Vikend Danas 11-12.05.2002.

Dubine istorije i sudbine Jedan od najznacajnijih istoricara dvadesetog veka naslednik Bloka i Fevra, Brodel je jedan od utemeljivaca istorijske skole "Anala". "Nova istorija" kako je ovaj pravac u istorijskoj nauci jos poznat, imala je i ima jos uvek znatan uticaj na istoricare u svetu danas Pred nama je remek delo. Fernan Brodelov "Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II" nije samo remekdelo istorijske ili drustvene nauke. Ono je i nesto drugo: "knjiga kontemplacije" kako jedan italijanski istoricar kaze za ovo delo. Fascinantno delo koje obuhvata celinu jednog vremena i prostora. Brodel je u svojoj dvadesetoj godini izabrao svoju temu: diplomatsku istoriju Spanije u vreme Filipa II. Tokom desetogodisnjog boravka u Alziru rad se sirio i presrastao u nesto drugo od prvobitne ideje. Alzir mu je pruzio drukciji ugao gledanja na Spaniju, Sredozemlje i mozda i na samu Evropu - drugaciji pogled sa juzne strane mora. Boravak u Brazilu bio je dodatni podsticaj. Geografsko udaljavanje Sredozemlja i Evrope omogucilo mu je sagledavanje novog pristupa problemu. Brodela je po mngocemu pratila fortuna, ali je takodje umeo da iskoristi trenutak kada se fortuna pojavi. Lisijen Fevr (kome je Mediteran i posvecen) sugerisao mu je da izmeni osnovni odnos u svom radu. U pismu Fevr pise Brodelu: "Filip II i Mediteran, divna tema. Ali zasto ne Mediteran i Filip II? I to je velika tema. Jer izmedju dva aktera, Filipa i mora u sredi, nije ravnopravna podela...". Brodel je sugestiju odmah prihvatio. Radio je u mnogim arhivama medju kojima i dubrovackom 1935. godine. Brodel u knjizi kaze: "Dubrovacki arhiv je iz razloga koje sam cesto iznosio daleko najdragoceniji od svih drugih za nase poznavanje Mediterana". Delo je za razliku od vecine takvih naucnih radova pisano u "mracnim vremenima" (H. Arent) u nemackom vojnom logoru za vreme zarobljenistva tokom Drugog svetskog rata. Svoju tezu Brodel je pisao bez svojih belezaka i sakupljenog arhivskog materijala. Lisijen Fevr je bi o u mogucnosti da mu doturi neke od potrebnih knjiga a Brodel je na skolskim sveskama pisanu tezu, slao natrag Fevru na citanje. O svom cudnovatom i teskom logorskom iskustvu Brodel je napisao: "Morao sam da se udaljim, da odbacim, da poreknem. Sve do okolnosti, narocito onih onespokojavucih! Morao sam da verujem da se istorija, sudbina, pisu na nekom dubljem nivou". Fernan Brodel (1902-1985) Fernan Brodel je rodjen 1902. godinu predelu Lorene u Francuskoj. Nakon studija istorije u Parizu 1922. godine imenovan je za profesora u gimnaziji u Alziru, tada jos uvek francuskoj koloniji. Tu provodi deset godina i susrece svoju buducu zenu. godine 1932. vraca se u Pariz i predaje na licejima Paster, Kondorse i Arni IV. Odlazi 1935. Godine u Brazil da predaje istoriju na Univerzitetu u Sao Paolu i upoznaje Kloda Levi-Strosa. Boravak u Brazilu po njemu predstavlja "bitno razdoblje zivota, jer Brazil mi je omogucio da doprem do odredjenog poimanja istorije do kojeg ne bi inace dosao da sam uvek ostao oko Sredozemlja". Vracajuci se iz Brazila brodom upoznaje saputnika Lisijena Fevra, istoricara, saosnivaca 1929. godine sa Mark Blokom znamenitog istorijskog casopisa "Anali ekonomske i socijalne istorije". Ovaj susret ce imati veliki uticaj na Brodelov dalji zivot i rad - postaje Fevrov prijatelj