Obezbeenje obligacija

SADRAJ:

UVODNE NAPOMENE.................................................................................2 1. OBEZBEENJE OBLIGACIJE ....................................................................3 2. LINA SREDSTVA OBEZBEENJA OBLIGACIJE..4 2.1. POJAM JEMSTVA..4 2.2. PREDMET JEMSTVA.....5 2.3. OBLICI JEMSTVA..................................................................................6 2.4. ODNOS JEMCA I DUNIKA.....6 3. STVARNA SREDSTVA OBEZBEENJA OBLIGACIJE...7 3.1. KAPARA......7 3.2. ODUSTANICA.8 3.3. UGOVORNA KAZNA.9 3.4. PENALI...10 3.5. ZATEZNA KAMATA....11 4. OSTALA SREDSTVA OBEZBEENJA OBLIGACIJE ....11

ZAKLJUAK ....15 LITERATURA....16

Obezbeenje obligacija

UVODNE NAPOMENE

Obligacija se u pravu obino smatra kao imovinsko-pravni odnos koji nastaje izmeu dva ili vie lica, na osnovu kojeg jedno lice (poverilac) ima pravo da od drugog lica (dunika) zahteva da ovaj neto uini, izvri odreenu radnju, odnosno da se uzdri od neke inidbe to bi inae ovaj imao pravo da u drugim okolnostima uini, a s druge strane, dunik se obavezuje da izvri odreenu inidbu, odnosno uzdri od odreene inidbe koju bi u drugim okolnostima imao pravo da uini. Lice koje iz ovakvog imovinsko-pravnog, obligacionog odnosa neto potrauje, naziva se poverilac (creditor), a drugo lice koje je obavezno da uini neku inidbu odnosno da se od nje uzdri na koju bi inae, u drugim okolnostima, imao pravo da istu uini, naziva se dunik (debitor). Obligacija, dakle, predstavlja imovinsko - pravni odnos koja se uvek sastoji iz prava poverioca na odreenu inidbu i obaveze dunika na izvesno injenje ili uzdravanje od nekog injenja. Kako poverilac ima pravo da od dunika zahteva da neto uini, odnosno trai da izvri, to se ovo njegovo pravo i naziva trabinom. Iz tih razloga se i obligaciono pravo naziva i trabeno pravo. Dunik, kao druga strana u ovom pravnom odnosu, ima obavezu, odnosno dug da izvri trabinu poverioca. Kako se ovde radi o obligaciji, odnosno obavezi, ovo pravo se naziva i obligacionim, odnosno obveznim pravom. Trabina i dug kod obligacije se posmatraju kao jedinstvena celina, odnosno trabina ne moe postojati ako nema duga i obrnuto, ne moe da se duguje kada nema potraivanja.

Obezbeenje obligacija

1. SREDSTVA OBEZBEENJA OBLIGACIJE

Obligacioni odnosi se zakljuuju da bi se izvrile odreene radnje koje su predviene ugovorom. Obezbeenje izvrenje ugovora se obavlja nizom pravnih sredstava.1 Ta sredstva obezbeenja mogu da se podele na lina i stvarna sredstva obezbedenja. Pored ovih, postoje i druga sredstva koja slue obezbeenju ugovora. U teoriji prava javljaju se, od strane nekih autora, razlike u pogledu razvrstavanja sredstava obezbeenja na lina i stvarna sredstva, kao to je to sluaj sa odustanicom, ugovornom kaznom i dr. Smatra se da u lina sredstva obezbeenja spada i jemstvo, a u stvarna sredstva obezbeenja: kapara, odustavnica, ugovorna kazna i penali. Meu ostala sredstva obezbeenja, spadaju: avans, kaucija i pravo zadranja (retencija).

