Elektronsko poslovanje

Seminarski rad

Elektronsko bankarstvo

Predmetni nastavnik: ____________________

Student: _____________________ Datum predaje _________

Beograd ______________

Elektronsko bankarstvo _________________________________________________________________________

Sadraj 1. Uvod .................................................................................................................................................. 3 2. Elektronsko poslovanje .................................................................................................................. 3 Definicija elektronskog poslovanja ....................................................................................... 3 Modeli elektronskog poslovanja ............................................................................................ 4 Potreba za elektronskim prenosom sredstava .................................................................... 4 3. Elektronsko bankarstvo .................................................................................................................. 5 Razvoj elektronskog bankarstva ........................................................................................... 5 Prednosti elektronskog bankarstva....................................................................................... 7 Vrste elektronskih poslova ..................................................................................................... 7 Rizici elektronskog bankarstva .............................................................................................. 7 4. Internet bankarstvo ........................................................................................................................ 8 Razvoj internet bankarstva .................................................................................................... 8 Razlike izmeu internet i tradicionalnog bankarstva ......................................................... 9 5. Plaanje putem interneta ............................................................................................................. 10 Osnovni sistem plaanja....................................................................................................... 10 Sredstva plaanja .................................................................................................................. 10 6. Sigurnost banaka na internetu .................................................................................................... 13 6. Zakljuak ........................................................................................................................................ 14 7. Literatura ........................................................................................................................................ 15

2/15

Elektronsko bankarstvo _________________________________________________________________________ Rezime: Ovaj seminarski rad prua uvid u osnovne pojmove elektronskog poslovanja, elektronskog bankarstva, naine enkripcije i probleme bezbednosti transakcija na internetu. Kljune rei: Elektronsko elektronski novac bankarstvo, internet poslovanje, elektronsko poslovanje,

Uvod
Elektronsko bankarstvo predstavlja pokuaj spajanja vie razliitih tehnologija od kojih se svaka razvija u drugom smeru i na drugaiji nain. Prvi elektronski transfer novca izvren je jos davne 1860. godine. Transfer je izvrila firma Western Union iz SAD-a, uz pomo telegrafa. Kasnije je telegrafski transfer novca postao uobiajan. Jedan od najveih platnih i obraunskih sistema dananjice, ameriki Fedvajer (Fedvire), zapoeo je sa radom 1918. godine, kao servis za telegrafski transfer novca pri Sistemu federalnih rezervi SAD-a. Jedna tipina trgovinska transakcija moe obuhvatati nekoliko razliitih strana i razliitih dokumenata, a svi oni moraju da se provere, prenesu, ponovo unesu u razliite informacione sisteme, obrade i uskladite. U oblasti meubankarskog izvetavanja trenutno dominira SWIFT, koji je osnovan 1973 godine u Briselu. SWIFT je u vlasnitvu njegovih lanica tj. Konzorcijuma koji se sastoji od preko 2.200 banaka. Za tehnoloko osavremenjavanje bankarstva na malo od kljunog su znaaja trendovi u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji, upotreba javnih raunarskih mrea (pre svega interneta), kao i razvoj i primena metoda kriptografije. Bre, sigurnije, lake i jednostavnije poslovanje na Internetu ciljevi su koje pred banke i druge finansijske institucije postavlja sve zahtevnije finansijsko trite.

Elektronsko poslovanje
Definicija elektronskog poslovanja Poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem poznato je pod imenom elektronsko poslovanje (e-business). Elektronsko poslovanje se moe definisati na razliite naine: Sa stanovita komunikacija - predstavlja dostavljanje informacija, proizvoda/usluga ili plaanje putem telefona, raunarske mree ili nekog drugog sredstva Sa stanovita poslovanja - predstavlja primenu novih, digitalnih tehnologija nad ve automatizovanim poslovnim transakcijama. Sa stanovita usluga - predstavlja alat koji korisnicima usluga daje podatke o firmama i nudi servise boljeg uvida u ponudu, bre i jeftinje. Sa stanovita on-line perspektive - daje mogunost kupovine i prodaje proizvoda i informacija putem interneta i drugih on-line servisa. Generalno, elektronsko poslovanje je kupovina i prodaja informacija, proizvoda i usluga putem raunarske mree i podrka za bilo koju vrstu poslovnih transakcija putem digitalne infrastrukture. Najpopularniji kanal elektronskog poslovanja je internet. Elektronsko poslovanje na internetu kree od Web sajta - prezentacionog karaktera. U sledeoj fazi to je e-business,

3/15

Elektronsko bankarstvo _________________________________________________________________________ kupovina i prodaja, pa se proiruje davanjem informacija i postaje inteligentni e-business end to end poslovni processor.

