Loa nauka

Ben Goldejker

Loa nauka

Prevod Aleksandra Dragosavljevi

Naslov originala Ben Goldacre: BAD SCIENCE Copyright Ben Goldacre 2008, 2009 Copyright 2011 za srpsko izdanje, Heliks

Izdava Heliks Za izdavaa Brankica Stojanovi Lektor Vesna uki Redaktor Bojan Stojanovi tampa Newpress, Smederevo Tira 1000 primeraka Prvo izdanje Knjiga je sloena tipografskim pismima Helvetica World i Minion Pro ISBN: 978-86-86059-31-4 Smederevo, 2011, 2012. www.heliks.rs

Svima zainteresovanima

Sadraj
Uvod 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Materija Gimnastika mozga Kompleks progenijum XY Homeopatija Efekat placeba A na meniju besmislica Dr Dilijan Makit, dr med. Tableta reava sloen drutveni problem Profesor Patrik Holford Doktor vas tera na sud Da li je konvencionalna medicina zlo? Uticaj medija na nerazumevanje nauke Zato pametni ljudi veruju u gluposti? Rava statistika Panika u zdravstvu Medijska prevara s vakcinom MMR I jo poneto Preporuke za dalje itanje i zahvalnice Napomene Indeks ix 1 12 19 25 55 75 98 119 141 159 174 197 213 225 245 256 294 301 303 317

Uvod

Ispriau vam koliko loe stojimo. U hiljadama britanskih dravnih kola nastavnici rutinski poduavaju decu: ako klimaju glavom goredole, pojaae cirkulaciju krvi prema prednjim renjevima mozga i tako poveati koncentraciju; ako trljaju prstima o prste na poseban nauniki nain podstai e protok energije kroz telo; dalje, u preraenoj hrani nema vode, a dranjem vode u ustima hidrira se mozak pravo kroz nepce. I sve to ue u sklopu posebne vebe zvane gimnastika mozga. Posvetiemo neto vremena tim verovanjima i, to je jo vanije, opskurnim likovima u naem obrazovnom sistemu koji ih ire. Ali ova knjiga nije zbirka trivijalnih apsurda. U njoj sledimo prirodni crescendo, od truanja udaka, preko vanosti koju im daju mediji, kroz trikove industrije dodataka ishrani, ukupno vredne 30 milijardi funti, kroza zla farmaceutske industrije, ukupno vredne 300 milijardi funti, do traginog izvetavanja o naunim temama, i sve do sluajeva ljudi koji su zaglavili po zatvorima, kojima su se rugali, koji su pomrli samo zbog slabog poznavanja statistike i loeg tumaenja dokaza, odlika koje prevladavaju u naem drutvu. Kada je pre pedeset godina . P. Snou odrao sad ve uveno predavanje o dvema kulturama naunoj i humanistikoj studenti s drutvenih smerova naprosto su nas ignorisali. Danas naunike i lekare i po broju i po naoruanju nadgornjae itave armije onih koji sebi daju za pravo da sude o dokazima a ta je tenja dostojna divljenja nimalo se pritom ne trudei da savladaju makar osnove o temama o kojima polemiu. U koli ste uili o hemikalijama u epruvetama, formulama kojima se objanjava kretanje i moda neto o fotosintezi o emu emo posle

Loa nauka

ali gotovo je izvesno da vam nisu nita predavali o smrti, riziku, statistici i naunim injenicama u pozadini onoga to vas moe ubiti ili izleiti. U naoj kulturi zjapi rupa: medicina zasnovana na dokazima, vrhunska primenjena nauka, sadri neke od najpametnijih ideja nastalih u poslednja dva veka i jeste spasla na milione ivota, ali u londonskom Muzeju nauke jo nisu organizovali nijednu izlobu o tome. Ne, ne fali zainteresovanih. Opsednuti smo zdravljem polovina svih lanaka o nauci upravo je o medicini a tvrdnje i prie koje se proglaavaju naunikim stiu do nas sa svih strana. Ali, kao to ete videti, informacijama nas snabdevaju isti oni koji su osvedoeno nesposobni da itaju i tumae naune dokaze te da pouzdano svedoe o njima. Pre nego to ponemo, iscrtajmo mapu podruja. Najpre da vidimo kako se obavlja opit, kako svojim oima sagledati rezultate i proceniti da li se poklapaju s vaeom teorijom ili valja traiti alternativnu. Moda e vam se ovi prvi koraci uiniti detinjastima a ja u zvuati nadmeno. Primeri su svakako osveavajue apsurdni ali svi su iz medija koji slede zvaninu politiku, gde ih lakoverno prenose s mnogo autoriteta. Razmotriemo koliko su privlana kazivanja s prizvukom nauenjatva o naem telu i analizirati kako unose zabunu u naa saznanja. Potom prelazimo na homeopatiju, ne stoga to je vana ili opasna jer nije nego zato to je odlino pedagoko sredstvo u uenju o medicini koja se zasniva na dokazima. Homeopatske tablete su, znamo, obine eerne bombonice koje naizgled deluju pa su stoga olienje svega to treba znati o valjano testiranim terapijama. One nas uz to mogu navesti na pomisao da je svaka terapija delotvornija nego to uistinu jeste. Nauiete sve to treba znati o ispravnom izvoenju opita i o tome kako prepoznati lo opit. U pozadini se skriva efekat placeba. Verovatno nema aspekta u leenju ljudi koji nas vie fascinira i koji toliko malo shvatamo. Efekat placeba umnogome prevazilazi puko delovanje eerne tablete: protivi se intuiciji, neobian je, prenosi istinitu priu o leenju duha i tela i mnogo je zanimljiviji od izmiljotina o terapeutskim obrascima kvantne energije. Razmotriemo dokaze njegove moi pa ete sami prosuditi o tome.

Uvod

xi

Zatim prelazimo na krupniju ribu. Nutricionisti su puki alternativni terapeuti, ali se uspeno predstavljaju kao naunici. Njihove greke mnogo su zanimljivije od greaka homeopata jer sadre mrviicu prave nauke. I ba zato nisu samo mnogo zanimljivije nego su i mnogo opasnije jer pretnja od ljutih zagovornika nutricionistikih teorija nije u tome da bi mogli dovesti svoje muterije u smrtnu opasnost biva i toga pokatkad ali da ne raspredamo nego sistematski u javnosti podrivaju razumevanje same prirode dokaza. Raskrinkaemo retorika izvrtanja i diletantske greke u vezi s hranom i ishranom koje vas stalno dre u zabludi; prikazaemo kako ta nova industrija skree panju s pravih uzronika loeg zdravlja; sagledaemo i njen suptilniji ali jednako alarmantan uticaj na nae poimanje sebe i sopstvenog tela, naroito kroz rairenu pojavu medikalizacije drutvenih i politikih problema, koje se posmatraju u svedenim, biomedicinskim okvirima i za koje se nude isplativa reenja, pre svega u vidu tableta i pomodnih novotarija u ishrani. Izneu vam dokaze da su zastraujue pogreni koncepti na putu da osvoje britanske visokokolske ustanove, uporedo s istinskim naunim istraivanjima o nutricionizmu. U tom delu sreete i doktorku omiljenu u naciji, dr Dilijan Makit. Iste alatke primeniemo na pravu medicinu i videti kakvim se trikovima farmaceutska industrija slui da prevue triklu preko oiju i lekarima i pacijentima. Dalje, baviemo se medijima i njihovim promovisanjem nerazumevanja nauke, govoriemo o njihovoj privrenosti, jednostranoj, besmislicama te o njihovom bazinom nepoznavanju statistike i izvoenja dokaza. Svim ovim ilustrujemo sutinu naeg bavljenja naukom: spreiti da nas naa rasparana iskustva i predrasude pogreno usmeravaju. Napokon, u delu knjige zbog kog oseam najveu zebnju videemo kako monici ovog sveta, koji bi morali biti pametniji, i dalje prave fundamentalne greke s tekim posledicama. Videemo i to kako je cinino izvrtanje dokaza u medijima a to se odnosi na dva konkretna sluaja panike u zdravstvu naraslo do opasnih i, iskreno reeno, grotesknih razmera. Na vama je da dok itate ovu knjigu procenjujete koliko je sve o emu govorimo prevladalo, ali i da razmislite ta biste u vezi s tim mogli da preduzmete.

xii

Loa nauka

Ne moete urazumiti ljude da napuste stajalita na koja nisu ni dospeli rukovodei se razumom. Ali pri kraju ove knjige stei ete orue da potkrepite, ili barem razumete, svaki argument koji mislite da iznesete bilo da je re o udotvornim lekovima, vakcini MMR, zloj naravi krupnih farmaceuta, mogunosti da odreeno povre sprei rak, namernom sastavljanju medicinskih izvetaja da ispadnu glupavi, zdravstvenim panikama, vrednovanju dokaza zasnovanih na anegdotama, odnosu tela i uma, iracionalnosti u nauci, medikalizaciji svakodnevice i svaemu drugom. Saznaete ta se podastire kao dokaz nekih vrlo popularnih zabluda, a usput ete pokupiti i sve korisno to valja znati o istraivanju, nivoima dokazivanja, pristrasnosti, statistici (ne paniite), istoriji nauke, protivnaunim pokretima i raznim smutljivcima, a nai ete i nekolike neverovatne prie o svetu koje saznajemo iz prirodnih nauka. Nee biti nimalo teko. Ovo je jedina nauna lekcija gde jamim da se neete svrstati meu one to prave glupe greke. Ukoliko se do kraja ne sloite sa mnom, evo ta vam u tom sluaju nudim: i dalje neete biti u pravu, ali greiete s s mnogo vie stila i gordosti nego to biste to sada mogli. Ben Goldejker Jul 2008.

Loa nauka

Materija
Provodim dosta vremena u razgovorima s ljudima koji ne dele moje stavove evo, priznajem da mi je to omiljena razonoda a i dalje neprestano sreem one koji eznu da podele s drugima svoje poglede na nauku, i to uprkos injenici da u svom veku nisu izveli nijedan eksperiment. Nikad se nisu sami upustili u ispitivanje neke pojave, niti su delali vlastitim rukama pa videli rezultate tog ispitivanja svojim oima, nikad nisu dublje, vlastitim mozgom, promislili o tome kako ti rezultati utiu na ispitivanu pojavu. Tim ljudima nauka je monolit, misterija i autoritet, a ne metoda. Odbacimo li svoje steene, preterano pseudonaune tvrdnje, imaemo izvrsnu priliku da uspostavimo naune temelje zato to se u nauci veoma esto opovrgavaju teorije ali i zato to emo umeti da ispitamo vrlo jednostavne ideje koje nalazimo kod nauno neobrazovanih oglaivaa, novinara i arlatana s udotvornim lekovima. Njihovo je poznavanje nauke turo; osim to sutinski pogreno prosuuju, oslanjaju se na pojmove kao to su magnetizam, kiseonik, voda, energija i toksini pojmove iz testova za polaganje mature i sve to uglavnom spada u domen hemije u kunoj varijanti.

Detoksikacija i teatar mulja

Poto elite da va prvi eksperiment bude istinski gadan, poeemo s detoksikacijom. Aqua Detox je detoksikacijska kupka za stopala, jedan

Loa nauka

meu mnogim slinim proizvodima. Nahvalili su je u nekim vrlo sramotnim lancima u listovima Telegraph, Mirror, Sunday Times u asopisu GQ te u svakakvim TV-emisijama. Prenosim vam odlomak iz Mirrora.
Poslali smo Aleks da isproba nov tretman, Aqua Detox, pomou kog se naoigled izbacuju toksini. Aleks pria: Uranjam stopala u posudu s vodom, a terapeut Mirka u odeljak za jonizaciju kapa so koja e podesiti bioenergetsko polje vode i omoguiti da moje telo ispusti toksine. Dok toksini izlaze voda menja boju. Nakon pola sata voda postaje crvena... Nagovara Karen, naeg fotografa, da proba. Posudu ispune smei mehurii. Mirka joj postavlja dijagnozu: preoptereena jetra i limfa. Karen mora da smanji alkohol i pije vie vode. Oseam se tako proieno!

Polazna pretpostavka ove kompanije vrlo je jasna: vae telo puno je toksina (ta god to bilo); vaa su stopala puna posebnih pora (otkrili su ih, ni manje ni vie, drevni kineski naunici); kad u kupku uronite stopala, toksini se izluuju a voda posmei. Da li je voda postala smea zbog toksina? Ili je sve to pozorina predstava? Moda e vam biti jasnije ukoliko pristanete da se podvrgnete tretmanu Aqua Detox u banji, salonu lepote ili na nekom drugom meu hiljadama mesta koja se nude na internetu, i da izvadite noge iz kupke im terapeut napusti prostoriju. Ako voda postane smea a vae noge nisu u njoj, onda je nisu obojile ni vae noge ni vai toksini. To je kontrolisani eksperiment: sve je isto u oba sluaja, samo to vaa stopala jesu ili nisu bila u vodi. Ova eksperimentalna metoda ima mana (iz ega moemo izvui pouku da esto moramo izmeriti kolika je korist od raznovrsnih istraivanja, a koliko ona kotaju, to e postati bitno u kasnijim poglavljima). S praktine take gledita, eksperiment s nogama van vode ima kvaku, i neugodnu i skupu. Naime, jedan tretman Aqua Detoxom kota vie nego komponente ureaja za detoksikaciju koji biste sami napravili kao veran model onoga pravog.

Materija

Potrebna oprema: punja za akumulator dva velika eksera kuhinjska so topla voda jedna barbika kompletna oprema za analizu (nije obavezno) Za ovaj eksperiment trebaju vam struja i voda. Kako ivimo u svetu lovaca na uragane i vulkanologa, moramo prihvatiti injenicu da svako sebi odreuje koliki e rizik podneti. Obavljate li ovaj eksperiment kod kue, mogla bi vas gadno prodrmati struja i lako bi se moglo dogoditi da vam pregore kune instalacije. Opit nije bezopasan ali jeste relevantan: shvatiete ta je MMR i homeopatija, razumeete postmodernistike kritike nauke i spoznaete zlodela velikih farmaceuta. Nemojte se tako lako odluiti za eksperiment. Kad ukljuite svoj ureaj za detoksikaciju barbike voda e potamneti. To se deava zbog vrlo jednostavnog procesa koji se zove elektroliza: gvozdene elektrode zaraju pa crvenkasta ra oboji vodu. Ali tu se zbiva jo neto a toga se moda seate sa asova hemije. U vodi ima soli. Nauni naziv kuhinjske soli glasi natrijum-hlorid. U naem rastvoru plutaju joni hlora koji su negativno naelektrisani (i pozitivno naelektrisani joni natrijuma). Crveni konektor na vaem punjau akumulatora je pozitivna elektroda; ovde su negativno naelektrisani elektroni oduzeti od negativno naelektrisanih jona hlora i nastao je slobodni hlor u gasovitom stanju.

