AKTUELNO

REFORMA SISTEMA JAVNIH NABAVKI U ZDRAVSTVU Novi Zakon o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS br. 124/12), koji je stupio na snagu 1. aprila 2013. godine, doneo je niz novina i poboljanja, kako u pogledu planiranja, tako i u pogledu realizacije javnih nabavki u zdravstvu. Re je o sledeim unapreenjima: Modernizacija i optimizacija procesa javnih nabavki: Uvoenje centralizovanih javnih nabavki Uvoenje mogunosti upotrebe informacionih tehnologija u sprovoenju javnih nabavki (elektronske licitacije i dinamike javne nabavke) Uvoenje novih postupaka i metoda javnih nabavki (konkurentski postupak, okvirni sporazum i dinamike nabavke) Uvoenje novih mehanizama za spreavanje korupcije i sukoba interesa u javnim nabavkama: Pojaana nadzorna uloga civilnog drutva u formi graanskog nadzornika Dunost prijavljivanja korupcije i povrede konkurencije Zabrana radnog angaovanja i udela u vlasnitvu kod dobavljaa Spreavanje sukoba interesa

Javne nabavke u zdravstvu

Autor: Igor Lazarevi, Aventin Partners Upravljanje nabavkama u zdravstvu predstavlja jedan od najvanijih elemenata upravljanja zdravstvenim sistemom. Efikasno upravljanje nabavkama u zdravstvu, pored toga to smanjuje ukupne trokove, utie i na razvoj konkurencije i podizanje kvaliteta zdravstvene zatite. Primena novih propisa u upravljanju javnim nabavkama u zdravstvu otvara mogunosti znaajnih unapreenja i deluje podsticajno za sprovoenje daljih reformi zdravstvenog sistema.
U FAZI PLANIRANJA
NABAVKA MIMO PROCEDURE JAVNE NABAVKE NABAVKA NEPOTREBNIH ROBA I USLUGA NEREALNA PROCENA VREDNOSTI POTREBNIH ROBA I USLUGA USITNJAVANJE NABAVKE U CILJU PRIMENE POSTUPKA JAVNE NABAVKE MALE VREDNOSTI CENTRALIZOVANA NABAVKA ROBA I USLUGA, BEZ KONSULTACIJA SA ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA ESTA I NEOPRAVDANA PRIMENA IZUZETAKA U NABAVCI ESTA I NEOPRAVDANA PRIMENA PREGOVARAKOG POSTUPKA ESTA I NEOPRAVDANA PRIMENA HITNIH NABAVKI VRENJE PRITISAKA I DAVANJE MITA DONOSIOCA ODLUKA NEPRIMENJIVANJE ANTIKORUPCIJSKOG PRAVILA

MALVERZACIJE I ZLOUPOTREBE U JAVNIM NABAVKAMA U ZDRAVSTVU

U FAZI SPROVOENJA POSTUPKA U FAZI REALIZACIJE UGOVORA
NAKNADNI ANEKSI UGOVORA NAKNADNO UVEANJE CENA ISPORUKA ROBA I USLUGA NIEG KVALITETA OD UGOVORENOG NAKNADNE NABAVKE U KOJIMA SE ZAOBILAZE JAVNI POSTUPCI NEREGULARNOSTI U VEZI SA DOSTAVLJANJEM IZVETAJA UPRAVI ZA JAVNE NABAVKE IZBEGAVANJE PRIMENE SANKCIJA ZA NEPOTOVANJE UGOVORNIH OBAVEZA VRENJE PRITISAKA I DAVANJE MITA DONOSIOCA ODLUKA

SUKOB INTERESA PRILIKOM IZBORA PONUAA NEJASNA SADRINA KONKURSNE DOKUMENTACIJE DISKRIMINATORSKI USLOVI ZA UEE PONUAA DISKRIMINATORSKE TEHNIKE SPECIFIKACIJE DISKRIMINATORSKI KRITERIJUMI ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJE PONUDE NEREGULARNOSTI U VEZI SA OGLAAVANJEM NEREGULARNOSTI U TOKU OTVARANJA I OCENE PONUDA NEIZVRENJE ODLUKA KOMISIJE ZA ZATITU PRAVA PONUAA UDRUIVANJE PONUDAA U KARTELE VRENJE PRITISAKA I DAVANJE MITA DONOSIOCA ODLUKA

