikom poretku. Ovi im po pravilu ograniavaju slobodu samo kao komunistima, pa najee ni to. Vlastiti ih poredak ograniava i kao ljude. ***** Sve to rauna na prinudu, na prinudu je osueno. Sve to od prinude ivi od prinude e umreti. Ne treba, meutim, oekivati da se i komunizam ove prinude dri. ***** Lino drim, uprkos kosovskog principa i 27. marta, da smo pod izvesnim okolnostima, u prvom redu dobitka na vremenu, naroito posle nemako-ruskog rata, mogli sasvim sigurno neutralnim ostati i mi. Ja potpuno razumem ljubav komunista prema 27. martu, bez njega, naime, oni bi u Jugoslaviji danas bili jedna od deset stranaka na levici, ostatak bi bilo deset stranaka na desnici, ali ni uz najbolju volju ne mogu pojmiti zato se 27. martom toliko oduevljavaju oni koji su Jugoslaviju zbog njega izgubili. Ima jo onih koji su ubeeni da je smrt bolja nego ropstvo.

Ona je svakako asnija, ali koliko je bolja, za to treba pitati mrtve! ***** Sutina nemogunosti da se ovek sa jednim komunistom razume ne potie samo od programskog nerazumevanja koje bi se jo i dalo objasniti fanatizmom, neophodnim za organizovanje jedne uspene revolucije. Ona dublje i presudnije potie od jedne logike koja takva razumevanja jednostavno ne doputa. Samo lani komunista nee da vas razume, pravi komunista ne moe da vas razume. Ni sa jednim ni sa drugim, prema tome, nemogue je razgovarati. ***** To to su komunisti subjektivno verovali da ine dobro, ne iskupljuje ih za zlo koje su objektivno inili ili u njemu uestvovali ili ga ak i doputali. ***** Ako zahteva da se Nemci kao narod oseaju odgovorni za zloine svoje nacistike stranke, svoje istorije, logino je zahtevati od svih i sadanjih i bivih komunista da se oseaju odgovorni za nedela svoje partije. Ne moe se pripadati samo vrlimana, idealima, jednog pokreta. Onaj ko u Komunistiku partiju sada ulazi, prihvata njenu istoriju, postaje za nju odgovoran kao da ju je lino pravio. ***** I komunizam i faizam kao ideje su veni, jer obe ideje izraavaju ono to je duboko u nama, nau udnju za varvarskim oblicima ivota. U prvom sluaju duhovnim, u drugom fizikim, a pored toga obe izraavaju na primenjeni gregarski instinkt. ***** Imali smo nesreu da otkrijemo zlo komunizma i sa njim se nismo pomirili, ali nismo oekivali da otkrijemo i zlo antikomunizma, pogotovu da se i sa njim pomirimo. ***** Prva teza: Ja sam desniar i to nije sramota. Druga teza: Ja nisam stvorio socijalizam i nisam duan ni da ga ruim. Trea teza: Tito je problem komunista. Moj problem je komunizam. ***** Komunizam je samo visoki stepen racionalizacije istorijske promaenosti ljudske rase. ***** U najveem broju sluajeva u najdubljem sloju iskustva jednog komuniste nai e se neto sasvim banalno, privrenost uspomeni na neku nepravdu, kojoj e tek naknadno racionalizacija, pod imenom dijalektikog materijalizma dati ono opte znaenje. ***** Komunizam potie iz stomaka, stvarne ljudske potrebe za boljim ivotom, a nacizam iz mozga, fiktivne, intelektualne potrebe za viim redom, u kome se udnja za moi pojedinaca usaglaava sa gregarskim nagonom naroda.