Dejan Ajdai

DEMONI U SLOVENSKIM KNJIEVNOSTIMA

Knjievnoistorijska tipologija na primeru istonoslovenskih i junoslovenskih knjievnosti Uvod Hrianske predstave Renesansna i barokna demonologija "Gotski" romantizam Alegorijski romantizam. Racionalno-kritiki romantizam i realizam Simbolizam Moderna Modernizovana proza Postmoderna. Nauna fantastika LITERATURA Demoni u slovenskim knjievnostima najee su hrianskog ili folklornog porekla, a ree potiu iz mitoloke tradicije orijentalnih naroda, scijentistikih uenja i hermetinih tradicija. Izbor, uestalost, nain prikazivanja, i funkcije demona u fikcionalnim predstavama, zavise od opteg pogleda na duhovni svet u vreme nastanka dela, rasprostranjenosti verovanja ukljuenih u knjievni tekst, otvorenosti, epohe, anra i autora za prihvatanje motiva iz drugih knjievnosti i mitologija, i konkretnih sklonosti i poenti koje se iskazuju tekstom. Pored demona u koje veruju svi Sloveni, postoje i posebnosti u demonolokim tradicijama istonih, zapadnih i junih Slovena, naroda i etnikih grupa, kao i unekoliko razliito poimanje odnosa prema demonima u razliitim veroispovestima. Pisci su u biranju demona kao lika, svoenju, tipizovanju i dograivanju njihovih odlika u fikcionalnim delima odrazili i deo tih razlika koje proizilaze iz osobenosti mitolokog predloka - na primer istoni Sloveni veruju u kikimore koje nisu poznate u narodnim verovanjima junih Slovena, dok se zduhai ne sreu u folklornim zapisima na slovenskom istoku. Ostale razlike i srodnosti proizilaze iz poimanja funkcije knjievnosti, poetike teksta i anra, te posebnim odlikama koje individualni stvaralac pridaje prikazu demona. Dvojstvo dijahronog i sinhronog naela sadrano je u pojmu knjievnoistorijskih tipova predstavljanja demona, jer tipovi mogu da "ukorae" u istorijski tok "preskaui" pojedine odseke u neprekidnom nadovezivanju epoha i dela, ali mogu da imaju i naznake istorijskog, jer predstavljaju dominantan tip u odreenom periodu knjievne istorije. U ovoj prilici mogue je uz navoenje najreprezentativnijih dela tek ocrtati obrise opte knjievnoistorijske tipologije demona u nacionalnim knjievnostima istonih i junih Slovena. 1

Hrianske predstave o demonima su ugraivane u religioznoknjievne tekstove srednjeg veka, renesanse i baroka iz tekstualnih izvora: Svetog pisma, apokrifa, beseda, pounih spisa, narativnih vrsta, te usmene tradicije i narodnog hrianstva, i vizuelnih predstava sa fresaka i ikona, religioznih slika i slikanih crkvenih knjiga. Razlike izmeu vizantijskog i rimokatolikog veroispovedanja, grke i latinske pismenosti odraavaju se delimino i u motivsko-tematskim preokupacijama knjievnih dela koja su ipak nastala na zajednikim osnovama biblijske i ranohrianske literature. U centru njihove panje je sukob bojih i avolskih sila, hrianski shvaenog dobra i zla. U knjizi Demonologija v drevnerusskoj literature (1915) Rjazanovski naslovima glava Besi-muiteli, Besi-iskusiteli istie dva tipa demonskih bia i njihovih aktivnosti koje se, naravno, sreu i u knjievnostima drugih naroda. Demoni kao bia koja ulaze u telo oveka imaju vlast nad njim sve dok ne budu isterani. Sveta lica iz itija, kao Lavrentije zatvornik peerski, poput Hrista u Jevaneljima, na udesan nain isceljuju opsednute demonima. Kasnije se te moi proiruju i na udotvorne zemne ostatke, tako da moti svetaca u srpskim srednjevekovnim itijima Simeona mirotoivog i svetog Save isteruju besne. Uzorni obrazac provere privrenosti veri navoenjem oveka od strane demona da odustane od svog boga i spasenja, predstavljaju kuanje Hrista, zmijino iskuavanje Eve (Rjazanovskij: 73), kao i vizantijski i latinski tekstovi o demonskim opsedanjima svetaca. Iskuenja Hrista u pustinji od strane demona opisana u Jevaneljima, i ivot Svetog Antonija, delo Afanasija Aleksandrijskog predstavljaju i u slovenskom svetu osnovu srednjevekovnih pria o besovima koja iskuavaju pustinjake. U itijima svetaca i patericima - zbornicima pounih pria o ivotu podvinika i monaha, demoni najee u iskuenja dovode ljude od najvie vere i vrline. Epizode o itijima isposnika, pustinjaka razvijene su u brojnim motivima podleganja demonu i konanom prevladavanju i pobedi nad njegovim lanim likovima ili ponudama. U prii o Nikiti Zatvorniku iz Kijevsko-peerskog paterika demon anelskim glasom i udesnim blagim mirisom opseni vernog, a avoli prevare prepodobnog pojavom u Hristovom obliju u itiju Isakija Peerskog (Rjazanovskij: 53). U staroruskoj knjievnosti poznata su i iskuavanja protopopa Avakuma (Gusev), Joana peerskog zatvornika, Serafima sarovskog. U Teodosijevom itiju Petra Korikog pustinjaka iskuavaju besovi u vidu zmije, vojske demona i glasa sestre koju je ostavio, ali ih on odagnava dugim postom, molitvama i pevanjem psalama, a uz pomo Arhanela Mihaila i istera iz svoje peine. U itiju Ivana Rilskog Evtimija Trnovskog, i itijima Jovana Osogovskog i Gavrila Lesnovskog takoe su predstavljena besovska iskuenja. Demoni ne ostavljaju na miru ni brau u manastirima i navode ih na san tokom boje slube. Mo svetaca potvruje i isterivanje bludnih besova koji u vidu ena navode na greh. Kasni odjeci ove teme sreu se u prii Otac 2