NE POKUAVAJTE OVO KOD KUE barbika za detoksikaciju ekseri

topla voda i so

akumulator lavor za ispiranje

Loa nauka

Dakle, iz kupke za detoksikaciju barbike, kao i iz kupke za stopala Aqua Detox, izlazi hlorni gas. Ljudi koji prodaju ovaj proizvod elegantno su utkali u svoju promociju taj prepoznatljivi miris hlora. To su hemikalije, objanjavaju vam oni, to iz vaeg tela izlazi hlor koji se nakupio od silne plastine ambalae za hranu i od svih godina kupanja u javnim bazenima. Bilo je zanimljivo gledati kako se menja boja vode i namirisati hlor koji se oslobaa iz mog tela, svedoi korisnik Emerald Detoxa, slinog proizvoda. Na drugoj prodajnoj lokaciji na internetu stoji: Kad je prvi put isprobala Q2 [energetsku kupku], njen poslovni partner je izjavio da su ga oi zapekle od sveg hlora koji je izlazio iz nje a gomilao se u njenom organizmu jo od detinjstva i rane mladosti. Koliko se to hlora u gasovitom stanju s godinama nagomilalo u vaem telu! Zastraujua pomisao. Jo neto moramo proveriti. Ima li toksina u vodi? I eto jo jednog pitanja: ta se podrazumeva pod pojmom toksin? esto sam i preesto postavljao ovo pitanje proizvoaima sredstava za detoksikaciju, ali oni izvrdavaju. Mlataraju rukama, govore o stresovima u savremenom ivotu, pominju zagaenje i lou ishranu, ali mi ne navode ime nijedne hemikalije koju bih mogao izmeriti. Koji se to toksini u vaem postupku eliminiu iz tela?, pitam ja. Lepo mi kaite ta je to u vodi, pa da potraim u laboratoriji. Jo uvek ekam odgovor. Nakon njihovog dugogodinjeg izmicanja i zaobilaenja odabrao sam dve hemikalije, uglavnom nasumce: kreatinin i ureju. To su uobiajeni produkti razgradnje u metabolizmu; bubrezi ih izbacuju kroz urin. Preko prijatelja sam zakazao pravi tretman Aqua Detoxom pa sam tako doao do uzorka smee vode. U najsavremenijem analitikom odeljenju londonske bolnice Sv. Marije pokuao sam da upecam u vodi pomenuta dva hemijska toksina. U vodi nije bilo ni traga od toksina. Samo mnogo crvenkaste re s gvoa. Uz ovakva i slina otkria, naunici bi malo ustuknuli i preispitali svoje tumaenje procesa u kupkama za stopala. Naravno, to se ne moe oekivati od proizvoaa, ali meni je vrlo zanimljiva njihova reakcija na takva otkria ona je obrazac, videemo, koji se ponavlja irom sveta pseudonauke. Umesto da proizvoai uvae kritiku ili

Materija

da primene nova otkria i naprave novi model, oni menjaju taktiku i povlae se, a to je presudno, na neprouive poloaje. Neki bi se sada odrekli izjave u koju su se kleli da se toksini pojavljuju u kupkama za stopala (a tako ne bih mogao da ih merim): vae telo odnekud primi informaciju kad da izbaci toksine na uobiajen nain ta god to znailo i ta god toksini bili samo intenzivnije. Drugi pak priznaju da se voda malo zamuti i kad stopala nisu u njoj, ali ne toliko kao kad jesu. Mnogi nadugako i nairoko ispredaju prie o bioenergetskom polju koje se ne moe izmeriti ali pokazuje da li se dobro oseate. A ba svi govore o tome kako je savremeni ivot stresan. Moda i jeste toliko stresan ali to nema nikakve veze s njihovom kupkom koja je ista pozorina predstava. A izvoenje pozorine predstave, videemo, zajednika je odlika svih detoksikacijskih proizvoda. Na scenu izlazi smei mulj.

Moda ete pomisliti da su svee za ui, tradicionalni lek Indijanaca iz plemena Hopi, laka meta. Samo da znate, njihovu delotvornost i dalje zduno zagovaraju Independent, Observer i BBC, da navedem samo neka cenjena glasila. Budui da su svi pomenuti prenosioci naunih informacija od autoriteta, prepustiu BBC-ju da objasni kako votane cevi detoksikuju telo:
Evo kako svee deluju. Kad se zapale, njihovi sastojci isparavaju i vazduh konvekcijski struji prema unom kanalu. Svea stvara blago usisavanje i stoga vam para neno masira bubnu opnu i uni kanal. Kad stavite sveu u uvo naini se peat koji omoguuje izvlaenje cerumena i ostale neistoe iz uva.

Svee za ui

Dokaz efikasnosti svee videete kad je raseete. Puna je poznate narandaste votane mase to mora da je cerumen. Ako elite sami da isprobate trebae vam: uvo, tipaljka, univerzalni lepak, pranjavi pod, makaze i dve svee za ui. Preporuujem otosan zbog proizvoaevog slogana: Kroz uvo se ulazi u duu.

Loa nauka

Ukoliko zapalite sveu za ui i drite je tik iznad pranjavog poda, teko da ete primetiti pomenuto usisavanje. Nemojte da se zaletite u redakciju prestinog naunog asopisa kako biste obznanili svetu svoje otkrie jer neko vas je pretekao. Autor lanka objavljenog u medicinskom asopisu Laryngoscope posluio se skupom timpanometrijskom opremom i otkrio kao i vi kako takve svee ne stvaraju nikakvo usisavanje. Neistinita je tvrdnja da lekari onako preko kolena odbacuju alternativne terapije. Ali ta ako se ta votana masa i toksini uvlae u sveu na ezoteriniji nain, kao to se esto tvrdi? Da biste saznali odgovor, valja da izvedete kontrolisani eksperiment, to znai da ete uporediti rezultate iz dve situacije, eksperimentalne i kontrolne. One se razlikuju samo po tome ta hoete da ispitate. Zato uzimate dve svee. Stavite jednu sveu u neije uvo, sledei proizvoaeva uputstva, i ne vadite je dok ne sagori.* Za drugu sveu zakaite tipaljku i zalepite je univerzalnim lepkom tako da stoji uspravno: to je kontrolna taka u vaem eksperimentu. Kontrola se uvodi da biste sveli razlike izmeu dvaju postavki na najmanju meru; one se smeju razlikovati samo po faktoru koji prouavate. U ovom eksperimentu treba da naemo odgovor na pitanje: da li se u mom uvetu stvara narandasti mulj? Sad rasecite obe svee. U onoj koja je stajala u uvetu nalazi se votana narandasta masa. U kontrolnoj svei eto narandaste votane mase. Postoji samo jedna meunarodno priznata metoda kojom se utvruje da li je neto cerumen: zahvatite malko te mase jagodicom prsta i liznite je. Ukoliko je rezultat vaeg eksperimenta isti kao moj, materija iz obe svee imae ukus kao vosak za svee. Da li takva svea odstranjuje cerumen iz vaih uiju? Ne moete to pouzdano tvrditi, ali objavljena je studija o rezultatima praenja pacijenata dok su bili podvrgnuti ienju uiju votanim sveama i ni kod jednog se nije smanjila koliina cerumena. Iz naeg eksperimenta
* Budite oprezni. U jednom istraivanju anketirana su 122 otorinolaringologa i zabeleen je dvadeset jedan sluaj ozbiljnih ozleda prilikom primenjivanja svee za ui jer je na bubnu opnu korisnika kanuo vreo vosak.

Materija

nauili ste poneto korisno o eksperimentalnoj metodi, a mogli ste usput doznati neto izuzetno bitno: skupo je, dosadno i zametno ispitivati sve to prodavci magle tvrde kad nude neverovatne udotvorne lekove. Ali to se moe uiniti i ini se.

Na kraju naeg trodelnog izlaganja o detoksikaciji i smeem mulju govoriemo o detoksikacijskim flasterima za stopala. Mogu se nabaviti u veini bolje snabdevenih prodavnica zdrave hrane, a verovali ili ne moete ih nabaviti i kod svoje Avon dame. Izgledaju kao filter-kesice aja, na poleini imaju aluminijumsku foliju s lepljivom ivicom. Pre spavanja zalepite kesicu za taban. Ujutro ete je nai punu smeeg lepljivog mulja udnog mirisa. Naravno, proizvoa tvrdi da su to toksini uoavate li ponavljanje a zbilja nisu. Sad verovatno i sami znate kako biste izveli brzi eksperiment da to opovrgnete. Predloiu vam jedan u fusnoti.* Svakako, opit jeste jedan nain da se utvrdi je li neki vidan rezultat, kao to je mulj, povezan s datim procesom. Ali pojave se mogu razdvojiti i na teoretskom nivou. Ako prouite spisak sastojaka tih flastera, videete da je vrlo pomno sastavljen. Na vrhu spiska je piroligninska kiselina ili drvno sire. To je vrlo higroskopan smei prah, to znai da privlai i upija vodu, kao one vreice silikonskog gela koje se pakuju s elektronskom opremom. Ima li vlage, drvno sire je upije i stvori se smea kaa koja je na koi topla. Koji je drugi vei sastojak, impresivno naveden kao hidrolizovani ugljovodonik? Ugljovodonik je dugi niz zbijenih molekula eera. Primera radi, skrob je ugljovodonik. U organizmu ga enzimi za varenje postepeno razgrauju u zasebne molekule eera i tako ih apsorbujemo. Proces razgradnje molekula ugljovodonika u pojedinane eere naziva se hidroliza. Dakle, verovatno ste shvatili da je hidrolizovani ugljovodonik, ma koliko termin nauniki zvuao, u stvari puki eer. A eer postaje lepljiv od znoja.
* Poprskajte vodom jednu takvu kesicu, pa je pritisnite oljicom finog vrelog aja. Podignite oljicu posle desetak minuta i videete smei mulj u kesici. U porcelanu nema toksina.

Flasteri za detoksikaciju i prepreke za gnjavatore

Loa nauka

Ima li u tim flasterima jo neega? Ima. Taj novitet nazovimo prepreka za gnjavatore. To je jo jedna esta odlika naprednijih oblika lakovernosti; o njoj emo kasnije. Mnogi su i raznovrsni takvi brendovi a brojni su potkrepljeni odlinim, opsenim dokumentima punim naunih tvrdnji koje valja da dokau kako proizvod izvrsno deluje. Priloeni su i dijagrami te grafikoni koji izgledaju nauniki, ali kljuni elementi nedostaju. Postoje eksperimenti, navodi se u dokumentima, koji dokazuju da detoksikacijski flasteri deluju... ali uopte nije reeno kakvi su to eksperimenti i koje su metode primenjene ponueni su jedino dekorativni grafikoni rezultata. Usredsrediti se na metode znai prevideti svrhu tih kao bajagi eksperimenata, a njihova svrha nisu metode, nego pozitivni rezultati, grafikon i privid uenosti. To su povrno smisleni totemi koji treba da prepadnu radoznalog novinara, dakle prepreka za gnjavatore. To je jo jedna esta tema s kojom ete se susretati u sloenijim vidovima a koja je povezana s naprednijim podrujima loe nauke. Dopae vam se detalji.

Ako to nije nauka, ta je onda

Saznajte da li su se njihovi ivoti zaista zauvek izmenili otkako piju urin, odravaju ravnoteu na planinskim liticama i rade vebe s optereenjem na genitalijama. Ekstremna detoksikacija slavnih na televiziji Channel 4

U ovom citatu su pomenute besmislene krajnosti detoksikacije, ali one u stvari kazuju o jednom veem tritu o antioksidantskim tabletama, napicima, knjigama, sokovima, petodnevnim programima, cevima u stranjici te o sumornim TV-emisijama. Razotkriemo sve navedene besmislice, uglavnom u kasnijem poglavlju o nutricionizmu. Ali neto se vano dogaa s detoksikacijom i mislim da nije dovoljno olako rei: Sve je to glupost. Fenomen detoksikacije je zanimljiv jer predstavlja jednu od najgrandioznijih novotarija marketara, gurua naina ivljenja i alternativnih

Materija

terapeuta; to je izum itavog novog fiziolokog procesa. Za osnovnu ovekovu biohemiju detoksikacija je beznaajan koncept. Ona ne razlae prirodu na njene sastavne elemente. U udbenicima medicine nema ni traga ni glasa od sistema detoksikacije. Naravno, hamburgeri i pivo u limenkama jesu loi za organizam iz mnogo razloga, ali tvrdnja da se zbog njih u organizmu nagomilava nekakav talog koji se moe izluiti pri posebnom fiziolokom postupku pri detoksikaciji ista je izmiljotina ljudi iz marketinga. Pogledajte metaboliki dijagram, ogromnu mapu preko celoga zida, svih molekula u ljudskom telu, na kome je do u detalje prikazano kako se hrana razgrauje na sastavne delove a onda se te komponente pretvaraju jedne u druge, a zatim se ti novi gradivni blokovi spajaju u mii, kost, jezik, u, znoj, sline, kosu, kou, spermu, mozak i sve to vas ini takvim kakvi jeste zapaziete kako je teko izdvojiti samo tu jednu stvar, taj sistem detoksikacije. Poto detoksikacija u strogo naunom smislu ne znai nita, mnogo ju je lake shvatiti ako se posmatra kao proizvod kulture. Kao u svim najboljim pseudonaunim izumima, i u ovom fenomenu je namerno spojen koristan zdrav razum s udnom matom u baratanju medicinskim terminima. U izvesnom smislu, mera u kojoj se upecate na to odraava koliko sebe dramatizujete ili, da ne budemo tako teatralni, koliko u svojoj svakodnevici uivate u ritualima. Meni kad krenu urke i pijanke pa sam neispavan i neredovno jedem, obino pred kraj tog perioda zakljuim kako valja da se odmorim. Nekoliko veeri posedim kod kue, itam i jedem vie salate nego obino. E, ali manekenke i zvezde se podvrgnu detoksikaciji. Jedno mora biti kristalno jasno jer se ta injenica stalno prodeva kroz na svet loe nauke: potpuno je ispravno paziti na zdravu ishranu i uzdravati se od kojeega to je opasno po zdravlje, recimo od preteranog konzumiranja alkohola. Ali to nema veze s detoksikacijom. To je brzinsko doterivanje, koje je i smiljeno da bude kratkorono, premda faktori opasni po zdravlje deluju celog veka. Ali rado u se sloiti s tim da neki treba da krenu na petodnevnu detoksikaciju kako bi se posle toga setili (ili ak nauili) kako je to jesti povre, i protiv toga ne bih ni zucnuo.

10

Loa nauka

Pogreno je pretpostavljati da se ti obredi temelje na nauci ili ak da su kakva novina. U gotovo svakoj religiji i kulturi postoje obredi purifikacije ili uzdravanja, pa se posti, menja se nain ishrane, obavljaju ritualna kupanja ili se ini neto drugo u tom smislu. Veina tih postupaka je umotana u kojetarije i nisu predstavljeni kao nauka jer su ustrojeni u doba kad nauni pojmovi jo nisu bili uvedeni u renik. Jom Kipur u judaizmu, ramazan u islamu, razni obredi u hrianstvu, hinduizmu, bahaizmu, budizmu i dainizmu svi oni se sprovode uz uskraivanje i proienje. Takvi obredi, kao i reimi detoksikacije, upadljivo su i varljivo precizni; siguran sam da to uoavaju i neki sledbenici. Hinduistiki postovi, na primer, ako ih se ovek strogo pridrava, traju od zalaska sunca prethodnog dana do etrdeset osam minuta nakon svitanja sledeeg dana. Proienje i iskupljenje uestali su u obredima. Jasno je zato su takvi obredi svuda i oduvek potrebni: svi u svojim okolnostima inimo neto zbog ega alimo i novi su obredi esto osmiljeni kao reakcija na nove okolnosti. U Angoli i Mozambiku nastali su obredi purifikacije za decu pogoenu ratom, naroito za bivu decu vojnike. To su obredi izleenja u kojima se dete proiava i oslobaa greha i krivice, ukaljanosti ratom i smru (ukaljanost je u svim kulturama uestala metafora, iz oitih razloga). Dete postaje zatieno i od posledica svojih ranijih postupaka, a to znai da je zatieno od osvetoljubivih duhova onih koje je ubilo. Evo ta stoji u izvetaju Svetske banke iz 1999:
Ti obredi proienja i purifikacije dece vojnika slini su obredima prelaza, kako ih nazivaju antropolozi. Dete prolazi kroz simbolinu promenu statusa: ono je ivelo u sredini u kojoj se prihvata krenje normi ili se one odbacuju (npr. tamo gde se ubija, ratuje), a sad mora iveti u sredini u kojoj vae miroljubive norme ponaanja u drutvu i mora im se prilagoditi.

Ne bih rekao da sam daleko zabrazdio u izlaganju. U razvijenom Zapadnom svetu, kako ga zovemo, traimo iskupljenje i proienje od ekstremnijih oblika naeg podilaenja materijalnim izazovima.

Materija

11

Mi se kljukamo drogama, piem, loom hranom i zatrpavamo drugim uicima, a kako znamo da je to pogreno, eznemo za obrednom zatitom od posledica, javnim obredom prelaska kojim emo obeleiti svoj povratak zdravijim normama ponaanja. U svako vreme, u svakom podneblju, zagovarane su dijete za proienje i obredi, a sada, kad na naunoj bazi tumaimo prirodni i moralan svet, te dobro i zlo, nije ni udo to potkrepljujemo svoje iskupljenje pseudonaunim opravdanjima. Kao i toliko gluposti iz loe nauke, pseudonauna detoksikacija nije neto to podmitljivi eksploatatorski autsajderi ine nama, nego je ona kulturni proizvod, tema koja se ponavlja, a mi to inimo sami sebi.