i vraca se definitivno na njegovu sugestiju u Pariz. Mobilisan je i 1939-40. godinu kao oficir provodi na liniji fronta prema Nemackoj - na Mazino liniji. Po porazu Francuske 1940. godine zarobljen je i do 1945. godine je u nemackom vojnom zatvoru, prevashodno u Libeku. U ratnom zarobljenistvu pise svoje glavno delo "Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II". Nakon rata iduci stopama svog mentora Lisijena Fevra, Brodela Sorbona ne prihvata kao profesora. U izvesnom smislu ovo je predstavljalo srecnu okolnost jer su Fevr i Brodel morali da potraze izvan univerziteta organizaciono okrilje

pod kojim ce da rade. To su nasli u novoosnovanom VI odseku znamenite Prakticne skole za visoke studije (stvorene pod Napoleon om III). Brodel brani svoju doktorsku tezu o sredozemlju 1947. godine. Iste godine Fevr mu poverava urednistvo casopisa "Anali". Godine 1949. Brodel nasledjuje Fevra na katedri za istoriju moderne civilizacije na Kolez d' Fransu gde ce predavati narednih dvadeset i tri godine. Kolez naziva "masinu kadru da naucnika ili intelektualca uzdigne iznad njega samog". Od 1956-1972. godine je predsednik Prakticne skole (koja po njegovom predlogu dobija novi naziv Skola visokih studija drustvenih nauka). Clan Francuske akademije postaje 1984. godine, a od 1965. postaje clan Srpske akademije nauka i umetnosti. Umire u osamdeset i trecoj godini zivota u Savoji ne dovrsivsi u potpunosti svoje poslednje dvotomno delo "Identitet Francuske" po kome su ga mnogi nazvali "Misle naseg veka". Teza je odbranjena 1947. a knjiga obljavljena 1949. godine. Prevedena je na veliki broj jezika i dozivela je uspeh bestselera u Francuskoj i svetu. Uspeh je dosao od zracenja Brodelove vizije i ideja, od teme Sredozemlja koju je, i ovako samu po sebi privlacnu, osvetlio na posve originalan nacin. Knjiga pocinje recenicom: "Ja sam strasno voleo Mediteran bez sumnje stoga sto sam dosao sa severa, kao i toliki drugi i posle tolikih drugih. Radosno sam mu posvetio duge godine izucavanja - vise od citave svoje mladosti. A zauzvrat, nadam se da ce ponesto od te radosti i mnogo od njegove svetlosti obasjati stranice ove knjige". Jedan od najznacajnijih istoricara dvadesetog veka naslednik Bloka i Fevra, Brodel je jedan od utemeljivaca istorijske skole "Anala" (tako nazvanoj po casopisu Annales d'histoire economique et sociale). "Nova istorija" kako je ovaj pravac u istorijskoj nauci jos poznat, imala je i ima jos uek znatan uticaj na istoricare u svetu danas. Na primer na Drzavnom univerzitetu Njujorka postoji naucni institut pod nazivom Centar Fernan Brodel ciji je direktor Imanuel Volerstin. Zatupao je holisticki i interdisciplinarni pristup, svestrano i dubinsko istrazivanje ekonomske i drustvene dinamike pokusavajuci da odgovori zahtevu za "totalnom istorijom". Geografija, demografija, klimatologija, ekonomija, statistike, agronomija sastavni su deo tog obuhvatnog napora. U sredistu knjige, umesto tradicionalne politicke istorije, Brodel stavlja dublje tokove istorije odredjene prostorom, civilizacijskim krugom, mentalitetima i logikom drustvenog razvoja. Vreme je u knjizi rasclanjeno na tri segmenta: u najdubljem sloju je "dugo trajanje", dubinska tesko promenljiva struktura; zatim drustveno vreme, konjukturno vreme koje obuhvata ciklicne promene unutar drustva; najzad vreme "dogadjajne