1.

Pojam i razvoj porodinog prava Stara i znaajna disciplina Uticaj ekonomski, pravno-politiki, religijski i drugi uslovi Bavi se odnosima u braku, vanbranoj zajednici, usvajanje, starateljstvo, zatita Spada u privatna prava (elementi javnopravnog karaktera) Tradicionalna nova porodica (human i kvalitetan odnos) 2. Podela porodinog prava Znaajna i nadasve razgranatapravna disciplina (crkvena i dravna) Podela na: Materijalno pravo Procesno pravo Organizaciono pravo Materijalno - ureuju se porodini odnosi Procesno - graansko procesno, upravno procesno, upravni spor, vanparnino-produetak roriteljskog staranja, dozvola za zakljuivanje braka, liavanje poslovne sposobnosti Organizaciono organi starateljstva i ostali u porodino pravnoj zatiti (imamo i primjenu upravnog postupka) Mirno rjeavanje branih sporova i konflikata u porodici (sistem zatite porodinih odnosa predstavlja sveobuhvatnost porodinog prava). Odredbe su svrstane u vie zakona. 3. Metode izuavanja Porodino pravo je iva materija (menja se i prilagoava). Smanjuje se uticaj obiajnog prava Istorijsko-pravna metoda (istorijske okolnosti, miraz) Komparativno-uporedna metoda (drugi pravni sistemi, u svijetu, danas i zemlje bive Jugoslavije, dostizanje pravnih standarda, edukovanja i irenja znanja) Socioloka metoda Socioloka komponenta (predmet se zvao porodino pravo i sociologija porodice) Normativni metod 4. Srodne grane prava Deo je sistema graanskog prava i ukupnog sistema pravne zatite Ciljevi izuavanja-raanje, formiranje porodice, odrastanje, odnosi u braku Radno, nasljedno, upravno, krivino, imovinsko pravo, ustavno 5. Pojam i naela porodinog prava i mjesta u pravnom sistemu Pojam skup pravnih normi kojima se ureuju odnosi izmeu lanova porodice, srodnika, odnosi u braku i branoj zajednici (moral, obiaji, tradicije, opte prihvaena pravila ponaanja dopunjavaju domete norme) (porodino pravna nauka) Subjekti porodinog prava samo fizika lica poslovna i pravna sposobnost Objekti ili predmeti porodinog prava jesu ljudske radnje i stvari (radnje meu sobom i prema drugim zainteresovanim), (stvari ili predmeti - javljaju se kod imovinskih prava) Porodino pravo moemo podijeliti da vie naina: U uem i irem smislu (samo u porodici i van porodice) Prema nainu zasnivanja porodinog odnosa (brano, roditeljsko i starateljsko pravo) Materijalno i procesno pravo(materijalno pravo-odredbe koje se bave sadrinom odnosa, a procesno-postupak za ostvarenje porodinih odnosa) Odnosi lini i imovinski Naela principi znaaj pravu daju Naelo posebne zatite porodice (ustavno pravna zatita bez obzira da li je brana, vanbrana, usvojenika), osnovna grupa drutva Naelo posebne zatite majke i djeteta (trudnoa, materinstvo i ivot djeteta faktori uticaja na majku i djete) Naelo funkcije roditeljskog prava(roditelji da se staraju o djeci, a i djeca o roditeljima, drutvo ne dozvoljava da funkcija roditeljskog prava ostane van drutvenog interesa i brige) Naela principi znaaj pravu daju Naelo ravnopravnosti brane i vanbrane zajednice(ustav dozvoljava slobodu o odluci o zakljuenju i razvodu braka) Naelo ravnopravnosti polova(ne samo na porodino pravne odnose nego i sve graane-u naem pravu od 1946) Naelo slobodnog odluivanja o raanju djeceUstav-slobodno odluivanje o potomstvu (raanju ili neraanju), pravilno voenje pronatalne politike-Ustav utvruje podsticanje. Mjesto u pravnom sistemu Mjenjan je kroz periode-od Hamurabijevog zakonika (o braku i porodici), zakonik XII tablica, Justinijanova kodifikacija. U privatna prava, poslednje vreme i elemente javnog prava (zatita djece-prekid bioloke veze roditelja i djece-drastini sluajevi). 6. Izvori porodinog prava Materijalni i formalni izvori a sve njih na domae i maunarodne Ustav kao izvor porodinog prava (najznaajniji nacionalni izvor prava pa i porodinog prava, zatita porodice, diskriminacije, ljudsko manjinsko pravo, prava djeteta, porodice, zatita porodice, neka se Ustavna neela) Zakon kao izvor porodinog prava (zakon kao izvor u dva oblika-kao osnovni i kao dopunski) Zakon kao osnovni izvor porodinog prava Porodini zakon Republike Srbije (17. februar 2005), do tada vaio Zakon o braku i porodinim odnosima. etiri perioda porodinog prava: I period od 1918 do II svetskog rata-est podruja-uticaj verskih organizacija, patrijarhalna porodica, nejednakost brane i vanbrane II period II svetski rat do FNRJ-jedinstveno ureenje zakonom III period od FNRJ do 1974, Zakon o braku, Zakon o odnosima roditelja i djece IV period Ustav 1974 do raspada Jugoslavije, od tada republike imaju sopstvene zakone iz porodinih odnosa Zakoni kao dopunski uzvori prava Jednim svojim delom dopunjuju osnovni porodini zakon, bez tih zakona ne bi se mogla reiti sva pitanja: Zakon o obligacionim odnosima (naknada nematerijalne tete, zastarelost, rokovi, odgovornost za postupke dece) Zakon o nasleivanju Republike Srbije (normira pitanja srodstva, krugove zakonskih i nunih naslednika, izdravanja) Zakon o porodinom postupku Zakon o vanparninom postupku (proglaenje nestalog lica za umrlo, oduzimanje poslovne sposobnosti, dokumentacija o smrti) Zakon o ureenju sudova (stvarna nadlenost) Zakon o optem upravnom postupku Zakon o stanovanju Zakon o dravljanstvu Republike Srbije (dravljanstvo deteta, suprunika) Krivini zakon Srbije Zakon o krivinom postupku (izuzee) Zakon o radu

Zakon o matinim knjigama Sudska praksa kao izvor porodinog prava Propisi se donose da ljudi po njima vladaju, Normativnost i stvarnost nisu uvijek u skladu, kod nas sudska praksa ne predstavlja formalan izvor prava, sudovi primjenjuju pravo, postoje razliita miljenja (sluaj pravnih praznina), sudska praksa supsidijarni izvor prava-kad se ne moe primeniti propis Nesklad norme i stvarnosti sud ne moe ekati da se donese novi propis Sudska praksa postoji: u formi pravosnanih sudskih presuda, u formi pravnih shvatanja (sudsko odluivanje), u formi naelnih pravnih stavova (opta sednica vrhovnog suda) Sudska praksa kao izvor porodinog prava (nije izvor porodinog prava) anglosaksonsko pravo se oslanja na sudsku praksu presude suda za ljudska prava u Strazburu (Engleska-batinanje dece u privatnim kolama) i kod nas se sudska praksa mora uvaavati kao dopunski izvor (odluke niestepenih sudova ne), vanbrana zajednica-do tri godine, to je miljenje suda-ili krae pravna nauka kao izvor porodinog prava (u nekim spornim sluajevima posluiemo se i dostignuima nauke),(najee-pitanja novoroeneta-DNK analiza, osim pravnih i medicinski i genetski 8. Obiaj kao izvor porodinog prava Justinijanove kodifikacije ga priznaju za izvor prava Drutvene norme koje nastaju dugotrajnim ponavljanjem istog ponaanja Obiaji jo iz neureenih zajednica-steena znanja i iskustva Za neke obiaje graani mogu biti sankcionisani, dok im neki nisu zabranjeni Obiaji se razlikuju vremenski i prostorno, znaajni su za porodino pravo Ne predstavljaju tradicionalni relikt, nego kasne za vremenom i savremenou, ali mogu da budu korektiv nekih normi Ustanove kojih vie nema u porodinom zakonodavstvu: napredak i civilizacijske promene, ali i danas imaju neke institute Porodina zadruga Zajednica ivota porodina zajednica, uzrok mali zemljini fondovi i mali stoni fondovi, ive svi ivi srodnici, sve generacije. Karakteristna je zajednika imovina neopredeljeni delovi (suvlasnici na idealnim dijelovima). Valtazar Bogii starjeina nema pravo da raspolae porodinom imovinom ni testamentom, zadrugar moe traiti dio imovine, danas negdje u brdsko-planinskim krajevima. Oblici zajednike ruke u u savremenom pravu (zajednika imovina suprunika, posle stareine, zajednika ograda) Miraz (ena donosi prilikom zakljuivanja braka, da se ojaa novonastala porodica, dobijaju i muka i enska djeca imovinu, mu ima pravo raspolaganja) Miraz se danas pojavljuje kao posebna predbrana imovina. Veridba (Nije regulisana zakonskim odredbama, to je dogovor o zakljuivanju braka /ugovor o obeanju braka/ moe se raskinuti sporazumom ili izjavom jednog verenika, smru i na druge naine, naknada tete. To je javno objavljivanje namere za brak, te slede neke zajednike radnje, ima pozitivne elemente). Oglaavanje braka (na neki nain oglaavanje, da se utvrde okolnosti koje bi dovele do nevanosti braka gubi svaki smisao i znaaj, tehnika elektronizacije) Muevljeva vlast (vlast mukarca, uloga stareine) Rastava od stola i postelje (povremeno ili trajno razdvajanje suprunika /emotivna i seksualna veza/, po hrianstvu strogo zabranjena rastava suprunika). Kumstvo Kumstvo je obred kojim kum uvodi dete u religijsku zonu, znaajna uloga, kumovi su bliske osobe, sa generacije na generacijuneka vrsta porodine veze, danas svjedoenje i dokazivanje stepena bliskosti. Pobratimstvo i posestrinstvo (bratimljenje-in izuzetne bliskostizahvalnost lica za uslugu, za pomo u nevolji ili stepen bliskosti, to je duhovni odnos i nema srodnikih odnosa, to su i obaveze buduih generacija-potovanje). 9.Meunarodni ugovori kao izvor porodinog prava Ustav kae da su opte prihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori sastavni dio pravnog poretka Srbije i neposredno se primjenjuju, mora biti u skladu sa ustavom. To pravo je sa kraom istorijom. Dokumenti meunarodnog karaktera: Konvencije o pravima deteta Konvencie o zatiti materinstva Konvencije o eliminisanju diskriminacije ena Konvencije o najgorim oblicima dejeg rada Konvencije o pravima deteta Najvaniji meunarodni dokument koji regulie pravni poloaj djece. Pravna zatita najirim potrebama djeteta. Za provoenje konvencije formiran je Odbor za prava djeteta, sastaje se jedanput. Sva prava iz konvencije moemo potpisati na temeljna i lina. - Temeljna: ivot, zdravlje, ivot sa roditeljima, odgoj, obrazovanje. - Lina: pravilan fiziki, duhovni razvoj, prijava roenja, dravljanstvo, odravanje porodinih odnosa, pravo na privatnost. Detetu pripadaju i sva druga graanska prava. Najvii standardi zatite, zdravlje, olakice. Ekonomska prava (zabrana izrabljivanja, tetni poslovi, ivotni standard). Kulturno pravo (veroispovest, kulturoloki obiaji, jezik). Odnos, slobodno vreme, igra i dr. Prava na pravosudnu zatitu (kao stranke u postupku). Uloga porodice u ivotu djeteta, uslovi za odvajanje djeteta. Meunarodni ugovori u Evropi - Konvencije za zatitu ljudskog prava i osnovnih sloboda (2003 Srbija) 47 zemalja potpisnica. - Evropske konvencije o priznavanju i izvravanju odluka, o staranju o deci i niz drugih konvencija koje nisu ratifikovane osim ove. - Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava-pravo na potovanje privatnog i porodinog ivota i na sklapanje braka (Evropski sud za ljudska prava). Praksa evropskog suda za ljudska prava i slobode Znaaj suda (Evropske komisije za ljudska prava-ukinute 1994 godine a uveden sud). Nadlenost: Donoenje odluka o svim pitanjima, tumaenja imaju obavezujui karakter Donoenje savetodavnih miljenja koja se tiu pravnih tumaenja lanice predlau sudije-47 sudija-karakteristike-6 godina-odbori od tri i veliko vijee od 17 sudija.

10. Pojam i struktura porodice Najstarija drutvena grupa, u svim sistemima - Razvoj porodice (Engels) - Definicija: porodica predstavlja krug lica vezanih brakom i vanbranom zajednicom i srodstvom izmeu kojih postoje zakonom utvrena prava i dunosti ije nepotovanje povlai odreene sankcije. - Po formi: brana i vanbrana - Po stepenu srodstva i broju lanova: velika i nuklearna porodica Funkcije porodice: Bioloko reproduktivna funkcija (potreba oveka da se razmnoava i brine o potomstvu) Ekonomska-zajednica da se lake preivi, sposobnost, firme Socijalna-prenoenje vrednosti, kola, drutvo, pravo da ive zajedno, stvaraju odnose potovanja Planiranje porodice i populaciona politika Slobodno odluivanje o planiranju porodice, nekad i ograniavano, nekad nagraivano (mo drave i verska uenja) Metode planiranja Metode planiranja sa ciljem raanja dece (najee u braku) Metode planiranja s ciljem spreavanja raanja (preventivni i korektivni) Preventivni-koncepcije i sterilizacija Korektivni-prekid trudnoe Zakon o postupku prekida trudnoe u zdravstvenoj ustanovi Prekid na zahtjev trudnice Prekid na zahtjev trudnice za koju je potrebna dozvola odreenih organa Zahtjev do 10 nedelje trudnoe-nisu bitni razlozi Lekar upozorava Posle roka-razlog medicinski, eugeniki, krivino pravni (silovanje, obljuba, nemonim i maloljetnim, rodoskrnavljenje, zloupotreba poloaja). Izmeu 10 i 20 nedelje-konzilijum ljekara Preko 20 nedelje-etiki odbor Mjesto izvrenja i pismena saglasnost Srbija negativan prirataj-uprija 35000 11. Nasilje u porodici Krivino pravna zatita Prekrajna odgovornost Subjekti i mjere Postupak povodom zatite od nasilja u porodici Posebni sluajevi zatite u porodici Zatita djece ometene u razvoju Djeca ometena u razvoju ili psihofizike osobenosti, dovode do nemogunosti normalnog odrastanja i kolovanja imaju posebnu zatitu. roditelji, medicinsko-socijalna zatita, pomo drutvene zajednice utvrivanje uzroka poremeaja (nasledni, steeni, privremeni, uslovi odrastanja, ekonomski) upuivanje u zdravstvenu ustanovu, upuivanje u posebnu ustanovu za djecu, upuivanje u hraniteljsku porodicu, te blai sluajevi pomoi liavanje roditeljskog prava, ograniavanje roditeljskog prava, upuivanje u hraniteljsku porodicu. Zatita djece sa poremeajem u ponaanju Do 14 nema odovornosti, od 14-18 maloletnici, mlai i stariji, od 1821 mlai punoletnici. Vaspitni nalozi (do 6 mjeseci): poravnanje sa oteenim, redovno pohaanje kole i posla, ukljuivanje u rad humanitarnih organizacija, podvrgavanje ispitivanju i odvikavanju. - Vaspitne mjere: kaznama maloletnikog zatvora i mere bezbednosti. Mere bezbednosti (sudski ukor, mere pojaanog nadzora, roditelja, staraoca, usvojioca u drugoj porodici, dnevni boravak). Zavodske mere (vaspitno popravni dom, ustanova za leenje i osposobljavanje, uzrast i zrelost i druga svojstva). Sud vri stalni nadzor nad sprovoenjem mera. Sudije i tuilac moraju imati odreena znanja iz oblasti prava deteta. Organ starateljstva ima znaajnu ulogu 11. Nasilje u porodici Mere bezbednosti (sudski ukor, mere pojaanog nadzora, roditelja, staraoca, usvojioca u drugoj porodici, dnevni boravak). Zavodske mere (vaspitno popravni dom, ustanova za leenje i osposobljavanje, uzrast i zrelost i druga svojstva). Sud vri stalni nadzor nad sprovoenjem mera. Sudije i tuilac moraju imati odreena znanja iz oblasti prava deteta. Organ starateljstva ima znaajnu ulogu 12. Srodstvo Pojam srodstva Posledica postojanja porodice je srodstvo, odnos dva ili vie lica. Tri vrste srodstva: 1. krvno srodstvo 2. adaptivno srodstvo 3. tazbinsko srodstvo Srodstvom nastaje itav niz vanih i znaajnih posledica (prava, obaveze, zabrane i smetnje). Ti odnosi srodstva traju. agnatsko srodstvo (Rim), zajednica ivota i rada srodstvo po mleku-elijatsko Definicija - Srodstvo je pravom priznati prirodni i drutveni porodini odnos izmeu dva ili vie lica na osnovu koga se zasnivaju odreena prava i obaveze. Krvno srodstvo Najznaajniji oblik i predstavlja prirodnu bioloku vezu izmeu dva ili vie lica. Prava linija (linea recta) krvni srodnici potiu jedan od drugog neposredno ili posredno-uzlazna ili silazna linija (prema precima i prema potomcima). Pobona linija (linea colateralis) srodnici imaju zajednikog pretka. Zajedniki predak i po mukoj i po enskoj lozi punorodni srodnici, a po jednoj polurodni. Ako je po mukoj jednokrvnim, a po enskoj jednoutrobnim. Raunanje krvnog srodstva po stepenima Kod nas je parentelarno linearni sistem. Podjela srodnika u odreene grupe parentele. U okviru linije po stepenima koliko roenja toliko i stepeni. Majka dete baka majka dete to je prava linija Pobona linija Srodstvo nastalo u braku i van braka Prava, obaveze i smetnje krvnih srodnika u porodinom pravu Prava: pravo najbliih srodnika na izdravanje pravo na nastavljanje parnice za razvod ili ponitaj braka pravo da trae ponitaj braka u sluaju apsolutne nitavosti pravo roditelja prema imovini i linosti njihove dece Obaveze: obaveza izdravanja zakonom utvrenog kruga srodnika obaveza roditelja prema djeci