Gimnastika mozga
U normalnim okolnostima u ovom delu knjige ja bih pomahnitao zbog kreacionizma to bi nailo na burno odobravanje, iako je to u britanskim kolama marginalna tema. Ali naveu vam blii primer: iri se jedan ogroman svet pseudonauke, koji prilino kota, po svim dravnim kolama i prodire u sr obrazovnog sistema. Program se zove gimnastika mozga. Nastavnici ga oas prihvataju i primenjuju ga na uenike, a on je prepun neskrivenih, sramnih i neugodnih gluposti. U sreditu se nalazi niz sloenih i propisanih vebi za decu, koje pojaavaju ukupnu aktivnost mozga. U vebama je izuzetno vana voda. Popijte au vode pre gimnastike mozga, nalau. Budui glavna komponenta krvi, voda je sutinski bitna za dovoenje kiseonika u mozak. Kuku vama ako vam krv presui! Gutljaj vode valja zadrati u ustima, objanjavaju, jer je odatle mozak direktno apsorbuje. Ima li naina da jo uspenije dovedete krv i kiseonik u mozak? Aha. Veba se zove dugmad za mozak: Palcem i kaiprstom oblikujte slovo C i spustite prste na grudnu kost, tik ispod kljunjae. Neno trljajte to mesto od dvadeset do trideset sekundi. Drugu ruku drite na pupku. Zamenite ruke i ponovite vebu. Ova veba podstie cirkulaciju pa krv nosi kiseonik kroz karotidne arterije do mozga i on se razbudi. Tako se pojaavaju koncentracija i oputanje. Zato? Zato to direktno tu ispod lee dugmad za mozak a ona stimuliu karotidne arterije. Deca su sposobna za svakakva udevenija i esto se pokau vrlo nadarena za to, ali jo ne sretoh dete koje moe da stimulie karotidne

Gimnastika mozga

13

arterije unutar grudnog koa. Za to su verovatno potrebne otre makaze koje bi samo mama smela da koristi. Moda vam se uini da je ova besmislica marginalan, periferni trend koji sam iskopao u samo nekoliko izdvojenih kola kojima se loe upravlja. Nije tako. Gimnastika mozga sprovodi se u stotinama ako ne i hiljadama obinih dravnih kola po celoj zemlji. Dosad sam napravio spisak od preko etiristo kola koje na svojim internet stranicama navode da je primenjuju, a jo e je mnoge, mnoge druge uvesti. Raspitajte se da li se sprovodi i u vaoj koli. Rado bih uo ta su vam odgovorili. Gimnastiku mozga promoviu lokalne obrazovne vlasti, finansira je vlada, a kurs osposobljavanja za to spada u profesionalno usavravanje nastavnika. Ali ne ostaje se u lokalnim okvirima. Pronai ete da se gimnastika mozga reklamira na internet stranici Ministarstva obrazovanja i vetina, i to na raznim mestima, i svaki as se pomene kao alatka za promovisanje ukljuivosti, kao da e se zasipanjem dece pseudonaukom ublaiti a ne produbiti drutvena nejednakost. To je ogromna imperija gluposti, iz nje se iri zaraza na celokupan britanski obrazovni sistem od najmanje osnovne kole do vlade na vrhu i kao da niko ne mari za to. Kad bi svi oni izvodili vebe kaenja sa stranice 31 Nastavnikog prirunika za gimnastiku mozga (prsti se pritiskaju jedni o druge i kruno gnjee), moda bi time povezali strujna kola u telu, zadravajui tako i usredsreujui i panju i rasutu energiju, i napokon videli smisao. Ukoliko bi prstima uvrtali ui prema uputstvima iz pomenutog prirunika, moda bi stimulisali retikularnu formaciju u mozgu da iskljui nepotrebne zvukove koji odvlae panju i ukljui se u jezik. Isti nastavnik koji objanjava vaoj deci kako srce pumpa krv oko plua i u telu, govori im i ta biva kad izvode vebu davalac energije (previe je sloena i neu je opisivati): Ti pokreti glavom napred-nazad podstiu cirkulaciju prema prednjem renju mozga pa se postie bolje razumevanje i racionalno razmiljanje. to je najstranije, taj nastavnik je iao na kurs o gimnastici mozga, tu glupost je nauio od strunog predavaa, i niti je u neto posumnjao niti se ita zapitao.

14

Loa nauka

Ono o emu ovde govorimo donekle je slino izlaganju iz poglavlja o detoksikaciji: ako hoete da izvedete vebu disanja, samo navalite. Ali tvorci gimnastike mozga idu mnogo dalje. Kau da posebno, pozorino zevanje dovodi do pojaane oksidacije to dobro deluje na oputeno funkcionisanje. Oksidacija izaziva ranje. Pretpostavljam da su mislili na oksigenaciju. (A ak i ako zaista govore o oksigenaciji, ne morate smeno zevati da vam kiseonik dospe u krv. Kao i veina divljih ivotinja, deca imaju savreno prilagoen i fascinantan fizioloki sistem koji regulie nivo kiseonika i ugljen-dioksida u krvi. Uz to, siguran sam da bi mnoga radije uila o tome ili o ulozi struje u telu, ili o svemu onome u ta gimnastika mozga samo unosi zabunu, nego da se bave ovom oitom pseudonaunom besmislicom.) Kako se ta glupost toliko proirila po kolama? Jedno je objanjenje nedvosmisleno nastavnike su zaslepili svi ti mudri kabasti izrazi kao to je retikularna formacija i pojaana oksidacija. Kao to zna da bude, upravo je taj fenomen prouen u nizu izvanrednih eksperimenata o kojima je pisano u martovskom izdanju asopisa Journal of Cognitive Neuroscience iz 2008. U tim eksperimentima je elegantno pokazano da ljudi mnogo spremnije poveruju u lana objanjenja kad su proeta ponekom tehnikom rei iz oblasti neuronauke. Ispitanicima su dati opisi raznih psiholokih pojava i zatim im je za te pojave nasumino ponueno jedno od etiri objanjenja. Objanjenja su sadrala ili nisu termine iz neuronauke, i bila su dobra ili loa (loa su obina ponavljanja, samo preformulisana, istih tvrdnji o datoj pojavi ili, pak, puka lupetanja). Evo jednog scenarija. Opiti su pokazali da ljudi prilino loe procenjuju tue znanje: ako mi znamo odgovor na pitanje o kakvoj trivijalnosti, s punim pravom oekujemo da i drugi znaju odgovor. U eksperimentu bez neuronauke objanjenje, i to dobro, navedenog fenomena glasilo je: Istraivai tvrde kako se [preuveliavanje] javlja zato to je ispitanicima teko da promene taku gledita i tako razmotre ta bi neko drugi mogao znati, i stoga pogreno projektuju svoje znanje na druge. (To je bilo dobro objanjenje.)

Gimnastika mozga

15

Objanjenje s neuronaukom prilino loe glasilo je: Snimci mozga ukazuju da se [preuveliavanje] javlja zbog sklopa prednjeg renja mozga za koji se zna da je ukljuen u samospoznaju. Ispitanici vie gree kad prosuuju tue znanje. Ljudi bolje procenjuju ono to sami znaju. Kao to vidite, to objanjenje je vrlo malo proireno. Podaci preuzeti iz neuronauke isti su ukraii i nevani su za logiku objanjenja. Uesnici eksperimenta bili su podeljeni u tri grupe: laici, studenti neuronauke i strunjaci iz te oblasti. Njihovi rezultati znatno su se razlikovali. lanovi sve tri grupe rekli su da su dobra objanjenja prihvatljivija od loih, ali ispitanici iz dve nestrune grupe procenili su da objanjenja s logiki irelevantnim neuronauenjakim podacima zadovoljavaju vie nego objanjenja bez tobonje neuronauke. tavie, ta tobonja neuronauka iz definicija naroito je snano uticala na njihovo procenjivanje loih objanjenja. Prevaranti, otkako je sveta, vrlo dobro poznaju ovaj fenomen i boje opise svojih proizvoda naunikim prizvukom ne bi li se pacijentu nametnuli kao strunjaci (i to je zanimljivo, upravo sad, kad se lekari iz petnih ila trude da obrazuju pacijente i ukljue ih u donoenje odluke o sopstvenoj terapiji). Zanimljivo je razmisliti zato je takva dekoracija toliko zavodljiva, i to ljudima koji bi trebalo da bolje prosuuju. Prvo, samo navoenje neuronaunih podataka moglo bi se smatrati surogatnim markerom dobrog objanjenja, bez obzira na to ta je zaista reeno. Evo ta kau istraivai: im ljudi naiu na neuronaune podatke odmah pomisle kako su dobili nauno objanjenje, premda nisu. Ali vie objanjenja postoji u obimnoj literaturi o iracionalnosti. Primera radi, ljudi su skloni tome da opirnija objanjenja smatraju slinijim objanjenjima strunjaka. Naravno, zastupljen je i efekat zavodljivih detalja: ukoliko prikaete ljudima argument koji sainjavaju srodni (ali logiki irelevantni) detalji to e tee raitati tekst i tee e ga se kasnije prisetiti jer im je panja naruena. Povrh toga, moda svi imamo viktorijanski fetiistiki odnos prema redukcionistikim tumaenjima sveta jer se fino uklapaju u sve. Kad itamo neuronauenjaki jezik u eksperimentu s lanim neuronaunim

16

Loa nauka

objanjenjima a i kad ga nalazimo u literaturi o gimnastici mozga ini se da nam je dato fiziko objanjenje za fenomen u ponaanju (predah za izvoenje vebe unosi osveenje u kolski as). Nekako smo uinili da fenomeni u ponaanju budu povezani s veim eksplanatornim sistemom koji objedinjava prirodne nauke, pouzdane injenice, grafikone i nedvosmislene podatke. Naizgled bi se reklo da smo napredovali. A nismo. Kao to esto biva s tobonjom izvesnou, naisto je obrnuto. Valjalo bi da se na trenutak usredsredimo na dobrobiti gimnastike mozga. Kad odbijete besmislenost tog programa, ostaje zagovaranje redovnih predaha, povremenih laganih vebi te ispijanja velikih koliina vode. Sve je to skroz razumno. Ali gimnastika mozga odlino odslikava jo dve uestale teme iz industrije koja se pokriva pseudonaukom. Prva je ova: izvedite hokuspokus ili posegnite za onim to je Platon eufemistiki nazvao plemeniti mit kako biste naterali ljude na kakav uglavnom razuman postupak, recimo da se napiju vode ili naprave pauzu da se malo razmrdaju. Svakako ete imati svoj stav o tome kad to treba uraditi i kad ima smisla (moda ete razmotriti i pitanje da li je to potrebno, i popratne pojave koje proishode iz tog uvaavanja besmislica). Ali to se tie gimnastike mozga tu je stvar jasna: predodreeno je da deca ue o svetu od odraslih, naroito od nastavnika; ona kao suneri upijaju podatke i naine gledanja, a autoritativni likovi koji im glave pune besmislicama pripremaju teren, rekao bih, za doivotnu eksploataciju. Moda je druga tema jo zanimljivija: prisvajanje zdravog razuma. Poite od savreno razumne radnje, kao to je ispijanje ae vode i pauza za vebu, ali dodajte joj besmislicu da bi zazvuala tehniki, a vi ostavili utisak pametne osobe. To e pojaati efekat placeba, ali moda ete se uz to zapitati da li je prevashodni cilj neto jo cininije i isplativije: zatita zdravog razuma autorskim pravom, da bude jedinstven, patentiran i posedovan. Videemo to iznova i iznova, u veem obimu, u radu sumnjivih zdravstvenih radnika, naroito u oblasti nutricionizma, jer je nauno znanje besplatno i svima dostupno, a to vai i za savete o ishrani. Svako

Gimnastika mozga

17

ga moe primenjivati, razumeti ga, prodavati ili naprosto davati. Mnogi ljudi ve znaju od ega se sastoji zdrava ishrana. Ako elite da zaradite na tome, morate na tritu napraviti prostor za sebe, a to ete postii ukoliko priu zakomplikujete i udarite na nju svoj sumnjivi peat. Je li takav postupak tetan? Svakako je rasipan. ak i na dekadentnom Zapadu, koji verovatno upada u recesiju, pomalo bode oi kad se plaa za osnovne savete o ishrani ili o pauzama za vebanje na kolskim asovima. Ali postoje jo neke skrivene opasnosti koje su mnogo korozivnije. Budui da se sad ono to je oigledno podie na profesionalni nivo, to se sve gui veo tajanstvenosti sasvim suvian i opasan obavija oko nauke i zdravstvenih saveta. Gora od svega, gora od nepotrebnog vlasnitva nad oitim, jeste injenica da to gui preduzimljivost. Isuvie esto to sumnjivo prisvajanje zdravog razuma zbiva se u onim oblastima gde smo samo mogli da preuzmemo kontrolu, da neto sami preduzmemo, pa bismo osetili vlastitu mo i sposobnost da razumno odluujemo. A mi umesto toga razvijamo svoju zavisnost od skupih spoljanjih sistema i od drugih ljudi. Potpuno je zastraujue to to pseudonauka razvodnjava misli. Podseam vas, ne morate biti vrhunski specijalista pa da ste kadri da strgnete masku s gimnastike mozga. Govorimo o programu u kome se tvrdi da preraena hrana ne sadri vodu. Valjda cele nedelje nisam naiao na izjavu koju je tako lako falsifikovati. A ta je sa supom? Sve druge tenosti bivaju preraene u telu kao da su hrana i ne podmiruju telesne potrebe za vodom. To je organizacija na rubu pameti, ali prisutna je u nebrojeno mnogo britanskih kola. Kad sam 2005. u svojoj novinskoj kolumni u vezi s gimnastikom mozga napisao da su pauze za vebanje dobre, a pseudonaune besmislice smene, brojni nastavnici su bili oarani. Ipak, bilo je i mnogih koje sam rasrdio i koji su se gadili mog napada na vebe koje su oni smatrali korisnima. Jedan od njih, ni manje ni vie nego zamenik direktora, napisao je: Koliko sam shvatio, niste bili ni u jednoj uionici, niste razgovarali ni s jednim nastavnikom niti s ijednim detetom, a kamoli da ste porazgovarali s nekim od mnogih strunjaka u toj oblasti.

18

Loa nauka

Zar da uem u uionicu e da bih otkrio ima li vode u preraenoj hrani? Ne. Ako upoznam nazovi strunjaka koji mi kae kako je dete u stanju da masira obe karotide kroz grudni ko (bez makaza), ta da mu kaem? Upoznam li uitelja koji misli da spajanjem prstiju povezujete strujno kolo u telu, ta vie da priam s njim? Ala bi bilo divno iveti u zemlji gde su uitelji dovoljno bistri da uoe takve besmislice i unite ih u korenu. Da sam drugaiji ovek, gnevno bih prozvao odgovorne iz vlade, zahtevao da mi navedu ta e preduzeti i prenosio bih vam kako se, posramljeni, zamuckujui brane. Ali nisam od takvih novinara, a gimnastika mozga tako je razorno i nedvosmisleno tupava da nema rei opravdanja za taj program. Samo mi jo jedno uliva nadu. Neprestano mi stiu elektronske poruke na tu temu, i to od dece koju silno oduevljavaju gluposti njihovih nastavnika:
Hteo bih da priloim Looj nauci izjavu mog nastavnika: Telo najbolje apsorbuje vodu kad je pijemo ee, u malim koliinama. Zanima me ta e biti ako u jednom cugu popijem previe? Hoe li mi iscuriti kroz guzicu? Anton, 2006.

Hvala ti, Antone.