Varnava Milorada apanina u kojoj pripoveda unosi sumnju u istinitost Varnavine prie o odupiranju privlanoj devojci, i u prii Otac Sergije Lava Tolstoja nastale prema itijnom obrascu. Vampira Borila, junaka romana Legioni svetog Adofonisa, Slavka Janevskog iskuavaju demonske ene. Tema odricanja Hrista i prodaje due avolu sa kojim greni junak sklapa ugovor traei zauzvrat mo, bogatstvo, slavu, ispunjenje ljubavi ili ostvarenje svih elja bila je veoma popularna i rairena pouna pria, koja se najee zavrava pokajanjem otpadnika od vere i njegovim spasom. Iz epizode Amfilohijevog vizantijskog itija Sv. Vasilija Velikog o zavedenom deaku nastale su od itija osamostaljene slovenske obrade tog siea. U Povesti o E(v)ladiju zaljubljeni sluga se odrie Hrista i sklapa ugovor s avolom kako bi osvojio gazdinu erku. Posle enidbe on se pokaje, a molitve Svetog Vasilija i naroda u crkvi donose oprost Boga (Stevanovi: 31-32). Kratki osmeraki spev Vikentija Rakia s poetka 19.veka predstavlja preradu prie o Eladiju. U izvesnim elementima slina ovoj prii kod Rusa je Povest o Savi Grudcinu iz 17-18 veka, koja je nastala pod uticajem Istorije o Josifu Prekrasnom Jefrema Sirina (uravelj: 153-5, 147). Mladi se preputa bludu sa enom oevog prijatelja, ali mu sledbenica avola daje zamamljujue trave kada joj jednom ne uslii elje. Remizov, ruski pripoveda 20. veka u svojoj verziji Save Grudcina unekoliko je preinaio i psiholoki produbio staru priu (Graeva). Ugovor s avolom radi bogatstva i moi i spasenje od veitih muka zalaganjem Bogorodice opisuje se u Prii o vojniku, Povesti o ubogom oveku koga avo naini carem, Slovu i prii o nekom trgovcu. U Poljskoj je nastala legenda o crnoknjiniku Panu Tvardovskom koji je avolu prodao duu uz potpis krvlju da bi mu ovaj ispunjavao elje, ali se u odsutnom trenutku spasao pakla. Tokom 18. veka, zahvaljujui izmeu ostalog i Levinovoj preradi, pria je ula i u rusku knjievnost (Begunov), da bi tokom 19. veka doivela obrade i slobodnije prerade u tekstovima M. Zagoskina, N. Radieva, V. Olina, A. Podolinskog. Bogorodicino udo sa Teofilom iako napisano na grkom jeziku, bilo je mnogo popularnije na zapadu, pa i kod zapadnih Slovena u okvirima kulta i pria o udesima Bogorodice. Kod junih Slovena postoje skraene glagoljske prerade (Mirakuli blaene djevice Marije), dok je veina irilskih prevoda nainjena prema prii iz udesa Bogorodice, treeg dela Amartolon sotirije Agapije Krianina iz 17. veka (Stevanovi: 50). Junaci pounih pria o grehu i svemoi pokajanja predaju se demonskim biima i zbog srebroljublja. U Prii o Agapiju Karulu kada bogata izgubi bogatstvo, krvlju potpie da se odrie Hrista, ali se potom u crkvi moli, usni i biva spasen. Vikentija Raki u itiju Vasilija Velikog obrauje i ovu hriansku legendu. Novozavetni opisi Antihrista i demona iz Stranog suda (Jevanelje po Mateju 24-25, i Jovanova Apokalipsa, 19-20), apokrifna vienja apostola i monaha sa proirenim predstavama pakla, spis Hod 3

Bogorodice po mukama u kome Boja majka silazi sa Arhanelom Mihajlom u pakao prevedeni su na staroslovenski i docnije redakcije slovenskih jezika. Pod uticajem vizantijskih beseda Damaskina i Studita, Jefrema Sirina nastaju i na slovenskim jezicima crkvene propovedi uoi uskrnjeg posta sa motivom drugog dolaska Hrista i stranog suda kojima se grenici navode na pokajanje, kao na primer besede Klimenta Ohridskog. Eshatoloke motive sadre tekstovi Govorenje Sv. Bernarda od due osujene, i Skazanje od nevoljnega dne od suda ognjenoga koje je sastavio Marko Maruli ili neki akavac iz 15. veka. U Komediji od Uskrsnutja Isukrstova Mavra Vetranovia dubrovakog pesnika 16. veka, Hrist razgovara sa avolima i Luciferom u paklu. U Prologu na nebu predromantiarskog speva Pla Rahili Konstantin Markovi je predstavio Satanaila i delimino hristijanizovane furije kako pokuava da sprei boje namere, ali se na kraju zadovoljava pokoljem dece i Irodovim ispatanjem u paklu. Damjanov zapaa srodnost izmeu Satane iz Plaa Rahili i Njegoevog Satane iz Lue mikrokozme, kao i srodnost Rakieve Pesme o Eladiju sa spevom Sveti Sava Nikanora Grujia (Damjanov: 181). in bivaemi na razluenije dui iz Cvetnog trioda kao obredni tekst pravoslavne crkve za olakanje puta due umirueg do onog sveta, i odgovarajui tekst rimokatolike crkve predao je neke demonske motive i teoloke predstave i knjievnim tekstovima. U renesansnoj i baroknoj demonologiji stare hrvatske knjievnosti prevladava alegorijska pojava demona sa podraavanjima antike mitologije. Dubrovaki humanista Jakov Buni je krajem 15. veka sastavio na latinskom spev Otmica Kerbera (De raptu Cerberi), ali su pored antikih elemenata ukljuene hrianske alegorizacije. U pastoralno-mitolokom delu na narodnom jeziku Planine u duhu Sanacarove Arkadije i ovidijevskih preobraenja Petar Zorani, u danteovskoj, petoj glavi govori kako ga vila odvodi u pakao kod "verugami" vezanog Lucifera ije suze izlivaju ognjene reke, a mahanje krilima pravi hladnou. U se javlja i porod "poglavice paklenoga kraljevstva" i sedmoglave Himere. Bia iz ada sreu se u komadu Ivana Dive Gundulia Prozerpina ugrbljena koji je barokni pesnik napisao po Klaudijanovom latinskom epu. U slikanju pakla, u pevanju Osmana Gunduli se oslanjao na motive Enejinog silaska u ad i hrianskodanteovske predstave. Prema liku Tasove zle arobnice Armide iz speva Osloboeni Jerusalim, Dono Palmoti je ispevao dramsku igru o begu hrianskog viteza Rinalda sa zaaranog ostrva. Sluge i pratioci zaljubljene arobnice su moni i nakazni demoni. U alegorijsko-mitolokim dramama, pastoralama predstavljene su vile kao zaljubljene ili prema ljubavi ravnodune umske ili izvorske lepotice (Naljekovi, Vetranovi, Dono Palmoti i dr.). Istoni Slovena, kao ni juni Sloveni iskljuujui one iz Dalmacije tokom renesanse i baroka nisu imali jaeg dodira sa italijanskom 4

