KATEDRA ZA MEHANIZACIJU MAINSKI FAKULTET U BEOGRADU

Osnovni tehniki parametri dizalica

Standardne vrednosti parametara

Profesor dr Nenad Zrni, izvodi sa predavanja

Zadatak projektanta sastoji se u formiranju unificirane konstrukcije, sastavljene to je vie mogue od gotovih blokova - delova, sklopova i podsklopova, njihove uzajamne zavisnosti, primene novih materijala, savremenih metoda mainske obrade, izbora racionalnih kinematskih ema mehanizama, korienjem savremenih metoda prorauna vrstoe i veka trajanja maine. Kao osnova projektovanja i proizvodnje savremenih dizalica mogu se usvojiti principi standardizacije, unifikacije, i konstrukcija iz blokova. Standardizacija zahteva primenu standardnih osnovnih parametara maine kao to su nosivost, raspon, duina strele (dohvat), brzine kretanja radnih mehanizama, itd. Takoe, iz tog razloga vano je u odreenoj meri se pridravati dizalinih standarda. Unifikacija se svodi na konstrukcionu jednoobraznost maina, odnosno proizvodnju tipiziranih konstrukcija, to smanjuje trokove proizvodnje maine, olakava eksploataciju i remont, omoguava primenu novih tehnolokih procesa, poveava kvalitet maine. Konstrukcija iz blokova, omoguava ugradnju ve postojeih delova kako pogona, tako i metalne konstrukcije, npr. gotovi sklopovi koturae, kompaktna vitla, kolica, motoreduktori, blok toka, eoni nosai sa pogonom kretanja, itd.

Bitne tehnike karakteristike (nosivost, rasponi, visine dizanja, radne brzine i sl.) i karakteristine veliine pojedinih delova dizalice (prenici doboa, tokova, koturova) odreeni su standardima (DIN, EN, BS, itd.), izmeu ostalog i JUS standardima (trenutno je u toku usvajanje i prevod EN standarda kao novih srpskih standarda u toku). Ove veliine odreene su standardnim brojevima iz reda R10 (~1,25) ili R20 (~1,12), to je u skladu sa ISO preporukama. Kod dizalica sa kukom, naznaena nosivost je najvei dozvoljeni teret koji je obeen o kuku. Za dizalice sa grabilicom pod nazivnom nosivou se podrazumeva zbir korisnog tereta u grabilici i sopstvene teine grabilice.

U narednim tabelama prema JUS M.D1 .021 date su vrednosti za nosivosti, radne brzine dizanja, vonje dizalice, elektrinog vitla, visine dizanja i raspon dizalice. Nazivne nosivosti treba birati iz sledeeg niza brojeva R10 (nosivost je u tonama): 0,25 0.5 0,8 1 1,25 1,6 2 2,5 3,2 4 5 6,3 8 10 12,5 16 20 25 32 40 50 63 80 100 125 160 200 250 315 400 500 Prema JUS M.D1.021 u tabeli je dat opti niz naznaenih (ranije nazivnih, nominalnih) nosivosti za sve industrijske dizalice uopte u tonama.
2 10 100 12.5 125 16 160 20 200 25 250 3.2 32 315 40 400 5 50 500 6.3 63 8 80

Naznaene radne brzine Jedna od vanijih karakteristika dizalica su brzine sa kojima rade pojedini radni organi ili mehanizmi. Kod dizalica se razlikuju brzine za svaki mehanizam posebno, i to: brzina dizanja (normalna ili spora - puzajua), brzina kretanja nosee konstrukcije, odnosno dizalice (mosta, portala itd.), brzina kretanja vitla (kolica), brzina okretanja, kao periferna u (m/min) ili (m/s) ili kao ugaona u (min-1), brzina promene dohvata strele. JUS M.D1.023 propisuje opti niz standardnih brzina, koje treba birati za kretanje pojedinih mehanizama dizalica.