Srdi M. , Poslovno pravo, aak, Visoka poslovna kola, 2007., str 177

Obezbeenje obligacija

2. LINA SREDSTVA OBEZBEENJA OBLIGACIJE

2.1. POJAM JEMSTVA

Jemstvo predstavlja ugovorni odnos izmeu poverioca i treeg lica (jemca) kojim se ovaj obavezuje prema poveriocu da e da ispuni punovanu i dospelu obavezu dunika, a ko to poverilac ne uini. Kod jemstva postoji pravo poverioca da trai ispunjenje punovane dospele obaveze, a i obaveza jemca da to uini. Ugovor o jemstvu obavezuje jemca samo kada je izjavu o jemenju uinio pismeno i pod uslovom da on ima potpunu poslovnu sposobnost. Za izvravanje ugovora, jemac odgovara lino i iz tih razloga ovakvo obezbeenje spada u lina obezbeenja. Preuzimajui odreeno jemstvo za dunika, jemac pojaava obezbeenje trabine poverioca svojom obavezom. On odgovara za izvrenje ugovora kao i dunik, najee celokupnom svojom imovinom. 1a) Nastanak jemstva. - Kao to smo istakli, jemstvo nastaje pismenim ugovorom izmeu poverioca i jemca, a izuzetno i na osnovu zakona. Ugovorno jemstvo nastaje, po osnovu ugovora koji je sainjen, u pismenoj formi, i zmeu poverioca i treeg lica (jemca).2 Jemac se istim ugovorom obavezuje da e on ispuniti dospelu obavezu, ukoliko to ne uini glavni dunik. Najee se pre zakljuenja ugovora o dugu, poverilac obraa duniku i zahteva da jo neko tree lice bude garant za izvrenje ugovora. Izmeu dunika i jemca mogu postojati razliiti odnosi, koji vrlo esto nisu od znaaja za jemstvo. Kao to smo ve napred istakli, u nas se zahteva se pismena forma ugovora o jemstvu. Zakonsko jemstvo je predvieno po osnovu zakona. Tako na primer, drava jemi za isplatu deviznih uloga graana kod banke, jer se na taj nain stimulie tednja i sigurnost uloenih uloga.

Grupa autora, Pravna enciklopedija, Beograd, Savremena administracija, 1985., str:233.

Obezbeenje obligacija

2.2. PREDMET JEMSTVA

Jemstvo se moe dati za svaku punovanu obavezu bez obzira na njenu sadrinu. Ono se moe dati i na uslovnu obavezu, kao i za odreenu buduu obavezu. Kada se jemstvo daje za buduu obavezu isto se moe opozvati pre nego to obaveza nastane, ako nije predvien rok u kojem ona treba da nastane. U skladu sa ovom zakonskom normom, jemstvo se moe dati i za obavezu nekog drugogjemca (jemev jemac). 1. Obim jemeve odgovornosti. - Jemeva obaveza ne moe biti vea od obaveze glavnog dunika, a ako je ugovoreno da bude vea, onda se ona svodi na meru dunikove obaveze. Jemac odgovara za ispunjenje cele obaveze za koju je jemio, pod uslovom da njegova odgovornost nije ograniena na neki njen deo ili na drugi nain podvrgnuta povoljnijim uslovima. Jemac je u obavezi da naknadi potrebne trokove koje je poverilac uinio u cilju naplate duga od glavnog dunika. On odgovara kako za ispunjenje glavnih, tako i sporednih obaveza glavnog dunika (plaanje kamate, ugovorne kazne i dr. ). On odgovara samo za onu ugovorenu kamatu koja je dospela posle zakljuenja ugovora o jemstvu. Jemac odgovara i za svako poveanje obaveze koje bi nastalo dunikovom docnjom ili dunikovom krivicom, sem ako nije drugaije ugovoreno. Jemac moe da istakne protiv poverioevog traenja da ispuni obligaciju, iste prigovore koje moe da istakne i glavni dunik, ukoliko se oni odnose na sam dug (na primer, prigovor da je trabina zastarela i dr.). 3 2. Prelaz poverioevih prava najemca (subrogacija). - Na jemca koji je izmirio potraivanje, prelazi to potraivanje, sa svim sporednim pravima i garantijama za njegovo ispunjenje.

