Dr Vojislav [e{eq

FENOMENOLOGIJA BALKANSKOG DESPOTIZMA

Srpska radikalna stranka Beograd 2000.

Dr Vojislav [e{eq FENOMENOLOGIJA BALKANSKOG DESPOTIZMA

Recenzenti: Gordana Bulatovi} Maja Gojkovi} Glavni i odgovorni urednik: Sa{a Radovanovi} Tehni~ka priprema: Branka Bobi} Redakcija:
Ivana Borac, Nata{a Vuji}, Du{an Vesi}, Milica Vesi}, Sla|ana Vlajkovi}-Veli~kovi}, Milica Gogi}, Qubica Davidovi}, Ivana \uri}, Vesna Zobenica, Vesna Jawi}, Qiqana Mihajlovi}, Aleksandra Milinkovi}, Ana Obradovi}, Danijela Pumpalovi}, Gordana Maksimovi}-Jandri},StanislavaSvilenkovi}, Radmila Peruni~i}, Qubomir Supi},

Izdava~: Srpska radikalna stranka Beograd, Trg pobede 3 Za izdava~a: Dr Vojislav [e{eq [tampa: Etiketa, Bole~ Za {tampariju: Milenko Dramli} Tira`: 1.000 primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 929 : 32 [e{eq V. [e{eq, Vojislav Fenomenologija balkanskog despotizma / Vojislav [e{eq. - Beograd : Srpska radikalna stranka, 2000 (Bole~ : Etiketa). - 991 str. : 20 cm Tira` 1000. - Sadr`aj : Suo~avawa sa samoupravqawem : Kwige za loma~u : Fenomenologija balkanskog despotizma. ISBN 86-7402-058-5 323 (497.1) a) [e{eq, Vojislav (1954 -) - Zabrawene kwige b) Jugoslavija - Politi~ke prilike ID=85502476

SUO^AVAWA SA SAMOUPRAVQAWEM

I izdawe SIV[, Beograd 1987, II izdawe SIV[, Beograd 1988, III izdawe ABC Glas, Beograd 1991.

Recezenti: Borislav Mihajlovi} Mihiz Vuk Dra{kovi}

PREDGOVOR PRVOM IZDAWU

[ta je to samoupravqawe? Na`alost, takvo pitawe sam sebi postavio tek kada mi je samoupravnim dru{tvenim odnosima ugro`ena li~na egzistencija. U ranoj mladosti, pun komunisti~kog poleta, entuzijazma i samopouzdawa, kao student tre}e godine Pravnog fakulteta u Sarajevu izabran sam za demonstratora na predmetu Ustavno pravo. Izvodio sam ~asove vje`bi sa studentima druge godine uz pomo} Praktikuma za ustavno pravo ~iji su autori prof. dr Ivanka Srni} i prof. dr Pavle Nikoli}. Tad sam ve} po~eo da se bavim mi{qu da teorijski prou~avam pitawe pravnog poretka u dr`avama tipa diktature proletarijata, te ma{tao i o pisawu kwige na tu temu. Me|utim, kako sam se kao student prodekan energi~no suprotstavio izboru prof. dr Fuada Muhi}a za dekana Fakulteta, a on je uprkos tome bio izabran, od obe}awa nekih nastavnika da }u nakon diplomirawa biti zaposlen kao asistent na predmetu Ustavno pravo nije bilo ni{ta. Iako je prethodni dekan prof. dr \or|e Samaryi} u jednom slu`benom dokumentu karakteristici napisao da sam najboqi student od osnivawa Pravnog fakulteta u Sarajevu (studij sam zavr{io za dvije godine i osam mjeseci), Muhi} je bio vi{e nego dovoqno mo}an da sprije~i i samo raspisivawe konkursa na koji sam se namjeravao prijaviti. To }e izmijeniti ~itavu moju `ivotnu sudbinu. U potrazi za zaposlewem, trbuhom za kruhom, konkurisao sam za izbor u zvawe asistenta pripravnika na predmetu Teorija o ratu novoosnovanog Odsjeka za op{tenarodnu odbranu Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, da bih nakon doktorirawa bio izabran za docenta na predmetu Me|unarodni odnosi Odsjeka za politi~ke nauke i Odsjeka za `urnalistiku. Nedugo zatim sam stupio u otvoreni ideolo{ki i politi~ki sukob sa Savezom komunista i zbog toga bio prognan sa nastavni~ke katedre. Uskoro }u i kroz li~no iskustvo do}i do zakqu~ka da u titoisti~koj Jugoslaviji uop{te i ne postoji pravni poredak, kao ni, uostalom, u drugim zemqama sa marksisti~kim re`imom, s jednopartijskom komunisti~kom diktaturom i ideolo{kim monopolizmom. Jezikom dokumenata, koje ovdje prezentujem, nastojim dokazati tezu da je prirodna su{tina samoupravqawa autokratija i negirawe elementarnih gra|anskih sloboda i prava. Ovom kwigom obuhvatio sam sudske procese povodom mog administrativnog uklawawa sa univerzitetske katedre, privatnih tu`bi porodice Dizdar i Mustafe Grab~anovi}a nakon
5

objavqivawa mog teksta U cara Trajana kozje u{i, gra|anske parnice koju sam vodio protiv Staneta Dolanca i wegovih sau~esnika zbog povrede mojih autorskih prava koju je Stane Dolanc po~inio zloupotrebom svog slu`benog polo`aja, te dokumenta vezana za politi~ko-policijska maltretirawa drugih qudi povodom mog slu~aja. Rije~ je, prije svega, o progawawu Du{ana Bogavca, te o peripetijama koje su imali Toma` Mastnak i dr Milo{ Arsenijevi}, kao i drugi istaknuti intelektualci koji se vladavini bezakowa odlu~no suprotstavqaju javnim protestima. Suo~avawa sa samoupravqawem su, u stvari, suo~avawa sa autokratijom. Ma {ta nam titoisti~ki ideolozi poku{avali servirati pod pojmom samoupravqawe, ono, po svojoj izvornoj su{tini, predstavqa samovla{}e, neograni~eno vr{ewe funkcije dr`avne uprave u sistemu vladavine u kom dominira politi~ka samovoqa jedne li~nosti ili grupe qudi. Samovla{}e (autokratija) i samoupravqawe, u uslovima nedovoqno izdiferenciranog razlikovawa vladavine nad qudima i upravqawa stvarima, u prakti~nom `ivotu se mogu posmatrati kao pojmovi sa sli~nim, ako ne i istim zna~ewem, gotovo kao sinonimni termini. Ono {to samovla{}e predstavqa u ~isto politi~koj sferi, to je samoupravqawe u vo|ewu ukupnih dru{tvenih poslova. Komunisti u na{oj zemqi sami i vladaju i upravqaju. Svi mi koji poku{avamo da se wihovoj samovoqi suprotstavimo, gra|ani smo drugog reda. Za jugoslovenske uslove paradigmati~an primjer samovla{}a i samoupravqawa u wihovoj najogoqenijoj verziji izgradili su, ina~e, Branko Mikuli} i Hamdija Pozderac posledwih dvadesetak godina u Bosni i Hercegovini. Nije nimalo slu~ajno {to se u narodu skra}enica SR BiH tuma~i kao Samostalna radwa Branka i Hamdije. U nadi da je takav sistem vlasti i upravqawa, koji danas simboli{e Branko Mikuli}, na izdisaju, ovom kwigom dokumenata pridru`ujem se naporima jugoslovenske demokratske i slobodarske inteligencije da se sprije~i wegova obnova i u~ini sve {to je potrebno da se napokon svrstamo u red civilizovanih evropskih naroda.

PRVI DIO PROCES PRED SUDOM UDRU@ENOG RADA POVODOM UKLAWAWA SA NASTAVNI^KE KATEDRE
Glavne okolnosti mog uklawawa sa nastavni~ke katedre Fakulteta politi~kih nauka Univerziteta u Sarajevu zbog idejno-politi~ke nepodobnosti ve} sam obradio u kwizi Hajka na jeretika. Sada namjeravam da iskqu~ivo jezikom originalnih dokumenata prika`em na koji na~in Savez komunista kao vladaju}a partija sprovodi svoju politiku u totalitarnom dru{tvu, prenebregavaju}i sve vlastite zakonske i me|unarodne pravne norme koje je, ina~e, jugoslovenski re`im priznao i ratifikovao. ^etvrtog decembra 1981. godine iskqu~en sam iz Saveza komunista zbog: 1) stajawa u odbranu dr Nenada Kecmanovi}a protiv koga je u to vrijeme vo|en partijski proces s jasno izra`enim namjerama pokreta~a da ga oteraju s Fakulteta zbog kriti~ki intoniranih ~lanaka koje je objavio u beogradskom NIN-u, 2) pokretawa postupka za oduzimawe magisterija politi~kih nauka sekretaru Gradskog komiteta Saveza komunista Sarajeva mr Brani Miqu{u, ina~e pulenu Hamdije Pozderca, zbog dokazanog plagijata; 3) javnog kritikovawa panislamisti~kih ideja i nacionalisti~kog pona{awa dr Atifa Purivatre, dr Hasana Su{i}a i dr Muhameda Filipovi}a; 4) dugogodi{weg upornog suprotstavqawa glavnom lideru muslimanskog nacionalizma na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu dr Omeru Ibrahimagi}u, bliskom prijatequ i saborcu Hamdije Pozderca. Iz Saveza komunista me je iskqu~io neposredno Op{tinski komitet Centar, prethodno procijeniv{i da se takva odluka ne bi mogla posti}i na samom Fakultetu, me|u mojim kolegama i studentima. U vrijeme iskqu~ewa iz Partije bio sam iskreni i ubije|eni komunista. U sukob s Partijom do{ao sam smatraju}i da ona iskreno i odlu~no namjerava realizovati onu politiku za koju se deklarativno zalagala, te da su negativnosti u wenom djelovawu samo stvar trenutnih i prolaznih deformacija, odnosno, posledica antipartijskog djelovawa grupa i pojedinaca koji su se infiltrirali u wene redove. Te{ko sam se mirio sa o~iglednom ~iwenicom da su negativnosti i deformacije u stvari glavni metodi dje7

lovawa i osnovni ciqevi Saveza komunista Jugoslavije. Moje intelektualno i politi~ko sazrijevawe i saznawe prave prirode postoje}eg poretka i ideologije kojom se on rukovodi do{lo je naknadno i postepeno. Bilo je neminovno da pro|em kroz mukotrpne faze bu|ewa iz dogmatskog sna, bolno suo~avawe s ideolo{kim i politi~kim postavkama na kojima sam vaspitavan, raskid sa vi{egodi{wim na~inom rezonovawa, da bih se napokon oslobodio mladala~kih zabluda, osjetio dah slobode i demokratije, shvatio wihovu punu vrijednost i odlu~io da ih se vi{e nikada, ni po koju cijenu, ne odri~em. Ina~e, odluka o mom iskqu~ewu iz Saveza komunista formalno je donesena na osnovu izvje{taja Drugarskog vije}a u sastavu: Ivica Mi{i} (sada{wi direktor Novnisko izdava~ke radne organizacije Oslobo|ewe), Drago ^u~kovi} (penzionisani pukovnik i krunski la`ni svjedok na mom su|ewu iz 1984. godine) i Faruk Sijari} (asistent Muzi~ke akademije i sin kwi`evnika ]amila Sijari}a). U izvje{taju je stajalo: Na sjednici Op{tinskog komiteta SK koja je odr`ana 16. novembra 1981. godine vo|ena je rasprava o stawu na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu. Na sjednici je konstatovano da situacija na Fakultetu ve} du`i vremenski period ukazuje na nagomilane probleme. Istaknuto je da su uveliko poreme}eni me|uqudski odnosi koji ote`avaju rad kako samoupravnih, tako i dru{tvenopoliti~kih organizacija. Rad partijskih organizacija uglavnom se svodi na aktivnosti koje se iniciraju iz Op{tinskog komiteta, a rijetko se pokre}u pitawa odnosa na Fakultetu, pona{awa ~lanova SK itd. Prisutna je pasivnost ve}eg broja nastavnika ~lanova SK u radu osnovnih organizacija SK. Rijetko se sastajala i Akciona konferencija, a nijednom se na dnevni red nisu stavili problemi za koje je konstatovano da su poprimili takve razmjere da mogu da parali{u rad Fakulteta. Razmatraju}i u tom kontekstu aktivnosti i djelovawe dr Vojislava [e{eqa, docenta na Fakultetu politi~kih nauka, upozoreno je da ve} du`i vremenski period [e{eq svojim pona{awem izvan ali i unutar samoupravnih struktura, kao i u posledwe vrijeme javnim djelovawem doprinosi grupa{ewu, naru{avawu me|uqudskih, kolegijalnih i samoupravnih odnosa na Fakultetu. Istaknuto je tako|e, da izvjesne slabosti u razvoju samoupravnih odnosa na Fakultetu, koje su uo~qive, ne mogu biti opravdawe za [e{eqevo djelovawe. Zbog nekih wegovih postupaka koji su me|u komunistima Fakulteta ocjeweni kao neprihvatqivi, OOSK III godine Odsjeka za ONO formirala mu je u aprilu mjesecu 1981. godine Drugarsko vije}e. No, kako je [e{eq ve} idu}eg mjeseca samoinicijativno pre{ao u drugu OOSK, Drugarsko vije}e svoj rad nije privelo kraju. Od tog vremena [e{eq je jo{ jedanput promijenio OOSK, tako da je samo u 1981. godini bio povezan u tri osnovne organizacije SK na Fakultetu politi~kih nauka. Stoga je Op{tinski komitet SK Centar, na sjednici odr`anoj 16. novembra 1981. godine, odlu~io da iskoristi svoje statutarno pravo i da
8

formira Drugarsko vije}e koje }e detaqnije ispitati i analizirati pona{awe i djelovawe dr Vojislava [e{eqa. Op{tinski komitet SK je ovakvu odluku donio i zbog toga {to poku{aj Drugarskog vije}a na samom Fakultetu nije, usqed prelaska [e{eqa iz jedne u drugu organizaciju, mogao biti priveden kraju. Nova organizacija u kojoj se povezao [e{eq 16.11.1981. godine nije u mogu}nosti da kompletno i cjelovito ocjeni wegovo djelovawe koje ima du`e vremensko trajawe. U skladu s tim zakqu~kom Op{tinski komitet je na sjednici 17.11.1981. godine u prisustvu druga [e{eqa predlo`io Drugarsko vije}e u sastavu: Ivica Mi{i} (predsjednik vije}a), te Drago ^u~kovi}, Vaso Mlinarevi}, Faruk Sijari} i Branko Vigwevi} (~lanovi vije}a). Na sastanku OK SK 17.11.1981. godine, na kojem je i donijeta odluka o formirawu Drugarskog vije}a dr Vojislavu [e{equ predlo`eno je da vije}e zapo~ne rad ve} sutradan 18.11.1981. godine, ali je [e{eq izjavio da upravo sutradan treba da putuje i da zbog toga Drugarsko vije}e ne}e mo}i da radi do wegovog povratka, to jest do 24.11.1981. godine. Drugarsko vije}e zapo~elo je rad 24.11.1981. godine u 9,00 sati u punom sastavu: Ivica Mi{i}, Drago ^u~kovi}, Branko Vigwevi}, Vaso Mlinarevi} i Faruk Sijari}. U radu Drugarskog vije}a od po~etka je u~estvovao i Vojislav [e{eq. Odmah po po~etku rada Drugarskog vije}a [e{eq je stavio primjedbu da nije saglasan da u radu vije}a u~estvuje drug Branko Vigwevi}, sekretar OOSK III godine Politologije, istaknuv{i da on ne pripada toj osnovnoj organizaciji i da on ne}e i ne mo`e da sara|uje sa Drugarskim vije}em u kome sjedi Vigwevi}, zbog toga {to je, po wegovim rije~ima, Vigwevi} zavrbovan od Atifa Purivatre. Predsjedavaju}i je rekao da Drugarsko vije}e nije ovla{}eno da mimo odluke Komiteta mijewa vlastiti sastav, ali da prepu{ta Vigwevi}u da se opredijeli sam oko toga da li }e ostati ili napustiti sjednicu vije}a. Vigwevi} je izjavio da ne bi htio da izaziva probleme svojim u~e{}em u Drugarskom vije}u i da ote`ava wegov rad, ali se energi~no ogradio od [e{eqeve primjedbe da je zavrbovan od Atifa Purivatre ili bilo koga i potom je napustio rad Drugarskog vije}a. Poslije toga predsjedavaju}i je izlo`io saznawa u SK zbog kojih je formirano Drugarsko vije}e Voji [e{equ, navode}i prije svega slijede}e: Ukupni odnosi sa drugovima i kolegama i pona{awe prema wima ukazuju da je [e{eq prema velikom broju ~lanova kolektiva na Fakultetu nastupao sva|ala~ki, nedrugarski, nekorektno, da se, prema nizu saznawa u odnosima sa kolegama pona{ao prepotentno, vrije|aju}i i poni`avaju}i, diskvalifikuju}i ih i kao nastavnike i kao nau~nike i kao komuniste i samoupravqa~e, ne biraju}i ni vrijeme, ni mjesto, ni na~in, {to je ~esto ostavqalo mu~an utisak, remetilo odnose i stvaralo dubqe i trajnije tragove na ukupnu klimu i atmosferu u kolektivu, na wegovo jedinstvo, radno i samoupravno funkcionisawe. To se neminovno prelamalo i na idejnopoliti~ko i akciono jedinstvo dru{tvenopoliti~kih organi9

zacija, prije svega SK, koje su ~esto zbog toga bile prinu|ene da se iscrpquju bave}i se sporednim umjesto vitalnim pitawima od interesa za Fakultet, radne qude i studente. Pri tom su iz ovog ugla gledano konkretno nazna~eni odnosi Voje [e{eqa prema grupi penzionisanih oficira anga`ovanih u ulozi predava~a, odnosno nastavnika, na Odsjeku op{tenarodne odbrane. [e{equ je zatim predo~eno da Drugarsko vije}e treba da razmotri i ispita wegovo djelovawe u okviru OOSK, Sindikatu, te u samoupravnim i stru~nim organima i tijelima Fakulteta, jer je niz primjera ukazivalo na to da je [e{eq ispoqavao nastojawa da u razli~itim prilikama dezavui{e odre|ene organe i organizacije, ogla{ava ih nekompetentnim ili nelegalnim, da djeluje izvan sistema, izvan samoupravnih demokratskih struktura i mimo utvr|ene procedure, da se name}e pojedinim organima i tijelima. Konkretno su pri tom navedeni slu~ajevi [e{eqevog zalagawa da se ospori legalitet jedinstvene Komisije za DSZ koja je u to vrijeme bila jedinstvena za ~itav Fakultet; odbijawe u svojstvu sekretara OOSK da se u OOSK raspravqa predlog procjene politi~ko-bezbjednosne situacije prije nego {to se o tome raspravqa na Aktivu komunista radnika zaposlenih na Fakultetu; zatim osporavawe prava Savjetu da pokre}e inicijativu i kadrovskoj komisiji Fakulteta da bude nosilac konsultacija, da formira predloge za izbor dekana, prodekana i predsjednika Savjeta Fakulteta. I napokon, [e{equ je predo~eno da je potrebno politi~ki procjeniti smisao, namjere i posqedice wegovog pisawa, prije svega wegovog teksta u Kwi`evnoj re~i, od 25.10.1981. godine pod naslovom Univerzalne teorije i wihovi sqedbenici. Kako se u me|uvremenu pojavilo i Pismo Voje [e{eqa u ilustrovanom listu Duga od 21.11.1981. godine u kome bezobzirno napada kadrove SK, dovodi u pitawe metod rada organa SK, wihova prava i odgovornost, pi{e o dogovoru u GK SK Sarajevo kome nije prisustvovao i pri tome se ne uste`e da predsjedniku GK SK Sarajevo pripisuje rije~i koje on nije izgovorio, Drugarsko vije}e je procijenilo da treba razjasniti i taj wegov istup jer je o~igledno da to pismo Dugi, predstavqa u stvari jo{ jednu kariku u kontinuitetu wegovog djelovawa i pona{awa. Po{to je predsjednik Drugarskog vije}a izlo`io osnovna pitawa koja treba raspraviti, Vojislav [e{eq je u podu`em izlagawu obja{wavao genezu svoje konfliktne pozicije na FPN koja, po wegovim rije~ima, svo je porijeklo vu~e jo{ iz wegovih sredwo{kolskih dana kada je, kako ka`e, slu{aju}i pred popis stanovni{tva 1971. godine sa ve}im brojem |aka i nastavnika Prve gimnazije u Sarajevu predavawe Atifa Purivatre o nacionalnom pitawu i problemima izja{wavawa i nacionalnog opredjeqivawa gra|ana, koja su, kako ka`e [e{eq, wemu, a i velikom broju ostalih slu{alaca mirisala na nacionalizam, iznio vrlo kriti~ke primjedbe na izlo`ene stavove dr Purivatre. Atif me zapamtio jo{ tada i od mog dolaska na Fakultet po~eo sam da osje}am wegova podozrewa i pakosti.
10

[e{eq je zatim iznio niz optu`bi na ra~un velikog broja qudi sa Fakulteta ali i izvan wega, ukqu~uju}i tu i jedan broj li~nosti iz organa SK Op{tine, Grada i Republike. Tvrde}i da na FPN postoji grupa koja predstavqa centar otu|ene birokratske mo}i koja `ari i pali Fakultetom i mo`e, po wegovim rije~ima da provede {to ho}e, on u tu grupu svrstava Atifa Purivatru, Hasana Su{i}a, Iliju Bradi}a, Milana Miqevi}a, Stojana Tomi}a, Omera Ibrahimagi}a, [efku Me|edovi}a, a prikqu~uje im i penzionisane generale, nastavnike na Fakultetu Du{ana Dozeta i Ivicu Mili~evi}a, dok za jedan krug qudi smatra da su eksponenti i poslu{nici ove grupe. Na pitawe {to je to po wegovom mi{qewu, grupa otu|ene birokratske mo}i konkretno uradila, [e{eq navodi da su poku{ali da nametnu rje{ewe dekana u liku Hasana Su{i}a, da je Omer Ibrahimagi} u ve}ini slu~ajeva mentor qudima iz politike i policije, da Me|edovi} ~ak ni kao mentor ni kao ~lan komisija za disertacije ne ~ita radove kandidata. [e{eq tvrdi da je Hajrudin \ulbi} kao sekretar OK SK Centar uporno nastojao 1979. godine i bio spreman da neprincipijelno pre|e preko niza stvari u nastojawu da se Purivatri obezbijedi jo{ jedan mandat dekana. Ovdje izneseni [e{eqevi navodi o svemo}i grupe otu|ene birokratske mo}i na FPN, kako je naziva, toliko su naivni da u najmawu ruku ne dopu{taju [e{eqevu kvalifikaciju o grupi otu|ene birokratske mo}i, po mi{qewu Drugarskog vije}a nisu zasnovani na ~vrstim dokazima, ve} su vi{e rezultat pretpostavki, naslu}ivawa i insinuacija. Jer kako neko mo`e znati i tvrditi da jedan nastavnik mentor ili ~lan komisije za disertacije i nau~na zvawa ne ~ita radove kandidata? Kako samo isticawe jednog kandidata na {iru listu li~nosti koje dolaze u obzir za izbor dekana mo`e da se proglasi nametawem ako se na toj listi u prvi mah na{lo ~ak {est imena, kako je bilo u ovom slu~aju o kome govori [e{eq? Kako i za{to neko mo`e da se optu`i da je mentor qudima iz politike i policije kada je on isto tako i mentor znatno ve}em broju qudi iz drugih struktura, osim ako se time ne `eli osporiti pravo qudima iz politike i policije da se razvijaju i na nau~nom planu. Drugarsko vije }e je do{lo do saznawa da je, upravo suprotno [e{eqevim rije~ima, opre djeqewe i principijelan stav Op{tinskog komiteta SK Centar u ~ijem je utvr|ivawu i realizaciji \ulbi} neposredno u~estvovao bilo protiv prakse reizbora, odnosno da se niko ne mo`e dva puta zaredom birati na funkciju dekana na ma kom fakultetu, pa prema tome ni na FPN. Po {irini tema i pitawa koja je otvarao, po broju qudi koje je ukqu~ivao u razli~ite konflikte i slu~ajeve, po na~inu kako su ti detaqi izlagani sugerisan je utisak da su stawe i odnosi na Fakultetu du`e vremena poreme}eni i nezdravi, ali i da su za to prije odgovorni svi drugi nego i on sam pa je u tom smislu ~esto postavqao pitawa za{to oni nisu pozvani na odgovornost. Kada mu je predo~eno wegovo pona{awe i odnos prema penzionisanim oficirima i generalima za koje je u raspravi na Nau~no-nastavnom vije}u Fakulteta rekao da gr~evito dr`e svoje pozicije i onemogu}ava11

ju mla|e da zauzmu mjesto i posebno za wegove izjave u kojima je govorio da se general Dozet slu`i policijskim metodama, a da se general Mili~evi} slu`i berijevskim metodama, [e{eq je rekao da su wegovi odnosi sa oficirima-nastavnicima, a posebno sa generalima Dozetom i Mili}evi}em dugo vremena bili dobri i prijateqski. Do nesporazuma je, kako tvrdi, do{lo zbog toga {to su navodno oni, uz jo{ neke nastavnike na Fakultetu, nastojali da se wemu onemogu}i rad na odsjeku Narodne odbrane. Za generala Dozeta [e{eq ka`e da se pona{ao licemjerno, jer dok je na jednoj strani iznosio pozitivno mi{qewe i preporu~ivao [e{eqa za unapre|ewe u vi{e nastavni~ko zvawe, s druge strane, kako navodi [e{eq, pregovarao je s novim kandidatom da ga anga`uje za isti predmet na kome je upravo [e{eq trebalo da radi. Ne pori~e da je javno rekao da se Dozet slu`i policijskim metodama, ali je to rekao zbog toga {to je, navodno, Dozet nastojao tako|e da mu onemogu}i odslu`ewe kadrovskog roka u JNA u {koli rezervnih oficira. Izjavio je da OK SK Centar, iako su to vojne vlasti tra`ile, nije uputio karakteristike na osnovu kojih bi se mogla donijeti odluka o wegovom upu}ivawu u [kolu rezervnih oficira. Drugarsko vije}e je, me|utim, utvrdilo da ovaj navod nije ta~an, jer je Komitet tra`enu karakteristiku, koja je pripremqena na Fakultetu politi~kih nauka, uputio nadle`nom organu Skup{tine op{tine Novo Sarajevo. [e{eq ne pori~e da je za generala Mili~evi}a kazao da se slu`i berijevskim metodama, ali isti~e da je to rekao u privatnom razgovoru. Me|utim, ~iwenica je da su nastavnici Odsjeka ONO i DSZ u pismu Nau~no-nastavnom vije}u, koje su dostavili i predsjedniku Savjeta FPN-a i predsjedniku Komiteta za ONO i DSZ Fakulteta 27. februara ove godine, upravo povodom [e{eqeve diskusije na Nau~no-nastavnom vije}u 21.11.1981. godine, izme|u ostalog, iznijeli i slijede}e: Diskusija druga Vojislava [e{eqa predstavqa neopravdan i ni~im argumentovan napad na ~lanove Odsjeka ONO i to prvenstveno na penzionisane oficire. Diskusija je pokazala da su upravo ovi drugovi u~inili sve {to je u wihovoj mo}i da se status druga [e{eqa najpovoqnije rije{i kako u periodu prije [e{eqevog odlaska na odslu`ewe vojnog roka, tako i po wegovom povratku iz Armije. Vrlo objektivnom argumentacijom utvr|eno je da su pojedinci ulo`ili velike i nesebi~ne napore kako bi drug [e{eq bio upu}en u [kolu rezervnih oficira... Nakon povratka iz Armije, ka`e se tako|e u ovom pismu, zapravo jo{ i ranije, Odsjek je u dogovoru sa Dekanatom FPN-a preduzeo mjere da drug [e{eq bude izabran za docenta i da dobije odgovaraju}i predmet. Kada je stvar bila skoro gotova, drug [e{eq je kategori~ki odbio da ~ak i za kra}e vrijeme bude asistent drugu Stojanu Tomi}u i na taj na~in onemogu}io ostvarewe utvr|enih dogovora povodom tog predmeta. U pomenutom pismu se daqe, izme|u ostalog, ka`e: Po{to je disku sija utvrdila da su napadi druga [e{eqa neargumentovani, Odsjek je ana lizirao svrhu i namjeru wegovih istupa, pa je do{ao do uvjerewa da je wegova namjera bila da poku{a podriti jedinstvo Odsjeka u kome oduvijek
12

vladaju drugarski i radni odnosi. Tako|e je na Odsjeku utvr|eno da napad na penzionisane oficire nije li{en i izvjesnih natruha koje bi se mogle razmatrati i sa jednog {ireg dru{tvenog aspekta napada na qude koji posao obavqaju savjesno i predano i koji su na Fakultet do{li na molbu drugih odgovornih za rad na ovom Fakultetu organa, a ne svojim nametawem. Najzad, konstatuje se u ovom pismu, Odsjek je zakqu~io da je drug [e{eq stvorio takvu atmosferu da je bilo kakva saradwa s wim, najbla`e re~eno, dovedena u pitawe, posebno zbog toga {to drug [e{eq nije pokazao nimalo dobre voqe za drugarsku i konstruktivnu saradwu, pa se time sam iskqu~io iz rada na{eg odsjeka. Slu~aj spomenut u gore citiranom pismu oko dogovora da [e{eq preuzme predmet koji je predavao Stojan Tomi} jedan je od onih u kojima je [e{eq istupao podcjewiva~ki i nekonstruktivno. Kada mu je ponu|eno da jedno vrijeme bude asistent doktoru Tomi}u i dr`i vje`be dok se procedura wegovog izbora na taj predmet dovede do kraja, [e{eq je, odbijaju}i tu mogu}nost, uzvratio: Za{to Stojan ne bi meni dr`ao vje`be?. [e{eq izjavquje da je to rekao u privatnom razgovoru. Ne pori~e da je na partijskom sastanku javno rekao da nau~ni radovi dr Tomi}a nemaju nikakvu nau~nu vrijednost. U razgovoru s Drugarskim vije}em [e{eq isti~e da ostaje pri takvoj ocjeni, dodaju}i da Tomi} svake godine tro{i milione dinara dru{tvenog novca za nau~ne radove bez zna~aja i da se oni rijetko gdje objavquju. [e{eq isto tako ne pori~e da mu se doga|alo da na sastanku Nau~no-nastavnog vije}a, dok traje rasprava i radni dogovor, ~ita kwigu ~ime o~ito naru{ava elementarnu radnu atmosferu, ozbiqnost i zna~aj dogovora dovodi u pitawe, a wegove u~esnike omalova`ava. Drugarsko vije}e smatra ovakvo [e{eqevo pona{awe nekonstruktivnim i neprihvatqivim uprkos tome {to, kako on navodi, ni on na FPN-u nije nailazio na dovoqno razumijevawa. Drugarsko vije}e je steklo utisak da su na FPN-u odnosi bremeniti nesporazumima i sukobima me|u ~lanovima kolektiva. [e{eq navodi da je on samo posqedica, a ne i uzrok stawa i odnosa na FPN. I kad bi to bilo ta~no ne bi se, me|utim, moglo prihvatiti kao opravdawe wegovom djelovawu i pona{awu. Drugarsko vije}e steklo je utisak i ocjenilo da je [e{eq svojim djelovawem i pona{awem, koje je ~esto nepredvidivo, izaziva~ko, arogantno i nedrugarsko, svojim stavovima i ocjenama, koji su prepotentni, neodmjereni i neopozivi remetio ukupne odnose na Fakultetu, stvarao napetu i neprijatnu atmosferu, razbijao jedinstvo i homogenost kolektiva. U razgovorima o kompleksu pitawa koja obuhvataju djelovawe i pona{awe Vojislava [e{eqa, radu dru{tvenopoliti~kih, samoupravnih i stru~nih organa i organizacija na FPN, Drugarsko vije}e je po{lo, izme|u ostalog, od procjene politi~kog djelovawa i pona{awa iznijetog u procjeni politi~ko-bezbjednosne situacije na FPN iz aprila 1979. godine. U procjeni se isti~e da je [e{eq napadao predsjedni{tvo Akcione konferencije SK, Komisiju za dru{tvenu samoza{titu i Odbor za ONO i DSZ Fakulteta.
13

Na sastancima OOSK I godine NO, ~iji je sekretar bio, kao i na sastancima sekretara OOSK kao obliku koordinirawa aktivnosti partijskih organizacija na Fakultetu, [e{eq je isticao da su ova tijela nelegalna i da wihovi ~lanovi manipuli{u Savezom komunista na Fakultetu. Iako je kao sekretar OOSK znao da je odlukom Op{tinskog komiteta utvr|eno da na fakultetima postoje jedinstvene komisije za DSZ, on je uporno insistirao i djelovao na tome, da svaka OOSK formira svoju komisiju za dru{tvenu samoza{titu. Pri tom se pozivao na pojedine radnike Komiteta, ~iju je, navodno, saglasnost za takvo organizovawe komisija za DSZ dobio. Me|utim, li~nosti na koje se [e{eq poziva pori~u da su o tim pitawima s wim razgovarali. [tavi{e, na suo~ewu s wima obavqenom na inicijativu Op{tinskog komiteta SK, [e{eq je uzmaknuo govore}i da on nije razgovarao sa ovim funkcionerima o samom organizovawu SK na FPN kao ni o na~inu organizovawa Komisije za DSZ, ali da je smatrao da se takav na~in organizovawa kakav je zagovarao podrazumijeva i da je to i stav Komiteta. [e{eq je prilikom razgovora o ovim pitawima u Drugarskom vije}u ostajao i daqe kod svojih tvrdwi da je postojala saglasnost da se za svaku OOSK formira komisija za dru{tvenu samoza{titu i pre}utkuje pomenuto suo~ewe. Kao sekretar OOSK [e{eq je odbio da na Osnovnoj organizaciji razmatra procjenu politi~ko-bezbjednosne situacije dok se ta procjena ne razmotri na sastanku Aktiva komunista radnika zaposlenih na Fakultetu. Tako [e{eq napomiwe da nije `elio da dezavui{e osnovnu organizaciju SK, koja je jedina ovla{}ena da usvaja procjenu. Svojim djelovawem on je objektivno OOSK li{io prava i odgovornosti da raspravqa o politi~ko-bezbjednosnoj situaciji pa je tako izostala i aktivnost komunista u ovoj OOSK na razrje{avawu problema koji su procjenom pokrenuti. Prilikom provo|ewa procedure i aktivnosti za izbor novog dekana FPN za period 81-83. [e{eq se zalagao da Izvr{ni odbor Sindikata preuzme inicijativu za ovo i druga kadrovska rje{ewa i da bez obzira na to {to se samoupravna i dru{tvenopoliti~ka procedura ve} odvijala i {to su ve} bile obavqene i konsultacije o kandidatima u OK SK Centar prakti~no otvori dupli kolosijek akcije i unese zabunu me|u radnim qudima Fakulteta. Time su se prakti~no `eqela prejudicirati kadrovska rje{ewa, suspendovati aktivnost koja je u skladu sa statutarnim rje{ewima na FPN-u i sa dru{tvenim dogovorom o ostvarivawu kadrovske politike u gradu. Neposredno iza toga, kada je sazvan pro{ireni sastanak kadrovske ko misije FPN na kojoj je trebalo da se lista kandidata za poslovodne, stru~ ne i samoupravne funkcije uobli~i u definitivan prijedlog koji bi bio upu}en na daqi uobi~ajeni samoupravni, demokratski postupak, [e{eq se samoinicijativno ukqu~io u rad ovog skupa. Na pitawe predsjedavaju }eg u kom svojstvu prisustvuje dogovoru [e{eq je odgovorio u svojstvu samoupravqa~a. Na tom dogovoru [e{eq je isticao dva kandidata od ko jih se jedan nije nalazio na utvr|enom {irem spisku, ali skup se glasawem
14

opredjelio za druge li~nosti. Na kraju sastanka pred ve}im brojem u~esnika, kada je bilo jasno da wegove agitacije nisu urodile plodom, obratio se predsjedavaju}em rije~ima: ^estitam, pre{li ste nas, prva runda je va{a. Ko su u ovome slu~aju bili na{i, a ko va{i Drugarsko vije}e nije u stawu da procjeni jer [e{eq i u ovom slu~aju ka`e da je to rekao privatno, po zavr{etku zvani~nog sastanka. Me|utim, ove rije~i mogu se shva titi i tuma~iti kao nagovje{taj postojawa neformalnih grupa. Drugarsko vije}e smatra da se radi o vansistematskom dijelovawu, naru{avawu samoupravne procedure, poku{aju neprincipijelnog pona{awa, agitacije i nedemokratskog nametawa rje{ewa. Upitan da objasni za{to je jednom prilikom Zbor radnika Fakulteta proglasio odmah po wegovom otvarawu nedemokratski sazvanim, [e{eq je istakao da je to rekao zato jer je Zbor sazvao dekan, a ne predsjednik Zbora. Radilo se o sazivawu Zbora nakon nekoliko neuspjelih poku{aja da se odr`i i donesu odluke zbog nedostatka kvoruma. Dekan se, istina, obratio pismom radnicima Fakulteta ukazuju}i da neodazivawe sastancima Zbora ko~i rad, `ivot i kvalifikovano dono{ewe samoupravnih odluka na Fakultetu, usporava samoupravne procese i pozvao ih da se odazovu na Zbor kako bi se moglo punova`no raditi. [e{eq isti~e da mu je smetalo {to dekan dopu{ta sebi da sazove Zbor i {to se poslu`io svojim autoritetom da pomogne da se Zbor, ipak, odr`i. Radi se, po mi{qewu vije}a, o proceduralnom cjepidla~ewu i zlonamjernom tuma~ewu anga`ovawa dekana, pri ~emu se `miri pred su{tinom, pred na~inom na koji je utvr|en i ostvaren dnevni red Zbora, na~inom na koji su donijete odluke. [e{eq odbija da se radilo o opstrukciji Zbora. Pri tom isti~e da se na FPN ina~e Zboru serviraju odluke, da se na Zboru ne mo`e prakti~no odlu~ivati jer sve je, po wegovim rije~ima, unaprijed odlu~eno, pa ~ak ako neki predlog i ne pro|e, on se, uprkos tome, provodi u praksi onako kako je bio predlo`en. Drugarsko vije}e smatra da, iako ima odre|enih slabosti u funkcionisawu samoupravnih i stru~nih organa i aktivnostima dru{tvenopoliti~kih organizacija, da se u su{tini [e{eqev stav i odnos prema samoupravnim i stru~nim organima i dru{tvenopoliti~kim organizacijama kao i wegovo djelovawe u wima, vi{e zasnivaju na [e{eqevim li~nim potrebama i interesima ili interesima neke neformalne grupe nego na principijelnom i jasnom opredjeqewu i stavovima prema dru{tvenoj ulozi i funkciji, pravima i odgovornostima tih organa i tijela koja on po~esto dezavui{e, osporava i mimoilazi ili im, s druge strane, prenagla{ava mjesto i ulogu, pravo i obaveze. Raspravqaju}i o tekstu Univerzalne teorije i wihovi sqedbenici, objavqenom u Kwi`evnoj re~i 25.10.1981. godine, koji, po mi{qewu Drugarskog vije}a, predstavqa tendenciozni i diskvalifikatorski pamflet protiv dvojice profesora sa FPN, nau~nih i dru{tvenopoliti~kih radnika kojima pomenutim tekstom odri~e qudske i nau~ne kvalitete i dovodi u sumwu wihova politi~ka opredjeqewa, ~lanovi vije}a su [e{equ ukazali da se u tom tekstu slu`i o~iglednim konstrukcijama, insinuacijama, falsifikatima i neistinama.
15

[e{eq, me|utim, odbacuje takve namjere i tvrdi da je ono {to je u svom tekstu rekao umjesno i nepobitno. Su{tinska teza koju on tu razvija jeste da je Purivatra svojim istupom u Madridu pokazao da mu je stra na i sama su{tina marksizma, da nekriti~ki prihvata i preporu~uje i na{oj i svjetskoj javnosti rje{ewe i puteve u izgradwi socijalizma koja su izlo`ena u Gadafijevoj Zelenoj kwizi i napokon, da su Purivatra i Su{i} u stvari nosioci ideologije i politike zasnovane na panislamizmu. Drugarsko vije}e smatra da [e{eq tekst Atifa Purivatre saop{ten u Madridu, a potom objavqen u Odjeku tuma~i tendenciozno i zlonamjerno. [e{eq u svom napisu u Kwi`evnoj re~i evidentno barata jednim mno{tvom sredstava i manira stranih javnoj rje~i, polemici, dru{tvenoj i nau~noj kritici. U pomenutom tekstu [e{eq se izme|u ostalog pita ~iji su delegati na skupu u Madridu bili Purivatra i Su{i}. I zatim odgovara: Nismo uspjeli da do|emo do bilo kakvih podataka a svojski smo se u tome trudili, prema kojima bi bilo o~igledno da su pomenuti nau~nici delegirani od strane nekog nau~nog udru`ewa, univerziteta ili neke sli~ne jugoslovenske institucije. Drugarsko vije}e je, me|utim, iz arhiva FPN do{lo do zapisnika iz kojih je vidqivo da su Komisija za me|unarodne veze Fakulteta, a potom i Savjet Fakulteta dali saglasnost da Purivatra i Su{i} prisustvuju seminaru u Madridu. O wihovoj odluci i saglasnosti informisan je potom i Komitet za ONO i DSZ FPN koji je tako|e dao svoju saglasnost da pomenuti profesori u~estvuju na seminaru u Madridu. [e{eq je, dakle, morao ili barem mogao znati za ove odluke i bez velikog truda, a ispostavilo se da je on za wih i znao. Dokle ide i na {ta je sve spreman [e{eq u nastojawima da politi~ki diskvalifikuje one koji mu nisu po voqi govori dovoqno sqede}i citat iz wegovog ~lanka u Kwi`evnoj re~i: Do vremena u kome smo ovaj osvrt pisali, a ~ekali smo gotovo 10 mjeseci, u na{oj periodici niti dnevnoj {tampi nije objavqen tekst saop{tewa koje je podnio dr Hasan Su{i} (ili nam nije poznato da se taj tekst ipak pojavio uprkos na{im naporima da nam to ne promakne). Vjerovatno wegov autor za tako ne{to ipak nije imao dovoqno hrabrosti. Mislim da je, ukoliko je taj tekst sli~an i u skladu sa onim s ~im je istupio dr Purivatra, a mi, s obzirom da nam je poznato ~ime se dr Su{i} do sada bavio i o ~emu je pisao, pretpostavqamo da jeste, pa makar nas neko dobronamjeran optu`io da {pekuli{emo i da smo maliciozni, sasvim nepotrebno i deplasirano objavqivati ga i time u nekoj publikaciji skratiti, suziti prostor na kome bi mogao biti objavqen neki daleko vredniji i neuporedivo boqi rad. Ovo je vjerovatno slu~aj bez presedana u na{oj praksi polemika i javne dru{tvene kritike da se, kao {to to [e{eq ~ini, unaprijed degradira, osu|uje i napada tekst koji nije vi|en uz jasnu pretenziju politi~kog diskvalifikovawa i likvidacije wegovog autora. Da nije rije~ samo o li~noj netrpeqivosti nego i o jednoj konsistentnijoj ideolo{koj poziciji govori sqede}i citat: O~igledno je da su istupi dr Muhameda Filipovi}a i istupi dr Atifa Purivatre i dr Hasana Su{i}a izrazi jedne tendencije koja realno postoji u na{oj dru{tvenoj misli, ma koliko wen uticaj bio ograni~en i marginalan, koja
16

prikriveno i pod pla{tom marksizma nastoji pribaviti oreol legalnosti i revolucionarnosti odre|enoj, ve} u osnovi reakcionarnoj ideologiji, zasnovanoj na panislamizmu, a u posqedwe vrijeme veoma agresivnoj u pojedinim zemqama. Nosioci te tendencije u na{im uslovima povremeno otkrivaju svoje lice, ukazuju {iroj dru{tvenoj javnosti na svoje prisustvo i stavqaju joj do znawa da mora i na wih ra~unati, a u periodima izme|u dva istupa sa takvih pozicija gotovo da se takmi~e u verbalnim i deklarativnim opredjeqewima za socijalisti~ko samoupravqawe, zakliwawu u vjernost programskoj platformi i politici Savez komunista Jugoslavije, u baratawu apologratskim tiradama i politikantskim frazama. Hasan Su{i} je ovoga puta bio dovoqno oprezan da na{oj javnosti ne prezentira vlastito saop{tewe, ali je za o~ekivati da }e poslije jednog perioda mirovawa opet u nekoj sli~noj situaciji izbiti na vidjelo wegova prava ideolo{ka orijentacija. Mo`da }e to biti na sqede}em simpozijumu o Zelenoj kwizi, zakqu~uje [e{eq. [e{eq u razgovorima sa Drugarskim vije}em dopu{ta da je tekst pisao u izvjesnoj mjeri pod optere}ewem li~ne netrpeqivosti prema Purivatri i Su{i}u. Tako|e prihvata da se nekorektno ponio prema dr Hasanu Su{i}u i to utoliko {to je sudove o wemu izrekao na osnovu pretpostavki i {pekulacija o sadr`ini i stavovima u tekstu koji nije ni vidio. Na utisak koji su ~lanovi vije}a iznijeli da se iz ovog teksta name}e i pitawe wegovog odnosa prema muslimanima, prema wegovim kolegama koje pomenutim tekstom napada, [e{eq odbija da se o tekstu govori iz tog aspekta, jer, kako ka`e, on govori o islamu i o tim elementima prisutnim kod Su{i}a i Purivatre. Drugarsko vije}e je na osnovu razgovora sa [e{eqem i analizom wegovog teksta u Kwi`evnoj re~i steklo utisak da je on posebno zainteresovan za obra~un sa Purivatrom i Su{i}em i da je sna`no motivisan li~nim razlozima, ali da su i neki drugi krupniji i ozbiqniji motivi i razlozi u tekstu tako eksponirani da impliciraju dubqe i {ire idejne i politi~ke posqedice koje znatno nadma{uju privatne odnose polemi~ara. Drugarsko vije}e smatra da se ~lankom u Kwi`evnoj re~i [e{eq ponio kritizerski, tendenciozno i daleko od dobronamjernog, da se pritom obilato slu`io izmi{qotinama i dezinformacijama, ~ime iskrivquje predstavu i o li~nostima koje kritikuje, ali i o sredini u kojoj i on i kritikovani djeluju. Htio to [e{eq ili ne, wegov tekst objektivno odi{e sumwi~ewem, podozrivo{}u prema intelektualcima i kadrovima muslimanske nacionalnosti. Tim tekstom, po mi{qewu Drugarskog vije}a, [e{eq objektivno stimuli{e sumwu {ire javnosti u privr`enost muslimana socijalisti~kom samoupravqawu. On alarmira javnost da su u SK sve prisutniji pojedinci koji osje}aju emocionalnu privr`enost idejama panislamizma i da oni, u stvari, iznevjeravaju na{ put socijalisti~kog razvoja i nude, navodno, koncepte socijalisti~kog preobra`aja zasnovanog na islamu. On kao ~lan Saveza komunista nije inicirao raspravu o ovim idejno-politi~kim pitawima u organizaciji SK FPN ili o tome skrenuo pa`wu Op{tinskoj organizaciji SK, a bilo bi normalno da jeste.
17

Kako se u me|uvremenu u ilustrovanom listu Duga od 21.11.1981. godine pojavilo [e{eqevo Pismo, Drugarsko vije}e je smatralo da i ovaj tekst sadr`i mno{tvo optu`bi, insinuacija i kvalifikacija, kako na ra~un jednog broja li~nosti, tako i na adresu Saveza komunista Grada i da treba da wegove ciqeve i poruke razjasni. [e{eq se tim tekstom, po mi{qewu vije}a, u na{oj naj{iroj javnosti nastoji prikazati kao `rtva organizovane hajke ~iji su nosioci i inspiratori neki funkcioneri Saveza komunista. On obja{wava javnosti da je napravqen scenarij wegovog eliminisawa iz SK i sa Fakulteta i to, kako ka`e, dovoqno svjedo~i o komunisti~koj svijesti, moralu i karakteru wihovih predlaga~a. On pi{e da je sve unaprijed dogovoreno na sjednici u Gradskom komitetu SK kojoj je prisustvovalo petnaestak nastavnika sa FPN, a da je sastanak odr`an bez wegovog znawa i prisustva. On smatra, proizilazi iz teksta i iz razgovora ovim povodom vo|enih u Drugarskom vije}u, da se o wemu u SK pa ni u Gradskom komitetu ne mo`e razgovarati bez wegovog znawa i prisustva, previ|aju}i ili namjerno pre}utkuju}i da je ovaj konsultativni razgovor sazvan da bi se razmijenile informacije o stawu i pojavama na FPN, razmotrili pravci i na~ini organizovane akcije SK na prevazila`ewu postoje}ih problema da je sam [e{eq tek marginalno pomenut kao jedna ali ne i jedina ilustracija tog stawa. On time prakti~no odri~e pravo Savezu komunista da se primjewuju}i poznate prihvatqive i legalne oblike i metode rada, u ovom slu~aju konsultativne razgovore sa krugom komunista sa FPN bavi idejnim pojavama i kretawima, akutnim i otvorenim problemima i pitawima, djelovawem i pona{awem wegovih ~lanova i organizacija SK. [e{eq isti~e da, ako se o wemu raspravqa u SK, da se to mo`e ~initi jedino u wegovom prisustvu. O~ito [e{eq svjesno poistovje}uje otvarawe rasprave o odgovornosti komunista u OOSK ili u Drugarskom vije}u sa konsultativnim razgovorima na inicijativu organa Saveza komunista, o razmjeni mi{qewa o stawu i pojavama na FPN i dogovoru o pravcima i na~inu organizovawa aktivnosti Saveza komunista na prevazila`ewu uo~enih problema. Na pitawe kako ina~e zna i kako mo`e da pi{e ~ak i o detaqima o sastanku i razgovorima kojim nije prisustvovao, [e{eq isti~e da je podrobno informisan od u~esnika u razgovoru i to odmah po wegovom zavr{etku. [e{eq se, me|utim, u tekstu nigdje ne ogra|uje, pa ~ak ni onda kada sasvim proizvoqno pripisuje predsjedniku GK SK Sarajeva da je iznio tvrdwu prema kojoj su NIN, Duga i Kwi`evna re~ listovi koji su se izmakli kontroli partije. [e{eq ka`e da mu je to reklo nekoliko u~esnika tog sastanka i da su svi oni isto kazali i da on to ne bi napisao da se wihove izjave nisu podudarale. Na pitawe ko mu je prenio te informacije sa sastanka u GK SK, [e{eq nije `elio da odgovori. Me|utim, Drugarsko vije}e je do{lo do saznawa da predsjednik GK SK nije iznosio ovakve ocjene koje mu imputira [e{eq jasno i glasno. I bez obzira {to nije prisustvovao tom sastanku, pa je prema tome morao s rezervom primiti informacije koje je eventualno dobio o toku i sadr`aju razgovora koji su tom prilikom vo|eni, [e{eq se u pismu
18

Dugi, nakon gore citiranih rije~i koje pripisuje predsjedniku GK SK ne uste`e ni od krajwe sra~unatog i neumjesnog komentara: Nije li to svojevrsno manipulisawe partijom i zloupotreba wenog imena i autoriteta u li~ne svrhe i prqave ciqeve? Na pitawe kako sada procjewuje svoje pismo Dugi i wegove posqedice [e{eq je izjavio da mu se ~ini da je prenaglio, da pismo ne bi objavio da je sa~ekao da preno}i, da se i sam smiri, nego da je to u~inio u afektu pod utiskom informacija koje su mu prenesene sa sastanka u GK tako da je, kako sam ka`e, odmah sjeo i sro~io to {to je objavio. U {iroj javnosti [e{eq je svojim Pismom u~inio poku{aj svjesnog kompromitovawa ne samo jednog broja li~nosti, nego i same Gradske organizacije Saveza komunista Sarajeva. Nastojao je da servirawem niza neistina, insinuacija i pau{alnih kvalifikacija i efekata stvori predstavu o nedemokratskim odnosima u SK u gradu Sarajevu, o navodnim snagama koje su se, po [e{equ, nametnule partiji i manipuli{u je, suzbijaju, zbog svojih interesa istinu, onemogu}avaju javnu kriti~ku rije~ i ko im nije po voqi lako ga onemogu}avaju. Drugarsko vije}e do{lo je do zakqu~ka da je niz [e{eqevih postupaka posqedwih godina iza{lo van granica uobi~ajenog pona{awa i djelovawa ~lana Saveza komunista. On je ~esto svojim odnosima prema qudima iritirao mnoge svoje kolege, drugove i {iru javnost. Pri tom je pokazivao odsustvo tolerantnosti, strpqewa, mjere i takta, dostojanstva i po{tovawa li~nosti. Olako je ulazio u sukobe s qudima bez `eqe da konstruktivno strpqivo i dobronamjerno razja{wava probleme i sporne ta~ke odnosa, olako je donosio sudove, jo{ lak{e ih izricao slu`e}i se intrigama, neistinama i poluistinama. To je u velikoj mjeri doprinosilo reme}ewu odnosa na FPN, produbqivawu razlika, naru{avawu idejnog i akcionog jedinstva i u SK i u kolektivu kao cjelini. [e{eqevi istupi i djelovawa u okviru dru{tvenopoliti~kih organizacija na FPN, u samoupravnim i stru~nim organima i tjelima, bili su ~esto nedosqedni, li{eni svakog respekta i uva`avawa wihove dru{tvene uloge i funkcije, obaveza i odgovornosti. Ako bi wegovi interesi i akcije u wima nailazili na prepreke nije se libio toga da wihov rad ote `a i poremeti, da ih dezavui{e, proglasi nelegalnim, ili nenadle`nim. Istovremeno konstatovani su i utvr|eni i slu~ajevi u kojima je [e{eq nastojao da se i u OOSK i u drugim organizacijama name}e i djeluje izvan ili mimo wih, {to je ~esto stvaralo zabunu, izazivalo nesigurnost, ote`avalo dru{tvenopoliti~ku i samoupravnu aktivnost na Fakultetu. Svojim tekstovima u Kwi`evnoj re~i i Dugi obra~unavaju}i se sa nizom li~nosti nau~nog i dru{tvenopoliti~kog `ivota, kako i sam priznaje, motivisan i li~nom netrpeqivo{}u prema nekim od wih, prenebregao je mnoge temeqne norme i principe polemike i dru{tvene kritike. U namjeri da ostvari svoje ciqeve i interese [e{eq pribjegava nedopustivim sredstvima ponaj~e{}e insinuacijama, konstrukcijama i falsifikatima.
19

Pred naj{irom javno{}u [e{eq perfidno napada u osnovi organizaciju SK grada Sarajeva, `ele}i da stvori utisak da su odnosi u wemu birokratizovani, da se grupa mo}nika nametnula SK i manipuli{e wime, {tite}i svoje pozicije, interese i ciqeve, da su politi~ka atmosfera, klima i ukupni odnosi poreme}eni do te mjere da se istina gu{i, onemogu}ava javna i kriti~ka rije~ i svaka demokratska rasprava. Pri svemu tome i u raspravi o tim pitawima u Drugarskom vije}u [e{eq pokazuje malo spremnosti da svoje postupke, pona{awa i djelovawa sagledava samokriti~ki i vrlo ~esto poredi svoje pona{awe i djelovawe sa drugim li~nostima, izjedna~uje svoje pona{awe s wihovim, postavqaju}i pitawe za{to se u Savezu komunista ne otvaraju razgovori i o wihovoj odgovornosti, ~ime on svakako potvr|uje da i daqe ostaje pri ocjenama i stavovima da u SK postoje razli~iti ar{ini, da su jedni za{ti}eni, a drugi progoweni. Drugarsko vije}e smatra da nije bez zna~aja ni ~iwenica da je [e{eq u vrlo kratkom vremenu promenio tri OOSK, a jedna od wih mu je proqetos formirala i Drugarsko vije}e. 16.11.1981. godine [e{eq je opet promjenio OOSK i povezao se u OOSK IV godine @urnalistike, a to je upravo dan kada je OK SK Centar na svojoj sjednici donio odluku da [e{equ formira Drugarsko vije}e. Drugarsko vije}e smatra da je [e{eq ve} du`e vremena svojim pona{awem i djelovawem postupao suprotno pravima, obavezama i du`nostima ~lana SK, da se slu`io neprihvatqivim metodima, da je svoje li~ne interese i ciqeve suprotstavqao {irim dru{tvenim, da je ~esto nastupao liderski i bio protagonist malogra|anskih i pseudoliberalisti~kih koncepcija, posebno o odnosima u SK, te demokratiji i kritici u SK i dru{tvu i da pri tom nije pokazao ni dovoqno osjetqivosti, sluha i odgovornosti za razvijawe i wegovawe zdravih me|unacionalnih odnosa. Time je, po mi{qewu Drugarskog vije}a, Vojislav [e{eq doprinio naru{avawu ugleda SK, nanio {tetu wegovom idejno-politi~kom jedinstvu i akcionoj sposobnosti, ~ime je do{ao u sukob sa idejno-politi~kim osnovama i statutarnim principima SK, pa predla`e da se Vojislav [e{eq zbog svega toga iskqu~i iz Saveza komunista. Drugarsko vije}e zasjedalo je 24.11.1981. godine od 9,00 do 14,30 i 26.11.1981. godine od 9,00 do 16,30 sati. Prvog dana Drugarsko vije}e zapo~elo je rad u sastavu: Mi{i}, ^u~kovi}, Sijari} i Mlinarevi}, po{to je peti ~lan Vigwevi} Branko napustio rad vije}a nakon primjedaba V. [e{eqa. Poslije rada prvog dana, zbog neodlo`nih poslova, ni Vaso Mlinarevi} nije bio u mogu}nosti da nastavi rad u vije}u. Vije}e je zato nastavilo da radi u sastavu od tri gore potpisana ~lana, ~ime je obezbje|eno prisustvo ve}ine ~lanova vije}a. Drugarsko vije}e, posebno napomiwemo, u svojim razmatrawima povodom pona{awa druga [e{eqa nije ulazilo u su{tinu, odnosno u meritornu ocjenu sadr`aja pokrenutih napisa, niti daje svoje mi{qewe o nau~noj vrijednosti sadr`aja koji su predmet polemike u navedenim ~asopisima Kwi`evna re~ i Odjek jer je smatralo da nije wegov zadatak da daje ocjenu nau~nih vrijednosti tih napisa, ve} je jedino cijenilo,
20

osje}aju}i se du`nim da sa idejnopoliti~kog stanovi{ta ocjeni i kvalifikuje wegov metod li~nog obra~unavawa i idejnopoliti~kih reperkusija koje se izazivaju u tim tekstovima. Drugarsko vije}e je jednoglasno utvrdilo ovaj izvje{taj i jednoglasno predlo`ilo idejno-politi~ku mjeru iskqu~ewa iz Saveza komunista Vojislavu [e{equ. Sjednica Op{tinskog komiteta je trajala {est sati. Prvo je podnesen izve{taj, potom su ga pojedina~no podr`ali svi ~lanovi Komiteta, da bi tek na kraju i meni bila data rije~. Devetog decembra mi je dostavqen i tekst odluke koji prenosim u cjelini: Op{tinski komitet Saveza komunista Centar Sarajevo je na osnovu ~lana 20. stavova 4. i 5. Statuta SR BiH na svojoj sjednici odr`anoj 16. novembra 1981. godine, razmatraju}i idejno-politi~ko stawe na Fakultetu politi~kih nauka Veqko Vlahovi} u Sarajevu i, u tom kontekstu, i pona{awe Vojislava [e{eqa, donio odluku da formira Drugarsko vije}e u ciqu sagledavawa i ocjene wegovog politi~kog djelovawa, a 17. novembra 1981. godine je u prisustvu druga Vojislava [e{eqa predlo`ilo i utvrdilo sastav Drugarskog vije}a. Op{tinski komitet SK Centar odlu~io je da primjeni statutarnu odredbu, odnosno mogu}nost da u izuzetnim slu~ajevima kao organ SK formira ~lanu SK Drugarsko vije}e, izme|u ostalog i zbog toga {to je Vojislav [e{eq u ovoj godini promjenio tri osnovne organizacije Saveza komunista prelaze}i iz jedne u drugu po sopstvenom naho|ewu mimo prakse povezivawa i organizovawa nastavnika u osnovnu organizaciju Saveza komunista na Fakultetu i suprotno statutarnim odredbama. U maju ove godine Vojislav [e{eq je pre{ao iz OOSK III godine ONO gdje mu je u aprilu 1981. godine bilo formirano Drugarsko vije}e, u OOSK I godine odsjeka Politologije, da bi i ovu organizaciju samovoqno napustio 16. novembra 1981. godine, na sam dan kada je Op{tinski komitet donio odluku da mu se formira Drugarsko vije}e i prenio svoju poveznicu u OOSK IV godine odsjeka @urnalistike. Pri tome, Vojislav [e{eq nijednom nije tra`io saglasnost Op{tinskog komiteta SK, {to je uobi~ajeno, posebno u slu~ajevima kada je rije~ o dovo|ewu u pitawe statutarnih principa o anga`ovawu i organizovawu ~lanova u OOSK. Na osnovu toga Op{tinski komitet SK je ocijenio da ne postoje uslovi da se u OOSK u koje se on povezivao i veoma kratko u wima djelovao kompleksno i cjelovito sagleda wegovo idejno-politi~ko djelovawe i odlu~io da formira Drugarsko vije}e koje }e biti u mogu}nosti da objektivno i svestrano analizira smisao, implikacije i posqedice idejno-politi~kog djelovawa Vojislava [e{eqa. Drugarsko vije}e je obavilo povjereni mu zadatak i podnijelo Op{tinskom komitetu SK Centar izvje{taj o svom radu. Nakon rasprave povodom izvje{taja Drugarskog vije}a u kojoj je u~estvovalo 14 ~lanova Komiteta i Vojislav [e{eq, Op{tinski komitet je, na sjednici od 4. decembra 1981. godine, prihvatio izvje{taj Drugarskog vije}a i jednoglasno donio odluku: da se Vojislavu [e{equ, ro|e21

nom 1954. godine, ~lanu SKJ od 1971. godine, izrekne mjera idejno-politi~ke odgovornosti iskqu~ewa iz Saveza komunista Jugoslavije, zbog toga {to je svojim idejno-politi~kim djelovawem, postupcima i shvatawima do{ao u sukob sa osnovnim opredjeqewima i statutarnim odredbama Saveza komunista. Obrazlo`ewe: Op{tinski komitet je do ovakve odluke do{ao na osnovu ocjena koje su proizilazile iz izvje{taja Drugarskog vije}a, rasprave na sjednici Komiteta, kao i za demokratske odnose i praksu u SK neprihvatqivih istupa Vojislava [e{eqa u razgovoru sa Drugarskim vije}em i na samoj sjednici, a koje se sastoje u sqede}em: Vojislav [e{eq je ve} du`e vrijeme svojim pona{awem, postupcima i stavovima prema velikom broju ~lanova SK kolektiva nastupao sva|ala~ki, nedrugarski i nekorektno, odnosio se prema wima prepotentno, vrije|aju}i ih i poni`avaju}i, diskvalifikuju}i i etiketiraju}i ih kao nastavnike, nau~nike, komuniste i samoupravqa~e, {to je remetilo odnose, ostavqalo dubqe i trajnije tragove na ukupnu radnu i politi~ku klimu i atmosferu u kolektivu i idejno-politi~ko i akciono jedinstvo Saveza komunista. Pri tome je posebno grub, drzak i neobuzdan bio prema nastavnicima, penzionisanim oficirima, na odsjeku ONO Fakulteta, koji su zbog toga bili prinu|eni da od Nastavno-nau~nog vije}a Fakulteta tra`e za{titu i premje{taj Vojislava [e{eqa na neki drugi odsjek, jer je svaka daqa saradwa sa wim, po jedinstvenoj ocjeni komunista nastavnika tog odsjeka, bila nemogu}a. Istupi i djelovawe Vojislava [e{eqa u okviru dru{tvenopoliti~kih organizacija Fakulteta, u samoupravnim i stru~nim organima i tijelima bili su ~esto nedosqedni, li{eni svakog respekta i uva`avawa wihove dru{tvene uloge i funkcije, obaveza i odgovornosti, [e{eq je ~esto kr{e}i samoupravne norme, demokratsku proceduru, na~in rada ovih organa, svojim istupima i nedopustivim postupcima svjesno ote`avao wihov rad, name}u}i vlastite neprincipijelne interese i ciqeve, okupqaju}i prema potrebi i pojedince i grupice. Pri tome se nije ustezao ni od toga da pojedine od tih organa, tijela i organizacija progla{ava nelegalnim i nekompetentnim (Kadrovsku komisiju, Komisiju za DSZ, OOSK itd). Time je paralisao wihov rad, unosio nesporazume i zabunu me|u radne qude i komuniste, ne po{tuju}i, u pojedinim slu~ajevima, ni stavove i odluke organa SK u op{tinskoj organizaciji i statutarne norme SK, ~ime je grubo kr{io princip demokratskog centralizma. Svojim tekstovima u Kwi`evnoj re~i od 25. oktobra 1981. godine i Dugi od 21. novembra 1981. godine, u kojima se na bezobziran na~in obra~unava sa nizom li~nosti nau~nog i dru{tvenopoliti~kog `ivota svoga Fakulteta i {ire, motivisan i li~nom netrpeqivo{}u prema nekim od wih, [e{eq je prenebregao elementarne norme i principe javne rije~i, polemike i dru{tvene kritike i izlo`io neosnovanoj kritici, zaobilaze}i svoju osnovnu organizaciju, organe SK, organizaciju Saveza komunista Grada. Osnovna poruka [e{eqevih tekstova jeste da su odnosi u Savezu komunista Sarajeva birokratizovani i poreme}eni, da se kr{e principi demokratskih odnosa i statutarne norme, da se grupa mo}nika nametnula Savezu komunista i manipuli{e wime {tite}i svoje po22

zicije, interese i ciqeve, da se istina gu{i, onemogu}ava javna i kriti~ka rije~ i svaka demokratska rasprava. Sasvim je, npr. iskrivio sastanak u Gradskom komitetu SK, falsifikuju}i wegov tok, ciq i sadr`aj. Sve to [e{eq ~ini pribjegavaju}i naj~e{}e insinuacijama, intrigama, konstrukcijama i falsifikatima. Upadqiva je ~iwenica da [e{eq svojim tekstovima otvara pravu kampawu protiv komunista pripadnika muslimanske nacionalnosti. Jednima pripisuje zadojenost idejama panislamizma i okretawe le|a politici i ideologiji SKJ, drugima da ih {tite i omogu}avaju takvo wihovo djelovawe, ~ime, prakti~no, sugeri{e svoju vlastitu idejno-politi~ku poziciju u odnosu na nacionalno pitawe i me|unacionalne odnose. Na osnovu svega toga Op{tinski komitet Saveza komunista Centar jednoglasno je zakqu~io da je Vojislav [e{eq svojim pona{awem i djelovawem postupao suprotno pravima, obavezama i du`nostima ~lana SKJ, da se u svom djelovawu slu`io neprihvatqivim i Savezu komunista suprotnim metodama, da je nastupao liderski, djelovao sa malogra|anskih i pseudoliberalisti~kih pozicija, posebno kada je rije~ o odnosima, demokratiji i kritici u SK i dru{tvu i da pri tom nije pokazao ni dovoqno osjetqivosti, sluha i odgovornosti za razvijawe i wegovawe zdravih me|unacionalnih odnosa, nego je ~ak doprinosio stvarawu nacionalne netrpeqivosti. Ni samo formirawe i rad Drugarskog vije}a, a ni rasprava na Komitetu SK Centar Sarajevo nisu uticali na wegovo pona{awe ni na samokriti~kiji odnos prema wegovim postupcima, stavovima i ukupnom djelovawu. Naprotiv, mnogi od wih ponovili su se tim prilikama u jo{ `e{}oj, izazovnijoj i neodmjerenijoj formi i intenzitetu. Sve to je opredijelilo Komitet da donese odluku o iskqu~ewu Vojislava [e{eqa iz SKJ. Na ovu odluku imenovani ima pravo `albe Komisiji za statutarna pitawa SK BiH u roku od 60 dana od dana wenog prijema. Odluka o iskqu~ewu je objavqena 17. decembra 1982. u biltenu Informacije Gradskog komiteta Saveza komunista uz slede}i nepotpisani komentar: U raspravi vo|enoj na sjednici Op{tinskog komiteta, svi u~esnici u diskusiji su ukazali na {tetnost i neprihvatqivost [e{eqevog djelovawa; na negativne posqedice wegovih istupa u javnim glasilima, neodmjerenost i ishitrenost mnogih wegovih ocjena i stavova iskazanih u wima; na visok stepen nekriti~nosti i neodgovornosti, ~ime je nanio {tetu ugledu velikog broja ~lanova Saveza komunista, me|u wima i nizu istaknutih i uglednih funkcionera, a isto tako, i Savezu komunista u cjelini. Niko od diskutanata nije propustio priliku da izrazi nadu da }e Vojislav [e{eq smo}i snage da nakon svega toga, nakon razgovora u Drugarskom vije}u i rasprave u Komitetu samokriti~ki, objektivno i iskreno razmisli o svojim postupcima i djelovawu, kao i o wihovim po sqedicama, i da u~ini napor da svojim budu}im djelovawem i pona{awem ispravi pogre{ke i pru`i dokaze i Savezu komunista i dru{tvu da
23

je uo~io i prevazi{ao vlastite slabosti. Me|utim, ako je ova sjednica Komiteta, na kojoj je razmatran izvje{taj Drugarskog vije}a i donijeta odluka o izricawu mjere idejno-politi~ke odgovornosti bila, tako|e, prilika da poka`e da su te nade i o~ekivawa bili opravdani, nakon [e{eqeve diskusije na sjednici Komiteta, bilo je jasno da tu prvu priliku on nije iskoristio. On je na sjednici Komiteta u svojoj, kako je rekao, izjavi, koju je unaprijed pripremio, ponovio niz tvrdwi o prakti~no insceniranom postupku i osveti zbog wegovih kriti~kih istupa, pori~u}i deklarativno i neargumentovano ocjene i navode u izvje{taju Drugarskog vije}a. Iskoristio je priliku da ~lanovima Komiteta pro~ita svoj integralni tekst upu}en Kwi`evnoj re~i, koji je, uz osjetno skra}ewe, objavqen 25. XI 1981. godine, a u kome je u stvari {ire elaborirao osnovne stavove i teze iz Pisma Dugi od 21. XI 1981. godine. I taj najnoviji tekst koji ina~e ni Drugarsko vije}e, ni Komitet nisu uzimali u obzir pri procjeni idejno-politi~kog djelovawa Vojislava [e{eqa, jer se pojavio znatno poslije formirawa Drugarskog vije}a ukazuje da je [e{eq prosto ogrezao u sumwi u SK i wegove organe, i da mu barem za sada ne pada na um da samokriti~ki preispita svoje postupke i put kojim je po{ao. On stawe i odnose u SK Grada i Republike prikazuje poreme}enim, nezdravim; sugeri{e nepovjerewe na{e javnosti prema Partiji i zakqu~ke da je u Savezu komunista BiH i grada Sarajeva ozbiqno naru{eno jedinstvo; da se prakti~no u wemu formirala i osna`ila frakcija koja nesmetano djeluje sa panislamskih pozicija. U jednom trenutku, u tekstu koji je ~itao pred Komitetom, [e{eq najavquje da }e pisati novi tekst u kome }e obrazlo`iti neke svoje tvrdwe, dodaju}i kako }e to uraditi ukoliko u me|uvremenu ne zaglavi u zatvoru, ako ga slu~ajno ne zgazi automobil ili ne proguta mrak. I sama ta ograda govori jasno o namjerama Vojislava [e{eqa da najcrwim bojama odslika sada{we politi~ke prilike, klimu i odnose u Sarajevu i BiH. Takve optu`be mo`e smisliti i izre}i samo neko krajwe zlonamjeran, neko kome je ciq ne da konstruktivno, istinito i iskreno, u duhu na{e demokratske prakse i odnosa, pokre}e i otvara probleme u potrazi za mogu}nostima wihovog razrje{avawa, nego onaj kome su na umu sasvim suprotni ciqevi i interesi, neko ko je naumio da izazove nesporazume u samom Savezu komunista i da, u krajwem, poquqa ugled Partije u narodu. Ta re~enica je izostala iz teksta objavqenog u Kwi`evnoj re~i 25. XI 1981. pod naslovom Osvetni~ki pohod sqedbenika univerzalne teorije, ali je [e{eq, izgleda, `alio za tim zahvatom redakcije, jer je `elio da ~itav tekst koji je poslao redakciji saop{ti i ~lanovima Komiteta, {to o~ito govori da on ni poslije ove rasprave nije spreman da odstupi ni pedqa sa pozicija koje su suprotstavqene ideologiji i politici Saveza komunista Jugoslavije. Tim svojim najnovijim tekstom [e{eq nastavqa da gradi i razvija sliku o sebi kao `rtvi odmazde koju prema wemu vode, kako on ka`e, odre|eni mo}ni krugovi u Savezu komunista.
24

On za te mo}ne krugove ka`e da im se o~ito `urilo da mu zapu{e usta... vjerovatno u pani~nom strahu za odr`avawe vlastitih etatisti~kih i lokalisti~kih ambicija, te ideje o federalizaciji Saveza komunista na jugoslovenskom nivou, uz istovremeno zadr`avawe principa demokratskog centralizma zakqu~no do nivoa Republike i to wegove daqe birokratizovane verzije. [e{eq kao jedini argument tim te{kim optu`bama navodi sebe i tobo`wu hajku koja je protiv wega otvorena. O~ito, on nastoji da se pred jugoslovenskom socijalisti~kom samoupravnom javno{}u, kako ina~e uobi~ajeno adresira svoje tekstove, predstavi kao mu~enik i kao heroj koji smjelo, ali i usamqen, ulazi u bitku protiv devijacija i zastrawivawa u organizaciji SK Grada i Republike. Tu tezu on u svojim tekstovima sve dosqednije razvija i sve napadnije name}e. Me|utim, uo~qivo je, nigdje pri tome ne iskazuje, ako ve} iznosi svoje vi|ewe problema, ni tra~ak uvjerewa da Savez komunista ima pravo i istorijsku i dru{tvenu odgovornost da te probleme rje{ava, a da ne govorimo da se ni jednom rije~ju ne izja{wava o tome da li smatra da Savez komunista u Sarajevu i SR BiH ima dovoqno snage, sposobnosti i htijewa da ovakve probleme, ~ak i ako postoje i izvan [e{eqeve uobraziqe, razrje{ava i prevazilazi. Prakti~no, [e{eq je svojim nastupom na sjednici Op{tinskog komiteta SK Centar Sarajevo, na kojoj je raspravqano o izvje{taju Drugarskog vije}a o wegovom idejno-politi~kom djelovawu i donijeta odluka o wegovom iskqu~ewu iz Saveza komunista, potvrdio da nije odstupio, ili makar samokriti~ki procjewivao bilo koji od svojih postupaka, stavova i aktivnosti {to je ocijeweno neprihvatqivim i nespojivim sa pona{awem i djelovawem ~lana SK, nego je jo{ energi~nije, odlu~nije i jasnije nazna~io svoje stavove i pozicije. Dvadeset prvog decembra odr`ana je Akciona konferencija Saveza komunista Fakulteta politi~kih nauka na kojoj mi je li~no Hamdija Pozderac zabranio da govorim. Sjednica je trajala jedanaest sati, o wenom radu su izvje{tavali svi dnevni listovi, a kao ilustracija op{te atmosfere najboqe mo`e poslu`iti ~lanak Mirka [agoqa i Yevada Ta{i}a u sarajevskom Oslobo|ewu, koji su poslu{no izvr{ili partijski nalog da jednostrano i tendenciozno prika`u ~itav skup, pre}utkuju}i sve ono {to zvani~nicima nije i{lo u prilog: Sjednica Akcione konferencije Saveza komunista Fakulteta po liti~kih nauka Veqko Vlahovi} u Sarajevu, o ~ijem prijepodnevnom radu smo izvjestili u ju~era{wem broju, zavr{ena je nakon gotovo pu nih jedanaest sati stavom da se zadu`i radna grupa koja je pripremala osnovne materijale za raspravu o idejno-politi~koj i akcionoj osposo bqenosti i organizovanosti SK i na Fakultetu da sa~ini prijedlog zakqu~aka o kojim bi konferencija u istom sastavu raspravqala na narednoj sjednici. Istovremeno, odlu~eno je da se odr`i poseban sastanak komunista nastavnika i stalno zaposlenih na Fakultetu na kojem bi bila nastavqena ovdje zapo~eta rasprava o pona{awu, djelovawu, idejnom polazi{tu pojedinaca, me|uqudskim odnosima i svim onim
25

drugim konkretnim pitawima koja treba ra{~istiti i razjasniti, od nosno na kojima, ako to bude potrebno (a o~igledno je da ve} jeste) treba u}i u idejno-politi~ku diferencijaciju. Ovi zakqu~ci su bez sumwe bili i jedino mogu}i na kraju ove maratonske, ali izuzetno otvorene, kriti~ke (mada ne uvijek principijelne) rasprave o stawu na FPN. Jer otvoreno je mnogo pravih pitawa, o kojima se ~ulo dosta kontraverznih mi{qewa, ocjena (ponekad pau{alnih), optu`bi i odbrana, da se rasprava mogla bez vidqive svrhe i rezultata nastaviti u nedogled. Ovako dijalog je prekinut pauzom nakon koje }e biti nastavqen o posve konkretnim zadacima koje bude predlo`ila radna grupa, te o rezimeu sa sastanka komunista stalno zaposlenih na Fakultetu. U ju~e vo|enoj raspravi u~estvovalo je vi{e od trideset nastavnika i studenata ovog Fakulteta. Neki su se za rije~ javqali i po dva puta da bi pojasnili svoje stavove ili polemisali sa stavovima drugih. Poku{a}emo da uka`emo samo na pojedine akcente iz izlagawa, trude}i se da bar djelimi~no odrazimo i atmosferu u kojoj je rasprava vo|ena. Svoju rije~ Joco Marjanovi} je po~eo izjavom da se osje}a vrlo nelagodno {to nakon 20 godina uspje{nog i plodotvornog rada ovaj Fakultet danas mora da se bavi samim sobom zbog, kako je rekao, o~igledno lo{eg stawa. Navode}i da je nekolicina nastavnika (me|u wima i on sam) mnogo ranije upozoravalo da stvari ne stoje dobro on je kazao: Mi koji smo tra`ili izlaz bili smo blokirani. No, time nije `elio da se ogradi od dijela odgovornosti koje za stawe kako jeste, kako je rekao, i sam snosi. Marjanovi} je poku{ao da u retrospektivi doga|aja uka`e na neke uzroke. Pomenuo je, u tom kontekstu, prijedlog za integraciju sa socijalnom {kolom (koji je osporio aktiv komunista nastavnika koji, po wegovim rije~ima, od tada prestaje da funkcioni{e), zatim formirawe nekih odsjeka bez temeqitih priprema, te pitawe organizovawa SK na Fakultetu, ukazuju}i na slabosti nastale razdvajawem osnovnih organizacija, odnosno na te{ko}e pripremawa i vo|ewa jedinstvene idejno-politi~ke akcije na Fakultetu. Takvo stawe je omogu}ilo, ustvrdio je on, da se parceli{u interesi i da se ide ~ak dotle da su nastavnici shvatili svoj predmet kao svoj du}an, svoju katedru, svoj posjed. Marjanovi} je posebno govorio i o tekstovima Vojislava [e{eqa, kvalifikuju}i ih kao neistinite, tendenciozne i sra~unate na to da se diskvalifikuju pojedinci. U tom smislu, kako je obavjestio Konferenciju, Marjanovi} je napisao pismo Dugi. On je govorio o primjerima koji, po wegovom mi{qewu, ukazuju i na postojawe nacionalizma. Citira}emo na ovom mjestu, ne vezuju}i ga za stav i mi{qewe J. Marjanovi}a, i stav radne grupe iznesen u uvodnom izlagawu Ivice Mili~evi}a: Duboko se moramo zamisliti nad tim da nismo reagovali na pisawa u {tampi koja su imala duboku idejno-politi~ku pozadinu. Savez komunista ne mo`e i ne smije ostati ravnodu{an pred ~iwenicom da ove polemike objektivno poprimaju elemente nacionalizma. Ismet Grbo je istakao da se mnoge slabosti na Fakultetu dugo vuku i traju. U dobroj mjeri vlada, kako ka`e, sistem {ta je ko uhvatio to dr`i kao svoje privatno vlasni{tvo. Pojedinci se pona{aju kao da sve za26

sluge pripadaju wima i u skladu s tim misle da imaju i neograni~ena prava. Za Vojislava [e{eqa, o ~ijim tekstovima objavqenim u Dugi i Kwi`evnoj re~i je na ovoj sjednici bilo dosta govora, rekao je da se pretvorio u samostalnu silu i da je izabran za nastavnika bez ikakve prethodne provjere wegove podobnosti i sposobnosti. Boro Pi{talo smatra da ovi otvoreni razgovori ohrabruju, jer komunisti o~igledno shvataju kuda neke pojave mogu da vode, kao {to je djelovawe Vojislava [e{eqa koji mo`e da ostvari odre|eni negativni uticaj na studente. To, po wegovom mi{qewu, podsje}a na neka pona{awa na ovom Fakultetu iz 1968. godine, ali su nosioci sli~nih shvatawa tada shvatili svoje zablude i korigovali se i danas su aktivni dru{tvenopoliti~ki i nau~ni radnici. Pi{talo isti~e da je duboko uvjeren da je ovo zdrav kolektiv i da mo`e i mora iza}i iz krize u kojoj se na{ao. Grupa{ewe, koje je evidentno, ne mo`e se, po wegovom mi{qewu dovesti u vezu s nacionalizmom, ve} se zasniva na li~nim interesima i nema stalni karakter. Tekstovi Kecmanovi}a i [e{eqa su, kako ka`e, ubrzali raspravu o bitnim problemima Fakulteta, iako nisu bili jedini uzrok partijskim raspravama. Omer Ibrahimagi} je, ~ini se, objasnio bar dio uzroka lo{ih odnosa me|u nekim nastavnicima. Prije ~etiri godine je, kako je detaqno objasnio, Komisija za dru{tvenu samoza{titu SK Fakulteta pravila procjenu politi~ko-bezbjednosne situacije u kojoj je dala ocjenu djelovawa i pona{awa pojedinih nastavnika, me|u kojima i [e{eqa. ^lan te komisije Milan Gakovi} je, suprotno principima partijske discipline i metoda rada ~lanova komisija za DSZ, obavjestio [e{eqa o tome {ta je Komisija za wega rekla. Nastala je posle toga vrlo konfuzna situacija. Jedan ugledni nastavnik je stupio u odbranu V. [e{eqa, obilaze}i politi~ke institucije u Republici i Gradu i pi{u}i pisma pojedincima. Vr{eni su razli~iti pritisci na Komisiju koja je zbog toga, kako ka`e Ibrahimagi}, bila paralisana. Zbog svega toga OOSK kojoj je pripadao [e{eq, odbila je da prihvati procjenu politi~ko-bezbjednosne situacije, jer je o wemu data negativna ocjena, a ~lanovi te Komisije su dobivali razli~ite etikete. Tu je, po wegovom mi{qewu, korijen poreme}aja odnosa me|u nastavnicima, pa i odre|ene mr`we koja je eskalirala u tekstovima V. [e{eqa. Pokretawe pitawa nekih magistarskih teza u~iweno je, po Ibrahimagi}evom mi{qewu, svjesno da bi se skrenula pa`wa sa tekstova N. Kecmanovi}a, a objavqivawe posqedweg [e{eqevog teksta u Kwi`evnoj re~i imalo je za ciq da se pro{iri krug qudi o kojima }e se raspravqati, ali i da se kompromituje inteligencija muslimanske nacionalnosti. Rekao je da je [e{eq neta~no interpretirao razgovor u Gradskom komitetu SK, pripisuju}i Arifu Tanovi}u ne{to {to on ne samo da nije rekao, ve} se od toga, kao predsjednik Gradske konferencije SK i ogradio. Ibrahimagi} je predlo`io da se ispita i utvrdi ko je [e{eqa obavijestio o razgovoru u Gradskom komitetu, zatim da se preispita da li V. [e{eq i daqe mo`e da ostane nastavnik na ovom Fakultetu, a on smatra da ne mo`e i slo`io se da se stvari do kraja ra{~iste, uz napomenu da to ne}e biti mogu}e dok neki nastavnici ne odu u penziju.
27

Da stawe na Fakultetu nije zadovoqavaju}e, potvrdile su i diskusije ve}eg broja studenata i nastavnika. O tekstovima V. [e{eqa, naro~ito o posqedwem u Kwi`evnoj re~i, govorila je i Fadila ^engi}, isti~u}i da se uklapaju u jedan nepo`eqan kontekst. Vrlo su, kako je rekla, mu~ni i nedostojni jednog univerzitetskog nastavnika, pa se zbog toga mora razi}i sa [e{eqem, iako su bili u prijateqskim odnosima. Zatim je navela niz ~iwenica i podataka kojima je dokazala da se [e{eq slu`i metodom politi~ke insinuacije kako bi pojedine vrlo ugledne qude diskvalifikovao. U trenutku kada je izgledalo da }e se sjednica zavr{iti, za rije~ se javio Nenad Kecmanovi} koji je izlagawe zapo~eo polemikom sa stavovima Omera Ibrahimagi}a i izrazio svoje neslagawe s wima, prihvataju}i jedino ocjenu da [e{eqevi tekstovi zaslu`uju kritiku. Nije se slo`io ni sa ocjenama o stawu na Fakultetu koje su iznesene u tezama i uvodnom izlagawu, a zatim je u ve}em dijelu diskusije pravdao [e{eqa i wegovo pona{awe. Govorio je o wegovim sposobnostima, o tome da [e{eq nije na vrijeme dobio, kako je rekao, zaslu`eno mjesto i zvawe na Fakultetu, zanemaruju}i ~ak i ~iwenicu da je [e{eq u 28. godini `ivota postao docent. Smatra da [e{eq nije reagovao s nacionalisti~kih pozicija, ve} sa pozicija li~nog obra~una s nekim qudima koji su ga, navodno, zaustavqali u napredovawu. Uo~qiva je bila ~iwenica da na ovoj sjednici o [e{equ niko nije rekao nijednu pohvalnu rije~, osim Kecmanovi}a. A dosta nastavnika je govorilo o tome da je [e{eq izabran za docenta pod pritiskom pojedinaca, iako je o wegovom djelovawu i pona{awu vladalo nepovoqno mi{qewe na Fakultetu. Na Kecmanovi}evu diskusiju bilo je dosta reagovawa. Prvi je reagovao dekan Fakulteta Spasoje Pejovi} koji je rekao da je to dr`awe lekcija, da se on li~no ogra|uje od te diskusije i pozvao konferenciju da se tako|e ogradi i od diskusije i od onih koji su joj uputili aplauz. Vlado Sultanovi}, izvr{ni sekretar Predsjedni{tva CK SR BiH, je rekao da je Kecmanovi} svojom diskusijom sve vratio na po~etak, ukqu~uju}i i raspravu o wegovim tekstovima objavqenim u NIN-u koja je ve} bila zavr{ena uz odre|enu kritiku i samokritiku, ali bez ikakvih formalnih mjera idejno-politi~ke odgovornosti. Ako Savez komunista ho}e da bude, a mora, vode}a idejno-politi~ka snaga na Fakultetu, mora se duboko diferencirati i sa [e{eqom, i sa Kecmanovi}em i sa onima koji ih podr`avaju, rekao je Sultanovi}. Reagovao je i Ivica Mili~evi}, predsjednik Akcione konferencije SK, isti~u}i da je Kecmanovi} raspravu vratio na po~etak i da zbog svega toga moramo i}i do kraja i stvari izvesti na ~istac, s ~ime se slo`io i Atif Purivatra, ali uz napomenu da se na stavovima V. [e{eqa i N. Kecmanovi}a ne mo`e posti}i jedinstvo, jer o istim pitawima imamo divergentno mi{qewe. Muharem Kreso je pri kraju sjednice iznio niz detaqa koji obja{wava ju okolnosti pod kojima je [e{eq izabran za docenta. Rekao je da je bilo dosta argumentovanog otpora prema wegovom izboru, ali da na Fakultetu postoje pojedinci koji su sve to amortizovali i omogu}ili wegov izbor.
28

Vi{e studenata, me|u kojima posebno Jadranko Salihovi}, Emir Rami} i Manojlo Tomi} su ukazali da su lo{i odnosi me|u nastavnicima ovog Fakulteta imali negativnog odraza i me|u studentima, te da su studenti u vi{e navrata upozoravali na nepravilnosti koje postoje na ovom Fakultetu. Desanka Iki} je u odlu~nom tonu govorila na ju~era{woj sjednici upozoravaju}i da je ova visoko{kolska institucija imala i ima velikih rezultata koje pojedinci svojim neprincipijelnim i nekomunisti~kim djelovawem poku{avaju da umawe. Mi na Fakultetu, Savez komunista i sve subjektivne snage, imamo i dovoqno odlu~nosti i dovoqno snage, da se sa negativnostima obra~unamo rekla je ona, {to je u sali pozdravqeno aplauzom. U januaru je odr`an sastanak Aktiva nastavnika komunista sa koga sam brutalno izba~en. Ovog puta su odstraweni i prisutni novinari, da bi posle trideseto~asovne rasprave bilo odlu~eno da kao idejno-politi~ki nepodoban budem uklowen sa nastavni~kog radnog mjesta. Tome je prethodio poku{aj Pozder~eve produ`ene ruke dr Omera Ibrahimovi}a da taj ciq na jednostavniji na~in postigne preko Suda udru`enog rada. Nagovorio je mr Mladena Mati}a, jednog od prijavqenih na konkursu na osnovu kog sam izabran u zvawe docenta na predmetu Me|unarodni odnosi, da odluku o mom izboru ospori pred Osnovnim sudom udru`enog rada u Sarajevu, mada za tako ne{to nije raspolagao ni jednim ozbiqnijim argumentom. Ina~e, o Mati}u su ~lanovi konkursne komisije prof. dr Ivanka Srni}, prof. dr Smiqka Avramov, prof. dr Mustafa Festi} i prof. dr Nenad Kecmanovi} napisali slede}e: Kandidat mr Mladen Mati}, po ocjeni Komisije, ne ispuwava zahtjeve koje Zakon o visokom {kolstvu, a posebno Statut Fakulteta, predvi|a za izbor u nastavni~ko zvawe na Sarajevskom univerzitetu. Naime, u odgovaraju}oj odredbi stoji da, ukoliko se radi o magistratu, a ne o doktoru nauka, kandidat mora imati objavqenu magistarsku radwu, odnosno odgovaraju}i broj publikovanih nau~nih radova. Mati} taj uslov ne zadovoqava jer je objavio samo nekoliko prikaza kwiga i jedan {iri osvrt pod naslovom SSSR i avganistanska kriza (Opredjeqewa, 1-2/81) koji ga, po mi{qewu Komisije, nau~nim kvalitetom nikako ne preporu~uje za nastavni~ko zvawe na Univerzitetu. Kandidat, dodu{e, u prijavi isti~e da su dijelovi wegovog magistarskog rada emitovani na talasima III programa Radio Sarajeva, ali po{to ne navodi datum, a taj tekst nije ni {tampan na stranicama ~asopisa III programa, to smatramo da mu se ova bibliografska jedinica ne mo`e uzeti u obzir. Kona~no, iako je tema magistarskog rada druga Mladena Mati}a najbli`a nau~noj oblasti iz koje treba izabrati nastavnika, Komisija smatra da u na~elu treba dati prednost doktorima nauka. Izvjestan hendikep za ovog kandidata predstavqa i ~iwenica da je kao primaran studij zavr{io grupu studij Jugoslovenska kwi`evnost i srpskohrvatski jezik, a ne neki od fakulteta dru{tvenih nauka, te posebno to {to nema iskustva u izvo|ewu univerzitetske nastave.
29

Dio referata koji se na mene odnosio objavio sam u kwizi Hajka na jeretika 1986. godine. U predlogu podnesenom Osnovnom sudu udru`enog rada u Sarajevu 10. decembra 1981. godine, koji mu je napisao li~no dr Omer Ibrahimagi}, mr Mladen Mati} je naveo: Odlukom Savjeta FPN Veqko Vlahovi} u Sarajevu broj 3-2-621/81, prema konkursu objavqenom u listu Oslobo|ewe od 17.4.1981. godine izabran je za nastavnika predmeta Me|unarodni odnosi drug Vojislav [e{eq, doktor dru{tvenopoliti~kih nauka, dok je moja prijava odbijena. Protiv ove odluke izjavio sam prigovor u kome sam naveo sve potrebne razloge iz kojih smatram da je navedena odluka nepravilna i nezakonita. Me|utim, moj prigovor je odlukom Savjeta Fakulteta broj 1-216212/81 od 27. novembra 1981. godine odbijen kao neosnovan. Ovakvim postupawem povrije|en je zakon na moju {tetu, {to vidim u sqede}em: Neosporno je da je izabrani kandidat Vojislav [e{eq doktor dru{tvenopoliti~kih nauka, ali wegov nau~ni profil ne odgovara predmetu Me|unarodni odnosi. Naime, izabrani kandidat je doktorirao na tezu Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma koja uop{te ne dodiruje podru~je me|unarodnih odnosa, na ~emu ja posebno insistiram. Nasuprot tome, ja sam magistrirao na Fakultetu politi~kih nauka u Zagrebu na tezu Jugoslovensko-sovjetski odnosi 1945-1968. godine, {to je u potpunom skladu sa predmetom Me|unarodni odnosi za koji sam konkurisao. Pri tome nema nikakvog zna~aja {to sam ja prethodno zavr{io Filozofski fakultet (a ne Pravni fakultet ili Fakultet politi~kih nauka) kako se to navodi u pomenutoj odluci Savjeta kojom je odbijen moj prigovor (i koja je ina~e napisana u polemi~kom tonu i tendenciozno, {to se tako|e ne mo`e prihvatiti). Ovo iz razloga {to sam ja prije upisa postdiplomskog studija polo`io prijemni ispit iz predmeta Me|unarodni politi~ki odnosi i Me|unarodni ekonomski odnosi. Posebno isti~em da se postdiplomski studij koji sam zavr{io zove Me|unarodni odnosi, a studij je koncipiran interdisciplinarno. Ovdje bih samo pomenuo neke ~etverosemestralne predmete i to: Me|unarodni politi~ki odnosi, Me|unarodni ekonomski odnosi, Me|unarodno javno pravo i Povijest diplomacije. Tako|e smatram bitnim da izvje{taj Komisije za pripremawe prijedloga za izbor prema konkursu kojim je predlo`en kandidat dr Vojislav [e{eq nije htio da potpi{e ~lan Komisije, poznati stru~wak za me|unarodne odnose prof. dr Radovan Vukadinovi}, dekan FPN u Zagrebu, jer se nije slo`io sa predlo`enim izborom. Osim toga, isti~em da je kod izbornog postupka napravqen propust u tome {to meni kao kandidatu koji ranije nisam izvodio predavawa na fakultetu nije data mogu}nost da odr`im predavawe iz nastavnog pred30

meta za koji sam konkurisao kako bi mogao dokazati sposobnost da mogu izvoditi nau~no-nastavni rad (kako to izri~ito predvi|a odredba ~l. 107 Zakona o visokom obrazovawu Slu`beni list SR BiH broj 18/77) {to jo{ jednom ukazuje na moj neravnopravan tretman prilikom izbora kandidata. Iz navedenih razloga o~ito je da izabrani kandidat dr Vojislav [e{eq ne ispuwava potrebne uslove za izbor za nastavnika predmeta Me|unarodni odnosi, tako da je odluka o wegovom izboru nepravilna i nezakonita, wome je povrije|en Zakon na moju {tetu, te predla`em da je Sud udru`enog rada nakon provedenog postupka poni{ti. Tada{wi dekan Fakulteta doc. dr Spasoje Pejovi}, koji ina~e nikada nije pokazivao da bilo {ta li~no ima protiv mene, osim {to je uvijek bespogovorno izvr{avao zvani~ne partijske stavove, shvatio je odmah ko stoji iza Mati}eve tu`be, pa je odlu~io da se Ibrahimagi}u na elegantan na~in suprotstavi. Sudu je poslao odgovor na predlog mr Mladena Mati}a u kome je stajalo: Prijedlog mr Mladena Mati}a za poni{tewe odluke o izboru kandidata broj 3-2-621/81 prema konkursu objavqenom u listu Oslobo|ewe od 17.4.1981. god. je neosnovan iz slijede}ih razloga: 1. Izabrani kandidat dr Vojislav [e{eq je odbranio doktorsku disertaciju na Pravnom fakultetu u Beogradu iz dru{tvenopoliti~kih nauka pod naslovom Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma koja po svojoj problematici logi~no inkorporira me|unarodne odnose. 2. Izabrani kandidat dr Vojislav [e{eq je diplomirani pravnik, magistar i doktor dru{tvenopoliti~kih nauka (i magisterij i doktorat ste~en na Pravnom fakultetu u Beogradu), {to nesumwivo upu}uje na wegovo najpotpunije politi~ko-pravno obrazovawe, dok je podnosilac prijedloga mr Mladen Mati} zavr{io kao primarni studij jugoslovensku kwi`evnost i srpskohrvatski jezik, a wegov postdiplomski studij me|unarodnih odnosa i magistarska teza pod naslovom Jugoslovensko-sovjetski odnosi 1945-1968. godine suvi{e su uski da bi mu objektivno mogli dati potpuno politi~ko-pravno obrazovawe. 3. Daqe, mr Mladen Mati} navodi da prof. dr Radovan Vukadinovi} nije potpisao izvje{taj Komisije za pripremawe prijedloga za izbor po konkursu o kome je rije~, {to je ta~no. Me|utim, ~iwenica je da su ostala ~etiri ~lana Komisije potpisala izvje{taj kojim se predla`e izbor dr Vojislava [e{eqa. Interesantno je mo`da pomenuti da je prof. dr Radovan Vukadinovi} bio mentor kod izrade magistarskog rada podnosioca predloga mr Mladena Mati}a. 4. Tvrdwa mr Mladena Mati}a da je u toku izbornog postupka napravqen propust jer mu se kao kandidatu koji ranije nije izvodio nastavu na visoko{kolskoj organizaciji nije omogu}ilo u toku izbornog postupka da odr`i predavawe iz predmeta Me|unarodni odnosi radi dokazivawa sposobnosti za izvo|ewe nau~no-nastavnog rada je neodr`iva. Zakon o visokom obrazovawu SR BiH kao uslov za izbor u zvawe docenta (~lan 93) predvi|a kumulativno slijede}e uslove:
31