Modeli elektronskog poslovanja Podela prema uesnicima na: 1.B2B - Business to Business - elektronsko poslovanje koje se odvija izmeu privrednih subjekata. 2.B2C - Business to Consumer - poslovanje izmeu privrednih subkejata i potroaa, gde potroai naruuju proizvode elektronskim putem od davaoca usluga. 3.B2G - Business to Goverment - poslovanje izmeu privrednih subjekata i vlade. Poseban znaaj imaju kod tenderan za porudbine vlade ili vladinih organizacija. Ova tri modela elektronskog poslovanja se najvie koriste. Ostali modeli e-poslovanja koji se manje koriste: 1.C2B - Consumer to Business - model u kome potroai udrueno ili pojedinano nude proizvode i usluge kompanijama. 2.C2C - Consumer to Consumer - model razmene izmeu kupaca. 3.C2G - Consumer to Goverment - model interakcije centralne i lokalne vlasti sa graanjima. 4.G2B - Government to Business 5.G2C - Government to Consumer 6.G2G - Government to Goverment Podela prema delatnosti: Elektronska prodaja (e-sales) Elektronsko bankarstvo (e-banking) Elektronsko izdavatvo (e-publiching) Elektronska trgovina (e-commerce) Elektronska uprava (e-goverment) Uenje na daljinu (e-Iearning) Potreba za elektronskim prenosom sredstava Platni promet predstavlja sva plaanja koja se vre izmeu pravnih i fizikih lica. Plaanje se definie kao prenos novanih sredstava sa jednog fizikog ili pravnog lica na drugo da bi se izvrila konverzija duniko poverilakog odnosa. Potreba za uvoenjem elektronskog prenosa sredstava u papirni platni promet javila se kada je obim platnog prometa narastao do te mere da je postalo nemogue da se obavlja na postojei nain zbog fizikih ili finansijskih ogranienja. Dosadanji sistemi plaanja zasnivali su se na iro i ekovnom platnom prometu. Papirni platni promet karakterisala je ogromna koliina papira usled porasta obima finansijskih transakcija to je dovodilo do veih trokova banaka, a osim toga platni promet zahtevao je i dosta vremena za finalizaciju plaanja. Dakle osnovni problemi u funkcionisanju papirnih sistema plaanja su: -Nemogunost praenja porasta obima platnog prometa iznad odreene granice -Trokovni pritisak usled porasta obima platnog prometa

4/15

Elektronsko bankarstvo _________________________________________________________________________ Sve ovo uticalo ja na potiskivanje papirnog naina plaanja u korist elektronskog sistema plaanja. Prve ideje za reavanje problema porasta obima papirnih tokova platnog prometa kroz proces kompijuterizacije i eliminisanja papira dala su dva amerika profesora Jacobs Henry i Robert Gregory. Sutina koncepta kompijuterizacije sistema plaanja sastoji se u mogunosti da se tehniko-tehnoloke i ekonomske karakteristike informacione tehnologije iskoriste za eliminisanje papira iz sistema plaanja, poveanje brzine transakcionih i informacionih tokova - sniavanje transakcionih trokova.

Pojava elektronskog novca nametnula je potpuno novu filozofiju u bankarstvu koja se zasnivala na elektronskoj razmeni podataka i sredstava (EFT). EFT ili elektronski transfer novca je postupak kojim se pomou elektronskog prenosa poruke (putem elektronskog terminala, telefona, raunara ili magnetne trake) prenosi novac izmeu dva mesta bez fizikog prenosa gotovine.

Elektronsko bankarstvo
Razvoj elektronskog bankarstva Primena savremenih elektronskih digitalnih raunara u oblasti bankarstva omoguila je pojavu elektronskih transakcija digitalnog tipa. Razvoj elektronskog bankarstva u dananjem smislu rei zapoeo je krajem 60-ih i poetkom 70-ih godina XX veka. Na afirmaciju elektronskog bankarstva od presudnog znaaja su bili: trendovi u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji, upotreba javnih raunarskih mrea razvoj i primena metoda kriptografije.