Kompleks progenijum XY
Mnogo uvaavam proizvoae kozmetikih preparata. Oni su s druge strane spektra od industrije detoksikacije. U toj strogo regulisanoj industriji velike pare okreu se oko besmislica; tamo rade veliki, dobro uigrani timovi iz meunarodnih biotehnolokih kompanija koje proizvode elegantnu, zbunjujuu, sugestivnu, ali vrlo odbrambenu pseudonauku. Nakon detinjarije s gimnastikom mozga, sada emo se pozabaviti ozbiljnijim stvarima. Najpre valja da znate kako zapravo deluje kozmetika a pogotovo hidratantne kreme jer tu ne sme biti nikakve tajne. Vi elite da vam vaa skupa krema hidrira kou. Sve one tako deluju, ali znajte da je i obini vazelin sasvim dobar za to. U vanim ranim kozmetikim istraivanjima prouavalo se kako zadrati osobinu vazelina da ovlaava kou a izbei masan trag na koi koji za njim ostaje. Preko te tehnike planine prelo se pre nekoliko decenija. U apoteci moete kupiti hidrobazu, pakovanje od pola litra kota desetak funti. Ona e odlino posluiti svrsi. Ako ste ba zapeli, moete kod kue proizvesti sopstveni ovlaiva: napravite emulgatorsku smesu vode i ulja, to jest dobro izmeajte oba sastojka. Dok sam bio lan hipijevske uline pozorine druine stvarno jesam pravili smo vlanu kremu od jednakih delova maslinovog ulja, kokosovog ulja, meda i ruine vodice (moe i esmovaa). Pelinji vosak je kao emulgator bolji od meda. Uza sve, moete sami podesiti gustou kreme: od vie pelinjeg voska bie gua, od vie ulja bie rea, a od vie vode penastija, ali pritom raste rizik od razdvajanja

20

Loa nauka

sastojaka. Svaki sastojak posebno podgrejte, ulijte ulje u vosak i neprestano mutite pa dolijte vodu. Sipajte smesu u teglu, zatvorite i drite tri meseca u friideru. Kreme u vaoj mesnoj apoteci nemaju tako jednostavne elemente. Pune su arobnih sastojaka: tehnologija Regenium XY, kompleks Nutrileum, RoC Retinol Correxion, Vita-Niacin, Covabeads, ATP Stimu-line i Tenseur Peptidique Vgtal. Njih nikako ne moete smukati u svojoj kuhinji niti biste ita slino mogli napraviti pomou krema koje po galonu kotaju kao mrvica ovih spakovanih u majune tube. Kakvi su to arobni sastojci? I kako deluju? Svaka hidratantna krema sadri tri grupe sastojaka. Prvo, mone hemikalije, kao to su alfahidroksilne kiseline, velika doza vitamina C ili molekularne varijacije na temu vitamina A. Zbilja se jeste pokazalo da koa tretirana njima izgleda mlaa, ali efikasne su samo kad su toliko koncentrisane, to jest toliko kisele, da iritiraju kou, grizu, peku i stvaraju crvenilo. Uveliko su se u njih nadali devedesetih godina prolog veka ali sad se, po zakonu, sve komercijalne kreme moraju dobrano razblaiti vodom, osim onih koje se izdaju na recept. Nita nije besplatno i nema efekta bez popratnih pojava, to oduvek vai. Proizvoai i dalje navode na etiketi te sastojke, koristei injenicu da su se proslavili po delotvornosti dodue, u mnogo veim dozama. Pri tome nisu obavezni da navedu koliine sastojaka nego ih samo popiu i poreaju po veliini. Ali vaa krema obino sadri koliine tih hemikalija koliko protiv uroka, navedene su na etiketi samo radi predstave. Tvrdnje na raznim teglicama i tubama potiu iz zlatnih dana delotvornih krema s monim kiselinama, ali teko je to potvrditi ili opovrgnuti. Najee se te tvrdnje zasnivaju na studijama koje se privatno finansiraju i publikuju, iza ega stoji sama industrija, i retko su dostupne u punom objavljenom obliku u kakvom bi trebalo da se pojavi ispravan nauni rad. Ukoliko zanemarimo tehniku stranu, veina dokaza navedenih u reklamama za kreme izvuena je iz subjektivnih izvetaja gde stoji otprilike ovo: Sedam od deset osoba kojima su podeljeni besplatni uzorci kreme vrlo su zadovoljne dejstvom.

Kompleks progenijum XY

21

Drugi sastojak gotovo svih otmenih krema bar donekle deluje, a to je skuvan i ispasiran protein od povra (hidrolizovani X-mikroproteinski nutritivni kompleksi, Tenseur Peptidique Vgtal, ili kako ve glasi ovomeseni aktuelni naziv). To su dugaki gnjecavi lanci aminokiselina, koji se njiu po kremi, gotovo nepomino otegnuti u vlanoj sredini. Kad se krema na vaem licu osui, ti dugaki gnjecavi lanci se steu. Poto namaete lice takvom kremom osetiete pomalo neprijatno zatezanje koe to se proteinski lanci skupljaju i privremeno popunjavaju sitnije bore. Te skupe kreme deluju trenutno ali efekat im je prolazan, to vam nee pomoi da odaberete iskljuivo jednu kremu jer gotovo sve sadre zgnjeene proteinske lance. Napokon, tu je poduga lista ezoterinih sastojaka, ubaenih tek onako, elegantno protkana toliko sugestivnim jezikom da odmah poverujete u sve to pie. Kozmetike kompanije, kao to je znano, podatke o tome kako elija funkcionie preuzimaju iz suvih teoretskih udbenika, bilo da se odnose na komponente na nivou molekula ili na ponaanje elija u staklenoj posudi a zatim ih povezuju s pitanjem svih pitanja: da li vas neto ulepava. Ta molekularna komponenta, sveano vas obavetavaju, presudna je za stvaranje kolagena. I to jeste istina (kao to vai za druge aminokiseline pomou kojih organizam prikuplja proteine u zglobovima, koi i posvuda), ali nemate zato verovati da to ikome fali ili da ete razmazivanjem neega po licu promeniti svoj izgled. Koa ne upija dobro jer ona i treba da bude u odreenoj meri nepropustljiva. Kad sedite u kadi punoj prebranca niti se gojite niti pak prdite od toga. Uprkos svemu tome, pri svakom odlasku u apoteku (to preporuujem) pronai ete veliki raspon arobnih sastojaka na tritu. Kompleks Valmontovog elijskog DNK napravljen je od posebno tretirane DNK iz lososove ikre (Naalost, ako namaete lice lososom neete postii ba isti efekat, stoji u napisu iz The Timesa), ali neverovatno su mali izgledi da bi vaa koa upila DNK izuzetno veliki molekul ili da bi bilo ikakve koristi od sinteze koja se odvija u DNK, ak i kad bi to mogla. Vaem telu verovatno ne fali gradivnih blokova DNK. Ve ih ima tuta i tma.

22

Loa nauka

Hajde da razmislimo. ak i kad bi vaa koa upila celi DNK lososa, elije bi apsorbovale strani, riblji nacrt gradivnih elemenata to jest, uputstva za izradu ribljih elija a to vama kao ljudskom biu ne bi bogzna koliko koristilo. Bilo bi iznenaenje i kad bi se DNK svarila pa razloila u sastavne elemente u vaoj koi (meutim, vaa creva vare krupne molekule, koje enzimi za varenje pre apsorpcije razgrauju na sastavne delove). Sve te preparate odlikuje jedna injenica: telo moete zavarati iako u njemu postoje fino podeeni homeostatski mehanizmi, veliki sloeni sistemi s povratnom spregom i mernim instrumentima koji neprestano kalibriu i rekalibriu koliine razliitih hemijskih komponenata koje se alju u razne delove vaeg tela. Uplitanjem u taj sistem u najmanju ruku bi se postigao obrnut efekat od onog pojednostavljenog koji se tvrdi da postoji. Kao savren primer naveu da postoji grdno mnogo krema (i drugih sredstava za negu) za koje tvrde da dovode kiseonik direktno u vau kou. Mnoge od njih sadre peroksid koji, ako zaista elite da ubedite sebe u njegovo delovanje, ima hemijsku formulu H2O2 i mogao bi se pojmiti kao voda s neto dodatnog kiseonika, iako hemijske formule zapravo ne funkcioniu na taj nain na kraju krajeva, i gomiletina re je gvozdeni most s neto dodatnog kiseonika pa vam ne bi bilo ni na kraj pameti da vam to poslui za oksigenisanje koe. Ako i podlegnemo i ubedimo sebe kako e ti tretmani zaista dovesti kiseonik do povrine koe i da e taj kiseonik istinski prodreti u elije, kako bi nam to koristilo? Ljudski organizam neprestano nadzire s koliko se krvi i hranljivih materija snabdevaju tkiva te koliko sitnih kapilarnih arterija hrani odreeno podruje. Vie krvnih sudova proirie se na oblasti s malo kiseonika jer to je dobar pokazatelj ako ima potrebe za dodatnim kiseonikom. Sve i da je istinita tvrdnja kako kiseonik iz kreme prodire u vaa tkiva, va organizam bi smanjio snabdevanje krvlju tog dela koe, a to je ist homeostatski autogol. Vodonik-peroksid je u stvari korozivna hemikalija koja izaziva blagu, slabu opekotinu. Otud onaj oseaj sveine i sjaja.

Kompleks progenijum XY

23

Ovi detalji uopteno se prenose na veinu tvrdnji koje stoje na ambalai. Pomnije pogledajte etiketu ili oglas. Po pravilu, otkriete da ste upali u razraenu semantiku igru a partneri u tome su vam lanovi regulatornih tela: retko ete naleteti na nedvosmislenu tvrdnju da ete izgledati bolje poto namaete lice ba tim naroitim maginim sastojkom. Tvrdnja se odnosi na kremu u celini, i vai za kremu u celini jer, kao to znate, sve hidratantne kreme vlae ten ak i jeftino veliko pakovanje Diprobase kreme. Kad to shvatite, kupovina postaje donekle zanimljivija. Veza izmeu maginog sastojka i efekta postoji samo u kupevoj glavi. Dok itate ono to proizvoa tvrdi vidite da je tekst paljivo pregledala itava vojska savetnika i postarala se da etiketa bude krajnje sugestivna, ali i oku dobro obavetenog cepidlake semantiki i legalno neprobojna. (Ukoliko hoete da ivite od rada na tom polju, preporuio bih dobro utabanu stazu za razvijanje karijere: pre nego to krenete da radite kao savetnik u industriji najpre se bar nakratko pozabavite trgovakim standardima te oglaivakim standardima ili se isprobajte na poslu u bilo kom drugom regulatornom telu.) ta, dakle, nije u redu s takvim tumaenjem? Najpre da razjasnimo: ja ne uestvujem u krstakom ratu za prava potroaa. Kao i dravna lutrija, industrija kozmetike rauna na ljudske snove, a ljudi imaju pravo da rasipaju svoj novac kako ele. Pomodnu kozmetiku i druge oblike arlatanstva smatram posebnim, dobrovoljnim porezom koji su sebi nametnuli i plaaju ga ljudi koji nemaju pojma o nauci. Slaem se i s miljenjem da ljudi ne kupuju skupu kozmetiku samo zato to veruju u njenu delotvornost jer to je sve malo sloenije: re je o luksuznoj robi, statusnom simbolu, a sijaset je zanimljivih razloga zbog kojih se kupuju. Ali nije sve moralno neutralno. Kao prvo, proizvoai tih proizvoda prodaju puaima i gojaznima preice do reenja. Prodaju im ideju da se moe biti zdrav ako se ispijaju skupi napici i pritom se uopte ne mora pribei staromodnom vebanju i unosu povra. Na tu temu esto nailazim u svetu loe nauke. Uz pomenuto, u tim oglasima prodaje se sumnjiv pogled na svet. Prodaje se ideja da se nauka ne bavi delikatnim odnosima izmeu

24

Loa nauka

dokaza i teorije. Uz monu finansijsku potporu iz budeta namenjenih oglaavanju po celom svetu, uza svu mo svojih mikroelijskih kompleksa, Neutrilliuma XY, Tenseur Peptidique Vgtala i ostaloga, oglaivai tvrde da se nauka bavi nedokuivim besmislicama, punim jednaina, molekula, grafikona, sveobuhvatnih pounih iskaza to dolaze od autoriteta u belim mantilima. I pokazuju kako se te toboe naune stvari mogu lako izmisliti te sainiti ni iz ega, samo zarad zarade. Iz sve snage se trude da prodaju ideju o tome da je nauka neshvatljiva i uglavnom je prodaju privlanim mladim enama, kojih je, naalost, vrlo malo u nauci. Zapravo, prodaju pogled na svet jedne od barbika kompanije Mattel u koje je ugraen snimak slaunog glasia pa na pritisak dugmeta izjavljuje neto kao: Matematika je teka!, Oboavam oping! i Hoemo li ikad imati dovoljno garderobe?. U decembru 1992. godine lanice feministike Organizacije za osloboenje barbika (OOB) preduzele su sledeu akciju u amerikim prodavnicama: stotinama barbika iz serije Teen Talk kao i lutkama GI Joe zamenile su snimke. Boina barbika je izjavljivala ugodnim, odreitim glasom: Mrtvi ne lau. Deaci su ispod jelke nalazili vojnike koji su im govorili: Matematika je teka! i pitali: Idemo li u oping? Posao OOB-a jo nije gotov.

Homeopatija
A sada u samo sredite. Ali pre nego to i stupimo u tu arenu, da raistimo: ta god vi mislili, mene ba i ne zanimaju kom plementarna i alternativna medicina (to je samo po sebi sumnjiva sintagma). Zanima me uloga medicine, naa verovanja o telu i leenju, a uz to me u mom svakodnevnom poslu fascinira sloenost naina na koje skupljamo dokaze o dobrim i loim stranama datih metoda leenja. U svemu tome homeopatija je samo nae orue. Dakle, ovde se bavimo jednim od najbitnijih pitanja u nauci: kako znamo da li je primenjena metoda leenja delotvorna? Razmatrali mi kremu za lice, detoksikaciju, gimnastike vebe u koli, vitaminske tablete, program namenjen roditeljstvu ili lek za srani udar, iste nam vetine trebaju za testiranje tih terapija i sredstava. Homeopatija je najoiglednije sredstvo poduavanja za one koji se bave medicinom utemeljenom na dokazima, i to iz sasvim jednostavnog ra zloga: homeopati propisuju eerne tabletice, a nita lake nego prouavati tablete. Na kraju ovoga poglavlja znaete o medicini utemeljenoj na dokazima i o osmiljavanju opita vie nego proseni lekar. Razumeete kako se opiti mogu izopaiti i dati lane pozitivne rezultate, kako deluje efekat placeba, i zato smo skloni da preuveliamo delotvornost tableta. to je jo vanije, videete kako industrija alternativne medicine moe da stvori i odrava mit o zdravlju, primenjujui na vas, javnost, iste trikove koje velike farmaceutske kompanije primenjuju na lekare. Ovde se radi o neemu mnogo krupnijem od homeopatije.

26

Loa nauka

ta je homeopatija?

Homeopatija bi mogla biti paradigmatski primer alternativne terapije: ona se poziva na autoritet bogatog istorijskog naslea, ali njena istorija se ru tinski iznova ispisuje za potrebe onih koji se na savremenom tritu bave odnosima s javnou; smetena je u razraene okvire naunog prizvuka u kojima deluje, ali ne prua naune dokaze koji bi potvrdili njenu verodostojnost; njeni zagovornici vrlo jasno izjavljuju da e vam od tableta biti bolje iako su one u nebrojenim opitima potpuno prouene i utvreno je da u svom delovanju nemaju nita bolji efekat od placeba. Krajem osamnaestog veka nemaki lekar Samuel Haneman osmislio je homeopatiju. U to vreme glavne medicinske metode behu putanje krvi, klistiranje i razni drugi beskorisni pa i opasni postupci; tada su se samozvani autoriteti proglaavali za doktore i ni iz ega stvarali nove naine leenja, esto s nedovoljno dokaza da ih potkrepe. Stoga je homeopatija verovatno bila smislena. Hanemanove teorije razlikovale su se od teorija njegovih konkurenata jer on je zakljuio i za to nema boljeg izraza da se neka supstanca kojom bi mogao izazvati simptome bolesti kod zdrave osobe, moe upotrebiti za leenje istih simptoma kod bolesnika. Njegov prvi homeopatski lek bila je kora kininovca koja se preporuivala kao lek protiv malarije. Uzeo je veliku dozu i kad je osetio simptome presudio je da su slini simptomima same malarije:
Odjednom mi zazeboe stopala i vrhovi prstiju; malaksah i postah pospan; srce mi je bubnjalo; puls mi je postao snaan i ubrzan; obuhva ti me nepodnoljiva teskoba i drhtavica... iznemoglost... damari u glavi, crvenilo u obrazima i uasna e... groznica na mahove... otupelost... ukoenost...

i tako dalje. Haneman je pretpostavio da e se kod svakog ko uzme kininovca javiti ti simptomi (iako ima pokazatelja da je on samo iskusio nezgodnu idiosinkratiku reakciju). to je jo vanije, zakljuio je i to da

Homeopatija

27

bi kod obolelog od malarije, kad bi mu dao malu koliinu kininovca ta mala koliina leila simptome malarije a ne bi ih izazivala. Tog dana je stvorio teoriju da slino lei slino i to postade prvo naelo homeopatije.* Davanje hemikalija i trava pacijentima moe biti opasna rabota, budui da mogu primetno delovati na organizam (izazivaju simptome, kao to je uoio Haneman). Ali on je taj problem reio im je doiveo drugu veliku inspiraciju, a nju i danas mnogi smatraju kljunom odlikom homeopatije. Opet je zakljuio ne, ne moe drugaije da razreena supstanca jo monije lei simptome jer se pojaavaju njene spiritualne medicinske sile, a istovremeno, gle uda, redukuju se neeljena dejstva. Bio je jo smeliji: to vie razredite materiju, to snanije ona otklanja simptome koje bi inae izazivala. Obini rastvori nisu bili dovoljni. Haneman je zakljuio da se proces mora odvijati na vrlo specifian nain, jer je imao u vidu identitet brenda a imao je smisla za obred i priliku, pa je osmislio postupak nazvan sukusija. Pri svakom razreivanju, staklenom posudom s lekom valjalo je deset puta vrsto udariti o tvrdi ali savitljivi predmet. Stoga je naruio od sed lara spravu o koju e udarati posude, dasku odreenih dimenzija s jedne strane presvuenu koom i obloenu konjskom dlakom. Tih deset vrstih udaraca i danas se primenjuju u fabrikama homeopatskih tableta, ponekad ih izvode roboti specijalno konstruisani u tu svrhu. Homeopate su s godinama proizvele irok spektar lekova. Evo kako se odvijao proces razvoja tih lekova, grandiozno nazvan dokazivanje (nem. Prufung). Javi se jedan dobrovoljac, ili grupa od desetina osoba, i svaki ispitanik uzme est doza leka koji se dva dana dokazuje, u vie nivoa razblaenosti. Pritom vode dnevnik o duevnim, fizikim i emotivnom doivljajima, a belee i ta su sanjali u tom periodu. Na kraju dokazivanja glavni dokaziva skupi po datke iz dnevnika i ta dugaka, nesistematizovana lista simptoma i snova, dobijena od malog broja
* Odgovarajue velike koliine kininovca sadre kinin; njime se moe leiti malarija iako je danas na njega imuna veina parazita malariara.