knjievnou. Podstreke ka novom modelu fantastike Rusi su dobili u 18. veku ugledanjem na tada popularne orijentalne bajke i prie o udesnim avanturama. Veoma popularna zbirka Levina Ruske prie, predstavlja uz dosta doterivanja Baba Jagu, Kaeja, pana Tvardovskog i druge demone iz usmene tradicije. Ove prie su uticale na niz poema s kraja 18. i poetka 19. veka. Levinov savremenik i autor Abevege ruskih sujeverja (Abevega russkih sueverij), u knjizi Peresmenik ulkov prikazuje zle duhove u slubi arobnjaka koji junacima nanose zlo. Mihail Popov je u bajkovnom predstavljanju avantura starih slovenskih knezova i indijskih careva (Starinnye dikovinki) predstavio zlog arobnjaka Karauna. On je narodne demone predstavio kao uzgredne likove uzdigavi ih u bogove (Kikimora) ili paraleleno koristivi narodno i antiko ime (rusalka i nimfa). "Gotski" romantizam predstavlja demonska bia i dogaaje najee u baladama, poemama i fantastinim priama. Tokom romantizma pored naglog okretanja sopstvenoj narodnoj tradiciji u kojoj su pesnici i pripovedai mogli da nau grau koja bi zadovoljila potrebu za onostranim udesnim, zlim stvorenjima knjievnici preuzimaju i preobraavaju motive, anrovske crte, nain obraivanja tema iz zapadnoevropskih knjievnosti - Birgerova Lenora, Geteove, Skotove i ilerove balade, Hofmanove i Tikove prie, i dela trivijalnih austrougarskih pisaca ostavili su traga u knjievnosti na slovenskom istoku i jugu. Razmena je, meutim, tekla i u obratnom pravcu. Krajem 18. veka, nakon vesti o suenjima vampirima u junoj Ugarskoj i putopisnim zapisima Fortisa razvila se i neobina zainteresovanost u zapadnim knjievnostima za vampire. Balkansko-slovenska verovanja su ula u tekstove italijanskih, francuskih, nemakih, ruskih, ali i slovenskih autora o opasnim biima iz egzotinih krajeva. Tako je nastalo i nekoliko vampiristikih mistifikacija ilirskih balada francuskog pesnika Prospera Merimea (Yovanovitch: 267-309). ira pojava motiva slovenskog folklornog porekla u slovenskim knjievnostima, dobila je, paradoksalno, podsticaje iz zapadnih knjievnosti. Tako, na primer, u prii napisanoj na francuskom jeziku Vukodlakova porodica Alekseja Tolstoja, oficir dolazi u srpsko selo i zaljubljuje se u devojku iji su ukuani vampiri. U priama Atanasije Nikolia i Janka Veselinovia (Venost) pokojnik odvlai ivog pobratima u posetu onom svetu. Posle manje uspelih pokuaja Karamzina, Dmitrieva, Ljvova, Merzljakova, Muravjova i drugih, da stvore rusku baladu i pojave dva prevoda Birgerove balade Lenora iz pera ukovskog i Katenjina, razvila se viestruko znaajna polemika Gnedia i Griboedova o idealu nacionalne balade. ukovski je docnije sastavio Svetlanu, slobodnu preradu Birgerove pesme ukidajui zagrobne uase nemakog pesnika i unosei elemente narodnih obiaja - gatanje devojka o svom sueniku (Duekina: 90), dok se Katenjin baladom Lei zaloio za baladu sa jo naglaenijim prisustvom narodnih elemenata. Balade i lirske pesme sa 5