obaveza dece prema roditeljima Smetnje: smetnja za usvojenje brane smetnja do IV stepena zabrana seksualnih odnosa smetnja izbora sudija, branioca Adaptivno srodstvo po usvojenju nastaje pravnim putem prestaje veza izmeu deteta i krvnih srodnika, nova graanska veza, dobija ista prava i obaveze kao djeca nova panja, ljubav, normalan ivot predstavlja branu smetnju Tazbinsko srodstvo Nastaje kao posledica zakljuenja braka nastanak pravnim putem izmeu jednog suprunika i srodnika drugog suprunika, suprunici ne. Stepeni srodstva su kao i kod krvnog ali za drugog suprunika. Predstavlja branu smetnju sud moe dati sudsku dispenzaciju. Matine knjige Pojam: Evidencije dravljanstva, boravita, prijave stana, oruja, vlastitog motornog vozila Lina stanja matine knjige ( Zakon o matinim knjigama, vode upravni organi - matiar) knjige roenih knjige venanih knjige umrlih Javne knjige, javne isprave Dokumenti koji se izadju su javne isprave. U matinim knjigama su: osnovni podaci, dopunski podaci, naknadni podaci. Uvid u knjige lino ili lanovi porodice. Naela: Oficijalnosti slubena dunost matiar Svetovnosti (voene u crkvama i one su i danas znaajne) Verodostojnosti Jednoobraznosti Vrste: Roenih od roenja osnovni podaci i zabelebe o promenama.Prijavu vre: zdravstvena ustanova, najblii srodnici, vlasnik stana, slubena lica po poroaju, lice koje je saznalo. ivo roeno 15 dana, a mrtvo 24 asa. Kasnije dolazi do promjena statusa (oinstvo, materinstvo, usvajanje, starateljstvo, promjene dravljanstva, smrt). Svi ovi podaci su zabelebe. Venanih zakljuenje braka, prestanak braka, ponitenje i promjena imena i prezimena, prisustvo punomonika. Umrlih upis injenice smrti (lanovi porodice, zdravstvena ustanova ili druga ustanova rok tri dana), proglaenje nestalog lica za umrlo. Lino ime Za razlikovanje i identifikaciju, ime i prezime Roditelji daju ime sporazumno u roku 60 dana, a ako ne onda organ starateljstva. Dijete preko 10 godina, daje saglasnost za promjenu, a ima pravo na promjenu imena. Nema promjene ako se vodi krivini postupak ili izbjegava kaznu (zabrana davanja imena Adolf) Promjena prezimena Djeca istog braka isto prezime 13.Brano pravo i sklapanje braka Dio porodinog prava, deo pravne nauke Manji dio normi su dispozitivne, a ostalo je preputano subjektima Brakovi vladajuih dinastija Razliite forme i oblici, sloboda volje. Crkva brak je sveta tajna Definicija: Brak je zakonom ureena zajednica ivota mukarca i ene da ispunjava zakonske uslove monogamija mukarac i ena zajednica ivota je temelj (osjeaji, bioloki, materijalni, kulturni i dr.) Naela (nalazimo u Ustavu i Porodinom zakonu) naelo institucionalnosti (pravni drutveni odnos, ureeni zakoni) naelo slobodnog pristanka na brak slobodna volja naelo ravnopravnosti nekad patrijarhat naelo monogamije naelo laiciteta svetovnosti braka (crkveni nekad) naelo potpunosti i trajnosti nema na odreeno vreme naelo slobodnog raskida braka Sklapanje braka Osnovno ljudsko pravo, ali treba ispuniti zakonske pretpostavke pozitivne i negativne pretpostavke (negativne-nitavan, ruljiv, brane smetnje). Zajednica ivota (mornari, vozai, vojna lica i dr.) namera da ive zajedno i potomstvo Fiktivna namera Pretpostavke: Razliitost polova i prirodno je i zakonski, potomstvo i produenje (Homoseksualni brakovi Holandije, Belgije, Danske, Argentine...). Sudu u Strazburu se obraaju homoseksualci. Saglasna izjava volje Da bi izjava volje bila relevantna potrebno je ispunjenje uslova: lan 15. Brak skalapaju dva lica razliitih polova davanjem izjava volje pred matiarem. Preutno se brak ne zakljuuje (neke osobe ne mogu izjaviti svoju volju). Izjava mora biti ozbiljna, razumljiva Izjava mora biti istovremena ne moe se opozvati niti povui. Ne mogu se postaviti uslovi Prisustvo oba brana druga pred matiarom (uz odobrenje punomonika 3.Zakonska forma zakljuivanja braka Zahteva se forma, samo graanski brak je punovaan, forma je konstitutivni element, forma se mora ispuniti. Kroz zakonsku formu drava vodi evidenciju i vri kontrolu ispunjenosti pretpostavki. Sveana forma zakljuivanja braka (u poslednje vreme gubi na znaaju). Svedoci pri zakljuivanju braka obavezno prisustvo (kumovi-svedoci) ne moraju znati okolnosti vezane za lica koja zakljuuju brak. Moe se desiti da zahtevaju. Ako su upoznati sa nedostacima ozbiljne prirode trebali bi upoznati slubeno lice. Ne treba minimizirati Postupak sklapanja braka (sveana forma) Predhodni postupak Pokreu zainteresovani budui suprunici usmeno ili pismeno uz isprave (identitet i pretpostavke), matiar utvruje uslove, pravo albe, ako ne, onda datum, nema roka, a matiar razgovara o obavezama i planiranju porodice, imovinski odnosi. Postupak venanja

Posupak venanja na propisan nain sveani izgled prostorije, zastava, izvjetaj matiara o identitetima, punomo, postupak odgovor jasan DA, tuma, proglaenje, prezime. Postupak registracije sklapanja braka Pristupa se registraciji u matinu knjigu, potpisuju novim prezimenom, svedoci, izvod iz matine knjige vjenanih 4. Sklapanje braka radi ostvarivanja zajednice ivota Osnovni elemenat je zajednica ivota (brak je nitavan) ali se moe konvalidirati. 5. Zakljuivanje braka uz predhodnu saglasnost suda Punoletstvo, neke smetnje su apsolutno neotklonjive, brak maloletnika, ispod 16 nikako, biloka i svesna granica. Zakljuivanje braka maloletnika oba lica ili jedno, izmeu 16 i 18 godina matiar upozorava, imena roditelja i buduih suprunika i podaci o njima. Sud to sve pribavlja, provjerava volju, zrelost lica, sveobuhvatan postupak i organ starateljstva. Sasluanje i roditelja te maloletnika (bez prisustva javnosti), volja, miljenje lekara, trudnoa, poveanje sluajeva, starosne granice nema. b. Zakljuivanje braka po tazbini te usvojenika i usvojioca Krvno srodstvo apsolutna smetnja: vertikalna linija (roditelji, baba, deda, unuci), po svim osnovama pobona do etvrtog stepena, braa i sestre od strieva i tetaka usvojilac i usvojenik te njihovi roaci tazbinsko srodstvo samo prvi stepen Relativne smetnje podnosioca zahteva uputiti na sud-postoji li opravdanost utvruje sud. Zalbe i revizije prema vrhovnom sudu. Brane smetnje Brane smetnje predstavljaju zakonom negativno odreene injenice ije postojanje u trenutku zakljuivanja braka prouzrokuje nitavosttakvog braka. Takav brak se ne bi trebao ni zakljuivati-moe se ponititi. Podela branih smetnji: 1. Postojanjem u trenutku povlae nitavost braka apsolutno (branost, nesposobnost za rasuivanje, srodstvo i starateljstvo). 2. Posledice koje povlae ruivost braka relativnu nitavost (maloletstvo, mane volje i nesposobnost za rasuivanje koja je prestala brakom). 3. Druge brane smetnje delimo na otklonjive i neotklonjive (zavisno od toga da li se moe dobiti sudsko oslobaanje). Smetnje mogu biti i privremene i trajne. Branost Branu smetnju predstavlja brak i nevaei brak. Povlai apsolutnu nitavost prema svima (erga omnes) i kod crkve smetnja (crkva dozvoljava do etri sklapanja i razvoda). Nesposobnost za rasuivanje Nemogunost lica da shvati znaaj i posledice zakljuenja pravnih poslova, duevna bolest. Rasuivanje je psihika funkcija duevna bolest (znaaj i posledice sklapanja braka). Nesposobnost za rasuivanje kao brana smetnja opravdava se. Pravni razlozi brak je ugovor (lienje poslovne sposobnosti). Etiki razlozi zbog zatite lica nesposobnih za rasuivanje od prevare i iskoritavanja (nije stabilan i eljen brak, pitanje je i zdravlja dece ili bolesna ili zdrava u bolesnoj porodici). Srodstvo (brana smetnja) Krvno srodstvo, neotklonjiva i trajna smetnja (brak ne mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji, a pobonoj brat i sestra, brat i sestra po ocu ili majci, stric i sinovica, ujak i sestriina, tetka i bratanac, tetka i sestri, deca roenih brae i sestara i deca polubrae i polusestara (u pobonoj do etvrtog stepena srodstva). Nitavan je nije prihvatljivo iz iz moralnih i biolokih razloga (meanje iste krvi kroz potomstva, potovanje, pomaanje). Tazbinsko srodstvo trajna, relativna, otklonjiva smetnja samo u prvom stepenu. Adaptivno srodstvo (neotklonjivo, trajna smetnja apsolutna nitavost, usvajanje) Maloletstvo Ko je maloletnik, interes sa se spree maloletniki brakovi, psihofiziki smisao, stvaranje potomstva. Maloletstvo ispod 16 godina i iznad 16 godina (ispod 16 neotklonjivo). Sud u vanparninom postupku: podnosilac zahteva opravdani razlozi duevno i fiziki zreo za brak Mane volje Volja je vaan konstitutivni element, sveana izjava volje. Prinuda (psihika i fizika prinuda) Nedozvoljeni akt prisiljavanja na davanje izjave, postoji svesna nesaglasnost volja je drugaija. Prinuda mora ispuniti sledee uslove: mora biti ozbiljna opravdan strah odnos takav da je vidljivo da je prinuda uticala Fizika prinuda fizika sila prisiljavanje na potpis, hipnoza ili zlostavljanje. Psihika prinuda pretnje slobodne volje nema, ona je rezultat straha (pretnje na linost, telesni integritet, bliske srodnike strah veeg intenziteta). Zabluda Predstavlja nesvesnu nesaglasnost izmeu prave i izjavljenje volje, kriva predstava o stvarnosti. Zabluda o fizikoj linosti suprunika ili zabluda o identitetu (rijetka). Zabluda o graanskoj linosti (i fiziki izgled a i podaci o identitetu). Zablude o bitnim osobinala linosti ( ne zna neku od bitnih osobina drugog suprunika). 13 A. Dejstvo braka Sklapanjem braka - novi odnosi, neki su normirani, neki su trajni. a. Dejstvo braka na poslovnu sposobnost suprunika Ako maloletna osoba dobije saglasnost, moe od suda traiti potpunu poslovnu sposobnost, da ispuni uslove: navrenih 16 godina da je postala roditelj duevna zrelost (za samostalno staranje), potreban vanparnini postupak b. Dejstvo braka na line odnose suprunika Cilj braka je i stvaranje socijalno i drutveno prihvatljivog odnosa za suprunike u drutvu, uzajamno potovanje i pomaganje, rod, zanimanje, voenje zajednikog domainstva i dr.

Ravnopravnost suprunika Po zakonu ravnopravni i po Ustavu potovanje linog dostojanstva. Voenje zajednikog ivota Zajednica ivota je konstitutivni element, bez toga je apsolutno nitavan. Elementi su: Intelektualni ljubav kao emocija, ispunjavanje branih obaveza, Materijalni zajedniko stanovanje, zajedniko domainstvo, briga o djeci, seksualni odnosi. Uzajamno potovanje i pomaganje Zajedniko nastojanje i uzajamna ljubav da brak opstane, potovanje i tolerancija, pomaganje, uzajamna vernost (lan 25. Porodinog zakona o tome govori). Brak nije statian i dolazi u krizu, nasilje u porodici. Sloboda izbora rada i zanimanja Samostalnost izbora, ekonomska samostalnost. Izbor prezimena Mogunost sporazuma (da zadri, da promeni, da ima dva prezimena). Odreivanje mesta stanovanja sporazumno, zajedniko mesto stanovanja, odlazak iz mesta zbog materijalnih razloga. Voenje zajednikog domainstva sporazum o obavljanju poslova Dejstva braka na imovinske odnose suprunika i izdravanje suprunika Zakonski imovinski reim i ugovorni imovinski reim Pravne i moralne obaveze i u braku i van braka (lini imovinski odnosi) 13 B. Prestanak braka a. Prestanak braka smru Zakonom zasnovana zajednica smru na prirodan nain prestaje zajednica, prestaju sva prava i obaveze, a preivjeli drug dobija najira prava u pogledu prestalog braka. Izvod iz matine knjige roenih ili pravosnanim reenjem b. Prestanak braka proglaenjem nestalog lica umrlim nije naveden u porodinom zakonu. Nestanak jednog lica - moe se pokrenuti vanparnini postupak. Uslovi za proglaenje: od roenja proteklo vie od 70 godina, a pet godina nema vesti pet godina nema vesti, a okolnosti su verovatne da nije u ivotu ako je nestalo u neposrednoj smrtnoj opasnosti, a nakon prestanka opasnosti 6 meseci nema vesti nestalo u ratu a za godinu dana nema vesti po prestanku neprijateljstava. Postupci za utvrivanje smrti i proglaenje Konstatacija smrti: u bolnici umrlica - vreme i as. Van bolnice mrtvozornik, da li trebaju dodatne analize. Pitanje uzroka smrti krivini problemi. Dan smrti je znaajan u porodinom pravu zbog rodbine, koji je to trenutak smrti. Postupak je zbog zatite prava preivjelih lanova porodice ili korisnika naslednih prava. 13 C. Ponitenje braka Kada nisu ispunjeni zakonom utvreni uslovi posledica je nitavost ili ruivost. Poniteni brak prestaje na dan pravosnanosti presude o ponitenju. Sluajevi za ponitenje: 1. ukoliko nisu ispunjene pretpostavke za postojanje braka: razliitost polova, saglasna izjava volje, zakljuen bez zakonske forme (matiar). 2. ukoliko postoje brane smetnje 3. brak nije zakljuen sa ciljem zajednice ivota Nitavost braka apsolutna i relativna Apsolutna nitavost ima za cilj zatitu javnog interesa, dok relativna titi privatni interes jadnog ueg kruga, najee dve osoce. Nitavost je ovde (ex nunc) u porodinom pravu od trenutka donoenja odluke o ponitenju. Do tog trenutka brak proizvodi sve pravne posledice punovanog braka, za razliku od graanskog prava. Razlozi nitavosti: nepostojanje razliitih polova nepostojanje saglasne izjave volje nepostojanje zakonom propisane forme sklapanja braka nepostojanje namere za stvaranje zajednice ivota suprunika branost nesposobnost za rasuivanje srodstvo Starateljstvo Osnaenje nitavih brakova Nitav brak pred sudom moe validirati, ostati na pravnoj snazi (zajednica ivota se uspostavi, brak izmeu tazbinskih srodnika ako sud utvrdi opravdane razloge, branost prestao I brak). Ruljivost braka Uzroci su: 1. maloletstvo 2. mane volje (prinuda i zabluda) 3. nesposobnost za rasuivanje (koja je prestala tokom braka). Maloletstvo ispod 16 godine predstavlja uzrok za ponitenje, sklopljen brak bez sudske dozvole, pravo na tubu roditelj ili staratelj, a i sam maloletnik- rok godina od dana sticanja punoletstva za maloletno lice. Rok za roditelje je do sticanja punoletstva. prinuda i zabluda prinuda fizika i psihika suprunik moe podneti tubu za ponitenje rok je godina dana od dana kada je prestala prinuda ili uoena zabluda. lice koje je u trenutku zakljuivanja braka bilo nesposobno za rasuivanje, ako je nesposobnost prestala tokom braka. Rok je godina dana od dana ozdravljenja. Postupak ponitenja braka U sluajevima nitavosti braka prava na podnoenje tube, osim suprunika ima lice koje ima pravni interes i javni tuilac. U sluajevima ruivosti braka imaju suprunici pravo tube. Lino je pravo i ne moe prei na naslednika, oni mogu nastaviti zapoeti postupak od strane suprunika. Kad je suprunik maloletan ili poslovno nesposoban u ime njega tubu moe podneti staratelj. Brak prestaje danom pravosnanosti presude ako se tuba odbaci brak ostaje na snazi.

14. Razvod braka Istorija razvoda Razvod nogu izmeu ivih suprunika, patrijarhat na strani mua. Hamurabijev zakonik dva glavna razloga preljuba i neplodnost ene. Rimsko pravo razvod braka po sporazumu i jednostran raskid moe i jednostrana izjava slanje glasnika. Po crkvi brak je sveta tajna. Rimokatolika crkva nema razvoda, samo rastava od stola i postelje (doivotno i privremeno), dozvoljeno je ponitenje. Pravoslavna doputa mogunost razvoda kao i protestantska. Islam prihvata uenje o raskidivosti braka (sporazumi, sudskom odlukom i otkazom brak) Savremena zakonodavstva dozvoljavaju razvod braka. 14. Razvod braka - Brakorazvodni uzroci Opti i posebni uzroci za razvod raka Opti uzroci - ozbiljna i trajna poremeenost branih odnosa, nepovratni propast braka, nepostojanje duhovne i materijalne zajednice, neuspjeh braka Posebni uzroci - preljuba, sadistiko ponaanje prema branom partneru, zlostavljanje, neopravdano naputanje branih partnera, duevna poremeenost i nerazumno ponaanje Apsolutni i relativni uzroci za razvod braka Apsolutni samostalno dovode do razvoda braka, to je sasvim dovoljno. Najei je: odvojen ivot (koja je to duina odvojenog ivota najee od dve do pet godina). Relativni uzroci ako samostalno postoje nisu dovoljni Skrivljeni i neskrivljeni uzroci Zavise od suprunika (zlostavljanje, preljuba, naputanje i dr.). Neskrivljeni bolest, nezaposlenost, neimanje sredstava. U naem pravu: ozbiljna i trajna poremeenost odnosa u braku ako se objektivno ne moe ostvariti zajednica ivota. Vrste razvoda braka Dva naina: Razvod braka na osnovu sporazuma suprunika Na osnovu tube za razvod 14. Razvod braka - Sporazumni razvod braka Saglasna izjava volje oba suprunika da brak prestane. Samo kod suprunika koji imaju dobru komunikaciju i spremnost da to ree. Pismena izjava pismeni sporazum, pootreno, trai se i sporazum o vrenju roditeljskog prava i o deobi imovine, jer su ova dva sporazuma i tea (objasniti). Potrebno je sledee: predlog za sporazumni razvod braka, pismeni sporazum o vrenju roditeljskog prava, pismeni sporazum o deobi zajednike imovine. Sud e traiti dopunu ako treba i procjenjivati sporazume. (zajedniko vrenje roditeljskog prava) odrediti prebivalite. Mnogo pitanja u ovim sporazumima, najbolji interes deteta. Eliminacija, trokovi. Niz prednosti laki i bri za suprunike, ne provodi se posredovanje, da da zadre solidnu komunikaciju. Sporazum je u najboljem interesu deteta, sve se zavrava na jedan do dva roita. 14. Razvod braka - Razvod braka po tubi Podnoenje tube, ozbiljan i trajan poremeaj ili se ne moe ostvariti trajna zajednica ivota, razvod je izlaz. Poremeaj mora biti ozbiljan i trajan. Sud je nadlean. Objektivna nemogunost ostvarenja zajednice ivota, duina poremeaja i ozbiljnost. Volja jednog suprunika dovoljna je da se brak razvede. Sudija na osnovu subjektivne procjene donosi odluku. Oba suprunika mogu podneti tubu, to pravo ne prelazi na naslednike, a mogu nastaviti zapoeti postupak, moe podneti i punomonik: staratelj. Postupak prestanka braka postupak spada u brane sporove, postupak pokree jedan od suprunika. Tube mogu da budu: tuba za ponitenje braka, tuba za utvrenje postojanja braka i tuba za razvod braka. Aktivnu legitimaciju imaju suprunici, lino je pravo i nenasledivo. Nadlenost je podruje prebivalita ili boravita. Prvostepeni jedan sudija i dva porotnika. Drugostepani vee od troje sudija. Znanje o porodici, deci i dr. (pokretanje postupka, pripremanje glavne rasprave, donoenje odluke i eventualno ulaganje pravnih lekova). Specifinosti i naela branih sporova Lini odnosi suprunika, karakter braka uslovljavaju i specifini postupci. Posebna naela: Naelo iskljuenja javnosti (slubena tajna u svim fazama) Istranp naelo (ii i van granica tubenog zahtjeva) Naelo posebne zatite pojedinih lica u postupku Naelo ogranienosti i raspolaganja predmetom spora (nema presude zbog proputanja, na osnovu odricanja i priznanja) ne moe se okonati poravnanjem Naelo hitnosti postupka roite u roku 15 dana, ne moe ekati odgovot na tubu, zavriti na 2 roita, drufostepeni sud u roku 30 dana Naelo slobodne ocene trokova Uglavnom dozvoljena revizija, mogua objektivna kumulacija zakona, odricanje tubenih zahtjeva kao i povlaenje. Tuilac moe povui tubu do zakljuivanja glavne rasprave a uz saglasnost do pravosnanosti. Presude kod ponitenja ili razvoda nama vanrednih pravnih lekova. Postupak posredovanja Faze: Postupak mirenja Samo u postupcima koji su pokrenuti tubom, svrha mirenja, znaaj i posledice razvoda, razgovor, ako se poire tuba je povuena. Rok je dva mjeseca, nakon toga sud 15 dana. Postupak nagodbe Kad mirenje nnije uspjelo sprovodi se nagodba ili pokuaj sporazumnog okonanja. Pokuava se postii sporazum o vrenju roditeljskog prava i sporazum o podjeli imovine,, suprunici i punomonici. Sud cijeni da li su sklopljeni sporazumi u najboljem interesu djece te ga moe izmeniti. Moe se dogovoriti i zajedniko renje roditeljskog prava ili jednog roditelja, ako ne odluie sud.

