Elektronski fakultet Nis, 2012

CMS sistemi
Internet Tehnologije Seminarski rad

Student: Nenad Bugari

Profesor: Milena Stankovi

Sadraj
1. Uvod.................................................................................................2 2. CMS sistemi.....................................................................................2 2.1. WCM sistemi............................................................................3 2.2. Delovi CMS sistema.................................................................4 2.3 ta CMS sistemi nude..............................................................5 2.4 Najpopularniji CMS sistemi....................................................6 3. WordPress........................................................................................7 3.1. Istorijat i razvoj........................................................................7 3.2. Izgled i delovi sistema..............................................................7 3.2.1. Administratorski deo....................................................8 3.2.2. Korisniki deo..............................................................16 3.3. Primer upotrebe WordPress-a...............................................17 3.3.1. Instalacija sistema.......................................................17 3.3.2. Primer: Dodavanje novog lanka...............................20 3.4. Prednosti i mane WordPress-a.............................................23 3.4.1. Prednosti.....................................................................24 3.4.2. Mane............................................................................24 4. Zakljuak........................................................................................25 5. Literatura.......................................................................................26

1. Uvod
Sredinom devedesetih godina dvadesetog veka pojavio se Internet. U poetku na internetu su bili zastupljenji samo statiki veb sajtovi, koji su sluili u prezentacione svrhe i iji se jednom postavljen sadraj nebi eto menjao. U meuvremenu usledio je neverovatan porast veb stranica na internetu sajtovi su dobili na dinaminosti, koliini podataka koje poseduju, dobili su velike baze podataka, dobili su potrebu da ce zantno ece menjaju itd. Uzmimo u obzir da je Google-ov pretraiva kako Google objavljuje, u decembru 2011 godine imao indeksiranih 54 milijarde veb stranica na WWW. Poto na svakoj veb stranici potoji neki sadraj odnosno neki podaci koje je potrebno organizovati, obraditi, objaviti i menjati, shvatamo da je to ogroman posao koji bi morali runo da obavljamo iznova i iznova, i koji iziskuje dosta znanja i vremena. Zato se javila potreba da se taj posao olaka uvoenjem i korienjem nekih softverskih reenja koje bi omoguila lake upravljanje tim sadrajem. Kao odgovor na takve zahteve javljaju se CMS sistemi.

2. CMS sistemi
Pod pojmom CMS sistema (eng. content management systems) ilti sistema za upravljanje sadrajem podrazumevamo svaki informacioni sistem koji slui za rad tj. koji nam omoguava upravljanje bilo kojom vrtom sadraja. CMS zapravo obavljaja etiri osnovna zadatka - to su organizacija, obrada, objavljivanje i izmena sadraja. Organizacija se odnosi na smetanje odreenog sadraja na odgovarajue meto i njegovo povezivanje sa potojeim sadrajem. Obrada oznaava proces formatiranja sadraja kako bi zadobio odgovarajuu formu koja omoguava uvanje i objavljivanje. Objavljivanje je proces kojim se sadraj ini dostupnim korisnikoj populaciji. Izmena sadraja odnosi se na proces unoenja izmena u sadraj koji je ve objavljen na sajtu. Treba napomenuti da su CMS sistemi vise okrenuti korisnicima koji ne poseduju programersko znanje, ali ih koriste i programeri.

2.1. WCM sistemi

Nema klasie podele CMS sistema, pa se ovi sistemi eto na zahtev klijenta i nadograuju, pa rade i mnoge druge stvari pored manipulacije sadrajem. U ovom radu baviemo se WCM (eng. Web content management) sistemima koji se koriste za upravljanje sadraja na vebu. WCM je u sutini softverska aplikacija za ije korienje nije portrebno programersko znanje i koja predstavlja okvir za uvanje i korienje sadraja. U pitanju je dinamika Veb aplikacija sa troslojnom arhitekturom, slika 2.1. Na serverskoj strani nalazi se aplikativni sloj, koji se satoji od Veb i aplikativnog servera (npr. Tomcat, Apache, IIS) zaduenog da procesira aplikaciju kodiranu u nekom od programskih ili skript jezika (npr. JSP, PHP, CGI, ASP, Python, Perl). Na itoj strani nalazi se i sloj za rukovanje bazama podataka koji se oslanja na funkcionalnost nekog od sistema za rukovanje relacionim bazama podataka (npr. MySql, SQL Server, Oracle). Na drugoj, klijentskoj strani, prezentacijski sloj CMS sistema satoji se iz klijentskih aplikacija, koje se izvravaju na korisnikovom operativnom sistemom.

