USTAVNO UREENJE

Ustav je NAJVII i OSNOVNI pravni akte jedne drave.

Materija ustava:
1) Teritorijalna i funkcionalna organizacija dravne vlasti i nain njenog funkcinisanja; 2)Ureenje strukture i organizacije dravne vlasti; 3) Odnos izmeu najviih dravnih organa; 4) Osnove ekonomskog i socijalnog ureenja; 5) Slobode i prava graana, manjinska i etnika prava; 6) Nain oblikovanja politike volje graana Ustav je u neku ruku i POLITIKI akt. -------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Poeci razvoja ustavnosti u Srbiji

1835. - Sretenjski ustav; 3 centralna organa - Knez, Dravni savet i Narodna skuptina. Knez i Dravni savet imaju izvrnu i zakonodnavnu vlast, knez bira lanove saveta. NS utvruje poreze i druge dadbine, i ustavotvoran je organ. NS izborni organ i donosi odluke kvalifikovanom veinom. Donet pod uticajem francuskog ustava iz 1791. Suspendovan posle manje od mesec dana. 1838. - 4. Hatierif, Tuski ustav za provinciju Srbiju 1869. - Ustav kneevine Srbije (NAMESNIKI USTAV), donet na velikoj NS u KG 1888. - USTAV SRBIJE (Radikalski ustav); Parlamentarna monarhija, organi: Kralj, NS, Vlada Ministarski savet, NS ima zakonodavnu vlast, ministri se biraju u NS, Vlada je odgovorna NS, garantuju se graanska prava, izbori su neposredni, sudstvo je nezavisno, okruna sreska i optinska samouprava. 1901. - OKTROISAN USTAV - Dvodomni sistem (Senat i Skuptina) 1921. - VIDOVDANSKI USTAV - Kraljevina SHS je ustavna, parlamentarna, nasledna monarhija, formalno naelo podele vlasti, uloga Kralja dominantna. Organi: Kralj, NS, Ministarski savet. Sudska vlast u sudovima. Teritorijalna podela na: oblasti, okruge, srezove i optine, lokalna samouprava za poslove mesnog karaktera 1931. - OKTROISAN USTAV - Doneo ga Kralj Aleksandar mimo Skuptine. Kraljevina Jugoslavija. 1946. - USTAV FNRJ - Federalno ureenje, 6 republika i dve autonomne jedinice. Drutvena svojina kojom upravlja drava. Demokratski centralizam. Iskljuuje se pluralizam. Drava ima odluujuu ulogu u drutvenom ivotu i privredi. Uvode se promene - SAMOUPRAVNI SOCIJALIZAM - Radni narod je nosioc sve vlati 1963. - USTAV SFRJ - Ukida se Prezidijum NS FNRJ i Vlada FNRJ, uvode se predsednik Republike i SIV. Jaa se uloga radnog oveka u socijalistikom drutveno-ekonomskom sistemu. Drutvena svojina. Savezna drava dobrovoljno ujedinjenih i ravnopravnih naroda i socijalistika zajednica zasnovna na vlasti radnog naroda i samoupravljanju. Uveden je Ustavni sud. 1974. - USTAV SFRJ. - Slabi uloga federacije a jaa uloga republika. Konfederalni elementi drave. Pokrajine konstitutivni elementi federacije. Republiki organi ukljueni u vrenje funkcija federacije. Dvodomni sistem. Konsenzus kod odluka. Za savezne propise nadleni organi republika. Delegatski sistem. 1990. - USTAV SRBIJE. - Srbija deo federacije ali moe i samostalno. Uvode se klasini postulati graanske demokratije.Naelo vladavine prava, podele vlasti, politiki pluralizam, graanske slobode i prava. Elementi predsednikog sistema 1992. - USTAV SRJ (abljaki) - Slian Ustavu Srbije, ira lepeza ljudskih i graanskih prava, priznaju se i ona koje priznaje meunarodno pravo. NS je dvodomna: Vee graana i Vee republika. Neposredn izbor na 4 godine. Savezna vlada, veinom glasova u oba doma. Savezni sud. 2003. - USTAVNA POVELJA DZ S i CG + Povelja o ljudskim i manjinskim pravima . Zajednica dve drave koje su na zajednicu prenele odreene nadlenosti. Ima meunarodni subjektivitet. Skuptina SCG, predsednik SCG, Savet ministara, Sud SCG (Podgorica). 2006. referendum u CG. 8. Novembar 2006. - Proglaenje Ustava Srbije u NS

Ustavna preambula
Nije obavezni sastavni deo ustava. Izraavaju se osnovni ciljevi i naela ustava, kao i osnovni politiki razlozi i motivi donoenja. Preambula ima obavezujui karakter. Doprinosi boljem shvatanju teksta ustava u celini.

".. ustav se donosi polazei od dravne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih graana i etnikih zajednica... KiM sastavni deo teritorije Srbije... proizilazi obaveza svih dravnih organa da zastupaju i tite dravne ineterese na KiM u svim unutranjim i spoljnim odnosima..." Sledi da je ouvanje jedinstva teritorije glavni prioritet Srbije kao suverene drave.

Naela ustava
Najoptije odredbe, na poetku normativnog dela ustava, osnovne odrednice dravnog ureenja, osnovne vrednosti i principe kao i ciljeve kojima ustav tei. Odreuju se najvie drutvene vrednosti koje ustav titi. - Narodna (graanska) SUVERENOST - Narod, graani nosioci. Ni jedan organ ne moe da je prisvoji od graana. - Referendum (Obavezan/Fakultativan, Predhodni/Naknadni, Obavezujui/Savetodavan) - Narodna inicijativa - pravo graana da pismenim putem ... - Narodni predstavnici - slobodno izabrani u dravne organe - VLADAVINA PRAVA - vlast drave, organa, grupe ja ograniena objektivnim pravnim normama utvrenim ustavom i zakonom. Obezbeuje se jednakost svih graana. Svako moe imati samo ona prava i obaveze koje su nekim propisom predviene, - PODELA VLASTI - Pravn poredak je jedinstven. Podela ureenja vlasti na: Zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Sudska je nezavisna. Demokratsko naelo. to je podela jasnija, ravnomernija, ravnotea i uzajamna kontrola to je pravna drava jaa. - POLITIKI PLURALIZAM - Jemi se i priznaje uloga polit. stranaka u oblikovanju volje graana. Sloboda osnivanja. Granice slobode: ruenje poretka, izazivanje rasne, verske, nac. mrnje. Ustav zabranjuje da stranke neposredno vre vlast i da je potine sebi. - ZABRANA SUKOBA INTERESA - Institut sukoba interesa razraen Zakonom o spreavanju sukoba interesa. - SVETOVNOST DRAVE - Crkve i verske zajednice su odvojene od drave. Ni jedna religija se ne moe uspostaviti kao dravna ili obavezna. Drava se ne mea u rad crkava. - POKRAJINSKA AUTONOMIJA I LOKALNA SAMOUPRAVA -Dravna vlast se ograniava pravom graana na pokrajinsku autonomiju i lok. samoupravu, koja podlee samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. Jedinice lok. sam.: optina, grad, grad Beograd. Poloaj ureen Zakonom o lokalnoj samoupravi. - DRAVNI SIMBOLI - Grb, himna, zastava - TERITORIJA I GRANICA - Teritorijalno jedinstvo i nepovredivost granica - GLAVNI GRAD - Beograd - SRPSKI JEZIK I IRILINO PISMO - Upotreba drugih u skladu sa zakonom - RAVNOPRAVNOST POLOVA - Jemi se politika jednakih mogunosti - ZATITA DRAVLJANA I SRBA U INOSTRANSTVU - ZATITA NACIONALNIH MANJINA - MEUNARODNI ODNOSI - Opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka, da budu u skladu sa ustavom - POLOAJ STRANACA - Sva prava, osim ona koja su samo dravljanima (izborno)

Ljudska i manjinska prava Broj, vrsta i stepen prava je istinsko merilo demokratinosti drutva. Izraavaju odnos dravne vlasti prema pojedincu, grupi, nac. manjini. Podela ko je nosiovc prava: - Pojedinana (ivot, kretanj, sloboda misli...)

- Kolektivna (manjinska, pravo na zdravu ivotnu sredinu...) Podela prema objektu zatite: - Lina prava - Politika prava - Ekonomsko-socijalna prava - Kulturna prava

Pravni izvori ljudskih i manjinskih prava: Povelja UN, Univerzalna deklaracija o pravima oveka, Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Deklaracija o pravima deteta, Konvencija o ropstvu, Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava i sloboda, Osnovna naela ljudskih i manjinskih prava Garantuje se naposredna primena zajemenih prava, utvruje svrha ustavnih jemstva, precizno se utvruju ogranienja prava. Zabrana diskriminacije i zatita prava - pred ustavom svi su jednaki - pravo na jednaku zakonsku zatitu - pravo na sudsku zatitu - pravo da se graanin obrati instituciji Lista ljudskih prava i sloboda Lina prava i slobode - Dostojanstvo i slbodna razvoj linosti - Pravo na ivot (ivot je neprikosnoven, nema smrtne kazne, zabrana kloniranja) - Nepovredivost psihikog i fizikog integriteta - Zabrana ropstva i poloaja slinom ropstvu i prinudnog rada - Zabrana svakog oblika trgovine ljudima, seksualno ili ekonomsko iskoriavanje - Pravo na slobodu i bezbednost (lienje slobode samo po postupku utvrenom zakonom), zabranjeno svako nasilje prema licu lienom slobode - Pravo na pravino suenje, utvrena pretpostavka nevinosti - Niko nije duan da da iskaz protiv sebe niti da prizna krivicu - Nema kazne bez zakona, niti primene ratroaktivno - Pravo na pravnu linost, punoletstvo sa 18, izbor imena i imene dece - Pravo na dravljanstvo - Sloboda kretanja - Nepovredivost stana - Tajnost pisama i drugih sredstava optenja - Zatita podataka o linosti - Sloboda misli, savesti i veroispovesti (jedino Ustavni sud moe zabraniti versku zajednicu) - Prigovor savesti Politika prava i slobode - sloboda miljenja i izraavanja - sloboda izraavanja nacionalne pripadnosti - Sloboda medija i pravo na obavetenost (U Srbiji nema cenzure) - Pravo na ispravku neistinite informacije - Pravo pristupa podacima od javnog znaaja - Izborno pravo (birako pravo aktivno/pasivno) - Jednistven biraki spisak - Sloboda okupljanja - Sloboda politikog, sindikalnog i drugog udruivanja (Sudije, tuioci, mup, vojska ne moe biti lan stranaka) - Zabrana tajnih i paravojnih udruenja Socijalno-ekonomska i kulturna prava - Pravo na imovinu - garancija privatne svojine - Pravo nasleivanja - Pravo na rad - Pravo na trajk

- Pravo na pravnu pomo, socijalnu i zdravstvenu zatitu - Pravo na penzijsko osiguranje - Pravo na obrazovanje (Osnovno je obavezno i besplatno a srednje je besplatno) - Autonomija univerziteta, sloboda naunog i umetnikog stvaranja - Pravo na zdravu ivotnu sredinu Prava vezana za dete i porodicu - Pravo na zakljuenje braka i ravnopravnost suprunika - Sloboda odluivanja o raanju - Prava deteta - Prava i dunosti roditelja - Posebna zatita porodice, majke i deteta Prava stranaca - Sva prava izuzev onih koja imaju samo dravljani - Pravo na utoote - AZIL Posebna prava pripadnika nacionalnih manjina Putem kolektivnih prava, pripadnici nac. manj. neposredno ili preko svojih predstavnika izabranih u SAVETE NACIONALNIH MANJINA uestvuju u odluivanju o pitanjima: kulture, obrazovanja, obavetavanja i upotrebe jezika i pisma. Posebna prava: - zabrana diskriminacije nacionalnih manjina - ravnopravnost u voenju javnih poslova - zabrana nasilne asimilacije - pravo na ouvanje posebnosti - pravo na udruivnje i saradnju sa sunarodnicima Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava - Vanredno ili ratno stanje Ekonomsko ureenje i javne finansije Osnove ekonomskog ureenja: trina privreda, otvoreno i slobodno trite, sloboda preduzetnitva, samostalnost privrednih subjekata i ravnoppravnost svih oblika svojine. RS ini jedinstveno privredno podruje sa jedinstvenim tritem rada, usluga i kapitala. Strana lica su na tritu izjednaena sa domaim. Tri oblika svojine: - privatna - zadruna - javna: - dravna (prirodna bogatstva, dobra koja su zakonom odreena da su od opteg interesa, imovina koji koriste organi RS) - svojina AP - svojina jedinice lok. samouprave uvaju se prirodne retkosti, nauno, kulturno i istorijsko naslee. Javne finansije - sredstva se obezbeuju iz poreza i drugih dabina, utvreno zakonom Budet - pravni akt u kojem su prikazani svi prihodi i rashodi. Zakonom se utvruju rokovi u kojim budet mora biti usvojen. Dravna revizorska institucija - kontrolie izvravanje svih budeta. Odgovara NS. Narodna banka - centralna banka RS, samostalna, podlee nadzoru NS, rukovodi guverner.

UREENJE DRAVNE VLASTI 1. Zakonodavna - Narodna skuptina, donosi zakone 2. Izvrna - Vlada, vodi politiku, izvrava zakone 3. Sudska - funkcija ouvanja i zatite utvrenog pravnog poretka

Narodna Skuptina - najvie predstavniko telo - nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti - donosi i menja ustav - odluuje o promeni granice RS - raspisuje republiki referendum - potvruje meunarodne ugovore - odluuje o ratu i miru, proglaava ratno i vanredno stanje - nadzire rad slubi bezbednosti - donosi zakone i druge opte akte iz nadlenosti RS - daje predhodnu saglasnost na Statut AP - usvaja strategiju odbrane - usvaja plan razvoja i prostorni plan - usvaja budet i zavrni raun RS na predlog Vlade - daje amnestiju za krivina dela Izborne nadlenosti: - bira Vladu, nadzire rad, odluuje o prestanku mandata - bira i razreava sudije Ustavnog suda - bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda. predsednike sudova, javne tuioce, sudije... - bira i razreava Guvernera NB, Zatitnika graana. Poverenika za inf. od jav. znaaja NS ima 250 poslanika, birani na neposrednim izborima. Izbore za NS raspisuje predsednik Republike, 90 dana pre isteka mandata a da budu okonani u narednih 60 dana. Prvu sednicu NS zakazuje predsednik iz predhodnog mandata, najkasnije 30 dana od proglaenja rez. Konstituisana je potvrivanjem mandata 2/3 poslanka. Mandat nar. poslanika tee danom potvrivanja mandata i traje 4 godina. Zabranjen sukob interesa. Imunitet uivaju narodni poslanici u dva vida: - poslanik ne moe biti pozvan na krivinu odgovornost za izraeno miljenje ili zato kako je glasao - ako se pozove na imunitet, ne moe biti pritvoren, niti da se vodi postupak, niti se moe izrei kazna. Osim ako je zateen u krivinom delu sa kaznom u trajanju due od 5 godina. Funkcioneri NS: Predsednik NS, potpredsednici i sekretar NS Nain rada i odluivanja u NS - donosi odluke veinom glasova, na sednici gde je prisutna veina poslanika (prosta veina) - veina glasova svih (kvalifikovana veina): - proglaavanje i ukidanje ratnog stanja - donoenje zakona kojim RS poverava nadlenosti AP i LOK. SAM. - davanje saglasnosti na Statut AP - usvajanje budeta i zavrnog rauna - izbor predsednika i potpredsednika NS - izbor i razreenje Vlade RS - odluivanje o odgovoru na interpelaciju - izbor sudija Ustavnog suda, predsednika vrhovnog kasacionog suda, predsednika sudova, Rapublikog javnog tuioca, javnih tuioca i sudija koji se prvi put biraju - izbor guvernera NB i Zatitnika graana - 2/3 - inska veina: - promena Ustava - razreenje predsednika RS Akti koje donosi NS: zakoni, budet, plan razvoja, prostorni plan, zavrni raun, autentina tumaenja, deklaracije, razolucije, preporuke, odluke i zakljuke. Redovno zasedanje - dva puta godinje (prvi radni dan u martu i oktobru), ne traje due od 90 dana Vanredno zasedanje - na zahtev 1/3 poslanika ili Vlade, sa unapred poznatim dnevnim redom Pravo predlaganja zakona i drugih optih akata: narodni poslanik, Skuptina AP, 30.000 biraa Referendum - na zahtev veina poslanika ili 100.000 biraa. Obavezan ako se menja preambula ustava, naela ustava, ljudska i manjinska prava, ureenje vlasti - sutinska izmena Rasputanje NS - u nadlenosti predsednika RS, predsednik je duan da raspusti NS: - ako u roku od 90 dana od konstituisanja, NS ne izabere Vladu

- ako predsednik Vlade podnese ostavku a u roku od 30 dana, nema nove Vlade - kada se u NS izglasa nepoverenje Vladi a za 30 dana ne izabere nova - kada NS ne izglasa poverenje Vladi a u roku od 30 dana se ne izabere nova Predsednik RS moe da rasusti NS na obrazloen predlog Vlade NS ne moe biti rasputena za vreme ratnog ili vanrednog stanja Rasputanjem NS, predsednik RS raspisuje izbore, tako da se okonaju u roku od 60 dana od dana raspisivanja. Rasputena NS vri samo tekue poslove, ako je ratno ili van. stanje, uspostavlja se puna nadlenost. Predsednik republike Izrava dravno jedinstvo Republike Srbije. Nadlenosti: - predstavlja RS u zemlji i inostranstvu - ukazom proglaava zakone - predlae NS kandidata za predsednika Vlade - predlae NS nosioce funkcija (lista od 10 kand. za sudije Ustavnog suda, NS bira 5 sa liste) - postavlja i opoziva ukazom ambasadore RS, na predlog Vlade - prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomata - daje pomilovanja i odlikovanja - komanduje vojskom RS, postavlja i unapreuje i razreava oficire VS Proglaavanje zakona - predsednik RS donosi Ukaz o proglaenju zakona u roku od 15 dana od izglasavanja (7 dana ako je zakon po hitnom postupku). Ako ne donese, uz pismeno obrazloenje, vraa se NS na ponovo glasanje. Duan je da proglasi ponovo izglasan zakon. Ako nee, Ukaz donosi predsednik NS. Procenu zakona moe da da samo Ustavni sud. Predsednik RS - bira se na neposrednim izborima, mandat 5 godina (od tren. polaganja zakletve), moe biti biran 2 puta. Uiva imunitet kao poslanik. Mandat moe prestati pre isteka vremena: - podnoenjem pismene ostavke (dostavlja je predsedniku NS) - razreenjem od strane NS, jedino ako je predsednik povredio Ustav RS. Odluka o razreenju mora biti 2/3 -inska. Pre toga, Ustavni sud je duan da odlui o postojanju povrede Ustava. Predsednika RS zamenjuje predsednik NS, najdue 3 meseca. Predsednik NS raspisuje izbore za predsednika RS u roku od 3 meseca od nastanka spreenosti ili prestanka mandata predsednika. Vlada Nosilac izvrne vlasti u RS. ine je predsednik, jedan ili vie potpredsednika i ministri (resorni ili bez portfelja). Obrazuje je parlament. Jednostranaka, koaliciona, koncentraciona, ekspertska. Nadlenosti Vlade RS: - utvruje i vodi politiku - izvrava zakone i druge opte akte NS - donosi uredbe i druge opte akte radi izvravanja zakona - predlae NS zakone i druge opte akte, daje o njima miljenje kada ih drugi predlau - usmerava i usklauje rad ministarstva i drugih organa dr. uprave i vri nadzor nad njima - vri i druge poslove utvrene Ustavom i zakonom Predsednik Vlade - vodi i usmerva rad Vlade, stara se o ujednaenom politikom delovanju Vlade, usklauje rad lanova Vlade i predstavlja Vladu. Vlada se bira veinom poslanika. Predsednik RS predlae kandidata za predsednika Vlade. Kandidat iznosi program i predlae sastav. Mandat traje do isteka mandata NS, tee danom polaganja zakletve. Mandat moe da prestane: izglasavanjem nepoverenja, ostavkom predsednika Vlade, neizglasavanjem poverenja i neprihvatanjem odgovora na interpelaciju. lanu Vlade moe prestati mandat: konstatovanjem ostavke, izglasavanjem nepoverenja u NS na predlog predsednika Vlade. lanovi vlade uivaju imunitet kao i narodni poslanici. Interpelacija - moe podneti najmanje 50 narodnih poslanika. Traenje odgovora na neko pitanje iz delokruga vlade. Odgovor mora u roku od 30 dana. Glasanje o nepoverenji Vladi ili lanu Vlade - najmanje 60 narodnih poslanika, ako ne proe predlog, novi ne moe biti u roku od 180 dana Glasanje o poverenju Vladi - vrsta politikog pritiska na NS Ostavka predsednika Vlade - NS konstatuje ostavku i celoj vladi prestaje mandat

Dravna uprava Deo izvrne vlasti, uskladu sa Ustavom i zakonom, obavlja poslove dravne uprava a za svoj rad odgovora Vladi. Ministarstva obavljaju poslove dravne uprave, organi u sastavu ministarstva i posebne organizacije. Poslovi su utvreni Zakonom o dravnoj upravi. Pojedini poslovi dr. uprave mogu se zakonom poveriti AP, jedinicama lok. samouprave. Javna ovlaenja mogu se zakonom poveriti javnim agencijama, ustanovama, preduzeima i drugim organizacijama, ak i fizikim licima, kao imaocima javnih ovlaenja. Osnivai javnih slubi mogu bnti: RS, AP i jedinice lok. samouprave Zatitnik graana (Ombudsman) Nezavisan dr organ, titi prava graana i kontrolie rad organa dravne uprave. Bira ga NS, blie je odreeno Zakonom o Zatitniku graana. Vojska Srbije VS brani zemlju od oruanog ugroavanja spolja. Moe se upotrebiti van granica samo po odluci NS. Zakonom o vojsci Srbije ureuje se poloaj, organizacija, sastav i naela delovanja. Ureena su demokratska i civilna kontrola, javnost rada i nadlenost u odbrani. SUDOVI Sudska vlast je deo dravne vlasti. Sudovi su nezavisni i samostalni dravni organi koji autoritativno reavaju sporne odnose meu pravnim i fizikim licima, utvruju ta je pravo u konkretnom sluaju i izriu sankciju. Sudovi tite slobode i prava graana, zakonom utvrena prava i interese pravnih subjekata i obezbeuju ustavnost i zakonitost. Sudska vlast - primenjuje, tumai zakone i reava spor. Naela sudstva su: - sudska vlast je jedinstvena na teritoriji RS - sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu - raspravljanje pred sudom je javno i moe se ograniiti samo u skladu sa Ustavom - uestvuju sudije profesionalci i sudije porotnici - sud sudi u veu a moe i pojedinac (u skladu sa zakonom) - sudska funkcija je stalna, prvi put na 3 godine - sudija ne moe biti premeten bez svoje saglasnosti - sudija ne moe biti pozvan na odgovornost zbog svoje odluke - sudsku odluku moe prispitati samo nadlean sud Sudske odluke donose se U IME NARODA. Svako je duan da potuje izvrnu sudsku odluku. Najvii sud u RS - Vrhovni kasacioni sud - odluuje o vanrednim pravnim sredstvima, o sukobu nadlenosti, o prenoenjeu nadlenosti. Odluuje u veu od 3 sudije. Predsednika VKS, na predlog Visokog savet sudstva bira NS na period od 5 godina. Ustavom je zabranjeno osnivanje privremenih, prekih ili vanrednih sudova. Sudovi opte nadlenosti: osnovni, vii, apelacioni, vrhovni kasacioni sud Sudovi posebne nadlenosti: Upravni, Prekrajni i Vii prekrajni, Privredni i Privredni Apelacioni Sudska uprava: poslovi odvojeni od suenja a slue obezbeivanju uslova za vrenje sudska vlasti. - ureivanje unutranjeg poslovanja u sudu - pozivanje i rasporeivanje sudija porotnika - poslovi vezani za vetake i stalne sudske tumae - razmatranje pritubi i predstavki, voenje statistike i izrada izvetaja - izvrenje krivinih i zavodskih sankcija - finansijsko i materijalno poslovanje suda Sudska uprava se detaljno ureuje Sudskim poslovnikom, koga donosi ministar pravde. Predsednik suda: predstavlja sud, rukovodi sudskom upravom i odgovoran je za pravilan rad suda. Predsednik neposrdno vieg suda nadzire sudsku upravu nieg suda.