28 | BB-Informator | 216

AKTUELNO

PREDNOSTI I NEDOSTACI CENTRALIZOVANE I DECENTRALIZOVANE NABAVKE LEKOVA

CENTRALIZOVANE NABAVKE
UTEDE NA NIVOU ZDRAVSTVENOG SISTEMA UTEDE NA NIVOU ZDRAVSTVENIH USTANOVA BOLJA KONTROLA KVALITETNIJE PLANIRANJE VEA EFIKASNOST U NABAVCI BOLJI USLOVI LEENJA

DECENTRALIZOVANE NABAVKE
VEA FLEKSIBILNOST EFIKASNIJA PROCEDURA BRE REAGOVANJE BLAGOVREMENO SNABDEVANJE MANJE NESTAICA EFIKASNA NABAVKA SPECIFINIH ROBA I USLUGA VEE MOGUNOSTI ZA MALE PONUAE BOLJA KONTROLA REALIZACIJE UGOVORNIH OBAVEZA VEI STEPEN SAMOSTALNOSTI ZDRAVSTVENIH USTANOVA

MOGUNOSTI ULAGANJA U NOVE METODE LEENJA VEA TRANSPARENTNOST POSTUPKA SUZBIJANJE KORUPCIJE VII NIVO KONKURENCIJE MOGUNOST OBJEDINJAVANJA PONUDA MALIH PONUAA MANJE ANGAOVANJE ZDRAVSTVENIH USTANOVA MANJA ODGOVORNOST ZDRAVSTVENIH ZDRAVSTVENIH USTANOVA KANJENJE U SNABDEVANJU NEDOVOLJNA SNABDEVENOST POVREMENE NESTAICE SPORIJA PROCEDURA

VEI TROKOVI ZA ZDRAVSTVENI SISTEM (VIE PROSENA CENE) VEI TROKOVI ZA ZDRAVSTVENE USTANOVE (VEE ANGAOVANJE U JAVNIM NABAVKAMA) NEDOSTATAK STRUNOG KADRA ZA UPRAVLJANJE JAVNIM NABAVKAMA MOGUNOSTI ZLOUPOTREBA I MALVERZACIJA MOGUNOSTI RAZVOJA SISTEMSKE KORUPCIJE NEDOVOLJNA TRANSPARENTNOST OTEANO PLANIRANJE I KONTROLA NA NIVOU ZDRAVSTVENOG SISTEMA SMANJENE MOGUNOSTI ULAGANJA U NOVE METODE LEENJA

stvaraju se uslovi za unapreenje efikasnosti javnih nabavki, kao i za ostvarivanje znaajnih uteda, to po osnovu unapreenja procesa, to po osnovu suzbijanja moguih zloupotreba i malverzacija. Meutim, novi propisi u odreenoj meri utiu i na promenu ponaanja svih uesnika u sistemu zdravstvene zatite, stvaraju nedoumice oko njihvoe primene i uvode nove procedure koje mogu da utiu na snabdevenost trita lekovima i drugim medicinskim proizvodima. Osnovne dileme oko primene novih propisa odnose se na: (a) obavezu sprovoenja javnih nabavki u apotekarskim ustanovama za lekove koji se izdaju na recept i (b) obavezu sprovoenja centralizovanih javnih nabavki u zdravstvu.

NEDOSTACI

PREDNOSTI

SPORIJE REAGOVANJE RIZIK OD NABAVKE LEKOVA LOIJEG KVALITETA PROBLEMI U NABAVCI SPECIFINIH ROBA I USLUGA PROBLEMI U REALIZACIJI UGOVORNIH OBAVEZA POTENCIJALNA DISKRIMINACIJA MALIH PONUAA

Vee nadlenosti institucija sistema: Vee nadlenosti Uprave za javne nabavke (mogunost pokretanja prekrajnih postupaka, pootravanje kriterijuma za hitne i pregovarake postupke, pootravanje kontrole planiranja i realizacije javnih nabavki itd.) Vee nadlenosti Komisije za zatitu prava u postupcima javnih nabavki (jaa koordinaciona uloga, jaa savetodavna uloga itd.) Otrija primena propisa: Uvoenje obaveze sprovoenja javnih nabavki u apotekama i apotekarskim ustanovama za lekove koji se izdaju na recept

Jai sistem kontrole planiranja i izvetavanja (obaveza dostavljanja planova i izvetaja, planiranje centralizovanih javnih nabavki itd.) Uvoenje novih ogranienja u samostalnom tumaenju propisa (ogranienja za potpisivanje aneksa ugovora, preciznije definisanje hitnih i poverljivih nabavki, zabrana usitnjavanja nabavki itd.) Imajui u vidu injenicu da vrednost javnih nabavki predstavlja i 10-15% drutvenog bruto proizvoda, tj. 30-50% ukupnih rashoda u budetu, pa samim tim i rashoda zdravstvenog sistema, od sutinskog znaaja je uvoenje mehanizama koji e spreiti malverzacije i zloupotrebe u sistemu javnih nabavki. Stupanjem na snagu novih propisa,