Slika 2.1. - Troslojna arhitektura i korisnici CMS sistema Komunikacija izmeu tri navedena sloja ostvaruje se ili posredstvom lokalne mree, ili putem Interneta, a u oba sluaja uz korienje transportnog protokola TCP/IP.

2.2. Delovi CMS sistema

Svaki CMS satoji se od dva nezavisna dela od kojih svaki ima svoju ulogu i logiku rada, i to su: Administratorski deo (backend) Korisniki deo (frontend) U administratorskom delu vri se priprema i ureivanje sadraja koji e biti prikazan na sajtu, dok korisniki deo predstavlja izgled sajta tj. ono to korisnik vidi kada pristupi sajtu.

Princip rada sa ovim delovima je sledei: u administratorskom delu osoba koja ureuje sadraj, dodeljuje nov ili menja potojei sadraj npr. dodaje nove lanke, stranice, slike i sl., a sve promene koje ta osoba naini snimaju se u centralizovanoj bazi podataka. Logika korisnikog dela ita podatke iz baze podataka i prikazuje ih na samoj veb stranici, na mestima unapred definisanim za to. Na taj nain i jedan i drugi deo sistema rade potpuno nezavisno jedan od drugog, zajedno inei jednu monu platformu za upravljanje sadrajem na internetu. Ono to je vrlo karakteristino za korisniki deo je jednostavna promena izgleda sajta. Jer je samo potrebno promeniti ablon koji sajt koristi da bi se izmenio celokupni izgled sajta. A kako su podaci o sadraju sajta smeteni u bazi podataka, i ne zavise od ablona, za par trenutaka sa moe dobiti novi izgled sajta bez promenjene funkcionalnosti.

2.3. ta CMS sistemi nude?

WCM sistemi kao to je i napomenuto iznad, nude mogunost brzog kreiranja veb stranica, tj. sajta, i lako odravanje, i upravljanje sadrajem na itom, bez potrebe za poznavanjem programiranja. Treba napomenuti da se sve kod CMS sistema radi direktno na internetu, ime se vri velika uteda vremena, jer nije potrebna dodatna sinhronizacija sadraja. I sve to je korisniku potrebno za koriscenje sistema je internet konekcija i veb itac. Ovi sistemi su interface friendly tako da korisniku (administratoru) omoguavaju vrlo lak i intuitivan rad sa sistemom, jer vrlo podseaju na klasine desktop aplikacije, i samim tim korisniku nude interfejs na koji je vec navikao. Sajtovi kreirani uz pomo CMS sistema nude i mogunost registracije korisnika, kao i dodeljivanje privilegija i upravljanje istim. CMS sistemi u sebe ukljuuju i funkcionalnosti kao to je blog ili viki, i mogue im je dodati i funkcionalnost diskusione grupe, Veb klijenta elektronske pote, slanja i primanja instant poruka i jos mnogo raznih plugin-ova. Na ovaj nain, jednosmeran i lineraran proces kreiranja, isporuke i pregleda sadraja, kakvi su bili prvobitni CMS sistemi, zatvorio se u krug u kome sadraj nastaje u iterativnom procesu, konstantno se usavravajui, slika 2.2.

Slika 2.2. Zatvoreni krug nastanka informacija

2.4. Najpopularniji CMS sistemi

Potoje komercijalne verzije CMS sistema, ali najpopularniji sistemi su Open Source, i kao takvi besplatno su dostupni na sajtovima proizvoaa. Kod komercijalnih sistema od strane proizviaa aplikacije imamo garancije o stabilnosti i bezbednosti sistema, kao i 24h podrku koja e nam pomoi da reimo problem koji imamo. Ali velik problem sa ovim portalima je njihova ogromna cena. Kada je re o popularnosti, najkorieniji komercijalni CSM sistemi su: Expression Engine Amaxus Web CMS Contegro CMS Expression Engine