15. Posledice prestanka braka Pravna dejstva u zavisnosti od naina na koji je prestao odnose se na suprunike i na decu. Posledice prestanka braka smru suprunika Smru ili proglaenjem nestalog lica za umrlo preivjeli ima prava: Sklapanja novog braka Prezime suprunika (u roku od 60 dana daje predlog matiaru) Kasnije promene u upravnom postupku. Zajednika imovina ima pravo na izdvajanje imovine. Posledice prestanka braka ponitenjem i razvodom Proizvode iste posledice ali i jo dve pravne posledice a to su: Izdravanje suprunika Povraaj poklona Posledice prestanka braka na decu Posledice mogu da budu i u odnosu na decu i to: Vrenje roditeljskog prava U braku to vre oba roditelja, a nakon smrti jednog to pravo vri drugi, a nakon razvoda to pravo mogu vriti oba ili jedan roditelj (sporazum ili sudska odluka). Roditelj koji ne vri roditeljska prava ima obavezu da izdrava i da ima kontakte i da dogovata o bitnim pitanjima. Pravo stanovanja uvodi se pravo stanovanja Roditelj kome je povereno vrenje roditeljskog prava ima pravo stanovanja u stanu drugog roditelja (do punoletstva). Poveravanje dece Ako postoje maloletna deca sud odluuje o njihovoj deci: Briga, uvanje, vaspitanje i ureenje odnosa sa drugim roditeljem. -Deca se daju jedinstveno jednom roditelju, sem izuzetno opravdanih razloga -Sud prvo sasluava roditelje, sud neme uvek prihvatiti sporazum, sud pazi na interese deteta -Ako nema sporazuma sud e odluiti nakon izvoenja odreenih dokaza uz prihvatanje miljenja odreenih institucija -Pribavljanje pravno relevantnih podataka o roditeljima, njihov status. Moe se doi do sveobuhvatne analize. Imovno stanje nije ni jedini ni glavni kriterij, sve zavisi od roditelja i njihove ukupne linosti. Odluka je sloena, ta sasluati i koje dokaze sprovesti. Poslednjih pet godine 18% odluka poverava decu ocu. Izmena odluke o poveravanju dece U novom parninom postupku est je sluaj podnoenja tube od strane roditelja kome sud nije dodelio decu, ali mora navesti razloge da je dolo do promene okolnosti. Pogoranja i poboljanja stanja kod roditelja. -Ne treba donositi preterano este odluke, jer e promene kod deteta biti este (samo izuzetni sluajevi) -Ne treba prekinuti odnose deteta i drugog roditelja (on ima i prava da aktivno uestvuje u odravanju kontakata, donoenju odluka, te vaspitanju, uvanju, kontroli). Utvrivanje naina vianja U sluaju maloletne dece sud e urediti odnos roditelja prema deci. -Dete i deca se poveravaju jednom roditelju, ali i drugi roditelj ima prava da uestvuje u vaspitanju i odgoju dece. Izuzetak liavanje rodteljskog prava ili ograniavanje vrenja roditeljskih prava. Sporazum o nainu vianja djece konkretne okolnosti i mogunosti, i ovde se pribavljaju miljenja strunih organa i ustanove gde dete boravi. Neophodan je dogovor roditelja, bitna je njihova posveenost deci. -Problem je kada su odnosi razvedenih suprunika poremeeni i ne ele da sarauju izmeu, a ni sa organima. Izmena odluke o ureenom nainu vianja Mogua je promena odluke, promena rada, mesta boravka, tuba moe odvojeno a i sporazumno, trai se: -Potpuno ukidanje naina vianja (lien roditeljskog prava) -Promena rasporeda vianja -Privremeno nevianje deteta (razlozi loi) -Sud ima velika ovlatenja 16. Vanbrana zajednica Zajednica ivota jedne ene i jednog mukarca koji nisu u braku. Stabilna i dugotrajna zajednica kojoj nedostaje zakonska forma (dva lica razliitog pola i trajanje i stabilnost). Istorijat Rimsko pravo (konkubinat) trpe ene i deca, hrianstvo U Srbiji 1980 i zakon prihvata, danas su izjednaene i brana i vanbrana zajednica. Vanbranu zajednicu karakteriu sledei uslovi: Razliitost polova Monogamija Zajednica ivota vanbranih partnera (volja za stanovanje, ishranu, brigu) Trajnost zajednice vanbranih partnera (ne zasniva se na formi, papiru, partneri zadovoljavaju sve svoje potrebe (emotivne, seksualne, kulturne, ekonomske) Brane smetnje (branost, nesposobnost za rasuivanje, srodstvo, starateljstvo, maloletstvo i mane volje) Zajednica lica istog pola Istopolne zajednice (Belgija, Holandija, Norveka, panija i vedska, od aprila 2013 i Francuska) Veliki broj drava priznaje koncept registrovanog partnerstva. Hrvatska i Portugalija priznaje neregionalne zajedice. Usvajanje dece od istopolnih parova: Andora, Belgija, Ujedinjeno kraljevstvo, Holandija, Island, Norveka, vedska, panija, Argentina. 17. Deja i roditeljska prava Potrebno je roenje i pravni osnov usvajanje. Subjektivno pravo oca i majke nastalo roenjem ili na osnovu prava prema detetu, nazivamo roditeljskim pravom. Deje pravo kao skup individualnih, apsolutnih prava deteta utvrenih zakonom, da trai od roditelja i da uiva samostalnu, pojaanu i posebnu zatitu drutva u odnosu na ostale lanove. Termin roditeljsko pravo su uglavnom obaveze roditelja to je subjektivno pravo, ne moe se ustupati lino je i apsolutno To pravo roditelji vre u interesu deteta Istorijat Rimsko pravo neograniena vlast nad decom (pater familijas) Prodaja enske dece Srednji vek otac gospodar ene i dece, poinju i dunosti Roditeljsko pravo u kodifikaciji XIX veka i dalje ima pravo nad decom Van braka deca Savremena prava uspostavljaju ravnopravnost mukarca i ene u roditeljskim odnosima, brana i vanbrana deca izjednaena. Prava dece se tite i meunarodnim dokumentima:

1.Deklaracije o pravima deteta UN 1959 posebna kategorija prava nije imala obavezujui karakter. 2.Konvencije o pravima deteta iz 1989 - obavezujui karakter Osnovan je komitet za prava deteta. Uroeno dostojanstvo i jednaka i neotuiva prava. Naela dejeg i roditeljskog prava 1.Naelo posebne zatite majke i deteta (poroaj i nakon poroaja, samohrani roditelj) 2.Naelo ravnopravnosti roditelja i jednakosti roditelja i usvojitelja (zabrana diskriminacije i ravnopravnost roditelja-polova) 3.Naelo posebne zatite dece bez roditeljskog staranja i dece ometene u razvoju (bez roditelja pod zatitom drave kroz razne oblike staranja) konkretni sluajevi. 4.Naelo ravnopravnosti brane, vanbrane i usvojene dece. Svako dete ima pravo da raste i da se razvija u najboljem interesu, to je civilizacijska tekovina Porodini status deteta Brano i vanbrano dete Status je izjednaen Razlika kod utvrivanja statusa oinstva Odnos majke i deteta. Za brano dete tri uslova: da postoji brak, da ga rodi majka u braku i pretpostavka branog oinstva. Materinstvo Rimsko pravilo majka je uvek poznata (mater semper in jure). ena koja ga je rodila nije bitan status u roku od 15 dana upis. Ko prijavljuje? Utvrivanje materinstva sudskom odlukom (moe da se desi da se ne upie legitimisane osobe su: dete, ena koja tvrdi da je majka, ena koja tvrdi da je majka na nain da osporava materinstvo druge ene). Majka 10 godina od roenja deteta U treem sluaju samo ako je upisano u matinu knjigu roenih. Pravne posledice sudske odluke: 1.Utvrno je poreklo deteta 2.Nastupaju prava i obaveze (od trenutka roenja) erga om nes 3.Promena linog imena (10 godina) Osporavanje materinstva - Deava se ali retko osporavanje nije doputeno: Materinstvo koje je utvreno sudskom odlukom Posle usvojenja deteta Posle smrti deteta Pravo na tubu je line prirode. Ko ima pravo isto ko ima pravo da utvruje Dete nema roka Majka koja je upisana 10 godina Koja nije upisana a tvrdi da je majka, mora dokazivati Mukarac koji se smatra ocem godinu dana od saznanja da majka koja je upisana nije rodila dete. Oinstvo Oinstvo se utvruje u odnosu na postojanje injenice da li je u braku li van braka. Dete u braku roeno ima za oca mua svoje majke. Oinstvo van braka na osnovu priznanja mukarca ili ljudskom presudom Utvrivanje oinstva Branog: 1.Da je dete rodila ena koja je bila u braku u vreme zaea ili roenja 2.Da dete potie od mua majke (u vreme zaea ili roenja) 300 dana od dana prestanka braka (trudnoa 280 dana) Pater is est quem nuptiae demonstrant (otac j na koga ukazuje brak) (Pretpostavka branog oinstva je oboriva medicina?) Sklapanje braka u roku 300 dana od dana prestanka braka. Utvrivanje vanbranog oinstva Utvrivanje oinstva priznanjem oca Je lini, dobrovoljni in, neopozive izjave kojem neko dete priznaje za svoje (pred matiarem, organom starateljstva ili pred sudom (ne moe preko zakonskog zastupnika). Uslovi su: Prvi uslov je da mukarac ima 16 godina i da je sposoban za rasuivanje Drugi uslov da je dete ivo u vreme priznanja, ili da je zaeto Trei uslov je davanje saglasnosti od majke. Priznanje pred matiarem u zapisnik ili pred organom starateljstva koji je dostavlja matiaru, matiar poziva majku u roku od 30 dana, takvu izjavu je majka mogla dati pri upisu. Data izjava se ne moe opozvati (samo prevara, zabluda, prinuda, u roku od godine dana). Moe i u praninom i vanparninom postupku. Postupak priznanja u testamentu Ostavilac ili testator pored poslednje izjave volje moe dati izjavu o priznanju sve zavisi od proglaenja testamenta, nitavan testament Ako je delimino nitavan priznaje se izjava o oinstvu. Dete dobija oca, zasnivaju se roditeljski odnosi. Utvrivanje putem suda (vanbrano oinstvo) Odbija da prizna oinstvo. Aktivno legitimisana lica za utvrivanje su dete, majka, otac koji trai priznanje. Dete pokree spor bez obzira na vreme, praksa kae 25 godina. Majka godina dana od saznanja da otac ne priznaje a do 10 godina nakon roenja deteta. Pasivno legitimisani mukarac je koji ne priznaje (protiv naslednika ili Republike Srbije). Presuda deluje (ex tunc) od dana roenja i prema svima (erga omnes) i trajno jer se ne moe osporavati. Osporavanje oinstva Upisani mukarac ne mora uvek biti otac. Ko je brani ko vanbrani Osporavanje branog oinstva Smatra se mu majke deteta , cilj je utvrivanje materijalne istine biolokog oca. Nije dozvoljeno utvrivati posle smrti ili usvojenja deteta. Ukoliko je oinstvo utvreno putem suda nije dozvoljeno njegovo osporavanje. Majka godinu dana od dana saznanja ili 10 godina od roenja deteta. Pretpostavka da se rodilo u braku ili posle 300 dana braka (prestanka). Mu majke moe se sumnjati u roku od godine dana od dana saznanja ili 10 godina od roenja. Ako je lien poslovne sposobnosti njegov staratelj. Dete trai prirodnog oca, nije ogranieno rokom, ako je maloletno mora mu se odrediti koliziciski staratelj. Mukarac koji tvrdi da je otac deteta, ali da istovremeno trai utvrivanje svoga oinstva (jedna godina od saznanja ili 10 godina od roenja deteta). Ne prelazi na naslednika ali mogu nastaviti postupak Osporavanje vanbranog oinstva Moe se osporavati samo ako je uinjeno na osnovu priznanja (oinstvo utvreno na osnovu sudske presude se ne osporava) Majka, dete i mukarac koji tvrdi da je otac (zahtev za osporavanje i zahtev da utvri vlastito oinstvo).

Vie se ne smatra ocem mukarac koji je priznao oinstvo (za svoje dete). Zaee uz biomedicinsku pomo Razliite reproduktivne tehnologije telesnog i vantelesnog zaea kad biolokim putem nije mogue, primenjuje se i prema enama i prema mukarcima ne moe se utvrivati ni materinstvio ni oinstvo. Smatraju se brani i vanbrani partneri. Maternitetski i paternitetski sporovi Neka modifikovana naela: Pokretanje postupka aktivno legitimisana lica Nadlenost suda opte nadlenosti (vii i apelacioni) Mesto prebivalita i boravita mesni. Hitnost postupka (I roite za 15 dana, II stepeni sud 30 dana) Posebno znanje sudije i porotnika Istrano naelo Iskljuenje javnosti Slobodna ocena sudskih trokova pravinost Nedozvoljenost nekih presuda (proputanje, odricanje, priznanje, sudsko poravnanje) Pravila punomoja Dokazivanje u maternitetskim i paternitetskim sporovima. Dokazivanje je zadatak i suda i stranaka, proveravanje istinitosti navoda. Strane u sporu nisu dune da se podvrgnu medicinskom vetaenju. Analiza krvnih grupa, antropoloko genetski metod (kojim se uporeuju nasledne osobine (otisci prstiju, pigmentacije, boji kose), analiza DNK otiska. DNK kod utvrivanja 99,8 a kod iskljuenja 100 procenata 18. Prava deteta Pojam i sadrina Dete nije sposobno da se samo brine, nije uvek bilo isto. Dodatna posebna zatita, prava su bila inkorporirana u prava roditelja. Roditeljska prava su lina i apsolutna, ne mogu se odrei i prava deteta su u direktnoj vezi sa datim pravima roditelja, poveanje prava deteta na teret roditeljskih prava. Konvencije o pravima deteta 1989. ivot, opstanak i razvoj, da ga uvaju roditelji. Najbolji interesi deteta, spreiti zanemarivanje, te fiziko i psihiko zlostavljanje. Obavezno porodica, hraniteljska porodica, institut kolektivnog zbrinjavanja. Pojedina prava deteta Pravo deteta da zna svoje poreklo Da zna svoje poreklo, upis u matinu knjigu roenih (nain, postupak i lica, ko su mu roditelji i dravljanin, da dobije lino ime, dravljanstvo). Sa 15 godina uvid u dravljanstvo moe da izvri i drugu dokumentaciju. Pravo da utvruje svoje poreklo. Pravo deteta na ivot sa svojim roditeljima Najbolji uslovi su u porodici, razvoj, kolovanje, pripremanje. Roditelji imaju prirodnu i bioloku odgovornost prema detetu, u najboljem interesu. Moe se ograniiti sudskom odlukom i to zbog najboljeg interesa deteta (hraniteljska porodica ili upuivanje u ustanove za decu ometenu u razvoju). Sa 15 godina e dete moi da odlui sa kojim roditeljem e da ivi (ali da izrazi elju samo), ivot maloletnika je nemogu. Pravo deteta na odravanje linih odnosa Meusobne odnose i kontakte. To pravo se daje detetu. Posebno je pitanje prilikom hraniteljstva i usvojenja, ti odnosi se ne mogu ograniavati osim sudskom odlukom u sluaju lienja roditeljskog prava. Navrenjem 15 godina dete samostalno odluuje o kontaktima i vienjima. Lini kontakti sa srodnicima bliskim. Prava deteta na potpuni i pravilan razvoj Potpuni i pravilan razvoj, obezbeivanje moguih i najboljih ivotnih i zdravstvenih uslova, obaveza roditelja da vode rauna o ivotu i zdravlju dece. Zatita i podizanje dece, fiziko, psihiko i socijalno blagostanje. Roditelji sarauju sa ostalim institucijama. Pravo deteta na obrazovanje Obavezno do zavretka osnovne kole, apsolutno i lino pravo. To je opta norma, roditelji pravo na izbor i pomo. Materijalni uslovi u porodici, drutvo je obavezno da stvara uslove Pravo deteta da preduzima pravne poslove Maloletni nemaju poslovnu sposobnost, ali ima i pravo da preduzima neke poslove, zavisi od uzrasta deteta i poslova. Razlikujemo: Mlade maloletnike: nije navrilo 14 godina, poslovi kojima preduzima samo pravne poslove, kojim pribavlja neka prava, pravne poslove i poslove malog znaaja, svi drugi poslovi bili bi apsolutno nitavi i ne bi proizvodili pravno dejstvo. Starije maloletnike: 14 navrenih godina ivota, moe preduzimati gore navedene poslove i druge poslove uz saglasnost roditelja. Nakon navrene 15. godine stariji maloletnik ima pravo zaposlenja i sticanja vlastitih prihoda i zarade, zakonodavac daje pravo raspolaganja zaradom i imovinom steenom vlastitim radom. Maloletnik ije su izjave volje uslov za punovanost pravnog posla Stariji maloletnik 16 godina sam mora izvriti priznanje oinstva. Trudnica koja ima 16 godina prekid trudnoe moe izvriti samo na njen zahtev. Maloletno lice preko 15 godina sainjava testament. Dete starije od 10 godina saglasnost za usvojenje. Promena linog imena dete preko 10 godina daje saglasnost. Navrenih 16 godina trai dozvolu za sklapanje braka. Ovi i slini poslovi su pobrojani u zakonu. Pravo deteta na slobodno izraavanje miljenja Dete u nekim poslovima linom voljom da izjavi i odlui. Kad navri 10 godina ima pravo da izrazi svoje miljenje u sudskom i upravnom postupku. U tom smislu dete postaje partner roditelju u skladu sa godinama, psihikom i fizikom zrelou. kola mora da vodi rauna o obrazovanju. 19. Roditeljska prava Skup prava i dunosti roditelja prema svojoj deci nazivamo roditeljsko pravo, to su ustvari dunosti roditelja. Pravo je da imaju decu, ostala prava su ograniena pravima deteta. U rimskom pravu oinska vlast - pravo ima samo otac. Tek u XIX veku imamo roditeljska prava. Roditeljska prava postoje u meri koja je potrebna za zatitu linosti prava i interesa dece. Lino je i ne moe se prenositi. S njim se ne moe raspolagati, apsolutno je pravo. Roditeljsko pravo ne podrazumeva neogranienu vlast i pravo nad detetom.