istorije", na povrsini vreme svakodnevnice i politickih zbivanja. Ovaj jasno strukturisana metodoloska konstrukcija drzi jednu raspevanu baroknu arhitekturu koja je mamac za svakog citaoca. Knjiga sa velikim zakasnjenjem stize pred nase citaoce (nikad nije dockan). Ovo je posebno neobicno jer su neki nasi istoricari bili i poznavaoci Brodelovog dela i Brodela licno. Knjiga je istinski izdavacki poduhvat - na preko 1200. stranica u prevodu Mirka Djordjevica, redaktura Predraga Stanojevica (Prvi tom) i Vidaka Rajkovica i Marine Vukicevic (Drugi tom). Brodel je "postavio standard intelektualne strastvenosti i ljudske brige" kao ljudskog integriteta u teskim vremenima. Ovaj zaljubljenik u Mediteran (pred kraj je napravio i sjajnu televizijsku seriju od dvanaest nastavaka o Mediteranu) je pokazao i izvanredno umece i viziju u stvaranju, rukovodjenju i upravljanju visokoskolskim ustanovama. Nije bio zatvoren u svoj profesorski kabinet. Ostavio je za sobom veliko delo, sledbenike ali i ustanove koje obezbedjuju plodotvoran nastavak akademskog zivota. Svima koji vole miris borova, cempresa i mora, koji vole masline, sardele i crno vino koji zele da saznaju sve sto su ikada zeleli da saznaju zasto je Mediteran "Mediteran" Brodel je pravi saputnik i vodic. Fernan Brodel: Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II, Geopoetika i CID, Beograd, Podgorica, 2001.

Politika 08.09.2001. Fernan Brodel o Mediteranu Slika vene pr olosti Vreme je sveprodirue, u njegovu mranu kloaku tonu fenomeni prolosti, jer istorija po sebi ne postoji, govorio je jedan od najznaajnijih istoriara prolog veka koji je u preispitivanje istorijskih zbivanja uveo i geografiju, i politiku ekonomiju, i sociologiju pa ak i psihologiju Dogaaji su efemere istorije, zapisao je jedan od najveih istoriara XX veka, Fernan Brodel (1902 - 1985). Oni prolaze kroz svoje faze poput svitaca, jedva blesnu pre nego to se ponovo vrate u tamu, ako ne i u zaborav. Ipak, ma koliko kratak bio, svaki dogaaj ili osvetli neki mrani kutak ili, pak, prui iroko vienje istorije. i politika istorija nije jedina koja time mnogo dobija; bilo koji istorijski pejsa - politiki, privredni, drutveni, ak i geografski - osvetljen je povratnim plamenom dogaaja. Brodel je ovo zapisao u svome grandioznom, ivotnom delu pod nazivom "Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II", stvaranom u nemakom nacistikom logoru, zapisivanom i krijumarenom u sveskama iz logora, dopunjavanom potom po seanju i objavljenom u Parizu 1949. godine. Ono e se, posle mnogo godina ekanja, u celini pojaviti na srpskom jeziku, i to upravo ovih dana, u izdanju beogradske "Geopoetike" i podgorikog CID (na hrvatskom je objavljeno pre tri godine i, zbog tolikog kanjenja u predstavljanju ovakvih kapitalnih dela na naim geografskim prostorima, doekano reima: "Da smo imali vie temeljnih knjiga, moda bi nam povijest bila drugaija".). Da li je suvino rei da isto vai i za nae izdanje? Dijalektika zbivanja Knjiga "Mediteran i mediteranski svet u doba vladavine Filipa II" vana je zbog Brodelovog poimanja istorije, jer Balkansko poluostrvo kao deo tog prostora Sredozemlja neizbeno svojim poloajem na ve nadaleko poznatoj vetrometini u sebi, poput mikrokosmosa, uva sve tragove triju, za Brodela najvanijih, civilizacija: romanske, grke i islamske. Osim toga u ovoj se knjizi