28

Loa nauka

ljudi, postaje slika simptoma za taj lek. Zatim biva zapisana u veliku knjigu i, u nekim sluajevima, vai zauvek. Kad odete homeopati on e se potruditi da se vai simptomi podudare s onima koje izaziva lek pri dokazivanju. Takav sistem ima oigledne mane. Prvo, ne zna se je li dokaziva dospeo u stanje koje opisuje zbog leka koji je uzeo ili zbog ko zna ega drugog. Moglo bi biti rei o efektu nocebo, obrnutom od placeba, kad se ljudi loe oseaju jer oekuju da bi tako trebalo da se oseaju (kladim se kako bih sad odmah mogao da vam izazovem muninu, samo da vam ispriam kako je napravljen obrok od industrijski preraenih namirnica koji ste upravo pojeli); mogao bi da bude u pitanju oblik masovne histerije (Da li u ovom otomanu ima buva?); jednog dokazivaa mogli bi spopasti bolovi u elucu koji bi ga ionako spopali; ili bi svi mogli oboleti od blage prehlade i tako nadalje. Ali homeopati vrlo uspeno reklamiraju ta dokazivanja kao valjana nauna istraivanja. Na primer, ako posetite internet stranicu Boots the Chemist, na adresi www.bootslearningstore.co.uk, i preuzmete njihov 16+ modul za uenje za decu na alternativnim vrstama terapije, nai ete, meu ostalim lupetanjima o homeopatskim lekovima, i tvrdnje da su Hanemanova dokazivanja bila kliniki opiti. To nije istina, sad vam je jasno, a to nije tako neuobiajeno. Haneman je otvoreno izjavljivao da nita ne zna o fiziolokim procesima u organizmu, ak je tvrdio da tako valja. On se prema telu odnosio kao prema crnoj kutiji u koju ulaze lekovi, a izlaze rezultati i priznavao je samo empirijske podatke, uticaj medicine na simptome. (Svi simptomi i okolnosti uoeni u svakom pojedinom sluaju, rekao je, jedina su indikacija koja nas vodi pri biranju leka.) Ta je izjava potpuno suprotna onoj koju ponavljaju savremeni alternativni lekari: Medicina lei samo simptome, dok mi razumemo njihove uzroke i leimo ih. U ovo nae doba, u kojem vredi maksima: Dobro ono to je prirodno, zanimljivo je primetiti kako Haneman nije ni proslovio da je homeopatija prirodna nego se izdavao za naunika. U Hanemanovo vreme konvencionalna medicina umnogome se bavila teorijom i medicinari su se grdno ponosili to im se praksa zasniva

Homeopatija

29

na ra cionalnom poznavanju anatomije i funkcionisanja organizma. U osamnaestom veku lekari su se rugali homeopatama i optuivali ih za puki empirizam, preterano oslanjanje na iskustva i zapaanja ljudi koji se oporavljaju. Situacija se preokrenula. Danas se u medicini esto rado prihva ta nepoznavanje detalja mehanizma dokle god podaci dobijeni u eksperimentima potvruju delotvornost postupka (cilj je odbaciti one nedelotvorne); istovremeno se homeopate odjednom oslanjaju iskljuivo na svoje egzotine teorije i zanemaruju brojne negativne empirijske dokaze o njihovoj delotvornosti. Moda to nije naroito bitno, ali mnogo se otkriva iz takvih diskretnih pomaka u retorici i znaenju.

Pre nego to krenemo u jo detaljniju analizu homeopatije i vidimo je li uistinu delo tvorna, treba reiti jo jedan centralni problem. Veina ljudi zna kako se homeopatski preparati toliko razreuju da u dozi koju dobijete nema vie ni molekula prvobitne supstance. Ali moda vam nije poznato do kog stepena ide ta razreenost. Tipino homeopatsko razreenje iznosi 30 C, to e rei da je originalna supstanca razreena jednom kapi u stotinu, i tako trideset puta. U odeljku ta je homeopatija? na internet stranici Drutva homeopata, najvee takve organizacije u Britaniji, stoji da 30 C sadri manje od jednog milionitog dela originalne supstance. Manje od jednog milionitog dela originalne supstance po meni, to je blago reeno: homeopatski preparat od 30 C je razreenje od jednog dela u 10030, odnosno 1060 ili jedinice za kojom sledi ezdeset nula. Da izbegnemo svaki nesporazum, to je rastvor od jedan prema 1000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 ili, da se posluimo formulacijom Drutva homeopata, jedan deo u milion miliona miliona milio na miliona miliona miliona miliona miliona miliona. To je svakako manje od jednog dela u milion originalne supstance. Poreenja radi, u olimpijskom bazenu ima samo otprilike 100 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 molekula vode. Zamislite kuglu vode prenika 150 miliona kilometara (toliko je Zemlja udaljena od

Problem s razreenjem

30

Loa nauka

Sunca). Svetlo pree tu razdaljinu za osam minuta. Zamislite toliku kuglu vode s jednim molekulom supstance unutra: to je razreenje od 30 C.* Pri homeopatskom razreenju od 200 C (svaki homeo patski dobavlja nudi mnogo jae rastvore), supstanca koja se koristi razreuje se do reda veliine koji prevazilazi ukupan broj atoma u svemiru, i to u enormno velikoj meri. Pogledajmo to iz drugog ugla. U kosmosu je oko 3 1080 kubnih metara skladinog prostora (savreno da se zasnuje porodica); dakle, kad bi se ispunio vodom i jednim molekulom aktivnog sastojka, nastao bi prilino bedno razreen rastvor od svega 55 C. Ipak ne smemo zaboraviti ni to da su neuverljive izjave homeopata o tome kako njihove tablete deluju i dalje poprilino nebitne te da nisu znaajne u naem glavnom zapaanju da ne deluju nita bolje od placeba. Ne znamo ni kako deluju opti anestetici, ali znamo da deluju i sluimo se njima iako im ne znamo mehanizam. Lino sam jednom uao u operacionu salu, rasekao abdomen oveka pod anestezijom i akao mu po utrobi pod strogim nadzorom, hitro dodajem. Rupe u naem znanju o delovanju anestetika u tom trenutku nisu muile ni mene ni pacijenta. tavie, u vreme kad je Haneman osmislio homeopatiju, niko nije ni znao da ti problemi postoje jer italijanski fiziar Amedeo Avogadro i njegovi sledbenici ne behu jo izraunali ni koliko ima molekula u datoj koliini date supstance, a kamoli koliko je atoma u vasioni. Nije se znalo ni ta su uopte atomi. Kako su homeopate prihvatale ta nova saznanja? Naprosto su izjavili kako nije bitno to nema molekula jer voda pamti. To bi i moglo da proe ako se govori o kadi ili epruveti punoj vode. Ali ako razmislite, u najoptijem smislu, o razmerama tih objekata, majuan molekul vode nee biti izoblien ogromnim molekulom arnike i nee mu ostati sugestivno ulegnue (a izgleda da mnoge homeopate tako zamiljaju taj proces). Kuglica gita veliine graka nikako nee udubiti tapacirung na vaem otomanu.

* Za cepidlake, to je razreenje od 30,89 C.

Homeopatija

31

Decenijama i decenijama fiziari vrlo intenzivno prouavaju strukturu vode. Premda je tano da se na sobnoj temperaturi molekuli vode skupljaju oko molekula otopljenog u vodi, oni se pritom stalno nasumino kreu pa su te tvorevine vrlo kratkog veka, naime, njihovo se trajanje meri pikosekundama ili manjim jedinicama. Znai, njihov rok upotrebe je vrlo kratak. Homeopate znaju da uzmu anomalne rezultate fizikih eksperimenata pa tvrde da ti rezultati dokazuju delotvornost homeopatije. O njihovim neverovatnim manama moe se itati na drugim mestima (esto se homeopatska supstanca za koju je otkriveno u izuzetno preciznim laboratorijskim ispitivanjima da je jedva primetno drugaija od nehomeopatskog rastvora napravljena na sasvim drukiji nain, od drugaijih sastojaka koji se detektuju pomou vrlo osetljivih laboratorijskih instrumenata). Vredi po menuti i ovo: ameriki mag i razotkrivalac Dejms Randi ponudio je nagradu od milion dolara svakome ko dokae anomalne tvrdnje u laboratorijskim uslovima, a naroito je istakao kako bi nagradu mogao osvojiti svako ko nedvosmisleno razlui homeopatski preparat od nehomeopatskog pri menom metode po elji. Tu nagradu od milion dolara jo niko nije osvojio. ak i da se tumai doslovno, izjava da voda pamti puna je rupa; mnoge ete i sami uoiti. Da voda ima pamenje, kao to tvrde homeopate, a rastvor od jedan u 1060 je prihvatljiv, dosad bi ve sigurno sva voda bila blagotvorni homeopatski rastvor svih molekula na zemlji. Ipak, voda pljuska po naoj planeti ve prilino dugo i, dok sedim u Londonu i kucam, voda u mom telu ve je prola kroz tela mnogih ljudi pre no to se zatekla u mome. Moda se neto molekula vode iz mojih prstiju dok kucam ovu reenicu trenutno nalazi u vaoj onoj jabuici. Moda je neto molekula vode koji ispunjavaju moje neurone dok odluujem hou li u ovoj reenici napisati mokraa ili urin, sad ve u kraljiinoj mokranoj beici (Bog je blagoslovio): voda je veliki izjednaavalac, svuda stigne. Dignite glavu i pogledajte oblake. Kako molekul vode ume da zaboravi svaki molekul koji je dotad vi deo? Otkud zna kako treba da lei moju ranicu svojim seanjem na arniku a ne seanjem na fekalije Isaka Asimova? Jednom sam ovo

32

Loa nauka

objavio u novinama i neki se homeopata alio Odboru za albe na tampu (PCC). Nije stvar u rastvoru, ree, nego u sukusiji. Morate uzeti boicu s vodom i njome deset puta otro tresnuti o dasku presvuenu koom i napunjenu konjskom strunom tako e voda zapamtiti moleku l. Poto nisam pomenuo taj presudni postupak, ree, namerno sam tako prikazao homeopate da zvue glupo. Ovo je drugi univerzum glupavosti. A to se tie svih homeopatskih pria o pamenju vode, imajmo na umu da se umesto kaiice homeopatski razreene vode u stvari generalno uzima eerna tabletica. Dakle, valja se pozabaviti i seanjem eera. Voda je neto zapamtila (nakon razreenosti do reda veliine veeg od broja atoma u svemiru), ali je postajala zaboravna pa je to zapameno prelazilo na eer. Trudim se da budem jasan jer ne elim da se ponovo ale na mene. Kad taj eer, koji je upamtio neto ega se seala voda, dospe u vae telo, mora imati nekakav efekat. Koji li to? Niko ne zna. Ipak morate redovno uzimati tablete prema rasporedu doziranja koji, gle uda, previe nalikuje na reim uzimanja medicinskih lekova (uzimaju se u intervalima odreenim prema tome kojom ih brzinom va organizam razgrauje i izluuje).

Zahtevam valjani eksperiment

Ove teoretske neuverljivosti jesu zanimljive, ali i nisu neki argumenti. Jo u devetnaestom veku ser Don Forbs, lekar kraljice Viktorije, poeo je da razmatra razreenje i, evo, vek i po se rasprava nije makla s mesta. Kad se govori o homeopatiji pravo pitanje vrlo je jednostavno: da li deluje? Zapravo, otkud znamo deluje li ijedna odabrana metoda? Simptomi su vazda vrlo subjektivni. Stoga se pri gotovo svakom nainu utvrivanja koristi od ma kog postupka mora poeti od pojedinca i njegovog iskustva, pa se nadograivati. Zamislimo da razgovaramo moda se i prepiremo s nekim ko smatra da homeopatija deluje, ima dobra iskustva s njom i veruje da se uz homeopatiju moe bre ozdraviti. Od te osobe bismo uli: Znam jedino da se oseam kao da deluje. Bolje mi je otkad se pridravam homeopatije. Njemu

Homeopatija

33

je to oigledno, to u neku ruku i jeste. Snaga a i slabost ove izjave lee u njenoj jednostavnosti. Ma ta da se dogodi, izjava je tana. Na to vi upadnete: Dobro-de, ali moda je to bio efekat placeba. Jer, efekat placeba kudikamo je sloeniji i zanimljiviji nego to veina ljudi smatra, i umnogome prevazilazi davanje puke eerne tabletice: tu se radi o celokupnom sociolokom iskustvu terapije, onome to oekujete, procesu savetovanja kroz koji prolazite dok primate terapiju i mnogo emu drugome. Na primer, znamo da su dve eerne tablete delotvornije od jedne eerne tablete. Isto tako, znamo da su injekcije slane vode delotvornije protiv bola od eernih tableta, a to ne zato to injekcije slane vode uopte imaju bioloko dejstvo na organizam nego zato to injekcija ostavlja dublji utisak, sam postupak je dra matiniji. Bitni faktori su boja tableta, ambalaa i cena a uz to i ubeivanja prodavaca tableta. Znamo da se postupci s placebom mogu uspeno primenjivati na one koji pate od bola u kolenu, ak i na obolele od angine. Efekat pla ceba uspeno deluje na ivotinje i decu. Snaan je i istovremeno varljiv, a ni pola informacija o njemu neete znati dok ne proitate poglavlje o toj temi. Dakle, kad na oboavalac homeopatije izjavi kako se osea bolje posle homeopatskog tretmana, moemo da mu odvratimo: Verujem ti, ali moda je uzrok tvog ozdravljenja efekat placeba, a on nee moi da kae: Nije jer nema pouzdanog naina da utvrdi je li ozdravio od efekta placeba ili nije. To se ne moe odrediti. Va sagovornik samo moe da ponovi ono to je isprva rekao: Znam jedino da se oseam kao da deluje. Bolje mi je otkad se pridravam homeopatije. Vi biste, dalje, mogli rei: I to prihvatam, ali moda ti je bolje i zbog regresije prema proseku. To je samo jedna od mnogih kognitivnih zabluda opisanih u ovoj knjizi, temeljnih mana naeg sistema zakljuivanja koje nas navode na to da primeujemo pravil nosti i veze u svetu oko nas, ak i kad se pri pomnijem posmatranju otkrije da ih zapravo nema. Regresija prema proseku samo je jo jedan izraz za tvrdnju da sve, kao to alternativni terapeuti rado izjavljuju, ima prirodni ciklus. Reci mo da vas bole lea. Bol doe i proe. Imate boljih i loijih dana,

34

Loa nauka

boljih i loijih sedmica. Kad je najgore, posle e biti bolje tako biva s vaim bolom u krstima. Slino, mnoge bolesti imaju takozvanu prirodnu istoriju: bolesniku je loe a zatim mu je bolje. Jo je Volter rekao: Sva vetina medicine ogleda se u zabavljanju pacijenta, a priroda lei bolest. Recimo da ste prehla eni. Jeste, kroz nekoliko dana bie vam bolje, ali trenutno se oseate jadno. Sasvim je prirodno uiniti neto da ozdravite ba kad su simptomi najtei. Mogli biste pribei homeopatskom leenju. Mogli biste rtvovati kozu, omotati njena creva oko vrata i nositi ih. Mogli biste nagovoriti svog lekara opte prakse da vam prepie antibiotike. (Naveo sam ove primere prema rastuem stepenu besmislenosti.) A kad prehlada proe, kako to uvek biva, pretpostaviete da ste ozdravili zahvaljujui onome to ste preduzeli dok vam je bilo teko. Post hoc ergo propter hoc*, i sve u tom smislu. Od tada nadalje, im se prehladite opet ete jurnuti kod svog lekara opte prakse i gnjaviete ga dok vam ne prepie antibiotike. Premda e vas on upozoravati: Pa, to nije pametno, vi ete insistirati jer su poslednjeg puta dobro delovali. Stoga e porasti opta rezistencija na antibiotike i na kraju e zbog takvih iracionalnih postupaka starice umirati od bakterije MRSA, no to je ve druga pria. Moete gledati na regresiju prema proseku vie s matematike stra ne ako vam je drae. Kad u kvizu Odigraj pravu kartu Brusa Forsajta on stavi 3 na plou, svi u publici viu: Vea! jer znaju da e po svoj prilici idua karta biti vea od 3. elite li da idete vie ili nie od donje granice? Vie? Vie? Nie!