Kod Open Source sistema za razliku od komercijalnih sistema nemamo podrku od strane proizvoaa, ali zato imamo veliku internet zajednicu programera, kojima se moemo obratiti za pomo. Tako da to i ne predstavlja neki veliki problem. Najpopularniji Open Source sistemi su:
8

WordPress Joomla Drupal CMS Made Simple Modx

Od oko 300 miliona veb sajtova koliko ih je bilo u decembru 2011 godine, 30% njih koristi CMS sisteme, to znaci da su ovi sistemi vrlo popularni. Od tih 100 miliona veb sajtova baziranih na CMS-u 54% njih koristi WordPress CMS to ga ini ubedljivo najkorienjijim CMS sistemom. Drugi po redu je Joomla sa 9.4%, a zatim i Drupal sa 6.4% udela u sajtovima zasnovanim na CMS-u. Open Spurce moemo preuzeti besplatno sa zvaninih sajtova proizvoaa, gde je nakon preuzimanja, aplikaciju potrebno iskopirati na svom serverskom protoru i proi kroz jednostavan instalacioni proces koji ima nekoliko koraka.

3. WordPress
WordPress je CMS sistem koji se danas najvie koristi, i kao takav odabran je za opis kako izgleda jedan konkretan CMS sistem.

3.1. Istorijat i razvoj

WordPress (WP) je nastao 2003 godine kao kopija B2B Evolution bloging sistema. U poetku i WP je bio samo bloging platforma. Meutim, 2004 godine dolo je do promene licence jednog od njegovih glavnih konkurenata Movable Type, tako da je sve vie ljudi prelazilo na WP. Poveanje broja korisnika rezultiralo je da se programeri ozbiljnije pozabave njime, i to je doprinelo da se Wordpress od bloging platvorme razvije u funkcionalni CMS. 2007 godine dobija nagradu za Najbolji sistem otvorenog koda za drutvene mree (eng. - Best Open Source Social Networking Content Management System ). Trenutna verzija Wordpress-a je 3.3.1.

3.2. Izgled i delovi sistema

Wordpress se kao i svi CMS sistemi satoji iz dva dela i to administratorskog i korisnikog dela. 3.2.1 Administratorski deo Da bi pristup administratorskom delu bio mogu potrebno je pre svega prijaviti se na sistem sa odgovarajuim korisnikim imenom i lozinkom. Poto potoji vie nivoa korisnikog naloga, u zavisnosti od privilegija koje su dodeljene korisniku sa unetim korisnikim imenom i lozinkom zavisie i broj opcija koje e korisniku biti omoguene u administratorskom panelu. Uzmimo na primer da korisnik ima privilegiju administratora. Tada nakon prijave on moe pristupiti svim komponentama glavnog menija u administratorskom delu, i to :

Dashboard Posts Media Links Pages Comments Appearance Plugins Users Tools Settings

10

Slika 3.1. Izgled administratorskog dela Kao to se vidi na slici 3.1 administratorski prozor podeljan je na 2 dela, i to levi deo u kom se nalazi glavni meni sa stavkama i desni deo koji je namenjen za unoenje i ureivanje sadraja sajta. Odabirom eljene stavke iz glavnog menija na desnoj strani pojavie se forma za unos sadraja. Dashboard Dashboard (kontrolna tabla) je centralno meto sa kog se kree sa radom u administratorkom delu. Ona je vie statistike prirode i omoguava uvid u neke podatke o trenutnom stanju sistema, i njegovom sadraju. Satoji se iz vie manjih informativnih panela, kako to su panel sa poslednjim komentarima, panel sa ukupnim brojem potova, strana, komentara, kategorija, kao i panela za brzu objavu posta. Posts Meni Posts (lanci), satoji se iz stavki All Posts, Add New, Categories i Tags, i slui za rad sa lancima, tj. vestima. Kod stavke All Post imamo mogunost pregleda svih lanaka koji se nalaze na sajtu, kao i mogunost njihove izmene i brisanja. Stavka Add New slui za kreiranje novih lanaka. Nakon kreiranja lanka, on se smeta u kategoriju, a stavka Categories nam slui da kreiramo eljene kategorije,

11

kao i da menjamo i briemo potojee. I stavka Tags slui za definisanje oznaka, koje se koriste za bolju organizaciju i klasifikaciju lanaka.