potvruje, izmeu ostalog, Brodelov, sasvim novi, tok posmatranja i promiljanja istorije; do tada, ona je shvatana i prouavana prema hronolokom principu. Tradicionalna istorija, govore njeni istraivai, pratila je delanje i injenice vezane za velike linosti - Aleksandra Velikog, Cezara, Dingis Kana ili Napoleona... Oni su postojali kao odrednice na istorijskoj lestvici dogaanja a njihova je smrt, kau, oznaavala promenu jednog istorijskog doba. Fernan Brodel je sa grupom istoriara okupljenih oko uvene "kole Anala.."., poznate po svojevrsnom prestrukturisanju doivljaja istorije kao nauke, i to kroz odnos prostor - vreme (Anri Piren, Mark Bloh, Lisjen Fevr...), postavio tezu da se vremenski okvir istorije menja. Brzinu dramatinih zbivanja smenjuju spori tokovi materijalnog, odnosno svega onoga to nazivamo sastavnim delom ivota ljudskih grupa. Vreme je sveprodirue, u njegovu mranu kloaku tonu fenomeni prolosti, jer istorija po sebi ne postoji, govorio je Brodel, elei time da u tumaenje i preispitivanje istorijskih zbivanja uvede i geografiju, i politiku ekonomiju, i sociologiju, pa ak i psihologiju. Meu istoriarima je naiao na odobravanje; takvo iitavanje istorije opisivali su kao uvoenje novih disciplina, "poput novih boja u njenu paletu". Fernan Brodel, za ivota lan Francuske akademije nauka i poasni lan SANU, koji je svoje shvatanje istorije doivljavao kao komparativno, kao "dijalektiku prolosti i sadanjosti", drugim je reima istoriju video kao "sliku jedne, veno prisutne, prolosti". Tu sliku je najbolje dao u dvotomnom delu koje sa nestrpljenjem doekujemo: u "Mediteranu i meditaranskom svetu u doba Filipa II", na neto manje od 2.000 stranica, bogato ilustrovanom i zadivljujue istorijski preciznom - osnovni tekst autor je dopunio sa jo nekoliko hiljada fusnota!

Velianstvena freska Ova istorijska knjiga, pisana jezikom dovoljno naunim da zadovoljava sve zahteve istraivaa ali i dovoljno jasno zavodljivim da bude tivo za laike, u jednoj je kritici opisana i kao knjiga kojom je autor pokazao oiglednu zaljubljenost u temu kojom se bavi. Brodel je u "Mediteranu..". "zainteresovan da opie na prvom mestu, i kao najvanije, okruenje u kojem su ljudi mediteranskog basena iveli: planine i doline, more i reke, puteve i gradove. On kombinuje gotovo fiksirani ritam 'geografskog vremena' sa brzim ritmom 'individualnog vremena' i kretanje naroda i ideja", stoji u jednoj kritici. Brodelovo zavidno rekonstruisanje istorije civilizacija Sredozemlja - rimske, grke i islama, njegovo veto podseanje na vezu Zapada i Istoka, oivljavanje puteva trgovakog i ratnog brodovlja, velianstvena je freska privrednih, drutvenih i kulturnih proimanja naroda na tom prostoru. Mediteran je, zapisao je Fernan Brodel, jedna izuzetno stara raskrsnica. A ipak, njegovo duboko bie jeste u jedinstvu, tako oiglednom, i ne jedino nastalo ovekovim trudom i voljom nego i delanjem same prirode. Ali, iznad svega, "beskonanim zbirom sluajnosti, udesa, srenih ishoda koji su se ponavljali". Knjigom "Mediteran..". Fernana Brodela miriu masline, sprena zemlja od vreline sunca, smenjuju se vladari, ratuju narodi, velianstveno izranjaju itavi novi drutveni pokreti, menjaju se kulture. I u svemu tome, more je "najneobinije i najjasnije svedoenje" tih prepletaja, gotovo poetski zapisuje ovaj istoriar. Ono, mirno ili uzburkano, osunanom svetlou