1. stru~ni stepen specijaliste odnosno nau~ni stepen magistra, 2. objavqeni nau~ni ili stru~ni radovi, 3. pokazana sposobnost za nastavni~ki rad. Me|utim, u ovoj zakonskoj odredbi sadr`ani su samo osnovni uslovi, dok se ~lanom 98. istog zakona izri~ito navodi da se bli`i uslovi za izbor nastavnika utvr|uju statutom visoko{kolske organizacije u skladu sa ovim zakonom, drugim propisima, dru{tvenim dogovorima i samoupravnim sporazumima. ^lanom 39. Statuta FPN Veqko Vlahovi}, u Sarajevu precizirani su bli`i uslovi za izbor nastavnika u zvawe docenta kojim se od kandidata koji ima nau~ni stepen magistra tra`i publikovan magistarski ili drugi po obimu i stru~nom ili nau~nom kvalitetu odgovaraju}i radovi: S obzirom da je Komisija za pripremawe predloga utvrdila da mr Mladen Mati} ne ispuwava zakonski uslov objavqeni nau~ni ili stru~ni radovi; kao ni bli`e uslove predvi|ene Statutom Fakulteta, nije bilo potrebe otvarati postupak za provjeru Mati}evih sposobnosti za nastavni~ki rad (ta~ka 3. ~lana 93. Zakona o visokom obrazovawu) kroz odr`avawe oglednog predavawa. Prvo ro~i{te je odr`ano 21. decembra 1981. i na wega uop{te nisam pozvan. Predsjedavao je sudija Muhidin Nik{i} uz asistenciju povremenih sudija Obrena Milanovi}a i Slave Bijekovi}. Fakultet su zastupali prodekan doc. mr Jasna Juri~i} i pravni referent Desanka Lalovi}. Na ro~i{tu je sastavqen slede}i zapisnik: Punomo}nici u~esnika predaju sudu u spis prije po~etka ro~i{ta pismeni odgovor na Predlog u tri primjerka od kojih se jedan izravno uru~uje predlagatequ na samom ro~i{tu, kao i Statut donesen referendumom 12.01.1980. g. Predlagateq izjavquje da ostaje kod Predloga, s tim {to dodaje da ne posjeduje drugu dokumentaciju osim dokaza koje je pru`io, a oni se sastoje od potvrde o objavqivawu radova koji su uslov za objavqeni konkurs. Ostalu dokumentaciju ne mo`e prezentirati na dana{wem ro~i{tu. U pogledu odgovora na Predlog koji mu je danas uru~en izjavi da tra`i kra}i rok za izja{wavawe. Punomo}nici u~esnika izjavquju da ostaju kod svog pismenog odgovora na Predlog, s tim {to dodaju da }e cjelokupnu dokumentaciju i odgovaraju}e samoupravne akte dostaviti sudu u roku koji im sud odredi. Sud donosi rje{ewe: dana{we ro~i{te se odla`e za dan ~etvrtak 14.01.1982 g. u 11,30 ~asova, o ~emu se obavje{tavaju prisutni u~esnici pa im se pozivi ne}e dostavqati. Nala`e se predlagatequ da se u roku od pet dana o~ituje na navode pismenog odgovora na Predlog. Punomo}nici u~esnika su du`ni dostaviti sudu cjelokupan konkursni materijal u originalu i odgovaraju}e samoupravne op{te akte. Na idu}e ro~i{te pozvati kao u~esnika u postupku izabranog kandidata dr Vojislava [e{eqa na adresu u~esnika. Naredno ro~i{te je odr`ano pred sudijom Bojanom Tkal~i} ]uli} bez ~lanova sudskog vije}a. U zapisniku je konstatovano:
32

Pristupio u~esnik Vojislav [e{eq. Predlagateq izla`e predlog i ostaje u cjelosti kod dosada{wih navoda, a sud konstatuje da je, postupaju}i po nalogu sa pro{log ro~i{ta od 21.12.1981. god, u me|uvremenu dostavio tra`enu dokumentaciju isti~u}i da su to prilozi na prijavu na konkurs za koje je predlo`io da ih organizacija primi kod vr{enog izbora. Uvidom u tu dokumentaciju konstatuje se da je predlagateq dostavio sudu potvrdu SOUR Radio televizija RO Radio Sarajevo od 29.01.1981. godine koja se odnosi na objavqivawe dijela magistarskog rada, ali ta potvrda nije na propisan na~in ovjerena niti zavedena pod brojem protokola, pa predlagateq isti~e da }e narednog ro~i{ta pribaviti drugu, odgovaraju}u potvrdu iz koje }e se vidjeti kada je izvr{eno objavqivawe rada uz ta~no navo|ewe protokola o tome koji dio rada je objavqen. Punomo}nici organizacije ostaju u cjelosti kod dosada{wih navoda i naknadno predaju u spis prijavu izabranog kandidata sa spiskom objavqenih radova i biografskim podacima. U pogledu predlagateqa izjavquju da je u raspisanom konkursu izme|u ostalog navedeno da kandidati trebaju dostaviti i spisak objavqenih radova, a po mogu}nosti i same radove, {to predlagateq nije u~inio, nego je u svojoj prijavi samo naveo da su mu neki od radova objavqeni bez detaqnijeg navo|ewa koji, gdje i kada. Posebno smatraju da on ne ispuwava ni ovaj osnovni uslov pored ve} navedenog uslova iz Statuta. Pozvani u~esnik Vojislav [e{eq predaje u spis podnesak od 14.01.1982. god. koji se na ro~i{tu ~ita, a na upit suda izjavquje da osim poziva za dana{we ro~i{te nije do{ao ni odgovaraju}i dopis suda o tome u kom svojstvu se poziva i kakva su mu prava kod u~e{}a u ovom postupku. Zbog toga se za danas nije pripremio ni za kakvo izja{wewe, pa neovisno od toga da li mu je i u kojoj mjeri poznat sporni odnos predla`e da se prethodno wemu dostavi Predlog ili omogu}i uvid u spis radi detaqnijeg izja{wewa. Predlagateq izjavquje da smatra da se ve} po raspisivawu konkursa znalo u kom smislu }e biti done{ena odluka jer wega niko nije zvao ni na razgovor, niti su od wega tra`eni bilo kakvi podaci o objavqenim radovima, jer bi on to blagovremeno pripremio da je to smatrano za potrebno. Ukazuje i na povrede provedenog postupka koje se sastoje u kasnom obavje{tavawu o izvr{enom izboru jer je obavijest dostavqena wemu nekoliko mjeseci po isteku, a na wegovo insistirawe. Ostali u~esnici isti~u da navode predlagateqa osporavaju ukazuju}i na to da je odluka o izboru done{ena u septembru, a obavijest o tome poslata u oktobru, te da se ne radi o povredama postupka. Sud donosi rje{ewe: na ro~i{tu se uru~uje u~esniku Vojislavu [e{equ primjerak predlagateqevog Predloga i ostavqa rok od 8 dana za upoznavawe sa istim i da dostavi pismeno izja{wewe nakon ~ega }e se odlu~iti o daqem toku postupka i pismeno o tome izjasniti svi u~esnici. Moj podnesak je, u stvari, bio pisani predlog za odlagawe ro~i{ta jer sam htio {to vi{e dobiti u vremenu, imaju}i u vidu da je sud ve} pokazao nevi|enu a`urnost u vo|ewu ovog postupka. Izme|u prva dva ro33

~i{ta proteklo je samo 22 dana, mada su time obuhva}eni i novogodi{wi praznici, a uobi~ajeno je kod suda udru`enog rada da izme|u dva ro~i{ta protekne najmawe mjesec i po dana. U podnesku je stajalo: U svojstvu zainteresovanog lica dobio sam poziv za ro~i{te od 14.01.1982. u 11,30 sati pred Sudom udru`enog rada u Sarajevu u stvari mr Mladena Mati}a protiv Fakulteta politi~kih nauka. Me|utim, uz poziv nisam dobio Predlog, tako da ne znam {ta predlaga~ u pogledu konkursa po kome sam izabran za docenta na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, na predmetu Me|unarodni odnosi, osporava. Napomiwem da na prvo ro~i{te od 21.12.1981. nisam uop{te pozvan, dakle, apsolutno sam neobavije{ten o Predlogu. Time {to mi nije uru~en Predlog objektivno mi je uskra}ena mogu}nost da zauzmem potpun stav prema predmetu i eventualno istaknem prigovore, a po{to se radi o mom neposrednom i vitalnom interesu, da bih ga mogao zastupati, molim sud da odlo`i ro~i{te i ostavi mi potrebno vrijeme za potpunu pripremu i obezbje|ewe nu`ne mi pravne pomo}i, koju ina~e nisam mogao ostvariti u kratkom roku od prijema poziva do danas. Devetog aprila mr Mladen Mati} je podnio novi podnesak u kome je naveo: Konstrukciju svoje teze, koju zastupam protiv Fakulteta politi~kih nauka Veqko Vlahovi} iz Sarajeva, osnivam na dva postulata, i to: Prvo, u cjelosti ispuwavam uslove konkursa. Naime, magistar sam s podru~ja me|unarodnih odnosa, {to je primaran profil za istoimeni predmet Me|unarodni odnosi. Dokaz: Diploma o zavr{enom postdiplomskom studiju Me|unarodni odnosi na Fakultetu politi~kih nauka u Zagrebu. U sudskoj praksi, a i prema Zakonu o udru`enom radu, ne zna~i da ako neko ima ve}i stepen {kolske spreme, ima prednost i na obavqawe pojedinih radnih zadataka i poslova. A to zna~i da [e{eq jeste doktor nauka, ali je wegov profil sekundaran u odnosu na predmet Me|unarodni odnosi. Dokaz: drug [e{eq je magistrirao na temi Teorija naoru`anog naroda {to prije pripada podru~ju i konceptu op{tenarodne odbrane, a doktorska teza, sasvim je to logi~no, nastavak je wegovog dotada{weg nau~nog rada. Uostalom, doktorska teza glasi: Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma, {to upu}uje opet na oblast op{tenarodne odbrane. Fenomen fa{izma jeste pojava, ideologija, ome|ena i prostorom i vremenom, te je to samo epizoda slo`enih me|unarodnih odnosa, pa se ne mo`e kazati da doktorska teza Vojislava [e{eqa sublimira ukupnost me|unarodnih odnosa, ve} obrnuto, da je wegova teza tek dotakla disperziju me|unarodnih odnosa. Drugo, objavio sam i radove s podru~ja me|unarodnih odnosa, te u potpunosti ispuwavam uslove konkursa. I, na kraju, da napomenem da izvje{taj Komisije o izboru Vojislava [e{eqa nije htio da potpi{e dr Radovan Vukadinovi}, ina~e jedan od najpoznatijih stru~waka s podru~ja me|unarodnih odnosa. Prof. dr Vukadinovi} je redovni profesor Fakulteta politi~kih nauka, profesor
34

Me|unarodnih odnosa, trenutno dekan ove visoko{kolske ustanove. Prigovoreno je od strane Fakulteta politi~kih nauka Veqko Vlahovi} iz Sarajeva da je prof. dr Radovan Vukadinovi} moj mentor, te da je to razlog za{to nije potpisao izvje{taj Komisije o izboru Vojislava [e{eqa. Me|utim, prof. Vukadinovi}a u sastav Komisije predlo`io je FPN Veqko Vlahovi} iz Sarajeva, a ne ja. A to {to prof. dr Vukadinovi} mene poznaje, to je dobro, jer bi u protivnom zna~ilo da bismo morali na studije i}i negdje gdje nas niko ne zna. Zna~ilo bi to da profesor o svom studentu ne smije dati nikakvo mi{qewe itd. A znamo da je boqe da neko kandidata poznaje, kako bi ga meritorno preporu~io. A ja, ~ak, svoga profesora nisam ni pomiwao. Pomiwao sam wegovo ime samo utoliko koliko je to bilo nu`no. Onog po~etnog poleta kod mr Mladena Mati}a vi{e nije bilo. A na prva dva ro~i{ta donosio je i primjerak Duge iz novembra 1981. s mojim pismom, pa bi mu svaki put slu~ajno ispadao iz ta{ne. Kad su se Omer Ibrahimagi} i wegovi pajta{i odlu~ili za drugi na~in mog protjerivawa s nastavni~ke katedre jer su shvatili da im je ovo sa Mati}em suvi{e prozirno, nesu|eni docent i nedou~eni magistar je ostavqen na cjedilu. Tre}e ro~i{te je odr`ano 12. aprila 1982. i na wemu je sa~iwen naredni zapisnik: Pristupio u~esnik dr Vojislav [e{eq, izabrani kandidat. Predlagateq izjavquje da ostaje kod Predloga i dosada{wih navoda. Predla`e sudu da se od Komiteta za obrazovawe, nauku, kulturu i fizi~ku kulturu zatra`i pismeno obja{wewe koliko su wegovi radovi, odnosno magistarski rad, kao i doktorska disertacija izabranog kandidata adekvatni tra`enim poslovima nastavnika predmeta Me|unarodni odnosi. Punomo}nik u~esnika ostaje kod odgovora na Predlog i dosada{wih navoda, a u pogledu navoda iz podneska predlagateqa koji joj je uru~en na dana{wem ro~i{tu izjavquje da iste osporava ukoliko su u suprotnosti sa navodima iz odgovora na Predlog. Dodaje se da odredba ~l. 93. Zakona o visokom obrazovawu (Slu`beni list SR BiH br. 18/77 i 22/81) kumulativno sadr`i predvi|ene uslove za izbor nastavnika u zvawe docenta, vanrednog ili redovnog profesora. Citiranom odredbom su decidno predvi|eni uslovi za obavqawe ovog zanimawa, odnosno ovih poslova, a me|u kojima upravo sporni objavqeni nau~ni ili stru~ni radovi. Predlagateq uz prijavu nije predo~io sve dokaze da ispuwava Zakonom propisane kumulativno navedene uslove, pa samim tim nije ni mogao biti izabran na sporne poslove i radne zadatke. Izabrani kandidat dr Vojislav [e{eq izjavquje da ostaje kod dosada{wih navoda i odgovora na Predlog, u cjelosti se pridru`uje punomo}niku u~esnika s tim {to dodaje da }e ispravan pismeni podnesak dostaviti sudu u roku koji mu se odredi. Usqed mawkavosti u sastavu vije}a sud donosi rje{ewe: dana{we ro~i{te se odla`e za dan ~etvrtak 20.05.1982. g. u 8 ~asova o ~emu se obavje{tavaju prisutni u~esnici, pa im se poziv ne}e slati. Nala`e se izabra35

nom kandidatu da u roku od 8 dana dostavi sudu i predlagatequ izravno pismeno o~itovawe na podnesak koji mu je uru~en na dana{wem ro~i{tu. Dovr{eno. Izabrani kandidat odbija da potpi{e zapisnik iz razloga {to mu predsjednik vije}a nije dozvolio da du`e vremena provede u ~itawu ovog zapisnika koji je glasno izdiktiran u prisustvu svih u~esnika u toku ovog postupka, a iz razloga {to je ro~i{te trajalo du`e od predvi|enog i zavr{eno u 8,55 ~asova. Odgovor na Mati}ev podnesak donio sam tek na ro~i{te od 20. maja 1982. kome je, kao i prethodnom, predsjedavao sudija Muhidin Nik{i}, ali ovog puta uz povremene sudije Safeta Avdi}a i Mehu Sijar~i}a. U odgovoru sam napisao: Mr Mati} ponovo, ali bez novijih i ~vr{}ih argumenata, tvrdi da ispuwava uslove konkursa, {to nije ta~no jer nema odgovaraju}e objavqene nau~ne radove. U svojoj konkursnoj prijavi je naveo naslov samo jednog teksta, objavqenog u ~asopisu Opredjeqewa koji ga, po mi{qewu stru~ne komisije ne kvalifikuje za izbor u nastavni~ko zvawe. Uostalom, ono {to je u svemu ovome najzna~ajnije je ~iwenica da je Mladen Mati} magistar, a ja doktor politi~kih nauka. Zakon o visokom obrazovawu SR BiH je otvorio mogu}nost da se magistri biraju u zvawe docenta ukoliko ispuwavaju i druge uslove. Me|utim, to su minimalni zahtjevi koji su postavqeni kandidatima i predstavqaju ubla`avawe odredbi prethodnog zakona o visokom obrazovawu, do ~ega je do{lo zbog urgentne potrebe rje{avawa kadrovskih problema mahom na novoformiranim visoko{kolskim ustanovama u unutra{wosti Republike. Po pravilu i po uobi~ajenoj praksi na fakultetima dru{tvenih nauka Sarajevskog univerziteta magistri se samo izuzetno biraju u nastavni~ko zvawe. U ostvarivawu kadrovske politike polazi se od principa da univerzitetski nastavnici treba da imaju doktorat nauka. Mati} navodi da je wegov magisterij s podru~ja me|unarodnih odnosa. On svjesno i iz o~iglednih namjera propu{ta da informi{e sud da je stekao magisterij politi~kih znanosti iz podru~ja me|unarodnih politi~kih odnosa, kako glasi izvorna formulacija (a o tome sam se informisao direktno na Fakultetu politi~kih znanosti Sveu~ili{ta u Zagrebu). Wegov magistarski rad i moja doktorska disertacija su braweni iz iste nau~ne oblasti politi~kih nauka, s tim {to kod mene nema bilo kakve naznake kojim bi se nau~na oblast su`avala na neku pojedina~nu disciplinu. Prema tome, mr Mati} je zavr{io usko specijalizovani studij iz oblasti politi~kih nauka, {to mu ne mo`e dati nikakvu prednost u ovom slu~aju u odnosu na kandidate koji su zavr{ili op{ti postdiplomski studij politikologije. ^ak, naprotiv! S druge strane, ni wegovo prethodno obrazovawe (studij jezika i kwi`evnosti) ne predstavqa odgovaraju}u osnovu za meritorno bavqewe politi~kim naukama. Daqim svojim tvrdwama iz podneska mr Mati} pokazuje za~u|uju}e nepoznavawe elementarnih politikolo{kih kategorija. Najflagrantniji primjer tog nepoznavawa i nesavjesnog baratawa wemu, izgleda, nerazumqivim pojmovima je teza prema kojoj tema moje doktorske diserta36

cije Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma upu}uje na oblast op{tenarodne odbrane. Zato je i o~igledno da se stru~ni dijalog me|u nama ne mo`e voditi na odgovaraju}em i ravnopravnom nivou. Svaki student drugog stepena bilo kog fakulteta dru{tvenih nauka za takvo neznawe bi pao na ispitu. [to se ti~e ~iwenice da prof. dr Radovan Vukadinovi} nije htio da potpi{e referat stru~ne komisije, ona nije relevantna za sam ishod izbornog postupka. Komisiju je sa~iwavalo pet uglednih, stru~nih i kompetentnih profesora iz Sarajeva, Beograda i Zagreba, a prijedlog je ustanovqen ve}inom glasova (4:1). Bitno je da je sastav i na~in rada Komisije saobra`en odgovaraju}im propisima. Istog dana na tom, ispostavilo se posledwem, ro~i{tu sa~iwen je slede}i zapisnik: Pristupio u~esnik, izabrani kandidat dr Vojislav [e{eq. Usqed izmjene u sastavu vije}a dana{wa rasprava se vodi iznova. Izla`e se dosada{wi tok postupka. Predlaga~ ostaje kod predloga i dosada{wih navoda, a u pogledu navoda iz podneska izabranog kandidata od 20.05.1982. god. izjavquje da isti osporava ukoliko je u suprotnosti sa predlogom i podneskom koji je zaprimqen kod ovog suda 09.04.1982. Punomo}nik u~esnika izjavquje da ostaje kod pismenog odgovora na predlog i navoda iznijetih tokom postupka, a u pogledu sadr`ine pismenog podneska izabranog kandidata od 20.05.1982. koji je uru~en na dana{wem ro~i{tu isti~e da nema primjedbe i da drugi u~esnik ostaje upravo iza ~iwenica koje su u tom podnesku navedene. Izabrani kandidat dr Vojislav [e{eq izjavquje da ostaje kod Odgovora na predlog i navoda iznijetih u toku postupka, a posebno kod navoda iz podneska od 20.05.1982. god, s tim {to dodaje: smatram da nema potrebe da se tra`i stru~no vje{ta~ewe u pogledu podno{ewa teme Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma na podru~je izu~avawa me|unarodnih odnosa kao discipline politi~kih nauka, ali nemam ni{ta ni protiv tog vje{ta~ewa, s tim {to smatram da Republi~ki komitet za obrazovawe, nauku, kulturu i fizi~ku kulturu nije kompetentan da daje takvo tuma~ewe. Komitet je organ koji, izme|u ostalog, vr{i nadzor nad zakonito{}u rada i poslovawa visoko{kolskih organizacija. Ukoliko sud smatra potrebnim mo`e pozvati vje{take iz reda najpoznatijih jugoslovenskih nau~nika koji se profesionalno bave problematikom me|unarodnih politi~kih odnosa. Predlagateq predla`e sudu da se danas odlu~i o wegovom dokaznom predlogu, iznesenom na ro~i{tu od 14.04.1982. god. Nakon vije}awa sud donosi rje{ewe: odbija se predlog predlagateqa da se od Komiteta za obrazovawe, nauku, kulturu i fizi~ku kulturu u Sarajevu tra`i pismeno izja{wewe koliko se wegovi radovi, odnosno magistarski rad, kao i doktorska disertacija izabranog kandidata dr Vojislava [e{eqa mo`e smatrati adekvatnim, usagla{enim sa poslovima nastavnika iz predmeta Me|unarodni odnosi, iz razloga {to je vije}e ocijenilo da bi provo|ewe ovog dokaza bilo suvi{no s obzirom na stepen raspravqenosti zahtjeva podnesenih u predlogu.
37

Sud donosi rje{ewe: provest }e se dokaz uvidom u dokumentaciju u spisu. Vr{i se uvid u cjelokupni oglasni materijal kao i obavje{tewe drugog u~esnika od 05.10.1981. o izboru dr Vojislava [e{eqa, rje{ewe o izboru dr Vojislava [e{eqa br. 1-2-1371-1/81 od 24.09.1981. god, odluku o odbijawu prigovora predlagateqa koju je donio Savjet drugog u~esnika 17.11.1981. god. br. 1-2-621-2/81, te ostalu dokumentaciju u spisu. U~esnici u postupku saglasno izjavquju da nemaju primjedaba na provedeni dokazni postupak niti novih prijedloga za provo|ewe dokaza. Predlagateq predla`e sudu da se udovoqi wegovom zahtjevu iz predloga. Punomo}nik drugog u~esnika i izabrani kandidat dr Vojislav [e{eq predla`u sudu da se predlog odbije sa zahtjevom kao neosnovanim. Nakon vije}awa i glasawa, vije}e jednoglasno donosi odluku: odbija se predlagateq sa zahtjevom kao neosnovanim. Petog juna je stigao i tekst odluke u kome je stajalo: Osnovni sud udru`enog rada u Sarajevu u vije}u sastavqenom od stalnog sudije Nik{i} Muhidina, kao predsjednika vije}a i povremenih sudija Avdi} Safeta i Sijer~i} Mehe, kao ~lanova vije}a u pravnoj stvari predlagateqa Mati} Mladena iz Sarajeva i Fakulteta politi~kih nauka Veqko Vlahovi} Sarajevo, koga zastupa punomo}nik Lalovi} Desanka, radnik u~esnika, radi pobijawa odluke o izboru kandidata, na ro~i{tu odr`anom 20.05.1982. god. u prisutnosti predlagateqa i punomo}nika u~esnika, kao i izabranog kandidata dr Vojislava [e{eqa, donio je odluku: odbija se predlagateq sa zahtjevom kao neosnovanim. Obrazlo`ewe: predlagateq je podnio zahtjev sudu da se ispita zakonitost odluke u~esnika o izboru kandidata br. 3-2-621/81, kojom je na poslove i radne zadatke nastavnika predmeta Me|unarodni odnosi izabran dr Vojislav [e{eq, iz Sarajeva. Naveo je da izabrani kandidat ne ispuwava uslove iz konkursa jer wegov nau~ni profil (doktorirao je na tezi Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma) ne odgovara predmetu Me|unarodni odnosi, dok on u potpunosti ispuwava propisane uslove. Podnio je prigovor Savjetu, koji je odbijen kao neosnovan. Predlo`io je sudu da poni{ti pobijanu odluku i obave`e u~esnika da pristupi ponovnom izboru iz reda prijavqenih kandidata koji ispuwavaju uslove iz konkursa. U odgovoru na prijedlog u~esnik je istakao da je zahtjev predlagateqa neosnovan. Izabrani kandidat je dipl. pravnik, magistar i doktor dru{tvenopoliti~kih nauka, dakle, ima najpotpunije politi~ko-pravno obrazovawe, te ispuwava sve propisane uslove iz konkursa. Me|utim, predlagateq je zavr{io kao primarni studij Jugoslovensku kwi`evnost i srpskohrvatski jezik, a wegov postdiplomski studij Me|unarodnih odnosa i magistarska teza pod naslovom Jugoslovensko-sovjetski odnosi 1945. do 1968. god. je suvi{e uzak, da bi mu objektivno mogao dati potpuno politi~ko-pravno obrazovawe. Istakao je da predlagateq nije prilo`io dokaze o dosada{wem radu i spisak objavqenih radova, pa po{to nije ispuwavao ovaj konkursni uslov, nije ni postojala potreba za otvarawe postupka za provjeru sposobnosti predlagateqa za nastavni~ki rad. Naveo je da su kandidati bili obavezni da dostave uz prijavu, pored ostalog, i podatke o dosada{wem radu, a po mogu}nosti i same radove. Me|u38

tim, predlagateq to nije u~inio, ve} je u prijavi samo naveo da su mu neki od radova objavqeni, bez detaqnog navo|ewa koji radovi, gdje su objavqeni i kada. Predlo`io je sudu da zahtjev odbije kao neosnovan. Izabrani kandidat dr Vojislav [e{eq je naveo da je zahtjev predlagateqa neosnovan. Istakao je da nije ta~na tvrdwa predlagateqa da ispuwava propisane uslove iz konkursa, jer je u svojoj prijavi na konkurs naveo samo naslov jednog teksta objavqenog u ~asopisu Opredjeqewa, a koji nije bio dovoqan da odgovaraju}i stru~ni i samoupravni organ stekne uvjerewe da je predlagateq kvalifikovan za poslove i radne zadatke nastavnika. Istakao je da ima ve}i stepen stru~ne spreme od predlagateqa. Magistarski rad predlagateqa je uska specijalizacija iz oblasti politi~kih nauka, dok wegova doktorska teza upravo odgovara predmetu Me|unarodni odnosi, na koji je izabran. Predlo`io je da se zahtjev odbije kao neosnovan. Sud je proveo dokaze kao na zapisniku sa glavne rasprave od 20.5.1982. god, pa je nakon analize i ocjene provedenih dokaza, odlu~io kao u izreci iz slijede}ih razloga: Ispituju}i prethodno blagovremenost prijedloga, sud je utvrdio da je pobijana odluka izra|ena 27.11.1981. god, pa je, po{to je prijedlog podnesen ovom sudu 10.12.1981. g, dakle u roku od 30 dana, u smislu odredaba ~l. 224. Zakona o udru`enom radu, to se isti ukazuje kao blagovremen. Iz konkursnog materijala sud je utvrdio da je dana 15.4.1981. god. Savjet Fakulteta donio odluku da se raspi{e konkurs za nastavnika (docenta), vanrednog ili redovnog profesora na predmetu Me|unarodni odnosi, koji je i objavqen u dnevnom listu Oslobo|ewe dva dana kasnije. Na osnovu izvje{taja i prijedloga stru~ne komisije Savjet Fakulteta je donio rje{ewe br. 1-2-1372/81 dana 22.9.1981. god. o izboru kandidata dr Vojislava [e{eqa u zvawu docenta za predmet Me|unarodni odnosi. Protiv ovog rje{ewa predlagateq je podnio prigovor koji je odlukom istog organa br. 1-2-621/81 od 17.11.1981. god. odbijen kao neosnovan. Odredbom ~l. 93. Zakona o visokom obrazovawu (Sl. list SR BiH br. 18/77 i 22/81) su propisani uslovi za nastavnika Fakulteta i to: za docenta stru~ni stepen specijaliste, odnosno nau~ni stepen magistra, objavqeni nau~ni ili stru~ni radovi i pokazana sposobnost za nastavni~ki rad, za vanrednog profesora doktorat nauka, vi{e nau~nih i stru~nih radova, objavqen uybenik ili zna~ajna monografija, odnosno druga vrsta odgovaraju}eg rada i dokazana sposobnost za nastavni~ki rad, a za redovnog profesora doktorat nauka, vi{e objavqenih nau~nih radova koji vr{e uticaj na razvoj nau~ne misli u odgovaraju}oj oblasti i zna~ajna priznawa u teoriji i praksi, kao i odgovaraju}i doprinos u podizawu nastavnog i nau~noistra`iva~kog kadra. Pored ovih, predvi|eni su odredbom ~l. 39. Statuta u~esnika i dodatni uslovi i to: za docenta doktorat, uz obavezu da doktor koji nije bio u nastavi mora odr`ati pristupno predavawe, odnosno magisterij i publikovan magistarski ili drugi po obimu i stru~nom ili nau~nom kvalitetu odgovaraju}i radovi uz obavezu da magistar bez nastavni~kog iskustva odr`ava ogledno predavawe. Uvidom
39

u prijavu predlagateqa i iz samog wegovog iskaza sud je utvrdio da je predlagateq naveo da je objavqivao neke svoje radove. On nije prilo`io druge dokaze i to upravo one koje je naknadno dostavio sudu uz prijedlog, iz kojih bi u~esnik mogao utvrditi da ispuwava propisane uslove. Prema tome, nadle`an organ u~esnika na osnovu same prijave nije ni mogao ste}i uvjerewe da predlagateq mo`e obavqati poslove i radne zadatke nastavnika predmeta Me|unarodni odnosi. Iz prijave izabranog kandidata sud je utvrdio da dr Vojislav [e{eq u cjelosti ispuwava propisane uslove i da je podatke o dosada{wem radu i spisak objavqenih radova uredno dokumentovao. I pod pretpostavkom da je predlagateq u cjelosti ispuwavao propisane uslove samoupravno je pravo radnika u~esnika da odlu~e koga }e izabrati iz reda prijavqenih kandidata koji ispuwavaju uslove iz konkursa. Na osnovu izlo`enog sud je utvrdio da je u konkretnom slu~aju izbor izvr{en u skladu sa odredbama ~l. 168. i 170. Zakona o udru`enom radu, ~l. 10. Zakona o radnim odnosima SR BiH i odredbama ~l. 2. do 8. Pravilnika o radnim odnosima iz 1978. god, pa je odlu~io kao u izreci. Pouka: Protiv ove odluke dozvoqena je `alba Sudu udru`enog rada Bosne i Hercegovine u roku od 15 dana od dana prijema iste. @alba se podnosi pismeno u tri istovjetna primjerka, putem ovog suda. Mr Mladen Mati} se nije `alio na odluku prvostepenog suda, a meni preostaje da konstatujem da je moje jedino pozitivno iskustvo sa sudovima udru`enog rada vezano za vije}e sudije Muhidina Nik{i}a. Uz to napomiwem da mi je ostalo nepoznato da li je sudija Nik{i} podvrgavan bilo kakvim politi~kim pritiscima. @estok pritisak hajka~a se koncentrisao na drugom planu i do{ao je do punog izra`aja u toku narednog procesa na Sudu udru`enog rada. U me|uvremenu se nastavio partijski postupak povodom mog iskqu~ewa iz Saveza komunista. Statutarnoj komisiji Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine sam poslao `albu u jednoj re~enici. Komisija je poslala radnu grupu koja je sa mnom obavila razgovor, da bi mi 10. juna 1982. bila posredstvom Op{tinskog komiteta dostavqena odluka, done{ena jo{ 14. maja, koju je potpisao sekretar Komisije Adem Beglerbegovi}: Komisija za statutarna pitawa Saveza komunista Bosne i Hercegovine na sjednici odr`anoj 14. maja 1982. godine rje{avala je, na osnovu ~lana 91. stav 6. Statuta Saveza komunista Bosne i Hercegovine `albu Vojislava [e{eqa ulo`enu na odluku Op{tinskog komiteta Saveza komunista Centar Sarajevo i donijela odluku: Odbija se `alba Vojislava [e{eqa i potvr|uje odluka o wegovom iskqu~ewu iz Saveza komunista. Obrazlo`ewe: [e{eq Vojislav, ro|en 1954. godine, doktor dru{tvenih nauka, ~lan SKJ od 1971. godine iskqu~en je iz Saveza komunista na sjednici Op{tinskog komiteta SK Centar Sarajevo, odr`anoj 4. decembra 1981. godine. U odluci o iskqu~ewu Vojislava [e{eqa, pored ostalog je navedeno: da je Op{tinski komitet SK Centar u toku razmatrawa idejno-politi~kog stawa na Fakultetu politi~kih nauka Veqko Vlahovi} u Sara40

jevu, formirao Drugarsko vije}e u ciqu sagledavawa djelovawa Vojislava [e{eqa i da je tu statutarnu mogu}nost iskoristio zbog toga {to je [e{eq Vojislav za godinu dana promijenio tri osnovne organizacije SK na Fakultetu, prelaze}i samoinicijativno iz jedne u drugu po sopstvenom zahtjevu; da je V. [e{eq prema velikom broju ~lanova SK u kolektivu nastupao sva|ala~ki, nedrugarski i nekorektno, odnose}i se prema wima prepotentno, vrije|aju}i ih i poni`avaju}i, {to je remetilo odnose i negativno uticalo na radnu i politi~ku klimu u kolektivu; da je posebno drzak i grub bio prema nastavnicima, penzionisanim oficirima na Odsjeku ONO; da su [e{eqevi istupi u okviru dru{tvenopoliti~kih organizacija na Fakultetu, wegovi istupi u okviru samoupravnih i stru~nih organa i tijela ~esto bili nedosqedni; da je nametao vlastite stavove i okupqao pojedince i grupice; da je pojedine organe i tijela progla{avao nelegalnim. Daqe, u odluci o iskqu~ewu se isti~e: da je [e{eq Vojislav tekstovima u Kwi`evnoj re~i od 25. oktobra i Dugi od 21. novembra 1981. godine u bezobzirnom obra~unu sa nizom li~nosti nau~nog i dru{tvenopoliti~kog `ivota na Fakultetu i {ire, prenebregao elementarne norme koje va`e za javnu re~, polemiku i dru{tvenu kritiku i da je osnovna poruka tih tekstova da su odnosi u SK Sarajevo birokratizirani, da se kr{e principi demokratskih odnosa, te da se grupa mo}nika nametnula Savezu komunista, da wime manipuli{e. Upadqiva je ~iwenica da [e{eq svojim tekstovima otvara pravu kampawu protiv komunista pripadnika muslimanske nacionalnosti, ka`e se daqe u odluci o iskqu~ewu i dodaje da jednima pripisuje zadojenost idejama panislamizma i okretawe le|a politici i ideologiji SKJ, a drugima da ih {tite i omogu}avaju tako wihovo djelovawe. Na kraju odluke Op{tinskog komiteta Centar Sarajevo isti~e se da je [e{eq, suprotno pravima, obavezama i du`nostima ~lana SK nastupao liderski sa malogra|anskih i pseudoliberalisti~kih pozicija, doprinose}i stvarawu nacionalne netrpeqivosti i da je krajwe nesamokriti~an. Na odluku Op{tinskog komiteta SK Centar Sarajevo [e{eq Vojislav je uputio `albu Komisiji za statutarna pitawa SK BiH u kojoj tvrdi da je Odluka o iskqu~ewu neargumentovana, zasnovana na iskonstruisanim tvrdwama, da je postupak wenog dono{ewa u suprotnosti sa Statutom SKJ i SK BiH i osnovnim partijskim principima i na~elima. Rje{avaju}i o `albi Komisija za statutarna pitawa SK BiH je putem svog vije}a razmotrila raspolo`ivu dokumentaciju vezanu za idejnopoliti~ku odgovornost [e{eq Vojislava i, uz wegovo prisustvo, provjerila navode iz `albe u razgovoru obavqenom 23. marta 1982. godine u Op{tinskom komitetu SK Centar Sarajevo pa je utvrdila: da je cjelokupan postupak utvr|ivawa idejno-politi~ke odgovornosti i izricawe mjere [e{eq Vojislavu proveden u skladu sa odredbama Statuta Saveza komunista Bosne i Hercegovine. Nema mjesta prigovoru [e{eq Vojislava da nije u skladu sa Statutom to {to je Op{tinski komitet SK Centar, a ne osnovna organizaci41

ja u kojoj je bio povezan, pokrenuo postupak za utvr|ivawe wegove idejnopoliti~ke odgovornosti. Prelaze}i iz jedne u drugu osnovnu organizaciju i to tako ~esto da je za godinu dana promijenio tri osnovne organizacije [e{eq Vojislav je nastojao onemogu}iti pokretawe i vo|ewe postupka za utvr|ivawe wegove idejno-politi~ke odgovornosti. da se [e{eq Vojislav du`e vremena pona{ao na na~in koji nije u skladu sa likom ~lana Saveza komunista i ~ovjeka sa najvi{im akademskim zvawem, odnosno na na~in koji nije doprinosio afirmaciji Fakulteta politi~kih nauka sa kojim je udru`io rad. Nekorektnost, prepotentan odnos prema kolegama, velikom broju ~lanova Saveza komunista i drugim radnim qudima na FPN, etiketirawe svih koji misle druga~ije od wega, bile su veoma izra`ene karakteristike [e{eqevog pona{awa. Ni~ije do svoje sudove o qudima anga`ovanim u nastavnom procesu na FPN i wihovom radu nije uva`avao. Samoupravne organe i wihova radna tijela progla{avao je nelegalnim, ko~io rasprave o pojedinim pitawima i unosio zabunu u kolektiv. U `eqi da zadovoqi li~ne ambicije nije znao za granicu preko koje su drskost i grubost. Bez ikakvog respekta prema dostojanstvu drugog napadao je i vrije|ao i penzionisane generale JNA nastavnike na Odsjeku za ONO; da je [e{eq Vojislav u tekstovima u Kwi`evnoj re~i od 25. oktobra i Dugi od 21. novembra 1981. godine na bezobziran na~in, bez po{tovawa najelementarnijih normi javne rije~i, polemike i dru{tvene kritike napao jedan broj li~nosti nau~nog i dru{tvenopoliti~kog `ivota na Fakultetu. Zaobi{ao je svoju osnovnu organizaciju, organe SK op{tine i grada i obratio se javnosti sa tekstovima ~ija je osnovna poruka da se Savez komunista grada Sarajeva birokratizovao, da su odnosi u wemu nedemokratski, da Savezom komunista manipuli{e grupa mo}nika koji, vo|eni li~nim interesima i nastojawem da sa~uvaju pozicije koje imaju, gu{e istinu i onemogu}avaju svaku kritiku; da je [e{eq Vojislav sklon insinuacijama, proizvoqnim konstrukcijama i intrigirawima. Tako je svojim tekstovima drsko poku{ao ostvariti pravu kampawu protiv intelektualaca, pripadnika muslimanske nacionalnosti pripisuju}i im zadojenost idejama panislamizma i skretawa sa linije, politike i ideologije Saveza komunista Jugoslavije. Izra`avao je ni na ~emu fundiranu sumwu u to da su dvojica profesora sa Fakulteta pripadnici muslimanske nacionalnosti, koji su prisustvovali seminaru o Gadafijevoj Zelenoj kwizi, odr`anom u Madridu na liniji Saveza komunista i da mu ideolo{ki pripadaju. Iako tekst izlagawa jednog od ove dvojice profesora nije objavqen niti ga je igdje vidio, [e{eq je sudove o tom profesoru izrekao na osnovu pretpostavqawa onog {to u tom tekstu stoji. Neosporno je da je nastojao stimulisati sumwu {ire javnosti u privr`enost muslimana socijalisti~kom samoupravqawu. [e{eq se mno{tvom optu`bi iznesenih u tekstu objavqenom u Dugi od 21. novembra 1981. godine nastojao prikazati `rtvom organizovane hajke
42

nekih funkcionera SK, za koju misli da je dogovorena na jednom sastanku u Gradskom komitetu SK Sarajevo. U tekstu ne ostavqa nimalo rezerve prema onome {to misli da je dogovoreno u Gradskom komitetu SK Sarajevo; da se [e{eq Vojislav u cjelokupnom postupku utvr|ivawa wegove idejno-politi~ke odgovornosti pokazao kao krajwe nesamokriti~an. Sam isti~e da je krenuo i da ne}e stati u nastojawu da {to skupqe proda svoju ko`u. Iz iznesenih razloga Komisija za statutarna pitawa SK BiH odbila je `albu Vojislava [e{eqa i potvrdila odluku o wegovom iskqu~ewu iz Saveza komunista. Protiv ove odluke mo`e se, u roku od mjesec dana, uputiti `alba Komisiji za statutarna pitawa Saveza komunista Jugoslavije. Komisiji za statutarna pitawa Saveza komunista Jugoslavije poslao sam `albu na 145 strana uz skoro 200 strana dokumenata. Tekst `albe sam objavio u kwizi Hajka na jeretika. Prilikom objavqivawa iz we sam izbacio samo re~enicu u kojoj sam tvrdio da je Branko Mikuli} krajwe podmukla i perfidna li~nost. U novembru 1983. iz Beograda je stigla radna grupa i obavila razgovor sa mnom i sa predstavnicima Op{tinskog komiteta. Odgovor, koji ovdje prezentujem, na osnovu odluke od 12. aprila 1984, s potpisom sekretara Komisije Slavka Filipija, dobio sam tek 21. novembra 1984. Uru~en mi je u Centralnom zatvoru u Sarajevu: Komisija za statutarna pitawa SKJ, na osnovu ~lana 86. Statuta SKJ, na svojoj sednici od 12. IV 1984. godine, razmotrila je `albu Vojislava [e{eqa na odluku Komisije za statutarna pitawa SK Bosne i Hercegovine, pa je donela slede}u odluku: Odbija se `alba Vojislava [e{eqa i potvr|uje odluka o wegovom iskqu~ewu iz Saveza komunista. Obrazlo`ewe: Komisija za statutarna pitawa SKJ je, na osnovu celokupnog materijala i neposrednog razgovora povodom ispitivawa `albe Vojislava [e{eqa, konstatovala da je Op{tinski komitet SK Centar Sarajevo pravilno pokrenuo i utvrdio wegovu idejno-politi~ku odgovornost za nepravilne postupke i pona{awe prema ~lanovima SK i nastavnicima na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, negativno delovawe u dru{tvenopoliti~kim organizacijama, samoupravnim organima i telima i u javnom istupawu, ~ime je naneo ozbiqne {tete ugledu, akcionom i idejno-politi~kom jedinstvu Saveza komunista. Komisija je, tako|e, ocenila da je postupak ispitivawa i utvr|ivawa idejno-politi~ke odgovornosti Vojislava [e{eqa sproveden prema odredbama Statuta SKJ i u skladu sa Statutom SK BiH, pa je odlu~ila da potvrdi odluku o wegovom iskqu~ewu iz Saveza komunista. Nakon {to je na Zboru nastavnika komunista Fakulteta politi~kih nauka odlu~eno da kao idejno-politi~ki nepodoban ne mogu obavqati du`nost univerzitetskog nastavnika, nalo`eno je samoupravnim i stru~nim organima Fakulteta da tu odluku {to prije realizuju. U sprovo|ewu partijske odluke samoupravni i stru~ni organi nisu se uop{te ustru~avali da na krajwe bezobziran na~in kr{e i postoje}e zakonske propise. Dekan Fakulteta doc. dr Spasoje Pejovi} dostavio mi je 2. marta 1982. godine pisani nalog broj 1-5-303-1/82 u kome je stajalo:
43

Savjet Fakulteta na sjednici od 25. februara 1982. godine donio je Odluku o prijevremenom pokretawu postupka u skladu sa ~lanom 110. stav 4. ZVO i ~lanom 49. stav 2. Statuta Fakulteta. Nau~no-nastavno vije}e na sjednici od 26. februara 1982. godine imenovalo je Komisiju u sastavu: 1. Prof. dr Joco Marjanovi} 2. Prof. Sead Hayovi} 3. Doc. mr Jasna Juri~i} koja }e pripremiti izvje{taj u skladu sa navedenom odlukom Savjeta. U skladu sa ~lanom 51. stav 2 i ~lanom 52. Statuta Fakulteta du`ni ste odmah dostaviti navedenoj Komisiji izvje{taj koji treba sadr`ati slijede}e podatke: nau~noistra`iva~ki rad nastavno-pedago{ku aktivnost dru{tvenopoliti~ku aktivnost Postupaju}i po dekanovom nalogu, 8. marta sam Komisiji za pripremawe izvje{taja u skladu s Odlukom o prijevremenom pokretawu postupka u skladu sa ~lanom 110. stav 4. ZVO i ~lanom 49. stav. 2. Statuta Fakulteta podnio predstavku slede}e sadr`ine: Postupaju}i prema nalogu dekana Fakulteta doc. dr Spasoja Pejovi}a br. 1-5-303-1/82. od 2. marta 1982. dostavqam vam slijede}i izvje{taj o svom nau~noistra`iva~kom radu, nastavno-pedago{koj i dru{tvenopoliti~koj aktivnosti: Odlukom Savjeta Fakulteta od 22. septembra 1982. izabran sam u zvawe docenta na predmetu Me|unarodni odnosi Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, s tim {to mi se izbor u ovo zvawe ra~una od 1. jula 1982. Ovaj izvje{taj se, dakle, odnosi na ukupno pet mjeseci obavqawa nastavni~kih du`nosti. I. U vrijeme trajawa izborne procedure, od 17. aprila, kad sam se prijavio na raspisani konkurs, do 22. septembra 1982. kad sam izabran za docenta, objavio sam 5, a potom jo{ 6 nau~nih, stru~nih i publicisti~kih tekstova. Nijedan od wih nije uziman u obzir pri pisawu stru~nog referata s prijedlogom za izbor, a nastavqaju se na spisak od 38 bibliografskih jedinica publikovanih radova s kojima sam konkurisao za izbor u nastavni~ko zvawe. (Slijedi spisak od 11 bibliografskih jedinica, objavqenih radova, a zatim se tekst nastavqa nap. V.[.) II. U toku prvog semestra redovno sam izvodio ~asove predavawa i vje`bi, pomagao studentima pri izradi seminarskih radova, obavqao konsul tacije, parcijalne i zavr{ne ispite, te dr`ao nastavu na seminaru za van redne studente. Po~eo sam pisati skripta za predmet Me|unarodni odnosi ve} sam napisao oko stotinu kucanih strana prve verzije rukopisa. III. Ukoliko se pod dru{tvenopoliti~kom aktivno{}u podrazumijeva aktivnost u dru{tvenopoliti~kim organizacijama, onda je wen intenzitet kod mene bitno smawen s obzirom da sam 4. decembra 1981. odlukom Op{tinskog komiteta SK Centar Sarajevo iskqu~en iz Saveza komuni44

sta. Na tu odluku sam se 28. januara 1982. `alio Komisiji za statutarna pitawa Saveza komunista Bosne i Hercegovine. Me|utim, i daqe sam ~lan Saveza sindikata i redovno u~estvujem u aktivnosti fakultetske osnovne organizacije. Tako|e, redovno u~estvujem u radu svih samoupravnih i stru~nih organa ~iji sam ~lan. Komisija je 18. marta podnijela izvje{taj Nau~no-nastavnom vije}u i Savjetu Fakulteta politi~kih nauka Veqko Vlahovi}: Savjet Fakulteta, na sjednici od 25. februara 1982. godine donio je odluku, broj 1-2-288-1/82, o prijevremenom pokretawu postupka za utvr|ivawe da li nastavnik doc. dr Vojislav [e{eq izvr{ava svoje du`nosti, u skladu sa Zakonom o visokom obrazovawu, drugim propisima, dru{tvenim dogovorima, samoupravnim sporazumima i Statutom Fakulteta. Komisija u sastavu: prof. dr Joco Marjanovi}, prof. Sead Hayovi} i doc. mr Jasna Juri~i}, prodekan Fakulteta, koju je na osnovu odluke NN vije}a, od 26. februara, a u skladu sa pomenutom odlukom Savjeta Fakulteta, svojim rje{ewem imenovao dekan Fakulteta, podnosi slijede}i izve{taj: Kao {to je poznato, Op{tinski komitet SK Centar Sarajevo, na svojoj sjednici od 14. decembra 1981. godine, donio je odluku o iskqu~ewu doc. dr Vojislava [e{eqa iz Saveza komunista zbog toga {to je svojim idejno-politi~kim djelovawem, postupcima i shvatawima do{ao u sukob sa osnovnim opredjeqewima i statutarnim odredbama Saveza komunista. Zbor komunista nastavnika i drugih radnika Fakulteta, na sastancima 19. i 20. januara 1982. godine, razmatraju}i probleme idejno-politi~ke i akcione osposobqenosti SK na Fakultetu, i u tim okvirima odgovornost doc. dr Vojislava [e{eqa, ocijenio je da je imenovani idejnopoliti~ki nepodoban za izvo|ewe nastave i predlo`io samoupravnim i stru~nim organima Fakulteta da se isti premjesti na druge radne poslove i zadatke, odnosno na rad u Institut Fakulteta. Akciona konferencija SK Fakulteta je ovaj stav usvojila. Razmatraju}i aktivnost i postupke doc. dr Vojislava [e{eqa kao nastavnika Fakulteta, Komisija je ocijenila da je doc. dr Vojislav [e{eq svojim cjelokupnim pona{awem: istupawem u javnosti, kao i pona{awem na sastancima stru~nih i samoupravnih organa, kako prije, tako i posli je iskqu~ewa iz Saveza komunista Jugoslavije, doveo u pitawe svoju po dobnost da ostane na poslovima i radnim zadacima nastavnika FPN. Ko misija predla`e da se doc. dr Vojislav [e{eq udaqi iz nastave i raspo redi na druge poslove i radne zadatke, odnosno na rad u Institutu. Obrazlo`ewe za ovakav stav Komisije je slijede}e: 1. Svojim istupawem u javnosti, prije svega, svojim napisima u javnim glasilima (Duga, Kwi`evna re~ i drugim) doc. dr Vojislav [e{eq je u iskrivqenom svjetlu {irokoj javnosti Jugoslavije prikazivao stawe na Fakultetu, optu`ivao svoje kolege i wihova nau~na istupawa, pojedine istaknute funkcionere u Republici i Federaciji, forume SK Grada i Republike, koji su se, po wemu, birokratizovali i gu{e demokratske od nose. Takvim svojim napisima doc. dr Vojislav [e{eq je postao jedan od u~esnika u tim glasilima za tendenciozno prikazivawe prilika i odnosa
45

u BiH, {to je bilo predmet ozbiqnih rasprava na posqedwim plenumima CK Srbije i CK BiH. Doc. dr V. [e{eq nije na{ao za shodno da prvo u svojoj sredini (na Odsjeku za politi~ke nauke, stru~nim i samoupravnim organima Fakulteta) izlo`i svoja gledawa, omogu}avaju}i to i drugima, naro~ito onim koje optu`uje, da se na bazi argumenata i borbe mi{qewa zauzmu odgovaraju}i stavovi. Ovakvim svojim istupawem doc. dr V. [e{eq je nanio {tetu kako ugledu Fakulteta, tako i ~lanovima kolektiva. 2. Pona{awe doc. dr Vojislava [e{eqa na sastancima stru~nih i samoupravnih organa Fakulteta, po mi{qewu ~lanova Komisije, mo`e se najbla`e okvalifikovati kao nepristojno. Doc. dr V. [e{eq, po pravilu, koristi ove sastanke kao mjesto za obra~un sa kolegama sa kojima je na neki na~in u sukobu, previ|aju}i pri tome ~iwenicu da su razlozi sazivawa tih sastanaka sasvim drugi. Pri tome, doc. dr V. [e{eq je ~esto nastojao da nametne svoje mi{qewe i uti~e na sam dnevni red sastanka, pozivaju}i se na svoja prava kao nastavnika, odnosno samoupravqa~a. 3. Istupawe doc. dr V. [e{eqa na Nau~no-nastavnom vije}u, od 24. februara 1982. godine, predstavqa najizrazitiji primjer wegovog neprihvatqivog pona{awa kao nastavnika Fakulteta. Svoje izlagawe koje je pro~itao (~itawe je trajalo skoro 1 sat) doc. dr V. [e{eq je iskoristio za kona~ni obra~un sa kolegama sa kojima je na bilo koji na~in bio u sukobu. Pri tome, jedne je nazvao mo}nicima koji `are i pale, druge da su wihovi eksponenti, a tre}e da su u stawu da posvjedo~e sve {to se od wih tra`i. Doc. dr V. [e{eq u svome izlagawu nije ostao samo na tome, u drugom dijelu svoga izlagawa on je izvr{io napad na istaknute dru{tvenopoliti~ke radnike i forume SK, po~ev od Grada do Federacije. Ovakvim svojim istupawem doc. dr V. [e{eq doveo je Nau~no-nastavno vije}e u krajwe neprijatnu situaciju. Ovo tim vi{e {to je dekan Fakulteta tra`io od doc. dr V. [e{eqa tekst wegove izjave prije ~itawa, i ovaj mu obe}ao dati, a kad je zavr{io sa ~itawem odbio je da to u~ini. 4. Komisija nije ulazila u ocjenu stru~nih kvalifikacija i sposobnosti doc. dr Vojislava [e{eqa za izvo|ewe nastave, budu}i da to nije ni dovo|eno u pitawe. Naime, na rad doc. dr V. [e{eqa kako u izvo|ewu nastave, tako i u ispuwavawu ostalih obaveza vezanih za nastavno-nau~ni proces (seminari, ispiti i ostalo) nije bilo nikakvih primjedbi. Me|utim, du`nosti nastavnika i pedagoga ne mogu se svesti samo na ispuwavawe tih obaveza. Cjelokupnim svojim pona{awem nastavnik treba da opravda povjerewe koje mu je u vaspitavawu mladih povjerila dru{tvena zajednica. I pored smetwi koje su doc. dr V. [e{equ pravqene, kako u napredovawu, tako i u radu uop{te ({to je Komisija uva`ila u razgovoru sa istim), ~iwenica je da mu je izborom u zvawe docenta pro{le godine kolektiv Fakulteta politi~kih nauka Veqko Vlahovi} poklonio puno povjerewe i pru`io {ansu da poka`e da je to i zaslu`io. Tu {ansu docent dr V. [e{eq nije iskoristio, nego je otpo~eo na neprihvatqiv na~in da se obra~unava sa svojim oponentima. Na osnovu svega izlo`enog, Komisija smatra da doc. dr Vojislav [e{eq zbog svog cjelokupnog pona{awa ne mo`e da ostane na poslovima i
46

radnim zadacima nastavnika Fakulteta politi~kih nauka Veqko Vlahovi} u Sarajevu, te predla`e wegovo udaqavawe s nastave i raspored na druge poslove i radne zadatke, u skladu sa ~lanom 110. Zakona o visokom obrazovawu SR BiH iz 1977. godine, odnosno 1981. godine, ~lanom 49. i ~lanom 50. Statuta Fakulteta politi~kih nauka. Prema tome, Komisija predla`e da se doc. dr Vojislav [e{eq rasporedi na rad u Institutu Fakulteta politi~kih nauka Veqko Vlahovi} Sarajevo. Izvje{taj je po ubrzanom postupku usvojen na Nau~no-nastavnom vije}u pod velikim politi~kim pritiskom. Taj pritisak je bio jo{ izra`eniji na zborovima studenata odsjeka politikologije i `urnalistike. Napokon je Savjet fakulteta odlu~io da prihvati predlog komisije o ~emu sam zvani~no izvje{ten 14. aprila 1982. godine pismenim otpravkom koji je potpisao zamjenik predsjednika Savjeta prof. dr Omer Ibrahimagi}: Na osnovu ~lana 110. i 91. Zakona o visokom obrazovawu, te ~lana 50. Statuta Fakulteta, Savjet Fakulteta na prijedlog Nau~no-nastavnog vije}a je na sjednici od 9. aprila 1982. godine donio odluku: Doc. dr Vojislavu [e{equ prestaju prava nastavnika da u~estvuje u nau~no-nastavnom procesu na Fakultetu politi~kih nauka Veqko Vlahovi} u Sarajevu danom dono{ewa odluke. Obrazlo`ewe: Savjet Fakulteta je na svojoj sjednici od 25. februara 1982. godine na prijedlog Nau~no-nastavnog vije}a inspirisanog preporukom Zborovawa komunista nastavnika i radnika Fakulteta i zakqu~cima Akcione konferencije Saveza komunista Fakulteta, donio Odluku o prijevremenom pokretawu postupka u skladu sa ~lanom 110. stav 4. ZOVO, za utvr|ivawe da li doc. dr Vojislav [e{eq ispuwava uslove iz ~lana 91. ZOVO i Dru{tvenog dogovora o ostvarivawu kadrovske politike u SR Bosni i Hercegovini. Nakon provedenog postupka Savjetu Fakulteta su predo~ene ~iwenice koje dr Vojislava [e{eqa moralno i politi~ki diskvalifikuju kao nastavnika i vaspita~a mlade generacije. Dr Vojislav [e{eq je svojim istupawima u javnosti, posebno svojim napisima u javnim glasilima (Duga, Kwi`evna re~ i dr.), u iskrivqenom svjetlu {irokoj javnosti Jugoslavije neta~no i tendenciozno prikazivao stawe na Fakultetu, etiketirao i neprincipijelno optu`ivao svoje kolege, wihovu nau~nu i idejnu orijentaciju, te u krivom i neistinitom svjetlu prikazivao istaknute dru{tveno-politi~ke funkcionere u Sarajevu, Republici i Federaciji, forume SKJ Grada i Republike, koji su se prema wegovom iskazu birokratizovali i gu{e demokratske odnose. Takvim svojim napisima dr Vojislav [e{eq je u navedenim glasilima tendenciozno i neistinito prikazivao politi~ke i dru{tvene prilike i odnose u SR BiH. O ovakvom na~inu pisawa bilo je ozbiqnih rasprava na sjednicama CK SK Srbije i CK SK BiH, {to je osu|eno kao politi~ki {tetno i nedopustivo. On je ovim svojim napisima objektivno nanio {tetu ugledu Fakulteta, Grada, Republike i svojih kolega. Pona{awe dr Vojislava [e{eqa na sastancima stru~nih i samoupravnih organa ne odgovara liku nastavnika i pedagoga, jer ih koristi kao mjesto za obra~un sa kolegama i nametawe svog mi{qewa po svaku ci47

jenu {to je ~esto dovodilo do neophodnih i `u~nih rasprava, vrije|awa kolega i nedoli~nog pona{awa prema wima. Tekst koji je ~itao oko jednog sata (a koji nije htio prilo`iti uz zapisnik) na sjednici Nau~no-nastavnog vije}a od 24. februara 1982. godine, najizrazitiji je primjer wegovog neprihvatqivog pona{awa kao nastavnika Fakulteta, u kome je, pored bezprimjernog napada na kolege napao i istaknute dru{tvenopoliti~ke radnike i forume SKJ od Grada do Federacije. Imaju}i u vidu odredbe ~lana 91. ZOVO da se sposobnost nastavnika ocjewuje na osnovu wegovog cjelokupnog pona{awa kao pedagoga, marksisti~kog uvjerewa i odnosa prema vrijednostima socijalisti~kog samoupravnog dru{tva, Savjet je odlu~io da dr Vojislavu [e{equ prestanu prava nastavnika. Imenovani ima pravo `albe putem Savjeta Fakulteta ili neposredno Republi~kom komitetu za obrazovawe, nauku, kulturu i fizi~ku kulturu u roku od 30 dana od dana prijema ove odluke. Uz to sam dobio i dopunsku odluku broj 1-2-605-1/82 koju je tako|e potpisao dr Omer Ibrahimagi}: Na osnovu ~lana 177. stav 2. Zakona o udru`enom radu, ~lana 205. Statuta Fakulteta, ~lana 24. stav 2. Pravilnika o radnim odnosima radnika Fakulteta, ~lana 11. i 13. Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka radnika Fakulteta, Savjet Fakulteta je shodno Odluci o prestanku prava nastavnika dr Vojislava [e{eqa na sjednici od 9. aprila 1982. godine donio odluku: Dr Vojislav [e{eq raspore|uje se na poslove i radne zadatke nau~nog saradnika u oblasti nau~noistra`iva~ke djelatnosti Fakulteta. Obrazlo`ewe: Savjet Fakulteta na sjednici od 9. aprila 1982. godine donio je odluku o prestanku prava nastavnika dr Vojislavu [e{equ. Na prijedlog Nau~no-nastavnog vije}a od 29. marta 1982. godine i Kadrovske komisije od 7. aprila 1982. godine u skladu sa stru~nim i nau~nim kvalifikacijama dr Vojislava [e{eqa donesena je odluka da se dr Vojislav [e{eq rasporedi na poslove nau~noistra`iva~ke djelatnosti u statusu nau~nog saradnika {to prema pozitivnim propisima odgovara zvawu docenta u nau~no-na stavnoj djelatnosti, te je donesena odluka kao u dispozitivu. Imenovani ima pravo `albe Savjetu Fakulteta u roku od 30 dana od dana prijema ove odluke. Istog dana dekan doc. dr Spasoje Pejovi} regulisao je moja materijalna primawa, s obzirom da je radno mjesto u fakultetskom institutu bilo fakti~ki nepostoje}e: Na osnovu ~lana 290. Statuta Fakulteta, te odluke o prestanku prava nastavnika dr Vojislavu [e{equ broj: 1-2-604-1/82. i odluke o raspore|ivawu dr Vojislava [e{eqa na poslove nau~nog saradnika broj: 1-2605-1/82. i ~lana 111. stav 1. Pravilnika o osnovama i mjerilima sticawa i raspore|ivawa ~istog dohotka i raspodjele sredstava za li~ne dohotke, zajedni~ku potro{wu i ostala li~na primawa i izdatke radnika donosim slijede}e rje{ewe:
48

Radniku dr Vojislavu [e{equ prestaju prava nastavnika na predmetu Me|unarodni odnosi od 9. aprila 1982. godine. Li~ni dohodak radniku dr Vojislavu [e{equ do 9. aprila 1982. godine isplatit }e se prema ostvarenim rezultatima rada u skladu sa Pravilnikom o osnovama i mjerilima sticawa i raspore|ivawa ~istog dohotka raspodjele sredstava za li~ne dohotke, zajedni~ku potro{wu i ostala li~na primawa i izdatke radnika, a od 9. aprila 1982. godine do okon~awa postupka po `albi radnika na odluku o raspore|ivawu na poslove i radne zadatke nau~nog saradnika u nau~noistra`iva~koj djelatnosti utvr|uje se na bazi prosjeka li~nog dohotka kojeg je radnik ostvario za posledwa tri mjeseca. Obrazlo`ewe: Savjet Fakulteta je na svojoj sjednici od 9. aprila 1982. godine donio odluku o prestanku prava nastavnika Fakulteta, te je u tom smislu bilo potrebno rije{iti kao u dispozitivu. Do okon~awa postupka po odluci Savjeta Fakulteta o raspore|ivawu na poslove i radne zadatke nau~nog saradnika u nau~noistra`iva~koj djelatnosti bilo je potrebno donijeti rje{ewe o na~inu regulisawa isplata li~nog dohotka. Na rje{ewe o na~inu isplate li~nog dohotka radnik se mo`e `aliti Zboru radnika Fakulteta u roku od 30 dana od dana prijema ovog rje{ewa. U propisanom roku `alio sam se Republi~kom komitetu za obrazovawe, nauku, kulturu i fizi~ku kulturu, te 18. maja dobio odgovor koji je za glavnog republi~kog prosvjetnog inspektora Stevu Kovrliju potpisalo lice s ne~itkim potpisom: U vezi va{eg zahtjeva od 12.5.1982. godine obavje{tavamo vas sqede}e: Ovaj Komitet nije nadle`an da rje{ava va{u `albu nego vam preporu~ujemo da se nakon iscrpqenih pravnih sredstava na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu obratite Osnovnom sudu udru`enog rada Sarajevo. Osnovnom sudu udru`enog rada u Sarajevu obratio sam se 27. maja 1982. godine s predlogom za poni{tewe odluke Savjeta Fakulteta broj 12-604-1/82: Devetog aprila 1982. Savjet Fakulteta politi~kih nauka, na prijedlog Nau~no-nastavnog vije}a, pozivaju}i se na ~lan 110. i 91. Zakona o visokom obrazovawu Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine, te ~lan 50. Statuta Fakulteta, donio je odluku br. 1-2-604-1/82, kojom mi prestaju nastavni~ka prava da u~estvujem u nau~no-nastavnom procesu danom dono{ewa odluke. Smatraju}i da je odluka nezakonita i po sadr`aju i po postupku dono{ewa, predla`em sudu da je poni{ti i ukine sve pravne posqedice koje je izazvala, zato {to: 1. Utvr|eno ~iweni~no stawe u toku postupka ne mo`e predstavqati vaqan pravni osnov za dono{ewe nazna~ene odluke. Stru~na komisija, koja je imala zadatak da u skladu s ~lanom 110. Zakona o visokom obrazovawu utvrdi ~iweni~no stawe i pripremi prije dlog, nije mogla ustanoviti da svoje nastavni~ke du`nosti ne izvr{avam u skladu sa zakonom i drugim propisima. U izvje{taju koji je podnijela i koji je poslu`io kao osnov za dono{ewe doti~ne odluke stoji da komisi 49

ja nije ulazila u ocjenu stru~nih kvalifikacija i sposobnosti doc. dr Vojislava [e{eqa za izvo|ewe nastave, budu}i da to nije ni dovo|eno u pitawe. Naime, na rad doc. dr V. [e{eqa, kako u izvo|ewu nastave, tako i u ispuwavawu ostalih obaveza vezanih za nastavno-nau~ni proces (seminari, ispiti i ostalo) nije bilo nikakvih primjedbi. O~igledno je, dakle, da uop{te nije sagledavan moj ukupni nau~ni i nastavni anga`man, nije se dokazalo da on nije u skladu sa ~lanom 91. Zakona o visokom obrazovawu a prijedlog za udaqavawe iz nastavni~kog procesa se temeqio na ~iwenici da sam krajem pro{le godine iskqu~en iz Saveza komunista, te ogla{en idejno-politi~ki nepodobnim za izvo|ewe nastave. 2. Komisija je preuzela ingerencije disciplinske komisije kr{e}i tako i osnovna na~ela disciplinskog postupka. S obzirom da je ad hok formirana, povrije|eno je na~elo nepristrasnosti tog postupka, a pored toga i wegov ishod je prejudiciran, {to mi je otvoreno i javno unaprijed stavqeno do znawa. Ukoliko su neke od ~iwenica na koje se poziva stru~na komisija stvarno relevantne, onda je za wihovo utvr|ivawe i sankcionisawe nadle`na iskqu~ivo disciplinska komisija. 3. Komisija je bila nestru~na i nekompetentna za izvr{avawe povjerenog joj zadatka. Za izbor kandidata u nastavni~ko zvawe Zakona o visokom obrazovawu predvi|a da najmawe dva ~lana komisije za pripremawe prijedloga moraju biti iz nau~ne, odnosno stru~ne oblasti za koju se kandidat bira, a ostali iz srodne oblasti (~lan 106), pa, analogno tome, nu`no je da isti uslov ispuwava i komisija koja ispituje da li nastavnik obavqa svoje du`nosti u skladu sa propisima. S obzirom da se moj nau~ni i nastavni anga`man ostvaruje na podru~ju politi~kih nauka, nijedan ~lan odnosne komisije nije bio iz odgovaraju}e nau~ne oblasti (predmet Me|unarodni odnosi spada u oblast politi~kih nauka), a dva ~lana imaju ni`i stepen stru~ne spreme, odnosno, nau~ni stepen, nego {to je moj. Prof. dr Joco Marjanovi} se bavi filozofijom, a kada je svojevremeno predlagan za sastav komisije za moj izbor u nastavni~ko zvawe svoje odbijawe je argumentovao upravo ovim momentom nebavqewa politi~kim naukama. Prof. Sead Hayovi} je nastavnik u zvawu naslovnog profesora predmeta Ratna vje{tina i Dru{tvena samoza{tita na Odsjeku Op{tenarodne odbrane. Ina~e je penzionisani oficir, nije stru~wak iz oblasti politi~kih nauka, a kao profesor nema pravo ni samostalnog izvo|ewa nastave na predmetu niti verifikacije znawa studenata, pa se ne mo`e smatrati da je u vi{em ili u istom zvawu u odnosu na ono u kome se ja nalazim. Doc. mr Jasna Juri~i} je magistar pravnih nauka. 4. U izvje{taju komisije se kao osnovni i polazni argumenat za moje diskvalifikovawe kao nastavnika uzima ~iwenica da sam od strane fakultetske organizacije Saveza komunista progla{en idejno-politi~ki nepodobnim za izvo|ewe nastave, {to je protivustavno i nezakonito. Pored toga, ka`e se da sam svojim cjelokupnim pona{awem: istupawem u javnosti, kao i pona{awem na sastancima stru~nih i samoupravnih organa, kako prije, tako i poslije iskqu~ewa iz Saveza komunista, doveo u pitawe svoju podobnost da ostane(m) na poslovima i radnim zadacima nastavnika FPN, pa se predla`e moje udaqavawe iz nastave. Obrazlo`e50

we ovakvog zakqu~ka je pravno neodr`ivo. Kakve god bile politi~ke ocjene mojih napisa u javnim glasilima, ostaje ~iwenica da su oni legalno publikovani, da su podlo`ni javnoj kritici, te da ne predstavqaju krivi~no djelo, a nisu ni goweni po slu`benoj du`nosti ili, eventualno po privatnom prijedlogu. 5. Svoju nastavni~ku i nau~nu djelatnost sam uvijek zasnivao na marksisti~koj teorijskoj osnovi, a komisija nije mogla dokazati (niti je, uostalom, to poku{avala) da mlade generacije nisam vaspitavao u duhu socijalisti~kih samoupravnih odnosa, ravnopravnosti i zajedni{tva, bratstva i jedinstva naroda i narodnosti Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije. Prema tome, nije se moglo ustanoviti da sam bilo kada u nastavnom procesu prekr{io ~lan 91. Zakona o visokom obrazovawu, niti utvrditi da ne izvr{avam svoje nastavni~ke du`nosti u skladu sa zakonom, drugim propisima, dru{tvenim dogovorima, samoupravnim sporazumima i Statutom Fakulteta. U ovoj prilici odredbe zakona se zloupotrebqavaju da bih iskusio odmazdu zbog javnog i argumentovanog izno{ewa vlastitog mi{qewa i aktivnog anga`ovawa u ostvarivawu publicisti~ke kritike s pozicija osnovnih dru{tvenih opredjeqewa. A kada bi kojim nesre}nim slu~ajem ovakvi postupci, kakvi su prema meni primjewivani da bih neopravdano bio li{en mogu}nosti obavqawa izabranog `ivotnog poziva, postali uobi~ajena dru{tvena praksa, ugro`ena bi bila stabilnost pravnog poretka. 6. Pravnom poukom, koja je sastavni dio odluke, zlonamerno sam dezinformisan o mogu}nostima kori{}ewa redovnog pravnog lijeka, te tako i onemogu}en u ostvarivawu zakonskog prava na drugostepeno preispitivawe odluke. U pouci stoji da imam pravo `albe putem Savjeta Fakulteta ili neposredno Republi~kom komitetu za obrazovawe, nauku, kulturu i fizi~ku kulturu u roku od 30 dana od dana prijema ove odluke. Blagovremeno sam Komitetu podnio `albu, ali mi je odgovoreno da Komitet nije nadle`an organ, te preporu~eno, s obzirom da sam iscrpio sve mogu}nosti na Fakultetu da se obratim Sudu udru`enog rada. S druge strane, pri dono{ewu odluke Savjet se pozvao na Zakon o upravnom postupku kako bi ona bila izvr{ena danom dono{ewa, za {to, tako|e, nije bilo pravnog osnova. O~igledno je da mi se stavqa na teret i odluka se donosi na ne~emu {to nikako nije pitawe dobrog, savjesnog i u skladu s propisima obavqawa nastavni~kih du`nosti. Istovremeno, moja ustavna i zakonska prava na u~e{}e u javnom `ivotu i u`ivawe demokratskih prava i sloboda ~ovjeka i gra|anina se naru{avaju jednim ovakvim protivustavnim i nezakonitim postupkom. Zato predla`em sudu da odluku Savjeta fakulteta politi~kih nauka Veqko Vlahovi} u Sarajevu o prestanku mojih nastavni~kih prava u~e{}a u nau~no-nastavnom procesu na Fakultetu poni{ti. Ovom prijedlogu kao dokazni materijal prila`em: 1. Fotokopiju izvje{taja komisije u sastavu: prof. dr Joco Marjanovi}, prof. Sead Hayovi} i doc. mr Jasna Juri~i} koja je u formi prijedloga Nau~no-nastavnog vije}a dostavqena Savjetu Fakulteta. 2. Fotokopiju odluke Savjeta Fakulteta, broj 1-2-604-1/82.
51

Prvo ro~i{te pod predsjedni{tvom stalnog sudije Qiqane Andri}Drma~ i uz u~e{}e povremenih sudija Envera @ige i Radovana Lipovca odr`ano je 8. jula 1982 Na wemu je sa~iwen zapisnik u kome se navodi: Konstatuje se da se u spisu nalazi podnesak u~esnika FPN Sarajevo od 2. jula 1982. godine kojim ovaj u~esnik moli sud da ro~i{te odlo`i kako bi se wemu ostavilo vi{e vremena za dostavqawe odgovaraju}e dokumentacije. Sud donosi rje{ewe: ro~i{te se odla`e i zakazuje za dan ~etvrtak 29. juli 1982. god. u 8,30 o ~emu se predlaga~ usmeno obave{tava pa mu se poziv ne}e slati. Na ro~i{te pismeno pozvati Fakultet politi~kih nauka Veqko Vlahovi} u Sarajevu, Skenderija 70, uz napomenu da su u daqem roku od tri dana du`ni dostaviti pismeno izja{wewe na predlog, samoupravni op{ti akt o radnim odnosima, Statut Fakulteta, te svu dokumentaciju u vezi sa ovim spornim odnosom. Na ro~i{te pismeno pozvati i dru{tvenog pravobranioca samoupravqawa Centar Sarajevo. I naredno ro~i{te od 29. jula je moralo biti odlo`eno jer tu`ena strana nije bila spremna da se upusti u meritum stvari, {to se vidi i iz tada sa~iwenog zapisnika: Konstatuje se da se u spisu nalazi podnesak republi~kog javnog pravobranioca od 23.07.1982. god. kojim obavje{tava sud da je ovla{}en za zastupawe u~esnika Fakulteta politi~kih nauka Veqko Vlahovi} iz Sarajeva dana 23. jula 1982, te da zbog kratko}e vremena od dana primitka punomo}i do zakazanog ro~i{ta nije mogao pribaviti tra`enu dokumentaciju, niti se pripremiti za raspravu, zbog ~ega je predlo`eno odlagawe ro~i{ta i zakazivawe novog. Sud donosi rje{ewe: ro~i{te se odla`e i zakazuje za dan utorak 21.09.1982. god. u 11,30 ~asova o ~emu se predlagateq usmeno obave{tava. Pismeno na ro~i{te pozvati punomo}nika drugog u~esnika Republi~ko javno pravobranila{tvo SR BiH Sarajevo uz napomenu da su du`ni u roku od tri dana dostaviti pismeno izja{wewe na predlog, samoupravni op{ti akt o radnim odnosima, Statut Fakulteta i svu dokumentaciju u vezi sa ovim spornim odnosom. Trinaestog septembra dekan Fakulteta politi~kih nauka doc. dr Spasoje Pejovi} dostavqa Osnovnom sudu udru`enog rada odgovor, odnosno izja{wewe na moj predlog u kome je stajalo: Prijedlog za poni{tewe odluke Savjeta Fakulteta o prestanku prava docenta dr Vojislava [e{eqa da u~estvuje u nau~no-nastavnom procesu na Fakultetu politi~kih nauka Veqko Vlahovi} u Sarajevu, broj 12-604-1/82. je neosnovan iz slijede}ih razloga: Savjet Fakulteta, na sjednici od 25. februara 1982. godine, na prijedlog Nau~no-nastavnog vije}a inspirisanog preporukom Zborovawa komunista nastavnika i radnika Fakulteta i zakqu~cima Akcione konferencije Saveza komunista Fakulteta donio je odluku o prijevremenom pokretawu postupka, u skladu sa ~lanom 110. stav 4. Zakona o visokom obrazovawu, za utvr|ivawe da li doc. dr Vojislav [e{eq ispuwava uslove iz ~lana 91. ZOVO i Dru{tvenog dogovora o ostvarivawu kadrovske politike u SR Bosni i Hercegovini.
52

 Komisija u sastavu: prof. dr Joco Marjanovi} profesor Marksizma i samoupravqawa, prof. Sead Hayovi} profesor Op{tenarodne odbrane i dru{tvene samoza{tite i doc. mr Jasna Juri~i}, prodekan za nastavu Fakulteta, razmatraju}i aktivnosti i postupke dr Vojislava [e{eqa kao nastavnika Fakulteta ocijenila je da je dr Vojislav [e{eq svojim cjelokupnim pona{awem: istupawem u javnosti, kao i pona{awem na sastancima stru~nih i samoupravnih organa kako prije, tako i poslije iskqu~ewa iz Saveza komunista Jugoslavije, doveo u pitawe svoju podobnost kao pedagoga da ostane na poslovima i radnim zadacima nastavnika. Komisija nije ulazila u ocjenu stru~nih kvalifikacija i sposobnosti dr Vojislava [e{eqa za izvo|ewe nastave, jer se du`nosti nastavnika i pedagoga ne mogu svesti samo na ispuwewe tih obaveza, s obzirom na ciq i dru{tvene zadatke visoko{kolskog obrazovawa koji su od bitnog zna~aja za unapre|ivawe socijalisti~kih samoupravnih odnosa i op{ti razvitak dru{tva nego cjelokupno djelovawe, koje, {to se vidi iz izvje{taja komisije (koji je podr`ao Zbor studenata III godine politi~kih nauka, Zbor studenata IV godine `urnalistike, kadrovska komisija Fakulteta, Nau~no-nastavno vije}e) i odluke Savjeta nije u skladu sa ~lanom 91. ZOVO. Komisiju u sastavu: prof. dr Joco Marjanovi}, prof. Sead Hayovi} i doc. mr Jasna Juri~i} imenovalo je Nau~no-nastavno vije}e, sa zadatkom da utvrdi ~iweni~no stawe, te samim tim nije bilo potrebe za imenovawem komisije u nekom kvalifikovanijem sastavu, a tim prije {to je na sjednici Nau~no-nastavnog vije}a dr Vojislav [e{eq prihvatio sastav komisije, ne dav{i prigovor. Ova komisija nije preuzela ingerencije disciplinske komisije, jer disciplinski postupak nije pokretan. Publicisti~ka, javna aktivnost dr Vojislava [e{eqa ne mo`e se posmatrati odvojeno od wegove uloge nastavnika, pedagoga i vaspita~a mladih generacija. I nakon dono{ewa odluke Savjeta dr Vojislav [e{eq je svojim javnim istupawem upravo potvrdio da je odluka Savjeta bila dru{tveno i zakonski opravdana. U prisustvu povremenih sudija Antonije Juki} i Stevana Trogli}a, te istog stalnog sudije rasprava je nastavqena 21. septembra i imala ne{to interesantniji tok, o ~emu svjedo~i integralni zapisnik: Konstatuje se da se u spisu nalazi izja{wewe na predlog pa se fotokopija tog izja{wewa predaje predlaga~u. Nadaqe se konstatuje da je od strane u~esnika Fakulteta politi~kih nauka dostavqen Statut iz 1980. godine, Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka od decembra 1978. godine, Pravilnik o radnim odnosima radnika u udru`enom radu od septembra 1978. godine, odluka Savjeta od 14. aprila 1982, god, izvod iz zapisnika od 6. aprila 1982. god, izvje{taj kadrovske komisije od 7. aprila 1982. god, izvod iz zapisnika od 29. marta 1982. godine i izvje{taj komisije od 18. marta 1982. god. Predlaga~ izla`e Predlog i izjavquje da ostaje kod navoda iz istog. Dodaje da }e se u pogledu izja{wewa u~esnika Fakulteta politi~kih na53

uka izjasniti naknadno. Isti~e da je prisustvovao sjednici Savjeta na kojoj je donijeta osporena odluka od 9. aprila 1982. godine, koja je pismeno ura|ena 14. aprila 1982., god., te da je na toj sjednici i obave{ten da je ova odluka kao takva kona~na, a poukom je bio pou~en da se sa zahtjevom za za{titu prava mo`e obratiti Republi~kom komitetu za obrazovawe, nauku, kulturu i fizi~ku kulturu, {to je on i u~inio dana 12. maja 1982. godine, a takav wegov zahtjev je primqen u Komitetu 13. maja 1982. Dana 18. maja 1982. god. je sa~iwen dopis kojim ga Komitet obavje{tava da nije nadle`an za rje{avawe po wegovom zahtjevu i koji mu daje preporuku da se nakon iscrpqenih pravnih sredstava na Fakultetu obrati Osnovnom sudu udru`enog rada. Po prijemu ovakvog dopisa on se 27. maja 1982. god. obratio Sudu udru`enog rada. Vr{ewem uvida u primjerak `albe predlaga~a na odluku broj 1-2604-1/82. od 9. aprila 1982. god. koja je upu}ena Republi~kom komitetu za obrazovawe, nauku, kulturu i fizi~ku kulturu SR BiH se konstatuje da na `albi stoji pismeni pe~at Izvr{nog vije}a SR BiH, Slu`be za zajedni~ke poslove republi~kih organa sa utisnutim datumom 13.5.1982. god. Uvidom u dopis Republi~kog komiteta za obrazovawe, nauku, kulturu i fizi~ku kulturu iz kojeg proizlazi da se odnosi na odgovor na zahtjev predlaga~a od 12.5.1982. god. i kojim se predlaga~ upu}uje da nakon iscrpqenih pravnih sredstava na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu ostvari za{titu svojih prava putem Osnovnog suda udru`enog rada jer da ovaj komitet nije nadle`an da rje{ava wegovu `albu, konstatuje se da dopis datira 18.5.1982. god. Nakon uvida se primjerak `albe od 12.5.1982. god. i dopisa od 18.5.1982. god. na zahtjev vra}aju predlaga~u uz obavezu dostavqawa fotokopije primjeraka ovih pisama. Punomo}nik u~esnika Fakulteta politi~kih nauka izjavquje da ostaje kod pismenog izja{wewa, te diktira dopunu tog izja{wewa: Nadle`ni organ donio je odluku u postupku koji je u skladu sa odredbama Zakona o visokom obrazovawu i Statutom Fakulteta politi~kih nauka, pa je i utvrdio da predlaga~ ne ispuwava uslove iz ~lana 91. navedenog Zakona za izvo|ewe nau~no-nastavnog programa. Zbog toga se nijedan organ ne mo`e upu{tati u vaqanost takve odluke, jer ova ocjena o podobnosti za izvo|e we nau~no-nastavnog programa predstavqa ovla{}ewe Savjeta Fakulteta da odlu~uje o podobnosti svakog subjekta za izvo|ewe nastave na Fakulte tu. U ovom postupku komisija, a zatim i Nastavno-nau~no vije}e i Savjet cijenili su samo one podobnosti kandidata koje treba da ima svaki subje kat koji izvodi nastavu na Fakultetu politi~kih nauka. O~igledno je da komisija, u ovom slu~aju, s obzirom na wen sastav, ima takve kvalitete, pa je radi toga prigovor u tom pravcu neosnovan, s obzirom da nije cijewena stru~nost predlaga~a. Kako je u ovom slu~aju nadle`an organ u skladu sa zakonom i statutom cijenio cjelokupno pona{awe predlaga~a kao nastav nika, a {to se vidi iz obrazlo`ewa odluke, to je radi toga prigovor pred laga~a u cijelosti neosnovan pa predla`emo da se odbije. Punomo}nik u~esnika Fakulteta politi~kih nauka nadaqe isti~e da u~esnik FPN, rukovode}i se odredbama Zakona o visokom obrazovawu, prema kojima je Komitet za obrazovawe, nauku, kulturu i fizi~ku
54

kulturu obavezan da vodi ra~una o zakonitom provo|ewu tog zakona, i dao pouku o pravnom lijeku predlaga~u da se predlaga~ sa zahtjevom za za{titu svojih prava mo`e obratiti tom organu, jer postupak Statutom nije predvi|en. Predlaga~, u vezi sa ispuwewem uslova za tra`ewe sudske za{tite izjavquje da je ve} u osporenoj odluci Savjeta nazna~eno da ta odluka stupa na snagu danom dono{ewa. Samim tim ne smatra potrebnim vra}awe predmeta na Savjet Fakulteta radi odlu~ivawa o wegovom zahtjevu u drugom stepenu. Punomo}nik u~esnika Fakulteta politi~kih nauka izjavquje da nema nikakvog razloga da se zahtjev predlaga~a, podnijet sudu, vra}a Savjetu Fakulteta na drugostepeno preispitivawe, tim prije {to je Savjet Fakulteta ve} donio prvostepenu odluku. Predlaga~ i punomo}nik u~esnika Fakulteta politi~kih nauka kod predwih navoda ostaju i pored toga {to im je ukazano na regulativu iz odredaba ~lana 83 i 98 Pravilnika o radnim odnosima radnika u udru`enom radu FPN od septembra 1978. god. Punomo}nik u~esnika Fakulteta politi~kih nauka izjavquje da }e se i o ovom spornom pitawu detaqnije izjasniti naknadno pod uslovom da se na dana{wem ro~i{tu ne zakqu~i raspravqawe. Sud donosi rje{ewe: vr{i se uvid u Pravilnik o radnim odnosima radnika u udru`enom radu u~esnika Fakulteta politi~kih nauka od septembra 1978. god, Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka od decembra 1978. g, Statut od januara 1981. god, osporenu odluku Savjeta od 14. aprila 1982. god, izvod iz zapisnika sa Zbora III godine Fakulteta politi~kih nauka od 06.04.1982. god, izvod iz zapisnika sa Zbora studenata IV godine od 6. aprila 1982. god, izvje{taj kadrovske komisije sa sjednice od 07.04.1982. god, izvod iz zapisnika sa sjednice Nau~no-nastavnog vije}a od 29.03.1982. god i izvje{taj komisije od 18.03.1982. god. Predlaga~ izjavquje da u pogledu provedenih dokaza ostaje kod svojih navoda navedenih u predlogu. Nov~anih potra`ivawa vezanih za posledice nastale nakon dono{ewa osporene odluke nema. Li~ni dohodak mu je s obzirom na sada{wi rang i status ostao isti kao i u vrijeme dono{ewa ove odluke. Punomo}nik u~esnika Fakulteta politi~kih nauka u pogledu provedenih dokaza izjavquje da nema primedbi. Sud donosi rje{ewe: ro~i{te se odla`e i zakazuje za dan utorak 19.10.1982. god. u 12,15 o ~emu se predlaga~ i punomo}nik u~esnika usmeno obavje{tavaju. Predlaga~u se nala`e da na sqede}em ro~i{tu da izja{wewe na podnesak u~esnika Fakulteta politi~kih nauka od 15.09.1982. god, te dostavi fotokopiju svoje `albe podnijete Republi~kom komitetu za obrazovawe, nauku, kulturu i fizi~ku kulturu i odgovor ovog komiteta dostavqen wemu povodom izjavqene `albe. Punomo}niku u~esnika Fakulteta politi~kih nauka se nala`e da na sqede}em ro~i{tu da detaqnije izja{wewe vezano za primjenu, odnosno neprimjenu odredaba ~lana 83. i 98. Pravilnika o radnim odnosima radnika u~esnika Fakulteta politi~kih nauka, odnosno odgovaraju}ih odredaba Zakona o udru`enom radu na konkretan slu~aj.
55

Na novom ro~i{tu su opet izmijewene povremene sudije. Ovog puta su se pojavili Mustafa ]osi} i Meho Sijari}. Me|utim, ro~i{tu je prethodilo pismo koje je sudija Qiqana Andri} - Drma~ 22. septembra uputila predsjedniku Savjeta Fakulteta politi~kih nauka, navode}i: Kod ovog suda je u toku postupak u spornom odnosu predlaga~a [e{eq dr Vojislava iz Sarajeva, ul. Rave Jankovi} br. 17/3 i u~esnika Fakulteta politi~kih nauka Veqko Vlahovi} u Sarajevu, Skenderija br. 70, radi poni{tewa odluke Savjeta Fakulteta o prestanku prava u~estvovawa u nau~no-nastavnom procesu. Dostavqamo vam primjerak predloga predlaga~a da biste sa wim postupili kao sa zahtjevom za za{titu prava podnijetim neposredno vama. Naime, na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu je ustanovqeno da je predlaga~ na osporenu odluku od 9.04.1982. godine, ~iji pismeni otpravak je ura|en dana 14.04.1982. godine, dana 13.05.1982. godine podnio `albu Republi~kom komitetu za obrazovawe, nauku, kulturu i fizi~ku kulturu SR BiH, {to je evidentno iz primjerka te `albe sa utisnutim prijemnim pe~atom Slu`be za zajedni~ke poslove republi~kih organa Izvr{nog vije}a SR BiH, {to zna~i da se zahtjevom za za{titu prava blagovremeno obratio ovom komitetu. Dopisom navedenog komiteta od 18.05.1982. godine je obavije{ten o nenadle`nosti Komiteta za raspravqawe o wegovoj `albi, te o tome da je potrebno da nakon iscrpqenih pravnih sredstava na Fakultetu politi~kih nauka takav zahtjev podnese sudu. Odredbama ~lana 83. do 89. va{eg Pravilnika o radnim odnosima radnika u udru`enom radu od septembra 1978. godine je regulisan postupak za{tite prava radnika. Tako je odredbom ~lana 83. predvi|eno da radnik na Fakultetu ima pravo da zahtijeva za{titu svojih prava pred samoupravnim organima Fakulteta, sudovima udru`enog rada i drugim sudovima, kao i pred drugim nadle`nim organima u skladu sa Zakonom, odredbom ~lana 84. da se zahtjev za za{titu prava podnosi Savjetu Fakulteta u roku od 30 dana od dana kada je radnik saznao za povredu prava, odnosno od dana kada mu je uru~ena odluka kojom je povre|eno wegovo pravo, odredbom ~lana 85. da je Savjet Fakulteta du`an da po zahtjevu radnika donese odluku u roku od 30 dana od dana podno{ewa zahtjeva i da radnik ima pravo da prisustvuje raspravqawu o wegovom zahtjevu i da se izjasni o ~iwenicama od zna~aja za dono{ewe odluke, odredbom ~lana 86. da je Savjet Fakulteta du`an prije dono{ewa odluke po zahtjevu radnika zatra`iti i mi{qewe sindikata, da sindikat mo`e na zahtjev radnika ili na wegov pristanak zastupati radnika u ostvarivawu wegovog prava, da ako radnik ne pokrene postupak za za{titu svoga prava ili odbije da ga sindikat zastupa a povre|eno je samoupravno pravo uop{te, postupak radi za{tite samoupravnog prava mo`e pokrenuti sindikat, da sindikat mo`e u~estvovati u postupku pred Savjetom Fakulteta, odredbom ~lana 87. da se radnik radi za{tite svojih prava mo`e obratiti i op{tinskom organu uprave nadle`nom za poslove inspekcije rada, odredbom ~lana 88. da, ako nije zadovoqan odlukom ili ako Savjet Fakulteta ne donese odluku u roku od 30 dana od dana podno{ewa zahtjeva radnik ima pravo da u daqem roku od 30 dana tra`i za{titu prava pred Sudom udru`enog rada i
56

odredbom ~lana 89. da za{titu prava pred sudom ne mo`e tra`iti radnik koji prethodno nije tra`io za{titu prava pred Savjetom Fakulteta, osim ako ostvaruje nov~ano potra`ivawe. Kako se predlaga~ blagovremeno obratio zahtjevom za za{titu prava Republi~kom komitetu za obrazovawe, nauku, kulturu i fizi~ku kulturu SR BiH, a prema ozna~enoj pouci o pravnom lijeku, sadr`anoj u osporenoj odluci od 09.04.1982. godine, te kako je nakon ranije navedenog odgovora ovog komiteta blagovremeno podnio zahtjev sudu, na koji na~in je nastala situacija u kojoj nije iskoristio pravna sredstva predvi|ena citiranim odredbama va{eg pravilnika o radnim odnosima radnika u udru`enom radu i kako je i odredbom ~lana 224. Zakona o udru`enom radu predvi|eno da, ako nije zadovoqan odlukom, ili ako nadle`ni organ u osnovnoj organizaciji ne donese odluku u roku od 30 dana od dana podno{ewa zahtjeva, radnik ima pravo da u daqem roku od 30 dana tra`i za{titu prava pred sudom udru`enog rada, te da za{titu prava pred sudom ne mo`e tra`iti radnik koji prethodno nije tra`io za{titu prava pred nadle`nim organom u osnovnoj organizaciji osim ako ostvaruje nov~ano potra`ivawe, postupamo na predwi na~in, te vas molimo da ovaj zahtjev predlaga~a ukqu~ite u dnevni red prve naredne sjednice Savjeta i odluku o wemu dostavite na sqede}e ro~i{te za glavnu raspravu, koje je zakazano za 19.10.1982. godine, ovo radi ekonomi~nosti postupka. Ako odlu~ite da primjenom ~lana 88. navedenog Pravilnika u roku predvi|enom u ovoj odredbi ne donosite odluku o zahtjevu predlaga~a, tako|e vas molimo da do ro~i{ta 19.10.1982. godine obavijestite ovaj sud o tome, kako bi se stekli formalnopravni uslovi za raspravqawe o glavnoj raspravi. Predsjednik Savjeta Fakulteta politi~kih nauka prof. Dragoqub ^u~kovi} odgovorio je dopisom broj 1-2-1076-1 od 8. oktobra 1982. godine: U vezi va{eg dopisa broj Rs-1347/82. obavje{tavamo vas da je Savjet Fakulteta na sjednici od 30. septembra 1982. godine zakqu~io: da u cjelosti ostaje pri odluci broj 1-2-604-1/82. od 9. aprila 1982. godine i da ne}e donositi odluku o zahtjevu predlaga~a. Na tom, kako se ispostavilo, posledwem ro~i{tu, sastavqen je slede}i zapisnik: Predlaga~ prije po~etka ro~i{ta u spis predaje fotokopiju svoje `albe na odluku Savjeta Fakulteta od 9.4.1982. g. i obavijest Republi~kog komiteta za obrazovawe, nauku, kulturu i fizi~ku kulturu SR BiH od 18.05.1982. g. Konstatuje se da je od strane Fakulteta politi~kih nauka dostavqen dopis od 12.10.1982. g. kojim je sud obavije{ten da je Savjet Fakulteta na sjednici od 30.09.1982. odlu~io, odnosno zakqu~io da u cjelosti ostaje pri odluci od 09.04.1982. g. i da ne}e donositi odluku o zahtjevu predlaga~a. Punomo}nik predlaga~a ostaje kod navoda iz istog. Osporenom odlukom Fakulteta politi~kih nauka od 09.04.1982. je konstatovano da je ona donijeta na osnovu odredbe ~lana 91. Zakona o visokom obrazovawu, me|utim taj ~lan se odnosi prema svom smislu na slu~aj zasnivawa radnog odnosa, odnosno na slu~aj i na~in izbora nastavnika.
57

S toga se ona nije mogla primijeniti na konkretni slu~aj jer je u stvari u pitawu raspored na druge poslove. Na osnovu ovog se mo`e smatrati da je takva odluka donijeta i od strane neovla{}enog organa. U pogledu u odluci ustanovqene nepodobnosti predlaga~a za u~estvovawe u izvo|ewu nastave ukazuje na izmjenu odredbe ~lana 109. Zakona o visokom obrazovawu kojom izmjenom je ukinuta ranija alineja toga ~lana (alineja 2) koja je kao jedan od uslova ove podobnosti pretpostavqala i ispitivawe moralno-politi~ke podobnosti. Kako sada ta alineja vi{e ne stoji, ni navedeni organ u~esnika Fakulteta politi~kih nauka nije mogao na utvr|ewu nepodobnosti zasnovati svoju odluku. Nadaqe isti~e da odredba ~lana 110. navedenog zakona, kojom je predvi|ena mogu}nost preispitivawa sposobnosti za obavqawe nastave ukazuje na to da se radi o ispitivawu izvr{avawa du`nosti nastavnika na svom radnom mjestu, a ne i {ire. Kako je iskqu~eno ispitivawe u navedenom smislu iz navedenih razloga moralno-politi~ke podobnosti ostaje mogu}nost ispitivawa eventualne krivice ukoliko ona postoji, a pitawe krivice se mo`e raspraviti samo u nekoj formi disciplinskog postupka, {to je u konkretnom slu~aju izostalo. Punomo}nik u~esnika Fakulteta politi~kih nauka izjavquje da ostaje kod ranijih izja{wewa, te dodaje da u odluci od 09.04.1982. g. pomenute zakonske odredbe pru`aju osnova za dono{ewe takve odluke, zajedno sa odredbama Statuta koje tako|e sadr`i navedena osporena odluka. U pogledu pravne pouke date osporenom odlukom izjavquje da je u~esnik Fakulteta politi~kih nauka bio mi{qewa da je za odlu~ivawe o eventualnom prigovoru predlaga~a nadle`an Republi~ki komitet za obrazovawe, nauku, kulturu i fizi~ku kulturu BiH iz razloga koji su navedeni, zbog ~ega je i takva pouka o pravnom lijeku data. Nadaqe ukazuje na to da je odgovaraju}im odredbama Statuta Fakulteta ustanovqena nadle`nost Savjeta Fakulteta za dono{ewe jedne takve odluke, te ostalog {to je u vezi sa ovom odlukom. Punomo}nik predlaga~a izjavquje da nema predloga za daqe provo|ewe dokaza. Predlaga~ li~no izjavquje da izvje{taj komisije Nastavnonau~nog vije}a sadr`i u sebi kompletno utvr|eno ~iweni~no stawe, zbog ~ega ne smatra potrebnim pribavqawe bilo kakve druge dokumentacije u vidu eventualnih zapisnika sa sjednice Nau~no-nastavnog vije}a, niti zapisnika niti takve dokumentacije ima izuzev dokumentacije koja je prilo`ena u spis. Punomo}nik u~esnika Fakulteta politi~kih nauka izjavquje da tako|e nema predloga za provo|ewe dokaza. Sud donosi rje{ewe: Vr{i se uvid u Pravilnik o radnim odnosima radnika u udru`enom radu od septembra 1978. g, Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka od decembra 1978. g, Statuta od januara 1981. g, te dokumentaciju o ovom spornom odnosu. Punomo}nik predlaga~a u vezi sa provedenim dokazima izjavquje da ostaje kod ranije istaknutog. Predla`e da se zahtjev usvoji. Punomo}nik u~esnika Fakulteta politi~kih nauka u pogledu provedenih dokaza nema primjedbi, predla`e da se zahtjev predlaga~a odbije, a osporena odluka odr`i na snazi. Glavna rasprava je zakqu~ena.
58