* lat. Posle toga, znai zbog toga; odnosi se na pogreno logino zakljuivanje, kad se ono to je neposredno prethodilo smatra nunim uzrokom. (Prim. prev.) Lekari opte prakse upornim pacijentima katkad prepisuju antibiotike iz istog oaja iako znaju
da su beskorisni u leenju viroze, ali mnoga istraivanja pokazuju da je takav postupak mogue kontraproduktivan, ak i ako se posmatra uteda vremena. Evo o emu se govori u jednoj studiji. Lekari koji su pacijentima prepisivali antibiotike, umesto da ih posavetuju ta da sami preduzmu kad ih zadesi upala grla, bivali su zatrpani poslom jer su im se pacijenti ponovo i ponovo vraali. Izraunato je: ako lekar opte prakse svake godine prepie antibiotike za upalu grla stotini pacijenata manje, trideset troje manje verovae da su antibiotici delotvorni, dvadeset petoro manje ubudue e odluiti da se posavetuje u vezi s tim problemom, a desetoro manje e se vratiti sledee godine. Da ste alternativni terapeut ili prodavac lekova, mogli biste da preokrenete te brojke naglavce i gledate kako da pospeite prodaju, a ne da je smanjite.

Homeopatija

35

U Americi postoji jo ekstremnija verzija regresije prema proseku; nazivaju je prokletstvo lista Sports Illustrated. Svaki sportista koji izae na naslovnoj strani tog lista, ubrzo padne u zaborav, izgubi popularnost. Ali na naslovnu stranu dospeva jedan od najboljih sportista na svetu, na samom vrhu u svojoj disciplini, proglaen za najboljeg te nedelje a za to verovatno treba imati i silnu sreu. Srea (ili galama) uglavnom proe, sama se vrati na prosek, kao to se deava pri bacanju kocke. Ukoliko to ne razumete, poeete da traite drugi uzrok za taj povratak na prosek i onda zaas naletite na... prokletstvo lista Sports Illustrated. Homeopate kod svojih pacijenata dodatno pojaavaju utisak da su shvatili uspenost tretmana tako to navode tegobe, objanjavaju da se od sasvim odgovarajueg leka simptomi isprva mogu pogorati pa tek potom se stanje popravi, i tvrde da je to sastavni deo terapije. Tako i oni koji obavljaju detoksikaciju esto kau da e vam od njihovih sredstava biti loije dok toksini ne izau iz organizma. Prema takvim obeanjima, bukvalno sve to vam se desi posle postupka dokazuje otroumnost vaeg terapeuta u uspostavljanju klinike slike i njegovu vetinu propisivanja leka. Dakle mogli bismo se opet obratiti naem oboavaocu homeopatije: Osea da ti je bolje, prihvatam to. Ali moda ti je to od regresije prema proseku, ili je na delu prirodna istorija bolesti. I opet vam ne moe rei da to nije istina (barem ne smisleno, ne vai se ako je u afektu) jer nikako ne moe da zna hoe li se ionako oporaviti, u onim situacijama kad se navodno oporavi nakon poseta homeopati. Regresija prema proseku mogla bi biti jedino pravo objanjenje njegovog ozdravljenja. Jednostavno ne moe da kae tano. I opet mu samo preostaje ona prva tvrdnja: Znam jedino da se oseam kao da deluje. Bolje mi je otkad se pridravam homeopatije. To je mogue do izvesne granice. Ali kad oboavaoci krenu dalje i kau: Homeopatija je uspena ili promrmljaju neto o nauci, onda nastaje problem. Ne moemo donositi takve zakljuke na osnovu linih iskustava pojedinca, i to iz navedenih razloga: mogue je da se efekat placeba pobrka s pravim efektom ili biva da se sluajni pronalazak

36

Loa nauka

pobrka s pravim. ak i da se desi nesumnjiv i neverovatan sluaj da je neko ozdravio u terminalnoj fazi raka, i dalje bismo morali biti oprezni da ne iskoristimo ishitreno iskustvo te osobe. Nekad se uda deavaju, sasvim sluajno. Nekad, ali ne preesto. Ekipa australijskih onkologa vie godina je pratila 2337 pacijenata u terminalnoj fazi raka, na palijativnoj nezi. Umirali su u proseku nakon pet meseci. Ali oko jedan posto posmatranih jo je bio iv i posle pet godina. U januaru 2006. u listu Independent objavljen je zbunjujui tekst u vezi s tom studijom: Dokazano da udotvorni lekovi deluju
Doktori su pronali statistiki dokaz da alternativna terapija, kao to je posebna ishrana, biljni napici i leenje verom, moe izleiti bolest u naizgled terminalnoj fazi, ali nisu sigurni zato se to deava.

Svrha studije nikako nije bila da se dokae da postoje udotvorni lekovi (niti se tragalo za takvim tretmanom, to je bila novinarska izmiljotina). Naprotiv, studija je pokazala neto mnogo zanimljivije: ponekad se desi udo. Oboleli mogu preiveti uprkos svemu, bez vidljivog razloga. Istraivai su jasno istaknuli da treba biti oprezan s tvrdnjama o udotvornim lekovima jer se uda redovno deavaju, prema njihovoj raunici u 1% sluajeva, i bez ikakve posebne intervencije. Naravouenije lanka: ne moemo donositi zakljuke na osnovu iskustva pojedinca, ak ni prema iskustvima vie osoba, izabranih da nam ukau na poentu. ta nam je dalje initi? Evo ta: valja uzeti mnogo pojedinaca, uzorak onih pacijenata za koje se nadamo da emo ih izleiti, sa svim njihovim pojedinanim iskustvima, i sve ih prebrojati. To je kliniko, nauno, medicinsko istraivanje i zaista se tu nema ta vie dodati: nema misterij, nema drugaije paradigme, nema lai i prevare. Proces je apsolutno transparentan i ta je ideja verovatno spasila vie ivota, u spektakularnijim razmerama, nego ijedna druga zamisao s kojom ete se susresti ove godine.

Homeopatija

37

Ideja nije ni nova. Prvi opit se pominje u Starom zavetu; to je zani mljivo, odnosi se na hranu. A nutricionizam je tek nedavno postao specijalitet du jour, nazovimo ga tako. Evo ta stoji u Knjizi proroka Danila:
A Danilo ree Amelsaru, kojega starjeina nad dvoranima postavi nad Danilom, Ananijom, Misailom i Azarijom: Ogledaj sluge svoje za deset dana, neka nam se daje varivo da jedemo i vode da pijemo. Pa onda neka nam se vide lica pred tobom i lica mladiima koji jedu carsko jelo, pa kako vidi, onako ini sa slugama svojim. I poslua ih u tom, i ogleda ih za deset dana. A poslije deset dana lica im dooe ljepa i mesnatija nego u svijeh mladia koji jeahu carsko jelo. I Amelsar uzimae jelo njihovo i vino koje njima trebae piti, i davae im variva. Knjiga proroka Danila, 1, 1116.

Reklo bi da je tu sve to je za temu bitno: navedeni opit uopte nije tajanstven. Ukoliko hoemo da se uverimo u to deluju li homeopatske tablete, mogli bismo izvesti vrlo slian eksperiment. Hajde da to malo razjasnimo. Odabrali bismo dvestotinak ljudi koji idu u homeopatsku kliniku i nasumce ih podelili u dve grupe. Svi bi proli celokupan postupak: odlazak homeopati da im postavi dijagnozu, odredi lek i napie recept. Ali u poslednji as, da pacijenti ne znaju, zamenili bismo polovinu homeopatskih eernih tabletica lanim eernim tabletama kojima nije pripisana arolija homeopatije. Kasnije, u povoljnom trenutku, mogli bismo da izmerimo koliko je ljudi iz svake grupe ozdravilo. Razgovarajui s homeopatima uoio sam da poprilino zaziru od merenja, kao da to nije oigledan proces, kao da je to isto to i zabijanje etvrtastog klina u okruglu rupu, jer merenje zvui nauniki i matematiki. Valja zastati na as i razjasniti to sebi. Niti je merenje kakav tajanstveni postupak, niti se obavlja posebnim ureajima. Pitamo ljude da li im je bolje i sabiramo odgovore.

38

Loa nauka

U opitu, a nekad i u obinoj situaciji, u ambulanti, moemo zamoliti ljude da vode dnevnik. Neka svakog dana prikau bol u kolenu na skali od jedan do deset. Neka navedu koliko ih dana u sedmici nita nije bolelo. Neka izmere efekat umora u dotinoj nedelji: koliko dana su bili kadri da izau iz kue, dokle su mogli da hodaju, koliko su kunih poslova uspeli da obave. Moete ih propitivati o raznim, vrlo jednostavnim, transparentnim i esto sasvim subjektivnim iskustvima jer se sutina medicine ogleda u poboljanju ivota i ublaavanju patnje. Moemo malo zainiti postupak, standardizovati ga i omoguiti da se nai rezultati lake uporede s drugim istraivanjima (to je dobro jer pritom bolje upoznajemo neku bolest i saznajemo kako se lei). Mogli bismo, recimo, iskoristiti Opti zdravstveni upitnik (GHQ) jer je to standardizovana alatka, ali premda se naveliko primenjuje, GHQ-12, kako ga zovu, samo je spisak pitanja za pojedinca o njegovom ivotu i simptomima. Ako ste skloniji antiautoritarnoj retorici, onda imajte ovo na umu: sprovoenje postupka prihvaenog tretmana, kontrolisanog placebom bilo da je re o alternativnoj terapiji ili ma kom obliku medicine po sebi je subverzivni in. Vi podrivate lanu izvesnost te liavate lekare, pacijente i terapeute tretmana koji su ih dotad zadovoljavali. Nezadovoljstvo zbog opita see u daleku prolost, u medicini kao i u drugim oblastima, i razni ljudi upirae se da se odbrane od njih. Ari Kokran, jedan od dedova medicine utemeljene na dokazima, ispriao je zgodu o razliitim grupama hirurga koji su zduno tvrdili da je njihov tretman za leenje raka najdelotvorniji: svima je oigledno bilo jasno da je njihova terapija najbolja. Nastojei da ih ubedi kako su eksperimenti neophodni Kokran ih je sve okupio u istoj prostoriji ne bi li uoili koliko su uporni u svojim ubeenjima ali i koliko su ona protivrena. I sudijama, recimo, moe biti vrlo odbojna pomisao na eksperimentisanje s razliitim oblicima presude uivaocima heroina, poto su uvereni da je njihova presuda najbolja za svaki pojedinani sluaj. To su nedavne bitke i ni u kom smislu nisu jedinstvene za svet homeopatije. Odaberemo, znai, grupu ljudi koji izlaze iz homeopatske klinike, za menimo im pola tableta placebo tabletama i prebrojimo ko je

Homeopatija

39

ozdravio. To je ispitivanje homeopatskih tableta kontrolisano placebom a ne hipotetska rasprava: tako su proveravani homeopatski tretmani i ini se da, ukupno gledano, homeopatija nije nita delotvornija od placeba. A ipak ete uti da homeopate kau kako ima i pozitivnih opita u homeopatiji; ak ete naii da se neki navode. ta je posredi? Odgovor zadivljuje i vodi nas ravno u sr medicine zasnovane na dokazima. Ima nekih opita koji pokazuju da je homeopatija delotvor nija od placeba, ali samo nekih, i to su generalno opiti s metodolokim manama. To zvui tehniki, ali znai samo to da postoje problemi u nainu na koji su opiti izvedeni, i ti problemi su tako veliki da dotini opiti bivaju manje valjani testovi tretmana. Literatura o alternativnoj terapiji svakako je proeta nekompetentnou, ali mane uoene u eksperimentima zapravo su vrlo uobiajene u medicini. Bilo bi poteno rei da sva istraivanja imaju neke mane, naprosto zato to je svaki opit kompromis izmeu onoga to bi bilo idealno i onog to je praktino ili jeftino. (Literatura o komplementarnoj i alternativnoj medicini (KAM) esto propada u fazi tumaenja: medicinari katkad znaju da citiraju lane radove pa opisuju nedostatke, dok su homeopati skloni da nekritino prihvataju sve to je pozitivno.) Zato je vano da istraivanje uvek bude objavljeno, i to itavo, s navedenim metodama i rezultatima, da bi se moglo proveriti. Ta se tema ponavlja u ovoj knjizi i vana je: kad ujemo da neko iznosi tvrdnje bazirane na svom istraivanju, mi moramo biti u stanju da sami zakljuimo koliko je tu bilo metodolokih nedostataka i moramo biti sposobni da sami prosudimo jesu li rezul tati pouzdani, da li je test bio valjan. Sve ono zbog ega ispitivanje nije valjano, odjednom je zaslepljujue oigledno kad znate za to.