bletavo ili grmljavinom potamnelo, poput ogledala reflektuje odraz prolosti u sadanjosti. I zato nije sluajno to su se izdavai te beskonane prie Fernana Brodela odluili da na naslovnu stranu oba toma stave, zelenoutim tonovima uzburkanu, sliku "Pomorska bitka u napuljskoj luci" Pitera Brojgela, na kojoj se u daljini vidi erupcija Vezuva; i kao to je za ovog slikara reeno da je predstavljao nae ogledalo jer "da bismo upoznali sebe, dovoljno je da se zagledamo u njegovo delo", tako je Mediteran nae ogledalo u makrokosmosu. Dovoljno je samo da se zagledamo u njegove oblake, i njegove talase. Anelka CVIJI

Dnevnik 31.10.2001. KAPITALNA DELA Opinjenost Mediteranom Fernan Brodel: MEDITERAN I MEDITERANSKI SVET U DOBA FILIPA II; GEOPOETIKA, Beograd - CID, Podgorica 2001. Pie: Sinia Kovaevi Doba Filipa II bilo je period autoritarnih vladara, politikih i verskih previranja, prekomorske trgovine i velikog uspona gradova. Ojaani finansijski i vojniki, vladari vode ratove za nove teritorije, lini presti, dinastike interese, brane svoje drave od napada, tite veru. Apsolutistika monarhija, po pravilu, ima versko obeleje: ujedinjenje se ostvaruje oko crkve, koju vladari koriste i na koju se oslanjaju (panski kraljevi ak uivaju pravo veta na objavljivanje papskih bula, a na pojedinim teritorijama i prerogative apostolskih delegata). Potvrda "boanskog porekla kraljevske vlasti" postaje nesumnjiva, pa niko osim Boga ne moe da ukloni vladara s prestola. "Boansko provienje" odreuje Filipovog prethodnika Karla V (1519-1558) da bude moralni i politiki voa hrianskog sveta u borbi protiv islama i protestantizma. Karlo V, poslednji nadnacionalni evropski vladar, vladao je ogromnim carstvom koje se prostiralo od Amerike do Azije, od Floride do Filipina ("carstvo u kojem Sunce nikada ne zalazi"). Roen je u holandskom Gentu, po ocu Nemac a, iako mu je majka bila panske krvi, maternjim jezikom smatrao je francuski (kau da se esto, u ali, drao maksime: "Na panskom se obraam Bogu, na italijanskom eni, na francuskom mukarcu, a na

nemakom - svom konju"). Posle povlaenja, Karlo V vlast nad carstvom prepustie svojim sinovima: Filipu II (1558-1598) i Ferdinandu I (1558-1564). Filip II je potpuno panac i nema mnogo zajednikog s ostalim delovima carstva (univerzalno carstvo Karla V postaje, pod Filipom II, pansko carstvo). Ouvanje katolike vere smatra glavnim ciljem svoje vladavine (tvrdi da e se odrei svih poseda i rtvovati stotine ivota samo da ouva pravu veru). Nije, stoga, sluajno to e vladar (koga su zvali "monahom na prestolu") svoju rezidenciju i crkvu-mauzolej Eskor ijal (posveen svetom Lorencu) sagraditi u obliku ogromne reetke (poto je ba to bila sprava za muenje na kojoj je pogubljen sveti Lorenc). U vreme Filipa II dolazi do procvata i irenja gradova. Gradovi koji u poetku nastaju oko vladarskih dvorova (nagomilavanjem kua dvorjana, zanatskih radionica, prodavnica i neizbenih bordela), vrlo brzo postaju kulturni centri, u njima su vladine ustanove, zatim predstavnici trgovine, bankari, pravnici, inovnici. Mnogi gradovi imaju katedrale, ugledne porodice koje su igrale ulogu voa, i svetitelje zatitnike koji su bdeli nad njihovom saveu. Poraz panske "Nepobedive armade" 1588. godine predstavlja veliku politiku i versku prekretnicu u tadanjoj Evropi: Engleska postaje predvodnica protestantskog sveta i