Pravosudna uprava: obuhvata sprovoenje zakona u vezi sa ureenjem i radom sudova. Poslove pravosudne uprave obavljaju Visoki savet sudstva i ministarstvo Izbor sudija i prestanak sudijske funkcije NS, na predlog Visokog saveta sudstva (VSS) bira za sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju. Mandat sudija traje 3 godine. Po isteku 3 godine sudijska funkcija je stalna a sudije na stalnu sudijsku funkciju bira VSS. O premetaju ili napredovanju sudije odluuje VSS. Prestanak sudijske funkcije: na njegov zahtev, zakonom propisanim uslvima (penzija, trajno gubljenje sposobnosti), razreenjem ili ako ne bude izabran na stalnu sudijsku funkciju. Odluku donosi VSS. Visoki savet sudstva Nezavisan i samostalan organ koji obezbeuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. Ima 11 lanova: 3 po poloaju (predsednik Vrhovnog kasacionog suda, Ministar i predsednik odbora NS) i 8 izabranih lanova (6 sudija, 1 advokat, 1 prof. Pravnog fakulteta). Izborne lanova bira NS. Mandat traje 5 godina. Predsednik VKS je predsednik VSS. Nadlenost VSS: - bira sudije na stalnu sudijsku funkciju, bira sudije u vii ili drugi sud - odluuje o prestanku sudijske funkcije - predlae NS izbor sudija prilikom prvog izbora - predlae NS izbor predsednika VKS i predsednike sudova - predlae VKS kandidate za sudije Ustavnog suda - odluuje o premetaju, udaljenju - donosi etiki kodeks - odluuje o imunitetu sudija i pravnim lekovima i disciplinskom postupku Javno tuilatvo Samostalan dravni organ koji goni uinioce krivinih i drugih dela i ulaganjem pravnih sredstava titi ustavnost i zakonitost. ine ga: - Republiki javni tuioc (bira ga NS po miljenjeu odbora NS, na predlog Vlade) - Javni tuilac (stalni, bira ga NS na predlog Vlade, mandat 6 godina. Ima zamenika prvi put na 3 godine) - Zamenici javnog tuioca - osoblje javnog tuilatva Odluku o prestanku funkcije javnog tuioca donosi NS. Odluku o prestanku fun. zamenika donosi Vrhovno vee tuilaca (VVT). Nii javni tuilac je podreen viem javnom tuiocu. Svaki javni tuilac je podreen Republikom javnom tuiocu. Vrste: - republiko javno tuilatvo - apelaciona javna tuilatva - via javna tuilatva (za podruje vieg suda) - osnovna javna tuilatva (za podruje osnovnog suda) - javna tuilatva posebne namene: Za organizovani kriminal, za ratne zloine

Dravno vee tuioca Samostalan organ koji obezbeuje i garantuje samostalnost javnih tuioca i zamenika javnih tuioca. Ima 11 lanova, 3 po funkciji (Republiki javni tuilac - predsednik je DVT, ministar pravde i predsednik nadlenog odbora NS) i 8 izabranih lanova (6 javnih t. ili zamenika, 1 advokat i 1 prof. Pravnog fakulteta). Mandat traje 5 godina. Nadlenost DVT: - utvruje listu kandidata za izbor Republikog javnog tuioca i javnih tuioca i dostavlja Vladi

- predlae NS kandidate za prvi izbor za zamenike - bira zamenika za trajno obavljanje funkcije - odluuje o prestanku funkcije zamenika javnih tuioca - donosi etiki kodeks Ustavni sud Samostalan i nezavistan dravni organ koji titi ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. Odluke Ustavnog suda su konane. izvrne i opteobavezujue. Kontrola ustavnosti - Da li su zakoni i drugi akti u saglasnosti sa Ustavom Kontrola zakonitosti - da li su odredbe podzakonskih propisa i optih akata u skladu sa odredbama odgovarajueg zakona Nadlenost Ustavnog suda: - saglasnost zakona i drugih optih akata sa Ustavom i potvrenim meunarodnim ugovorima - saglasnost optprihvaenih meunarodnih ugovora sa Ustavom - saglasnost drugih optih akata sa zakonom - saglasnot statuta i optih akata AP i jed. lok. samouprave sa Ustavom i zakonom - saglasnot optih akata organizacija sa poverenim javnim ovlaenima, polit. stranaka, udruenja graana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom Ustavni sud reava sukobe nadlenosti izeu: - sudova i drugih dravnih organa - republikih organa i pokrajinskih organa tj. organa jed. lok. samouprave Ustavni sud odluuje: - o izbornim sporovima - o zabrani rada politikih stranaka, sindikata ili udruenja - o albama sudija i javnih tuilaca - o ustavnim albama Postupak ocene ustavnosti pokreu: - dravni organi - organi AP ili lokalne samouprave - najmanje 25 narodnih poslanika - sam Ustavni sud - svako pravno ili fiziko lice ima pravo na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti, ako su iscrpljena ili nisu predviena druga pravna sredstva. Zakon ili opti akt prestaje da vai danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u slubenom glasniku. Na zahtev 1/3 poslanika, US je duan da u roku od 7 dana izvri ocenu ustavnosti izglasanog zakona za koji Ukaz nije potpisan. Sastav Ustavnog suda - 15 sudija koji se biraju, odnosno imenuju na 9 godina - 5 bira NS sa liste od 10 koje predlae predsednik RS - 5 imenuje predsednik RS sa liste od 10 koju mu predlae NS - 5 sudija imenuje Opta sednica VKS sa liste od 10 kandidata koje prelae VSS i DVT (sa sve tri liste jedan od sudija mora da je iz AP) - sudije imaju imunitet kao poslanici - najmanje 40 god. ivota i 15 godina iskustva u pravnoj struci, moe biti 2 puta Prestanak dunosti sudije US: - istekom vremena na koji je izabran ili imenovan - na njegov zahtev - kad napuni uslove za penziju - razreenjem : - lan stranke, - sukob interesa, - izgubi radnu sposobnost, - osuen na kaznu TERITORIJALNO UREENJE Ustav RS poznaje AP i jedinice lokalne samouprave. I AP i JLS imaju status pravnih lica. AP jesu jedinice teritorijalne autonomije u kojima graani ostvaruju svoje Ustavom utvreno pravo na teritorijalnu autonomiju. Jedinice lokalne samouprave su optine, gradovi i grad Beograd i u njima graani ostvaruju svoje Ustavom utvreno pravo na lokalnu samoupravu. Ustav je poloaj i ostvarivanje prava na autonomiju i lokalnu samoupravu uredio na osnovama:

- principu supsidijarnosti - u pitanjima koje nisu u nadlenosti RS nadlene su AP i JLS a zakonom se odreuje koja su pitanja od republikog, pokrajinskog i lokalnog znaaja. - princip poveravanja nadlenosti - RS moe zakonom poveriti AP i JLS pojedina pitanja iz svoje nadlenosti. - princip samostalnosti - AP i JLS u skladu sa Ustavom, Statutom i Zakonom, samostalno propisuju ureenje i nadlenosti svojih organa i javnih slubi. - princip skuptinskog sistema vlasti - Skuptina je najvii organ vlasti AP i JLS - princip saradnje - u okviru spoljne politike RS, AP i JLS imaju pravo da sarauju sa odgovarajuim teritorijalnim jedinicama i JLS drugih drava. Autonomne pokrajine Pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom u kojima graani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju. Postoji odreeni stepen samostalnosti poslova, koje Ustav garantuje graanima. Jedinice teritorijalne autonomije nemaju suverenu vlast. Nove AP se mogu osnivati a postojee ukidati, po postupku utvrenom za promenu Ustava. Teritorija AP se ne moe menjati bez referenduma. Nadlenost AP: - prostorno planiranje i razvoj - poljoprivreda, vodoprivreda, umarstvo, lov, ribolov, turizam, ugostiteljstvo, banje i leilita, zatita ivotne sredine, industrija i zanatstvo, drumski, reni i el. saobraaj, ureivanje puteva, sajmovi - prosveta, sport, kultura, zdravstvena i socijalna zatita i javno informisanje na pokrajinskom nivou. - ljudska i manjinska prava - upravljanje svojom imovinom u skladu sa Zakonom - shodno Ustavu i zakonu, imaju izvorne prihode, donose budet i zavrni raun AP Vojvodina (Zakon o utvrivanju nadlenosti AP Vojvodine) APV je regija u kojoj se tradicionalno neguju evropski principi i vrednosti i kao takva moe biti lan udruenja regiona u okviru svoje nadlenosti moe osnivati predstavnitva u regionima Evrope, u skladu sa Zakonom i Statutom. Teritoriju APV ine teritorije JLS u njenim geografskim oblastima (Srem, Banat i Baka). Novi Sad je glavni administrativni centar i sedite organa APV. APV ima svojinu kao oblik javne svojine. APV ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadlenosti. Finansijska autonomija APV APV samostalno donosi budet i zavrni raun. Budet APV iznosi najmanje 7% od budeta RS Statut APV - najvii pravni akt, donosi Skuptina APV uz predhodnu saglasnost NS. APV donosi odluke i druga pravna akta. Vlada RS moe pokrenuti pred US postupak za ocenu ustavnosti odluke APV a APV ima pravu albe US ako se nekim aktom RS ili JLS onemoguava vrenje nadlenosti pokrajine. Lokalna samouprava LS je pravo graana da u okviru Ustavom zajemenih prava uestvuju u odluivanju o pitanjima lokalnog karaktera kojima se ostvaruju njihovi lokalni interesi. (Zakon o lokalnoj samoupravi) JLS: Optine, gradovi i grad Beograd. Teritorija i sedite JLS utvruje se zakonom. O osnivanju, ukidanju i promeni teritorije JLS predhodno se odrava referendum. Poslovi JLS se finansiraju iz izvornih prihoda JLS i budeta RS, u skladu sa zakonom. Optine i gradovi se osnivaju i ukidaju zakonom. (Zakon o teritorijalnoj organizaciji RS). Uslov da bi deo RS bio JLS: - prirodna i geografska sredina, - ekonomski povezan prostor, poseduje razvijenu infrastrukturu, - postoji sedite kao gravitacioni centar Optina - osnovna teritorijalna jedinica - najmanje 10.000 stanovnika. Grad - jls koja predstavlja ekonomski, administrativni, geografski i kulturni centar ireg podruja i ima vie od 100.000 stanovnika - u RS ima 23 grada. Statutom grada mogu da se osnivaju Gradske optine. Grad obrazuje komunalnu policiju. Grad Beograd - posebna JLS. Poloaj Beograd ureuje se Zakonom o glavnom gradu i Statutom grada Beograda. Komunalna policija (Zakon o komunalnoj policiji) - grad obrazuje kao unutranju organizacionu jedinicu u sastavu organa uprave, a poslovi KP su:

- odravanje komunalnog i drugog reda - kontrola nad primenom zakona i propisa iz oblasti komunalnih delatnosti - nadzor u javnom gradskom i lokalnom saobraaju - zatita ivotne sredine Nadlenosti JLS - Prema Ustavu, optina je nadlena da (izvorni poslovi): - komunalna delatnost - graevinsko zemljite i poslovni prostor - izgradnja i odravanje lokalnih puteva i ulica - lokalni prevoz - prosveta, kultura, zdravstvena zatita, deija i socijalna zatita, sport i fizika kultura - turizam, zanatstvo, ugostiteljstvo i trgovina - zatita ivotne sredine i zatita od elementarnih nepogoda, zatita kulturnih dobara - poljoprivredno zemljite Optina samostalno: donosi budet, zavrni raun, urbanistiki plan i program razvoja, utvruje simbole i njihovu upotrebu. Zatita i unapreenje ljudskih i manjinskih prava i javno informisanje. Optini mogu, u skladu sa Ustavom da povere odreene nadlenosti RS i APV. Pravni akti i organi JLS Najvii prvni akt je Statut. Donosi ga Skuptina optine. Od 19 do 75 odbornika. Nadlenosti SO: - normativne (statut, poslovnik, budet, urbanistiki plan, plan razvoja) - osnivako nadzorne (osniva JP, ustanove i organizacije i vri nadzor nad njima) - izborne - bira i razreava Predsednika SO, Predsednika O sekretara, optinsko vee SO se moe raspustiti: - ne zaseda due od 3 meseca, - ne izabere predsednika i vee u roku od mesec dana od konstituisanja ili njihovog razreenja (ostavke), - ne donese statut ili budet u roku Odluku o rasputanju donosi Vlada RS i obrazuje Privremeni organ. Organi optine: Predsednik optine, Optinsko vee i optinska uprava. Izvrne organe (PO i OV) bira SO. Organi grada Beograda: Skuptina grada (110 odbor.), Gradonaelnik, Gradsko vee i gradska uprava. JLS, saglasno Ustavu ima sopstvenu svojinu. Nadzor nad radom optine - Vlada RS moe da obustavi od izvrenja opti akt optine za koji smatra da nije saglasan ustavu ili zakonu i da u roku od 5 dana pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti. - Vlada moe da raspusti SO i imenuje Privremeni organ Zatita prava optine - organ optine, odreen statutom, ima pravo albe Ustavnom sudu ako se nekom radnjom drugog dravnog organa ili organa JLS onemoguava vrenje nadlenosti optine - moe da pokrene postupak za ocenu ustavnosti Finansiranje LS (Zakon o finansiranju lok. sam.) - izvorni prihodi, transferi, primanja po osnovu zaduenja Mesna samouprava - Mesne zajednice - nisu jedinice lok. samouprave - Mesne kancelarije Lokalni izbori Zakon o lokalnim izborima ureuje izbor i prestanak mandata skuptine JLS. Izbore za odbornike raspisuje predsednik NS, najkasnije 30 dana pre kraja mandata. (45-90 dana) USTAVNOST I ZAKONITOST Hijararhija domaih i meunarodnih optih pravnih akata Potvreni meunarodni ugovori deo su pravnog poretka RS pri emu oni ne smeju da budu u suprotnosti sa Ustavom RS. Zakoni i drugi opti akti u RS ne smeju da budu u suprotnosti sa potvrenim meunarodnim ugovorima. Svi podzakonski opti akti RS, akti organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, politikih stranaka, udruenja, sindikata moraju biti saglasni zakonu.

Zakoni i drugi opti akti objavljuju se pre stupanja na snagu. Ustav, zakoni i podzakonski akti RS objavljuju se u republikom slubenom glasilu. Statuti i drugi opti akti objavljuju se u glasilu JLS. Stupaju na snagu najranije 8 dana od dana njihovog objavljivanja. Ne mogu imati povratno dejstvo. Jezik postupka - svako moe da koristi svoj jezik Vanredno stanje - kada javna opasnost ugroava opstanak drave NS proglaava vanredno stanje koje vai najvie 90 dana. Mogu se propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zagarantovanih ljudskih i manjinskih prava. Kada NS ne moe da donese, zajednii donose: predsednik RS, predsednik NS i predsednik Vlade Ratno stanje - proglaava NS ili trojka. Odstupanje od ljudskih prava nikada ne smeju dovesti do razlike po osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnost ili porekla Promena Ustava Predlog za promenu ustava moe podneti - 1/3 narodnih poslanika, predsednik RS ili 150.000 biraa Odluuje NS a usvaja se 2/3 veinom od ukupnog broja poslanika. Akto o promeni ustava MORA na referendum ako se promena odnosi na preambulu, naela Ustava, ljudska i manjinska prava. Dovoljna je veina izalih biraa. Ustav ne moe biti promenjen za vreme vanrednog ili ratnog stanja. Za sprovoenje promene Ustava donosi se Ustavni zakon (2/3 veinom).