Bez obzira {to su svi zakonski i drugi propisi i{li meni u prilog, sudija Qiqana Andri}-Drma~ je presudila u korist onih koji su svojim radwama po~inili i nekoliko krivi~nih djela zloupotrebe slu`benih ovla{}ewa. Jednom prilikom se `alila izvjesnoj nastavnici Fakulteta politi~kih nauka, na direktno pitawe za{to je tako presudila, da bi je u protivnom Hamdija Pozderac ostavio bez posla. Odluka mi je uru~ena 1. novembra 1982. godine i glasila je: Osnovni sud udru`enog rada u Sarajevu u vje}u sastavqenom od stalnog sudije Andri}-Drma~ Qiqane kao predsjednika vije}a, i povremenih sudija ]osi} Mustafe i Sijari} Mehe kao ~lanova vije}a u spornom odnosu predlaga~a [e{eq Vojislava iz Sarajeva, ul. Rave Jankovi} br. 17/III, kojeg zastupa punomo}nik Radovi} Zdravko, advokat iz Sarajeva i drugog u~esnika Fakultet politi~kih nauka Veqko Vlahovi} Sarajevo, kojeg zastupa Republi~ko javno pravobranila{tvo SR BiH, radi poni{tewa odluke o prestanku prava na u~e{}e u nau~no-nastavnom procesu, na ro~i{tu za glavnu raspravu odr`anom u prisustvu punomo}nika oba u~esnika i predlaga~a li~no dana 19.10.1982. godine donio je odluku: Zahtjev predlaga~a [e{eq Vojislava za poni{taj odluke Savjeta u~esnika Fakulteta politi~kih nauka Veqko Vlahovi} Sarajevo br. 12-604-1/82. g. se u cjelosti odbija. Obrazlo`ewe: Predlaga~ [e{eq Vojislav je u prijedlogu naveo da je Savjet Fakul teta politi~kih nauka Veqko Vlahovi} Sarajevo, dana 9.4.1982. g. donio odluku o prestanku wegovih nastavni~kih prava u pogledu u~estvovawa u nau~no-nastavnom procesu. Odluku smatra nezakonitom i po sadr`aju i po postupku dono{ewa. ^iweni~no stawe, koje je utvr|eno u toku ovakvog postupka ne mo`e predstavqati vaqan pravni osnov za dono{ewe ovakve odluke, a stru~na komisija, ~iji je zadatak bio da u skladu sa ~lanom 110. Zakona o visokom obrazovawu utvrdi ~iweni~no stawe i pripremi predlog, nije mogla ustanoviti da on svoje nastavni~ke du`nosti ne izvr{ava u skladu sa zakonskim i drugim propisima. U izvje{taju komisije je nave deno da se nije ulazilo u ocjenu stru~nih kvalifikacija i sposobnosti predlaga~a za izvo|ewe nastave, jer to nije ni dovedeno u pitawe, iz ~ega proizlazi da nije sagledavan ukupni nau~ni i nastavni anga`man, niti se dokazalo da on nije u skladu sa ~lanom 91. Zakona o visokom obrazovawu, a prijedlog za udaqavawe iz nastavni~kog procesa se temeqi na ~iwenici da je krajem pro{le godine predlaga~ iskqu~en iz Saveza komunista, te ogla{en idejno-politi~ki nepodobnim za izvo|ewe nastave. Komisija je preuzela ingerencije disciplinske komisije i povrijedila osnovna na ~ela disciplinskog postupka, a, obzirom da je formirana samo za kon kretni slu~aj povrije|eno je i na~elo nepristrasnosti u postupku. Osim toga ishod postupka je prejudiciran, {to je predlaga~u otvoreno i javno unaprijed stavqeno do znawa. Ukoliko su neke od ~iwenica, na koje se poziva stru~na komisija, stvarno relevantne, za wihovo utvr|ewe i sankcionisawe bi bila nadle`na iskqu~ivo disciplinska komisija. Nadaqe je ista komisija bila nestru~na i nekompetentna za izvr{ewe povjerenog zadatka, jer za izbor kandidata u nastavni~ko zvawe Zakon o visokom obrazovawu predvi|a da najmawe dva ~lana komisije za pripre59

mawe prijedloga moraju biti iz nau~ne, odnosno stru~ne oblasti za koju se kandidat bira, a ostali iz srodne oblasti. Analogno tome predwe uslove treba da ispuwava i komisija koja ispituje da li nastavnik obavqa svoje du`nosti u skladu sa propisima. U konkretnom slu~aju nijedan ~lan komisije nije bio iz odgovaraju}e nau~ne oblasti, a dva ~lana imaju ni`i stepen stru~ne spreme u odnosu na onaj kojeg posjeduje predlaga~. Iz izve{taja komisije proizlazi da je osnovni polazni argument za diskvalifikovawe predlaga~a kao nastavnika ~iwenica da je on od strane fakultetske organizacije Saveza komunista progla{en idejno-politi~ki nepodobnim za izvo|ewe nastave, {to je protivustavno i nezakonito, te da je svojim cjelokupnim pona{awem doveo u pitawe svoju podobnost da ostane na poslovima i radnim zadacima nastavnika Fakulteta politi~kih nauka pa je predlo`eno udaqewe iz nastave. Ovakva konstatacija iz izvje{taja je pravno neodr`iva, jer je ~iwenica da su svi napisi predlaga~a u javnim glasilima legalno publikovani da su podlo`ni javnoj kritici i da ne predstavqaju krivi~no djelo, te nisu goweni niti po slu`benoj du`nosti, niti po privatnom predlogu. Predlaga~ je svoju nastavni~ku i nau~nu djelatnost uvijek zasnivao na marksisti~koj teoretskoj osnovi, a komisija nije mogla dokazati da mlade generacije nije vaspitavao u duhu socijalisti~kih samoupravnih odnosa, ravnopravnosti i zajedni{tva, bratstva i jedinstva naroda i narodnosti SFRJ. S toga se nije moglo ustanoviti da je do tada u nastavnom procesu prekr{io ~lan 91. Zakona o visokom obrazovawu, niti da ne izvr{ava svoje nastavni~ke du`nosti u skladu sa zakonskim i drugim propisima. Mi{qewe je predlaga~a da je u wegovom slu~aju do{lo do zloupotrebe zakonskih odredaba sa namjerom odmazde zbog javnog i argumentovanog izno{ewa vlastitog mi{qewa i aktivnog anga`ovawa u ostvarivawu publicisti~ke kritike sa pozicija osnovnih dru{tvenih opredjeqewa. Osim navedenog predlaga~ je i pravnom poukom zlonamjerno dezinformisan i onemogu}en u ostvarivawu prava na drugostepeno preispitivawe odluke. U toku sudskog postupka je prijedlog dopunio, navode}i da je u osporenoj odluci nazna~eno da je donijeta na osnovu odredbe ~l. 91. Zakona o visokom obrazovawu, mada se ova odredba odnosi na izbor nastavnika, pa se ne mo`e primjeniti na konkretni slu~aj, koji, u stvari, predstavqa raspore|ivawe radnika dok je u pogledu u odluci konstatovane nepodobnosti za u~estvovawe u izvo|ewu nastave ukazao na izmjene Zakona o visokom obrazovawu (01.109) kojim izmjenama je ukinut stav 2. ovog ~lana koji je jednim od uslova ovakve podobnosti pretpostavqao ispitivawe moralno-politi~ke podobnosti. Obzirom na ovo osporena odluka se nije ni mogla zasnovati na utvr|ivawu takve nepodobnosti nego eventualno na utvr|ewu krivice u smislu neizvr{avawa ili mawkavog izvr{avawa nastavni~kih obaveza, koje pitawe se moglo raspraviti jedino u formi disciplinskog postupka. Iz svih ovih razloga je predlaga~ predlo`io da sud osporenu odluku Savjeta u~esnika Fakulteta politi~kih nauka od 9.4.1982. g. poni{ti. U~esnik Fakulteta politi~kih nauka Veqko Vlahovi} Sarajevo je izja{wavaju}i se na prijedlog, osporio wegovu osnovanost. Iz izja{wewa proizlazi da je Savjet Fakulteta na sjednici od 25. februara
60

1982. g, na prijedlog Nau~no-nastavnog vije}a, inspirisanog preporukom zborovawa komunista nastavnika i radnika Fakulteta i zakqu~cima Akcione konferencije Saveza komunista donio odluku o prijevremenom pokretawu postupka, u skladu sa odredbom ~l. 110 stav 4. Zakona o visokom obrazovawu, za utvr|ivawe ~iwenice da li predlaga~ ispuwava uslove iz odredbe ~l. 91. Zakona o visokom obrazovawu i Dru{tvenog dogovora o ostvarivawu kadrovske politike u SR BiH. Formirana komisija je razmatraju}i aktivnost i postupke predlaga~a kao nastavnika Fakulteta, ocijenila da je on svojim cjelokupnim pona{awem, istupawem u javnosti i pona{awem na sastancima stru~nih i samoupravnih organa kako prije, tako i poslije iskqu~ewa iz Saveza komunista doveo u pitawe svoju podobnost kao pedagog, koji obavqa poslove i radne zadatke nastavnika. Komisija nije ulazila u ocjenu stru~nih kvalifikacija i sposobnosti predlaga~a za izvo|ewe nastave jer se du`nost nastavnika i pedagoga ne mo`e svesti samo na ispuwewe tih obaveza, obzirom na ciq i dru{tvene zadatke visoko{kolskog obrazovawa, nego cjelokupno djelovawe, koje nije u skladu sa odredbom ~l. 91. Zakona o visokom obrazovawu. Stoga nije bilo potrebe za imenovawe komisije u nekom kvalifikovanijem sastavu u odnosu na konkretni, tim prije {to je na sjednici Nau~no-nastavnog vije}a predlaga~ prihvatio ovakav sastav komisije bez prigovora. Ova komisija nije preuzela ingerencije disciplinske komisije, jer disciplinski postupak nije pokretan. Publicisti~ka javna aktivnost predlaga~a se ne mo`e posmatrati odvojeno od wegove uloge nastavnika, pedagoga i vaspita~a mladih generacija. Sama osporena odluka je donijeta od strane nadle`nog organa u zakonom predvi|enom postupku, te u postupku koji je kao takav predvi|en i Statutom Fakulteta, pa se nijedan organ ne mo`e upu{tati u ocjenu wene vaqanosti. Ovo i s toga {to ocjena o podobnosti za izvo|ewe nau~no-nastavnog programa predstavqa ovla{tewe Savjeta Fakulteta. U konkretnom postupku su komisija, a potom Nau~no-nastavno vije}e i Savjet ocijenili samo podobnosti koje treba da ima svaki subjekt koji izvodi nastavu na Fakultetu politi~kih nauka, pa je prigovor na sastav komisije neosnovan. Obzirom na ovo u~esnik Fakultet politi~kih nauka je predlo`io da sud zahtjev predlaga~a odbije. Raspravqaju}i ovaj sporni odnos sud je prvenstveno ispitao postoja we uslova za tra`ewe sudske za{tite samoupravnih prava pa je ustanovio da osporena odluka Savjeta u~esnika Fakulteta od 9.4.1982. g. sadr`i u sebi pouku o pravnom lijeku prema kojoj je predlaga~ upu}en da `albu na od luku mo`e izjaviti putem Savjeta Fakulteta ili neposredno Republi~kom komitetu za obrazovawe, nauku, kulturu i fizi~ku kulturu SR BiH u roku od 30 dana od dana wenog prijema. Postupaju}i prema navedenoj pou ci o pravnom lijeku predlaga~ je dana 13.5.1982. g. podnio `albu Republi~kom komitetu za obrazovawe, nauku, kulturu i fizi~ku kulturu SR BiH, {to proizlazi iz prijemnog `iga Izvr{nog vije}a Skup{tine SR BiH Slu`be za zajedni~ke poslove republi~kih organa i to blagovremeno u roku od 30 dana, imaju}i u vidu da je pismeni otpravak odluke Savjeta u~esnika Fakulteta ura|en dana 14.4.1982. g. pa da ga je, prema tome, predlaga~
61

primio najranije tog dana. Dopisom Republi~kog komiteta za obrazovawe, nauku, kulturu i fizi~ku kulturu SR BiH br. 06-616-76/82. od 18.5.1982. g. on je obave{ten da Komitet nije nadle`an da odlu~uje o `albi, te mu je preporu~eno da se nakon iscrpqenih pravnih sredstava na Fakultetu politi~kih nauka obrati Osnovnom sudu udru`enog rada u Sarajevu, {to je predlaga~ i u~inio podnose}i predlog ovom sudu dana 27.5.1982. g. Kako od dana 18.5.1982. g. do dana 27.5.1982 g. nije protekao rok od 30 dana, te kako je osporena odluka Savjeta u~esnika Fakulteta sadr`avala pogre{nu pouku o pravnom lijeku o mogu}nosti wegovog izjavqivawa navedenom komitetu prema kojoj je predlaga~, tako|er, blagovremeno i postupio, sud je wegov predlog ocijenio blagovremenim, ali ga je, obzirom da o wemu kao o zahtjevu za za{titu prava nije odlu~eno od strane nadle`nog samoupravnog organa u~esnika Fakulteta i to iz navedenih razloga, na koji na~in je onemogu}eno ostvarewe prava na tu za{titu prvo unutar u~esnika Fakulteta, dostavio Savjetu ovog u~esnika, nakon ~ega je dopisom od 12.12.1982. g. obavije{ten da Savjet u~esnika Fakulteta o zahtjevu ne}e odlu~ivati. Time su se u konkretnom slu~aju stekli uslovi predvi|eni odredbom ~l. 224. Zakona o udru`enom radu, za tra`ewe sudske za{tite samoupravnih prava, kojom je regulisano da, ako nije zadovoqan odlukom ili ako nadle`ni organ u osnovnoj organizaciji ne donese odluku u roku od 30 dana od dana podno{ewa zahtjeva, radnik ima pravo da u daqem roku od 30 dana tra`i za{titu prava pred sudom udru`enog rada, te da za{titu prava pred sudom ne mo`e tra`iti radnik koji prethodno nije tra`io za{titu prava pred nadle`nim organom u osnovnoj organizaciji, osim ako ostvaruje nov~ano potra`ivawe, a takav postupak za{tite samoupravnih prava predvi|a i Pravilnik o radnim odnosima radnika u udru`enom radu u~esnika Fakulteta od septembra 1978. g. koji je bio na snazi u vrijeme nastanka ovog spornog odnosa, a u odredbama ~lana 83. do 89. Imaju}i u vidu navedenu zakonsku odredbu, te odredbe samoupravnog op{teg akta u~esnika Fakulteta sud je omogu}io samoupravnom organu u~esnika Fakulteta da odlu~i o zahtjevu predlaga~a, odnosno samom predlaga~u da za{titu svojih prava u pogledu osporene odluke ostvari putem samoupravnog organa u~esnika Fakulteta, s tim {to je potrebno ista}i da nijedna zakonska odredba, niti odredba samoupravnog op{teg akta u~esnika Fakulteta ne iskqu~uje ovakav postupak za{tite prava i za slu~aj kakav je konkretni. Raspravqaju}i meritorno pitawe zakonitosti odluke Savjeta u~esnika Fakulteta br. 1-2-604-1/82. od 9.4.1982. g. i wene uskla|enosti sa odgovaraju}im odredbama samoupravnih op{tih akata u~esnika Fakulteta sud je ustanovio sqede}e: Osporenom odlukom donijetom od strane Savjeta u~esnika Fakulteta a na prijedlog Nau~no-nastavnog vije}a je odlu~eno da predlaga~u prestaju prava nastavnika da u~estvuje u nau~no-nastavnom procesu na Fakultetu politi~kih nauka Veqko Vlahovi} u Sarajevu, danom dono{ewa odluke, iz ~ega proizlazi da je odluku donio Savijet u~esnika Fakulteta, a ne predlog Nau~no-nastavnog vije}a, primjewuju}i pri tome odredbe ~lana 110. i 91. Zakona o visokom obrazovawu te ~l. 50. Statuta Fakulteta, kako je to u odluci ozna~eno.
62

Odredbom ~l. 110. stav 1. Zakona o visokom obrazovawu je predvi|eno da je savjet vi{e {kole du`an da najmawe jedanput u dvije godine, a savjet fakulteta i umjetni~ke akademije u ~etiri godine utvrdi da li nastavnik odnosno saradnik izvr{ava svoje du`nosti u skladu sa ovim zakonom, drugim propisima, dru{tvenim dogovorima, samoupravnim sporazumima i statutom visoko{kolske organizacije, stav 2. da, ako savjet visoko{kolske organizacije utvrdi da nastavnik odnosno saradnik ne izvr{ava svoje du`nosti, donosi odluku o prestanku prava nastavnika odnosno saradnika da u~estvuje u izvo|ewu nau~no-nastavanog procesa, stav 3. da bli`e odredbe o postupku za utvr|ivawe izvr{avawa du`nosti nastavnika odnosno saradnika sadr`i statut visoko{kolske organizacije i stav 4. da savjet visoko{kolske organizacije mo`e utvr|ivati da li nastavnik odnosno saradnik izvr{ava svoje du`nosti prije roka iz stava 1. na prijedlog nau~no-nastavnog vije}a, dru{tvenopoliti~kih organizacija i dru{tvenopoliti~ke zajednice. Iz ove zakonske odredbe nedvojbeno proizlazi da se ona odnosi na slu~aj ispitivawa izvr{ewa du`nosti nastavnika odnosno saradnika u skladu sa istim zakonom, drugim propisima, dru{tvenim dogovorima, samoupravnim sporazumima i statutom visoko{kolske organizacije, a ne na slu~aj vr{ewa izbora nastavnika i saradnika visoko{kolske organizacije, za koji je, opet, postupak i na~in izbora predvi|en odredbama ~lana 91. do 109. Zakona o visokom obrazovawu. U okviru ovih posqedwih zakonskih odredaba i to odredbom ~l. 106. je predvi|eno da za pripremawe prijedloga za izbor nastavnika i saradnika Nau~no-nastavno vije}e imenuje komisiju iz reda visoko{kolskih nastavnika, nau~noistra`iva~kih radnika i drugih stru~waka, da najmawe dva ~lana komisije moraju biti iz nau~ne odnosno stru~ne oblasti za koju se kandidat bira a ostali ~lanovi iz srodne oblasti i da ~lanovi komisije iz reda visoko{kolskih nastavnika ne mogu biti u ni`em zvawu od onog u koje se bira nastavnik odnosno saradnik, te odredbom ~l. 108. izme|u osta log i ocjena moralno-politi~ke podobnosti kod vr{ewa izbora nastavnika, koja ocjena moralno politi~ke podobnosti je Zakonom o izmjenama i dopunama Zakona o visokom obrazovawu (~l. 13), iskqu~ena. Me|utim, na konkretni slu~aj dono{ewa osporene odluke ne mogu se primjeniti ove odredbe, iskqu~ivo vezane za izbor nastavnika odnosno saradnika, nego odredba ~l. 110. istog zakona koja, {to je iz wene ranije navedene sadr`ine vidqivo, tretira posebno slu~aj utvr|ewa da li nastavnik odnosno sa radnik izvr{ava svoje du`nosti, te u pogledu ovog utvr|ewa predvi|a nadle`nost Savjeta ustanove i to u stavu 1. za redovno utvr|ewe i u stavu 4. za utvr|ewe prije roka iz stava 1. Na neophodnost razdvajawa i odvojenog tretmana postupka izbora nastavnika odnosno saradnika u odnosu na postupak utvr|ewa ~iwenice izvr{avawa ili neizvr{avawa du`nosti ukazuje i regulativa stava 3. ove zakonske odredbe kojim stavom je predvi|eno da bli`e odredbe o postupku za utvr|ivawe izvr{avawa du`nosti nastavnika odnosno saradnika sadr`i statut visoko{kolske organizaci je, dok je postupak izbora nastavnika u cijelosti regulisan odredbama ~l. 91 do 109 Zakona o visokom obrazovawu. Obzirom na obrazlo`eno neosno vani su prigovori predlaga~a koji se odnose na nadle`nost, odnosno ne63

nadle`nost Savjeta za dono{ewe osporene odluke, nemogu}nost utvr|ivawa izvr{avawa ili neizvr{avawa du`nosti nastavnika od strane Savjeta, odnosno mogu}nost utvr|ivawa neizvr{avawa du`nosti samo u okviru ispitivawa krivice, ~ije ispitivawe bi po navodima predlaga~a bilo u nadle`nosti odgovaraju}e disciplinske komisije, a irelevantni prigovori vezani za stepen stru~ne spreme ~lanova komisije Nau~no-nastavnog vije}a, jer odredba ~l. 110 Zakona o visokom obrazovawu izri~ito predvi|a nadle`nost Savjeta za predmetno utvr|ewe. Prema stavu 4. navedene zakonske odredbe utvr|ewe ~iwenice izvr{avawa du`nosti mo`e usqediti prije roka iz stava 1. na predlog Nau~no-nastavnog vije}a, dru{tvenopoliti~ke organizacije i dru{tvenopoliti~ke zajednice. U konkretnom slu~aju Nastavno-nau~no vije}e je podnijelo takav prijedlog u vidu izvje{taja komisije, imenovane od strane ovog vije}a, koji izvje{taj datira od 18.3.1982. g. i koji je kao takav prihva}en od strane Zbora III godine Fakulteta politi~kih nauka, IV godine Fakulteta politi~kih nauka, te Kadrovske komisije, s tim {to je izvje{taj prethodno na sjednici Nau~no-nastavnog ve}a od 29.3.1982. g. u cjelosti prihva}en. S toga se takav izvje{taj mo`e smatrati prijedlogom Nastavnonau~nog vije}a. Stavom 3. navedene odredbe ~l. 110. Zakona o visokom obrazovawu je regulisano da bli`e odredbe o postupku za utvr|ivawe izvr{avawa du`nosti nastavnika odnosno saradnika sadr`i statut visoko{kolske ustanove. Statutom u~esnika Fakulteta politi~kih nauka od januara 1981. g. i to odredbom ~l. 49. je predvi|eno da ocjenu rada kojom se utvr|uje da li nastavnik saradnik ili asistent izvr{ava svoje du`nosti vr{i Savjet Fakulteta svake 4. godine, da Savjet Fakulteta mo`e pokrenuti postupak za ocjenu rada i prije roka u prethodnom stavu ~lana 50. da, ukoliko Savjet utvrdi da nastavnik, saradnik ili asistent ne izvr{avaju svoje du`nosti donosi odluku o prestanku prava nastavnika, saradnika odnosno asistenta da u~estvuje u izvo|ewu nau~no-nastavnog procesa, ~l. 51. da postupak za ocjenu rada nastavnika, saradnika i asistenta otvara Savjet Fakulteta i da odluka Savjeta treba da sadr`i i vrijeme do kada radnik treba da podnese izvje{taj i rok do kojeg se treba obaviti ocjewivawe rada, ~l. 52. da izvje{taj kojeg podnosi nastavnik, saradnik ili asistent treba da sadr`i podatke odre|ene vrste i ~l. 53. da o podnijetom izvje{taju nastavnika saradnika odnosno asistenta Savjet Fakulteta pribavqa mi{qewe odsjeka i zbora studenata, te da prijedlog Savjetu Fakulteta priprema Nau~no-nastavno vije}e, {to je u skladu sa ranije navedenim zakonskim odredbama. Iz obrazlo`enog ~iweni~nog stawa proizlazi da je postupak predmetnog utvr|ewa u cjelosti proveden u skladu sa zakonskim odredbama, te odredbama Statuta Fakulteta politi~kih nauka s tim {to je iz ranije navedene dokumentacije, u koju je izvr{en uvid, vidqivo i da je prethodno donijeta odluka o otvarawu postupka za ocjenu rada, te da je predlaga~ u toku postupka podnio izvje{taj o svom radu, ali ga nije prilo`io u pismenoj formi, ~ime je onemogu}io daqe predvi|eno postupawe sa izvje{tajem. Prema konstatovanom, u toku samog postupka u proceduralnom smislu nije do{lo do povreda prava predlaga~a. U pogledu ~iweni~nog stawa koje je kao takvo okvalifiko64

vano osporenom odlukom kao neizvr{avawe du`nosti nastavnika, potrebno je ista}i da je odredbom ~l. 110. Zakona o visokom obrazovawu upravo i predvi|eno dono{ewe ovakve odluke radi neizvr{avawa du`nosti nastavnika, {to se, iz ranije obrazlo`enih razloga, ne mo`e identifikovati sa uslovima koje treba da ispuwava kandidat u pogledu kojeg se vr{i izbor za nastavnika odnosno saradnika. Stoga su neosnovani prigovori predlaga~a kojim je ukazao na izmjenu odre|ene odredbe Zakona o visokom obrazovawu odnosno brisawe teksta odredbe u dijelu u kome se odnosi na ocjenu moralno-politi~ke podobnosti. Osim toga, iz samog izvje{taja komisije Nau~no-nastavnog vije}a proizlazi da se on ne zasniva na ocjeni moralno politi~ke podobnosti, nego na ocjeni razloga zbog kojih je u pogledu predlaga~a donijeta od strane Op{tinskog komiteta Saveza komunista Centar Sarajevo odluka o iskqu~ewu iz ~lanstva u Savezu komunista, koje razloge tretira bitnim za ocjenu mogu}nosti uspje{nog izvr{avawa du`nosti nastavnika, kao i ostale razloge iznijete i obrazlo`ene u izvje{taju i to: istupawe u javnosti, pona{awe na sastancima stru~nih i samoupravnih organa i prije i poslije momenta iskqu~ivawa iz ~lanstva u Savezu komunista. Ovakve razloge je Savjet Fakulteta ocijenio smetwom za izvr{avawe du`nosti nastavnika kada je donio osporenu odluku od 9.4.1982. g, a odredba ~l. 110. Zakona o visokom obrazovawu daje mogu}nost za dono{ewe takve odluke, jer nastavni rad u smislu izvo|ewa nastave ne pretpostavqa samo stru~nu kvalifikaciju i stru~nu sposobnost. Imaju}i u vidu predwe obrazlo`ewe u pogledu postupka dono{ewa osporene odluke i ~iweni~nog stawa utvr|enog odlukom sud je ocijenio da takvom odlukom nije po~iwena povreda samoupravnih prava predlaga~a, pa je wegov zahtjev u cjelosti odbio. Pouka: Protiv ove odluke dozvoqena je `alba u roku od 15 dana od dana wenog prijema. @alba se podnosi u tri istovjetna primjerka Sudu udru`enog rada Bosne i Hercegovine putem ovog suda. Moj zastupnik advokat Zdravko Radovi} podnio je 11. novembra `albu u kojoj je naveo: Protiv odluke tog suda RS 1347/82. od 19.10.1982. godine, koju sam primio 1.11.1982. godine, podnosim, po svom u prilo`enoj punomo}i iskazanom zastupniku, `albu i predla`em da se `alba zdru`i sa spisom i dostavi na rje{ewe Sudu udru`enog rada BiH, kome predla`em da osporenu odluku preina~i i mom zahtjevu, iznijetom u predlogu, udovoqi, odnosno da odluku ukine i predmet vrati na ponovni postupak. R a z l o z i: Prvostepeni sud odbio je moj zahtijev za poni{tewe odluke drugog u~esnika donijete pod br. 1-2-604-1/82 od 9.4.1982. godine. U obrazlo`ewu prvostepeni sud isti~e da je odluka pravilno donesena, po{to se bazira na propisu ~l. 91. i 110. Zakona o visokom obrazovawu, te propisa 49-54. Statuta drugog u~esnika. ^itav tok postupka, koji je proveo drugi u~esnik, suprotan je propisima ~lana 110. Zakona o visokom obrazovawu, a na moj slu~aj ne mo`e se primjeniti ~lan 91. tog zakona.
65

Prema ~lanu 110. Savjet vi{e {kole (dakle drugog u~esnika) kontroli{e povremeno u odre|enim vremenskim razmacima da li nastavnik izvr{ava svoje du`nosti u skladu sa zakonskim propisima i statutom visoko{kolske organizacije. Ako ne izvr{ava svoje du`nosti donosi odluku da ne u~estvuje u izvo|ewu nau~no-nastavnog programa. Pod izvr{avawem prava i du`nosti podrazumjeva se organizovawe i izvo|ewe nau~no-nastavnog rada u cjelini... anga`ovawe na li~nom usavr{avawu i podizawu podmlatka, marksisti~ka zasnovanost nau~no nastavnog procesa, ideolo{ko djelovawe i usmjeravawe studenata, anga`ovawe na pru`awu pomo}i studentima... rad na izradi uybenika, aktivnost u radu samoupravnih organa, razvoju socijalisti~kih samoupravnih odnosa i izvr{avawe svih drugih prava i obaveza... (Komentar Zakona o visokom obrazovawu [padijer Peri}) Iz obrazlo`ewa pobijane odluke drugog u~esnika jasno se vidi da Savjet prilikom dono{ewa odluke nije uop{te razmatrao da li ja kao nastavnik izvr{avam svoje du`nosti u smislu ~l. 110. stav 2. Zakona o visokom obrazovawu, niti se bavio rezultatima moga rada kao nastavnika. Naprotiv, iz obrazlo`ewa odluke drugog u~esnika vidi se da je ona donesena zbog nekih drugih mojih pona{awa, {to nema nikakve osnove za ocjenu moga rada kao nastavnika. Na osnovu odluke o prijevremenoj kontroli izvr{avawa mojih du`nosti kao nastavnika bilo je neophodno prema stavu 4. pomenutog propisa utvr|ivati i utvrditi da li ja izvr{avam svoje nastavni~ke du`nosti shodno zakonskim propisima i statutarnim odredbama. Primjena ~l. 91. Zakona o visokom obrazovawu u mom slu~aju ne do lazi uop{te u obzir. Taj propis se odnosi na izbor kandidata za nastavnika visoko{kolske organizacije. On se, dakle odnosi na zasnivawe radnog odnosa, pa prema tome ne mo`e se odnositi na ve} izabranog nastavnika. Zbog toga je neopravdana i nezakonita odluka u~esnika zasnovana na tom propisu da meni prestaju prava nastavnika, a samim tim i odluka prvostepenog suda, koja prihvata primjenu tog propisa. Kako sam naveo u predlogu tom sudu, sama komisija za pripremawe izvje{taja u skladu sa odlukom o prijevremenom pokretawu postupka na osnovu ~lana 110. stav 4. Zakona o visokom obrazovawu i ~lana 49. stav 2. Statuta fakulteta, isti~e da ona nije ulazila u ocjenu stru~nih kvalifikacija i sposobnosti doc. dr Vojislava [e{eqa za izvo|ewe nastave budu}i da to nije ni dovo|eno u pitawe. Naprotiv, pomenuta komisija isti~e da na moj rad kako u izvo|ewu nastave, tako i u ispuwavawu ostalih obaveza vezanih za nastavno-nau~ni proces.... nije bilo nikakvih primjedbi. O~igledno, izvje{taj komisije nije mogao poslu`iti Savjetu fakulteta za dono{ewe odluke na osnovu ~lana 91. i 110. stav 2. Zakona o visokom obrazovawu, po{to, kako konstatuje sama komisija, na taj rad nije bilo primjedbi.
66

Savjet se, kako se iz wegovog obrazlo`ewa pobijane odluke vidi, upustio u razmatrawe pitawa moralno-politi~ke podobnosti, a za takvo ispitivawe nije imao osnova, a jo{ vi{e oslonca u propisima ~lana 110. i 91. Zakona o visokom obrazovawu. Naprotiv, izmjenom ~lana 109. Zakona o visokom obrazovawu izostavqen je stav 2. u kome je bila stimulisana mogu}nost ocjene nastavnika i na osnovu moralno-politi~ke podobnosti. Brisawem tog stava izbrisana je i mogu}nost ocjene rada nastavnika na osnovu ispitivawa wegove moralno-politi~ke podobnosti. Da bi se uop{te o ocjeni rada nastavnika, mimo onog istaknutog u ~lanu 110. tj. onih du`nosti koje treba da izvr{ava kao nastavnik, mogla donositi odluka tj. o wegovom eksternom pona{awu kao i u svakom postupku iz radnog odnosa o tome bi morala svoju odluku donijeti disciplinska komisija predvi|ena ~l. 273-275 Statuta Fakulteta, koja bi jedino bila nadle`na da odlu~uje o prekr{ajima nastavnika van onih predvi|enih u ~l. 110. Zakona o visokom obrazovawu. Za dono{ewe takve odluke predvi|en je poseban postupak i odre|ene mjere. Samo izuzetno, kao lex specialis Zakona o visokom obrazovawu predvi|a mogu}nost dono{ewa odluke i bez vo|ewa disciplinskog postupka, ali pod iskqu~ivim uslovom da nastavnik ne izvr{ava svoje nastavni~ke du`nosti. [ta one predstavqaju i kako se odre|uju istakao sam ve} naprijed, a ovdje je potrebno dodati da se na osnovu tog propisa ne mo`e i ne smije ispitivati moralno-politi~ka podobnost nastavnika. Sve ono {to je navedeno u obrazlo`ewu pobijane odluke ne predstavqa osnov za primjenu propisa ~lana 110. stav 2. Zakona o visokom obrazovawu. Prvostepeni sud u obrazlo`ewu isti~e da se izvje{taj komisije Nau~no nastavnog vije}a ne zasniva na ocjeni moralno-politi~ke podobnosti. Ako je tako, onda je pobijana odluka upravo suprotna izvje{taju pomenute komisije. ^lanstvo u Savezu komunista nije uslov za izbor nastavnika, pa i prestanak svojstva ~lana Savezu komunista, prema tome, ne mo`e biti uslov za prestanak funkcije nastavnika. Ovo tim prije {to i odluka o mom iskqu~ewu iz Savezu komunista jo{ nije postala pravosna`na. Ovo su razlozi zbog kojih smatram da je prvostepeni sud pogre{nom i nepotpunom ocjenom dokaznog materijala, odnosno pogre{nim i nepotpunim utvr|ewem ~iweni~nog stawa i pogre{nom primjenom naprijed citiranih zakonskih propisa i propisa normativnih akata donio pobijanu odluku, pa smatram da je ova `alba opravdana i ostajem kod iznijetih predloga. Odgovor na `albu je stigao tek 1. novembra 1983. godine: Sud udru`enog rada Bosne i Hercegovine u vije}u sastavqenom od predsjednika vije}a Pilav Salka, stalnog sudije Muji~i} Nasihe i povremenih sudija: Bo{kovi} Radivoja, Dodig Gojka i Budimir Zorana, u
67

sporu predlaga~a [e{eq Vojislava iz Sarajeva, koga zastupa Radovi} Zdravko, advokat iz Sarajeva i u~esnika u postupku Fakultet politi~kih nauka Veqko Vlahovi} Sarajevo, koga zastupa Republi~ko javno pravobranila{tvo SR BiH, radi poni{tewa odluke o prestanku prava na u~e{}e u nau~no-nastavnom procesu, odlu~uju}i o `albi predlaga~a, protiv odluke Osnovnog suda udru`enog rada u Sarajevu, broj Rs. 1348/82. od 10.9.1982. godine na sjednici odr`anoj dana 14.9.1983. godine, donio je slijede}u odluku: @alba predlaga~a se odbija. Potvr|uje se odluka Osnovnog suda udru`enog rada u Sarajevu, broj Rs. 1348/82. od 10.9.1982. godine. Obrazlo`ewe: odlukom Osnovnog suda udru`enog rada u Sarajevu broj: Rs. 1348/82. od 10.9.1982. godine odbijen je zahtjev doc. dr Vojislava [e{eqa iz Sarajeva da se poni{ti odluka Savjeta Fakulteta politi~kih nauka Veqko Vlahovi} u Sarajevu broj: 1-2-604-1/82 od 14.4.1982. godine po kojoj prestaju wegova prava nastavnika da u~estvuje u nau~no-nastavnom procesu na Fakultetu politi~kih nauka Veqko Vlahovi} u Sarajevu danom dono{ewa odluke. U obrazlo`ewu se navodi da je osporena odluka Fakulteta donesena uz pravilnu primjenu odredaba Zakona o visokom obrazovawu i odredbama Statuta Fakulteta, da je u postupku pred sudom utvr|eno da je dono{ewu te odluke prethodio Zakonom propisani postupak za ocjenu rada predlaga~a, pa da nema povrede samoupravnih prava predlaga~a. Prema stanovi{tu prvostepenog suda, po ovla{tewu iz ~lana 110. navedenog zakona, Savjet Fakulteta mo`e na prijedlog Nau~no-nastavnog vije}a i prije isteka roka od ~etiri godine na koje je biran, utvr|ivati da li nastavnik izvr{ava svoje du`nosti. Takav prijedlog za Vojislava [e{eqa podnijela je u vidu izvje{taja komisija koju je imenovalo ovo vije}e. S obzirom na to, smatra da su neosnovani prigovori predlaga~a [e{eqa o nenadle`nosti Savjeta za dono{ewe osporene odluke, kao i da se utvr|ivawe neizvr{avawa du`nosti moglo vr{iti samo u okviru ispitivawa krivice zbog povreda radnih obaveza putem disciplinske komisije. Sud tako|e smatra da nije osnovana tvrdwa predlaga~a da je wemu oduzeto pravo u~e{}a u nau~no-nastavnom procesu zbog moralno-politi~ke nepodobnosti, iako su odredbe o moralno-politi~koj podobnosti kao uslovu za vr{ewe poslova nastavnika brisane iz Zakona o visokom obrazovawu. Da ovo nije bio razlog za dono{ewe osporene odluke Savjeta Fakulteta, prema utvr|ewu prvostepenog suda, proizlazi iz samog izvje{taja komisije Nau~no-nastavnog vije}a, iz ~ijeg se teksta vidi da se ne zasniva na ocjeni moralno-politi~ke podobnosti, nego na ocjeni razloga koje tretira bitnim za ocjenu mogu}nosti uspje{nog izvr{avawa du`nosti nastavnika, kao i ostalih razloga, iznijetih u obrazlo`ewu izvje{taja, i to: istupawe [e{eqa u javnosti i pona{awe na sastancima stru~nih i samoupravnih organa. Navedene razloge je Savjet Fakulteta ocijenio smetwom za izvr{avawe du`nosti nastavnika, kada je donio osporenu odluku. Prvostepeni sud smatra da odredba ~lana 110. Zakona o visokom obrazovawu daje mogu}nost za dono{ewe takve odluke, jer nastavni rad u smislu izvo|ewa nastave ne pretpostavqa samo stru~nu sposobnost i stru~nu kvalifikaciju.
68

U blagovremeno izjavqenoj `albi protiv odluke prvostepenog suda predlaga~ isti~e da pobijena odluka Savjeta Fakulteta nije u skladu sa ~lanom 110. Zakona o visokom obrazovawu, odnosno da stanovi{te suda o tome nije pravilno, jer se pod izvr{avawem du`nosti nastavnika, u smislu navedenog propisa, podrazumijeva organizovawe i izvo|ewe nau~nonastavnog rada u cjelini, anga`ovawe na li~nom usavr{avawu i podizawu podmlatka, marksisti~ka zasnovanost nau~no-nastavnog procesa, ideolo{ko djelovawe i usmjeravawe studenata, anga`ovawe na pru`awu pomo}i studentima, na izradi uybenika, aktivnost u radu samoupravnih organa, razvoju socijalisti~kih samoupravnih odnosa i izvr{avawe drugih prava i obaveza. Savjet, prilikom dono{ewa svoje odluke, uop{te nije razmatrao da li on navedene obaveze ispuwava, niti se bavio rezultatima wegovog rada kao nastavnika, nego je odluku donio zbog nekih wegovih pona{awa, {to nema nikakve osnove za ocjenu wegovog rada kao nastavnika, odnosno upustio se u razmatrawe pitawa moralno-politi~ke podobnosti, a za {to nema oslonca u zakonu. Smatra da ~lanstvo u Savezu komunista nije uslov za izbor nastavnika, pa ni prestanak tog ~lanstva ne mo`e biti razlog za prestanak funkcije nastavnika. ^lan 91. navedenog zakona u wegovom slu~aju ne mo`e se primjeniti, jer se odnosi na izbor kandidata za nastavnika visoko{kolske organizacije a ne na ve} izabranog nastavnika. S obzirom da je ocjewivano wegovo eksterno pona{awe, smatra da je o tome mogla raspravqati i odlu~ivati samo disciplinska komisija u posebnom predvi|enom postupku. Predlo`io je da se iz navedenih razloga osporena odluka suda preina~i i udovoqi wegovom zahtjevu iz predloga, odnosno da se odluka ukine i predmet vrati na ponovni postupak. Ovaj sud je ispitao prvostepenu odluku u cjelini, u smislu ovla{}ewa iz ~lana 37. saveznog Zakona o sudovima udru`enog rada, pa je utvrdio da `alba nije osnovana iz slijede}ih razloga: Prigovore navedene u `albi predlaga~ je isticao i u prvostepenom postupku, pa razloge zbog kojih ih prvostepeni sud nije uva`io, a koji su dati u obrazlo`ewu prvostepene odluke, ovaj sud ocjewuje kao pravilne i zasnovane na zakonu. ^lan 91. Zakona o visokom obrazovawu (Slu`beni list SR BiH broj 18/77 i 22/81) propisuje uslove koje kandidat treba da ispuwava da bi mogao biti izabran za nastavnika ili saradnika visoko{kolske organizacije. Ali, po pravnom shvatawu ovog suda, prilikom utvr|ivawa da li nastavnik izvr{ava svoju du`nost, u smislu odredaba ~lana 110. navedenog zakona, tako|e se preispituje i postojawe istih uslova, jer bi gubitak bilo ko jeg od wih nastavnika ~inio nepodobnim da izvr{ava nastavni~ku funkciju. To je nu`no zbog toga {to od ukupne ocjene zavisi da li }e Savjet Fakulteta odlu~iti da se nastavnik reizabere ili razrije{i nastavni~ke funkcije po isteku roka od ~etiri godine ili, pod propisanim uslovima, prije isteka tog roka. Kriteriji za ocjenu podobnosti kandidata za izbor nastavnika i saradnika utvr|uju se shodno Dru{tvenom dogovoru o ostvarivawu kadrovske politike u Socijalisti~koj Republici Bosni i Hercegovini. Me|utim, to se ne mo`e izjedna~iti sa moralno-politi~kom po 69

dobno{}u, odnosno prestankom ~lanstva u Savezu komunista, {to predlaga~u nije ni uzeto kao razlog za dono{ewe osporene odluke, a {to se iz teksta te odluke vidi, kako je to pravilno utvrdio prvostepeni sud. Nadle`ni organi Fakulteta ocijenili su da je [e{eq Vojislav zbog svog pona{awa i djelovawa na Fakultetu i izvan wega, prestao ispuwavati uslove koji su, u skladu sa zakonom, obavezni da bi mogao uspje{no vr{iti svoje du`nosti nastavnika. Ta ocjena se, i po shvatawu ovog suda, ne mo`e ograni~iti samo na izvo|ewe nastave i zadatke u vezi s tim, s obzirom da se i {ire djelovawe i pona{awe nastavnika neminovno odra`ava i na wegovu podobnost za vr{ewe nastavni~ke funkcije. Zbog toga ovaj sud smatra da odluka Savjeta Fakulteta, koju predlaga~ osporava, nije protivna odredbama ~lana 91. i 110. Zakona. Ocjena rada kojom se utvr|uje da li nastavnik izvr{ava svoje du`nosti, prema ~lanu 49. Statuta Fakulteta politi~kih nauka Veqko Vlahovi} u Sarajevu, u iskqu~ivoj je nadle`nosti Savjeta Fakulteta, a sud je u granicama svog ovla{}ewa ispitao da li je osporena odluka Savjeta fakulteta u skladu sa odredbama zakona. Kako je utvr|eno da tom odlukom zakon, kao ni odredba Statuta Fakulteta, nisu povrije|eni, pravilan je zakqu~ak prvostepenog suda da nema ni povrede samoupravnih prava predlaga~a, pa je iz navedenih razloga prvostepena odluka potvr|ena, a `alba predlaga~a kao neosnovana odbijena. Kakav je bio moj daqi status na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu mo`e se sagledati iz dva dokumenta nastala 1983. i 1984. godine. Desetog juna 1983. godine dostavio sam Nau~nom vije}u Fakulteta idejnu skicu nau~noistra`iva~kog projekta Dru{tvene potrebe za visokoobrazovanim kadrovima politikolo{ke i sociolo{ke struke u Socijalisti~koj Republici Bosni i Hercegovini. U wenom sklopu sam kao napomenu izvo|a~a istra`ivawa naveo: S obzirom da sam od aprila mjeseca 1982. godine udaqen iz nastavnog procesa i premje{ten na rad u Institutu za dru{tvena istra`ivawa Fakultet politi~kih nauka u zvawu nau~nog saradnika, vi{e puta sam se, {to usmeno, {to pismeno, obra}ao Nau~nom vije}u i drugim relevantnim organima Fakulteta sa zahtjevom da mi se odrede konkretne radne obaveze u oblasti nau~ne djelatnosti, odgovaraju}e mojoj stru~noj spremi i nau~nom zvawu. Me|utim, sve do 24. maja 1983. bio sam bez ikakvog radnog anga`mana i primao prosje~an li~ni dohodak iz prva tri mjeseca pro{le godine. Izgleda da je odgovaraju}im fakultetskim faktorima vi{e bilo u interesu da mi ispla}uju pristojno izdr`avawe na teret dru{tvenih sredstava, nego da mi omogu}e da svoj li~ni dohodak ostvarujem konkretnim radom za koji sam stru~an. I to sve uprkos ~iwenici da sam vi{e puta pokretao inicijativu da se moj radni status reguli{e i da u skladu s tim dobijem odgovaraju}e radne obaveze, kako bi se li{io osje}awa da sam materijalno izdr`avan na ra~un mojih kolega, u situaciji u kojoj se ~itav Fakultet osje}a materijalno ugro`enim. Samoinicijativno sam 15. juna 1982. godine Nau~nom vije}u predlo`io temu i podnio skicu projekta Teorijski aspekt istorijske i dru {tvene me|uzavisnosti oblika politi~kog sistema i vojne organizacije
70

izra`avaju}i spremnost da taj projekat realizujem kao svoju osnovnu radnu obavezu za onaj isti li~ni dohodak koji je Fakultet du`an da mi ispla}uje, mada uop{te nisam anga`ovan u radnom procesu. Nau~no vije}e je na sjednici od 28. juna 1982. godine zakqu~ilo na osnovu moje pisane predstavke i vo|ene diskusije da se Savjetu Fakulteta predlo`i da mi se odobri rad na odnosnoj temi, a istovremeno ispitaju mogu}nosti da se s projektom konkuri{e kod Samoupravne interesne zajednice nauke Bosne i Hercegovine 1982/83. godine te do objavqivawa rezultata konkursa izdvoji dio sredstava iz Fonda za nau~ni rad Fakulteta na ime akontacije radi pokri}a materijalnih tro{kova ~iji je iznos gotovo zanemarqiv. Iz meni nerazumqivih razloga ovaj prijedlog nikada nije stavqen na dnevni red niti razmatran na Savjetu Fakulteta. Po~etkom novembra 1982. objavqen je konkurs Samoupravne interesne zajednice nauke Bosne i Hercegovine za u~e{}e u realizaciji makroprojekta Osnove dugoro~nog razvoja politikolo{ko-pravnih i filozofsko-sociolo{kih nauka. Nau~no vije}e je moj prijedlog jednoglasno usvojilo i zakqu~ilo da se zajedno s postoje}im pozitivnim recenzijama uputi Samoupravnoj interesnoj zajednici nauke. Me|utim, opet iz nepoznatih razloga prijava istra`iva~kog projekta nije ni upu}ena s Fakulteta, mada smo je sekretar Instituta Milena Popovski i ja temeqito pripremili, a drugovi iz Samoupravne interesne zajednice na uke qubazno ponudili ~ak da nam za nekoliko dana produ`e rok podno{ewa prijave. U me|uvremenu sam u nekoliko navrata dvojici rukovodilaca nau~noistra`iva~kih projekata koje Fakultet trenutno organizuje, a ~ija tematika odgovara mojoj stru~noj kvalifikaciji i nau~nom afinitetu, ponudio saradwu, na {to su me oni ili potpuno odbili ili unedogled odugovla~ili s ukqu~ivawem u istra`iva~ki tim. Paralelno s nastojawem da dobijem odgovaraju}e radne obaveze i nau~noistra`iva~ki anga`man, te tako i zaradim li~ni dohodak koji sam dobijao, u~estvovao sam na nekoliko rasprava o konceptu i programima rada Instituta, autor sam i vi{e prihva}enih prijedloga u tom smislu, ~ime sam pokazao dobru voqu za konstruktivnu saradwu. Na`alost, pokazalo se da odgovorni organi Fakulteta ni tada uop{te nisu bili zainteresovani da na odgovaraju}i na~in iskoriste moje radne potencijale i spremnost na kompletan nau~ni anga`man. Petnaestog marta 1983. ponovo sam poslao predstavku Nau~nom vije}u s prijedlogom da mi se po hitnom postupku odobri rad, ovog puta na dva nau~noistra`iva~ka projekta i to: Kriti~ka analiza determinisanosti bur`oaske vojne organizacije oblikom politi~kog sistema i Marksizam i savremena gra|anska politi~ka teorija. Predstavci sam prilo`io idejne skice predlo`enih projekata i izrazio uvjerewe da su teme veoma interesantne i aktuelne, da }e pobuditi {iri nau~ni interes, te da su vezane za problematiku koja je do sada u na{oj literaturi premalo obra|ivana. Izrazio sam i spremnost da na oba projekta radim za onaj isti li~ni dohodak koji bih dobijao da kao do tad ni{ta ne radim, {to bi i za Fakultet bilo optimalno rje{ewe sve dok se kona~no ne re71

guli{e status Instituta, wegov program rada i rije{i pitawe finansirawa. Smatrao sam da Fakultet materijalno gubi najvi{e onda kad me uop{te ne ukqu~uje u nau~noistra`iva~ku djelatnost. Nau~no vije}e je prihvatilo prvu temu i odlu~ilo da zatra`i stru~no mi{qewe Odsjeka za politi~ke nauke. Mada mu je dopis Vije}a uredno dostavqen, {ef doti~nog Odsjeka je iz nepoznatih razloga u dva navrata odbio da to pitawe uop{te uvrsti u dnevni red sjednice tijela kome predsjedava. Predstavkom od 15. aprila 1983. godine obavijestio sam Nau~no vije}e da sam prihvatio usmenu sugestiju dekana Fakulteta i kadrovske komisije da radim na projektu Dugoro~ne dru{tvene potrebe za visokoobrazovanim kadrom sociolo{ke, politikolo{ke i `urnalisti~ke struke u Bosni i Hercegovini s posebnim osvrtom na dru{tvenu ulogu, zna~aj i polo`aj ovih profila i perspektive Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, ali uz napomenu da prethodno smatram neophodnim da mi se dostavi pismena odluka o anga`manu te vrste, jer me dosada{we iskustvo u~i da se na ovom Fakultetu nikako ne mogu uzdati u usmene informacije i obe}awa. Na to je opet uslijedilo }utawe administracije dugo mjesec i po dana. Dvadeset petog aprila 1983. godine obratio sam se prof. dr Stojanu Tomi}u, rukovodiocu nau~noistra`iva~kog projekta Titova koncepcija partije pismom slijede}e sadr`ine: Povodom od strane Nau~nog vije}a Fakulteta usvojenog prijedloga koji je na sjednici od 23. marta podnio Milan Miqevi}, sekretar projekta Titova koncepcija partije da se svim nastavnicima i saradnicima Fakulteta politi~kih nauka uputi poziv da u toku prikupqawa autorizovanih izlagawa s istoimene rasprave eventualno prilo`e i vlastite tekstove ra|ene na odnosnu temu, obavje{tavam vas da sam voqan da vam od po~etka juna 1983. dostavim kao svoj prilog rad na temu Titova koncepcija Komunisti~ke partije Jugoslavije kao avangardne snage i subjekta formirawa vojne organizacije proletarijata u socijalisti~koj revoluciji i izgradwi samoupravnog socijalisti~kog dru{tva, obima od oko stotinu kucanih strana. Odgovorio mi je sekretar Miqevi} napisav{i u jednoj re~enici da }e se o anga`ovawu saradnika projekta odlu~iti kad se formiraju wegovi rukovode}i organi, zaobi{av{i tako i sam sadr`aj mog pisma. Jedan jedini moj anga`man u okviru djelatnosti Instituta bilo je u~e{}e na nau~nom skupu Turizam u funkciji za{tite i unapre|ewa `ivotne sredine s posebnim osvrtom na turisti~ke centre, odr`anom u Br~kom i Grada~cu 26. i 27. aprila 1983. godine, na kome sam podnio referat Teorijska osnovanost diferencirawa marksisti~kog pristupa analizi problema za{tite ~ovjekove sredine u odnosu na savremene gra|anske ekolo{ke teorije i ideologije, obima 51 kucanih strana. Sve ovo navodim da bih pokazao koliko je bila mukotrpna moja borba s raznim nevidqivim silama da bih dobio elementarni radni anga`man. Kad sam kona~no dobio ozbiqan radni zadatak o~ekujem da }e mi biti omogu}eno i da ga u nazna~enom roku realizujem, da se vi{e ne}u suo~avati s razli~itim administrativnim smicalicama. Istovremeno napomiwem da se na ovoj jednoj radnoj obavezi ne mo`e ostati i da bi za Fakultet bilo korisno da me anga`uje i na svim ostalim projektima koji se
72

trenutno ostvaruju. Najavquju}i skori konkurs republi~ke Samoupravne interesne zajednice nauke, Nau~no vije}e je zatra`ilo od svih nastavnika i saradnika Fakulteta da predlo`e teme projekata s kojima bi se moglo konkurisati. Ja sam predlo`io tri teme: 1. Kriti~ka analiza determinisanosti bur`oaske vojne organizacije oblikom politi~kog sistema; 2. Marksova misao i na{e vrijeme; 3. Mogu}nosti i perspektive marksisti~ke teorije me|unarodnih odnosa. Smatram da bi se ovoga puta nadle`ni organi morali uzdr`ati od administrativnih prepreka da one budu i proslije|ene Samoupravnoj interesnoj zajednici. Dvadeset tre}eg marta 1984. godine obratio sam se Ure|iva~kom odboru Fakulteta slede}im zahtjevom: U septembru 1983. godine prijavio sam se na interni oglas Ure|iva~kog odbora Fakulteta sa zahtjevom da se, po provedenoj uobi~ajenoj proceduri, konkuri{e kod Samoupravne interesne zajednice nauke Bosne i Hercegovine za odobrewe finansijskih sredstava za izdavawe moje kwige Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma. Poslije du`e rasprave koja se odvijala u toku nekoliko sjednica i obilovala mno{tvom ideja kako da budem sprije~en pri ostvarivawu svojih osnovnih akademskih prava, Odbor je odlu~io da ne prihvati moj prijedlog mogu}ih recenzenata, niti da bilo koji nastavnik Fakulteta pi{e recenziju, nego je odredio tri ~ovjeka iz Beograda i Zagreba ostavqaju}i im veoma kratak rok od oko sedmicu dana. Razumqivo je onda {to su sva trojica recenzenata odgovorili da usqed prekratkog roka ne mogu prihvatiti predlo`enu obavezu, pa je rok prijave na konkurs protekao a moj rukopis nije ni upu}en. Posebno je interesantan na~in na koji se do{lo do imena trojice recenzenata. Ne znam iz kog razloga se insistiralo da dvojica od wih budu aktivni oficiri Jugoslovenske narodne armije kad se u mojoj studiji primarno obra|uje politikolo{ka i sociolo{ka problematika, a ne, ni u najmawoj mjeri, recimo problematika ratne vje{tine. Zatim, jedan od recenzenata je odre|en jer se znalo da je prije dvije godine odbio da potpi{e referat za moj izbor u zvawe docenta. Jedan od ~lanova Ure|iva~kog odbora je na samoj sjednici prelistao rukopis moje studije, vidio da na petnaestak strana kritikujem stavove iz kwige Ejuba Ku~uka i zato upravo wega predlo`io za recenzenta. O~igledna je, dakle, bila namjera Ure|iva~kog odbora da me metodom odugovla~ewa elimini{e kao mogu}eg pretendenta za kori{}ewe namjenskih finansijskih sredstava. Ne{to sli~no se desilo i 1981. godine. Samoupravna interesna zajednica nauke Bosne i Hercegovine je tada odlu~ila da se Fakultetu politi~kih nauka odobri 270.000.00 din. za {tampawe kwiga [efka Me|edovi}a, Halima Mulaibrahimovi}a, Besima Spahi}a i moje. Na insistirawe tada{weg dekana Vladimira Degana Ure|iva~ki odbor je odlu~io da se sredstva raspodijele izme|u prva tri autora, a moj rukopis Dru{tvenopoliti~ke teme odbaci, mada su za wega izuzetno pozitivne recenzije napisali doc. mr Jasna Juri~i} i doc. dr Momir Zekovi}. Interesantno je da se do danas, uprkos pove}anim pojedina~nim dotacijama zahvaquju}i mom eliminisawu, pojavila samo Spahi}eva kwiga. Zato se pitam do
73

kada }u trpjeti {ikanirawa, te diskriminaciju i ove vrste od strane nadle`nih fakultetskih faktora koja predstavqa bitnu smetwu za moje normalno bavqewe nau~nim radom. Pretpostavqaju}i da je ipak mogu}e da u Ure|iva~kom odboru Fakulteta prevagne trezveno razmi{qawe i voqa da se potrebe i interesi svih nau~nih radnika ravnopravno tretiraju, u skladu sa zakonom i drugim propisima, te iskqu~e subjektivisti~ka i politikantska mjerila, ponovo vam se obra}am; ovog puta sa zahtjevom da mi odobrite iz Fonda za nau~ni rad ili Fonda izdava~ke djelatnosti iznos od 300.000.00 dinara na ime sufinansirawa izdavawa moje kwige Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma, a ja bih u tom slu~aju velikodu{no odustao od svih potra`ivawa uskra}enih finansijskih sredstava za kwigu Dru{tvenopoliti~ke teme, bez obzira {to bih sada imao pravo na wihov revalorizovani iznos. Ina~e, {tampawe kwige Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma ve} sam ugovorio s Kulturnim centrom iz Gorweg Milanovca. Po nalogu izdava~a recenzije su napisali dr Olga Kozomara, redovni profesor Pravnog fakulteta iz Sarajeva, i dr Bo`idar Gajo Sekuli}, vanredni profesor na{eg fakulteta, i one su izrazito pozitivne. Me|utim, izdava~ ima velikih te{ko}a sa finansijskim sredstvima, pa mu je neophodno da prona|e sufinansijera koji bi ga dotirao s 50 odsto ukupnog iznosa. Po{to je ukupna predvi|ena cijena {tampawa i ostalih radwi, s tim povezanih, 600.000.00, predlo`eno fakultetsko u~e{}e bi bilo 300.000.00. Taj iznos bi Fakultetu bio vra}en kroz isporuku odgovaraju}eg broja primjeraka kwige uz maksimalnu kwi`arsku proviziju od 40 odsto, pa bi Fakultet wihovom daqom distribucijom mogao ostvariti zna~ajnu zaradu. U nadi da }ete moju predstavku razmotriti i mome zahtjevu udovoqiti, te tako prekinuti lanac uskra}ivawa prava iz radnog odnosa koja mi pripadaju, odnosno diskriminisawa u pore|ewu s drugim radnicima Fakulteta, unaprijed vam zahvaqujem. Sve moje predstavke uglavnom su ostajale bez ikakvog odgovora. Razumije se, na to sam i ra~unao kad sam ih upu}ivao odgovaraju}im fakultetskim upravnim i stru~nim organima, svjesno ih provociraju}i na taj na~in. U isto vrijeme u~estvovao sam na ve}em broju nau~nih skupova u Beogradu i Zagrebu, te nastavqao s javnom publicisti~kom djelatno{}u. Tekstove koje sam u to vrijeme napisao ve} sam objavio u kwigama Hajka na jeretika, Vrijeme preispitivawa, Sumrak iluzija i Demokratija i dogma. Kako me bosanskohercegova~ka politi~ka vrhu{ka, predvo|ena Brankom Mikuli}em i Hamdijom Pozdercom nije uspjela pokoriti, sarajevska {tampa je nastavqala sa pogroma{kom propagandnom kampawom, a moja aktivnost je sve ~e{}e bila predmet tajnih rasprava na sjednicama fakultetskog Komiteta za op{tenarodnu odbranu i dru{tvenu samoza{titu. Pod direktnim pritiskom spoqa{wih politi~kih faktora Fakultet je u dva navrata izdavao saop{tewa osu|uju}i moju publicisti~ku dje74

latnost i javni dru{tveni anga`man. Prvo saop{tewe je pod naslovom Osuda neprihvatqivih sadr`aja i javnih istupa Vojislava [e{eqa objavilo Oslobo|ewe od 6. septembra 1982. godine, a ovdje ga u cjelosti prenosim: Uz prve radne obaveze nakon qetnih ferija suo~eni smo sa nu`no{}u javnog reagovawa na skora{we napise u {tampi kojima se Fakultet ponovo stavqa u `i`u interesa {ire javnosti. U periodu od skoro godinu dana u sredstvima javnog informisawa, sa zaista enormnom u~estalo{}u i brojno{}u, javqaju se informacije koje neposredno ili posredno tretiraju situaciju i zbivawa na Fakultetu odnosno apostrofiraju ~lanove na{eg kolektiva. I sami smo konstatovali brojne probleme i protivrje~nosti sa kojima se u ovom djelovawu suo~ava Fakultet, kao i na{e vlastite slabosti koje su u mnogom bile uzrokom takvog stawa. U sada{wem dru{tvenom trenutku, na `alost, nismo u tome usamqeni. Sa~inili smo akcioni program razrje{avawa i prevazila`ewa postoje}e situacije, na ~ijoj realizaciji su se anga`ovale sve organizovane socijalisti~ke snage, stru~ni i samoupravni organi i u najve}em broju studenti, nastavnici i radnici Fakulteta. Razra|ujemo koncepciju razvoja na{ih djelatnosti u funkciji sada{wih i perspektivnih potreba dru{tva, wegove daqe socijalisti~ke samoupravne transformacije. Svjesni smo {ireg interesa javnosti za ova zbivawa. No, {to je od svega ovog i na kakav na~in prezentirano javnosti? Kakvo javno mwewe se stvara na toj osnovi? I pored na{e otvorenosti za neposredan uvid u na{a suo~avawa s postoje}om situacijom, informacije u javnosti naj~e{}e teku nezvani~nim i privatnim kanalima, posredstvom pojedinaca ~iji su stavovi i pona{awa predmet preispitivawa, ~ije su pozicije i interesi do{li pod udar akcije koja se odvija na Fakultetu. Bilo da sami dobijaju prostor u {tampi, bilo da animiraju druge iz redova profesionalnih novinara ili kroz rubriku pisma ~italaca, kao nu`an ishod javqa se jednostrano, proizvoqno, tendenciozno i u krajwoj liniji neistinito interpretirawe zbivawa na Fakultetu i oko wega. Do krajwih granica nastoje se eksploatisati ekscesni momenti na{e postoje}e situacije a ne preza se ni od potpuno neosnovanog konstruisawa optu`bi i diskvalifikacija, klevetawa qudi i institucija. Tako marginalna i vje{ta~ki konstruisana problematika elimini{e iz uvida javnosti pitawa od temeqnog dru{tvenog interesa. Kao da u odre|enim dru{tvenim sredinama privatne i neformalne relacije postaju odre|uju}i ~inilac ure|iva~ke politike, a isku{ewe plasirawa bizarnosti i postizawa senzacionalisti~kih efekata u javnosti nadvladava po{tovawe dru{tvenog zahtjeva za objektivnim informi sawem. Iz toga proizlaze ozbiqne prakti~ne konsekvence, jer nama se ovakav tretman u sredstvima javnog informisawa pojavquje kao faktor od zna~ajnog uticaja na tok i domet akcije koju vodimo, na dru{tvene uslo ve obavqawa osnovne djelatnosti i ukupan polo`aj Fakulteta u dru{tvu.
75

Jedan od nosilaca opisane prakse informisawa javnosti je i dr Vojislav [e{eq. Za wegovo javno istupawe karakteristi~ni su krajwi subjektivizam, egoisti~no odbrana{tvo i neodmjerena agresivnost usmjerena ka svima koji izra`avaju kriti~an odnos prema wegovim stavovima i postupcima. U nedostatku ~iwenica veoma lako prelazi na pretpostavke, konstrukcije, insinuacije. Da se pri tome ne libi kr{ewa elementarnih normi javnog komunicirawa i ne po{tuje dignitet institucija, drugih qudi, `ivih i mrtvih, javnost se mogla sasvim nedavno osvjedo~iti. Po logici formirawa javnog mwewa, odijum javnosti koji izazivaju kontinuirani istupi V. [e{eqa, na osnovu ~iwenice da svoju radnu i nau~nu aktivnost zasniva u okvirima Fakulteta, prenosi se i na instituciju i wene ~lanove, uprkos svima jasnoj i razumqivoj relaciji pojedinac institucija, u kojoj institucija i weni ~lanovi ne mogu preuzimati na sebe niti dijeliti individualnu odgovornost V. [e{eqa za wegove postupke i stavove. Svoj odnos prema wemu, osudu wegovih idejno-politi~kih pozicija, neprihvatqivih sadr`aja i na~ina javnog istupawa, postupaka u kolektivu i van wega, studenti i nastavnici Fakulteta izrazili su kroz jedinstvenu podr{ku svih 18 OOSK odluci Op{tinskog komiteta SK Sarajevo Centar o iskqu~ewu V. [e{eqa iz Saveza komunista. Fakultet kao dru{tvena sredina, u svojim okvirima dosqedno je eliminisao mogu}nost wegovog javnog istupawa jednoglasnim odlukama svih stru~nih i samoupravnih organa o wegovom udaqewu iz nau~no-nastavnog procesa i raspore|ivawem na rad u Institutu Fakulteta. Javna aktivnost V. [e{eqa odvija se van Fakulteta a na javne tribine koje mu se stavqaju na raspolagawe i koje toleri{u takvu praksu, Fakultet kao institucija nema uticaja. To je {iri dru{tveni problem koji kao takav treba i tretirati. Ipak, smatramo na{om obavezom da ponovo izrazimo stav ogra|ivawa i osude neprihvatqivih sadr`aja i na~ina javnih istupa V. [e{eqa, wihovih idejno-politi~kih implikacija, te na{e `aqewe za sve negativne posqedice koje su iz toga proiza{le po pojedince, institucije i dru{tvo u cjelini. U svojim interpretacijama zbivawa na Fakultetu, V. [e{eq naj~e{}e razvija tezu o postojawu oficijelnih i poluoficijelnih pritisaka na organe, radne qude i studente Fakulteta, o spoqnim intervencijama u proces dono{ewa odluka (posebno u wegovom slu~aju) sa ciqem da se iznude jedna a sprije~e druga razrje{ewa postoje}ih problema. Time on `eli posti}i dru{tvenu diskreditaciju navodnih vr{ilaca pritisaka a ujedno dovesti u pitawe qudsko dostojanstvo i moralni integritet stotina qudi koji su aktivno i savjesno u~estvovali u dono{ewu odluka. Odbacujemo ove insinuacije. Nikakvih oficijelnih i poluoficijelnih pritisaka nije bilo, ali bilo je neoficijelnih, pojedina~nih i grupnih. Najizrazitije su do{li do izra`aja u vidu cirkularnih pisama kojima je Fakultet bio zasut u vrijeme postupka za udaqewe V. [e{eqa iz nau~no-nastavnog procesa. Odre|eni broj nau~nih i kulturnih radni76

ka iz Beograda, od kojih su neki i {iroj javnosti poznati po svojem idejno-politi~kom suprotstavqawu Savezu komunista, poku{ali su uticati na ishod na{e odluke. Oduprli smo se tim pritiscima, kao {to smo to ~inili i ~ini}emo u drugim slu~ajevima i povodima, stoje}i na pozicijama principijelnosti, moralnosti i odlu~nosti da sva pokrenuta pitawa privedemo pravom razrje{ewu. O ovome se javnost mogla uvjeriti, makar krajwe neadekvatnim informisawem, kroz napise o razrje{ewu nekih od problema kojima je dio {tampe posvetio svoje stranice. U ovom kontekstu `elimo posebno ista}i dosqednu i kontinuiranu podr{ku organa i foruma Saveza komunista akciji koja se vodi na Fakultetu, kako u fazi definisawa problema i zadataka tako i wihovog razrje{avawa, {to je za nas bilo od bitnog zna~aja u situaciji kada je izostala podr{ka u sredstvima javnog informisawa. Idejno-politi~ka pozicija V. [e{eqa postupno se ocrtava pred licem javnosti kroz wegove u~estale nastupe. Neki weni elementi sasvim jasno izra`avaju osporavawe temeqnih vrijednosti na{eg dru{tva. Mogu li se druga~ije protuma~iti teze kojima se dovode u pitawe avnojski principi federativnog ure|ewa i sada{wi ustavni koncept ure|ewa dru{tva? Iz ovakve aktivnosti V. [e{eqa mogu}e je sagledati nastojawe odre|enih snaga da od wega na~ine svog eksponenta za djelovawe sa pozicije idejno-politi~kog suprotstavqawa programu i akciji Saveza komunista. Vrlo je vjerovatno da ove snage gaje nadu da }e posredstvom V. [e{eqa i wegovih mogu}ih istomi{qenika stvoriti punkt za svoje djelovawe u na{oj sredini. Sa druge strane, u pojedinim javnim kritikama djelovawa V. [e{eqa nastoje se lansirati aluzije ili direktne {pekulacije o tome kako na Fakultetu ve} postoji neki neidentifikovani punkt unitaristi~kih, anarho-liberalisti~kih i novoqevi~arskih snaga. Odgovaramo prvima da su jalove wihove nade, a drugima da {ire insinuacije neprimjerene ciqevima za koje se javno zala`u. V. [e{eq i sve {to wegovo ime danas ozna~ava, samo je jedna epizoda u postojawu Fakulteta, bez ikakve podr{ke, a pogotovu uticaja na dru{tvenu ulogu i djelatnost Fakulteta. Na{ Fakultet je uvijek ~vrsto stajao na idejnim pozicijama Saveza komunista, stavqaju}i svoje nau~ne i obrazovne potencijale u funkciju razvijawa revolucionarne prakse radni~ke klase i socijalisti~ke transformacije dru{tva. Danas se {irom na{e zemqe, u svim oblastima i na svim nivoima samoupravnog i dru{tvenopoliti~kog djelovawa nalaze anga`ovane ve} na hiqade kadrova poniklih iz redova studenata i nastavnika Fakulteta. Da }e tako ostati i u budu}nosti garancija su blizu hiqadu ~lanova Saveza komunista studenata, nastavnika, radnih qudi Fakulteta. Drugo saop{tewe te vrste objavqeno je ~etiri dana nakon mog hap{ewa, 19. maja 1984. pod naslovom Osuda neprijateqske rabote, s nadnaslovom Stavovi studenata i radnika Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu o djelovawu Vojislava [e{eqa, podnaslovom Najo{trije osu|e77

na djelatnost Vojislava [e{eqa, pri ~emu se nagla{ava da sada{we generacije studenata Fakulteta nisu imale nikakve kontakte sa wim u nau~no-nastavnom procesu i me|unaslovima Premje{tawe iz nastave, Eskalacija antisocijalizma, Zloupotreba slu`benog polo`aja. U saop{tewu je stajalo: U posqedwe vrijeme (ta~nije od 21. aprila) do danas pojavilo se vi{e napisa u dnevnoj {tampi i informacija u drugim sredstvima informisawa o djelatnosti dr Vojislava [e{eqa, koja je ocijewena kao antisamoupravna, antisocijalisti~ka i otvoreno neprijateqska djelatnost. Pridru`uju}i se javnoj osudi ovakve djelatnosti dr Vojislava [e{eqa studenti i radni qudi FPN Veqko Vlahovi} u Sarajevu, u skladu sa svojim ranije iznesenim stavovima `ele jo{ jednom potpunije upoznati javnost sa sqede}im ~iwenicama i preduzetim mjerama: Dr Vojislav [e{eq je neposredno nakon svog izbora za docenta na Odsjeku politi~kih nauka iskqu~en iz SKJ 14. decembra 1981. godine, po{to je svojim javnim istupawima do{ao u sukob sa Programom i Statutom SKJ. Wegova ukupna istupawa i djelovawa na Fakultetu i van Fakulteta ocijewena su kao neprimjerena univerzitetskom nastavniku i vaspita~u, pa je donesena odluka da se pokrene samoupravni postupak za wegovo premje{tawe iz nastave na rad u Institut za dru{tvena istra`ivawa Fakulteta, koji je zavr{en 9. aprila 1982. godine jednoglasnom odlukom Savjeta Fakulteta. Ova mjera proiza{la je na osnovu {irih dru{tvenih konsultacija, procjena i utvr|enih stavova, kroz koje su do{li do izra`aja humanisti~ki principi na{eg samoupravnog socijalisti~kog dru{tva u pristupu mladom ~ovjeku i nau~nom radniku u wegovom razvoju, daju}i mu mogu}nost da radom i dru{tvenim anga`manom prevazi|e po~iwene gre{ke. U tom smislu je Fakultet iz svojih vlastitih sredstava povjerio dr Vojislavu [e{equ, nau~nom saradniku, da u okviru Instituta radi na realizaciji nau~noistra`iva~kog projekta Dru{tvene potrebe za visokoobrazovanim kadrovima politikolo{ke i sociolo{ke struke u SR BiH i omogu}io mu ostvarivawe svih samoupravnih prava iz radnog odnosa i kao ~lana kolektiva, u kom zvawu i statusu se on nalazio do momenta suspendovawa i pritvarawa. I pored ovakvog stava Fakulteta prema wemu i radnog statusa koji mu je obezbije|en, dr Vojislav [e{eq je u vi{e navrata i na Fakultetu i u javnosti napadao Fakultet, wegove stru~ne i samoupravne organe i tijela. Dr Vojislav [e{eq je i van Fakulteta nastavio da kontinuirano razvija i eskalira svoju antisamoupravnu i antisocijalisti~ku djelatnost, povezuju}i se na {irem, jugoslovenskom planu sa idejno-politi~kim oponentima SKJ. Na ovaj na~in on je sa plana li~nih obra~una i neargumentovanog javnog napada i klevetawa pojedinaca, ~esto nacionalisti~ki intoniranih, posebno nosilaca istaknutih dru{tvenih i politi~kih funkcija, odnosno pojedinih institucija politi~kog sistema, pre{ao na politi~ko osporavawe ukupne politike SK i temeqnih principa na{eg samoupravnog sistema. U tom smislu tipi~ni su wegovi istupi na javnim skupovima u Beogra du protiv avnojevskih principa ure|ewa na{e federacije; protiv ustav78

nih rje{ewa i kreatora Ustava SFRJ iz 1974. godine u referatu na skupu u Portoro`u. Dosqedno ovome, aktivno se ukqu~uje u javno vo|ewe akcije na za{titi osu|enih lica koja su sa nacionalisti~kih, neprijateqskih i antisamoupravnih pozicija djelovala na ru{ewu najve}ih tekovina na{e revolucije, bratstva i jedinstva, ravnopravnosti naroda i narodnosti i socijalisti~kog samoupravnog karaktera na{eg dru{tva, napadaju}i organe dr`avne bezbjednosti, pravosudne organe i najvi{e dru{tvene organe. ^iwenica da je dr Vojislav [e{eq djelovao kao radnik Fakulteta uticala je da su se kritike i politi~ke osude ovakvog wegovog djelovawa povremeno prenosile i na Fakultet kao instituciju na kojoj je zaposlen, mada se kolektiv Fakulteta u vi{e navrata putem svojih samoupravnih i stru~nih organa i dru{tvenopoliti~kih organizacija ogra|ivao od ovih postupaka i osu|ivao ovakvo pona{awe i djelovawe dr Vojislava [e{eqa, istupaju}i sa ovim stavovima i u sredstvima javnog informisawa. Za sve ovo vrijeme, pa i sada posebno, Fakultet i wegovi organi bili su izlo`eni pritiscima odre|enih intelektualnih krugova stru~nih udru`ewa, grupa i pojedinaca koji su djeluju}i sa istih idejno-politi~kih pozicija (suprotnih Programu i politici SKJ) u vidu peticija, pismenih apela stavqali Vojislava [e{eqa u za{titu i davali mu podr{ku. Posebnu aktivnost u tom pogledu pokazao je izvr{ni odbor Udru`ewa filozofa Srbije, sa potpisom predsjednika Izvr{nog odbora Koste ^avo{kog, ~emu su pru`ili podr{ku i izvr{ni odbori Udru`ewa filozofa Slovenije i sociologa Hrvatske. (Iako je dr Vojislav [e{eq po stru~nom obrazovawu diplomirani pravnik, a stepen magistra politi~kih nauka i doktora dru{tvenopoliti~kih nauka stekao na Pravnom fakultetu u Beogradu, u~lawivao se i u druga stru~na udru`ewa filozofa, sociologa, {to o~igledno ukazuje na to da je i u tim krugovima tra`io podr{ku od svojih istomi{qenika). U posledwe vrijeme djelatnost Vojislava [e{eqa prerasla je u otvorenu neprijateqsku aktivnost, {to je potvr|eno i zvani~nim saop{tewem koje je emitovao Tanjug 21. aprila 1984. godine o pritvarawu ve}e grupe lica u Beogradu, o ~emu je javnost ve} u vi{e navrata podrobnije upoznata. Za ovakve svoje aktivnosti dr Vojislav [e{eq je po~eo, bez znawa nadle`nih organa Fakulteta da zloupotrebqava svoj slu`beni polo`aj, nau~ne i stru~ne komunikacije koje je ostvarivao u okviru svog rada u Institutu, putuju}i van Sarajeva radi stupawa u kontakt sa svojim istomi{qenicima. Sagledav{i ovakvu djelatnost dr Vojislava [e{eqa u posledwe vrijeme, kojom su izvr{ene povrede radnih obaveza i zloupotreba slu`benog polo`aja, Komitet za ONO i DSZ FPN i Dekanat na zajedni~koj sjednici od 2. marta 1984. godine zauzeli su stav da Dekanat odmah preduzme odgovaraju}e mjere za pokretawe disciplinskog postupka protiv dr Vojislava [e{eqa i da se Zbor radnika i studenti jednom potpunom informacijom upoznaju sa karakterom najnovije djelatnosti Vojislava [e{eqa, ograde i osude wegovo antisocijalisti~ko, antisamoupravno i neprijateqsko djelovawe. Informacija je iznesena Zboru radnika FPN Veqko Vlahovi} 25. aprila i jednoglasno podr`ana.
79

Odmah nakon prvomajskih praznika studenti su putem osnovnih organizacija Saveza socijalisti~ke omladine FPN Veqko Vlahovi} upoznati sa tekstom informacije, nakon ~ega je najo{trije osu|ena djelatnost dr Vojislava [e{eqa, pri ~emu je nagla{eno da sada{we generacije studenata Fakulteta nisu imale nikakve kontakte sa dr Vojislavom [e{eqem u nau~no-nastavnom procesu. Dana 27. aprila 1984. godine pokrenut je disciplinski postupak protiv dr Vojislava [e{eqa zbog te`e povrede radnih obaveza. Istog dana izvr{ena je suspenzija dr Vojislava [e{eqa. I napokon, u samici zeni~ke robija{nice uru~eno mi je rje{ewe broj 1-2-35-1/85 datirano 29. januara 1985. godine s potpisom predsjednika Savjeta Fakulteta doc. dr Jasne Juri~i}: Na osnovu ~lana 216. stav 1. ta~ka 5. Zakona o udru`enom radu, ~lana 205. Statuta Fakulteta i ~lana 76. stav 1. ta~ka 5. Pravilnika o radnim odnosima radnika u udru`enom radu Fakulteta, Savjet Fakulteta na sjednici od 24. januara 1984. godine, donosi odluku: dr Vojislavu [e{equ prestaje radni odnos po sili zakona sa 20. novembrom 1984. godine kojeg dana je stupio na izdr`avawe kazne zatvora u trajawu od ~etiri godine. Obrazlo`ewe: Okru`ni sud u Sarajevu obavijestio je Fakultet dopisom broj: K-161/84. od 9.1.1985. godine da je pravosna`no okon~an krivi~ni postupak protiv radnika Vojislava [e{eqa, te je isti osu|en na kaznu zatvora u trajawu od 4 (~etiri) godine na osnovu presude broj: K`. 888/84. od 20.11.1984. godine. S obzirom da se radi o kazni zatvora du`oj od {est mjeseci, to imenovanom prestaje radni odnos po sili zakona danom stupawa na izdr`avawe kazne. Zahtjev za za{titu prava mo`e se podnijeti Savjetu Fakulteta u roku od 30 dana od dana prijema ove odluke.

DRUGI DIO PROCESI PO PRIVATNOJ TU@BI PRED OP[TINSKIM SUDOM U SARAJEVU POVODOM OBJAVQIVAWA TEKSTA U CARA TRAJANA KOZJE U[I
U reviji Danas od 17. avgusta 1982. godine, reaguju}i na napis dr Fuada Muhi}a Osumwi~eni za ajatola{tvo objavio sam tekst U cara Trajana kozje u{i u kome sam iznio niz argumenata za tvrdwu o narastawu muslimansko-nacionalisti~ih i panislamisti~kih tendencija u Bosni i Hercegovini koje se razvijaju pod pokroviteqstvom Saveza komunista a glavni lider im je Hamdija Pozderac. U tom sklopu sam pomenuo i slu~aj prof. dr Muhsina Rizvi}a koji nekriti~ki veli~a minorno kwi`evno djelo i nekih najve}ih ratnih zlo~inaca. Nabrajaju}i te zlo~ince naveo sam i imena Hamida Dizdara i Mustafe Grab~anovi}a, mada oni nikad kao takvi nisu zvani~no progla{eni.
80

Slu~ajno se desilo da sam nekoliko dana zatim u glavnoj sarajevskoj ulici sreo svog prijateqa prof. dr Esada ]imi}a koji mi je skrenuo pa`wu da su majka i sestre Hamida Dizdara krajem rata ubijene u Jasenovcu, a da je samom Hamidu posle rata u nekoliko navrata priznavan status ilegalnog saradnika Narodnooslobodila~kog pokreta. Mada nije bilo nikakvih dokaza da je Hamid Dizdar zaista sara|ivao s narodnooslobodila~kim pokretom, te uprkos ~iwenici da je rije~ o jednom od najagilnijih bojovnika iz usta{kog propagandnog aparata, potresna sudbina wegove majke i sestre me je motivisala da se wegovoj porodici izvinim zbog pomiwawa wegovog imena pored imena ozlogla{enih kvislinga. Razumije se, da sam unaprijed mogao znati kako }e wegova porodica reagovati na moje izviwewe, nikada se ne bih ni izviwavao jer sam raspolagao s mnogo argumenata kojima bih vrlo lako mogao dokazati da sam iz osnovanih razloga tvrdio da je rije~ o ratnom zlo~incu. Na moje obja{wewe uslijedila su dva komentara u sarajevskom Oslobo|ewu. Urednik sportske rubrike Branko Tomi} u subotu 28. avgusta objavquje tekst [e{eq bode u zjenicu oka s nadnaslovom Povodom pisawa Vojislava [e{eqa na udarnoj tre}oj strani, u kome je naveo: Vojislav [e{eq, {iroj javnosti poznat po brojnim pamfletskim i afera{kim napisima, kojima je poprili~an broj li~nosti iz javnog `ivota poku{ao da kompromituje i degradira, slu`e}i se klevetama, intrigama i otvorenim la`ima, ponovo se oglasio u poznatom stilu, prevazi{av{i ovog puta u beskrupuloznosti i pogubnosti svojih tvrdwi i poruka ~ak i samog sebe. Bez trunke gri`e savjesti napisao je [e{eq u reviji Danas ({to su u dijelovima prenijeli Nin i Politika), izme|u ostalog, da se u SR BiH ... slavi i kwi`evno djelo najve}ih ratnih zlo~inaca, kao {to su, na primjer, Fehim Spaho, Ademaga Me{i}, Mehmed Hanyi}, Hakija Hayi}, Mustafa Grab~anovi}, Hamid Dizdar... Slavi ih, kako ka`e [e{eq, ugledni profesor sarajevskog Filozofskog fakulteta doktor Muhsin Rizvi}, dodaju}i ba{ ovako u zgradi (kamo sre}e da je izuzetak). Rizvi}eva kwiga je dobila svoje ocjene. [e{eq je sigurno pa`qivo ~itao sva wena poglavqa. Jasno, uzeo je ono {to mu u ispoqavawu nacionalisti~kih te`wi najvi{e odgovara. I ne samo to: da bi bio {to ubjedqiviji strpao je u Rizvi}evu kwigu i one kojih u woj nema (Ademagu Me{i}a i Hakiju Hayi}a). A Rizvi} u kwizi pi{e o piscima svih nacionalnosti u Bosni i Hercegovini izme|u dva rata: Srbima, Hrvatima, muslimanima, Jevrejima... Govori iskqu~ivo o wihovom kwi`evnom djelu ne ulaze}i u wihova politi~ka opredjeqewa. I me|u piscima srpske i hrvatske nacionalnosti, koje pomiwe Rizvi}, ima onih koji su sara|ivali sa okupatorom i doma}im izdajnicima. Zna to dobro [e{eq, a i neki drugi smutqivci i wegovi sufleri. Ali, oni namjerno zaboravqaju ta imena. U svojoj {ovinisti~koj mr`wi wima su va`na imena pripadnika samo jednog naroda.
81

Tako u svojoj zasqepqenosti, [e{eq ne preza ni od najmonstruoznijih optu`bi za koje se i krivi~no odgovara. Sve li~nosti koje navodi, [e{eq naziva najve}im ratnim zlo~incima. A Hamid Dizdar je bio saradnik NOP-a. U wegovoj ku}i komunisti su tokom rata ~esto dr`ali sastanke i skrivali materijale. Navra}ali su tu Vladimir Peri} Valter, Hasan Kiki}, Eli Finci i drugi revolucionari. Hamidova majka Nezira i sestra Refika stradale su u Jasenovcu. Sam Hamid bio je hap{en kao saradnik NOP-a, a u posqedwem ~asu umakao je Luburi}evim yelatima. I [e{eq tako|e previ|a da je Mustafa Grab~anovi} bio simpatizer NOP-a od 1943. godine. I tako, poslije [e{eqevih tekstova koje susre}emo u posqedwoj godini pojavio se i ovaj o kome danas govorimo. On pro{iruje optu`nicu ukqu~uju}i i nove li~nosti. Sada ta optu`nica dobija i nove neslu}ene dimenzije. Me|utim, te{ko je ne zapaziti jo{ ne{to: prave poruke i ciqeve ovakve jedne pisanije koja traje i ~ak eskalira. U woj se povampiruje zloduh netrpeqivosti prema jednom narodu kojim je [e{eq o~ito optere}en. U tom bezrazlo`nom optere}ewu [e{eq zaglibquje sve dubqe nacionalisti~ko-{ovinisti~kim mrakom i poku{ava da naj{iroj javnosti uka`e na tobo`we opasnosti od muslimanskih intelektualaca i politi~ara. On taj krug svakim svojim novim ogla{avawem sve vi{e pro{iruje novim imenima pa se o~ito u wegovim vizijama to ve} razrasta i oblikuje u masu, bezmalo u ~itav jedan narod. Te i takve poruke, sre}om danas i ovdje ne nailaze na razumijevawe nego na osudu. I poslije svih ovih [e{eqevih istina u ju~era{wem izdawu Politike pojavilo se i wegovo obja{wewe: U mom tekstu U cara Trajana kozije u{i objavqenom u listu Danas, ~ije je delove prenela Politika, me|u navedenim kwi`evnicima kvislinzima gre{kom se na{lo ime Hamida Dizdara, ilegalnog saradnika Narodnooslobodila~kog pokreta zbog ~ega duboko `alim... I ova ispravka Vojislava [e{eqa najvi{e govori o wemu samom. I na ovom primjeru se potvr|uje wegov falsifikatorski moral. Otkud, odjednom, da Vojislav [e{eq u Politici veoma brzo reterira, pa vi{e ne govori o najve}im ratnim zlo~incima, ve} o kvislin zima, i o Hamidu Dizdaru, ne kao o najve}em ratnom zlo~incu, ve} kao o ilegalnom saradniku Narodnooslobodila~kog pokreta? O~ito je da su ga u me|uvremenu wegovi sufleri, naredbodavci, upozorili da se za takve klevete krivi~no odgovara. [e{eq, me|utim, i poslije toga dosqedno svojim manirima, ponovo pravi falsifikat, ~ak i svog vlastitog teksta. Zar i ovo dovoqno ne govori o anatomiji morala i poziciji Vojislava [e{eqa? Sutradan Ivica Mi{i}, raniji sekretar Op{tinskog komiteta Saveza komunista Centar i predsjednik Drugarskog vije}a koje je predlo`ilo moje iskqu~ewe iz Saveza komunista, u me|uvremenu avanzovao do funkcije glavnog i odgovornog urednika Oslobo|ewa, objavquje napis Fini publicitet za grube la`i slede}e sadr`ine:
82

Ju~e smo pisali o tekstu Vojislava [e{eqa objavqenom u pretpro{lom broju nedjeqnika Danas koji su zatim, uz izvjesna skra}ewa, prenijeli NIN i Politika. Besramne la`i i mra~ne pobude su o~ito motivisale wegovog autora, koji se ve} pro~uo takvim stilom i metodom javnog djelovawa i koji koristi svaku priliku da ~itaocima saop{ti svoja nova i nova otkri}a. On, to postaje jasno i vrlo povr{nim pregledom wegovih tekstova, time uglavnom nastoji da poka`e i doka`e kako je SR Bosna i Hercegovina sve vi{e zahva}ena idejom panislamizma ~iji su nosioci, po wemu, intelektualci iz redova muslimanskog naroda, me|u wima opet u velikom broju komunisti, i da te tendencije sve sna`nije prodiru u SK gdje, navodno, wihovi nosioci u`ivaju podr{ku i blagonaklonost ~ak i organa SK i istaknutih i odgovornih funkcionera. [e{eq `eli da se predstavi kao usamqenik, mada usamqen ba{ i nije, borac koji stalno upozorava i na opasnost destabilizacije SFRJ na bosanskohercegova~kim prostorima koju mogu da izazovu ideje panislamizma kao platforma narastawu jednog nacionalizma i svega onog drugog {to s tim ide i mo`e da do|e. Pravi smisao takvih la`nih alarma jeste da izazovu podozrewe naj{ire jugoslovenske javnosti prema jednom narodu, stawu i prilikama u jednoj na{oj socijalisti~koj republici, u ovom slu~aju Bosni i Hercegovini. Ne treba biti puno pronicqiv da se shvati da oni u svojoj osnovi mogu da nanesu ozbiqne udarce bratstvu i jedinstvu, zajedni{tvu i ravnopravnosti naroda i narodnosti koji ovdje `ive. Ne ~udi {to se tu i tamo javqaju qudi koji beskrupulozno falsifikuju stvarnost, konstrui{u najmonstruoznije optu`be, siju mr`wu, {to oni tu i tamo pridobiju nekog istomi{qenika, ~ak ni {to katkad djeluju organizovano, ne ~udi ni to {to oni sa svojim idejama `ele da probiju u javnost, da dobiju prostor i u sredstvima javnog informisawa. Ali, ~udo kako im uspijeva da svoje podvale i la`i plasiraju ~ak i u neke na{e najuglednije listove i publikacije. ^udi, dakle, kako nedjeqnik Danas prihvati [e{eqev ne ba{ mali tekst i ustupi mu ~ak 2 udarne stranice da bi na wima [e{eq uz ostalo svrstao me|u najve}e ratne zlo~ince i imena nekih osvjedo~enih ilegalnih saradnika NOP-a, kao npr. Hamida Dizdara koji je i sam osjetio surovosti upravo ratnih zlo~inaca, kome su ratni zlo~inci u Jasenovcu ubili najmilije majku i sestru, ili pak Muhameda Grab~anovi}a tako|e simpatizera i saradnika NOP-a od 1943. godine. Eto, i takve la`i trebalo je da budu argumenti [e{eqevoj osnovnoj tezi kako je panislamizam dogurao dotle da je po~eo da rehabilituje i najkrupnije ratne zlo~ince i da ih veli~a i slavi. Taj tekst, me|utim, bez imalo rezervi prenijeli su uz skra}ewe zatim NIN od 22. avgusta i Politika od 19. avgusta. I ni u jednoj od ovih re dakcija opreznost i odgovornost za takve, ipak, u na{oj {tampi nesvakida{we i izuzetno te{ke optu`be nije ponukala urednike da provjere makar samo imena koja je [e{eq naveo. O~ito, on u`iva wihovo puno povjerewe. Ili su mo`da kolege iz NIN-a i Politike vjerovale da su u nedjeqniku Danas provjerili sve to i tako s wih skinuli potrebu da to urade.
83