2.3. OBLICI JEMSTVA

3

Perovi S., Obligaciono pravo , Beograd, Privredna tampa, 1980., str: 165.

Obezbeenje obligacija Od jemca se moe da zahteva ispunjenje obaveze, tek kada glavi dunik ne ispuni svoju obavezu u roku odreenom u pismenom pozivu (subsidijarno jemstvo). Tako, poverilac moe da zahteva ispunjenje od jemca, iako nije pre toga pozvao glavnog dunika da ispuni obavezu, a ko je oigledno da se iz sredstava glavnog dunika ne moe ostvariti njegovo ispunjenje ili ako je glavni dunik pao pod steaj. U sluaju da se jemac obavezao kao jemac platac, on odgovara poveriocu kao glavni dunik za celu obavezu. Tada poverilac moe da zahteva njeno ispunjenje bilo od glavnog dunika, bilo od jemca ili od obojice istovremeno, u isto vreme (solidarno jemstvo). Za obaveze koje su nastale iz ugovora u privredi, jemac odgovara kao jemac platac, pod uslovom da nije to drugo ugovoreno.

2.4. ODNOS JEMCA I DUNIKA

Jemac koji je isplatio poveriocu njegovo potraivanje, moe da zahteva od dunika da mu ovaj naknadi sve to je isplatio za njegov raun, kao i kamatu od dana isplate. On ima pravo i na naknadu trokova koji su nastali u sporu sa poveriocem od momenta kada je obavestio dunika o tom sporu, kao i na naknadu tete ako je iste bilo. Pored prava da zahteva naknadu od dunika, jemac ima i pravo na prethodno obezbeenje, pravo na vraanje isplaenog, i dr. Tako, a primer, jemac koji je bez dunikovog znanja isplatio poverioevo potraivanje koje je docnije na dunikov zahtev poniteno ili ugaeno prebijanjem, moe od poverioca zahtevati samo vraanje isplaenog. Osim toga kada ima i vie jemaca, pa jedan od njih isplati dospelo potraivanje, tada on ima pravo da zahteva od ostalih jemaca da mu svaki naknadi deo koji pada na njegov teret. 1 Zastarelost obaveze glavnog dunika i obavezajemca. - U sluaju da nastupi zastarelost obaveze glavnog dunika, zastareva i obaveza jemca. Kad je rok za zastarevanje obaveze glavnog dunika dui od 2 godine, obaveza jemca zastareva po iteku roka od 2 godine od dospelosti obaveze glavnog dunika, izuzev kad jemac odgovara solidarno sa dunikom. Kako predvia u nas zakonodavac, prekid zastarevanja potraivanja prema glavnom duniku dejstvuje i prema jemcu, samo ako je do prekida dolo nekim postupkom poverioca pred sudom protiv glavnog dunika. 6

Obezbeenje obligacija Spreavanje zastarevanja obaveze glavnog dunika nema dejstva prema jemcu.