OSNOVI SISTEMA EVROPSKE UNIJE EU se zasniva na meunarodnim ugovorima koje su meusobno zakljuile drave lanice i to na: - UGOVOR O EVROPSKOJ UNIJI - UGOVOR O FUNKCIONISANJU EVROPSKE UNIJE U EU je uspostavljena ekonomska, carinska i monetarna unija. Zajednika spoljna i bezbedonosna poltika i postepeno utvrivanje zajednike odbrambene politike. EU je utemeljena na vrednostima potovanja ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i potovanja ljudskih i manjinskih prava. -----------

SAVET EVROPE - Regionalna organizacija evropskih drava - Strazbur Ostvarenje i zatita osnovnih demokratskih prava i sloboda na evropskom kontinentu Organi SE - Parlamentarna skuptina - Komitet ministara - Evropski sud za ljudska prava ----------Specifinosti EU kao meunarodne organizacije: Drave lanice su na EU prenele odreene nadlenosti radi ostvarivanja zajednikih ciljeva - EU ima svojstvo pravnog lica - EU je meunarodna organizacija - EU ima elemente dravne organizacije jer ima irok krug - zakonodavnih; - izvrnih i - sudskih ovlaenja - nema klasinih prinudnih sredstava, ve drave lanice dobrovoljno pristaju na potovanje odluka, odnosno primenjuju sopstvena sredstva prinude u tu svrhu - pravna akta EU postaju deo pravnog sistema drava lanica Slubeni jezici su jezici drava lanica, kao ravnopravni. Radni jezici su engleski, fra. i nemaki.

takvih

Nadlenosti EU - EU deluje u okviru nadlenosti koje su joj ugovorima poverile drave lanice u skladu sa principima supsidijarnosti i srazmernosti Povelja o osnovnim pravima EU ima istu pravnu snagu kao i ugovori. EU pristupa Evropskoj konvenciji za zatitu ljudskih prava i sloboda. Pravo graanstva EU - njen dravljanin je svako lice koje ima dravljanstvo neke od drava lanica Graani EU su neposredno predstavljeni u Evropskom parlamentu. Ekonomska, carinska i monetarna unija - funkcionisanje unutranjeg trita. bez unutranjih granica, obezbeen slobodan protok robe, lica, usluga i kapitala. EMU - od 1.1.2002. - evro jedino zakonsko sredstvo plaanja. Postoje odredbe Ugovora koje se ne primenjuju na zemlje koje nisu u EMU. lanice EU - 52' - FRA, GER, ITA, HOL, BEL, LUX - 73' - UK, IRL, DAN - 81' - GRE - 86' - ESP, POR - 95' - SWE, FIN, AUS - 2004' - POL, CS, SLK, EST, LET, LIT, SLO, HUN. CYP, MALTA - 2007' - BUL, ROM Kandidati za EU: Hrvatska, Turska, Makedonija Osnivaki akti i istorijski razvoj EU Svi meunarodni ugovori kojima su osnovane evropske zajednice, pa i sama EU, osnivaki su ugovori EU kao i ugovori i sporazumi kojima se menjaju i dopunjuju navedeni osnivaki ugovori i svi pojedinani ugovori o pristupanju evropskim zajednicama i EU. 9. maj 1950. - umanova deklaracija za osnivanje posebne zajednice evropskih drava - pretea EU 1951' - Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i elik - PARISKI UGOVOR, stupio 52'. - drave vode zajedniku i usklaenu politiku u vezi uglja i elika - zajednike institucije: Visoka sluba, Savet (ministara), Zajednika skuptina i Sud - odluke Visoke slube obavezujue za sve drave lanice - karakteristike nadnacionalnog 1957' - Ugovor o osnivanju EEZ i Ugovor o osnivanju Evropske zjednice za atomsku energiju RIMSKI UGOVORI, stupili na snagu 1958'. - formiranje i ureenje zajednikog trita, carine, trgovinske i poljoprivredne politike - EEZ se zasniva na 4 slobode protoka: robe, usluga, kapitala i ljudi - Komisija umesto Visoke slube 1965' - Ugovor o spajanju - stupio na snagu 1967' - obrazovane zajednike institucije za sve 3 evropske zajednice (ugalj i elik, EEZ, atomska)

- jedna Komisija i jedan Savet (ministara) 1986' - Jedinstven avropski akt - inicirana je evropska monetarna i politika unija i razvoj slobodnog unutranjeg trita - regulisana spoljnopolitika saradnja - proirena nadlenost EEZ - ivotna sredina, istraivanja - institucionalne promene - vea uloga Evropskog parlamenta, kvalifikovana veina odluivanja u Savetu 1992' - Ugovor o osnivanju Evropske unije (Ugovor o EU) - Mastriht, stupio na snagu 1993' - menjaju se odredbe ranijih osnivakih ugovora - uspostavlja se jedinstveno - unutranje trite - ekonomska i monetarna unija - utvruje se iskljuiva nadlenost EU u nizu oblasti: - konkurencija; - trgovina; - poljoprivreda; - ribarstvo 1997' - Ugovor iz Amsterdma - stupio na snagu 1999' - izmenjena i dopunjena 3 osnivaka ugovora - proirene nadlenosti u oblastim bezbednosne i odbrambene poltike 2001' - Ugovor iz Nice - stupio na snagu 2003' - izmenjeni osnivaki ugovori - smanjenje broja poslanika EP - svaka drava daje samo jednog lana Komisije - predvieno da kada bude 27, da se uvede princip rotacije - proirene oblasti u kojima se odluke u Savetu (ministara) donose kvalifikovanom veinom - glasovi u Savetu zavise od broja stanovnika drave lanice 2004' - Ugovor u Ustavu za Evropu - predvien Ustav EU i formalno prerastanje EU pored ekonomske u poltiku uniju - EU treba da dobije meunarodni subjektivitet, mogunost da se donose zakoni - uvedena funkcija predsednika Evropskog saveta, umesto rotirajueg - preciziran delokrug sopstvenog ministra spoljnih poslova - utvreni himna i zastava EU - Ugovor o Ustavu je trebao da ukine sve dosadanje osnivake ugovore (osim atomske) - FRA i HOL bile protiv na referndumu 2007' - Ugovor iz Lisabona (Lisabonski sporazum) - stupio na snagu 2009' - izmenjeni osnivaki ugovori, ugovor o EZ preimenovan u Ugovor o funkcionisanju EU - EU zamenjuje i nasleuje Evropsku zajednicu - sadri osnovna reenja iz Ugovora o Ustavu za Evropu, filtriranu verziju - UK, POLJ, E dobile pravo na neka izuzea - ne utvruju se simboli (zastava i himna) - akti nemaju naziv "zakoni" - odluke u Savetu (ministara) donose se veinom, proireno na jo 50tak oblasti - policijska i pravosudna saradnja, obrazovanje... - konsenzus za: spoljna politika, bezbednost, socijalna politika, oporezivanje - uvodi se funkcija Predsednik Evropskog saveta - mandat 2.5 godina biraju ga efovi drava ili vlada (sastav Evropskog saveta) - visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku je ujedno i potpredsednik Komisije (Evropske komisije) - imenuje ga Evropski savet - nacionalni parlamenti dobijaju pravo da nadgledaju rad Evropskog parlamenta - Evropski parlament, kao zakonodavni organ dobija jo znaajniju ulogu - 751 poslanik - EU postaje pravno lice - moe da bude lan i da zakljuuje meunarodne ugovore - ureuje se postupak istupanja lanica iz EU - ugovor o istupanju Osnivaki ugovori trenutno na snazi: Ugovor o EU; Ugovor o funkcionisanju EU; Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju. Osnivakim ugovorima se smatraju i svi aneksi, protokoli i deklaracije. Osnivaki ugovori su i svi zajedniki ugovori o pristupanju u lanstvo drava lanica. Izmene Ugovora na kojima se zasniva EU - revizije ugovora - predloge mogu da podnesu: vlade lanica, Evropski parlament i Komisija

- predlozi se dostavljaju Evropskom savetu - predlog izmena se usvaja jednoglasno - izmene ugovora stupaju na snagu tek poto ih sve drave ratifikuju INSTITUCIJE / ORGANI EU Sve institucije EU deluju u okviru nadlenosti koje su im poverene ugovorima. Prema Ugovoru o EU, institucije su: Evropski parlament, Evropske savet, Savet, Evropska komisija, Sud pravde EU, Evropska centralna banka i Revizorski sud (Finansijski sud). Evropski parlament - STRAZBUR - ine ga predstavnici graana EU (od 6 do 96 poslanika po dravi). Evropski savet donosi odluku kojom odreuje sastav EP-a. - mandat traje 5 godina, neposredan izbor na osnovu jednoobraznog postupka u svim dravama - izbori su u svakoj od drava, nezavisno od nacionalnih izbora, neposredno, tajnim glasanjem - iz svojih redova bira se predsednik EP i njegov biro - poslanici su grupisani po politikoj a ne po nacionalnoj osnovi - godinje zasedanje - drugog utorka u martu - vanredno zasedanje: na zahtev veine poslanika, Saveta ili Komisije Ovlaenja EP: - zakonodavna funkcija (zajedno sa Savetom) - usvaja budet EU (zajedno sa Savetom) - bira predsednika Komisije (moe i da izglasa nepoverenje Komisiji) - bira Evropskog ombudsmana - raspravlja o godinjem izvetaju Komisije, postavlja pitanja Komisiji - Evropski savet i Savet (ministara) moe biti sasluan od strane EP - daje saglasnost na akte koje je utvrdio Savet (ugovore u pristupanju/istupanju) - odluuje veinom glasova ako drukije nije predvieno Evropski savet - BRISEL ine ga efovi drava ili vlada, njegov predsednik i predsednik Komisije (ova 2 ne uestvuju u glasanju) , s tim to u radu uestvuje i visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku. ES bira predsednika kvalifikovanom veinom na periodod 2.5 godine. Predsednik predsedava i rukovodi radom Evropskog saveta, priprema sednice, usklauje stavove, podnosi izvetaje EP i predstavlja EU na spoljnom planu. Delokrug nije strogo definisan: - utvruje dugoronu strategiju za razvoj EU, utvruje politike smernice - nema ovlaenja da donosi obavezujue odluke - razmatra stanje zaposlenosti u EU - sastaje se 2 puta godinje - odluuje po pravilu jednoglasno; - o proceduralnim pitanjima prostom veinom Generalni sekretarijat Saveta (ministara) pomae u radu. Savet (Savet EU, Savet Ministara) - BRISEL (neka zasedanja i u Luksemburgu) ine ga predstavnici drava lanica koji su u rangu ministara odreenog resora. Sastav Saveta se menja u zavisnosti od oblasti kojoj je posveena sednica Saveta. Ima 9 razliitih Saveta: - Savet za spoljne (opte) poslove - koordinira rad ostalih resornih zasedanja Saveta - priprema sastanke Evropskog saveta u saradnji sa predsednikom ES i Komisijom - predsedava visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu poltiku - Savet za ekonomske i finansijske poslove - Savet za oblasti pravosua i unutranjih poslova - Savet za oblasti zapoljavanja, socijalne politike, zdravstva i pitanje potroaa - Savet za oblasti konkurencije

- Savet za oblasti transporta, telekomunikacije i energije - Savet za oblasti poljoprivrede i ribolova - Savet za oblasti zatite sredine - Savet za oblasti obrazovanja, omladine i kulture Predsedava svaka od drava lanica u periodu od 6 meseci. - ravnopravna rotacija Komitet stalnih predstavnika - priprema Dnevni red za sednice Saveta. Donosi odluke kvalifikovanom veinom. Od 2014. 55% lanova Saveta i 15 lanova onih drava koje imaju 65% stanovnitva EU Specifina uloga u sistemu EU: - zakonodavnu funkciju, zajedno sa EP - uestvuje u usvajanju budeta EU - svojim odlukama prenosi na Komisiju ovlaenja za sprovoenje propisa koje donese Generalni sekretarijat Saveta, generalnog sekretara imenuje Savet Komisija (Evropska komisija) - BRISEL do 2014 - Komisija se sastoji od po jednog predstavnika svake drave + Predsednik + Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbedonosnu politiku. (Imenuje ga Evropski savet) od 2014 - Broj e biti 2/3 od broja lanica, lanovi e se menjati ravnopravnom rotacijom. Mandat Komisije je 5 godina. Kandidata za predsednika EP-u predlae Evropski savet. Na predlog predsednika Komisije, Savet usvaja listu lica koja treba da budu imenovana za lanove Komisije. Po izglasavanju poverenja od strane EP, Evropski Savet imenuje Komisiju. lanovi Komisije su u svom radu nezavisni i zastupaju stavove EU. Predsednik Komisije: - utvruje smernice rada - postavlja potpredsednike iz redova lanova - komesara - zaduuje svakog lana/komesara za neku ili vie oblasti - lan je duan da podnese ostavku kada to zatrai predsednik Komisije Sednice Komisije su jednom nedeljno u Briselu. Postoji: - generalni direktorat (slino ministarstvima) - generalni sekretarijat - opte i unutranje slube Osnovni zadatak Komisije: - stara se o primeni ugovora i drugih akata koje donose institucije EU u dravama i i organima EU - "UVAR UGOVORA" - nadgleda primenu prava EU - odluuje koje e propise predlagati na usvajnje EP i ES - po pravilu zakonodavna akta mogu biti usvojena samo na predlog Komisije - predlae i prati izvrenje budeta EU - predstavlja EU u meunarodnim odnosima - objavljuje izvetaj o aktivnostima EU - samostalno donosi odreene pravne akte: uredbe, uputstva i odluke

Sud pravde EU - Luksemburg Sastoji se od Suda pravde, Osnovnog suda i specijalizovanih sudova. Sud pravde: - po jedan sudija iz svake drave (6 godina mandat, svake 3 delimina rotacija, 14 pa 13) - sedite u Luksemburgu - predsednika Suda (na 3 godine) biraju sudije iz redova svojih lanova - zaseda u sudskim veima ili Velikom veu - pomae 8 optih pravobranioca u radu (na 6 godina, sporazumom drava) - pravobranilac analizira nepristrasno predmete i prelae reenje u skladu sa pravom EU - obraen premet predaje sudiji Osnovni sud: - nadlean za voenje prvostepenog postupka - sastavljen od najmanje jednog sudije iz svake lanice

- mandat na 6 godina, svake tri delimina rotacija - sudije biraju predsednika Suda - sedite u Luksemburgu Specijalizovani sudovi: - voenje prvostepenog postupka u posebnim oblastima - njihove odluke mogu biti predmet albe Osnovnom sudu Sud pravde kontrolie zakonitost akata donesenih od organa EU. Nadlenost: - presudom odluuje o tubama drave lanice, EP, Saveta ili Komisije koje se odnose na povredu ugovora - izrie finansijske sankcije - odluuje o sporovima izmeu EU i njenih slubenika - svako fiziko ili pravno lice se moe aliti Sudu pravde - ukoliko je tuba opravdana, Sud proglaava nitavim osporavani akt Drave lanice i EU pred sudom zastupa punomonik a ostale stranke advokati. Evropska centralna bana (ECB) - Frankfurt ECB i nacionalne banke ine Evropski sitem centralnih banaka (ESCB). Osnovni cilj - Odravanje politike satabilnosti cena u EU, odnosno podravanje ekonomske politike koja se vodi u EU. - nezavisna je u radu, pravno je lice - u zemljama EMU, OSCB vodi monetarnu poltiku - ovlaena za emitovanje EURA - donosi uredbe (OBAVEZUJUE i direktno se primenjuju), odluke preporuke i miljenja - u zemljama koje nisu u EMU, centralne banke zadravaju svoje nadlenosti u monetarnoj politici - izrie novane i finansijske kazne lanicama kje ne potuju obaveze - podnosi godinji izvetaj EP-u, Komisiji, Evropskom savet i Savetu Organi ECB: - Savet ECB-a - lanovi IO i guverneri nacionalnih centralnih banaka - Izvrni odbor ECB-a - Guvernera, potpredsednika i 4 lana IO imenuje Evropski savet - 8 godina taje mandat lanu IO Revizorski sud (Finansijski sud) - Luksemburg Sastavljen od jednog predstavnika drave lanice. Savet usvaja listu lanova. Mandat 6 godina. Predsednik suda na 3 godine. Nadlenost: - vri raunovodstvenu kontrolu (provera prihoda i rashoda) svih organa EU - dostavlje EP i Savetu izvetaj o ispravnosti poslovnih knjiga - izrauje godinje izvetaje - daje svoje miljenje na zahtev nekih institucija Evropski ombudsman - bira ga EP na 5 godina, tj. za svaki mandat EP - nezavisan u vrenju svojih funkcija - ovlaen da prima albe na rad organa EU, od svakog graanina ili pravnog lica - ako je alba osnovana, obavetava instituciju a ona je duna da da svoje miljenje - po dobijanju miljenja Ombudsman dostavlja izvetaj EP, instituciji i podnosiocu - podnosi godinji izvetaj EP o rezultatima svojih istraga Evropska investiciona banka - Luksemburg lanovi EIB su drave lanice - doprinosi uravnoteenom i skladnom razvoju unutranjeg trita u EU - obezbeuje neprofitne zajmove

- finansira odreene projekte u privredi (npr. razvoj manje razvijenih regiona) - koristi svoja sredstva i sredstva sa trita kapitala Konsultativni organi EU - Ekonomsko socijalni odbor - predstavnici iz razliitih ekonomskih i socijalnih podruja civilnog drutva - ima do 350 lanova (na 5 godina), predsednik iz svojih redova - konsultovanje ovog odbora je obavezno u sluajevima predvienim ugovorima - Odbor regija - ine ga predstavnici regionalnih i lokalnih organa - do 350 lanova (na 5 godina), predsednik iz svojih redova - cilj je da se uvae posebni interesi evropskih regiona Spoljne aktivnosti EU i zajednika spoljna i bezbednosna politika U meunarodnim organizacijama drave lanice koordiniraju svoje aktivnosti i zastupaju stavove EU. Saradnju koordinira Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbedonosnu politiku. U treim zemljama EU predstavljaju delegacije EU. Evropski savet utvruje strateke interese EU, odreuje opte smernice zajednike politike. Po pravilu su odluke saveta jednoglasne. EP dva puta godinje razmatra ostvareni napredak u sprovoenju zajednike politike. Nacionalna bezbednost ostaje iskljuivo u nadlenosti lanica. NATO je i dalje odbrambeni okvir. VRSTE I OBLASTI NADLENOSTI EU Oblasti sa: - iskljuiva nadlenost EU - samo EU donosi obavezujua pravna akta - carinska unija - utvrena pravila konkurencije na unutranjem tritu - monetarna politika za EMU lanice - ouvanje biolokih resursa u moru - zajednika trgovinska politika - podeljena nadlenost izmeu EU i drava lanica - unutranje trite - socijalna politika - ekonomska, socijalna i teritorijalna kohezija - obezbeivanje unutranjeg trita - smanjenje razlika u stepenu razvijenosti - uestvuju evropski strukturni fondovi - zadatke i organizaciju fondova odreuje EP i ES - poljoprivreda i ribarstvo - ivotna sredina - zatita potroaa - transport, transevropske mree - energetika - osnovni pravci u oblasti ekonomske politike - oblast zapoljavanja Akta mogu da donose i zemlje lanice u podeljenoj nadlenosti. - sudska i policijska saradnja (prostor slobode, bezbednosti i pravde) - uzajamno priznavanje sudskih odluka - nivo usaglaenosti propisa u graanskim stvarima - ureeno Ugovorom o funkcionisanju EU - EUROJUST - Hag Evropsko odeljenje za sudsku saradnju - saradnja u voenju postupaka, gonjenju zloinaca - sastavljeno od nacionalnih sudija, tuioca i policajaca - EUROPOL Evropska policijska kancelarija

- aktivnosti policijskih organa - koordinacija u prevenciji i borbi protiv kriminala POSTUPAK DONOENJA I PRAVNI AKTI EU Organi EU, na osnovu obrazloenog predloga, donose: - obavezujue akte (uredbe, uputstva/direktive i odluke) - neobavezujue akte (preporuke i miljenja) PRAVNI AKTI EU - Uredba - pravni akt koji ima optu primenu - vai za sve - obavezujui je u svim delovima i direktno se primenjuje u svim dravama - Uputstvo/direktiva - pravni akt koji je obavezan za sve drave lanice u pogledu cilja - drava lanica svojim propisom utvrdi nain ostvarenja cilja - Odluka - pravni akt obavezujui u celosti za drave lanice, za pravna i fizika lica na koje se odnosi - Preporuke i miljenja - nisu obavezujui akti - mogu biti upueni svim ili pojedinim lanicama - mogu biti upueni pojedinim grupama ili pojedincima - upuuju na neko poeljno ponaanje Uredbe i direktive objavljuju se u Slubenom listu EU Iako nisu zakon, pravna akta usvojena na osnovu zakonske procedure smatraju se zakonskim aktima. Uloga stalnih tela u pripremi i sprovoenju propisa EU - Komitet stalnih predstavnika - COREPER - sastavljen od stalnih predstavnika (ambasadori ili zamenici) drava lanica - reavaju se sporna pitanja u vezi predloga, koji e ii na Savet - Specijalizovani komiteti - Komitet za politika i bezbednosna pitanja - Stalni komitet za jaanje saradnje u oblasti unutranje bezbednosti - Komitet za ekonomska i finansijska pitanja - Komitet za zapoljavanje - Komitet za socijalnu zatitu - Odbori evropskog parlamenta - brojni su, predlau amandmane - Sistem posebnih tela u postupku izvrenja propisa (KOMITOLOGIJA) - posebni komitetii ustanovljeni odlukom saveta - ima ih preko 200 - sastavljeni su od strunjaka iz drava lanica

PRAVO EU Raznovrsni pravni akti omoguavaju funkcionisanje EU i ine: "Pravni sistem EU" - komunitarno pravo Izvori prava EU mogu biti: - primarni - osnivaki ugovori - sekundarni - pravni akti institucija/organa EU - meunarodni ugovori drava lanica zasnivani na pravu EU Pravne tekovine EU - sva prava i obaveze koj su preuzele drave lanice EU Primena prava EU: - na drave lanice - na pravna i fizika lica (princip neposrednog dejstva) - o potovanju prava EU stara se Sud prvde

- kroz praksu Suda uspostavljen je princip preimustva preva EU nad pravom lanice u onim oblastima u kojima je EU nadlena za propise Pridruivanje, kandidatura za lanstvo i pristupanje EU Prema zemljama zapadnog Balkana primenjuje se postupak Stabilizacije i pridruivanja Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju - zakljuuje se izmeu EU i svake od drava - preciziraju se opta naela i principi na kojima se zasnivaju meunarodni odnosi (politiki, ekonomski, trgovinski, osposobljavanje domaeg trita, primena prava...) - period primene je u stvari period prilagoavanje pravnog i ekonomskog sistema drave na obaveze koje nastaju lanstvom u EU - zavrava se okonanjem prelaznog perioda - sporazum mora da odobri EP i da ga ratifikuju sve lanice EU Kriterijum za prijem u lanstvo EU Svaka drava koja potuje vrednosti EU moe da uputi zahtev za pristupanje EU. Evropski savet ustanovio je (Kopenhake) kriterijume: - stabilnost institucija sistema, to garantuje demokratiju, vladavinu prava i potovanje ljudskih manjinskih prava - politiki kriterijum - postojanje trine privrede koja e da izdri konkurenciju na jedinstvenom (unutranjem) EU tritu - ekonomski kriterijum - da prihvataju tekovine EU i da su sposobne da ispune preuzete obaveze - pravni kriterijum - postojanje odgovarajuih administrativnih kapaciteta, odnosno efikasne uprave Zakljuivanje ugovora o pristupanju - zahtev za pristupanje i zahtev za ocenu usklaenosti pravnog i ekonomskog sistema daje Savetu koji ovlauje Komisiju da pripremi miljenje - Komisija daje upitnik dravi - po odgovoru na upitnik Komisija daje Savetu miljenje o spremnosti - Savet daje preporuku Komisiji da otpone pegovore o lanstvu - Kada ponu pregovori tada drava dobija status kandidata - pregovore vodi Savet u saradnji sa Komisijom - po okonanju pregovora izrauje se nacrt Ugovora o pristupanju (definisani rokovi i sve treba), mora da dobije saglasnost EP i mora da bude ratifikovan u svakoj od lanica Postupak istupanja iz EU - drava obavetva Evropski savet - ES daje smernice Komisiji da vodi pregovore - zakljuuje se ugovor o istupanju se

to

SISTEM DRAVNE UPRAVE Vlada je nosilac izvrne vlasti u RS. - utvruje i vodi politiku - izvrava zakone i druge opta akte NS - donosi uredbe i druge opte akte radi izvravanja zakona - daje miljenje na zakone i druga akte kada ih podnosi drugi predlaga - usmerava i usklauje rad organa dravne urtave i vri nadzor nad njima Dravna uprava je deo izvrne vlasti RS koji vri upravne poslove - poslove dravne uprave u okviru prava i dunosti Republike Srbije. Sastav Vlade i poloaj lanova Vlade ine je: Predsednik, jedan ili vie potpredsednika Vlade i ministri (resorni ili bez portfelja).