Mogunost intervencije u roditeljsko pravo. Sadrina roditeljskog prava Staranje o linosti deteta Odreivanje linog imena po roenju odreuju lino ime, pravo deteta na lini identitet. 30 dana od dana roenja, stvar je izbora i dogovora, kakvo e ime dati detetu. Matiar upozorava roditelje pogrena ima, nemoralna imena, suprotna obiaju. Zajednika deca ne mogu nositi razliita prezimena. Ako nema dva roditelja jedan roditelj odreuje ime, ako i nema organ starateljstva, ak i prezime (razlozi). Sadrina roditeljskog prava uvanje deteta smetaj deteta, ima pravo da ivi zajedno sa roditeljima (osiguravaju opstanak i izgradnju ljudskih osobina). To je njegov opstanak. Trajan nadzor nad kretanjem deteta. Moe da ivi i odvojeno od svojih roditelja ako je to u interesu. Sadrina roditeljskog prava Podizanje deteta Kontinuirani proces briga o ivotu i zdravlju deteta. Hrana, odea, zdravstvena zatita, preventivne zdravstvene mere. Nema poniavajueg postupka i kazni a i da ga tite od drugih osoba. Sadrina roditeljskog prava Vaspitanje deteta Ovo je najkompleksnije pravo i dunost roditelja, to je najprijatniji i najtei zadatak. Roditelji da budu moralno i mentalno sposobni. Odnos ljubavi, poverenja, uzajamnog potovanja. Bitan je skladan odnos roditelja, vie vrsta obrazovanja: Moralno vaspitanje stvaranje i prihvatanje etikih vrednosti: ljubav, potovanje drugih, solidarnost, humanost, da naue dete da razlikuje dobro od zla, moralno od nemoralnog, dozvoljeno od nedozvoljenog, zakonito od nezakonitog Njihov odnos i lini primer od presudne su vanosti. Drutveno vaspitanje priprema deteta da se uklopi u drutvenu zajednicu i postane potovan i koristan lan, potovanje linih i imovinskih prava. Seksualno vaspitanje - Savremeno drutvo postavlja nove zahteve u pogledu seksualnog vaspitanja. Tradicionalno se o tome u porodici malo govorilo. Dete e samo o tome saznati. Zbog negativnosti roditelji moraju razgovarati na tu temu. Ostali oblici vaspitanja Fiziko, intelektualno i emocionalno vaspitanje omoguuje da se formira kao zdrava, kreativna i samostalna linost. Nekad ne prihvata roditeljske metode vaspitanja, nastupalo je fiziko kanjavanje i psihiko maltretiranje. Zabrana upotrebe sile. Sadrina roditeljskog prava Obrazovanje deteta Dunost roditelja, do nivoa zavrene osnovne kole zakonska je obaveza. Dalja je obaveza u mogunostima roditelja i sposobnostima i sklonostima dece. Koliko je besplatno dalje kolovanje, stipendije, domovi, odlini uenici, ostalo. Sadrina roditeljskog prava Zastupanje deteta Punoletstvo 18 godina. Maloletna deca ograniena posl. sposobnost. Svako lice po roenju stie neogranienu pravnu sposobnost. Puna poslovna sposobnost 16 godina za brak, 16 godina ako radi roditeljsko pravo. U ostalim sluajevima roditelji su kao zakonski zastupnici. Roditelji su ravnopravni. Roditelji zastupaju dete u svim poslovima koji izlaze iz zakonom utvrenih granica poslovne i procesne sposobnosti deteta. Sticajem punoletstva prestaje zakonsko zastupanje roditelja. Zakonsko zastupanje nakon 18 godina moe da se produi (odluka suda duevna bolest, lini i imovinski odnosi). Sadrina roditeljskog prava Izdravanje deteta Odnosi se i na maloletno i na punoletno lice i neroeno dete tri meseca pre roenja. Obaveza oca i na izdravanje majke u periodu tri meseca pre poroaja i godinu dana posle poroaja. Pravo na izdravanje od roditelja, ako roditelji ne mogu ili nisu ivi pravo izdravanja prelazi na ostale srodnike u uspravnoj liniji. Ovo je najznaajnija obaveza roditelja (zdravstvena zatita, hrana, odea, obua, obrazovanje, kultura, socijalne potrebe). Od uzrasta deteta zavisi i nivo potreba. Mogunost roditelja zavisi od njihovih prihoda i materijalnog statusa porodice. Izdravanje sporazumno. Ostalo sa jednim roditeljem, obaveza drugog roditelja stupa na snagu. Sadrina roditeljskog prava Staranje o imovini deteta Roditelji raspolau i upravljaju imovinom deteta, zavisi od uzrasta deteta. Ako je imovinu steklo besteretnim raspolaganjem, staraju se roditelji. Ako je imovina steena vlastitim radom onda ono raspolae i upravlja tom imovinom uslov je da je navrilo 15 godina. Iz ove imovine da podmiruje dio trokova. Vrenje roditeljskih prava Zajedniki i sporazumno, postoje izuzeci. Kad su zajedno bilo u braku ili vanbranoj zajednici zajedniki i na osnovu dogovora vre roditeljsko pravo. Razlikujemo kad su zajedno ili razdvojeni. Postoji preutna saglasnost drugog roditelja. Vrenje roditeljskog prava od strane oba roditelja Roditelji stiu roditeljska prava automatski roenjem branog deteta. Ako nisu u braku, majka stie automatski, a oinstvo na ureen nain. Dve vrste zajednikog staranja: Zakonsko ili pravno staranje i faktiko staranje. Obuhvata donoenje odluka o bitnim pitanjima za dete i njegovu imovinu. Faktiko staranje je donoenje dnevnih odluka. I nakon prestanka braka roditelji imaju priliku da nastave vrenje prava. Dete treba da u najmanjoj meri oseti razlaz svojih roditelja. Sporazumno prebivalite deteta. Vrenje roditeljskog prava od strane jednog roditelja Preuzima drugi roditelj Jedan od roditelja nije poznat, umro, lien roditeljskog staranja, nisu roditelji u mogunosti, jedan ili oba. Samostalno vrenje roditeljskih prava zbog faktike ili pravne nemogunosti drugog roditelja

Faktiki spreen roditelj moe biti u sluaju tee bolesti, odlaska na izdravanje kazne zatvora, rata i mobilizacije, prirode posla. Pravna spreenost kad je roditelj maloletan i nema poslovnu sposobnost (manje od 16 godina), lien poslovne sposobnosti ili se odrekao roditeljskog prava. Ako oba roditelja nisu u situaciji, dete e biti stavljeno pod starateljstvo (ako razlozi prestanu moe traiti povraaj roditeljskih prava). Samostalno vrenje roditeljskog prava na osnovu sporazuma roditelja Ako roditelji ne ive zajedno, mogu se sporazumeti da jedan roditelj samostalno vri roditeljsko pravo. Takav sporazum mora da prihvati i sud. Sporazumom se poverava vrenje roditeljskog prava jednog roditelja. Sporazum o visini doprinosa od drugog roditelja i sporazum o nainu odravanja deteta s drugim roditeljem. Roditelj koji ne vri roditeljsko pravo ima pravo i dunost: Da izdrava dete Da odrava line kontakte Da o bitnim pitanjima dogovara sa drugim roditeljem koji ima roditeljsko pravo (bitna pitanja: medicinski zahvati, promena prebivalita, raspolaganje detetovom imovinom). Samostalno vrenje roditeljskog prava na osnovu sudske odluke Odluku o vrenju roditeljskog prava ako ne postoji sporazum donee sud. Dete ne moe da ostane bez roditeljskog staranja. Pribavlja se miljenje organa staratelja, porodinog savetovalita i druge specijalne ustanove. Sud ceni i druge okolnosti: stavovi i elje roditelja, stav i elje deteta, opte i materijalne prilike roditelja, ponaanje roditelja, uzrast deteta. Sud donosi odluku: sva deca da ostanu na uvanju i vaspitanju kod jednog roditelja, da neka ostanu kod majke, a neka kod oca, da budu poverena nekom treem licu ili ustanovi. Pravni poloaj roditelja koji ne vre starateljsko pravo Roditelj koji ne vri roditeljsko pravo je i dalje titular prava, bez obzira da li je o poveravanju deteta odluio sud ili sporazum: Pravo i dunost da izdrava dete Ne moe se osloboditi obaveze izdravanja deteta, to je pravo i dunost, visina doprinosa se odreuje sporazumom ili sudskom odlukom, ak i u sluaju lienja prava postoji obaveza izdravanja. Pravo i dunost odravanja linih odnosa sa detetom Kad prestane da ivi sa svojim detetom zakon mu daje pravo da odrava line odnose. Kontakti su znaajni za pravilan razvoj deteta. I ovo se regulie sporazumom ili putem suda (odreujui vreme, mesto vianja i trajanja vianja, koritenje nedeljnih i godinjih odmora). Sud moe ograniiti pravo i dunost na odravanje linih odnosa (u sluaju nasilja u porodici i dr.). Pravo na zajedniko odluivanje o bitnim pitanjima koja utiu na ivot deteta. Saglasnost oba roditelja, u ovim pitanjima to su: obrazovanje, medicinski zahvati, prebivalite, raspolaganje imovinom deteta, sudu je ostavljeno da ceni koja su to jo pitanja. Pravo roditelja koji ne vre roditeljsko pravo da trae da se odluka o poveravanju deteta drugom roditelju izmeni. Roditelj moe traiti izmenu odluke ako su se promenile prilike. Prilike se mogu promeniti na strani roditelja koji se stara o detetu (bolest, alkohol, lien slobode, droga) ili na strani drugog roditelja (vratio se, zaposlio se), zahtev mogu podneti oba roditelja, staratelj i dete. Roditelji donose novi sporazum koji potvruje sud. Pravo roditelja da u sluaju smrti roditelja koji je vrio roditeljsko pravo sam pone vriti roditeljsko pravo. Ima pravo da mu se preda dete na uvanje i vaspitanje, ako mu spree odluku donosi sud (moe biti nepovoljno nasilje). Pravo roditelja koji ne vri roditeljsko pravo na davanje saglasnosti na usvojenje (mora dati saglasnost na eventualno usvajanje svoga deteta od strane drugih lica, ako su oba roditelja iva mora postojati saglasnost osim ako je jedan od roditelja potpuno lien roditeljskog prava). Nadzor nad vrenjem roditeljskog prava Postoje ogranienja, kroz istoriju da se drava ne mea u porodine odnose. Savremeni sistemi ograniavaju i pootravaju odgovornost roditelja. Bioloki je prirodno da roditelji vole svoju decu (nisu nekad sposobni, a nekad to pravo zloupotrebljavaju ili kre, zanemaruju, tad drava preko svojih organa preduzima mere, a to su organi starateljsva i sud). Preventivni nadzor Vri organ starateljstva preko centra za socijalni rad, kad roditelji imaju nedoumice, neslaganja ili ne znaju kako. Posledica jo nije nastala. Jo uvek je zajedniki i sporazumno. Nesporazumi nesporazumi oko kole, izbor slobodnih aktivnosti Slobodno vreme deteta, druenje deteta. Organ starateljstva nekad daje saglasnost na odreene pravne poslove upravljanje imovinom, lino ime i sl. Nekad je potrebno da se sa savetima ili davanjem saglasnosti ukljui centar za socijalni rad. Roditelji se obraaju zahtevom za preventivni nadzor, moe se ukljuiti i sud. Korektivni nadzor U preventivnom nadzoru se omoguava vrenje prava, a u korektivnom koriguje. Roditelji kad donose odluke, znai korekcija ve uinjenog Upozorenje roditelja na nedostatke u vrenju roditeljskog prava Ovo je prva i najblaa mera, ovlaenje da ukae roditeljima na nedostatke (neuredna deca, nedolazak u kolu, agresivnost, zaputenost, bolest). Ako i treba duni su da dolaze u centar kako bi dobili odreene savete (neznanje i neiskustvo roditelja). Da roditelji poseuju predavanja, obilazak roditelja u stanu i na radnom mestu, sve u interesu deteta. Upuivanje roditelja na razgovor u porodino savetovalite i ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodinim odnosima Ako mera upozorenja ne uspije, organ e obavezati roditelje da se obrate Polaganje rauna o upravljanju imovinom deteta Zatita imovinskih prava i interesa deteta, roditelji imaju pravo da samostalno upravljaju imovinom deteta, nemaju obavez da polau raune. Ali ako postoji smetnja organ starateljstva ima pravo da zahteva da roditelji poloe raun o upravljanju imovinom, bez obzira zbog ega je nastupilo tetno upravljanje (sve do punoletstva). Trajanje mera nije propisano. Pokretanje sudskih postupaka Ako mere ne daju rezultate organ starateljstva moe preduzeti i ovu meru, sudski postupak.

19.1 Lienje roditeljskog prava Najtea porodino pravna sankcija, radi zatite prava i interesa deteta. Lienje u pojedinim sluajevima moe imati i krivino pravnu odgovornost. Potpuno lienje roditeljskog prava Moe potpuno a razlozi su: Zloupotreba prava kad ugroava osnovna prava deteta na njihov nesmetan i pravilan psihiki i intelektualni razvoj, posledice se direktno odnose na ivot, zdravlje, razvoj i vaspitanje deteta. Zakon navodi: Fiziko, seksualno i emocionalno zlostavljanje Izrabljivanje preteranim radom i zabranjenim radom Ako ga navikava ravim sklonostima Druge zloupotrebe Svesno i voljno ponaanje roditelja da se to ponavlja. Namernim ponaanjem se dete upropatava, ponavljanje se ne sme ekati ve odmah reagovati. Grubo zanemarivanje roditeljskih dunosti je nevrenje roditeljskih prava prema detetu, ne brine o svome detetu. Vrenje roditeljskih prava je aktivna uloga kroz injenje i vrenje obaveza. Postupci grubog zanemarivanja su: Ako naputa dete Ako se uopte ne stara o detetu Ako izbegava da izdrava dete, ne odrava line kontakte i odnose Ako izbegava stvaranje uslova za zajedniki ivot Ako na drugi nain zanemaruje dunosti. Ovo ponaanje mora biti okrivljeno. Vlada Srbije je 2005. godine usvojila Opti protokol za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja (uvod i peta glava, poziva se na Konvenciju UN o pravima deteta, treba da donese i doprinese poboljanju prijavljivanja i registrovanja svih vidova zloupotrebe i zanemarivanja dece). Osnovni su ciljevi: pravo deteta na ivot, opstanak i razvoj, nediskriminacije i najbolji interes. Zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizikog ili emocionalnog zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje, nemaran postupak, kao i komercijalnu i drugu eksploataciju, to dovodi do stvarnog ili potencijalnog naruavanja detetovog zdravlja, ugroavanja razvoja i dostojanstva. Fiziko zlostavljanje Koje dovodi do stvarnog ili potencijalnog fizikog povreivanja deteta usled injenja i neinjenja. Primeri fizikog zlostavljanja su: udaranje, utiranje, troenje, davljenje, bacanje, posipanje vrelom vodom. Seksualna zloupotreba Ukljuivanje deteta u seksualnu aktivnost koju ono ne shvata potpuno, sa kojom nije saglasni i nije doraslo. Aktivnost izmeu deteta i odrasle osobe. Seksualnom zloupotrebom smatra se: navoenje ili primoravanje deteta na uee u seksualnim aktivnostima, bilo da je re o kontaktnim ili nekontaktnim. eksploratorsko koritenje deteta za prostituciju ili druge nezakonite radnje. Emocionalna zloupotreba Proputanje da se obezbedi razvojno prikladna sredina ukljuujui i dostupnost primarne figure, kako bi dete moglo razviti stabilne emocionalne i socijalne sposobnosti koje odgovaraju njegovom potencijalu. Emocionalnom zloupotrebom vri se omalovaavanje, ocrnjivanje, okrivljivanje bez razloga, zastrauje, ograniava kretanje deteta, diskriminacija, ismejavanje i drugi oblici odbacujueg ponaanja. Zanemarivanje i nemarno postupanje Proputanje pruaoca njege, roditelja ili druge osobe koja je preuzela odgovornost da obezbedi razvoj deteta: zdravlje, obrazovanje, emocionalni razvoj, ishrana, smetaj, sve u okviru raspoloivih mogunosti i sredstava porodice. Eksploatacija Komercijalna i druga eksploatacija odnosi se na koritenje deteta za rad ili druge aktivnosti u korist drugih osoba (rad dece, prostitucija, kidnapovanje, prodaja dece u svrhu radne ili seksualne eksploatacija. Sve ovo naruava zdravlje i obrazovanje. Liavanje roditelj gubi pravo i dunost da se stara o detetu, njegovom ivotu i zdravlju i drugom, ali ima obavezu izdravanja. Unosi se u matinu knjigu roenih liavanje roditeljskog prava. Delimino liavanje roditeljskog prava Kad nesavesno vri neka roditeljska prava moe da se delimino lii, a ostala prava vri koja mu nisu oduzeta. Dva sluaja: 1.Delimino lienje roditeljskog prava roditelja koji vri roditeljsko pravo Ako sud utvrdi da je roditelj nesavesno vrio ta prava moe ga liiti sledeih prava: pravo i dunosti na uvanje, vaspitanje, podizanje, obrazovanje, zastupanje deteta te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. Kog roditeljskog prava e biti lien zavisi od njegove radnje ili postupka 2.Delimino lienje roditeljskog prava roditelja koji ne vri roditeljsko pravo U ovom sluaju moe biti lien roditeljskog prava da odrava odnose sa detetom i prava da odluuje o pitanjima koja bitno utiu na ivot deteta (mera se izrie u sluajevima vee ili manje nesavesnosti roditelja. Odluka se donosi na neodreeno vreme i moe se odnositi na jedno ili svu decu. U delu u kome nije lien normalno nastavlja vrenje roditeljskog prava. Mora se postaviti privremeni staratelj ili pak u socijalnu ustanovu. Vraanje roditeljskog prava Da li je potpuno ili delimino oduzeta moe se vratiti odlukom suda. Odluka suda je privremenog karaktera i donosi se na neodreeno vreme. Ko moe podneti tubu za vraanje roditeljskog prava: roditelji, deca, OJT, organ starateljstva. Postupak je isti, i vraanje se belei u matinu knjigu roenih i u knjige nepokretnosti. 19.2. Prestanak roditeljskog prava Nakon 18 godina ivota, moe i ranije kad dobije punu poslovnu sposobnost (sklapanje braka i roditeljstvo) emancipacija. Roditeljsko pravo se gubi i usvojenjem deteta od strane drugih, prava prelaze na usvojitelja (izuzetak je usvojenje od strane ouha ili maehe). Prestaje smru roditelja ili dece ili proglaenjem nestalog lica za umrlo.