postepeno se izgrauje evropski sistem drava - neka vrsta pretee Evropske zajednice (Francuska i Engleska privhataju Holandiju kao ravnopravnog lana saveza). Filip II uspeva da ("blagom Amerike i krvlju Kastilje") ouva i proiri svoje teritorije i odbrani katoliku veru. Magelan, koji je u ime Filipovog oca Karla V oplovio svet, bio je prvi Evropljanin koji e kroiti na ostrva (1521) koja e panci s obala Meksika (tadanje Nove panije), zauzeti i nazvati ih Filipinima po svom vladaru Filipu II (Filipini su, po ugovoru u Saragosi iz 1529, prethodno bili portugalski posed). Filip ne uspeva da porazi Englesku i nizozemske provincije, osnovni cilj njegove politike. To e ujedno biti i poetak povlaenja panije iz severne Evrope i njenog okretanja Mediteranu. Brodelov "Mediteranski svet" Brodel se, u poetku, bavio pitanjem Sredozemlja na tradicionalan nain, s namerom da istrai pitanje politikog zaokreta panije od Sredozemlja prema Atlantiku, odnosno sredozemnu politiku Filipa II. Od tada redovno poseuje arhive (panija, Italija) i poinje da objavljuje recenzije i lanke iz istorije sredozemnih zemalja. Iako roen daleko od Mediterana, u Lumevil-en-Ornou, izmeu ampanje i Baroa ("u koje su moji roditelji sluajno navratili za vreme jedno g godinjeg odmora"), podneblja u kojima e kasnije boraviti umnogome e odrediti polje Brodelovog interesovanja. Boravak u Aliru, kada e, kako kae "prvi put biti oaran Sredozemljem", ujedno je bio i period njegovog profesionalnog sazrevanja (Alir mu je bila prilika da upozna Mediteran vien s druge strane "kao s nalija"). Smatrao je da bi rad posveen Filipu II, paniji i Mediteranu mogao biti pogodan predmet njegove teze. Bogata riznica "udesnog dubrovakog arhiva" (1935) doprinee da, umesto linosti panskog suverena, njegovu panju sve vie obuzme pitanje Sredozemlja. Znaajnu ulogu u Brodelovom "novom shvatanju" Mediterana odigrae i uticaj Lisjena Fevra ("bilo bi mnogo zanimljivije od Filipa II, upoznati Mediteran berberskih naroda"). Boravak u Sao Paolu (1935-37), tada ve zrelom istraivau dobro e posluiti za sreivanje i sistematizovanje sakupljene grae. U leto 1939. zapoinje pisanje knjige, ali vrlo brzo izbija rat. Kao vojnik, na Rajni biva zarobljen (na uvenoj Maino liniji) i od 1940. do 1945. provodi u zarobljenitvu u logorima Majnc i Libek ("gde sam dospeo zbog svog tipino lorenskog ponaanja"). Brodel e upravo u zarobljenitvu napisati svoje izuzetno delo, iji e tekst po seanju (bez korienja biblioteka i arhiva), ispisivati u kolskim sveskama koje e slati Lisijenu Fevru. Godine 1947. na Sorboni brani svoju disertaciju "Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II", koja e prvi put biti objavljena 1949. Knjiga e vrlo brzo privui veliku panju i biti veoma hvaljena. Ona je ubrzo uinila Fernana Brodela poznatim, a kasnije verovatno i najpriznatijim istoriarem XX veka. kola "Anala" Brodel je svojom knjigom uinio prodor novog istoriografskog stremljenja, iji su