Predsednik Vlade: - vodi i usmerava Vladu, saziva i vodi njene sednice - predstavlja Vladu - stara se o jedinstvu delovanja Vlade - usklauje rad lanova Vlade - moe davati lanovima obavezna uputstva i posebna zaduenja - donosi odluke i reenja - odreuje potpredsednika Vlade koji ga zamenjuje - odreuje zaduenja ministru bez portfelja - postavlja i razreava lanove saveta predsednika Vlade Potpredsednik Vlade: - usmerava i usklauje rad organa dravne uprave u oblastima koje odredi predsednik Vlade - moe da rukovodi projektom iz delokruga vie organa dravne uprave Ministar: - ima ih onoliko koliko je obrazovano Zakonom o ministarstvima - podnosi Vladi predloge za ureenje pitanja iz nadlenosti Vlade i NS - obevetava Vladu o svemu to je bitno za voenje politike i odluivanje Vlade - odgovoran za sprovoenje programa i politike Vlade lan Vlade ne moe biti na drugoj javnoj funkciji. ORGANI DRAVNE UPRAVE (Obrazuju se zakonom i njihov delokrug odreuje se zakonom) - ministarstva - organi uprave u sastavu ministarstva - uprave - izvrne i njima poverene poslove (Poreska uprava i Uprava carina u sastavu Ministarstva finansija) - inspektorati - inspekcijske i njima povezane strune poslove (Inspektorat za rad u sastavu Ministarstva rada i socijalne politike) - direkcije - za strune i njima povezane izvrne poslove (Republika direkcija za robne rezerve u sastavu Ministarstva trgovine i usluga) Poslove iz svog delokruga organ u sastavu vri samostalno. Ministar usmerava rad organa i donosi propise iz njegovog delokruga. Organi uprave mogu biti formirani Zakonom o ministarstvima ali i posebnim zakonom. - posebne organizacije - za one poslove ija priroda zahteva veu samostalnost od one koje ima organ u sastavu - sekretarijati - za strune poslove znaajne za sve organe dravne uprave (Republiki sekretarijat za zakonodavstvo) - zavodi - za strune poslove koji iziskuju primenu posebnih metoda i saznanja i sa njima povezane izvrne poslove (Republiki zavod za statistiku, Rep. hidrometeoroloki zavod, Rep. geodetski zavod)

Naela na kojima se zasniva rad organa dravne uprave - samostalnost i odgovornost - samostalni u okviru Ustava, zakona i optih akata - strunost, nepristrasnost i politika neutralnost - delotvornost u ostvarivanju prava stranaka - duni da strankama omogue brzo i delotvorno ostvarenje prava i pravnih interesa - srazmernosti i potovanja stranaka - duni da koriste ona sredstva koja su najpovoljnija za stranku - javnost rada - odogovornost za tetu - odgovora RS - afirmativne mere - radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupa koja su u nejednakom poloaju. Poslovi dravne uprave

- uestvovanje u oblikovanju politike Vlade - praenje stanja - prate stanje, prouavaju posledice, predlau mere - izvravanje zakona, drugih propisa i optih akata - reavanje u upravnim stvarima - reavaju, donose upravne akte - inspekcijski nadzor - ispituju sprovoenje zakona i drugih propisa... - staranje o javnim slubama - da se rad javnih slubi odvija prema zakonu - razvojni poslovi - ostali struni poslovi Propisi koje donose organi dravne uprave Ministarstva i posebne organizacije donose: - pravilnik - razrauju se pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade - naredba - nareuje se ili zabranjuje neko ponaanje - uputstvo - odreuje se nain na koji organi ili imacoi javnih ovl. izvravaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa Pravilnici, naredbe i uputstva objavljuju se u Slubenom glasniku RS. Ureenje organa dravne uprave - Ministarstvom rukovodi ministar. Odgovorna Vladi i NS za stanje u delokrugu svog ministarstva - dravni sekretar - jedan ili vie - postavlja ga Vlada na predlog ministra - dunost prestaje sa prestankom dunosti ministra - pomonik ministra - jedan ili vie - postavlje ga Vlada na 5 godina, na predlog ministra - rukovodi zaokruenom oblau za koje se obrazuje sektor - sekretar ministarstva - postavlja ga Vlada na 5 godina, na predlog ministra - posebni savetnik - najvie 3 savetnika - prava i obaveze utvruju se ugovorom - Organ u sastavu ministarstva - direktor - rukovodi organom - za svoj rad odgovara ministru - reava u upravnim stvarima iz delokruga organa - odluuje o pravima i dunostima zaposlenih - postavlja ga Vlada na 5 godina, na predlog ministra - pomonik direktora - jedan ili vie - rukovodi poslovima u jednoj ili vie povezanih oblasti rada organa - odgovora direktoru i ministru - postavlja ga Vlada na 5 godina, na predlog ministra - Posebna organizacija - direktor - za svoj rad odgovoran je Vladi - postavlja ga Vlada na 5 godina, na predlog predsednika Vlade - zamenik direktora - za svoj rad odgovara direktoru - pomae direktoru u okviru ovlaenja koja mu on odredi - zamenjuje direktora kad je ovaj odsutan - postavlja ga Vlada na 5 godina, na predlog direktora - pomonik direktora - jedan ili vie - za svoj rad odgovara direktoru - rukovodi oblau za koju se obrazuje sektor

- postavlja ga Vlada na 5 godina, na predlog direktora Unutranje ureenje organa dravne uprave Vlada je donela: "Uredba o naelima za unutranje ureenje i sistematizaciju radnih mesta u mninistarstvima, posebnim organizacijama i slubama Vlade". Unutranje jedinice - osnovne - SEKTOR - obrazuje se da bi vrio poslove koji predstavljaju zaokruenu oblast rada u: - minstarstvu; - posebnoj organizaciji; - Generalnom sekretarijatu Vlade - Upravi za zajednike poslove republikih organa - posebne - sekretarijat - obrazuje se samo u ministarstvu - poslovi vezani za kadrovska, finansijska i informatika pitanja - usklaivanje rada unutranjih jedinica, saradnja sa drugim organima - kabinet ministra - savetodavni, protokolarne i poslove odnosa sa javnou - rad na odreeno vreme - dok traje dunost ministra - rukovodi ef kabineta, odgovoran je za svoj rad ministru - ue - obrazuju se u sektoru ili sekretarijatu ili izvan njih - odeljenje - vri meusobno povezane poslove - najmanje 8 zaposlenih (dravnih slubenika ili nametenika) - naelnik odeljenja - odsek - meusobno srodni poslovi, koji zahtevaju neposrednu povezanost - namanje 5 zaposlenih: dravnih slubenika ili nametenika - rukovodi ef odseka - grupa - meusobno povezani poslovi - najmanje 3 zaposlena - rukovodilac grupe Samostalni izvrilac - dravni slubenik ili nametenik ije je radno mesto izvan svih unutranjih jedinica. Radi po uputstvu i nadzoru rukovodioca organa. Pravilnik o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta Pravilnik donosi: ministar, direktor posebne organizacije, gen.sek. Vlade, ef kabineta, direktor uprave za zaj. poslove, naelnik upravnog okruga, uz saglasnost Vlade. Pravilnik ima 2 dela: -Unutranje ureenje organa - unutranje jedinice, delokrug i meusobni odnosi - rukovoenje - ovlaenja i odgovornosti rukovodioca - nain saradnje organa sa drugim organima i organizacijama - Sistematizacija radnih mesta - broj slubenika na poloaju - broj radnih mesta po svakom zvanju (dr slubenik) i svakoj vrsti (nemetenik) - naziv i opis radnih mesta za zvanja i vrste - potreban broj dravnih slubenika i nametenika - uslovi za zaposlenje Rukovodilac organa dostavlja Pravilnik na miljenje Ministarstvu za dravnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvu finansija i Slubi za upravljanje kadrovima. Ako su pozitivna miljenja, rukovodilac dostavlja na saglasnost Vladi. Upravni okruzi - Obrazuje se radi vrenja poslova dravne uprave izvan sedita organa dravne uprave.

- podruni centar dravne uprave koji obuhvata okrune podrune jedinice svih organa uprave koji su obrazovani za njegovo podruje. - obrazuje ih Vlada uredbom, ima ih 29 - Naelnik upravnog okruga - usklauje rad okrunih podrunih jedinica - odgovara ministarstvu nadlenom za poslove uprave i Vladi - sarauje sa optinama i gradovima - postavlja ga Vlada na 5 godina - Struna sluba upravnog okruga - struna i tehnika potpora naelniku - zajedniki poslovi svim okrunim podrunim jedinicama - rukovodi naelnik upravnog okruga - Savet upravnog okruga - usklauje odnose okrunih podrunih jedinica i gradova i optina sa svog podruja - ine ga naelnik i predsednici optina i gradonaelnici - naelnik predloge saveta prosleuje ministru Unutranji nadzor - nadzor koji organi dravne uprave vre nad drugim organima dravne uprave i imaocima javnih ovlaenja u vrenju poverenih poslova dravne urpave - nadzor nad zakonitou rada - ispituje se sprovoenje zakona i optih akata - nadzor nad svrsishodnou rada - delotvornost i ekonominost rada - svrsishodnost organizacije poslova Ovleeni organ za vrenje nadzora: - zahteva izvetaje o radu - utvruje stanje izvravanja poslova, upozori na uoene nepravilnosti, odredi mere - izdaje instrukcije - naloi preuzimanje poslova koje smatra potrebnim - pokrene postupak za utvrivanje odgovornosti - neposredno izvri neki posao - predloi Vladi da preduzme mere na koje je ovlaena Nadzor nad radom organa u sastavu vri ministarstvo u ijem je sastavu organ. Upravna inspekcija Vri nadzor nad: - primenom zakona i drugih propisa u dravnoj upravi - kancelarijskom poslovanju - reavanju upravnih stavri - objavljivanje imena zaposlenih koji su ovlaeni za reavanje u upravnim stvarima Poslove upravne inspekcije obavlja ministarstvo nadleno za poslove dravne uprave. U gradu Beogradu, obavlja organ gradske uprave. Upravni inspektor (pravni fakultet, struni ispit, 5 godina iskustva) - obavlja poslove iz nadlenosti upravne inspekcije - donosi reenje kojim se nalae ispravljanje nepravilnosti i rok do kada se to mora uiniti - protiv reenja moe se izjaviti alba u roku od 8 dana Inspekcijski nadzor Inspekcijski nadzor vre ministarstva preko inspektora. Pojedini poslovi inspekcijskog nadzora mogu se poveriti AP i JLS Inspektor ima prava i dunost da u vrenju inspekcijskog nadzora: - pregleda opte i pojedinane akte, evidencije i druga dokumenta - saslua i uzme izjave od odgovornih i zainteresovanih lica - pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, ureaje i robu - uzima uzorke robe i drugih predmeta radi analize i ekspertize

- nareuje merenja koja obavlja specijalizovana organizacija Inspektor je samostalan u radu u granicama svojih ovlaenja i lino je odgovoran za svoj rad. O svakom izvrenom inspekcijskom pregledu i radnjama inspektor: - sastavlja zapisnik koji sadri - nalaz stanja - predloene, naloene mere - zapisnik se dostavlja ustanovi/preduzee/organizaciji ili graaninu - ustanova/preduzee/organizacija obavetavaju inspektora o preduzetim merama Inspektor u granicama svojih ovlaenja moe: - naloiti reenjem izvrenje mera, uz utvrivanje roka - izrei mandatnu kaznu - podneti prijavu nadlenom organu za krivino/prekrajno delo ili privredni prestup - izdati privremena nareenja/zabrane - doneti mere obezbeenja u sluaju opasnosti za ivot i zdravlje - obavestiti drugi organ ako postoje razlozi - pokrenuti inicijativu kod ovlaenog organa za obustavljanje od izvrenja, ponitavanje... - preduzeti druge mere i radnje za koje je zakonom ovlaen Inspektor u vrenju nadzora sarauje sa drugim inpektorima, pravosudnim organima, prekrajnim organima i drugim zainteresovanim organima i organizacijama. Nain vrenja nadzora Inspektor moe o svom dolasku radi vrenja nadzora obavestiti funkcionera koji rukovodi organom. Svi su duni da inspektoru omogue nesmetano vrenje poslova, stave na uvid sva dokumenta i predmete i prue drugu traenu pomo. Inspektor je duan da uzme u postupak prijave graana,preduzea i drugih i da o rezultatima obavesti. Ako inspektor oceni da postoji krivino/prekrajno delo, duan je da podnese prijavu. Ako neki opti akt nije u saglasnosti sa zakonom inspektor e predloiti da se to ispravi u roku od 60 dana. Inspektor je duan da uva, kao slubenu tajnu, podatke do kojih doe tokom vrenja nadzora. Uslovi za obavljanje inspekcijski poslova - visoka struna sprema (izizetno via) - poloen struni ispit - 3 godine radnog iskustva Inspektor mora imati legitimaciju kojom dokazuje svojstvo inspektora. Obrazac legitimacije i nain izdavanja propisuje ministar. Poveravanje poslova dravne uprave Pojedini poslovi dravne uprave mogu se poveriti: AP. JLS, javnim preduzeima, ustanovama, javnim agencijama i drugim organizacijama (imaocima javnih ovlaenja). Imaoci javnih ovlaenja imaju ista prava i dunosti kao organi dravne uprave. Sredstva za izvrenje poverenih poslova, obezbeuju se u budetu RS. Organ koji vri nadzor imaoca jav. ovlaenja odreuje se zakonom - nadzorni organ dravne uprave Imaoci j. ovlaenja sami odgovaraju za tetu koju nezakonitim radom prouzrokuju treim licima. Sukob nadlenosti, reavanje o albi, izuzee Sukob nadlenosti izmeu organa dravne uprave i/ili imaoca javnih ovlaenja reava Vlada. Sukob nadlenosti izmeu podrunih jedinica organa dravne uprave reava rukovodilac organa dravne uprave. Nadlenost za reavanje o albi - O albni na prvostepeno reenje podrune jedinice organa dr. uprave - reava ministar/direktor organa u sastavu/direktor posebne organizacije - O albi na prvostepeno reenje organa u sastavu - reava ministar - O albi na prvostepeno reenje ministarstva/posebne organizacije - reava Vlada - O albi na prvostepeno reenje imaoca ovlaenja - reava ministar/direktor organa Reavanje o izuzeu slubenog lica O izuzeu slubenog lica u ministarstvu - reava ministar O izuzeu slubenog lica u organu u sastavu/posebnoj organizaciji - reava direktor O izuzeu direktora - reava ministar

O izuzeu ministra/direktora pos. org. - reava Vlada O izuzeu slubenog lica u imaocu javnog ovlaenja - reava rukovodilac Odnos organa dravne uprave sa Vladom Rad organa dravne uprave podlee nadzoru Vlade. Vlada nadzire i usmerava rad organa. Ako organ ne donese propis, moe ga doneti Vlada. Vlada moe ponititi ili ukinuti propis koji je u suprotnosti sa zakonom i odrediti rok za novi. Vlada moe osnovati koordinaciona tela. Ministarstva i posebne organizacije duni su da prave godinji plan rada i da daju izvetaje Vladi. Ureenje Vlade Generalni sekretarijat Vlade - strune i druge poslove za potrebe Vlade - generalni sekretar - postavlja Vlada na predlog predsednika - odgovoran predsedniku i Vladi - vodi generalni sekretarijat - stara se o izvrenju akata Vlade - priprema sednice Vlade - mandat prestaje sa mandatom premijera, ostavkom, razreenjem - priprema akte kojim Vlada nadzire, usmerava i usklauje rad ministarstva i posebnih org. - stara se o izvrenju akata Vlade kojima ona nalae obaveze ministarstvima i pos. org. - stara se o izvrenju obaveza Vlade preme NS - obrauje materijale za sednice Vlade i radnih tela Vlade - stara se o sredstvima kojima raspolae Vlada Slube Vlade Uredbom, Vlada osniva slube za strune ili tehnike poslove i propisuje ureenje i delokrug. Vodi je - direktor - odogvoran predsedniku Vlade ili gen. sekretaru, postavlja Vlada na 5 godina - ministar bez portfelja - Sluba za upravljanje kadrovima; - Kancelarija za pridruivanje Evropskoj uniji; - Kancelarija za saradnju sa medijima; - Sluba za ljudska i manjinska prava; - Avio-sluba Vlade Radna tela Vlade - Stalna radna tela - obrazuju se poslovnikom - daju miljenja i predloge u pitanjima iz nadlenosti Vlade - usklauju stavove organa dravne uprave pre razmatranja na sednici Vlade Odbori: - Odbor za pravni sistem i dravne organe - Odbor za odnose sa inostranstvom - Odbor za privredu i finansije - Odbor za javne slube Komisije: - Administrativna komisija - Kadrovska komisija - Stambena komisija - Komisija za tetu od nepogoda - Komisija za raspodelu slubenih zgrada i prostorija - Povremena radna tela - obrazuju se odlukom, kojom se utvruje zadatak i sastav - razmatranje pitanja iz svoje nadlenosti i davanje predloga i miljenja Kabinet predsednika i potpredsednika Vlade Vri strune i tehnike poslove za predsednika i potpredsednika Vlade - mogu biti savetnici unutar kabineta - radni odnos na odreeno vreme, dok traje mandat Vlade - vode ih efovi kabineta - postavlja predsednik Vlade - u rangu direktora slube valde Propisi i drugi akti koje donosi Vlada

- Uredba - podrobnije razrauje odnos ureen zakonom, u skladu sa svrhom i ciljem zakona - Poslovnik - propisuje se ureenje, nain rada i odluivanja - Odluka - osnivanje javnih preduzea, ustanova. Preduzima mere i odluuje o drugim stvarima - Reenje - odluuje o postavljenjima, imenovanjima i razreenjima, odluuje u upravnim stvarima - Zakljuak - Memorandum o budetu - osnovne ciljeve javnih finansija - Strategija razvoja - Deklaracija - izraava se stav Vlade o nekom pitanju Meusobni odnosi organa dravne uprave Organi dravne uprave duni su da sarauju u svim pitanjima i da jedni drugim dostavljaju podatke i obavetenja potrebna za rad. Organi dravna uprave osnivaju zajednika tela i projektne grupe ako priroda posla zahteva Poslom iz delokruga dva ili vie organa upravlja onaj organ u ijem je delokrugu preteni deo posla. Ako akt sporazumno donose dva ili vie organa o sporu reava Vlada. Vlada odluuje o svim pitanjima kada organi sporazumno ne mogu da ree. Odnos organa dravne uprave sa dravnim i drugim organima Odnosi sa NS zasnivaju se na pravima i dunostima odreenim Ustavom i drugim optima aktima. Ministarstva i posebne organizacije duni su da NS i predsedniku RS preko Vlade proslede obavetenja i podatke vezane za njihove nadlenosti. NS nadzire rad organa dravne uprave preko nadzora Vlade i lanova Vlade. Preko upravnog spora, sudovi nadziru zakonitost pojedinanih akata organa, donesenih u upravnim stvarima Javnost rad i odnosi sa graanima Organi dravne uprave duni su da obavetavaju javnost o svom radu preko sredstava javnog informisanja i na drugi prikladan nain. Zaposleni odgovorni za PR odgovorni su za njihovu tanost i blagovremenost. - U prostorijama za rad sa strankama - obavetavanje stranaka o pravima, obavezama i nainu ostvarenja prava - primanje stranaka u toku radnog vremena - Organi su duni da omogue graanima pritube na svoj rad i na nepravilan odnos zaposlenih - na zgradama i prostorijama istiu se naziv organa, grb i zastava RS - na slubenu prostoriju - lina imena, funkcija/radno mesto - raspored prostorija organa na vidnom mestu Slobodan pristup informacijama od javnog zanaaja Informacija od javnog znaaja - informacija kojom rapolae organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa, sadrana u odreenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o emu javnost ima opravdan ineteres da zna. Svako ima pravo: - da mu bude sapteno da li organ poseduje informaciju - da mu se informacija uini dostupnom na uvid - da mu se izda kopija dokumenta Ogranienja prava na dostupnost informacije Radi zatite pretenijeg interesa zasnovanog na Ustavu ili zakonu kada se moe: - ugroziti ivot, zdravlje sigurnost ili neko dobro - ugrozilo, omelo ili spreilo otkrivanje krivinog dela - ozbiljno ugrozila odbrana zemlje, nacionalna ili javna bezbednost - umanjila sposobnost drave da upravlja ekonomskim procesima - dravna, slubena ili poslovna tajna Ne mora se dati informacija ako je ona ve objavljena ili dostupna u zemlji ili na inetrnetu. Nee se dati ako trailac zloupotrebljava pravo na pristup informacijama od javnog znaaja. Postupak traenja informacije - trailac podnosi pismeni zahtev organu (zahtev sadri: ime organa, opis informacije i podatke o traiocu)