19.3. Produetak roditeljskog prava Sa 18 godina dete postaje punoljetno i stie punu poslovnu sposobnost. Ex lege prestaje roditeljsko pravo. Ako zbog bolesti i smetnji ne dostigne zrelost, kad nije sposobno da se samo stara o svojim pravima i interesima zakon predvia produenje. Osnov je bolest ili smetnje u psihofizikom razvoju jer e ugroavati sopstvena prava i interese. Neophodna je sudska odluka, roditelji nastavljaju roditeljsko pravo pripada za oba roditelja, ako je imao samo jedan roditelj tako se i nastavlja, i to se upisuje u matinu knjigu roenih i registar nepokretnosti ako ih ima. Produetak roditeljskog prava razlikujemo od roditeljskih obaveza. Sud cijeni do kada to traje, a prestaje poboljanjem zdravstvenog stanja, sticanjem poslovne sposobnosti, smru roditelja, smru deteta, nemogunou vrenja daljeg roditeljskog prava i drugo. Obaveza je da se brinu o kolovanju u vreme studiranja a najkasnije do 26 godine (prestaje gubitkom zaposlenja, loeg zdravstvenog stanja i drugo). 19.4. Postupak u sporovima za zatitu prava deteta i vrenju roditeljskih prava Postupak u sporovima za zatitu prava deteta i vrenju roditeljskih prava Vode se prema pravilima parninog postupka, ali uz specifinosti. pokreu se tubom: tuba za zatitu, za vrenje, za lienje. Aktivnu legitimaciju imaju: dete, roditelji, OJT i organ starateljstva. sudovi opte nadlenosti, u mestu prebivalita sudije i dva porotnika U drugom stepenu troje sudija Da budu struni Sa deset godina dete moe traiti kolizijskog staratelja Najbolji interesi deteta Moe i privremeni zastupnik, ako nije dobro zastupano. Istrano naelo Iskljuenje javnosti, nuna je zatita privatnosti Postupak je hitan (prvo roite 8 dana, drugostepeni sud u roku od 15 dana) Sud moe traiti struno miljenje Nema presude zbog proputanja, priznanja ili odricanja Nema sudskog poravnanja Moe izrei i meru zatite od nasilja osim navedenih presuda 20. Dete bez roditeljskog staranja Pojam i zatita bez roditeljskog staranja Porodino pravna zatita u dva pravca: zatita dece pod roditeljskim staranjem i zatita dece koja nemaju roditeljsko staranje. U prvom sluaju provodi se putem opteg nadzora (preventivni i korektivni) organ starateljstva. Porodini zakon daje sledeu definiciju: Dete koje nema ive roditelje, dete iji roditelji su nepoznati ili je nepoznato njihovo boravite, dete iji su roditelji i potpuno lieni roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti, dete iji roditelji jo nisu stekli poslovnu sposobnost, ili su lieni prava na uvanje i podizanje, odnosno vaspitanje deteta i dete iji se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajui nain (l. 113). U istu kategoriju svrstavamo i dete iji je roditelj ili oba roditelja dao saglasnost za usvojenje, takoe i deca iji su se roditelji odrekli roditeljskog prava. Deca bez roditeljskog staranja uivaju odgovarajuu pravnu i socijalnu zatitu. Drava je obavezna da preduzme sve potrebne mere da zatiti dete od zanemarivanja, zlostavljanja i eksploatacije. Drava prati efekte preduzetih mera. Kolektivni oblik zatite nije uvek u stanju da zameni porodicu i odrastanje u njoj. Naelo slobodnog izbora oblika zatite Zakon je propisao: usvajanje, hraniteljstvo, starateljstvo. Kolektivni smetaj i zbrinjavanje deteta u ustanove (Zveanska ulica Beograd). Postoje i specijalne zdravstvene ustanove za decu. Ne treba meati decu bez roditeljskog staranja sa problemom zdravstvenog stanja deteta. Danski smetaj je neto izuzetno (iz nude) i vremenski ogranieno. Usvojenje (adoptio) - Ustanova socijalne zatite i porodinog prava kojom se vetakim putem formira roditeljski odnos izmeu tueg maloletnog deteta (usvojenika) i punoletne poslovno sposobne osobe (usvojitelja). - Izmeu njih nastaje neraskidiv odnos srodstva i sva prava i dunosti koja iz toga proizilaze. Znai roditeljski odnos ne moe biti uvek zasnovan na biolokoj vezi. Usvojenjem nastaje roditeljski odnos. Postoji od 2005. godine potpuno usvojenje. Mogua ogranienja se navode u ugovoru o usvojenju. Usvojenje je doputeno ako je to u najboljem interesu deteta. Istorijski razvoj adoptio naturam imitatur (usvojenje podrava prirodu i prije nastanka drave). U Rimu adopcije izabrati nekog posiniti, naputa se ranija porodica. adrogacija samo odrasla lica mukog pola. U Justinijanovom pravu adoptio plena potpuno usvojenje i adoptio minus plena nepotpuno usvojenje. Cilj je zatita interesa usvojitelja i obezbeenje naslednika. Razlika izmeu usvojitelja i usvojenika 18 god. u srednjem veku usvojenje gubi na znaaju. period posle II svetskog rata velike promene vezane za usvojenje, veliki broj ratne siroadi podstaklo je na usvajanje. Doneen je i zakon o usvojenju (maloletnik mlai od 5 godina moe biti potpuno usvojen). Zakonski uslovi za zasnivanje usvojenja Usvojenje je institut javnog prava, postoje odreeni uslovi koji se mogu ispuniti. Odluka organa starateljstva reenjem. Faktiki odnos u kome je dete usvojeno u porodicu novu kao svoje. Uslovi: uslovi koji se odnose na usvojenika uslovi koji se odnose na usvojitelja zajednike uslove Usvojiti se moe samo lice koje je subjekt u pravu, ne moe zaeto, a ne roeno dete. Starost deteta tri meseca. Za pasivnu adoptivnu sposobnost potrebno je (za usvojenika): Interes deteta Osnovni je uslov uslov svih uslova, ako nije u najboljem interesu deteta nema usvojenja odluuje organ starateljstva. Dete starije od 10 godina da da saglasnost na vlastito usvojenje, ako je dete protiv iako je u najboljem interesu do usvojenja nee doi. Dete ima apsolutno pravo. Maloletstvo deteta

Usvojiti se moe samo maloletno lice do navrene 18 godine, najmanje tri mjeseca da nije steklo punu poslovnu sposobnost (prije punoletstva) tada nije doputeno. Porodini status usvojenika: dete koje nema ive roditelje roditelji nisu poznati ili nije poznato boravite da su roditelji lieni poslovne sposobnosti i roditeljskog prava da su saglasni sa usvojenjem (tad su i ivi). Krvno i adoptivno srodstvo usvojenika Zabranjuje usvajanje deteta koje je usvojitelju krvni srodnik u pravoj liniji. Izuzetak nije mogu. Spreavanje dupliranja porodinih obaveza. Nema ponovnog usvojenja dok usvojenje traje. Starateljstvo usvojitelja nad usvojenikom staratelj ne moe usvojiti svog tienika, nakon prestanka moe. Saglasnost roditelja ili staratelja usvojenika Roditelji koji su ivi i imaju roditeljsko pravo i poslovnu sposobnost moraju dati saglasnost. Pre davanja saglasnosti preporuuje centar za roditelje psihosocijalno savetovanje, da shvate sve posledice. Dva naina: oznaavanje usvojitelja i bez oznaavanja. Ne moe bez dva meseca ivota i rok od 30 dana da mogu povui saglasnost, tako da je to tri meseca, pravo povlaenja iskoristiti samo jednom. Ako nema roditelja starateljstvo najbolji interes deteta. Organ starateljstva moe pokrenut sudski postupak. Saglasnost usvojenika nakon 10 godina potrebna i njegova saglasnost, ako je sposobno za rasuivanje. Uslovi koji se odnose na usvojitelja Usvojitelj treba da ispuni neke uslove, mora biti stariji od usvojenika najmanje 18, a najvie 45 godina. Starost usvojitelja ne manja od 18, a najvie 45, razlika. Samo uz saglasnost ministarstva moe drugaiji odnos godina. Poslovna sposobnost usvojitelja Lice koje je delimino ili potpuno poslovno nesposobno ne moe usvojiti. Samo sposobni su aktivno legitimisani za usvojenje. Zato razlika 18 Zbog emancipacije pre navrene 18 godine. Lina svojstva usvojitelja Ako ima lina svojstva da se moe zakljuiti da e se roditeljsko pravo vriti u najboljem interesu. Organ starateljstva to ispituje. Cijeni moralne i ljudske osobine, porodine i materijalne prilike kao i sposobnost za podizanje dece. Dobro je da pribavi nalaz i struno miljenje psihologa, pedagoga, socijalnog radnika, pravnika i lekara. Da se utvrde motivi za usvojenje i stabilnost. Ko ne moe usvojiti: potpuno i delimino nesposobno lice, delimino ili potpuno lieno roditeljskog prava, lice obolelo od bolesti koja e tetno delovati na usvojenika, lice koje je osueno za krivino delo protiv braka i porodice, protiv slobode. (Frete protiv Francuske). Brani i roditeljski status usvojitelja Zakon je dao pravo na usvojenje suprunicima ili vanbranim partnerima ako usvajaju zajedno. Usvojenje je dozvoljeno ako postoje dva roditelja. Postoje dva izuzetka jedan roditelj suprunik, kad on usvaja svog suprunika ili vanbranog partnera ili davanje odobrenja od strane ministarstva osobi koja ivi sama. Priprema usvojitelja novim zakonom ostavljeno je potpuno usvojenje, dolo je do potovanja da bi dolo do pravno valjanog usvojenja. Jedan od vanih uslova je priprema usvojitelja. Priprema po pose priprema da budu dobri roditelji. Dravljanstvo usvojitelja Dravljani Srbije. Da bi stranac usvojio dete treba dva uslova: da ne postoji usvojitelj meu domaim dravljanima i da se saglasi nadleni ministar. Potreban je rok od godinu dana da bi se utvrdilo da nema domaeg usvojitelja, ali ako je u dobrom interesu onda ministar moe i ranije odobriti. Zajedniki uslovi da bi bilo pravovaljano i da bi proizvodilo pravne posledice: Forma usvojenja da usvojenje provede nadleni organ i da je usvojenje provedeno u propisanom postupku. Nadlenost stvarna, mesna i funkcionalna. U prvostepenom postupku centar za socijalni rad, u drugostepenom postupku nadleni ministar. Postupak usvojenja regulisan je kroz tri faze predhodni postupak sastoji se od inicijative organa. Pismeni zahtev buduih usvojitelja, pismeni zahtev roditelja ili staratelja. Strani dravljanin podnosi zahtev ministarstvu. nadleni organ starateljstva je gde dete ima prebivalite uz zahtev izvod iz MKR kao i druge dokaze (dokaz da nisu lieni roditeljskog prava, da se ne nalaze u krvnom srodstvu, lekarsko uverenje). Roditelji deteta dostavljaju dokaze o podobnosti deteta za usvojenje a pre toga roditelji na psiholoko savetovanje. saglasnost u pismenoj formi, odreuje se privremeni staratelj organ starateljstva je duan da utvrdi optu podobnost obe strane ako nema podobnosti u roku od 60 dana zahtev e biti odbijen alba ministru od 15 dana Ako postoji opta podobnost podaci se unose u Jedinstveni registar koji je javna isprava i vodi se evidencija o usvojiteljima: usvojenicima. Registar vodi ministarstvo. Nakon izbora usvojitelja dete ide u tu porodicu radi prilagoavanja (izuzetak stranci) najdue do 6 meseci. Organ starateljstva prati prilagoavanje, da li dete to moe prihvatiti u novoj sredini. Proverava se i posebna podobnost (lina i meusobna), ako prilagoavanje nije uspelo odbie se zahtev za usvojenje. alba ministru u roku 15 dana. Postupak donoenja odluke Ako se ispune sve pretpostavke donee se konano reenje o usvojenju. Reenje se uruuje usvojiteljima i staratelju usvojeniku i dete moe prisustvovati sveanom inu, ako je zrelo da to shvati. Nakon toga bez javnosti slubeno lice obavlja razgovor upoznavanje sa pravnim posledicama, moe i sa detetom. Ukupan postupak je tajan, podaci su slubena tajna (za sve uesnike u postupku). Prekid da bude potpun i definitivan (sakrivanje i dranje u tajnosti, da nikada vie ne dou u kontakt), stav psihologa, princip istine i nesakrivanja. Nakon 15 godina ivota ima pravo uvida u matinu knjigu. Postupak registracije Nakon reenja o usvojenju, donosi se reenje o novom upisu roenja usvojenika i bez odlaganja se dostavlja matiaru, ponitava se raniji upis i podaci o roditeljima se zamenjuju podacima za usvojitelje (samo ih precrtava, a u naknadnim upisima upisuje podatke iz reenja o usvojenju). Uvid ima dete i usvojitelji, upozorenje detetu daje matiar Upravne posledice usvojenja Nastaju prava i dunosti nakon usvojenja neraskidiv odnos srodstva Lino ime usvojenika (kao upravne posledice)

Od ega se sastoji, dobija prezime jednog od usvojitelja ili zajedniko, ime ne bi trebalo menjati (ali nakon 10 godina ivota saglasnost, a nakon 15 godina ima samostalnost u tome). Kao porodino pravna dejstva Zasnivanje graanskog srodstva Stvara se pravni odbor odnos izmeu usvojitelja i njegovih srodnika i usvojenika i njegovih potomaka. Adoptivno srodstvo krvno srodstvo na osnovu toga prestaje u smislu postojanja prava i obaveza (zakonska obaveza izdravanja roditelja i dece, te nasledno pravne obaveze) bioloka veza ne moe prestati. Zabrana osporavanja porekla usvojenika dozvoljava se osporavanje oinstva i materinstva, jer se po reenju upisuju usvojenici kao roditelj novo roditeljstvo. Ustanovljavanje brane smetnje Konstituisanje roditeljskog prava - zasnivanje svih prava i dunosti koje roditelji imaju prema vlastitom detetu. Ova prava se konstituiu danom donoenja reenja, bez izuzetka i bez ogranienja, sadrina je identina u svim roditeljskim pravima, primenjuju se ista pravila. Raskida se pravni odnos prema biolokim roditeljima (prestaju prava naslednog, socijalnog obligacionog prava i dr.) Najznaajnija posledica usvojenja je konstituisanje roditeljstva identinog kao bioloko. Poinje novi ivot i integracija u novu porodicu (ne odreuje se vremenski), ako zloupotrebljavaju desie se liavanje roditeljskog prava. Jedini pravni osnov prestanka jeste ponitenje. Usled postojanja injenica koje dovode do nitavosti (apsolutna nitavost) Nastaje ako nisu bili ispunjeni uslovi Relativna nitavost (saglasnost data pod prinudom ili zabludom) Tubu daje lice koje je dalo saglasnost na usvojenje u roku godinu dana. Nadleni Osnovni sud a u drugom stepenu vii nadlenost po sjeditu organa starateljstva. Prestaje danom pravosnanosti presude, dostavlja je organu starateljstva, na osnovu ega on pravi novo reenje, na osnovu ega se osnauje prvobitni upis. Dejstva prestanka Samo ponitenjem sudskim putem, gase se sva prava i obaveze izmeu subjekata usvojenja, o starateljstvu nad detetom odluuje organ starateljstva. Sve se oituje u gaenju adoptivnog srodstva, ne vraa se bive roditeljsko pravo, dete dobija staratelja. Roditeljima ostaje mogunost pokretanja sudskog spora kojim trae ponitenje izjave o davanju saglasnosti na usvojenje svoga deteta. Promena i prezimena. 20. C Hraniteljstvo (porodini smetaj) Novi pojam u porodinom zakonu. Uzimanje tueg deteta na besplatnu brigu i staranje, kao drutveno organizovan oblik zbrinjavanja u drugoj porodici. Zatita dece bez roditeljskog staranja ili dece ometene u razvoju. U odnosu na porodini smetaj hraniteljstvo je besplatno, hranitelj moe biti i pojedinac. Pojam hraniteljstva Porodica - znaaj, sposobnost, sigurnost kad nema dete bez roditeljskog staranja. Tad treba da uivaju zatitu od drave smetajem u drugu porodicu smetajem u institucionalni kolektivni smetaj (drava) Prednost je porodice, najblii vlastitoj porodici. Razlike u odnosu na usvojenju Roditeljska zatita ivota i linosti dece i njihovog pravilnog odgajanja. Hraniteljstvom se na hranjenika ne prenosi roditeljsko pravo. Prenose se neka prava i obaveze iz sadrine roditeljskog prava kao to su uvanje, hranjenje, vaspitanje, obrazovanje. Izvan toga hranitelj i hranjenik nemaju nikakvih meusobnih prava i dunosti (za razliku od usvojenja). Hraniteljstvo je kvaziporodini odnos. Kod hraniteljstva se postavlja staratelj koji e brinuti o njegovim linim i imovinskim pravima i zastupa u pravnim poslovima. Hranitelj moe da bude postavljen za staratelja. Odnos sa ranijom porodicom zadrana sva prava i obaveze po roenju i krvnom srodstvu. Samo privremeno smetanje radi zbrinjavanja Lini odnosi ostaju (ogranieno do 18 godine). Uslovi za zasnivanje hraniteljstva Opti uslov je da bude u najboljem interesu deteta. Moe i posle 18 godine ako ima smetnje u psihofizikom razvoju. Formalni na osnovu organa starateljstva, kad se utvrdi postojanje potrebe za zatitom dece (odredbe ZUP-a) Materijalno zakon propisuje uslove za oba subjekta. Opta podobnost hranitelja Hranitelj koji ima lina svojstva, da se stara o detetu, najbolji interes i da proe program priprema. Lina svojstva: Hranitelj ne mora biti lice koje ivi u porodici, ili pojedinac moe biti. Lica koja ne mogu biti hranitelji: lice koje je delimino ili potpuno lieno roditeljskog prava delimino ili potpuno lieno poslovne sposobnosti obolelo od bolesti koje je osueno za KD iz grupe protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv ivota i tela. Priprema hranitelja - treba da proe poseban program obuke Opta podobnost hranjenika Samo u sluaju postojanja interesa hranjenika uz pretpostavke: Interes hranjenika Razlozi detetove porodice i na strani samog deteta. Unutar porodice subjektivni: osuda na kaznu zatvora, lienje roditeljskog prava, narkotik, alkos, vaspitna zaputenost, smetnje u psihofizikom razvoju, izbeglitvo. Na strani deteta objektivni: teka bolest roditelja, lienje poslovne sposobnosti, due vreme inostranstvo. Maloletstvo hranjenika do navrene 18 godine, nakon toga govorimo o smetaju odraslih. Porodini status hranjenika Daje se dete bez roditeljskog staranja, kao i dete pod roditeljskim staranjem, ali ima smetnje u psihofizikom razvoju (kad roditelji ne mogu da prue adekvatnu pomo (loi uslovi, udaljenost zdravstvene ustanove, neobrazovanje roditelja). Zatim loe navike steene u porodici, roditelji skitnice, prosjae, prostitucija, droga, alkosi, nema preduslova za normalan ivot. Organ starateljstva povremeno smeta u hraniteljsku porodicu. Obavezno leenje roditelja. Saglasnost roditelja ili staratelja: saglasnost je neophodna, a ako je dete bez roditeljskog staranja saglasnost daje staratelj. Saglasnost hranjenika ako je starije od 10 godina i sposobno za rasuivanje - njegova lina saglasnost potrebna.