neistim nadljudskim biima potom piu Pukin, Ljermontov, Markevi, Podolinski, Levko Borovikovski, evenko, Fet, Njekrasov, Aleksej Tolstoj, Korinfski, Lohvicka, proirujui okvire narodnih verovanja novim motivima i znaenjima. Mada su balade sa demonskim likovima bile poznate kod junih Slovena, one nisu dale zamaha znaajnijem ogledanju u ovom anru. Laza Kosti je svoje prve stihove napisao na nemakom u duhu Geteovih balada, ali je posluavi dobronamerne savete preao na pisanje na narodnom jeziku. Odve moralistika grobljanska balada Nonica srpskog pesnika koji se potpisao pseudonimom Ile Mile napisana je nevetim podraavanjem duha engleskih i nemakih pesnika. U baladama slovenakog pesnika s kraja 19. veka, Antona Akerca prepliu se motivi iz narodnih pesama sa demonskim motivima iz evropske balade (Nona putnica, Brodar, Mea ). U romantiarskim spevovima demoni kao epizodni likovi u poemama Andrejeva, Radieva i ukovskog, ljudoderka u Raznovidju vitetva Sime Milutinovia, ernomor i vetica Naina u Ruslanu i Ljudmili Pukina, bezuspeno pokuavaju da spree ostvarivanje elja pozitivnih junaka. Opis Tatjaninog komarnog sna u 5. glavi Evgenija Onjegina nagovetava patnje koje je oekuju. Kao samostalni likovi znaajno mesto demoni imaju u zapletu i raspletu poema Pan Burlaj (Pan Burlaj) Podolinskog, Demon Ljermontova, Upir (Upyr') ubinskog, Ivanjska no Subotia, i dr. Odbaenog ljubavnog suparnika iz speva Jovana Ilia Pastiri viaju u oblacima sa veticama, havetima, krilatim zmajem i grabancijaem. Krae pesme, esto i naslovljene imenom demona, npr. Rusalka, Domai (Domovoj), Crnogorac zarobljen od vile, stavljaju, naravno, u sam centar panje demonski svet. Parodije na demonske motive predstavljaju posebnu grupu tekstova, u kojima se modeli i svojstva demona iz postojeih tekstova podreuju dvostrukom itanju koje uvaava postojanje predloka i novog teksta. Komiko preobrtanje odnosa demona i ljudi i parodijsko preobraavanje gotskih motiva sree se u poemama Kneginjica Milua (Knjana Milua) Katenjina, i Baba Jaga (Baba JAga) Njekrasova. U nekim parodijama demonski motivi istiu mane protivnika na knjievnom polju. Parodijske predstave antikog ili hrianskog pakla kao inovniki ureenog hijerarhizovanog sveta mogu imati i satirino-politiku pozadinu (Veljtman, Pukin, Zmaj, Suboti, Tolstoj). Tema ljubavi kao strasnog predavanja ili osvajanja omiljen je predmet romantiarskog fikcionalizacije i realistike demitologizacije odnosa rusalki (ili vila) i oveka, ili demona i ene. Bezduni demon zavodnik (zavodnica) namamljuje svojom lepotom, smehom ili privlanim glasom ljudsko bie. avo u liku Varfolomeja iz prie Titova (i Pukina) Usamljeni dom na Vasiljevskom rastura ljubav Pavela prema ednoj devojci, a nju zavodi. Somov u prii Kupalovo vee, i Podolinski u poemi Pan Burlaj prikazuju rusalke kako mame mladie i odvode ih u smrt. Upir iz prie Dalja i liku zgodnog neznanca donosi smrt 6

roditeljima devojke koja se zaljubila u njega. Letea utvara iz prie Turgenjeva Prizraki pije krv. Mrtvi suprunik, ili strasni ljubavnik kao vampiri ostavljaju tragove svojih zuba na vratu ene ili ljubavnice. Kijevska vetica Somova ne moe da se odupre zovu Sabata i u propast povlai i kozaka koji je iz ljubavi kriom prati. Ostavljene devojke postaju rusalke koje se svete svojim nevernim ljubavnicima (Somov pria Rusalka, Pukinov nezavreni komad Rusalka. Tamne strane ljudske slabosti i najdublje ponore zla ispituju neke od pria i pesama gotskog romantizma, kao npr. Gogoljeve prie "tragedije" Vee uoi Ivana Kupale, Strana osveta. Intertekstualne veze unutar nacionalne ili meu slovenskim knjievnostima jae su u prozi no u poetskim i dramskim anrovima. Prie Oresta Somova, Pogoreljskog i Pogodina Gogolju su pruile podsticaj da na uzoran, ali i i jedinstven nain predstavi demone uz preplitanje romantiarske sklonosti ka udesnom i realnog prikazivanja seoskih verovanja. Fantastika folklornog porekla Gogoljevih pria iz dve knjige zbirke Veeri u seocetu kraj Dikanjke (Veera na hutore bliz Dikan'ki) i prie Vij iz zbirke Mirgorod uticale su na nastanak slinih zbirki kod istonih Slovena (Bilevi - zbirka Svjatonie veera, Zagoskin - zbirka Veera na Hopre, prie Luganskog = Dalja, Kvitke Osnovjanenka, Storoenka, Danilevskog, Iv. Franka) i junih Slovena (Jovan Gri dugaka pria Gostionica kod Poluzvezde na imendan antavog torbara, Ognjanovi avolski poslovi, prie Gliia, apanina, Matavulja i dr). Romantiari su preuzimali narodne predstave o demonima, ali je irok, anrovskim i linim pristupom uslovljen, raspon od potovanja folklornih odlika do znaajnih odstupanja od folklora (npr. Kaej besmrtni kao krtica i zelena u nezavrenom komadu Ostrovskog Ivan carevi, gospodski i armantni Kikimora u dramama Kjuheljbekera, zaljubljena Baba-Jaga u poemama Katenjina i Njekrasova). Gogolj je lik vija sastavio iz vie elemenata, a tobonja etnografska potvrda izvornosti se pokazala neutemeljenom. Elementi mistifikovanja folklora se nalaze i u Vedama slovena, Zelenogorskom rukopisu Vaclava Hanke, kao i slovenskim prevodima mistifikacije ilirskih balada. Alegorijski romantizam. U romantiarskim knjievnostima demoni predstavljeni na alegorijski nain kao zatitnici naroda ili poezije pojavljuju se u srpskoj knjievnosti. Alegorijska remitologizacija vila zapoela je zamenjivanjem antikih muza biima iz nacionalne mitologije, da bi kasnije zatitnice nacionalne poezije prerasle u zatitnice naroda. Vile gube svoje zle odlike iz folklora i postaju vidovite savetnice i odlune ratnice koje podstiu narod na ustanak za slobodu. Jednostavnost alegorijske ideje i esta upotreba dovela je u srpskom romantizmu do trivijalizacije lika vila, ali i do estetskih uslonjavanja u simbolikim uzletima Laze Kostia. U dramskom pesnitvu srpskog romantizma vile su se javljale u patetinim alegorijskim drama i tragedijama iz narodne istorije: San Kraljevia 7