3. STVARNA SREDSTVA OBEZBEENJA OBLIGACIJE

3.1. KAPARA
Kapara predstavlja novanu ili drugu imovinsku vrednost (na primer, izvesnu koliinu zamenljivih stvari) koju jedna ugovorna strana pri zakljuenju ugovora daje drugoj ugovornoj strani kao dokaz da je ugovor zakljuen, a koja slui kao sredstvo obezbeenja ugovora. Kapara, dakle, predstavlja stvarno, realno sredstvo obezbeenja ugovorenih obligacija i ima dvostruku ulogu: a) ista slui kao vidljiv znak i dokaz da su stranke postigle saglasnost svojih volja i da je odreeni ugovor zakljuen i b) ona predstavlja sredstvo kojim se obezbeuje izvrenje ugovornih obaveza. Kaparu najee daje jedna ugovorna strana, a izuzetno se moe dogoditi da obe ugovorne strane daju kaparu. Predmet kapare je zamenljiva i nezamenljiva stvar. Kada je predmet kapare zamenljiva stvar, ista se prenosi u vlasnitvo druge ugovorne strane, a kada je nezamenljiva stvar, kaparu primalac uva i vraa je davaocu kad prestane razlog za njeno dranje. Kapara se daje na osnovu posebnog sporazuma i spada u realne ugovore. To blie znai da ista proizvodi pravno dejstvo tek od njenog momenta predaje drugoj ugovornoj strani. U sluaju da dode do potpunog ili deliminog neizvrenja ugovora, primenjuju se sledea pravila: 4 1) kad je za neizvrenje ugovora, odgovorna strana koja je predala kaparu, tada druga strana moe po svom izboru da zahteva izvrenje ugovora kada je to jo mogue i da trai naknadu tete. Strana koja je primila kaparu, moe u tom sluaju da je urauna, a primer, u isplatu kupovne cene druge ugovorne strane ili da je vrati ili da se zadovolji primljenom kaparom;
4

Perovi S., Obligaciono pravo , Beograd, Privredna tampa, 1980., str: 167.

Obezbeenje obligacija 2) u sluaju da je za neizvrenje ugovora odgovorna strana koja primi kaparu, onda druga ugovorna strana moe po svom izboru da zahteva: a) izvrenje ugovora kada je to jo mogue, b) da zahteva naknadu tete i vraanje kapare i c) da trai udvojenje (dvostruke) kapare; 3) potrebno je istai, da druga ugovorna strana, u svakom sluaju ima pravo kad, trai izvrenje ugovora da trai i naknadu tete koju trpi zbog zakanjenja, 4) na zahtev zainteresovane strane, sud moe da smanji preterano visoku kaparu; 5) u sluaju da doe do deliminog ispunjenja ugovorene obaveze, poverilac nema pravo da zadri kaparu, ve moe da trai ispunjenje ostatka obaveze i naknadu tete usled zadocnjenja. Svaka suma novca koja se daje u cilju obezbeenja ugovora, ne mora uvek biti kapara. Takve sume novca mogu biti date i radi predujma, avansa, otplate, odustanka i sl., zavisno od namere stranaka. U sluaju da stranke prilikom zakljuenja ugovora nisu se izjasnile zato se daje odreena suma novca, niti se to moe izvesti iz okolnosti sluaja, onda se ta suma smatra kao kapara.

3.2. ODUSTANICA
Strane ugovornice mogu da ugovorom predvide da jedna ili druga strana ima pravo da odustane od ugovora uz plaanje odreenog novanog iznosa drugoj ugovornoj strani (odustanica). Odustanica kao sredstvo obezbeenja ugovora predstavlja davanje odreenog novanog iznosa ili druge imovinske vrednosti kada se odustane od izvrenja ugovora. Ona se obino ne daje unapred, kao to se to daje kapara. Meutim, strane ugovornice mogu da ugovore da se odustanica daje unapred, a i tada treba jasno predvideti da se takva suma ne daje na ime kapare, ve na ime odustanice. Izmeu odustanice i kapare, postoje sledee razlike: 1) kapara kao sredstvo jaanja ugovora daje se radi njegovog izvrenja, a odustanica se daje da bi se moglo odustati od ugovora; 2) kapara se daje unapred, a kod odustanice se samo daje obeanje i 3) pravo na kaparu ima strana koja nije kriva za neizvrenje ugovora, dok na odustanicu ima pravo protivna strana, bez obzira na postojanje krivice dunika. 8

Obezbeenje obligacija Pravno dejstvo odustanice ogleda se u sledeem: 1) strana u iju je korist ugovorena odustanica ne moe da zahteva izvrenje ugovora kada je izjavila drugoj strani da daje odustanicu; 2) strana koja je ovlaena da odustane od ugovora obavezna je da odustanicu da, istovremeno sa izjavom o odustajanju; 3) u sluaju da ugovorne strane nisu predvidele rok do kada ovlaena strana moe da odustane od ugovora, tada ona moe da odustane od ugovora sve dok ne protekne rok koji je predvien za ispunjenje njene obaveze; 4) pravo odustajanja od ugovora prestaje i kad strana u iju je korist ugovorena ova mogunost odustajanja od ugovora, pone da ispunjava obaveze iz ugovora ili primi ispunjenje od druge strane.