5/15

Elektronsko bankarstvo _________________________________________________________________________ Elektronsko bankarstvo (e-bankarstvo) je novi vid racionalizacije bankarskih potencijala i definie se kao skup raznovrsnih naina izvoenja finansijskih transakcija upotrebom informacione i telekomunikacione tehnologije. Elektronsko bankarstvo je irok pojam i pored Internet bankarstva obuhvata brojne vrste digitalizovanih transakcija koje ne moraju da se baziraju samo na Internet tehnologiji (automatizacija transfera novanih sredstava, konverzija valuta, uplate, isplate, otplate kredita ... ). Prvi korak ka elektronskom bankarstvu bili su bankomati (Automated Teller Machines - ATMs). Bankomati su ureaji za polaganje i podizanje gotovog novca bez fizikog prisustva bankarskog slubenika. Prvi bankomat vezuje se za filijalu britanske "Barcclays" banke 1967. godine. Gotovina se podie pomou platnih kartica (kreditnih ili debitnih). Bankomati se prave kao floorstand maine ili se ugrauju u zid. Sastoje se iz dva osnovna dela: dela za manipulaciju novcem i dela za manipulaciju podacima vezanim za deponovana sredstva korisnika. Delovi bankomata su tastatura, monitor, otvor za karticu, otvor za podizanje novca i zvunik. Pored podizanja gotovine bankomati omoguavaju i polaganje depozita, transfer sredstava na druge raune, plaanje sa drugih rauna i slino. U nizu novina koje su uslovile razvoj elektronskog bankarstva posebno mesto zauzima softver za line finansije. Potreban je poseban softver instaliran na klijentovom raunaru sa kog se jedino i mogu obavljati transakcije. To je softver koji omoguava ljudima da uz pomo personalnog raunara vode brigu o svom novcu. Prva verzija programa za line finansije pojavila se jo 1983 godine. Te godine je Skot Kuk napisao program pod nazivom Quicken, koji je doiveo veliki uspeh. Ubrzo je dobio konkurenciju u vidu drugih programa, od kojih se u zadnje vreme istie Money kompanije Microsoft. Performanse ovih proizvoda su danas prilino ujednaene. Sledei znaajan korak u razvoju elektronskog bankarstva nainjen je promocijom on-line bankarstva. On-line (kuno,PC) bankarstvo predstavlja kombinaciju karakteristika programa za line finansije i elektronskog plaanja rauna. Potroai su prvo pokazali malu zainteresovanost za korienje svojih personalnih raunara u bankarstvu. Danas se stvari dosta menjaju. Sve bri razvoj on-line bankarstva rezultat je bezbednosti, jednostavne upotrebe, korisnosti i cene koje su pre toga ometale njegovo ire prihvatanje. Prirodni naslednik on-line bankarstva je internet bankarstvo (Internet Banking). Predstavlja obavljanje bankarskog poslovanja posredstvom interneta, tj. usmereno je ka onim bankarskim proizvodima i uslugama koje se isporuuju elektronskim kanalima. Procenjuje se da banke koje nude internet bankarstvo ve danas poseduju 40% depozitne baze u SAD. Dva kljuna razloga zbog kojih su banke zainteresovane za internet bankarsto su korisnici interneta koji su uglavnom mlai ljudi sa veim stepenom obrazovanja i veim prihodima od prosenog klijenta i to da je internet veoma efikasan i jeftin distribucioni kanal. Najnoviji trend u elektronskom bankarstvu je tzv. mobilno bankarstvo (Mobile Banking). Mobilno bankarstvo omoguava izvravanje transakcija putem prenosnih raunara, digitalnih linih organizatora i mobilnih telefona. Poslednje generacije mobilnih telefona poseduju mogunost povezivanja na internet, to znai da korisnik moe pristupiti svojoj finansijskoj instituciji pomou mobilnog telefona i izvriti eljene transakcije. Prognozira se da e mobilno bankarstvo doiveti ak i snaniju ekspanziju od Internet bankarstva u narednih 3-5 godina, s obzirom da broj korisnika mobilnih telefona daleko prevazilazi broj korisnika interneta. Vodee na ovom polju u SAD-u su brokerske firme kao to su DLJ Direct, Fidelity, E-Trade, Ameritrade i MSDW Online, koje nude mogunost za trgovinu akcijama putem mobilne mree.