I tako je iz jedne u osnovi dobre prakse me|usobne saradwe na{ih glasila, preuzimawa i razmjene tekstova jedna podvala, jedna monstruozna la` dobila naj{iri publicitet i podr{ku. Ona je povrijedila mnoge, izazvala javno zgra`awe i upozorila po ko zna koji put da u ovom na{em poslu informisawa javnosti treba da bude mnogo vi{e promi{qenosti i odgovornosti za sve {to objavqujemo, mnogo vi{e osjetqivosti za posqedice koje iz na{eg djelovawa mogu proiza}i na vrlo {irokom planu. Politika je dodu{e donijela [e{eqevo Obja{wewe. NIN i Danas jo{ nisu. Ali, to obja{wewe, koje naravno ne izviwava [e{eqa, ne iskazuje stav redakcije prema ovom proma{aju koji je veoma mu~no odjeknuo. A i Danas i NIN i Politika, tako|e bez trunke sumwe, rezerve ili napora da provjere ~iwenice, prenose i [e{eqev zakqu~ak kako se o stvarima koje on u tom svom tekstu pokre}e ... U Sarajevu ne mo`e otvoreno raspravqati nego ~ak svakom onom ko se drzne da i jednu kriti~nu rije~ progovori prijeti momentalna i nemilosrdna sankcija, ugro`avawe li~ne egzistencije. Zaista se te{ko prisjetiti da je u tim listovima, ili u ma kojim drugim, izre~ena takva ocjena jedne sredine. Radni qudi i gra|ani, komunisti i nekomunisti, pripadnici svih naroda i narodnosti, a u Sarajevu i BiH su oni zaista brojni, `ive me|utim, u sasvim druga~ijoj atmosferi, uslovima i odnosima od onih kakvima ih [e{eq `eli predstaviti. Utoliko wegove rije~i i ocjene te`e padaju. I zato ne mo`e a da ne ~udi, ne to {to ima pojedinaca, pa i grupa koji su spremni da se slu`e i koriste svim mogu}im i nemogu}im sredstvima, ukqu~uju}i i najcrwe la`i i klevete kako bi svoje uskogrudne i ne~asne ciqeve i namjere ostvarili, nego to {to im se ukazuje bezrezervno povjerewe u nekim javnim glasilima u ~ijem djelovawu ina~e osnovni principi i kriteriji jesu i moraju da budu prije i iznad svega istina, objektivnost i anga`ovanost u borbi za o~uvawe i daqu afirmaciju svih temeqnih vrijednosti koje danas i zauvijek odre|uju na{ trajni interes i imaju najsna`niju privr`enost ogromnog broja radnih qudi i gra|ana na{e zemqe. Htjeli to ili ne, dogodilo se, eto, da su Danas, NIN, i Politika, vjerujemo usqed nedovoqne opreznosti, u ovom slu~aju bili sau~esnici Vojislava [e{eqa. Odgovaraju}i na wihove napise redakciji NIN-a sam ponudio tekst Jo{ jedno hvatawe na djelu koji je objavqen u skra}enoj verziji, dok ga ja ovdje prezentujem integralno: Gre{ka bilo koje vrste, kad se pojavi u nekom objavqenom tekstu, vrlo je neprijatna. Nema sumwe, to se i meni dogodilo kad sam me|u navedene kvislinge, ~ije djelo nekriti~ki veli~a dr Muhsin Rizvi}, uvrstio ime Hamida Dizdara, a rije~ je o ilegalnom saradniku Narodnooslobodila~kog pokreta. Prvo {to sam u~inio bilo je izviwewe s molbom redakcijama Danas, Politike i NIN-a da ispravku {to prije objave. Kako je do gre{ke do{lo? Odlu~uju}i se da u tekstu U cara Trajana kozje u{i uka`em i na falsifikovawe istorijskih ~iwenica koje vr{i
84

dr Rizvi} u svojim kwigama (pre}utkivawe pojedinih relevantnih ~iwenica je oblik wihovog falsifikovawa) imao sam u vidu da je kwi`evna djelatnost pojedinih minornih pisaca zanemariva u odnosu na po~iwene ratne zlo~ine, tako da svako wihovo pomiwawe u antologijama i kwi`evnim istorijama predstavqa i ~in svojevrsne i bar djelimi~ne rehabilitacije. U tom sklopu do{ao sam do podatka da je i Hamid Dizdar u toku rata intenzivno sara|ivao u slijede}im usta{kim ~asopisima: Hrvatska misao, Osvit i Narodna uzdanica. S obzirom da je u nekim kwi`evnim biografijama, kao na primjer u pregledu Panorama savremene bosanskohercegova~ke poezije, biblioteka Danas, Sarajevo 1961, ispu{teno navo|ewe wegove aktivnosti u toku rata, nisam mogao znati da je rije~ o ilegalnom saradniku narodnooslobodila~kog pokreta, te za tragi~nu sudbinu ~lanova wegove porodice. Istog dana, u petak 27. avgusta, kad je moja ispravka objavqena u Politici, preko ve~erweg dnevnika Televizije Sarajevo pro~itan je tekst urednika sportske rubrike Oslobo|ewa Branka Tomi}a, publikovan u sutra{wem broju lista, pod naslovom [e{eq bode u zjenicu oka. U tekstu se, izme|u ostalog, tvrdi da nije rije~ o slu~ajnosti, {to sam me|u imenima zlo~inaca naveo i ime Hamida Dizdara, te da sam ispravku objavio tek kad su me moji navodni sufleri, naredbodavci, upozorili da se za takve klevete krivi~no odgovara. Izvla~e se zakqu~ci da sam {iroj javnosti poznat po brojnim pamfletskim i afera{kim napisima, da sam poprili~an broj li~nosti iz javnog `ivota poku{ao kompromitovati i degradirati, slu`e}i se klevetama, intrigama i otvorenim la`ima, ali se to i ne poku{ava dokazati. Na toj jednoj po~iwenoj gre{ci, koju sam priznao, nastoji se dezavuisati i sve drugo {to sam napisao, a da se i ne razla`e niti argumentuje. Ka`e se da sam ovog puta prevazi{ao u beskrupuloznosti i pogubnosti svojih tvrdwi i poruka ~ak i samog sebe, da pi{em bez trunke gri`e savjesti, da ispoqavam nacionalisti~ke te`we i {ovinisti~ku mr`wu, da sam smutqivac, zaslijepqen, da ne prezam ni od najmonstruoznijih optu`bi, da se u mojim tekstovima povampiruje zloduh netrpeqivosti prema jednom narodu, da zaglibqujem u sve dubqi nacionalisti~ko-{ovinisti~ki mrak itd. ^ak se i za ispravku, objavqenu u Politici, ka`e da najvi{e govori o meni samom i da se wome potvr|uje moj falsifikatorski moral. Isti~e se da u ispravci reteriram jer vi{e ne govo rim o najve}im ratnim zlo~incima ve} o kvislinzima. Zna li Branko Tomi} da sada{wi jugoslovenski zakon zabrawuje i sankcioni{e ~ak i predaju vojnika u eventualnom ratu, a kamoli izdaju i saradwu s neprijateqem? Zna li da je Fehim Spaho kao vjerski velikodostojnik i panislamista bio jedan od najve}ih jugoslovenskih izdajnika i sqedbenik Hitlera i Paveli}a, da je Ademaga Me{i} bio Paveli}ev doglavnik, Mehmed Hanyi} predsjednik Skup{tine El Hidaje, Hakija Hanyi} vode}i usta {ki ideolog? ^ak se smjelo tvrdi da je Mustafa Grab~anovi} bio simpa tizer Narodnooslobodila~kog pokreta od 1943. godine. I to onaj isti Mustafa Grab~anovi} koji u broju 5 usta{kog ~asopisa Novi behar, u pjesmi Drina, izri~ito posve}enoj Paveli}evom doglavniku Ademagi Me{i}u pi{e:
85

Tutwi Drina... Dragi pobratime, Bosna nije vi{e sirotica, uskrslo je hrvatsko nam ime: sad je Drina hrvatska granica! Kad je to Mustafa Grab~anovi} postao simpatizer Narodnooslobodila~kog pokreta i ~ime je to manifestovao? Mo`da onim strahom zbog po~iwenih zlodjela koji 1944. godine iskazuje (Novi behar br. 17) slijede}im stihovima: ... Sve je daleko... sve je daleko: dni {to se mole i sni {to se vole! Trenutkom svetim opijan sam kleko: skru{ene usne zaborav mole... Dakle, sve u stilu ja kle~e}i molim opro{taj. Ipak, izgleda da Grab~anovi} nikada nije sudski odgovarao za svoje ratne podvige i on se na tu ~iwenicu ponosno poziva u svojim reagovawima. Mirne du{e bi se moglo postaviti pitawe nije li wegovo nepozivawe na odgovornost motivisano i ~iwenicom da je rije~ o bliskom srodniku (ro|enom bratu) jednog dana{weg visokog politi~kog funkcionera (Hasana Grab~anovi}a). U pismu listu Danas Mustafa Grab~anovi} (koga Ivica Mi{i}, dan poslije Tomi}a, progla{ava ne samo simpatizerom nego i saradnikom Narodnooslobodila~kog pokreta) insistira na ~iwenici da nije osu|ivan, pa ka`e: Neistinita je i li{ena svakog osnova tvrdwa dr [e{eqa da sam najve}i ratni zlo~inac. ^iweni~no je stawe da su poslije II svjetskog rata postojali tzv. sudovi za za{titu nacionalne ~asti i komisije za ispitivawe i utvr|ivawe ratnih zlo~ina okupatora i wegovih pomaga~a. Takve komisije i sudovi postojali su i u BiH, gdje sam `ivio i gdje sam nadle`an od ro|ewa do danas. Niko me nikad nije pozivao niti ispitivao, niti utvrdio kakvu moju krivicu za vrijeme rata. Dokaz: arhive svih sudova u SFRJ, arhive Suda za za{titu nacionalne ~asti i komisije za ispitivawe i utvr|ivawe ratnih zlo~ina okupatora i wegovih pomaga~a. Tek kad su se pojavili napisi Branka Tomi}a i Ivice Mi{i}a Mu stafa Grab~anovi} saznaje da je zapravo bio simpatizer i saradnik NOP-a od 1943. Tako u svom tre}em pismu (objavqenom u NIN-u od 12. septembra 1982.) dodaje jo{ jednu re~enicu koja glasi: Prila`em izvode iz lista Oslobo|ewe, koji izdaje RK SSRN BiH, od 28. i 29. avgusta 1982. godine, iz kojih se vidi da sam oklevetan od strane dr [e{eqa i gdje je jasno istaknuto da sam u stvari bio simpatizer i saradnik NOP-a od 1943. godine. Ne bi me nimalo iznenadilo da se Grab~anovi} sad pojavi i sa zahtjevom za priznavawe bora~ke penzije. Od dr V. D. (anonimnog ~itaoca tjednika Danas, ~ije inicijale ipak nije te{ko de{ifrovati s obzirom da je rije~ o ~ovjeku koji se ranije kompromi tovao u~e{}em u jednoj druga~ijoj aferi dr Vladimir \uro Degan koji je bio mentor plagiranog magistarskog rada Brane Miqu{a) saznaje mo da Grab~anovi} danas ~ak ima i orden za gra|anske zasluge, a k to me je slaba i uzdr`ana zdravqa. Sve iznena|ewe za iznena|ewem.
86

Ipak, po{to je Mustafa Grab~anovi} najavio da }e me tu`iti, bi}e prilike da se na sudu temeqito raspravi (i rasvijetli) wegova ukupna djelatnost u toku rata. Ka`e Tomi} da sam u Rizvi}evu kwigu strpao i one kojih u woj nema (Ademagu Me{i}a i Hakiju Hayi}a). Na koju kwigu misli Tomi}? Mo`da na ovu upravo nagra|enu? Ta~no. U woj se Me{i} i Hayi} uop{te ne pomiwu. Ali, ja nisam ni tvrdio suprotno. Svoje tvrdwe nikako nisam ograni~io na samo jednu Rizvi}evu kwigu. Neka Tomi} malo prelista i druge Rizvi}eve studije. S druge strane, Tomi} isti~e da Rizvi} govori iskqu~ivo o wihovom kwi`evnom djelu ne ulaze}i u wihova politi~ka opredjeqewa. Zar je ratna djelatnost Spahe, Me{i}a, Hayi}a i drugih samo stvar politi~kih opredjeqewa? Slijede}u re~enicu bi ve} morao podrobnije obrazlo`iti: I me|u piscima srpske i hrvatske nacionalnosti koje pomiwe Rizvi}, ima onih koji su sara|ivali sa okupatorom i doma}im izdajnicima. Ako je to ta~no, mo`e li uop{te slu`iti za opravdawe Rizvi}evog postupka? Ima li to veze sa ~iwenicom da je i sam Rizvi} u toku rata sara|ivao u usta{kim ~asopisima, a poslije rata i osu|ivan kao mladomusliman? Nikome nije padalo na pamet da ga zbog toga proglasi idejnopoliti~ki nepodobnim za radno mjesto univerzitetskog nastavnika, mada se u nekim drugim slu~ajevima takvoj diskvalifikaciji pojedinaca pristupalo s bezna~ajnim ili ~ak izmi{qenim povodom. Da se razumijemo: a priori sam protiv kategorije idejno-politi~ke podobnosti kao nespojive s elementarnim demokratskim, socijalisti~kim principima. Ovdje `elim samo ukazati na fakat da je i weni naj`e{}i pobornici ne sprovode dosqedno i da uglavnom slu`i kao podloga za nejednak tretman pojedinaca zavisno od toga kojoj etni~koj skupini pripadaju. Na same li~ne uvrede, koje su mi upu}ene u tekstu s potpisom urednika sportske rubrike Oslobo|ewe ne}u se obazirati. Na wih sam u svojoj sredini navikao i ve} oguglao. Ipak, mislim da bi mnogo pogodniji naslov Tomi}evog teksta bio: [e{eq je mnogima trn u oku. Kulturni nivo i bogatstvo Tomi}evih izraza sutradan je upotpunio Ivica Mi{i}, direktor Oslobo|ewa. On pi{e da su me motivisale besramne la`i i mra~ne pobude. Tvrdi: Time uglavnom nastoji da poka`e i doka`e kako je SR Bosna i Hercegovina sve vi{e zahva}ena idejom panislamizma ~iji su nosioci, po wemu, intelektualci iz redova muslimanskog naroda. Me|u wima opet u velikom broju komunisti, i da te tendencije sve sna`nije prodiru u SK gdje, navodno, wihovi nosioci u`ivaju podr{ku i blagonaklonost ~ak i organa SK i istaknutih odgovornih funkcionera. Pri tome se uop{te ne upu{ta u razlo`nu analizu mojih tekstova i argumentovano pobijawe pojedinih teza. Po uzoru na dr Fuada Muhi}a lijepi etikete i imputira. Na jedan apodikti~ki neutemeqen sud nadovezuje se drugi, i tako u dugom nizu. U tom pravcu ide i naredna tvrdwa: Pravi smisao takvih la`nih alarma jeste da izazovu podozrewe naj{ire jugoslovenske javnosti prema jednom narodu, te da oni u svojoj osnovi mogu da nanesu ozbiqne udarce bratstvu i jedinstvu, zajedni{tvu i ravnopravnosti naroda i narodnosti koji ovdje `ive. Ova prethodna
87

konstrukcija i izmi{qotina mu onda slu`i kao razlog da me svrsta me|u qude koji beskrupulozno falsifikuju stvarnost, konstrui{u najmonstruoznije optu`be, siju mr`wu, plasiraju podvale i la`i. Zapravo, pokazuje se da Branko Tomi} i Ivica Mi{i} najglasnije potpiruju nacionalisti~ke strasti. Boqi tekstovi se od wih dvojice nisu mogli ni o~ekivati. Branko Tomi}, kao urednik sportske rubrike, vjerovatno `ivi u atmosferi fudbalskih me~eva i vike gledalaca na stadionu: Uaaa sudija!, Sudija lopove!, Slomi mu nogu!, Izbi mu oko! itd, da one najvulgarnije ne navodim. U tom stilu Tomi} pi{e i za novine pa mu ne treba zamjeriti. Ivica Mi{i} je do dolaska na mjesto direktora Oslobo|ewa bio na funkciji sekretara Op{tinskog komiteta Saveza komunista, pa se tamo proslavio staqinisti~kim procesima i likvidacijama. Pi{u}i tekstove optu`nica (na toj vje{tini bi mu Vi{inski i Berija mogli pozavidjeti) navikao je da wegove umotvorine ne dopiru do {ire javnosti (je li mogao ba{ biti u to potpuno siguran?), pa je takve manire zadr`ao u jednoj krajwe primitivnoj dru{tvenoj sredini nenavikloj na civilizovane na~ine me|uqudskog opho|ewa. Za{to se ~uditi Tomi}u i Mi{i}u, kad su dva tako o~igledna primitivca kao {to su Branko Mikuli} i Hamdija Pozderac uspjeli prigrabiti svu politi~ku vlast u Bosni i Hercegovini. Sam Branko Mikuli} je inspirisao Tomi}ev i Mi{i}ev tekst. Politika od 20. avgusta 1982. godine donijela je Tanjugov izvje{taj pod naslovom Osporavawe suvereniteta naroda dovodi u pitawe na{e temeqne principe prezentuju}i javnosti dijelove izlagawa Branka Mikuli}a u kojima me je napao zbog junskog izlagawa na savjetovawu o federalizmu, odr`anom u Beogradu, i objavqenog teksta u Danasu u kome sam prvenstveno apostrofirao ulogu Hamdije Pozderca u ja~awu muslimansko-nacionalisti~kih i panislamisti~kih tendencija. U izvje{taju se ka`e: Predsednik Predsedni{tva Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine Branko Mikuli} i komandant Republi~kog {taba teritorijalne odbrane @arko Mili~evi} u~estvovali su u radu ju~era{we zajedni~ke sednice Predsedni{tva Op{tinske konferencije SSRN i Op{tinskog komiteta Saveza komunista Jajca. Na kraju sednice govorio je Branko Mikuli}. Podse}aju}i da su u ovom gradu 1943. godine udareni temeqi nove federativne demokratske zajednice ravnopravnih naroda i narodnosti socijalisti~kih republika i pokrajina Jugoslavije, on se osvrnuo na neke tendencije dovo|ewa u pitawe temeqnih principa za koje su se narodi i narodnosti Jugoslavije opredelili jo{ u toku NOB-a. U posledwe vreme rekao je Mikuli} ispoqavaju se razli~ita mi{qewa o na{em federativnom ure|ewu, odnosno ulozi republika i pokrajina. Iznesen je i predlog da se mewa Ustav iz 1974. godine, jer, po autoru tog predloga, taj ustav federativnim jedinicama pridaje izvorni suverenitet! On osporava da su federativne jedinice odlu~ile da pristupe federaciji i to obrazla`e konstatacijom da su i pre rata bile u sastavu Jugoslavije! Sve je to do te mere apsurdno da ne bi vredelo
88

polemisati sa takvim mi{qewem da ono, u najotvorenijem obliku, ne izra`ava reakcionarne te`we da se ospori suverenitet naroda i dr`avnosti wihovih republika u SFRJ, {to je temeqni princip usvojen jo{ na Drugom zasedawu AVNOJ-a. Bez toga, socijalisti~ka samoupravna, slobodna i nesvrstana Jugoslavija ne bi mogla opstati. S obzirom na to da taj isti autor beskrupulozno atakuje na li~nost predsednika CK SK BiH Hamdije Pozderca, postaje jasno {ta je politi~ka podloga toga, naglasio je Mikuli}. Po{to je podsetio na to da smo se i u pro{losti suo~avali sa velikodr`avnim centralisti~kim tendencijama, nacionalizmom i {ovinizmom, kao i wihovim unitaristi~kim, tj. nacionalhegemonisti~kim ili separatisti~kim oblicima, Mikuli} je nastavio: Znamo da je to remetilo me|unacionalne odnose i izazvalo ozbiqne politi~ke {tete i druge negativne dru{tvene posledice. Objektivno, takve {tete i posledice mogu nastati i u ovom vremenu, ako se Savez komunista i druge progresivne socijalisti~ke snage ne suprotstave nosiocima spomenutih tendencija. Zato ovim pitawima treba da se bave ne samo organi Saveza komunista, Socijalisti~kog saveza radnog naroda i drugih dru{tvenopoliti~kih organizacija u republikama, pokrajinama i Federaciji, ve} i op{tinski komitet i osnovne organizacije Saveza komunista, organizacije Socijalisti~kog saveza, Sindikata, Saveza socijalisti~ke omladine, Saveza boraca, tj. svi komunisti i patriotski opredeqeni qudi... Politika 8. septembra objavquje pismo Mustafe Grab~anovi}a slede}e sadr`ine: Politika je u broju od 19. avgusta, uz znatno skra}ewe, prenela tekst dr Vojislava [e{eqa koji je objavqen u zagreba~kom nedeqniku Danas. Tim povodom, Mustafa H. Grab~anovi}, kwi`evnik iz Bijeqine, poslao nam je pismo koje objavqujemo. Neistinita je i li{ena svakog osnova tvrdwa dr [e{eqa da sam najve}i ratni zlo~inac. ^iweni~no je stawe, da su poslije II svjetskog rata postojali tzv. sudovi za za{titu nacionalne ~asti i komisije za ispitivawe i utvr|ivawe ratnih zlo~ina okupatora i wegovih pomaga~a. Takve komisije i sudovi postojali su i u BiH, gdje sam `ivio i gdje sam nadle`an od ro|ewa do danas. Niko me nikad nije pozivao, niti ispitivao, niti utvrdio kakvu moju krivicu za vrijeme rata. Dokaz: arhive svih sudova u SFRJ, arhive Suda za za{titu nacionalne ~asti i Komisije za ispitivawe i utvr|ivawe ratnih zlo~ina okupatora i wegovih pomaga~a. Dr [e{equ }u pru`iti mogu}nost da na sudu iskusi poslijedice la`nih informacija. Istovremeno je {tampan pod naslovom [ta je istina izvod iz obimne studije Pere [imunovi}a Stare zablude i novi zanosi, koji je priredio publicista Radovan Popovi}: Profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu dr Muhsin Rizvi}, pisac vi{e studija iz istorije na{e kwi`evnosti, za trotomnu kwigu Kwi`evni `ivot Bosne i Hercegovine izme|u dva rata, dobio je u maju ove godine nagradu Svjetlosti, kao najboqu kwigu iz oblasti nauke
89

koju je ovaj izdava~ {tampao u pro{loj godini. Kwiga je {tampana u uglednoj biblioteci Kulturno nasle|e Bosne i Hercegovine, u kojoj se objavquju kapitalna dela vezana za sinteti~ka prou~avawa kulturne pro{losti naroda i narodnosti koji `ive u ovoj republici. U posledwe vreme, me|utim, o ovoj kwizi ~uju se opre~na mi{qewa. Jedno od wih objavquje i beogradski ~asopis Kwi`evnost u septembarskom broju, a pisac je Pero [imunovi}, asistent na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Na po~etku prikaza [imunovi} ukazuje na Rizvi}ev nekriti~an pristup delu Safet-bega Ba{agi}a, jednog od najzna~ajnijih saradnika lista Bo{wak (1891-1910), u kome je ovaj `alio za turskim vaktom, razvijao teze o bosanskom duhu, bosanskom jeziku, poricao postojawe Srba i Hrvata u BiH itd. [imunovi} zamera Rizvi}u i na interpretaciji Ma`urani}evog epa Smrt Smail-age ^engi}a, isti~u}i da je to verovatno najreakcionarnija, najcini~nija, nacionalno-romanti~arski najodbojnija i najnategnutija interpretacija jednog kwi`evnog dela u posleratnim kwi`evnostima u Jugoslaviji. Pero [imunovi}, zatim, ka`e: Metod prof. Rizvi}a, pored ve} pomiwane nekriti~nosti, karakterizira upravo mehani~ki historicizam koji, op}enito uzev, omogu}ava, do izvjesne mjere, i manipulisawe ~iwenicama kojima se istra`iva~ bavi. Da li je u pravu prof. Rizvi} kada, govore}i o nekim qudima ~iji rad prati od po~etka Drugog svetskog rata, a koji su se ve} na samom po~etku rata te{ko kompromitirali i izdali narod iz kojeg potje~u, prezentira ~itaocu kao kwi`evne i kulturne radnike? Da li ima pravo kada, pi{u}i o wihovom predratnom radu, izbjegava da ~ak i u najmawoj fusnoti pomene wihova docnija izdajstva i zlo~ine? Mo`e li se o Mehmedu Spahi, me|uratnom crnom politikantskom avanturisti, govoriti samo kao o istaknutom javnom i kulturnom radniku? Mo`e li se o wegovom bratu Fehimu Spahi o kome se, bilo u tekstu, bilo da mu se ime pojavquje u bibliografiji, govori na osamdesetak stranica u tri kwige Kwi`evno stvarawe muslimanskih pisaca, monografija Behar i Kwi`evni `ivot BiH izme|u dva rata govoriti samo kao o vjerskom funkcioneru i kulturnom radniku? Mo`e li se o tom Fehimu Spahi, iz ~ije biografije prof. Rizvi} nudi ~itaocu samo nekoliko podataka, u Kwi`evnom stvarawu I govoriti iskqu~ivo kao o kwi`evniku, pripovjeda~u, prevodiocu ili kroni~aru kwi`evnih zbivawa, kada je poznato da je, iako najve}i vjerski velikodostojnik, umro kao jedan od najve}ih izdajnika svoga naroda kojega je objeru~ke gurao u zagrqaj Paveli}a i Hitlera? Mo`e li se o Ademagi Me{i}u, ~ovjeku koji je na ~elu delegacije Hrvata muslimana u posjeti Paveli}u govorio: Dragi Poglavni~e! Svaki put kad stupim pred Va{e ~asno lice, osje}am da u Vama vidim an|ela, spa siteqa hrvatskog naroda (Novi Behar, br. 4. 1941), govoriti samo kao o kulturnom pregaocu do Drugog svjetskog rata, vlasniku Behara, kwi`evniku, dramskom piscu, a zaboraviti bar u najmawoj fusnoti napomenuti da je doti~ni za vrijeme rata bio jedan od usta{kih glave{ina u BiH, jedan od ukupno 12 Paveli}evih doglavnika, ukratko ratni zlo~inac?
90

Mo`e li se o Mehmedu Hanyi}u, predsjedniku skup{tine El Hidaje (...), gorqivom zagovorniku usta{kog i, jo{ vi{e, wema~kog okupatorskog re`ima u ~ijem je okriqu vidio mogu}nost dobijawa autonomnog statusa BiH u okviru Tre}eg rajha, mo`e li se, dakle, o takvom ~ovjeku govoriti samo kao o kwi`evnom histori~aru i kriti~aru? Mo`e li se govoriti o sakupqa~u narodnih umotvorina, Hakiji Hayi}u, a da se ne pomene da je taj sakupqa~ narodnog blaga postao jedan od vode}ih usta{kih ideologa u BiH, poglavnikov povjerenik i bliski suradnik Ademage Me{i}a, ~ovjeka koji }e u kalendaru Narodna uzdanica (1941, za 1942), u tekstu Hrvatski oslobodila~ki usta{ki pokret, potpisanom inicijalima, uzviknuti: Usta{a je eti~an i moralan, jer on je strogo usta{ki podvrgnut stegi usta{kog reda...? U svom prikazu [imunovi} potom ukazuje na Rizvi}ev odnos prema socijalnoj kwi`evnosti odnos ~ija se dvosmislenost o~ituje naro~ito onda kada govori o djelatnosti lista Novi behar (1927-1945) i kalendara Narodna uzdanica (1933-1945). Gotovo svi socijalno nastrojeni pisci, po [imunovi}u, koje Rizvi} isti~e aktivni su saradnici Novog behara, koji je izlazio za vreme Drugog svetskog rata: pesnici Salih Ali} i Hamid Dizdar, prozaisti S. Ale~kovi}, Husein Muradbegovi}, Alija Nametak, Edhem Mulabdi} i drugi. Tako socijalni lirik Mustafa H. Grab~anovi}, ka`e [imunovi}, u Novom beharu (br. 5, str. 160) objavquje pesmu Drina, sa posvetom Doglavniku gosp. Ademagi Me{i}u, sa stihovima: Tutwi Drina... Mutni su joj vali/ pronijeli su crne ropske dane.../ Eno purpur povrh kr{ne strane/ Novog sunca rasko{no se spali! Tutwi Drina... Dragi pobratime/ Bosna nije vi{e sirotica,/ uskrslo je hrvatsko nam ime:/ sad je Drina hrvatska granica! [imunovi}, potom, ka`e: Ni prema socijalnoj kwi`evnosti blagonakloni, kako nam to prof. Rizvi}, sugerira, kalendar Narodna uzdanica nije se nimalo razlikovao od Novog behara... U kalendaru Narodna uzdanica 1941. za 1942. god, iz koga nam prof. Rizvi} u 3. kwizi Kwi`evni `ivot... preporu~uje jedan tekst o Ba{agi}u, nalazimo iste autore kao i u Novom beharu i jedino po ~emu se razlikuju jeste to {to kalendar na prvoj strani ima samo fotografiju Ante Paveli}a, sa fesom na glavi i usta{kim oznakama. Recenzent pri kraju ukazuje i na Rizvi}evu nekriti~nost u pristupu delu Ahmeda Muradbegovi}a, koga Rizvi} progla{ava krle`ijancem, a zaboravqa, ka`e [imunovi}, da je Muradbegovi} od samog po~etka rata sura|ivao u usta{kim glasilima, te da je i sam, kao ~lan pododbora Matice hrvatske... postao prvi urednik glasila pododbora eminentne usta{ke Hrvatske misli (1943-1944)...
91

Povodom tekstova [e{eq bode u zjenicu oka Branka Tomi}a, Fini publicitet za grube la`i Ivice Mi{i}a, Ko doziva mrak?! dr Qubomira Cvijeti}a i Osuda neprihvatqivih sadr`aja i javnih istupa Vojislava [e{eqa ispod kog je potpisan Fakultet politi~kih nauka u Sarajevu nisam u ono vrijeme reagovao jer je bilo vi{e nego izvjesno da moj odgovor redakcija Oslobo|ewa ne bi objavila. Suvi{no je bilo svako pozivawe na zakon, a kamoli na tradicionalna novinarska na~ela objektivnosti i nepristrasnosti, te princip da uvijek treba saslu{ati i drugu stranu. Oslobo|ewe je ve} bezbroj puta pokazalo da ga interesuju samo podla~ka podmetawa i slu`ewe regionalnim politikantskim vrhu{kama. Pojedinci i grupe, koje su do tada javno }utale i reagovale iskqu~ivo telefonskim intervencijama i protestima, moje obja{wewe u Politici (tamo je prvo publikovano) protuma~ili su kao znak slabosti i signal za pokretawe prave lavine optu`bi i psovki. U ovoj neravnopravnoj borbi koju sam ve} du`e vremena vodio protiv bosanskih politi~kih mo}nika nisam, uglavnom, svojim protivnicima pru`io nijedan protivargument s kojim bi mogli razlo`no pobijati ~iwenice na koje sam se pozivao. Nisam, dakle, mogao sebi dozvoliti ni gre{ku ni propust. ^im se prva gre{ka u mom javnom istupawu ukazala, reagovao je urednik sportske rubrike Oslobo|ewa s tekstom u kome je tako prepoznatqiva histeri~na mr`wa. Sumwam da me Branko Tomi} i wemu sli~ni smatraju toliko naivnim da bih im olako pru`io, kao poru~en, dugo pri`eqkivan argument koji su relativno uspje{no mogli protiv mene iskoristiti u ciqu daqeg manipulisawa bosanskohercegova~kim, pa i jugoslovenskim javnim mwewem. Pokazalo se da tako zgodnog argumenta do sada nikada nisu imali, pa su po`urili da ga {to prije iskoriste. Pa i tada, u prevelikoj `urbi i nestrpqivosti, hajka~i kidi{u na sve na {to se mo`e kidisati ne razmi{qaju}i o protivrje~nostima u koje ponovo pri tom upadaju. ^ak im i razlikovawe termina ratni zlo~inac i kvisling predstavqa dokaz kojim nastoje diskvalifikovati ozbiqnost mojih javnih istupa. Pri tom je, razumije se, Branko Tomi} propustio da se na kompetentnom izvoru obavijesti da kvisling ipak nije bitno bla`a kvalifikacija od ratnog zlo~inca. Na strani 423. Re~nika stranih re~i i izraza Milana Vujaklije za odrednicu kvisling ka`e se: onaj koji je u slu`bi neprijateqa, a protiv ose}awa i interesa svoga naroda... Kvislinzima su smatrani: Haha u ^e{koj, Paveli} u Hrvatskoj, Rupnik u Sloveniji, Nedi} u Srbiji, Peten u Francuskoj, Degrel u Belgiji, Tuka u Slova~koj, Antonesku u Rumuniji i dr. A mo`da bi za Dizdare i Grab~anovi}e povoqnije bilo da je moja re~enica glasila: Poznati kvislinzi Ante Paveli}, Hamid Dizdar, Mustafa Grab~anovi} i Andrija Artukovi}... Razumije se, Dizdar i Grab~anovi} nikako nisu bili kvislinzi tog formata, ali su bili kvislinzi. To {to je eventualno Dizdar pred kraj rata promijenio opredjeqewe, ukoliko ga je uop{te promijenio, po{to postoje podaci da mu je sestra bila skojevka, pa zato zajedno s majkom likvidirana, te da je u wihovoj ku}i skrivano oru`je i propagandni materijal, nema nikakvog dokaza da je Dizdar sa92

ra|ivao s Narodnooslobodila~kim pokretom, niti da je znao za skojevsku djelatnost svoje sestre. Me|utim, bilo kako bilo, posle rata je tretiran kao saradnik Narodnooslobodila~kog pokreta, a tragi~na sudbina wegove majke i sestre za mene je bila vi{e nego dovoqan razlog da iskreno za`alim {to sam wegovo ime pomenuo u svom ~lanku U cara Trajana kozje u{i. Ina~e posledwih godina je bilo vi{e poku{aja da se pojedini u ratu kompromitovani muslimanski gra|ani prvaci rehabilituju kroz pravdawe pojedinih wihovih postupaka, posmatrawe u izmijewenom svjetlu i preuveli~avawe izvjesnih korektnih i, uslovno re~eno, pozitivnih postupaka. Javnost je ve} detaqnije obavije{tena o aktivnosti dr Muhameda Hayijahi}a na planu veli~awa El Hidajine i drugih rezolucija kojim su ugledni muslimanski glavari iskazivali svoje neslagawe sa usta{kim pokoqima. Rije~ je o istom onom Hayijahi}u koji je zdu{no sara|ivao sa usta{kom vla{}u, pisao ode tom mra~nom fa{isti~kom re`imu i u~estvovao u wegovim ideolo{ko-propagandnim naporima. U ve} pomenutom usta{kom ~asopisu Hrvatska misao nailazimo i na slijede}e dijelove Hayijahi}evog teksta: Sa osobitim sam zanimawem pro~itao prvi broj Hrvatske misli (1944. godine nap. V.[.) koja }e sna`no doprineti jo{ ja~oj kwi`evnoj afirmaciji hrvatskog Sarajeva i Bosne u na{im op}ekulturnim nastojawima. Ve} prvi broj daje dovoqno razloga uvjerewu da }e ova na{a revija, ~iju je pojavu hrvatska javnost ve} davno o~ekivala, doli~no poslu`iti misli i te`wama Matice hrvatske, napose u na{im bosanskohercegova~kim stranama. U zadwim danima rata, mijewaju}i preko no}i vlastito opredjeqewe, Hayijahi} je napustio usta{e, da bi decenijama kasnije, imaju}i mnoge dru{tvene pogodnosti i izdava~ko-publicisti~ke mogu}nosti na raspolagawu, pristupio falsifikovawu istorijskih ~iwenica i, bar posrednoj, rehabilitaciji najve}ih ratnih zlo~inaca. Poprili~an je broj qudi koji su za ~itavo vrijeme trajawa rata intenzivno i predano slu`ili usta{kom re`imu, pa su uo~i samog oslobo|ewa pohitali da spa{avaju vlastitu ko`u, dali izvjestan doprinos Narodnooslobodila~kom pokretu, kako bi ubla`ili ranije grijehe, pa se kasnije pojavqivali s pretenzijama da im se prizna ravnopravan tretman kao u~esnika Narodnooslobodila~ke borbe. Naj~udnije je od svega {to su u tome uspijevali. U tom kontekstu treba posmatrati i dodjeqivawe partizanske spomenice Hamdiji i Hakiji Pozderac, mada postoje dokazi da su se partizanima prikqu~ili tek krajem 1942. godine. Nekoliko dana potom na sjednici Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine dr Vladimir Sultanovi} napada Politiku ne pomiwu}i konkretan razlog i ostaju}i na razini krajwe uop{tene politi~ke diskvalifikacije. Politika mu je odgovorila redakcijskim komentarom, na {to je uslijedilo Sultanovi}evo pismo u kome napokon konkretizuje svoje stanovi{te. Pismo je objavqeno 20. oktobra 1982. u Politikinoj rubrici Me|u nama pod naslovom Na {ta sam mislio, a ja ga u cjelosti prenosim:
93

U Politici, od 24. septembra 1982. godine, u napisu Za kritiku, ali ne takvu, potpisanom inicijalima P. H. dat je osvrt na dio moje diskusije na sjednici Centralnog komiteta Saveza komunista BiH, odr`anoj 16. septembra 1982. godine, u kojoj sam, izme|u ostalog, govorio i o situaciji na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu i konstatovao da su neki pojedinci posqedwih mjeseci objavili vi{e napisa neprihvatqive idejne sadr`ine u nekim listovima, revijama i ~asopisima. Pomenuo sam neke od wih, me|u kojima i Politiku. U va{em komentaru, od 24. septembra ove godine, re~eno je da je kritika upu}ena va{em listu uop{tena i pau{alna i da je izricawe ovakve vrste kritike za govornicom zvani~nih tribina svojevrsna zloupotreba i javne kritike i tih tribina. Morao bih da pitam: a {ta zna~i ovakvo izricawe i osuda moga javnog istupa i pored toga {to znate na {ta sam mislio kada sam pomenuo i va{ list? Pa, da objasnim. Mislio sam, u prvom redu, na brojne napise i pamflete V. [e{eqa, koji su se pojavili u toku posqedwe godine u nekim javnim glasilima, ~ije je dijelove, u izvodima ili u napisima o wima, prenosio i va{ list. Posqedwi, pod naslovom Nekriti~ko veli~awe (potpisan inicijalima K.P. od 19. avgusta 1982) prenosi neke ideje V. [e{eqa iz revije Danas. Ako takva shvatawa i koncepcije (makar i prenesena iz drugih glasila) bez ikakve kriti~ke analize ili osvrta, nalaze mjesta u va{em listu, nije li to svojevrstan doprinos publicitetu takvih neprihvatqivih stavova koje, u ovom slu~aju [e{eq zastupa? Nije bezna~ajna ni ~iwenica da to ~inite u vrijeme kada je javnosti ve} odavno poznato da su komunisti na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu i u Op{tinskom komitetu SK Centar Sarajevo iskqu~ili [e{eqa iz Saveza komunista zbog wegovih postupaka i stavova koji su nespojivi sa ideologijom i politikom SKJ; da je [e{eq iskqu~en i iz nastavnog procesa i da je (makar toga bi se morali sjetiti!) u svom nastupu u Marksisti~kom centru CK SK Srbije, na skupu Federalizam, autonomija, samoupravqawe, odr`anom 17. juna ove godine, izrekao niz idejno krajwe neprihvatqivih ocjena o na{oj revoluciji, avnojevskim principima na kojima je zasnovana na{a federacija, karakteru jugoslovenske federacije kao zajednice ravnopravnih naroda i narodnosti i tome sli~no. I ja sam za argumentovanu kritiku i za pravu informaciju za koju pledira i va{ komentar i upravo zato se i javqam. Izgleda, me|utim, da su kriteriji o tome {ta je za vas, a {ta za druge, prava informacija ne{to druk~iji. Naime, smatram da informacija, shvatawe, koncepcija, ukoliko je idejno neprihvatqiva, neprincipijelna ili zlonamjerna, obojena nacionalisti~ki (kao {to su to [e{eqevi napisi), ako je rije~ o idejama pojedinaca koji su do{li u sukob sa politikom Saveza komunista i koji joj se organizovano suprotstavqaju mora biti propra}ena serioznom idejno-politi~kom kvalifikacijom i prosu|ivawem. Ako se to ne ~ini, onda se time, posredno ili neposredno, i poma`u i populari{u svojevrsni nabije|eni junaci kao {to je to, o~igledno, bi lo u ovom slu~aju.
94

Ne}u se u ovom odgovoru preciznije baviti ~iwenicama, podacima, konstatacijama i ocjenama koje prenosite iz drugih listova. U konkretnom slu~aju bitan je metod i krajwi ciqevi zbog ~ega se to ~ini, a to posebno ilustruje principe i kriterijume va{e kolekcije tekstova ili dijelova koje prenosite, odnosno wihovo kori{}ewe, u kome je o~itana tendencija ne samo da se populari{u ideje V. [e{eqa, nego i odbrane pozicije sa kojih nastupa. Htio bih da podsjetim i na to da smo, ne ba{ tako davno, imali dosta razli~it pristup ovakvim ili sli~nim pojedincima i pojavama i u poje dinim sredinama i u pojedinim glasilima i wihovim redakcijama, pa i u samom Savezu komunista. Zato smo i vodili onu zna~ajnu politi~ku akciju protiv liberalizma, nacionalizma, separatizma i unitarizma koja je uspje{no politi~ki okon~ana novim ustavom i Desetim kongresom SKJ. Bilo bi dobro da i danas imamo na umu pouke iz tog vremena. Ne budemo li tako radili, ne budemo li jedinstveni u svakom dijelu Jugoslavije, u svakoj na{oj sredini u pristupu i vrednovawu razli~itih antisamoupravnih pojava i wihovih nosilaca mogli bismo do}i u sli~ne situacije. U tom pogledu ni odnos prema djelovawu [e{eqa nije izuzetak. Mislio sam, u prvom redu, na to kada sam pomenuo va{ list. U istom broju Sultanovi}u odgovara Rajko ]uri} tekstom Odgovornost pred istinom slede}e sadr`ine: Pismo dr Vlade Sultanovi}a, predsednika Gradskog komiteta SK Sarajeva, osobeno je i po stilu i po sadr`ini. Naime, osvr}u}i se na komentar u na{em listu, on je, izme|u ostalog, napisao: Morao bih da pitam: a {ta zna~i ovako izricawe i osuda moga javnog istupa i pored toga {to znate na {ta sam mislio kada sam pomenuo i va{ list? Pitawe je opravdano ukoliko je smisleno, i kao takvo prethodi odgovoru, ali mi smo dr Sultanovi}u ve} odgovorili. Du`ni smo, naime, da sada jo{ obavestimo dr Sultanovi}a da se nijedan list, pa ni Politika, ne bavi ~itawem tu|ih misli, ve} obave{tavawem javnosti o onome {to se javno ka`e i doga|a, bez obzira na to da li ide nekome u prilog ili nekome smeta. Zahvalni smo dr Sultanovi}u {to nam je naknadno objasnio i stavio do znawa na {ta je mislio. Ali, za razliku od wega mi nismo imali prilike da pro~itamo brojne napise i pamflete V. [e{eqa. Pro~itali smo nekoliko, me|u wima i onaj o plagijatu i pomenuti tekst iz revije Danas, na koji smo ukazali u na{em listu. Posle ovog, usledili su i drugi tekstovi u {tampi u kojima se na isti ili sli~an na~in tretiraju pojedini problemi i pitawa povodom Rizvi}eve monografije Me|uratni kwi`evni `ivot u BiH. Naravno, ne gubimo iz vida Sultanovi}eva upozorewa i zalagawe da se imaju na umu pouke iz vremena o kome govori. Ali ne samo iz vremena o kojem govori, jer bi u tom slu~aju na{e se}awe i pam}ewe bili isuvi{e kratki, pa i pouke nedovoqne. Ina~e, Politika je 17. septembra ovako interpretirala odnosni dio izlagawa dr Sultanovi}a:
95

Jedan od diskutanata u toku prepodnevnog rada sednice bio je i predsednik Gradske konferencije SK Sarajeva Vlado Sultanovi}. On je rekao da je u toku meseca avgusta do{lo do daqe eskalacije delovawa pojedinaca sa Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu. Prema nekim indicijama moglo bi se zakqu~iti da se radi o organizovanoj aktivnosti koja je usmerena na to da se poremete me|unacionalni integritet i uloga pojedinih istaknutih li~nosti i lansiraju unitaristi~ke nacionalisti~ke i liberalisti~ke teze. Sultanovi} je pomenuo i neka javna glasila kao {to su NIN, Duga, Politika, Danas, Zum-reporter, koji su se, kako je rekao govornik, otvaraju}i svoje stranice ukqu~ili u ovu kampawu. Na istoj sjednici govorio je i {ef politi~ke policije Du{ko Zgowanin izra`avaju}i se u vrlo jasnim aluzijama. Dio wegovog izlagawa objavilo je u antrfileu Oslobo|ewe od 18. septembra pod naslovom Sjenke anarholiberala: Istakao bih neke primjere prema kojima podbacuje i svijest i akcija pojedinih ~lanova Saveza komunista rekao je Du{ko Zgowanin. Kao da im ne smetaju odre|ene pojave, a ima i onih koji se ~ak i solidari{u s wima. Tako u Bosni i Hercegovini ima pojava neprijateqskog djelovawa, brojne su sredine gdje se to javqa, ali se mo`e konstatovati da na{e aktivnosti nisu u srazmjeri tih neprijateqskih napada i stepena dru{tvene opasnosti. Klanovi beogradskih i zagreba~kih anarholiberala ula`u krajwe napore preko pojedinaca kao eksponenata ovih snaga, wihovih istomi{qenika, kreatora, konsultanata i sjenki u Sarajevu da se i u BiH konstitui{e anarholiberalisti~ka grupa koja bi se, pored ilegalnog i zapletni~kog djelovawa, bavila i otvorenim konfrontirawem u Savezu komunista, kako verbalnim, tako i u nekim sredstvima javnog informisawa. To je dosta pro`eto i sa pozicija velikosrpskog nacionalizma. Jasni su wihovi ciqevi i idejno-politi~ka opredeqewa, ali u to su upetqani i pojedini ~lanovi SK, koji o sebi imaju visoka mi{qewa, a u su{tini su se konfrontirali sa politikom Saveza komunista. Uvodno izlagawe na toj sjednici podnio je tada{wi predsjednik Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine Hamdija Pozderac koji je iskoristio priliku da me jo{ jednom javno napadne. Taj dio izlagawa, u interpretaciji svog sarajevskog dopisnika Muharema \uri}a, Politika je objavila u antrfileu pod naslovom Versajskom municijom na odluke AVNOJ-a: Govoriti o tendencijama zatvarawa republika i pokrajina, koje su negativna posledica ove faze na{eg dru{tveno-ekonomskog razvoja, i govoriti o tim tendencijama iz ugla centralisti~ko-unitaristi~kih koncepcija odnosa u Federaciji, dve su razli~ite stvari. Prva, po re~ima Hamdije Pozderca, ide na daqe razvijawe i dogradwu avnojevskih principa, u skladu sa daqim ja~awem samoupravne pozicije udru`enog rada i ukupnih dru{tvenih odnosa, druga na destrukciju AVNOJ-a i wegovo obesna`ivawe, s ciqem da bi se iznova i istim idejnim arsenalom
96

iz pro{losti doveo u pitawe status Bosne i Hercegovine i kao dr`ave, i kao samoupravne socijalisti~ke zajednice, a samim tim i avnojevske, titovske Jugoslavije. Me|utim, po re~ima Pozderca, u posqedwe vreme, u nekim sredstvima informisawa, posebno iz drugih na{ih sredina, naro~ito u revijalnoj {tampi, pa ~ak i na nekim tribinama Saveza komunista, daje se prostor za forsirawe upravo onih stanovi{ta koja zar|alom idejnom municijom versajske Jugoslavije pucaju na avnojevske odluke, a u okviru toga, i na Bosnu i Hercegovinu. Na toj liniji zapa`eni su i poku{aji zlonamernog, neistinitog, afera{kog i senzacionalisti~kog tretmana pojedinih pitawa iz `ivota i rada u na{oj republici. Pozderac je, u stvari, reagovao na moje izlagawe na raspravi Federalizam, autonomija, samoupravqawe odr`anoj 17. juna 1982. u Narodnoj biblioteci Srbije u organizaciji Marksisti~kog centra Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Izlagawe sam objavio u svojoj kwizi Vrijeme preispitivawa, a ovdje, ilustracije radi, pokazujem kako je Borba 19. juna prikazala moje u~e{}e na skupu: Prave polemi~ke varnice vrcnule su sa kratkim i odre{itim istupawima Vojislava [e{eqa i Slobodana Ini}a. Tada su, moramo to re}i, svi zaboravili na plave i na Mundijal. Naravno, nadamo se da nam ne}e biti zamereno {to }emo, ograni~eni dometom novinskog zapisa, mnoge opaske pojednostavqeno i samim tim nepotpuno dati, tim pre {to }e sva istupawa biti uskoro objavqena u ~asopisu Marksisti~ka misao. [e{eq je, izme|u ostalog, upozorio na ~iwenicu da su republi~ki i pokrajinski etatizmi poprimili takve razmere da dovode do blokade saveznih institucija, da }e, ako se politi~ko-ekonomska kriza produbi do}i i do ustavno-pravne krize. Ako smo decenijama imali dogmatsko-apologetski pristup normativnim re{ewima, ako su ustavno-pravne promene, ~este u nas, uglavnom bile inicirane sa dr`avno-partijskog vrha, ako su sve kriti~ke opaske bile automatski odbacivane, Ustav 1974. treba podvr}i nau~noj analizi i kritici i, ako je potrebno, tragati za novim re{ewima. Govore}i o ekonomskom partikularizmu, [e{eq je ukazao na to da on prerasta i u ideolo{ki partikularizam kao rezultat parcijalnih interesa politi~kih vrhu{ki u republikama i pokrajinama, koje istupaju u ime svojih naroda i narodnosti. Ideolo{ki partikularizmi su otvorili put i ideologijama stranim marksizmu. Replike je, me|utim, izazvalo [e{eqevo osporavawe teza postavqenih u ve} pomiwanim referatima da su Vojvodina i Kosovo 1945. prikqu~eni Srbiji, jer su ove teritorije po wegovim re~ima, na drugi na~in i ranije bile u okviru Srbije (od 1912. i 1918. godine). @ustro je najpre reagovao Hajredin Hoya, koji smatra da se ne mo`e re}i da je Kosovo 1912. oslobo|eno i prikqu~eno Srbiji, ve} anektirano, da je albanski narod to do`iveo kao najte`e porobqavawe, zavr{iv{i isticawem da je Ustav iz 1974. potpuno zasnovan na avnojevskim principima. Na pomenuti deo
97

[e{eqevog istupawa, kao i wegovo osporavawe teza o izvornoj suverenosti republika, reagovali su ne{to kasnije Ko~a Jon~i}, Svetislav Radovanovi} i Milivoj Vujadinovi}. Iako je to bilo izri~ito najavqeno, do objavqivawa izlagawa u ~asopisu Marksisti~ka misao nikada nije do{lo. Mustafa Grab~anovi} je objavio ve}i broj tekstova gotovo identi~nog sadr`aja u jugoslovenskoj {tampi. Kako je wihova sadr`ina ve} izlo`ena kroz wegovo prvo pismo Politici, te istupawa na sudu, ovdje to ne}u ponovo prezentovati. Neke od wih namjeravam objaviti u svojoj kwizi Bal vampira. Jedinstveni odgovor sam napisao Mustafi Grab~anovi}u i Vladi Sultanovi}u, ali redakcije Politike i Duge nisu bile zainteresovane da ga objave smatraju}i polemiku ove vrste ve} zakqu~enom. Tekst odgovora ovdje u cjelosti donosim: Dosta sam se dvoumio da li uop{te da odgovaram na pisma Mustafe H. Grab~anovi}a (Istina je ovo, Politika od 14.10.1982.) i Vlade Sultanovi}a (Na {ta sam mislio, Politika od 20.10.1982.) s obzirom da su sami autori i nehtiju}i izrekli i mnogo toga protivnog wihovim polaznim namjerama. Da ipak reagujem odlu~io sam kad je iza{lo i Grab~anovi}evo pismo Dugi pod naslovom Crne metafore dr [e{eqa i wegovih istomi{qenika u kome ponavqa sve ranije iskaze. Zapravo, ovim sinhronizovanim i neobi~no dugo pripremanim istupima, prvenstveno su govorili o sebi, svojoj li~nosti, jednom specifi~nom dru{tvenom miqeu i atmosferi koja u wemu vlada, te se u pravom svjetlu predstavili jugoslovenskoj javnosti. Ipak, da bih jo{ neka pitawa pojasnio, naglasio i otklonio mogu}e nedoumice, opredijelio sam se na integralno i koncizno reagovawe na ova dva, po stilu i sadr`aju, veoma sli~na napisa, ostavqaju}i {iru eksplikaciju za neki stru~ni list ili ~asopis. Pretpostavqam da Pero [imunovi}, kao ni ja, nije imao nikakvu namjeru da M. H. Grab~anovi}a kao ~oveka i kwi`evnika diskredituje pred javno{}u. Grab~anovi} je sam sebe diskreditovao svojim kwi`evnim djelom, propovijedaju}i fa{isti~ku ideologiju genocida, te ukupnim predanim slu`ewem neprijatequ, a i sam za sebe ka`e da je kroz ~itavo vreme okupacije imao primerno dr`awe i kao ~ovek i kao slu`benik, razumije se, kao slu`benik usta{ke vlasti. Divnog li primjera. Pozivaju}i se na ~iwenicu da nikada nije su|en, zakqu~uje da prema tome nije ni zlo~inac. Formalno-juristi~ki gledano, mo`da je stvarno tako. Me|utim, za mene li~no, a pretpostavqam i za ve}inu Jugoslovena, svako ko napi{e i pod svojim imenom objavi pjesmu sa sadr`inom nalik na wegovu Drinu zlo~inac je. Ako je takvo djelo po~iweno u toku rata i u kvislin{kom listu, onda je rije~ o ratnom zlo~inu. A za dijela kakvo je Grab~anovi}evo (pa i bla`a) mnogi izdajnici su odgovarali pred narodnim sudom i streqani. Tako se mo`e postaviti pitawe: za{to i Grab~anovi}u nije su|eno? Po{to ratni zlo~ini ne zastarjevaju, jo{ nije kasno za to. Me|utim, smatram da su|ewe danas nije potrebno, Grab~anovi}a ne treba ka`wavati. Takav ~ovjek zaslu`uje samo op{ti prezir. Wemu se mo`e oprostiti, ali se wegovi postupci ne mogu i ne smiju zaboraviti.
98

Navodi Grab~anovi} da se kasnije opredijelio za Narodno oslobodila~ki pokret, razumije se, od 1943, kada se ve} nazirao kraj rata i mogao naslutiti wegov ishod (Grab~anovi} je emotivno uvijek uz pobjednike), te da se definitivno i decidno ogradio i samokriti~ki osudio poruke u pjesmi Drina, napisanoj u prvim danima okupacije. Ne ~udim se tome. I mnogi od onih {to su streqani bili su spremni da se ograde, da se sami sebe odreknu ako je potrebno, ali im to nije pomoglo. Kako je samokritika Grab~anovi}u pomogla? Mo`e li se Grab~anovi}, brane}i sebe, pozivati na istovjetne postupke drugih kwi`evnika, onih osu|enih, umjesto da bude sre}an {to nije wihovu sudbinu podijelio? Kako li je samo takav ~ovjek petnaestak godina poslije rata mogao dobijati dru{tvena priznawa, biti odlikovan? Mo`da ga zaista nisam morao nazvati najve}im ratnim zlo~incem. Bilo je i ve}ih od wega, ali to opet Grab~anovi}a nikako ne mo`e opravdati niti wegovu krivicu ubla`iti. Tvrdi da je [imunovi} svoj tekst napisao da bi olak{ao moj navodni vrlo te`ak polo`aj. Opet neistina. [imunovi} je raspravu Stare zablude i novi zanosi napisao jo{ po~etkom ove godine, pa je proqetos i pro~itao na partijskom sastanku. Na to su veoma burno reagovali ne samo poznati muslimanski nacionalisti, nego i oni pojedinci s Filozofskog fakulteta koji su sve donedavno u`ivali (pokazalo se, nezaslu`en) ugled i akademsko po{tovawe jugoslovenskih razmjera, pa je zaprijetila opasnost da se protiv autora otvori i pravi politi~ki proces. Ipak, neki se dosjeti{e da je boqe ~itav slu~aj smiriti i zata{kati. Koliko mi je poznato (mada [imunovi}a uop{te li~no ne poznajem), [imunovi} je poslije toga tekst nudio redakcijama nekoliko sarajevskih ~asopisa i redovno bio odbijan. Me|utim, neki od urednika su napravili fotokopije rasprave i kao prvorazrednu poslasticu distribuirali je svojim prijateqima i poznanicima. Tako je jedan primjerak i do mene do{ao (fotokopija fotokopije) i skrenuo mi pa`wu na nau~nu djelatnost dr Muhsina Rizvi}a. Odgovaraju}i qetos na napis dr Fuada Muhi}a, pro~itao sam i neke Rizvi}eve kwige, provjerio podatke za pojedine istaknutije kvislinge i ukqu~io sve to u argumentaciju kojom sam pobijao Muhi}eve stavove. Ukqu~io sam i ime Hamida Dizdara do{av{i do o~iglednih dokaza da je rije~ o jednom od najistaknutijih usta{kih kulturnih pregalaca, ~ovjeku koji je u usta{kim ~asopisima objavio preko pedeset bibliografskih jedinica ~lanaka i pjesama; bio urednik usta{kog krugovala; krasnoslovio i takvom zlikovcu kakav je bio komandant Crne legije Jure Franceti}; zajedno s drugim urednicima i saradnicima Hrvatske misli primao javne pohvale Paveli}eve; 1944. godine objavio i dvije kwige iskazuju}i i wihovim sadr`ajem da je zdu{no prihvatio fa{isti~ku ideologiju, itd. I on je, prema jednoj jedinoj pisanoj izjavi Safeta Yinovi}a (nije ni datirana niti je nazna~eno kakvim je povodom i u koje svrhe izdata) mada nikakvih izvornih dokumenata koji bi to potvr|ivali nema, od 1943. godine sara|ivao s Narodnooslobodila~kim pokretom, {to ja nisam mogao znati. Kad sam naknadno saznao da su mu majka i sestra stradale uo~i samog oslobo|ewa Sarajeva, dakle, po~etkom aprila 1945,
99

osjetio sam moralnu potrebu i pitawe ~asti i akademskog dostojanstva da se izvinim. Tako sam i u~inio, a za kaznu koja mi je naknadno izre~ena zbog navodne klevete (Politika od 19.10.1982.) smatram da nije bilo nikakvog pravnog osnova, pa mi preostaje da se `alim drugostepenoj sudskoj instanci. V. Sultanovi}, s wemu svojstvenom apodikti~no{}u, ka`e da zastupam neprihvatqive stavove... koji su nespojivi s ideologijom i politikom SKJ. Razumije se, Sultanovi} nema nikakvih vjerodostojnih argumenata. Argumenti mu i ne trebaju. On ima funkciju, a ubije|en je da mu ona daje pravo na diskvalifikovawe i etiketirawe do mile voqe. Wemu nije ni potrebno da se bavi ~iwenicama, podacima, konstatacijama i ocjenama. Sultanovi}u je mnogo dra`e spekulisawe o mojim navodnim krajwim ciqevima. Sultanovi} se zala`e da mi se onemogu}e javni istupi smatraju}i da se tako mo`e boriti i protiv istine. Poziva se na moje iskqu~e we iz Saveza komunista Jugoslavije, ne obja{wavaju}i kako je i zbog ~ega do wega do{lo. Poziva se i na iskqu~ewe iz nastavnog procesa, bez obzira {to je ono krajwe protivzakonito izvedeno. Mada mi diskusija o federalizmu jo{ nije ni {tampana, Sultanovi} je napamet diskvalifikuje kao napad na revoluciju, avnojske principe itd. Ka`e da su moji napisi obojeni nacionalisti~ki, i to samo zato {to u wima kritikujem i pojedine manifestacije muslimanskog nacionalizma i panislamizma. Proizilazi (to se i javno zagovara) da kritici muslimanskog nacionalizma mogu pristupati samo pripadnici muslimanskog naroda. Svi ostali koji to ~ine, nacionalisti su. To je logika po kojoj sam podvrgnut psova~kim napadima u nekim listovima koji prihvataju upravo Sultanovi}evo shvata we argumentovane kritike i prave informacije, listova koji mi uskra}uju zakonsko pravo na odgovor. ^ovjeka je najlak{e pquvati kad mu se prilijepi etiketa, a ve`u ruke i tako onemogu}i da etiketu odqepquje. Sve to podsje}a na ne{to daqu pro{lost od one koju Sultanovi} zadr`ava u svojoj svijesti. Ukqu~uju}i se u zahuktalu politi~ku kampawu profesor sarajevskog Fakulteta politi~kih nauka dr Joco Marjanovi} u Oslobo|ewu od 15. septembra objavquje ~lanak Kome to treba i ~emu slu`i?, s karakteristi~nim podnaslovima Poluistine i izmi{qotine, Mafija{tvu sli~no vrzino kolo itd, u kome navodi: Poslije objavqivawa saop{tewa FPN Veqko Vlahovi} Sarajevo u Oslobo|ewu od 6. septembra, u kojem se na{a javnost obavje{tava o stavu i mi{qewu na{eg fakulteta u povodu napisa V. [e{eqa, objavqenih u toku qeta u nedjeqnicima Danas i Duga, smatrao sam da, bar {to se ti~e na{eg fakulteta, nema potrebe bilo {to i {ta obja{wavati, bez obzira {to u saop{tewu neki problemi nisu konkretizovani. Za nas koji smo u toku cijelog slu~aja V. [e{eq i M. Hayagi}, stvari su jasne i bez tih nekih konkretizacija. Me|utim, za {iri krug ~italaca, ta~nije, na{u javnost ~ini se da stvari nisu sasvim jasne. Eto, taj motiv i samo taj motiv povod je ovom mom napisu. U tom kontekstu onda i integritet, i usu|ujem se re}i, i ugled i ~ast Fakulteta.
100

Gotovo da su mi svi pojedinci koje }u pomiwati dragi, istina mi je, ipak dra`a. Jo{ pro{le godine 30. XI 1981. godine u pismu Dugi, pod naslovom Ko se kiti tu|im perjem?, ja sam tvrdio da D. Biskupovi} i V. [e{eq svojim napisima o magistarskom radu B. Miqu{a nisu otkrili Ameriku. Rekao sam da se kite tu|im perjem i pitao se kome to i ~emu slu`i da se sad nakon skoro pet godina ponovo aktuelizira ta stvar. Jer, prije pet godina pronosile su se pri~e da su neki drugovi zaposleni u Marksisti~kom centru GK SK Sarajevo, pokazivali kwigu B. Miqu{a Nesvrstanost socijalisti~ke Jugoslavije (a koja je nastala na osnovu wegovog magistarskog rada Politika nesvrstavawa socijalisti~ke Jugoslavije i savremeni svijet i u woj obiqe`ena mjesta koja nisu citirana od nekih autora). Prisje}aju}i se, dakle, tih razgovora prije pet godina, ja sam se s pravom pitao kome je to sada stalo da tu stvar ponovo iznosi u javnost. Zakqu~io sam crno na bijelo da je stalo Biskupovi}u da se sveti B. Miqu{u, a V. [e{equ da se sveti V. Deganu i A. Purivatri. Moju tvrdwu o osvetoqubivosti V. [e{eqa sam zasnivao na osnovu ~iwenica koje su svima nama na Fakultetu dobro poznate, budu}i da je V. [e{eq bio na ovaj ili onaj na~in onemogu}ivan u napredovawu. Jer, V. [e{eq je kao magistar i kao doktor nauka bio asistent pripravnik, upravo za dekanatstva A. Purivatre i V. Degana. A, osim toga, u vrijeme kad je dekan Fakulteta bila Z. Grebo, a {ef Odsjeka za ONO D. Dozet, za [e{eqa se uop{te nije ~ulo. Naprotiv. Sve najboqe se govorilo o tom mladom asistentu. Bio je i sekretar jedne osnovne organizacije SK. Kad je [e{eq na Nastavno-nau~nom vije}u 21. oktobra 1981. godine iza{ao sa tvrdwom o plagijatu magistarske teze Miqu{a, nama svima, bar ve}ini, su bili jasni motivi V. [e{eqa. V. [e{equ je tada re~eno da se ne slu`i metodama svojih kriti~ara. Poslije toga u Kwi`evnoj re~i iza{ao je napis V. [e{eqa Univerzalne teorije i wihovi sqedbenici. Pro~itav{i taj napis nametnuo mi se isti zakqu~ak. [e{eq ne bira sredstva da bi blamirao qude s kojima je dolazio u konfliktne odnose. A, osim toga, pomenuti pamflet V. [e{eqa bio je kao odgovor na ~lanak A. Purivatre Zelena kwiga, koji je objavqen u januarskom broju Odjeka. Dakle, V. [e{eq reaguje nakon vi{e od deset mjeseci. Me|utim, naj~udnije u svemu tome {to mada, kao {to i sam ka`e, nije pro~itao tekst H. Su{i}a, a tekst nije ni objavqen, istom pripisuje da propagira ideje islamskog socijalizma. ^italac bi jo{ mogao da shvati kritiku ~lanka A. Purivatre. Jer, eto, autor polemi{e sa ~lankom A. Purivatre. Me|utim, otkud [e{equ ta potreba da uvla~i i H. Su{i}a, da ga optu`uje za ono {to on pretpostavqa da Su{i} misli. (Redakcija Duge je upravo izbacila ovaj dio teksta). Ja sam onda zakqu~io da to nisu ~ista posla. I to me je jo{ vi{e ubijedilo u uvjerewu da V. [e{eq srqa i zaplivava u ~udne i ~udovi{ne vode. A one }e ga, {to }e se vidjeti sve vi{e udaqiti od linije SK i wegovih opredjeqewa, u prvom redu, vezanih za ravnopravnost, bratstvo i jedinstvo na{ih naroda.
101

Po povratku iz vojske V. [e{eq je izabran za docenta na Odsjeku za politi~ke nauke na predmetu Me|unarodni odnosi. I upravo kad smo svi mi koji smo se zalagali da se pozitivno rije{i i unapre|ewe V. [e{eqa mislili da je wegov slu~aj rije{en na najboqi mogu}i na~in, V. [e{eq zapo~iwe sa svojim arogantno, osvetoqubivo bojovnim pozivima za borbu protiv panislamizma i panislamske opasnosti za Bosnu i Hercegovinu, slu`e}i se poluistinama i izmi{qotinama. Kako smo mi na Fakultetu reagovali na dvije na{e Akcione konferencije SK i nekoliko do u rane jutarwe ~asove sastanaka Aktiva komunista? Rezultat je poznat. V. [e{eq je jednoglasnom odlukom NN vije}a udaqen iz nastavnog procesa. Najsna`niji i osnovni pritisci na na{e savjesti dolazili su preko nedjeqnika i ~asopisa iz Beograda. A, osim toga, tom pritisku su se pridru`ili i svojim pismima zagovornici pokretawa ~asopisa Javnost iz Beograda. Imaju}i sve ovo na umu oko rada V. [e{eqa na Odsjeku za ONO i wegovog izbora za nastavnika, te stav da ga trebamo udaqiti iz nastavnog procesa, do{lo je do rasprava i diskusija. I, kao {to je razumqivo i shvatqivo, u jednoj otvorenoj javnoj i demokratskoj diskusiji na tim na{im sjednicama, do{lo je i do razli~itih pristupa, mi{qewa i prijedloga. Mislim da je to bilo i prirodno i primjereno na{oj sveukupnoj teoriji i praksi na{em socijalisti~ko-samoupravnom praksisu. Me|utim, mnogi, to moram da naglasim, zaboravqaju da smo odluku o udaqavawu V. [e{eqa iz nastavnog procesa i raspore|ivawu na rad u Institut donijeli ne ve}inom glasova {to bi u svakom slu~aju bilo primjereno ne samo kada je rije~ o Savezu komunista, a da o radu, tj. odlu~ivawu samoupravnih tijela i ne govorim nego jednoglasnom odlukom svih organa na Fakultetu. A odluku o iskqu~ewu V. [e{eqa iz SK jednoglasno je podr`alo svih 18 OOSK na FPN. A mi smo, kao {to se zna, zagovornici demokratskog centralizma. Mi smo zagovornici otvorenih, drugarskih i demokratskih rasprava u procesu tra`ewa, nala`ewa i dono{ewa odluka. Mi smo zagovornici takvog sistema, gdje se mawina pokorava ve}ini i gdje mawina, ako se u daqem radu ne suprotstavqa dono{enim odlukama, ne mo`e i ne smije da snosi konzekvence zbog javno iskazanih mi{qewa, stavova i prijedloga u procesu dono{ewa odluka. Prema tome, odluku ponavqam, o udaqavawu V. [e{eqa iz nastave donijeli smo jednoglasno. Besmislena je i la`na, ve} bezbroj puta u {tampi lansirana teza V. [e{eqa da je drug Hamdija Pozderac dirigovao Akcionom konferencijom Saveza komunista, da mu je zabranio da govori i sli~ne pri~e. Kome i ~emu sad slu`i i kakva je to socijalisti~ko-samoupravna i da ka`em i komunisti~ka etika, ako i kad se pote`e {to i {ta je neko govorio, kakve je stavove zastupao u procesu dono{ewa odluka. Na {to li~i i podsje}a ta i takva praksa, ~ini se da je izli{no ozna~iti imenom i prezimenom. U toku rada Aktiva komunista i Akcione konferencije, a {to je na {lo i svoje mjesto u zakqu~cima, iskrslo je i pitawe rada i pona{awa M. Hayagi}a. Drugarsko vije}e SK IV godine sociologije, koje je razmatralo
102

rad i pona{awe M. Hayagi}a kao ~lana Saveza komunista, iza{lo je sa prijedlogom da se predlo`i organizaciji SK disciplinska mjera opomena. Me|utim, osnovna organizacija je donijela odluku o iskqu~ewu, zbog wegovog odnosa, prije svega, kao nastavnika prema studentima, budu}i da ih je nastojao pocijepati i pridobiti za svoje stavove. Predsjedni{tvo SSO predlo`ilo je Savjetu Fakulteta da se povede postupak o podobnosti M. Hayagi}a, tj. wegovom udaqavawu iz nastavnog procesa. Savjet je taj prijedlog prihvatio i formirao komisiju. V. [e{eq i wegovi istomi{qenici izlaze u javnost sa svojom interpretacijom cijelog slu~aja vezanog za rad i pona{awe M. Hayagi}a. U toj svojoj raboti V. [e{eq se opet slu`i poluistinama i la`ima i izmi{qa kako su se na nas vr{ili pritisci od mo}nog za{titnika M. Hayagi}a. On na jedan krajwe perfidan na~in uvla~i u cijeli slu~aj ni kriva ni du`na Hamdiju Pozderca i ne samo to, on ga progla{ava kumom. Kakve li samo drskosti od strane V. [e{eqa! I ne samo wega, nego i redakcije Duge. U ranijim napisima ili intervjuima V. [e{eqa govorilo se o podzemqu i tome sli~no. Sad ni da trepnu kad govore o mafiji. Pa kud i dokle smo stigli?!? Pretpostavimo da je [e{eqeva tvrdwa ta~na. Me|utim, postavqa se pitawe kako je, uprkos takvog mo}nog zastupnika M. Hayagi}a i uz to jo{ kuma (a ja koliko me sje}awe slu`i znam da mu H. Pozderac nije kum, niti ga je, kako se to obi~no pri~a doveo na Fakultet politi~kih nauka H. Pozderac, nego upravo sam ga ja doveo u Sarajevo. Napomiwem, da sam ja bio jedan od onih qudi na Univerzitetu koji sam se zalagao za stav da i magistar mo`e i treba da se bira za docenta. Koliko me sje}awe slu`i jedan me|u prvim magistrima koji je bio izabran za docenta je i drug Muzafer Hayagi}) mogao da bude iskqu~en iz SK i da Savjet Fakulteta donese odluku o ispitivawu wegove podobnosti za nastavu? Treba li da se ponovi da je to bio jedan od zakqu~aka Akcione konferencije, na kojoj su aktivno sudjelovali i drugovi iz Centralnog, Gradskog i Op{tinskog komiteta SK. U normalnoj demokratskoj proceduri razmatra}e se `alba M. Hayagi}a ukoliko se on bude `alio, a komisija Savjeta jo{ nije zavr{ila rad. U najmawu ruku ako V. [e{eq zabada nos i tamo gdje ne treba, u slu~aju M. Hayagi}a mogao je da pri~eka da se u demokratskoj proceduri i ovaj slu~aj okon~a, a ne da izmi{qa mo}ne za{titnike i wihovo stupawe u akciju! Me|utim, ta i takve vrste infamija, poluistina, kleveta i sli~nih stvari u tim napisima pismima V. [e{eqa u nedjeqnicima Danas i Duga (koje onda prenosi i druga {tampa) cijeli slu~aj `eli da se pove`e sa panislamisti~kom opasno{}u i obnavqawem prevazi|enih i zaboravqenih slu~ajeva (V. [e{eq je negdje od nekog ~uo, ili, negdje i ne{to pro~itao. On je ne{to na~uo o raspravi na Filozofskom fakultetu, koju je pokrenuo P. [imunovi}. I on br`e-boqe, a da ne trepne, to lansira i optu`uje qude. Desi mu se da ocrni i okleveta ni kriva ni du`na ~ovjeka, uz to jo{ mrtva. Razumije se, da mu se i desi da po onoj narodnoj: I }orava koka zrno na|e.
103

Mene ne i{~u|ava niti toliko zabriwava pisawe V. [e{eqa. Mene zabriwava i i{~u|ava to {to se V. [e{equ ustupaju stranice listova u Beogradu i odnedavno u Zagrebu. Tu je, ~ini mi se, problem. I ne samo tu. Jer, kako se mo`e desiti da na raspravu u Marksisti~kom centru CK SK Srbije pozovu iz Sarajeva nikog ni mawe ni vi{e nego ba{ V. [e{eqa? Nema potrebe daqe razvijati ovaj stav. Ali, zar smo stvarno stigli dotle da se evo ve} skoro godinu dana pru`a prilika pojedincu da konstantno, uporno i dosqedno, slu`e}i se poluistinama, klevetama i gore od toga, dobija rije~ u javnim glasilima? Pa, hajde i da se shvati {to taj bojovnik u tom svom pohodu ho}e da vodi bitku sa profesorima i qudima sa kojima je `ivio i radio i imao razli~itih, pa i negativnih iskustava. Ja ka`em: hajde da se shvati, iako se u principu s tim ne sla`em. Pa, hajde da se shvati da mu {tampa i ustupa prostor... Ali, mene ~udi i i{~u|ava, i otvoreno da ka`em, zabriwava da se na ovakav jedan bizaran na~in vrije|a predsjednik Centralnog komiteta Saveza komunista, konkretno Bosne i Hercegovine. Odmah i sa svom moralno-politi~kom odgovorno{}u da ka`em pro domo sua ne postavqam to samo zato {to je rije~ o na{em drugu profesoru i jednom od osniva~a Fakulteta politi~kih nauka. Ne. U pitawu je ne{to iznad toga. Kome je stalo da se o Bosni i Hercegovini konstantno govori i pi{e kao o tamnom vilajetu? Kome to smeta zbratimqena hrvatska i muslimanska i srpska i ina Bosna i Hercegovina? Kada ovo isti~em, ne mislim niti tvrdim da kod nas cvjetaju ru`e i da sve miri{e kao u |ul ba{tama od zadovoqstva i sre}e, te da nemamo svojih muka i problema. To, opet, ne zna~i da sam zastupnik stava da se svi zatvorimo i zabravimo u svoje zabrane te da svako ~isti ispred svojih vrata. Ali, ovako sli~no mafija{tvu vrzino kolo, koje se vodi na stranicama nekih javnih glasila, zaboravih re}i na{ih ni~emu ne vodi. I na kraju. Na na{em Fakultetu postoje, kao {to smo to bezbroj puta pokazali, zdrave komunisti~ke snage od starijih do mla|ih po sta`u komunista, koje su i sposobne i spremne da prevazi|u postoje}e te{ko}e. Petnaestog oktobra 1982. na kongresu Saveza socijalisti~ke omladine Bosne i Hercegovine govorio je i Branko Mikuli}, rekav{i, prema interpretaciji Muharema \uri}a: Vi{e od stotinu mladih u~estvovalo je u dosada{wem radu. U raspravi je u~estvovao i predsednik Predsedni{tva SR BiH Branko Mikuli}. On je, pored ostalog, podsetio, da se vr{e pritisci za promenu temeqnih principa dru{tveno-ekonomskog i politi~kog sistema socijalisti~kog samoupravqawa, federativnog ure|ewa, politike nesvrstavawa i drugih trajnih odrednica na{e unutra{we i spoqne politike, utvr|enih Programom SKJ, Ustavom, dokumentima kongresa SKJ i radovima Tita i Kardeqa. Zagovara~i takve revizije, prema re~ima Mikuli}a, to jest da se u Federaciji izvr{i centralizacija ekonomskih i politi~kih funkcija socijalisti~kih republika i pokrajina i da se uloga republike i pokrajine, prakti~no, svede na organizovawe nacionalnih folklornih igara
104

(pretpostaviti je i bez prava na upotrebu nacionalnih, odnosno republi~kih zastava), a radni qudi u udru`enom radu izvlaste od odlu~ivawa o uslovima i rezultatima svoga rada, poku{avaju na{em socijalisti~kom samoupravnom dru{tvu nametnuti sistem dr`avno-centralisti~ke vladavine, za {ta se dogmatske snage bezuspe{no bore od sukoba KPJ sa Informbiroom do dana{wih dana. Na drugoj strani kvaziliberali pri`eqkuju uspostavqawe odnosa vladaju}ih u gra|anskim dru{tvima, a to opet zna~i izvla{}ivawe samoupravnih prava radnika, radnih qudi i gra|ana da odlu~uju o politici reprodukcije i ukupnoj dru{tvenoj politici, i uspostavqawe vlasti tehnobirokratskog monopola, u kojoj bi intelektualna elita trebalo da ima glavnu ulogu. Mikuli} je govorio i o tome kako u posledwe vreme ponovo o`ivquju javne diskusije i o tome {ta je ovaj ili onaj kwi`evnik radio za vreme rata. Kada se to radi sa principijelnih pozicija, onda se doprinosi iz o{travawu klasnih kriterijuma u pristupu istoriji na{ih naroda, u konkretnom slu~aju wihovim kwi`evnostima. Da bi bila principijelna, takva diskusija treba da ima jasan i ~astan ciq, mora se temeqiti na proverenim ~iwenicama i podjednako se odnositi na sve qude, na pripadnike svih naroda. Kada se ne polazi sa tih pozicija, istra`ivawe kako se koji kwi`evnik pona{ao za vreme rata, naro~ito u nacionalno izme{anim sredinama, ima druga~ije zna~ewe i izaziva negativne dru{tvene i politi~ke posledice. Ako je usmereno prema pojedinim piscima samo iz jednog naroda (kome kriti~ar ne pripada), ono ne doprinosi izo{travawu klasnih kriterijuma, ve} izaziva utuk na utuk, karakteristi~an po tendencioznosti i nekriti~nosti naspram pojava i li~nosti u sopstvenom narodu. Pro{lost svih na{ih naroda i narodnosti je, znamo, bila te{ka. Puna isku{ewa, kolektivnih i pojedina~nih stradawa. Nijedan na{ narod nije bio bez svojih di~nih sinova i k}eri kojima se svi ponosimo, ali, na`alost, ni bez izdajnika. Kada se govori samo o ovim posledwim, onda se to ~ini sa odre|enim ciqem. I kada se govori o wima samo u jednom narodu, tako|e. Onaj ko to ~ini motivisan potrebom da se istorijske ~iwenice o narodnim izdajnicima ne zapretaju, pretpostaviti je, ne bavi se samo kvislinzima u jednom narodu, ve} u svim narodima, ako, pak, tako ne postupa, onda se moramo zapitati: za{to po istom kriterijumu ne objavquje istorijske ~iwenice o sramnim postupcima pojedinaca i izdajnicima u svim narodima. Na primer, za{to ne objavi ko je 1941. godine bio u poseti doglavniku dr Mili Budaku i {ta mu je tom prilikom rekao, u ime izaslanika hrvatskih kwi`evnika, ko je vodio Paveli}evu delegaciju kwi`evnika u Berlin, a ko u Sofiju, ko je sve, u avgustu 1941. godine, potpisao apel srpskom narodu i {ta sadr`i taj apel, itd., naglasio je Mikuli} i nastavio: Razumni qudi }e re}i: pa za{to to sada objavqivati kada se zna da su mnogi qudi kasnije uvideli svoje gre{ke i zablude, da su se pokazali ~estitim i ukqu~ili u tokove socijalisti~kog preporoda zemqe. Dakle, koji su racionalni razlozi da se o ovome danas pi{e kao o aktuelnom politi~kom pitawu, a ne u ciqu objektivnog nau~nog istra`ivawa i obrade ~iwenica iz najnovije istorije na{ih naroda i narodnosti?
105

Takav pristup bi omogu}io da se o svakome ka`e potpuna i istinita ocena, a ne da se nekome na du{u stavqa ~ak i ono {to nije ~inio i bio, a drugoga se amnestira i od te{kih grehova. Pa i kada je o antologijama re~, nastavio je Mikuli}, i tu je nu`na izvesna suma zajedni~kih kriterijuma kojih bi se trebalo pridr`avati. I ja mislim da ne pre}utkuju}i vrednost ni~ijeg kwi`evnog dela za one koji su bili anga`ovani, recimo na strani usta{kog ili ~etni~kog pokreta, treba napisati, ili tra`iti da se napi{e da su to bili. Ali, to treba ~initi po istom klasnom kriterijumu za sve, ne samo za one koji nisu iz mog naroda. Nedavno su, na primer, izdata izabrana dela jednog pesnika koji je sve do svoje smrti bio organizator i inspirator onih koji su u inostranstvu delovali protiv interesa svog i svih na{ih naroda, protiv narodnooslobodila~kog pokreta, a da o tome nijedna re~ nije napisana, ve}, naprotiv, ka`e se da je on na kraju, u velikom formatu postao pisac velikih tema, moralist i pisac ogleda. Kakva se politi~ka kampawa krajem 1982. i po~etkom 1983. godine vodila svedo~i i povjerqiva Informacija o djelovawu antisocijalisti~kih i antisamoupravnih snaga Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine od 25. februara 1983. u kojoj se, izme|u ostalog, ka`e: Uporedo sa napadima na samoupravne dru{tveno-ekonomske odnose, otvoreno se obezvre|uju i rezultati u razvoju politi~kog sistema socijalisti~kog samoupravqawa. Ove snage, radikalnom i ekstremnom kri tikom svega postoje}eg, drsko i otvoreno, sa antikomunisti~kih pozicija, tra`e su{tinsku izmjenu ustavnih rje{ewa i nude takvu idejnu platformu koja ima za ciq podrivawe i ru{ewe postoje}eg ustavnog poretka. Djelovawe antikomunisti~kih snaga posebno je usmjereno na razbijawe jugoslovenske federativne zajednice. Nastupaju}i sa nacional-separatisti~kih i hegemonisti~kih pozicija reakcionarne snage sve otvorenije istupaju sa tezom da su osnovni krivci za te{ku ekonomsku i politi~ku situaciju federativno ure|ewe, odnosno republike i pokrajine. Kontinuitet u razvoju na{e federativne zajednice se ne tra`i u tekovinama socijalisti~ke revolucije, odlukama AVNOJ-a u raz voju socijalisti~kih samoupravnih odnosa, nego u osnovama versajske Jugoslavije. (U napomeni ispod teksta se dodaje: Istupawe Vojislava [e{eqa na raspravi o federalizmu koju je organizovao Marksisti~ki studijski centar CK SK Srbije prim. V. [.). Me|utim, pri ovakvim zlonamjernim tezama, svjesno se zanemaruju su{tinske odluke AVNOJa ravnopravnost, bratstvo, jedinstvo i socijalisti~ko zajedni{tvo naroda i narodnosti, razvoj samoupravqawa kao temeqne odrednice na{eg federalizma. Zloupotrebe i napadi na avnojevske i samoupravne osnove na{e federacije ispoqavaju se i aprioristi~kim progla{avawem republi~kih i pokrajinskih interesa za egoisti~ke u odnosu na zajedni~ke jugoslovenske interese. Nosioci takvih shvatawa svjesno gube iz vida ~iwenicu da
106

jugoslovenski samoupravni federalizam, konstituisan na delegatskom principu, proizilazi iz specifi~nih interesa republika i pokrajina i jedinstva klasnog i nacionalnog. Neprihvatqiva je teza da jugoslovenski interes postoji odvojeno od interesa republika i pokrajina, kao i to da se realni interesi republika i pokrajina progla{avaju partikularisti~kim u odnosu na zajedni~ki jugoslovenski interes. (U napomeni se navode imena aktera: Vuk Dra{kovi}, Vojislav Lubarda, Esad ]imi}, Dobrica ]osi} i Vojislav [e{eq prim. V. [.) U ciqu potkopavawa povjerewa napadane su pojedine li~nosti i rukovodstva, a {ire i politika Saveza komunista Bosne i Hercegovine zbog tobo`we naklonosti muslimanskom nacionalizmu, zbog navodnog sputavawa demokratskog dijaloga i kriti~ke misli, `danovizma, staqinizma i birokratizma u dru{tvenim odnosima i stvarala{tvu. (U napomeni se navodi: Vojislav [e{eq i drugi prim. V. [.). Dvadeset sedmog septembra 1987. godine Drugom op{tinskom sudu u Sarajevu obratili su se privatni tu`ioci: Dizdar Muris iz Sarajeva, ulica Zagreba~ka broj 31-E, Dizdar Adila iz Sarajeva, ulica Muhameda Jakubovi}a br. 39, Dizdar Malik iz Sarajeva, ulica Muhameda Jakubovi}a br. 39, Dizdar Azra iz Sarajeva, ulica JNA br. 32, koje zastupaju advokati Momir Vidovi} i Avdo Tataragi} iz Sarajeva: Radi krivi~nih djela iz ~l. 80 st. 2 i ~l. 81 st. 2 KZ BiH, na osnovu ovla{tewa datih u odredbama ~l. 17/II i 86/III ZKP-a podnosimo protiv okrivqenog slijede}u privatnu tu`bu {to je, dana 17.8.1982. godine u broju 26. informativno politi~kog tjednika Danas objavio napis pod naslovom U cara Trajana kozije u{i u kojem je, izme|u ostalog, naveo: ~ak se slave kwi`evna djela najve}ih ratnih zlo~inaca, kao {to su... Hamid Dizdar. Ovaj napis okrivqenog su pre{tampali nedeqna informativna novina NIN iz Beograda i dnevni list Politika u ne{to skra}enim verzijama. Dakle, okrivqeni je u inkriminisanom napisu decidirano naveo da je na{ otac i suprug umrli Hamid Dizdar najve}i ratni zlo~inac. Nasuprot ovoj sramotnoj tvrdwi na{ prednik je osvjedo~eni saradnik NOPa od 1941. godine do oslobo|ewa. Naime, u ku}i Hamida Dizdara su se dr`ali sastanci MK Partije, zatim, se nalazilo skladi{te oru`ja municije i drugog materijala za potrebe NOP (naravno pored drugih u Sarajevu), tu je u vi{e navrata dolazio i krio se Valter Peri}, te ostali ilegalni radnici i bolesni partizani. Na{ prednik je kao provjereni pripadnik NOP dobio zadatke da formira prvo dva a potom i tre}i aktiv NOP-a u gradu Sarajevu {to je on vr{io i sa istima rukovodio do oslobo|ewa. Uo~i samog oslobo|ewa 30 aktivista vezanih na razne na~ine za na{eg prednika je obje{eno na Marin dvoru, dok je on sam uspio pobje}i, ali su mu zato usta{e uhvatili staru majku i sestru i ubile. Dokaz: edicija Sarajevo u revoluciji. Izjava org. sekretara Safeta Yinovi}a data 1953. godine Savezu boraca o radu na{eg prednika u toku rata.
107

Nakon oslobo|ewa na{ otac i suprug biva veoma aktivan dru{tvenopoliti~ki radnik u Sarajevu, biran na mnoge du`nosti, a izme|u ostalog i za predsjednika Udru`ewa kwi`evnika BiH. Na du`nosti direktora Arhiva grada zatekla ga je smrt. Iz navedenog slijedi da je na{ suprug i otac bio veoma rano napredno orijentisan, a da je u toku rata i te{kih vremena ispoqio, ne prezaju}i od smrtne opasnosti za sebe i svoju familiju, kao ~astan gra|anin i patriota, svoje totalno opredeqewe za NOP i do kraja nesebi~no radio. Bio je hap{en i izvo|en ~ak pred prijeki sud NDH-a. Okrivqeni je znao i morao znati sve navedeno i mnogo toga vi{e o na{em ocu i suprugu, ako se je `elio upu{tati, kao intelektualac i pravnik, u neke rasprave i izno{ewe u javnim glasilima, tvrdwe o nekim li~nostima, pa je ipak sve to prenebregao i objavio da je na{ otac i suprug bio najve}i ratni zlo~inac. Okrivqeni je dakle, opisanim inkriminacijama, neoprostivo i gnusno oklevetao i uvrijedio na{eg mrtvog oca i supruga i nas kao wegove najbli`e, ~ime je po~inio krivi~na djela iz ~l. 80. st. 2. i ~l. 81. st. 2. KZ BiH. Stoga podnosimo ovu tu`bu i predla`emo da se nakon odr`anog pretresa okrivqeni oglasi krivim i strogo kazni po zakonu. Prilikom izricawa kazne molimo da se okrivqenom kao ote`avaju}a okolnost uzme to da je on lice, koje je moralo i moglo znati i ocjeniti te`inu po~iwenih djela i wihovih posqedica na ~ast i ugled na{eg mrtvog oca i nas u sredini u kojoj `ivimo, pa je ipak pristao na sve to objavquju}i navedene inkriminacije. U smislu ~l. 87. KZ tra`imo da se izre~ena presuda objavi u nedeqnicima Danas, NIN-u i dnevnom listu Politici. Na glavnoj raspravi odr`anoj 8. oktobra 1982. godine sa~iwen je slede}i zapisnik: Tu`iteqi izjavquju da nema izgleda da do|e do pomirewa me|u strankama. Okrivqeni izjavquje da se javno izvinio zbog po~iwenog djela, spreman je, ukoliko to tu`iteqi zahtijevaju izviniti se na cjelishodan na~in, ukoliko ne, da se postupak nastavi. Pun. tu`iteqa isti~e da optu`eni u stvari izviwewe nije u~inio, jer u~iweno izviwewe nije adekvatno ranije datim izjavama, odnosno u izviwewu nisu pomenuti izrazi. Okrivqeni [e{eq Vojislav, sin Nikole i majke Danice, ro|. Misita, ro|en 11.10.1954. godine u Sarajevu, Srbin, dr`avqanin SFRJ, dr dru{tvenopoliti~kih nauka, zaposlen na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu kao nau~ni saradnik u Institutu za dru{tvena istra`ivawa, LD. 17.000 dinara, neo`ewen, vojsku slu`io 1980. u Beogradu, desetar, vodi se pri SO-e Novo Sarajevo, neosu|ivan, drugi postupak se ne vodi, odlikovawa nema. Upozoren na propise ~l. 67, 218. i 314. ZKP-a, izjavquje da je za branioca imenovao advokata Radovi} Zdravka te da }e odbranu dati u wegovom prisustvu. ^ita se privatna tu`ba od 27.9.1982. godine. Punomo}nik tu`iteqa izjavquje da ostaje kod tu`be.
108

Ispit okrivqenog: Po~iweno djelo sam u~inio u izviwavaju}oj zabludi bez umi{qawa, te smatram da shodno ~l. 84. Krivi~nog zakona Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine ne postoje uslovi za izricawe bilo kakve krivi~ne sankcije. Djelo je po~iweno u sklopu moje dru{tvene publicisti~ke djelatnosti, ozbiqne dru{tvene kritike kojoj sam podvrgao i djelo dr Muhsina Rizvi}a. Me|u najve}e ratne zlo~ince uvrstio sam i ime Hamida Dizdara smatraju}i da on to jeste. Tu`io~ev advokat ka`e da nije isto biti kvisling i biti najve}i ratni zlo~inac. Termin najve}i ratni zlo~inac nisam upotrebqavao u strogo formalnom zna~ewu, niti se upu{tao u wegovu specifikaciju. Krivi~ni zakon Socijalisti~ke Federativne republike Jugoslavije ne govori o op{tem pojmu ratnog zlo~ina. On ga specifikuje na tri wegova oblika. Za mene je ratni zlo~inac svaki izdajnik svoga naroda i saradnik okupatora, pa i onaj koji je s perom ili mikrofonom u ruci, slu`io neprijateqe. Pozivam se na na{u sudsku praksu u kojoj ima zabiqe`en niz primjera da su qudi koji su slu`ili u neprijateqskom kulturno-propagandnom aparatu su|eni kao ratni zlo~inci i kao takvi strijeqani. Kao primjer pozivam se na saop{tewe Vojnog suda Prvog korpusa Narodnooslobodila~ke vojske Jugoslavije o su|ewu ratnim zlo~incima u Beogradu koje je objavqeno u Politici br. 11828 od 27.11.1944. godine. Citiram dio teksta saop{tewa. U toku bitke za Beograd i poslije oslobo|ewa Beograda u ruke Narodnooslobodila~ke vojske pali su mnogi izdajnici i neprijateqi naroda koji su pod okupacijom radili za fa{isti~ke osvaja~e i izvr{ili za wihov ra~un veliki broj zlo~ina. Vojni sud Prvog korpusa sudio je tim izdajnicima i neprijateqima naroda. Presudom Vojnog suda Prvog korpusa osu|ena su na smrt lica ~ija se imena navode... Smrtna presuda izre~ena im je kao narodnim neprijateqima i ratnim zlo~incima. U smislu ~l. 13, 14. i 10. uredbe Vrhovnog {taba o vojnim sudovima op{ti razlozi presude su izme|u ostalog {to su zborovima, {tampom, preko radija, predstavama, karikaturama i drugim sredstvima podupirali okupatorsku, fa{isti~ku tiraniju i izrugivali vojni~ke i moralne napore slobodoqubivih naroda. Pristupaju}i kritici nekih negativnih dru{tvenih pojava kritikovao sam i postupak dr Muhsina Rizvi}a koji u svojim djelima veli~a minorno kwi`evno stvarala{tvo i najve}ih ratnih zlo~inaca a da nigdje, ni na jednom mjestu, ~ak ni u fusnoti, ne navodi ni wihova politi~ka opredeqewa ni slu`ewe okupatoru. Smatrao sam, i danas smatram da je to na~in wihove posredne rehabilitacije. Za{to sam me|u ratne zlo~ince uvrstio i ime Hamida Dizdara? Prelistavaju}i ratne komplete usta{kih novina i ~asopisa do{ao sam do podataka da je Hamid Dizdar intenzivno sara|ivao s neprijateqem u toku ~itavog vremena trajawa rata. U uslovima okupacije i kvazi-dr`avne tvorevine Nezavisne Dr`ave Hrvatske objavio je vi{e od 50 bibliografskih jedinica svojih radova, pjesama, ~lanaka i kwiga. Kakav je sadr`aj tih tekstova? Svojim tekstovima Hamid Dizdar je pokazivao da je u potpunosti prihvatao fa{isti~ku ideologiju i potpomagao ideolo{ko-propagandne napore usta{ke vlasti. Ja }u to sada ilustrovati na nekoliko karakteristi~nih primjera.
109