Slika 3.2 Izgled stranice za upravljanje lancima Media Media predstavlja deo koji se koristi za rad sa dodatnim sadrajem, kao to su slike, tekstualni i drugi fajlovi . Ovde se moe dodati novi sadraj, moe se pogledati sadraj koji se nalazi na sajtu, i upravljati istim sadrajem tj. menjati ga i brisati.

Slika 3.3 Izgled stranice za upravljanje slikama i drugim fajlovima

12

Links U delu Links (linkovi) nalaze se linkovi do drugih blogova ili sajtova. Takvi linkovi se nazivaju blogovnicima, i u ovom delu ih je mogue kategorizovati radi lake i bolje organizacije i prikazivanja na samom sajtu.

Slika 3.4 Izgled stranice za ureivanje linkova Pages Meni Pages (strane) slui za dodavanje novih ili ureivanje potojeih stranica. Funkcionise na slian nain kao i Posts ali kod Pages ne potoji kategorizacija stranica. Kod svake stranice potoji mogunost izbora drugaijeg ablona od podrazumevanog, tako je omogueno da svaka stranica moe imati drugaiji izgled ako je to potrebno.

Slika 3.5 Izgled stranice za upravljanje stranicama

13

Comments Meni Comments (komentari) koristi se za pregled, ureivanje komentara, odobravanje, brisanje, oznaavanje komentara nepozeljnim i sl. U zavisnosti od podeavanja opcija komentari mogu biti automatski objavljeni ili zadrani na ureivanje.

Slika 3.6 Izgled stranice za upravljanje komentarima Appearance Stavke menija Appearance (izgled) su Themes, Widgets, Menus, Background i Editor. Ovaj deo koristi se za rad sa ablonima za korisniki deo sistema. Veoma je jednostavan za rad. Otvaranjem stavke Themes moe se odabrati jedna od tema koje su ponuene. Ako elimo neku drugu temu, moemo je pronai na internetu, i nakon pribavljanja teme, potrebno je postaviti je u direktorijum gde se nalaze i sve ostale teme naeg sistema, i automatski emo dobiti mogunost da koristimo tu temu u stavki Themas. Takoe potoji i stavka Widgets koja predstavlja male dodatke koje moemo ukljuiti u na sajt i time poveati funkcionalnost korisnikog dela. Neki od ovih dodataka su: kalendar, pretraga, vremenska progniza i mnogi drugi. U Menus delu se nalaze sve stranice sajta i tu vrimo ureivanje, kako e se one prikazivati u navigacionom meniju korisnikog dela. Kod stavke Background vri se odabir pozadine sajta. I stavka Editor predstavlja deo namenjen administratorima koji poznaju programiranje. Ovde se moe izmeniti kod ablona, kako bi vie odgovarao potrebama sajta.

14

Slika 3.7 Izgled stranice za ureivanje izgleda ablona Plugins U delu Plugins (dodaci) mogue je dodavanje, aktiviranje i deaktiviranje brojnih dodataka kojima se proiruje funkcionalnost Wordpress-a (razne ankete, prikazivanje vremenske prognoze i sl.). Svi dodaci nalaze se u jedan direktorijum i mogu se dodati runo ili preuzeti sa zvaninog sajte wordpress-a. Potoji veliki broj dodataka koji su besplatni za preuzimanje i korienje, to daje velike mogunosti za unapreenje sajta.

Slika 3.8 Izgled stranice za upravljanje dodacima na sajtu

15

Users Ovaj deo namenjen je korisnicima sistema, tj. osobama koje e imati pristup administratorskom delu sistema. U Wordpress-u potoji pet tipova privilegija koje mogu biti dodeljene korisnicima i to: Subscriber (pretplatnik), Editor (urednik), Author (autor), Contributor (saradnik) i Administrator . Administrator ima apsolutno sve privilegije i moe upravljati svim sadrajem na sajtu, kao i svim korisnicima. Subscriber moe pregledati sadraj na sajtu koji je javni ili koji je namenjen registrovanim korisnicima. Editor i Author mogu da postavljaju sadraj na sajtu uz odreena ogranienja, i uz obavezno odobrenje adminstratora.