U tablici 2.9 su date brzine dizanja tereta u (m/min) u zavisnosti od nosivosti i pogonske klase.
Nazivna nosivost (t) 0,25 0,5 do 2 2,5 do 6,3 8 do 16 20 i 25 32 i 40 50 63 do 100 125 i 160 200 250 315 400 8 6,3 5 4 3,2 2,5 1,6 1,6 1,25 1 0,8 0,63 0,5 Brzine dizanja (m/min) za pogonsku klasu 1 10 8 6,3 5 4 3,2 2 2 1,6 1,25 1 0,8 0,63 12,5 10 8 6,3 5 4 2,5 2,5 2 1,6 1,25 1 0,8 12,5 10 8 6,3 5 4 3,2 2,5 1,6 1,25 1 0,8 0,63 2 16 12,5 10 8 6,3 5 4 3,2 2 1,6 1,25 1 0,8 20 16 12,5 10 8 6,3 5 4 2,5 2 1,6 1,25 1 20 16 12,5 10 8 6,3 5 3,2 2 1,6 1,25 1 0,8 3 25 20 16 12,5 10 8 6,3 4 2,5 2 1,6 1,25 1 32 25 20 16 12,5 10 8 5 3,2 2,5 2 1,6 1,25 32 25 20 16 12,5 10 8 4 2,5 2 1,6 1,25 1 4 40 32 25 20 16 12,5 10 5 3,2 2,5 2 1,6 1,25 50 40 32 25 20 16 12,5 6,3 4 3,2 2,5 2 1,6

U tabeli su date vrednosti normalnih brzina dizanja dizalica sa kukom u zavisnosti od nosivosti i pogonske klase, u m/min.
Nazivna nosivost 0.25 0.5-2 2,5-6,3 8-16 20 i 25 32 i 40 50 i 63 80 i 100 125 i 160 200 250 315 400 Brzine dizanja (m/min), za pogonsku grupu 1Bm 6,3/8 5/6,3 4/5 3,2/4 2,5/3,2 2/2,5 1,6/2 1,25/1,6 1,0/1,25 0,8/1 0,63/0,8 0,5/0,63 0,4/0,5 1Am 8/10/12,5 6.3/8/10 5/6,3/8 4/5/6,3 3,2/4/5 2,5/3,2/4 2/2,5/3,2 1,6/2/2,5 1,25/1,6/2 1/1,25/1,6 0,8/1/1,25 0,63/0,8/1 0,5/0,63/0, 8 2m 12,5/16/20 10/12,5/16 8/10/12,5 6,3/8/10 5/6,3/8 4/5/6,3 3,2/4/5 2,5/3,2/4 2/2,5/3,2 1,25/1,6/2 1/1,25/1,6 0,8/1/1,25 0,63/0,8/1 3m 20/25/32 16/20/25 12,5/16/20 10/12,5/16 8/10/12,5 6,3/8/10 5/6,3/8 4/5/6,3 3,2/4/5 1,6/2/2,5 1,25/1,6/2 1/1,25/1,6 0,8/1/1,25 4m 32/40/50 25/32/40 20/25/32 16/20/25 12,5/16/20 10/12,5/16 8/10/12,5 5/6,3/8 4/5/6,3 2/2,5/3,2 1,6/2/2,5 1,25/1,6/2 1/1,25/1,6 5m 50/63 40/50 32/40 25/32 20/25 16/20 12,5/16 8/10 6,3/8 3,2/4 2,5/3,2 2/2,5 1,6/2

Brzina sporog dizanja (m/min)

0,1 0,2 0,3 0,5 0,8 1 1,2 1,6 2 2,5 3,2 4

Brzine kretanja kolica (m/min)

Pogonska grupa 1Bm 1Am 2m 3m 4m 5m 8 16 20 25 32 40 Brzina kretanja (m/min) 10 20 25 32 40 50 12,5 25 32 40 50 63 16 32 40 50 63 80 20 40 50 63 80 100 i vie

