SEMINARSKI RAD

O P S T A I S T O R I J A 1 9. V E K A Prof. Milos Kovic

Oto fon Bizmark i Kamilo Kavur - slicnosti i razlike

Petra Rsiatnovic Is060081

Devetnaesti vek se u evropskoj istoriji naziva vekom nacija. To je vreme kada se na tlu Starog sveta konacno formirala ideja o nacionalnim drzavama koje bi, uprosceno govoreci, obuhvatale ljude zajednickog jezika, kulture i istoriskog nasledja. Kada se 1948. godine talas revolucija razlio Evropom a epoha liberalizma i kapitalistickog napretka nasla na vrhuncu, dve evropske oblasti koje su itekako osetile polet ekonomskog napretka i bile pod uticajem novih ideja, stajale su iscepkane na stotine drzavica razlicite velicine i snage. Zajednicko za obe ove teritorije, a tu mislim na teritorije gde ce se formirati italijanska i nemacka drzava, jeste jedinstvo jezika naroda koji ih je naseljavao, zajednicka tradicija i istorija i svest o pripadnosti zajednickoj kulturi. Ideje o ujedinjenu Italije i Nemacke pocetkom 50ih nisu bile nove ali se na njhovoj realizaciji do tada nije bilo daleko odmaklo. Upravo ce razlike u nacinu na koji se manifestovao nacionalni pokret na ove dve teritorije u prvoj polovini 19. veka biti pocetak moje price o slicnostima i razlikama dva coveka koji su politicki najzasluzniji za ujedinjenje Italije i Nemacke Kamilu Kavuru i Otu fon Bizmarku. Od pocetka 19. veka pa do revolucije 1948/9. rodoljubi i revolucinari pokusavali su zaverama i ustancima da skrse tudjinsku vlast i omoguce ujedinjenje Italije. Njihovim delovanjem nije postiguto skoro nista. U Nemackoj borba za ujedinjenje bila je povezana sa borbom za uvodjenjem ustavnog poretka i zakonskim ogranicavanjem moci monarha. Kongres u Frankfurtu na Majni bio je krunska manifestacija teznji, pre svega inteligencije, za ujedinjenjem ali i konacni dokaz da ni u Nemackoj, kao ni u Italiji, do ujedinjenja ne moze doci bez kombinovane diplomatske i vojne akcije jedne drzave koja ce biti jezgro ujedinjenja. Snaga, politicki uticaj u Evropi i trenutno stanje koje je vladalo u drzavama koje ce biti jezgro ujedinjenja, Pijemontu i Pruskoj, sledeca je velika razlika u putu koji su Kavur i Bizmark morali da predju. Pijemont je posle poraza kod Navare od Austrijanaca bio slab i u ekonomskim poroblemima. Bilo je jasno da na putu za ujedinjenje Italije mora naci mocnog saveznika jer ova petomilionska knezevina spostvenim vojnim resursima nije mogla da ostvari ovakav poduhvat. Vesto levitirajuci izmedju interesa sila, sklapajuci saveze protiv nesumnjivo mnogo mocnije Austrije, Kavur je borbu uporedu vodio na unutrasnjem planu preko Italijanskog nacionalnog udruzenja i na spoljnom, pre svega uz Francusku. Sa druge strane revolucija je uzdrmala Prusku ali ona je iz nje izasla jaka, uredjena i pre svega vojno mocna. Poduhvat Pijemonta je bio kombinacija diplomatije, vestog koriscenja politickih okolnosti i igranja na kartu nacionalnog odusevljenja naroda sirom Apeninskog poluostrva. Put Pruske ka ujedinjenju nemackih drzava bio je sa druge strane put uspesnog ratovanja, put pobeda nad Danskom, Austrijom i Francuskom. Dok je Pijemont Lombardiju dobio posle zajednicke pobede sa Francuzima nad Austrijom kod Solferina 1859. a Veneciju posle Pruske pobede nad Austrijom 1866. Bizmark je sve uspehe drzave koju je vodio iskovao njenom sopstvenom snagom i oruzjem. Zbog razlicitih okolnosti u kojima su morali da vode spoljnu politiku neprimereno je porediti diplomatske sposobnosti dva drzavnika ali neosporno je da je Kavur u

