PUT DO DOBRE MATICE Vreme trine ekonomije i konkurencije je neminovnost sa kojom se svaki dan sve vie i vie suoavamo

u svim oblastima privreivanja, pa naravno i u pelarstvu. Nadanja da ce nas pelare drava zatititi i omoguiti nam da svoje proizvode prodajemo po naim cenama mogu i dalje biti prisutna samo kod nedovoljno upuenih ili onih nostalginih koji se ne mogu pomiriti da je vreme dobre zarade u pelarstvu prolost, ali se od prolosti teko moe iveti. Bez produktivnijeg pelarenja u novim trinim uslovima ne mogu se ostvarivati prihodi koji ce omoguiti proirenje proizvodnih kapaciteta i ispunjavanje zakonskih propisa koji zajedno ine osnovnu pretpostavku uspenog poslovanja. Celokupna svetska proizvodnja raznih dobara zasniva se na usko specijalizovanim delatnostima povezanih u jedan neraskidiv proizvodni sistem. Takav pristup pretpostavlja nove odnose i u pelarskoj budunosti na naim prostorima. To znai da e se pojedine pelarske kue baviti preteno proizvodnjom meda, druge proizvodnjom polena, mlea i drugih pelinjih proizvoda, a selekcijom i reprodukcijom pelinjih matica oni koji su kvalifikovani za obavljanje tog posla. Ta neminovna uzajamnost i meuzavisnost ce biti pretpostavka uspenosti poslovanja celog lanca pelarske proizvodnje. U ovako racionalno ureenim odnosima svi e se baviti svojim usko specijalizova-nim delatnostima i samim tim ostvariti bolji kvalitet i veu rentabilnost svoje proizvodnje. Nauno-pelarske ustanove koje se bave selekcijom i reprodukcijom pelinjih matica u celom ovom procesu racionalizacije i unapredenja pelarske proizvodnje, imaju veoma veliki, ako ne i kljuni znaaj ali i obavezu da preko naeg asopisa Pelar redovno izvetavaju pelare o svim naunim dostignuima, rezultatima selekcije i svim drugim podacima koji su relevantni za izbor i nabavku selekcionisanih matica. Gledano sa pozicije pelara kao korisnika usluga veoma je znaajno da zna neke osnovne podatke o osobinama i ponaanjima pela dobijenih iz tih selekcionih programa. Vano je poznavati osobine pela koje se tiu brzine prolenog razvoja, ostvarene medne produktivnosti, njihove sklonosti ka rojenju, grabei, otpornosti ili tolerantnosti na pojedine bolesti, agresivnosti, mirnoi na sau, higijensko sanitarnim osobinama i sl. Posebno je vano da pelari znaju ta se dobija a ta gubi nabavkom selekcionisanih matica odgajenih

od lokalnih sojeva pela ili nabavkom selekcionisanih matica iz drugih geografski udaljenijih selekcionih centara. Veoma je znaajno da se zna i postojanost osobina i ponaanja pela dobijenih selekcijom i kada i pod kakvim uslovima dolazi do razgradnje tog genetskog materijala. Da ovim i drugim podacima vezanim za matice treba posvetiti posebnu panju, pored sopstvenih saznanja, uverio sam se i itajuci najnovije izdanje knjige Pelarstvo autora prof. dr Jovana Kulinevia, gde u jednom delu knjige nedvosmisleno kae: Uspeh ili neuspeh pelinjeg drutva za vreme proizvodne sezone u najveoj meri zavisi od matice. Ta meuzavisnost je toliko uska da svi ostali faktori, ma koliko bili optimalni, nee mnogo pomoi ako je matica loa. Ako se ovoj konstataciji ne moe nita ni dodati ni oduzeti a sigurno ne moe, preostaje nam jedino da iznaemo to pouzdaniji nain da u konici imamo uvek dobru maticu. Prva stanica na putu do dobre matice je sigurno roditeljska matica od koje ce se odgajati mlade matice. Na osnovu steenih predznanja, pre nego to sam postao kooperant Apicentra, usudivao sam se da za sopstvene potrebe odgajanja matica, sam vrim izbor roditeljske matice. Moram da priznam da sam tada najee bio nezadovoljan, a ponekad i veoma razoaran. Dosta vremena mi je trebalo da shvatim da se do dobrog genetskog materijala moe doi jedino dugogodinjim radom na programima odabiranja, selekcije i oplemenjivanja tog materijala. Nesporno je dakle da se roditeljske matice, kao i kod drugih ivotinja odabiraju prema svojoj sposobnosti da prenose vidljive, merljive ali i nemerljive osobine na svoje potomke. Da bi se ovaj posao uspeno obavljao na njemu moraju raditi struna lica jer je nauka o nasleivanju veoma kompleksna oblast i svaka njena improvizacija moe biti tetna i za sopstveni pelinjak ali i za iru pelarsku okolinu. Rukovodei se ovim saznanjima, nastojau da kao pelar praktiar, kome je glavna delatnost reprodukcija selekcionisanih matica u kooperaciji sa Apicentrom Beograd , iznesem neke tehnoloke normative koji se odnose na ovu oblast a koja je primerena mojem nivou znanja iz pelarstva i tehnolokoj disciplini propisanoj od strane odgovornih lica Apicentra. Reprodukcija selekcionisanih matica