Brzine kretanja mosnih dizalica sa kukom (m/min), izuzev specijalnih dizalica za elezare
Pogonska grupa 1Am 1Bm 2m 3m 4m 5m 10 20 32 50 63 80 12.5 25 40 63 80 100 Brzina kretanja (m/min) 15 32 50 80 100 125 20 40 63 100 125 160 25 50 80 125 160 200 32 63

Zavisnost brzine kretanja od duine kranske staze

Od velike vanosti za ispravan i miran rad dizalice je ubrzanje koje se javlja na poetku svakog radnog ciklusa pojedinih pogona. U stvarnosti ubrzanje nije konstantno. Meutim, njegovu promenu teko je odrediti pa se u proraunu uzima da je ubrzanje konstantno. Za uobiajene uslove rada dizalica, moe se usvojiti kao proseno ubrzanje a=0.2 (m/s2). U tabeli su data preporena ubrzanja u zavisnosti od brzine kretanja i uslova rada, i to za: dizalice sa laganom i srednjom brzinom, koje treba da preu dugaak put. dizalice sa srednjom i velikom brzinom, za uobiajenu primenu. maine sa velikom brzinom i velikim ubrzanjem. U ovom sluaju moraju gotovo uvek da budu pogonjeni svi tokovi.
Brzina kretanja (m/s) 0.16 0.25 0.40 0.63 1.0 1.6 2.0 2.5 3.15 4.0 (m/min) 9.6 15.0 24.0 37.8 60 96 120 150 189 240 a) Spora i srednja brzina sa dugim putem vonje trajanje ubrz. (s) 2.3 3.2 4.1 5.2 6.6 8.3 9.1 ubrzanje (m/s2) 0.064 0.078 0.098 0.12 0.15 0.19 0.22 b) Srednja i velika brzina uobiajena brzina trajanje ubrz. (s) 2.5 3.2 4.0 5.0 5.6 6.3 7.0 8.0 ubrzanje (m/s2) 0.16 0.19 0.25 0.32 0.35 0.39 0.44 0.50 c) Velika brzina sa velikim ubrzanjem trajanje ubrz. (s) 3.0 3.7 4.2 4.8 5.4 6.0 ubrzanje (m/s2) 0.33 0.43 0.47 0.52 0.58 0.67

Visina dizanja i rasponi mostova JUS M.D1.022 definie visine dizanja i iz ovog JUS-a navedena je tabela koja se odnosi na visine dizanja mosnih dizalica.
Vrsta dizalice Mosne dizalice 5 8 (10) Visina dizanja (m) 12.5 16 20 25 (32) (40)

JUS M.D1.024 daje standardne raspone industrijskih dizalica. U narednoj tabeli naveden je niz vrednosti za raspone mosnih i portalnih dizalica.
Vrsta dizalice 4 Mosne i portalne 18 45 20 50 22,5 60 25 70 28 80 32 90 35 100 5 6.3 Raspon (m) 8 10 12 14 16 40

Uporedne oznake za materijale koji se uobiajeno koriste kod transportnih maina i ureaja prema standardu iz 2003.
Oznake elika u ovom standardu Osnovna oznaka prema EN 10027-1 i ECISS IC 10 S185 S235JR S235JRG1 S235JRG2 S235JO S235J2G3 S275JR S275JO S275J2G3 S355JR S355JO S355J2G3 E295 E335 E360 1.0044 1.0143 1.0144 1.0045 1.0553 1.0570 1.0050 1.0060 1.0070 0451 0452 0453 0561 0562 0563 0545 0645 0745 Osnovna oznaka prema EN 10027-2 1.0035 1.0037 1.0036 1.0038 1.0114 1.0116 Oznaka elika u JUS C.Bo.500 (1989.) i prema standardu JUS C.Bo.002 (1986.) 0130 0370 0371 0361 0362 0363

Osnovna ema dvogrede mosne dizalice