U svakom dobrom eksperimentu bitno je da istraivai ne znaju jesu li pacijenti dobili homeopatsku eernu tabletu ili obinu placebo eernu tabletu, a da to, naravno, ne znaju ni sami pacijenti. Moramo

Slepi eksperimenti

40

Loa nauka

biti sigurni da je svaka razlika koju merimo rezultat razlike izmeu dejstva tableta, a ne izmeu oekivanja i predrasuda uesnika. Da istraivai znaju koji njihovi mili i dragi pacijenti piju prave tablete, a koji tablete placeba, mogli bi svesno ili nesvesno da se izreknu ili bi to moglo uticati na njihovu procenu pacijenta. Recimo da radim na studiji o medicinskoj tableti koja treba da snizi visoki krvni pritisak. Znam koji su moji pacijenti dobili skupu novu tabletu za krvni pritisak, a koji placebo. Jedan iz prve grupe, od onih koji uzimaju pomodnu novu tabletu, dolazi kod mene i pritisak mu je mnogo vii nego to bih oekivao, tim pre to je na skupom novom leku. Stoga mu opet proverim krvni pritisak, samo da vidim da nisam pogreio. Idui rezultat je normalniji pa ga zabeleim i zanemarim prethodni, visoki. Merenje krvnog pritiska je nepouzdana tehnika, kao i itanje EKGa, gledanje rendgenskih snimaka, merenje bola i mnoga druga merenja koja se redovno koriste u klinikim eksperimentima. Odem na pauzu za ruak, potpuno nesvestan injenice da mirne due zagaujem podatke, unitavam stu diju, stvaram netane dokaze i naposletku ubijam ljude (jer naa najvea greka bila bi da zaboravimo kako se ti podaci koriste pri donoenju ozbiljnih odluka u vrlo stvarnom svetu, a loi podaci donose patnje i smrt). U novijoj medicinskoj istoriji ima nekoliko reitih primera da su se ama ba svi medicinari nali u zabludi zbog neuspeha u primeni odgovarajue slepe tehnike, kako se to zove, pa nisu mogli da odrede koja je terapija bolja. Nismo, na primer, nikako mogli da razluimo je li laparoskopska hirur gija bolja od otvorene. Onda se pojavila grupa hirurga iz efilda i izvela pravu predstavu od eksperimenta, gde su korieni zavoji i dekorativni mlazevi lane krvi, tako da niko nije mogao odrediti kakva je operacija izvedena na kom pacijentu. Neki od najznaajnijih uglednika u medicini baziranoj na dokazima sainili su pregled slepih tehnika u raznim opitima o me dicinskim lekovima i ustanovili da su u opitima s neodgovarajuom slepom tehnikom koristi prouavanih tretmana preuveliane za 17 posto. Primena slepih tehnika u eksperimentima nije nikakvo opskurno teranje maka

Homeopatija

41

na konac tipino za cepidlake poput mene niti se koristi za napadanje alternativnih terapija. Primaknimo se homeopatiji. U pregledu ispitivanja primene akupunkture za bol u leima pokazalo se da su studije s propisnim slepim tehnikama pokazale neznatnu korist od akupunkture, koja nije bila statistiki znaajna (kasnije o znaenju te izjave). Eksperimenti koji nisu bili slepi oni u kojima su pacijenti znali jesu li u grupi za tretman ili nisu pokazali su krupnu, statistiki bitnu korist od akupunkture. (Moda se pi tate ta je placebo kontrola za akupunkturu. Tobonja akupunktura obavlja se lanim iglama ili se ubadaju pogrena mesta. Zabavno zameateljstvo nastaje kad pripadnici jedne kole akupunkture stanu da tvrde kako su lana mesta po drugoj koli zapravo njihova prava mesta.)
Procenat pacijenata s kratkoronim poboljanjem Akupunktura 70 60 50 40 30 20 10 0 Slepi test Neslepi test Kontrola

Vidimo, dakle, da je primena slepih tehnika bitna i da nije svaki eksperiment nuno koristan. Ne moete tek tako rei: Ovaj eksperiment pokazuje dejstvo tog tretmana jer ima dobrih eksperimenata ili valjanih testova, i ima loih eksperimenata. Kada za neku studiju lekari i naunici kau da ima meto dolokih propusta te da je nepouzdana, to ne ine zato to su zlonamerni ili to nastoje da ouvaju hegemoniju, ili da ne prekinu slivanje mita iz farmaceutske industrije, nego zato to je studija loe izvedena propisno sprovoenje slepih tehnika ne kota nita i nije bila valjan test.

42

Loa nauka

Hajde da napustimo okvire teorijskog izlaganja i pogledajmo opite za koje neki homeopati kau da idu u prilog njihovoj praksi. Upravo sam uzeo najobiniji prikaz opita za homeopatsku arniku profesora Edvarda Ernsta, i potraiu u njemu primere. Mora nam biti sasvim jasno da neadekvatnosti koje ovde postoje nisu jedinstvene, pri emu niti nagovetavam da je rad maliciozan niti sam zloban. Radiemo ono to medicinari i naunici ine kad procenjuju dokaze. Dakle, Hildebrant et al. (kako kau u akademskim krugovima) posma trali su etrdeset dve ene koje su uzimale homeopatsku arniku za zakasneli bol u miiima. Utvrdili su da je arnika delotvornija od placeba. Na prvi pogled, ta studija ini se sasvim smislenom. No, pogledamo li podrobnije, videemo da nije opisana randomizacija (nasuminost). U klinikim eksperimentima randomizacija je jedan od temeljnih koncepata. Pacijenti se nasumino svrstavaju u dve grupe, jednu kojima se daju placebo eerne tablete i drugu kojima se daju homeopatske eerne tablete. U suprotnom, mogue je da lekar ili homeopata bilo svesno ili nesvesno prebace u homeopatsku grupu pacijente za koje smatraju da bi pokazali povoljne rezultate, dok bi se oni nezainteresovani premestili u grupu za placebo, ime bi uticali na ishode. Pojam randomizacije nije nikakva novina. Predloio ga je Jan Batista von Helmont u sedamnaestom veku. Von Helmont je bio belgijski radikal koji je izazivao svoje savremenike akademike da uporede svoje metode leenja naime, putanje krvi i klistiranje zasnovane na teoriji s njegovim metodama za koje je tvrdio da se vie oslanjaju na kliniko iskustvo: Uzmimo iz bolnica, sklonita, odakle god, dvesta, petsto sirotih koji imaju groznicu, upalu plune maramice i tako dalje. Podelimo ih u dve grupe, bacanjem kocke odredimo koja e polovina otii vama a koja meni... Videemo koliko e sahrana imati jedni i drugi. Retko biva da eksperimentator bude tako nemaran da ne rasporedi nasumice pacijente, i to nije sluaj ak ni u svetu KAM-a. Ali opite u kojima je primenjena neodgovarajua metoda randomizacije

Randomizacija

Homeopatija

43

neobino je lako pronai: naoko su u redu ali kad podrobnije ispitamo vidimo da su eksperimentatori samo izveli nekakvu predstavu u kojoj kao da su birali nasumice pacijente, ali i dalje su imali mogunost da utiu, bilo svesno ili nesvesno, na to u kojoj grupi e se pacijenti nai. Ima neodgovarajuih opita, u svim oblastima medicine, u kojima su pacijenti nasumino rasporeeni u terapijsku grupu odnosno u placebo grupu prema redosledu po kom su pristupali studiji prvi pacijent koji pristupi dobija pravu terapiju, drugi dobije placebo, trei dobije pravu terapiju, etvrti placebo i tako redom. Premda se ini da je to valjana metoda, posredi je bitan nedostatak koji utire put ka moguoj sistematskoj neobjektivnosti. Recimo da postoji pacijent koji je po miljenju homeopate neizleiv, osuenik koji nikad nee sasvim ozdraviti, bez obzira na terapiju, a sledee mesto u studiji namenjeno je pacijentu za homeopatsku grupu. Nije nezamislivo da homeopata zakljui svesno ili nesvesno kako taj pacijent ne bi bio zainteresovan za opit. Ali ako se taj pacijent zatekne u klinici ba kad je na redu popunjavanje placebo grupe, lekar koji rasporeuje pacijente moda bi se opredelio ba za njega. To vai i za sve druge neodgovarajue metode randomizacije: prema poslednjoj cifri u datumu roenja, prema datumu primanja u kliniku i tako dalje. U nekim studijama ak stoji da se pacijenti biraju nasumino bacanjem novia, ali ne zamerite mi (meni, i svekolikoj medicinskoj zajednici koja svoj rad zasniva na dokazima) to sam podozriv prema bacanju novia jer ostavlja nemali prostor za manipulaciju. Idemo na najbolje od tri bacanja. Ma ta ja to priam najbolje od pet bacanja. Jao, nisam video na koju stranu je pao. Ima zaista mnogo valjanih metoda randomizacije i iako je za njih potrebno malo se mentalno napregnuti, one ne predstavljaju nikakav dodatni troak. Klasina metoda je ona u kojoj ljudi pozovu telefonom odreeni broj, a s druge strane je operater s raunarskim programom za generisanje sluajnih brojeva (taj posao ne obavlja eksperimentator, njegov zadatak poinje tek kad pacijent bude upisan i podvrgnut studiji). To je verovatno najomiljenija metoda meu istraivaima

44

Loa nauka

koji ele da naprave valjani eksperiment naprosto zato to biste morali da budete arlatan da zabrljate u tome, i to jo da se ozbiljno potrudite oko tog arlatanstva. Vratiemo se odmah ismevanju arlatana, no sad ete saznati o jednoj od najvanijih ideja savremene intelektualne istorije. Da li je nasuminost vana? Kao i kod opita sa slepim tehnikama, ljudi su prouavali kako deluje nasuminost u velikim analizama brojnih pokuaja. Otkrili su da se u eksperimentima s neuverljivim metodama randomizacije delovanje tretmana precenjuje za 41 posto. U nekvalitetno uraenim eksperimentima nije najvei problem primena neodgovarajue metode randomizacije, nego u tome to vam eksperimentatori ne kau kako su uopte sproveli tu randomizaciju. To je znak upozorenja koji nam esto ukazuje na loe izvoenje eksperimenta. Da ponovim, ne radi se o tome da imam predrasuda: opiti s nejasnim metodama randomizacije preuveliavaju efekte tretmana za 30 posto, skoro koliko i opiti s neupitno ravim metodama randomizacije. Po pravilu, razlog za zabrinutost je kad vam neko ne ponudi dovoljno pojedinosti u vezi s primenjenim metodama i rezultatima. Sluajno su (evo, uskoro prestajem s tim) sprovedene dve izuzetno vane studije o tome da li su neodgovarajui podaci u naunim lancima povezani s neuverljivim, prenaglaeno povoljnim rezultatima. Upravo to se pokazalo: studije u kojima nisu sasvim opisane te metode preuveliavaju koristi od terapije za otprilike 25 posto. U nauci su jasnoa i detalji sve. Hildebrant i saradnici, ne svojom krivicom, postali su izgovor za tu polemiku u vezi s nasuminou (na emu sam im zahvalan). Moda su primenjivali randomizaciju u izboru pacijenata. Moda su to inili onako kako valja. Ali nisu to obrazloili. Vratimo se sada na osam studija koje je Ernst obuhvatio u razmatranju o homeopatskoj arnici to smo razmatranje odabrali sasvim sluajno jer prikazuju fenomen vrlo est u studijama KAM-a: veina opita je metodoloki nevaljana, i to beznadeno, i dali su pozitivne rezultate za homeopatiju, a u nekoliko ispravnih studija

Homeopatija

45

najvaljaniji testovi pokazalo se da homeopatija nije nita uspenija od placeba.* Nadam se da vam je sad jasno: kada lekari objave da je neko istra ivanje nepouzdano, nije uvek re o prevari; kad naunici namerno iskljue iz sistematinog pregleda literature loe izvedenu studiju koja govori u prilog homeopatiji, ili bio koji drugi lanak, to ne ine zbog linih ili moralnih predrasuda, nego samo zato to studija koja nije dobra, to jest nema valjanog testa terapije, moe dati nepo uzdane rezultate pa se mora vrlo oprezno tumaiti. Takoe treba pomenuti moralno i finansijsko pitanje: ispravan nasumini izbor pacije nata ne kota nita. Nita ne kota ni prikrivanje pacijentima jesu li dobili aktivnu terapiju ili placebo. Dakle, da bi se sprovelo valjano i ozbiljno istrai vanje ne mora se obavezno traiti mnogo novca ali se mora dobrano promisliti pre nego to se pone. Za propuste u ovim studijama krivi su iskljuivo oni koji ih sprovode. Nekad to bivaju ljudi koji su okrenuli lea naunoj metodi kao da je manjkava paradigma; ali reklo bi se da je njihova briljantna nova paradigma samo neispravan test.
* Pinsent je dakle sproveo dvostruko slepu placebom kontrolisanu studiju nad pedeset devetoro

ljudi koji su proli operaciju usne duplje. Grupa koja je primala homeopatsku arniku trpela je znatno manje bolova nego grupa koja je dobijala placebo. Ali u reklamnim materijalima za arniku neete nai podatak da je etrdeset jedan ispitanik odustao od studije. Stoga je takva studija prilino bezvredna. Pokazalo se kako je manje verovatno da su pacijenti koji odustaju od studija propisno uzimali tablete, da su podloniji propratnim pojavama, manje je izvesno da su prezdravili itd. Nisam skeptian prema ovoj studiji zato to se kosi s mojim predrasudama, nego zbog velikog broja pacijenata koji su je napustili. Moda se ne moe doi do pacijenata koji su odustali, pa se samim tim i ne moe pratiti njihovo stanje, zato to su, na primer, preminuli. Kad se sprovoditelji studije ne obaziru na odustajanje preuveliava se prednosti testiranog postupka, a veliki broj odustalih uvek je alarmantan Gibson i saradnici u svojoj studiji nisu pomenuli randomizaciju, nisu izvoleli pomenuti dozu homeopatskog leka, niti su naveli koliko su ga esto davali pacijentima. Nije lako uzeti za ozbiljno tako klimave studije. Kembel je sproveo studiju nad trinaestoro ispitanika (tek pregrt pacijenata za obe grupe, i za homeopatsku i za placebo). Utvrdio je da homeopatija ima bolji uinak nego placebo (u toj pukoj pregrti ispitanika), ali nije proverio da li su rezultati statistiki bitni ili su samo sluajnost. Na kraju, Sevid i saradnici sproveli su studiju sa samo deset pacijenata i utvrdili da je homeopatija bolja od placeba, ali ni oni nisu statistiki obradili svoje rezultate. Eto kakvim radovima homeopate potkrepljuju svoje tvrdnje, eto gde nalaze dokaze za koje tvrde da ih medicinari iz podmuklosti ignoriu. Sve te studije su u korist homeopatije. Sve zasluuju da budu zanemarene jer nijedna nije bila valjani test homeopatije i svaka je puna metodolokih mana. Mogao bih jo o tome, kroz stotine homeopatskih opita, ali ve je dovoljno bolno.

46

Loa nauka

Ovaj uzorak se dosledno reflektuje na itavu literaturu o alternativnoj tera piji. Generalno gledano, upravo studije koje su manjkave idu na ruku homeopatiji ili bilo kojoj alternativnoj terapiji. Dobro obavljene studije, iz kojih su eliminisane sve predrasude i greke pokazuju da ispitivane terapije nisu nita bolje od placeba. Taj fenomen je paljivo prouen i uoen je gotovo linearan odnos izmeu metodolokog kvaliteta homeopatskog opita i rezultata koje daje. to je gora studija to manje nalikuje na valjani test to je vea mogunost da se otkrije kako homeopatija nije nita bolja od placeba. Naunici konvencionalno mere kvalitet studije pomou standardizovanih alatki. Pomenuu Hadadovu skalu, listu sa sedam polja za unoenje znaka za potvrdu, koja obuhvata ono to smo pominjali, recimo: Da li je opisana metoda randomizacije? i Da li je prikupljeno mnogo numerikih podataka?

Razmera izgleda

Hadadov skor (broj testova)

Ovaj grafikon iz Ernstovog rada pokazuje ta se vidi kad se jedan uz drugi nacrtaju Hadadov skor homeopatskih eksperimenata. U vrhu, sleva, vidite bedne eksperimente s velikim propustima u osmiljavanju, koji trijumfalno otkrivaju da je homeopatija silno bolja od placeba. Udesno prema dnu vidite ovo: kad Hadadov skor naginje prema najvioj oceni, petici, i kako eksperimenti postaju valjani testovi,

Homeopatija

47

linija sve vie pokazuje da homeopatija uopte nema bolji uinak nego placebo. Ali ovaj grafikon je pomalo tajanstven i po izvesnoj neobinosti podsea na prikaz analize zloina. Taka na desnoj ivici grafikona koja predstavlja deset najboljih opita, s najviim Hadadovim skorom, upadljivo se izdvaja. To je anomalija: samo na toj ivici grafikona, iznenada, kvalitetni eksperimenti naruavaju trend i pokazuju da je homeopatija bolja od placeba. ta se to zbiva? Kazau vam ta ja mislim: neki radovi koji prikazuju tu taku prevarantski su. Ne znam koji od deset posmatranih, nemam pojma otkud to ni ko je to uinio, u kojem od deset radova, ali to je moje miljenje. Naunici esto moraju da iznesu ozbiljnu kritiku diplomatskim jezikom. Evo kako profesor Ernst, autor ovog grafikona, uvija u kuine objanjenje o taki kojoj se udimo. Kad biste deifrovali njegov diplomatski jezik, kao iz Da, ministre, zakljuili biste da i on govori o prevari.
Mogue su nekolike hipoteze o ovom fenomenu. Naunici uvreenog stava da su homeopatska sredstva u svakom pogledu iden tina placebu mogli bi uvaiti sledee primedbe. Korelacija na koju ukazuju etiri informativne take (Hadadov skor 14) otprilike prikazuje istinu. Ekstrapolacija te korelacije navela bi ih da oekuju kako ti opiti s najmanje prostora za pristrasnost (Hadadov skor = 5) pokazuju da su homeopatska sredstva puki placebo. injenica, meutim, da proseni rezultat od 10 opita, koji su dobili 5 bodova na Hadadovoj skali, pro tivrei tom razmiljanju, u skladu je s pretpostavkom da su neki homeopati (ali nikako svi), lukavi, u metodologiji dobro potkovani i duboko uvereni u svoju teoriju, objavili rezultate koji samo izgledaju uverljivo a u stvari nisu verodostojni.