Marka Jovana Sterije Popovia, Prolog u slikama Jovana Subotia, Spasova no Svetozara Miletia, Gri Nevera Vuk. Pesnik Sima Milutinovi u Tragediji srpskoga gospodara i voda Karaora (1847) prikazuje nakazno Cvijetino edo, grotesknu grdobu sa ivotinjskim crtama. Nasuprot Karaoru koji oliava etike vrline, hriansku veru i istorijsku viziju osloboenja, udovite alegorijski predstavlja grehove, pakao i drugu veru i istorijsku izdaju voe prvog ustanka. U spevu U carstvu samodiva Bugarina Vazova pesniki subjekt se nalazi izmeu zmajice - alegorijskog lika ljubavi, i samodive - predstave poezije. Potpuno osoben pristup alegorijskom i simbolikom korienju narodnih verovanja sree se u tek skoro objavljenim, jeziki teko razumljivim i hermetinim spevovima ora Markovia Kodera. Ukrtanje fragmentarnih predstava o vilama i mitologijom bilja, zvezda i ptica podreeno je velianju naela neprestanog preobraavanja oduhovljene prirode. Pod uticajem poetskog rasplitanja odnosa najvieg dobra i zla u delima evropskih predromantiara (Miltonov spev Izgubljeni raj romantiara) i romantiara Geteovog Fausta, Bajronovih demonskih buntovnika i u slovenskom svetu se javljaju poetska i dramsko poetska dela koja sueljavaju Boga i Satanu. Njegoev spev Lua mikrokozma predstavlja opis sukoba palog anela i Boga. Misterija Poljaka Slovackog Sin zemlje, Dzjadi Mickjevia prikazuje oveka izmeu Lucifera i nebeskih sila, anela i avola. U misterijama Alekseja Timofejeva Poslednji dan, Pesnik, ivot i smrt javlja se alegorijsko tumaenje sukoba razornih i stvaralakih sila. U drami Iorski Kjuheljbeker obrauje na ironijski nain motiv ugovora sa avolom u liku Kikimore, dok u drami Ivan, trgovaki sin (Ivan, kupeckij syn, objavljenoj tek u 20. veku) on delimino obre tradicionalni odnos ljudskog i demonskog sveta: erka vetice je portvovano zaljubljena u oveka i saosea sa bolom enom, a trgovaki sin je bezoseajan i u propast alje svog spasitelja i enu. Satirino i parodijsko nalije romantizma obuzetog metafizikim raskolima predstavljaju tekstovi Senkovskog (Veliki prijem kod Satane) i Lava Tolstoja (Propast ada i njegovo obnavljanje). Dramska igra No na raskru Luganskog - Vladimira Dalja prikazuje okraj vodenog, umskog i kunog demona na granici njihovih svetova. U ruskoj knjievnosti karamzinovski model junake bajke u stihovima poetkom veka je predstavljao model za Andrejeva, Pukina u poemi Ruslan i Ljudmila, da bi u stilu Pukinovih bajki nastale i bajka ukovskog o caru Berendeju i drama-bajka Ostrovskog o Ivanu Careviu. U srpskoj i hrvatskoj knjievnosti bajke su pisali sredinom i krajem veka Joksim Novi, Ilija Vukievi, Ivana Brli Maurani, a kod Bugara u prvoj polovini 20. veka Angel Karalijev. U priama Ilije Vukievia prepliu se elementi bajke i moralistike pouke (avo i devojka, avo probudi elju za blagom i samoljublje), bajke, alegorije i satirino-komine prie (Pria o selu Vraima i Simi Stupici) u prii o avolovom upropaavanju sela unoenjem zavade meu glupe 8

seljake. Vukievievia bajka o car Goranu koji elei besmrtnost ivi samo nou, a nastrada kada ga opsedajui enu u kolibi spremaju mu prevaru - doeka zora i razgrnu plast u koji se sakrio. Sniavanjem statusa bajki u anr knjievnosti za decu umanjilo je i njen ugled kao knjievne vrste. Racionalno-kritiki romantizam i realizam Jo prosvetiteljska kritika sujeverja osporava stvarno postojanje demona i ismevanjem praznoverica s idejom da se one obrazovanjem naroda mogu iskoreniti. Ova tendencija se, meutim, ne vezuje samo za prosvetiteljstvo i dela u kojima se udesna zbivanja objanjavaju realnim postupcima, ve i u romantizmu, folklornom realizmu i realizmu. Tokom 19. veka smenjivali su se razliiti poetiki obrasci zasnovani na razobliavanju vere u demone. Sa pojaavanjem kritikoracionalnog odnosa prema prema narodnom sujeverju menja se i odnos fantastike i realnog sveta. Te promene izazvane u samim temeljima kulture imaju i knjievno-istorijske odraze. Menjaju se narativne forme, a u delima folklorno romantiarskog ili folklornorealistikog usmerenja pripoveda se udaljava od narodnog kazivaa ili od junaka kojima se priviaju demoni. Strani susreti sa neistim biima pokazuju se kao posledica privienja, straha, pijanstva, sna ili grie savesti. U realistikoj knjievnosti demonski svet se prevodi u psiholoke sukobe ili osporava kao sujeverje. U priama Gogolja, Bilevia, Zagoskina, Jovana Gria, Kvitke Osnovjanenka, Ivana Franka prepliu se romantiarski i realistiki elemenata, dok u priama Matavulja, Gliia, Dalja, Storoenka prevladava realizam. Pod dejstvom alkohola junacima Odojevskog (Pria o mrtvom telu), Zagoskina (Nezvani gosti), Gogolja (Izgubljeno pismo), Bilevia (Ded Denis Grigori), Kvitke (Mrtvaki uskrs), Gnedia (Pudla) se priviaju demoni. I ehov u priama razobliava uverenje pijanih junaka da su se suoili sa neistim biem (Razgovor pijanca s treznim avolom, No na groblju ). Podrivanje fantastine motivacije esto prate komiki elementi. U itavom nizu pria osnovu zapleta ini smicalica lukavih junaka koji raunajui na sujeverje ele dou do nagrade (Gogolj Soroinski sajam), osvete (Glii Raspis) da skriju tajnu ljubav (Avdejev Ognjeni zmaj, Jaki Bela kuica, Pisemski Lei, Vrevi Seoska osuda na smrt novog vukodlaka Glii Brata Mata). Pripovedai koriste razliite strategije prikrivanja i otkrivanja konanog raspleta. Zavisno od psiholokog motivisanja junakovog privienja gradi se i razgrauje fantastina realnost u predstavama o demonu. U narativnom prikazivanju zla slabe granice izmeu fizikih, i emotivnih odlika ljudi i demona, pribliavaju se pripovedaevo motivisanje demonskih i ljudskih postupaka. Ovakvo pounutarnjivanje zla dozvoljavalo je i podsticalo prikazivanje patolokih junaka koji se mogu sagledavati u dvostrukom kljuu - udesnom i stvarnom.