Odgajanje velikog broja matica danas je u Apicentru iskljuivo zasnovano na Dulitovoj metodi. Ona obuhvata vie faza: pripremu za odgajanje matinjaka; dobijanje odgovarajucih larvi; presaivanje; zapoinjanje i dogradnja matinjaka; dodavanje matinjaka u oplodnjake i sparivanje mladih matica. Veina aktivnosti koje proistiu iz ove metode odgajanja matica su veoma esto ve opisivane u pelarskoj literaturi ali i u asopisu Pelar te ih ne elim ponavljati ali u panju usmeriti na nekoliko tehnolokih radnji koje imaju veliki znaaj za kvalitet odgajenih mladih selekcionisanih matica. Dobijanje dobrih larvi za presaivanje od roditeljske matice dobijene od Apicentra a koja je obeleena ploicom sa brojem, ne moe se zamisliti bez fizickog ograniavanja njene nosivosti. To se najbolje postie upotrebom konice u koju je ugraen izolator napravljen od maticnih reetki. Sadraj koji se nalazi u izolatoru kao i sadraj ostalog prostora konice mora biti pod stalnim nadzorom pelara-odgajivaa matica. Ova konica moe se nazvati, a ona to faktiki i jeste, kolevka buduih mladih matica. Bioloka snaga zajednice u ovoj konici treba da bude od 25-30 hiljada pela sa 5-6 okvira, veim delom, zatvorenog legla koji su razmeteni sa obe strane izolatora u gornjem plodinom nastavku, dok se u donjem nastavku nalaze okviri sa medom i polenom i 3-4 prazna tamnija okvira koji ce se kasnije koristiti za zaleganje matice u izolatoru. U periodu kad nam larve za presaivanje nisu potrebne izolator ce biti otvoren ali dva dana pre nego to ce se u izolator staviti okvir za zaleganje u izolatoru e se staviti maticamajka i tri okvira najveim delom popunjena medom i polenom, a potom ce se izolator zatvoriti. Zbog nedostatka praznih elija, dok ih pele mestimino ne pripreme, nosivost matice majke e se smanjiti za preko 70%. Posle dva dana iz izolatora se vadi jedan okvir sa medom i umesto njega dodaje prazan tamniji okvir u ije ce elije matica nositi maksimalno krupna jaja jer je u prethodnom dvodnevnom periodu njena nosivost bila bitno umanjena. Sve

vreme vodi se rauna da u konici imamo relativno malu povrinu otvorenog legla u odnosu na zatvoreno leglo. To se postie tako to se okvir sa preostalim larvama ne vraa u konicu sa izolatorom nego u pomone zajednice a iz njih uzima okvir sa zrelim leglom i stavlja u konicu sa izolatorom. Na ovaj nain se odrava bioloka snaga pelinje zajednice u izolator-konici i dobija viak mladih pela u odnosu na potrebu negovanja otvorenog legla. Ukoliko nema unosa iz prirode ova zajednica se mora prihranjivati uz obavezno dodavanje polenske pogae koja veoma stimulativno deluje na luenje mlea kod mladih pela. U takvom ambijentu prilikom izvodenja larvi u elijama dodatog okvira imamo veestruko veu koliinu izluenog mlea nego to je sluaj u radilakom leglu drugih konica. Prema tome, kada se tie ishrane larvi u prvih 12 sati od izleganja, moe se pouzdano smatrati da je njihova ishrana bila maksimalno obilna a kvalitet mlea adekvatan kvalitetu mlea kojim se hrane i matine larve u toj starosnoj dobi. Presaivanje larvi