Slika 3.9 Izgled stranice za upravljanje korisnicima Tools Meni Tools (alati) sadri neke osnovne alate za rad, kao to su: izvoz celokupnog sadraja sajta u XML formatu, alat za uvoz sadraja iz nekih drugih CMS sistema, kao i alat za auriranje sistema koji automatski preuzima i instalira najnoviju verziju sistema.

Slika 3.10 Izgled stranice sa alatima

16

Settings Poslednji u listi je meni Settings (podeavanja) koji je ujedno i jedan od najbitnijih menija. U ovom meniju se mogu obaviti sva osnovna podeavanja Wordpress-a. Bitnija podeavanja koja se nalaze u ovom delu su: podeavanja naziva sajta, adrese sajte, primarnog email-a, vremenske zone, formata vremena i datuma, maksimalnog broja lanaka na stranici, tip enkodiranja karaktera, podrazumevana podeavanja lanaka, osnovna podeavanja slika, podeavanja privatnosti, kao i permalinks preko kog se vri odabir naina linkovanja sadraja naeg sajta radi boljeg indeksiranja od strane pretraivaa kao i mnoga druga podeavanja koja se nalaze u delu Settings.

Slika 3.11 Izgled stranice za osnovna podeavanje wordpress-a

3.2.2 Korisniki deo

17

Korisniki deo predstavlja vizuelni izgled sajta, koji se ostvaruje odabirom odgovarajue teme za sajt, i koji vide svi posetioci. Sa instaliranjem Wordpress-a dolaze instalirane dve teme koje se odmah mogu koristiti, od kojih je jedna postavljena za primarnu. Kao to je napomenuto teme se jednostavno menjaju i nezavisne su od sadraja sajta, to je postignuto dobrom organizacijom modula koji rade sa temama. Ukoliko elimo novu temu nakon njenog preuzimanja, potrebno je smestiti u direktorijum u kome se nalaze i sve ostale teme. Posle ega se tema moe koristiti. Na slici ispod vidimo izgled ablona korisnikog dela sajta. Konkretno ovaj ablon je podeljen u etiri celine, to je i najece slucaj kada su abloni u pitanju. A ti delovi su Zaglavlje (1), Glavni sadraj (2), Bocna traka (3) i Podnozje (4).

Slika 3.12 Izgled korisnikog dela U Zaglavlju se u ovom sluaju nalaze neke top vesti kao i menji i kategorije za odabranu stranicu. Takoe se nalazi i logo odnosno ime sajta koji je u ovom sluaju
18

zamiljen kao mini magazin na kom se postavjaju lanci iz raznih oblasti vezanih za informacione tehnologije, pa stoga sledi i njegovo ime koje glasi I.T. Magazin. U delu za Glavni sadraj nalaze se lanci koji su dodati na sajt i koji pripadaju odabranoj kategoriji. Korisnik moe promeniti kategoriju, i time dobiti druge lanke koji se nalaze u odabrnoj kategoriji. Bona traka se nalazi sa desne strane u korisnikom delu i u njoj se nalaze razni paneli koji sadre funkcionalnosti kao to su pretraga, slike sa linkovima najpopularnijih lanaka, najnovije lanke, banere koji vode ka drugim sajtovima sa slinom tematikom kao i panel sa kategorijama, kako bi korisniku pruili to bolji ugoaj pri boravku na sajtu. Na dnu stranice se nalazi Podnoje, u kome se u ovom sluaju ne nalazi mnogo sadraja, vec samo copyright izjava. Ali moe biti proiren po zelji.

3.3 Primer upotrebe Wordpress-a

Sada kada smo upoznati sa tim kako je woprdpress organizovan, sledei korak je praktina upotreba sitema. Kao to smo naglasili, da bi smo koristili sistem potebno je preuzeti ga sa zvaninog sajta proizvoaca, i preuzeti direktorijum je potrebno postaviti na server. Pored postavljanja sitema na server takoe je potrebno i kreirati bazu podataka koju e sistem koristiti. Kada kreiramo bazu sledei korak je da pristupimo root folderu na serveru preko veb itaca kako bismo pokrenuli automatsku instalaciju sistema.

3.3.1 Instalacija sistema

Instalacija se obavlja u par prostih koraka. Jedan od koraka instalacije koji zahteva uece korisnika je deo u kom je potrebno uneti podatke za bazu podataka koju smo ranije kreirali, a koju e sistem da koristi.