Moralno prosuivanje demonske teme naglaeno je u delu Fjodora Dostojevskog, najpre u romanu Braa Karamazovi, u ismevanju pakla starog Karamazova, Legendi o velikom inkvizitoru, razgovora oca Feraponta sa monahom i u zapisima Starca Zosime o paklu kao odsustvu ljubavi. Simbolizam je mogao da se pojavi i ponovo otkrije fikcionalne mogunosti demonskih motiva sa slabljenjem prosvetiteljsko-kritikog zadatka fantastike da dokazuje kako demoni ne postoje. Otkrivanje simbolikih vrednosti demonskih sila, svakako, nije tekovina simbolizma, ali je na prelomu vekova ta mogunost bila osnaena sveukupnim estetskim tenjama doba. Drama-fejerija umska pesma (Lisova pisnja) Lesje Ukrajinke predstavlja sloeni alegorijsko-simboliki tekst u kome prevarena umska vila, Mavka tui zbog izgubljene sree. Aleksandar Oles pie drame-bajke Nad Dnjeprom (Nad Dniprom) No na planini inspirisane narodnim verovanjima i pesmama. Ukrajinskoj knjievnosti na prelomu vekova pripadaju i dela Mihaila Kocubinskog sa demonskim motivima. U dramama Petka Todorova Gorski zmaj (Zmej gorjanin) ispituje se odnos line slobode i kolektivne prisile u prikazivanju ljubavi devojke i zmaja. Predstave o demonima preobraavaju se u lirskim formama u ciklusima pesama sa simbolistikim elementima Korinfskog, Feta, Alekseja Tolstoj (Soro'i skazki, 1909; Za sinimi rekami, 1911). Geo Milev u pesmi Zmaj (Zmej) modernistiki razlomljenim stihom na ekspresionistiki nain slika erotski zanos, ali pesmu okonava razbijanjem onirike iluzije i buenjem devojke. Moderna poezija produbljuje simbolistiki povratak izvornim mitovima, ali sa drugim razlozima. Ona se obraa magijskim slojevima kulture, basmama i obredima. Piscima folklorni tekstovi nisu vie prevashodno potrebni radi etnografske verodostojnosti, oni u zagonetkama, basmama i pesmama otkrivaju poetsku vrednost i sami piu tekstove sa magijskim strategijama (Hlebnjikov - pesma No' v Galicii i dr., Marina Cvetajeva, eki nadrealisti, Vasko Popa, Miodrag Pavlovi, Novica Tadi). U preobraavanju slike sveta u oima jednog kruga modernista povratak nacionalnoj tradiciji se shvata kao izvor prevrednovanja unutar kulture i njenog stvaralakog preobraaja koje e omoguiti poetak njene obnove. Modernizovana proza spaja iskustvo realistike knjievnosti sa elementima moderne knjievnosti. Proza se ponovo otvara prema fantastici, modernim temama i preokupacijama, ali ne odustaje ni od sredstava realizma. Ukrtanje stvarnosti ljudskog i neljudskog sveta u fikcionalnim tekstovima o demonima, pored uobiajenog odnosa u kojima je ovek rtva nudi i mogunost ruenja tradicionalnih predstava i preobratanja u kome se ljudskost demona pokazuje kao klju za razumevanje neljudskog karaktera ovekovog sveta. Tu nema vie mesta smehu iz 10

Levinovih pria i poema Katenjina i Njekrasova, ve se postavljaju pitanja o granicama ovekovog nasilja i nasilja koje je simboliki projektovano u demone. U Dnevniku Satane Leonida Andrejeva ne strada ovek od demona, ve ljudsko proraunato zlo ubija zaljubljenog Satanu. Ognjeni aneo Valerija Brjusova prikazuje crnomagijske obrede kojima se prizivaju demoni i avoli, a ispituje mera ludila i zdravlja. Verovatno najpoznatiji demonski lik slovenskih knjievnosti 20. veka opisan je u romanu Mihaila Bulgakova Majstor i Margarita - profesor Voland sa Azazelom i Behemotom se u Moskvi izaziva udesna zbivanja. U Burleski Gospodina Peruna Boga Groma, Rastko Petrovi prikazuje Mariju, majku boju, kako (u 14. veku!) odlazi sa Arhanelom Mihajlom i svetim Petrom u pakao; on pripoveda o crnom zmaju, pripoveda se o ocu Jeronimu koji pie o tajnama avolovog repa, raskalanom bogu Trojanu, koji beei od kazne moralnog Daboga skae u jezero Zasavicu, a potom kao crni bik namee namet u devojkama. Tradicija se u prozi koja je uvaila iskustvo moderne prikazuje bez preanje pounosti i uvek pouzdanog pripovedaa. Momilo Nastasijevi u pripoveci Zapisi o darovima moje roake Marije utkiva demonska znaenja povezujui smrt prosca i devojino vezenje zmija i zmajeva. Prie Svetoslava Minkova Ustrel, Neista sila, bugarskog pripovedaa, dodaju demonolokim predanjima dodatnu uverljivost, pojaavajui pri tome i napetost izmeu stvarnog i nadstvarnog. U brojnim priama Remizova, u ijoj su kui visili izrezani likovi demona, pojavljuju se avolski ljudi, vetice prema narodnim verovanjima i prema staroruskim tekstovima. U velikim pripovednim oblicima elementi narodnih verovanja u natprirodna neljudska bia upleteni su u siejnu maticu. U romanu Mee Selimovia Tvrava glavni junak, stradalnik Ahmet abo se seti prie o Karanalozu, crnom, smrdljivom i tekom demonu jae ljude saekujui ih na raskrsnicama. Crnjanski uzgred umee vampiristiki motivi u Dnevnik o arnojeviima, dok u Seobama prikazuje strah od povampirene Gospoe Dafine. U romanu Na Drini uprija, u glavi u kojoj se opisuje neuspeni poetak gradnje mosta, Andri "obnavlja" predanje o vili ruiteljki koja "trai" rtvu. Ana Radin pokazuje kako Andri u pripoveci Za logorovanja prikazuje nekrofilnog razvratnika kako napastvuje zarobljenu devojku koristei elemente vampirizma, iako nigde nije spomenuo ime vampir. (Radin: 151). Postmoderna. Pisci postmoderne kombinuju razliite demonoloke tradicije, inoviraju ih, izmiljaju, obru tradicionalne atribute demona postavljajui ih u nove i neoekivane situacije, meusobno ih prepliui. Uzgredno motivsko ukljuivanje demonskih motiva. Model magijskog realizma i uticaj latinoamerike fantastike Borhesa i Markesa. Meu demonima tradicionalnog porekla posebno mesto u knjievnosti 20. veka imaju vampir i njegovo ensko otelotvorenje vampirica. 11