- rok organa za odgovor - 15 dana - tad mora da stavi na uvid - ako je informacija od "ivotnog znaaja" - rok je 48 asova - ako ne moe za 15 dana organ obavatava traioca da e za/do 40 dana da mu da - ako se na zahtev ne odgovori u roku - trailac moe uloiti albu Povereniku za informacije od javnog znaaja - Reenja i zakljuci Poverenika obavezujui su. - Izvrenja reenja i zakljuaka Poverenika u sluaj upotrebe, obezbeuje Vlada Poverenik za informacije od javnog znaaja Bira ga NS na period od 7 godina. Moe dva puta. Ima zamenika koga bira NS na predlog Poverenika. Poverenik je samostalan i nezavisan organ u vrenju svojih nadlenosti. Ovlaeno lice organa vlasti Organ vlasti odreuje jedno ili vie lica za postupanje po zahtevu za pristup informacijama od javnog znaaja. Nadleno lice, prima zahteve, obrauje ih i obavetava traioca. odnosno omoguuje mu uvid u dokument. Obaveza objavljivanja informatora Dravni organ, najmanje jednom godinje, izrauje informator sa osnovnim podacima o svom radu. Zainteresovana lica imaju pravo na uvid u informator. Slubena upotreba jezika i pisma Srpski jezik i irilino pismo je u slubeno upotrebi u RS. Upotreba drugih jezika ureuje se zakonom na osnovu Ustava. Gde ive pripadnici nacionalnih manjina (15%), u slubenoj upotrebi su i jezici i pisma manjina. Slubena upotreba - upotreba jezika i pisma u radu dravnih organa, organa AP, JLS i javnih preduzea/ustanova/organizacija kad vre javna ovlaenja. Svako ima pravo da u postupku pred organom upotrebljava svoj jezik i da se u tom postupku upoznaje sa injenicama na svom jeziku. Dok se ne utvrdi jezik postupka, vodi se na srpskom. Javne agencije (osniva ih Vlada) Javna agencija je organizacija koja se osniva za razvojne, strune ili regulatorne poslove od opteg ineteresa. (zakon o javnim agencijama) Primeri: Agencija za privatizaciju, APR, Agencija za licenciranje staajnih upravnika. Osnivaju se ako mogu delotvornije nego dravni organ da vre neki posao a finansiraju se same ili preteno od usluga koje vre. Vlada posebnim zakonom mora biti ovlaena da osnuje agenciju i poveri joj neko javno ovlaenje: - donoenje propisa za izvravanje zakona - reavanje u prvom stepenu u upravnim stavrima - izdavanje javnih isprava - voenje evidnecija Poloaj javne agencije Agencije su: - samostalne u svom radu, ima svojstvo pravnog lica upisom u registar Finansiraju se: - cene koju plaaju korisnici usluga agencije - poklona (donacija), priloga pokrovitelja (sponzorstva) - budeta RS (finansiranje poverenih poslova RS) - drugih priloga i prihoda koje ostvari prema zakonu Primenjuju se propisi vezani za dravnu upravu. Na prava, obaveze, odgovornosti i zarade direktora i zaposlenih primenjuju se opti propisi o radu. Prava osnivaa u ime RS vri Vlada. Odluke Vlade predlae ministar u ijem je delokrugu. Organi javne agencije - Upravni odbor - imenuje ga osniva na 5 godina - ima predsednika - odluke veinom glasova - usvaja godinji plan i program - usvaja finasijski plan - izvetaji

- usmerava direktora - Direktor - Imenuje se na 5 godina - imenuje ga osniva, posle sprovedenog javnog konkursa, konkurs sporovodi UO - zastupa i predstavlja agenciju - rukovodi radom i poslovanjem - donosi pojedinane akte - odluuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih - priprema i sprovodi odluke UO - donosi Pravilnik o unutranjoj sistematizaciji radnih mesta Nadzor nad radom javne agencije Nadzor nad radom javne agencije vri ministarstvo u ijem su delokrugu poslovi agencije. Zakonitost finansijskog poslovanja nadzire ministarstvo finansija. Zatitnik graana - Ombudsman Nezavisan dravni organ koji titi prava graana i kontrolie rad organa dravne uprave i drugih imaoca javnih ovlaenja. Stara se o zatiti i unapreenju ljudskih i manjinskih sloboda i prava Bira ga NS veinom glasova na period od 5 godina, najvie 2 puta. Ne sme biti lan stranke. Ima 4 zamenika koji mu pomau u radu. Bira ih NS, na 5 godina. Ne smeju biti lanovi stranke. Nadlenost - kontrolie potovanje prava graana - utvruje povrede uinjene aktima, radnjama ili neinjenjem organa uprave - kontrolie zakonitost i pravilnost rada organa uprave - pravo predlaganja zakona iz svoje nadlenosti - inicijativu za izmenu ili dopunu zakona - daje miljenja na predlog zakona - pokree postupak pred ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona i akata - javno preporuuje razreenje funkcionera koji je odgovoran za povredu prava graana - inicira pokretanje disciplinskog postuka protiv zaposlenog u organu uprave - ako je uinjeno krivino delo pokree nadlenom organu zahtev za pokretanje postupka Organi uprave imaju obavezu da sarauju sa Zatitnikom graana. Najvii funkcioneri drave, duni su da prime Zatitnika graana u roku od 15 dana. Postupak Zatitnik graana pokree postupak: - po pritubi graana (pre pritube graanin je duan da pokua da zatiti prava u odgovarajuem pravnom postupku) - prituba u pisanoj formi - rok od 1 godine od uinjene povrede - po sopstvenoj inicijativi - organ uprave je duan da odgovori na sve zahteve Zatitnika graana u roku od 15-60 dana - zatitnik obavetava podnosioca da li je osnovana tuba - ako jeste, upuuje Preporuku organu o tome kako da otkloni nedostatke - organ je duan da u roku od 60 dana odogovri da li je postupio po preporuci - ako organ ne postupi po preporuci - zatitnik obavetava javnost - obavetava NS i Vladu - daje preporuku za odgovornost funkcionera koji rukovodi organom uprave Zatitnik graana podnosi NS godinji izvetaj u kome se navode podaci o aktivnostima u predhodnoj godini, podaci o uoenim nedostacima u radu organa uprave, kao i predlozi za poboljanje poloaja graana u odnosu na organe uprave. Organi optine - Skuptina optine - najvii organ koji vri osnove funckije lokalne vlasti, utvrene Ustavom, zakonom i optine - Predsednik optine (izvrni organ) - bira ga SO iz redova odbornika, na 4 godine

Statutom

- predstavlja i zastupa optinu - usmerava rad optine - nalogodavac je za izvrenje budeta - donosi pojedinana akta za koje je ovlaen zakonom, statutom ili odlukom - predsednik je optinskog vea, predsedava i vodi sednice - vri i druge poslove, predviene statutom i drugim aktima - predsednik i zamenik predsednika su na stalnom radu - Optinsko vee (izvrni organ) - izvrni organ optgine - do 11 lanova, utvruje se statutom - biraju se istovremeno sa izborom predsednika i zamenika - mogu ali ne moraju da budu na stalnom radu - predlae statut, budet i druge odluke i akte koje donosi skuptina - neposredno izvrava i stara se o izvravanju odluka i drugih akata skuptine - donosi odluku o privremenom finansiranju, ako skuptina ne donese budet - vri nadzor nad radom optinske uprave, ponitava ili ukida akta - reava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i obavezama graana, preduzea i ustanova iz nadlenosti optine - stara se o izvrenju poverenih nadlenosti RS ili AP - postavlja i razreava naelnika optinske uprave (odluuje o izuzeu) - predlae skuptini akt o organizaciji optinske uprave - reava sukob nadlenosti izmeu optinske uprave i drugih preduzea/ustanova - Optinska uprava - priprema nacrte propisa i drugih akata koje donosi SO, predsednik ili vee - izvrava odluke i druge akte SO, predsednika ili vea - reava u upravnom postupku u prvom stepenu - vri nadzor nad izvravanjem propisa i drugih optih akata skuptine - izvrava zakone i druge propise ije je izvravanje povereno optini - obavlja strune poslove koje utvrdi SO, predsednik ili vee - za manje od 50.000 stanovnika - jeinstven organ, preko, postoje uprave za pojedine oblasti. - rukovodi naelnik

RADNO ZAKONODAVSTVO Izvori radnog prava Izvore radnog prava ine pravni akti meunarodnog i unutrnjeg prava. Meunarodni izvori radnog prava: - akti univerzalnog karaktera (usvajaju ih meunarodne organizacije UN, meunarodna organizacija rada - Univerzalna deklaracija o pravima oveka - Me. pakt o ekonomskim, soc. i kult. pravima) - bilateralni meudravni ugovori (odreena pitanja iz oblasti rada) Unutranji izvori radnog prava: - Ustav RS (odredbe o pravu na rad i pravima po osnovu rada) - Zakoni: Zakon o radu, Zakon o dravnim slubenicima, Zakon o radnim odnosima u dravnim organima... - podzakonski akti - kolektivni ugovori - pravilnici o radu Zakon o radu ima karakter opteg zakona o radnim odnosima i vai za sve zaposlene i poslodavce.

Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ureuju se i kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, samo kada je to Zakonom dozvoljeno. Vlada i reprezentativni sindikati zakljuuju poseban kolektivni ugovor za dravne slubenike. Kolektivni ugovor, pravilnik o radu i ugovor o radu ne mogu da sadre odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava nego ona utvrena zakonom. Radni odnosi u dravnim organima Specifinost rada u dravnim organima Rad u DO nije izloen delovanju naela trine konkurencije koja bi poboljala njegovu konkurenciju. Dravni slubenici su predstavnici dravne vlasti. Drava je duna da obezbedi profesionalan slubeniki kadar koji e postupati zakonito, po pravilima struke, nepristrasno i politiki neutralno. Zbog ovih specifinosti donet je Zakon o dravnim slubenicima. Osnovna pravila o dravnim slubenicima Zaposleni u dravnim organima su dravni slubenici i nametenici. Dravni slubenik - radi na poslovima koji su primereni iskljuivo dravnim organima - poslovi iz delokruga dravne uprave, sudova, javnih tuilatva, pravobranilatva - lica koje bira ili postavlja NS ili Vlada ili imaju status funkcionera nisu dravni slu. Nametenik - radno mesto sastoji se od prateih, pomono-tehnikih poslova u dravnom organu - obavljaju poslove opte prirode koji mogu da se rade i u privatnom sektoru Poslodavac DS i N je RS . To obezbeuje konitnuitet radnog odnosa pri prelasku iz jednog u drugi dravni organ. Prava i dunosti poslodavca vri rukovodilac organa. Primena optih propisa o radu i posebnog kolektivnog ugovora Na prava i dunosti DS koji nisu ureeni Zakonom o dravnim slubenicima primenjuju se opti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za dravne organe. Naela delovanja dravnih slubenika - duan je da postupa u skladu sa Ustavom i zakonom, prema pravilima struke, nepristrasno i politiki neutralno - niko ne sme da vri uticaj na DS da neto ini ili ne ini suprotno propisima - zabranjeno je povlaivanje ili diskriminovanje DS zbog rase, pola, vere, nacije ili politike pripadnosti tj. nekog linog svojstva. - pri zapoljavanju u dravni organ kandidatima su pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta - izbor se zasniva na strunoj osposobljenosti, znanju i vetinama. - napredovanje DS zavisi od strunosti, rezultata rada i potreba dravnog organa Prava i dunosti dravnih slubenika Prava dravnih slubenika: - na uslove rada koji mu nee ugroziti ivot (zatitu od pretnji, napada...) - na platu, naknade i druga primanja - na odmore i druga odsustva, god. odmor 20-30 dana - da bude lan sindikata i profesionalnih udruenja - da uloi albu na reenje kojim se odluuje o njegovim pravima i dunostima u roku od 8 d. Dunosti dravnih slubenika - da izvrava usmeni nalog pretpostavljenog (osim ako protiv propisa ili moe da prouzorkuje tetu) - pismeno ponovljeni nalog duan je da izvri o tome pismeno obavesti rukovodioca - da odbije izvrenje ako ono predstavlja krivino delo (i da odmah obavesti rukovodioca) - da prihvati radno mesto u istom ili drugom dravnom organu na koji je trajno ili privremeno premeten - da po pismenom nalogu rukovodioca radi poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta, zbog poveanog obima posla ili zamene odsutnog kolege (najdue 30 dana) - da potuje radno vreme i pravila ponaanja

- da uva slubenu ili drugu tajnu - ako je spreen za rad da u roku od 24 asa obavesti neposredno pretpostavljenog Spreavanje sukoba interesa DS - ne sme da primi poklon izuzev protokolarnog niti bilo kakvu uslugu ili korist - ne sme da koristi radno mesto da bi uticao na ostvarivanje svojih prava iii prava povezanih l - uz pismenu saglasnost moe van radnog vremena da radi za drugog poslodavca ako ne stavra mogunost sukoba interesa ili ne utie na nepristrasnost rada - ne sme da osnuje privredno drutvo, javnu slubu niti da se bavi preduzetnitvom - ne sme biti direktor pravnog lica, lan UO, NO ili drugog organa urpavljanja osim ako ga ne imenuje vlada ili drugi dravni organ prema posebnim propisima. - primenjuju se propisi kojim se spreava sukob interesa pri vrenju javnih funckija Vrste radnih mesta dravnih slubenika U zavisnosti od sloenosti, ovlaenja i odgovornosti radna mesta mogu biti: Poloaj - radno mesto na kome dravni slubenik ima ovlaenja i odgovornosti vezane za voenje i uskaivanje rada u dravnom organu - stie se POSTAVLJENJEM od Vlade ili drugog dravnog organa ili tela (pomonik ministra, sekretar ministarstva, direktor organa uprave u sastavu ministarstva, direktor posebne organizacije, zamenike i pomonike direktora... Republiki javni pravobranilac, naelnik upravnog okruga) Izvrilaka radna mesta - sva radna mesta koja nisu poloaji, ukljuujui i rukovodea mesta uih unutranjih jedinica u dravnom organu (naelnik odeljenja, ef odseka, rukovodilac grupe) Razvrstavaju se po zvanjima: - u zavisnosti od sloenosti i dogovornosti posla - potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad - zvanja se ne vezuju za ljude ve za poslove radnog mesta Zvanja su: - vii savetnik (najsloeniji poslovi, VSS, 7 godina iskustva.) - samostalni savetnik (VSS, 5 godina iskustva) - savetnik (VSS, 3 godina iskustva) - mlai savetnik (VSS, pripravniki sta ili 5 godina iskustva) - saradnik (VSS, VS, 3 godine iskustva) - mlai saradnik (VSS, VS, pripravniki sta ili 5 godina iskustva) - referent (SSS, 2 godine iskustva) - mlai referent (SSS, pripravniki sta) Popunjavanje slobodnih radnih mesta Uslovi za zaposlenje Kao DS moe da se zaposli: - punoletan dravljanin RS - ima propisanu strunu spremu - ispunjava ostale uslove odreene zakonom, propisom, pravilnikom o unutranjem ureenju... - ako mu ranije nije prestao radni odnos u dravnom organu zbog tee povrede dunosti - ako nije osuivan na kaznu zatvoera od najmanje 6 meseci - za rad na poloaju - VSS i najmanje 9 godina iskustva Doputenost i nain popunjavanja radnog mesta Radna mesta, potreban broj dravnih slubenika na svakom mestu i uslovi za rad u dravnim organima odreuju se: - Pravilnikom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u dravnom organu. Dva uslova za popunjavanje radnog mesta: - da je radno mesto predvieno pravilnikom - da se njegovo popunjavanje uklapa u doneseni kadrovski plan Izvrilako radno mesto popunjava se:

- premetajem unutzr istog dravnog organa - premetajem po osnovu sporazuma o preuzimanju - premetajem iz drugog dravnog organa po sprovedenom internom ili javnom konkursu - zasnivanjem radnog odnosa ako je na konkursu izabran kandidat koji nije dravni slubenik (rukovodilac donosi Reenje o prijemu u radni odnos) Poloaj se popunjava postavljenjem. Stupanje na rad - u roku od 8 dana od dana konanosti reenja Pravo na albu uesnika konkursa - 8 dana od dostavljanja reenjem, moe da pregleda dokumentaciju Neuspeh javnog konkursa - komisija utvrdi da ni jedan kandidat nije ispunio propisana merila Trajanje radnog odnosa Po pravilu dravni slubenik zasniva radni odnos na neodreeno vreme. Radni odnos na odreeno vreme: - zamena odsutnog DS, do njegovog povratka - zbog privremeno poveanog obima posla (najdue na 6 meseci) - na radnim mestima u kabimnetu dok traje dunost funkcionera - radi obuke pripravnika, dok traje pripravniki sta Radni odnos na odreeno vreme zasniva se bez internog ili javnog konkursa izuzev kod prijema pripravnika. Radni odnos na odreeno vreme ne moe da preraste na neodreeno osim kod pripravnika kada poloi dravni ili struni ispit. Probni rad Obavezan je za sve koji prvi put zasnivaju radni odnos a nisu pripravnici niti rade u kabinetu niti su na poloaju Probni rad prati neposredno predpostavljeni, koji rukovodiocu daje pismeno miljenje o tome da li je zadovoljio na probnom radu. Za neodreeno - traje 6 meseci. Za rad na odreeno (ako je dui od 6 meseci) - traje 2 meseca Ako ne zadovolji na probnom radu - otkazuje se radni odnos, bez prava na novanu naknadu. Popunjavanje poloaja Evropski standardi zahtevaju odsustvo politikog uticaja na izbor kandidata. Sprovodi se interni ili javni konkurs. Interni konkurs je obavezan ako poloaj popunjava Vlada - konkurs oglaava Sluba za upravljanje kadrovima - sprovodi konkursna komisija - mogu da uestvuju samo dravni slubenici koji su u predhodne 2 godine ocenjeni "naroito se istie", koji su ve na poloaju a istekao im mandat - po zavrenom konkursu komisija dostavlja rukovodiocu listu od najvie 3 kandidata Javni konkurs se sprovodi ako interni nije uspeo. Prestanak rad na poloaju - kada protekne vreme na koji je postavljen - podnese pismenu ostavku ili pismeni otkaz - ako stuipi na funkciju u dravnom organu, organu AP ili JLS - ako bude ukinut poloaj - navravanjem radnog veka (panzija) - ako bude razreen (zatvor, disciplinska kazna prestanka rada, ocenjen "ne zadovoljava") Prestanak rada na poloaju utvruje se Reenjem koje donosi dravni organ ili telo nadleno za postavljanje. Posledice prestanka rada na poloaju - ako je proteklo vreme, podneo ostavku ili je poloaj ukinut - ima pravo da u istom dravnom organu bude premeten na drugo radno mesto, a ako ono ne psotoji, postaje nerasporeen - ako je razreen jer "ne zadovoljava" - postaje nerasporeen - ako je poloaj ukinut jer ga je preuzeo drugi organ - moe da bude postavljen u tom organu Ocenjivanje i napredovanje dravnih slubenika Ocenjivanje

Cilj ocenjivanja je otkrivanje i otklanjanje nedostataka u radu dravnih slubenika, podsticanje na bolje rezultate i stvaranje uslova za pravilno odluivanje o napredovanju i strunom usavravanju. Vrednuju se merila za ocenjivanje (kvartalno): - postinguti rezultati; - stvaralaka sposobnost; - samostalnost; - preduzimljivost - preciznost i savesnost; - saradnja sa drugim slubenicima Dravni slubenik se ocenjuje jednom godinje - do kraja februara, za predhodnu godinu Ne ocenjuje se: rukovodilac organom, ako je radio manje od 6 meseci, ako je na odreeno Osene: - "ne zadovoljava" Ocenu odreuje rukovodilac reenjem. - "zadovoljava" - "dobar" - "istie se" - "naroito se istie" Vanredno ocenjivanje: ako u jednom kvartalu ima "ne zadovoljava" ide na vanredno za 30 dana - ako ponovi "ne zadovoljava" - prestaje radni odnos Reenjem - ako bude "zadovoljava" - na nie radno mesto Napredovanje Dravni slubenik napreduje: - premetajem na neposredno vie izvrilako radno mesto - postavljanjem na poloaj ili vii poloaj, u istom ili drugom dravnom organu Moe da se napreduje prelaskom u vii platni razred, bez promene radnog mesta Rukovodilac moe da premesti na neposredno vie radno mesto: - ako ima 2 puta "naroito se istie" ili ako ima 4 puta "istie se" - ako postoji slobodno radno mesto - ako ispunjava uslove za to mesto Dravni slubenik moe da napreduje na svaki a na samo neposredno vii poloaj. Premetaj dravnih slubenika zbog potrebe rada Trajno ili privremeno (1 godina) - premetaj na drugo, odgovarajue radno mesto u istom dravnom organu ili privremeno u drugi dravni organ (6+6 meseci). Ne treba saglasnost dravnog slubenika. Dravni slubenik na poloaju ne moe biti premeten. O privremenom premetaju u drugi organ rukovodioci zakljuuju pismeni sporazum. Struno usavravanje i osposobljavanje Struno usavravanje Dravni slubenik ima pravo i dunost da se struno usavrava prema potrebama dravnog organa. Sredstva se obezbeuju iz budeta. Dodatno obrazovanje Dravnom slubeniku moe da se omogui dodatno obrazovanje za dravni organ. Bira se na internom konkursu a prednost ima onaj sa viim prosekom ocene u poslednje 3 godine. Trokove dodatnog obrazovanja snosi dravni organ. DS ima pravo na mirovanje ako se zahteva odsustvo sa posla. DS, je nakon dodatnog obrazovanja, obavezan da ostane na radu u dravnom organu, najmanje dvostruko due od trajanja dodatnog obrazovanja, inae je duan da jednokratno vrati sve trokove dodatnog obrazovanja. Struni ispit DS koji je u radnom odnosu na neodreeno vreme mora da ima poloen dravni struni ispit. Ko ima pravosudni, ne mora da polae. Zakonom moe da se predvidi poseban struni ispit koji se polae umesto dravnog, za radna mesta sa posebnim dunostima i ovlaenjima. DS, na probnom radu polae do okonanja probnog rada. Pripravnik do kraja pripravnikog staa. Pripravnik - lice koje prvi put zasniva radni odnos u svojoj struci i osposobljava se za samostalan rad - ako je radio kod drugog poslodavca krae od pripravnikog staa - zasniva radni odnos na odreeno vreme posle sprovedenog javnog konkursa - VSS - 1 godina