3.3. UGOVORNA KAZNA

Ugovorna kazna predstavlja obavezu dunika da plati poveriocu odreeni novani iznos ili. pribavi neku drugu materijalnu korist, kad ne ispuni svoju obavezu ili zakasni sa njenim ispunjenjem. Ugovorna kazna se moe predvideti u novcu ali takoe i u stvarima. Njena visina se moe odrediti u jednom ukupnom iznosu ili alikvotnom delu (na primer, u procentu za svaki dan zadocnjenja ili na drugi nain). Ugovorna kazna se razlikuje od kapare i to: 1) kapara se daje unapred, a ugovorna kazna se ne daje, ve samo predvia, 2) kapara je znak da je ugovor zakljuen i ona ne predstavlja naknadu tete, dok ugovorna kazna slui i kao naknada tete, 3) kapara se ne kumulira sa izvrenjem, a ugovorna kazna se moe kumulirati sa izvrenjem u sluaju zadocnjenja pri izvravanju ugovora i 4) sudija nema pravo da smanji kaparu dok ugovornu kaznu moe smanjiti. Ugovorna kazna razlikuje se od odustanice po cilju i funkciji ugovorene kazne i odustanice. Tako je ugovorna kazna naknada tete, a odustanica ne predstavlja naknadu tete i ne slui kao sredstvo obezbeenja izvrenja ugovora. Pored toga, sud ne moe da smanji odustanicu, a ugovornu kaznu moe. Osim toga, odustanica se ne moe kumulirati sa izvrenjem ugovora, dok se ugovorna kazna moe kumulirati sa izvrenjem ugovora. Pravno dejstvo ugovorne kazne se manifestuje na sledee naine: 1) ugovorna kazna mora da bude ugovorena u formi koja je propisana za ugovor iz kojeg nastaje obaveza, 9

Obezbeenje obligacija odnosno na ije se ispunjenje odnosi, 2) ugovorna kazna deli pravnu sudbinu obaveze na ije se obezbeenje odnosi, 3) u sluaju da je ugovorna kazna ugovorena za sluaj neispunjenja obaveze, poverilac moe da zahteva alternativno ispunjenje obaveze ili ugovornu kaznu. Dakle, poverilac gubi pravo da zahteva ispunjenje obaveze, kada je zahtevao isplatu ugovorne kazne, 4) kada je ugovorna kazna ugovorena za sluaj neispunjenja, dunik nema pravo da isplati ugovorenu kaznu i da odustane od ugovora, sem kad to nije bila namera ugovornih strana, 5) u sluaju da je ugovorena kazna, predviena kada dunik zadocni sa izpunjenjem svoje obaveze, tada poverilac ima pravo da zahteva kumulativno, ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu.