Vetice, kao ranije veoma rairena bia izgubile su na svojoj privlanosti, budui da je kulturni model njihovog vraanja zastareo i prevazien, a u meuvremenu nije ispunjen novim sadrajem. Slava vampira u slovenskim knjievnostima nije dominantno vezana za njegovo slovensko poreklo, ve za uznemirujue fikcionalne mogunosti koje nudi strano bie koje prelazi granicu ivota i smrti. Dobrica osi u romanu Bajka sklapa priu o avolu Anami i oveku u koju unosi i elemente antiutijskih romana. U Pekievom romanu Kako upokojiti vampira, vampir predstavlja i simbol ideologizovanog nasilja i simbol zle savesti koja oivljavanja sa seanjima na zloinaku mo. Samopreispitivanje nacistikog oficira koji gubi duevno zdravlje viestruko mu otkriva vampirsku prirodu totalitarne ideologije iji je bio deo. Ljudi s etiri prsta Miodraga Bulatovia predstavljaju demonsku grupu emigrantskog podzemlja okupljenu oko Jozefa Franca Drakule, lika htonsko-onostranih svojstava. Pseudoistorijski roman Milisava Savia up komitskog vojvode predstavlja pojavu avola i hromog avolskog stareine sa vujom njukom posle pononog bacanja make na svatovskom groblju u kljuali lonac. Vojvodin pomonik, Troglavi (i epav), po potrebi u nedrima sakriva glave, ali kada i poslednju izgubi stavlja je pod pazuh. Vidosav Stevanovi u romanu Nii (179) kroz poetiku mitskog i arhetipskog uoptavanja uz viestruka prelamanje ironinog i sujevernog predstavlja lokalnu istoriju u kojoj i onemoale vetice i drugi demoni imaju svoje mesto. U Stevanovievom romanu Testament proirena mitska vizura utvruje sliku prokletstva celog naroda, a demoni u mranoj predstavi sveta koji izgleda kao prebivalite htonskih bia dodatno podupiru atmosferu kolektivnog uasa i bezizlaza. Onirika fantastika sa vampirskom temom iz svakodnevnog ivota rauna sa preznaavanjem saznajnih i psiholokih vidokruga junaka, nudei jedan osavremenjeni model demonskih snova. Vlada Uroevi u prii Vinjev liker spaja vampiristiki motiv sa zemljotresom u Skoplju. Postmoderna zainteresovanost za status pisca i stvaranja ima zanimljive aspekte u nekim proznim delima. U romanu Slavka Janevskog Legioni Svetog Adofonisa (iz trilogije Mirakuli grozomore) letopisac narator je vampir Borilo, meditativan i melanholian junak, koji promilja o pisanju, a iskuavaju ga kao pustinjake - demonske ene. Jordan Radikov priu Tenec iz zbirke Vodolej zapoinje laganim uvoenjem udesnog pomonika u dom, da bi u zavrnom obrtu otkrio da je vampir napisao upravo proitanu priu. Radikov preplie perspektive prikazujui jednu istu pojavu u dva tumaenja - kao nauno-fantastino i narodno sujeverje: u prii Kona dinja (Koenijat pupe) - dva gosta iz kosmosa u Sofiji za seljane predstavljaju talasme i vampire. Osavremenjivanje ivota demona na zabavan nain otkriva se i u priama Radikova vampir vozi velosiped,