Dejstva hraniteljstva Hranitelji imaju prava da uvaju, podiu, vaspitavaju i obrazuju dete, da ga osposobe za samostalan ivot. Odluuju zajedno sa roditeljima, o svim pitanjima. Posete roditelja, saradnja sa organima starateljstva. Nadzor nad hraniteljstvom. Za svoje staranje ima naknadu i namenska sredstva. Nadleno ministarstvo. Roditelji deteta da zastupaju dete, da odravaju kontakte i druga pitanja, osim ako nisu lieni poslovne sposobnosti ili roditeljskog prava. Prestanak hraniteljstva Prestanak potrebe za hraniteljstvom kad navri 18 godina (moe se produiti do okonanja kole) kad prestanu razlozi (ozdravljenje, prestanak loih navika, povratak iz zatvora) kad dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva kad bude usvojeno kad stavi primedbu na rad hranitelja kad hranitelj ne moe vie da obavlja poslove kad umre dete ili hranitelj kad odlui organ starateljstva da valjano ne obavlja svoju funkciju smrt hranitelja (mogunost prestanka nastavka hraniteljstva licu koje je sa njim ivelo) Raskid hraniteljstva Odlukom organa starateljstva, a na zahtev: Hranitelja, roditelja odnosno staratelja, na osnovu sporazumnog zahteva. Organ ima pravo da po slubenoj dunosti, ako utvrdi da je prestala potreba ili da nije u najboljem interesu. Zahteve stranaka razmatra organ starateljstva (dokazi, razlozi). Trai se najbolji interes deteta. Organ nastavlja da vodi brigu o detetu kroz druge oblike zatite. 21. Starateljstvo Starateljstvo se odnosi na decu bez roditeljskog staranja, lica liena poslovne sposobnosti, strane dravljane i druga lica. U ovom sluaju ustanova porodinog prava, razlozi starost (maloletstvo), zdravstveno stanje ili spreenost lica maloletno lice bez roditeljskog staranja punoletna lica koja nisu sposobna da brinu o svojim pravima i interesima (lieni sposobnosti) druga lica privremeno starateljstvo Pravna sposobnost roenjem smru svako lice subjekt pravnog prometa. Poslovna sposobnost pravno priznata relevantna volja za sklapanje punovanih poslova u pravnom prometu, sa 18 godina, maloletno lice zastupaju roditelji. Punoletno lice mentalna bolest Staratelj tienik - Rimsko pravo tutorstvo (tutelo), kuratorstvo (cura) - Prve graanske kodifikacije U srbiji - zakon regulisao Optinski centri centar za socijalni rad (pravnici, sociolozi, psiholozi, pedijatri timski rad) Obavljaju i druge poslove, u nunom sluaju stavljanje lica pod starateljstvo, postavljanje i razreenje starateljstva i nadzor, tri vrste poslova: - Neposredno i posredno obavljanje poslova starateljstva Zavisi od odluke organa starateljstva kadrovske i materijalne mogunosti - Neposredno kad sam organ obavlja funkciju imenuje se struno lice, moe angaovati i struno lice van centra. Ovo starateljstvo nastaje ukoliko organ nije uspeo da obezbedi staratelja ili je ba ova struna pomo potrebnija. - Posredno - kad organ postavlja staratelja, da on brine o linosti. - Obaljanje nadzora i pomoi u ostvarivanju poslova starateljstva radi moguih zloupotreba, pravilnog, savjesnog i zakonitog rada i pruanja neophodne pomoi, stalna je obaveza organa starateljstva da vre nadzor i pruaju pomo (obavezno je dostavljanje izvetaja), redovni na kraju godine. Razmatranje pritubi od tienika i zainteresovanih lica rok 15 dana. Prituba na rad organa Ministarstvu. Rukovoenje poslovima starateljstva: - donoenje reenja o stavljanju pod starateljstvo - preduzimanje mera prema staratelju - potrebno odobrenje staratelju - nagrada staratelju - naknada staratelju - voenje dokumentacije - donoenje odluke o prestanku starateljstva Prestanak pred organom starateljstva Postupak pokree organ starateljstva po slubenoj dunosti. Sve poinje od obavetenja od zdravstvene, obrazovne, socijalne, pravosudne i druge ustanove da neko nije sposoban. Postupak pred mesno nadlenim organom u prvom stepenu centar za socijalni rad. Javnost iskljuena najkasnije u roku od 30 dana. Nakon postupka donosi odluku. - Reenjem se konstituie starateljstvo nad tienikom, nakon sprovedenog postupka, ako postoje razlozi. Imovina se predaje staratelju na upravljanje i raspolaganje. U reenju su i prava i dunosti staratelja. Staratelj Staratelj je poslovno sposobno fiziko lice, izuzetno i pravno koje postavlja organ starateljstva da se samostalno i savesno stara o drugom licu koje nije u stanju da se stara o sebi, svojim pravima i interesima po njegovom dobrovoljnom pristanku i to pod nadzororm organa starateljstva. Posredno i neposredno starateljstvo (uglavnom fiziko lice, ali kroz centar za socijalni rad i pravno lice). Izbor i postavljanje staratelja Osnovni zadatak starateljstva je da punoletnom licu razrei pitanje egzistencije. tienik moe da ostane i u krugu porodice ili u specijalnim zdravstvenim ustanovama. Nakon reenja smetaja reava se pitanje finansiranja (penzija, renta, socijalna pomo, naknada porodice). Zatim potpis imovine, briljivo se stara o imovini, te sa tu imovinu uveava, te izvetava centar. Ko moe da bude staratelj: lina svojstva i potrebne sposobnosti prvenstveno suprunik, srodnik, hranitelj (ako interes ne nalae drugaije) Kod maloletnika se uglavnom poslovi staratelja poklapaju sa roditeljima. Ne moe se postaviti:

lice koje je potpuno ili delimino lieno poslovne sposobnosti, roditeljske sposobnosti iji su interesi u suprotnosti licu koje ve ima neke odnose sa tienikom i nee se oekivati da pravilno obavlja poslove staratelja. Princip dobrovoljnosti izbora, samo tako se moe odgovorno i svesno obavljati posao staratelja, ali je prirodno da najblii najbolje brinu o tieniku. Ako maloletno lice ima 10 godina i sposobno je za rasuivanje zakon mu daje da predloi staratelja. Vrste staratelja Sve vrste staratelja imaju iste funkcije. Prema prirodi starateljske funkcije: Posredni staratelj - Najei oblik porodini krug uz zakonski okvir, dobrovoljno se prijavljuje donosi se reenje. Neposredni staratelj - Ne moe nai odgovarajueg staratelja, a i u interesu tienika obavljae organ starateljstva (pravno lice) obavljae jedno lice u ime organa starateljstva. Prema obimu starateljske funkcije matini staratelj obavlja sve poslove osnovni glavni. staratelj imovine imovina u drugom mestu onda e se odrediti staratelj imovine pored matinog staratelja (stara se samo o imovini). poseban staratelj postavlja se u svim sluajevima radi obavljanja posebnih poslova, jer matini staratelj nema dovoljno strunog znanja (zastupanje pred sudom ili dravnim organima). Po zavrenom poslu prestaje posebno starateljstvo. Prema trajanju starateljske funkcije Stalni staratelj svakoj osobi, traje dok postoji potreba. Privremeni staratelj kad je neophodno privremeno zatititi prava i interese pojedinih lica, bez obzira koliko e trajati (dete pod roditeljskim staranjem i poslovno sposobnom licu ako je neophodno). Specifinosti konkretnog sluaja i nunost hitne i neodlone zatite neijeg interesa. Razlikovati privremenog procesnog od privremenog, jer njega postavlja parnini ili upravni sud, a obavetava organ starateljstva. Razlog za postavljanje privremenog procesnog zastupnika lei u ekonominosti postupka i obostranosti postupka. Privremeni staratelj postavlja se: licu ije je boravite nepoznato a nema zastupnika nepoznatom vlasniku imovine licu iji su interesi u suprotnostima sa interesima njegovog zastupnika stranom dravljaninu koji ima imovinu na teritoriji Srbije licu koje to zahteva Razreava se im se stvore uslovi da se lice moe samostalno starati. Prema broju lica pod starateljstvom inokosni staratelj staratelj za jedno lice najee je tako staratelj veeg broja lica dobrovoljnost, strunost, postojanje pogodnih uslova, meusobni odnos lica ne postoji koja su pod starateljstvom. kolektivni staratelj u ustanovama za kolektivni smetaj dece bez roditeljskog staranja nalazi se vei broj lica kojima je potrebna starateljska njega. Moe se postaviti direktor ustanove. Dunosti staratelja Savesno, odgovorno, na zakonit nain obavlja poslove za tienika. Dunost da se stara i dunost da odgovara za tetu. Staranje o tieniku Normalan i pravilan razvoj osobe, normalan ivot, neprestana briga o imovini. Obuhvata: staranje o linosti, zastupanje tienika i pribavljanje sredstava za ivot i upravljanje imovinom. Odgovornost za tetu Organ starateljstva kontrolie jer se mogu pojaviti propusti, ali se stvaraju uslovi za odgovornost za uinjeno (imovinsko pravna i krivina odgovornost). Staratelj sam odgovara za prouzrokovanu tetu, duan je da pokae panju. Vano je da je imovinska i neimovinska teta nastupila kao posledica ponaanja staratelja (Zakon o obligacionim odnosima). Potrebno je postojanje krivice, krivica prouzrokovana namerno ili nepanjom. Organ starateljstva obavetava komisiju. Ako ne nadoknadi tetu, tieniku se postavlja privremeni staratelj da putem tube u sudskom postupku nadoknadi tetu. Odgovornost - Moe i solidarno i staratelj i organ. Imovinsko pravna odgovornost staratelja. Princip odgovornosti za drugog. Osnov je u proputanju dunog nadzora od strane staratelja. Staratelj se moe osloboditi ako dokae da je vrio nadzor na nain na koji je trebalo. Krivino pravna odgovornost - Nastaje zbog zloupotrebe ovlaenja (obljuba, protivpravna blud, zloupotreba poloaja, zaputanje i zloupotreba maloletnika vezano za imovinu utaje tienikovih stvari, kraa, oteenje). Izvetavanje - Staratelj je duan podnositi izvetaje. Redovni na poetku kalendarske godine, vanredni na zahtev organa, a zavrni nakon prestanka starateljstva. Sadri podatke o linosti, o uslovima, smetaju, zdravlju, vaspitanju, obrazovanju i svemu drugom, podatke o upravljanju i raspolaganju imovinom, prihodi, rashodi. Prava staratelja Dobrovoljno i u interesu tienika. Pravo na naknadu trokova. Ima trokove, priznaju se samo opravdani trokovi. Trokovi se naknauju iz imovine tienika i prihoda, ali da se ne ugroava tienikovo izdravanje. Ako nema imovinu a ni prihode onda iz sredstava socijalne zatite, ako ni ovako, onda putem suda. Pravo na nagradu Porodini zakon je uveo pravo na nagradu. Razlog je u principu dobrovoljnosti, potrebno je vreme, odricanje, znanje. Zbog toga to su nekad lanovi porodice staratelji upravo je nagrada iz imovine tienika. Evidencija lica pod starateljstvom Pravilnik o evidenciji (a sastoji se iz): registar tienika starateljske knjige maloletnih tienika starateljske knjige punoletnih tienika Registar podatke o tieniku Starateljska knjiga maloletnih tienika podatke o tieniku (ime, prezime, roditeljski dom, mesec i godina roenja, optina, MB, boravite, dravljanstvo, nacionalnost, smetaj, reenje, imovina, vrednost, podaci o starateljstvu), podatke o prestanku starateljstva. Starateljska knjiga punoletnih lica sve kao kod maloletnih ali i podaci o lienju poslovne sposobnosti, broj i datum, sadrina odluke. Svi podaci su poverljivi i uvaju se odvojeno, ovlaena lica i u cilju nauno istraivakog rada. Prestanak dunosti

Smru staratelja. Bitne su line karakteristike, lini odnos, smru staratelja, gasi se i lini odnos. Ne moe se naslediti niti preneti. Razreenjem dunosti staratelja. Po slubenoj dunosti organ starateljstva cijeni i razreava ga. Razlozi (prestanak obavljanja, zloupotreba prava, grubo zanemarivanje dunosti, nastupanje nekih okolnosti). Odluka o razreenju u roku od 30 dana, a alba 15 dana (ministarstvu). Na zahtev staratelja treba da se razrei u roku od 60 dana. Treba blagovremeno sprovesti postupak postavljanja novog staratelja. Prestanak starateljstva Kad prestanu razlozi i potreba: kad maloletni tienik navri 18 godina kad maloletni tienik stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva kad maloletni tienik bude usvojen kad se presudom vrati roditeljsko pravo kad mu se presudom vrati poslovna sposobnost kad tienik umre Posebne vrste starateljstva Zbog specifinosti konkretnih poslova delimo na: starateljstvo nad maloletnim starateljstvo nad osobama lienim poslovne sposobnosti privremeno starateljstvo Starateljstvo nad maloletnim licima Stavljaju se deca bez roditeljskog staranja: dete koje nema ive roditelje dete iji su roditelji nepoznati ili je nepoznato boravite iji su roditelji potpuno ili delimino lieni roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti dete iji roditelji nisu stekli poslovnu sposobnost ako su roditelji lieni prava na uvanje i podizanje deteta dete iji se roditelji ne staraju o detetu ili se ne staraju na odgovarajui nain. Odluku o lienju roditeljskog prava donosi sud. Dunosti staratelja nad maloletnikom Obim dunosti i prava zavisi od starosti deteta, staratelj ima samo dunosti: Staranje o linosti deteta uvanje i podizanje Nije smeteno kod staratelja, ne mora biti (bliski srodnici). Staratelj brine o smetaju, jer je to bitno. Staratelj predlae a organ daje saglasnost i konanu odluku. Smetaj se moe obezbediti u: srodnikoj porodici, hraniteljskoj porodici, ustanovi koja se bavi uvanjem i vaspitanjem. Srodnika porodica, hraniteljska porodica, ustanova (podmirivanje njegovih svakodnevnih potreba - ishrana, odea, obua, zdravstvena zatita). Vaspitanje i obrazovanje U saradnji sa porodicom i ustanovom, staratelj treba da obezbedi najbolje mogunosti tieniku za obrazovanje i vaspitanje. Ukljuena je osnovna kola, a i kasnije ostale ustanove za obrazovanje, materijalne mogunosti uslovljavaju dalje obrazovanje, veoma je teko. Zastupanje maloletnih tienika Staratelj je zakonski zastupnik. Maloletni tienik je kao i dete pod roditeljskim staranjem, razlike za uzrast od 14 godina pa na vie, moe preduzimati neke poslove, raspolagati imovinom i zaradom nakon 15 godine. Staratelj kao zakonski zastupnik obavlja sve pravne poslove u ime i za raun tienika odnosi se na zatitu prava i interesa linosti i na zatitu u pogledu imovine i imovinskih prava. U cilju spreavanja zloupotrebe i zatite tienika nekad e biti obavezan da trai saglasnost za donoenje odreenih odluka a to je: da odlui o kolovanju da odlui o preduzimanju medicinskih zahvata nad tienikom da da saglasnost na preduzimanje pravnih poslova tienika starijeg od 14 godina da preduzme pravne poslove kojim upravlja i raspolae prihodom koji je stekao tienik mlai od 15 godina. Pribavljanje sredstava za izdravanje Staratelj brine kao roditelj, ali nema obavezu da izdrava tienika, ali mora preduzimati mere da obezbedi potrebna sredstva a to su materijalna i finansijska sredstva koja obezbeuju pravilan i normalan ivot i zadovoljenje njegovih potreba, a pribavljaju se iz: tienikovih prihoda sredstava dobijenih od lica koja su po zakonu duna sredstava socijalne zatite drugih izvora (da se zatiti imovina tienika). Upravljanje i raspolaganje imovinom maloletnog tienika Starateljstvo nad licem lienim poslovne sposobnosti Pored staratelja nad maloletnim licem zakon poznaje i starateljstvo nad punoletnim osobama koje nisu sposobne da se staraju o svojim pravima i interesima, te svojim postupcima ugroavaju vlastita prava, a i tua prava. Ne uspostavlja se po automatizmu ve je osnov sudska presuda kojom se oduzima poslovna sposobnost. Razlozi stavljanja Osnovni razlog je injenica da je odraslo lice lieno poslovne sposobnosti i da vie nije sposobno da se samo stara i brine o sebi. Pravosudna presuda se odmah dostavlja organu, da odmah lice stavi pod starateljstvo (vanparnini postupak). Poslovna sposobnost se stie punoletstvom ex lege. Mimo toga jo dva naina: emancipacijom roditeljstvo, sklapanje punovanog braka (sudska dispenzacija). Dva naina lienja: potpuno lienje poslovne sposobnosti delimino lienje poslovne sposobnosti Potpuno se liava lice koje zbog bolesti ili smetnji nije sposobno za normalno rasuivanje, te nije u stanju da se samo stara o sebi i o zatiti svojih prava. Delimino se liava lice koje zbog bolesti ili smetnje u psihofizikom razvoju neposredno ugroava sopstvena prava i interese odnosno prava i interese drugih. Razlika je u teini posledica koje proizilaze iz takvog stanja. Pod pojmom bolesti i psihofizikih smetnji moe biti ponaanje lica koje za posledicu ima nemogunost staranja o sebi i svojim interesima na normalan i prihvaen nain (alkohol, rasipnitvo, kockanje, igre na sreu) a za bolesti vaee bolesti. Postupak lienja poslovne sposobnosti Postupak pokree sud po slubenoj dunosti, na predlog organa starateljstva, branog druga, deteta ili roditelja lica, mogu i lica sa kojim ivi u porodinoj zajednici, pa i samo lice koje treba da se lii poslovne sposobnosti.