Prednosti elektronskog bankarstva

6/15

Elektronsko bankarstvo _________________________________________________________________________ Osnovne prednosti elektronskog bankarstva sa stanovita banaka su: -stvaranje imida inovativne banke koja klijentima nudi reenja zasnovana na savremenim i bezbednim tehnologijama -otvaranje novih trinih kanala -integrisano elektronsko povezivanje platnih prometa u nacionalnim i vannacionalnim okvirima -lake pridobijanje klijenata ije banke ne podravaju elektronsko poslovanje -smanjenje trokova poslovanja -mogunost racionalizacije bankarskih potencijala lake dokazivanje svojih konkurentskih mogunosti -kvalitetnija i racionalnija preraspodela poslova unutar banke, kao rastereenje osoblja -jednostavnije izvoenje marketinkih akcija Osnovne prednosti elektronskog bankarstva sa stanovita klijenata su: - stalan uvid u stanje svih rauna - 24h/7 pristup banci - lake preuzimanje potrebnih datoteka - obavljanje poslova u vreme kad to klijentu najvie odgovara - povezivanje korisnikih modula sa postojeim bankarskim aplikacijama - razbijanje geografskih barijera Vrste elektronskih poslova Osnovne vrste elektronskih bankarskih poslova su: Elektronski voeni meubankarski poslovi Elektronsko voeno poslovanje sa komitentima i za njihov raun Elektronski voeni meubankarski poslovi zahtevaju visok stepen sigurnosti, tajnosti i postojanosti podataka, kao i visok stepen efikasnosti u disponiranju finansijskim aktivama. Ovakvi zahtevi nameu potrebu korienja razliitih privatnih raunarskih mrea ija se arhitektura razlikuje od onih javnih, otvorenih i svima dostupnih. Najpoznatiji svetski sistemi ove vrste su: Fedwire, Chips, CIS, SWIFT, ACH, Target. Elektronski voeni poslovi sa komitentima i za njihov raun realizuju se na etiri naina: upotrebom automatskih samouslunih altera (ATM) i bankomata (CDs), kroz elektronsko bankarstvo na daljinu, kroz internet bankarstvo i kroz mobilno bankarstvo. Rizici elektronskog bankarstva Specifini rizici kojima se izlau banke u elektronskom bankarstvu i aktivnostima u vezi sa elektronskim novcem mogu se grupisati prema grupama rizika. U sadanjoj fazi razvoja elektronskog bankarstva i novca izgleda da e operativni, reputacioni i pravni rizik biti najvanije kategorije rizika za veinu aktivnosti u vezi sa elektronskim novcem i elektronskim bankarstvom. Tradicionalni bankarski rizici, kao to su kreditni rizik, rizik likvidnosti, kamatni rizik i trini rizik mogu takoe proistei iz aktivnosti u vezi sa elektronskom novcem i elektronskim bankarstvom. Zbog svega toga je u elektronskom bankarstvu neophodan proces upravljanja rizikom, koji se sastoji od tri osnovna elementa: 1. procene rizika 2. kontrole izloenosti riziku 3. praenje rizika.

7/15

Elektronsko bankarstvo _________________________________________________________________________

Najvanija briga uesnika tj. klijenata elektronskog bankarstva jeste tajnost podataka i transakcija. Budui da su raunarske mree kojima se kree novac sloene treba raunati na sledee probleme: integritet (celovitost) podataka, mogua oteenja, degradacija, izoblienje ili unitenje podataka.

Internet bankarstvo
Razvoj internet bankarstva Internet je nezavisna raunarska mrea koja u sebi objedinjuje informacije, ljude, telekomunikacije i raunare. Banke su internet prihvatile kao sredstvo za obezbeivanje maksimalno efikasnog sistema u obavljanju bankarskog poslovanja. Internet bankarstvo ili sajber bankarstvo (CyberBanking) predstavlja obavljanje bankarskog poslovanja direktno iz kue, posredstvom interneta. Internet bankarstvo predstavlja najbri, najekonominiji i najefikasniji nain obavljanja bankarskog poslovanja. Obavljanje kompletnog bankarskog poslovanja direktno iz kue, bez fizikog prisustva u banci danas je uobiajna pojava u razvijenim zemljama sveta. Banke koriste razliite naine da klijentima omogue to efikasnije i bezbednije obavljanje bankarskih transakcija iz kue. Poetak PC bankarstva ili internet bankarstva datira iz 1980. godine, ali je razvoj internet bankarstva i rast broja korisnika bio spor sve do poetka 90-ih godina. Wells Fargo banka je maja 1995. godine izradila prvi Web bankarski program za obavljanje poslovanja na internetu. Iste godine osnovana je i prva specijalizovana internet banka na svetu Security First Network Bank, sa seditem u Atlanti, SAD. Od tog vremena do danas preko 200 svetskih banaka nudi svojim klijentima kompletan asortiman proizvoda i usluga internet bankarstva. Razvoj internet bankarstva tekao je kroz etiri faze: 1.Sagledavanje prednosti, problema i nedostataka 2.Postavljanje informacija 3.Dvosmerna komunikacija 4.Omoguavanje transakcija Pri obavljanju bankarskih transakcija u internet bankarstvu nije potreban specijalan softver i ne postoje podaci uskladiteni na klijentovom hard disku (vea sigurnost pri obavljanju transakcijam), pristup banci i raunu je mogu sa bilo kog mesta na svetu (pod uslovom da na tom mestu postoji raunar prikljuen na internet), banka brine o odravanju hardverskog, softverskog i zatitnog sistema. Aprila 1996. godine registrovano je milion korisnika internet bankarskih usluga u SAD, a decembra 1997. godine broj korisnika internet bankarstva popeo se na 4,2 miliona korisnika. Danas internet prezentacije moraju pruiti i neto vie. One moraju biti interaktivne, multimedijalne i da omoguavaju kompletno poslovanje direktno na internetu. Iz tih razloga banke su u svom internet poslovanju uvele niz inovacija (virtualne poslovnice, specijalne finansijsko-softverske programe koji brinu o budetu klijenata, ulaganjima ... ). Bankarski proizvodi i usluge koje nude veina banaka u svom internet poslovanju su: -Otvaranje i korienje tekuih rauna -Otvaranje i korienje ekovnih rauna -Otvaranje i korienje zajmovnog rauna (Loan account) -Otvaranje i korienje depozitnih rauna