3.4. PENALI
Penali slue kao sredstvo obezbeenja ugovora i slini su ugovornoj kazni. Oni predstavljaju zakonom propisanu naknadu koju je duno da plati odreeno lice kada o roku ne izvri svoju obavezu. Tako se, na primer, penali plaaju, kad odreeno lice iz ugovora u odreenom roku ne utovari ili istovari, odreenom robom, vagone i dr. Za razliku od ugovorne kazne, penali se propisuju zakonom, a ugovornu kaznu utvrduju same ugovorne strane, sporazumom. Propisima je utvreno kada se i u kojem iznosu plaaju penali. Penali predstavljaju sredstvo discipline ugovornih strana pri izvravanju svojih obaveza. Dunik je osloboen plaanja penala jedino ako je do neizvrenja ili do neurednog ispunjenja ugovorne obaveze dolo iz razloga za koju on ne snosi odgovornost. ta biva kada je zakonom odreena naknada i ugovorna kazna? - Kad je za neispunjenje obaveze ili za sluaj zadocnjenja sa ispunjenjem zakonom odreena visina naknade, pod nazivom penala, ugovorne kazne, naknade ili pod kojim drugim nazivom, a ugovorne su strane pored toga ugovorile kaznu, tada poverilac nema pravo da zahteva kumulativno ugovorenu kaznu i naknadu koja je odreena zakonom, izuzev kada je to samim zakonom dozvoljeno.

3.5. ZATEZNA KAMATA

10

Obezbeenje obligacija

Dunik koji zadocni sa ispunjenjem novane obaveze, duguje pored glavnice i zateznu kamatu, po stopi koja je utvrena saveznim zakonom. Kada je stopa ugovorene kamate via od stope zatezne kamate, ona tee i posle dunikove docnje. Poverilac ima pravo na zateznu kamatu, bez obzira na to da li je on pretrpeo kakvu tetu zbog dunikove docnje. U sluaju da je teta koju je poverilac pretrpeo zbog dunikovog zadocnjenja vea od iznosa koji bi on dobio na ime zatezne kamate, tada on ima pravo da zahteva razliku do potpune naknade tete. Na dospelu a neisplaenu ugovorenu ili zateznu kamatu, kao i na druga dospela povremena novana davanja ne tee zatezna kamata, sem u sluaju kad zakonom nije drukije odreeno. Na iznos neisplaene kamate, moe se zahtevati zatezna kamata samo od dana kad je sudu podnet zahtev za njenu isplatu.

4. OSTALA SREDSTVA OBEZBEENJA OBLIGACIJE

1) Avans (predujam). - Avans predstavlja novani iznos koji jedna ugovorna strana daje unapred drugoj ugovornoj strani prilikom zakljuenja ugovora, kao delimino ispunjenje ugovora i to pre nego to je dospeo rok za ispunjenje obaveza. On ne predstavlja sredstvo radi obezbedenja ugovora, ali slui svakako jaanju ugovora. Ugovorne strane kada su ugovorile da jedna strana preda odreeni avans na ime isplate svoje ugovorne obaveze, svakako sa vie sigurnosti oekuju da e se ugovor ispuniti. 2) Kaucija. - Kaucija predstavlja novanu ili neku drugu obavezu koju najee dunik daje poveriocu u vezi sa zakljuenim ugovorom, kao garanciju da e da izvri svoju ugovorenu obavezu, s tim to on ovu kauciju gubi kad ne ispuni obavezu. Ona se u praksi javlja retko i obino se sree kod ugovora koji se zakljuuju putem javnog nadmetanja. Njeno pravno dejstvo ogleda se u tome, to poverilac ima pravo da zadri kauciju kad dunik o roku 11