Sud zakazuje roite, pozivaju se predlaga, lice prema kome se postupak vodi, privremeni staratelj i organ starateljstva. Da se saslua lice (ili u ustanovi), ako nije mogue nee se ni sasluati, medicinsko vetaenje obavezno je (dva lekara), mogu predloiti leenje do tri meseca. Ako ga lie poslovne sposobnosti da se odmah odredi staratelj. Izjednauje sa poslovnom sposobnosti mlaeg maloletnika. Poslovna sposobnost delimino lienog izjednauje se sa poslovnom sposobnou starijeg maloletnika, odreuje se koje poslove moe obavljati. Vraanje poslovne sposobnosti Ako prestanu razlozi moe se vratiti. Pokree sud po slubenoj dunosti, te organ starateljstva i ostala lica. I jedna i druga odluka se upisuju u MKR. Ako ima nepokretnosti upisae se u javni registar. Dunosti staratelja nad punoletnim licem lienim poslovne sposobnostiPrioritet je savesno staranje a obuhvata: Staranje o linosti Zastupanje punoletnog lica lienog poslovne sposobnosti Upravljanje i raspolaganje imovinom tienika Pribavljanje sredstava za izdravanje dunost je da se pribave sredstva. Privremeno starateljstvo Privremeno starateljstvo nad imovinom nepoznatog sopstvenika Kolizijsko starateljstvo Privremeno starateljstvo nad stranim dravljanima Privremeno starateljstvo osnovom volje lica Privremeno starateljstvo u drugim sluajevima. 22. Imovinski odnosi branih i vanbranih partnera Pojam izdravanja Vana ustanova za brak je izdravanje, porodina solidarnost i meusobni odnosi, unutar porodice i unutar celog drutva. Kao porodini odnos veoma je staro, mesto za zadovoljenje potreba lica koja nemaju sredstava za ivot ili nije sposobno da ih stvara, te da bude izdravano od ostalih lanova porodice. Izdravanje je humana, etika obaveza lica koje se nalazi u odreenom srodnikom i porodinom odnosu i moemo ga posmatrati kao pravnu obavezu izmeu dva lica ili dva subjekta porodinog odnosa. Pravna priroda izdravanja Ima svoje karakteristike: Ureeno je imperativnim normama Iako osnov lei u porodinim i srodnikim odnosima i da postoji obaveza i prirodna i humana, nuno je zakonsko ureenje, da to lice ne bi trpilo posledice. Zakon je uredio da poverilac izdravanja nema pravo da se odrekne svog prava na uzdravanje. Zakonsko izdravanje je lino i imovinsko pravo Obligacija nastala iz porodinog odnosa, stogo su line prirode. Vezano je za poverioca i dunika, ne moe se ustupati niti prenositi, zabranjena je kompenzacija. Pravo ne zastareva Ostvarenje svoga prava moe traiti putem suda, ne zastareva. Dva izuzetka: Radi se o pravu na izdravanje razvedenog supruga i partnera iz vanbrane zajednice. Zastarevaju dospele obaveze davaoca izdravanja (Zakon o obligacionim odnosima), zastarni rok tri godine. Pravilo neprenosivosti dospelih obaveza. Zakonsko izdravanje daje se za budue vreme U prolosti se ne ivi (in praeteritum non vivitur), Rimljani. Pravo se priznaje od trenutka podnoenja tube a ne unazad. Isplaeno izdravanje se ne vraa Meusobno pomaganje i izdravanje. Nije trebalo da daje ili je davao, vie nema zakonskog osnova za povrat. Zakonsko izdravanje moe se menjati Menja se u smislu poveenja ili smanjenja. Promena okolnosti na osnovu kojih je odluka doneta. U obzir se uzimaju i potrebe i mogunosti (lice raste rastu i potrebe). Mimo suda moe se i sporazumno doi do promene visine izdravanja, utiu i okolnosti u drutvu. Moe i u procentualnom i u fiktivnom iznosu u odnosu na redovna mesena primanja (ni manji od 15% ni vii od 50% zarade, naknade, penzije, honorara, umanjeni za poreze i doprinose). Minimalna suma izdravanja ovaj iznos utvruje Ministarstvo. Zavisi od okolnosti i na strani primaoca i davaoca. Zakonsko izdravanje ima privilegovan status u izvrenom postupku Ima prvenstvo prilikom namirenja od izvrnog dunika. Od prodaje se namiruju trokovi postupka, pa trokovi zakonskog izdravanja. Izvrenje na plati i penziji moe da bude do dve treine. Ako se radi o minimalnoj zaradi ne preko 50 procenata. Postupak u sporovima je hitan Parnini postupak se zakazuje u roku 8 dana, drugostepeni 15 dana po albi. Postupak je specifian u odnosu na klasini pp Sud nije vezan granicama tubenog zahteva. Odstupanje od naela dispozicije staranaka, ostavlja mogunost da sud izvede sve potrebne dokaze i rasvetli okolnosti. Nadlean je sud prebivalita, boravita tuioca. Zakonsko izdravanje ima krivino pravne i nasledne posledice Za nepotovanje obaveze krivina sankcija. Ko ne daje ... kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine i KD krenja porodinih obaveza. Ako se teko ogrei prema ostaviocu (vezano za izdravanje) ne moe biti zakonski ili testamentarni naslednik. Zakon je precizirao redosled u izdravanju U novom zakonu preciziranje redosleda u izdravanju: suprunik prvenstveno od drugog suprunika krvni srodnici meusobno pravo na izdravanje (redosledom kojim nasleuju) tazbinski srodnici posle krvnih ako ima vie poverioca pravo deteta ima prvenstvo ako vie lica istovremeno daje izdravanje obaveza je podeljeno Izdravanje suprunika Tokom braka i nakom braka. U braku se potrebe dobrovoljno i ravnomerno izdravaju, isti ivotni standard. Uporedno pravni pregled. Izdravanje suprunika u braku Da bi se ostvarila obaveza izdravanja potrebne su zakonske pretpostavke, pretpostavke koje se odnose na poverioca izdravanja i na dunika (suprunik nesposoban za rad a nema sredstava ima pravo na izdravanje). Pretpostavke za poverioca: Nedostatak sredstava za izdravanje

Nije u stanju da sam podmiruje trokove, nema sredstava za ivot, nema prihoda, nema egzistencije. Suprunik moe imati odreena sredstva i prihode, ali je odluujue da li su ta sredstva dovoljna za egzistenciju. Odluku donosi sud. Ceni se u momentu odluivanja. Uzee se u obzir i okolnosti koje mogu nastupiti. Nesposobnost za rad ili nezaposlenost Predstavlja drugi uslov za priznavanje prava izdravanja. Ili suprunik nije sposoban ili nije zaposlen, dobro je da se ovaj uslov kumulativno ispuni, u protivnom je zahtev neosnovan. Nesposobnost je bolest, invalidnost, starost, nesposobnost privremena i trajna, delimina i popuna. Uslov nezaposlenosti je tee definisati i odrediti. Formalno zavod za zapoljavanje Oigledna nepravda Nema pravo na izdravanje suprunik ako bi prihvatanje njegovog zahteva predstavljalo oiglednu nepravdu (sam se doveo u besparicu i nematinu, kocka, rasipa, otuuje imovinu). Bilo bi to pogrena primena, sud ceni sve okolnosti. Grubo ponaanje Ponaanje koje vrea fiziki integritet drugog suprunika. Vrea, omalovaava, poniava, zlostavlja, zapostavlja i dr. Nedolino ponaanje Ponaanje prema spoljnoj sredini, suprotno moralu, tako da nanosi tetu drugom supruniku (kocka, prosjaenje, prostitucija, besposliarenje). Zlonamerno naputanje Kad naputanjem eli da ponizi i uvredi drugog suprunika, ispoljava bezobzirnost. Neopravdano naputanje Naputanje bez zle namere, ali iz neopravdanih razloga zbog elje da promeni nain ivota. Mogunost za davanje izdravanja Jedini je uslov na strani davaoca izdravanja. Zakon titi davaoce time to e davalac davati srazmerno svojim mogunostima (ne po cenu vlastite oskudice), moe se desiti delimino davanje. Drugi deo davanja moe traiti putem suda od drugih srodnika (postoje kriteriji). Prestanak izdravanja u braku Odluka se donosi na neodreeno vreme. Prestaje u sledeim sluajevima: Smrt poverioca ili dunika izdravanja Razvod braka ili ponitenje braka Prestanak izdravanja usled prestanka okolnosti koje su dovele do izdravanja u braku (promene okolnosti i na jednoj i na drugoj strani), obraanje sudu radi nove odluke (oigledna nepravinost), dostojnost dosuenog izdravanja. Izdravanje posle prestanka braka i izdravanje posle ponitenja braka Pravna posledica prestanka braka je izdravanje. Postojanje posebne i zajednike imovine i njihova podela utie na imovinsko stanje (EU sopstvena sredstva za samostalni ivot). Kod nas veliki broj nezaposlenih a i veliki broj ena su domaice. Tri razliita shvatanja: Alimentaciona teorija nastavak jedne od branih dunosti, pomaganje od strane jaeg partnera, zadravanje nekih odnosa i brige. Odtetna teorija naknada tete nevinom partneru u smislu postojanja krivice za razvod. Izvor obligacije je u injenici razvoda. Meovita teorija (osnov i u injenici postojanja, ali i u injenici krivice za razvod). Pretpostavke uslovi za sticanje prava na izdravanje Sline su sa pretpostavkama za izdravanje za vreme trajanja braka. Na strani poverioca izdravanja potrebno je da lice nema dovoljno sredstava, da je nesposobno za rad, da je nezaposleno (objektivni uslov), subjektivni uslovi su da ne postoji oigledna nepravda za davaoca. Na strani davaoca da ima mogunost davanja. Pokretanje postupka Postupak za izdravanje tubom za razvod braka ili ponitenje braka, ako nije iznet u tubi onda, moe se zahtev postaviti najkasnije do zakljuenja glavne rasprave ili podneti tubu najkasnije u roku godine dana. Trajanje izdravanja Trajanje je ogranieno najdue pet godina. Ako postoje naroito opravdani razlozi, izdravanje se moe produiti. Sudu je ostavljena mogunost da tvrdi koji su to razlozi (bolest, starost). Vremensko ogranienje pokuava da natera primaoca izdravanja da pokua obezbediti sopstvene izvore. Prestanak izdravanja suprunika nakon razvoda braka Na osnovu zakona (ex lege) prestaje: smru poverioca ili dunika istekom vremena trajanja kad poverilac izdravanja sklopi brak ili vanbranu zajednicu Na osnovu odluke suda: kad poverilac stekne dovoljno sredstava za izdravanje dunik izgubi mogunost za davanje kad izdravanje za davaoca izdravanja postave nepravino U ovim sluajevima podnosi se zahtev. Izdravanje vanbranih partnera Ovo pravo je uvedeno Zakonom iz 1980. godine, do tada ovo pravo nije bilo priznato. Porodini zakon je potpuno izjednaio pravo branih i vanbranih partnera. Izdravanje u vanbranoj zajednici Svojevoljno je formirana zajednica ivota, nosi i obavezu izdravanja. Da bi se to pravo konstituisalo potrebne su pretpostavke i na strani poverioca i na strani dunika. Potrebno je da poverilac nema sredstava a da dunik ima sredstava. Poverilac je nesposoban ili nezaposlen. Pitanje nepravde reava sud. Potrebni su jo neki uslovi: Postojanje zajednice ivota.To je konstitutivni element, zajednica u kojoj zadovoljava sve svoje individualne i zajednike potrebe. Trajanje zajednice mora biti trajna trajne i stabilne prirode, zakon nije utvrdio neki vremenski period. Nepostojanje branih smetnji. Ovaj uslov je bitan. Izdravanje nakon prestanka vanbrane zajednice Priznaje se pravo, tuba u roku od godine dana od prestanka zajednice ili od dana kada je uinjeno poslednje izdravanje, predhodno pitanje utvrivanja zajednice ivota to je neizvesno i komplikovano. Do 5 godina izdravanje, iz opravdanih razloga moe se produavati. Prestanak izdravanja Prestaje: smru jednog od vanbranih partnera istekom vremena na koje je dosueno kad poverilac izdravanja sklopi brak ili stupi u novu vanbranu zajednicu.

Mimo ovih zakonom utvrenih razloga, izdravanje moe da prestane i na osnovu sudske odluke: kad poverilac stekne dovoljno sredstava za izdravanje kad dunik izgubi mogunost za davanje izdravanja ili ono postane nepravino Izdravanje majke i deteta ena koja je postala majka a ne ivi u braku ili vanbranoj zajednici po pravilu se nalazi u tekoj situaciji (pogotovo u prvoj godini ivota deteta, materijalne potrebe se poveavaju, a mogunost zarade manja). Zakonska obaveza je tri meseca pre roenja i godinu dana nakon roenja, ako ona nema mogunosti, to je izvor sigurnosti za majku. Razlikuje se obaveza izdravanja majke i izdravanja deteta. Oinstvo je ureeno ili priznanjem ili sudskom odlukom. injenica postojanja vanbrane zajednice nije dovoljna, bitno je oinstvo (ono je osnov za izdravanje). Izdravanje izmeu roditelja i dece Obaveza roditelja da izdrava svoju decu je osnovna dunost, bez obzira na status. Deca nisu sposobna da se staraju o sebi. Ova obaveza ima prvenstvo. I roditelj koji je lien roditeljskog prava ima obavezu da izdrava decu. Izdravanje maloletne dece Stroija je obaveza izdravanja maloletne dece, duni su na svaki mogui nain da izdravaju decu po cenu vlastite egzistencije. Ako je dete starije od 15 godina i radi, i ono je duno da doprinosi. Ako dete poseduje vee vrednosti pokretne i nepokretne imovine roditelji uz saglasnost organa mogu otuiti ili opteretiti imovinu u cilju izdravanja deteta. Sud vodi rauna po slubenoj dunosti. Izdravanje punoletnog deteta Roditeljska prava prestaju navrenom 18 godinom, roditeljsko pravo izdravanja i jo neko mogu se produiti: ako su deca nesposobna za rad i nemaju sredstava za izdravanje ako se deca redovno koluju Ima pravo na nastavak izdravanja samo ako je nesposobno ili da nema dovoljno sredstava za izdravanje. Ovaj drugi uslov je kumulativan, postojanje jednog uslova nije dovoljno. Ogranieno je trajanjem loeg zdravstvenog i psihofizikog stanja. Da li je produeno ili ne obaveza izdravanja postoji. Ako roditelji nisu ivi ili ako nemaju sredstava obaveza prelazi na krvne srodnike (shodno njihovim mogunostima). Za redovno kolovanje do 26 godina, uz savesno ispunjenje obaveza. I ovde obaveza moe da pree na krvne srodnike. Izdravanje roditelja Da se deca staraju o roditeljima i da im pomau, utvreno zakonom. Roditelj koji je nesposoban i nema sredstava ima pravo na izdravanje od deteta ili krvnog srodnika u pravoj ushodnoj liniji, ima pravi i od maloletnog deteta ako ono zarauje. Zakon i ovde utvruje pravine standarde Izdravanje srodnika Uporedno pravo retko poznaje, nae poznaje kao izraz solidarnosti izmeu brata i sestre, izmeu krvnih srodnika, izmeu adoptivnih i izmeu tazbinskih. Ova obaveza nastaje ukoliko nema lica koja imaju prvenstveno pravo izdravanja prema nekom licu. Izdravanje izmeu brata i sestre Pravo je maloletnih lica da ga izdravaju punoletni a koji imaju zaradu i imovinu, a ako roditelji nemaju dovoljno sredstava ili da nisu ivi. Izdravanje izmeu krvnih srodnika Obuhvata sve srodnike u pravoj ushodnoj i nishodnoj liniji u pobonoj izmeu brae i sestara. izmeu tazbinskih maeha i ouh, moe se pojaviti i maloletni pastorak. - izmeu adoptivnih srodnika (kao izmeu roditelja i deteta). 23. Imovinski odnosi suprunika Porodica ne moe postojati ni razvijati se ako meu lanovima ne postoje i odreeni imovinski odnosi. Osnov je rad lana porodice. Moe se stei i na drugi nain (poklonima, nasledstvom, besteretnim raspolaganjima). Imoninski odnosi su regulisani zakonom i sporazumom. Posebna imovina Je ona imovina u braku koju je suprunik stekao pre sklapanja braka, kao i imovina steena u braku deobom zajednike imovine ili nasleem, poklonom ili drugim p/p kojim se stiu iskljuiva prava. Steena pre braka, drugi deo imovine stie se deobom zajednike imovine i drugo, ali ne steena radom. Suprunici stvore odreenu imovinu, da porodina zajednica opstane, potronja, stanovanje, kolovanje, ishrana. Zajednika imovina skup prava i obaveza predstavlja njihovu imovinu. injenice za postojanje zajednike imovine: Rad je osnov za sticanje (stvaranje, uveavanje ili odravanje, mogu raditi zajedniki a i odvojeno), neki poslovi nemaju neki ekonomski efekat (uvanje dece...). Ne mogu podjednako doprinositi, postoji nemogunost izraunljivog doprinosa svakog suprunika. Zajednica ivota suprunika zavisi zajednika imovina. Sve to je steeno ulazi u zajedniku imovinu: prihodi od zajednike imovine (prirodni plodovi) rezultat rada, civilni (kamate, zakupnine). prihodi od posebne imovine (zajedniki rad) prihod posebni radom suprunika stvari nabavljene iz zajednike imovine naknade dobijene za stvari naknade koje su dobijene po osnovu rada (otpremnine, nagrade...) autorsko pronalazako pravo igre na sreu imovina steena ugovorom o doivotnom izdravanju imovina nabavljena sredstvima kredita Sud odreuje sporna pitanja. Rad domaice. Pravna priroda i upravljanje zajednikom imovinom Zajednika imovina predstavlja celinu, nema ni idealnog ni realnog dela. Imovina uiva porodino pravnu zatitu. skup stvarnih prava na neodreenim delovima pokretnih i nepokretnih stvari i obligacionih prava iji iznos nije unapred odreen. Ni jedan suprunik ne moe samostalno raspolagati svojim pravom svojine nad zajednikom imovinom. Normalno da pripadaju supruniku koji se slui tim stvarima, te stvari mu obezbeuju egzistenciju. Duan je da isplati drugog suprunika u sluaju velikih nesrazmera u odnosu na ostalu zajedniku imovinu (neto skupoceno). Odgovornost suprunika za obaveze Pretpostavka je da su oba suprunika poslovno sposobna. Za preuzete obaveze suprunik odgovara svojom posebnom imovinom (line obaveze).