U ~asopisu Hrvatski krugoval br. 28. iz 1943. godine na 12. strani objavqen je tekst Hamida Dizdara Sevdalinke na krugovalu, u kome se ka`e slede}e: U na{oj narodnoj `enskoj poeziji, pjesma hrvatskih muslimana zauzima, mjere}i po umjetni~kim mjerilima, po bogatstvu forme jezi~kog izraza, prvo mjesto. Ba{ ta pjesma je potkraj pretpro{log stoqe}a pribavila hrvatskom narodu vidno mjesto u skupu kulturnih naroda evropske zajednice. U ~lanku Povijest kazali{ne umjetnosti u BiH od najstarijih vremena do danas objavqenom pred kraj samog rata 1944. god. Dizdar ka`e: 7. lipwa 1941. godine za intendanta Hrvatskog kazali{ta u Sarajevu imenovan je kwi`evnik i profesor gospodin Ahmed Muradbegovi} (moja napomena rije~ je o ozlogla{enom slugi okupatora i okorjelom izdajniku) pod ~ijom upravom na{e kazali{te zapo~iwe svoj veliki rad, obiqe`en nizom zna~ajnih umjetni~kih uspjeha u Sarajevu, Zagrebu, Dubrovniku, Mostaru, Travniku, Tuzli, Slavonskom i Bosanskom Brodu, kao i u cjelom nizu mawih pokrajinskih mjesta gdje je `iva rije~ sarajevskih umjetnika doprla na ~estim gostovawima djeluju}i blagotvorno i vr{e}i tako jednu svetu narodnu kulturno-prosvetnu misiju, od prijestonice do najmawih pokrajinskih mjesta i kasaba. Ako znamo da je rije~ o jednoj krajwe totalitarnoj dr`avi onda moramo imati u vidu da su svi oblici dru{tvene djelatnosti ostvarivani pod wenim patronatom bili do kraja ideologizovani i prilago|eni misiji okupatora i doma}ih izdajnika. U ~asopisu Sarajevska hrvatska pozornica br. 1. od 1942. godine na strani prvoj, izvje{tavaju}i o rasporedu rada Hrvatskog dr`avnog kazali{ta u Sarajevu u godi{tu 1942. i 1943. i razgovoru sa intendantom Muradbegovi}em Dizdar pi{e i slede}e: Stvoriv{i sebi brojno i odu{evqeno slu{ateqstvo u pro{lom godi{tu, u~vrstiv{i se iznutra i iz vana po`rtvovanim radom i golemim umjetni~kim poletom cjelokupnog ~lanstva, ovo je kazali{te danas u stawu da po|e korak daqe u vr{ewu svoga mu~nog, ali slavnog umjetni~kog rada. Ne obe}avaju}i mnogo, da bi moglo izvr{iti sve {to je mogu}e, ono }e zapo~eti ovo godi{te s jednim od najve}ih imena u hrvatskoj kwi`evnosti sviju vremena, s imenom doglavnika dr Mile Budaka, iznose}i pred svoje gledaoce wegovo velebno Ogwi{te u dramatizaciji Vojmila Rabadana. U toku 1944. godine Hamid Dizdar je izdao i dvije kwige. Prva je pod naslovom Muslimani i kri{}ani pod turskom vla{}u u Bosne i Hercegovine u kojoj veli~a tursku vladavinu u na{im krajevima i ostvaruje propagandne ciqeve poznate panislamisti~ke organizacije koja je pod patronatom jerusalimskog muftije Huseinija i Skup{tine El Hidaje, ~ije je sjedi{te bilo u Sarajevu, radila na ostvarivawu autonomnog statusa BiH direktno u okviru Tre}eg rajha, pa je i u~estvovala u formirawu SS Hanyar divizije. U drugoj kwizi, objavqenoj tako|e 1944. godine, pod naizgled naivnim naslovom Sevdalinke Hamid Dizdar u predgovoru na strani 5. ka`e: Kako je kod ravnateqstva Hrvatskog krugovala postojala odlu~na `eqa da se jednom pristupi ras~i{}avawu ovakvog stawa i da se u pitawu ~isto}e bosanske sevdalinke, kod naj~e{}eg i najlirskijeg dijela hr110

vatskog narodnog blaga, unese malo vi{e svjetlosti i stru~nog znawa odlu~io sam se na te`ak posao sakupqawa bosanske muslimanske narodne pjesme. Ne{to daqe Dizdar ka`e: Vrijeme, nemar, cigani svira~i uni{tili su i nagrdili toliko qepote i istinske lirike, da je to pravo zlo~instvo prema op}oj hrvatskoj narodnoj kulturi. Pri kraju predgovora na strani 32. Dizdar ka`e i ovo, govore}i o zna~aju prou~avawa sevdalinke: Na taj }e se na~in mo}i razotkriti i ustanoviti pravi zna~aj, glazbena vjernost i ~isto}a sevdalinke, kao najqep{e i glazbeno i umjetni~ki najzna~ajnije narodne pjesme na ~itavom podru~ju na{e zemqe, na kojem obitava hrvatski narod i hrvatska narodna kultura. Dizdar je intenzivno sara|ivao u slijede}im ~asopisima: Hrvatska misao, Novi behar, Osvit, Narodna uzdanica, Sarajevska hrvatska pozornica, Gospodarstvo itd. Gotovo da nijedna kulturno-propagandna manifestacija u okupiranom Sarajevu nije pro{la bez wegovog aktivnog u~e{}a. Bio je ~lan usta{kog Hrvatskog dr`avnog kazali{ta, jedan od urednika usta{kog radija Dr`avne krugovalne postaje Sarajevo. Kao primjer, navodim i podatak da se u broju 1. za 1944. godinu ~asopisa Hrvatska misao na strani 1. nalaze i tri Dizdareve pjesme: Ti{ina, Bjegunac, O~i, a u istom broju na prvoj strani objavqen je faksimil rukopisa pisma usta{kog poglavnika dr Ante Paveli}a u kome se izme|u ostalog ka`e: Nema danas plemenitijeg rada nego {to je rad na rodoqubivom ujediwavawu bo{wa~kih Hrvata, rad na izgradwi me|usobne qubavi, me|usobne suradwe, uzajamnosti. U tom le`i sada{wost i budu}nost, upravo opstojanost katolika i muslimana u BiH. Hrvatska misao udarila je tim pravim putem. Imena wezinih urednika i saradnika upu}uju na to, da je posao, poveden sa qubavqu i po`rtvovano{}u, a wihova pro{lost i krv proku{anih hrvatskih rodoquba i kao umnih radnika zajam~uje uspjeh, koga im od srca `elim na korist jednokrvne hrvatske bra}e u Bosni, na ~ast i sre}u cijelog hrvatskog naroda Herceg-Bosne i cijele Hrvatske. Pitam se kako bi se druga~ije mogli nazvati qudi kojima ovakve pohvale i podr{ku izri~e jedan od najve}ih zlikovaca Drugog svjetskog rata, nego zlo~incima. Me|utim, bilo je jo{ nekoliko intelektualaca koji su na isti na~in u~estvovali u ostvarivawu ideolo{ko-propagandnih ciqeva okupatora, ali wihova imena u svom tekstu nisam navodio. Uzimao sam samo najfrapantnije primjere pa u tom sklopu: Fehima Spahu, koji je bio vjerski poglavar i direktno sara|ivao sa Wema~kom i usta{ama, pru`aju}i im neprocjewive usluge na planu formirawa institucija usta{ke kvislin{ke vlasti; Ademagu Me{i}a, Paveli}evog doglavnika; Hakiju Hayi}a, jednog od vode}ih usta{kih ideologa; Mehmeda Hayi}a predsjednika Skup{tine El hidaje; te Mustafu Grab~anovi}a, koji je pjesmama {irio mr`wu. Sa sadr`ajem jedne od wegovih pjesama na{a javnost je sasvim nedavno imala priliku da se upozna. [ta me opredijelilo da me|u imena tih zlo~inaca uvrstim ime Hamida Dizdara? Prelistavaju}i ratne komplete sarajevskog Novog li111

sta na{ao sam da je u aprilu 1943. godine objavqen i slede}i napis, gotovo preko ~itave tre}e strane: Crna legija tuguje za svojim velikim zapovjednikom, i podnaslov komemorativna sve~anost usta{ke vojnice u Kasindolu: Sarajevo 3. travwa. Smrt juna~kog usta{kog pukovnika Jure Franceti}a iskreno je o`alostila cijelu zemqu, ali je nesumwivo najte`e kosnula wegove hrabre suborce iz pobjedonosnih pohoda po Isto~noj Bosni. Ni{ta ne}e mo}i da iska`e svu ovu bol koju nad ovim ogromnim gubitkom osje}aju borci Crne legije i uop}e borci usta{ke vojnice. Ju~e u 2 sata poslije podne priredilo je izvjestiteqstvo odgojnog odjela Ministarstva oru`anih snaga u Sarajevu, povodom smrti Jure Franceti}a u Kasindolu `alosnu komemoraciju. Ovoj su sve~anosti prisustvovali brojni Franceti}evi legionari i veliki broj usta{kih ~asnika, prijateqa, znanaca, i po{tovateqa Jure Franceti}a. Iskrena tuga vidjela se na wihovim licima i sve~ana {utwa vlada me|u wima od onog ~asa kada su saznali za smrt Franceti}evu. Ali to nije samo izraz bola i tuge, nego i izraz ~vrste odlu~nosti da slijede stopama svoga dragog vo|e i velikog prvoborca i zapovjednika, da svojim vite{kim vojni~kim djelima osvete wegovu smrt onako, kako je on osve}ivao one tisu}e hrvatskih boraca, koji su pali za svetu stvar Hrvatske. Tu`noj sve~anosti u Kasindolu prisustvovala je i Vojno-usta{ka glazba, koja je pod ravnawem kapelnika Hamina odsvirala himne i prigodne glazbene odlomke. Nakon {to je kwi`evnik Hamid Dizdar krasnoslovio pjesmu na{ stari od Kova~i}a, usqed {irokog kruta Franceti}evih suboraca i rawenika u velikom krugu pokojnikovih po{tovateqa i prijateqa odr`ao je govor Bo`idar Brale, koji je, izme|u ostalog, rekao: Tu`no je ovih dana prodefilovalo tisu}e usta{a ispred wegova lika. Dr`ava, {tampa i saveznici su u~inili svoje, hrvatski narod ~ini u ove dane i ~ini}e, nose}i ga na krilima besmrtne usmene narodne predaje od generacije do generacije. Bosna ga je upamtila, upoznala i zavolela onim danom, kad je u svoj vojni~ki dnevnik upisao povjesni manevar osnutka Crne legije. Nema sumwe da usta{tvo predstavqa najintimniju jezgru hrvatske dr`avnosti i da je ono tako usko i nedjeqivo isprepletano s po vije{}u prvih revolucionarnih dana, da je postalo wezinim bitnim ele mentom. Stoga i nije ~udo {to su se protivnici mlade dr`ave oborili svom `estinom na usta{tvo i wegova nosioca u Bosni Crnu legiju, ali se uvijek kroz dvije godine dana nad neprijateqem mjesto nadgrobnog spomenika na{ao spremnim lik li~kog lava, vite{ka pojava Franceti}e va. Hrvatsko novinstvo je iznijelo u brojnim ~lancima povijesnu borbu Crne legije na ~elu s Jurom, ja to danas ne moram ponavqati, jer ste vi svi prisutni i oni na polo`ajima s vama i wime mrtvim `ivi dnevnik, koji treba samo otvoriti i ~itati neupam}enom qubavqu za poglavnika i za Hrvatsku. Dragi Jura! Tvome vite{kome liku tu u na{oj sredini, na zi du di`emo usta{ku desnicu i kunemo se isto onako kao prvi dan tebi `i vu. Ovi mladi qudi, koje je vojni~ki `ivot o~vrsnuo i krvave borbe ta ko prekalile, qudi koji bi pristali i na najgrozniju smrt, nego da poka`u slabost i suze, zaplakali su, wihove o~i orosile su se svetim suzama,
112

suzama boli i gweva. I sam govornik morao je vi{e puta na~initi stanku u govoru da ne zagrca. Ovu komemorativnu sve~anost dopunili su svojim sudjelovawem ~lanovi Hrvatskog dr`avnog kazali{ta Nada Bo{ki}eva, Dizdar, i Miyor i domobran razvodnik Ivica Ranogajac. Bo`idar Brale je jedan od najve}ih usta{kih zlo~inaca. Zajedno sa Ademagom Me{i}em i Hakijom Hayi}em formirao je usta{ku vlast u Bosni i Hercegovini. Pukovnik Jure Franceti} je jedan od najve}ih ko qa~a u istoriji na{ih naroda koji se po zlu pro~uo posebno na podru~ju Isto~ne Bosne, 1943. godine pao mu je avion na Romaniji. @ivog su ga uhvatili partizani i zaslu`eno kaznili. Na jednoj strani partizani smr}u ka`wavaju Franceti}a, a na drugoj Dizdar ga slavi krasnoslove}i pjesmu Na{ stari. Usta{e nikada nisu do{le do Franceti}evog tijela, pa su zato, organizuju}i, kako ka`u, sve~ane zadu{nice, napravili maketu wegovog imaginarnog kov~ega i ukrasili ga usta{kim zastavama i drugim znamewima. ^ovjek koji je u~estvovao na ovom zboru najvi{ih usta{kih velikodostojnika morao je u`ivati duboko povjerewe usta{ke vlasti. Citiram nekoliko stihova iz navedene Kova~i}eve pjesme koju je pisac svojevremeno posvetio dr Anti Star~evi}u. Ta pjesma je zloupotrijebqena u po~ast Franceti}u, a posebno se imalo u vidu, {to je naglasio i Bo`idar Brale da je Franceti} Li~anin kao i Star~evi}. Citiram karakteristi~ne stihove zloupotrijebqene pjesme, koju je krasnoslovio Hamid Dizdar: Divni soko vrletne Like Ti nam spasi narodno ime, Po tebi smo danas Hrvati! Ti si orla, krvni~ku neman, Pravedni~kom zgodio strijelom, Ti zagrmi izrodom na{im, Ti im prokle ime i pleme. Iz tvog srca kleli Hrvati, Divni sokoli vrletne Like! Divni soko vrletne Like! Strah i trepet posta tiranom, [iba bo`ja, svim {arewakom, Grom nebeski svim odmetnikom! Pograbi{e oru`je quto zlobe, Pakla i crne tmine, Bezbroj wih se obori na te, Bezbroj, a na jednog junaka! Kovali su okove te{ke, Dubqi ve} su tamnice mra~ne, Da okuju krepost, po{tewe, Da okuju veliku du{u! Vje~no svetlo da utamni~e, Pravde bo`ije, svete slobode. Sve nadvlada tvoje juna{tvo, Divni soko vrletne Like!
113

A jo{ mrtva Hrvatska nije! Weno tijelo stvori se kamom. Danas zgodan ~as je Hrvatom, Da se sjete tebe i junaka, Otaybini, klisure jake! Zaman u wu otrovom sik}u, Odmetnika bezbrojne strijele, O wu bjesne valovi sudbe, Zamah lome bokove svoje, O wu vrazi naroda ovog Zamah kr{e gvozdene zube. Da, ti star si ko muke na{e, Star ko s nami, nepravda duga. Star ko na{a s du{mani borba, Divni soko vrletne Like! Ali star ko pravo Hrvata, Veli~anstvo pro{losti slavne, Hram taj ~asni, svetle slobode, Koga danas vragovi skvrne! Takva starost ti si Hrvatom, Divni soko vrletne Like! I dok bude istine, prava, Dok }e tiwat iskra slobode, I dok bude jednog Hrvata: Ime tvoje vje~no }e `ivit, Ime na{eg ponosa, dike, Vje~ni soko vrletne Like. Do{av{i do ovih podataka, da li sam uop{te mogao pomisliti da je rije~ o ilegalnom saradniku Narodnooslobodila~kog pokreta? S druge strane, u nekim kwi`evnim biografijama koje su mi stajale na raspolagawu propu{teno je navo|ewe wegove aktivnosti u toku rata. Npr. rije~ je o kwizi Riste Trifkovi}a ~ije sam podatke naveo u tekstu izviwewa i obja{wewa objavqenom u NIN-u. Da sam pogrije{io sasvim slu~ajno sam saznao: 25. avgusta sreo sam jednog starog prijateqa u najprometnijoj sarajevskoj ulici koji mi je rekao da je Hamid Dizdar pred kraj rata sara|ivao s Narodnooslobodila~kim pokretom, te da su mu majka i sestra stradale u Jasenovcu. Time sam bio veoma iznena|en i duboko potre{en pa sam odmah sutradan 26. avgusta 1982. godine telefonom izdiktirao tekst svog izviwewa redakcijama Politike, Danas-a i NIN-a. Tekst izviwewa objavqen je u Politici u petak 27. avgusta, tog dana nije se pojavio u NIN-u, jer je broj bio zakqu~en prije telefonskog razgovora. Izviwewe je objavqeno u slede}i utorak u listu Danas. Po{to sam imao ne{to vi{e vremena na raspolagawu, u slede}em broju NIN-a sam bio u mogu}nosti u najkra}im crtama i objasniti kako je do gre{ke do{lo. Nisam imao nikakvu namjeru niti da omalova`avam li~nost Hamida Dizdara, niti da nipoda{tavam wegov doprinos Narodnooslobodila~kom pokretu. Bez obzira koliki je on bio, pokretu je sigurno
114

dobrodo{ao, a posebno da sam imao na raspolagawu podatke o stradawu ~lanova wegove porodice ne bih se uop{te upu{tao u razmatrawe wegove aktivnosti u toku rata. Isto tako nisam imao namjeru da uvrijedim ~lanove wegove porodice, s obzirom da ih uop{te i ne poznajem, pa nisam imao nikakvog motiva za tako ne{to. S druge strane, navode}i u svom tekstu jedan neistinit podatak koji se ti~e Hamida Dizdara prvi put sam svojim oponentima u javnoj polemici u sklopu koje je moj tekst objavqen dao argumenat koji su poku{ali zloupotrijebiti da bi na tom jednom neistinitom faktu dokazali, neistinost i svih ostalih mojih tvrdwi. ^ak su uz isticawe imena Hamida Dizdara poku{ali rehabilitovati i li~nost Mustafe Grab~anovi}a, a zatim Mehmeda Hayi}a. Da se kod mene pojavio i tra~ak sumwe da Dizdar nije zlo~inac, wegovo ime nikako ne bih pomiwao u svom tekstu jer time dovodim u sumwu i sve ostalo, jer time je bitno umawena polemi~ka vrijednost moga teksta, a imalo je {tetne posledice na ugled i uva`avawe od strane javnosti koje mi je veoma bitno u mom publicisti~kom radu. Na upit pun. tu`iteqa okrivqeni dodaje da nakon {to je do{ao do podataka kao {to je u odbrani naveo nije smatrao potrebnim tragati o eventualnim posleratnim aktivnostima li~nosti o kojima se u svom napisu izjasnio, jer je sumwao da su wihova imena uop{te posle rata pomiwana u kwi`evnim djelima. Podatke o savremenim piscima Jugoslavije izdate u ~lanku 1966. godine u Zagrebu nisam imao niti sam u wih vr{io uvid prije objavqivawa ~lanka, a tako|e nisam izvr{io uvid u Leksikon pisaca Jugoslavije, izdawe Matice srpske 1972. godine dok sam u Trifkovi}evu kwigu izvr{io uvid jer je li~no posjedujem. Okrivqeni daqe dodaje: S obzirom na izvorne podatke kojima sam raspolagao i s obzirom da druge izvorne podatke koji su upu}ivali na drugi zakqu~ak nisam na{ao, nisam smatrao za potrebno da daqe istra`ujem u ovom pravcu po raznim kwi`evnim edicijama s obzirom da se tu i u takvim slu~ajevima i ne radi o izvornim podacima. ^iwenica da Trifkovi} u svojoj kwizi nije ni{ta navodio o ratnoj aktivnosti Hamida Dizdara kod mene je stvorila samo zakqu~ak da je to zbog toga {to nije htio iznijeti podatke o kojima sam tako i govorio. Moja nau~ni~ka etika mi je nalagala da podatke ispitam do kraja i u ovom slu~aju sam smatrao da ima dovoqno podataka za formulisawe mi{qewa. Moja je gre{ka {to ovo u svakom slu~aju nisam jo{ detaqnije ispitao. Dokazni postupak: Vr{i se uvid u fotokopiju ~lanka U cara Trajana kozije u{i objavqenog u listu Danas od 17.8.1982. god. Vr{i se uvid u obja{wewe dr. [e{eqa Danas od 31.8.1982. god, u fotokopiju obja{wewa dr Vojislava [e{eqa u Politici od 27.8.1982. god. i vr{i se uvid u ~lanak Jo{ jedno hvatawe na djelu, fotokopiran iz NIN-a od 5.9.1982. god. Okrivqeni nakon izvr{enog uvida izjavquje da su fotokopije vjerne tekstovima koji su objavqeni i da na wih nema primjedbi. Pun. tu`iteqa nema primjedaba. Branilac okrivqenog predaje na uvid fotokopiju ~lanka Razvoj kazali{ne umjetnosti u BiH objavqenog u Kulturnim vidicima od 27. lipwa 1943. god, fotokopiju strane 3. Novog lista iz trav115

wa 1943. godine i fotokopije bibliografije objavqenih radova Hamida Dizdara u usta{kim ~asopisima objavqeno u ~asopisu @ivot do 11. 12. za 1987. godinu. Punomo}nik tu`iteqa se ne protivi. Sud donosi rje{ewe: Izvr{i}e se uvid u prezentirane fotokopije. Pun. tu`iteqa primje}uje da prezentirane fotokopije bibliografije okrivqeni nije imao u momentu kada je pisao ~lanak. Okrivqeni na primjedbu pun. tu`iteqa isti~e da je to nesporno, te dodaje da je ovo izvadio naknadno, ali da mu je bilo poznato da postoji veliki broj takvih napisa Hamida Dizdara, te da ni ovaj popis nije kompletan. Vr{i se uvid u kwigu Muslimani i kr{}ani pod turskom vla{}u u BiH, autora Hamida Dizdara izdatu 1944. god. i u kwigu Sevdalinke autora Hamida Dizdara, izdawe Dr`avne krugovalne postaje, Sarajevo 1944. god, pa se konstatuje da je okrivqeni u svojoj odbrani autenti~no naveo citate iz predgovora kwige Sevdalinke. Nakon toga se kwige vra}aju okrivqenom. Stranke nemaju pitawa ni primjedbi. Vr{i se uvid u fotokopiju Leksikona pisaca Jugoslavije, strana 645. Matica srpska 1972. god. u Beogradu i u fotokopiju strane 62. pod nazivom Savremeni pisci Jugoslavije, Stvarnost iz Zagreba 1966. godine. Stranke nemaju primjedaba. Pun. tu`iteqa predla`e da se izvr{i uvid u ~lanak pod nazivom Fakultativne aktivnosti koji je od strane Fakulteta politi~kih nauka Veqko Vlahovi} objavqen u ~asopisu Danas od 14.9.1982. god. Branilac okrivqenog se protivi, jer smatra da se radi o napisu sa kojima okrivqeni vodi polemiku, a nije u konkretnoj vezi sa predmetom koji je predmet u ovoj krivi~noj stvari. Sud donosi rje{ewe: Ne}e se vr{iti uvid u napis Fakulteta politi~kih nauka. (Rije~ je o tekstu saop{tewa koje je objavqeno i u Oslobo|ewu, te ovdje prezentovano nap. V. [.). Pun. tu`iteqa predla`e da se izvr{i uvid u fotokopiju izjave Safeta Yinovi}a date 1953. godine u Savezu boraca o radu Hamida Dizdara u toku rata. Branilac se ne protivi. Sud donosi rje{ewe: Izvr{i}e se uvid u izjavu. Vr{i se uvid. Stranke nemaju primjedaba. Prijedloga za daqe provo|ewe dokaza nema. Dokazni postupak je zavr{en. Zavr{ne rije~i stranki: Punomo}nik tu`iteqa izjavi: Ostajem u cjelosti kod privatne tu`be. Dopuwavam samo utoliko {to predlo`eno objavqivawe presude treba na tro{ak okrivqenog. Smatram da je provedenim dokazima utvr|eno da je okrivqeni po~inio djelo za koje je optu`en, a s druge strane okrivqeni u svojoj odbrani nije dokazao da je bio u opravdanoj zabludi, pa predla`em da ga ovaj sud proglasi krivim i strogo kazni i odredi objavqivawe presude u listovima u kojima je inkriminisani tekst okrivqeni objavio. Branilac okrivqenog izjavi: Stara je istina da je qudski grije{iti koje su qudi postali svjesni momentom svoje sposobnosti da misle i shvate svoje gre{ke. Okrivqeni je pogrije{io, me|utim, ~im je za svoju gre{ku saznao objavio je izviwewe u listu Politika, a zatim i u ostalim glasilima u kojima je wegov tekst objavqen. I danas na glavnom pretre116

su okrivqeni je izrazio spremnost da se izvini na na~in koji privatni tu`iteqi prihvataju, a {to su oni kategori~ki odbili. Privatna tu`ba uslijedila je nakon izviwewa objavqenog u Politici, iz ~ega proizlazi da su privatni tu`iteqi, nakon satisfakcije koju su dobili u javno objavqenom izviwewu, tu`bu usmjerili u `eqi da se okrivqenom na odre|en na~in osvete. Okrivqeni je raspolagao dokumentacijom iz koje je opravdano izveo pogre{an zakqu~ak, da je Hamid Dizdar bio kulturni i javni radnik u vrijeme okupacije, saradnik s organima vlasti u NDH, {to je upu}ivalo na to da je izdajnik, a iz toga da je zlo~inac {to bi, da nije bilo saradwe sa Narodnooslobodila~kim pokretom, odgovaralo djelatnostima o kojima je okrivqeni do{ao do saznawa. Zbog toga smatram da je okrivqeni postupao u opravdanoj zabludi, smatraju}i da je istina ono {to je napisao Hamid Dizdar, te da ga shodno propisu iz ~l. 84. KZ SRBiH ne treba kazniti. Okrivqeni izjavi: Da prihvata odbranu svog branioca i pridru`uje se wegovom predlogu. Dodaje da je izviwewe objavio prije svake druge javne reakcije, da nije raspolagao podacima i dokumentima koji bi doveli u sumwu podatke do kojih je do{ao kako je objasnio. Glavni pretres zavr{en: Javno objavqivawe presude bi}e u 13 ~asova. Nakon toga sud donosi i javno objavquje, u ime naroda, presudu: okrivqeni [e{eq Vojislav generalije kao u spisu, kriv je {to je: dana 17.8.1982. godine u broju 26. informativno-politi~kog tjednika Danas objavio napis pod naslovom U cara Trajana kozije u{i u kojem je, izme|u ostalog, naveo ~ak se slave kwi`evna djela najve}ih ratnih zlo~inaca kao {to su... Hamid Dizdar, ~ime je po~inio krivi~no djelo klevete iz ~l. 80. st. 2. KZ SRBiH, pa ga sud na osnovu ovog zakonskog propisa i primjenom propisa iz ~l. 42. ta~ka 2. i 43. st. 1. ta~ka 5. KZ SFRJ, osu|uje na nov~anu kazu u iznosu od 5.000,00. (pethiqada dinara) koju je du`an platiti u roku od 30 dana od dana pravosna`nosti ove presude. Na osnovu propisa iz ~l. 39. st. 3. KZ SFRJ u slu~aju nemogu}nosti naplate izre~ene nov~ane kazne ni prinudnim putem ista }e se izvr{iti tako {to }e svakih zapo~etih 100 dinara izre~ene nepla}ene nov~ane kazne biti zamijeweno za po jedan dan zatvora. Na osnovu propisa iz ~l. 98. st. 1. ZKP-a, okrivqeni se obavezuje naknaditi tro{kove krivi~nog postupka u pau{alnom iznosu od 500,00 dinara u roku od 15 dana pod prijetwom izvr{ewa. Presuda je javno objavqena, ukratko obrazlo`ena, a stranke pou~ene u pravu na `albu. Devetnaestog oktobra sam dobio i pisani otpravak presude u kome je stajalo: U ime naroda: Op{tinski sud II u Sarajevu, i to sudija pojedinac Trbojevi} Milan, uz sudjelovawe zapisni~ara Peji} Radmile, u krivi~nom predmetu protiv [e{eq Vojislava, iz Sarajeva, zbog krivi~nog djela iz ~l. 80. st. 2. i ~l. 81. str. 2. KZ SRBiH, nakon odr`anog glavnog i javnog pretresa u prisustvu okrivqenog li~no, branioca Radovi} Zdravka, advo117

kata u Sarajevu, privatnih tu`iteqa Dizdar Murisa, Dizdar Azre, Dizdar Malika i Dizdar Adile, i wihovog punomo}nika Tataragi} Avde, advokata u Sarajevu, dana 8.10.1982. godine, donio je i javno objavio, presudu: Okrivqeni [e{eq Vojislav, sin Nikole i majke Danice ro|ene Misita, ro|en 11.10.1954. godine u Sarajevu, Srbin, dr`avqanin SFRJ, nastawen u Sarajevu ul. Rave Jankovi} br. 17/3, dr dru{tvenopoliti~kih nauka, zaposlen na Fakultetu politi~kih nauka Sarajevo kao nau~ni saradnik u Institutu za dru{tvena istra`ivawa, LD. 17.000,00 dinara, neo`ewen, vojsku slu`io 1980. godine u Beogradu, desetar, vodi se pri SO-e Novo Sarajevo, neosu|ivan, drugi postupak se ne vodi, kriv je {to je: Dana 17.8.1982. godine u broju 26. informativno-politi~kog tjednika Danas objavio natpis pod naslovom U cara Trajana kozije u{i u kojem je izme|u ostalog naveo ~ak se slave kwi`evna djela najve}ih ratnih zlo~inaca kao {to su... Hamid Dizdar, ~ime je po~inio krivi~no djelo klevete iz ~l. 80. st. 2. KZ SRBiH, pa ga sud na osnovu ovog zakonskog propisa i primjenom propisa iz ~l. 42. ta~ka 2. i 43. st. 1. ta~ka 5 KZ SFRJ, osu|uje na nov~anu kaznu u iznosu od 5.000,00 (pethiqada) dinara, koju je du`an platiti u roku od 30 dana od dana pravosna`nosti ove presude. Na osnovu propisa iz ~l. 39. st. 3. KZ SFRJ u slu~aju nemogu}nosti naplate izre~ene nov~ane kazne ni prinudnim putem ista }e se izvr{iti tako {to }e svakih zapo~etih nepla}enih 100 dinara izre~ene nov~ane kazne biti zamijeweno za po jedan dan zatvora. Na osnovu propisa iz ~l. 98. st. 1. ZKP-a, okrivqeni se obavezuje naknaditi tro{kove krivi~nog postupka u pau{alnom iznosu od 500,00 dinara u roku od 15. dana pod prijetwom izvr{ewa. Obrazlo`ewe: Privatnom tu`bom od 3.9.1982. godine, privatni tu`iteqi su optu`ili okrivqenog [e{eq Vojislava zbog krivi~nog djela iz ~l. 80. st. 2. i ~l. 81. st. 2. KZ SRBiH, navode}i inkriminaciju kao u izreci ove presude i daqe da su ovaj natpis prenijele nedeqne informativne novine NIN, i dnevni list Politika u ne{to skra}enim verzijama. Okrivqeni u svoju odbranu navodi da je krivi~no djelo po~inio u izviwavaju}oj zabludi i bez umi{qaja pa smatra da, shodno propisu iz ~l. 84. KZ SRBiH, ne postoje uslovi za izricawe bilo kakve krivi~ne sankcije. Smatra da je krivi~no djelo po~inio u sklopu svoje javne, dru{tvene, publicisti~ke djelatnosti i ozbiqne dru{tvene kritike kojoj je podvrgao djelo dr Muhsina Rizvi}a. Tvrdi da je ime Hamida Dizdara uvrstio me|u najve}e ratne zlo~ince smatraju}i da on to i jeste. Termin najve}i ratni zlo~inac nije upotrebqavao u strogo formalnom zna~ewu niti se upu{tao u wegovu specifikaciju, nego je imao u vidu materijalnu mogu}u sadr`inu takvog pojma. Za ratnog zlo~inca smatra svakog izdajnika svog naroda i saradnika okupatora koji je bilo perom bilo mikrofonom slu`io neprijateqe. Okrivqeni nadaqe isti~e da su u na{oj sudskoj praksi zabiqe`eni primjeri da su qudi koji su slu`ili u neprijateqskom kulturno-propagandnom aparatu su|eni kao ratni zlo~inci i kao takvi strijeqani.
118

Pristupaju}i kritici nekih negativnih dru{tvenih pojava kritikovao je postupak dr Muhsina Rizvi}a koji u svojim djelima veli~a minorno kwi`evno stvarala{tvo i najve}ih ratnih zlo~inaca, a nigdje ne navodi wihova politi~ka opredjeqewa i slu`ewe okupatoru. Smatrao je i smatra da je to na~in posredne rehabilitacije tih ratnih zlo~inaca. Prelistavaju}i ratne komplete usta{kih novina i ~asopisa do{ao je do podataka da je Hamid Dizdar intenzivno sara|ivao sa neprijateqem tokom ~itavog trajawa rata. U uslovima okupacije i NDH-a, objavio je vi{e od 50 radova, pjesama, ~lanaka i kwiga. Sadr`aj tih tekstova je pokazivao da je Hamid Dizdar u potpunosti prihvatio fa{isti~ku ideologiju i pomagao ideolo{ko-propagandne napore usta{kih vlasti. Dokazuju}i da je ovakav zakqu~ak logi~an, okrivqeni je citirao tekst Hamida Dizdara objavqen u ~asopisu Hrvatski krugoval broj 28. iz 1943. godine, prezentirao dvije kwige Hamida Dizdara izdate 1944. godine pod naslovima Muslimani i kr{}ani pod turskom vla{}u u BiH i Sevdalinke. Osim toga, navodi okrivqeni, Hamid Dizdar je intenzivno sara|ivao u ~asopisima Hrvatska misao, Novi behar, Osvit, Narodna uzdanica, Sarajevska hrvatska pozornica, itd. Navodi da je Hamid Dizdar bio ~lan usta{kog Hrvatskog dr`avnog kazali{ta, jedan od urednika usta{kog radija Dr`avne krugovalne postaje Sarajevo, kao primjere navodi pjesme Hamida Dizdara izdate 1944. godine pod nazivima Ti{ina, Bjegunac i O~i. U ratnom kompletu sarajevskog Novog lista iz aprila 1943. godine u kojem je izvje{tavano sa komemorativne sve~anosti usta{ke vojnice u Kasindolu na{ao je podatak da je Hamid Dizdar na sahrani usta{kog pukovnika Jure Franceti}a krasnoslovio pjesmu Na{ stari. Do{av{i do ovih podataka nije mogao ni pomisliti da je rije~ o ilegalnom saradniku NOP-a. S druge strane, u nekim kwi`evnim biografijama koje su mu stajale na raspolagawu nisu navedene aktivnosti Hamida Dizdara u toku rata, kao na primjer u kwizi Riste Trifkovi}a i Panorami savremene bosansko-hercegova~ke poezije, biblioteka Danas Sarajevo 1961. godine. ^im je saznao da je pogrije{io, a to je saznao slu~ajno dana 25.8.1982. godine od jednog svog starijeg prijateqa, odmah sutradan telefonom je izdiktirao tekst izviwewa redakcijama Politike i tjednika Danas, a NIN je ve} bio zakqu~en pa je za slede}i broj NIN-a pripremio obrazlo`ewe kako je do gre{ke do{lo. Nije imao namjeru da omalova`ava li~nost Hamida Dizdara niti da nipoda{tava wegov doprinos NOP-u. Da je znao za saradwu Hamida Dizdara sa NOP i stradawe ~lanova wegove porodice ne bi se uop{te upu{tao u razmatrawe wegove aktivnosti u toku rata. Tako|e nije imao namjeru da vrije|a ~lanove porodice Hamida Dizdara, jer ih uop{te ne poznaje i za to nema nikakvog motiva. S druge strane, navode}i u svom tekstu jedan neistinit podatak koji se ti~e Hamida Dizdara prvi put je svojim oponentima u javnoj polemici u okviru koje je tekst objavqen, dao argument koji su poku{ali zloupo119

trijebiti da bi na tom jednom neistinitom faktu dokazali neistinitost i svih ostalih wegovih tvrdwi. Da je imao i tra~ak sumwe da Hamid Dizdar nije zlo~inac ne bi wegovo ime spomiwao u svom tekstu jer je time doveo u sumwu i sve ostale svoje tvrdwe i bitno umawio polemi~ku vrijednost svojih tekstova, {to je imalo {tetne posqedice na wegov ugled i uva`avawe od strane javnosti, a {to je veoma bitno u wegovom publicisti~kom radu. U zavr{noj rije~i branilac okrivqenog po{ao je od stare istine da je qudski grije{iti, ukazao da je okrivqeni svjestan svoje pogre{ke, i da je, ~im je za gre{ku saznao, objavio izviwewe i to prije podno{ewa privatne tu`be, da je pred sudom, prije otvarawa glavnog pretresa privatnim tu`iteqima izrazio spremnost da se izvini na na~in koji bi privatni tu`iteqi prihvatili. Smatra da neprihvatawe izviwewa od strane privatnih tu`iteqa i wihovo podno{ewe tu`be nakon javnog izviwewa okrivqenog pokazuje wihovu `equ da se okrivqenom na odre|eni na~in osvete. Predlo`io je da se, shodno propisu iz ~l. 84. KZ SRBiH, okrivqeni oslobodi od optu`be jer je postupao u opravdanoj zabludi. U dokaznom postupku provedeni su dokazi uvidom u fotokopiju ~lanka U cara Trajana kozije u{i, objavqenog u ~asopisu Danas od 17.8.1982. godine, obja{wewe okrivqenog objavqeno u ~asopisu Politici od 27.8.1982. godine, Danas od 31.8.1982. godine, ~lanka Jo{ jedno hvatawe na djelu objavqenog u NIN-u od 5.9.1982. godine, zatim u fotokopiju ~lanka Razvoj kazali{ne umjetnosti u BiH objavqenog u Kulturnim vidicima 27. lipwa 1943. godine, fotokopiju strane 3. Novog lista iz travwa 1943. godine, fotokopije Bibliografije objavqenih radova Hamida Dizdara objavqene u ~asopisu @ivot 1978. godine. Osim toga izvr{en je uvid u kwige Hamida Dizdara Muslimani i kr{}ani pod turskom vla{}u u BiH i Sevdalinke, obje izdate 1944. godine Izvr{en je uvid u stranu 645 Leksikona pisaca Jugoslavije, izdawe Matice srpske Beograd 1972. godine i fotokopiju strane 62 pod nazivom Savremeni pisci Jugoslavije, izdawe Stvarnosti Zagreb 1966. godine. Na kraju, izvr{en je uvid i u fotokopiju izjave Safeta Yinovi}a datu 1953. godine, o radu Hamida Dizdara u toku rata. Odlu~eno je kao u izreci iz slede}ih razloga: Nesporno je me|u strankama da je Hamid Dizdar ilegalno sara|ivao sa NOP-om, a to je utvr|eno i uvidom u Leksikon pisaca Jugoslavije i izdawe Stvarnosti iz Zagreba pod nazivom Savremeni pisci Jugoslavije. Posebno o revolucionarnoj aktivnosti i dr`awu za vrijeme rata cjelovita informacija utvr|ena je iz izjave Yinovi} Safeta, nosioca Partizanske spomenice 1941. godine saborca i saradnika Hamida Dizdara. Nesporno je da je okrivqeni me|u imena najve}ih ratnih zlo~inaca u svom ~lanku objavqenom u ~asopisu Danas od 17.8.1982. godine, pod naslovom U Cara Trajana kozije u{i naveo i ime Hamida Dizdara, a to je i utvr|eno uvidom u ovaj ~lanak.
120

Cijene}i ove dvije nesporne ~iwenice, po ocjeni ovog suda, dolazi se do zakqu~ka da je okrivqeni u sredstvima javnog informisawa iznio neistinit podatak takvog zna~aja i sadr`aja da je nesumwivo morao jako {koditi ~asti i ugledu Hamida Dizdara i ~lanova wegove naju`e porodice supruzi, sinovima i k}erci privatnim tu`iteqima. Time je bilo utvr|eno da su u pona{awu okrivqenog sadr`ani svi bitni elementi bi}a krivi~nog djela klevete iz ~l. 80. st. 2. KZ SRBiH. Nije mogla biti prihva}ena odbrana okrivqenog da je postupao u ubje|ewu da iznosi istinit podatak, niti da su predmetni podaci izneseni u ozbiqnoj kritici, u sklopu javne, publicisti~ke djelatnosti i ozbiqne kritike nekih negativnih dru{tvenih pojava, odnosno djela dr Muhsina Rizvi}a. Okrivqeni je prezentirao obilnu dokumentaciju (u koju je izvr{en uvid), iz koje je vidqivo da je za vrijeme rata Hamid Dizdar bio kulturni i javni radnik. U tom pravcu bilo bi mogu}e prihvatiti tvrdwu okrivqenog da se takva aktivnost mogla ostvarivati samo prihvataju}i ideologiju tada{wih vlasti. Me|utim, kada se ima u vidu nesumwiva opse`na istra`iva~ka djelatnost okrivqenog, u tra`ewu izvora tih djelatnosti Hamida Dizdara u doba rata, precizna analiza ovih izvora, nije mogu}e prihvatiti tvrdwu okrivqenog da nije znao ni za jedan od kasnijih izvora ili podataka objavqenih poslije rata o Hamidu Dizdaru iz kojih bi saznao pravo stawe stvari. Po ocjeni ovog suda, okrivqeni je znao i za podatke objavqene o Hamidu Dizdaru poslije rata, ali je smatrao autenti~nim podatke do kojih je do{ao istra`ivawem starih izvora (kako ih on naziva). Prema tome okrivqeni je bio svjestan da za Hamida Dizdara iznosi neistinite podatke i u tome je wegov umi{qaj jer je morao biti svjestan da takvi izneseni podaci u na{em dru{tvu, bez obzira {to je od NOB-a pro{ao period od 37 godina, imaju i danas izuzetnu dru{tvenu te`inu i zna~aj. Dakle, iako nije li~no poznavao privatne tu`iteqe morao je znati da izno{ewe takvih neistinitih podataka {teti ~asti i ugledu Hamida Dizdara i wegove porodice. Tako|e nije bilo mogu}e prihvatiti tvrdwu okrivqenog da je iz starih izvora bilo dovoqno podataka za formulisawe iznesenog mi{qewa u {tampi, u tolikoj mjeri da je smatrao da nema potrebe da daqe istra`uje podatke o Hamidu Dizdaru, niti tvrdwu okrivqenog na glavnom pretresu, da su ~iwenice {to u kwizi Riste Trifkovi}a nema podataka o ratnoj aktivnosti Hamida Dizdara, odnosno u predlogu Panorama savremene bosanskohercegova~ke poezije u izdawu biblioteke Danas Sarajevo 1961. godine u kojoj je ispu{teno navo|ewe aktivnosti Hamida Dizdara u toku rata samo potvr|ivale taj wegov stav. Po ocjeni ovog suda, te ~iwenice su morale upravo suprotno djelovati, tj. uputiti okrivqenog da provjeri za{to bi takvi podaci do kojih je on do{ao, bili pre}utani. A da su o Hamidu Dizdaru bili {tampani podaci iz kojih je nesumwivo da je sara|ivao sa NOP utvr|eno je uvidom u Leksikon pisaca Jugoslavije i u Savremene pisce Jugoslavije, a i nesporno je me|u strankama.
121

Zbog toga je okrivqeni progla{en krivim. Nije bilo mjesta primjeni propisa iz ~l. 84. KZ SRBiH. Inkriminisani tekst okrivqenog nije mogao biti okarakterisan kao ozbiqna kritika u okviru publicisti~ke djelatnosti okrivqenog, bar ne u onom dijelu i sa onim zna~ewem u kojem je spomenuto ime Hamida Dizdara, a preostali dio teksta odnosno napisi okrivqenog objavqeni u okviru iste polemike prije ili poslije inkriminisanog ~lanka nisu bili niti u ovom kontekstu su mogli biti predmet analize ili (pro) ocjewivawa od strane ovog suda. Primjenom propisa iz ~l. 42. ta~ka 2. i 43. st. 1. ta~ka 5. KZ SFRJ izre~ena mu je nov~ana kazna u iznosu od 5.000,00 dinara, tj. odmjerena vrsta kazne ispod granice propisane propisom iz ~l. 80. st. 2. KZ SRBiH. Osnov za primjenu propisa o ubla`avawu kazne utvr|en je u tome {to je ~lanak okrivqenog u Cara Trajana kozije u{i bio usmjeren na polemiku okrivqenog sa dr Muhi}em i na kritiku kwige dr Muhsina Rizvi}a ({to iz inkriminisanog ~lanka sasvim jasno proizilazi), a ne prema privatnim tu`iteqima. Pri tome cijewen je na~in na koji je krivi~no djelo po~iweno (okrivqeni olako svrstava ime Hamida Dizdara me|u najve}e ratne zlo~ince zanemaruju}i podatke do kojih je lako dolazio uvidom u posleratne izvore), smatraju}i znatno dru{tveno opasnim takvo pona{awe u javnim sredstvima informisawa i {tetnim wihov uticaj na javno mwewe, a i imaju}i u vidu da do eventualnih {tetnih posqedica po~iwenog krivi~nog djela nije do{lo (obja{wewe i izviwewe okrivqenog ubrzo je objavqeno, a sam inkriminisani ~lanak izazvao je u javnim sredstvima informisawa brojne napise kojima je demantovan). Izre~ena nov~ana kazna zadovoqi}e svrhu izricawa krivi~nih sankcija propisane ~l. 5. i 33. KZ SFRJ, s obzirom na sve okolnosti ovog slu~aja i na olak{avaju}e okolnosti utvr|ene kod okrivqenog kao {to su wegova mlada dob, dosada{wa neosu|ivanost, javno objavqeno izviwewe, izra`eno kajawe i spremnost da izviwewe ponovi na na~in koji bi privatni tu`iteqi prihvatili kao adekvatan. U opisanom inkriminisanom tekstu nije bilo istovremeno i obiqe`ja krivi~nog djela uvrede iz ~l. 81. st. 2. KZ SRBiH. Nije odlu~eno da se, u smislu propisa iz ~l. 87. KZ SRBiH, objavi ova presuda u sredstvima javnog informisawa, kako je to privatnom tu`bom predlagano s obzirom na obja{wewe okrivqenog objavqeno u Politici i u ~asopisu Danas, te napis u NIN-u od 5.9.1982. godine iz kojih je nesumwivo da je okrivqeni priznao da je pogrije{io u inkriminisanom tekstu i izvinio se. Prema tome ne ukazuje se potrebnom bilo kakva javna rehabilitacija, utoliko prije {to je na inkriminisani tekst okrivqenog u {tampi objavqen niz kritika vezanih za iznesenu neistinu o Hamidu Dizdaru. Na osnovu propisa iz ~l. 98, st. 1. ZKP-a, okrivqeni je obavezan da naknadi tro{kove krivi~nog postupka u pau{alnom iznosu od 500,00 dinara koji iznos je odre|en s obzirom na slo`enost i trajawe ovog krivi~nog postupka i imovinske prilike okrivqenog.
122

Pouka: Protiv ove presude dozvoqena je `alba Okru`nom sudu Sarajevo u roku od 8 dana od dana prijema iste, putem ovog suda. @alba se podnosi u dovoqnom broju primjeraka. Moj branilac advokat Zdravko Radovi} se `alio na presudu 25. oktobra 1982. navode}i: Protiv presude tog suda K-1087/82 od 8.10.1982. godine, koju sam primio 19.10.1982. godine, podnosim u zakonskom roku po svom braniocu `albu i predla`em, da se `alba zdru`i sa spisom i dostavi na rje{ewe Okru`nom sudu u Sarajevu; Okru`nom sudu predla`em da prvostepenu presudu preina~i i mene krivi~ne odgovornosti oslobodi na osnovu ~l. 16. Krivi~nog zakona Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, odnosno da izre~enu kaznu ukine na osnovu ~l. 84. stav. 3. Krivi~nog zakona Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine. Predla`em, da sud moga branioca i mene obavijesti o zakazanoj sjednici. Razlozi: Prvostepeni sud oglasio me je krivim za krivi~no djelo klevete iz ~l. 80. stav 2. Krivi~nog zakona Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine, {to sam 17.8.1982. godine u broju 26 tjednika Danas u ~lanku U cara Trajana kozije u{i spomenuo ime Hamida Dizdara kao najve}eg ratnog zlo~inca, te izrekao nov~anu kaznu od 5.000. dinara. Svoju odluku o mojoj krivici prvostepeni sud obrazla`e ustanovqewem da sam ja bio svjestan da za Hamida Dizdara iznosim neistinite podatke i da je u tome moj umi{qaj za izvr{ewe ovog djela. Moju tvrdwu, da ja za aktivnost na strani Narodnooslobodila~kog pokreta Hamida Dizdara u vrijeme pisawa ~lanka nisam znao, prvostepeni sud ne prihvata, po{to neki kasniji izvori poslije rata o Hamidu Dizdaru opovrgavaju moj navod u ~lanku. Do tih izvora da sam ja morao do}i, kao {to sam do{ao i do izvora prezentiranih na glavnom pretresu koji su me opredjelili da Dizdara nazovem ratnim zlo~incem. Prvostepenu presudu pobijam zbog bitne povrede odredaba krivi~nog postupka iz ~lana 364. stav 1. ta~ka 11. Zakona o krivi~nom postupku, i zbog povrede Krivi~nog zakona iz ~l. 365. stav 1. ta~. 2. Zakona o krivi~nom postupku. U iznesenoj odbrani na glavnom pretresu ja sam na osnovu izvornih dokumenata predo~io sudu veoma intenzivnu aktivnost Hamida Dizdara kao publiciste za vrijeme rata. Wegovo opredjeqewe o~ito je bilo na strani okupatora i doma}ih izdajnika. Wegov aktivni publicisti~ki rad i u~e{}e u javnim manifestacijama i{lo je dotle, da je na komemoraciji najcrwem usta{kom zlo~incu Franceti}u krasnoslovio. Smatrao sam, i normalno je tako smatrati da je javni rad i istupawe Dizdara o~igledna saradwa sa okupatorom, odnosno wegovim doma}im usta{kim pomaga~em i da takav ~ovjek ne mo`e biti saradnik Narodnooslobodila~kog pokreta. Stoga nisam ni smatrao potrebnim da provjeravam ima li nekih dokaza da je Dizdar i saradnik Narodnooslobodila~kog pokreta.
123

Da je takav zakqu~ak opravdan prihvata i prvostepeni sud. Na str. 4. obrazlo`ewa prvostepeni sud navodi da sam ja prezentirao obilnu dokumentaciju iz koje je vidqivo da je za vrijeme rata Hamid Dizdar bio kulturni javni radnik, da bi zbog toga bilo mogu}e prihvatiti tvrdwu okrivqenog da se takva aktivnost mogla ostvarivati samo prihvataju}i ideologiju tada{wih vlasti. Drugim rije~ima, i prvostepeni sud prihvata da dokumenti koje sam ja na glavnom pretresu prezentirao predstavqaju osnov za zakqu~ak da je Dizdar svojim djelovawem prihvatio ideologiju fa{izma i kao kulturni i javni radnik podr`avao je pisanom i `ivom rije~i. Takvo pona{awe predstavqa bez sumwe izdaju, a izdaja domovine je zlo~in, izvr{en u ratu predstavqa ratni zlo~in, pa prema tome takvu osobu mo`e se nazvati i ratnim zlo~incem. To je bio osnov zbog koga sam i Hamida Dizdara uvrstio u red ratnih zlo~inaca. Po{to se krivi~no djelo klevete mo`e izvr{iti samo umi{qajno prvostepeni sud, da bi mi dokazao umi{qaj, tvrdi bez ikakvog dokaza da sam ja znao i za podatke objavqene o Hamidu Dizdaru poslije rata, pa da sam prema tome bio svjestan da za Hamida Dizdara iznosim neistinite podatke i da je u tom moj umi{qaj. Kako se iz ovih navoda vidi, prvostepeni sud na osnovu pretpostavke, koja ni~im nije potvr|ena dokazuje moj umi{qaj za klevetu Hamida Dizdara. Notorno je, da se sudska presuda ne mo`e i ne smije zasnivati ni na indicijama, a kamo li na sudskim pretpostavkama. Ja sam istakao u svojoj odbrani da one dokumente na koje se poziva privatna tu`ba ja nisam ni vidio, niti za wih znao. Prema tome, ni~im nije dokazan moj umi{qaj za izvr{ewe ovog krivi~nog djela, pa stoga nije mogao biti ni kvalifikovan kao krivi~no djelo klevete. Po{to se krivi~no djelo klevete mo`e izvr{iti samo umi{qajem, o~ito je, da nisam mogao biti ogla{en krivim za krivi~no djelo klevete. Kako isti~e i prvostepena presuda, ciq moga ~lanka nije bio nikako upravqen na li~nost Dizdara, koga ja li~no nisam poznavao i koga sam samo usput pomenuo. Najmawe sam imao namjeru da li~nost Hamida Dizdara klevetam. Da takve namjere umi{qaja kod mene nije bilo nesumwiv je dokaz moje pona{awe nakon objavqenog ~lanka. Kako konstatuje i prvostepena presuda, prije svakog reagirawa na moj ~lanak ja sam ~im sam slu~ajno saznao da sam pogrije{io ve} 25.8.1982. godine sutradan telefonom izdiktirao tekst izviwewa redakcijama Politike, Danas i NIN-a. Da sam imao namjeru klevetawa, odnosno izno{ewa ili preno{ewa ne~eg neistinitog za li~nost Hamida Dizdara zar bih ja odmah nakon izlaska ~lanka po`urio sa beskompromisnim izviwavawem wegovoj porodici? Zar se mo`e iz ovakvog mog pona{awa do}i do zakqu~ka da sam ja sa umi{qajem za Dizdara iznosio neistinite podatke? Podaci, koji su
124

me rukovodili da Dizdara svrstam u red ratnih zlo~inaca su istiniti, ali zbog mog neznawa da je ~inio usluge i Narodnooslobodila~kom pokretu, a naro~ito zbog tragi~ne sudbine wegove majke i sestre ja sam po`urio sa izviwewem. I ne samo tad, nego i na po~etku glavnog pretresa ja sam takvo izviwewe ponudio wegovoj porodici. Pozivam se na moju odbranu datu na glavnom pretresu i na dokumente prilo`ene u spis, koji potkrepquju moju odbranu da nisam imao namjeru da kleve}em li~nost Dizdara. Ja sam bio u stvarnoj zabludi o politi~kom opredeqewu Dizdara za vrijeme okupacije, pa sam zbog toga smatrao da je dozvoqeno wega nazvati imenom ratnog zlo~inca. Dokumenti s kojima sam raspolagao bili su takvi da sam opravdano smatrao da je bilo dozvoqeno i Dizdara nazvati ratnim zlo~incem usqed wegove saradwe. Prema tome, ja sam bio u stvarnoj zabludi o saradwi Dizdara sa okupatorom na osnovu navedenih dokumenata i zbog te zablude svrstao sam ga u najve}e ratne zlo~ince. Smatram stoga, da je prvostepeni sud bio du`an prihvatiti ovo stanovi{te i primjenom ~lana 16. stav 1 Krivi~nog zakona Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije osloboditi me krivi~ne odgovornosti. Stav 2. ovog propisa ne mo`e do}i u obzir iz ve} iznijetih razloga. No, pored toga prvostepeni sud imao je potpun osnov i za primjenu ~lana 84. stav 3. Krivi~nog zakona Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine. Dokumenti koji su prilo`eni spisu, a na koje sam se pozivao u svojoj odbrani jasno dokazuju da sam ja imao osnovanog razloga da povjerujem u istinitost onoga {to sam iznio za li~nost Dizdara. Ponavqam, intenzivna i obimna saradwa Dizdara u usta{kim listovima, wegovo aktivno u~e{}e na komemoraciji Franceti}u, wegov hvalospjev ratnom zlo~incu i ministru Nezavisne Dr`ave Hrvatske Mili Budaku, izdavawe i sadr`aj nekoliko kwiga za vrijeme okupacije i u wima izneseni wegovi stavovi dokazuju da sam imao osnovanog razloga da povjerujem u istinitost onoga {to sam u ~lanku naveo. I obrnuto, ovi dokazi bili su takvi da nisam mogao ni pomisliti da bi Dizdar mogao biti saradnik Narodnooslobodila~kog pokreta. Stoga mi nije ni na pamet padalo da istra`ujem eventualne mogu}nosti saradwe Dizdara sa Narodnooslobodila~kim pokretom. Primjena ~lana 84. stav 3 Krivi~nog zakona Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine bez sumwe ovdje dolazi u obzir. Stoga smatram da su opravdani navedeni `albeni razlozi, pa predla`em da drugostepeni sud udovoqi naprijed iznijetom predlogu. U ime tu`iteqa `alio se i advokat Avdo Tataragi}, novembra 1982. godine: U zakonskom roku protiv presude Drugog op{tinskog suda u Sarajevu broj K:1087/82 od 8.10.1982. godine podnosimo slijede}u `albu s prije125

dlogom da se ista sa cijelim spisom dostavi Okru`nom sudu u Sarajevu, kojeg molimo da pobijanu presudu u dijelu kojim nije odlu~eno o krivwi okrivqenog za djelo iz ~l. 81 st. 2 KZ ukine i predmet vrati na ponovno raspravqawe, zatim, da se presuda u osu|uju}em dijelu preina~i tako {to }e se okrivqenom izre}i stro`ija kazna i odlu~iti da se presuda objavi na tro{ak okrivqenog u listovima u kojima je objavqen i inkriminisani ~lanak. Razlozi: Presudu pobijamo iz slijede}ih razloga: 1. zbog povrede odredaba ZKP-a 2. zbog povrede odredaba KZ 3. zbog odluke o kazni. Ad. 1. Povredu odredaba ZKP-a nalazimo u slijede}em: Privatna tu`ba je podne{ena zbog izne{enih kleveta o na{em predniku, koje naravno {kode wegovoj i na{oj ~asti i ugledu iz ~l. 80 st. 2 KZ, zbog ~ega je okrivqeni osu|en i ka`wen. Me|utim, tu`ba je podne{ena i zbog u~iwenog krivi~nog djela iz ~l. 81 st. 2 KZ, jer nas je okrivqeni opisanim inkriminacijama uvrijedio, ~ime je okrivqeni po~inio i krivi~no djelo iz ~l. 81 str. 2 KZ. U pogledu ovog drugog djela prvostepena presuda nije odlu~ila, te time nije rje{io predmet optu`bu, ~ime je povrijedio odredbu ~l. 364 str. 2 ta~ka 7 ZKP-a. Samo iz ovog razloga presudu u tome dijelu vaqa ukinuti i predmet vratiti prvostepenom sudu. Istina prvostepeni sud je u pobijanoj presudi u obrazlo`ewu naveo samo to da u inkriminisanom tekstu nije bilo obiqe`ja iz ~l. 81 st. 2 KZ BiH, ne navode}i ni{ta vi{e a posebno za{to i iz kojeg razloga opisana inkriminacija ne sadr`i elemente uvrede, kada je to najtipi~niji, {kolski primjer najve}e uvrede koja se mo`e u~initi prema nekom rekav{i za wega da je najve}i ratni zlo~inac. No i ovo {to je navedeno u obrazlo`ewu ne stoji u dispozitivu, mada je odluka o postojawu ili ne ovog djela moralo da bude napisano i odlu~eno u dispozitivu i okrivqeni ili pak oslobo|en ili pak optu`ba odbijena. Stoga i ovo predstavqa povredu odredbe ~l. 364 st. 1 ta~ka 11 ZKP-a, jer postoji kontradikcija izme|u obrazlo`ewa i dispozitiva a niti ima razloga o bitnoj stvari. Ad. 2. Povredu materijalnog zakona nalazimo u slijede}em: Sud je odbio da se presuda objavi u listovima u kojima je objavqen i inkriminisani ~lanak u smislu ~l. 87 KZ, kao {to je tra`eno u tu`bi, jer smatra da je obja{wewem okrivqenog u Politici, Danas i NIN-u, kojim se iz vinuo stvar konvalidirana. Me|utim, obja{wewa okrivqenog su i{la za time da objasne kako se ime na{eg prednika gre{kom na{lo u ~lanku u ko jem je on navodio imena kvislinga, dok je inkriminacija da je na{ prednik najve}i ratni zlo~inac, {to vaqda samo po sebi nije isto, jer kvi sling je saradnik i Krivi~ni zakon SFRJ u odredbama ~l. 134-139 izdvaja saradwu i kao kvalifikaciju i u pogledu kazne dok to isto ~ini samo naravno u drasti~nijem smislu za krivi~no djelo ratnih zlo~ina u odredba ma ~l. 141 i daqe, gdje su zaprije}ene najstro`ije kazne, koje predvi|a na{ krivi~ni zakon uop{te. Stoga, da to obja{wewe budu}i se nije uop{te odnosilo na izre~enu inkriminaciju naravno da nas nije moglo zadovoqiti
126

i da ono ne predstavqa adekvatan na~in izviwewa a posebno ne i upoznavawe javnosti {irom svijeta (ovi listovi odlaze u inostranstvo) o izvr{enoj ovakvoj te{koj kleveti u odnosu na na{eg prednika i nas same. Stoga smatram da je odlukom suda povrije|en materijalni zakon. Ad. 3. U pogledu odluke o kazni isti~emo slijede}e: Nazvati nekog najve}im ratnim zlo~incem (a takvih je ograni~en i u propisanom postupku ta~no utvr|en broj i isti identifikovani) je uistinu najve}a kleveta i uvreda, koja se mo`e nanijeti nekom licu, jer to djelo u narodu i kona~no u svim krivi~nim zakonodavstvima svijeta predstavqa najte`e krivi~no djelo. Ovo posebno ako je nane{eno putem sredstava javnog informisawa. Me|utim, ako to ~ini intelektualac, nau~ni radnik kako to za sebe ka`e okrivqeni, a posebno pravnik koji zna {ta zna~e ova i ovakva djela, wihovu te`inu i posqedice, onda krivwa u odnosu na wega ima kvalifikatornu odgovornost. Okrivqeni je obzirom na ovo {to zaista jeste i {to on misli o sebi, ako je `elio da se upu{ta u nekakve kritike onda je bio du`an po mnogo puta provjeriti ono {ta pi{e i o kome pi{e, jer se mogu samo iznositi ~iwenice i to istinite. Nadaqe, okrivqeni je, ako se bavi nau~nim radom i upu{ta se u polemike, morao znati za prvu kwigu Suvremeni pisci Jugoslavije i Leksikon pisaca Jugoslavije u kojima stoji da je na{ prednik saradnik NOP-a a to je isto tako saznao iz kwige Sarajevo u NOP-u i nije mogao iznositi ono {to je napisano. Okrivqeni ~ak nije ni pro~itao kwigu. Stoga smatramo da je izre~ena kazna preblaga. Na Tataragi}evu `albu 15. novembra je odgovorio advokat Zdravko Radovi}: Protiv presude tog suda ulo`ili su `albu privatni tu`ioci: 1. zbog povrede odredaba Zakon o krivi~nom postupku; 2. zbog povrede odredaba Krivi~nog zakona i 3. zbog odluke o kazni Ad. 1. Kako je obrazlo`io prvostepeni sud osuda za krivi~no djelo kleveta involvira krivi~no djelo uvrede. Logi~no je stoga, {to je prvostepeni sud osudom za krivi~no djelo klevete odbacio mogu}nost postojawa i krivi~nog djela uvrede. Ako izraz, za koji sam ogla{en krivim, predstavqa klevetu ne mo`e istovremeno predstavqati i uvredu. Stoga je prvostepeni sud dosledno svojoj odluci utvrdio da ne postoji krivi~no djelo uvrede. Ratni zlo~in i ratni zlo~inac upotrebqen je i u tekstu Krivi~nog zakonika, pa ta rije~ zbog toga ne mo`e predstavqati krivi~no djelo uvrede kad je upotrebqava i zakonski tekst. Uvredqiva rije~ mo`e biti samo pogrdna, vulgarna i nedostojna za ~ovjekovu li~nost. Upotreba takve rije~i mo`e predstavqati samo izno{ewe ili preno{ewe ne~eg iz li~nog `ivota nekog lica, {to mo`e {koditi wegovom ugledu, dakle samo djelo iz ~l. 82 Krivi~nog zakona. Stoga prvostepeni sud opravdano nije prihvatio postojawe krivi~nog djela uvrede iz ~l. 81. Krivi~nog zakona. Ad. 2. Neopravdan je zahtjev tu`be, pa za wom i `albe za objavqivawe presude. Kako je navedeno u prvostepenoj presudi, obzirom na moje iz127

viwewe, bila je nepotrebna ma kakva druga javna rehabilitacija. Neistinit je navod `albe da sam ja u svom obja{wewu {tampanom u listovima Politika, NIN i Danas ime prednika privatnih tu`iteqa gre{kom naveo, pa da tako od{tampano izviwewe ne predstavqa dovoqnu rehabilitaciju za wihovog prednika. U op{irnom dopisu ja sam objasnio da sam pogrije{io, da mi je ta gre{ka neprijatna kada sam me|u navedene kvislinge...uvrstio ime Hamida Dizdara, a rije~ je o ilegalnom saradniku Narodnooslobodila~kog pokreta..., da sam time bio qudski potresen i prvo {to sam u~inio bilo je izviwewe s molbom redakcijama Danas i NIN-a da ispravku {to prije objavi. Takvo moje izviwewe o~igledno dokazuje neistinitost navoda `albe o u~iwenoj gre{ci. U daqem tekstu tog dopisa objasnio sam kako je do gre{ke do{lo. Kao dokaz prila`em ~asopis NIN br. 1653. od 5. IX 1982. godine sa potpunim tekstom naprijed citiranog dopisa na str. 3 i 6. Kad je neistinit navod `albe o tekstu i sadr`ini moga izviwewa o~igledno je da je neopravdan i zahtjev tu`be, odnosno `albe za objavqivawe presude. Povreda materijalnog zakona, kako to naziva `alba, ne postoji, jer od ocjene suda prema ~l. 87. Krivi~nog zakona Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine zavisi da li }e presuda biti objavqena ili ne. Sud je obrazlo`io svoje stanovi{te, pa prema tome i ovaj `albeni razlog nije osnovan. Ad 3. Iako u obrazlo`ewu presude prvostepeni sud ne prihvata moj inkriminisani tekst kao ozbiqnu kritiku u okviru publicisti~ke djelatnosti jasno je da je i presuda prihvatila da je moj ~lanak. U cara Trajana kozije u{i bio usmjeren na polemiku sa dr Muhi}em i kritiku kwige dr Rizvi}a, a ne na nano{ewe uvrede ili klevete predniku tu`ilaca. Takvo stanovi{te prvostepenog suda potpuno je ta~no, jer tekst cijelog inkriminisanog ~lanka pokazuje da je samo usput spomenuto ime Dizdara. Obzirom na navode `albe, koju sam ja podnio protiv iste prvostepene presude smatram suvi{nim daqe dokazivati neopravdanost `albe privatnih tu`ilaca u pogledu izre~ene kazne. Predla`em stoga, da sud `albu tu`ilaca kao neosnovanu odbije. Sredinom januara 1983. godine dostavqena mi je presuda Okru`nog suda u Sarajevu datirana 23. novembra 1982, a primqena u Drugom op{tinskom sudu 29. decembra: U ime naroda! Okru`ni sud u Sarajevu, u vije}u sastavqenom od sudija Juka @elimira kao predsjednika vije}a, Alikalfi} Sofije i Buji} Vladimira kao ~lanova vije}a, te Granzov Swe`ane kao zapisni~ara, u krivi~nom predmetu protiv [e{eq Vojislava, zbog krivi~nog djela klevete iz ~lana 80 stav 2 KZ BiH povodom `albe okrivqenog i privatnih tu`ilaca protiv presude Op{tinskog suda II u Sarajevu broj K: 1087/82 od 8.10.1982. godine na sjednici odr`anoj dana 23.11.1982. godine, donio je presudu: Odbijaju se kao neosnovane `albe okrivqenog [e{eqa Vojislava i privatnih tu`ilaca Dizdar Murisa, Dizdar Azre, Dizdar Malika i Dizdar Adile i potvr|uje presuda Op{tinskog suda II u Sarajevu broj K: 1087/82. od 8.10.1982 godine Obrazlo`ewe:
128

Presudom Op{tinskog suda II u Sarajevu broj K: 1087/82 od 8.10.1982. godine ogla{en je krivim [e{eq Vojislav za krivi~no djelo klevete iz ~lana 80 stav 2 KZ BiH ~ije su radwe izvr{ewa opisane u izreci presude i primjenom ~lana 42 i 43 KZ SFRJ osu|en na nov~anu kaznu u iznosu od 5.000,00 dinara. Protiv ove presude blagovremeno su izjavili `albe privatni tu`ioci i okrivqeni. Privatni tu`ioci `albom presudu pobijaju zbog bitne povrede odredaba zakona o krivi~nom postupku, povrede krivi~nog zakona i odluka o kazni. U obrazlo`ewu `albe navode da inkriminacije koje su stavqene na teret okrivqenog sadr`e i krivi~no djelo uvrede iz ~lana 81 stav 2 KZ BiH i da je okrivqeni i za ovo djelo tu`en, me|utim o ovom djelu optu`be prvostepeni sud nije odlu~io ~ime je povrijedio odredbu ~lana 364 stav 2 ta~ka 7 ZKP-a. Osim toga isti~u da je prvostepeni sud pogrije{io kada je odbio da se presuda objavi u listovima u kojima je objavqen i inkriminisani ~lanak jer okolnost {to je okrivqeni u {tampu dao izviwewe jo{ uvijek ne zna~i za wih privatne tu`ioce adekvatnu satisfakciju a posebno ne i upoznavawe javnosti o ovakvoj tehni~koj kleveti. Kona~no navode da je u svakom slu~aju okrivqenom izre~ena preblaga kazna obzirom na te`inu djela koje je po~inio i obzirom na wegovu li~nost. Predlo`ili su da se pobijana presuda u dijelu koji se odnosi na krivi~no djelo uvrede ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlu~ivawe a da se u osu|uju}em dijelu preina~i tako da se okrivqenom izrekne stro`ija kazna uz obavezu da snosi tro{kove objavqivawa presude u {tampi. Okrivqeni `albom presudu pobija zbog povrede krivi~nog zakona i bitne povrede odredaba krivi~nog postupka. U obrazlo`ewu `albe ponavqa svoju odbranu koju je dao u toku prvostepenog postupka posebno navode}i da je imao osnova da povjeruje da je prednik privatnih tu`ilaca Dizdar Hamid bio lice koje je prihvatilo ideologiju fa{izma i kao kulturni i javni radnik podr`avao je pisanom rije~ju a takvo pona{awe predstavqa izdaju pa se takva osoba mo`e nazvati ratnim zlo~incem. Me|utim istovremeno je dokazao da dokumente na koje se pozivala privatna tu`ba uop{te nije vidio niti je za wih znao. Prema tome nije se uop{te mogao izvesti zakqu~ak kakav je izveo prvostepeni sud da je on umi{qajno po~inio ovo krivi~no djelo za koje je ogla{en krivim. Osim toga da wegov umi{qaj nije i{ao na klevetawe Hamida Dizdara pokazuje i wegovo pona{awe nakon objavqivawa wegovog ~lanka jer je prije svakog reagovawa objavio izviwewe u novinama, a na glavnom pretresu ponudio je izviwewe privatnim tu`iocima. Iz svega se da zakqu~iti da je bio u stvarnoj zabludi o saradwi Hamida Dizdara sa okupatorom zbog ~ega ga je svrstao u ratne zlo~ince pa je bilo osnova da se primjenom ~lana 16 stav 1 KZ SFRJ oslobodi od optu`be. Kona~no smatra da je bilo osnova i za primjenu odredbe ~lana 84. stav 3 KZ BiH pa je i po tom osnovu trebalo donijeti osloba|aju}u presudu. Predlo`io je da se pobijana presuda preina~i tako da se oslobodi od optu`be. Okrivqeni je tako|e dao odgovor na `albu privatnih tu`ilaca u kojoj je predlo`io da ova `alba bude odbijena.
129

Ovaj sud je ispitao pobijanu presudu u vezi sa `albenim navodima privatnih tu`ilaca i okrivqenog kao i u smislu ~lana 376 ZKP-a pa je odlu~io kao u izreci iz slijede}ih razloga: U svojoj `albi kao i u odbrani pred prvostepenim sudom okrivqeni isti~e da je bio u izviwavaju}oj zabludi kada je o predniku privatnih tu`ilaca iznio inkriminacije navedene u ~iweni~nom opisu izreke prvostepene presude. Stoga okrivqeni u `albi smatra da se ocjena prvostepenog suda o nepostojawu izviwavaju}e zablude zasniva na bitnoj povredi odredaba krivi~nog postupka i povredi krivi~nog zakona. Po ocjeni ovog suda `albeni navodi okrivqenog nisu osnovani. Prvostepeni sud u pobijanoj presudi ispravno zakqu~uje da okrivqeni nije imao osnovanog razloga da povjeruje u istinitost onoga {to je iznio za prednika privatnih tu`ilaca. Prvostepeni sud osnovano zakqu~uje da dokumentacija na koju se je pozvao okrivqeni nije mogla predstavqati pouzdanu podlogu za zakqu~ak o postojawu izviwavaju}e zablude na strani okrivqenog. Ovo naro~ito kada se ima u vidu li~nost okrivqenog kao nau~noistra`iva~kog radnika koji je bio du`an da u izboru i pronala`ewu izvora o podacima za prednika privatnih tu`ilaca ispoqi vi{e revnosti nego {to je to u~inio prilikom objavqivawa napisa U cara Trajana kozije u{i. Po{to je utvr|eno da je u navedenom napisu iznijeta neistina za prednika privatnih tu`ilaca, a nije se moglo primiti dokazanim da je okrivqeni pri tom izno{ewu bio u izviwavaju}oj zabludi, to je pravilno primjewen krivi~ni zakon u pobijanoj presudi ocjenom okrivqenog postupawa kao krivi~no djelo klevete iz ~lana 80. stav 2. u vezi sa stavom 1 KZ BiH. U vezi sa `albenim navodima privatnih tu`ilaca gdje navode da je izostala odluka prvostepenog suda u pogledu krivi~nog djela iz ~lana 81. stav 2. KZ BiH za koje je okrivqeni tako|e optu`en vaqa ista}i da ~iwenice koje sadr`e supstrat krivi~nog djela klevete za koje je okrivqeni ogla{en krivim ne mogu u isto vrijeme predstavqati i supstrat krivi~nog djela uvrede, prema tome u okviru postojawa djela iz ~lana 80. stav 2. KZ BiH optu`ba je u cijelosti rije{ena. Zbog toga nemaju osnova `albeni navodi da je u postupku pred prvostepenim sudom do{lo do bitne povrede odredaba krivi~nog postupka. Kona~no ne stoje ni `albeni navodi privatnih tu`ilaca o povredi krivi~nog zakona jer i ovaj sud prihvata pravilnom odluku prvostepenog suda da se pobijana presuda ne objavi u sredstvima javnog informisawa i to iz razloga kojima je prvostepeni sud obrazlo`io ovakvu svoju odluku. Ovaj sud je ispitao pobijanu presudu i u pogledu odluke o kazni a u vezi sa `albenim navodima privatnih tu`ilaca pa je na{ao da je prvostepeni sud kod odmjeravawa kazne okrivqenom imao u vidu i cjenio sve okolnosti koje su bile od zna~aja za pravilno odmjeravawe kazne. Okolnost {to okrivqeni nije ranije osu|ivan, a posebno ~iwenica {to je okrivqeni ob javquju}i u {tampi demanti svoje tvrdwe u objavqenom ~lanku dao izviwewe privatnim tu`iocima, ~ime je svakako pokazao da je shvatio te`inu svo jih postupaka govori u prilog zakqu~ka da se u ovom slu~aju i sa ubla`enom
130

kaznom kakvu je izrekao prvostepeni sud mo`e posti}i svrha ka`wavawa. Prema tome, kod ovakvog stawa stvari ne mogu se prihvatiti `albeni prijedlozi privatnih tu`ilaca o stro`ijem ka`wavawu okrivqenog. Kako dakle ne stoje razlozi zbog kojih se presuda pobija a nema ni povreda zakona na koje ovaj sud u smislu ~lana 376. ZKP-a pazi po slu`benoj du`nosti vaqalo je odlu~iti kao u izreci ove presude na osnovu ~lana 384. ZKP-a. Advokat Risto Koji} iz Bijeqine u ime Mustafe Grab~anovi}a podnio je 13. septembra 1982. privatnu tu`bu Op}inskom sudu u Zagrebu i u tu`bi naveo: Privatni tu`iteq protiv okrivqenog podnosi ovu privatnu tu`bu {to je u informativno-politi~kom tjedniku Danas br. 26 koji je {tampan u Zagrebu dana 17.08.1982. godine objavio ~lanak u rubrici Odjeci i mi{qewa pod nazivom U cara Trajana kozije u{i u kojem je izme|u ostalog za privatnog tu`iteqa naveo da je jedan od najve}ih ratnih zlo~inaca, dakle, za drugog putem {tampe iznio ne{to neistinito {to mo`e {koditi wegovoj ~asti i ugledu, a {to je takvog zna~aja da je dovelo do te{kih posledica za privatnog tu`iteqa, ~ime je izvr{io kriv. djelo klevete iz ~l. 75. stav 3. u vezi sa ~l. 75. stav 2. KZ SR Hrvatske. Privatni tu`iteq predla`e da sud zaka`e ro~i{te za glavni pretres, uzme odbranu okrivqenog, provede dokaz uvidom u Informativnopoliti~ki tjednik Danas br. 26 od 17.8.1982. godine, te provede dokaz saslu{awem privatnog tu`iteqa, pa da nakon toga okrivqenog proglasi krivim, kazni po zakonu i obave`e ga da privatnom tu`itequ naknadi tro{kove kriv. postupka koji }e se u zavr{noj rije~i privatnog tu`iteqa opredjeqeno postaviti. Kratko obrazlo`ewe: Iz tenora ove privatne tu`be vidqivo je vrijeme, mjesto i na~in izvr{ewa kriv. djela koje se okrivqenom stavqa na teret, pa privatni tu`iteq ne}e zamarati sud ponavqawem tih navoda i u obrazlo`ewu. No, da bi se vidjelo da se radi o kriv. djelu klevete odnosno wegovom kvalifikovanom obliku iz ~l. 75. stav 3. KZ SR Hrvatske privatni tu`iteq ima obavezu da istakne da je pisawe okrivqenog za wega ve} prouzrokovalo te{ke posledice. Naime, privatni tu`iteq od ro|ewa `ivi i radi u Bijeqini i u svom rodnom mjestu sada provodi penzionerske dane. Ovi dani su bili mirni sve dok okrivqeni u pomenutom ~lanku nije iznio inkriminisane neistine za privatnog tu`iteqa, ali od tada privatni tu`iteq pri obi~nom kontaktu sa qudima do`ivqava razne neprijatnosti. Primje}uje da ga izbjegavaju i qudi koji su sa wim bili u veoma bliskim odnosima, te da zbog kompromitovawa od strane okrivqenog u jednom dijelu svoje sredine privatni tu`iteq trpi odbojnost te sredine. Krivi~no djelo koje se okrivqenom stavqa na teret ima posebnu te`inu i zbog trenutka u kojem je izvr{eno kao i zbog li~nosti samog okrivqenog koji je dr pravnih nauka, pa je wegovo mi{qewe kao i sve ono {to iznosi autoritativno usled ~ega mnogi qudi neosnovano vjeruju u ono {to je napisano. Nezavisno od demantija tvrdwi okrivqenog koji su objavqeni u ve}ini dnevnih listova ovu ~iwenicu okrivqenog treba uzeti kao ote`avaju}u okolnost.
131

Privatni tu`iteq ne `eli vi{e da du`i u ovoj tu`bi jer je spreman na sva pitawa suda da da potpune odgovore, pa ostaje kod svih predloga koji su stavqeni u tenoru privatne tu`be. Op}inski sud u Zagrebu je tu`bu proslijedio Saveznom sudu u Beogradu s predlogom da se odredi nadle`nost Op{tinskog suda u Sarajevu. Drugi op{tinski sud u Sarajevu primio je 29. oktobra rje{ewe Saveznog suda u kome je stajalo: Savezni sud u ve}u sastavqenom od sudija dr Du{ana Coti}a, kao predsednika ve}a, Borivoja Nik{i}a i mr Ivana Belea, kao ~lanova ve}a, sa vi{im sudskim savetnikom Olgom Bor~i}, kao zapisni~arom, u predmetu dr Vojislava [e{eqa zbog krivi~nog dela iz ~lana 75. stav 3. u vezi sa stavom 2. KZ SR Hrvatske, odlu~uju}i o predlogu predsednika ve}a Op{tinskog suda u Zagrebu K-1332/82 od 29. septembra 1982. godine, na sednici ve}a odr`anoj dana 12. oktobra 1982. godine, doneo je re{ewe: Za vo|ewe krivi~nog postupka protiv dr Vojislava [e{eqa zbog krivi~nog dela iz ~lana 75. stav 3. u vezi sa stavom 2. Krivi~nog zakona SR Hrvatske, odre|uje se op{tinski sud u Sarajevu nadle`an prema adresi stanovawa okrivqenog. Obrazlo`ewe: Predsednik ve}a Op{tinskog suda u Zagrebu predlo`io je da Savezni sud, na osnovu ~lana 35. Zakona o krivi~nom postupku, za vo|ewe krivi~nog postupka po privatnoj tu`bi privatnog tu`ioca Mustafe Grab~anovi}a iz Bijeqine od 13. septembra 1982. godine odredi op{tinski sud sa podru~ja SR Bosne i Hercegovine. Savezni sud nalazi da je predlog za delegaciju osnovan. Prema podacima u predmetu prebivali{te okrivqenog dr Vojislava [e{eqa nalazi se u Sarajevu. Privatni tu`ilac Mustafa Grab~anovi} ima prebivali{te u Bijeqini. Iz ovih razloga Savezni sud nalazi da je o~igledno da }e ovaj krivi~ni postupak lak{e sprovesti op{tinski sud u Sarajevu, nego Op{tinski sud u Zagrebu. Stoga je na osnovu ~lana 35. ZKP odlu~eno kao u izreci ovog re{ewa. Rasprava pred vije}em Drugog op{tinskog suda u Sarajevu zakazana je za 6. decembar 1982. godine. Tog dana je Mustafa Grab~anovi} sudu podnio podnesak slede}e sadr`ine: Sude, tu`im dr Vojislava [e{eqa, doktora politi~kih nauka iz Sarajeva, za po~iweno krivi~no djelo klevete putem sredstava javnog informisawa. To krivi~no djelo je ka`wivo po ~l. 75. stav. 3. a u vezi sa ~lanom 75. stav 2. Kaznenog zakonika SR Hrvatske. Naime, ja sam 17. I 1982. godine podnio tu`bu Op}inskom sudu u Zagrebu kao nadle`nom po ~lanu 28. stav 1. ZKP-a za vo|ewe krivi~nog postupka a taj je sud putem Saveznog suda ustupio predmet ovome sudu na rje{avawe. Optu`eni dr [e{eq je 17. avgusta 1982. godine u zagreba~kom informativno politi~kom tjedniku Danas broj 26, strana 45-46 napisao i objavio ~lanak U cara Trajana kozje u{i. U tome se ~lanku optu`eni konfrontirao sa nekim nacionalistima muslimanima. Kritikuju}i
132

kwigu dr Muhsina Rizvi}a Kwi`evni `ivot Bosne i Hercegovine izme|u dva rata, on je neprovjereno, neistinito i decidno mene nazvao najve}im ratnim zlo~incem, svrstavaju}i me u grupu qudi koji su to zaista i bili kao npr. Ademaga Me{i}, Hakija Hayi} itd. Djelo klevete, koju mi je nanio dr [e{eq, ima naro~itu te`inu, {to je objavqivawe u javnosti dovelo u neizvjesnost moj `ivot. Naime ja sam dugi niz godina te`ak sr~ani bolesnik (dva infarkta), star 71 godinu, `iv~ano i tjelesno oronula zdravqa. Kada sam 20. avgusta 1982. godine pro~itao u tjedniku Danas inkriminisani ~lanak, uzbudio sam se u tolikoj mjeri, da sam morao najhitnije potra`iti qekarsku in tervenciju. Prila`em nalaz specijaliste. Krivi~no djelo ima i tu spe cijalnu te`inu, {to sam radi wega imao nepo`eqne posqedice i podozrewa od strane mojih sugra|ana, naro~ito mla|ih koji ne poznaju dovoqno moju pro{lost. ^ak i ostali gra|ani su se nekako distancirali od mene prvih dana kada je iza{ao ~lanak dr [e{eqa. Sve je to na mene bolesna i staro{}u oronula ~ovjeka, vrlo te{ko djelovalo i izazvalo te{ke traume. ^lanak dr [e{eqa u tjedniku Danas nije ostao usamqen. Beogradski listovi Politika i NIN odmah su prenijeli izvode iz tog ~lanka i dali mu {iroki publicitet. Uskoro iza toga su Kwi`evnost i Duga podr`ali stavove dr [e{eqa i pru`ili mu bezrezervnu podr{ku pro{iruju}i dimenzije do neslu}enih razmjera. Vi{e od tri mjeseca {irile su se zlonamjerne klevete i napadi na moj li~ni integritet. Ova zlonamjerna kampawa u {tampi ostavila je i te kako dubok trag i razorila moj du{evni mir. Dr [e{eq je iz objektivnog pisawa sarajevskog dnevnika Oslobo|ewe, kao i iz vi{e napisa nepristranih ~italaca, gdje su izno{eni konkretni podaci o meni, kao intelektualac, mogao zakqu~iti da je moje ime neprovjereno i pogre{no unio me|u grupu imena qudi te{ko kompromitovanih u II svjetskom ratu. Dr [e{eq nije na{ao za vrijedno, pa nije ni poku{ao, da mi se putem {tampe ili na koji drugi na~in izvini i opozove ono {to je napisao u tjedniku Danas, tj. da sam najve}i ratni zlo~inac. Rezimiraju}i sve izlo`eno, vidi se jasno, da je dr [e{eq svjesno i sa predumi{qajem mene nazvao najve}im ratnim zlo~incem. Obzirom, da se radi o ~ovjeku sa akademskom titulom doktor nauka, objavqivawe i podr`avawe neistinitih tvrdwi i otvorenih kleveta o meni u sredstvima javnog informisawa, daje jo{ ve}u dru{tvenu te`inu po~iwenom krivi~nom djelu. Dr [e{eq je kao intelektualac, doktor nauka, bezuvjetno znao, da su poslije oslobo|ewa 1945. godine, u ~itavoj zemqi osnovani specijalni sudovi za za{titu nacionalne ~asti i komisije za ispitivawe ratnih zlo~ina i utvr|ivawe ratnih zlo~inaca, okupatora i doma}ih izdajnika. Ove ustanove imale su izme|u ostalog du`nost i ispitivale su svu kwi`evnu i publicisti~ku zaostav{tinu iz vremena okupacije. Veliki broj pisaca su rigorozno ka`weni.
133

^iwenica je, da ni sudovi za za{titu nacionalne ~asti, ni komisije za utvr|ivawe ratnih zlo~inaca, niti koji drugi sud na podru~ju SFRJ nije mi nikada sudio, niti je utvrdio niti me proglasio najve}im ratnim zlo~incem. Dokaz su arhive svih tih ustanova. Li~no, danas sam prvi put u svome `ivotu pred sudom. Dr [e{eq kao intelektualac i doktor nauka, dobro je znao, da su samo i jedino sudovi nadle`ni, da nakon utvr|enih ~iwenica i konkretnih presuda, donose kvalifikacije ko je najve}i ratni zlo~inac, kvalifikaciju koju je dr [e{eq meni nalijepio na ~elo u sredstvima javnog informisawa. On je bio svjestan, da su li~na mi{qewa i li~ni stavovi o nekome i ne~emu, samo li~na mi{qewa i li~ni sudovi, koji bez sudske podloge napisani i objavqeni u {tampi, predstavqaju javnu klevetu, koja se zakonski ka`wava. Na kraju isti~em ~iwenice, koje upotpuwuju moju biografiju i dokazuju da nisam ~ovjek kompromitovane pro{losti i da nisam ba{ ni najmawi ratni zlo~inac. 1959. godine Predsjednik Republike odlikovao me je za gra|anske zasluge a 1965. godine Skup{tina op{tine Bijeqina mi je dodijelila Plaketu grada Bijeqine za gra|anske zasluge. Notorna je ~iwenica, da se prije predloga za odlikovawe detaqno provjerava biografija svakog kandidata i da nikada odlikovawa i plakete nisu dodjeqivane licima ~ija je pro{lost kompromitovana, a pogotovu ne najve}im ratnim zlo~incima. Isto tako i komisija za utvr|ivawe radnog sta`a biv. Narodnog odbora sreza bijeqinskog, 1952. godine je detaqno provjeravala ~itavu moju slu`beni~ku biografiju, pa je svojim rje{ewem broj pers. 4084/52 od 24. aprila 1952. godine, utvrdila da se nisam ogrije{io o NOB-u i priznala mi ~itav ratni period slu`bovawa za radni sta` i napredovawe u slu`bi. Sude, molim, da se nakon uzete izjave od optu`enog, utvrdi materijalna istina: da nisam najve}i ratni zlo~inac, kako me je u sredstvima javnog informisawa, okrivqeni oklevetao. Podvla~im jasno i decidno: ni na kakve insinuacije nikakve li~ne stavove i mi{qewa niti na poku{aje, da se tok procesa skrene na neki drugi kolosjek ne `elim i ne}u uop{te reagovati niti odgovarati. Moja tu`ba je jasna. Tra`im da se ovdje na sudu utvrdi istina: Jesam li ili nisam najve}i ratni zlo~inac. Kratko i jasno. Kada utvrdi, da nisam najve}i ratni zlo~inac molim sud, da donese presudu adekvatnu po~iwenom krivi~nom djelu i primjerno kazni optu`enog dr Vojislava [e{eqa, za djelo klevete u sredstvima javnog informisawa, krivi~no djelo koje je dovelo u opasnost moj `ivot, donijelo mi nesagledivu {tetu ugledu u dru{tvu, donijelo mi te{ke traume i razorilo moj du{evni mir i te{ko kompromitovalo moju li~nost. U isto vrijeme, molim sud, da presudom za po~iweno djelo klevete, obave`e dr [e{eqa, da o svome tro{ku, javno mi se izvini i opozove neistine o meni u svim sredstvima javnog informisawa u kojima sam oklevetan.
134

Na kraju molim sud, da presudom obave`e dr [e{eqa, da mi naknadi sve tro{kove koji su nastali u vezi sa ovim su|ewem. Prila`em obra~un. Zahvaqujem se sudu i o~ekujem, da }e istina dobiti punu satisfakciju. Na raspravi od 6. decembra sa~iwen je zapisnik koji u cjelosti objavqujem: Okrivqeni [e{eq Vojislav sin Nikole i majke Danice ro|. Misita, ro|en 11. oktobra 1954. u Sarajevu, nastawen u Sarajevu, Srbin, dr`avqanin SFRJ, zavr{en Pravni fakultet, zaposlen na Fakultetu politi~kih nauka, LD. 17.000 dinara, neo`ewen, vojsku slu`io 1980. u Beogradu, ~in desetar, vodi se pri SO Novo Sarajevo, neosu|ivan, u toku je postupak zbog istog krivi~nog djela, upozoren na propis iz ~l. 67. i 218. ZKP-a, izjavquje da je za branioca imenovao advokata Zdravka Radovi}a. ^ita se privatna tu`ba od 17.9.1982. godine. Privatni tu`iteq izjavquje da ostaje kod privatne tu`be, koju dopuwava podneskom od 6.12.1982. godine koji predaje sudu u dva primjerka. Jedan primjerak podneska privatnog tu`iteqa uru~uje se braniocu okrivqenog. ^ita se podnesak privatnog tu`iteqa od 6.12.1982. godine. ispitivawe okrivqenog: Ta~no je da sam Mustafu Grab~anovi}a nazvao ratnim zlo~incem u svom tekstu U cara Trajana kozije u{i. U~inio sam to obavqaju}i svoju javnu dru{tvenu publicisti~ku djelatnost i u opravdanoj za{titi op{tih dru{tvenih interesa, kroz kritiku evidentnih muslimansko-nacionalisti~kih i panslamisti~kih tendencija. U sklopu te argumentovane kritike pomenuo sam i nau~no stvarala{tvo dr Muhsina Rizvi}a i wegov nekriti~ki odnos pri tretirawu kwi`evnog stvarala{tva nekolicine pisaca koji su se te{ko ogrije{ili o sudbinu jugoslovenskih naroda predano slu`e}i okupatoru i doma}im izdajnicima, veli~aju}i wihovu ideologiju, slave}i wihove postupke u svojim kwi`evnim djelima. Nisam smatrao za potrebno ulaziti u formalno juristi~ko obrazlagawe termina koji sam upotrijebio. Termin ratni zlo~inac u mom tekstu ima metafori~no zna~ewe i podrazumijeva sve izdajnike na{ih naroda, fa{isti~ke ideologe, podrazumijeva i qude koji nisu neposredno u~e stvovali u pokoqima, ali su pokoqe podsticali i slavili pisanom rije~ ju. Mustafa Grab~anovi} je jedan od onih koji su zdu{no sprovodili usta{ku fa{isti~ku, dakle, zlo~ina~ku ideologiju. Mustafa Grab~anovi} nije imao egzistencijalnih razloga, ni potrebe da tako ne{to u~ini, kao {to bi u svoju odbranu mogli izre}i neki drugi od apostrofiranih kwi `evnika. Mustafa Grab~anovi} je cijelo vrijeme rata, kako i sam ka`e, bio primjerni slu`benik usta{ke dr`avne vlasti. Pored toga osje}ao je potrebu da svojim kwi`evnim djelom veli~a tu istu vlast, wene najvi{e velikodostojnike i wene konkretne postupke. Le{ina stare Jugoslavije nije se jo{ ni ohladila, a Mustafa Grab~anovi} pi{e slavopojku jednom od najkrvavijih re`ima koje je istorija zapamtila i jednom od wegovih najvi{ih velikodostojnika. U broju 5. usta{kog ~asopisa Novi behar za 1941. godinu Mustafa Grab~anovi} objavquje pjesmu Drina s posvetom, kako ka`e, Doglavniku gospodinu Ademagi Me{i}u.
135

Ovu pjesmu Mustafa Grab~anovi} objavquje u vrijeme dok traju naj`e{}i pokoqi srpskog i jevrejskog `ivqa u Bosn i Hercegovini, u vrijeme dok se fa{isti~ki logori pune qudima naprednih shvatawa bez obzira kome narodu pripadaju. Mo`da Mustafa Grab~anovi} nije nikada nikoga ubio, ja se u to nisam ni upu{tao, me|utim, on je svojom pjesmom podsticao zlo~ine. I ako je samo desetak mladi}a ~itaju}i ove stihove bilo poneseno, zabludjelo i pristalo da obu~e usta{ku uniformu i pristupi pokoqima, ako je samo desetak mladi}a dalo svoje `ivote bore}i se na pogre{noj strani, takav naziv, takav epitet zaslu`uje autor pjesme. Posebno treba imati u vidu da je Drina imala posebno zna~ewe u usta{koj ideologiji i propagandi, da je nekoliko mjeseci kasnije komandant zloglasne Crne legije usta{ki pukovnik Jure Vitez Franceti} proklamovao parolu da dva dana hoda zapadno od Drine nijedna srpska glava ne smije ostati `iva. Ovo nije jedina pjesma koju je Mustafa Grab~anovi} objavio u usta{kim ~asopisima. Svoje pjesme on je objavqivao i 1941. godine i 1942. godine i 1943. i 1944. godine. Slede}u svoju pjesmu Na novo qeto u Novom beharu broj 7 do 9, od 1941. godine Mustafa Grab~anovi} posve}uje, kako sam ka`e, svom drugu Ismetu @uni}u, ~ovjeku koji se tako|e kompromitovao slu`e}i u usta{kom propagandnom aparatu. U ~asopisu Novi behar br. 260. 1942. godine Mustafa Grab~anovi} svoju pjesmu pod naslovom Ra|awe pjesme posve}uje, kako opet sam isti~e, svom drugu Vladimiru Jur~i}u. Vladimir Jur~i} bio je poznati usta{ki ideolog, kwi`evnik i javni radnik koji je predano slu`io usta{kom re`imu i koji je zbog toga 1945. godine bio zaslu`eno ka`wen. Mustafa Grab~anovi} nije imao objektivnih razloga da sara|uje u usta{kim listovima. Nije imao razloga da javno propovijeda usta{ku ideologiju. Imao je zaposlewe u usta{koj dr`avnoj slu`bi i da je samo ostao pri tome mo`da bi mogao imati opravdawa za svoje pona{awe u toku rata. ^ovjek u pjesmi ne mo`e iskazati ono {to ne osje}a, ono {to ne misli, a wegova pjesma Drina pokazuje kakvi su wegovi stavovi i kolika je bila wegova odanost usta{koj vlasti. Mustafa Grab~anovi} se poziva na ~iwenicu da nikad nije su|en. Mo`da je i to ta~no, samo se sada sa punim pravom mo`e postaviti pitawe: a za{to Mustafa Grab~anovi} nije pozivan na odgovornost zbog svoje ratne djelatnosti? On sam ka`e da su qudi koji su tako|e sara|ivali sa okupatorom iskqu~ivo na kulturnom planu progla{avani ratnim zlo~incima i streqani, ne postavqaju}i pitawe u ~emu je razlika izme|u wegovih i wihovih postupaka u toku ra ta. Ja se pozivam i na saop{tewe Vojnog suda 1. korpusa Narodnooslobodila~ke vojske Jugoslavije o su|ewu ratnim zlo~incima u Beogradu, objavqenom u Politici od 27. novembra 1944. godine. U saop{tewu se ka`e, izme|u ostalog: u toku bitke za Beograd i poslije oslobo|ewa Beograda, u saop{tewu se izme|u ostalog vidi da je od ukupno 115 streqanih ratnih zlo~inaca oko dvadesetak progla{eno ratnim zlo~incima i izdajnicima naroda, iskqu~ivo zato {to su s perom u ruci slu`ili okupatoru. Smatraju}i da u na{em pravnom poretku va`i isti postupak, isti tretman svih qudi za identi~na ili sli~na po~iwena djela bio sam ubi136

je|en da je tako postupqeno i u svim drugim sli~nim slu~ajevima. Iskreno moram priznati da sam bio iznena|en, kad se Mustafa Grab~anovi} javio i reagovao na moj tekst u Danasu. Smatrao sam da niko od qudi ~ija sam imena apostrofirao nije izbjegao poslijeratnu krivi~nu sankciju ili, ako jeste, da je blagovremeno pobjegao u emigraciju. Ne mislim ja uop{te da je Mustafi Grab~anovi}u trebalo suditi. Ne mislim da ga je trebalo strijeqati. Narodna vlast se pokazala humanom prema ~ovjeku koji je po~inio djela izdaje. Postavqa se pitawe pod kojim je to uslovima bilo. Zasad nema potrebe u to ulaziti. Stro`iji je postupak prema izdajnicima kvislinzima, i ratnim zlo~incima bio u toku rata i poslije rata nego {to je danas. Me|utim, ono {to je po~inio Mustafa Grab~anovi} i wemu sli~ni, ako se mo`e oprostiti ne mo`e se i ne smije zaboraviti. Mla|e generacije koje nisu iskusile ratne strahote ne smiju ste}i dojam da se tako olako mo`e pre}i preko slu`ewa okupatoru, izdaje zemqe i naroda kome se pripada. Mustafa Grab~anovi} je bio i predratni intelektualac. On je znao {ta radi. Nije mogao biti tako naivan pa da ne zna {ta je fa{izam. Usta{ka ideologija raskrinkavana je i osu|ivana u periodu izme|u dva rata. Fa{izam se ve} pro~uo brojnim zlo~inima {irom Evrope. Mnogi pisci i uop{te intelektualci `rtvovali su i svoj `ivot ne pristaju}i da slu`e okupatoru i doma}im izdajnicima. Kako rekoh sa gledi{ta op{tih dru{tvenih interesa, Mustafu Grab~anovi}a uop{te ne treba ka`wavati. Dovoqno je wegovo djelo razotkriti, u~initi dostupnim javnosti, a wegovo djelo zaslu`uje prezir i ignorisawe okoline. Nisam ja taj koji je kompromitovao Mustafu Grab~anovi}a. On se sam kompromitovao. Po{tenog ~ovjeka koji nema nikakvih mrqa u svojoj pro{losti nije mogu}e lako kompromitovati. Nikad se to ne mo`e u~initi jednom re~enicom. Me|utim, ako se jednom jedinom re~enicom pa`wa {ire dru{tvene javnosti usmjeri na brojne postupke tog ~ovjeka koji ga realno kompromituju onda on uzroke kompromitacije treba da tra`i u vlastitoj djelatnosti. Posqedice koje je nedavno imao Mustafa Grab~anovi}, poslijedice koje on naziva te{kim, samo su blaga i sre}om blagovremena kazna koja ga je dostigla za `ivota. Prezir javnosti, gnu{awe i javno `igosawe jednog izdajni~kog i fa{isti~kog ~ina je u ovom slu~aju optimalno. Siguran sam tvrditi da Mustafa Grab~anovi} nikakvih te{kih posqedica ne bi imao da nisu objavqeni stihovi iz wegove pjesme Drina koji ga te{ko kompromituju. Onome ko je prvi javno ukazao na jedan takav izdajni~ki ~in ne mo`e sledovati u na{em socijalisti~kom pravnom poretku nikakva krivi~na sankcija, ~ak, naprotiv, takav ~ovjek zaslu`uje javno priznawe. Ovdje se mo`e voditi rasprava o formalno-juristi~kom tuma~ewu termina ratni zlo~inac. Taj termin u mom tekstu nema zna~ewe in spe cies, {to bi podrazumijevalo i pozivawe na sasvim konkretne ~lanove Krivi~nog zakona. Termin je upotrijebqen u wegovom generi~kom zna~ewu i ukqu~uje sve akte, sva djela izdaje i saradwe sa okupatorom, te {irewe zlo~ina~ke ideologije. Dokazni postupak: Vr{i se uvid u fotokopiju strane 160. Novi behar, godina HIV broj 5, vr{i se uvid u fotokopiju Politike od
137