Obezbeenje obligacija ne izvri svoju obavezu, a ukoliko je izvri, tada je poverilac u obavezi da kauciju vrati duniku. Kaucija se razlikuje od ugovorne kazne iz razloga to dunik kauciju gubi (bez obzira da li je kriv ili nije kriv za neizvrenje ugovora), a od naknade tete iz razloga to dunik kauciju gubi i kada protivna strana nije imala nikakvu tetu zbog neispunjenja ugovora i to se njen iznos ne uraunava u naknadu tete. 3) Pravo pridraja, zadravanja (retencija). - Pravo pridraja ili zadravanja, odnosno retencija predstavlja realno sredstvo obezbeenje ispunjenja ugovorne obaveze po kojoj je jedno lice duno da preda izvesne stvari drugom licu. Tako najee, poverilac nekog dospelog potraivanja ima u svojim rukama neke dunikove stvari koje ima pravo da zadri sve dok mu ne bude isplaeno potraivanje. Pravo retencije se razlikuje od prava zaloge mada ima slinosti sa njom iz razloga to zalono pravo pripada samo odreenim poveriocima, a pravo retencije pripada svim poveriocima kada su ispunjeni zakonski uslovi. Ovo pravo retencije primenjuje se u mnogim poslovima robnog prometa, odnosno ugovora u privredi i za njegovo dejstvo je neophodno da se ispune odreeni uslovi. Ti uslovi bi bili sledei: 1) da se radi o potraivanju koje je nastalo po osnovu robnog prometa, 2) da je to dospelo potraivanje poverioca i 3) da dunik nije predao stvar poveriocu u drugu svrhu. Poverilac ima pravo zadravanja i kada njegovo potraivanje nije dospelo u sluaju kada je dunik postao insoloventan. Poverilac nema pravo retencije, kad dunik zahteva da mu se vrati stvar koja je izala iz njegove dravine protiv njegov volje ili ako dunik zahteva da se vrati stvar koja je bila predata poveriocu na poslugu ili uvanje. 4) Zaloga. - Zaloga predstavlja, takoe, jedno realno sredstvo obezbeenja poverioevih potraivanja u odnosu na dunika. To se postie predajom odreene stvari u zalogu poveriocu, u sluaju da dunik ne ispuni svoju ugovorenu obavezu, kako bi se poverilac mogao namiriti iz njene vrednosti, ako mu potraivanje ne bude namireno o dospelosti. Poverilac je u obavezi da po namirenju svojega potraivanja vrati neoteenu zaloenu stvar zalogodavcu.

12

Obezbeenje obligacija Zaloga se ostvaruje putem posebnog ugovora, gde se ugovorom o zalozi obavezuje dunik ili neko trei (zalogodavac) prema poveriocu (zalogoprimcu), da mu preda neku pokretnu stvar na kojoj postoji njegovo pravo svojine da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednsti, za sluaj da mu potraivanje ne bude isplaeno o dospelosti, a poverilac se obavezuje da primljenu stvar uva i po prestanku svog potraivanja vrati neoteenu stvar zalogodavcu. Zalogoprimac stie zaslono pravo, kada mu stvar koja je predmet ugovora bude predata. Ugovor o zalozi moe biti zakljuen o stvari koja je ve zaloena nekome 5. Tada zalono pravo nastaje kad zalogoprimac obavesti poverioca kod kojeg se stvar nalazi, pri zakljuenju ugovora o zaqlozi sa drugim poveriocem i naloi mu da po naplati svog potraivanja preda stvar ovome. Zaloga se moe dati i za buduu i za uslovnu obavezu. Obaveza zalogodavca je da preda zalogoprimcu ili treem licu koje su sporazumno odredili stvar ili ispravu koja daje imaocu iskljuivo pravo raspolaganja istom. Takoe je obaveza zalogoprimca, da uva stvar sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina, koja mu je predata u zalogu. On je duan vratiti zaloenu stvar, im mu dug bude namiren. On nema pravo da upotrebljava zaloenu stvar ili da istu predaje drugom na upotrebu ili u dalju zalogu (podzalogu), sebi kad tog mu dozvoli zalogodavac. U sluaju da on suprotno postupi, odgovarae za propast ili oteenje stvari koje bi se dogodile tom prilikom. Kada zaloena stvar daje plodove, a nije ugovoreno kome oni pripadaju, poverilac moe da ih zadri za sebe. Ako zalogoprimac ne uva zaloenu stvar kako treba, tj. kada je upotrebljava bez dozvole zalogodavca, daje drugom na upotrebu, uopte ne postupa sa njom saglasno datoj mu dozvoli, sud e na zahtev zalogodavca narediti da se zaloena stvar oduzme od zalogoprimca i da je preda nekom treem licu da je dri za njega. U sluaju da se pokae da zaloena stvar ima neki neodostatak (bilo materijalni ili pravni), te ne predstavlja dovoljno obezbeenje za naplatu potraivanja, zaloni poverilac ima pravo da zahteva od zalogodavca drugu odgovarajuu zalogu. Kad poverioevo potraivanje ne bude namireno o dospelosti, poverilac moe da zahteva od suda odluku da stvar prodoa na javnoj prodaji ili po tekuoj ceni kad stvar ima beszansku ili trinu cenu. Meutim, ako poverioevo potraivanje nastane iz ugovora u
5