19

Slika 3.13 Izgled forme za unos podataka o bazi Nakon unesenih podataka za pristup bazi, sledee to ce sistem zatraziti je ime sajta, koje je u ovom sluaju I.T. Magazin, kao i kreiranje korisnikog imena i lozinke administratora koji e upravljati sistemom. Po unoenju svih tih podataka, i klikom na dugme Install WordPress instalacija sistema se zavrava, i bivamo preusmereni na stranicu za pristup administratorskom delu, na koju je potrebno ulogovati se sa nalogom administratora, i moemo otpoeti sa kreiranjem tj. menjanjem sadraja sajta.

20

Slika 3.14 Izgled forme za unos osnovnih podataka

Slika 3.15 Izgled login forme za administratorski deo

21

Svaki put kada elimo da pristupimo admin delu potrebno je ulogovati se na adresi http://domain-sajta/wp-admin .

3.3.2

Primer: Dodavanje novog lanka

Kao primer korienja sistema uzeto je postavljanje novog lanka na sajt. Prvo to je potrebno uraditi je ulogovati se na administratorski deo sistema, iz menija izabrati stavku Posts, i u njenom podmeniju izabrati Add New, pri emu e nam se otvoriti nova stranica za kreiranje novog lanka.

Slika 3.16 Izgled stranice za dodavanje novog lanka Na ovoj stranici se nalazi pet panela ije bi funkcionalnosti trebalo iskoristiti prilikom kreiranja jednog lanka. Prvi od panela koje moramo iskoristiti je panel u kom treba uneti naslov lanka (1). Tu je i tekstualni editor koji koristimo za pisanje teksta lanka i ubacivanje slika i drugih fajlova(2). Treci po vaznosti je panel za objavu lanka(3) u kome moemo odabrati koji tipovi korisnika mogu da vide lanak, vreme kada elimo da se lanak postavi ukoliko to ne elimo da uradimo odmah, mogunost brisanja ukoliko je lanak ve kreiran i mogunos pregleda lanka kako e izgledati na korisnikom delu. Tu su paneli kategorije(4) gde moemo odabrati u koju kategoriju elimo da dodamo lanak, kao i tagovi (5) gde
22

moemo pretrazi.

upisati kljune rei koje e se kasnije koristiti za bolje rezultate pri

Kada u lanku naiemo na meto gde elimo da ubacimo sliku, potrebno je na tom mestu postaviti kursor i odabrati dugme Upload/Insert koje se nalazi iznad tekst editora. Nakon klika na njega otvara se pop-up prozor u koji treba prevui ili odabrati sliku sa racunara koju elimo da postavimo u lanak.

Slika 3.17 Forma za unos osnovnih podatka o slici Po odabiru slike, ona se uitava, i po zavrsetku uitavanja pojavi se forma u kojoj je potrebno uneti osnovne podatke o slici i podeavanja o tome kako elimo da ona izgleda na stranici. Nakon to ispunimo formu, klikom na dugme Insert into Post slika e se inlementirati u tekst na meto koje je renije bilo odabrano. Na ovoj stranici moemo jos odarati u koju kategoriju elimo da svrstamo lanak. Ako nam ni jedna od raspoloivih kategorija ne odgovara moemo kreirati novu u panelu sa kategorijama.

23

Slika 3.18 Izgled stranice posle uitavanja slike Po zavretku obrade lanka, lanak je potrebno objaviti, a to se ostvaruje klikom na dugme Publish. Nakon te akcije lanak je objavljen i nalazi se na sajtu.

Slika 3.19 Izgled objavljenog lanka, na poetnoj stranici sajta

24

Za itanje celog lanka potrebno je kliknuti na eljeni lanak, i na novoj stranici koja se uita imaemo ceo lanak.