27.11.1944. godine, vr{i se uvid u stranu 3. Oslobo|ewa od 29.8.1982. godine, vr{i se uvid u stranu 3, Oslobo|ewa od 28.8.1982. godine, vr{i se uvid u dopis NDH-a, Rizni~ko upraviteqstvo Osijek br. 269-taj I 1944. od 21.8.1944. godine, pa se konstatuje da je dopis upu}en Usta{kom sto`erju Velike `upe Ko`arje u Brodu na Savi u kojem pored ostalog stoji: Ured ministarstva unutra{wih poslova svojim dopisom od 12. srpwa 1944. godine UMV taj broj 486-1944. priop}io je slede}e: Kotarska oblast u Bijeqini svojim izvije{}em od 16. lipwa 1944. godine broj taj-86/44 me|u ostalim ovamo je izvjestila da je Mustafa Grab~anovi}, urednik navodno nagra|en od partizana prigodom wihovog gospodarewa u Bijeqini {to je prokazao da u poreskom uredu imade ve}e koli~ine novca. On je brat zloglasnog Hasana i Huseina koji su se za vrijeme partizanske strahovlade mnogo isticali. Sumwa se da je i on naklowen partizanima, ali nema dokaza da se je te`e ogrije{io o hrvatsku stvar. Na temequ izlo`enog bilo bi potrebno da se Grab~anovi} Mustafa poreznik iz Bijeqine premje sti, da se tako ukloni iz sredine koja bi imala utjecaja na istoga. Dobro bi bilo da se premjesti u Derventu kako bi... poduzeti ostale potrebne redarstvene mjere u slu~aju potrebe. O u~iwenom umoqava se izvjestiti. Vr{i se uvid u Narodne novine Slu`beni list Nezavisne Dr`ave Hrvatske br. 51. od 3. o`ujka 1945. godine, pa se konstatuje da je naredbom ministra dr`avne riznice premje{ten iz dr`avne slu`be Mustafa Grab~anovi} poreznik X-1 ~in. razreda poreznom uredu Bijeqina u porezni ured Derventa (9. veqa~e 1945. godine broj 156-tajni-3-1945. Dopis Rizni~kog upraviteqstva od 21.8.1944. godine i Narodne novine vra}aju se privatnom tu`itequ. Vr{i se uvid u Danas od 17.8.1982. godine strana 45. i 46. Sud donosi rje{ewe: Zbog isteka vremena predvi|enog pretresa glavni pretres se odla`e za dan petak 24.12.1982. godine u 9 ~asova, o ~emu se obavje{tavaju prisutni umjesto poziva. Dvadeset ~etvrtog decembra 1982. sa~iwen je novi zapisnik u koji je une{eno: Okrivqeni [e{eq Vojislav sa generalijama kao u spisu. Dokazni postupak. Sud donosi rje{ewe: saslu{a}e se privatni tu`iteq kao svjedok. Svjedok privatni tu`iteq Grab~anovi} Mustafa, sin Ibrahima, ro|. 1912. god. u Bijeqini, li~ni penzioner, sa okrivqenim nesrodan, nije u zavadi sa okrivqenim, upozoren na du`nost kazivawa istine i posqedice la`nog svjedo~ewa izjavi: [e{eq `eli da doka`e sudu da sam zlo~inac i izdajnik koji je po wegovom shvatawu izbjegao na neki neobja{wiv na~in osudu radi pjesme Drina. To je najobi~nija konstrukcija neistine svojstvena [e{equ u javnom nastupawu i konfrontaciji nacionalisti~kih istupa u posqedwoj godini dana. Poti~em iz porodice koja se ni~im nije ogrije{ila o NOB-u. Krajem aprila i po~etkom maja 1941. god. vr{ena su hap{ewa iz moje porodice, prva od muslimana u Bijeqini u vezi sa pomagawem protjeranih Srba iz Podravine koje su usta{e progonile u Srbiju. Moj tast Abdulah Pjani}, predratni komunista (za vrijeme rata predsjednik
138

NOO-e Bijeqina), bio je prvi musliman u Bijeqini uhap{en, prvi musliman koji nije bio hrvatsko cvije}e, ve} hrvatsko trwe, moja supruga Fikreta ro|. Pjani}, predratna sindikalna aktivistkiwa, maltretirana i saslu{avana, moj brat Hasan predratni komunista, pre{ao je tih dana u srpska sela u ilegalu, a kasnije u partizane da bi izbjegao hap{ewe. Moju majku, staricu od 70. god, hapsili su radi bijega brata, jedva je izbjegla internaciju posredovawem vi|enijih gra|ana u Bijeqini. Mene su nekoliko puta saslu{avali radi nestanka brata i `ivio sam u stalnom strahu od represalija. U takvoj situaciji pripreman je do~ek Ademage Me{i}a koji je krajem maja 1941. godine posjetio Bijeqinu. Usta{ki kotarski predstojnik Ivan Toq, ina~e ratni zlo~inac, obje{en poslije rata u Vinkovcima, i katoli~ki `upnik Josif Fuks pozvali su me tih dana i, koriste}i situaciju u kojoj se na{la moja porodica kao i moj status slu`benika, naredili mi da u po~ast do~eka Ademage Me{i}a, ratnog zlikovca, napi{em pjesmu. Oni su i dali naslov i ideju za wu. Prirodno, da sam to morao u~initi. Znatno kasnije, kada se ta pjesma pojavila, doznao sam da je Ademagin ro|ak Abdurahman Me{i} ina~e urednik Novog behara bio u pratwi Ademage Me{i}a i da je uzeo i odnio tu pjesmu i objavio o~ito u usta{ke propagandne svrhe i mene time za ~itav moj `ivot osramotio. Ni~im nisam mogao tada reagovati, ali sam kao ~ovjek i gra|anin ovog naroda te{ko se pokajao i osudio poruke te pjesme i svojim besprekornim dr`awem ~itavo vrijeme okupacije, decidno sam se ogradio od poruke te prqave iznu|ene pjesme, jedine crne mrqe u mojoj biografiji i na mom obrazu. Nijednom rje~ju, nijednom misli ne `elim da pravdam taj svoj ratni grijeh. Taj se ne mo`e ni~im opravdati. Iako mi je pisawe te pjesme iznu|eno, objavqivawe izvr{eno bez mog pristanka, ipak kao ~ovjek i kao gra|anin ove zemqe i danas duboko `alim i smatram se moralno odgovornim zbog pisawa te pjesme, jer sam se ponio kukavi~ki i podlegao prinudi. Motivi nastanka pjesme bili su poznati politi~kom rukovodstvu moga kraja kako u ratu tako i kasnije, a da to nije nikakva konstrukcija a la [e{eq, ve} jedna decidna istina najboqe posvjedo~uje to da je pjesma {tampana u visokotira`nom listu i bila dostupna poslije oslobo|ewa Sudu za za{titu nacionalne ~asti i Komisiji za ratne zlo~ine, jer su na osnovu toga famoznog godi{ta 1941. godine lista Novi behar osu|eni mnogi kwi`evnici, konkretno Nametak Alija, ^au{evi} dr Halid itd. Nikakav sud nije mi sudio niti me osudio da sam po~inio ratne zlo~ine niti me ikakav sud osudio da sam najve}i ratni zlo~inac. Dakle ne{to sli~no Ajhmanu koji je uni{tio 6 miliona Jevreja da bi dobio tu titulu, a eto drug [e{eq od mene u {tampi napravi takvu li~nost. Predo~avam sudu uvjerewe o dobivawu, o dodjeli ordena za gra|anske zasluge kao i diplomu o dodjeli 1965. god. plakete grada Bijeqine za gra|anske zasluge. Svakome, i pravniku i seqaku jasno je da se ordeni Predsjednika Republike i plakete nisu nikada dodjeqivale licima ~ija je pro{lost kompromitovana, a nikako licima koja su najve}i ratni zlo~inci. Moje politi~ko dr`awe u toku II svjetskog rata dokumentujem izjavama dvojice nosilaca partizanske spomenice 1941. god. i to Radovana
139

Ili}a, ratnog komandanta Majeva~kog podru~ja za Majevicu i Semberiju, i poslijeratnog ~lana Vrhovnog vojnog suda u Beogradu kao i izjavu Dragi{e Maksimovi}a, ratnog komandanta Komande mjesta u Bijeqini, i to obojica potvr|uju da sam za vrijeme dok su partizani dr`ali Bijeqinu punih 6 mjeseci i to od 23.9.1943. do 18.3.1944. god. neprekidno bio u Bijeqini. Ovo je najboqi dokaz da sam bio ~ist politi~ki, jer da sam imao kakve gre{ke vi{e nego sigurno je da bih u toku dugih 6 mjeseci iskusio odgovaraju}u kaznu. Iz ovog se vidi `eqa [e{eqa da me prika`e kao nekog usta{kog ideologa, li{ena svakog osnova i sra~unata na postizawe jeftinih efekata. [e{eq u toku svoga izlagawa pred sudom teatralno uzvikuje: Onome, ko je prvi ukazao na jedan ovakav izdajni~ki ~in ne mo`e u na{em socijalisti~kom pravnom poretku sledovati nikakva krivi~na sankcija. ^ak takav ~ovjek zaslu`uje javno priznawe. [e{eq ovim neistinama nastoji izbje}i kaznu koja ga je zadesila tu nedavno u sporu sa porodicom pokojnog Hamida Dizdara koga je kao i mene neopravdano oklevetao. A evo istine. Predajem sudu izjave druga Mihajla Simi}a, komuniste od 1937. god, biv{eg na~elnika za finansije NOB-a Bijeqina, kao i Bore \urkovi}a, borca od 1942. god, biv{eg predsjednika SO-e Bijeqine. Ove izjave opovrgavaju tvrdwe [e{eqa. Prvi je potvrdio da zna da je jo{ 1952. god, dakle 2 god. prije ro|ewa [e{eqa rukovodstvo NOO-a Bijeqina znalo za tu moju pjesmu, a drugi tj. \urkovi} da je tu pjesmu 1974. god. li~no ~itao i da je bila poznata rukovodstvu Op{tine Bijeqina i jo{ nekim licima. Dakle, [e{eqeva `eqa da me prika`e kao nekog ratnog zlo~inca koga je kobajagi otkrio, koji je bio nepoznat kobajagi javnosti i kobajagi izbjegao kaznu najobi~nija je neistina. Prigovor [e{eqa za posvetu nekih pjesama, koje su potpuno apoliti~kog sadr`aja isto je sra~unat. Isto je tako tempiran da proizvede efekat na porotu. Ne branim nijednog, ali izjavqujem kada sam 1941. god. posvetio pjesmu @uni}u, a 1942. god. pjesmu Jur~i}u, oba ta ~ovjeka bila su jo{ po strani od usta{kih nedjela, nisu bili po{li ratnom stramputicom. Prirodno da ja nisam nikakav ~udotvorac i da nisam mogao predvidjeti u posqedwem te{kom ratu kako }e ti qudi evoluirati u toku rata i oti}i prvi 1943. god, a drugi 1944. god. stramputicom u zlo~ine. Ako [e{eq ima pismene nepobitne dokaze, a ne najobi~nije simulacije i sumwi~ewa i klevetawa, da nije ovo ta~no {to sam rekao, molim neka vjerodostojne dokaze podnese sudu. [e{eqeva tvrdwa, da sam negdje izjavio da sam vjerno slu`io usta{koj dr`avi apsolutno je neistina. Neka [e{eq ta~no navede kada i gdje sam to izjavio. Ovo je najobi~nija i nekorektna podvala. Sudu sam dao konkretne dokaze: akta NDH gdje sam optu`en za saradwu sa partizanima. Ta je optu`ba provjerena i dokazana. Slu`bene novine NDH dokazuju da sam premje{ten u Derventu, a u prethodnom aktu jasno je istaknuto da taj premje{taj usqe|uje radi preduzimawa policijskih mjera
140

prema meni. Da sam bio kakva persona grata usta{e bi me bez sumwe nagradile kakvim visokim polo`ajem u Sarajevu, ili Zagrebu, a ne bi ostao jedan sitan slu`benik desetak godina i tek poslije rata dobio zaslu`eno priznawe. Na ovom su|ewu ja nisam optu`eno lice, ve} dr [e{eq, ja sam tu`ilac, ali poslije ponovqenih optu`bi i kleveta [e{eqa du`an sam bio da se osvrnem na te optu`be i klevete i da omogu}im ovom sudu da do|e do materijalne istine. Svu sam ovu svoju izjavu dao po najboqem znawu i savjesti, dokumentovao sa apsolutno vjerodostojnim dokumentima i uvjeren sam da }e sud suditi onako kako to propisuju krivi~ni propisi i da }e decidno osuditi dr [e{eqa za te{ke klevete koje mi je nanio ni krivom ni du`nom, a koje su klevete sastavni dio wegove nacionalisti~ke konfrontacije koju je ispoqio protiv intelektualaca ~ak i partijskih i dr`avnih rukovodilaca jedne i to ponavqam samo jedne nacije muslimana. O tome podnio sam sudu na pro{lom su|ewu konkretne dokaze list Oslobo|ewe od 28. i 29.8.1982. god. Iz ovih listova, a naro~ito iz saop{tewa Fakulteta politi~kih nauka Sarajevo od 6.9.1982. god. vidi se jasno moralni i politi~ki lik dr [e{eqa koji je pravosna`nim rje{ewima Komiteta SK Centar Sarajevo iskqu~en iz Saveza komunista, odnosno iz rje{ewa Fakulteta politi~kih nauka Sarajevo vidi se zbog ~ega je dr [e{eq iskqu~en iz nastave Fakulteta. Na upit branioca okrivqenog da li se privatni tu`iteq javno ogradio, i ako jeste, kada i gdje od pjesme Drina svjedok odgovara: Jesam nakon izlaska u {tampi ~lanka okrivqenog, a prije toga nisam, jer sam smatrao da za to nema potrebe, s obzirom da je pjesma objavqivana, bila dostupna javnosti i niko zbog toga nije pravio nikakvo pitawe. Na upit okrivqenog svjedok izjavquje da je i prije rata vjerovatno u nekim prilikama posve}ivao pjesme svojim prijateqima. Osim toga u Novom beharu mislim da sam objavio jo{ nekoliko pjesama u toku rata, nakon {to je objavqena pjesma Drina. Me|utim, ove pjesme su bile potpuno apoliti~kog karaktera. Branilac okrivqenog primje}uje na iskaz svjedoka ukoliko je suprotan odbrani okrivqenog. Vr{i se uvid u uvjerewe Kancelarije ordena od 29.11.1959. god, u prepis spomen plakete Bijeqina 1945-1965, u izjave Radovana Ili}a, Dragi{e Maksimovi}a, Mihajla Simi}a, Bore \urkovi}a. Stranke nemaju primjedbi. Vr{i se uvid u fotokopiju str. 224. broja 79. Novog behara i str. 65. broja 26. Novog behara. Stranke nemaju primjedbi. Punomo}nik privatnog tu`iteqa predla`e da se izvr{i uvid u ~lanak Branka Tomi}a [e{eq bode u zjenicu oka iz Oslobo|ewa od 28.8.1982. god, ~lanak Ivice Mi{i}a Fini publicitet za grube la`i iz Oslobo|ewa od 29.8.1982. god, u govor Branka Mikuli}a Neprincipijelna ~eprkawa o pro{losti iz Oslobo|ewa od 16.10.1982. god, u izvod iz govora druga Vase Ga~i}a iz Oslobo|ewa od 13.9.1982. i saop{tewe Fakulteta politi~kih nauka Sarajevo Osuda neprihvatqivih sadr`aja i javnih istu141

pa Vojislava [e{eqa iz Oslobo|ewa od 6.9.1982. god, zatim u kwigu Vlade Ma|arevi}a Stvarawe i svijest, izdawe Mladost Zagreb 1982. god. i kwigu dr Muhsina Rizvi}a Kwi`evni `ivot u BiH izme|u dva rata. Branilac okrivqenog protivi se predlogu punomo}nika privatnog tu`iteqa. Smatra da su objavqeni ~lanci i pojedina~na mi{qewa i dio javne vo|eno polemike, a kwige nisu predmet ovog postupka. Okrivqeni nadaqe primje}uje da u govorima politi~kih rukovodilaca nema wegovog imena, a utvr|ivawe mi{qewa tih rukovodilaca o okrivqenom prevazilazilo bi okvire ovog postupka. Stranke i publika udaqavaju se iz sudnice. Nakon vije}awa i glasawa sud donosi rje{ewe: Odbijaju se predlozi punomo}nika privatnog tu`iteqa ne}e se vr{iti uvidi predlo`eni po punomo}niku privatnog tu`iteqa osim u kwige: Kwi`evni `ivot BiH izme|u dva rata M. Rizvi}a kwiga I i III i u kwigu Stvarawe i svijest Vlade Ma|arevi}a. Stranke se pozivaju u sudnicu i pretres se nastavqa. Vr{i se uvid u str. 93. kwige Vlade Ma|arevi}a. Vr{i se uvid u kwigu I i III M. Rizvi}a. Stranke nemaju primjedbi. Punomo}nik privatnog tu`iteqa ispravqa ~iweni~ni opis u privatnoj tu`bi tako {to pored postoje}eg teksta dodaje: {to je kod tu`ioca izazvalo te{ke posqedice, koje su nastupile u vidu ozbiqnog naru{ewa zdravstvenog stawa i intenzivnog straha da bi neobavje{teni gra|ani mogli ste}i negativno i pogre{no mi{qewe o wegovoj li~nosti i `ivotnom putu. Prva kvalifikacija ostaje ista. Branilac okrivqenog izjavquje da dopuna ~iweni~nog opisa u privatnoj tu`bi ne uslovqava odlagawe pretresa. Predloga za daqe provo|ewe dokaza nema. Dokazni postupak je zavr{en. Zavr{ne rije~i stranaka. Punomo}nik privatnog tu`iteqa u zavr{noj rije~i izjavquje: Smatram da je provedenim dokazima dokazano da je okrivqeni po~inio krivi~no djelo za koje je optu`en. To prvenstveno potvr|uje i odbrana okrivqenog. Ne mo`e se prihvatiti po okrivqenom davawe drugog smisla termina ratni zlo~inac s obzirom da je ovaj termin pravna kategorija sa ta~no odre|enim zna~ewem. Tvrdwa okrivqenog da je inkriminisani tekst objavio u najboqoj namjeri samo je poku{aj zaklawawa za odredbe KZ-a koja bi iskqu~ila ka`wavawe. Privatni tu`iteq pjesmom Drina nije mogao po~initi ratni zlo~in. Provedenim dokazima dokazane su kvalifikacione okolnosti odnosno posqedica po zdravqe privatnog tu`iteqa, nastale poslije objavqivawa ~lanka kao i odnos sredine prema privatnom tu`itequ. Radi toga predla`em da se okrivqeni proglasi krivim i kazni po zakonu bez ikakvih primjena propisa o ubla`avawu kazne. Osim toga predla`em da se odredi da se presuda javno objavi. Privatni tu`iteq u cjelosti prihvata zavr{nu rije~ svog punomo}nika i pridru`uje se wegovim predlozima. Branilac okrivqenog u zavr{noj rije~i izjavquje: Privatni tu`iteq se danas odrekao svoje pjesme Drina. Naziva je ru`nom i prqavom,
142

a pravda se da mu je nare|eno da je napi{e. Te{ko je povjerovati da se pjesni~ko nadahnu}e mo`e izvr{iti po nare|ewu. Tekst pjesme je o~igledno usmjeren na podr{ku okupatoru, razjediwenosti Jugoslavije i sadr`i poruku u tom pravcu. Privatni tu`iteq se do danas nije javno odrekao te svoje pjesme. Citirani tekst pjesme i danas bi predstavqao inkriminaciju iz ~l. 118. KZ-a. Zbog toga je logi~no da je okrivqeni u tekstu termin ratni zlo~inac upotrijebio metafori~no smatraju}i privatnog tu`iteqa saradnikom okupatora, a saradwu sa okupatorom zlo~inom i izdajom domovine koji su po~iweni u ratu pa prema tome ratni zlo~inac. Kasnija odlikovawa privatnog tu`iteqa ne mogu se uzeti kao dokaz s obzirom da je nesumwivo da se u vrijeme kada su odlikovawa dodijeqena znalo za pomenutu pjesmu privatnog tu`iteqa, odlikovawa ne bi dobio. Osim toga treba imati u vidu da je ~lanak okrivqenog bio usmjeren na polemiku izme|u okrivqenog i Muhsina Rizvi}a, te da su privatni tu`iteq i ostali pomenuti samo usput. Prema tome dokazano je da je privatni tu`iteq pjesmom podr`ao okupatora {to }e re}i da je bio saradnik okupatora, kao i to da je okrivqeni imao razloga da vjeruje da je istina ono {to je napisao za privatnog tu`iteqa. Posqedice koje su nanesene treba pripisati tekstu pjesme privatnog tu`iteqa, a ne ~lanku okrivqenog. Radi svega iznesenog predla`em da se okrivqeni oslobodi od optu`be. Okrivqeni u zavr{noj rije~i izjavquje da prihvata odbranu svog branioca. Dodaje: punomo}nik privatnog tu`ioca poku{ao je politi~kim umjesto pravnim argumentima da dokazuje osnovanost privatne tu`be, pozivaju}i se pri tome iskqu~ivo na sarajevske novine i ~asopise, a zanemaruju}i beogradske novine i ~asopise. Jedan od osnova privatne tu`be je tvrdwa i ~iwenica da privatni tu`iteq nije osu|en kao ratni zlo~inac, a meni se pripisuje odgovornost za nacionalisti~ko djelovawe, a ispu{ta iz vida da za tako ne{to tako|e nisam bio nikada osu|ivan. Prije pisawa ~lanka nisam ni znao da privatni tu`iteq postoji niti sam ga poznavao pa prema tome nisam mogao imati namjeru da ga li~no vrije|am, a imao sam razloga da vjerujem da je istina ono {to sam napisao. Prema tome, nema umi{qaja kod mene da sam iznosio ne{to {to nije istinito. Zbog toga predla`em da me sud oslobodi od optu`be. Glavni pretres je zavr{en. Nakon vije}awa i glasawa sud donosi i objavquje, u ime naroda, presudu: na osnovu ~lana 350. ta~. 1. ZKP-a okrivqeni [e{eq Vojislav, generalije u spisu, osloba|a se od optu`be da je: u informativno-politi~kom tjedniku Danas br. 26. koji je {tampan u Zagrebu dana 17.8.1982. god. objavio ~lanak u rubrici Odjeci i mi{qewa pod nazivom U cara Trajana kozje u{i u kojem je izme|u ostalog za privatnog tu`iteqa naveo da je jedan od najve}ih ratnih zlo~inaca, {to je kod tu`iteqa izazvalo te{ke posqedice koje su nastupile u
143

vidu ozbiqnog naru{ewa zdravstvenog stawa i intenzivnog straha da bi neobavje{teni gra|ani mogli ste}i negativno i pogre{no mi{qewe o wegovoj li~nosti i `ivotnom putu, ~ime bi po~inio krivi~no djelo klevete iz ~l. 75. stav 3. u vezi sa stavom 2. KZ-a SR Hrvatske. Na osnovu propisa iz ~l. 99. stav 1. ZKP-a okrivqeni se osloba|a od pla}awa tro{kova krivi~nog postupka. Dvanaestog januara 1983. dostavqen mi je pisani otpravak presude: U ime naroda! Op{tinski sud II u Sarajevu u vije}u sastavqenom od sudije Trbojevi} Milana, predsjednika vije}a, te sudije porotnika Vidovi} Mate i Laketa Sime, ~lanova vije}a, uz sudjelovawe zapisni~ara Dami} An|elije, u krivi~nom predmetu protiv dr [e{eq Vojislava, zbog krivi~nog djela iz ~l. 75. st. 3. i 2. KZ-a SR Hrvatske, nakon odr`anog glavnog i javnog pretresa u prisustvu okrivqenog, branioca Radovi} Zdravka advokata u Sarajevu, te privatnog tu`iteqa li~no i punomo}nika Radon~i} Mensura, advokata u Tuzli, dana 24.12.1982. godine, donio je i javno objavio presudu: Okrivqeni [e{eq Vojislav sin Nikole i majke Danice, ro|. Misita, ro|en 11. oktobra 1954. godine u Sarajevu, nastawen u Sarajevu, Rave Jankovi}a 17/3, Srbin, dr`avqanin SFRJ, zavr{en Pravni fakultet, zaposlen na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, neo`ewen, vojsku slu`io 1980. godine u Beogradu, vodi se pri SC-Sarajevo, neosu|ivan, u toku je postupak zbog istog krivi~nog djela, na osnovu propisa iz ~l. 350. ta~ka 1. ZKP-a, osloba|a se od optu`be da je: u informativno-politi~kom tjedniku Danas br. 26. koji je {tampan u Zagrebu dana 17.8.1982. godine objavio ~lanak u rubrici Odjeci i mi{qewa pod nazivom U cara Trajana kozje u{i u kojem je izme|u ostalog za privatnog tu`iteqa naveo da je jedan od najve}ih ratnih zlo~inaca, {to je kod tu`iteqa izazvalo te{ke posledice koje su nastupile u vidu ozbiqnog naru{ewa zdravstvenog stawa i intenzivnog straha, da bi neobavje{teni gra|ani mogli ste}i negativno i pogre{no mi{qewe o wegovoj li~nosti i `ivotnom putu, ~ime bi po~inio krivi~no djelo klevete iz ~l. 75. st. 3. u vezi sa st. 2. KZ SR Hrvatske. Na osnovu propisa iz ~l. 99. st. 1. ZKP-a okrivqeni se osloba|a od pla}awa tro{kova krivi~nog postupka. Obrazlo`ewe: Privatni tu`iteq tu`bom 17.9.1982. godine optu`uje okrivqenog zbog krivi~nog djela iz ~l. 75. st. 3. u vezi sa st. 2. KZ-a SR Hrvatske. U svoju odbranu okrivqeni navodi da je ta~no da je privatnog tu`iteqa u svom tekstu U cara Trajana kozje u{i nazvao ratnim zlo~incem. U~inio je to obavqaju}i svoju javnu, dru{tvenu, publicisti~ku djelatnost i u za{titi opravdanih dru{tvenih interesa. U okviru kritike muslimansko-nacionalisti~kih i panislamisti~kih tendencija kritikovao je nau~no stvarala{tvo dr Muhsina Rizvi}a i wegov nekriti~ki odnos pri tretirawu kwi`evnog stvarala{tva nekolicine pisaca koji su se te{ko ogrije{ili o sudbinu jugoslovenskih naroda, slu`e}i okupatoru i doma}im izdajnicima. Nije smatrao za potrebno da ulazi u formalno-pravno obrazlagawe termina koji je upotrijebqen. Termin ratni zlo~inac ima u wegovom ~lanku metafori~no zna~ewe i podrazumijeva sve
144

izdajnike na{ih naroda, fa{isti~ke ideologe, qude koji su podsticali pokoqe i slavili ih pisanom rje~ju. Smatra da je privatni tu`iteq jedan od onih koji su sprovodili usta{ku fa{isti~ku zlo~ina~ku ideologiju. U broju pet usta{kog ~asopisa Novi behar za 1941. godinu privatni tu`iteq je objavio pjesmu Drina sa posvetom doglavniku gospodinu Ademagi Me{i}u. Pjesma je objavqena u vrijeme naj`e{}ih pokoqa u BiH i u vrijeme kada se fa{isti~ki logori pune qudima naprednih shvatawa. Osim toga privatni tu`iteq je objavio 1941. godine i 1942. godine tako|e u Novom beharu pjesme koje je posvetio svom drugu Ismetu @uni}u, ~ovjeku koji se tako|e kompromitovao slu`e}i usta{kom propagandnom aparatu, odnosno svom drugu Vladimiru Jur~i}u, koji je bio poznat usta{ki ideolog, kwi`evnik i javni radnik koji je zbog toga 1945. godine zaslu`eno ka`wen. Bio je ubije|en da je privatni tu`iteq odgovarao zbog svojih postupaka pa je bio iznena|en kada je reagovao na objavqeni tekst. Smatrao je da niko od qudi ~ija imena je pomenuo nije izbjegao poslijeratnu krivi~nu sankciju. Smatra da svojim ~lankom nije kompromitovao privatnog tu`iteqa nego ga je kompromitovalo to {to je pa`wa {ire javnosti usmjerena na wegovu djelatnost u toku rata. Prije pisawa ~lanka nije znao da je privatni tu`iteq `iv niti ga je poznavao, niti je imao namjeru da wega li~no vrije|a, a smatrao je da je istina ono {to je napisao. Predlo`io je da ga sud oslobodi od optu`be. U dokaznom postupku provedeni su dokazi uvidom u fotokopije strana Novog behara broj 5, br. 79, i broj 26, fotokopiju Politike od 27.11.1944. godine, strane 3. Oslobo|ewa od 28.8. i 29.8.1982. godine, dopis NDH-a Rizni~kog upraviteqstva Osijek broj 269-taj-1/1944. od 21.8.1944. godine, Narodne novine slu`beni list NDH br. 51. od 3. o`ujka 1945. godine i ~asopis Danas od 17.8.1982. godine, uvjerewe Kancelarije ordena od 29.11.1959. godine, prepis spomen-plakete Bijeqine 1945-1965, izjave Radovana Ili}a, Dragi{e Maksimovi}a, Mihajla Simi}a, Bore \urkovi}a, nalaz i mi{qewe specijaliste od 20.8.1982. godine za privatnog tu`iteqa, u stranu 93. kwige Stvarawe i svijest Vlada Ma|arevi}a, i kwigu 1. i 3. Kwi`evni `ivot BiH izme|u dva rata Muhsina Rizvi}a, te saslu{awem privatnog tu`iteqa kao svjedoka. Odlu~eno je kao u izreci iz slede}ih razloga: U svom iskazu privatni tu`iteq navodi da poti~e iz porodice koja se ni~im nije ogrije{ila o NOB-u. Krajem aprila i po~etkom maja 1941. godine vr{ena su hap{ewa u wegovoj porodici u vezi sa pomagawem protjeranim Srbima iz Podravine. Wegov tast Abdulah Pjani} je predratni komunista, wegova supruga Fikreta predratna sindikalna aktivistkiwa, wegov brat Hasan predratni komunista koji je tih dana pre{ao u ilegalu u srpska sela da bi izbjegao hap{ewe, a kasnije u partizane. Wegovu majku, staricu od 70 godina, hapsili su radi bratovog bijega i jedva je izbjegla internaciju. Wega samog nekoliko puta su saslu{avali. U takvoj situaciji pripreman je do~ek Ademagi Me{i}u koji je krajem maja 1941. godine posjetio Bije145

qinu. Usta{ki kotarski predstojnik Ivan Toq, ina~e ratni zlo~inac, obje{en poslije rata, i katoli~ki `upnik Josip Fuks pozvali su ga i naredili mu da u ~ast do~eka Ademage Me{i}a, ratnog zlikovca, napi{e pjesmu. Oni su mu dali naslov i ideju za pjesmu. Prirodno je da je to morao u~initi. Znatno kasnije, kada se ta pjesma pojavila saznao je da je Ademagin ro|ak Abdurahman Me{i} ina~e urednik Novog behara bio u pratwi Ademage Me{i}a i da je on uzeo i odnio tu pjesmu i objavio je o~ito u usta{ke propagandne svrhe i time ga za ~itav `ivot osramotio. Tada nije mogao reagovati na to, ali se kao ~ovjek te{ko pokajao i osudio poruke te pjesme, te ogradio od wenih poruka. Nijednom rije~ju, nijednom mi{qu ne `eli da pravda taj svoj ratni grijeh koji se ne mo`e ni~im ni opravdati i smatra se moralno odgovornim zbog pisawa te pjesme s obzirom da se ponio kukavi~ki i podlegao prinudi. Motivi nastanka pjesme bili su poznati politi~kom rukovodstvu wegovog kraja i u ratu i kasnije. [to se ti~e pjesama posve}enih @uni}u 1941. godine i Jur~i}u 1942, oba ta ~ovjeka bila su po strani od usta{kih nedjela i nisu bila po{la ratnom stranputicom tada kada im je pjesme posve}ivao. Nije mogao znati, odnosno predvidjeti da }e @uni} 1943. godine, a Jur~i} 1944. godine oti}i u zlo~ince. Iz teksta pjesme privatnog tu`iteqa Drina vidqivo je da je usmjerena na to da se slavi obuhvatawe Bosne NDH-a i wena granica na Drini. Iz uvjerewa Kancelarije ordena utvr|eno je da je Predsjednik Republike odlikovao privatnog tu`iteqa medaqom rada, a iz Spomen plakete Bijeqine utvr|eno je da je privatni tu`iteq nosilac ovog priznawa. Iz izjave Radovana Ili}a, Dragi{e Maksimovi}a, Mihajla Simi}a i Bora \urkovi}a utvr|eno je da su ga poznavali iz vremena pred rat, tokom rata i poslije oslobo|ewa, te da im je poznato da se u toku rata lojalno dr`ao. Iz kwiga Stvarawe i svijest Vlada Ma|arevi}a utvr|eno je da se Vladimir Jur~i} spomiwe, povodom zbirke pjesama objavqene 1936. godine kao mladi intelektualac, a objavqene pjesme kao revolucionarno usmjerene. Iz kwige Muhsina Rizvi}a utvr|eno je da je kwi`evno stvarala{tvo privatnog tu`iteqa wima obuhva}eno i obra|eno. Ovim provedenim dokazima bile su utvr|ene ~iwenice bitne za odlu~ivawe u ovoj krivi~noj stvari. S obzirom na dru{tvena priznawa kojih je nosilac privatni tu`ilac i izjave u~esnika rata nesumwivo je da je dr`awe privatnog tu`iteqa u toku rata, a i poslije wega bilo lojalno. Nije bilo razloga da se ne pokloni vjera iskazu privatnog tu`iteqa, a iz wegovog iskaza proizlazi da je pjesma Drina napisana na zahtjev usta{ke vlasti, objavqena i kori{tena u usta{ke propagandne svrhe. Osim toga iz iskaza privatnog tu`iteqa proizlazi da su Ismet @uni} i Vladimir Jur~i} wegovi raniji drugovi kojima je posvetio pjesme objavqene tako|e u Novom beharu 1941. i 1942. godine poslije toga postali ratni zlo~inci.
146

Prema tome, okrivqeni je u tekstu U cara Trajana kozije u{i uz imena zlo~inaca Ademage Me{i}a, Spaho Fehima, Hayi} Mehmeda i Hayi} Hakije naveo i ime privatnog tu`iteqa nazivaju}i ga tako najve}im ratnim zlo~incem. Nesporno je i nesumwivo da privatni tu`iteq nije osu|ivan, niti je odgovarao kao ratni zlo~inac, naprotiv, da je nosilac medaqe rada i spomen plakete grada Bijeqine. Dakle, okrivqeni je iznio u javnost ne{to {to nije istina za privatnog tu`iteqa, {to, nesumwivo, {kodi ~asti i ugledu privatnog tu`iteqa. Me|utim, po ocjeni ovog suda okrivqeni je imao osnovanog razloga da smatra da je privatni tu`iteq bio u~esnik usta{ke propagandne ma{inerije tokom 1941. i 1942. godine s obzirom na sadr`inu pjesme Drina i okolnosti da su @uni} i Jur~i} stupili u usta{ke redove. Naime, okrivqenom nije moglo biti poznato kako je do{lo do pisawa i objavqivawa pjesme Drina, jer o tome u javnoj literaturi nigdje nije bilo podataka, niti je privatni tu`iteq o tome, prije objavqivawa ~lanka okrivqenog, dao bilo kakvo javno obja{wewe. Tako|er, okrivqenom nisu morale biti poznate okolnosti da li su @uni} i Jur~i} stupili u usta{ke redove prije ili poslije objavqivawa pjesama koje im je privatni tu`iteq posvetio. Iz toga proizlazi da je okrivqeni imao osnovanog razloga da povjeruje u istinitost onoga {to je naveo u svom ~lanku. Iz ~lanka okrivqenog ne proizlazi da je bio usmjeren na omalova`avawe privatnog tu`iteqa, a i okrivqeni tvrdi da nije znao da je privatni tu`iteq `iv, niti je imao namjeru da li~nost privatnog tu`iteqa omalova`ava. Zbog toga je, na osnovu propisa iz ~l. 84/II KZ-a SR BiH, vaqalo odlu~iti da se okrivqeni ne kazni, pa je, na osnovu propisa iz ~l. 350. ta~ka 1. ZKP-a oslobo|en od optu`be. ^iwenice utvr|ene ostalim provedenim dokazima nisu bile bitne za odlu~ivawe u ovoj krivi~noj stvari. Na osnovu propisa iz ~l. 99/I ZKP-a okrivqeni je oslobo|en od pla}awa tro{kova krivi~nog postupka. Grab~anovi}ev advokat Mensur Radon~i} se `alio na presudu navode}i: U krivi~nom predmetu protiv okrivqenog [e{eq Vojislava, zbog kriv. djela iz ~l. 75. st. 3. u vezi sa st. 2. Krivi~nog zakona SR Hrvatske kao punomo}nik tu`ioca u zakonskom roku izjavqujem `albu protiv: presude toga suda br. K: 1207/82 od 24. 12. 1982. godine, zbog: bitne povrede odredaba krivi~nog postupka, povrede krivi~nog zakona, pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa. Obrazlo`ewe: Pobijanom presudom okrivqeni [e{eq Vojislav je primjenom ~l. 350. ta~ka 1. ZKP-a oslobo|en od optu`be, da je u vrijeme i na na~in kao u izreci pobijane presude izvr{io krivi~no djelo klevete iz ~l. 75. st. 3. u vezi sa st. 2. KZ Hrvatske.
147

Prvostepeni sud je, odlu~uju}i da li u tvrdwi okrivqenog iznijetoj u tjedniku Danas br. 26 koji je {tampan u Zagrebu 17. 8. 1982. godine da je privatni tu`ilac jedan od najve}ih ratnih zlo~inaca, postoje obiqe`ja krivi~nog djela kleveta u presudi odlu~io da se okrivqeni primjenom ~l. 84. st. 2. KZ SR BiH oslobodi od optu`be, jer je okrivqeni imao osnovanog razloga da smatra da je privatni tu`iteq bio u~esnik usta{ke propagandne ma{inerije tokom 1941. godine i 1942. godine. Ostaje nejasno za{to se sud pozivao na odredbe Krivi~nog zakona Bosne i Hercegovine, kada je privatna tu`ba upu}ivala na krivi~no djelo, propisano u Krivi~nom zakonu SR Hrvatske, kao mjesto izvr{ewa krivi~nog djela. Time je sud svakako povredio Krivi~ni zakon. Mnogo va`nije od ukazane povrede je to, {to je sud nepravilno cijenio izvedene dokaze, i donio nezakonitu odluku. Naime, optu`ba je tvrdwu okrivqenog da je privatni tu`ilac jedan od najve}ih ratnih zlo~inaca, okvalifikovala kao radwu izvr{ewa krivi~nog djela klevete iz ~l. 75. st. 3. u vezi sa st. 2. KZ SR Hrvatske, obzirom da je kod privatnog tu`ioca kao posledica objavqenog ~lanka U cara Trajana kozije u{i nastupilo ozbiqno pogor{awe zdravstvenog stawa i strah od osude sredine u kojoj `ivi. Sud je i pored svih izvedenih dokaza na koje se poziva, a i koje je ispustio u presudi, odlu~io da je okrivqeni imao opravdanog razloga da smatra da je privatni tu`ilac bio u~esnik usta{ke propagandne ma{inerije tokom 1941. i 1942. godine. Me|utim, sud je potpuno previdio sqede}e: da je okrivqeni privatnog tu`ioca nazvao najve}im ratnim zlo~incem, da su ratni zlo~ini, kao posebna krivi~na djela propisani u glavi 16. Krivi~nog zakona SFRJ i da ratni zlo~inac mo`e biti samo lice koje je osu|eno zbog krivi~nih djela ratnih zlo~ina, da je krivi~no djelo u~iweno putem {tampe, da je iznijeta kvalifikacija li~nosti privatnog tu`ioca prouzrokovala ozbiqne posqedice, da okrivqeni nije ovla{ten da mimo odluke suda odlu~uje o tome da li je neko ratni zlo~inac ili ne, da je u ~l. 75. st. 5. Krivi~nog zakona SR Hrvatske propisano da }e se kazniti onaj ko za drugog la`no iznosi da je u~inio krivi~no djelo za koje se goni po slu`benoj du`nosti. Nesporna je ~iwenica, da je privatni tu`ilac u toku 1941. godine u listu Novi behar objavio pjesmu Drina sa posvjetom Ademagi Me{i}u. Iz obrazlo`ewa pobijane presude proizlazi, da je sud poklonio vjeru iskazu svjedoka privatnog tu`iteqa, da je pjesma Drina napisana na zahtjev usta{kih vlasti, objavqena i kori{}ena u usta{ke propagandne svrhe. Otkuda onda osloba|aju}a presuda? Dakle, sud je uva`io obja{wewe privatnog tu`ioca o tome, kako je napisana i objavqena pjesma Drina, a ipak tvrdi da je okrivqeni imao opravdanih razloga da smatra, da je privatni tu`ilac bio u~esnik usta{ke propagandne ma{inerije tokom 1941. i 1942. godine. ^iwenica je da jedna pjesma, bez obzira na wenu sa148

dr`inu, koja je za osudu, od koje se privatni tu`ilac ogradio na pretresu, ne mo`e biti osnov za kvalifikativ ratnog zlo~inca, jer u svemu tome postoji izuzetna i neprihvatqiva nesrazmjera i neopravdanost. Iz tih razloga, proizlazi i uvjerewe da okrivqeni to nije smio u~initi i da je morao biti ka`wen zbog izno{ewa tvrdwe da je privatni tu`ilac jedan od najve}ih ratnih zlo~inaca. Polaze}i i od pretpostavke da okrivqeni doista, nije imao namjeru da uvrijedi privatnog tu`ioca, jer da navodno, nije znao da je `iv, ~iwenica je, da je okrivqeni iznio vrlo ozbiqnu klevetu na ra~un privatnog tu`ioca. Kona~no, pravo na sudsku za{titu imaju i najbli`i srodnici, pa ta okolnost nije ni od kakvog zna~aja, jer je predmetno krivi~no djelo izazvalo uvre|enost i povrije|enost i kod najbli`ih srodnika a ne samo kod privatnog tu`ioca. Privatni tu`ilac je, prema izvedenim dokazima, a to i sud prima utvr|enim, imao lojalno dr`awe u toku NOB-a, a poslije oslobo|ewa se isticao svojim radom, zbog ~ega je i odlikovan. Za koje okolnosti onda sud vezuje opravdanost pona{awa okrivqenog? Sud potpuno previ|a da je okrivqeni u inkriminisanom ~lanku u red najve}ih ratnih zlo~inaca svrstao pored privatnog tu`ioca i Fehima Spahu, Ademagu Me{i}a, Mehmeda Hayi}a, Hakiju Hayi}a i Hamida Dizdara. Okrivqeni se javno izvinio porodici Hamida Dizdara i ipak je bio osu|en u sudskom postupku jer je vrlo brzo posle objavqivawa ~lanka bio obavje{ten, da je i Hamid Dizdar i ~itava wegova porodica u toku rata imala izuzetno pozitivno dr`awe. Sud ne daje odgovor, otkuda je okrivqeni prona{ao da doktor Muhsin Rizvi}, u svojoj kwizi Kwi`evni `ivot izme|u dva rata u BiH, slavi i djelo Ademage Me{i}a i Hakije Hayi}a, kada pomenuti autor o ovoj dvojici uop{te ne govori. Sud potpuno previ|a, da je okrivqeni u inkriminisanom ~lanku, u posledwem pasusu, naveo: O ovome ne samo da se u Sarajevu ne mo`e otvoreno raspravqati, nego ~ak, i svakom onom, ko se drzne da jednu kriti~ku rije~ progovori, prijeti momentalna i nemilosrdna sankcija, ugro`avawe li~ne egzistencije. [ta je okrivqeni htio time da ka`e? Jasno je, da pobijana osloba|aju}a presuda ne ide u prilog toj wegovoj javno izre~enoj ocjeni politi~ke klime. Zadatak suda nije bio da utvr|uje vrijednost kwi`evnog djela doktora Muhsina Rizvi}a, pa ipak, recimo i to, da je pomenuti pisac obradio i kwi`evno djelo Dragi{e Vasi}a, Jezdimira Dangi}a i mnogih drugih, koji su zaista bili ratni zlo~inci. ^iwenica je, da su obra|eni pisci svih nacionalnosti BiH, i stoga izdvajawem samo jedne nacionalnosti, kako je to u~inio za potrebe razvijawa svoje teze o {irewu panislamizma, u svom ~lanku okrivqeni predstavqa odre|enu dru{tvenu opasnost, a na kojoj su najvi{i partijski rukovodioci Republike ukazivali u vi{e prilika. Sud nije htio da vr{i uvid u ocjene koje su dali najvi{i partijski rukovodioci o takvim i sli~nim pona{awima. I tu je u~inio gre{ku, jer je te dokaze trebalo izvesti u ciqu utvr|ivawa karakteristika li~nosti i pona{awa okrivqenog, pa tako stvoriti osnovu za pravilno shvatawe pravih motiva pona{awa okrivqenog.
149

Privatni tu`ilac je nazvan ratnim zlo~incem, a okrivqeni je, brane}i se od optu`be na glavnom pretresu, izjavio, da pojam ratni zlo~inac nije upotrebio u formalno-juristi~kom smislu, nego da isti ima metafori~no zna~ewe. Dakle, okrivqeni se ogra|uje u strahu od krivi~ne sankcije, a sud ide preko toga i tvrdi da je on imao razloga da tako nazove privatnog tu`ioca. Iz toga proizlazi da je sudu u trenutku presu|ewa bilo boqe poznato ~ime se rukovodio okrivqeni, nego {to je to bilo samom okrivqenom. Da li je to uop{te mogu}e? Sud je pozvao na ~l. 84. st. 2. KZ SR BiH (^l. 79. st. 2. KZ SR Hrvatske), a pri tom je potpuno zanemario sadr`inu odredbe istog propisa iz st. 1. Naime, u st. 1. je propisano da se ne}e kazniti ko se uvredqivo izrazi o drugom znanstvenom, kwi`evnom ili umjetni~kom djelu, ozbiqnoj kritici, vr{ewu slu`bene du`nosti, novinarskog posla, politi~ke i druge dru{tvene djelatnosti, odbrani nekog prava ili pri za{titi opravdanih interesa, ako iz na~ina izra`avawa ili drugih okolnosti proizlazi, da to nije u~iweno u namjeri vrije|awa. Ta~no je, da je okrivqeni privatnog tu`ioca nazvao najve}im ratnim zlo~incem u obavqawu publicisti~ke djelatnosti, ali je u obavqawu iste iza{ao iz okvira davawa mi{qewa o vrijednosti ne~ijeg rada. Naime, u konkretnom slu~aju se nije radilo o davawu mi{qewa vezanog za vrijednost kwi`evnog djela privatnog tu`ioca, nego je okrivqeni dao izuzetno nepovoqan i uvredqiv kvalifikativ li~nosti privatnog tu`ioca, kojim je iza{ao iz okvira djelatnosti. Ovdje je okrivqeni dao mi{qewe o li~nosti tako, {to je iznio da je privatni tu`ilac izvr{ilac krivi~nog djela, za koje se goni po slu`benoj du`nosti. I stoga je trebalo primjeniti odredbu iz ~l. 75. st. 5. KZ SR Hrvatske, gdje je propisano da }e se kazniti i onaj ko za drugog iznosi la`no da je u~inio krivi~no djelo, za koje se goni po slu`benoj du`nosti, iako je imao osnovanog razloga povjerovati u istinitost onoga {to je iznosio. Istinitost ~iwenice da je neko u~inio krivi~no djelo za koje se goni po slu`benoj du`nosti mo`e se dokazivati samo pravomo}nom presudom, a drugim dokaznim sredstvima samo onda ako gowewe ili su|ewe nije mogu}e ili dopu{teno. Pravomo}ne presude kojom je privatni tu`ilac osu|ivan zbog ratnog zlo~ina nema, a gowewe je mogu}e, jer ratni zlo~in nikad ne zastarjeva. Prema tome, privilegija iz ~l. 79, st. 2. KZ SR Hrvatske, je mogu}a samo kada se odredba st. 2. dovede u vezu sa st. 1, a ovom prilikom sud je propustio da to u~ini. Izvjesno je da iznijeta kleveta iz navedenih razloga nije u~iwena u okviru privilegovanih djelatnosti, a kona~no, nije ispuwen ni dodatni uslov, da je djelo u~iweno bez namjere vrije|awa. Smatram da je upravo ono su{tina suprotnih gledawa na ocjenu pona{awa okrivqenog, jer je notorna stvar da se neko mo`e nazvati ratnim zlo~incem samo u namjeri vrije|awa. Ovo tim prije, {to niko, a posebno ne intelektualac {irine i obrazovawa okrivqenog, ne mo`e na osnovu jedne objavqene pjesme opravdano smatrati da je neko zbog toga ratni zlo~inac.
150

Posebno ukazujem, da je Miroslav Krle`a, u intervjuu koji je dao novinaru Bori Krivokapi}u izjavio da je ta~no da su svi hrvatski pisci od zna~aja, izuzev wega, ~ak i oni koji su oti{li kasnije u partizane, objavqivali u {tampi i glasilima tzv. Nezavisne Dr`ave Hrvatske. Da li je to mo`da osnova da se svi oni nazovu ratnim zlo~incima? Sigurno je, da to nije nikad niko u~inio, da niko nema pravo na to, pa ni okrivqeni. Istorijska je ~iwenica, da su svi hrvatski kwi`evnici oti{li posle sjednice Dru{tva hrvatskih kwi`evnika u poklonstvenu deputaciju Mili Budaku. Da li su zbog toga svi oni ratni zlo~inci? Odgovor je opet negativan. Sud je u presudi utvrdio da je dr`awe privatnog tu`ioca u toku rata i posle rata bilo lojalno i jasno je da privatni tu`ilac, kao i svi gra|ani ove zemqe, imao je pravo na sudsku za{titu, koja mu je ovom prilikom, na`alost, uskra}ena. Iz svega izlo`enog proizlazi da su u radwama okrivqenog sadr`ana sva obiqe`ja krivi~nog djela za koje je bio optu`en i da je sud nepravilno postupio kada ga osloba|a od optu`be i zato molim da se spis sa `albom dostavi Okru`nom sudu u Sarajevu, kao drugostepenom sudu, kojem predla`em da `albu uva`i, pobijanu presudu ukine, i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni pretres pred izmjewenim vije}em. Priv. tu`ilac i wegov punom. mole da budu obavje{teni o danu odr`avawa javne sjednice, jer istoj `ele prisustvovati. Na `albu je 21. februara 1983. odgovorio moj branilac advokat Zdravko Radovi}: Protiv presude tog suda ulo`io je `albu privatni tu`ilac, kojom osporava opravdanost izreke presude kojom sam oslobo|en odgovornosti, pa presudu pobija zbog bitne povrede odredaba krivi~nog postupka, povrede Krivi~nog zakona i pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa. U obrazlo`ewu `alilac isti~e, da sam ga ja nazivom najve}i ratni zlo~inac, oklevetao bez opravdanog razloga po{to nije pravosna`nom krivi~nom presudom utvr|eno da je on izvr{ilac nekog ratnog zlo~ina, odnosno osu|en za takvo djelo, pa da ga zbog toga tim imenom nisam smio nazvati. U svojoj odbrani ja sam istakao da sam ~lanak U cara Trajana kozije u{i napisao obavqaju}i svoju javnu dru{tvenopoliti~ku djelatnost i u opravdanoj za{titi dru{tvenih interesa, kritikuju}i nekriti~ki odnos dr Muhsina Rizvi}a pri tretirawu kwi`evnog stvarala{tva onih pisaca koji su se te{ko ogrije{ili za vrijeme okupacije, slu`e}i svojim kwi`evnim djelom okupatoru i doma}im izdajnicima. Kad sam pritom uzeo u obzir i privatnog tu`ioca imao sam u vidu da je i on svojim kwi`evnim radom prihvatio i podr`ao fa{isti~ku ideologiju i usta{ka stremqewa na definitivno razjediwewe na{ih naroda. Pri tom sam osobito imao u vidu wegovu pjesmu Drina, prvo zbog toga {to wen sadr`aj jasno pokazuje opredelewe privatnog tu`ioca na stranu okupatora i doma}ih izdajnika. Ima li eklatantnijeg dokaza za takvo moje stanovi{te od stihova izra`enih u toj pjesmi:
151

I... ~uj!... jasno sad u {umu Drine ~ujem pjesmu Novih slavnih dana krv svih pre|a krv junaka pline u venama silno razbuktana... Tutwi Drina... dragi pobratime Bosna nije vi{e sirotica uskrslo je hrvatsko nam ime, sad je Drina hrvatska granica. (podvukao Z. R.) Privatni tu`ilac dakle u razjediwewu na{ih naroda ~uje pjesmu novih slavnih dana. Nastali novi slavni dani privatnom tu`iocu toliko su veli~anstveni i zna~ajni da je wihov naziv napisao velikim slovom (N). Da je fa{isti~ko-usta{ka teza o definitivnom razjediwewu na{ih naroda, teza i ideja i privatnog tu`ioca pokazuje i dokazuje da je i on prihvatio Drinu kao vje~itu granicu me|u na{im narodima. Pored toga, posveta pjesme doglavniku gos. Ademagi Me{i}u nesumwivo pokazuje da je privatni tu`ilac svim svojim bi}em opredjeqen i za nosioce tog prookupatorskog i izdajni~kog re`ima. Ne samo posveta, nego i wegovo bratimqewe sa doglavnikom gosp. Ademagom Me{i}em (dragi pobratime) pokazuje koliko je privatni tu`ilac i emocionalno i sentimentalno bio vezan uz novu vlast i wene nosioce. Najzad, ~iwenica da se privatni tu`ilac te pjesme nije odrekao sve do glavnog pretresa po ovoj tu`bi dokazivala je wegovo opredelewe i do tog momenta. Da je tako priznaje i sam privatni tu`ilac. Na pitawe moga branioca da li se odrekao, odnosno javno ogradio od ove pjesme (koju je on na glavnom pretresu sam proskribovao) Grab~anovi} je izjavio: jesam nakon izlaska u {tampi ~lanka okrivqenog, a prije toga nisam... (po{to).... niko zbog toga nije pravio nikakvo pitawe. Eto, moj ~lanak natjerao je privatnog tu`ioca da se odrekne pjesme koja je svakom javnom tu`iocu mogla poslu`iti za krivi~no gowewe privatnog tu`ioca. Da li je to ura|eno ili ne, ja u vrijeme pisawa ~lanka nisam znao, ali sam bio uvjeren da takav atak na bratstvo i jedinstvo na{ih naroda, na suverenu i nezavisnu Jugoslaviju nije mogao pro}i bez sankcije. Kako je privatni tu`ilac uspio da izbjegne krivi~nu odgovornost za o~iglednu propagandu fa{isti~ko-usta{kih na~ela i ideja ne znam, ali je sigurno da od po~etka narodnooslobodila~ke borbe, pa do danas opredeqewe i sigurno i ubudu}e, koje je zauzeo privatni tu`ilac predstavqa izdaju domovine, a naro~ito u vrijeme rata. Naivna je odbrana privatnog tu`ioca da je tobo` prisiqen da pjesmu napi{e. Prvo, pjesnika ne mo`e niko prisiliti bez wegovog unutarweg poriva da pjesmu napi{e. Pa kad bi bio tobo` i prisiqen takav pjesnik ne bi sigurno smogao snage da napi{e pjesmu od jedanaest strofa, odnosno 44 stiha.
152

Sve to jasno pokazuje da sam ja ~itaju}i inkriminisanu pjesmu (da se tako izrazim) do{ao do jedino mogu}eg i logi~nog zakqu~ka: da se Mustafa Grab~anovi} opredjelio za fa{isti~ko-usta{ku vlast, da je time postao nesumwivo saradnik okupatora na kulturnom poqu, da je saradwa sa okupatorom i wegovim {akalima izdaja domovine, a izdaja domovine je zlo~in, te ako je izvr{ena u ratu onda je to i zlo~in izvr{en u ratu, a wegov izvr{ilac u metafori~nom smislu rije~i ratni zlo~inac. Istakao sam ve} da je pisawe ~lankaU cara Trajana kozije u{i bilo u ciqu za{tite dru{tvenih interesa i, me|u ostalim i kritike stava dr Muhsina Rizvi}a, a pomiwawe imena privatnog tu`ioca bilo potpuno perifernog zna~aja i samo primjera radi. Prema tome i opravdan i logi~an je zakqu~ak prvostepenog suda da je privatni tu`iteq bio u~esnik usta{ke propagandne ma{inerije tokom 1941. i 1942. godine, te da nisam imao namjeru da privatnog tu`ioca kleve}em, po{to ga nisam ni poznavao, ni znao da li je jo{ `iv. Ako se ovome doda da je u toku okupacije privatni tu`ilac jo{ svoje dvije pjesme posvetio usta{kim zlo~incima @uni}u i Jur~i}u, onda je sasvim jasno da je privatni tu`ilac u vrijeme okupacije bio opredeqen na wihovoj strani. Izjava privatnog tu`ioca da su wih dvojica tek 1943. godine pristupili usta{kom pokretu jednostavno je neistinita, po{to su oni od prvih dana usta{ke vladavine bili nosioci te vlasti. Taj i takav saradnik okupatora i wegovih sluga smogao je snage da zatra`i od suda Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije da mene proglasi krivim i kazni {to sam wega oklevetao da je bio saradnik okupatora. Zar je mogu}e da bi ijedan sud ove zemqe mogao i trebao mene proglasiti krivim {to sam okaqao ~ast autora pjesme Drina posve}ene ratnom zlo~incu Ademagi Me{i}u i jo{ dvije pjesme posve}ene streqanim usta{kim zlo~incima @uni}u i Jur~i}u i na taj na~in dati satisfakciju privatnom tu`iocu i podr{ku wegovom pona{awu u toku okupacije? Zahtjev privatne tu`be da me sud proglasi krivim za krivi~no djelo klevete potpuno je neopravdan, jer ja za privatnog tu`ioca nisam ni{ta iznosio ili pronosio iz wegovog li~nog i porodi~nog `ivota, nego sam ga samo nazvao ratnim zlo~incem obzirom da je svoje pjesme posve}ivao takvima. Kako je istakao i prvostepeni sud, ja nisam imao namjeru omalova`avawa privatnog tu`iteqa, niti je to bio ciq ~lanka, a razloga da sam ga svrstao u red ratnih zlo~inaca imao sam dovoqno, pa stoga i prvostepeni sud opravdano prihvata da time nisam po~inio krivi~no djelo inkriminisano privatnom tu`bom. Ovo tim prije {to sam ja izraz ratni zlo~inac upotrijebio u metafori~nom zna~ewu. Ja nisam tvrdio da je privatni tu`ilac u~inio neki odre|eni ratni zlo~in. Stoga je neopravdan navod `albe da sam ja za drugoga la`no izno sio da je u~inio krivi~no djelo za koje se goni po slu`benoj du`nosti.
153

Zbog toga nisam ni morao, ni trebao dokazivati koji je to ratni zlo~in u~inio privatni tu`ilac opisan u jednom od propisa Krivi~nog zakona o ratnim zlo~inima. Zbog toga predla`em da Okru`ni sud `albu privatnog tu`ioca kao neosnovanu odbije. Tek po~etkom novembra 1983. uru~ena mi je presuda Okru`nog suda kojom je `alba odbijena: U ime naroda! Okru`ni sud u Sarajevu u vije}u sastavqenom od sudije ovog suda Hubjer Huseina kao predsjednika vije}a, te sudija Buji} Vladimira i Stanojlovi}-Begi} Abase kao ~lanova vije}a, uz u~e{}e zapisni~ara Vla{ki Gordane, u krivi~nom predmetu protiv okrivqenog [e{eq Vojislava, zbog krivi~nog djela iz ~lana 75. stav 3. KZ SRH, povodom `albe privatnog tu`ioca protiv presude Op{tinskog suda II u Sa rajevu broj K-1207/82 od 24. 12. 1982. godine, na sjednici odr`anoj dana 13. 9. 1983. godine donio je, presudu: Odbija se kao neosnovana `alba privatnog tu`ioca Grab~anovi} Mustafe i potvr|uje presuda Op{tinskog suda II u Sarajevu broj K-1207/82 od 24. 12. 1982. godine. Obrazlo`ewe: Prvostepenom presudom je oslobo|en od optu`be [e{eq Vojislav da je na na~in opisan u izreci te presude po~inio krivi~no djelo klevete iz ~lana 75. stav 3. KZ SR BiH, a na osnovu ~lana 350. stav 1. ZKP dok je oslobo|en tro{kova krivi~nog postupka, tako|e. U zakonskom roku je `albu protiv ove presude izjavio privatni tu`ilac, preko punomo}nika Radon~i} Mensura, advokata iz Tuzle, zbog bitne povrede odredaba krivi~nog postupka, povrede krivi~nog zakona, te pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa, pa je predlo`io da se prvostepena presuda ukine i predmet vrati na ponovno su|ewe. Zatra`io je da on i wegov punomo}nik budu obavije{teni o javnoj sjednici. U razlozima svoje `albe privatni tu`ilac nagla{ava da je prvostepeni sud izvedene dokaze potpuno nepravilno ocjenio, iz ~ega je proiza{la nezakonita presuda. Naime, pi{u}i inkriminisani ~lanak u listu Danas, a koji nosi naslov U cara Trajana kozije u{i iznio je takve klevete na {tetu privatnog tu`ioca koje su imale dalekose`ne posqedice. Nazvao je privatnog tu`ioca ratnim zlo~incem i to putem {tampe, a ipak je oslobo|en od optu`be. Nije sporno da je tu`ilac objavio pjesmu Drina, sa posvetom Ademagi Me{i}u. Me|utim, objasnio je da je to radio pod prinudom, da uop{te nije bio ukqu~en u usta{ki pokret i da sve insinuacije u odnosu na wega nemaju upori{ta. Sud je pogrije{io i {to se pozvao na ~lan 84. st. 2. KZ SR BiH, koji bi odgovarao ~la nu 79. st. 2. KZ SRH. Naime, u stavu 1. tog ~lana je propisano da se ne}e kazniti u~inilac, ako ono {to je uradio nije izvr{eno u namjeri vrije|awa. Me|utim, to u slu~aju okrivqenog ne bi stajalo, jer su wegove namjere jasne. Privatni tu`ilac nije odgovarao nikada zbog nekih propusta u~iwenih za vrijeme rata, a na osnovu wegove pjesme se ne mo`e procjewivati da li je neko bio organizovan ili ne. Iz svega {to se moglo utvrditi proizlazi da je on ~itavo vrijeme bio ispravan i pravilno orijentisan.
154

Okrivqeni je dao odgovor na `albu privatnog tu`ioca isti~u}i da je prvostepeni sud sve odlu~ne okolnosti potpuno i pravilno utvrdio, analizirao i obrazlo`io, tako da svakako `albu privatnog tu`iteqa treba odbiti kao neosnovanu. U ovom predmetu nije odr`ana tra`ena javna sjednica, po{to se radi o dijelu iz sumarnog skra}enog postupka, pa prisustvo stranaka ne bi doprinijelo razrje{avawu stvari, a prema ~lanu 446. stav 1. ZKP . @alba nije osnovana. Ovaj sud je ispitao prvostepenu presudu prava `albenim razlozima, te po slu`benoj du`nosti, pa je odlu~io kao u izreci iz slijede}ih razloga: Nije sporno, a to se i u postupku jasno moglo konstatovati da je privatni tu`ilac autor stihova koji su se pojavili za vrijeme Drugog svjetskog rata u listovima fa{isti~kih re`ima, konkretno na na{em tlu u listu Pod pokroviteqstvom NDH. Glavna pjesma, pod nazivom Drina, posve}ena je doglavniku Ante Paveli}a Ademagi Me{i}u. U tom pravcu nesporno je u koju kategoriju tvorevina bi spadali ovakvi stihovi. Sa druge strane uop{te nije moglo do}i u pitawe ono {to je utvr|eno u postupku, a to je da je trebalo pa`qivo ispitati umi{qaj okrivqenog, s obzirom na ~iwenicu da je inkriminisano djelo mogu}e u~initi iskqu~ivo umi{qajem. Okrivqeni se brani da nije ni znao da je tu`ilac `iv, nego je do pomenutih stihova do{ao analizom kwi`evnog dela i nau~nih radova dr Muhsina Rizvi}a, odakle je izvadio podatak i o privatnom tu`iocu. Prema tome, ako se sve ove okolnosti cijene pojedina~no i u me|usobnoj vezi, onda je o~igledno da se umi{qaj okrivqenog na izno{ewe {togod neistinitog po {tetu privatnog tu`ioca nije mogao izvu}i. Iznose}i svoja uvjerewa i tvrdwe u inkriminisanom ~lanku U cara Trajana kozije u{i, okrivqeni je o~igledno imao osnovanog razloga da povjeruje u istinitost onoga {to je iznosio. Ovu ~iwenicu kod svakog sli~nog postupka treba utvr|ivati. U ovom slu~aju je pravilno prvostepeni sud iznio zakqu~ak u navedenom smislu, pa je analiza u smislu odredaba ~lana 84. stav 2. ZKP, u vezi sa ~lanom 350. ta~ka 1. ZKP, pravilno postavqena, te je okrivqenog i oslobodio od optu`be. To {to je u jednom dijelu analize prvostepeni sud citirao propise KZ SR BIH, ne predstavqa propust ili gre{ku, jer se radi o identi~nom propisu kao i KZ SRH. Na osnovu svega {to je istaknuto mo`e se zakqu~iti da su sve odlu~ne ~iwenice utvr|ene potpuno i pravilno, te da su za osloba|aju}u presudu izneseni vaqani razlozi koje prihvata i ovaj sud, dok nije bilo povreda odredaba krivi~nog postupka, ili krivi~nog zakona, na koje ovaj sud pazi po slu`benoj du`nosti. Na osnovu izlo`enog je vaqalo odbiti kao neosnovanu `albu privatnog tu`ioca i potvrditi prvostepenu presudu, tako da je odlu~eno kao u izreci u smislu ~lana 384. ZKP . Ustaju}i u odbranu svog brata Mustafe, Hasan Grab~anovi} na Devetoj sjednici Saveza komunista Bosne i Hercegovine 25. februara 1983. godine, izme|u ostalog, je rekao: Ve} vi{e od jedne decenije vodi se u Beogradu bezobzirna kampawa protiv na{e republike, protiv wenih kadrova i wene politike, a poseb155

no protiv muslimana kao nacije. U toj kampawi beskrupulozno se koriste razne moralno i politi~ki problemati~ne li~nosti, koje izbacuje andergraund s kojim se jo{ nismo u na{oj republici razra~unali, razni intelektualni i literarni mediokriteti tipa Lubarde, [e{eqa, Dra{kovi}a, [umunovi}a, ]imi}a i wima sli~nih. Me|utim, nisu problem ovi pioni kojima se manipuli{e. Oni }e izverglati svoje lekcije, svidjeti svoje ra~une i si}i sa pozornice. Problem su oni koji povla~e konce. Problem su oni, ne ba{ uski nacionalisti~ki krugovi, koji vode igru, a kojima su bile {irom otvorene mnoge redakcije, izdava~ka preduze}a i javne tribine za ovu rabotu. Problem je sijawe {ovinisti~kog otrova, koji podjednako poga|a i nas i sredinu u kojoj se to de{ava. Problem su one erupcije {ovinizma na skupovima, koje razne tribine blagonaklono organizuju Dra{kovi}u, koje jasno pokazuju kakvi ciqevi le`e iza ove antibosanske akcije, koja se ne ti~e samo Bosne. Problem je {to se o ovom uporno {utjelo dugo vremena. Nije izlaz iz ove situacije upu}ivawe nezadovoqnika da se krve u svojoj republici. Nema i ne mo`e biti na{ih i va{ih nacionalista. Linija razgrani~ewa sa nacionalizmom i kontrarevolucijom ne mo`e, ako `elimo da stvarno mijewamo stvari, da stane na granici ili da se prebacuje preko granice. Ona se mora povu}i u svakoj republici i cijeloj zemqi. Ho}u da vjerujem da nam je ovo u posqedwe vrijeme postalo jasno. Ne}u daqe navoditi primjere, oni vrve na sve strane. Postavqa se pitawe da li se Savez komunista adekvatno odnosio prema ovoj plimi neprijateqske djelatnosti? O~evidno, nije. Potvr|uje se davno iskustvo na{e partije da se neprijateq razma{e onoliko koliko mu ostavqamo praznog prostora. Zaokupqeni na{om slo`enom ekonomskom situacijom i bitkom za stabilizaciju ostavili smo pomalo na margini i u na{oj republici i u cijeloj zemqi, negdje vi{e, negdje mawe, politi~ku bitku sa neprijateqem i uop{te idejno-politi~ku sferu i probleme koji se u woj javqaju. ^ak se javqaju i upro{tena mehanicisti~ka shvatawa da }e uspje{no provedena stabilizacija i ozdravqewe na{e privrede i daqi razvoj samoupravnih odnosa sami po sebi rije{iti politi~ke probleme i da ne treba dozvoliti da nas neprijateqske snage uvuku u zaokupqenost sporednim pitawima. Me|utim, iskustvo Saveza komunista u svim prelomnim i zao{trenim etapama na{eg razvoja, kad smo prevladali te{ko}e i pravili nove iskorake, iskustva iz provo|ewa stabilizacije danas i sva nesnale`ewa i `estoki otpori na koje nailazimo pokazuju jasno da te iskorake ne mo`emo praviti bez intenzivne, stalne, dnevne idejno-politi~ke bitke. S druge strane, mi ne mo`emo raditi poslove, a prepustiti neprijateqskim snagama da one interpretiraju ono {to mi radimo i da unose zabune i nesnale`ewe u javnost. To nisu sporedna pitawa, nego pitawa koja bi morala biti u `i`i pa`we Saveza komunista. Mislim da i kod nas u Savezu komunista nije bilo dovoqno organizovane idejno-politi~ke akcije, redovnog i sistematskog pra}ewa i analizirawa pojava i reagirawa na wih. Povremeno smo reagirali, ponekad i vrlo uspje{no, ali obi~no se to svodilo na reagirawe na ekscesne slu~ajeve, od kojih neke nismo doveli do kraja. Na Fakultetu politi~kih na156

uka, jednoj krajwe politi~ki zatrovanoj sredini, ostali smo na povr{ini i nismo ra{~istili stvari. Sli~no se desilo i na Filozofskom fakultetu i jo{ nekim sredinama. ^udno je i neshvatqivo da poslije nekoliko beskrupuloznih nacionalisti~kih napada na niz profesora Filozofskog fakulteta, partijske organizacije i organi Fakulteta ne nalaze za potrebno da odr`e sastanak i oglase se u javnosti, ne samo u odbranu tih nastavnika, nego u odbranu digniteta Fakulteta. Na istoj sjednici govorio je i Ibro Tabakovi} izjaviv{i, prema izvje{taju Oslobo|ewa: Neprijateq se koristi razli~itim oblicima specijalnog rata djeluju}i sa antisamoupravnih i antisocijalisti~kih pozicija i nastoji da razbije jedinstvo Jugoslavije, sa tendencijama jednih koji `ele restaurirati dru{tveno ure|ewe bur`oaskog tipa i drugih koji vape za centralisti~kom Jugoslavijom staqinisti~kog tipa, rekao je Ibro Tabakovi}. Jednom rije~ju, `ele nesvrstanu Jugoslaviju postaviti u zapadni, odnosno u isto~ni vojni blok. Na podmukao na~in se `ele moralno diskreditirati rukovodioci u Savezu komunista i drugi istaknuti marksisti u namjeri da se Partija odvoji od naroda. Nacionalisti i kleronacionalisti putem {tampe i raznih tribina raspiruju nacionalisti~ku mr`wu i bez ikakvih skrupula, kao da im niko ni{ta ne mo`e, napadaju na temeqne vrijednosti na{eg dru{tva. Neprijateqska djelovawa se naro~ito ispoqavaju u nekim sredstvima javnog informirawa, publicistici i umjetnosti. Reprezentanti ovih istupawa su danas, na`alost, jugoslovenskoj javnosti poznate li~nosti: ]osi}, Lubarda, Esad ]imi}, Momo Kapor, Vuk Dra{kovi}, [e{eq, \ogo i drugi. O wihovim politi~kim pamfletima ne bih `elio govoriti, jer su govorili mnogi drugi. Jednom rije~ju, rekao bih oni su pro~itani. U odsustvu literarnih inspiracija nastale su kwige bez kwi`evne vrijednosti, ali sa jasnom politi~kom porukom neprija teqstva, pozivaju}i narode i narodnosti socijalisti~ke Jugoslavije na No`eve. Pozivaju}i se na slobodu mi{qewa i stvarala{tva sa tezom da su umjetnost, nauka i kultura neke vi{e sfere, koje treba same o sebi da prosu|uju, oni pucaju svi iz svojih oru`ja na osnovne tekovine na{e revolucije i avnojske principe. Wihovo djelovawe je u su{tini kontrarevo lucionarno i oni moraju da podlije`u konsekvencama koje takvo djelovawe tra`i. U wihovom djelovawu im obilato poma`u neka sredstva informirawa. Dio {tampe se prosto natje~e da svojim tekstovima, a naro~ito polemikama u nastavcima jo{ vi{e zbuwuje i one obavije{tene i neobavje{tene qude. Postalo je, izgleda, pitawe malogra|anskog intelektualnog presti`a ko }e so~nije napadati na odluke saveznih i republi~kih organa, na ekonomsku politiku i trenutne slabosti u dru{tvu, unose}i u afera{kom maniru atmosferu bezizlaznosti iz sada{wih ekonomskih pote{ko}a. Kako su se mogle pojaviti ovakve publikacije? Po mom mi {qewu, dva su osnovna uzroka: prvi, te`wa izdava~a da zaradi pod svaku cijenu, da napravi biznis udovoqavaju}i malogra|anskom mentalitetu sa pove}anim tira`om novina i kwiga. Ovim kwigama je napravqena to lika reklama u javnosti koja je omogu}ila autorima lo{ih kwiga i poli ti~kih pamfleta rasturawe kwiga i wihov destruktivni utjecaj.
157

Drugi razlog le`i u ~iwenici da je do{lo do privatizacije recenzentskih izdava~kih poslova od odre|enog broja qudi koji su na istoj liniji sa kontrarevolucionarima. Ne vjerujem da je broj takvih velik, ali je i ~iwenica da su se mnogi ~lanovi redakcija, uredni{tva, nau~no-nastavnih vije}a pona{ali oportunisti~ki ne ulaze}i u konfrontaciju sa otvorenim idejnim protivnicima. Od klasnog neprijateqa se protura teza o sukobu Partije i stvarala~ke inteligencije. Ovu tezu, kao ijednu iz arsenala antikomunisti~ke propagande, perfidno, podme}e jedan sloj intelektualaca bli`i javnom mwewu navodimo iz diskusije Ibre Tabakovi}a.

TRE]I DIO GRA\ANSKA PARNICA PROTIV STANETA DOLANCA I WEGOVIH POMAGA^A

Tre}eg oktobra 1986. godine posredstvom svog advokata Aleksandra Lojpura podnio sam tu`bu Okru`nom sudu u Beogradu radi naknade {tete zbog povrede autorskih prava protiv {est pravnih i fizi~kih lica, i to: Tu`enik I: Dnevni list Borba, Beograd, Trg Marksa i Engelsa 7; Tu`enik II: Zdravko ^oli}, novinar, urednik lista Borba, sa istom adresom kao i tu`enik I; Tu`enik III: Stane Dolanc, dru{tvenopoliti~ki radnik, Bulevar Lewina 2, Beograd; Tu`enik IV: Televizija Zagreb, De`manov prolaz 2, Zagreb; Tu`enik V: Dnevni list Oslobo|ewe, 71000 Sarajevo; Tu`enik VI: ]uro Kozar, novinar, sa istom adresom kao i tu`enik V. U tu`bi je advokat Aleksandar Lojpur naveo: I. Dana 9. maja 1984. g. tu`enik I-reda, dnevni list Borba, kojeg je tada ure|ivao tu`enik II-reda, Zdravko ^oli}, novinar iz Beograda, objavio je intervju {to ga je tu`enik III-reda, Stane Dolanc, dru{tvenopoliti~ki radnik iz Beograda, tada Savezni sekretar za unutra{we poslove, dao tu`eniku IV-reda Televiziji Zagreb, koja je taj intervju, pak, emitovala istog dana na svom programu. U svom intervjuu emitovanom i objavqenom 9. maja 1984. g. tu`enik III-reda je rekao i slede}e: Slu`ba bezbednosti, u skladu sa svojim zakonskim ovla{}ewima, kod jednog sociologa, prona{la je dokumenta koja je on pripremio za objavqivawe. U tom, nazovimo ga, politi~kom programu on se zala`e za ukidawe republika i autonomnih pokrajina. Po wemu u Jugoslaviji treba da postoje samo ~etiri republike: Srbija, Hrvatska, Slovenija i Makedonija.
158

Dakle, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, kao ni pokrajine, po wemu, ne treba da postoje. Bosna i Hercegovina se deli izme|u Srbije i Hrvatske, granica izme|u wih je na Neretvi i u blizini Splita. Po ovom sociologu, u granicama Hrvatske bi ostalo onoliko Srba koliko u Srbiji ima Hrvata. On se daqe zala`e za ukidawe delegatskog sistema, za detitoizaciju, dekardeqizaciju, itd. Ovaj govor, javno emitovan od strane tu`enika IV-reda, i {tampan u novinama tu`enika I-reda koje je ure|ivao tu`enik II-reda, predstavqa izno{ewe sadr`ine tu`io~evog do tada neobjavqenoga autorskog dela, odgovora na anketu Du{ana Bogavca [ta da se radi. Na taj na~in su tu`enici I-III zajedni~ki povredili tu`io~evo autorsko pravo. Istu povredu su zajedni~ki prouzrokovali tu`enici III-reda i IV-reda. Svi oni su bez dozvole tu`ioca kao autora i ne navode}i wegovo ime kao ime autora objavili delove wegovog neobjavqivanog spisa. Dokaz: Prilog 1: Fotokopija intervjua objavqenog u Borbi 9. 5. 1984. g. Dokaz: Prikazivawe magnetoskopskog snimka sa intervjuom III-tu `enika II. Dana 10. maja 1986. g. tu`enik V-reda, dnevni list Oslobo|ewe objavio je ~lanak pod naslovom Model za destrukciju kojeg je napisao tu`enik VI-reda, novinar \uro Kozar, koji je u po~etku ~lanka podsetio ~itaoce na intervju III-tu`enika o kome govori prethodna ta~ka tu`be. U tom ~lanku objavqeni su delovi tu`io~evog autorskog dela odgovora na anketu [ta da se radi kojeg je tu`ilac poslao na mi{qewe Du{anu Bogavcu. U ovom ~lanku su bez dozvole tu`ioca kao autora objavqeni znatni delovi tu`io~evog autorskog dela koje do tada nije nigde objavqivano. Dokaz: Prilog 2 Fotokopija ~lanka u listu Oslobo|ewe III. Budu}i da su tu`enici objavqivawem tu`io~evog autorskog dela bez dozvole tu`ioca kao autora povredili tu`io~evo moralno autorsko pravo, koje wemu pripada po Zakonu o autorskom pravu, i tako mu pri~inili {tetu, tu`ilac ovom tu`bom zahteva pravi~nu naknadu zbog povrede wegovih autorskih moralnih prava. Me|utim, obzirom da je notorno poznata okolnost da je tu`ilac krivi~no odgovarao zato {to je prema nala`ewu Saveznog suda poku{ao da objavi svoj odgovor na anketu [ta da se radi, tu`ilac obja{wava da su povrede wegovog autorskog prava nastale u vreme kada se protiv wega nije vodio nikakav krivi~ni ili bilo kakav drugi postupak. Dana 9. februara 1984. g. ovla{}eni radnici Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove SR Bosne i Hercegovine izvr{ili su pretres u tu`io~evom stanu i tom prilikom zaplenili (privremeno oduzeli) ve}i broj dokumenata i tu`io~evih spisa izme|u ostalog i rukopis tu`io~evog odgovora na anketu [ta da se radi. Prema Zakonu o krivi~nom postupku (~l. 151. st. 6, ~l. 154. i sl.) svi predmeti koje privremeno oduzimaju organi unutra{wih poslova kada postoji sumwa da je neko izvr{io krivi~no delo, dostavqaju se javnom tu159

`iocu na ocenu da li postoji osnov za pokretawe krivi~nog postupka (da li postoji osnovana sumwa da je prijavqeni po~inio krivi~no delo). Tek posle podizawa optu`nice mogu}e je objavqivawe ili prikazivawe privremeno oduzetih predmeta bez dozvole wihovog autora ili vlasnika. Povrede autorskog prava o kojima je re~ u ovoj tu`bi dogodile su se u dane 9. i 11. maja 1984. g. a krivi~ni postupak je protiv tu`ioca pokrenut dana 15. maja 1984. g. Optu`nica je podignuta jo{ kasnije. Iz izlo`enog jasno je da tu`enici I-IV nisu imali nikakvog zakonskog ovla{}ewa da iznose u javnost sadr`inu tu`io~evog autorskog dela. [to se ti~e tu`enika V-VI koji su objavili znatne delove tu`io~evog neobjavqivanog autorskog dela, jasno je da su oni do{li u nezakonit posed tu`io~evih zaplewenih rukopisa i tu situaciju zloupotrebili objavqivawem bez autorove dozvole pojedinih delova autorovog rukopisa. Na osnovu svega do sada navedenog, tu`ilac predla`e da sud donese slede}u presudu: I. Nala`e se: 1) tu`eniku I-reda, dnevnom listu Borba, 2) tu`eniku II-reda, Zdravku ^oli}u, glavnom i odgovornom uredniku lista Borba i 3) tu`eniku III-reda, Stanetu Dolancu, dru{tvenopoliti~kom radniku iz Beograda, da na ime naknade {tete pri~iwene povredom tu`io~evih moralnih autorskih prava solidarno isplate tu`iocu, dr Vojislavu [e{equ, sociologu iz Zemuna, iznos od 70.000 dinara sa kamatom obra~unatom od dana podno{ewa tu`be do isplate po stopi koju primewuju banke na {tedne uloge gra|ana oro~ene preko godinu dana. II. Nala`e se tu`eniku III-reda, Stanetu Dolancu, dru{tvenopoliti~kom radniku iz Beograda, i tu`enom IV-reda, Televiziji Zagreb, da na ime naknade {tete pri~iwene povredom tu`io~evih autorskih i moralnih prava solidarno isplate tu`iocu, dr Vojislavu [e{equ, sociologu iz Zemuna, iznos od 70.000. dinara sa kamatom obra~unatom od dana podno{ewa tu`be do isplate po stopi koju primewuju banke na {tedne uloge gra|ana oro~ene preko godinu dana. III. Nala`e se tu`eniku V-reda, dnevnom listu Oslobo|ewe iz Sarajeva, i tu`eniku VI-reda, \uri Kozaru, novinaru iz Sarajeva, da na ime naknade {tete pri~iwene povredom tu`io~evih autorskih moralnih prava isplate tu`iocu, dr Vojislavu [e{equ, sociologu iz Zemuna, iznos od 70.000. dinara sa kamatom od dana podno{ewa tu`be do isplate, obra~unatom po stopi koju primewuju banke na {tedne uloge gra|ana oro~ene preko godinu dana. IV. Sve tro{kove parnice du`ni su solidarno snositi svi tu`enici. Odnosni dio Dolan~evog intervjua u cjelosti citiram u svojoj `albi na prvostepenu presudu. Tekst \ure Kozara je objavqen na tre}oj strani Oslobo|ewa od 10. maja 1984. pod naslovom Model za destrukciju, sa nadnaslovom Stranputice jednog sociologa, s podnaslovom Biv{i nastavnik na Sarajevskom univerzitetu dr Vojislav [e{eq koji je zbog svojih anarholiberalisti~kih stavova iskqu~en iz SKJ 1981. godine svrstao se u red otvorenih neprijateqa ovog dru{tva: sije nevjericu u osnovni kurs na{e revolucije, dovodi u pitawe sve {to smo postigli, pa
160

~ak i Titovu li~nost, djelo i nasle|e, zagovara demistifikaciju, tra`i partnerstvo, te s karakteristi~nim me|unaslovima Prizivawe novih snaga, Klevetawe samoupravqawa, Osporavawe Titove li~nosti, Suze za velikom Srbijom, Ukinuo bi SR BiH i SR Crnu Goru i [e{eq bi druk~iju dr`avu. Kozar je pisao: U intervjuu Televiziji Zagreb, koji je preksino} emitovan, savezni sekretar za unutra{we poslove Stane Dolanc, je izme|u ostalog, napomenuo da je Slu`ba bezbjednosti, izvr{avaju}i svoja zakonska ovla{}ewa, kod jednog sociologa prona{la odre|ene dokumente. U tim dokumentima, ka`e Dolanc, koje je on (taj sociolog, op. aut.) spremao za objavqivawe pi{e, izme|u ostalog, {ta sve on tra`i, wegov politi~ki program: ukidawe republika. U Jugoslaviji samo ~etiri republike Srbija, Hrvatska, Slovenija i Makedonija, a Crna Gora i Bosna i Hercegovina ne postoje. Bosna i Hercegovina se dijeli izme|u Srbije i Hrvatske. Pi{e o potrebi ukidawa delegatskog sistema, govori o detitoizaciji, dekardeqizaciji itd. I sada, zato {to smo ga mi pretresli i to na{li, mi nismo demokrati, a on je demokrat. I nas je napadao da smo kr{ili qudska prava... Sociolog o kojem je rije~ je dr Vojislav [e{eq, biv{i nastavnik na Sarajevskom univerzitetu, koji je zbog svojih nacionalisti~kih anarholiberalisti~kih stavova iskqu~en iz SKJ. Neposredno nakon toga svrstao se u red otvorenih neprijateqa ovog dru{tva, povezao sa najcrwim politi~kim podzemqem, a wegovo ime se pomiwe i me|u 28 lica nedavno privedenih u Beogradu zbog osnovane sumwe da su se skupqali radi vr{ewa neprijateqske djelatnosti. Taj wegov politi~ki program, koji je, ina~e, bio upu}en i redakciji jednog lista radi objavqivawa, trebalo bi da bude odgovor na pitawe: {ta da se radi kako bi na{e dru{tvo ne samo prebrodilo ekonomske te{ko}e, nego uop{te, po wemu, moglo i}i naprijed. [ta [e{eq nudi kao svoje odgovore na ovo pitawe? Polaze}i od toga da produbqena kriza pokazuje da Partiji ponestaje daha, on konstrui{e tvrdwu da su Savez komunista i wegove rukovode}e strukture glavni krivac za sve te{ko}e, a proletarijat o~igledno nesvjestan goleme manipulacije kojoj je podvrgnut. Potrebno je, prema [e{equ, izvr{iti radikalne dru{tvene zahvate i na}i nove snage koje }e taj zahvat mo}i iznijeti, jer zar }emo pru`iti novu {ansu Savezu komunista da nas kontinuirano upropa{}uje?, pita se [e{eq. Nesumwivo je da nosioci tog zahvata ne bi mogle biti dosada{we vladaju}e subjektivne snage. Wihovo koncipirawe mo`e posti}i humanisti~ka inteligencija, qevi~arskog i socijalisti~kog usmjerewa, a ostvarewe je mogu}e samo jedinstvenom akcijom svih socijalnih slojeva koje postoje}a kriza egzistencijalno ugro`ava. Koncept radikalnog dru{tvenog preokreta morao bi da sadr`i polazni putokaz i orijentir za temeqite izmjene i u ekonomskom i u politi~kom sistemu, te u sferi nauke, prosvjete, kulture itd. On bi za to nu`no predstavqao osnovu za definitivno odbacivawe i boq{evi~ke i anarhisti~ke tradicije ~ije
161

je glavne elemente partija nastojala na protivprirodan na~in kombinovati u izgradwi institucija i metoda funkcionisawa politi~ke vlasti tvrdi [e{eq. I ranije su se anarholiberali i neprijateqi raznih boja u nas zalagali za ovako ne{to. Ne treba sumwati da je na ovakvo [e{eqevo ubje|ewe uticao i Milovan \ilas, koji je u mla|anom doktoru, eto, dobio nekakvog nasqednika. Partija, odnosno Savez komunista ovakav kakav jeste je prva na{a zabluda; samoupravqawe je druga, tvrdi [e{eq. Samoupravqawe se pokazalo kroz trideset trogodi{wu bezuspje{nu prakti~nu realizaciju kao potpuno neprimjeren i prevazi|en teorijski i ideolo{ki koncept, ka`e [e{eq i dodaje: Slijepo i tvrdoglavo insistirawe na wegovom o`ivotvorewu u dru{tvenim uslovima u kojima je nastao, ne kao rezultat umnog prodora u zakonomjernost istorijskih tendencija i su{tinu humanisti~kih perspektiva, nego kao na brzinu iskonstruisana i la`na alternativa staqinizma, koja staqinizam samo na rije~ima negira i odbacuje da bi ga u ne{to redukovanoj i izmijewenoj varijanti zadr`ala u unutra{wim politi~kim odnosima i nakalemila na restaurisane elemente primitivno-kapitalisti~ke privrede. Za ovog sociologa samoupravqawe je, dakle, la` i iluzija, ne{to kao kolektivno obmawivawe, a za najve}i broj radnih qudi i gra|ana ove zemqe ono je modus vivendi. Socijalisti~ko samoupravqawe je za nas jedina perspektiva koja nudi slobodu i prava ~ovjeka, ravnopravnost i humane odnose me|u qudima i narodima; ono nam je u cjelini gledano, omogu}avalo da posti`emo tako zna~ajne rezultate i da lak{e savladamo i u ovom vremenu mnoge slo`ene probleme u razvoju, i to bez socijalnih potresa. Ta istina se ne mo`e negirati, jer bi za to vaqalo na loma~u iznijeti i bezo~no spaliti mnogobrojne argumente. Poku{ati to, nalik je na fa{isoidnost. A ti veliki rezultati koje smo kroz razvoj samoupravqawa postigli, nisu do{li sami po sebi, ve} su djelo radnih qudi samoupravqa~a. Zar je mogu}e da su oni wih ostvarivali opijeni la`ima i iluzijama? No, nije nam namjera da polemi{emo s ovim [e{eqevim nesuvislostima, ve} da obavijestimo o wegovim slobodarskim politi~kim pogledima zbog kojih se ho}e da prika`e kao `rtva i izgnanik. Po{to je, dakle, sa scene uklonio Savez komunista, diskvalifikovao samoupravqawe, ovaj }e sociolog zahtjevati i tre}u veliku stvar koju treba preduzeti na putu wegovog radikalnog zahvata. Uostalom, evo {ta on, zapravo `eli: Predstoji nam i radikalno preispitivawe svih do ju~e neprikosnovenih teorijskih i ideolo{kih zabluda, politikantskih koncepata i, {to mi se ~ini presudnim, kona~no otpo~iwawe s ozbiqnom kritikom kulta li~nosti decenijama glavnog politi~kog lidera Tita. Krajwe je vrijeme da se inicira ispitivawe wegove individualne odgovornosti za ove neda}e u kojima smo se na{li, jer je on bio divinizovani arbitar presudnih i dalekose`nih politi~kih odluka koje je donosila vladaju}a vrhu{ka, a pokazale su se totalno proma{enim i {tetnim. Pored procesa
162

detitoizacije, kao radikalnog razra~unavawa sa staqinisti~kom pro{lo{}u i kominternovskim konceptima u unutra{woj politici, predstoji nam i temeqna dekardeqizacija ustavnopravnog ustrojstva dr`ave koja podrazumijeva odlu~an raskid s postoje}om prekomjernom i nefunkcionalnom institucionalizacijom politi~kog sistema... Gotovo da ~ovjek nema rije~i kojima bi prokomentarisao ovakva razmi{qawa. Ona kao da dolaze iz poreme}enog uma, kao da su eksudat, tkiva koje se provalilo pa zaga|uje ~ovjekovu okolinu i zaudara. Ali, duboko je [e{eq zaglibio u antikomunisti~ki i nacionalisti~ki kal i to, izgleda, najprije treba imati u vidu kada su posrijedi wegovi qudski i politi~ki nazori. Pogledajmo, uostalom, na ~emu po~iva wegova bjesomu~na kritika na{eg federativnog ure|ewa: on bi da to~ak istorije vrati nazad, ukidao bi i prekrajao, ponovo banovine osnivao... Cijele nacije i narodi ne bi trebalo da postoje po wegovim koncepcijama, dok bi po tim istim koncepcijama jedni narodi trebalo da dobiju supremaciju nad drugim. [e{eq lije suze za velikom Srbijom. Smetaju mu pokrajine, ali i republike. U svom nacionalisti~kom i`ivqavawu [e{eq ide dotle da tvrdi da su izmi{qene i nove nacije, da su qudi gotovo na silu natjerani da se izja{wavaju kao wihovi pripadnici, kako Srbi ne bi predstavqali u zvani~nim statistikama apsolutnu ve}inu jugoslovenskog stanovni{tva. Razvijaju}i ovu svoju misao, on ka`e da je to bio prvo slu~aj sa crnogorskom, a onda, dvije decenije kasnije i sa muslimanskom nacijom (on to stavqa u navodne znake). Za [e{eqa dogovarawe izme|u republika i pokrajina ne postoji (o~ito da mu je rad u Skup{tini SFRJ velika nepoznanica, ali neznawe ne opravdava), pa onda ne treba da ~ude i wegove tlapwe o tome da je ukupna sudbina zemqe prepu{tena... nadmetawu i nadmudrivawu regionalnih birokratija. On u svojim filistarskim stavovima ide i daqe u jo{ ve}i ambis, pa isti~e da se kod nas pokazuje ~ak i tendencija povremenog ili trajnog stvarawa koalicija pojedinih republika i pokrajina kako bi se nametnula izvjesna politi~ka i ekonomska rje{ewa ostalim. U svom nacionalizmu [e{eq ide ~ak do rasizma, jer on bi ukinuo pravo na jezik narodnostima (koje on naziva mawinama), otvorio bi za wih geta da bi se veli on, osposobqavali za proizvodni rad i stekli minimalne uslove za solidnu gra|ansku situiranost. Ukoliko bi htjeli napredovati u svom razvoju, pripadnici mawina, po [e{eqevom mi{qewu, morali bi se odre}i i svog jezika. A pravo rje{ewe se, po [e{equ, sastoji u sqede}em: Nu`no je i ukidawe autonomnih pokrajina ili bar wihovo striktno podvo|ewe pod srbijanski suverenitet, s obzirom da je u Vojvodini ve}insko stanovni{tvo srpsko, a na Kosovu je prete`an dio albanske etni~ke skupine pokazao spremnost i odlu~nost na vo|ewe separatisti~ke politike, pa bi svako daqe davawe mu politi~kih beneficija bilo nesvrsishodno i {tetno sa stanovi{ta op{tejugoslovenskih interesa i dr`avnog razloga koji u ovakvim slu~ajevima ima presudan zna~aj.
163

Jugoslovenska federacija bi se sastojala od ~etiri stvarno ravnopravne republike: Slovenije, Hrvatske, Srbije i Makedonije. Nu`no je i novo teritorijalno razgrani~ewe izme|u Srbije i Hrvatske. S obzirom na djelimi~nu teritorijalnu izmje{anost srpskog i hrvatskog stanovni{tva na podru~ju Bosne i Hercegovine, Dalmacije, Like, Korduna, Banije i Slavonije, razgrani~ewe bi se ostvarilo na principu koji podrazumijeva da u granicama Hrvatske ostane isti broj gra|ana srpske nacionalnosti, kao u Srbiji hrvatske, prema podacima iz posledweg popisa stanovni{tva. Time bi kona~no bilo rije{eno srpsko-hrvatsko nacionalno pitawe na na~elima humanizma i demokratije... Mora se u ~ovjeku natalo`iti mnogo zlobe i zlo}e kad ovako mo`e da pi{e, nadaju}i se da }e to od nekoga biti i prihva}eno. To je stanovi{te prihvatqivo samo za nacionaliste koji `ale za velikom Hrvatskom, velikom Srbijom, velikom Albanijom i sl. Ne tako davna istorija pokazala je {ta zna~i komadawe ove zemqe i ukidawe prava pojedinim narodima i narodnostima da se izja{wavaju, da slobodno i u bratstvu i jedinstvu `ive, a dijelovima da se organizuju. Vaqda mi na ovim jugoslovenskim prostorima mnogo boqe od drugih znamo da vje{ta~ke tvorevine nikad u na{oj istoriji nisu imale perspektivu. [e{eq nas o~ito `eli vratiti u situaciju pred narodnooslobodila~ku borbu i socijalisti~ku revoluciju, u kojoj su na{i narodi i narodnosti, s oru`jem u ruci rje{avali nacionalno pitawe na na~in koji odgovara wihovim istorijskim interesima i zajedni~kom `ivotu u zbratimqenoj socijalisti~koj Jugoslaviji. To je velika tekovina koju je AVNOJ u svojim istorijskim odlukama verifikovao i utemeqio kao osnovnu pretpostavku `ivota i razvoja u slobodi na{ih naroda i narodnosti u wihovoj ravnopravnoj, federativnoj, socijalisti~koj i samoupravnoj zajednici Jugoslaviji. Iz svega re~enog potpuno je jasno i o~igledno za {ta se zala`e, ~emu stremi i na kojim idejnim pozicijama stoji dr Vojislav [e{eq. Sa ovim dru{tvom koje mu je, pored ostalog, omogu}ilo da u relativno kratkom vremenu do|e i do doktorata, dobije stan i da dobro `ivi on nema nikakve veze. On bi ne{to drugo, nekakvu drugu dr`avu, drugu partiju i politi~ki si stem u kome bi on i wegovi istomi{qenici, vjerovatno pod patronatom nekog spoqa, mogli nesmetano vladati, priznavati ili nepriznavati nacije, odre|ivati granice nacionalnih i qudskih prava i sloboda po svom naho|ewu. [e{eq nudi bezna|e, mrak, nacionalisti~ku mr`wu, zavadu. Sve to {to on zastupa potpuno je suprotno na{em dru{tvenopoliti~kom `ivotu, onome {to radni~ka klasa i svi na{i narodi i narodnosti, predvo|eni Savezom komunista Jugoslavije, preduzimaju, ~emu te`e. Desetog februara 1987. godine Stane Dolanc je anga`ovao advokata daju}i mu pismenu punomo} u kojoj je stajalo: Ovim ovla{}ujem advokata u penziji Gajovi} Miroslava iz Beograda da me mo`e zastupati kao punomo}nik pred svim sudovima, organima uprave i drugim pravnim i fizi~kim licima, odnosno braniti u postupku koji se protiv mene vodi, i preduzimati sve radwe za koje na|e da idu u moju korist.
164