svom poduhvatu morao mnogo vise da se oslanja na dipolomatske igre i stalno radi na odrzavanju saveza sa Francuskom. Takodje, zbog cinjenice da je u diplomatskim igrama Bizmark uvek imao aduta vise u rukavu, a to je bila pruska vojna moc, usudicu se da kazem na je Kavur bio vestiji diplomata. Kada govorim o samom ujedinjenju Italije i Nemacke moram istaci jos jednu bitnu razliku. Izgradnja nacionalne italijanske drzave bio je opsti cilj velikog broja odusevljenih italijanskih rodoljuba, sa jakim uporistem u narodu. Takodje, pored cinjenice da je pokret na cije se celo stavio Pijemont i Kamilo Kavur bio pokret za ujedinjenje to je pre svega bio pokret protiv strane vlasti, protiv habzburske kontrole Severne Italije, anarhije koja je vladala u Papskoj drzavi i vlasti Burbona u Napuljskoj knezevini. S druge strane, ujedinjenje Nemacke pod pruskim vodjstvom moze se vrlo lako posmatrati i kao niz osvajackih poduhvata koji jesu imali za cilj objedinjavanje namackog naroda u jednu drzavu ali su bili pre svega podstaknuti pruskim osvajackim ambicijama i svescu o sopstvenoj moci. Na cuvenom govoru 1962. godine Bizmark je jasno porucio Prusija mora pokazati i odrzati svoju moci i to gvozdjem i krvlju 1. Takodje, prilikom ujedinjenja Italije, Pijemont kao jednina stvarno samostalna italijansta drzava nije imao suparnika u stavljanju na celo nacinalnog pokreta dok su se u Nemackoj decenijama za vodecu ulogu otimale Pruska i Austrija. Ovo je bila samo skica razlicitih okolnosti u kojima su Kavur i Bizmark vodili svoju politiku koja je nesumnjivo imala isti cilj izgradnju jedinstvene nacionalne drzave ne istoriski omedjenoj teritoriji koju je naseljavalo stanovnistvo koje je govorilo istim jezikom 2. Pored slicnosti i razlika koje su pratile politicko delovanje ova dva savremenika sada cu pogled usmeriti na odnos njihovih licnosti. Pre svega treba imati u vidu da su oba ova velika coveka bila deca svoga vremena, sinovi plemickih porodica rodjeni i odrasli u epohi revolucija. Vreme u kome su ziveli moralo je uticati na njih, posebno jer su se burne godine Evrope odigrale bas u vreme njihove mladosti kada je um najotvoreniji za nove ideje i promene. Zato i ne cudi da je cilj kome su i jedan i drugi posvetili svoj zivot bio manje vise isti i potpuno u skladu sa brojnim povicima koji su se mogli cuti 1948/9. Ali ispod povrsinske slicnosti kriju se i brojne razlike ova dva coveka. Kao sto sam vec rekao i jedan i drugi bili su plemici ali porodica nije imala jednakog uticaja na obojcu. Kavur je rano otisao od kuce da bi se skolovao u vojnoj skoli i nesumnjvo je da je uticaj roditelja na njega bio mnogo manji nego na mladog Bizmarka3. Odrastao pod dominantnom figurom majke, obrazovane zene sklone novim idejama, i pod okriljem porodicnog imena, Bizmark je bio pod velikim uticajem ovog dvojinog porodicnog nasledja: on je bio sin junkera i cesto
1

Prussia must concentrate and maintain its power for the favorable moment which has already slipped by several times. Prussia's boundaries according to the treaties of Vienna are not favorable to a healthy state life. The great questions of the time will not be resolved by speeches and majority decisions--that was the great mistake of 1848 and 1849--but by iron and blood German History in Documents and Images: Excerpt from Bismarck's "Blood and Iron" Speech (1862) 2 U skladu sa Herderovim shvatanjem po kome Nacija je jezik. 3 Uticaj porodice na Kavura, posebno pri izgradnji njegove licnosti, nije bilo velik, iako su odnosi bili dobri. Treba istaci da je Kavur uvek imao njihovu podrsku, sto je bilo od posebnog znacaja kada je napustio vojnu sluzbu 1831. godine i kada mu je otac kao mladjem sinu obezbedio prihode dajuci mu na upravu jedno imanje. M. Paleolog, Kavur, Beograd 1938.