8/15

Elektronsko bankarstvo _________________________________________________________________________ -Plaanje rauna elektronskim putem -Korienje sistema kreditnih kartica (Visa, Master Card ... ) -Trgovina hartijama od vrednosti -Obustave plaanja (Stop Payment) -Menjaki poslovi (samo u evropskim bankama) -Provera stanja na raunima klijenata -Elektronski transferi izmeu rauna -Obavljanje brokerskih usluga za klijente banke -Odobravanje hipotekarskih i ostalih kredita -Provera transakcija iz predhodnog perioda na svim raunima klijenata -E-mail korespodencija (dostavljanje svih najvanijih informacija za klijentovo poslovanje: informacije sa svetskih berzi, informacije o aktivnostima banke, o stanju klijentovih ulaganja ... ) -Savetodavna funkcija Internet bankarstvo mogue je obavljati sa bilo kog mesta u svetu. Banka svojom pojavom na internetu dokazuje svoje konkurentne mogunosti i svoj razvoj kao solidna, stabilna i tehnoloki napredna firma. Razlike izmeu internet i tradicionalnog bankarstva Osnovna prednost internet banaka u odnosu na tradicionalne banke je u njihovom neogranienom radnom vremenu. Internet banke pruaju usluge svojim klijentima 24 asa dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana godinje dok u klasinom uslovima banka je mogla da komunicira samo dok je trajalo radno vreme ili preko nekog informacionog altera koji bi radio neprekidno. Unos i kontrola podataka platnih naloga u internet bankarstvu preputa se komitentu dok u obinim bankama sve bi to morali da unose i kontroliu zaposleni u banci. Za obavljanje kvalitetnog bankarskog poslovanja u tradicionalnom bankarstvu potrebno je mnogo vie ljudi, zgrada i opreme nego u internet bankarstvu. Samim tim i trokovi obavljanja bankarskog poslovanja u tradicionalnom bankarstvu vei su od onih u internet bankarstvu. Provizije koje plaaju za obavljanje bankarskih usluga u internet bankarstvu su iste ili nie od onih u tradicionalnom bankarstvu. Danas ljudi mogu "imati banku" unutar svog doma, potrebno je da korisnik ima otvoren raun u nekoj banci koja prua usluge internet bankarstva, da korisnik ima raunar povezan na internet i da zna sve ifre koje su potrebne za ulazak na njegov raun. U klasinom bankarstvu korisnik je vezan za mesto i zemlju gde postoji filijala banke u kojoj ima otvorene raune. Cena pojedinane transakcije je 10-15 puta nia od cene obrade transakcija na klasian nain preko altera. Elektronsko bankarstvo primorava na visok stepen zatite pristupa podacima i na strani klijenta i kod banke to nije sluaj u klasinom bankarstvu. Internet banke ne moraju da otvaraju svoje filijale jer se celokupno poslovanje obavlja preko interneta bez obzira gde se komitenti nalazili, dok obine banke otvaraju svoje filijale to zahteva dodatne trokove. Putem interneta banka moe da pokrije znatno vei geografski prostor ne otvarajui nove ekspoziture.

Plaanje putem interneta

9/15

Elektronsko bankarstvo _________________________________________________________________________

