VISOKA POSLOVNA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI SAD

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA GEOPOLITIKA

TEMA: UJEDINJENE NACIJE

Profesor: urid dr Dejan Asistent: ivkov Dejan Novi Sad, novembar 2010.

Student: Nina Kurte Br. Inde ksa: 82/10TH

SADRZAJ:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Uvod 3 Organizacije ujedinjenih nacija.. 4 Istorija 5 Sediste.. 6 Finansije 7 Mirovne misije. 8 Ljudska prava.. 9 Zakljucak. 10 Literatura 11

1.UVOD
Pocetkom Drugog svetskog rata, Liga naroda je prestala da postoji i nakon njenog zavrsetka imovina Lige naroda je preneta na novoformiranu medjunarodnu organizaciju, Organizaciju ujedinjenih nacija (OUN). Organizacija ujedinjenih nacija je medjunarodna organizacija formirana sa zadatkom da cuva mir u svetu i podstice miroljubivu saradnju medju narodima. OUN se osnovane Dokumentom koji se zove Povelja. To je pravni dokument kojim se daju odredjena prava. U San Francisku, 26. juna 1945. godine, potpisana je Povelja UN. U propremi Povelje ucestvovale su SAD, SSSR i Britanija. Povelja UN sadrzi poglavlja o ciljevima i nacelima UN, o clanstvu, o organima, generalnoj skupstini, Savetu bezbednosti, mirnom resavanju sporova, postupku i slucaju ugrozavanja ili narusenja mira i napada, regionalnim sporazumima, medjunarodnoj privredi i socijalnoj saradnji, Ekonomsko socijalnom savetu, deklaraciji o nesamoupravnim teritorijama, medjunarodnom sistemu starateljstva, Starateljskom savetu, Medjunarodnom sudu pravde i Sekretarijatu. Povelja je stupila na snagu 24. oktobra 1945. godine, pa se taj dan proslavlja kao Dan ujedinjenih nacija. Sediste UN je u Njujorku.

2.Organizacija ujedinjenih nacija

Organizacija ujedinjenih nacija (OUN) ili Ujedinjene nacije (UN) je medjunarodna organizacija koja se deklarise kao ''globalno udruzenje vlada koje saradjuju na polju medjunarodnog prava, globalne bezbednosti, ekonomskog razvoja u socijalne jednakosti.'' Nakon prestanka postojanja Lige naroda, osnovana je OUN, 1945. godine. Osnovala ju je 51 drzava. Pocev od 2006. godine, 192 zemlje su clanice Ujedinjenih nacija, ukljucujuci sve medjunarodno priznate nacije, osim Vatikana, Kukovih ostrva, Palestine, Nijuea i Republike Kine. Palestina i Vatikan imaju parlamentarne posmatracke misije pri UN. UN nadgledaju i rad izvesnog broja specijalizovanih agencija. Medju njima su Fond UN za pomoc deci (UNICEF), Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), Konferencija UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD) Komesarijat za izbeglice UN (UNHCR). UN nadgleda i Svetsku banku, Medjunarodni monetarni fond (MMF) i Svetsku zdravstvenu organizaciju. Iz svog sedista u Njujorsku, zemlje clanica UN i njene specijalizovane agencije, upravljaju i odlucuju o administrativnim pitanjima na redovnim sastancima koji se odrzavaju svake godine. Organizacija je podeljena na administrativna tela. Na osnovu Povelje UN kostituisani su sledeci organi: Generalna skupstina, Savet bezbednosti, Ekonomski i socijalni savet, Starateljski savet, Sekretarijat i Medjunarodni sud pravde. Ciljevi UN su: odrzavanje mira i bezbednosti, razvijanje prijateljskih odnosa medju narodima, resavanje medjunarodnih problema ekonomskog, socijalnog, kulturnog ili humanitarnog karaktera. Principi na kojima pociva funkcionisanje UN princip suverene jednakosti clanova, clanovi su duzni da savesno ispunjavaju obaveze koje proizilaze iz Povelje; da svoje medjunarodne sporove resavaju miroljubivim sredstvima, da se u svojim medjunarodnim aktima uzdrzavaju od pretnje silom i upotrebe sile na nacin na koji bi bio u suprotnosti u ciljevima UN, da UN ukazuju punu pomoc u svakoj akciji koju one preduzmu u saglasnosti sa Poveljom i da se uzdrze od davanja pomoci bilo kojoj zemlji protiv koje bi UN preduzele preventivne mere ili akciju u cilju prinudjivanja na postovanje obaveza. OUN se nece mesati u stvari koje po svojoj sustini spadaju u unutrasnju nadleznost pojedinih drzava, osim ako je u pitanju akcija u cilju prinudjivanja na postovanje obaveza protiv ugrozavanja mira ili akcija u slucaju agresije. Generalna skupstina Un je 18. decembra 1984. je definisala agresiju kao upotrebu oruzane sile jedne drzave protiv suvereniteta, teritorijalnog integriteta ili politicke nezavisnosti druge drzave, ili svakog drugog nacina nespojivog sa Poveljom UN.