Ali to je samo kuriozitet i digresija, nije vano za opti utisak. ak i kad se uzmu u obzir te sumnjive studije, metaanalize i dalje pokazuju da homeopatija, sve u svemu, nije nita bolja od placeba. Metaanalize, hm?

48

Loa nauka

Ovo e za neko vreme biti na poslednji veliki pojam; zahvaljujui njemu spaseni su ivoti vie ljudi nego to ete ih i sresti. Metaanalizu je donekle vrlo jednostavno sprovesti. Nemojte se oslanjati na svoju getaltovsku intuiciju o svim rezultatima svakog vaeg eksperimentiia. Samo prikupite sve rezultate svih eksperimenata na datu temu, bacite ih na papir, u jednu veliku tabelu i raunajte. Za analizu je naroito korisno kad su izvedeni brojni eksperimenti, svaki previe mali da se iz njega izvue konaan odgovor, ali svi iz iste oblasti. Ukoliko je, recimo, obavljeno deset randomizovanih opita kontrolisanih placebom, da se vidi nestaju li simptomi astme nakon homeopatije, a u svakom je uestvovalo jedva etrdesetak pacijenata, vi ih moete obuhvatiti jednom metaanalizom pa ete imati (u izvesnom smislu) etiri stotine osoba za eksperiment. U nekim vrlo uvenim sluajevima makar meu medicinarima naunicima metaanalize su pokazale da je u stvari dobra terapija ranije proglaena za nedelotvornu a to niko nije uoio jer su izvedeni eksperimenti bili nedovoljno veliki da bi se uspenost primetila. Kao to sam rekao, ve informacija moe biti spasonosna. Jedna od naj veih novina u institucionalnom organizovanju u proteklih trideset godina bez sumnje je Kolaboracija Kokran, meunarodna neprofitna nauna orga nizacija u kojoj prave sistematine saetke strune literature o istraivanju zdravlja, ukljuujui metaanalize.

Metaanaliza

Homeopatija

49

Logotip Kolaboracije Kokran je pojednostavljeni trakasti grafikon, grafikon rezultata dobijenih u znaajnim metaanalizama postupka sprovedenog na trudnicama. Kao to biste oekivali, vea je verovatnoa da e nedonesena deca poboljevati i umirati. Nekim lekarima na Novom Zelandu palo je na pamet da bi kratkotrajno davanje jeftinih steroida moglo doprineti boljem ishodu. Stoga je izmeu 1972. i 1981. izvedeno sedam ispitivanja te ideje. Dva su pokazala izvesnu korist od steroida, ali u preostalih pet nije uoeno nikakvo poboljanje te se odustalo. Osam godina kasnije, 1989, uraena je metaanaliza objedinjenih opitnih podataka. Na trakastom grafikonu na logotipu s prethodne stranice, videete ta se desilo. Svaka vodoravna linija predstavlja jednu studiju: ako je linija s leve strane, to znai da su steroidi bili bolji nego placebo, a ako je zdesna, to znai da su steroidi bili loiji. Ukoliko vodo ravna linija dodiruje sredinju veliku uspravnu liniju koja predstavlja nulti uinak, tada opit nije prevagnuo ni na jednu stranu. I poslednje: to je vodoravna linija dua, nepouzdaniji je ishod studije. Na trakastom grafikonu vidimo mnogo dugih vodoravnih linija koje uglavnom dodiruju sredinju uspravnu liniju bez efekta, to pokazuje da ima mnogo nepouzdanih studija. Ipak, sve su usmerene malo ulevo kao da se pokazuje kako bi steroidi mogli biti korisni, ak i ako svaka studija po sebi nije statistiki znaajna. Romb u dnu pokazuje objedinjen odgovor: postoje vrsti dokazi da steroidi smanjuju rizik od smrtnosti dece zbog komplikacija usled nerazvijenosti organa i to za od 30 do 50 posto. Nikako ne smemo zaboraviti o koliko ljudskih ivota govore ti apstraktni brojevi: bebe su deset godina nepotrebno umirale jer im je uskraivan taj spasonosni tretman. Premda je bilo dovoljno dostupnih podataka da se zna kako se ta deca mogu spa sti, umirala su jer ti podaci nisu bili objedinjeni i sistematino analizirani u postupku metaanalize. Vratimo se na homeopatiju (sad vidite zato je smatram trivijal nom). Nedavno je u Lancetu objavljena neprocenjivo vana metaanaliza i uz nju uvodnik po naslovom Kraj homeopatije?. Autori, ang i saradnici, obavili su vrlo temeljnu metaanalizu velikog broja

50

Loa nauka

homeopatskih opita i kad su sve sabrali, utvrdili su da homeopatija nema nita bolji uinak od placeba. Homeopate su ipile na noge. Kako im pomenete tu metaanalizu, tako upru da dokau kako je to bila obmana. ang i saradnici, kao i svi autori prethodnih negativnih metaanaliza homeopatije, iz svoje analize izostavili su opite loijeg kvaliteta. Homeopate vrlo rado navode one opite iji su rezultati ba onakvi kakve ele da uju, a zanemaruju ostale. Ta praksa se naziva probiranje. Po tom principu moete da probirate i omiljene metaanalize ili ih moete pogreno prikazivati. Metaanaliza anga i saradnika bila je poslednja u dugome nizu takvih analiza koje su pokazale da homeopatija po svom uinku nije nita bolja od placeba. Uprkos negativnim rezultatima tih metaanaliza, sve ho meopate, pa i najvienije, i dalje tvrde kako iste te metaanalize idu u prilog primeni homeopatije e, na to se uvek iznova zabezeknem. To rade tako to citiraju samo rezultate za sve opite obuhvaene svakom metaanalizom, a tu su ukljueni i svi opiti loijeg kvaliteta. Najpouzdanija brojka, sada to znate, dobija se za ogranien skup valjanih testova i kad pogledate njih, homeopatija nema nita bolji uinak od placeba. Ukoliko vas ovo fascinira (a udilo bi me), znajte da upravo radim na jednom saetku sa svojim kolegama; uskoro e biti objavljen na internetu, na adresi badscience. net, sa svim velianstvenim detaljima, s objanjenjima rezultata raznih metaanaliza izvedenih na homeopatiji. Kliniari, strunjaci i istraivai vole da kau: Postoji potreba da se to dalje istrai, jer to zvui napredno i slobodoumno. Zapravo nije uvek tako; malo je poznata injenica da se korienje upravo te fraze ve godinama ne dozvoljava u British Medical Journalu, s obrazloenjem da ne znai nita. Moete rei kakvo istraivanje nedostaje, o emu, kako izvedeno, ta valja izmeriti, zato hoete da ga obavite, ali ne odmahujte rukom i nemojte tek onako odozgo, u svoj svojoj irokoumnosti, traiti dodatna istraivanja to ne znai nita i nikom ne pomae. Izvedeno je preko sto randomizovanih, placebom kontrolisanih ispitivanja homeopatskih preparata i vreme je da se prestane. Homeopatske tablete ne deluju nita bolje od tableta placeba, toliko bar znamo.

Homeopatija

51

Ali ima prostora za interesantnija istraivanja. Ljudi smatraju homeopatiju pozi tivnom, no pre bi se reklo da je delotvoran sam odlazak homeopati, razgovor s paljivim sluaocem, razjanjavanje simptoma i sve uzgredne dobrobiti od starinske, zatitnike, utene medicine. (To, i regresija prema proseku.) Eto, to bi trebalo meriti. Homeopatija moe da nas naui konanoj, divnoj lekciji iz medi cine zasnovane na dokazima, a ta je: ponekad budite matoviti kad odluujete kakva ete istraivanja sprovesti, pravite kompromise i neka vas vode pitanja na koja treba odgovoriti, a ne dostupne alatke. Sasvim je normalno da istraivai prouavaju pojave koje ih zanimaju, u svim oblastima medicine, ali mogu se zainteresovati za potpuno drugaije pojave kod pacijenata. U jednoj studiji ispitivani su oboleli od osteoartritisa kolena o tome kakvo bi istraivanje eleli da se sprovede i odgovori su bili fascinantni: hteli su da se izvedu stroge procene prednosti fizioterapije i hirurgije, a ne jo neki opit u kome se tableta poredi s nekom drugom ili s placebom. I same homeopate ele da veruju kako je mo u tableti, a ne u celom procesu odlaska homeopati, razgovoru s njim i slino. To je presudno vano za njihov profesionalni identitet. U nekim sluajevima i za neke ljude odlazak homeopati verovatno je koristan pa bile tablete ist placebo. Mislim da bi se pacijenti sloili i da bi to bilo zanimljivo meriti. A bilo bi lako, samo bi trebalo izvesti pragmatini kontrolisani opit s listom za ekanje. Iz klinike opte prakse odaberete nekih dvesta pacijenata, sve prikladne za homeopatski tretman i sve rade da krenu na homeopatiju, pa ih nasumino podelite u dve jednake grupe. Jedna bude podvrgnuta uobiajenom homeopatskom tretmanu tablete, savetovanje, dim i vudu, prigodna terapija, ba kao u stvarnosti. Pacijenti iz druge grupe samo stoje na listi ekanja i bivaju tretirani kao inae zanemareni su, dobijaju terapiju opte prakse ili ta im sleduje, sve sem homeopatije. Zatim izmerite ishode i uporedite u kojoj je grupi vie prezdravelih. Mogli biste tvrditi kako bi rezultat bio naprosto trivijalno pozitivan i oigledno je da bi grupa na homeopatiji prola bolje, ali to je jedini

52

Loa nauka

deo istraivanja koji tek treba obaviti. To je pragmatini opit. Ovde ne koristi slepa tehnika, ali ne bi ni mogla za eksperiment ovakve vrste, a katkad mora mo prihvatiti kompromise u metodologiji koju primenjujemo u eksperimentu. Bilo bi to legitimno korienje dravnog novca (ili moda novca Boirona, fabrike homeopatskih tableta ija je vrednost procenjena na 500 miliona dolara), ali nita ne moe spreiti homeopate da opit izvedu sami; uprkos nerealnim pretpostavkama homeopata, i to zbog manjka znanja, o tome da je istraivanje teko, sveobuhvatno i skupo, izvoenje takvog opita bilo bi poprilino jeftino. Pravo reeno, nije da drutvu nedostaje para za istraivanje alternativne te rapije, pogotovo u Britaniji, ali nema znanja o medicini utemeljenoj na dokazima ni strunosti u obavljanju eksperimenata. Iz literature i polemike homeopata izviru neznanje i bes jedak kao vitriol usmeren gotovo prema svima koji se usude da procenjuju opite. Njihovi univerzitetski seminari, u onoj meri u kojoj se usude da priznaju ta predaju na njima (sve je to tajnovito), kao da preskau takva eksplozivna i pretea pitanja. Nalazei se u raznim prilikama, pa i na strunim konferencijama, objanjavao sam kako se moe poboljati kvalitet dokaza u komplementarnoj medicini. Najbolje bi bilo uvesti obian crveni telefon za pitanja i nedoumice u vezi s medicinom temeljenom na dokazima. Onaj ko namerava da izvede kakav eksperiment u svojoj klinici okrenuo bi taj broj telefona i pitao kako da to uini valjano. Tako bi se izbeglo rasipanje energije na nevaljani test koji bi prezirali svi spoljni posmatrai. U mojim pustim snovima (mada, ozbiljan sam, za sluaj da imate novca) bio bi potreban pri runik, moda kratak kurs na kom polaznici savladaju osnove da ne postavljaju glupa pitanja, i telefonska podrka. U meuvremenu, ako ste razumni homeopata i hoete da izvedete eksperiment koji e kontrolisati lekari opte prakse, moda bi vredelo proitati komentare posetilaca sajta www.badscience.net jer tamo ima ljudi koji bi mogli da vam daju smernice (meu detinjastim borcima i trolovima...). Ali zato bi to homeopati prihvatili? Mislim da bi to povredilo njihove stavove o sebi da su profesionalci. esto ete videti homeopate

Homeopatija

53

kako nastoje da se pomou suptilnih nijansi probiju kroz to varljivo podruje i nisu naisto ta da misle. Na internetu je, na primer, arhiviran razgovor na Radiju 4 sa dr Elizabet Tompson (lekar homeopata i savetnik te vanredni profesor na Katedri za palijativnu medicinu na Bristolskom univerzitetu). Ona zapoinje smisleno: homeopatija deluje, ali kroz nespecifi ne efekte, kulturno znaenje procesa, terapeutski odnos, nije poenta u tabletama i sve u tom smislu. Praktino se razotkriva i kae da se homeopatija potpuno tie kulturnog znaenja i efekta placeba. Ljudi hoe da kau kako je homeopatija kao farmakoloko jedinjenje, izjavljuje, a nije, nego je to sloena metoda leenja. Sagovornik pita: ta biste rekli osobi koja ima groznicu pa ode u apoteku u centru mesta koja dri homeopatska sredstva i kupi sredstvo protiv polenske groznice, mislim, verovatno ne deluje na taj nain? Nastupi trenutak napetosti. Oprostite, doktorko Tompson, ali uinilo mi se da ne elite rei kako tablete deluju uspeno, kao tablete, zasebno, kad ih kupujete u prodavnici: na stranu sve drugo, ve ste rekli da ne deluju. Ali ona nee da napusti redove svojih istomiljenika i ne eli da kae kako tablete ne deluju. ekam, ne diem. Kako e to postii? Postoji li dovoljno sloena jezika konstrukcija da to prebrodi? Ako postoji, dr Tompson je ne nala zi: Mogao bi taj u urbi ba da pogodi ono pravo... [ali] morate biti pravi srekovi pa da samo uete i dobijete pravi lek. Dakle, mo i jeste i nije u tableti: P i ne-P, to bi rekli filozofi logike. Kako bi homeopate irile sve te negativne podatke da ih ne mogu opleme niti paradoksom mo nije u tableti? Prema onome to sam video dr Tompson je pametan i civilizovan homeopata. Po mnogo emu je usamljena. Homeopate su se oduvek uvale da se ne primaknu previe fakultetskom okruenju, gde bi im kolege, svojim uticajem i pitanjima, mogli proistiti ideje i opleviti one loe. I kad retko ulaze u taj svet dre se tajanstveno, odbijaju da podele s kolegama ak i ono to pie u njihovim ispitnim radovima i tako podiu bedeme oko sebe i svojih ideja ne bi li se odbranili od kritike i ocena.

54

Loa nauka

Retko koji homeopata rei da se pozabavi dokazima. ta biva kad se nau takvi? Ja u vam kazati. Razbesne se, prete tubama, dernjaju se na vas pri susretima, ale se, kobajagi, i to s urnebesno pogrenim obrazloenjima za ije izlaganje treba previe vremena, ali to i jeste svrha uznemiravanja Odboru za albe na tampu i vaem uredniku, alju potu punu mrnje i neprestano vas optuuju da vas plaaju velike farmaceutske kompanije (neopravdano, premda se ovek pone pitati zato li bi se drao svojih principa pred takvima). Ugnjetavaju, blate celu profesiju i ine apsolutno sve to mogu oajniki nastojei da vas uutkaju i izbegnu raspravu o dokazima. ak su pretili silom (neu ovde o tome, ali te pretnje shvatam skroz ozbiljno). Ne krijem, uivam u zaikivanju. Ali vam ukazujem na to da neete naii ni na ta slino u veini drugih oblasti. Od svih ljudi pomenutih u ovoj knjizi, ne raunajui retke nutricioniste, homeopate smatram jedinstveno gnevnom sortom. Izvedite eksperiment porazgovarajte s njima o dokazima pa mi javite ta ste saznali. Sigurno vam ve puca glava. Zbunile su vas sve te opake homeopate i lavirint od njihovih udnih odbrana i treba vam lepa nauna ma saa. Zato su dokazi toliko komplikovani? Zato su nam potrebni svi ti pametni trikovi, te naroite istraivake paradigme? Odgovor je jednostavan: svet je mnogo sloeniji od jednostavnih pria o tabletama od kojih je ljudi ma bolje. Mi smo ljudi, iracionalni smo, imamo slabosti, a nadmo uma nad telom vea je od iega to ste zamiljali.