JAVNE NABAVKE LEKOVA U APOTEKARSKIM USTANOVAMA Apotekarske ustanove predstavljaju najvanijeg posrednika koji ima obavezu distribucije kako lekova koji se izdaju na recept, tako i lekova koji se nalaze na pozitivnim listama RFZO. Kako bi ovu funkciju obavljale, apotekarske ustanove moraju obezbediti snabdevenost trita, kako u pogledu rokova, tako i u pogledu asortimana. Stupanjem na snagu novog Zakona o javnim nabavkama, otvorilo se pitanje da li apotekarske ustanove treba da budu izuzete od primene ovog zakona, imajui u vidu specifinosti njihovog poslovanja. Prema miljenju Uprave za javne nabavke od 22.04.2013. godine, apotekarske ustanove su u obavezi da primenjuju Zakon o javnim nabavkama, to po osnovu toga to je njihov osniva Republika, odnosno lokalna vlast, to po osnovu nabavke lekova sa pozitivnih lista1. Pored toga, i ostale apoteke van Plana mree su u obavezi da primenjuju Zakon o javnim nabavkama, i to za nabav-

1 Taka 1: Apotekarske ustanove iji je osniva Republika, odnosno lokalna vlast, kao naruioci, imaju obavezu primene Zakona o javnim nabavkama. Taka 2: Na nabavke lekova koji se izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, od strane apotekarskih ustanova iji je osniva Republika, odnosno lokalna vlast, primenjuje se Zakon o javnim nabavkama. 2 Taka 3: Na nabavke lekova koji se izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, od strane apoteka koje nisu u Planu mree, primenjuje se Zakon o javnim nabavkama, pod uslovom da se nabavka finansira od strane RFZO u iznosu koji prelazi 50%.

216 | BB-Informator | 29

AKTUELNO

ke lekova koji su na pozitivnim listama, ukoliko ti lekovi uestvuju sa vie od 50% u ukupnoj nabavci lekova2. Drugim reima, javne nabavke su obavezne za sve lekove koji se nalaze na pozitivnim listama RFZO. Osnovni problem kod primene Zakona o javnim nabavkama u apotekarskim ustanovama svodi se na usklaivanje dinamike promena na pozitivnim listama RFZO sa dinamikom javnih nabavki lekova. Naime, neusklaenost postoji u rokovima. Promene pozitivnih lista RFZO se dogaaju vie puta godinje, a svaka promena stupa na snagu 8 dana od dana objavljivanja, kada lekari praktino mogu da ponu sa propisivanjem tih lekova. S druge strane, zbog obaveze primene javnih nabavki, nabavka ovih lekova moe da traje i vie nedelja. Ovo je realan problem koji moe da prouzrokuje nestaicu lekova sa pozitivnih lista u apotekarskim ustanovama u periodu dok se ne zavri proces javne nabavke. U tom periodu, privatne apoteke mogu slobodno da vre nabavku ovih lekova, pod uslovom da ta nabavka ne prelazi 50% ukupne nabavke. Pored toga, privatne apoteke mogu da nabavljaju i paralele, a i ne moraju da favorizuju domae proizvoae, to sve ukupno ini njihov asortiman raznovrsnijim. To moe da stavi apotekarske ustanove u nepovoljniji poloaj. Ovaj problem se moe reiti na jedan od tri naina: 1. Izuzeem od primene zakona, tj. omoguavanjem apotekarskim ustanovama da budu izuzete od primene Zakona o javnim nabavkama za lekove sa pozitivnih lista, to je manje verovatno 2. Izuzeem od primene otvorenog i restriktivnog postupka, tj. omoguavanjem primene onog postupka javne nabavke koji e ubrzati proceduru nabavke lekova sa pozitivnih lista (npr. postupak sa pogaanjem ili javna nabavka male vrednosti) ili 3. Punom primenom zakona uz bolje planiranje i komunikaciju, tj. boljim planiranjem i intenzivnijom komu-