12

vampiri su zabrinuti to e jezero hidrocentrale da potopi njihove domove- grobove. Razvijenu igru preplitanja razliitih tekstova uz fantazijsko fantastina i figurativna dograivanja tipina su za prozu Milorada Pavia. U Hazarskom reniku Milorada Pavia pie kako se dubrovanka Efrosinija Lukarevi ("prialo se Mora, vetica") posle noi provedene na vampirima opsednutom dvoru Drakule "raspukla belom trskom koja brzo raste". Ljubavni odnos sa elementima vampirizma Pavi predstavlja i u pripovetci Doruak i u romanu Predeo slikan ajem. Nauna fantastika kao nov model pripovedanja o buduem oveku u tehnoloki razvijenom svetu oslanja se na arhetipske modele bajki i fantastinih pria. Demonsko u ovom svetu budunosti predstavljaju udovina zla bia van Zemlje ili maine koje su se otele ovekovoj vlasti. Razvijena i raznolika nauna fantastika Slovena puna je primera demonizacije onostranog-kosmikog (v. Strugacki, Lem, Asimov i dr.). Bogata i raznolika verovanja slovenskih naroda u demone sigurno su u vezi sa oiglednim prisustvom demonskih tema u njihovim knjievnostima. Pored zajednikih odlika proisteklih iz (relativno slinih) istorija srodnih kultura mogu se uoiti i karakteristine crte unutar demonolokih tradicija nacionalnih knjievnosti. Nacionalno osobene crte u obradi demonskih motiva i tema ustanovljava se, odrava i osnauje vraanjem pisaca temama svojih prethodnika i njihovim viestruko produenim dijalokim odnosom. Nesporni uticaji zapadnih i drugih slovenskih knjievnosti u nacionalnim knjievnostima takoe se ukljuuje u nastanak dela sa demonskim likovima. Obilje pitanja o knjievno-istorijskoj sudbini demonskih tema, motiva, i anrova, pitanja o intertekstualnim odnosima dela i meusobnim uticajima pojedinih knjievnosti, o odnosu knjievne i vanknjievne stvarnosti moi e da dobiju pouzdanije odgovore nakon punog zaokruenja korpusa tekstova iz svih slovenskih knjievnosti i novih studija posveenih posebno usmerenim problemima. LITERATURA: Ajdai, Dejan: Motiv vampira u evropskoj knjievnosti i knjievnosti balkanskih Slovena, Knjievna re, 10. jun 1993, 418, str. 12. -Kratak pregled folklornih demona u bugarskoj knjievnosti, Zbornik Matice srpske za slavistiku, 46-47, 1994, str. 197-205. Patriotska remitologizacija vila u knjievnosti srpskog romantizma, Mit. Zbornik radova, Novi Sad, 1996, str. 723-730. Angelov, D.: Eshatologinite predstavi na srednevekovnija bulgarin, otrazeni v oficialnata i apokrifnata literatura, Starobulgaristika, 1982, 2, str. 73-97. Anti-Stojevski, Vera: Motivi to se srekavaat vo apokrifnata i vo narodnata literatura, Makedonski folklor, 1969, 3-4, str. 195-208. Begunov, Ju. K. Skazanija o ernokninike Tvardovskom v Pol'e, na Ukraine i v Rossii i novonajdennaja "Istorija o Pane Tverdovskom", Sovetskoe slavjanovedenie, 1983, 1, 78-90. 13

Borisjuk, Tamara: Fol'klor i mfologja v "Lsovj psn" Les Ukratnki, Narodna tvorst' ta etnografja, 1991, 2, 31-40. Buhtab, B.: Pervye romany Vel'tmana, u: Russkaja proza, Leningrad, 1926, 192-231. Vinogradova, Ljudmila N.: Fol'klornaja demonologija v kul'ture pol'skogo romantizma (Rusalka v narodnih poverijah i v hudoestvennom tvorestve), u: Prosveenii i romantizme. Sovetskie i pol'skie issledovanija, Moskva, 1989, 123-140. Volkova, T. F.: Hudoestvennaja struktura i funkcii obraza besa v Kievopeerskom paterike, Trudy otdela drevnerusskoj literaturi, 33, 1979, 228-237. Gesemann, Wolfgang: Zur Deutung romantischer Daemonie im Erzaehlwerk Michail Pogodins, Wiener Slavistisches Jahrbuch, 18, 144150. Gorelkina, O. D.: Motiv besa v russkih povestjah konca XVII - naala XVII veka, u: Literatura Drevnej Rusi. Istonikovedenie, Leningrad, 1988, 248-258. Gofman, V.: Fol'klornyj skaz Dalja, u: Russkaja proza, Leningrad, 1926, 232-261. Graeva, A. M.: Povest' A. M. Remizova "Sava Grudcin" i ee drevnerusskij prototip, Trudy otdela drevnerusskoj literaturi, 33, 1979, 388-400. Gusev, Viktor E.: Besy v "itii" Avvakuma i narodnaja demonologija, ivaja starina, 1994, 2, 14-17. Damjanov, Sava: Koreni moderne srpske fantastike, Novi Sad, 1988. Durnovo, N. N.: Legenda o zakljuennomn bese v vizantijskoj i starinnoj russkoj literature, Drevnosti. Trudy slavjanskoj komissii MAO, Moskva, 1907, t. 4, vyp. 1, 54-152. Duekina, Elena: Russkij svjatonij rasskaz, Spb, 1995. uravel', Ol'ga D.: Sjuet o dogovore eloveka s d'javolom v drevnerusskoj literature, Novosibirsk, 1996. Eremina, Valerija I.: Poezija 1880-1890-h gg., u: Russkaja literatura i fol'klor (konec XIX v.), Leningrad, 1987, 334-360. Izmajlov, N. V.: Fantastieskaja povest', u: Russkaja povest' XIX veka. Istorija i problematika anra, Leningrad, 1973, 134-166. Iezuitova, R. V.: Ballada v epohu romantizma,u: Russkij romantizm, Leningrad, 1978, 138-163. Jovanovi, Vojislav: Vampirizam u evropskoj knjievnosti, Srpski knjievni glasnik, 1912, str. 48-54; 128-135. - Yovanovitch, Voyslav M: "La Guzla" de Prosper Merimee. Le origines du livre - ses surces - sa fortune, Grenoble, 1910. Mann, Jurij:Poetika Gogolja, 1988. -Dinamika russkogo romantizma, Moskva, 1995. Radin, Ana: Motiv vampira u mitu i knjievnosti, Beograd, 1996. Rjazanovskij, F. A.: Demonologija v drevnerusskoj literature, Moskva, 1915. 14

Stevanovi, Pavle: Pripovetka o oveku koji se prodao avolu, Beograd, 1934. Stojanova, Ljudmila: Preobraenijata na fantastinoto v b'lgarskata hudoestvena proza, u: Literatura i kultura, Sofija, 1992. Franievi, Marin: Povijest hrvatske renesansne knjievnosti, Zagreb, 1983. eleva, Elizabeta: Mitot kako intertekst (vrz primeri od romaneksnata trilogija "Mirakuli na grozomorata" od Slavko Janevski), Mit, Novi Sad, 1996, 571-578.

15