utemeljivai bili Lisjen Fevr i Mark Blok (u asopisu "Anali"). Zadatak nove istorije bio je da istorijsku nauku izvede iz rutine i getoizacije, prevazie "antikvarni" pristup istorijskoj grai kao i sterilno i povrno opisivanje dogaaja. Od suvoparne pozitivistie istorije ona e prei put do "ive inte lektualne rasprave koja je dobro napisana i sa zanimanjem se ita". Ova kola je, kako je sam Dibi jednom rekao "svoj pogled skrenula s dvorova, krupnih figura na njima, hronologije bitaka - u nastojanju da bolje upozna nekadanju svakodnevicu, mase, nepoznate ljude, kolektivna ponaanja prolih vremena". Novi pristup istoriji vodio je ka saradnji s drugim disciplinama: sociologijom, geografijom, kolektivnom psihologijom, lingvistikom, etnologijom... Naroito su bile podsticane nove teme, u kojima se ogledala otvorenost kole analista: istorija klime, pejzaa, zamljita, ali i istorija mentaliteta, mitova, mladosti, ishrane, dokolice, smrti. Podstaknuti Brodelovim delom, u okvirima nove francuske istoriografije vrlo brzo nastaje veliki broj studija neobinih naslova: "Intelektualci u srednjem veku" (ak le Gof), "Strah na Zapadu I, II" (an Delimo), "Istorija starosti" (or Minoa), "Klima hiljadite godine" (Emanuel le Roa-Ladiri), "Mesto i istorija olakavanja - istorija toaleta" (Roe Anri Geran), "Istorija suza - senzibilitet i sentimentalnost u Francuskoj" (Ana Bensan-Bifo). Mnogo pre pomenutih istorijskih stremljenja, Mile (smatran preteom kole "Anala") e izraziti aljenje to u "Istoriji Francuske" (iz 1869) nije posveeno dovoljno prostora namirnicama, ko to e, opet, pripadnik nove generacije analista Emanuel le Roa-Ladiri (u "Le Figaro litteraire") napisati svojevrsni oma Asteriksu "povodom etrdeset godinjice gerile koju ovaj neukrotivi Gal vodi protiv Cezara i njegovih legija". Vremenom, analistima poinje da se zamera da su promovisanjem "nepokretne istorije", izneverili osnovnu vokaciju istoriara, koja je u svojoj sutini "antropocentrina". Deo amerike istoriografije (Gertruda Himelfarb) istoriju - koja je iskljuivala znaaj velikih linosti, krupnih dogaaja, znaajnih ideja - smatrala je "najdramatinijom potvrdom" hegelijanske teze: da onaj ko posmatra istorijsku linost i u njoj vidi samo obinog oveka, on je u tome slian sobaru koji "skida heroju izme, pomae mu da legne u kreve t, zna da najvie voli ampanjac i slino" - i ne zna vie nita o njemu ("Nijedan ovek nije heroj za svoga sobara", izreku, koja se najee pripisivala vojvodi od Kondea iz vremena Luja DIV, nemaki filozof Hegel je proirio i prvi put objavio 1807. godine u svojoj "Fenomenologiji duha", da bi se kasnije ponovila u njegovoj "Filozofiji istorije" kako bi podsetila itaoce da ju je sroio on, a ne Gete kome je pripisivana). I oni koji su osporavali Brodelov determinizam, koji nije doputao istraivanje stvaralake uloge oveka i dogaaja, priznali su da je usmerenje nove istorije prema "dugom trajanju" veoma plodno, da je istorija time stekla dinamiku dimenziju i uinila odluan korak u prevazilaenju "dogodovtine". Ideje nove istorije postepeno osvajaju sve francuske univerzitete, a preko studija i doktorskih disertacija francuskih istoriara, podstiu izdavae i medije da popularizuju njihove rezultate. I na naim prostorima ire se ideje nove francuske istoriografije. Istoriar Jorjo Tadi prvi uvodi u nau istoriografiju metodologiju koja je formirana oko asopisa "Anali". Nekolicina naih istoriara e, u okviru svog usavravanja, biti u prilici da prati Brodelova predavanja u Parizu (Radovan Samardi, Baria Kreki, Desanka Kovaevi-Koji, Trajan Stojanovi). Doprinos Brodela je veoma veliki, stoga e, kada se radi o savremenim metodolokim pristupima ili novijim istraivanjima Mediterana, njegovo kapitalno delo uvek biti nezaobilazna bibliografska referenca.