- VS - 9 meseci - SSS - 6 meseci - rukovodilac odreuje mentora koji prati rad pripravnika - mentor odreuje poseban program osposobljavanja - mentor daje rukovodiocu pismeno miljenje o sposobnosti pripravnika - ako je zadovoljio, moe da zasnuje na neodreeno: - ako postoji odgovarajue radno mesto - ako se uklapa u doneseni kadrovski plan Ugovor o strunom osposobljavanju - sa nezaposlenim licem, bez naknade, radi strunog usavravanja, odnosno sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje dravnog ispita Odgovornost dravnih slubenika DS je disciplinski odgovoran za povrede dunosti iz radnog odnosa. - lake povrede dunosti - uestalo kanjenje, neopravdano odsustvo - nesavesno uvanje slubenih spisa - neopravdan izostanak 1 dan - povreda kodeksa ponaanja - tee povrede dunosti - neizvravanje ili nesavesno, neblagovremeno, nemarno izvravanje poslova/naloga - nezakonit rad ili proputanje radnji za koje je ovlaen - zloupotreba prava iz radnog odnosa - povreda naela nepristrasnosti ili politike neutralnosti - odavanje slubene ili druge tajne - korupcija - osnivanje privrednog drutva ili dodatni rad - nazakonito raspolaganje sredstvima - nedolino ponaanje; alkohol, droga ... Disciplinske kazne - lake - kazna - do 20% od plate - tee - kazna - od 20-30% od plate (u trajanju do 6 meseci) - naposredno nii platni razred - zabrana napredovanja 4 godine - premetaj na nie radno mesto - prestanak radnog odnosa Disciplinski postupak Pokree rukovodilac pismenim zakljukom koji se dostavlja dravnom slubeniku. alba nije doputena. Postupak vodi rukovodilac ili osniva disciplinsku komisiju od 3 lana da umesto njega pokree i vodi postupak i odluuje o diciplinskoj odgovornosti. - odrava se usmena rasprava, na kojoj DS ima pravo da izloi odbranu (sam, pismeno ili preko zastupnika) - vodi se rauna o stepenu odgovornosti, teini posledica i subjektivnim i objektivnim okolnostima - komisija odreuje disciplinsku kaznu - moe da bude udaljenje sa posla, do okonanja postupka Zastarelost - za lake - 1 godina - za tee - 2 godine Disciplinska kazna izreena konanim reenjem - upisuje se u kadrovsku evidenciju - brie se iz kadrovske evidencije ako se ne ponovi (2 g. za laku, 4 za teu) Protiv DS na poloaju - postavila Vlada - disciplinski postupak vodi Visoki slubeniki savet - postavio dravni organ - telo odreeno njegovim aktima Odogovornost za tetu Dravni slubenik je odgovoran za tetu na radu koju namerno ili iz krajnje nepanje prouzrokuje dravnom organu.

Postojanje tete i visinu naknade odreuje rukovodilac. Oslobaa se odgovornosti ako je dobio nalog pretpostavljenog a saoptio mu je da moe da nastane teta. Za tete prema treim licima odgovora Republika Srbija. Za tetu prema dravnom slubeniku odgovora Republika Srbija. Prestanak radnog odnosa DS prestaje radni odnos: - protekom vremena na koji je zasnovan (odreeno) - sporazumom (zakljuuje rukovodilac i slubenik - pismeno) - otkazom - DS daje otkaz - (najmanje 15 dana pre dana kad hoe da napusti) - rukovodilac daje otkaz DS - odbije premetaj ili rasporeivanje - ne zadovolji na probnom radu - ne stupi na rad posle prestanka razloga za mirovanje - ne poloi dravni ili struni ispit - po sili zakona - kad navri radni vek - penzija (65 g. i 15 g staa) - osuen na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci - nerasporeen a ne bude premeten, posle 2 meseca - izostane sa posla neporavdano 3 dana - ne poloi dravni ispit prema planu i programu - na drugi nain odreen Zakonom o dravnim slubenicima ili posebnim zakonom Prava dravnih slubenika pri promeni ureenja dravnih organa - ako Pravilnik bude izmenjen i ukine se radno mesto, prekobrojni DS premetaju se na druga odgovarajua radna mesta a prednost imaju oni sa boljim ocenama. - ako nema istih ide na nie radno mesto - ako nema ni niih - postaje nerasporeen - ako ne prihvati - dobija otkaz - ako dravni organ bude ukinut a njegov delokrug preuzme drugi organ - drugi organ preuzima DS iz ukinutog organa - ako dravni organ bude ukinut a njegov delokrug ne preuzme drugi organ - DS postaju nerasporeeni Nerasporeeni DS - naknada plate (65%) - prestaje posao ako u roku od dva meseca ne bude premeten. Odluivanje o pravima i dunostima dravnih slubenika Odluivanje u prvom stepenu Odluuje rukovodilac Reenjem. Moe da ovlasti drugo lice (VSS, 5 god.) da umesto njega odluuje. albene komisije albena komisija odluuje o albama DS kojima se u upravnom postupku odluuje o njihovim pravima. - u roku od 30 dana - protiv odluke albene komisije moe da se pokrene upravni spor - samostalne su komisije - rade u veima od 3 lana Ureenje kadrovskog plana Kadrovski plan - prikaz broja DS prema mestima koji su potrebni u godina za koju se donosi - prikaz broja pripravnika iji se prijem planira - prikaz broj DS iji se prijem planira na odreeno vreme zbog poveanog obima posla Nacrt kadrovskog plana radi se uporedo sa pripremom budeta. Sluba za upravljanje kadrovima - za organe dravne uprave i slube Vlade - obrazuje Vlada - oglaava interne konkurse za slobodna izvrilaka mesta - oglaava interne i javne konkurse za popunu poloaja

- organizuje struno usavravanje - savetuje organ dravne uprave kako da upravljaju kadrovima - vodi centralnu kadrovsku evidenciju Centralna kadrovska evidencija - vodi je Sluba za upravljanje kadrovima - informatika baza podataka - dostupna je rukovodiocima i drugima koji odluuju o pravima i dunostima DS - svaki DS ima pravo na uvid u one podatke iz CKE koji se odnose na njega Evidencija internog trita - podaci o slobodnim radnim mestima Visoki slubeniki savet - 11 lanova, imenuje Vlada na 6 godina - donosi kodeks ponaanja DS - propisuje merila za izbor na radno mesto - odluuje kakve strune osposobljenosti i znanja su potrebni pri izboru kadrova - vodi disciplinski postupak protiv slubenika na poloaju Posebna pravila o nametenicima - radna mesta nametenika, uslovi za zaposlenje - odreuje se Pravilnikom - nametenik zasniva radni odnos Ugovorom o radu - ima pravo na platu, naknade i druga primanja - ako odbije premetaj/rasporeivanje - otkaz ugovora o radu - ako doe do promena pa ne moe biti rasporeen - otkaz Nadlenost upravne inspekcije Sprovoenje Zakona o dravnim slubenicima nadzire ministarstvo preko upravne inspekcije. Upravni inspektor nadzire: - usklaenost Pravilnika sa zakonom i drugim propisima - usklaenost popunjavanja radnih mesta sa Pravilnikom i kadrovskim planom - zakonitost sprovoenja internog i javnog konkursa - zakonitost rasporeivanja, premetaja i napredovanja DS - blagovremenost podataka koji se upisuju u CKE

Plate DS i N Zakonom o platama dravnih slubenika i nametenika - ureene su plate, naknade i druga primanja. Plata se sastoji od: - Osnovne plate - mnoi se koeficijnt sa osnovicom - osnovica je jedinstvena - koeficijenti su utvreni zakonom o platama - 13 platnih grupa DS, 6 N - u svakoj platnoj grupi za izvrilaka mesta postoji - 8 platnih razreda - dodatak na platu - minuli rad - rad nou - prekovremeni rad - rad za praznike - za pripravnost - za dodatno optereenje (za poslove koji nisu u opisu radnog mesta) DS na poloaju imaju samo - minuli rad RADNI ODNOSI U ORGANIMA LOKALNE SAMOUPRAVE Na radne odnose u organima lokalne samouprave jo uvek se primenjuje: Zakon o radnim odnosima u dravnim organima (1991') O pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih i postavljenih, odnosno izabranih lica u organu odluuje funkcioner koji rukovodi organom.

Prijem u radni odnos - uslovi: - dravljanin RS - punoletan - opta zdravstvena sposobnost - propisana struna sprema - nije osuivan na kaznu od najmanje 6 meseci - da ispunjava uslove predviene zakonom i aktom o sistematizaciji radnih mesta Prima se u radni odnos na osnovu: - akta o izboru, postavljenju na funkciju - konane odluke funkcionera o izboru izmeu prijavljenih kandidata - sporazuma o preuzimanju Radi prijema u radni odnos objavljuje se oglas. Pripravnici - isto Rasporeivanje, preuzimanje i upuivanje - isto Dunosti zaposlenih i postavljenih lica - slino Plate - zaposleni i izabrana/postavljena lica u skladu sa Zakonom o platama u dravnim organima i javnim slubama Odogovornost zaposlenih i postavljenih lica - slino Prestanak radnog odnosa - slino Izabrano lice po prestanku funkcije ima pravo na platu u trajanju od 6 meseci. Ostvarivanje i zatita prava zaposlenih i postavljenih lica - pismeno se obraaju funkcioneru koji rukovodi organom Nadlenost upravne inspekcije - slino ZAKON O RADU - OPTI PROPISI O RADU Radni odnos - odnos po osnovu rada koji se zasniva ugovorom o radu, koji zakljuuju zaposleni i poslodavac - dobrovoljan odnos zaposlenog i poslodavca - sadrinu radnog odnosa ine prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog i poslodavca Zaposleni - fiziko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca Poslodavac - domae / strano pravno lice ili fiziko lice koje zapoljava jedno ili vie lica Prava zaposlenih - individualna (pojedinana) - pravo na zaradu - bezbednost i zatitu ivota i zdravlja na radu - pravo na zdravstvenu zatitu - pravo na zatitu linog identiteta - prava u sluaju bolesti - ene - posebna prava - kolektivna prava - pravo na udruivanje - pravo na uee u pregovorima za kolektivne ugovore - pravo na mirno reavanje radnih sporova - pravo na konsultovanje, informisanje i izraavanje svojih stavova Obaveze zaposlenih - zaposleni je duan da: - savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi - potuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca - obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje bi mogle da utiu na obavljanje poslova - obavesti poslodavca o svakoj vrsti opasnosti za ivot i zdravlje i nastanak mat. tete Obaveze poslodavca - isplati zaradu za obavljeni rad - zaposlenom obezbedi uslove rada

- informie zaposlenog o uslovima rada i pravilima rada - da obezbedi obavljanje poslova predvienih ugovorom - zatrai miljenje sindikata u sluaju predvienim zakonom Zajednika obaveza za poslodavca i zaposlenog jeste obaveza da se pridravaju prava i obaveza utvrenih zakonom, optim aktom i ugovorom o radu. Zabrana diskriminacije Zabranjena je neposredn i posredna diskriminacija lica koje trae posao i zaposlenih po osnovu: pola, roenja, jezika, rase, boje koe, starosti, trudnoe, zdravstvenog stanja, nacionalne pripadnosti, veroispovesti, branog statusa, seksualnog opredeljenja, politikog uverenja, socijalnog porekla, lanstva u sindikatu, ili nekog drugog linog svojstva. Diskriminacija je zabranjena u odnosu na: - uslove zapoljavanja i izbor kandidata - uslove rada i prava iz radnog odnosa - obrazovanja, osposobljavanja i usavravanja - napredovanja na poslu - otkaz ugovora o radu Zabranjeno je i opte uznemiravanje i seksualno uznemiravanje. rtva diskriminacije ima pravo da pred nadlenim sudom pokrene postupak za naknadu tete. Zasnivanje radnog odnosa Uslovi - radni odnos se moe zasnovati sa licem koje ispunjava: - opti uslov - da ima najmanje 15 godina - posebni uslovi - utvruju se pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (struna sprema, strani jezik, znanje, vetine...) Struna sprema - neophodan uslov, odreen u pravilniku za sva radna mesta Znanje i sposobnosti - svojstva zaposlenog da uspeno obavlja odreene poslove nezavisno od strune spreme Radno iskustvo - vreme provedeno na radu na obavljanju odgovarajuih poslova Uslovi za lica mlaa od 18 godina - pismena saglasnost roditelja, usvojioca ili staratelja - rad ne sme da ugroava zdravlje, moral i obrazovanje - na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa da poslovi nisu tetni po zdravlje Invalidi - na nain utvren Zakonom o radu Uslovi za strance - ako ispunjava opte i posebne uslove (kao domai) - ako ima borovak u RS - dobio odobrenje za zasnivanje radnog odnosa Nain zasnivanja radnog odnosa - pregovaranje kandidata i poslodavca - zakljuenje ugovora o radu - neodreeno; - odreeno - pismeno se zakljuuje - elementi ugovora: podaci o poslodavcu, o zaposlenom, stepen SS, vrsta i opis posla, zarada, rok isplate, trajanje radnog vremena - stupanje zaposlenog na rad - prava teku danom stupanja na rad Radna knjiica - javna isprava, izdaje je optina, nalazi se kod poslodavca. Poslodavac je duan da je vrati, popunjenu, na dan prestanka radnog odnosa Posredovanje pri zapoljavanju - nacionalna sluba za zapoljavanje - povezivanje ponude i tranje - preliminarna selekcija lica - savetovanje i obuka nezaposlenih

Vrste radnog odnosa - na neodreeno vreme - na odreeno vreme - obavljanje poslova ije je vreme unapred odreeno (krae od 12 meseci) - radi zamene odsutnog zaposlenog - probni rad (najdue 6 meseci) - radni odnos za poslove sa poveanim rizikom (predhodno utvrena zdravstvena sposobnost) - radni odnos sa nepunim radnim vremenom - sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu - moe kod drugog poslodavca da radi ostatak - radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca - kod kue radi - radni odnos sa kunim pomonim osobljem - do 50% u naturi, min 50% u zaradi - pripravnici - (min 80% plate) Radno vreme - puno radno vreme - 40 /n, za mlae od 18 godina - 35 /n - moe i krae ali ne krae od 36 /n - nepuno radno vreme - krae od 40 (36) - skraeno radno vreme (na poslovima sa poveanim rizikom) - skrauje se do 10 /n - zaposleni ima sva prava kao da radi puno radno vreme - prekovremeni rad - due od punog radnog vremena - maksimalno 8 /n - maksimalno 4 /d - Raspored radnog vremena - traje 5 radnih dana - radne dane utvruje poslodavac - duan da obavesti zaposlenog o promeni - radni dan traje 8 asova - rad u smenama - Preraspodela radnog vremena - ako poslodavac zahteva ali da na nivou od 6 meseci ne bude due od punog radnog vremena - ne smatra se prekovremenim radom - Noni rad i rad u smenama - od 22 do 6 - rad nou (jedna radna nedelja) - osim uz njegovu pismenu saglasnost - rad u smenama - obaveza izmene smena Odmori i odsustva - Odmor u toku dnevnog rada - 30 minuta, ne moe na poetku i kraju - Dnevni odmor - izmeu dva dana, minimum 12 sati - Nedeljni odmor - 24 neprekidno - Godinji odmor - posle 6 meseci prvog rada - u dva dela: 1. deo 15 dana - drugi deo do 30. juna naredne godine - reenje o GO - 15 dana pre korienja - poslodavac moe da izmeni 5 dana pre - potvrda o korienju GO pri prestanku radnog odnosa - Plaeno odsustvo - 7 dana (brak, poroaj, bolest lana prodica) - 5 dana (smrt lana porodice) - 2 dana (davanje krvi) - Neplaeno odsustvo - odsustvo bez naknade zarade - miruju prava i obaveze iz radnog odnosa - Mirovanje radnog odnosa

- vojni rok - rad u inostranstvu (meunarodn saradnja, diplomatija...) - privremeno upuivanje kod drugog poslodavca - izbor na funkciju kod dravnog organa - izdravanje kazne zatvora, do 6 meseci Zatita zaposlenih Postoje opta (uivaju svi zaposleni) i posebna zatita zaposlenih (posebne kategorije) Opta zatita - ne moe prekovremeno ako zdravstveno nije sposoban - sa potvrdom lekara ne moe da radi poslove koji bi pogorali zdravstveno stanje - na poslovima sa poveanom opasnou samo ako ispunjava uslove za rad (zdravstveno stanje) Zatita omladine - mlai od 18 godina - ne moe teak posao - izloenost zraenju - lo uticaj na zdravstveno stanje - do 35 sati - na moe nou (osim kutura, umetnost, reklama) Zatita materinstva - za vreme trudnoe ne sme teke poslove, tetne po zdravlje - za prve 32 nedelje trudnoe ne moe prekovremeno i nou ako je tetno na osnovu nalaza - poslednjih 8 nedelja i bez nalaza - ne nou, ne prekovremeno Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta - ukupno 365 dana - najranije 45 dana pre proaja, a obavezno 28 dana pre - porodiljsko do navrenih 3 meseca od dana poroaja - posle je odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od otpoinjanja porodiljskog - moe otac umesto majke - za tree i naredno dete - 2 godine Posebna nega deteta ili druge osobe - jedan od roditelja odsustvo - ili 1/2 radnog vremena - do navrene 5. godine deteta - naknada zarade ili pola plata - pola naknada Neplaeno odsustvo dok dete ne navri tri godine - ostvaruje se bez naknade zarade - miruju prava i obaveze iz radnog odnosa Zatita invalida - poslodavac obavezan da mu obezbedi posao prema preostaloj sposobnosti - obezbedi drugi posao Zatita linih podataka - zaposleni ima pravo uvida u dokument koji sadre line podatke kod poslodavca - pravo da trai brisanje podataka koji nisu od znaaja - ispravljanje netanih podataka - podaci ne mogu da budu dostupni treem licu Obavetenje o privremenoj spreenosti za rad - u roku od 3 dana da obavesti poslodavca Zarada, naknada i druga primanja Zarada - zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu - zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca Zarada sadri poreze i doprinose koji se plaaju iz zarade. Nije zarada: naknada prevoza, sl. put, smetaj i hrana na terenu, otpremnina, jubilej, pokloni za decu Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od: - Osnovne zarade - odreena pravilnikom i sistematizacijom - Radni uinak - na osnovu kvaliteta i obima posla kao i odnosa zaposlenog prema obavezama - Uveane zarade - rad za praznik (110% od osnovice)

- rad nou i u smenama (najmanje 26%) - prekovremeni rad (najmanje 26%) - minuli rad (0.4 % po godini) - ako je vie uslova, najmanje zbir svih a moe i vie Zarada se isplauje jedanput meseno, najkasnije do kraja tekueg meseca za prethodni mesec. Zarada se isplauje samo u novcu ako zakonom nije drugaije odreeno. Minimalna zarada - utvruje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta ili Vlade Naknada zarade - prosek u zadnja 3 meseca - praznik - godinji odmor - plaeno odsustvo - vojna vebe - odazivanje na poziv dravnog organa - isplauje poslodavac naknadu - ima pravo poslodavac na refundiranje - naknada zarade - 65% zarade za vreme bolovanja - 100% zbog povrede na radu ili profesionane bolesti - do 60%, ne nia od minimalne - prekid rada bez krivice zaposlenog Obraun, evidencija i zatita zarade i naknade - poslodavac je duan da dostavi obraun prilikom isplate - moe da naplati potraivanje obustavom od zaposlenog - obustavom moe najvie do 1/3 zarade - po sudskom nalogu; alimentacija i sl. Naknada trokova - prevoz (visina karte za odlazak i dolazak) - slubeni put u zemlji i inostranstvu - terenski rad (smetaj i ishrana) - ishrana u toku rada - za regres za GO Druga primanja - otpremnina u penziju - najmanje 3 prosene zarade - naknada trokova pogrebnih usluga u sluaju smrti lana prodoice - naknada tete zbog povrede na radu ili prof. oboljenja - optim ugovorom moe i: jubilarna nagrada, solidarna pomo i dr. Potraivanja zaposlenih u steajnom postupku - ukoliko je bno zaposlen u trenutku (na dan) pokretanja steajnog postupka zaposleni ima pravo na isplatu neisplaenih potraivanja kod poslodavca Viak zaposlenih Poslodavac je duan da donese program reavanja vika zaposlenih ako utvrdi da e zbog promena (ekonomskih, tehnolokih, organizacionih) doi do prestanka potrebe za zaposlenim. Program sadri: - razloge prestanka - ukupan broj zaposlenih - za vikove: broj, srtrukturu (kvalifikacija, starost, sta...) - kriterijum za utvrivanje vika zaposlenih - mere za zapoljavanje: premetaj, prekvalifikacija, dokvalifikacija.. - sredstva za soc-eko mere - rok u kome e biti otkazan ugovor o radu Program mora da se dostavi reprezentativnom sindikatu, i NSZ radi miljenja. Program donosi UO ili direktor, odnosno preduzetnik. - ne mogu trudnice, porodilje, vojnici - poslodavac duan da isplati otpremninu - za prvih 10 god - za svaku godinu 1/3 prosene zarade - za ostale god 1/4 Naknada tete