3.ISTORIJA
Ujedinjene nacije su osnovane kao naslednica Lige naroda. Liga naroda je osnovana kao odgovor na Prvi svetski rat, sa pretpostavkama da bi takva jedna organizacija mogla spreciti takve ratove, ali ipak nije uspelo da spreci izbijanje Drugog svetskog rata. Prednost koju imaju Ujedinjene nacije nad Ligom naroda je sposobnost da odrzavaju i isporuce oruzane snage svojih clanica kao mirotvorce. Tokom drugog svetskog rata, Frenklin Dalano Ruzvelt je skovao termin ''Ujedinjene nacije'', kojim je oznacio Saveznike. Prvi put je formalno koriscen 1. januara 1942. u Deklaraciji Ujedinjenih nacija, koja je angazovala Saveznike na principima Atlantske povelje i obavezala ih da ne sklapaju pojedinacno mir sa Silama Osovine. Ideja o Ujedinjenim nacijama je razradjena u deklaracijama potpisanih na Saveznickim knferencijama u Moskvi, Kairu i Teheranu tokom 1943. Od avgusta do oktobra 1944, prestavnici Francuske, Republike Kine, Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenoh Drzava i Sovjetskog Saveza sastali su se kako bi razradili planove na imanju Damberton Ouks u Vasingtonu. Ti i kasniji razgovori proizveli predloge koji opisuju smisao postojanja organizacije, njenog clanstva i organa, kao i sporazume za odrzavanje medjunarodnog mira i sigurnosti i medjunarodne socijalne i ekonomske saradnje. Dana 25. aprila 1945. pocela je prva konferencija Ujedinjenih nacija o medjunarodnim organizacijama u San Francisku. Pored vlada zemalja, odredjen broj nevalidnih organizacija, je bilo pozvano da prisustvuje stvaranju povelje. Pedeset nacija koje su imale svoje predstavnike na konferenciji potpisalo je Povelju Ujedinjenoh nacija dva meseca kasnije. Poljska nije imala prestavnije na konferenciji, ali joj je sacuvano mesto medju originalnim potpisima, koji je dodala kasnije. Ujedinjene nacije su nastake 24. oktobra 1945, posto su Povelju ratifikovale pet stalnih clanica, Saveta bezbednosti-Republika Kina, Francuska, Sovjetski Savez, Ujedunjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Drzave-u vecina ostalih 46 potpisanica. Na pocetku, organizacija je bila poznata kao Organizacija Ujedinjenih nacija, ili OUN, medjutiim, od 1950-tih, spominju se i kao Ujedinjene nacije, ili UN.

4.SEDISTE
Trenutna zgrada sedista je izgradjena u Njujorku tokom 1949. i 1950. pored Ist Rivera na zemljistu kupljenom pomocu donacije Dzona D. Rokfelera, mladjeg od 8,5 miliona dolara, a projektovao ju je medjunarodni tim arhitekata ukljucujuci Le Korbizjea (Francuska), Oskara Nimajera (Brazil) i prestavnika mnogih drugih nacija. Vols K. Harison, direktor firme Harison and Ambrovic, je predvodio tim. Sediste UN je zvanicno otvoreno 9. januara 1951. Iako je glavno sediste u Njujorku, veliki broj specijalizovanic agencija se nalazi u Zenevi, Hagi, Becu, Montrealu, Bonu i na drugim mestima. Posto glavna zgrada UN zastareva, trenutno se gradi privremeno sediste koje je dizajnirao Fumihiko Maki dok se trenutna zgrada ne prosiri. Kancelarija UN u Zenevi je evropsko sediste organizacije. Sve do 1949, Ujedinjene nacije su bile smestene u San Francisku.