Glas javnosti 04.10.2001. Fernan Brodel"Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II" Jo putujemo ka Evropi Zanimljiva pria o prolosti Mediterana iz koje se jasno ita i vreme sadanje Izdavake kue Geopoetika iz Beograda i CID iz Podgorice objavile su kapitalno delo

francuskog istoriara Fernana Brodela (1902-1985) "Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II". Re je o znaajnom izdavakom poduhvatu ne samo to knjiga obimom prevazilazi hiljadu strana, ve pre to predstavlja svojevrsnu enciklopediju Sredozemlja koja produbljuje saznanja o ovom izvoritu evropske civilizacije. U dva toma, u kojima je prema napomeni izdavaa u prvom tomu ostavljen ekavski izgovor, a u drugom tomu ijekavski, Brodel sakuplja sva poznata znanja o Mediteranu, odnosno o Sredozemlju, kako se naziva u drugom tomu. Vrednost ove knjige je to se autor, mada po vokaciji istoriar i mada ovo delo predstavlja njegovu doktorsku disertaciju, ne zaustavlja na ue shvaenoj istoriji, ve nastoji da itaoca obavesti o svemu to ini pravi identitet Sredozemlja. Iako knjiga treba da obuhvati samo razdoblje vlade panskog kralja Filipa II, XVI vek, autor je zapoinje temeljnim izlaganjima geomorfolokih i klimatskih odlika ovog podneblja, ukazujui na zavisnost reljefa i istorijskog ivota, traei prave kulturoloke definicije planina i ravnica koje omoguavaju da se na najbolji nain shvate tok vremena i promene ljudskih drutava u ovom delu sveta... Veoma plastino, uvek oslonjen na valjane podatke iz sredozemnih arhiva, pouzdane tampane izvore i znaajne naune radove, Brodel govori o menama prirode na ovim prostorima i ljudskim naseobinama koje opstaju pratei ovaj ritam - nalaze odgovore na surovosti zime, nestaice vode, glad, letnje epidemije... Posebno je znaajna njegova analiza ishrane sredozemnog stanovnitva i njegovo uvianje da "Mediteran nikada nije iveo u znaku izobilja; upravo ga je oskudica, potraga za nainom kako da je ublai, naterala da pokae svoju dovitljivost". U tom smislu je i Srbija, o kojoj autor govori na vie mesta, autentina sredozemna zemlja koja je u proteklom, ali i sadanjem, oskudnom vremenu imala prilike da pokae mnogo od svoje sredozemne dovitljivosti da bi preivela. Sredozemlje poinje da nestaje sa istorijske scene tokom esnaestog veka kada gradovi na njegovoj obali vie ne mogu na ovom podruju da nau dovoljno ita za naraslo stanovnitvo. "Od ita, dakle", kae autor, "a ne toliko od nevete i neuspene politike panaca, tih loih uvara Mediterana, mada i ta politika nosi deo svoje odgovornosti", poinje istorijski sumrak Sredozemlja i premetanje sredita istorijskih kretanja na sever. Od tog vremena njegovom trgovinom vladaju narodi sa severa, pre svega Englezi, koji ovladavaju trgovinom Sredozemlja i lagano sa scene potiskuju gradove koji su milenijumima stvarali svetsku istoriju. "Krajem 16. veka Englezi su svuda na Mediteranu. U potonjim vekovima sredozemni svet sve vie e primati vrednosti sa severa, i sve e vie zaboravljati svoj identitet uzdizan i utvrivan milenijumima u gradovima i dravama koji ine neprevaziene vrhunce evropske kulture. Drugi tom knjige posveen je istoriji shvaenoj u uem smislu i Brodel razmatra dravna i drutvena pitanja, bavi se nestalnou i stalnou civilizacija, njihovom borbom i mnotvom neprekidnih ratova na Sredozemlju - u Africi, paniji, Grkoj, na Korzici, Malti, Kipru, Balkanu, u Francuskoj - teko je zaista na ovom prostoru nabrojati sve ratove koji su se zbivali u istorijski nevelikom razdoblju kome je posveena ova knjiga... Neveseli zakljuak koji se namee posle itanja ove knjige jeste da su sva ona prirodna dobra kojima je obdareno Sredozemlje, najlepi susret planina, reka, ravnica i mora, blage klime i uzvienih uzleta duha, posluili samo kao predtekst za beskrajno voenje ratova od kojih su mnogi, kako uvia autor, plod jedino vladarske nepromiljenosti. Neto vedriji zakljuak, koji takoe moe da se nametne kada se sklope korice ove knjige, jeste da se istorija uvek dogaa na slian nain i da t o moe da ukae na puteve izlaska iz istorijskog lavirinta u kome je Sredozemlje zapreteno od vremena koje Brodel opisuje. Olivera urevi