Zaposleni je odgovoran za tetu koju je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepanjom prouzrokovao poslodavcu. Sam ili solidarno (ako je vie njih). Poslodavac odluuje o postojanju tet i visini naknade. Ako nema dogovora - odluuje sud. Ako zaposleni pretrpi tetu, poslodavac je duan da mu nadoknadi. Udaljenje sa rada Zaposleni moe privremeno biti udaljen sa rada: - pokrenut krivini postupak - krenje radne discipline (pripada naknada od 1/4, ako izdrava por.1/3) - udaljavanje najdue 3 meseca Izmena ugovora o radu Moe ponuditi poslodavac: - radi premetaja na drugi, odgovarajui posao - radi premetaja na drugo radno mesto - radi premetaja kod drugog poslodavca - radi primene mera reavanja vika zaposlenih Ponuda sadri: razloge, rok izjanjavanja zaposlenog - min. 8 dana, pravne posledice. Ako ne potpie smatra se odbijanje. Premetaj u drugo mesto rada - do 50km moe bez saglasnosti (uz reavanje prevoza) Upuivanje na rad kod drugog poslodavca - najdue na godinu dana Prestanak radnog odnosa Radni odnos prestaje: - istekom roka (odreeno) - 65 god. i 15 god. staa - sporazumom - pismeni sporazum (poslodavac - zaposleni) - ako je na inicijativu zaposlenog - nema pravo na naknadu za nezaposlenost - otkazom ugovora od strane poslodavca/zaposlenog - minimum 15 dana unapred - poslodavac daje otkaz - ne ostvaruje razultate - uini povredu radne obaveze - na potuje disciplinu - uini krivino delo - ne vrati se na rad posle mirovanja, neplaenog - odbije zkljuenje aneksa ugovora - postane viak - na zahtev roditelja kad je mlai od 18 god. - smru zaposlenog Nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca: - dolo do gubitka radne sposobnosti - odlukom suda, zabranjeno obavljanje odreenih poslova - kazna zatvora ili mera bezbednosti, od minimum 6 meseci - prestanak sa radom poslodavca Zatieni od otkaza: trudnoa, porodilja, nega deteta, predstavniku sindikata/lanu saveta zaposlenih za vreme funkcije i 1 god. posle ako nije povredio zakon. Otkazni rok - 1-3 meseca za zaposlene ako je razlog neostvarivanje rezultata rada ili nema znanja - moe da ode i pre roka ali mu se isplauje naknada Nezakonit prestanka radnog odnosa Ako sud donese takvu odluku i presudu, moe da vrati zaposlenog na posao. Poslodavac je duan da isplati naknadu tete u visini izgubljene zarade. Naknada se umanjuje za visine prihoda koje je imao po osnovu nezaposlenosti (ako je imao). Ako sud donese presudu a zaposleni ne eli da se vrati na posao poslodavac mora da isplati (do najvie 18) zarada koje bi zaposleni ostvario da je radio. Zatita prava zaposlenih O pravima, obavezama i odgovornosti iz radnog odnosa odluuje

- direktor ili zaposleni koga ovlasti - pravna lica - preduzetnik ili ovlaeni radnik - preduzetnici Reenje o pravima se dostavlja zaposlenom u pismenom obliku sa poukom o pravnom leku. Sporna pitanja reava arbitar iz reda strunjaka. Odluka arbitra je konana za obe strane. Rok zastarelosti za novana potraivanja - 3 godine. Rad van radnog odnosa Rad moe i kad nije u radnom odnosu: - privremeni i povremeni poslovi (setva...) - najvie 120 dana - sa nezaposlenim, zaposlenim koji radi nepuno vreme, penzionerom, omladinske zad. - ugovor o delu - pismeni ugovor radi obavljanja poslova van delatnosti poslodavca (umetnici...) - ugovor o zastupanju ili posredovanju - pismeni ugovor - ugovor o strunom osposobljavanju i usavravanju - sa nezaposlenim radi pripravnikog staa - sa licem koje eli da se usavri u struci - moe naknada ali ne mora - dopunski rad - sa drugim poslodavcem, najvie do 1/3 radnog vremena - samozapoljavanje - fiziko lice kao preduzetnik Sindikalno organizovanje Samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se dobrovoljno udruuju radi zastupanja, unapreenja i zatite radnih, ekonomskih, socijalnih i kolektivnih interesa. - pristupa se potpisivanjem pristupnice - moe biti obaveten od poslodavca o svim znaajnim pitanjima Reprezentativnost sindikata - nezavisan od poslodavca - ako se finansira od lanarine - ako ima potreban broj lanova - ako je upisan u registar - stie se svojstvo pravnog lica i mogunost kolektivnog pregovaranja, zakljuivanja kol. ugovora, reavanje kol. sporova - najmanje 15% zaposlenih da bude u njemu Reprezentativnost sindikata - utvruje poslodavac u prisustvu predstavnika sindikata - utvruje ministar za rad, na predlog Odbora za utvrivanje rep. sin. Nadlenost inspekcije rada Nadzor nad primenom zakona o radu, optih akata i ugovora o radu, kojima se ureuju prava i obaveze zaposlenih vri inspekcija rada. Inspektor je nadlean da Reenjem naloi poslodavcu da u roku otkloni utvrene povrede nekog akta. Ako je zaposleni poveo spor - reenjem e odloiti izvrenje do odluke suda. Ravnopravnost polova Zakon o ravnopravnosti polova. Jednaka dostupnost poslova i poloaja pripadnicima oba pola. - prilikom oglaavanja poslova - prilikom odabira kandidata - odsustvo zbog trudnoe ili roditeljstva ne sme biti smetnja za napredovanje, usavravanje - pravo na jednako plaanje za jednaki rad - zatita od seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja Zaposlenom koji pokrene postupak zbog uznemiravanja ne sme da bude razlog za otkaz Primena afirmativnih mera. (30% manjeg pola na listama, u sindikatu...) Socijalno osiguranje Obezbeuje se socijalna sigurnost po osnovu rad. Tri grane socijalnog osiguranja: - PIO - osiguranje za sluaj nezaposlenosti - zdravstveno osiguranje

PIO Obuhvata obavezno i dobrovoljno pio - Obavezno PIO (Zakon o PIO) - starost - penzija - inavaliditet - smrt - telesno oteenje - pravo na novanu naknadu Visini zavisi od duine ulaganja, Naelo solidarnosti. Lino pravo, ne moe se prenositi. Obavezno osigurana lica: - zaposleni - samostalna delatnost - poljoprivrednici Starosna penzija - m 65 - 60 i najmanje 15 godina staa - 40 god. staa - mukarci - 35 god. staa - ene - kad navri 45 godina staa Invalidska penzija - min 5 godina staa - postoji invaliditet - povreda na radu ili prof. bolest (koja se ne moe otkloniti leenjem) Porodina penzija - lanovi porodice umrlog osiguranika (min 5 g. staa) - umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije - ako ispunjavaju uslove (deca do 26 godine ako studiraju) Novana naknada za telesno oteenje - ako su doiveli povredu na radu ili prof. bolest Naknada pogrebnih trokova - u sluaju smrti Dobrovoljno PIO - ko ima para moe Osiguranje za sluaj nezaposlenosti Nezaposleno lice 15-65 god koje se vodi na evidenciji nezaposlenih i aktivno trai zaposlenje. Obavezno osiguranje za sluaj nezaposlenosti je deo sistema obaveznog osiguranja i time se obezbeuje: - novana naknada - zdravstveno osiguranje i PIO u skladu sa Zakonom - druga prava u skladu sa zakonom Pravo na novanu naknadu - najmanje da radi 12 meseci neprekidno ili 18 sa prekidima - u sluaju prestanka radnog odnosa po osnovu: - od strane poslodavca - prestanak na odreeno, privremeni i povremeni poslovi - prestanak funkcije - prenos osnivakih prava vlasnika - steaj - premetaj branog druga Novana naknada pripada nezaposlenom od prvog dana prestanka obaveznog osiguranja. - od 3 do 12 meseci u zavisnosti od godina staa - moe jednokratno u sluaju samozapoljavanja - 50% osnovice koju ini prosena plata u poslednjih 6 meseci - tee i pravo na PIO - uplauje NSZ - prestanak - ako se zaposli - ako se na javlja u NSZ Zdravstveno osiguranje - Zakon o zdravstvenom osiguranju Obezbeuje ga i sporovodi Republiki zavod za zdravstveno osiguranje. Lino pravo. Obezbeuje se pravo na: zdravstvenu zatitu i na novanu naknadu Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata: - osiguranje za sluaj bolesti i povrede van rada

- osiguranje za sluaj povrede na radu ili profesionalne bolesti Osigurana lica su osiguranici i lanovi porodice. Prava iz obaveznog osiguranja: - pravo na zdravstvenu zatitu - pravo na naknadu za vreme privremene spreenosti za rad - pravo na naknadu trokova prevoza u vezi korienjem zdravstvenih usluga Dobrovoljno zdravstveno osiguranje - ko ima para moe

KANCELARIJSKO POSLOVANJE Pojam kancelarijskog poslovanja Na osnovu steenih iskustva utvren je znatan broj zajednikih pravila zasnovanih na naelima. U uem smislu: - primanje i pregledanje pote, akata i predmeta, zavoenje, rasporeivanje i dostavljanje u rad akata/predmeta, administartivno-tehniko obraivanje predmeta, otpremanje pote, razvoenje akata/predmeta, arhiviranje i uvanje akata/predmeta, izluivanje bezvrednog registaraturskog materijala i predaju arhivske grae nadlenom arhivu. U irem smislu: - u uem smislu i - sve administrativne, tehnike i manipulativne poslove sa ciljem da se organima obezbedi ekspeditivnost, zakonitost, urednost i pravilno izvravanje osnovne funkcije (raspored radnih prostorija, organizacija prijema stranaka, upotreba telefona, biblioteka...) Zadatak kancelarijskog poslovanja: - da obezbedi pravilno kretanje i evidentiranje akata i druge slubene dokumentacije - da se obezbedi slubeni saobraaj sa drugim organima i institucijama Kancelarisjko poslovanje mora biti: - tano - uredno - jednostavno - pregledno - ekonomino

- ekspeditivno - racionalno Cilj dobra organizacija dravne uprave Znaaj kancelarijskog poslovanja - obezbeivanje uspenog, efikasnog i urednog poslovanja dravne uprave - bez njega dravni organi ne bi mogli da izvre svoje obaveze PROPISI KOJIMA JE REGULISANO Zakon o dravnoj upravi - definie pojam k.p. - odreeno je da se k.p. ureuje uredbom Vlade - sadri odredbu o oznaavanju organa dravne uprave Uredba o kancelarijskom poslovanju organa dravne uprave Po uredbi k.p. obuhvata: - primanje, pregledanje, rasporeivanje, evidentiranje, dostavljanje u rad i otpremanje pote, administrativno-tehniko obraivanje akata, arhiviranje i izluivanje bezvrednog materijala, predaju arhivske grae arhivu, praenje efikasnosti i aurnosti rada Uputstvo o kancelarijskom poslovanju - blie se utvruju pravila Uredba o kategorijama registraturskog materijala sa rokovima uvanja - utvruju se kategorije registraturskog materijala koji je nastao u radu organa i rokovi uvanja Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa - overavanje prepisa i potvrivanje njihove autentinosti Uputstvo o obliku i nainu voenja upisnika i nainu overavanja potpisa, rukopisa i prepisa Zakon o republikim administrativnim taksama - ureuju se republike takse

OSNOVNI POJMOVI U KANCELARIJSKOM POSLOVANJU 1. PODNESAK (obrazac) svaki: zahtev, predlog, prijava, molba, alba, prigovor i drugo saoptenje koji se graani/pravna lica obraaju organima dravne uprave 2. AKT - svaki pisani sastav kojim se pokree, dopunjuje, menja, prekida ili zavrava neka slubena radnja organa dravne uprave. 3. PRILOG - pisani sastav (dokument, tabela, grafikon, crte...) ili predmet koji se prilae uz akt radi dopune, objanjenja ili dokazivanja sadrine akta 4. PREDMET - je skup svih podnesaka, akata i priloga - odnose se na isto pitanje (jedinstvena celina) 5. DOSIJE - skup vie predmeta koji se odnose na istu materiju ili isto fiziko/pravno lice 6. FASCIKLA - skup vie predmeta ili dosijea koji se posle zavrenog postupka uvaju sreeni u istom omotu (kutiji i sl.) 7. ROKOVNIK - mesto u pisarnici gde se dre predmeti u kojima postupak nije okonan, a na njima se nita ne radi 8. REGISTRATURSKI MATERIJAL - predmeti, akti, elektronski, fotografski, fonografskii snimci, knjige i kartoteke o evidentiranju tih spisa, zapisa i dokumenata - primljeni i nastali u radu organa dravne uprave 9. ARHIVSKA GRAA - pisani, crtani, tampan i ostali materijal od posebnog znaaja za istoriju i kulturu i druge potrebe koji je nastao u radu organa dravne uprave, javnih preduzea.. u vrenju javnih ovlaenja, bez obzira na to kako je nastao. 10. PRIJEMNA KANCELARIJA - slubena prostorija (kancelarija): informisanje i pruanje strune pomoi strankama za sastavljanje podnesaka, neposredni prijem podnesaka, elementarno obavetavanje stranaka o stanju predmeta...

11. PISARNICA - slubena prostorija (kancelarija) u kojoj se obavlja: prijem podnesaka, prijem, otvaranje, pregledanje i rasporeivanje pote, evidentiranje predmeta. zdruivanje akata, dostavljanje akata unutranjim jedinicama, otpremanje pote, uvanje predmeta u rokovniku, razvoenje predmeta i njihovo arhiviranje uvanje. 12. ARHIVA - sastavni deo pisarnice sa istim ili slinim uslovima za rad, u kojoj se uvaju zavreni (arhivirani) predmeti, evidencije o predmetima, kao i ostali registraturski materijal, do predaje nadlenom arhivu ili do unitenja. 13. ARHIVSKI DEPO - posebna prostorija u koju se prebacuju, zajedno sa odgovarajuim karticama iz pasivne datoteke, reeni predmeti po isteku tekue kalendarske godine 14 PROPISI I DRUGI AKTI - nacrti, predlozi i usvojeni tekstovi Ustava, zakona, zakljuaka, pravilnika, naredbi, uputstva, planova, deklaracija, rezolucija, preporuka, tumaenja statuta, kao i predlozi za njihovo donoenje. 15 ANALITIKI MATERIJAL - analize, studije, elaborate i izvetaje koji sadre prikaz stanja i opte zakljuke o pitanjima iz delokruga dravne uprave 16 REENJE - oznaava reenja, zakljuke, dozvole, saglasnosti, miljenja i druge akte upravnih predmeta Predmeti: upravni i ostali UPRAVNI PREDMETI - predmeti u kojima se vodi upravni postupak i u kojem se reava o pravima, obavezama i pravnim interesima graana, pravnih lica i drugih stranaka. OSTALI PREDMETI - VANUPRAVNI - u kojim se ne vodi upravni postupak PRIMANJE, OTVARANJE I PREGLEDANJE POTE Primanje pote Pota se prima u prijemnoj kancelariji (deo pisarnice) u toku trajanja radnog vremena. - neposredno primanje podnesaka - u prijemnoj kancelariji ili odreenom delu pisarnice - ako akt/podnesak sadri nedostatke (nije potpisan, nije overen...) radnik upozorava stanku da ispravi, a ako stranka nee da ispravi, akt se prima a radnik sainjava slubenu zabeleku o upozorenju - ako organ nije nadlean - stranka se upozorava, ako insistira - slubena beleka - ako stranka usmeno saoptava podnesak - sainjava se odgovarajui zapisnik - obrasci i uputstva moraju biti vidno istaknuti kako bi se stranke snale Potvrda o prijemu - ovlaeni radnik pisarnice koji prima podnesak, u obavezi je da izda potvrdu o prijemu Za vanupravne podneske - potvrda - na otisku prijemnog tambilja - datum predaje - naziv organa u ijem je sastavu pisarnica - broj pod kojim je evidentiran akt - eventualni prilozi i vrednost takse Za podneske po kojim se raava u upravnom postupku - potvrda - o prijemu podneska - datum predaje - zakonski rok u kome je organ nadlean za reavanje duan da donese odluku - pravno sredstvo koje stranka moe upotrebiti ako joj nije u propisanom roku dostavljena odluka po zahtevu - organ kome se predaje navedeno pravno sredstvo i visina takse - organ kojem se izjavljuje pravno sredstvo - potpisuje slubeno lice koje je primilo i overava peatom organa Rokovi reavanja u upravnom postupku odreeni su Zakonom o optem upravnom postupku. - primanje pote od drugog organa dravne uprave - preko dostavljaa (kurira) - stavlja se datum i potpis ovlaenog lica u dostavnoj knjizi, na dostavnici, povratnici ili kopiji akta iji se original prima - ako radnik nije ovlaen da otvara kovertu - upisuje datum i vreme (as, minut) prijema akta

- primanje pote preko PTT - Pota normativnim aktima ureuje podizanje pote iz potanskog pregratka (faha) - ne sme se podii oteena poiljka - zahtevati od radnika pote da se komisijski utvrdi stanje i sadrina poiljke Otvaranje i pregledanje obine i preporuene pote Potu primljenu u zatvorenim kovertama otvara ovlaeni radnik pisarnice (ili deurni radnik ako postoji sluba deurstva za hitnu potu, odnosno posle radnog vremena). Ako nema ovlaenja deurni radnik ne otvara potu koja je:dravna, vojna ili slubena tajna. - pogreno adresirano (na drugi organ) - ne otvara se, prosleuje se adresatu ili vraa poti - vrednosne poiljke - otvara ovlaeni radnik ili radnik odgovoran za mat-fin poslovanje - pota u vezi sa licitacijama, konkursima - ne otvara se, stavlja se na kovertu datum i vreme (as i minut), otvara ih komisija - pota na odreeno lice - ne otvara se, uruuje se licu preko knjige primljene pote na linost - ako je u poti slubeni akt, primalac je duan da odmah (do 24 asa) vrati akt pisarnici radi evidentiranja - zavoenja - uz primljeni akt obavezno se prilae i koverat (zbog rokova, podataka sa koverte i sl.) - ako je u jednom kovertu vie akata - koverat se prilae uz jedan akt - na ostalim aktima se upisuje broj pod kojim je akt sa priloenom kovertom - ako je koverat oteen i postoji sumnja da je otvaran - sainjava se komisijski zapisnik u kome se konstatuje obim i vrsta oteenja. Prilae se i zapisnik sainjen u poti. - ostali nedostaci - kratka zabeleka uz otisak prijemnog tambilja ("nepotpisano", "bez priloga"...) - ako je u koverti pogreno adresiran akt - upisuje se zabeleka "pogreno dostavljen", datira se i stavlja peat, a pisarnica ga na najpogodniji nain ekspeduje - ako je uz akt novac ili neka vrednost - na aktu se stavlja zabeleka (primljen iznos, vrsta novanica...) novac se uplauje na odgovarajui raun prihoda - ek, menice se deponuju u odeljenju finansija - ako je uz akt dostavnica - na nju se stavlja: datum, potpis, peat i odmah se vraa poiljaocu - TAJNE - ne otvara radnik - dostavlja rukovodiocu ili licu ovlaenom da otvara - TAKSIRANJE - radnik koji prima duan je da vodi rauna koji akti i radnje podleu taksiranju ili postoji osnov za oslobaanje od taksi - ako je nepropisno taksirano-postupiti po propisima o taksama Prijemni tambilj Ima ga pisarnica svakog organa dravne uprave Obli, veliina i rubrike koje treba da sadri utvreni su Uputstvom o kancelarijskom poslovanju organa dravne uprave. - stavlja se na svaki primljeni akt koji e biti upisan u osnovnu evidenciju - u gornji desni ugao, na prazno mesto prve strane, na poleini (gornji levi ugao), na list iste hartije i priloiti uz akt - Primljeno - datum Organ - oznaka organa Org jed - oznaka unutr. org. jed - Broj - klas. broj Prilog - broj priloga Vrednost - iznos taks. marki Rasporeivanje pote i klasifikacija predmeta po materiji - ovlaeni radnik pisarnice otvara, pregleda i rasporeuje potu - razvrstavanje predmeta (akata) vri se: - po vrsti (upravni ili obini) - po sadrini koja se obrauje - po organima dravne uprave i org.jedinicama Predmeti se klasifikuju po materiji - 10 glavnih grupa (od 0 do 9) - 0 - organizacija i rad dr.organa - 1 - radni odnosi - 2 - lina stanja graana, dravna i javna bezbednost - 3 - privreda - 4 - finansije - 5 - zdravlje i socijalna politika - 6 - prosveta, nauka, kultura