Osnovni sistem plaanja Plaanje se definie kao prenos novanih sredstava sa jednog fizikog ili pravnog lica na drugo, da bi se izvrila konverzija duniko poverilakog odnosa. U tradicionalnom sistemu plaanja na malo postoji nekoliko sistema za elektronski transfer novca (EFT) koji se danas koristi, a koji pored bankomata obuhvata kreditne kartice/debitne kartice i Point-of-sale (POS) sisteme (sistemi za elektronski transfer novca na mestu prodaje). Najpoznatiji sistemi plaanja su: -Firstvirtual- jedan od prvih platnih sistema koji je poeo 1994. godine da se koristi na internetu. -E-cash - anonimni digitalni novac ija se ispravnost proverava on-line od strane odgovarajue finansijske institucije. Ovaj sistem poinje da se koristi 1994. godine. -Cyber cash - poeo sa radom 1995. godine i predstavlja prvi platni sistem zasnovan na programskim i digitalnim novanicama Cyber Cash Wallet koji kupci moraju koristiti prilikom kupovine. -Net cash - predstavlja upotrebu ve postojeih raunovodstvenih sistema i procesa u finansijskim institucijama. -Visa cash - predstavlja projekat kompanije Visa. Funkcionie na bazi sertifikata koja glasi na donosioca, a zasnovan je na karticama sa mikroipom. -Mondex - sistem digitalnog novca koji je razvila firma Mondex. Sistemi digitalnog novca bazirani su na digitalnim novanicama koje su u vidu digitalnih signala smetene na fiksni disk u raunaru ili na mikroip implementiran u plastinu karticu. Digitalni novac ne treba poistoveivati sa elektronskim novcem. Najpoznatiji on-line sistemi su E-cash firme (DigiCash i NetCash). Najpoznatiji offline sistemi su Mondex i VisaCash. Od svih sistema digitalnog novca Mondex je po svojim karakteristikama najpribliniji realnom novcu. Mikro-plaanje (pa ak i piko-plaanje) su termini koji se sve ee uju na internetu. Mikro-plaanja su elektronska plaanja male vrednosti koja su specijalno dizajnirana za elektronsku trgovinu na internetu, pre svega za trgovinu nematerijalnim dobrima. Mikro-plaanja sada ine graninu oblast elektronskog plaanja. Najpoznatiji funkcionalni sistemi u ovoj oblasti su: Millicent (podrazumeva da kupac kupi karticu, novac se skida sa nje, prosleuje se posredstvom brokera), CyberCoin (firme CyberCash), NetBiII (sistem razvijen na Carnegie Mellon univerzitetu). Osnovni problem modela za mikro-plaanje je ogroman jaz izmeu njihove tehnoloke sofisticiranosti i primitivnosti poslovnih modela. Sredstva plaanja Jedna od kljunih komponenti elektronskog bankarstva je elektronsko plaanje. Osnovna sredstva plaanja: Elektronski novac Kreditne kartice Elektronski ekovi Elektronski nalozi Elektronski novac - Najvee tehnoloko dostignue u razvoju bankarstva jer se on moe mnogo preciznije kontrolisati od papirnog novca. Zamenjuje gotovinu i ekove i omoguava kupovinu preko raunara.

10/15

Elektronsko bankarstvo _________________________________________________________________________ Elektronski novac se definie kao specifina "monetarna informacija" koja se putem elektronskog impulsa u "realnom vremenu" prenosi izmeu transaktora koji obavljaju plaanja. Elektronski novac omoguava kupovinu roba i usluga pomou raunara u okviru komercijalnih raunarskih mrea ili poslovnih bankarskih mrea. Postoje dve vrste elektronskog novca: identifikovan i anoniman (digitalan novac u uem smislu). Obe vrste mogu se ralaniti na jo dve kategorije: on line e-novac off line e-novac Prednosti elektronskog novca su: elektronski transfer sredstava na taki prodaje podizanje i polaganje gotovine, plaanje preko bankomata raspolaganje finansijskim sredstvima iz kue bez odlaska (homebanking) .

banku

Kod elektronskog novca postoji mogunost autorizacije i praenja transakcija tako da tradicionalne banke mogu da postanu suvine. Elektronski novac ne poznaje granice. Za razliku od papirnog novca koji prestaje da donosi kamatu kada ga podignete sa rauna, elektronski novac moe da donosi kamatu sve do trenutka kada ga potroite. Dva osnovna oblika elektronskog novca: 1.Oblik zasnovan na karticama 2.Mreni elektronski novac Prvi oblik (Mondex, Visa Cash i sl.) su zasnovani na plastinim karticama koje graanji koriste za manja plaanja. Takva plaanja se mogu vriti u prodavnicama koje imaju odgovarajue terminale i vre se tako to terminal automatski skida iznos sa kartice i taj iznos odobrava prodavnici. Mreni elektronski novac (Network Money ili Cybercash) karakteristian je po tome to se elektronske vrednosti elektronskog novca nalaze na hard diskovima personalnih raunara. Transfer se vri preko telekomunikacionih mrea, uglavnom preko interneta. Nove tehnologije elektronskog novca obuhvataju itav niz pristupa u kojima je monetarna vrednost u formi elektronskog signala, smetena bilo na plastinu karticu (sistemi kartica sa uskladitenom vrednou) ili fiksni disk u raunaru (sistem digitalnog novca). Kartice sa uskladitenom vrednou trenutno obuhvataju dve bazine tehnologije: 1.Kartice sa uskladitenom vrednou na magnetnoj traci (tzv. kartice sa magnetnom pistom), 2.Kartice sa uskladitenom vrednou na mikroipu (tzv. inteligentne ili smart kartice). Kreditne kartice - obino se definiu kao mali komad kartona ili plastike koji sadri neko sredstvo za identifikaciju (potpis ili sliku), to omoguava osobi na koju kartica glasi da kupuje robu i usluge na teret svog rauna koji se periodino zaduuje. Kreditne kartice pojavile su se u SAD 1920. godine, kada su neke firme poele da izdaju platne kartice svojim potroaima i koje su mogle da se koriste smo u prodajnim objektima kompanije koja ih je izdala. Godine 1950. Diners Club prvi organizovani sistem