5.FINANSIJE
OUN se finansira doprinosima drzave clanica. Budzet UN se sastoji od 3 dela: osnovnog budzeta, budzeta za odrzavanje mira i budzeta za dobrovoljne programe. U slucaju dobrovoljnih programa i nekih mirovnih akcija drzave doprinose po sopstvenim mogucnostima. Za osnovni budzet utvrdjen je precizan mehanizam. Najveci doprinos osnovnom budzetu placaju SAD u visini od 22% osnovnog budzeta. One su istovremeno i glavni finansijer mirovnih akcija i dobrovoljnih programa. Najbogatije zemlje finansiraju tri cetvrtine Budzeta UN. Glavni finansijeri osetljivi na iznos koji se od njih trazi i ciljeve za koje se sredstva trose, ne zele da placaju za programe kojima se protive. Sjedinjene drzave su do sada bile najglasnije u istrazivanju svog nezadovoljstva i u momentu teroristickog napada 11. septembra 2001. godine bile su u zaostatku za 1,2 mlrd. SAD$, a onda su izmirile svoj dug jer su trazile podrsku UN za svoj globalni rat protiv terorizma. Posebni programi UN koji nisu ukljuceni u regularan budzet (kao sto su UNICEF, UNDP, UNCHR I Svetski program hrane) se finansiraju dobrovoljnim prilozima vlada zemalja clanica. Jedan deo ovoga je u obliku poljoprivrednih dobara kao donacija unesrecenim podrucjima, ali veci deo predstavljaju novcane donacije.

6.MIROVNE MISIJE
Mirovne snage UN se cesto salju u razlicite regione gde postoje oruzani sukobi, u cilju sprovodjenja uslova mirovnih pregovora I kako bi onemogucili dalji nastavak borbi. Ove snage obezbedjuju zemlje clanice Ujedinjenoh nacija. Sve mirovne misije UN mora prvo odobriti Savet bezbednosti. Osnivaci Ujedinjenoh nacija su se nadali da ce organizacija delovati u cilju sprecavanja sukoba izmedju naroda i tako onemoguciti buduce ratove, sirenjem ideala kolektivne bezbednosti. Ova nadanja se nisu u potpunosti obistinila. Tokom Hladnog rata, podela sveta na neprijateljske blokove je znacajno otezala stvaranje mirovnih sporazuma. Po zavrsetku Hladnog rata, ponovo su se javili zahtevi za UN da postane agencija za postizanje svetskog mira i medjusaradnje, kako su nekoliko desetina vojnih sukoba I dalje trajali sirom sveta. Medjutim, raspad Sovjetskog Saveza je takodje ostavio SAD u jedinstvenoj poziciji globalne dominacije, stvarajuci nove izazove za UN. Mirovne misije se finansiraju oporezivanjem, izdvajanjem dela sredstava redovnog budzeta, ali I ukljucenjem dodatnih sredstava pet stalnih clanica Saveta bezbednosti, koje moraju odobriti sve mirovne operacije. Ova dodatna sredstva sluze za popunjavanje budzeta jer se daje popust na porez manje razvijenim zemljama. Decembra 2000, izmenjena je visina poreza za redovan budzet I za mirovne operacije. Visina poreza za mirovne operacije je formirana tako da se menja na svakih sest meseci I projektovana je tako da bude oko 27% u 2003. Ukupni troskovi mirovnih misija UN su dostigli vrhunac izmedju 1994. I 1995. Krajem 1995. troskovi su bili nesto vise od 3,5 milijarde americkih dolara. Ukupni troskovi mirovnih misija UN za 2000, ukljucujuci operacije koje se finansiraju iz redovnog budzeta UN kao I iz budzeta za mirovne misije, iznosili su negde oko 2,2 milijarde americkih dolara. Mirovne snage Ujedinjenoh nacija su 1988.dobile Nobelovu nagradu za mir. U 2001, UN I tadasnji generalni sekretar UN Kofi Anan dobili su Nobelovu nagradu za mir za trud, za stvaranje organizovanijeg I mirnijeg sveta. UN odrzava veci broj medalja Ujedinjenih nacija koje se dodeljuju vojnim licima pri UN. Prvo takvo odlikovanje koje se pojavilo bilo je Medalja za sluzbu Ujedinjenoh nacija, koja se dodeljivala snagama UN koje su icestvovale u Korejskom ratu. NATO medalja je stvorena na slicnom principu I obe se smatraju medjunarodnim, a ne vojnim odlikovanjima.