se oblacio u vojnicku unifornu ali i sin svoje majke, obrazovan pod uticajem ideja nove, gradjanske Evrope. Za razliku od njega, Kavur je svoje stavove izgradio mnogo vise na osnovu knjiga koje je citao (o cemu svedoce brojne epizode za vreme skolovanja) i na osnovu iskustava koje je stekao putujuci u Pariz, London i Zenevu. Bizmark s druge strane skoro da nije ni napustao Nemacku. Skolovanje, tacnije struka koju su izucavali, nije mnogo uticala na zivot ova dva mlada coveka Kavur je brzo napustio vojnicki poziv dok je Bizmark posle kracih pokusaja da se bavi pravom u Ahenu i Potsdamu takodje napustio poziv za koji se skolovao. Treba napomenuti i razlike u nacinu njihovog obrazovanja: bizmark se skolovao na pravnom fakultetu u getingenu a kao sto sam naveo kavur je pohadjao vojnu akademiju. U mladjim godinama dva buduca drzavnika primecuje se jedna njihova zajednicka crta mladalacka neobuzdanost tako karaktreisticna za epohu koja je zivela pod uticajem Bajronovih Cajlda Harolda i Don Zuana. Tako je Kavur morao da izdrzi devetomesecnu kaznu nadgledanja radova na tvrdjavi Bard posle cega je napustio vojnicku sluzbu dok je Bizmark napustio posao u Potsdamu jurecu za engleskom lepoticama Laurom Rasel i Izabelom Lorejn Smit. I jedna i drugi imali su nesto sto bi se moglo nazvati praznim periodom, godinama koje su proveli trazeci sebe i konacno izgradjujuci stavove koje ce zastupati tokom zivota i karijere. Za Kavura to su godine posle napustanja vojske kada boravi kod rodbine u Zenevi, u pariskim salonima slusa govore Gizoa, Molea, vojvode Brolja, u Londonu razmislja o engleskom parlamentarnom sistemu vlasti. Bizmarkov period lutanja nastupa po zavrsetku fakulteta kada se bavi pravom, okusava u sluzbi u rezervnoj vojsci a najvise vremena provodi zanesen lepotom brojnih lepotica. Njemu takodje ovaj period obelezava i smrt majke koja je kao sto sam rekao imala velikog uticaja na razvoj njegove licnosti. Period sazrevanja zavrsio se skoro istovremeno za dvoicu buducih drzavnika: Bizmark se 1947. ozenio Joanom fon Putkamer i zahvaljujuci vezama njene porodice zapoceo politicku karijeru a Kavur svoje politicko angazovanje u Torinskom parlamentu pocinje godinu dana kasnije. Zanimljiv je i njihov odnos prema religiji. Bizmark sve do ranih tridesetih nije mnog paznje posvecivao crkvi i religiji da bi se pod uticajm Marije fon Taden, zene jednog prijatelja, ponovo vratio pod okrilje luteranske crkve. Kasnije pisao da se posle njene prerane smrti prvi put pomolio posle ranog detinjstva. Kamilo Kavur je, za razliku od njega, bio katolik ali se za vreme svog boravka kod rodjaka u Svajcarskoj (po napustanju vojske 1931. godine) priklonio kalvinistickom ucenju. Iako se kasnije vratio pod okrilje katolicke crkve do kraja zivota bio je pristalica ideje od odvajanju crkve i drzave koji je preuzeo od kalvinistickog svestenika Aleksandra Vineta. Ovde treba pomenuti i sukob koji ce sa katolickom crkovim Bizmark imati posle ujedinjenja 1871. kada je postao kancelar Nemackog carstva. Zabrinut uticajem papstva i katolicke crkve u dominantno protestantskoj Nemackoj Bizmark je sprovodeci politiku Kulturkampfa pokusao da oslabi polozaj crkve. Ipak, ova epizoda vise se tice njegovih pragmatickih politickih shvatanja o kojima cu govoriti kasnije nego verskih ubedjenja.

Konacno, paznju treba posvetiti i odnosu politickih stavaova dva drzavnika. Bizmark je 1947. izbran u pruski Lendtag kao rojalista i exponent ultrakonzervativaca sto ce i ostati narednih par godina. Medjutim, tokom boravka u Frankfurtu na Mjani gde je bio pruski predstavnik na Skupstini Nemacke konfederacije liberalne ideje usvojene pod majcinim uticajem ponovo proviruju i u nastavku karijere Bizmark konzervatizam zamenjuje politickim pragmatizmom. Ako je i dalje ostao protivnik promena i novina onda je to bilo samo zato jer se plasio da bi one mogle da poremente ravnotezu drzave dok je sve novo sto bi moglo da doprinese stabilnosti i napretku spremno prihavtao. Slican pragamtizam srecemo i kod Kavura. Iako pod uticajm gradjanskih ideja o parlamentarnoj vlasti donesenih iz Pariza i Londona on je bio neprijatelj republikanaca i revolucionara unutar Pijemonta. Slobodna trgovina, pravo na slobodu misljenja, sekularna drzava sve su to bili ideali za koje se Kavur zalagao ali na prvom mestu bio je red i stabilnost drzave. Slicnosti i razlika izmedju ova dva velikana epohe ima svakako jos dosta i ja sam ovde istakao samo neke od njih. Za kraj, navescu ono sto ih po meni cini potpuno istim bili su veliki ljudi svoga vremena, deca epohe koja je oblikovala sudbinu i izgled danasnje Evrope i prvi premijeri velikih drzava kakve su danas Nemacka i Italija.

Literatura 1. M. Paleolog, Kavur, Beograd 1938. 2. L. Gall, Bismarck: The white revolutionary, vol 1 1851 1871, London 1990, 1 17. 3. C. Popov, Gradjanska Evropa II, Novi Sad 1989.