Da bi larve za presaivanje boravile to krae vreme izvan njihove prirodne sredine potrebno je da izvrilac ovog posla bude dobro uveban kako bi ovaj posao to bre obavljao. Ta uvebanost se postie duom praksom na presadivanju larvi za proizvodnju mlea, jer u ovom sluaju starost larvi i podloga na koju se larve presauju ne mora biti strogo ispotovana a nije toliko znaajno koliko ce se mlea dobiti, koliko je znaajno rutinsko ovladavanje samom tehnikom presaivanja. Podloga za larve koje se presauju u cilju proizvodnje mlea moe da bude i razblaen mle ali i razblaen med. Stavljanjem je-dne kapi ovog rastvora u poetak matinjaka postie se lake skidanje larve sa igle kojom

se presauje, ali ce pele u odgajivakom drutvu tu podlogu u vrlo kratkom vremenu odstraniti i larva ce u jednom trenutku ostati bez hrane sve dok u novoj sredini ne dobije nove obroke mlea adekvatne njenoj starosnoj dobi. Meutim, kod odgajanja matinjaka iz kojih ce se izvesti mlade matice, ova pojava se nepovoljno odraava na taj period razvoja larve i moe se izbeci samo ako se dvanaestoasovna larva prenese zajedno sa najveim delom mlea iz njene elije na suvu poliranu osnovu vetakog poetka matinjaka. Samo ovakvim postupkom emo obezbediti da larva sve vreme pliva na mleu jer pele u odgajivakom drutvu ovaj mle ne odstranjuju samo ga na odgovarajui nain urede, to se moe sasvim jasno videti 2-3 sata nakon obavljenog presaivanja. Iz ovog saznanja sasvim jasno proizilazi zakljuak da odredena starost larve zahteva i adekvatnu starost mlea. Primenom ovakvog postupka presaivanja, larva ni jednog trenutka ne ostaje bez svojih obilnih obroka hrane pa samim tim je i prijem presaenih larvi mnogo uspeniji a i krajnji kvalitet matica bolji. Za ovakav postupak presaivanja potrebno je obilje mlea u elijama okvira iz kojih se presaivanje vri a to se postie na ve opisan postupak rada sa izolator-konicom. Najjednostavniji i ujedno najuspeniji nain presaivanja larvi sa svojim mleom postie se upotrebom tzv. kineske igle. Starost larvi za presaivanje veoma je znaajna za kvalitet budue matice. Zato je vano da starost larvi bude 12 do maksimalnih 18 sati? Do ove starosne dobi i larve pela radilica kao i matine larve hrane se mleom istog kvaliteta, da bi posle ove dobi larve pela radilica dobijale hranu drugog kvaliteta dok matine larve i dalje dobijaju ist mle i to u mnogostruko veem broju obroka u odnosu na larve pela radilica. Zbog toga je veoma vano da se u tom periodu larva nade i u znatno veoj eliji nego radilika ali i u poloaju u kakvom se u prirodnim uslovima nalaze zapoceti matinjaci. Ovo je posebno znaajno i zbog toga to ve u tom razvojnom stadijumu larve poinje formiranje nekih njenih organa a pre svega jajnika to direktno utie na broj jajnih cevica budue matice. Odgajivaka drutva Pelinja drutva u kojima se zapoinju, odgajaju i zavravaju matinjaci, sastoje se od dva standardna LR tela s tim to se izmeu tela nalazi uokvirena matina reetka sa letom. Matica lee