Solidarna odgovornost postoji za preuzete obaveze radi podmirenja zajednikih potreba kao i obaveze koje po zakonu terete oba suprunika. Ova odgovornost proizilazi iz naela ravnopravnosti suprunika. Njihova imovina je jedinstvena prema treim licima Imovinski odnosi vanbranih partnera Porodini zakon je izjednaio ove zajednice. I vanbrana zajednica mora ispunjavati odreene uslove. Mogu imati i vlastitu i zajedniku imovinu (zajednika je koja je steena zajednikim radom). Vano je da je to faktika zajednica. Imovinski odnosi roditelja i dece (tri vrste odnosa) Upravljanje i raspolaganje imovinom deteta: I pravo i dunost (roditelji kao zakonski zastupnici). Ovlaenja nisu ograniena. Ponaati se kao dobri domaini, nastojei da se imovina ouva, a i povea (stie se dobroinim - besteretnim i vlastitim radom). Upravljanje imovinom Imovinom koja je steena nasleem, poklonom i slino, upravljaju samostalno (uvanje, odravanje i uveavanje). Imovinom steenom radom maloletnik upravlja samostalno, ali ima i obavezu da iz te imovine uestvuje u sopstvenom izdravanju. Raspolaganje imovinom deteta Vrenje pravnih radnji na imovini deteta (otuenje, upis), gubitak svojine, predhodna i naknadna saglasnost centra, ako se otuuje ili optereuje. Mogu imovinu opteretiti samo iz razloga detetovog izdravanja ili drugih interesa. Odgovornost roditelja za tetu Princip deliktne odgovornosti opta pravila odgovornosti za tetu. Zajednika ili pojedinana (roditeljsko pravo). Kolizijski staratelj za decu ako im roditelji naprave tetu. Za tetu treim licima odgovaraju roditelji. Krivica deteta i odgovornost za tetu moe se dokazivati i utvrivati. Pravo stanovanja (Habitatio) Jo od rimskog prava. Kod nas se pravo stanovanja ustanovljava do punoletstva deteta. Uspostavlja se ako ne predstavlja nepravdu za drugog roditelja. Imovinski odnosi staratelja i tienika Odnosi upravljanja i raspolaganja. Odgovornost staratelja za tetu priinjenu tieniku i tetu priinjenu treim licima od strane deteta. Staratelj da briljivo i savesno se odnosi prema poverenoj imovini koju tienik nije stekao radom (popis i procena). Staratelj je samostalan. U pogledu raspolaganja mora imati saglasnost centra ili ministarstva. Ako je imovina steena radom raspolaganje vri tienik. Staratelj e za priinjenu tetu odgovarati samo u sluaju postojanja grube namere ili nepanje. Teret dokaza je na staratelju. Ugovorni imovinski reim Zakonom ureen imovinski reim, ali dozvoljeno je i ugovorno raspolaganje (kako posebnom, tako i zajednikom). Zakljuenjem branog ugovora iskljuuje se zakonski imovinski reim. Zakon je normirao neke od ugovora: brani ugovor ugovor o upravljanju i raspolaganju zajednikom imovinom ugovor o poklonu ugovor o doivotnom izdravanju. Brani ugovor (pacta nuptialia) Porodini zakon je uredio da to moe. Ugovor da bude u pismenoj formi, sveani je pravni akt. Overen od sudije, da proita i upozori da se iskljuuje zakonski reim zajednike imovine. Ako se radi o nekretninama ugovor se upisuje u registar prava na nepokretnostima. Forma javne isprave zatita branih partnera. Poto je pre braka predbrani ugovor i matiar upozorava (ugovor koji nije suprotan pozitivnim propisima). Nuno potovanje impetarivnih odredbi u pogledu svojine, izdravanja, vrenja roditeljskog prava. Ispunjenje odreenih uslova: sposobnost za zakljuivanje ugovora saglasnost volja buduih suprunika Oba suprunika poslovno sposobna. Prestanak pacte nuptialie prirodnim i pravnim putem (smrt pravni usljed razvoda braka ili ponitaja braka, moe i raskidom i ponitenjem ugovora). Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajednikom imovinom Suprunici bi trebali ova pitanja da urede branim ugovorom. Ovaj ugovor se moe sklopiti nakon sklapanja braka i nakon sticanja zajednike imovine. Moe jedan suprunik upravljati ili samo raspolagati, raspolaganje u okviru redovnog poslovanja (ako se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnosti). Ogranien je postojanjem imperativnog zakona. Ugovor o poklonu Poklonodavac poklonoprimac prenosi pravo svojine odreene stvari ili drugo, imovinsko pravo bez naknade. Porodini zakon to regulie samo u delu koji se odnosi na poklone izmeu suprunika u braku. Izraz ljubavi i meusobnog potovanja. Prestankom braka dovodi se u pitanje osnovni motiv poklanjanja, dve vrste poklona, uobiajeni i pokloni velike vrednosti. Uobiajeni se ne vraaju u sluaju spora sud ceni imovinske prilike. Nesrazmerno veliki pokloni se vraaju. Pravo na povraaj nema suprunik ako bi to predstavljalo oiglednu nepravdu za drugog suprunika. Ako se vraaju zakon nalae da se vraaju u stanju kako su bili u trenutku prestanka zajednikog ivota. Ako je otuen protunovana vrednost. Ugovor o doivotnom izdravanju Klasian ugovor obligacionog prava. Ovim ugovorom jedan suprunik se obavezuje da izdrava drugog suprunika doivotno, a da mu drugi suprunik prenese pravo svojine na posebnoj imovini i delu zajednike imovine. Ugovorom se pojaava sigurnost suprunika u pogledu izdravanja. Ugovor nastaje kad su se ugovarai saglasili o njegovoj sadrini i o tome sastavili pismenu ispravu, overenu od strane sudije. Da bi ugovor bio punovaan, suprunik koji se obavezuje na izdravanje ini to preko okvira zakonskog izdravanja jer ako toga nema i nema razlike, ugovor o doivotnom izdravanju ne bi bio punovaan. Upravno pravna zatita i upravno pravni postupak Uee drave i njenih organa u ostvarivanju odreenih porodinih odnosa. Intervencija drave (in adiceto) u suprotnosti je sa osnovnim pojmom i biem porodice (puna sloboda i slobodna volja) Evropska konvencija potovanje privatnog i porodinog ivota. Postupci pred organima uprave su:

poslovi vezani za sklapanje braka, postupak priznavanja oinstva, postupak zasnivanja usvojenja i postupak stavljanja pod starateljstvo (da se vode pred nadlenim organima, po pravilima ZUP-a, konana upravna reenja u ovoj materiji mogu da budu predmet Upravnog spora - sudska zatita). Sklapanje braka registrovano Porodinim zakonom postupak pred matiarom (nekad se sklapao pred predstavnikom skuptine optine, danas RS). Sva pitanja toga postupka su registrovana Porodinim zakonom. Zakljuivanje braka je u potpunosti upravni akt. Malo je prigovora i albi. Postupak priznavanja oinstva Procesne radnje i ovlatenja upravnog organa koje ima. Postupak vodi matiar. Izjava lica upisuje se u MKR. Izjava je validna ukoliko se sa njom saglasi majka, u protivnom se prelazi na sudski postupak. Potpuna usaglaenost sporovi su retki (Rasmusen kraljevina Danska). Postupak zasnivanja usvojenja Da brigu o detetu preuzmu drugi roditelji usvojioci. Ovo je administrativni postupak pred centrom za socijalni rad. Inicijativu daju roditelji, budui usvojioci, staratelj ili organ starateljstva (najbolji interes deteta), donosi se reenje i upisuje se u MKR (postupak bez prisustva javnosti). Postupak stavljanja pod starateljstvo Tradicionalni, efikasan i vrlo rairen instrument zatite lica koja nisu u mogunosti da sama organizuju svoje ivotne aktivnosti i zatite svoje interese. Inicijativu daju zdravstvene ustanove, obrazovanja, socijalne zatite, sudski i drugi organi, udruenja, graani, po slubenoj dunosti organ starateljstva koji i vodi postupak. Hitan javnost iskljuena, proverava, sagledava ispunjenost uslova i donosi reenje koje se dostavlja organu za MKR, a organ vodi posebnu evidenciju o tienicima. U postupcima o vrlo delikatnim i osetljivim odnosima, suprotstavljenim i nepomirljivim interesima neke prvostepene odluke bivaju usporene u albenom postupku upravni spor. Finansijska podrka porodici sa decom Neposredna materijalno finansijska intervencija drave radi ouvanja i razvoja porodice, kao osnovnog inioca socijalne, demografske i razvojne politike zemlje. (Zakon o finansijskoj podrci porodici sa decom 2002. god.) naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva i radi nege deteta roditeljski dodatak deji dodatak naknada trokova boravka dece u predkolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja naknada trokova boravka dece u predkolskoj ustanovi za decu ometenu u razvoju regresiranje trokova boravka u predkolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroenih porodica. Izvrenje sudskih uodluka sporovima iz porodinih odnosa Opta pitanja Pravno regulisanje poloaja dece u porodici i njihova zatita. Problemi (pravno politiki, ekonomski, socioloki, kulturoloki, religijski, tradicionalni), negiranje novih intencija, izvrenje sudskih odluka). Reforma 2005. god. moderan i sveobuhvatan nain, brojne obaveze dravnim organima, sudovi aktivnije uloge, ubrzava se postupak, zaotrava parnina disciplina. Nije realizovana ideja o formiranju porodinih sudova (specijalizovane sudije, manja optereenost, ukljuivanje strunjaka). Posredovanje, medijacije mogu dati znaajne rezultate. Izvravanje odluka o poveravanju deteta Odluku o poveravanju dece donosi optinski sud (osnovni) i to prilikom donoenja presude o razvodu braka. Koji e od roditelja neposredno vriti roditeljsko pravo. Sva deca jednom roditelju najee (iz razloga da drugi ne moe pravilno vriti roditeljska prava ili drugi razlozi), emocionalna veza i smanjenje traume. Poveravanje treem licu. Briga, uvanje, vaspitanje. Obaveza drugog roditelja da ovu odluku prizna, izvrenje odluke (predaja deteta, a ako ive u istom stanu ne) Faktike radnje. Sporni momenti predaje, uloga suda. Poverilac moe da bira nadlenost gde je on ili gde je dete. Zapreenje novanom kaznom i njeno uveanje do desetostrukog iznosa do sprovoenja izvrenja. Fiziko oduzimanje deteta i predaja (posebne odredbe). Izmena odluke o poveravanju deteta Ako postoje opravdani razlozi drugi roditelj, organ starateljstva ili ustanove traie izmenu odluke o poveravanju deteta. Sud procenjuje razloge, jer je re o presuenoj stvari i ove odluke ne treba esto menjati niti prihvatiti beznaajne situacije Kao razlog (poveanje zarade, pogoranje zdravstvenog stanja, lienje slobode, prestanak radnog odnosa, gubitak stana, duevna bolest itd). Izvrni dunik postaje sada izvrni poverilac. Naznaena odluka primenjuje se i na sva druga lica. Postupak sprovoenja odluke podrazumeva sprovoenje svih naznaenih faza oko predaje deteta. Oduzimanje deteta Postoji razlika oko predaje i oko oduzimanja deteta. Primenom sile dete se fiziki oduzima od jednog roditelja ili treeg lica i predaje drugom roditelju ili treem licu (radi zatite interesa deteta). Nekad ta lica ili roditelji moda ne mogu da shvate. Brzo reagovanje u interesu zatite deteta. Tri grupe sporova: kad predhodne faze ne urode plodom, ni posedovanje ni novane kazne pristupa se oduzimanju deteta. kad sud u toku brakorazvodnog postupka utvrdi da jedan od roditelja seksualno zlostavlja ili tee fiziki naruava integritet deteta, donosi se privremena mera o oduzimanju ili udaljenju deteta. oba roditelja liena roditeljskog prava (potpuno ili delimino) (zloupotreba roditeljskih prava i zanemarivanje roditeljskih prava). Sudska odluka o potpunom lienju roditeljskog prava liava roditelje svih prava i dunosti iz sadrine roditeljskih prava, osim dunosti da izdrava dete. Sud moe doneti i neku od mera zatite deteta od nasilja u porodici. Zakonodavac uvodi i delimino lienje roditeljskih prava. (lienje jednog ili vie prava, osim dunosti izdravanja deteta) Roditeljska prava se mogu vratiti kad prestanu razlozi zakonodavac ne utvruje razloge navesti. Najkompleksnije i najkomplikovanije pitanje odnosa, jer se biolokim roditeljima uskrauje pravo, Deca nisu u situaciji da biraju svoje roditelje. Ovi standardi nisu ujednaeni ni u okviru jednog nacionalnog zakonodavstva (patrijarhalni odnosi, ekonomska beda, religijska shvatanja, tradicionalno vienje i drugo). Generalni standardi grubo zanemarivanje i zlostavljanje dece. Deoba zajednike imovine

Zajednika imovina moe se podeliti na zahtev jednog ili oba suprunika. Deobu mogu zahtevati i naslednici, moe i tree lice kao poverilac. Dogovor ili sporazum suprunika Najpovoljniji, potreban je u pismenoj formi. Sporazumni razvod, trai i sporazum o podeli imovine. Deli se imovina sa kojom raspolau u momentu podele deobe. Sudska deoba Ako se suprunici nisu mogli dogovoriti. Zakon polazi od pretpostavke da se imovina deli na jednake delove, zbog ravnopravnosti branih partnera, zajednikom doprinosu, ljubav, elja, emotivnost, povezanost, stvaranje potomstva (ne sticanjem nego odricanjem). Teko je utvrditi doprinos. Ko eli da dobije vei deo dokaz je na njemu. Potrebno je utvrditi obim imovine, izdvojiti stvarna i obligaciona prava, kao i obaveze. Kad sud namiri sve obaveze ostatak e podeliti na jednake delove ili po doprinosu. Ako se ne dogovore sud e sprovoditi podelu. Deoba privilegovanih stvari: Stvari za linu upotrebu - Dodeljuje se supruniku bez uraunavanja u njegov deo (ako se radi o stvarima manje vrednosti). Ako je to velika vrednost ostae supruniku, ali e se uraunati u vrednost njegovog dela. Stvari namenjene detetu dodeljuju se onome ko dobija roditeljsko pravo, ako oba dobiju roditeljsko pravo onda i te stvari imaju pravo zajednike imovine. Predmeti domainstva nakon tri godine pripadaju kome su ostali u dravnini Predmeti domainstva predmeti koji ostanu kod jednog suprunika u dravnini u trajanju tri godine nakon prestanka zajednikog ivota pripadaju mu. Vrednost se uraunava u njegov deo. Stvari za vrenje zanata ili zanimanja. Izvrni sud ima aktivniju ulogu Predaja nije uspela nastupa oduzimanje Ureivanje naina vianja deteta Odlukom o razvodu braka, poveravanjem dece ureuju se odnosi deteta i roditelja kome dete nije povereno na uvanje (isto je i sa poveravanjem ustanovi). Sud moe delimino liiti roditelja prava odravanja linih kontakata sa detetom. Ako se roditelji ne dogovore, sud to mora ugovoriti svojom presudom, pravilno utvrenje injenice i konsultacije strunjaka. Antagonizam se prenosi na decu, merenje ljubavi deteta. Odreivanje termina vianja, neophodno je doneti odluku, izvrni sudija, odluka se moe menjati, a njom e se zaprijetiti. Sud moe izai i na lice mesta, gde e urediti i neka sporna pitanja. Izdravanje Detaljno je razraeno pitanje obaveze izdravanja, egzistencijalna pitanja lanova porodice (suprunika, vanbranog partnera, majke deteta, deteta, roditelja i drugih srodnika). Utvrena su prava na izdravanje. Mogunosti dunika izdravanja. Minimalna suma izdravanja moe biti ograniena i neograniena, reenje se dostavlja poslodavcu. Ako je davalo izdravanje, a nije trebalo ima pravo na naknadu od lica koje je trebalo da daje izdravanje. Sprovodi se kao i svako drugo novano potraivanje od ukupnih primanja, a ako boravi u inostranstvu prodajom nekretnina ili pokretnih stvari. Imovinski sporovi Imovina koju su suprunici stekli tokom trajanja braka je zajednika imovina, oni to mogu ureivati branim ugovorima. Za obaveze koje preuzima jedan brani drug, odgovara svojom sopstvenom imovinom kao i delom zajednike imovine. Brani ugovor i njegove odredbe predmet su mnogih nedoumica i zloupotreba. Nakon razvoda suprunici mogu podeliti svoju imovinu, podela brane tekovine. Neophodno je precizno odrediti predmete izvrenja. Privremene mere Znaajno i veoma mono sredstvo u rukama suda. Na brz i efikasan nain bez preterane procedure moe privremeno reiti sporni odnos (Zbog spreavanja ogromne tete). Sve privremene mere sprovode se po pravilima izvrnog postupka, u teim situacijama koristi se sudska praksa (iseljenje iz stana). Uvek zatita deteta i najboljeg interesa. Ovlaenje centra za socijalni rad u sistemu porodino pravne zatite Upravnostruni poloaj, oni su stoer rada u oblasti socijalne zatite. Ustav Srbije zatita deteta i majke, porodice, roditelja. Koordinirajua uloga centra. kontrola nad ostvarenjem roditeljskog prava, preventivna i korektivna briga o deci bez roditeljskog staranja (hraniteljstvo, starateljstvo, zatita dece bez roditelja u upravnom postupku). Poloaj organa starateljstva u vanparninom postupku U zemljama Evrope belenik je preuzeo dosta ovlaenja iz vanparninog postupka. Za sada kod nas organ starateljstva je ovlaen da preduzima sve radnje u postupku radi zatite prava i pravnih interesa maloletnika i drugih lica pod posebnom drutvenom zatitom, da predloe izvoenje dokaza i da izjavljuje pravne lekove. U svakom trenutku moe uzeti uee u postupku. postupak za liavanje poslovne sposobnosti (teka bolest i smanjena uraunljivost (od strane suda, a mogu pokrenuti i druga lica) smetaj u zdravstvenu ustanovu proglaenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti (sud odluuje) zloupotrebe punoletstvo pre 18 god. produenje roditeljskih prava liavanje i vraanje roditeljskih prava Poloaj organa starateljstva u parninom postupku Razliite procesne pozicije (tuilac, umjea, zakonski zastupnik, vetak, davalac strunog miljenja i dr.). Sveobuhvatnost njegove pozicije. izdravanje deteta podnosi tubu konsultovanje od strane suda u pogledu potreba maloletnog deteta voditi imovinske sporove imovinski odnosi roditelja i dece nasilje u porodici saglasnost centra za podnoenje tube mirno reavanje sporova utvrivanje materinstva i oinstva liavanje roditeljskog prava (roditelj, dete i organ starateljstva) delimino i trajno (centar je tuilac, a moe pre vraanja biti i tueni) ponitavanje usvojenja o usvojenju. Poloaj organa starateljstva u izvrnom postupku Organ starateljstva moe biti u razliitim procesnim poloajima: izvrnog poverioca, izvrnog dunika, punomonika, zastupnika treeg lica, obaveznog uesnika ili fakultativnog uesnika

Dva vida ovlaenja: Struna pomo zatita interesa dece