7.LjUDSKA PRAVA
Teznja ka ostvarenju ljudskih prava je glavni razlog stvaranja UN. Zverstava iz Drugog svetskog rata I genocid stvorilo je konsenzus da nova organizacija mora delovati u cilju sprecavanja slicnih tragedija u buducnosti. Najraniji zadatak je bilo stvaranje pravne osnove za razmatranje I postupanje po zalbama o krsenjima ljudskih prava. Povelja Ujedinjenih nacija obavezuje sve zemlje clanice na promovisanje univerzalnog postovanja svih I pridrzavanje ljudskim pravima I na uzimanje zajednickih I odvojenih akcija ka stvaranju takvog sveta. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, iako pravno neobavezujuca, usvojila je Generalna skupstina UN 1948.godine kao zajednicki standard za sve. Skupstina redovno preispituje postovanje ljudskih prava. UN komisija o postovanju ljudskih prava (UNCHR), pod pokroviteljstvom EKOSOC-a, je primarno telo UN zaduzeno za promovisanje ljudskih prava, pre svega putem ispitivanja I ponude tehnicke pomoci. Kao sto je dogovoreno, Visoki komesar za ljudska prava je zvanicno jedini odgovorni za sve aktivnosti UN vezane za ljudska prava. Ujedinjene nacije i njene agencije su glavni podrzavaoci i implementatori principa stvorenih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima. Glavni zadatak je podrzavanje zemalja koje se nalaze u tranziciji ka demokratiji. Tehnicka podrka u obezbedjivanju slobodnih i fer izbora, poboljsanje pravosudnih sistema, stvaranje ustava, edukacija o ljudskim pravima, i transformisanje vojnih pokreta u politicke partije su znacajno doprinele demokratizaciji sirom sveta. UN takodje znacajno podrzavaju prava zena za aktivno ucesce u politickom, ekonomskom, i drustvenom zivotu u svojim zemljama. UN doprinose podizanju svesti o ljudskim pravima preko sporazuma i preko obracanja paznje na zloupotrebe preko rezolucija generalne skupstine i saveta bezbednosti kao i preko presuda Medjunarodnog suda pravde.

7.ZAKLjUCAK
U saradnji sa drugim organizacijama, kao to je Crveni krst, UN obezbedjuje hranu, pijacu vodu, smestaj i ostale humanitarne potrebe za drustva pogodjena gladju, ratom ili nekom drugom nepogodom. Glavni humanitarni ogranci UN su Svetski program hrane (koji pomaze da se prehrani vise od 100 miliona ljudi godisnje u 80 zemalja), Visoki komesar za izbeglice koji deluje u vise od 116 zemalja, kao i mirovne misije u 24 zemlje. S vremena na vreme, humanitarni radnici UN bivaju podvrgnuti napadima paravojnih snaga. UN je takodje ukljucen u podrsku razvoju, npr. putem formulisanja Milenijumskih ciljeva razvoja. Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je najvedi multilateralni izvor tehnicke podrske nerazvijenim zemljama na svetu. Organizacije kao sto su SZO, UNAIDS i Svetski fond za borbu protiv SIDE, tuberkuloze i malarije su vodede institucije za borbu protiv SIDE sirom sveta, narocito u siromasnim zemljama. Populacioni fond UN je veliki dobavljac reproduktivnih usluga. Pomogao je u smanjenju stope smrtnosti kod dece i majki u preko 100 zemalja. UN godisnje objavljuje Indeks drustvenog razvoja (HDI), komparativni pokazatelj svrstava zemlje po siromastvu, pismenosti, obrazovanju, zivornim ocekivanjima, i drugim faktorima.

10

LITERATURA:
1. Ljiljana Lucic Novi Sad: Visoka poslovna skola strukovnih studija, 2008, Geopolitika 2. http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A3%D0%9D

. .

11