11/15

Elektronsko bankarstvo _________________________________________________________________________ izdaje prvu univerzalnu karticu koja je mogla da se koristi u raznovrsnim prodajnim objektima. Najpoznatije kreditne kartice su Visa i MasterCard u SAD i Access i Barclaycard u Evropi. One su kombinovale svoje operacije i sada su najvee kompanije za kreditne kartice Access/MasterCard i Visa/BarclayCard. Kreditnom karticom je lako rukovati i relativno je imuna na finansijski gubitak. Korisnici imaju zatitu jer je kompanija koja je izdala kreditnu karticu odgovorna (zajedno sa maloprodajom) za sve kupovine obavljene tom kreditnom karticom. Za sve tipove kartica struktura i sadraj podataka moraju biti propisani ISO 7831 meunarodnim standardom i svaka kartica mora zadovoljiti odreenje tehnoloke karakteristike. Kreditne kartice sve vie zamenjuju gotovinu i ekove. One omoguavaju brzu i ekonominu obradu hiljade potroakih i trgovinskih transakcija. Kreditne kartice su uzurpirale neke od najstarijih rutinskih funkcija tradicionalnog bankarstva. Zahvaljujui kreditnim karticima potroai sad mogu da primaju izvetaje, gotovinu i sl, a da ne moraju ii u banku. Vlasnik kreditne kartice ima mogunost da plaa mesene raune ili da uzme kredit do odreenog limita po mesenoj kamatnoj stopi sa specificiranim minimalnim otplatama svakog meseca. Vlasnik kartice obino plaa godinju nadoknadu ili nadoknadu pri ukljuenju. Prilikom plaanja kreditnom karticom korisnik aktivira kreditnu liniju i troi novac banke izdavaoca. Postoje tri sasvim razliite strane u korienju kreditnih kartica. To su vlasnik kartice, trgovac i banka. Prema tehnolokoj osnovi platne kartice dele se na: 1.Standardne plastine kartice, 2.Kartice sa magnetnom trakom (magnetne kartice), 3.Kartice sa mikroipom (smart kartice), 4.Laserske (optike) kartice. Po principu funkcionisanja platne kartice se dele na: 1.Kreditne kartice (Pay Later), 2.Debitne kartice (Pay Now). Kreditne kartice su kartice koje sadre kreditni limit koji potroa moe da koristi prilikom obavljanja kupovne transakcije ili povlaenja gotovine. Debitne kartice su kartice ije se korienje moe vriti samo do iznosa pokria na depozitnom raunu komitenta. Elektronski ekovi - elektronski dokument, digitalno potpisan kojim se nalae banci da isplati iznos novca na potpisnikov raun u odreenom roku. Elektronski ek moe biti poslat i primljen kao bilo koji e-rnail. Sistemi digitalnog plaanja ekovima tee da proire funkcionalnost postojeih ekovnih rauna i da omogue da se ovi rauni koriste kao platni mehanizam prilikom online kupovine. Sistemi digitalnog plaanja ekovima imaju prednosti: - vea fleksibilnost u upravljanju sa ekovima poveana sigurnost usled korienja digitalnog potpisa ne zahtevaju da korisnik obelodanjuje informacije o svom raunu prilikom uestvovanja na on-line aukcijama ne zahtevaju da kupac stalno alje poverljive finansijske informacije putem WEB-a - jeftiniji su za prodavca od kreditnih kartica - transakcije su bre - smanjuju se potanski trokovi slanja ekova

12/15

Elektronsko bankarstvo _________________________________________________________________________ mala osetljivost ne eventualne probleme u mrei ili na nekom njenom voru.