ispod reetke, odakle se svakih sedam dana podie mlado nepoklopljeno u gornje telo konice. Podizanje okvira sa mladim leglom u gornje telo uz istovremeno sputanje okvira sa zatvorenim i izlazeim leglom u donje telo vri se 5-7 sati pre presaivanja larvi. Ovom prilikom u sredinjem delu gornjeg tela ostavlja se prazan prostor irine jednog okvira u koji se postavlja okvir sa poecima matinjaka da ih pele ispoliraju. Tih 5-7 sati je sasvim dovoljno da pele ispoliraju votane poetke matinjaka a da pri tom ne dode do smanjenja njihovih dimenzija. Ovih 5-7 sati je optimalno vreme kada se postie najbolji prijem presaenih larvi. Ako se radi o plastinim poecima matinjaka, za njihovo poliranje je potrebno mnogo vie vremena da bi opet prijem i startna poseenost pelama i presaenim larvama bila znatno slabija nego kod votanih. U jednom turnusu na letve okvira postavlja se od 20 do 24 pocetka maticnjaka. Bioloka snaga odgajivackih drutava treba da iznosi oko 40 hiljada pela svih starosnih struktura. Ove pelinje zajednice se odabiraju prethodnim testiranjem u proizvodnji mlea. Ovo iz razloga to pele iz pojedninih zajednica razliito lue mlec kao to razlicito sakupljaju med i polen, te se moe desiti da pojedina, izuzetno jaka drutva slabo povlace matinjake a i da su larve u tim matinjacima veoma slabo hranjene. Pored bioloke snage ova pelinja drutva, u gornjem telu konice, moraju biti snabdevena obiljem meda i polena. Sem toga, na ovom telu treba da postoji i hranilica preko koje ce se, u nedostatku dovoljnog unosa iz prirode, drutva prehranjivati sa eernomednim sirupom. Optimalni dnevni unos hrane u konicu bilo iz prirode ili iz hranilice iznosi oko 1 kg. Takode, potrebno je da za sve vreme odgajanja matinjaka, u gornjem telu bude prisutna polensko-medna pogaa spravljena sa oko 300 grama polena na jedan kilogram pogae. Ova drutva se moraju stalno odravati u bioloki jakom stanju. Pored stalne prihrane, moraju se redovno kontrolisati na prisustvo rojevih matinjaka, na jainu i zdravstveno stanje.

Postupak sa zrelim matinjacima Matinjaci se mogu smatrati zrelim i upotrebljivim tek posle deset dana od dana presaivanja. Tada je matica u matinjaku potpuno formirana i oivela stim to joj pigmentacija nije dovrena. Ovako zreli matinjaci se uzimaju iz odgajivakih drutava i dodaju u ve formirane oplodnjake. Oplodnjaci treba da imaju najmanje 3-4 hiljade pela kako bi mogli obezbediti optimalni toplotni reim ( t34,5 o C ) u prostoru dodatog matinjaka. Zreli matinjaci se mogu staviti i u inkubator u kojem je obezeen isti toplotni reim kao i u pelinjoj zajednici, ali se pri tome postavlja pitanje koliko inkubator obezbeuje i druge uslove za pravilno i prirodno izleganje mlade matice. Na osnovu sopstvenog saznanja i uvida u postupak izleganja izneu sledee zapaanje: Pre nego to e se odluiti da izae iz matinjaka, matica prvo obree okrugli otvor na maticnjaku i kroz njega isprui svoju rilicu ekajuci da joj pele negovateljice, koje se nalaze oko matinjaka, daju hranu. Kada dobije svoje obroke ona se esto ponovo povlai u auru matinjaka gde boravi jo nekoliko sati. Posle tog vremena matica izlazi iz matinjaka, potpuno sazrela, sa ovrslim hitinama i potpuno dobijenom pigmentacijom. Ako pak matinjak stavimo, da se matica izlee u inkubatoru, ona e isto napraviti okrugli otvor na matinjaku i proturiti svoju rilicu ali poto nema pela da je nahrane ona ce u potrazi za hranom izai pre vremena i pri tom ce biti blede boje i slabije pokretljivosti to sigurno moe imati uticaja na njenu vitalnost i kvalitet.