Slika 3.20 Izgled lanka prilikom njegovog pregleda

3.4 Prednosti i mane WordPress-a

Kao i svaki CMS sistem i Wordpress ima svojih prednosti i mana. Poto ne potoji savren sistem koji odgovara svim vrstama sajtova pre nego to odaberemo sistem potrebno je pozabaviti se time ta nam je potrebno na naem sajtu i kakvu formu elimo da on ima. Tek tada treba krenuti u odabir sistema koji odgovara naim potrebama.
25

3.4.1 Prednosti Jedna od najveih prednosti Wordpress-a je ta to je usmeren ka korisnicima, za razliku od nekih drugih sistema koji su vise okrenuti ka dizajnerima ili programerima. Kao to smo videli, administratorski deo je veoma pregledan i lak za korienje. Jo jedna bitna karakteristika mu je ta to poseduje dosta veliku internet zajednicu koja svakodnevno proizvodi neke nove teme ili dodatke za sistem. Potoji i dosta pisane dokumentacije za ovaj sistem, tako da se moe lako doci do upustva za rad sa ovim sistemom, pa ak i sa njegovim naprednijim opcijama. Takoe treba napomenuti da ga internet pretraivaci oboavaju, i veoma dobro indeksiraju sav sadraj napravljen u Wordpress-u. Razlok za to je to je wordpress u osnovi bloging platforma za razliku od drugih CMS sistema. Kao takav on u sebi poseduje podrku za komentare, pingove, trekbekove i jo nekoliko stvari koje znatno ubrzavaju obavetavanje pretrazivaa o novinama na sajtu, tako da ti sajtovi bivaju esce poseivani od strane pretraivaa, a samim tim i bolje indeksirani. 3.4.2 Mane Iz ugla korisnika Wordpress je jedan od najboljih sistema za rad. Meutim iz ugla programera i dizajenra, to ba i nije tako, i ako ele vecu slobodu pri svom radu, onda wordpress nee biti sistem za koji e se opredeliti, jer on ima tano ureenu strukturu i definisana pravila kojih se dizajneri i programeri moraju pridravati. Jo jedna od mana wordpresa kao i ostalih sistama otvorenog koda je ta to su podloni manjim propustima (tzv. rupama) koje se mogu javiti u toku programiranja. Meutim ti propusti se brzo koriguju, a i potoji mogunost automatskog auriranja, ime je znatno pojednostavljen postupak preuzimanja novih verzija i zakrpa sistema.

26

4. Zakljuak
CMS sistemi su programska reenja koja za razliku od tredicionlnih metoda za upravljanje sadrajem u mnogome olakavaju rad korisnika to se tie znanja i vremena potrebnog za taj posao. Iako na internetu postoji veliki broj CMS sistema, ni za jedan od njih ne moemo rei da je najbolji. Svaki od tih sistema ima svoje dobre i loe strane, tj. vie ili manje je pogodan za korienje u odreenim situacijama. Neki sistemi imaju velike mogunosti za rad, ali su suvie komplikovani za korienje, dok drugi pokrivaju samo osnovne funkcionalnosti, ali su veoma jednostavni za korienje. Zbog toga je pri izboru CMS sistema najbolje definisati potrebe konkretnog sajta i osobe koje e na njemu raditi, i na osnovu toga se odluiti za neki od sistema. to se wordpress-a tie on je u sutini bloging platforma, tako da je pogodan za sve sajtove blogolikog karaktera, kao i za sajtove u kojima se mogu nai rublike sa vestima, lancima i slino. Ovakvi sajtovi su esto vrlo frekventni tj. na njima se esto pojavljuje novi sadraj, i oni omoguavaju dvosmernu komunikaciju sa korisnicima putem komentara trekbekova i sl. To su obino sajtovi raznih internet magazina, sajtovi za vesti, lini sajtovi, lini blogovi i dr. Wordpress se preporucuje svima koji krecu sa nastupom na internetu, a potrebno im je neko funkcionalno i jednostavno reenje.

27

5.

Literatura

[1] Radomir Veizovi, Drupal Sistem za upravljanje internet sadrajem [2] Mladen Opai, Sistemi za upravljanje sadrajem [3] Srpsko izdanje wordpress-a, http://sr.wordpress.org , 19.01.2012. [4] Srpsko izdanje wordpress-a, http://codex.wordpress.org/WordPress_Lessons , 19.01.2012. [5] Open Source sistemi, http://www.opensourcecms.com, 19.01.2012. [6] Lista postojeih CMS sistema, http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_content_management_systems , 19.01.2012. [7] Dragan Varagic, Osnove Bloga, http://www.draganvaragic.com/weblog/index.php/blog-osnove/, 17.01.2012.

28