nikacijom apotekarskih ustanova sa RFZO i Ministarstvom zdravlja, kako bi se nabavke lekova sa pozitivnih lista to efikasnije sprovodile CENTRALIZOVANA NABAVKA LEKOVA 3Druga znaajna novina u pogledu javnih nabavki u zdravstvu se odnosi na uvoenje sistema centralizovanih nabavki, ija je primena planirana za poetak 2014. godine. Oekuje se da e primena centralizovanih javnih nabavki u zdravstvu doneti dve velike koristi:
ISKUSTVA RAZVIJENIH ZEMALJA
SPROVOENJE CENTRALIZOVANIH JAVNIH NABAVKI U ZDRAVSTVU JE PRAKSA KOJU SU RAZVIJENE ZEMLJE PRIMENILE PRE VIE OD 10 GODINA. ISKUSTVO POKAZUJE DA POZITIVNI EFEKTI U SVAKOM SLUAJU NADMAUJU NEGATIVNE. ISKUSTVA RAZVIJENIH ZEMALJA U PRIMENI CENTRALIZOVANIH NABAVKI GOVORE SLEDEE: OSTVARIVANJE UTEDA PO RAZNIM OSNOVAMA: NIE NABAVNE CENE (BOLJI USLOVI NABAVKE), SUZBIJANJE ZLOUPOTREBA I ODSUSTVO TRANSAKCIONIH TROKOVA (MANJI BROJ POSTUPAKA) UPOTREBA SAVREMENE TEHNOLOGIJE MOE DA POVEA EFIKASNOST CENTRALIZOVANIH NABAVKI U ZDRAVSTVU SUVIE NAPREDNA TEHNOLOGIJA U ODNOSU NA POSTOJEI NIVO RAZVOJA INSTITUCIJA, STVARA PROBLEME MALA I SREDNJA PREDUZEA NISU BILA UGROENA CENTRALIZOVANIM NABAVKAMA, JER SU SVOJU KONKURENTSKU PREDNOST GRADILA NE NA EKONOMIJI OBIMA, VE NA INOVATIVNOSTI I FLEKSIBILNOSTI STVARANJE BAZA PODATAKA I ANALIZA PODATAKA DOPRINOSI DALJEM UNAPREENJU EFIKASNOSTI U SISTEMU CENTRALIZOVANIH JAVNIH NABAVKI CENTRALIZOVANE JAVNE NABAVKE SU POSPEILE UVOENJE STANDARDA U ZDRAVSTVU I TIME SU POSPEILE KONKURENTNOST DOMAIH PROIZVOAA

1. Ostvarivanje uteda od 20% do 40%, koje mogu da iznose i preko 200 miliona evra na godinjem nivou. Utede proizilaze iz: (a) niih nabavnih cena i (b) optimiziranih potreba zdravstvenih ustanova 2. Suzbijanje korupcije, koje moe da donese dodatne utede od preko 100 miliona evra godinje. Utede proizilaze iz: (a) suzbijanja zloupotreba i malverzacija i (b) efikasnije procedure

Prema najnovijem predlogu Uredbe, proces centralizovanih nabavki u zdravstvu e biti vren na sledei nain: Nadlena institucija za donoenje Plana centralizovanih javnih nabavki je Institut za javno zdravlje Srbije Batut, na osnovu objedinjenih potreba zdravstvenih ustanova Zdravstvene ustanove koje su u obavezi da vre centralizovane nabavke su sledee zdravstvene ustanove iz Plana mree zdravstvenih ustanova : (1) stacionarne zdravstvene ustanove, (2) domovi zdravlja, (3) zavodi na primarnom nivou zdravstvene zatite i (4) zavodi, odnosno instituti za transfuziju krvi Period planiranja i rokovi. Period planiranja je budetska godina, tj. period na koji se zakljuuje ugovor sa RFZO. Rok za donoenje Plana potreba zdravstvenih ustanova za narednu godinu: do 15. avgusta tekue godine. Rok za donoenje Plana centralizovanih nabavki za narednu godinu: do 15. septembra tekue godine Dobra za koja se sprovode centralizovane javne nabavke: Lekovi koji se izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja Medicinska sredstva (ugradni materijali, sanitetski i potroni materijal i materijal za dijalizu) Specifina dobra koja se nabavljaju u institutima za transfuziju krvi (kese, filteri, reagensi, serumi, setovi itd) Ostala dobra (medicinski alkohol, kape, kaljae i mantili) Obzirom da je novi Zakon o javnim nabavkama stupio na snagu 01.04.2013. godine, planirano je da sve zdravstvene ustanove izvre pripreme i u naznaenim rokovima (15.08 i 15.09) dostave svoje planove, kako bi se otpoelo sa primenom od 01.01.2014. godine. O tome koji su problemi u primeni ovog sistema, kao i o prvim rezultatima, bie vie rei u nekom od narednih tekstova, kada sistem centralizovanih javnih nabavki u zdravstvu zaivi.

30 | BB-Informator | 216