Sparivanje mladih selekcionisanih matica Poznato je da se mlade matice u prirodnim uslovima sparuju se sa 10, 15 pa ak po nekima i do 40 trutova. Sparivanje mladih selekcionisanih matica je svakako poeljno da se obavi sa to veim brojem trutova koji poticu od takode selekcionisanih matica ali koje nisu u rodbinskom srodstvu sa maticom-majkom mladih matica. Da bi se ovaj cilj postigao, na pelinjacima kooperanata Apicentra, odgajanje velikog broja trutova vri se u konicama u kojima su umatiene selekcionisane matice koje su odgajene od matica majki u prethodne dve godine. To su prakticno matice koje se nalaze u svim konicama stacionarnih pelinjaka odgajivaa matica smetenih na irem prostoru matinog pelinjaka. Selekcionisana matica-majka od koje ce se te godine reprodukovati mlade matice odabira se iz selekcione linije Apicentra ali koja nije u rodbinskom srodstvu sa linijama prethodne dve generacije selekcionisanih matica. Pelinje zajednice u kojima se vri odgajanje trutova moraju, u nedostatku pae, biti obilno prihranjivane da bi trutovi imali bioloku snagu i vitalnost za ispunjavanje svoje funkcije. Medutim, bez obzira na

posebno izraenu brigu za odgajanje trutova sa eljenim osobinama, ne moe se tvrditi da su se u oplodnji mladih selekcionisanih matica uestvovali samo trutovi odgajeni na sopstvenim i okolnim pelinjacima jer u naim prirodnim uslovima praktine ne postoje izolovana podruja gde sparivanje matica moe biti potpuno kontrolisano. Nesporno je da se na tim kongregacionim mestima, odnosno sparilatima spontano nalaze i eljeni, ali i trutovi sa drugih udaljenijih pelinjaka. U jednoj takvoj konkurenciji samo bioloki najjai i najvitalniji trutovi uspeju da oplode mladu maticu. Pri ovakvom postupku sparivanja mladih selekcionisanih matica sa najvitalnijim trutovima poznatog porekla ali i sa najvitalnijim trutovima koji potiu sa lokalnog prostora u preniku od 10 km, imaemo matice u ijim e se zajednicama u visokom procentu ouvati eljene osobine pela uz istovremeno poboljanje imuniteta, vitalnosti i bioloke snage svih lanova te pelinje zajednice. Istovremeno ovakav postupak oplodnje omoguava opstanak varijabilnosti, primarnoj za postizanje boljih osobina pela u daljem procesu selekcije. Postupci sa mladim maticama Mlade matice se sparuju u periodu od 5 do 10 dana od izleganja, zavisno od njihove vitalnosti i vremenskih prilika. Ako se u tom periodu ne oplodi pouzdano se moe smatrati da ce ostati neoplodena ili ako se kasnije i oplodi da ce biti slabijeg kvaliteta. Dva dana posle sparivanja mlada matica poinje da nosi ali se bar pet dana posle pronoenja nesme hvatati i transportovati. Ukoliko se mlade matice odmah nakon pronoenja hvataju, obeleavaju i stavljaju u kaveze esto doivljavaju jake stresove zbog kojih mogu uginuti ili se paralizovati, a ako se to i ne desi, kasnije kada se dodaju u jae pelinje zajednice, nee dugo ili uopte nee poeti da nose. Veoma esto ovakve matice i kada ponu da nose idu u proces tihe zamene. Logino je dakle zakljuiti da je najbolje mladu maticu u oplodnjaku ili nukleusu ne uznemiravati dok ne snese bar 2-3 hiljade jaja i dok minimum polovina snesenih jaja ne pree u fazu larvi. Mlada sparena matica mora biti pravilno pokupljena iz oplodnjaka, to znai da je uhvacena iskljuivo za krila, neno prihvaena izmeu dva prsta druge ruke za grudni deo i pritom

odgovarajuom bojom obeleena. Na lednom delu matice treba da ostane ofarbani ig prenika od 1,5 do 2 mm. Pri obeleavanju ne smeju se farbom zamazati ostali delovi tela matice a posebno glave i abdomena.