U tom svojstvu naro~ito je ovla{}en da: prima nov~ane iznose koji se na mene odnose kao i da ih ispla}uje, da vr{i kupoprodaju pokretnih i nepokretnih stvari kao i da dozvoli prenos prava na nepokretnosti, da podnese tu`bu za razvod braka, kao i da me zastupa u brakorazvodnom sporu. Izdavawem ovog punomo}ja sporazumeo sam se sa advokatom u penziji Gajovi} Miroslavom da se u ovom postupku nagrada za obavqeno zastupawe mo`e obra~unati primenom ~l. 3. Tarife o nagradama i naknadama tro{kova za rad advokata kao i da u slu~aju potrebe za prevoz upotrebqava svoj auto uz naknadu tro{kova prema odredbama Tarife. U slu~aju potrebe ovo punomo}je mo`e u potpunosti delimi~no preneti i na zamenike. Advokat u penziji Miroslav Gajovi} je u ime Staneta Dolanca 11. februara podnio odgovor na moju tu`bu u kome je, bez ikakvog obrazlo`ewa, u samo jednoj re~enici naveo: U celosti osporavam tu`beni zahtev, s predlogom da se tu`ba odbaci kao neuredna. Prvo ro~i{te je odr`ano 12. februara u Okru`nom sudu u Beogradu pred sudskim vije}em koje su ~inili sudija Vladimir Vu~kovi} i sudijeporotnici Grozdan Risti} i Milo{ Kova~evi}. Tom prilikom je sa~iwen slede}i zapisnik: Pristupili: Za tu`ioca Aleksandar Lojpur po punomo}ju i tu`ilac li~no. Za prvotu`enog Dragan Popovi}, po punomo}ju koje }e naknadno dostaviti. Za drugotu`enog niko, a punomo}nik prvotu`enog vra}a sudu tu`bu i poziv isti~u}i da tu`eni nije radnik Borbe i da radi u Saveznom sekretarijatu za finansije, ul. Omladinskih brigada 1. Za tre}etu`enog niko, a punomo}nik Gajovi} Miroslav, advokat u penziji podneskom osporio tu`beni zahtev. Za ~etvrtotu`enog Ivan Mili} po punomo}ju koje predaje. Za petotu`enog niko, a uredno pozvan. Za {estotu`enog niko. Punomo}nik tu`ioca, kome je uru~en podnesak tu`enog Dolanc Staneta, predla`e da se ro~i{te odlo`i da bi se tu`enom Zdravku ^oli}u uru~ila tu`ba i da bi se izjasnio o podnesku koji je primio. Predla`e da se u odnosu na peto i {estotu`enog donese presuda zbog izostanka, s tim {to bi se proverilo da je {estotu`eni uredno pozvan. Sud donosi re{ewe: u roku od 15 dana proveriti da li je tu`eni \uro Kozar uredno pozvan. Ro~i{te se odla`e za 30. III 1987. godine u 10,15 ~asova {to je prisutnima saop{teno umesto poziva. Pozvati tu`enog ^oli} Zdravka preko adrese koju je naveo punomo}nik tu`enog. Punomo}niku prvotu`enog se nala`e da u roku od 8 dana dostavi uredno punomo}je.
165

Televizija Zagreb je 20. marta podnijela odgovor na tu`bu u kome je stajalo: IV tu`eni u cijelosti osporava osnovanost, a opreza radi i visinu tu`benog zahtjeva tu`iteqa. Nije, naime, IV tu`eni povrijedio nikakvo autorsko pravo tu`iteqa, jer niti je koristio bilo kakvo autorsko djelo autora u smislu odredbi Zakona o autorskom pravu, niti je shodno tome povrijedio bilo koju odredbu tog zakona. IV tu`eni je samo emitirao intervju III tu`enog Staneta Dolanca i to u okviru obavqawa svoje osnovne funkcije javnog informirawa, u kojem ni na jedan na~in nije bilo kori{teno bilo koje autorsko djelo autora u smislu odredbi Zakona o autorskom pravu. Tu`iteq o~ito proizvoqno tuma~i odredbe Zakona o autorskom pravu i na pogre{an na~in ih dovodi u uzro~no-posqedi~nu vezu s navedenim intervjuom. Iz svega navedenog o~ito je da je tu`beni zahtjev tu`iteqa u cijelosti neosnovan i stoga IV tu`eni predla`e naslovnom sudu da nakon provedenog postupka tu`beni zahtjev u cijelosti odbije kao neosnovan. Drugo ro~i{te je odr`ano pred novim porotnicima. Ovog puta u tom svojstvu su se pojavili Qubica Kalmarevi} i Vojislav Kalu|erovi}. Sa~iwen je slede}i zapisnik: Po~etak u 10,15 ~asova. Rasprava je javna. Predsednik ve}a otvara glavnu raspravu, objavquje predmet raspravqawa i utvr|uje da su na raspravu do{li: Za tu`ioca: li~no sa pun. Aleksandrom Lojpurom, adv. po punomo}ju u spisima. Za Borbu: Lidija Obradovi} po punomo}ju koje predaje zajedno sa punomo}jem Dragana Popovi}a koji je prisustvovao pro{lom ro~i{tu. Za drugotu`enog: Zubovi} Zvijezdana adv. po punomo}ju koje predaje. Za tre}etu`enog: niko, a pun. uredno pozvan. Za ~etvrtooptu`enog Grubi{i} ^abo Zoran kao zamenik Ivana Mili}a po punomo}ju koje predaje. Za petotu`enog niko, uredno pozvan. Za {estotu`enog niko, uredno pozvan. Pun. tu`ioca predla`e da se rasprava odr`i u odsustvu tu`enih koji su uredno pozvani. Sud donosi re{ewe da se rasprava odr`i. Pun. tu`ioca ostaje pri tu`bi. Izjavquje da nema novih predloga osim onih navedenih u tu`bi niti ima novih ~iwenica koje bi izneo. Ostaje pri predlozima datim na pro{lom ro~i{tu. Pun. prvotu`enog isti~e prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani tu`enog. Pun. drugotu`enog tako|e isti~e da dnevni list Borba ~iji je drugotu`eni bio glavni i odgovorni urednik, nije pasivno legitimisan. Ina~e, list Borba je objavio intervju u funkciji informisawa javnosti, u povodu Dana bezbednosti. U onome {to je objavqeno nije imenom i prezimenom pomenut tu`ilac, ve} je napisano da se radi o jednom sociologu. Obja{wava da je funkcija lista Borba, i to imperativno, da objavi ono {to je objavqeno preko drugih javnih glasila.
166

Pun. ~etvrtotu`enog ostaje kod navoda u podnesku. Pun. tu`ioca moli rok od 5 do 6 dana da bi se izjasnio u vezi navoda tu`enih. Sud donosi re{ewe: Odbija se predlog pun. tu`ioca da se ro~i{te odlo`i radi izja{wewa o navodima tu`enih prvo i drugotu`enog. Pun. tu`ioca preina~uje tu`bu tako {to pored zahteva za isplatu nematerijalne {tete, predla`e i da se presuda objavi na tro{ak tu`enih u smislu ~lana 96. stav 1. ta~ka 1. Zakona o autorskom pravu. Ukoliko sud dozvoli preina~ewe ponovo moli da mu se ostavi rok u kome }e podneskom obrazlo`iti ovaj dodatni zahtev. Predla`e da se pro~ita intervju, da se prika`e magnetoskopski snimak sa intervjuom tre}etu`enog i da se pro~ita tekst u listu Oslobo|ewe. Po{to ~etvrtotu`eni osporava da se radi o autorskom delu tu`ioca, predla`e da se od Vi{eg suda u Sarajevu pribave spisi K. 161/84 iz ~ega bi se videlo da se radi o autorskom delu tu`ioca. Pun. ~etvrtotu`enog ne osporava da je tekst naveden u tu`bi objavqen u intervjuu preko Televizije Zagreb. ^etvrtotu`eni samo osporava da se radi o delu koje je autorsko delo a i nigde nije navedeno da se radi o tekstu tu`ioca. Pun. tu`ioca predla`e i saslu{awe tre}etu`enog u svojstvu stranke radi utvr|ivawa da li je re~ o tu`iocu, ta~nije da li je tre}etu`eni u tom intervjuu govorio o tu`iocu ili ne. Pun. prvo, drugo i ~etvrtotu`enog izjavquju da se ne radi o preina~ewu tu`be, ve} postavqawu novog tu`benog zahteva ~emu se protive u ovoj fazi postupka. Sud donosi re{ewe: Ne dozvoqava se preina~ewe tu`be. Odbijaju se predlozi tu`ioca za izvo|ewe dokaza. Pun. tu`ioca tra`io da mu se ostavi rok da bi u registru Okru`nog privrednog suda proverio kakav je ta~an naziv dnevnog lista Borba, da on smatra da ga je u smislu odredaba Zakona o parni~nom postupku dovoqno precizno ozna~io. Pun. Lidija Obradovi} isti~e da dnevni list Borba izdaje Novinsko-izdava~ko i grafi~ko preduze}e Borba, odnosno Novinsko-izdava~ka i grafi~ka radna organizacija Borba, OOUR Borba. Pun. tu`ioca insistira na predlogu da se ro~i{te odlo`i jer nije siguran da naziv tu`enog glasi ovako kako je re~eno, pa to ho}e da proveri u registru. Sud donosi re{ewe: Odbija se predlog punomo}nika tu`ioca da se ro~i{te odlo`i. Pun. tu`ioca u vezi navoda u odgovorima na tu`bu koji su dati u ovom sporu, isti~e da ne postoji prigovor nedostatka pasivne legitimacije, kako prvo tako i drugotu`enog. Naime, i pored nesporne ~iwenice da je funkcija lista Borba da informi{e javnost o svemu zna~ajnom, iz toga ne proizilazi ovla{}ewe lista da drugom ~ini {tetu u ovom slu~aju da povre|uje autorsko pravo tu`ioca. [to se ti~e prigovora da se u intervjuu ne vidi da li se radi o tu`iocu, isti~e da se u sklopu notornih poznatih ~iwenica, a i po{to je dnevni list Oslobo|ewe objavio da se radi o tu`iocu, mo`e zakqu~iti da se i u intervjuu radi o tu`iocu.
167

Iako se iz odgovora ~etvrtotu`enog ne vidi zbog ~ega se osporava da se radi o autorskom delu tu`ioca, punomo}nik tu`ioca isti~e da ne mo`e biti spora o tome da je u pitawu autorsko delo. Naime, radi se o tezama tu`ioca, koje su originalne, i ~iji je tu`ilac tvorac i koje su bile napisane i u tom momentu nigde neobjavqene. Radilo se o tezama tu`ioca u rukopisu. Smatra da ~iwenica da je tu`ilac krivi~no odgovarao zbog pripreme i pisawa ovog teksta, nije od uticaja jer je autorsko pravo apsolutno pravo i bez obzira na krivi~nu odgovornost zbog pripreme i pisawa ovog teksta, ne mo`e prestati da mu se pru`a za{tita. Ovo sve ukoliko je ~etvrtotu`eni sa ovih razloga osporavao da se radi o autorskom delu. Tre}etu`eni je do{ao u nezakonit posed tu`io~evih spisa i nije imao pravo da ih bez dozvole tu`ioca, pa ~ak i ne navode}i wegovo ime, i to jo{ u neintegralnom obliku, objavquje. Ponavqa da u to vreme protiv tu`ioca jo{ nije vo|en krivi~ni postupak a tre}etu`eni je bio Savezni sekretar za unutra{we poslove. Radnici RSUP-a Bosne i Hercegovine su 9. II. 1984. godine prona{li u stanu tu`ioca i zaplenili ih. Mewa ~iweni~ne navode u tu`bi tako {to na tre}oj strani stavqa godinu 1984. Umesto da se ti zapleweni predmeti daju javnom tu`iocu, koji bi odlu~io o wihovoj daqoj sudbini, dogodilo se da sadr`ina spisa bude objavqena. Tu`ilac tra`i za{titu na osnovu ~lana 28. Zakona o autorskom pravu koji odre|uje sadr`inu autorskih moralnih prava i da je propisano da se autor mo`e usprotiviti svakom deformisawu, saka}ewu itd, wegovog dela kao i upotrebi koja bi vre|ala ~ast i ugled autora. I prema ~lanu 38, autor je taj koji ima iskqu~ivo pravo da dozvoli objavqivawe svog dela, bilo putem radiodifuzije bilo kojim drugim sredstvima. U ~lanu 48. je propisano pod kojim se uslovima i koja dela mogu objaviti bez dozvole autora, a ovde se o tome ne radi. Tu`io~evi spisi su objavqeni tri puta, i svaki taj doga|aj je prouzrokovao {tetu tu`iocu za koju on tra`i isplatu iznosa po 70.000 dinara. S obzirom na {tetu koju je tu`ilac trpeo, tu`ilac tra`i u stvari jedan simboli~an iznos po 70.000 dinara za svaki {tetni doga|aj. Intervju na televiziji je videlo puno gledalaca, a i u drugim sredstvima informisawa je ovome dat {irok publicitet, a sve ovo pre pokretawa krivi~nog postupka protiv tu`ioca, tako da je tu`ilac pretrpeo {tetu i u tom vidu {to je pre pokretawa postupka u javnosti stvoren utisak kao da je tu`ilac unapred kriv. Kasnije je iz ovoga proistekao i pritisak na sud da donese odluku. Sa ovih razloga se tra`i i objavqivawe presude, a ovo su razlozi i za tra`ewe neimovinske {tete. Pun. prvotu`enog ponavqa da je Borba samo prenela intervju, a i daqe smatra da se ne vidi o kome se radi. Pun. drugotu`enog smatra da ono {to je predmet izvr{ewa krivi~nog dela ne mo`e imati autorsko pravnu za{titu. Pun. ~etvrtotu`enog ostaje pri dosada{wim navodima. Pun. tu`ioca predla`e da se tu`beni zahtev usvoji, a tro{kove tra`i za zastupawe na dve rasprave po 6.000 dinara, sastav tu`be 6.000 dinara. Tu`ilac dodaje da je javnost i pre objavqivawa intervjua bila upozna168

ta sa wegovim hap{ewem, i da su filozofska dru{tva to objavila, te je tre}etu`eni opisivawem okolnosti hap{ewa jasno stavio do znawa o kome se radi. Dodaje da tre}etu`eni nije ovla{}en da objavi wegove spise, da je objavqeno i ne{to ~ega nema u spisima odnosno da mu je to pripisano, i da je on za{titio svoje delo na taj na~in {to je parafirao svaku stranicu. Posebno je {estotu`eni u svom tekstu citirao velike delove tu`io~evih spisa, skoro jednu stranu. Pun. prvotu`enog predla`e da se tu`beni zahtev odbije kao neosnovan, tro{kove ne tra`i. Pun. drugotu`enog predla`e da se tu`beni zahtev odbije a tro{kove za dana{we zastupawe u iznosu od 6.000 dinara. Pun. ~etvrtotu`enog predla`e da se tu`beni zahtev odbije a tro{kove tra`i za prevoz u iznosu od 15.000 dinara. Glavna rasprava je zakqu~ena. Sud donosi re{ewe: Presuda }e se dostaviti u pismenom otpravku. Osamnaestog aprila mi je uru~ena presuda u kojoj je stajalo: U ime naroda, Okru`ni sud u Beogradu, u ve}u sastavqenom od sudije Vladimira Vu~kovi}a kao predsednika ve}a i sudija porotnika Kalamarovi} Qubice i Kalu|erovi} Vojislava, kao ~lanova ve}a, u parnici tu`ioca [e{eq dr Vojislava iz Zemuna, ~iji je punomo}nik Lojpur Aleksandar, adv. iz Beograda, protiv tu`enih: I Borba, iz Beograda, II ^oli} Zdravko, iz Beograda, ~iji je punomo}nik Zubovi} Zvijezdana, adv. iz Beograda, III Dolanc Staneta, iz Beograda, ~iji je punomo}nik Gajovi} Miroslav, iz Beograda, IV Televizije Zagreb iz Zagreba V Oslobo|ewe iz Sarajeva VI Kozar \ure iz Sarajeva, zbog naknade {tete, po zakqu~enoj glavnoj raspravi na dan 30.III.1987. godine kojoj su prisustvovali tu`ilac sa svojim punomo}nikom i punomo}nici I II i IV- to tu`enog, doneo je presudu: 1. Odbija se tu`beni zahtev kojim je tu`ilac tra`io da sud obave`e I, II i III tu`enog da solidarno plate tu`iocu iznos od 70.000 dinara sa kamatom od dana podno{ewa tu`be do isplate. 2. Odbija se tu`beni zahtev kojim je tu`ilac tra`io da sud obave`e III tu`enog i IV tu`enog da solidarno plate tu`iocu iznos od 70.000 dinara sa kamatom od dana podno{ewa tu`be do isplate. 3. Odbija se tu`beni zahtev kojim je tu`ilac tra`io da sud obave`e V i VI tu`enog da plate tu`iocu iznos od 70.000 dinara sa kamatom od dana podno{ewa tu`be do isplate. 4. Obavezuje se tu`ilac da naknadi II tu`enom parni~ne tro{kove u iznosu od 6.000 dinara u roku od 15 dana od dana prijema propisane presude. 5. Obavezuje se tu`ilac da naknadi IV tu`enom parni~ne tro{kove u iznosu od 15.000 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. Obrazlo`ewe: Tu`ilac je naveo u tu`bi da je 9.V.1984. godine prvotu`eni, koga je tada ure|ivao drugotu`eni, objavio intervju {to ga je tre}etu`eni tada
169

Savezni sekretar za unutra{we poslove dao ~etvrtotu`enom, koji je pak taj intervju emitovao istog dana na svom programu. U intervjuu tre}etu`eni je rekao slede}e: Slu`ba bezbednosti u skladu sa svojim zakonskim ovla{}ewima kod jednog sociologa, prona{la je dokumenta koja je on pripremao za objavqivawe. U tom, nazovimo ga politi~kom programu on se zala`e za ukidawe republika i autonomnih pokrajina. Po wemu u Jugoslaviji treba da postoje samo ~etiri republike: Srbija, Hrvatska, Slovenija i Makedonija. Dakle, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, kao ni pokrajine, po wemu, ne treba da postoje. Bosna i Hercegovina se deli izme|u Srbije i Hrvatske, granica izme|u wih je na Neretvi i u blizini Splita. Po ovom sociologu, u granicama Hrvatske bi ostalo onoliko Srba koliko u Srbiji ima Hrvata. On se daqe zala`e za ukidawe delegatskog sistema, za detitoizaciju, dekardeqizaciju itd. U tu`bi se daqe navodi da ovaj govor, javno emitovan od ~etvrtotu`enog i {tampan, predstavqa izno{ewe sadr`ine tu`io~evog do tada neobjavqenog autorskog dela, odgovora na anketu Du{ana Bogavca [ta da se radi. Isti~u}i da su na ovaj na~in tu`eni povredili wegovo autorsko pravo, tu`ilac je predlo`io sudu da obave`e I, II i III tu`enog kao i III, i IV tu`enog za solidarne isplate iznosa od po 70.000 dinara. Tu`ilac je daqe naveo da je 10. V. 1984. godine petotu`eni objavio ~lanak Model za destrukciju koji je napisao {estotu`eni. U ovom ~lanku su bez dozvole tu`ioca objavqeni znatni delovi wegovog autorskog dela koje on do tada nije nigde objavqivao. Isti~u}i da je i na ovaj na~in povre|eno wegovo moralno autorsko pravo, tu`ilac je predlo`io sudu da obave`e peto i {estotu`enog na isplatu iznosa od 70.000 dinara. Prvotu`eni je osporio tu`beni zahtev. Istakao je prigovor nedostatka pasivne legitimacije. Drugotu`eni je osporio tu`beni zahtev isti~u}i tako|e prigovor nedostatka pasivne legitimacije, ali i da je list Borba, objavio vest u funkciji javnog informisawa. Tre}etu`eni je osporio tu`beni zahtev, kao i ~etvrtotu`eni, koji je istakao da nije koristio bilo kakvo autorsko delo tu`ioca. Sud je na{ao da je zahtev tu`ioca neosnovan. Naime, tu`ilac isti~e da je autor teza koje su pomenute u intervjuu emitovanom 9. V. 1984. godine i prenete u listu Borba. Pre svega vaqa re}i da su te teze predmet izvr{ewa krivi~nog dela, a neosporno je da je tu`ilac za ovo odgovarao pred krivi~nim sudom. Sem toga, niti u intervjuu niti u listu Borba nije objavqeno bilo kakvo autorsko delo tu`ioca, ve} su iznete ~iwenice da su kod jednog sociologa prona|ena dokumenta i ~iwenice za {ta se on zala`e u tom, kako je re~eno, nazovimo ga politi~kom programu. Sud smatra da tu`ilac pogre{no smatra ove ~iwenice, koje su iznete, svojim autorskim delom. Prema odredbama ~lana 3. Zakona o autorskom pravu (Slu`beni list SFRJ br. 19/78 i 24/86) autorskim delom smatra}e se tvorevina iz oblasti kwi`evnosti, nauke, umetnosti i drugih oblasti stvarala{tva, dok se ovde ne radi o takvom delu ve} o pogledima tu`ioca koji su navedeni u informaciji.
170

Isto kao {to se ono {to je objavqeno ne mo`e smatrati autorskim delom tu`ioca, tako se ni okolnost da su I, II, III i IV tu`eni objavili ove ~iwenice ne mo`e smatrati povredom autorskog prava u smislu ~lana 95. Zakona o autorskom pravu. Naime, tre}etu`eni je vr{e}i funkciju Saveznog sekretara za unutra{we poslove izneo ono o ~emu je smatrao da javnost treba da bude obave{tena, a I, II i IV tu`eni su ovo objavili odnosno emitovali u vr{ewu funkcije javnog informisawa. Prema tome, o~igledno je, a i u skladu sa pravnim pravilom da nikome ne ~ini {tetu onaj ko vr{i svoj posao, da nema ni odgovornosti tu`enih za objavqivawe navedenih ~iwenica. U tom smislu je osnovan i prigovor nedostatka pasivne legitimacije. Nalaze}i na izlo`eni na~in da se ne radi o autorskom delu tu`ioca, da se ne radi o objavqivawu autorskog dela, i da nema bilo kakve odgovornosti tu`enih, sud je odlu~io kao u izreci pod 1, i 2. V i VI tu`eni nisu do{li na ro~i{ta iako su uredno pozvani, a tu`beni zahtev nisu osporili ni podneskom. Punomo}nik tu`ioca je u odnosu na wih predlo`io dono{ewe presude zbog izostanka, u smislu odredaba ~lana 332. Zakona o parni~nom postupku (Slu`beni list SFRJ br. 4/77, 36/80, 69/82 i 58/84). Me|utim, u stavu 4. navedenog ~lana je propisano da }e, ako iz ~iwenica navedenih u tu`bi ne proizilazi osnovanost tu`benog zahteva, sud doneti presudu kojom se tu`beni zahtev odbija. U odnosu V i VI tu`e nog, tu`ilac je naveo da su u tekstu Model za destrukciju u listu Oslobo|ewe izneti znatni delovi wegovog autorskog dela koje nigde nije objavqeno. Me|utim, iz same sadr`ine ~lanka, koju je sud cenio u smislu stava 1. ta~ka 5. navedenog ~lanka, vidi se da su tu`io~evi stavovi navedeni, pa i citirani, da bi bili opovrgnuti, da bi bili izlo`eni kritici. Ovakvom izno{ewu ne~ijih stavova, teza, ili ~ega drugog, niko se ne mo`e protiviti jer da bi se izneo protivstav mora se citirati i stav koji se kritikuje. Prema tome, iz ~iwenica navedenih u tu`bi i dokaza koje je sam tu`ilac podneo, ne proizilazi osnovanost tu`benog zahteva u odnosu V i VI tu`e nog te je sud i u odnosu na wih odbio tu`beni zahtev. Sud je cenio navode prvotu`enog da taj tu`eni nije dobro ozna~en, pa je na{ao da ti navodi ne stoje. Naime, kada je tu`ilac podneo tu`bu protiv Borbe a sam tu`eni je ozna~io puni naziv ove radne organizacije, sud smatra da je tu`eni dovoqno odre|en. Sud nije dozvolio preina~ewe tu`be u tom smislu {to je tu`ilac stavio i zahtev da se presuda objavi u {tampi na tro{ak tu`enih. Ovo stoga {to su se tu`eni protivili preina~ewu, u smislu ~lana 190. stav 2. Zakona o parni~nom postupku, a sud ne smatra da bi preina~ewe bilo celishodno za kona~no re{ewe odnosa me|u strankama. Odluka o parni~nim tro{kovima zasniva se na ~lanu 154. i 155. Zakona o parni~nom postupku, a tro{kove ~ine izdaci drugotu`enog za zastupawe od strane advokata i putni tro{kovi zastupnika ~etvrtotu`enog. Pravna pouka: protiv ove presude dozvoqena je `alba u roku od 15 dana Vrhovnom sudu Srbije preko ovog suda.
171

Vrhovnom sudu Srbije podnio sam 17. aprila `albu u kojoj sam napisao: Navedenom presudom odbijeni su moji tu`beni zahtjevi, a sud je pri tome izvr{io bitnu povredu odredaba gra|anskog parni~nog postupka, povrijedio zakon i nepotpuno utvrdio ~iweni~no stawe. Zato predla`em Vrhovnom sudu da prvostepenu presudu ukine i predmet vrati na ponovni postupak pred prvostepenim sudom i izmijewenim sudskim vije}em ili presudu preina~i tako {to }e se u potpunosti prihvatiti moj tu`beni zahtjev. Obrazlo`ewe: Moj tu`beni zahtjev protiv dnevnog lista Borba, Zdravka ^oli}a, Staneta Dolanca, Televizije Zagreb, dnevnog lista Oslobo|ewe i \ure Kozara prvostepeni sud je odbacio kao neosnovan, mada neosporno proizilazi iz utvr|enog ~iweni~nog stawa da je Stane Dolanc, uz pomo} ostalih tu`enih, povrijedio moje autorsko pravo iznose}i u javnosti dijelove mog neobjavqenog rukopisa (posebno detaqno je to u~inio \uro Kozar nakon Dolan~evog intervjua), te ih prepri~avaju}i, komentari{u}i i la`no tvrde}i da se me|u wima nalazi i sadr`aj koga u tekstu zapravo uop{te i nema, bitno osakatio moj intelektualni produkt. Prvostepeni sud nalazi da su moje teze predmet izvr{ewa krivi~nog djela, te da je neosporno da sam zbog wih odgovarao pred krivi~nim sudom. Sve da i jesu predmeti krivi~nog djela, otkud Dolancu pravo da ih ne samo prije pravosna`ne presude, nego u vrijeme kad se tim povodom protiv mene nije vodio nikakav istra`ni ili bilo kakav drugi postupak, saop{tava javnosti? Da li je Dolanc kao ministar unutra{wih poslova bio ovla{}en da prije suda i umjesto suda utvr|uje {ta jeste a {ta nije krivi~no djelo? Upravo wegovo pona{awe, kasniji tok sudskog postupka i druga zbivawa pokazuju da je proces protiv mene bio re`iran, da je jedan od glavnih re`isera Stane Dolanc li~no, naravno, uz Branka Mikuli}a i Hamdiju Pozderca, te da je izvr{en, modernom pravnom poretku neprimjeren, direktan politi~ki pritisak na sud da mi sudi i da me osudi. Ukoliko je zaista rije~ o krivi~nom djelu, onda je Stane Dolanc moj direktni saizvr{ilac, jer je moje teze lansirao u javnost u vrijeme dok niko osim mene i policije nije za wih znao. ^ak, po{to je to u~inio protiv moje voqe, proizilazi da je on jedini izvr{ilac krivi~nog djela jer po sada{wim jugoslovenskim zakonima krivi~no djelo ne mo`e biti ni mi{qewe ni pisawe, ali mo`e objavqivawe mi{qenog i publikovawe napisanog. ^iwenice koje i prvostepeni sud, poput Dolanca, naziva mojim politi~kim programom predstavqaju moje originalne i nikom saop{tavane ideje, pa wihovo prezentovawe javnosti od strane neovla{}enih lica, protiv moje voqe i na krajwe neprimjeren na~in, direktno povre|uje moje autorsko pravo da svoje mi{qewe ne publikujem ili publikujem na mjestu i u vremenu koje sam odredim, te na na~in na koji se samostalno odlu~im. Ukoliko time ~inim krivi~no djelo, onda je stvar suda da to provjerava i presu|uje. Du`nost je bila Dolan~eva, kao tada{weg glavnog {efa policije, da ono {to je policija kod mene otkrila, ako je sumwao da predstavqa krivi~no djelo, uz krivi~nu prijavu dostavi nadle`nom javnom tu`iocu na odlu~ivawe da li }e zahtijevati otvarawe istrage ili
172

ne. Sve do tada sadr`aj rukopisa, privatne prepiske i nau~ne dokumentacije, ~ak pod pretpostavkom da mi je to policija na legalan i regularan na~in zaplijenila, predstavqa slu`benu tajnu i otkud Dolancu pravo da to saop{tava naj{iroj javnosti? O~igledno je da je Stane Dolanc tim postupkom po~inio i krivi~no djelo zloupotrebe slu`benog polo`aja, ali je, na`alost, nadle`ni javni tu`ilac propustio da ga krivi~no goni. Pitam se na {ta samo li~i tvrdwa iz obrazlo`ewa prvostepene presude da pogledi tu`ioca koji su navedeni u informaciji ne predstavqaju djelo iz oblasti kwi`evnosti, nauke, umjetnosti i drugih oblasti stvarala{tva. Svojom tvrdwom da moj rukopis ne predstavqa nau~no djelo, ~lanovi sudskog vije}a ne samo da su pokazali da uop{te ne poznaju {ta je to nauka i nau~ni rad, nego su dokazali da su potpuno nedostojni obavqawa sudijske funkcije. Presuda koju su donijeli ima istorijsku vrijednost kao dragocjeno svjedo~anstvo totalitarnih oblika svijesti, jo{ uvijek prisutnih u na{oj dru{tvenoj stvarnosti. [ta zna~i tvrdwa iz obrazlo`ewa da je Stane Dolanc vr{e}i funkciju saveznog sekretara za unutra{we poslove izneo ono o ~emu je smatrao da javnost treba da bude obave{tena? Zna~i li to da Dolanc smije iznijeti u javnost sve {to mu padne na pamet, samo ako smatra da javnost o tome treba da bude obavje{tena? Koji je to propis koji Dolanca ovla{}uje da suvereno odlu~uje o ~emu javnost treba a o ~emu ne treba da bude obavje{tena? Takvo, eventualno normirano, wegovo pravo zna~ilo bi direktno naru{avawe sfere gra|anske privatnosti, qudskih sloboda i prava, te direktno kr{ewe postoje}ih ustavnih, zakonskih i drugih propisa. Prvostepeni sud smatra da je o~igledno, a i u skladu sa pravnim pravilom da nikome ne ~ini {tetu onaj ko vr{i svoj posao, da nema ni odgovornosti tu`enih za objavqivawe navedenih ~iwenica. Za{to Dolanc, primjera radi, ne iznosi u javnosti ~iwenicu da je do 1943. godine bio ~lan Hitler-jugenda? Ne boji li se, mo`da, stvarawa utiska u javnom mnijewu da je tamo nau~io i usavr{io metode obra~unavawa sa politi~kim protivnicima i idejnim neistomi{qenicima? Kako li tek obrazovanijim pravnicima mo`e izgledati slede}i citat iz obrazlo`ewa prvostepene presude: U odnosu na V i VI tu`enog tu`ilac je naveo da su u tekstu Model za destrukciju u listu Oslobo|ewe izneti znatni delovi wegovog autorskog dela koje nigde nije objavqeno. Me|utim, iz same sadr`ine ~lanka, koju je sud cenio u smislu stava 1. ta~ka 5. navedenog ~lana, vidi se da su tu`io~evi stavovi navedeni, pa i citirani, da bi bili opovrgnuti, da bi bili izlo`eni kritici. Ovakvom izno{ewu ne~ijih stavova, teza, ili ~ega drugog, niko se ne mo`e protiviti jer da bi se izneo protivstav mora se citirati i stav koji se kritikuje. Prema tome, iz ~iwenica navedenih u tu`bi i dokaza koje je sam tu`ilac podneo, ne proizlazi osnovanost tu`benog zahteva u odnosu na V i VI tu`enog te je sud u odnosu na wih odbio tu`beni zahtev. Ali sud prenebregava ~iwenicu da moj tekst nigdje prethodno nije objavqen, te da je novinar \uro Kozar do rukopisa do{ao na protivpravan na~in. Je li Stane Dolanc, kao ministar policije, smio bilo kome drugom, pa makar to bio i poznati policijski dou{nik \uro Kozar, uputiti moj za173

plijeweni rukopis, osim javnom tu`iocu? Kako se mo`e citirati, opovrgavati i izlagati kritici ne{to {to jo{ nije ni javno saop{teno? Kako bi to izgledalo da policija kojim slu~ajem zaplijeni privatni dnevnik sudije Vladimira Vu~kovi}a u kome bi on, mo`da, vodio detaqnu evidenciju politi~kih pritisaka kako da presu|uje u pojedinim slu~ajevima, ili mu oduzme pisma koja je upu}ivao svojoj supruzi, intimnu prepisku s eventualnom qubavnicom, pa ih dostavi novinaru poput Kozara da stavove iz wih citira, opovrgava i izla`e ih kritici? Kako bi to izgledalo, ako jednog dana bude uhap{en Stane Dolanc (a moje je gra|ansko pravo da se tome nadam, da to kao iskreni i dokazani patriota pri`eqkujem), da policija wegove privatne biqe{ke, eventualni dnevnik, memoare u rukopisu, prije su|ewa distribuira novinarima kako bi ih ovi objelodanili, izlo`ili opovrgavawu, izrugivawu, ismijavawu? Ime sudije Vladimira Vu~kovi}a ovdje posebno potenciram jer sam ubije|en da se potpunim odsustvom pravni~ke logike i flagrantnim kr{ewem zakonskih odredbi, te o~iglednim podlijegawem birokratskom pritisku i ne~uvenim potiskivawem sudijske savjesti, gotovo izjedna~io s famoznim sudijom Miloradom Potpari}em, koji je svoju neslavnu ulogu i beskarakternu li~nost ve} na neizbrisiv na~in upisao u savremenu istoriju. Zato nije nimalo slu~ajno prvostepeni sud odbio sve moje zahtjeve za izvo|ewe dokaza, te na posledwem ro~i{tu pokazao nevi|enu u`urbanost i nezapam}enu ishitrenost u `eqi da se ovaj postupak {to prije okon~a. A da je bilo ozbiqnih razloga, koje sud nije smio ni po koju cijenu prenebregnuti, da se bar prika`e izvorni magnetoskopski snimak Dolan~evog televizijskog intervjua, svjedo~i i ~iwenica da se originalni sadr`aj bitno razlikuje od verzije koja je sutradan objavqena u dnevnoj {tampi. U originalnom intervjuu Dolanc je rekao slede}e: Ili jo{ sve`iji primer. Na{a slu`ba bezbednosti je u smislu svojih zakonskih ovla{}ewa legitimisala odre|en broj qudi, izvr{ila li~ni pretres i kod jednog, slu~ajno je to bio jedan sociolog, prona{la su se odre|ena dokumenta. U tim dokumentima, koja je on spremao za objavqivawe, pi{e, izme|u ostalog, to {to on tra`i, wegov politi~ki program, ukidawe republika u Jugoslaviji, u Jugoslaviji samo ~etiri republike: Srbija, Hrvatska, Slovenija i Makedonija. Crna Gora i Bosna ne postoje. Bosna se deli izme|u Srbije i Hrvatske. Pi{e o potrebi ukidawa delegatskog sistema, govori o detitoizaciji, dekardeqizaciji itd. I sad zato {to smo ga mi pretresli i to na{li, mi nismo demokrati, a on je demokrata. On je demokrata i nas se napada da smo kr{ili qudska prava. Ja sam bio za to da se sve to objavi, pa neka na{i qudi presude, pa }emo videti za koga }e se opredeliti: ho}e li se opredeliti za jedan takav program kontrarevolucionarni ili }e se opredeliti za ovo {to danas imamo. Mislim da tu smo premalo ofanzivni u tim stvarima i tu ka`em, tu je sad ova druga grupa kojoj je sve nedemokratski {to se wih ti~e. A znate, kad prou~ite do kraja to {to oni tra`e, i to takozvani liberali, kako sebe predstavqaju, pa }e{ videti da su svi ti najcrwi staqinisti. U verziji koju je {tampa sutradan objavila, a koja je citirana u tu`bi i wena fotokopija se nalazi u spisu, stoji i tvrdwa da granicu izme|u fe174

deralnih jedinica Srbije i Hrvatske u svom rukopisu zami{qam na Ne retvi i u blizini Splita. Nikada nigdje nisam napisao niti izjavio da se treba Bosna i Hercegovina podijeliti izme|u Srbije i Hrvatske. Iskqu~ivo sam se zalagao za ukidawe Bosne i Hercegovine kao federalne jedinice, a to ne implicira, samo po sebi, wihovu podjelu. Potpuno je la`na tvrdwa da sam se upu{tao u konkretno odre|ivawe po`eqne granice izme|u Srbije i Hrvatske. To ne samo da nisam ~inio u odnosnom spisu, nego ni u jednom objavqenom tekstu, neobjavqenom rukopisu, javnom istupu ili privatnom razgovoru. Dolanc je, zna~i, smi{qeno obmawivao jugoslovensku i inostranu javnost u pogledu istinske sadr`ine mog rukopisa, ~ime mi je nanio i dodatnu moralnu {tetu. To me posebno i ne ~udi jer je Stane Dolanc poznat po obmawivawu javnosti, naro~ito od 1981. godine kada je pred stranim novinarima izjavio da Albanija nije umije{ana u tada{wu pobunu na Kosovu i Metohiji, mada su o~igledne ~iwenice svjedo~ile suprotno. Dodu{e, mo`da su u mom slu~aju novinari naknadno podmetnuli Dolancu neke dijelove teksta koji on uop{te nije izgovorio, ali je sud bio du`an da ga saslu{a u toku glavne rasprave kako bi se izjasnio {ta je originalna sadr`ina wegove izjave, a {ta, eventualno, nije. Opstanak presude, koju pobijam, u pravnom prometu zna~io bi da Stane Dolanc i wemu sli~ni mogu da se pona{aju kako im du{a `eli bez ikakvih zakonskih, pravnih i moralnih ograni~ewa. Zna~ilo bi to da Stane Dolanc i ja kao gra|ani nismo ravnopravni pred jugoslovenskim zakonima i sudovima, da je li~nost Staneta Dolanca zna~ajnija od svake pravne norme, ustavnih i zakonskih principa. S druge strane, iznos nov~anog potra`ivawa na ime od{tete, koji je naveden u mojoj tu`bi, sasvim je simboli~an. Me|utim i prvostepena presuda je i simboli~na i simptomati~na. Weno potvr|ivawe od strane Vrhovnog suda, pomiwem to, makoliko mi kao potencijalna mogu}nost izgledalo nevjerovatno, bilo bi dragocjeni argument u rukama svih onih koji tvrde da u dana{woj Jugoslaviji ne postoji civilizovani pravni poredak. Istog dana Vrhovnom sudu Srbije obratio se i advokat Aleksandar Lojpur navode}i: Protiv presude Okru`nog suda u Beogradu P. br. 4780/86 od 30. marta 1987. g. koja je tu`iocu dostavqena dana 3. aprila 1987. g, ovim tu`ilac izjavquje `albu Vrhovnom sudu Srbije zbog: pogre{ne primene materijalnog prava, i to: 1. ~l. 3. st. 2. t. 1. Zakona o autorskom pravu, 2. ~l. 28. i ~l. 29. Zakona o autorskom pravu, s tim u vezi ~l. 95. istog zakona, 3. ~l. 48. i ~l. 95. Zakona o autorskom pravu {to je `albeni razlog iz ~l. 353. st. 3. Zakona o parni~nom postupku, pa pobijaju}i prvostepenu presudu u celosti, tu`ilac predla`e da drugostepeni sud donese presudu kojom }e ukinuti prvostepenu presudu i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno odlu~ivawe, ili, kojom }e preina~iti prvostepenu presudu i usvojiti tu`io~ev tu`beni zahtev kako je postavqen u tu`bi. Obrazlo`ewe:
175

1. Pogre{na primena ~l. 3. st. 2. t. 1. Zakona o autorskom pravu. Prema navodima iz obrazlo`ewa prvostepene presude (str. 2 posledwi pasus) ono {to je u tu`bi citirano kao deo intervjua tre}etu`enog Staneta Dolanca nije autorsko delo tu`ioca i ne predstavqa objavqivawe bilo kog autorskog dela tu`ioca. Ipak, sud nalazi da u intervjuu tre}etu`eni Stane Dolanc samo iznosi ~iwenicu za{ta se tu`ilac (opisan re~ima jedan sociolog iz Sarajeva) zala`e u svom spisu (opisan re~ima nazovimo ga politi~kim programom), {to predstavqa o~iglednu kontradikciju gorenavedenom nalazu suda. Me|u strankama nije sporno da se re~i tre}etu`enog jedan socilog iz Sarajeva odnose upravo na tu`ioca, te da se re~i nazovimo ga politi~kim programom odnose na tu`io~ev spis [ta da se radi odgovor na anketu Du{ana Bogavca. Da ove okolnosti ni za sud nisu sporne vidi se iz toga {to je sud odbio predlog tu`ioca da se na ove okolnosti tre}etu`eni saslu{a kao stranka. Da je sud smatrao da nije dokazano da je jedan sociolog u stvari tu`ilac i politi~ki program u stvari navedeni tu`io~ev spis, sud ne bi imao nijedan razlog da odbije tu`io~ev predlog da se saslu{a tre}etu`eni Stane Dolanc. Me|utim, obrazla`u}i svoj nalaz da se ne radi o autorskom delu, niti o objavqivawu delova autorskog dela, sud navodi (strana 2. posledwi pasus obrazlo`ewa) da su navedene teze predmet izvr{ewa krivi~nog dela te da je nesporno da je tu`ilac za to odgovarao pred krivi~nim sudom. Tako|e, sud navodi da ~iwenice o tome za{ta se tu`ilac zala`e u svom spisu nisu autorsko delo ve} pogledi tu`ioca koji su navedeni u informaciji te da takvi pogledi ne mogu imati svojstvo autorskog dela ba{ prema ~l. 3. Zakona o autorskom pravu. Ovakvim nalazima sud je pogre{no primenio materijalno pravo. Autorsko pravo je po svojoj prirodi jedno apsolutno pravo koje daje odre|ena ovla{}ewa autoru i drugim subjektima u pogledu intelektualnih tvorevina autorskih dela, bez obzira na to koja je namena predmetne intelektualne tvorevine. Autorskopravna za{tita je sveobuhvatna: zbog prirode autorskog prava kao apsolutnog prava koje imaocu daje naj{ira ovla{}ewa prema autorskom delu svako ograni~ewe autorskog prava ne samo {to mora nedvosmisleno biti propisano zakonom ve} se ima i naju`e tuma~iti. Niti jednim zakonom nije propisano da autoru spisa kojima se vr{e krivi~na dela ne pripada autorsko pravo prema tim delima i autor skopravna za{tita. Naravno, zbog prirode spisa kojima se vr{e krivi~na dela, pojedina ovla{}ewa iz autorskog prava, kao {to je ovla {}ewe na objavqivawe i iskori{}avawe razli~itim na~inima, moraju biti osuje}ena. Ali, to jo{ ne zna~i da je prestalo autorsko pravo, pre svega tzv. moralno autorsko pravo koje u sebi obuhvata pravo respek tovawa autorstva. Isto tako, autorsko pravo ne vodi ra~una ni o tome da li delo ima nemoralni ili zabrawen ciq, ukoliko su op{ti uslovi za{tite ispuweni. O protivpravnosti dela, o ~iwenici da je delo pro tivno javnom poretku ili dobrim obi~ajima vodi se ra~una prilikom
176

stavqawa u promet, prikazivawa ili izlagawa dela i u tu svrhu mogu biti preduzete odgovaraju}e mere i akcije (zabrane, zaplene, kazne); ali sve to ne uti~e na samu autorskopravnu za{titu. (Dr Miodrag Jawi} Autorsko pravo i prava srodna autorskom pravu Enciklopedija imovinskog prava i prava udru`enog rada, Tom I, str. 34, Beograd 1987, izdawe SL. lista SFRJ) Prema tome, sud je pogre{no primenio odredbu iz ~l. 3. Zakona o autorskom pravu kada je porekao tu`io~evom spisu svojstvo autorskog dela zbog toga {to je taj spis predmet izvr{ewa krivi~nog dela. Tako|e, kada je re~ o tome razlogu iz presude da tu`io~evi pogledi ne predstavqaju autorsko delo jer prema navodima presude nisu tvorevina iz oblasti kwi`evnosti, nauke, umetnosti i drugih oblasti stvarala{tva (str. 2. posledwi pasus pri kraju), jasno je da se i ovde radi o pogre{noj primeni upravo ~l. 3. Zakona o autorskom pravu. Naime, ~l. 3. st. 2. t. 1. Zakona o autorskom pravu propisuje: Autorskim delom smatraju se naro~ito: pisana dela (kwige, bro{ure, ~lanci i ostali napisi)... Ako se ima u vidu ovako nedvosmislena zakonska odredba onda je zaista nejasno kako je sud mogao pore}i svojstvo autorskog dela tezama i pogledima koje je tu`ilac materijalizovao tako {to ih je napisao u svom delu [ta da se radi odgovor na anketu Du{ana Bogavca. Prvi i osnovni uslov da duhovna tvorevina dobije pravnu za{titu jeste da je delo dobilo svoj spoqni izra`ajni oblik, svoju formu. Dakle, {titi se duhovno stvarawe u svom materijalizovanom obliku. (Dr Miodrag Jawi}, citirano delo, str. 34.) Prema tome, sud je pogre{no primenio pravo kada je zakqu~io da tre}etu`eni nije objavqivao delove tu`io~evog autorskog dela kada je nesporno (me|u u~esnicima postupka kao i za sam sud) da je tre}etu`eni iznosio teze i poglede tu`ioca koje je tu`ilac napisao upravo u onom obliku u kom ih je tre}etu`eni i iznosio, te je jasno da je sud pogre{no primenio odredbu iz ~l. 3. Zakona o autorskom pravu. 2. Pogre{na primena ~l. 28, 29. i s tim u vezi ~l. 95. ZOAP. Tre}etu`eni Stane Dolanc je prilikom izno{ewa u javnost pojedinih delova autorskog dela tu`io~evog tu`ioca opisao kao jednog sociologa iz Sarajeva. Petotu`eni, list Oslobo|ewe i {estotu`eni \uro Kozar su prilikom izno{ewa u javnost pojedinih delova tu`io~evog autorskog dela to ~inili na na~in i uz komentare kojima se grubo vre|aju tu`io~evi ~ast i ugled. (Videti navode na str. 4. ove `albe). ^lanovima 28. i 29. Zakona o autorskom pravu odre|eno je da autor ima pravo da bude priznat i imenom i prezimenom svugde ozna~en kao autor dela. ^lanom 28. propisano je autorovo pravo da se protivi svakoj upotrebi dela koja bi vre|ala wegovu ~ast ili ugled. Prvostepeni sud je pogre{no primenio odredbe iz ~l. 28. i ~l. 29. te ~l. 95. Zakona o autorskom pravu kada nije na osnovu ~l. 95. pru`io tra`enu za{titu zbog povrede autorskog prava koja je u~iwena nenavo|ewem imena autora i upotrebom dela na na~in kojim se vre|aju autorovi ~ast i ugled.
177

3. Pogre{na primena ~l. 95 Zakona o autorskom pravu. Prvostepeni sud je, kada su u pitawu tu`enici 1-4, odbio tu`beni zahtev jer je na{ao da tu`enici 1-4 nisu odgovorni za povredu autorskog prava tu`ioca, jer su postupili obavqaju}i svoju du`nost informisawa. Pri tome se sud pozvao i na pravilo da ne ~ini {tetu onaj ko vr{i svoj posao. Me|utim, presuda ne sadr`i razloge o navodima tu`be da su tu`enici 1-4 postupali protivpravno. Naime, kako je navedeno u tu`bi i u re~i na glavnoj raspravi, tre}etu`eni Stane Dolanc je do{ao u posed navedenog spisa ~iji je autor tu`ilac obavqaju}i svoju funkciju tada Saveznog sekretara za unutra{we poslove. Prema zakonu o krivi~nom postupku wegova je du`nost bila da navedene spise ~iji je autor tu`ilac preda nadle`nom javnom tu`iocu na odluku da li }e pokrenuti krivi~ni postupak ili ne. Tek posle podizawa optu`nice mogu}e je bez dozvole autora objavqivati ili prikazivati privremeno oduzete predmete odn. spise. Tako|e, prvostepeni sud ne daje razloge o odlu~noj okolnosti da tu`io~ev ~lanak [ta da se radi odgovor na anketu Du{ana Bogavca nikada nije bio objavqen, pa ni pre {tetnih doga|aja opisanih u tu`bi. Shvatawe iz prvostepene presude da je mogu}e objavqivati autorsko delo bez dozvole autora radi kritike toga dela u slu~aju kada autorsko delo jo{ nigde nije objavqeno, potpuno je pogre{no. Propisom iz ~l. 48. Zakona o autorskom pravu taksativno su navedeni slu~ajevi kada je mogu}e objaviti jedno delo bez dozvole wegovog autora. U ta~ki 1. stava 1. ~lana 48. navedeno je da je objavqivawe bez dozvole mogu}e u svrhe nastave, a u ta~ki 2. je navedeno da je pre{tampavawe dozvoqeno bez dozvole autora i to aktuelnih ~lanaka u kojima se pretresaju op{ta pitawa od javnog interesa. Uostalom, iz samog ~lanka kojeg je objavio petotu`eni list Oslobo|ewe i kojeg je napisao {estotu`eni \uro Kozar vidi se da kritika autorovog teksta nije bila ciq tog ~lanka ve} osuda (pre su|ewa pred sudom) samoga autora: No nije nam namjera da polemi{emo sa ovim [e{eqevim nesuvislostima, ve} da obavijestimo o wegovim slobodarskim politi~kim pogledima zbog kojih se ho}e da prika`e kao `rtva i izgnanik, doslovce ka`e {estotu`eni u svom ~lanku. Uostalom, da se ne radi ni o kakvoj kritici ve} o obra~unu vidi se i iz tona kojim je ~lanak napisao {estotu`eni. Ako `elimo da kritikujemo ne~ije autorsko delo onda ne}emo upotrebqavati za autora takve izraze kao {to su: Neposredno nakon toga svrstao se u red otvorenih neprijateqa ove zemqe, povezao sa najcrwim politi~kim podzemqem... Gotovo da ~ovjek nema rije~i kojima bi prokomen tarisao ovakva razmi{qawa. Ona kao da dolaze iz poreme}enog uma, kao da su eksudat tkiva koje se provalilo pa zaga|uje ~ovekovu okolinu, zaudara... Zakqu~ak o pogre{noj primeni ~l. 95. ZOAP: Kao {to je dokazano u toku postupka svi tu`enici su bez dozvole tu`ioca kao autora objavili delove wegovog dela.
178

Delo pre toga nije nigde bilo objavqeno, i to je nesporno me|u u~esnicima (a i za sud jer je sud odbio da izvr{i uvid u krivi~ni spis Vi{eg suda u Sarajevu u kome se vidi da je delo o kome je re~ tu`ilac poku{ao da objavi prema nalazu Saveznog suda, te da ga nije objavio). Tu`enici 1-4 su postupali protivpravno. Tre}etu`eni nije po Zakonu o krivi~nom postupku smeo objavqivati delove tu`io~evog spisa koji su od tu`ioca oduzeti u krivi~nom postupku. Preno{ewem intervjua tre}etu`enika prvotu`eni, drugotu`eni i ~etvrtotu`eni su solidarno sa tre}etu`enim na~inili povredu autorskog prava tu`ioca. Tu`enici 5 i 6 su na protivzakonit na~in do{li do tu`io~evog neobjavqenog autorskog dela i bez dozvole autora su wegovo neobjavqeno delo citirali u {irokim izvodima. Ovakvim pona{awem su tu`enici povredili moralna autorska prava tu`ioca i naneli mu veliku {tetu. Tu`enici su na opisani protivpravni na~in izvr{ili veliki pritisak na javno mwewe i doprineli da se i pre zapo~iwawa krivi~nog postupka u javnosti stekne utisak kao da je tu`ilac kriv za delo za koje je kasnije zaista okrivqen, {to je svakako moralo imati uticaja na tretman tu`ioca u krivi~nom postupku. Jasno je da je sud pogre{no primenio propis iz ~l. 95. ZOAP kada je u prisustvu ovakvog, nespornog, ~iweni~nog stawa odbio tu`io~ev zahtev za autorskopravnom za{titom. Na osnovu navedenog ova je `alba umesna a `albeni predlog je na zakonu zasnovan. Ina~e, ~itav ovaj slu~aj zloupotrebe slu`benog polo`aja koju je izvr{io Stane Dolanc organski je dio veleizdajni~kog procesa koji je protiv mene vo|en 1984. godine u Sarajevu. Sva relevantna dokumenta procesa objavio sam u kwigama Veleizdajni~ki proces, Disidentski spomenar i Pravo na istinu. Ovdje, ilustracije radi, prezentujem do sada neobjavqivano pismo kwi`evnika Vuka Dra{kovi}a Predsedni{tvu Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, napisano u maju 1984. ... Nikakve razlike nije bilo u tome je li napisao dole veliki brat ili se uzdr`ao od toga. Nikakve razlike nema u tome vodi li on dnevnik i daqe ili ne. Policija misli da }e ga uhvatiti, bilo kako bilo. Po~inio je po~inio bi i da nije uop{te stavio pero na papir onaj su{tinski zlo~in koji je u sebi sadr`ao sve ostale. To se zvalo zlomisao... Zadatak tako delikatne prirode nikad se ne bi poverio jednom jedinom ~oveku; s druge strane, poveriti ga grupi qudi zna~ilo bi otvoreno priznati falsifikat. Najverovatnije je celo tuce qudi u tom trenutku obra|ivalo isti ~lanak, s tim {to je svako pravio svoju verziju. Kasnije }e neki od rukovodilaca iz u`e partije odabrati ovu ili onu verziju, izredigovati je i pokrenuti komplikovani proces obavezno potrebnog ispravqawa tekstova vezanih za ovaj; kad to bude gotovo, odabrana la` }e u}i u stalnu arhivu i postati istina... Uvek su no}u dolazili da hapse, uvek no}u. Najpametnije je bilo ubiti se pre nego {to im se padne u ruke. Neki su bez sumwe tako i radili. Mnogi od nestalih u stvari su bili izvr{ili samoubistvo... (Iz romana Yorya Orvela 1984.)
179

Koristim svoje ustavno pravo da vam se obratim i da od vas, kolektivnog {efa jugoslovenske dr`ave, zatra`im da iz sarajevskog zatvora hitno izbavite nezakonito uhap{enog docenta Sarajevskog univerziteta, dr Vojislava [e{eqa, koji u }eliji {trajkuje gla|u, i da obustavite po mnogo ~emu fa{istoidnu hajku na wega, koja je poprimila orvelovske razmere i koja, ne stane li joj se na put, mo`e i mora biti shva}ena samo kao odluka dr`ave SFRJ da policijski isle|uje i uhodi misli svojih gra|ana! Gotovo da je nemogu}e poverovati da je savezni sekretar za unutra{we poslove, pred jugoslovenskom i svetskom javno{}u, u TV-intervjuu datom povodom Dana bezbednosti, obelodanio (orvelovsku!) istinu da je policija upala u stan dr Vojislava [e{eqa, zaplenila (izme|u ostalog) jedan neobjavqeni (!) tekst, jedno privatno razmi{qawe, razdelila ga novinskim redakcijama, instruisala ih da delove tako dograbqene misli objave i, potom, zbog kontrarevolucionarnog ugro`avawa dru{tvenog ure|ewa, dr [e{eqa li{ila slobode i pokrenula sveop{ti progon protiv wega i, na vol{eban na~in otkrivenih, wegovih istomi{qenika. Sem policije i onih kojima je policija prosledila kopiju, pomenuti tekst vi{e niko ne poseduje. Hajka~i su u idealnoj zgodi da prepravqaju uhap{enu misao, da je kroje i doteruju po svome }efu i represivnoj potrebi. Hroni~ari ne mogu da prona|u da se ovakav, ili sli~an, primer policijskog isle|ivawa qudskog mi{qewa, u 20. veku, desio na ovim na{im, balkanskim, prostorima. [pijunirano je, naravno, u bezbroj prilika, {ta gra|ani misle i, u tu svrhu, kori{tena su razna sredstva, po~ev od batina pa do podmetnutih mikrofona. O tajnim prislu{nim ure|ajima, kao {to je poznato, u nas je 1966. i partijski plenum raspravqao. Ali se nikad, do ovog puta, nije desilo da policija prizna da je uhodila misao, a pogotovu ne da se time hvali{e i da, {to je jo{ `alosnije, u tu svoju akciju upli}e i partijske funkcionere i forume, skup{tinske delegate, studente, predstavnike civilne vlasti, komitete op{tenarodne odbrane, novinare... Apsolutno je nebitno to {ta je, u zaplewenom rukopisu misli, dr Vojislav [e{eq napisao. Qudska misao, ma kakva da je, u pravnim i civilizovanim sistemima, ne mo`e i nipo{to ne sme biti inkriminisana. ^ovek je u mislima slobodan, i mora biti beskrajno slobodan, po{to ostaje pri sebi samome. Misao je samo onoga koji misli, a ~in, tek je konkretni ~in sva~iji. Tog konkretnog ~ina, u slu~aju dr Vojislava [e{eqa, nema. Ima, zapravo: izvodi iz inkriminisane misli su objavqeni, ali je to u~inila policija. Ne bude li dr Vojislav [e{eq neizostavno i odmah oslobo|en, a skrnaviteqi civilizacijskog prava ~oveka da razmi{qa bez straha i posve slobodno, pozvani na odgovornost, onda gra|anima SFRJ ne preostaje ni{ta drugo nego da se, ako je to izvodqivo, vrate u doba svojih diluvijalnih predaka i da, me|usobno, ~ak i sami sa sobom, op{te mimikom, grimasom i mumlawem!
180

Ko }e, ako ovakav presedan lova na misao pro|e, garantovati piscu, nau~niku, pesniku, novinaru, bilo kojem pismenom i misle}em ~oveku; ko }e im garantovati da, sutra, policija ne}e upasti u wihovu radnu ili spava}u sobu, prevrnuti sve, pretresti ladice i yepove... oteti skicu romana, oteti tek zapo~eti nau~ni rad, oteti qubavno ili pismo prijatequ, nedovr{enu pesmu, u ma{inu tek uvu~eni papir i zametke misli na wemu... pohapsiti i zlomisli i zlomisliteqe, pa ih, kao u [e{eqovom primeru, izvrgnuti krivi~nom progonu i organizovanom halakawu?! Zar da se na ovom tlu uz oficijelne i zvu~ne zakletve u socijalisti~ko samoupravqawe i dokazivawe pred svetom da smo savest ~ove~anstva obistiwuje ne{to sasvim drugo: ono Marksovo proro~anstvo da je nesloboda najve}a opasnost i najve}e zlo koje mo`e zadesiti ~oveka? Ili progoniteqi mi{qewa, ~ak i onog neiskazanog, zaista umi{qaju da svojim verbalnim klicawem slobodi i razmahivawem crvenim barjacima samoupravqawa, mogu prikriti bolne i sve ~e{}e hiro{ime qudskog dostojanstva?! Mada je udes dr Vojislava [e{eqa neposredni povod ovoga pisma, du`ni smo podsetiti i upozoriti da je teror nad kriti~kom sve{}u u nas toliko ra{irio krila da se vi{e ne mo`e govoriti o izuzecima i ekscesnim slu~ajevima, ve} o matici nasiqa i nesagledivim totalitaristi~kim apetitima jedne u na{em dru{tvu osiqene i nikom odgovorne dogmatsko-staqinisti~ke naciokratije, koja gu{i i davi svaku slobodnu i tim samovoqnicima nepo}udnu misao u Jugoslaviji. Koncentri~ni krugovi represije {ire se, kao plima, od Sarajeva, Novog Sada i Zagreba da bi posebnom `estinom zapqusnuli prestonicu SFRJ, gde su hap{ewa najmasovnija i gde narasta bujica op{tih, frontalnih zabrana. Od spaqivawa kwige Vunena vremena i hap{ewa wenog autora, inkvizicijski pohod na srpsku kulturu pregazio je jo{ ~itavo tuce romana, nau~nih dela i zbirki poezije, zabrawivan je dva puta ~asopis Teorija, zabrawena je kwiga o junskim zbivawima 1968, zabrawene su Omladinske novine onemogu}eno je izla`ewe Kwi`evnih novina, suspendovani su i poka`wavani rukovodioci nekoliko javnih tribina, zabrawene su dve pozori{ne predstave, posmewivani su mnogi glavni urednici u novinama, reorganizovane redakcije, zabraweno je nekim novinarima da pi{u... da bi, u razmaku od desetak dana, u Beogradu bilo uhap{eno vi{e od 30 intelektualaca, od kojih je jadan umro zbog preterane upotrebe sedativa, kako je to saop{tila policija. Logikom Vi{inskog i berijskim talentom za egzekuciju, ~ak i gore od toga, neki na{i listovi (posebno sarajevsko Oslobo|ewe i Svijet), o~ito ne govore}i samo u ime svojih ure|iva~kih kolegijuma, donose duga~ki spisak jo{ neka`wenih grehova i gre{nika u Srbiji (ci), jasno poru~uju}i da samopromovisani ~uvari avnojevskog pe~ata i revnosni ustavobraniteqi nisu, ni najmawe, zadovoqni dosada{wim u~inkom potapawa demokratskog i jugoslovenski usmerenog da{ka savesti, koji se u Beogradu, tokom posledwih nekoliko godina, bio razbudio. Kontrarevolucionarnim, nacionalisti~kim i velikosrpskim progla{avaju se nau~no obrazlo`ene sumwe u svetost i ve~nost pojedinih odredbi
181

Ustava, zahtevi da se proteraju verbalni delikti iz Krivi~nog zakonika, tra`ewa da poslu{nost ustupi mesto znawu i sposobnosti, zahtevi da se jugoslovensko bratstvo i zajedni{tvo temeqi na demokratskom i slobodnom pro`imawu ideja i nacionalnih kultura, a ne na nagodbama samoizabranih birokratskih vrhova na{ih me|usobno suprotstavqenih i patuqastih dr`ava... U pozadini svih tih ultimativnih naloga za represijom, koji neprestano sti`u iz Sarajeva i Novog Sada (a posledwih meseci, na`alost, i od pojedinaca i foruma iz Zagreba), lako je prepoznati re{enost tih centara mo}i da se Beograd ocrni kao prestonica i sto`er duhovne kontrarevolucije i da se, pod izgovorom opasnosti od velikosrpske hegemonije, pogase sve}e svakog demokratskog i zbiqski socijalisti~kog preporoda! Nijedan ozbiqan matemati~ar ne}e sa stopostotnom sigurno{}u tvrditi ni da je dva plus dva ~etiri. Mo`da i nije, mo`da }e neki ajn{tajnovski genije pokazati da je i to relativno. Za misle}e qude ne sme biti ve~nih i apsolutnih istina. A pogotovu je bolno ~uti takvu apsolutnu istinu da su u zemqi, koja grca u dugovima i koju potresa i ekonomska i moralna i me|unacionalna i sveop{ta kriza, na sva pitawa dati svi odgovori! I da svaka sumwa u te odgovore, svaki poku{aj da se ponude i druk~iji odgovori, nije ni{ta drugo do kontrarevolucionarno delovawe. Montirana hap{ewa i sudski procesi, zabrana demokratskog dijaloga, progla{avawe za neprijateqski ~in svakog duhovnog povetarca koji mo`e ustalasati baru{tinu, pani~ni strah od javnosti i pameti, od kwiga i intervjua, memoara, pozori{nih predstava, slobodnih rasprava to, naravno, jeste nekakav odgovor. Ali je to odgovor koji nas, umesto da iza|emo iz sada{we krize, mo`e dovesti samo u slepu ulicu i pred neprocewivi rizik da, iznova, re{avamo ne samo demokratska, ne samo sistemska, ve} i pitawa na{eg nacionalnog zajedni{tva i teritorijalnog jedinstva jugoslovenske dr`ave. Briga za sada{wost i budu}nost ove zemqe, suvereno je ne samo pravo, ve} i du`nost, svakog wenog gra|anina. To je neotu|iva i na bilo koga neprenosiva obaveza. O tako sudbinskim pitawima, kao {to je progon qudskog mi{qewa, odluke se ne mogu i ne smeju donositi ni u tajnosti, ni na vrhovima delegatskih i republi~ko-pokrajinskih piramida, ni na operativnim dogovorima bilo kojih funkcionera i foruma. Sloboda savesti, sloboda zbora i dogovora, nepovredivost stana, nepovredivost pisama... sve je to gra|anima SFRJ Ustavom zagarantovano. I sve im to mo`e biti oduzeto jedino ukoliko se gra|ani SFRJ (slobodne voqe), odreknu i otresu tih mo`e biti antisocijalisti~kih, antiavnojevskih, antidemokratskih, antirevolucionarnih privilegija. Primite, dakle, ovo pismo kao ~in gra|anina koji vr{i svoju du`nost u odbrani ne samo nedu`no uhap{enog dr Vojislava [e{eqa, ve} i odbrani te{ko ugro`enih demokratskih tekovina i moralnog digniteta jugoslovenske dr`ave. Uz najboqe `eqe u va{em odgovornom poslu, drugarski vas pozdravqam.
182

Beogradski Intervju od 17. jula 1987. prenosi iz qubqanske Mladine intervju sa Stanetom Dolancom pod naslovom Nameravam da se penzioni{em iz koga izdvajam odlomak u kome se govori o beogradskom hap{ewu dvadeset osmorice intelektualaca i mom su|ewu: Kako ocewujete beogradski proces? Mislim da bi bilo mnogo boqe da ga nije bilo. Vi{e puta su vam prebacivali da prejudicirate krivicu pre nego {to sud izrekne svoj sud. U svom intervjuu povodom 40-godi{wice formirawa Slu`be bezbednosti, 8. maja 1984. godine, vi ste, na primer, o Vojislavu [e{equ govorili kao o krivcu jo{ pre nego {to je bio optu`en... Najpre u intervjuu koji pomiwete nisam pomiwao ime lica koje ste naveli u pitawu, mada sam prilikom opisivawa bezbednosne situacije izme|u ostalih primera uva`avao i stavove koje je zastupalo to lice. Jo{ jedna ispravka: u vreme intervjua, 8. maja 1984. godine, jo{ nije vo|en postupak protiv [e{eqa, pa prema tome nisam mogao uticati na sud. Drugo, nikada nisam rekao, a tako|e i ne}u, da je neko kriv, ili nije kriv pred zakonom, jer to mora utvrditi sud. Isto tako, smatram da mi niko ne mo`e uskratiti pravo da iznesem svoje mi{qewe kao politi~ki aktivista, pripadnik politi~ke partije i revolucije. Moja je moralna obaveza da ne }utim ako neko napada i ugro`ava osnovne tekovine revolucije, ili se trudi da nasilno promeni ustavni poredak. Druga~ija praksa podse}ala bi na polo`aj kada vam neko udara {amare, a vi pri tom ne smete da se branite tako {to }ete re}i {ta mislite o ne~ijem javnom nastupu. Ja tu imam svoja ube|ewa za koja sam se borio i za koja }u se boriti. Okolnost {to je neko ~lan nekog dr`avnog ili partijskog rukovodstva ne zna~i da mora da }uti i da kao pojedinac ne sme re}i {ta misli o politi~kim idejama nekoga, naro~ito jo{ ako je ube|en da se time podriva ustavni poredak. Ako neko javno nastupa, mora ra~unati i na mogu}nost da }e neko drugi isto tako javno reagovati. [to se ti~e na{ih sudova, uveren sam da su oni danas potpuno nezavisni u svom su|ewu i da nisu pod uticajem politi~kih foruma. Te smo ~iwenice premalo svesni. Kada se radi o takozvanoj politi~koj delikvenciji, postigli smo visok stepen nezavisnosti sudova. Ne treba da strahujemo da }e sudovi presuditi onako kako to, mo`da, smatra neki funkcioner. Bilo je ve} vi{e slu~ajeva da su sudovi prekvalifikovali neka dela ili odbacili optu`bu. Politi~ke forume nisu pitali za mi{qewe. Ne verujem da nosioci politi~kih i dr`avnih funkcija kod nas imaju toliko uticaja na sudove da oni tra`e wihovo mi{qewe. Za mene je to deo na{e demokratije, koja ja~a. Mi{qewa sam ~ak da se radi o obrnutom: da sudovi u ovakvim slu~ajevima jo{ vi{e paze da sude odista objektivno. Po na{em mi{qewu, bilo je kasnije, kada su objavili novost o [e{eqevom hap{ewu, potpuno jasno na koga se odnosi va{a izjava. Ne osporavamo vam pravo na izjave povodom raznih doga|aja, ali smo bili i sada smo mi{qewa da je polemika s neobjavqenim tekstovima kasnije optu`enog prejudicirawe wegove krivice. Vi svoje tada{we izjave ne biste ocenili kao gre{ku?
183

 Ne bih. Zar vam ne izgleda normalno da o ne~ijim tezama polemi{ete onda kada su objavqene, da je to pretpostavka polemike? Ja sam tada na kraju intervjua rekao da bi takve stvari trebalo objaviti. Mislim da je ispravno da se reaguje na takve teze. I nama se ~ini ispravno, samo se ne sla`emo sa na~inom reakcije. Ako biste danas dobili u ruke tekst koji jo{ nije objavqen... da li biste isto tako reagovali? Razmislio bih o ~emu se radi. Ako bi se radilo o napadu na integritet dr`ave, ako bi neko `eleo da ukine dve republike, postupio bih tako ponovo. Jedan od mra~nijih incidenata u vreme beogradskog procesa bila je smrt Radomira Radovi}a. Od vas se tada o~ekivalo da pokrenete istragu i obavestite javnost o rezultatima. Izjavom organa bezbednosti nismo bili zadovoqni. A vi? Da li vam se ~ini sada, kada je ve} pro{lo izvesno vreme, da je ta smrt bila zadovoqavaju}e obja{wena? Po{to sam dobio va{a pitawa, zahtevao sam podatke od srpskog Sekretarijata za unutra{we poslove. Mene su tada gotovo osudili da sam ubio Radovi}a. Me|utim, za wega sve do dana kada su mi rekli za wegovo samoubistvo uop{te nisam ni znao. Izve{taj ka`e da je postupak organa milicije bio korektan i u skladu s ovla{}ewima. Pitam sebe i vas kako su mogli mene da optu`e za Radovi}evu smrt? Zar smo opet na tome da jedni imaju pravo da etiketiraju i osu|uju, a drugi nemaju prava ni da se brane? Zar mislite da je kod nas tako da savezni sekretar za unutra{we poslove zna koga }e neke no}i uhapsiti policija? Odakle, odakle ja to da znam? Za to sam saznao drugog dana. A za Radovi}a ne znam kada. Tada smo dosta raspravqali, da li je bilo ispravno ili nije bilo. Mnogo.... Tada, kada sam saznao za Radovi}evu smrt, rekao sam da ne objavquju ~iwenicu da je u Radovi}evoj porodici ve} bilo nekoliko ovakvih slu~ajeva, jer sam smatrao da to ne bi bilo humano. Mo`da bi bilo pametnije da smo to tada objavili. Kako ste vi reagovali na peticiju koju vam je poslala grupa beogradskih gra|ana u vezi sa Radovi}em? Peticiju niste dobili? Ne znam, mo`da sam je dobio. Na Dolan~ev intervju reagovao je 16. jula Dragomir Oluji} tekstom Ne ~ekajte penziju podnesite ostavku, dru`e (?) Dolanc! Mladina je odbila da wegov napis objavi, a ja ga ovdje donosim u cjelosti: Svaki va{ intervju, govor ili javni nastup slu{ani su s pa`wom. Uvek se tu nalazila poneka nova teza, ideja ili ~iwenica. I uvek se ~inilo da se iza va{ih re~i krije odbrana privilegija, va{ih i na{ih sau~esnika u vlasti. Kao da niste umeli da je sakrijete! Jednom ste izjavili da mala Slovenija ima vi{e ~asopisa nego velika Francuska. Startu ste pre nekoliko godina rekli da za uvezeni (ruski) plin kojim grejete stan mese~no pla}ate 7.000 dinara, {to je tada bilo vi{e nego moj mese~ni li~ni dohodak. Tvrdili ste, ~ak, da u nas ima
184

onih kojima je demokratija kada policajci tuku {trajka~e ili demonstrante protiv nuklearnog oru`ja, itd, itd. Toj niski bisera intervjuom objavqenim u Mladini dodali ste jo{ nekoliko perli. ^itaju}i va{e govore ili intervjue, ~esto sam dolazio u isku{ewe da vam pi{em. Usudio sam se na to tek sada, kada sam i sam (dodu{e indirektno) pogo|en. Politikolog sam malo pi{em, jo{ mawe mi objavquju, dosta ~itam i pratim sve {to se zbiva na ovim na{im prostorima. Uz to, jedan sam od ~uvene 28-orice i jo{ ~uvenije {estorice kojima je, i uz va{u malu pomo}, su|eno 1984/85. godine, prvo za neprijateqsko udru`ivawe, a zatim za neprijateqsku propagandu. Dakle, bili smo suakteri jednog (da li samo sudskog) procesa kojim se ova na{a zemqa, ili mo`da preciznije va{a vlast, nije ba{ proslavila! Presko~imo to da ste me|u va{im generalijama izostavili bar jednu zna~ajnu ~iwenicu (gde ste bili uo~i odlaska u NOV). Pa i to da nekim qudima ([etincu, Rupelu...) na kvarwaka pripisujete osobine ili doga|aje. Pre|imo i preko toga da o pojedinim doga|ajima (na pr. o omladinskom rukovodstvu) ne govorite istinu (ve} poznatu i utvr|enu). Zaboravimo i skrivene `eqe koje izbijaju iz pojedinih odgovora (na primer ovaj o civilnom ministru odbrane). Ali, postoje nekolike stvari preko kojih ne mo`emo, bar ja, pre}i, koje ne mo`emo zaboraviti. Ti~u se, pre svega, su|ewa {estorici. Moj prijateq Radomir Radovi} je mrtav. Niko ne zna ni za{to, ni kako. Verujem da }e wegova tetka uspeti da demantuje ono {to ste o wemu u intervjuu izrekli i izneli u javnost, ono {to ste poku{ali zaboraviti. Nekad perspektivni sarajevski docent i najmla|i doktor nauka u Jugoslaviji, Vojislav [e{eq, tako|e moj prijateq, mo}i }e to i sam. Jo{ je `iv, nisu uspeli (ni posle 22 meseca, ba{ te{ke, robije) da ga slome. Koliko znam on protiv vas vodi i sudski postupak zbog povrede autorskih prava. Ho}e li i vas funkcija za{tititi? Moj drugar Miodrag Mili}, kao jedini od {estorice osu|en, sedi u Zabeli. Omladinsku {tampu naj~e{}e ne dobija. Neko je na putu do wega ukrade. Tako, najverovatnije, ne}e mo}i da pro~ita va{ intervju u Mladini. Znam, za nekoliko meseci, kada iza|e iz zatvora, ima}e i on {ta da vas priupita! Izjavili ste da niste za smrtnu kaznu! Nisam video va{ potpis na peticiji koja je pre tri godine nastala u Sloveniji. Ne podr`avate ni izgradwu nuklearki u Jugoslaviji! Dovoqno je da svoj potpis po{aqete Mladini. Kakvog bi odjeka to imalo! Smatrate da je no{ewe {tafete za 25. maj prevazi|eno! Jo{ mo`ete da uti~ete da ga slede}e godine ne bude. Zami{qam vas sa beyom: [tafeta ne, hvala! Ka`ete da ste za ukidawe ~lana 133. Krivi~nog zakona SFRJ! Na stranu to {to se zala`ete da u wemu ostane ono {to uop{te nije predmet toga ~lana (izazivawe verske, rasne i nacionalne mr`we sankcionisani su u sasvim drugim ~lanovima KZ)! Upravo je Udru`ewe kwi`evnika Srbije obnovilo na{u inicijativu iz 1981. za izmenu ~lana 133. KZ. Mo`emo li vas smatrati su185

potpisnikom te inicijative? Sad nalazite da bi bilo mnogo boqe da beogradskog procesa {estorici nije ni bilo! [ta se to u me|uvremenu desilo {to tada niste znali, pa sada druk~ije mislite? U odgovoru bih voleo da se ne pozivate na izjave ko zna kojih organa, wihovih radnika ili funkcionera. Podseti}u vas na nekoliko ~iwenica! Znali ste i vi, kao {to je znala i gotovo cela javnost: da Slobodni univerzitet, kao jedna od mnogih grupa u Beogradu, godinama radi i kompetentno raspravqa o svim problemima ovog na{eg podnebqa. O tome je pisala i na{a {tampa. Mi to nismo krili, radili smo javno, da }e se Slobodni univerzitet sastati 20. aprila 1984, i ko }e biti, i ko }e govoriti, i o ~emu }e govoriti, da Va{a poseta GSUP-u 20. aprila (u prepodnevnim satima, a ne 19. aprila, kako sada tvrdite) ne mo`e biti slu~ajna. ^ak su Ve~erwe novosti vesti o va{oj poseti i na{em hap{ewu objavile jednu ispod druge. da informacija o grupi gra|ana koja je obavestila GSUP da se u stanu u Knez Miletinoj br. 40 okupila grupa qudi jednostavno nije ta~na, da su se i ranije u tom stanu okupqale nepoznate osobe, koje su se tamo zadr`avale do kasno u no}. Za razliku od obi~nih gra|ana, pa i te va{e grupe gra|ana, koji u situaciji blokiranih komunikacija ~emu ste i vi doprineli nisu ni mogli znati ko su te nepoznate osobe, vi ste kao savezni sekretar za unutra{we poslove znali i ko je bio i o ~emu je govoreno, da nije nikakva patrola milicije u{la u stan, nego da je povelika grupa milicionera provalila u stan. U dvori{tu su, {tavi{e, prekinuli igru desetak de~aka prisiqavaju}i ih da gledaju hap{ewe. Ispred ku}e je bilo nekoliko marica i dva luksuzna automobila, vlasni{tvo NM. Ceo kvart je bio blokiran, da su na potvrdama o li{avawu slobode i pritvarawu upisana vremena od po nekoliko sati posle stvarnog hap{ewa. Meni je, recimo, upisano: 21. april 1984. u 12,30 ~asova, a slobode sam li{en, kao i svi ostali, 20. aprila u 20.00 ~asova, da je i doma}a i strana javnost ve} oko pono}i obave{tena od GSUP a da su pojedinci iz navedene grupe u~inili pojedina~na krivi~na dela a da pretresi stanova jo{ nisu bili izvr{eni i qudi saslu{ani, da se radnici unutra{wih poslova nisu pona{ali u skladu sa zakonskim ovla{}ewima. Koliko za primer, ~etvorica mojih drugova u Centralnom zatvoru prilikom saslu{avawa pretu~eni su! da prilikom pretresa stanova nije ni{ta na|eno i da istraga protiv {estorice nije otkrila nikakvu ilegalnu delatnost, ali to vama, a i Veselinu \uranovi}u i Nikoli Qubi~i}u, da ne govorimo o mawe zna~ajnim funkcionerima, nije smetalo da nas okrivite i unapred osudite (u javnim izjavama), a da ni optu`nica jo{ nije bila podignuta, da nijedan od {estorice nije bio kriv, ali je postupak pokrenut, kakva se {teta nanosi Jugoslaviji na to ste i vi bili upozoravani, kako iz zemqe tako i iz inostranstva - ali je su|ewe ipak sprovedeno,
186

 kako je su|ewe po~elo, kako se odvijalo, kakvi su mu efekti i kako se zavr{avalo, ali, ipak, nije prekidano. [tavi{e, prvobitna optu`nica je preina~ena da bi bar jedan od nas bio osu|en?! da ovaj sud, kao ni ijedan drugi, nije bio nezavisan i da je na sve koji su u wemu u~estvovali policija vr{ila pritisak. Sve to je moglo da se ne desi! Za{to se, ipak, de{avalo? Ima li odgovora? Na konkretna pitawa Mladine vi se pokrivate izjavama raznih organa SUP-a. Opravdavate se, u raznim oblicima, re~enicom: Otkud bih ja to znao? Pretpostavimo da stvarno niste znali. Ta pretpostavka vam jo{ mawe ide u prilog. Prvo, to bi zna~ilo da vi i niste bili stvarni, nego ste tek figurirali kao savezni sekretar za unutra{we poslove. Drugo, nemate odgovor na pitawe {ta ste preduzimali kada ste saznavali {ta se de{ava u onome {to se zvalo va{ resor! Najzad, danas ste ~lan Predsedni{tva SFRJ. Pomi{qate li {ta se de{ava u okviru va{ih ovla{}ewa, a da vi to saznate kasnije? I {ta su posledice? Dru`e (?) Dolanc, ako to ve} niste u~inili 1984. godine, ostavku podnesite danas! Ovoga puta na funkciju niste postavqeni, izborna je! Sedmog oktobra 1987. advokat Aleksandar Lojpur uputio je Vrhovnom sudu Srbije pritu`bu na spor rad suda u kojoj je naveo: Dana 18. aprila 1987. g. tu`ilac dr Vojislav [e{eq, preko dolepotpisanoga punomo}nika, u sporu protiv tu`enika NIGRO Borba, Zdravka ^oli}a, Staneta Dolanca, Televizije Zagreb i lista Oslobo|ewe i novinara \ure Kozara, ulo`io je `albu protiv prvostepene odluke Okru`nog suda u Beogradu. Kako do danas, 7. oktobra, posle proteka skoro {est meseci od dana ulagawa `albe, tu`ilac i tu`io~ev punomo}nik nisu dobili otpravak pravosna`ne presude, to oni ovim mole sud da postupak na dono{ewu, izradi i dostavqawu presude bude ubrzan. Napokon, u oktobru 1987. stigla mi je presuda Vrhovnog suda Srbije broj G`. 745/87 u kojoj je stajalo: U ime naroda! Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u ve}u sastavqenom od sudija: Nikole Pe{i}a, predsednika ve}a, Milene Jovi~i} i \ure Cvjeti~anina, ~lanova ve}a, u parnici tu`ioca [e{eq dr Vojislava, iz Zemuna, ~iji je punomo}nik Lojpur Aleksandar, adv. iz Beograda, protiv tu`enih dnevnog lista Borba iz Beograda, ul. Trg Marksa i Engelsa broj 7. ^oli} Zdravka iz Beograda, ~iji je punomo}nik Zvjezdana Zubovi}, adv. iz Beograda, Dolanc Staneta iz Beograda, ~iji je punomo}nik Gajovi} Miroslav, iz Beograda, Televizije Zagreb iz Zagreba, ul. De`manov prolaz broj 2, dnevnog lista Oslobo|ewe iz Sarajeva i \ure Kozara, iz Sarajeva, zbog naknade {tete, re{avaju}i o `albi tu`ioca izjavqenoj protiv presude Okru`nog suda u Beogradu P-4780/86 od 30.3.1987. godine, u sednici ve}a odr`anoj na dan 24. avgusta 1987. godine, doneo je presudu: Odbija se, kao neosnovana, `alba tu`ioca i potvr|uje presuda Okru`nog suda u Beogradu, P-4780/86 od 30.3.1987. godine. Obrazlo`ewe: Pobijanom presudom u stavu jedan odbijen je tu`beni zahtev kojim je tu`ilac tra`io da se obave`u prvo, drugo i tre}etu`eni da solidarno
187

plate tu`iocu iznos od 70.000 dinara sa kamatom od dana podno{ewa tu`be do isplate. Stavom 2. odbijen je tu`beni zahtev kojim je tu`ilac tra`io da sud obave`e tre}e i ~etvrtotu`ene da solidarno plate tu`iocu iznos od 70.000 dinara sa kamatom od dana podno{ewa tu`be do isplate. Stavom tri odbijen je tu`beni zahtev kojim je tu`ilac tra`io da sud obave`e peto i {estotu`ene da plate tu`iocu iznos od 70.000 dinara sa kamatom od dana podno{ewa tu`be do isplate. Stavom ~etiri obavezan je tu`ilac da naknadi drugotu`enom parni~ne tro{kove u iznosu od 6.000 dinara u roku do 15 dana od dana prijema presude a stavom pet je obavezan tu`ilac da naknadi ~etvrtotu`enom parni~ne tro{kove u iznosu od 15.000 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude. Protiv ove presude tu`ilac je, u zakonskom roku, izjavio `albu zbog pogre{ne primene materijalnog prava, sa predlozima kao u `albi. Ispituju}i pobijanu presudu, u smislu ~lana 365. ZPP Vrhovni sud je na{ao da `alba nije osnovana. U provedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parni~nog postupka, na koje drugostepeni sud pazi po slu`benoj du`nosti, a zbog kojih bi se pobijana presuda morala ukinuti. Tu`ilac je, svoj zahtev za naknadu materijalne {tete, u ovoj parnici zasnovao na povredi autorskog moralnog prava, koju su izvr{ili tu`eni objavqivawem wegovog ~lanka, bez wegove saglasnosti u sredstvima javnog informisawa. Zahtev je zasnovao na ~lanu 95. Zakona o autorskom pravu. Na zapisniku o glavnoj raspravi od 30. 3. 1987. godine {tetu je opredelio: intervjuu, koji je tre}etu`eni dao ~etvrtotu`enom, i tekstovima u {tampi, koje su objavili ostali tu`eni, povodom ~lanka tu`ioca, dat je veliki publicitet pre pokretawa krivi~nog postupka protiv tu`ioca, ~ime je, u javnosti stvoren utisak kao da je tu`ilac unapred kriv, zbog ~ega je kasnije proistekao i pritisak na sud da donese odluku kojom je tu`ilac ogla{en krivim, te je na taj na~in tu`iocu naneta neimovinska {teta. Ove razloge, koji predstavqaju osnov {tete, tu`ilac ponavqa i u `albi. Prema odredbi ~lana 95. Zakona o autorskom pravu lice ~ije je autorsko imovinsko ili autorsko moralno pravo povre|eno, mo`e zahtevati za{titu tog prava i naknadu {tete koja mu je povredom nane{ena. Ova odredba samo izri~ito potvr|uje i sankcioni{e op{te pravilo gra|anskog prava o pravu o{te}enog lica na naknadu {tete koja mu je prouzrokovana. Prema tome, da bi autor mogao da ostvari gra|anskopravnu za{titu potrebno je da budu ispuweni slede}i uslovi: povreda autorskog prava, protivpravnost radwi, kojima je povreda u~iwena; da je autor pretrpeo {tetu i da postoji uzro~na veza izme|u protivpravne radwe i nastale {tete. Ovi uslovi, u konkretnom slu~aju nisu ispuweni pa tu`iocu ne pripada pravo na naknadu {tete. Zbog sadr`ine ~lanka, ~ijim objavqivawem od strane tu`enih, tu`ilac smatra da mu je povre|eno autorsko moralno pravo, protiv tu`ioca je vo|en krivi~ni postupak i on je pravosna`nom presudom osu|en.
188

Jedno od na~ela krivi~nog postupka je na~elo javnosti, pa samo zbog toga {to su delovi teksta, ~iji je autor tu`ilac, bili objavqeni u sredstvima informisawa pre pokretawa krivi~nog postupka, nije prouzrokovana {teta za tu`ioca jer bi javnost bila informisana o sadr`ini teksta u toku krivi~nog postupka. Odnos javnosti i, eventualno, neraspolo`ewe prema tu`iocu odredila je sadr`ina objavqenog teksta, pa kako je tu`ilac wen autor on se ne mo`e pozivati na navodnu {tetu zbog na~ina na koji je javnost reagovala na taj tekst. Sudovi su samostalni u radu, odluke donose na osnovu zakonskih propi sa pa su neosnovani navodi tu`ioca da je stvarawem, unapred, utiska u javnosti da je tu`ilac kriv, izvr{en pritisak na sud koji je doneo odluku u krivi~nom postupku vo|enom protiv tu`ioca, ~ime mu pri~iwena {teta. Prema tome, nijedan od osnova, na kojima je tu`ilac zasnovao svoj zahtev za nov~anu naknadu nematerijalne {tete, kako je to napred izlo`eno, ne postoji {to zna~i da tu`ilac nije pretrpeo {tetu radwama tu`enih, pa je i wegov zahtev za naknadu {tete neosnovan, kako je to pravilno odlu~io i Okru`ni sud u pobijanoj presudi. Pravilna je i odluka o tro{kovima parni~nog postupka jer odgovara izdacima koje su drugo i ~etvrtotu`eni imali u parnici. Sa navedenih razloga, a na osnovu ~lana 368. ZPP Vrhovni sud je odlu~io kao u izreci presude.