Sigurnost banaka na internetu

Internet spada u javne tj. otvorene mree kojima svako ima neogranien pristup, pa veliki problem predstavlja nedovoljna bezbednost transakcija koje se obavljaju preko interneta. Internet banke kao i tradicionalne banke mogu biti opljakane. Klijenti ipak imaju poverenje u internet banke jer one kao i ostale finansijske institucije garantuju svojim klijentima naknadu sredstava u sluaju pljake, zato banke nastoje da razviju sve savrenije sisteme zatite. Postoji mnogo mera zatite koje se mogu primeniti kao zatita od mnogobrojnih hakera ali ne postoji savren sistem zatite. Sigurnost predstavlja najveu brigu banaka koje nude usluge elektronskog bankarstva i najee je definisana kao kombinacija tehnologija, mera i postupaka zatite informacija od neovlaenog eksploatisanja. etiri osnovna sigurnosna servisa su: 1.Integritet podataka - obezbeivanje razmene finansijskih i drugih podataka izmeu banke i korisnika tako da niko neovlaen ne moe iskoristiti i zameniti podatke. Integritet podataka se moe obezbediti (SSL-Secure Socket Layer, S-HTTP Secure HayperText Transfer Protokol ... ) 2.Neporicanje poruka - servis koji spreava poiljaoca da porekne slanje i sadraj poruke, odnosno primaoca da porekne prijem i sadraj poruke. 3.Identifikacija - Proveravanje identiteta kojim se korisnik predstavlja. Identifikacija korisnika u elektronskom poslovanju moe biti: -Identifikacija na osnovu neega to znamo (PIN-tajni broj koji treba zapamtiti i za rad na Internetu potrebno je vie PIN-ova za svaki server posebno) -Identifikacija na osnovu neega to jesmo (identifikacija na osnovu korisnikovih fizikih karakteristika - skeniranje prsta, ake, glasa ... ) -Identifikacija na osnovu neega to imamo (token, smart kartica, kriptografski koprocesor je osnov za identifikaciju) -Gps informacija (mesto gde se nalazi) 4.Tajnost podataka - ostvaruje se ifrovanjem,upotrebom kriptografskih algoritama. Zatita nikad nije apsolutna i najvea greka je poi od toga da je postignuta apsolutna zatita jer uvek postoje slabe take. Zato korienje kriptografije predstavlja veoma vanu sigurnosnu meru prilikom dizajniranja platnih sistema i protokola. Najbolja je kriptografska zatita i ona omoguava: - zatitu tajnosti informacija i spreava otkrivanje sadraja poruke, - spreava neovlaene izmene informacija tj obezbeuje integritet informacija, - proveru identiteta poiljaoca - obezbeuje autentinost informacija.

Kriptografska zatita obuhvata:

13/15

Elektronsko bankarstvo _________________________________________________________________________ Simetrino ifrovanje ili ifrovanje tajnim kljuem Asimetrino ifrovanje ili ifrovanje javnim kljuem Digitalni sertifikat Digitalni potpis

Simetrino ifrovanje - klju za ifrovanje i klju za deifrovanje su isti.Tajnost se zasniva na tajnosti kljua, a problem je u distribuciji kljueva. Za vie korisnika mora postojati vie kljueva. Ovo ifrovanje nije pogodno za internet. Asimetrino ifrovanje - postoje dva kljua: javni i tajni i vezani su odreenom transformacijom. Javni klju se alje kroz mreu,a tajni se unosi samo kod deifrovanja. Digitalni sertifikat - je lina karta u cyber prostoru. Sertifikat autoriteti su ti koji dokazuju identitet, a serveri i klijenti se preko njih prepoznaju. Digitalni potpis - svrha digitalnog potpisa je da potvrdi autentinost sadraja poruke. Algoritmom od poruke proizvoljnog sadraja stvara se zapis fiksne duine (512 bita) koji u potpunosti odslikava sadraj poruke. Svaka izmena na poruci se odmah registruje.

Zakljuak
Razvoj internet tehnologije je svuda u svetu, pa i u naoj zemlji doveo do mogunosti da se poslovanje obavlja elektronskim putem. To je kompleksan zahvat koji zahteva angaovanje strunjaka razliitih oblasti i znatne novane investicije. Internet kao potpuno novi vid komunikacije u poetku prihvatilo je veoma malo ljudi i to prvenstveno naunika, vojna lica i univerzitetski profesori. Vremenom je sve vie ljudi poelo da koristi internet i povoljnosti koje on prua svojim korisnicima. Meutim bie potrebno jo mnogo godina dok se internet i poslovanje na njemu implementira u svim delovima sveta Glavni zadatak bankarskih institucija u svetu bie da obezbedi to kvalitetnije, lake, efikasnije i bezbednije obavljanje bankarskih poslova na internetu. Srpske banke e prevaliti dugaak put dok ne izgrade sopstvene raunarske sisteme sposobne da omogue nesmetano i bezbedno obavljanje internet bankarskog poslovanja. Za pouzdano funkcionisanje elektronskog poslovanja od posebnog znaaja je pravna regulacija.

Literatura: 1. A . Stojanovi.: Elektronsko poslovanje, predavanja.

14/15

Elektronsko bankarstvo _________________________________________________________________________ 2. V. Simovi, Elektronsko poslovanje, skripta (studentski servis), ITS, Beograd, 2010. 3. Vojkan Vaskovi, Sistemi plaanja u elektronskom poslovanju, FON; Beograd; 2007. 4. Novakovi Jasmina, Elektronsko poslovanje, Megatrend, Beograd, 2005.

15/15