Srdi M. , Poslovno pravo, aak, Visoka poslovna kola, 2007., str 179.

13

Obezbeenje obligacija privredi, a dunik, ne namiri o dospelosti potraivanja, poverilac nije obavezan da se obraa sudu nego moe pristupiti prodaji zaloene stvari na javnoj prodaji, po isteku 8 dana od dana upozorenja uinjenog duniku, kao i zalogodavcu kad to nisu ista lica. Poverilac je u ovom sluaju, kad se radi o ugovorima u privredi, duan da blagovremeno obavesti oba lica o datumu i mestu prodaje. Kad zaloene stvari imaju trinu ili berzansku cenu, poverilac ih moe prodati po toj ceni, po isteku roka od 8 dana od dana upozorenja uinjenog duniku i zalogodavcu da e tako postupiti. U sluaju da se radi o tome da zaloena stvar se kvari ili gubi vrednost te postoji opasnost da postane nedovoljna za obezbeenje poverioevog potraivanja, sud moe na zahtev zalogoprimca ili zalogodavca da odlui da se stvar proda na javnoj prodaji (ili po berzanskoj ili trinoj ceni) i da se cena ili dovoljan deo cene uloi kod suda radi namirenja zalogoprimevog potraivanja. Kad je jedna stvar zaloena nekolicini poverilaca, red kojim se isplauju i njihova potraivanja iz vrednosti zaloene stvari odreuje se prema datumu nastanka njihovih zalonih prava. Prestanak zalonih prava moe da nastane gubitkom dravine, prestankom prava potraivanja, kao i zastarelou meusobnih potraivanja.

ZAKLJUAK:

14

Obezbeenje obligacija

Obligacija je (imovinsko) pravni odnos to znai da se pravo poverioca i obaveza dunika mogu neposredno ili posredno izraziti u novcu. Odnos je poloaj jednog lica prema drugom u odreenom pogledu. Pravni odnos je specifina vrsta odnosa, jer postoji pravna sankcija. Kada se kae da je to imovinsko pravni odnos, neposredna sankcija koja prati povredu prava iz obligacije ima sva obeleja imovinskopravne sankcije to moe biti naknada tete ili povraaj u preanje stanje. Vrsta zatite (imovinska sankcija) posledica je prirode obligacionog odnosa kao imovinskopravnog odnosa u kojem je neposredno angaovan imovinski interes. Imovinski interes se najee moe izraziti u novcu tj. novano proceniti ali u nekim sluajevima (npr. kod novane naknade materijalne tete - afekciona vrednost) teko ju je novano proceniti po objektivnim kriterijumima. Obligacija stvara jedan imovinsko pravni odnos zasnovan na odreenoj koristi i imovinskom interesu koji se moe novano izraziti.

LITERATURA:

15

Obezbeenje obligacija

1. Grupa autora, Pravna enciklopedija, Beograd, Savremena administracija, 1985. 2. Perovi S., Obligaciono pravo , Beograd, Privredna tampa, 1980. 3. Srdi M. , Poslovno pravo, aak, Visoka poslovna kola, 2007.

INTERNET STRANE: 1.http://sr.wikipedia.org/ 2. http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0003-25650101255S 3. http://www.knowledge-bank.org/poslovno_pravo/lekcije/program.htm

16