- 7 - sudstvo, tuilatvo, pravobranilatvo - 8 - vojni predmeti - 9 - ne spadaju u grupu od 0-8 U okviru navedene podele, dalje se vri ralanjivanje glavnih grupa po decimalnom sistemu na grupe (dve cifre) i podgrupe (tri cifre). Nalazi se u Uputstvu o kancelarijskom poslovanju org. dr. upr. Razvrstani predmeti obeleavaju se oznakama organa dravne uprave (rimski brojevi ) i njihovim organizacionim jedinicama (arapski od 01 di 99) Oznake se utvruju reenjem funkcionera za narednu godinu. Vrste evidencija o predmetima Propisane su osnovne i pomone evidencije - za svaki organ vodi se osnovna evidencija Osnovna evidnecija se vodi po sistemu: - kartoteka - skraeni delovodnik - putem AOP-a - sadre:- klasifikacioni znak (iz jedinstvene klasifikacije akta po materiji) - podatke o poiljaocu i primaocu - podatak iz kog se vidi gde je predmet/akt u toku obrade - kod upravnih predmeta sadri i: - rok reavanja (da li je reen u roku ili nije) - ishod reavanja (usvojen, odbije, odbaen) - uloena pravna sredstva (odbaena/odbijena/usvojena alba, poniteno reenje...) - da li je reenje izvrno Pomone evidencije: - popis akata - akti/predmeti iste vrste koje organ prima i po kojim se vodi isti postupak - masovniji prijem predmeta iste vrste - dosijea - kada se zdruivanjem vie predmeta olakava reavanje nekog pitanja

Kartoteka predmeta - osnovna evidencija Kartorteka se sastoji od tri vrste kartona: - pregradni karton - razdvaja kartice razliitih klasifikacionih znakova - ispisuju se klas. znaci - po materiji - za svaki klasifikacioni znak - poseban pregradni karton - brojani karton - odreivanje rednih brojeva pod kojima su na karticama evidentirani predmeti u jednoj kalendarskoj godini (na jednoj strani od 1 do 100, na poleini od 101 do 200 i tako redom 201-300/301-400....) - za svaki klasifikacioni znak - poseban brojani karton - kartica - slue za voenje evidencije: 1 - vanupravni predmeti - bele boje 2 - prvostepeni upravni na zahtev stranke - bela sa crvenim rubom 3 - prvostepeni upravni po slu. dunosti - bela sa utim rubom 4 - drugostepeni upravni po albi - bela sa plavim rubom 5 - drugostepeni upravni po slu. du. - bela sa ljubiastim rubom 6 - upravni po vanrednom pravnom leku - bela sa isprekidano-crvenim rubom 7 - upravni po van.pra. leku kod drugostepenog org. - bela sa isprekidano-plavim rubom Redosled reanja pregradnih i brojanih kartona i kartica: - pregradni karton, brojani karton pa kartica - istobojne kartice reaju se jedna do druge

U okviru istog klasifikacionog znaka: - vanupravni po rednom broju - po azbunom redu (po zahtevu sranke) - prvostepeni upravni po rednom broju - prvostepeni upravni po slubenoj dunosti - upotreba vanrednog pravnog leka - drugostepeni po albi - drugostepeni po slu. dunosti - upotreba vanrednog pravnog leka - drugostepeni Vertikalne kolone kartice kolona 1) mesto gde se predmet nalazi a) 01 - unutr. org. jed b) "R" - predmet je u roku v) "Izv" - predmet reen izvorno g) "a/a" - predmet u arhivi d) "2 god", "10 god", "trajno" - rok uvanja arhiviranog predmeta 2) datum - kada je predmet predat 3) blie opisuje podatke iz prev dve kolone Skraeni delovodnik - osnovna evidencija Funkcioner organa reenjem utvruje da e se u narednoj godini osnovna evidencija voditi putem skraenog delovodnka. - vodi se na jedinstvenom obrascu formata A-4 - akti se evidentiraju po hronolokom redu prijema - pored osnovnog broja (po hron. redu) akt dobija i klasifikacioni znak (jedin. klasif. po materiji) Skraeni delovodnik - zakljuuje se 31.12. slubenom zabelekom ispod poslednjeg broja (koji pokazuje koliko je predmeta evidentirano u godini) - overava se peatom i potpisuje

AOP - automatska obrada podataka - osnovna evidencija Evidentiranje predmeata vri se putem terminala (raunara). Unose se podaci o stranci, vrsti i sadrini predmeta. Redni broj se po klasifikacionim znacima automatski dodeljuje. Evidentiranje-obeleavanje predmeta vri se po vrsti: - "O" - "beli predmet" - vanupravni predmeti - "C" - "crven predmet" - prvostepeni upravni po zahtevu stranke - "" - "uti predmet" - prvostepeni upravni po slub. du. - "P" - "plavi predmet" - drugostepeni upravni, organ po albi, zahtevu, predlogu - "LJ" - "ljubiasti predmet" - drugostepeni upravni, po slub. du. - "I" - "isprekidan crveni predmet" - upravni po upotr. vanred. prav. sr.- kod prvostepenog org. - "C" - "isprekidan crveni predmet" - upravni po upotr. vanred. prav. sr.- kod drugostep. org. Posle evidnetiranja automatski se tampa prva strana omota spisa i potvrda o prijemu podneska. Svi podaci se redovno auriraju to omoguava analitiku i periodine izvetaje. Na kraju godine tampa se analitiki izvetaj o svim nereenim predmetima a svi podaci se prenose u datoteku kao poetno stanje za reavanje predmeta u narednoj godini. Predmeti se vode pod novim brojem uz zadravanje veze sa brojem iz ranijih godina. Popis akata - pomona evidencija Popis akata je pomona evidencija i sastavni je deo kartoteke, odnosno skraenog delovodnika. Vodi se u obliku tabaka ili knjige i evidentiraju se akta iste vrste ili ona koja se masovno primaju a na isti nain se vodi postupak. Za sve vrste ovih akata rezerviu se kartice na poetku godine (prve redne brojeve u delovodniku) - na kartici se upie "Popis akata" kratka sadrina (za ta se odnosi)

- ako se ne vodi na pisarnici, zakljuuje se do 05.01. i dostavlja pisarnici sa zavrenim predmetima Moe da se vodi i putem AOP-a ali se mora odtampati i dostaviti pisarnici radi razvoenja u osnovnoj evidenciji (kartoteka ili skraeni delovodnik) Evidencija po dosijeima - pomona evidencija Ako je neophodno zbog specifinosti odreenih vrsta akata, vodi se evidencija po dosijeima. U dosije se ulau akta kojima je predmet zavren i druga znaajna dokumetacija. Za svaku vrstu dosijea - sastavlja se poseban spisak (r. broj, naziv, lino ime, primedba). Na dosije (kutija, omot) - upisuje se redni broj iz matine evidencije (spiska ustrojenih dosijea). Po tim brojevima reaju se u ormarima, policama i sl. Kada se izdaje - na revers - revers se dri na mestu dosijea, a u matinoj evidencioji stavi se zabeleka u ribrici "primedba". Kada lice o kome se vodi dosije umre ili izgubi svojstvo i prestane potreba za voenjem dosijea, dosije se iz aktivnih dosijea premesti meu pasivne, uz zabeleku u rubrici "primedba". Ako se u dosijeu nalaze upravna akta - moraju biti u posebnom, po boji odgovarajuem omotu spisa. Evidentiranje akata koji su odreeni kao dravna, vojna ili slubena tajna Za svaku vrstu tajne ustrojava se poseban skraeni delovodnik. Svaka godina posebno se zakljuuje odgovarajuom zabelekom, - u prijemnom tambilju, ispod broja predmeta upisuje se: "Dravna tajna", "Vojna tajna", "Slubena tajna" - slubena tajna moe biti (stepen poverljivosti): - "Strogo poverljivo", "Poverljivo", "Interno" - i ovo se unosi u tambilj - ako neki evidentiran predmet u toku rada postane tajna - ponovo e se evidentirati uz povezivanje - auriranje zavrenih "tajnih" predmeta, vri se po rednim brojevima skraenog delovodnika

brojeva

Postupak sa nereenim predmetima istekom godine - prezavoenje predmeta Svi nereeni upravni predmeti istekom godine dostavljaju se pisarnici radi evidentiranja u narednoj godini prezavoenje Obraiva - duan da za ove predmete dostavi obrazloenje pretpostavljenom o razlozima nereavanja Zdruivanje akata Pre dostavljanja akata u rad organu, radnik je duan da proveri da li primljeni akt pripada predmetu koji je ve zaveden u osnovnu evidenciju. Ako jeste - pisarnica vri zdruivanje novopriljenog akta sa predmetom. Ako je predmet u radu kod organa, pored prijemnog tambilja stavlja se i datum koji pokazuje od se predmet tamo nalazi. Novoprimljeni akt se zavodi pod istim brojem pod kojim je zaveden i predmet kome se akt zdruuje. Akt se dostavlja u rad organu putem interne dostavne knjige. Ako je predmet arhiviran, arhiviran predmet se uzme iz arhive i zdruuje se sa aktom kojim se ponovo pokree, odnosno, nastavlja postupak. Arhivirana kartica se vraa iz pasivne u aktivnu kartoteku. Omot spisa Svaki akt kojim poinje novi predmet ili dosije, treba po evidentiranju u osnovnoj evidenciji uloiti u poseban omot spisa. Gornji levi ugao omota - tambilj (oznaka organa, unutr. org. jed., klasifikacioni znak, broj, godina) - ispod - naziv podnosica, kratak opis - upravni predmeti, na omotu imaju odgovarajue brojeve - bele boje omot sa obojenim rubom - vanupravni predmeti - BELE boje omot Akti istog predmeta ulae se u omot spisa po datumima prijema - noviji su na vrhu. Spise sa starim omotom stavljaju se u novi sa odgovorajuom bojom, svaki put kada je organu predmet vraen na ponovni postupak zato to je akt poniten, ili povodom vanrednog pravnog sredstva. Dostavljanje akata u rad Akti i predmeti dostavljaju se u rad preko interne dostavne kljige. - prvo se stave u omot spisa ako su prvi (otvaraju predmet)

- ako je ve predmet u radu, dostavljaju se bez omota spisa, takve akte ulae u omot radnik koji radi na predmetu - na poetki godine se odredi za koje se org. jed. vode interne dostavne knjige - dostavljanje rauna, vodi se preko knjige rauna - dostavljanje pote na linost - preko knjige primljene pote na linost - slubeni listovi, asopisi... - preko kartona za dostavu listova i asopisa Rokovnik Predmeti u kojim nije zavren postupak dre se u rokovniku pisarnice kad se po njima nita ne radi. Funkcioner organa gde je pisarnica odreuje koliko dana radnik moe da dri predmet u kome postupak nije okonan, odnosno posle koliko dana ga moe predati u rokovnik pisarnice. - predmet se u rokovniku dri do dana koji je na omotu spisa oznaio radnik koji ga obrauje (npr. Rok 25.05.) - ako predmetu u rokovniku, pre isteka roka, stigne novi akt, on se zdruuje i predmet se odmah dostavlja radniku, bez obzira na rok. - ako se oekuje vie akata da stigne u predmet, moe se uz dogovor (pisarnica-organ), saekati da stignu svi akti pa tek onda dostaviti radniku na rad, ali ne posle isteka roka - tad se daje na rad sa onim ta je stiglo kad istekne rok. - ako je obaveza da stoji u rokovniku dok ne stignu svi odgovori/akti, odna se to stavlja kao zabeleka na unutranjoj strani omota spisa u rubrici "uputstvo pisarnici". - ako rok pada na neradan dan, dostavlja se u rad jedan dan ranije Rokovnik se sastoji od fascikla (pregrada i sl.) u koje se stavljaju predmeti: - prema datumu roka iz tekueg meseca, - sloeni po klasifikacionim znacima - i brojevima iz osnovne evidencije predmeta Razvoenje akata Razvoenje akata i predmeta u osnovnoj evidenciji (kartoteka ili skraeni delovodnik) vri se u skladu sa uputstvom obraivaa predmeta. Razvode se na sledei nain: - "a/a" - sa oznakom roka uvanja predmeta, ako je predmet potpuno zavren i treba ga staviti u arhivu (npr.. "a/a - trajno") - "R" - znai rok i datum do kad se oekuje da se po traenju postupi ili kad treba predmet ponovo uzeti u rad. (npr. R - 15.08.2011. godine) - ako se akt ustupa unutranjoj org. jedinici istog dana - treba JE oznaiti - ako se vri razvoenje akta koji je izvorno reen treba staviti "Izv" datum, naziv i sedite organa kome je predmet otpremljen - ako se razvode upravni predmeti (prvostepeni, drugostepeni i po pravnom leku) na njihovim karticama, pored poslednje kolone sa desne strane zaokruuju odgovarajui brojevi. U brojanom kartonu predmeti se razvode zaokruivanjem odgovarajueg broja crvenom bojom ili se stavlja kosa crta preko broja. Posle zvrenog razvoenja predmeti koje treba otpremiti ili arhivirati predaju se radniku pisarnice. Otpremanje pote - ekspedovanje Otpremanje pote obavlja se: - preko potanske slube - preko dostavljaa (kurira) Vri se u pisarnici, po pravilu, sve preuzeto do 12 asova otprema se istog dana. Predmeti i akti koji se istog dana alju na istu adresu stavljaju se u isti koverat. Ako je jedan od predmeta preporuen - stavljaju se i drugi uz njega. Ako se na istu adresu otprema vie akata ili neki drugi materijal koji ne moe da stane u koverat, treba ih upakovati i ortpremiti po standardima pote. Koverat u kom se otpremaju akti: - gornji levi ugao - naziv i bliu adresu poiljaoca - oznaku svih akata koji se nalaze u koverti - adresa primaoca ispisuje se itko / na tampau Akti u upravnom postupku i akti oznaeni kao tajna (vojna/slubena : poverljivo/interno):

- obavezno se otpremaju preporueno - u zatvorenim kovertama - preko dostavne knjige za mesto ako je preko kurira. Pota koja je "dravna tajna" i "slubena tajna - strogo poverljivo" - otprema se putem specijalnih kurira Koverti sa tajnama se "peate"- vosak, ig... Sva pota koja ide preko PTT razvrstava se: - obine poiljke - preporuene poiljke - tim redom se upisuju u knjigu ekspedovane pote Arhiviranje Zavreni predmeti (arhivirani) uvaju se u arhivi u odgovarajuim registraturskim jedinicama (fascikla, kutija, registrator), smeteni u odgovarajue police ili ormare u podesnim prostorijama. Na registraturskim jedinicama upisuje se: - naziv organa - godina nastanka - klasifikaciona oznaka - broj predmeta - r. br. pod kojim je registraturska jedinica upisana u arhivsku knjigu - oznaka o roku uvanja predmeta Akti koji su "tajne" uvaju se izdvojeno u elinim kasama. Sav registraturski materijal, zajedno sa osnovnim evidencijama upisuje se u arhivsku knjigu po godinama i klasifikacionim znacima. Arhivska knjiga vodi se kao: - opti inventarski pregled celokupnog arhivskog materijala iz ranijih godina Zavreni predmeti uvaju se u arhivi prema rednom broju iz arhivske knjige. Vri se tekue odabiranje i izluivanje bezvrednog registraturskog materijala. Ne smeju se staviti u arhivu predmeti u kojima nije obraen omot spisa (razveden i oznaen) a kod upravnih predmeta - ako nema odgovarajue odluke kojom se upravni postupak okonava i dokaz o dostavljanju odgovarajueg upravnog akta stranci. Reeni predmeti - odlau se u arhivu pisarnice (najdue do isteka tekue godine) - kartice ovih predmeta u pasivnu kartoteku predmeta. Na kraju godine predmeti i odgovarajue kartice idu u arhivski depo. Pre arhiviranja treba proveriti da li se unutra nalaze neki dokumenti koji treba da se vrate stranci. Predmeti se iz arhive izdaju samo uz revers. Najvie do 60 dana. U arhivsku knjigu se upisuje registraturski materijal iz predhodne godine do 30. aprila. Prepis se alje nadlenom arhivu. Izluivanje bezvrednog metrijala vri se svake godine uz znanje nadlenog arhiva, komisijski i vodi se zapisnik ija se kopija dostavlja nadlenom arhivu. Podrune jedinice uvaju reg. mat. 10 godina a posle se odabrana graa dostavlja njihovom seditu. Arhivska knjiga Kolone arhivske knjige: - redni broj - nastavljaju se kontinuirano iz godine u godinu - datum upisa - dan, mesec, godina upisa reg. materijala - godina nastanka - godina u kojem je materijal nastao (poetn godina ako je trajalo due) - sadraj - kratka sadrina i klasifikacioni znak - koliina - ukupan broj reg. jedinica istovrsnog materijala - prostorija i polica - podatak gde se nalazi - rok uvanja - do kad se uva - primedba - broj reenja o primopredaji grae arhivu Slubeni akt - slubena prepiska Obavezno sadri: - zaglavlje - gornji levi ugao, ispod grba RS

- naziv drave - naziv i sedite organa - klasifikacioni znak, broj akta - prema osnovnoj evidenciji - datum akta - naziv i sedite primaoca - pun naziv primaoca / ime i prezime - sedite primaoca / adresa - kratka sadrina - levo, ispod adrese primaoca - predmet: io mi ga ura - tekst akta - jasan, saet i itak - prilog - potpis - peat - dostavna naredba - kome se sve dostavlja Obnavljanje predmeta - rekonstrukcija Postupak se pokree kad: - izgube se spisi - otete se da su neupotrebljivi - unite se Postupak se pokree na: - zahtev zainteresovane stranke - zainteresovanog organa - po slubenoj dunosti Reenje o obnovi predmeta donosi funkcioner koji rukovodi organom uprave. Vri se na osnovu: prepisa, fotokopija, nestalih ili unitenih spisa koji se pribavljaju od imaoca. Peati i tambilji Zakon o dravnom peatu RS - ureuje se upotreba peata RS - u 3 primerka a moe i za otisak Dravni peat RS stavlja se na: - odluke NS o proglaenju Ustava - akte o izboru funkcionera koja NS bira na osnovu Ustava - akte koje potpisuje predsednik RS - ukaze o proglaenju zakona - ukaze o postavljenju/opozivu ambasadora - akte o dodeli odlikovanja - meunarodne ugovore koje potpie predsednik Vlade - akte Vlade o postavljenju konzularnih predstavnika Zakon o peatu dravnih i drugih organa Ureuje se namena/sadrina/izgled i upotreba peata kod dravnih organa i imaoca javnih ovl. Peat dravnih organa slui za potvrivanje autentinosti javne isprave i drugih akata kojim dravni organ odluuje ili opti sa drugim organima, pravnim licima ili graanima. Broj primeraka peata odreuje rukovodilac organa. Svaki primerak peata obeleava se rednim brojem. Peat se uva i rukuje se sa njim u slubenim prostorijama organa. Rukovodilac odluuje kome e poveriti peat na uvanje i upotrebu. Pre nabavke peata - treba da se pribavi saglasnost ministarstva za poslove uprave. O komisijskom unitavanju peata (istroen i sl.) obavetava se ministar. Ako peat nestane, oglaava se nevaeim u Slubenom glasniku RS. Peat izrauje ovlaeni privredni subjekt - peatoreznica. Ovlaenje peatoreznicama izdaje ministarstvo unutranjih poslova. Peatoreznica moe izraditi peat samo ako je nadleni organ dao saglasnost na sadrinu i izgled peata. Otiske peata, podatke o broju primeraka i datumu poetka upotrebe, organ dostavlja ministarstvu.

ig je peat utisnut u metalu. tambilj je izraen od gume i sadri krai tekst koji se otiskivanjem prenosi na slubene spise. Dravni organi vode evidenciju o peatima, tambiljima i igovima na propisanom orbascu. Raspored radnih prostorija Na zgradama u kojima su smeteni organi dravne uprave istuu se: - naziv organa - grb - zastava RS Na odgovarajuem mestu unutar zgrade istie se raspored prostorija organa. Na ulazu u slubenu prostoriju istiu se: lina imena, funkcija ili radno mesto lica koje tu radi. Primanje stranaka Organi dravne uprave duni su da na primeren nain, pre svega u prostorijama u kojim rade, obavetavaju stranke o njihovim pravima.... Prijem stranaka - u odreeno vreme u okviru radnog vremena Stranke mogu da primaju samo oni radnici koji su na to ovlaeni od strane funkcionera organa. Stranke se primaju po unapred utvrenom redu. Ako u organ dolazi svakodnevno puno stranaka, moe se organizovati sluba za davanje obavetenja u prijemnoj kancelariji, blizo ulaza u zgradu. Davanje obavetenja medijima, odobrava funkcioner. Upotreba telefona Organi dravne uprave duni su da pruaju informacije preko telefona i drugih sredstava veza. Razgovor telefonom - kad je to u interesu breg i uspenijeg obavljanja posla. Ako ima teinu slubene prepiske, stavlja se slubena zabeleka na samom predmetu. Nadzor nad primenom propisa o kancelarijskom poslovanju Vri upravna inspekcija. Upravni inspektor - Pravni fakultet, dravni struni ispit, 5 godina iskustva Overavanje potpisa, rukopisa i prepisa - potvrivanje njihove autentinosti - ne potvruje se istinitost sadrine isprave - nadleni sud i optinska uprava - u slubenim prostorijama (izuzetno izvan, npr.: izborne radnje, venanje...) - overavanje se uvodi u upisnik za overavanje - za dokaz istinitosti potpisa podnosilac isprave pred slubenim lice svojeruno potpisuje ispravu - pre overe slubeno lice utvruje identitet putem zvanine legitimacije - prepis koji se overava mora se poklapati sa originalom - isprave za inostranstvo overavaju se u sudu Administrativne takse za spise i radnje u upravnim stvarima plaaju se takse po odredbama: - Zakona o republikim administrativnim taksama - u iznosima propisanim tarifom koja je deo zakona Taksena obaveza nastaje za podneske - u trenutku kada se predaju - u trenutk nastanka obaveze. Plaa se u taksenim markama ili u gotovom novcu. U reenju ili drugoj ispravi, oznaava se da je taksa plaena, iznos takse i tarifni broj.