^ETVRTI DIO MIKULI]EV PROGON TOMA@A MASTNAKA

Poznati slovena~ki sociolog Toma` Mastnak objavio je 14. januara 1986. godine preko Radio [tudenta u Qubqani tekst pod naslovom Korak napred ka demokratizaciji. ^lanak je prenio beogradski Glas ekonomista broj 83. od aprila 1986. godine i zbog toga bio sudski zabrawen, a Mastnak podvrgnut krivi~nom gowewu jer je doveo u pitawe izbor Branka Mikuli}a za predsjednika Savezne vlade. Wegov napis je publikovan pod karakteristi~nim podnaslovom: Kakva su to vremena do{la? Od onoga koji }e biti nismo ~uli nijedan konkretan predlog, nijednu konkretnu ideju. Nade nam se u startu pokopavaju, {to opet zna~i da se gre{ke ponavqaju. Bitno je da onaj {to }e biti nije daleko od onog {to je bilo. @iveli!!! Ovdje ga prenosim u cjelini u prevodu Stevana [i}arova: Delo je 7. januara prenelo Tanjugovu vest da je Predsedni{tvo RK SSRN BiH dalo podr{ku inicijativi Predsedni{tva SFRJ da se za predsednika SIV-a predlo`i Branko Mikuli}. Predsednica pomenutog foruma je tom prilikom naglasila da izvanredni rezultati koje je Mikuli} postigao obavqaju}i najodgovornije du`nosti u SR Bosni i Her189

cegovini i Jugoslaviji, wegov ugled u zemqi i inostranstvu, wegova poznata odlu~nost, kreativnost i doslednost bude nadu da }e na polo`aju predsednika SIV-a da se pobrine za uspe{no ostvarivawe ciqeva i zadataka privredne stabilizacije i celokupnog dru{tveno-ekonomskog razvoja Jugoslavije. Upadqivo je to {to govornica nije na{la za shodno da govori u kondicionalu, ve} je upotrebila ~vrsto i svr{eno bi}e. Mikuli} }e biti {ef dr`ave. Kako to druga~ije da objasnimo bez obzira da li je re~ o nespretnosti ili cinizmu osim kao da je ve} sve odlu~eno i da je zadatak procedure, koja upravo proti~e i koja mora da sakupi osam jednoglasnih podr{ki Mikuli}u, da imenovawe prvo ponizi u kandidaturu a potom unapredi u izbor? Pri tome je re~eno da je takav na~in sprovo|ewa izbornog postupka korak napred ka demokratizaciji kadrovske politike. Ukoliko se govori o koraku ka demokratizaciji (a ne U demokratizaciji) mo`emo potpuno ispravno razumeti da kadrovska politika nije demokrati~na i da je treba demokratizovati. Toga su svesni i drugi socijalisti~ki re`imi; po{to vi{e ne mogu da zatvaraju o~i pred ~iwenicama da se wihova legitimnost sve vi{e raspada (a ujedno shvataju kako bez legitimnosti ne mogu da vladaju), poku{avaju da taj neizbe`ni proces dru{tvene emancipacije zaustave uvo|ewem reformi politi~kog sistema. ^ini se da su Poqska i Ma|arska pri tom pokazali spretnost, pa i hrabrost, koje bi i kod nas bile po`eqne. Dok se nedemokratski kadrovski i izborni postupci pozivaju na demokratiju, time verovatno ne}e na{koditi demokratiji, ve} svoju doslednost dovode u pitawe. O tome pak ne odlu~uje samo tehnika kadrovske politike, nego i imenovani, oprostite predlo`eni kandidati. Mikuli} je kandidat koji izaziva sumwe u to da se pribli`avamo demokratizaciji. Pogledajmo najpre kakve su mu karakteristike pripisivane na pomenutoj sednici u Sarajevu: posebno je istaknut Mikuli}ev zna~ajan doprinos uspe{noj borbi Saveza komunista i drugih organizovanih socijalisti~kih snaga za br`i, skladniji i ravnomerniji razvoj Bosne i Hercegovine i Jugoslavije, za razvoj socijalisti~kih samoupravnih odnosa, ostvarewe na{eg dru{tvenopoliti~kog i privrednog sistema, razvoj i ja~awe jednakosti, bratstva i jedinstva na{ih naroda i narodnosti, za o~uvawe suverenosti i teritorijalnog integriteta, za razvoj i ja~awe op{tenarodne odbrane i dru{tvene samoza{tite i sprovo|ewe nesvrstane politike na{e dr`ave. Neskromno je sve to pripisati jednom ~oveku. Ose}aj za meru je potreban ~ak i u politici, ina~e ona postaje sme{na ili opasna. Po{to je kod nas vlast, bar relativno, funkcionalno diferencirana, ne mogu da zamislim kako jedan ~ovek obavqa sve pomenuto. To bi, bar na~elno, bilo u suprotnosti sa strukturom i funkcionisawem sistema. Kako smo mogli da pro~itamo u Delu, sistem je preslikan na jednog ~oveka: Mikuli} je prikazan kao wegovo oli~ewe. Izvedena ideolo{ka operacija, za koju sam Mikuli} nije neposredno odgovoran, je prvi korak na putu na
190

~ijem kraju stoji Letat cest moi, dr`ava to sam ja. Neobi~no je kod ideolo{kih operacija to {to u wima ima ne~ega franken{tajnovskog ~esto u wima za`ivi nezavisni politi~ki `ivot. Ukoliko bi Mikuli} hteo da zadobije na{e poverewe, morao bi takvo obrazlo`ewe da javno opovrgne. No, pre|imo sa logike na ~iwenice! Radio [tudent je istog dana kad je zvani~no bilo saop{teno ko }e biti novi {ef jugoslovenske dr`ave, izrazio nevericu u budu}nost koju }e krojiti Mikuli}eva dr`ava upravo na osnovu pro{losti koja jo{ uvek traje. Rezimirajmo to {to smo ~uli i dodajmo jo{ par ~iwenica. Moramo da istaknemo Mikuli}ev prilog represiji koja se javqa u vidu represije prema intelektualcima. Ne radi se samo o sudskim procesima, u prvom redu o skandaloznoj osudi [e{eqa na osam godina, tuzlanskog sociologa Sokli}a na pet godina {to je izazvalo uznemirewa. Radi se o zabrani kwiga i naro~ito o odlasku intelektualaca iz BiH, pogotovo u srpski egzil. Dugi niz godina se iz te republike nije ~ulo ni{ta intelektualno pobu|uju}e, osim vesti koje uzbu|uju intelektualnu javnost. Pre par godina, Mikuli} je iz Titovih izabaranih dela, koja je sam uredio, odstranio kritiku staqinizma. Stradala je tako|e i dru{tvenokriti~ka omladinska kultura (npr. zabrana nastupa i emitovawe Zabrawenog pu{ewa). Raselovom sudu je ulo`ena prijava protiv Branka Mikuli}a zbog kr{ewa qudskih prava i sloboda. I to pripada me|unarodnom ugledu, a ne samo organizovawe olimpijade (~itaoci Dela }e se mo`da setiti Mikuli}evog arogantnog odgovora na kriti~ka pitawa o sarajevskoj olimpijadi). Za uzornu organizaciju olimpijade Mikuli} je dobio izri~ito priznawe saveznog sekretara za unutra{we poslove, {to zna~i {efa represivnog dr`avnog aparata. No ipak je vo|ewe dr`ave ne{to drugo od vo|ewa olimpijskog komiteta. Poznato je tako|e da je Mikuli} prejudicirao ishod su|ewa {estorici u Beogradu. To je dovoqno da Mikuli}a ne `elim za predsednika dr`avnog aparata. Tako|e, na~elno mislim da bi u ovim vremenima (na koja se svi toliko pozivaju), kad dr`ava i dru{tvo treba da preovladaju krizu, na ~elu dr`ave bio primereniji ~ovek koji }e imati druga~ije karakteristike od toliko hvaqenih Mikuli}evih: razboritost (i rasu|ivawe) umesto odlu~nosti, smisao za pluralizam umesto doslednosti, ose}aj za dogovarawe, kontraaktuelnost i kompromisnost umesto beskompromisnosti. Bi}e nam potreban reformista i demokrata, a ne predstavnik ortodoksije i ~vrste linije. Svakako da me za to mi{qewe i takve `eqe niko nije ni pitao. Izri~em ih jer ra~unam na minimalnu demokrati~nost politi~kog sistema i zato {to `elim da doprinesem da se on ne involuira. Ukoliko moj glas protiv Mikuli}evog izbora ni{ta ne zna~i, ostaje mi bar da ne glasam za. Da ne glasam? To je bio razlog da Osnovno javno tu`ila{tvo u Qubqani, jedinica u Qubqani, 27. januara 1986. godine podigne optu`nicu pred Osnovnim sudom u Qubqani, jedinica u Qubqani, u kojoj je javni tu`ilac Franc Mazi naveo:
191

Na osnovu ~l. 45/II ta~. 3. u vezi sa ~l. 431/II ZKP podnosim naslovnom sudu koji je stvarno i mesno nadle`an za presu|ivawe u ovoj krivi~noj stvari, protiv: Toma`a Mastnaka, ro|enog 25.10.1953. godine u Cequ, sa stanom u Qubqani, Likozarjeva 16 optu`ni predlog. Toma` Mastnak je izlo`io poruzi najvi{eg predstavnika druge socijalisti~ke republike time {to je u emisiji Radio [tudenta od 14.01. 1986. godine objavio svoj ~lanak koji je pripremio za {tampawe u nedeqniku Mladina pod naslovom Korak napred ka demokratizaciji u kome govori o kandidaturi sada{weg ~lana Predsedni{tva SFRJ Branka Mikuli}a za predsednika Saveznog izvr{nog ve}a i u vezi sa funkcijom predsednika Predsedni{tva Bosne i Hercegovine koju je on u nedavnoj pro{losti obavqao, navode}i izme|u ostalog: Posebno mo`emo da naglasimo Mikuli}ev doprinos represiji koja se ogleda kao represija protiv intelektualaca. Nije re~ samo o sudskim procesima, na prvom mestu o skandaloznoj osudi [e{eqa na 8 godina, tuzlanskog sociologa Sokli~a na 5 godina, zatim o su|ewu tzv. muslimanskim fundamentalistima koje je tako|e pokrenulo talas protesta, uznemirewa i negodovawa. Re~ je i o zabrani kwiga i pre svega o be`awu intelektualaca iz BiH, pre svega u srpski egzil. Time je po~inio krivi~no delo povrede ugleda druge socijalisti~ke republike po ~l. 112 KZ SR Slovenije. Predla`em da naslovni sud na javnoj glavnoj raspravi: 1. izvr{i uvid u dopis Radio [tudenta od 20. 1. 1986. godine i u prilo`eni tekst kao i u izvod iz krivi~ne evidencije za okrivqenog, koji jo{ treba da se pribavi i 2. proglasi okrivqenog krivim po optu`nom predlogu i kazni ga po ~l. 112 KZ SR Slovenije. Tim povodom Odbor za odbranu slobode misli i izra`avawa iz Beograda, u sastavu: akademik Matija Be}kovi}, akademik Dobrica ]osi}, dr Ivan Jankovi}, akademik prof. dr Mihailo Markovi}, akademik Dragoslav Mihailovi}, akademik prof. dr Nikola Milo{evi}, Tanasije Mladenovi}, akademik prof. dr Predrag Palavestra, akademik Mi}a Popovi}, akademik prof. dr Radovan Samaryi}, akademik Mladen Srbinovi}, akademik prof. dr Dragoslav Srejovi}, akademik prof. dr Qubomir Tadi}, dr Kosta ^avo{ki, prof. dr Andrija Gams, prof. dr Neca Jovanov, Borislav Mihajlovi} Mihiz i akademik dr Gojko Nikoli{ 20. juna 1986. godine uputio je protestno pismo Predsedni{tvu Socijalisti~ke Republike Slovenije. U pismu je stajalo: Pored ve} ozlogla{enog ~lana 133. Krivi~nog zakona SFRJ, kojim se, pod vidom progona tzv. neprijateqske propagande, naj~e{}e zatire sloboda mi{qewa i izra`avawa, povremeno se slobodno i kriti~ko mi{qewe kvalifikuje i ka`wava kao uvreda najvi{ih organa Federacije, republika i pokrajina. Toj vrsti progona izlo`en je u ovom trenutku Toma` Mastnak (sa stanom u Qubqani, Likozarjeva 16), nau~ni saradnik Nau~noistra`iva~kog centra Slovena~ke akademije nauka i umetnosti i pisac kwige Ka kritici staqinizma i ve}eg broja stru~nih rasprava,
192

eseja i zapisa. Dvadeset sedmog juna ove godine on }e kao optu`eni stati pred krivi~no ve}e Osnovnog suda u Qubqani, zato {to je, po navodima Franca Mazija, javnog tu`ioca u Qubqani, u emisiji Radio [tudenta od 14. 01.1986. godine objavio svoj ~lanak koji je pripremio za {tampawe u nedeqniku Mladina pod naslovom Korak napred ka demokratizaciji u kome govori o kandidaturi sada{weg ~lana Predsedni{tva SFRJ Branka Mikuli}a za predsednika Saveznog izvr{nog ve}a i u vezi sa funkcijom predsednika Predsedni{tva Bosne i Hercegovine koju je on u nedavnoj pro{losti obavqao, navode}i izme|u ostalog: Posebno mo`emo da naglasimo Mikuli}ev doprinos represiji koja se ogleda kao represija protiv intelektualaca. Nije re~ samo o sudskim procesima, na prvom mestu o skandaloznoj osudi [e{eqa na osam godina, tuzlanskog sociologa Sokli~a na pet godina, zatim o su|ewu tzv. muslimanskim fundamentalistima koje je tako|e pokrenulo talas protesta, uznemirewa i negodovawa. Re~ je i o zabrani kwiga i pre svega o be`awu intelektualaca iz BiH, pre svega u srpski egzil. (Optu`ni predlog br. II Kt-70/86 FM/LA od 27. 01. 1986). Tim svojim iskazom Toma` Mastnak je, po tvr|ewu javnog tu`ioca, izvr{io krivi~no delo povrede ugleda druge socijalisti~ke republike po ~l. 112. KZ SR Slovenije. U svom ~lanku, Korak napred ka demokratizaciji, Toma` Mastnak se, ustvari, usprotivio izboru Branka Mikuli}a za predsednika SIV-a. On je, pored ve} citiranog osporavawa, Mikuli}u zamerio i {to je pre par godina iz Titovih Izabranih dela, koja je sam uredio, izostavio kritiku staqinizma. Uz to je Mastnak posebno osporio saop{tewe Predsedni{tva Republi~ke konferencije SSRN BiH u kojem se kandidatu za predsednika SIV-a, Branku Mikuli}u, pripisuju zasluge koje daleko nadma{uju mogu}nosti jednog ~oveka. Ve} samo podizawe optu`be zbog navodne uvrede tada{weg kandidata za predsednika SIV-a izaziva veliku zabrinutost. Posle svega {est godina Branko Mikuli} je prvi politi~ar koji je, izgleda, po~eo da pola`e pravo na svetost i neprikosnovenost svoje li~nosti ne samo u vlastitoj federalnoj jedinici ve} i u okvirima cele Jugoslavije. Otuda se ~ast wegovog imena {titi krivi~nim progonom ne samo u Bosni i Hercegovini ve} i u Sloveniji. Time se Mikuli} uvrstio u one retke pojedince ~iji se politi~ki ugled brani, ako treba, i tamnicom, a kritika wegovih ranijih postupaka kvalifikuje kao povreda ugleda Socijalisti~ke republike, {to veoma podse}a na starodrevni zlo~in uvrede veli~anstva, kojim se {titila svetost Tiberija i potowih rimskih imperatora. Ustaju}i odlu~no u odbranu slobode i prava Toma`a Mastnaka da kriti~ki sudi o postupcima bilo kojeg politi~ara, Odbor za odbranu slobo de misli i izra`avawa posebno upozorava da qubqanski tu`ilac nije okrivio pravog vinovnika povrede ugleda SR Bosne i Hercegovine. Nema nikakve sumwe da u ovom na{em vremenu drakonsko ka`wavawe intelektualaca zbog izra`enog mi{qewa [e{eqa na osam godina zatvora, So kli~a na pet i tzv. muslimanskih fundamentalista na kazne od pet do pet naest godina i izgon intelektualaca odre|ene narodnosti, naro~ito
193

srpske, preko granice, {teti ugledu svake civilizovane dr`ave pa i SR Bosne i Hercegovine. Ali pravi vinovnik ovog naru{avawa ugleda dr`ave nije onaj koji na te progone ukazuje ve} onaj koji ih podsti~e i vr{i. Stoga vam predla`emo da se obustavi svaki daqi progon Toma`a Mastnaka. To bi vaqalo u~initi ne samo zbog odbrane Ustavom zajem~ene slobode misli i izra`avawa, ve} i radi za{tite ugleda SR Slovenije i dostojanstva wenog pravosu|a. Su|ewe je zakazano za 27. jun 1986. godine. Tom prilikom je Toma` Mastnak, odgovaraju}i na predlog javnog tu`ioca, iznio svoju odbranu, koju ovdje u cjelosti prezentujem u prevodu Dragomira Oluji}a: 1. Optu`ni predlog je neprecizan i ne odgovara ~iweni~nom stawu, jer govori da sam tvrdwe u inkriminisanom pasusu navodio u vezi sa funkcijom predsednika Predsedni{tva Bosne i Hercegovine, koju je on (B. Mikuli}) u bli`oj pro{losti vr{io. To nije istina. a) Niti u inkriminisanom pasusu niti u ~lanku u celini ne govorim o funkciji predsednika Predsedni{tva BiH. b) Nigde niti spomiwem niti aludiram da su u inkriminisanom pasusu navedene ~iwenice delo B. Mikuli}a. c) U inkriminisanom pasusu pretpostavqam da su navedene ~iwenice u posrednoj vezi sa delatno{}u B. Mikuli}a, mada nigde ni sa jednom re~ju ne govorim da su posredovana wegovim vr{ewem funkcije predsednika Predsedni{tva BiH. ^iwenice, koje navodim u inkriminisanom pasusu (pa tako i u nastavku ~lanka, kojega inkriminacija ne obuhvata), odnose se na mnogo daqe vremensko razdobqe u kojem Mikuli} jo{ nije vr{io funkciju predsednika Predsedni{tva BiH, niti neku drugu funkciju koja bi bila krivi~no-pravno za{ti}ena paragrafom 112, KZ SRS. Optu`ni predlog bi morao utvrditi koja se ili koje se od ~iwenica, navedenih u inkriminisanom pasusu, odnosi na period u kojem je Mikuli} vr{io funkciju predsednika Predsedni{tva BiH, specifikovati o kojoj se ili kojim ~iwenicama radi, i dokazati da se tako specifikovane ~iwenice odnose upravo na vr{ewe ve} navedene funkcije. Optu`ni predlog je te zahteve, koji su condicio sine qua non optu`be, otklonio upotrebom krajwe neodre|ene oznake u bli`oj pro{losti. Ta oznaka je neprecizna, wene imlikacije su, pak, pogre{ne. Zakqu~ak: Pretpostavka optu`nog predloga, navedena u uvodu u ovu ta~ku odbrane, neprecizna je i nedokaziva, pa tako konsekventno pogre{na. Zato na woj nije mogu}e zasnovati optu`bu, odnosno na osnovu dane pretpostavke nije mogu}e zakqu~ivati o posledicama krivi~nog dela po paragrafu 112 KZ SRS. 2. Optu`ni predlog je neutemeqen, jer B. Mikuli} u trenutku kada je moj ~lanak Korak napred ka demokratizaciji napisan i objavqen nije bio predsednik Predsedni{tva BiH i zato on ne mo`e nastupati kao objekt krivi~no-pravne za{tite po ~lanu 112 KZ SRS. Taj ~lan, naime, {titi SR Sloveniju, drugu socijalisti~ku republiku ili socijalisti~ku autonomnu pokrajinu, wenu zastavu, grb ili himnu, wene najvi{e organe ili predstavnike tih organa.
194

Ni u jednoj krivi~no-pravnoj odredbi nije pozitivno odre|eno da kao objekti krivi~no-pravne za{tite nastupaju i biv{i predstavnici najvi{ih republi~kih ili pokrajinskih organa. Da to nije slu~ajno pokazuje nam sva dosada{wa sudska praksa, po kojoj nije niko gowen ko je uvredqivo govorio ili klevetao, na primer, Milovana \ilasa, smewene slovena~ke, hrvatske, srpske ili, da uzmemo noviji primer, kosovske funkcionere. Zakqu~ak: Ako B. Mikuli} u vreme objavqivawa ~lanka Korak napred ka demokratizaciji nije bio predsednik republi~ke skup{tine, ili predsednik Predsedni{tva BiH, ili predsednik ve}a udru`enog rada, ili ve}a op{tina ili dru{tvenopoliti~kog ve}a, ili predsednik IV BiH, onda optu`ba protiv mene po ~lanu 112 KZ SRS nije mogu}a, pa je optu`ni predlog protiv mene bespredmetan i neutemeqen. 3. Optu`ni predlog je nekorektan, jer se sla`e s istrgnutim citatom i to tako da bri{e ili sakriva neke elemente koji su bitni za razumevawe i, prema tome, ocenu inkriminisanog pasusa. Treba se pomiriti s tim da je svaki citat istrgnut iz konteksta. Ipak se mo`e citirati korektno ili zlonamerno. Kad je citirawe korektno nazna~en je kontekst iz kojeg se navodi, pa i ako se ne treba slagati ni sa kontekstom ni sa navodom mogu}e je koliko-toliko pouzdano (objektivno) suditi o poruci teksta. U drugom slu~aju, kontekst je izbrisan, poni{ten ili izmewen s motivacijom da se navod samovoqno upotrebi za dokazivawe tvrdwi koje su strane ili suprotne tekstu iz kojeg se citira, pre svega zato da bi se diskreditovalo ili inkriminisalo autora. Zlonamerno citirawe je nasiqe nad tekstom, {to u krajwem slu~aju omogu}uje upotrebu nasiqa protiv autora. Pozivam sud da postupa korektno, u smislu na koji sam ukazao i da uzima u obzir kontekst iz kojeg je u optu`nom predlogu naveden inkriminisani citat, barem toliko da bude mogu}e s minimalnom objektivnom pouzdano{}u oceniti sadr`aj i intenciju poruke (i da upotrebim i izraz duh) inkriminisanog teksta. Sud bi morao to u~initi i jo{ zbog toga {to je moj ~lanak Korak napred ka demokratizaciji bio objavqen u celini, a ne samo pasus koji navodi optu`ni predlog. ^im uzmemo u obzir kontekstualne elemente, pokaza}e se da je optu`ni predlog nelogi~an i nerazumqiv. a) Time {to optu`ni predlog navodi iz ~lanka Korak napred ka demokratizaciji samo odlomak, koji figurira kao predmet inkriminacije, upu}uje na pogre{nu predstavu da je moj ~lanak polemika sa Mikuli}em. Stvarno, pak, moj ~lanak ne polemi{e s Mikuli}em, nego govori kao {to to optu`ni predlog uostalom pravilno ustanovqava, iako neposredno zatim izvodi pogre{ne zakqu~ke i povezivawa o kandidaturi tog funkcionera za predsednika SIV-a. Jo{ ta~nije, u ~lanku Korak napred ka demokratizaciji govorim o obrazlo`ewu predloga kojim je Mikuli} bio zvani~no naimenovan za mogu}eg kandidata za predsednika SIV-a i o tome ~ak izri~ito pi{em da Mikuli} za to obrazlo`ewe, verovatno, nije odgovoran.
195

^lanak Korak napred ka demokratizaciji je polemika sa obrazlo`ewem predloga za naimenovawe Mikuli}a za mogu}eg kandidata za predsednika SIV-a, kakvog je dalo Predsedni{tvo RK SSRN BiH. Moj ~lanak ne govori o Mikuli}u niti kao o fizi~koj osobi niti kao o predsedniku Predsedni{tva BiH, nego samo kao o predmetu politi~kog govora, koji je bio predmet moje kritike. Mikuli} se u mom ~lanku pojavquje samo kao literarni lik koji su izmislili drugi. Zakqu~ak: Po{to je moj ~lanak Korak napred ka demokratizaciji logi~ko-istorijska kritika politi~kog diskursa koji je zapisan u predlogu Predsedni{tva RK SSRN BiH za naimenovawe B. Mikuli}a za mogu}eg kandidata za predsednika SIV-a; po{to je moj ~lanak, konkretnije re~eno, kritika nekih poteza u izbornom, odnosno predizbornom postupku za koje nisu ni krivi ni zaslu`ni organi ili predstavnici organa koji su predmet krivi~no-pravne za{tite po paragrafu 112 KZ SRS; po{to moj ~lanak nije kritika neke politi~ke funkcije, institucije ili osobe i po{to jedini politi~ki organ s kojim je mogu}e povezati moju kritiku, predlaga~ naimenovawa B. Mikuli}a za mogu}eg kandidata za predsednika SIV-a, Predsedni{tvo RK SSRN BiH, nije objekt krivi~no-pravne za{tite po paragrafu 112 KZ SRS; po{to predmet ~lanka, prema tome, nije B. Mikuli} ni kao fizi~ka osoba ni kao nosilac neke politi~ke funkcije, tako|e ni kao predsednik Predsedni{tva BiH, optu`ni predlog, s tog stanovi{ta, bespredmetan je i neutemeqen, pa kao takav navodi na ne{to. b) Time {to navodi samo inkriminisani pasus, optu`ni predlog skriva ~iwenicu od bitnog zna~aja za ocenu opravdanosti ili neopravdanosti tu`io~evog predloga da me sud oglasi krivim po citiranom ~lanu KZ SRS. U ~lanku Korak napred ka demokratizaciji, naime, sa`imam napise i informacije, koji su ve} bili objavqeni u jugoslovenskoj {tampi i drugim sredstvima javnog informisawa, posebno se, pak, nadovezujem na tekst koji je bio objavqen 07. 01. 1986. u rubrici Na{ komentar na Radio [tudentu, sa`imaju}i ga. Na to u svom ~lanku tako|e eksplicite upozoravam. Neposredno ispred inkriminisanog pasusa sam napisao: Radio [tudent je tog dana kada je bilo slu`beno saop{teno ko }e biti novi {ef jugoslovenske dr`ave izrazio nepoverewe u budu}nost koju bi krojila Mikuli}eva dr`ava ali na osnovu pro{losti koja jo{ traje. Sa`imamo, po{to smo ~uli, i dodajemo jo{ nekoliko ~iwenica. Nagla{avam da su sve ~iwenice koje navodim u inkriminisanom pasusu u vezi sa Mikuli}evim imenom (ali ne sa nekom od wegovih funkcija) ve} ranije objavqene u jugoslovenskim sredstvima javnog informisawa i da ih ne navodim ni u kontekstu ni u duhu koji bi bili druk~iji od ve} publikovanih tekstova. U vezi sa kandidaturom B. Mikuli}a da, pored ve} navedenog komentara na Radio [tudentu, spomenem i dva pisma slu{alaca koja su bila u isto vreme pro~itana na toj radio stanici, te, ex post facto, pismo Predraga Matvejevi}a Predsedni{tvu SIV-a i Kabinetu predsednika vlade u Beogradu, objavqeno u Novoj reviji br. 48-49/1986. str. 807-808. Razlika izme|u tog i mog napisa je u tome {to Matvejevi} argumenti{e ad hominem a ja ad rem tako da je mogu}nost pogrde u mom ~lanku utoliko mawa.
196

Zakqu~ak: Po{to su u mom ~lanku Korak napred ka demokratizaciji svi navodi u vezi sa imenom B. Mikuli}a sa`eci iz jugoslovenskih sredstava javnog informisawa i zapisani na na~in (u duhu) koji se ne razlikuje od ostalih napisa i po{to zbog toga niko drugi nije krivi~no-pravno gowen, optu`ni predlog protiv mene je ili krajwe nepotpun, jer ne navodi i ne dokazuje {ta mo`da postoji na tekstualnoj ravni differentia speficica {to omogu}uje i opravdava krivi~no-pravni progon samo jednog i ba{ tog jednog napisa, ili je apsurdan, bilo da iz vi{e jednakih radwi inkrimini{e samo jednu i tako o~igledno usvaja praksu nejednakih merila u krivi~no-pravnoj politici, te u posledwoj konsekvenci kr{i ustavno na~elo jednakosti pred zakonom, bilo da pod maskom optu`be za krivi~no delo po specifi~nom ~lanu KZ goni autora kao li~nost a ne kao po~initeqa radwe za koju postoji sumwa da je ka`wiva i tako, u posledwoj konsekvenci, zloupotrebqava krivi~no pravo za li~no obra~unavawe. Sli~an krivi~no-pravni apsurd je, po mom mi{qewu, ~iwenica da je Mladina, u kojoj je trebao biti objavqen i moj ~lanak Korak napred ka demokratizaciji, neslu`beno zabrawena, Katedra, koja je htela {tampati tri ~lanka koji nisu mogli iza}i u Mladini, u posledwoj instanci slu`beno zabrawena, Razmerja, koja su od{tampala moj ~lanak, uop{te nisu bila zabrawena niti je bio otvoren krivi~ni postupak protiv bilo kojeg od urednika. 4. Optu`ni predlog je nerazumqiv i nezasnovan, jer ne poku{ava ni pokazati, a kamoli dokazati, na osnovu kojih sadr`inskih ili formalnih elemenata bi bilo mogu}e zakqu~iti o mogu}oj u~iwenoj krivi~noj radwi iz paragrafa 112 KZ SRS. a) Sadr`aj inkriminisanog pasusa je iskqu~ivo nabrajawe ~iwenica koje opisuju neke doga|aje koji su se desili u posledwih 15 godina u BiH. Pri oceni navo|ewa tih ~iwenica treba uzeti u obzir: da su sve, bez izuzetka, bile objavqene u jugoslovenskim sredstvima javnog informisawa; da se radi o objektivnim ~iwenicama, koje nije mogu}e pre}utati i niko ih nije ni poku{ao pre}utati ili negirati; da te ~iwenice nisu slu~ajno deo, odnosno rezultat politike vo|ene u BiH (Mikuli}evo je na~elo, kojeg je sam vi{e puta javno izrazio, da se u politici ni{ta ne de{ava slu~ajno) od kojih se nije ni poku{ao distancirati nijedan od visokih funkcionera ili organa te republike, nego su, nasuprot, i sami javno zagovarali takvu politi~ku orijentaciju ~iji su nu`ni rezultat i te i takve ~iwenice; da se, posebno, B. Mikuli} nikada nije javno suprotstavio takvoj politici, nikada se nije trudio da ostavi utisak da je takva politika suprotna wegovom politi~kom na~elu i stanovi{tu, nego je, nasuprot, u svojim javnim nastupima sasvim konkretno i odre|eno idejno-politi~ki obrazlagao i zagovarao (zbog ~ega nesporno va`i za predstavnika tvrde linije i toj oznaci se ni slu~ajno ne protivi) i, {ta vi{e, kako navodi Matvejevi}, drug Mikuli} je za vreme nekih sudskih procesa protiv intelektualaca u Bosni i Hercegovini javno teretio optu`ene, jo{ pre nego {to su bile izre~ene presude (zato su bile, mo`da, osude tako i stroge) (Op. cit, str. 808).
197

Zakqu~ak: Na osnovu navedenih elemenata iskqu~ena je mogu}nost da se u mom ~lanku Korak napred ka demokratizaciji radi o nekakvim klevetama, pa nabrajawe poznatih i javno dostupnih ~iwenica, s kojima su odre|ena republi~ka politika i predstavnici te politike zadobili ugled koji u`ivaju, ne mo`e umawiti wihov ugled. Kleveta nabrajawem tih ~iwenica objektivno ne postoji, iskqu~ena je tako|e i mogu}nost zakqu~ivawa na osnovu postojawa svesti o ka`wivom delovawu kako prema onima koji su nosioci opisane politike (a neki od wih su povremeno objekti krivi~no-pravne za{tite po paragrafu 112 KZ SRS), tako i prema autoru inkriminisanog pasusa koji se sa opisanom politikom ne sla`e, navo|ewem objektivnih i poznatih ~iwenica kojima je opisuje i ne mo`e se nikoga vre|ati. Ako bi neko, ipak, poku{ao braniti mi{qewe da je autor spornog ~lanka navo|ewem ~iwenica imenom i prezimenom sramotio, klevetao predstavnike najvi{ih organa druge republike, konsekventno bi branio apsurdno stanovi{te da ti predstavnici time {to rade kleve}u sami sebe. b) Ni u inkriminisanom pasusu, ni u ostalom u ~lanku Korak napred ka demokratizaciji, ne upotrebqavam nijedan uvredqiv izraz i nijednu uvredqivu re~enicu, zato je objektivno iskqu~ena mogu}nost zakqu~ivawa da se u ~lanku radi o nekakvim oblicima vre|awa ili klevete kojima bi se mogao umawiti ugled druge socijalisti~ke republike. Jedini izraz kojim u inkriminisanom pasusu opisujem Mikuli}evu delatnost, to zna~i jedini izraz koji bi mogao biti sporan u smislu izvr{ene radwe iz paragrafa 112 KZ SRS je represija. Naime, u inkriminisanom pasusu pi{em: Posebno nagla{avamo Mikuli}ev doprinos represiji, posle ~ega nabrajam neke konkretne primere, odnosno pojavne oblike represivne politike i apsolutno ni{ta drugo. Represija ni u jednom primeru ne mo`e biti pogrdna oznaka: Prvo, u leksi~koj ravni ne mogu se ni u jednom slovena~kom re~niku na}i razlozi koji bi represiju povezali sa vre|awem ili klevetom ili predvi|ali posebnu mogu}nost pogrdne upotrebe (v. Slovenski pravopis, Slovar slovenskega knji`nega jezika. sv. IV, Pleter{ikov Slovensko-nem{ki slovar, sv. 2, Cigaletov Deutsch-slowenische Morterbuch, sv.2, Verbin~ev Slovar tujk, Cigaletova Znanstveno terminologijo, te brojne savremene re~nike). Drugo, radi se o tehni~kom dru{tveno-literarnom pojmu (terminus technicus) kojim se stru~no opisuje odre|ena ~iwenica dru{tvene ili politi~ke delatnosti ili stvarnosti. Dokle god upotreba pojma odgovara wegovim stru~nim odredbama a upotreba u inkriminisanom pasusu je takva upotreba po definiciji je iskqu~ena mogu}nost klevete, uvrede ili pogrde. Jedini sud kojem je stru~no delo legitimno podvrgnuto je sud struke same i nikome i ni~emu drugom. Tu va`i na~elo verum index sui et falsi. Tre}e, u ravni politi~ke kulture, koja vlada u SFRJ, pojam represija nije negativna oznaka, dopadalo nam se to ili ne. ^ak suprotno, represivne mere se prikazuju kao ne{to potrebno, korisno, `eqeno, kao politi~ka vrednost. Mikuli} se sam u brojnim javnim nastupima zauzimao za upotrebu represije, priznavao je da je u BiH upotrebqavaju i obe}avao da
198

}e je i ubudu}e biti (ta obe}awa su ispuwavana). Ni u sferama demokratske politi~ke kulture represija nije a priori negativna oznaka. Malo ko zami{qa da bi bilo mogu}e, celishodno ili po`eqno ukinuti dr`avne represivne aparate; suprotstavqa se samo specifi~nim oblicima ili konkretnim primerima upotrebe represije. Pa ni u tim primerima represija nikada ne postoji kao uvredqiva ili pogrdna oznaka. Zakqu~ak: Na osnovu tekstualnih ~iwenica iskqu~ena je mogu}nost zakqu~ivawa o postojawu nekakvih oblika uvrede ili klevete. U inkriminisanom pasusu sramota objektivno nije dana, odnosno objektivna je ~iwenica da sramota ne postoji. Upravo tako nije ni mogu}e zakqu~iti o postojawu svesti o krivi~noj radwi ni u tom ni u nekom drugom obliku. c) U ravni dru{tvenih posledica teksta treba uzeti u obzir slede}e ~iwenice i konstatacije: niko od brojnih kolega, poznanika ili prijateqa, koji znaju ~lanak Korak napred ka demokratizaciji, nije u wemu video ni{ta takvog {to bi moglo navoditi na mi{qewe kakvo je u obliku perfomativne izreke napisano u optu`nom predlogu, da ono, naime, ~ini ka`wivo delo iz citiranog ~lana KZ SRS (tu tvrdwu mogu lako dokazati predlagawem pismenih izjava, ~ega se odmah odri~em, jer mislim da je nepotrebno); niko od slu{alaca ili ~italaca navedenog ~lanka, koje ja ne poznajem, nije javno reagovao na wega ni sa sumwom da bi mogao sadr`avati elemente krivi~nog dela, a kamoli sa optu`bom u tom smeru; koliko je god bilo mogu}e uop{te javno reagovati, svi su se protivili neformalnoj zabrani Mladine, a ne sadr`aju i porukama moga teksta (na pr. Pavel Gantar, ... re`emo, se~emo, kuvamo, pasiramo, volimo..., Mladina, br. 4, 31. 1. 1986.); niko od pet urednika omladinskih medija javnog informisawa iz Qubqane, Maribora i Beograda (u posledwem slu~aju prikqu~ujemo i prevodioca) koji su ~lanak Korak napred ka demokratizaciji ili objavili ili poku{ali da objave, nije u wemu na{ao ni tvrdwe ni duh u kojem su napisane, a na osnovu kojih bi posumwao da su u tekstu sadr`ani elementi krivi~nog dela; stanovi{tu OO SKS uredni{tva Mladine, prihva}enom na sednici 15. 1. 1986. koje ocewuje preduzete mere uredni{tva pred pretwom zabrane drugog broja Mladine 1. 1986, nema ni govora o nekakvim elementima krivi~nog dela u tekstovima koji su se ~inili spornim i uredniku Mladine pretili zabranom, nasuprot, i na moj ~lanak Korak napred ka demokratizaciji se odnosi ocena OO SKS da otvara temeqne dileme dru{tvene realnosti i da pretwe zabranom govore da deklarisano stawe otvorene javnosti u nas jo{ nije dostignuto; sva javna reagovawa na pokretawe krivi~no-pravnog progona protiv mene kao autora ~lanka Korak napred ka demokratizaciji iskqu~uju mogu}nost, odnosno odbijaju i samu pomisao na to da bi u ovom ~lanku mogli biti sadr`ani nekakvi elementi krivi~nog dela (v. Stanovi{te IO SFD o optu`bama protiv Toma`a Mastnaka, 6. 6. 1986. zapisnik vanrednog sastanka OO SKS uredni{tva Mladine, 9. 6. 1986, stanovi{te skup{tine Slovena~kog sociolo{kog dru{tva, 13. 6. 1986, izjava plenu199

ma jugoslovenskih mirovnih grupa, 14.6.1986, pismo Studentskog kulturnog centra i Studentskog kulturnog dru{tva Forum Predsedni{tvu republi~ke konferencije SSRN, 16. 6.1986, Stanovi{te ~asopisa Problemi o optu`bama protiv Toma`a Mastnaka, 18. 6. 1986, stanovi{te aktiva SK uredni{tva ~asopisa Problemi o optu`bi protiv Toma`a Mastnaka, 18. 6.1986, stanovi{te OO SK Radio [tudenta o su|ewu drugu Toma`u Mastnaku, 18. 6. 1986, Izjava istra`iva~a Instituta za marksisti~ke studije ZRC SAZU o optu`nom predlogu protiv Toma`a Mastnaka, 20. 6. 1986, stanovi{te Odeqewa za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta Edvard Kardeq u Qubqani, 18. 6. 1986, prihva}eno tako|e na zboru radnika Filozofskog fakulteta 23. 6. 1986, pismo Odbora za odbranu slobode misli i izra`avawa Predsedni{tvu SR Slovenije, 20. 6.1986, izjava br. 45 Odbora za za{titu umetni~ke slobode beogradske sekcije Udru`ewa kwi`evnika Srbije, 24. 6. 1986, stanovi{te Katedre za sociologiju pri FSPN Univerziteta Edvard Kardeq u Qubqani, 25. 6. 1986, stanovi{te Nau~nog ve}a Instituta za sociologiju Univerziteta Edvard Kardeq u Qubqani, 26. 6. 1986, stanovi{te ~asopisa za kritiku znanosti o optu`nici protiv Toma`a Mastnaka, 2. 7. 1986, izjava Dru{tva slovena~kih pisaca, 3. 7. 1986). Uzeti u obzir treba i to da sam u Mladininoj rubrici, u kojoj bi morao biti {tampan i ovaj ~lanak, ~iji deo inkrimini{e optu`ni predlog, celu godinu istupao protiv politi~ke kulture koja qude koji izra`avaju vlastita gledi{ta, stanovi{ta, misli i mnewa, koji, ukratko, misle druk~ije progla{ava za protivnike i neprijateqe, te ove verovatne protivnike i neprijateqe grdi, sramoti, vre|a, poni`ava i obra~unava se s wima razli~itim formama nasiqa, da sam se celu godinu zauzimao za demokratski i kulturan politi~ki dijalog. Zakqu~ak: Kao {to na sadr`inskoj i formalnoj tekstualnoj ravni, tako ni u ravni dru{tvenih posledica mog ~lanka Korak napred ka demokratizaciji nema uslova za mogu}nost zakqu~ivawa o postojawu elemenata nekakve klevete. Svest o postojawu krivi~nog dela na toj ravni objektivno ne postoji. Nasuprot, krivi~no-pravni progon protiv mene izazvao je brojne izraze negodovawa, zabrinutosti, uznemirewa i protivqewa i zbog opasnosti da bi to umawilo ugled SRS i SFRJ. 5. U inkriminisanom pasusu spomiwem Mikuli}ev doprinos represiji. Ta dikcija jasno i nedvosmisleno poru~uje da se radi o Mikuli}evom posrednom u~e{}u u politici, za koju upotrebqavamo stru~nu oznaku represivnosti. Iskqu~eno je svako tuma~ewe, koje bi mo`da htelo da dokazuje da sam Mikuli}u pripisivao iskqu~ivo autorstvo bilo te i takve politike bilo nekih rezultata te politike, koje sam naveo u svom ~lanku, radi se o tuma~ewu koje bi htelo da navede na pomisao da je Mikuli} neposredno li~no kriv ili zaslu`an za navedene ~iwenice socijalno-represivne prirode, te takvu misao ~ak da pripi{e meni kao autoru inkriminisanog pasusa. Slovar slovenskega knji`nega jezika, knj. IV, re~ doprinos tuma~i ovako: s ~im neko u~estvuje, poma`e pri grupnom nastojawu. Tako radnik doprinosi stvarawu dohotka, re`iser predstavi, mogu} je i doprinos ja~awu socijalizma. Sli~no je i kod re~i doprinositi: u~estvovati, pomaga200

ti ne~im u grupnom nastojawu za ne~im, {to Slovar ilustruje slede}im primerima: i on je dao doprinos pobedi; doprinositi napretku dru{tva, {kolstva; odlu~uju}e doprinositi poboq{awu me|unarodnih odnosa. Posledwi primer nam pokazuje da izraz doprinositi, doprinos ne odre|uje ni kvantitativni deo u grupnom nastojawu (wega u datom primeru treba opisati sa prilogom odlu~uju}e) ni kvalitet grupnog nastojawa. U inkriminisanom pasusu ne govorim o kvantitativnom vidu Mikuli}evog doprinosa represiji u BiH, zapravo ni~im ne nazna~ujem koliki bi bio; ~iwenica je, pak, da o doprinosu lako govorimo, ~ak i ako je malen, bezna~ajan ili posredan. U inkriminisanom pasusu tako|e ne govorim ni o prirodi (kvalitetu) Mikuli}evog doprinosa represiji u BiH; to me ni ne zanima posebno. Bitno je za moju argumentaciju: da se radi o doprinosu, o postojawu tog doprinosa lako }emo da zakqu~imo na osnovu slede}ih ~iwenica i konstatacija: a) Od kraja 60-tih godina Mikuli} je obavqao vode}e funkcije u SK BiH i u vladi BiH. Razumqivo je da je stoga uticao na politiku koja je vo|ena i kakva je bila vo|ena politika u toj republici. Mikuli}evo na~elo, kojega je ne jednom javno izrazio, jeste da se u politici upravo ni{ta ne doga|a slu~ajno (v. Sukob sa etatizmom i birokratizmom, Delo, 12. 12. 1985; Hvala, drugovi, za takvu ~ast, Delo, 11. 8. 1984). U skladu s tim na~elom treba i sve one primere koje je bilo mogu}e navesti za ekscese dr`avne represije obja{wavati kao logi~ne momente odre|ene i odre|uju}e politike. b) Ako pogledamo Mikuli}eve javne nastupe u posledwih 15 godina, te{ko bi na{li neki u kojem nisu spomenuti razli~iti protivnici i neprijateqi, s kojima se obra~unava i s kojima se treba obra~unavati; ta spomiwawa su izre~ena uvek sa posebnom govornikovom stra{}u i beskompromisno{}u. Protivnici i neprijateqi su bitni konstitutivni momenat politi~kog diskursa koji je praktikovao i uva`avao Mikuli}. Atmosfera koju takav diskurs stvara je atmosfera da upotrebim dobrih 50 godina staru klasi~nu oznaku zao{travawa klasne borbe. Zbog toga je Mikuli} dobio glas ~oveka ~vrste ruke (poznat je po svojoj odlu~nosti i nekompromisnosti, kao {to pi{e Delo 7. 1. 1986.) i te oznake u odre |enom smislu nije ni odbijao (v. Neprestano se borimo za jednakost, veoma smo osetqivi na svaki protivni~ki poku{aj, Delo, 1. 7.1972; O svojoj budu}nosti uvek }emo odlu~ivati sami, Delo, 2. 11. 1977). Po~et kom 70-tih je, na primer, izjavio: Mi u BiH }emo i daqe suditi svima onima koji budu neprijateqski delovali protiv samoupravqawa, brat stva, jedinstva i jednakosti u BiH i u Jugoslaviji (Neprestano se borimo, Delo, 1. 7. 1972). 1983. godine, uo~i poznatih politi~kih procesa u BiH, Mikuli} je nedvosmisleno zahtevao da treba protiv onih koji kr {e Ustav i zakone preduzimati i zakonske mere bez obzira na to ko su, koje profesije su i {ta rade (Dobar vid i za sebe i za druge, Borba, 24. 3. 1983; Boqe kori{}ewe rezervi pravo popri{te bitke za stabilizaciju, Oslobo|ewe, 17. 2. 1983). Na~elno se tim zahtevima nema {ta pore}i. Pitawe je, me|utim, kakve su politi~ke i pravne odredbe nepri jateqskog delovawa (o tom pitawu, uostalom, te~e intenzivna i produ 201

bqena javna i stru~na rasprava, koja mora biti i sudu poznata, ve} nekoliko godina). Mikuli} govori da se radi o pojedincima koji su neprijateqski raspolo`eni (Neprestano se borimo itd, Delo, 1. 7. 1972). Sam ka`e da su 80% politi~kog kriminala u BiH verbalni delikti. Po navodima u prijavi, poslanoj Raselovom sudu, koja govori o kr{ewu ~ovekovih prava u BiH, izme|u ostalog se navodi da je Mikuli} blokirao `equ pokojnog predsednika Tita da se u SFRJ ukine verbalni delikt, 80% svih kazni izre~enih u SFRJ za verbalni delikt izre~eno je u BiH. c) Nije poznato da je Mikuli} u~inio ne{to da do procesa ne do|e, procesa na kojima su sudili pojedinim intelektualcima zbog izra`avawa wihovih ideja i mi{qewa, koja ~ak nisu ni javno izra`ena, odnosno objavqena, i koji su izazvali brojne nedoumice kako stru~ne tako i politi~ke prirode i u nas i u inostranstvu, niti je {ta u~inio da se ukinu ili ubla`e posledice kazni izre~enih na tim procesima. I kao ~lan Predsedni{tva SFRJ i kao predsednik Predsedni{tva BiH morao je biti upoznat sa tim slu~ajevima, makar preko protestnih pisama, peticija i molbi koje su primala ve} spomenuta predsedni{tva. (v. Esad ]imi}, Politika kao sudbina. Prilog fenomenologiji politi~kog stradala{tva, Mladost, Beograd 1981, str. 134; pismo JUS-a Predsedni{tvu SR BiH 24. 6. 1983. i pismo vi{e od 200 gra|ana iz Beograda, Qubqane, Sarajeva i Zagreba poslano na istu adresu 20. 5. 1983. u vezi sa osudom Sokli~a, Sociolo{ki pregled, 12/1983, str. 171-2; pismo Uprave Sociolo{kog dru{tva Srbije i predsednika Odbora za profesionalna pitawa u istom dru{tvu, poslano 30. 5. i 6. 6. 1984. tako|e na oba gore imenovana predsedni{tva, Sociolo{ki pregled 1-2/1984, str. 120; protest protiv progawawa V. [e{eqa poslan IV BiH i CK SK BiH 1. 3. 1982; protest protiv su|ewa muslimanskim nacionalistima, poslan predsedni{tvima SFRJ i BiH avgusta 1983; brojna druga pisana gra|a). Po{to je krivi~ni progon Toma`a Mastnaka nai{ao na veliko ogor~ewe i `estoko protivqewe i jugoslovenske i inostrane javnosti, javni tu`ilac je na samom su|ewu povukao svoj optu`ni predlog, a Odbor za odbranu slobode misli i izra`avawa se ponovo obratio Predsedni{tvu Socijalisti~ke Republike Slovenije pismom slede}e sadr`ine: Dana 20. juna 1986. godine obratili smo vam se sa predlogom da se obustavi svaki daqi progon Toma`a Mastnaka, kome je javni tu`ilac stavio na teret krivi~no delo povrede ugleda druge socijalisti~ke republike i wenih predstavnika iz ~l. 112. KZ SR Slovenije, navodno izvr{eno javnim i obrazlo`enim protivqewem kandidaturi Branka Mikuli}a za predsednika SIV-a. Na samom su|ewu javni tu`ilac je povukao optu`ni predlog saglasno ~l. 8. st. 2. KZ SFRJ, zbog navodne neznatne dru{tvene opasnosti izvr{enog dela. Kasnije se saznalo da je na ovakav obrt u stavu javnog tu`ioca uticalo i pismo Branka Mikuli}a, u kojem je velikodu{no pre{ao preko uvrede koja je wegovoj Republici naneta. Odbor toplo pozdravqa ovakav ishod su|ewa Toma`u Mastnaku, a naro~ito ~iwenicu da je on u potpunosti oslobo|en svake krivi~ne odgovornosti. Smatramo, me|utim, da je, i pored ovako povoqnog ishoda u ovom pojedina~nom slu~aju, stvoren presedan za budu}u praksu koji krije u sebi
202

ozbiqne opasnosti po slobodu mi{qewa i izra`avawa u ovoj zemqi. Odustajawe javnog tu`ioca od optu`nice po~iva na pretpostavci da je u datom slu~aju ipak izvr{eno delo koje sadr`i formalna obele`ja krivi~nog dela, ali da je ono, po slobodnoj oceni tu`ioca, neznatne dru{tvene opasnosti. Uz to je stvoren izri~iti ili pre}utni presedan da krivi~no gowewe za povredu ugleda dr`avnih rukovodilaca kao predstavnika svojih republika i SFRJ, zavisi od dobre ili zle voqe wih samih. Branko Mikuli} je do sada bio sklon velikodu{nom pra{tawu samo u ovom pojedina~nom slu~aju, tako da ni{ta ne jem~i da }e on, ili bilo koji drugi visoki dr`avni rukovodilac, biti tako velikodu{an i u budu}nosti, pogotovu ako se ima na umu da su u Bosni i Hercegovini izricane visoke kazne zatvora zbog naru{avawa ugleda upravo Branka Mikuli}a i drugih rukovodilaca ove Republike. ^ak je u me|uvremenu u Beogradu zabrawena kwiga dr Vojislava [e{eqa Hajka na jeretika zbog naru{avawa ugleda bosanskohercegova~kog rukovodstva, a da niko od o{te}enih rukovodilaca nije na{ao za potrebno da obavesti javnog tu`ioca o svom velikodu{nom pra{tawu. Smatramo da prakti~no kori{}ewe slobode mi{qewa i izra`avawa, a posebno slobode kritikovawa dr`avnih rukovodilaca ne sme zavisiti od slobodne ocene (diskrecione vlasti) javnog tu`ioca i velikodu{nosti kritikovanih rukovodilaca. Ta sloboda mora biti neprikosnovena. Ona je elementarna pretpostavka svakog demokratskog poretka. Pravo gra|ana na javnu kritiku rukovodilaca bilo kog ranga, ukqu~uju}i i pravo na pozivawe na odgovornost i pravo na osporavawe bilo ~ije kandidature, je civilizacijska tekovina trajne i univerzalne vrednosti, koja se mora uva`avati u svakom demokratskom dru{tvu.

PETI DIO KOMUNISTI^KI RE@IM I GRA\ANSKE PETICIJE

Posledwih godina peticije su se u Jugoslaviji razvile u jedan od osnovnih oblika borbe za gra|anske slobode i prava. Nekim od wih re`im je bio dirnut u najbolniju ta~ku, pa su se oficijelni ideolozi i poslu{ni novinari na wihove aktere obru{ili svom `estinom. Ovom prilikom skre}em pa`wu ~itaocu na neke prakti~ne reperkusije protestnih pisama povodom sudskog progona sociologa Milana Sokli}a i jedanaest muslimanskih intelektualaca 1983. godine, ~iji sam jedan od potpisnika bio, kao i na peripetije kroz koje je pro{ao dr Milo{ Arsenijevi} povodom organizovane re`imske kampawe da se u javnosti diskredituju inicijatori peticije koja je potpisivana na simpozijumu Filozofskog dru{tva Srbije 1984. godine. Uz to, objavqujem i li~ni apel Odboru za odbranu slobode misli i izra`avawa da stane u odbranu nevino osu|enog @ivojina Luki}a, te peticiju za pu{tawe iz zatvora pukovnika Vladimira Dap~evi}a i dr Milete Perovi}a ~ije sam potpisivawe inicirao.
203

Dvadesetog maja 1983. godine po~elo je u Beogradu potpisivawe peticije Predsjedni{tvu Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine u kojoj je stajalo: Na osnovu oskudnih novinskih izve{taja saznali smo da je Okru`ni sud u Tuzli 19. maja 1983. godine izrekao kaznu zatvora u trajawu od pet godina profesoru filozofije i sociologije Milanu Sokli}u. Uvereni da re~i koje se stavqaju na teret optu`enom nisu krivi~na dela, zahtevamo da se svojim visokim autoritetom zalo`ite ne bi li se Milan Sokli} odmah pustio na slobodu, a krivi~ni postupak protiv wega bio obustavqen. Smatramo da }ete na taj na~in najuverqivije osporiti navodnu Sokli}evu tvrdwu da u na{oj zemqi, posebno u Bosni i Hercegovini, vlada sistem ~vrste ruke, koji ne dozvoqava ni osnovne qudske slobode. Peticiju je potpisalo nekoliko stotina srpskih, hrvatskih i slovena~kih intelektualaca. Nakon wenog upu}ivawa na adresu najvi{eg bosanskohercegova~kog politi~kog foruma 2. jula 1983. u sarajevskom Oslobo|ewu objavqen je pogroma{ki komentar Yevada Ta{i}a pod naslovom Advokati mraka, s nadnaslovom Povodi, podnaslovom Prepoznatqive pozadine nekih dignutih glasova protiv nesloboda kakvi su recimo, oni u kvazislobodarskim peticijama koje jednog osvjedo~enog sija~a me|unacionalnih mr`wi i razdora nastoje da predstave kao velikomu~enika i karakteristi~nim me|unaslovima Slobodar veprovske }udi, Zlim i govorom i ~inom. Komentar kao dragocjeno svjedo~anstvo orijentalno-despotskog mraka i staqinisti~kog bezna|a u Bosni i Hercegovini u vrijeme apsolutisti~ke strahovlade Branka Mikuli}a i Hamdije Pozderca, prenosim u cjelosti: Neke rasprave o slobodama stvarala{tva u nas o~igledno sve vi{e gube smisao iskrene namjere da se razvije dijalog o svemu onome bitnom {to bi bilo u funkciji daqeg razvoja socijalisti~kih samoupravnih odnosa u kulturi, nauci, obrazovawu, privre|ivawu i svim drugim oblicima `ivqewa i rada u kojima se stvaraju nove vrijednosti. Naprotiv, postaje sve o~iglednije da se kroz pokretawe pitawa sloboda stvarala{tva, pa i qudskih sloboda i prava uop{te u na{em dru{tvu, `eli dokazati kako su slobode u najmawu ruku ugro`ene, pa ~ak da ih uop{te i nema. Time su i prakti~no pokreta~i ovih rasprava dijalog, koji navodno u dru{tvu `arko `ele i zagovaraju, doveli pred zid besmisla. Jer, ako se socijalisti~ki samoupravni odnos a priori progla{ava carstvom neslobode i kao takav unaprijed suspenduje, gdje onda ostaju prostori za dijalog? Koriste se u svemu tome najrazli~itiji povodi da bi se digao glas protiv nesloboda, me|u wima i takvi koji ve} po svojoj sadr`ini i karakteru jesu zloupotreba slobode uop{te, a napose slobode stvarala{tva, naravno sa stanovi{ta vrijednosti ovog i ovakvog socijalisti~kog samoupravnog dru{tva. Time se, o~igledno, neposredno i vrlo otvoreno `eli pokazati da se te vrijednosti ne `ele priznati, ve} se, naprotiv, poku{avaju wima pretpostaviti neke druge, vi{e, koje ovi samozvani slobodari u svojoj kratko vidosti, neukosti ili svjesnoj namjeri vide u bur`oaskoj demokratiji zapadnoevropskog tipa ili vrijednostima takozvanog realnog socijalizma.
204

Jedan od posqedwih primjera te vrste je upu}ivawe peticije, ili, preciznije, zahtjeva grupe gra|ana za osloba|awe Milana Sokli}a, profesora filozofije i sociologije, kojeg je Okru`ni sud u Tuzli 19. maja 1983. godine osudio na kaznu zatvora u trajawu od pet godina. Potpisnici ove peticije izme|u ostalog pi{u Predsjedni{tvu SR BiH: Uvereni smo da re~i koje se stavqaju na teret optu`enom nisu krivi~na dela, zahtevamo da se svojim visokim autoritetom zalo`ite ne bi li se Milan Sokli} odmah pustio na slobodu, a krivi~ni postupak protiv wega bio obustavqen. Smatramo ka`e se daqe u tekstu peticije da }ete na taj na~in najuverqivije osporiti navodnu Sokli}evu tvrdwu da u na{oj zemqi, posebno u Bosni i Hercegovini, vlada sistem ~vrste ruke, koji ne dozvoqava qudske slobode. To ka`u Sokli}evi branioci i du{ebri`nici. Oni smatraju da re~i koje se stavqaju na teret optu`enom nisu krivi~na dela. A da li oni uop{te znaju {ta su to i koja su djela koja se stavqaju na teret optu`enom Sokli}u, doju~era{wem profesoru marksizma i socijalisti~kog samoupravqawa u Tuzli? Uostalom, evo nekih ~iwenica koje su saop{tene i za vrijeme su|ewa u Tuzli. M. Sokli}, profesor kojeg u ime slobode treba braniti autor je, pored ostalog, i proze s naslovom Uvod u krmetinu u kojem, pored ostalog, ka`e da je Tuzla grad veprova, sude}i po primije}enoj fizionomiji wenog stanovni{tva, da bi krajwe ironi~no i provokativno potom tvrdio da je jedno od geslova tog grada suzbij kulturu gdje god se ona pojavi, jer ugro`ava sviwsko carstvo. Sokli} }e potom kazati da u gradu sviwa postoji vaga na kojoj se svake godine vagaju svi stanovnici, a krmak koji ima najvi{e kilograma }e postati rukovodilac, jer u gradu veprova zakon {titi sviwe, qude ne. Tako, dakle, izgleda Tuzla, grad rudara i solara i tako to izgleda samoupravqawe i `ivot u wemu. No, isti profesor }e u svojoj (neobjavqenoj) drami U slavu Albiona Bosance nazvati prevrtqivcima i kazati za wih da su kurve po prirodi. Tom svom vi|ewu u jednom drugom tekstu pod naslovom Pad Bosne, on }e Bosancima dodati i neke druge karakteristike prikazuju}i ih kao podmitqive, prevrtqive i nepouzdane qude, spremne za rakiju da daju i sopstvenu slobodu. Koje li bezo~ne uvrede desetina i stotina hiqada onih koji dado{e sve, pa i vlastite `ivote za slobodu! ^iwenicama treba dodati i ovu: kao profesor u sredwoj {koli M. Sokli} je ironisao pred u~enicima govor djece muslimanske nacionalnosti, organizovano (neovla{teno, dakako) anketirao u~enike `ele}i na taj na~in do}i do podataka o intelektualnom nivou djece razli~itih nacionalnosti. Profesor je, dakle, primijenio metode rasne teorije i nacionalne segregacije. Djeluju}i sa svojim istomi{qenicima, me|u kojima se ponajvi{e eksponirao nastoje}i da daje intonaciju wihovoj raboti, Sokli} dopuwuje svoju namjeru koju provodi me|u svojim u~enicima i tvrdwama da
205

nije trebalo priznati nacionalni identitet muslimana, da su oni vje{ta~ka tvorevina, jer istorijski nisu postojali, niti su imali kulturne i druge vrijednosti kroz koje bi se mogli identifikovati kao nacija, pa sada nastoje da {irewem panislamisti~kih ideja osvoje sve pozicije u SR BiH i proglase je zelenom republikom. Wegove su i rije~i da: Muslimani ote`avaju `ivot Srba i Hrvata u Bosni i Hercegovini. Ako to nije najcrwi nacionalizam i podrivawe bratstva i jedinstva onda je te{ko re}i {ta je. Napokon, svemu ovome treba dodati i ~iwenicu da je Sokli} organizovano djelovao na ostvarivawu svojih nacionalisti~kih i anarholiberalisti~kih ideja i koncepcija, a ne samo i iskqu~ivo govorio i da je zajedno sa nekolicinom svojih istomi{qenika poku{avao, pa djelimi~no i uspijevao, da se ubacuje me|u u~enike i studente i radni~ku omladinu poku{avaju}i da ih vrbuje na svoju stranu, ispoqavaju}i istovremeno neskrivenu zainteresovanost za mogu}nost da se osvoje pozicije i u nekim sredstvima javnog komunicirawa. Da li su potpisnici pomenute peticije svjesni {ta i koga brane? Misle li to oni, zapravo, da brane slobodu time {to brane nacionalizam, poku{aje razbijawa na{eg bratstva i jedinstva, samoupravqawa, na{e nezavisnosti i nesvrstanosti? Jer, o tome se ovdje radi, o posve konkretnoj neprijateqskoj aktivnosti a ne o teoretisawu nad slobodama stvarala{tva ili bilo ~emu drugom. Takva smi{qena, u osnovi neprijateqska rabota kako je i na sudu dokazano polazila je s ciqem da se svuda gdje mo`e suprotstavi svim vrijednostima na{e revolucije, pogotovu politici i ulozi Saveza komunista u na{em dru{tvu. Da li sve to znaju oni koji svojim potpisima na bijeloj hartiji ustaju u odbranu M. Sokli}a? Pretpostavqamo da znaju. Na takav ozbiqan ~in se rijetko ko odlu~uje a da ne zna bar osnovne ~iwenice. No, pogleda li se u spisak potpisnika peticije stvar postaje mnogo jasnija: me|u wima je, izme|u ostalih, i Vojislav [e{eq i nekolicina wegovih istomi{qenika iz Sarajeva, potpisnici su i osvjedo~eni anarholiberali i nacionalisti iz nekih drugih na{ih centara. Me|u wima su i ve} eksponirani slobodari koji su digli svoj glas i u nekim sli~nim prilikama, povodom su|ewa G. \ogu, na primjer. Me|u potpisnicima nema tuzlanskih rudara i solara, nema ni energeti~ara iz termoelektrana, ni hemi~ara iz HAK-a... To samo po sebi ve} mnogo govori. Oni se ni na ovaj ni na bilo koji drugi na~in ne zala`u za Sokli}a i wemu sli~ne. Naprotiv, i Sokli}eva nacionalisti~ka i anarholiberalisti~ka aktivnost, kao i ne{to ranije ispoqen muslimanski, hrvatski i svaki drugi nacionalizam, naprosto su se razbili o stamenost i nikad i ni~im dovedenu u pitawe odlu~nost i kristalno ~istu proletersku i komunisti~ku opredeqenost radni~ke klase tuzlanskog basena. O kakvim se to i za koga slobodama radi, za koje se zala`u Sokli} i wegovi istomi{qenici, posve je jasno.
206

Ostaje pitawe: dijele li wihovo mi{qewe i uvjerewe potpisnici ovakvih papira kojima se `eli izvr{iti pritisak na zvani~ne organe ustavnog poretka mimo samoupravqawa, o~igledno? II. Protestno pismo povodom su|ewa grupi muslimanskih intelektualaca napisano je u Komi`i, na Visu, u vrijeme trajawa Sociolo{kih susreta Dani Ante Fiamenga. Upu}eno je na adresu Predsjedni{tva Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije i Predsjedni{tva Bosne i Hercegovine: Najodlu~nije protestujemo protiv nedavnog su|ewa grupi gra|ana u Sarajevu koji su u javnosti `igosani kao muslimanski nacionalisti. Duboko verujemo da, posle tri veka od uvo|ewa verske slobode i tolerancije i preko dva veka od proklamovawa slobode mi{qewa i javne re~i, odgovaraju}e versko ube|ewe i javno izre~eno mi{qewe ne mogu biti vaqan osnov za krivi~ni progon i dugogodi{we li{ewe slobode. Po{to na su|ewu nije bilo re~i ni o kakvoj akciji osu|enih, wihov delikt je o~igledno delikt mi{qewa. Bojati se je da bi ubudu}e i pripadnici drugih nacionalnosti mogli da budu podvrgnuti represiji zbog izno{ewa svojih verskih ili politi~kih stavova i mi{qewa. Odmah su reagovali sarajevski Na{i dani tekstom Asima Metiqevi}a Odbrana nacionalista: Po svemu sude}i, iznimni publicitet koji je dat su|ewu grupi (trinaest optu`enih) muslimanskih nacionalista, dobio je novu iwekciju. Ubrizgao ju je Vojislav [e{eq, sa cijelim konzilijumom (istina, tu je wegova uloga svedena tek na funkciju medicinske sestre). Naime, ovoga je qeta na Visu (na Komi`i) nastavqena jedna od tradicija praksisovaca da se dr`avnim i politi~kim organima i organizacijama upu}uju peticije u korist dru{tveno proskribovanih pojedinaca ili grupe qudi. Ovoga puta, peticija je upu}ena Predsjedni{tvu SFRJ i Predsjedni{tvu SR BiH, i u woj se tra`i da se upravo osu|ena grupa Mladi muslimani pusti na slobodu. Jedan od autora peticije je Vojislav [e{eq. Krunski argument peticije je da se radi o deliktu mi{qewa. Onome kome je imalo stalo do ~i wenica, pa i ne bio pretjerano pametan, jasno je da se ne radi o deliktu mi{qewa nego o deliktu djelovawa. Istraga je to nedvojbeno pokazala. Budu}i da se sa prozirnim argumentima peticije ne bi moglo ozbiqnije baviti, bi}e korisnije nazrijeti pozadinu ovog manevra. Kako je i sam svojevremeno optu`en za nacionalisti~ko djelovawe V. [e{eq bi se ovim manevrom htio pokazati kao humana, demokrati~na i nadasve istinoqubiva osoba. Nadaqe, peticija bi mogla imati funkciju izvjesne minorizacije obra~una sa nosiocima panislamisti~kih te`wi u BiH. Kada ve} nisu bili uhva}eni i osu|eni pravi (V. [. ih je svojevremeno prozivao i javno optu`ivao) onda bi trebalo pustiti i sitne ribe. I, na koncu, ovaj poku{aj V.[. i bratiji, uz adekvatan publicitet, otvara {irok manevarski prostor. U najmawu ruku, mo`e biti odli~an alibi za sqede}e poteze.
207

I zagreba~ki Ve~erwi list od 15. septembra 1983. objavquje komentar Branka Vlahovi}a Dobrovoqni disidenti u kome se ka`e: Ima i takvih qudi koji bi zbog popularnosti i `eqe da budu tribuni sami sebi dobrovoqno napisali politi~ku optu`nicu. Sretni bi bili kad bi proveli bar 24 sata u zatvoru i tako dobili epitet mu~enika, boraca za demokratizaciju i pravdu. Da ova na{a tvrdwa nije pretjerana poku{at }emo dokazati svje`im primjerom. Na nedavno odr`anim Danima Ante Fiamenga u Komi`i kru`ile su dvije peticije. U prvoj se tra`ila obustava postupka protiv pisaca teksta u qubqanskoj Tribuni poslije smrti Leonida Bre`weva, a u drugoj peticiji tra`ilo se oslobo|ewe pripadnika organizacije Mladi muslimani. Jedan od inicijatora druge peticije bio je mladi sarajevski sveu~ili{ni radnik o kome su novine mnogo pisale, a i sam je podosta tekstova napisao ratuju}i upravo s muslimanima iz sarajevskih politi~kih krugova. Dakle, do ju~er je pravio inventuru me|u muslimanima, trudio se da doka`e da su neki od wih nacionalisti~ki optere}eni, a sada se javqa kao za{titnik Mladih muslimana tvrde}i da ih treba osloboditi jer je rije~ o deliktu mi{qewa. Kako protuma~iti taj ideolo{ki salto mortale? Vjerujemo da je ve}ina ~itaoca prepoznala o kojem se mladom sarajevskom znanstveniku radi. Namjerno mu ne spomiwemo ime jer bismo mu upravo tako napravili uslugu. On po svaku cijenu `eli da se o wemu govori, da wegovo ime ne{to zna~i. Sredstva informirawa ponekad progutaju ideolo{ku udicu dobrovoqnih disidenata pa danima objavquju {to su oni rekli i {to o wima drugi govore. Ako uspiju jo{ isprovocirati nekog politi~ara da ih napadne na javnom skupu dobrovoqni disidenti su ispunili svoje `eqe. Tako ti tobo`e borci za pravdu postanu osobe o kojima se pri~a i pi{e, rje~ju postanu imena. Na`alost oni postanu poznatiji i o wima se vi{e govori i pi{e nego o marqivim znanstvenicima ~iji je doprinos znanosti i na{em dru{tvu vrlo velik. Ispada da se vi{e bavimo i pi{emo o qudima koji su poznatiji po |on-polemikama nego o marqivim stvaraocima. Mo`e se nabrojiti vi{e primjera koji potvr|uju kako se nespretnim reagirawem stvaralo od tih nezna~ajnih znanstveni~kih pripravnika razvikane politi~ke neprijateqe. Zato i smatramo da im imena ne treba uop}e ni spomiwati, poslije wihovih reklamerskih istupa. Tako }e oni uvenuti u anonimnosti to je za wih najte`a osuda jer oni nemaju ni strpqewa ni intelektualne snage da se radom nametnu i tako stvore autoritet i po{tovawe u dru{tvu. III. U Politici od 17. juna 1984. u rubrici Me|u nama objavqeno je pismo Biqane Kolunyije iz Beograda pod naslovom Grubi falsifikat peticiona{a: Dana 14. VI 1984. godine na{la sam u svom po{tanskom sandu~etu neko pismo peticiona{a u kome se, me|u potpisnicima, nalazi i moje ime. Sa gnu{awem odbacujem ovakav metod i kategori~ki tvrdim da nisam ni{ta sli~ne sadr`ine potpisala, ve} je to grubi falsifikat i provokacija.
208

Kao komunista i dugogodi{wi omladinski aktivista u obrazovnovaspitnim ustanovama u kojima sam se {kolovala, borila sam se protiv uno{ewa metoda insinuacija, tendencioznih optu`bi, pa su mi naro~ito u tom smislu strane sve destruktivne ideje i po nacionalnom i socijalnom pitawu, a posebno grubo i zlonamerno pisawe o vo|i na{e revolucije, predsedniku Titu. U istoj rubrici 26. juna je objavqeno novo pismo Biqane Kolunyije pod naslovom Perfidno podmetawe, uvreda, ucewivawe koje je autorka potpisala kao predsednik Osnovne organizacije Saveza socijalisti~ke omladine Obrazovno vaspitne radne organizacije Dimitrije Tucovi} iz Beograda: Dana 30.5. 1984. godine (sreda) prisustvovala sam simpozijumu koji je odr`an u prostorijama Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bila sam potaknuta temama referata koji su u okviru ovog simpozijuma trebalo da budu podneti. Li~no sam bila vrlo zainteresovana da saznam ne{to vi{e o tendencijama u razvoju moderne logike i o nekim obja{wewima o distinkcijama izme|u tradicionalne i moderne logike. To je bio iskqu~ivi motiv da zajedno sa profesorom filozofije Mirtom Dagmar-Kinder odem na fakultet. U startu su se pokazale mawkavosti organizacije, naime, sam po~etak i prepodnevnog i popodnevnog sastanka je kasnio 30 minuta u odnosu na predvi|eno vreme. Tada, u neformalnim razgovorima u hodniku, a i kasnije u toku predavawa, niko nije ni indirektno pomiwao peticiju a u samim predavawima kojima sam prisustvovala, nije bilo politi~kih implikacija. U toku predavawa prof. Virgilija Mu{kardina papir je po~eo da cirkuli{e me|u u~esnicima skupa. Sa najve}im intenzitetom pa`we sam slu{ala predavawa i u tom trenutku maksimalnog intelektualnog anga`ovawa da bih razumela su{tinu, papir je stigao i do mene. ^ovek koji je sedeo do mene je napomenuo da je to oblik evidencionog lista gde se potpisujemo da bi nam naknadno bili dostavqeni radni materijali. (Neka vrsta skripata odr`anog predavawa.) Ovaj oblik evidentirawa prisutnosti ~lanstva je karakteristi~an i za moju omladinsku organizaciju. Mehani~ki sam potpisala papir na drugoj strani na kojoj je ve} bilo mno{tvo potpisa. Na samom papiru nisam uo~ila nikakav tekst. U ~etvrtak 14.6. 1984. god. u po{tanskom sandu~etu na{la sam pismo bez `iga u kojem se nalazila peticija. Me|u potpisnicima je bilo i moje ime. Impulsivno sam reagovala uverena da ni kao ~ovek ni kao komunista svesno ni{ta sli~ne sadr`ine nisam mogla potpisati. Moja prva reakcija je bila da odem u SUP i prijavim ceo slu~aj. Shvatila sam da ovaj fal sifikat mo`e imati i ve}e dimenzije i posledice, duboko uverena da je to u su{tini perfidno podmetawe, uputila sam u ciqu razja{wewa pismenu izjavu Predsedni{tvu SFRJ, CK SK Srbije i Politici. U nedequ 17. 6. 1984. u Politici je objavqena moja izjava Grubi falsifikat peticiona{a, u kojoj kategori~ki tvrdim da je to grubi falsifikat peticiona{a. U toku samog dana u vi{e navrata javqali su se neidentifikovani potpisnici peticije i zahtevali od mene da povu209

~em izjavu, istovremeno grubo me vre|aju}i i diskvalifikuju}i me kao li~nost. Pretili su mi da nikad ne}u mo}i da se upi{em na Filozofski fakultet itd. Potencirali su ~iwenicu da su peticiju potpisali i neki eminentni stvaraoci i da sam, ogra|uju}i se od teksta peticije, izdala ovu smi{qeno organizovanu stvar. U telefonskom razgovoru sa wima ja sam izjavila da iskqu~ivo stojim iza izjave Politici i da je ona napisana samostalno i samoinicijativno. Oblici nedemokratskog pritiska su nastavqeni od strane izvesnog Milo{a Arsenijevi}a koji je, i uprkos odbijawu da razgovaram sa wim, do{ao u moju ku}u. Na arogantan na~in, on je predo~io mojim roditeqima, mogu}e sankcije koje zbog ovog postupka mogu da snosim. Ponovqena je teza da sam na nekorektan na~in izdala wihovu stvar. Posebno je apostrofirao da postoje qudi koji mogu potvrditi da smo profesorka i ja potpisale papir. Nudio je neko sporazumno re{ewe, ali tu alternativu nisam prihvatila. Kasnije je poku{avao ponovo da stupi u kontakt sa mnom i pored mog izri~itog odbijawa da razgovaram sa tih pozicija. Metodi kojim su se slu`ili bili su direktno suprotni od politi~ke tolerancije koju proklamuju. Ovi fa{isoidni oblici falsifikovawa i ucewivawa su u~vrstili moje uverewe da se radi o izuzetno organizovanoj grupi politi~ki indoktriniranih qudi koji svesnom akcijom poku{avaju da destabilizuju odnose, podrivaju tekovine revolucije i poku{avaju da diskredituju nevine qude. Na istoj strani objavqeno je i pismo Mirte Dagmar-Kinder naslovqeno kao: Grubi pritisak na osamnaestogodi{wu devojku Te{ko je, kada ~ovek, nenavikao ovakvoj vrsti dopisivawa, le`i, sa visokom temperaturom i zau{cima, jer tada argumentacija postaje nesuvisla a dokazi slabi. Na`alost, argumenti ad hominem koji se sve vi{e koriste, a naro~ito u slu~aju o kome `elim da vas izvestim, teraju me da pi{em. Filozofsko dru{tvo Srbije, ~iji sam ~lan, obavestilo me pozivom br. 46/84 od 24. 5. 1984. da }e se u Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu odr`ati simpozijum: Odnos logike, teorije saznawa i filozofije, nauke, u sredu i ~etvrtak, 30. i 31. 4. s tim da prva sesija po~iwe u 9,30 ~asova. Predajem filozofiju i logiku u {koli kulturolo{kog smera i bila sam profesionalno vrlo zainteresovana da ~ujem neka nova razmi{qawa, tim pre {to su teme obe}avale (barem za mene) pro{irewe vidokruga. Moja u~enica, Biqana Kolunyija, po{la je sa mnom na prvi sastanak jer je `elela da i ona slu{a saop{tewa, tim pre {to je planirala da studira filozofiju. Zbog nedolaska predava~a na vreme, izlagawe Virgilija Mu{kardina po~elo je sa zaka{wewem, tek u 10 ~asova. Za vreme ~ekawa, mada je sala bila polupuna, niko nije, barem u na{oj blizini, pomiwao neku peticiju. Za vreme Mu{kardinovog izlagawa, koga sam vrlo pa`qivo, sa bele{kama, pratila, i sa Biqanom delimi~no komentarisala, stigao je do nas papir sa nizom potpisa. Slu{aju}i i daqe vrlo interesantno izlagawe,
210

i ne obra}aju}i pa`wu na eventualno zaglavqe, potpisala sam se, a zatim se potpisala i Biqana Kolunyija, te smo papir dodale daqe, ne prekidaju}i slu{awe predava~a. O~igledno, pogre{ile smo obe, i kao qudi i kao komunisti, jer nismo dobro pogledale {ta pi{e na tom papiru, sem potpisa. Me|utim, na nizu sastanaka, kojima sam u vidu stru~nog usavr{avawa prisustvovala, kao i na sastancima omladine, kojima je prisustvovala Biqana, uobi~ajeno je da se evidentiraju prisutni, wihovim potpisom, tim pre, ako postoji mogu}nost da se naknadno dobije i neki radni materijal. Zavedene ~iwenicom da niko nije pomiwao nikakvu peticiju, obe smo stavile potpis na ne{to sa ~ime se u svojoj su{tini ne sla`emo. Naro~ito se ne sla`em ja kao vaspita~ mlade generacije sa daqim tokom doga|aja koji govori o tome da upravo oni koji se pozivaju na demokratiju i ideolo{ku toleranciju na grub na~in vr{e pritisak na osamnaestogodi{wu devojku, telefonom i li~no, jer je u Politici izjavila da nije potpisala peticiju. ^iwenica je da Biqana Kolunyija nije potpisala peticiju budu}i da joj niko nije skrenuo pa`wu na to da je papir peticija, a iskori{}en je trenutak wenog i mojeg maksimalnog intelektualnog anga`ovawa u slu{awu izlagawa Virgilija Mu{kardina o odnosu suda i pojma u klasi~nim i savremenim logikama. Politika 29. juna objavquje redakcijski komentar Zloupotreba nau~nog skupa s nadnaslovom [ta je otkrila jedna peticija i podnaslovom Trebalo bi preispitati daqi opstanak pojedinaca na Filozofskom fakultetu koji ve} du`e vreme deluju sa neprihvatqivih pozicija, zakqu~eno na sednici UK SSO Beograda: Na ju~era{woj sednici Predsedni{tva Univerzitetske konferencije SSO Beograda o{tro je osu|en metod pojedinaca, ili grupe qudi koji su iskoristili jedan nau~ni skup na Filozofskom fakultetu da bi grubom zloupotrebom listi}a za evidenciju prisutnih, od wega sa~inili peticiju i poslali je nadle`nim organima u zemqi. Tek naknadno se otkrilo da je izvr{ena manipulacija od koje se troje u~esnika skupa i javno ogradilo (dva pisma su objavqena u Politici 26. juna, ove godine). Nau~ni simpozijum koji je organizovalo Filozofsko dru{tvo Srbije, pod nazivom Odnos logike, teorije saznawa i filozofije, odr`an je na Filozofskom fakultetu 30. maja ove godine. Svi prisutni su dobili list hartije da se potpi{u i ve}ina je potpisala svoja imena. Tek naknadno je dodato zaglavqe i tako je nastala peticija o kojoj na skupu nije bilo ni re~i. Po{to je Biqana Kolunyija, verovatno budu}i student Filozofskog fakulteta, raskrinkala javno ovu mahinaciju, usledile su pretwe i ku}na poseta asistenta Filozofskog fakulteta Milo{a Arsenijevi}a, koji je i na taj na~in poku{ao da izvr{i pritisak na Biqanu i wene roditeqe da se odrekne javnog demantija. Pri tom je izre~ena i pretwa da mo`e do}i u pitawe wen upis na Filozofski fakultet. Razmatraju}i ovaj slu~aj Predsedni{tvo UK SSO Beograda je istaklo da pojedinci na Univerzitetu u nedostatku istomi{qenika za svoje
211

neprihvatqive stavove, poku{avaju da ih pridobiju i prinudom i ucenama. Za~u|uju}e je da se takva pona{awa upravo toleri{u na Filozofskom fakultetu gde se i najvi{e govori o slobodi i demokratiji. Filozofski fakultet ne bi smeo trpeti u svojoj sredini takve qude i dozvoqavati da rade s mladom generacijom, re~eno je na sednici. To, uostalom, nije ni prvi slu~aj da pojedinci ili organizovane grupice sa Filozofskog dru{tva zloupotrebqavaju ovaj fakultet i deluju sa neprijateqskih pozicija. Deo krivice, istaknuto je, za na~in prikupqawa potpisa za ovu peticiju snose i organizatori skupa i Filozofski fakultet, jer je te{ko prihvatqivo obja{wewe da se za to nije znalo. Pona{awe Milo{a Arsenijevi}a baca vi{e svetla i na kadrovsku politiku na Univerzitetu kad je jedna takva li~nost mogla dobiti asistentsko mesto. Trebalo bi, re~eno je tako|e, javno saop{titi imena organizatora ove peticije, preispitati wihov daqi opstanak na Beogradskom univerzitetu i ispitati da li u wihovoj ne~asnoj radwi ima i elemenata za utvr|ivawe krivi~ne odgovornosti, jednoglasno je zakqu~eno na sednici Predsedni{tva. Jer, nije dovoqno samo kritikovati takve metode rada i ogra|ivati se od wih, ve} treba preduzeti i zakonske mere da se to ne ponovi i da mladi qudi ne osete posledice otpora takvim grupama i pojedincima koji ve} du`e vreme deluju na Filozofskom fakultetu sa anarholiberalisti~kih pozicija Tim povodom 3. jula se Milo{ Arsenijevi} obra}a prof. dr Qubomiru Maksimovi}u, prodekanu Filozofskog fakulteta u Beogradu pismom slede}e sadr`ine: Po{tovani kolega Maksimovi}u, Odgovaram na va{u molbu koju ste mi uputili pismom 2. jula 1984. godine broj 05/3-2 947/1 izve{tavam vas pismeno o mom vi|ewu doga|aja o kojima je javnost obave{tena napisima u Politici od 26. i 29. juna, tj. tekstom Biqane Kolunyije Perfidno podmetawe, uvreda, ucewivawe i izve{tajem sa sednice Predsedni{tva Univerzitetske konferencije SSO Beograd Zloupotreba nau~nog skupa, koji je potpisao R.K. Sli~an izve{taj objavqen je i u Ve~erwim novostima pod naslovom U peticiji podvala koji je potpisao D. Sp. Pismo Biqane Kolunyije sadr`i ~itav niz najobi~nijih neistina, koje se izve{tajem R.K. jo{ pro{iruju. U Politici od 17. juna 1984, u rubrici Me|u nama pro~itao sam prvo pismo Biqane Kolunyije pod naslovom Grubi falsifikat peticiona{a, u kojem ona kategori~ki tvrdi da nije potpisala nikakvu peticiju i da pismo sa wenim imenom koje je na{la u po{tanskom sandu~etu predstavqa grubi falsifikat i provokaciju. Budu}i da posedujem fotokopiju pisma Predsedni{tvu SFRJ koje sam i sam potpisao 30. juna 1984. godine u prostorijama Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, na kojoj se mo`e videti i potpis s imenom Biqane Kolunyije i shvataju}i kakva je moralna {teta nanesena tvrdwom o falsifikatu ostalim potpisnicima, kojih je 229, uputio sam se Biqani Kolunyiji da ustanovim da li je potpis wen ili nije. To sam u~inio kao su212

potpisnik pisma, ne `ale}i trud i vreme, jer je u pitawu ugled 229 potpisnika pisma, me|u kojima su mnogi ~lanovi Filozofskog fakulteta i skoro svi ~lanovi Katedre za filozofiju. Vrata stana u kojem stanuje Biqana Kolunyija otvorio mi je wen otac, kome sam se odmah predstavio, a koji mi je, po{to Biqana Kolunyija nije bila kod ku}e, dao broj telefona rekav{i da se javim kasnije. To sam i u~inio i tada sam se dogovorio sa Biqanom Kolunyijom da do we do|em kroz sat sat i po. Utoliko je najordinarnija neistina tvrdwa Biqane Kolunyije u Politici od 26. juna da sam do{ao u ku}u uprkos wenom odbijawu da razgovara sa mnom. Isto tako je potpuna neistina da sam poku{avao ponovo da stupim u kontakt sa wom i pored wenog izri~itog odbijawa, po{to ona nije ni{ta mogla da odbije budu}i da nije bila kod ku}e kada sam u zakazano vreme do{ao, a wen otac mi je opet rekao da se javim kasnije jer Biqana treba da se vrati uskoro, a potrebno je da sa wom li~no razgovaram. Kada sam se javio, Biqana opet nije bila kod ku}e jer je, po re~ima wenog oca oti{la u bioskop. Posle toga se vi{e nisam javqao niti dolazio u ku}u Kolunyija. Neistina je da sam roditeqima rekao na nekorektan na~in da je Biqana izdala na{u stvar. Ni{ta sli~no nisam rekao, ve} sam samo pokazao faksimil potpisa Biqane Kolunyije ispod pisma Predsedni{tvu SFRJ, a wen otac nije negirao da je taj potpis wen. Rekao sam i kada je i gde potpis dat i da je to u~iweno u prisustvu ve}eg broja qudi, ukazuju}i na moralnu {tetu koja se tvrdwom o falsifikatu nanosi ostalim potpisnicima. Iako Biqana Kolunyija u svom pismu Politici navodnu pretwu da ne}e mo}i da se upi{e na Filozofski fakultet nije pripisala meni, R. K. u izve{taju sa sednice Predsedni{tva UK SSO Beograda to ve} pripisuje meni. To je, naravno, ~ista neistina. Na nizu najobi~nijih neistina konstruisan je nekakav slu~aj. U wemu je apostrofiran i Institut za filozofiju i Filozofski fakultet. Politika do dan danas nije objavila moju ispravku iako je po Zakonu o javnom informisawu du`na da to u~ini. Ina~e, ja sam se, kao i mnogi drugi u~esnici simpozijuma Odnos logike, teorije saznawa i filozofije nauke, potpisao ispod pisma Predsedni{tvu SFRJ koje glasi: Obra}amo vam se saznav{i da su Pavlu{ko Im{irovi}, Vladimir Mijanovi} i Milan Nikoli} u Beogradu i Vojislav [e{eq u Sarajevu, protiv kojih je pokrenut istra`ni postupak zbog organizovawa i u~e{}a na skupovima u privatnim stanovima, odnosno zbog izno{ewa teorijskih i politi~kih stavova, pritvoreni a uvereni u svoju nevinost stupili u neograni~eni {trajk gla|u. Po{to je wihov navodni delikt ~isto politi~ke prirode i ne ukqu~uje apsolutno nikakvo nasiqe, niti pozivawe na nasiqe, tra`imo da eventualni tragi~ni ishod ili druge dalekose`no negativne posledice sada{we situacije spre~ite, time {to }e okrivqenima biti omogu}eno da se brane iz slobode. Tvrdwa u izve{taju R. K. da su se prisutni na simpozijumu potpisivali na prazni evidencioni list na koji je naknadno dodato zaglavqe jo{ je jedna u nizu ordinarnih neistina.
213

Ina~e, uprava Instituta za filozofiju nije organizovala potpisivawe navedenog pisma Predsedni{tvu SFRJ. Pismo je i{lo od ruke do ruke i ko je hteo, potpisao ga je. Sasvim je suvi{no nagla{avati da se tu ne radi ni o kakvoj zloupotrebi nau~nog skupa o kojoj govori R. K. izve{tavaju}i sa sednice Predsedni{tva UK SSO. U isto vrijeme na adresu Politike i drugih listova koji su se naknadno ukqu~ili u ovu podmeta~ku kampawu stiglo je mnogo protestnih pisama istaknutih beogradskih intelektualaca. Ilustracije radi, ovdje prenosim sadr`aj samo nekoliko pisanih protesta. U pismu dr Vesne Pe{i} i dr Ivana Jankovi}a, ~lanova predsjedni{tva Sociolo{kog dru{tva Srbije stajalo je: Po{tovani uredni~e, Obra}amo vam se povodom pisama koje su u va{oj rubrici objavile Biqana Kolunyija i mr Mirta Dagmar-Kinder. Razabiremo da su one nepa`wom potpisale peticiju s ~ijim se zahtevom ne sla`u, ali ne raz umemo razloge wihovog nesvakida{weg uzbu|ewa i straha, niti vidimo za{to i za {ta one tako strasno optu`uju druge. Jer, peticije kao takve su Ustavom predvi|en i u praksi uobi~ajen na~in op{tewa gra|ana sa vlastima. Da je to tako, vidimo iz ~estih izvje{taja Politike o raznim zahtevima koje gra|ani podnose u obliku peticije: setimo se samo zahteva `iteqa Smedereva da im se obezbedi sve` hleb, ili glumaca Narodnog pozori{ta da im se isplate honorari. Pamtimo i nedavno Politikino pisawe o du`noj pa`wi s kojom je nadle`ni odbor Savezne skup{tine razmatrao peticiju za ukidawe smrtne kazne. Dakle, samo potpisivawe peticije ne mo`e biti razlog za toliko uzbu|ewe. Mo`da bi sve bilo jasnije da su Biqana Kolunyija i Mirta DagmarKinder rekle ne{to o sadr`aju ove peticije, koje se toliko gnu{aju; ali, one o tome mukom }ute. Re~ je o zahtevu 230 (sada dva mawe) gra|ana Predsedni{tvu SFRJ da se omogu}i odbrana iz slobode Pavlu{ku Im{irovi}u, Vladimiru Mijanovi}u, Milanu Nikoli}u i dr Vojislavu [e{equ, okrivqenim zbog organizovawa i u~e{}a na skupovima u privatnim stanovima, odnosno zbog izno{ewa teorijskih i politi~kih stavova. Uvereni u svoju nevinost, okrivqeni su stupili u neograni~eni {trajk gla|u. Po{to je wihov navodni delikt ~isto politi~ke prirode i ne ukqu~uje apsolutno nikakvo nasiqe, niti pozivawe na nasiqe, ka`e se daqe u peticiji, potpisnici tra`e da se eventualni tragi~ni ishod ili druge dalekose`no negativne posledice spre~e tako {to }e se okrivqenima omogu}iti da se brane iz slobode. S ovim zahtevom se ne moramo svi slagati, ali je izvesno da u wemu nema ni~eg prevratni~kog, a jo{ mawe protivpravnog. Iste ili sli~ne zahteve, istim povodom, uputile su vlastima neke stru~ne organizacije Sociolo{ko dru{tvo Hrvatske, Filozofsko dru{tvo Srbije, kao i brojne grupe uglednih gra|ana. Po{to su Milan Nikoli} i Vojislav [e{eq ~lanovi Sociolo{kog dru{tva Srbije, a Vladimir Mijanovi} apsolvent sociologije, Sociolo{ko dru{tvo Srbije je ovim povodom uputilo vi{e
214

apela nadle`nim organima vlasti, a jedna delegacija Dru{tva je primqena u Predsedni{tvu SR Srbije i vodila razgovor upravo o izgledima da se okrivqenima ukine pritvor i da prekinu {trajk gla|u. Biqani Kolunyiji i wenoj nastavnici je na voqu da se s ovakvim inicijativama ne slo`e, ali za{to zbog sopstvene nepa`we tako ru`e i kude one koji poku{avaju da spre~e ne`eqen i mo`da tragi~an ishod ovog slu~aja? Za{to optu`uju druge da su falsifikovali potpis koji je autenti~an, makar bio dat u zabludi? Za{to im pripisuju fa{isoidnost (sic!) i za{to u wima vide izuzetno organizovanu grupu politi~ki indoktriniranih qudi koji svesnom akcijom poku{avaju da destabilizuju odnose (koje?), podrivaju tekovine revolucije i poku{avaju da diskredituju nevine qude? (podvu~eni delovi citirane re~enice sasvim precizno opisuju bi}e krivi~nog dela iz ~l. 136. u vezi ~l. 114. KZ SFRJ). Ako je Politika ve} dala toliki prostor Biqani Kolunyiji, smatramo da je ovaj ugledni list morao da se potrudi da prethodno utvrdi ~iwenice i svoje ~itaoce obavesti o sadr`aju sporne peticije. Na sli~an na~in protestovao je i Dragi{a Paunovi}: U Politici ekspres od 29. juna 1984. godine objavqena je na 2. strani slede}a informacija: Peticija. U peticiji za koju su iskori{}eni potpisi Biqane Kolunyije i Ranka Milosavqevi}a, a ispod koje su se potpisali, po Biqaninim re~ima, i Dobrica ]osi}, Dragoslav Mihajlovi}, Gojko \ogo i jo{ preko 300 imena, ka`e se slede}e: Ako se na{e dru{tvo deklari{e kao demokratsko, treba obezbediti [e{equ i drugima da se brane iz slobode i da im se obezbedi humaniji tretman, koji sada ne postoji. Kao jedan od 230 potpisnika ovoga zahteva, tra`im da, u skladu sa Zakonom o javnom informisawu, objavite ispravku. Ta~an tekst zahteva glasi: Predsedni{tvu SFR Jugoslavije. Obra}amo vam se saznav{i da su Pavlu{ko Im{irovi}, Vladimir Mijanovi} i Milan Nikoli} u Beogradu i Vojislav [e{eq u Sarajevu, protiv kojih je pokrenut istra`ni postupak zbog organizovawa i u~e{}a na skupovima u privatnim stanovima, odnosno zbog izno{ewa teorijskih i politi~kih stavova, pritvoreni a uvereni u svoju nevinost stupili u neograni~eni {trajk gla|u. Po{to je wihov navodni delikt ~isto politi~ke prirode i ne ukqu~uje apsolutno nikakvo nasiqe, niti pozivawe na nasiqe, tra`imo da eventualni tragi~ni ishod ili druge dalekose`no negativne posledice spre~ite, u skladu sa svojom nadle`no{}u, time {to }e okrivqenima biti omogu}eno da se brane iz slobode. U prilogu ovog pisma dostavqam vam fotokopiju zahteva sa imenima potpisnika. Javila se i Slavka Koledin koja peticiju nije ni potpisala: U ovoj rubrici od 17. i 26. juna 1984. godine pro~itala sam pisma Grubi falsifikat peticiona{a, Perfidno podmetawe, uvreda, ucewivawe i Grubi pritisak na osamnaestogodi{wu devojku. Potpisnice su Biqana Kolunyija i wena profesorka mr Mirta Dagmar-Kinder. Prisustvovala sam simpozijumu Odnos logike, teorije saznawa i filozofije nauke, odr`anom krajem maja meseca u Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, o kojem se govori u navedenim pi215

smima. Bez ikakvih napomena i komentara, meni, kao i svim slu{aocima, ponu|ena je peticija sa zahtevom da se iz pritvora puste i brane sa slobode [e{eq, Mijanovi} i Im{irovi}. Sa~ekav{i kraj teku}eg izlagawa, u pauzi pre diskusije, pro~itala sam tekst peticije i nisam je potpisala. Mogu}no je, mada veoma ~udno, da profesorka i wena u~enica na samom papiru nisu uo~ile nikakav tekst, izuzev potpisa. To je gre{ka koju same u pismima priznaju. Takvu gre{ku, me|utim, te{ko je nazvati grubim falsifikatom peticiona{a. Iako peticiju nisam potpisala, neometano sam pratila uspe{no organizovan radni simpozijum, koji je okupio eminentne istra`iva~e iz Beograda, Zagreba, Rijeke, Qubqane itd. Ne obja{wavaju}i za{to nisam potpisala peticiju i ogra|uju}i se od optu`bi profesorke Kinder i wene u~enice, `elim jedino da ka`em da na simpozijumu nije nikom ni{ta perfidno podmetnuto, da niko nije zaveden pozitivnom praksom o evidenciji prisutnih. Peticija je bila ~itko otkucana pisa}om ma{inom, svako je mogao da je pro~ita i potom da je potpi{e ili ne potpi{e. Predsedni{tvu Univerzitetske konferencije Savez socijalisti~ke omladine Beograda, Predsedni{tvu Gradskog komiteta Saveza socijalisti~ke omladine Beograda, Politici, Upravi Filozofskog fakulteta obratili su se Svetlana Kwazev Adamovi}, Svetozar Sin|eli}, Aleksandar Pavlovi}, Miroslav Radovanovi}, Rastko Jovanovi} i Milan Kova~evi} dopisom u kome su naveli: Mi dolepotpisani pod punom moralnom i krivi~nom odgovorno{}u kategori~ki tvrdimo slede}e: 1) Da smo u~estvovali u radu simpozijuma Odnos logike, metodologije i filozofije nauke koji je organizovao Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu 30. i 31. maja pre i posle podne. 2) Da je za vreme rada simpozijuma me|u prisutnim kru`io samo jedan list hartije na kome je jasno, velikim slovima u zaglavqu stajalo Predsedni{tvu SFR Jugoslavije a ispod zaglavqa, obi~nim slovima tekst u kome je tra`eno da se Pavlu{ku Im{irovi}u, Vladimiru Mijanovi}u i Milanu Nikoli}u u Beogradu i Vojislavu [e{equ u Sarajevu omogu}i da se brane iz slobode, da bi se spre~io tragi~ni ishod wihovog {trajka gla|u. 3) Da doti~ni tekst ne sadr`i nikakve politi~ke stavove ili implika cije, ni prihvatqive ni neprihvatqive, ve} predstavqa apel na humanost. Budu}i da se na{i potpisi ispod toga teksta nalaze u neposrednoj blizini potpisa drugarice Biqane Kolunyije i Mirte Dagmar-Kinder iz toga nedvosmisleno sledi da izjave o misterioznim praznim evidencionim listovima na koje je kasnije dokucan tekst ne odgovaraju stvarnosti i nisu istinite. Mi nijednom ~oveku, pa stoga ni Biqani Kolunyiji, ne osporavamo pravo da ne{to u~ini u zabludi ili da se kasnije iz bilo kojih razloga predomisli, ali smatramo da nijedan ~ovek, pa ni B. Kolunyija nema pravo da se slu`i neistinama i pri tome baca qagu na druge qude.
216

Nijedno pismo kojim se demantuju navodi Biqane Kolunyije i Mirte Dagmar-Kinder nije objavqeno u dnevnoj {tampi. Dr Milo{ Arsenijevi} je posredstvom advokata dr Ivana Jankovi}a tu`io redovnom sudu Biqanu Kolunyiju. Sudski postupak jo{ uvijek traje. IV. [esnaestog aprila 1987. godine obratio sam se Odboru za odbranu slobode misli i izra`avawa li~nim apelom za podr{ku i pomo} nevino osu|enom @ivojinu Luki}u: Dragi prijateqi, Obra}am vam se s molbom da se svojim autoritetom i energi~nim protestom kod jugoslovenskih dr`avnih zvani~nika suprotstavite policijskoj torturi i sistematskom {ikanirawu kome je u zeni~koj robija{nici izlo`en zato~enik savjesti @ivojin Luki}. Luki} izdr`ava {estogodi{wu kaznu zatvora zbog takozvanog verbalnog delikta, nakon {to je osu|en u re`iranom procesu i na osnovu izjava la`nih svjedoka u Okru`nom sudu u Tuzli. Polupismen, sa ~etiri razreda osnovne {kole, iz rodnog sela [ekovi}i s porodicom je oti{ao u pe~albu u Saveznu Republiku Wema~ku. Po~etkom osamdesetih godina koristio je godi{wi odmor u otaybini, pa su ga tom prilikom slu`benici Dr`avne bezbednosti pozvali na razgovor i od wega zahtijevali da {pijunira jugoslovenske gastarbajtere u Minhenu. Luki} je to odbio, pa po povratku u Wema~ku sadr`aj razgovora s policijom prepri~ao nekolicini prijateqa i poznanika. Negde u isto vrijeme je pisao protestna pisma na adresu najvi{ih republi~kih dr`avnih organa Bosne i Hercegovine zahtijevaju}i da se obustavi oduzimawe zemqe srpskim seqacima u wegovom rodnom kraju (me|u wima i wegovom ocu, pod izgovorom da je ona uzurpirana jo{ u vrijeme austrougarske vladavine). Prilikom slede}eg dolaska u Jugoslaviju uhap{en je i uz pomo} la`nih svjedoka osu|en na dugu robiju zato {to se navodno dru`io s pripadnicima srpske politi~ke emigracije u Wema~koj, zalazio u wihove kafane i nekom prilikom u mawem dru{tvu uzviknuo @ivio kraq Petar. U toku boravka u zeni~koj robija{nici ~itao sam wegovu presudu, pa vas uvjeravam da se me|u Luki}evim inkriminacijama uop{te ne pomiwe eventualno u~e{}e u diverzantskim akcijama, slu`ewe nasiqem ili wegovo propagirawe, a nema ni dokaza da je bio pripadnik bilo koje organizacije. Rije~ je iskqu~ivo o stvarnom ili nabije|enom izra`avawu mi{qewa u privatnim razgovorima. @ivojin Luki} je ozbiqno bolestan, pa je jedan od rijetkih politi~kih robija{a koji je, iako ~etrdesetogodi{wak, raspore|en na rad na najlak{im poslovima, u ku}noj radinosti. Sa mnom se dosta dru`io uprkos upozorewima i pretwama zatvorske uprave, pa je zbog toga do`ivqavao niz neprijatnosti. ^ak je ka`wen sa trideset dana samice {to mi je posudio na ~itawe kwigu Mila Gligorijevi}a Rat i mir Vladimira Dedijera, mada je tu publikaciju sasvim legalno pribavio u zatvor, pro{la je kroz zatvorsku cenzuru i weno ~itawe odobreno potpisom odgovornog lica i pe~atom na potkorici. S obzirom da se za stradawe @ivojina Luki}a nije znalo u doma}oj i inostranoj javnosti, te da wegovo ime nije bilo ni u evidenciji Amnesti interne{nela, nakon izlaska iz zatvora sam na nekoliko
217

javnih skupova opisivao Luki}evu sudbinu, te ga pomiwao kao karakteristi~an primjer progawawa idejnih neistomi{qenika, prvenstveno pripadnika srpskog naroda (koje je naro~ito intenzivno u Bosni i Hercegovini, te zadwih godina poprima zastra{uju}e razmjere), u svim intervjuima i izjavama jugoslovenskim i stranim novinarima. Va{em se odboru tim povodom jo{ nisam obra}ao jer sam se nadao da }u uz pomo} Luki}eve rodbine do}i do kopije wegove pravosna`ne presude, znaju}i da se vi upu{tate u za{titu zato~enika savjesti samo ako vam je dostupna dokumentacija ili raspola`ete drugim relevantnim dokazima da je rije~ o progonu zbog verbalnog delikta. Na`alost, za istinitost ovih navoda ja vam mogu garantovati samo svojom ~a{}u i savje{}u, a saglasan sam da, ukoliko preduzmete odre|ene mjere u ciqu Luki}eve za{tite, ovo moje pismo koristite na najcjelishodniji na~in, te ga, po potrebi, i publikujete. Prije nekoliko dana sam pouzdano obavije{ten preko biv{ih osu|enika koji su nedavno napustili zeni~ku robija{nicu, da je moja javna podr{ka Luki}u stvorila nove ozbiqne probleme. U dva sata no}u ga bude i odvode na saslu{awa koja nekada traju i po tri dana neprekidno. Prijete mu i ucjewuju ga. Imaju}i u vidu neke ranije slu~ajeve, smatram da nije iskqu~ena mogu}nost i da mu insceniraju novo su|ewe ukoliko se ne pokori perfidnim policijskim zahtijevima. Koliko mi je poznato, za sada ga ne podvrgavaju batinawu, ali na osnovu li~nog iskustva znam da je i to mogu}e. Uvjeren u va{u dobru voqu, humane pobude i hitnu intervenciju kod nadle`nih vlasti sa zahtjevom da se odmah obustavi bezrazlo`na tortura, te @ivojin Luki} {to prije pusti na slobodu kako bi se vratio supruzi i maloj djeci, srda~no vas pozdravqam. V. U oktobru 1987. godine Predsedni{tvu Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije je upu}ena peticija slede}e sadr`ine: Vladimir Dap~evi}, partizanski pukovnik, uhap{en je 1975. g. i osu|en na smrt. Kazna mu je odmah, od strane suda, zamewena sa dvadeset godina robije. Od tada se nalazi u po`areva~kom zatvoru. Dr Mileta Perovi} uhap{en je 1976. g. i osu|en na dvadeset godina robije. Kazna mu je kasnije smawena na petnaest godina i izdr`ava je u Sremskoj Mitrovici. Pukovnik Dap~evi} i dr Perovi} ve} su ranije osu|ivani; od 1948. do 1955. g. robijali su na Golom otoku. Dakle, u zatvorima posleratne Jugo slavije proveli su skoro dvadeset godina zbog svojih politi~kih ube|ewa. Rukovode}i se demokratskim principima i humanitarnim razlozima apelujemo da, u skladu sa va{im ustavnim i zakonskim ovla{}ewima, oslobodite Vladimira Dap~evi}a i Miletu Perovi}a daqeg izdr`avawa kazne. Spisak potpisnika sa~iwen po redosledu potpisivawa: 1. Dr Vojislav [e{eq 2. Mr Oleg Golubovi} 3. Dr Kosta ^avo{ki 4. Miodrag K. Skuli}
218

5. Rastko Zaki} 6. Du{an Bogavac 7. Vojislav Lubarda 8. Dr @arko Gavrilovi} 9. Milorad Radevi} 10. Milorad Belan~i} 11. Akademik Matija Be}kovi} 12. Dr @arko Vidovi} 13. Dragomir Oluji} 14. Dr Dragoqub Mi}unovi} 15. Vuk Dra{kovi} 16. Ilija Moqkovi} 17. Akademik Dragoslav Mihailovi} 18. Brana Crn~evi} 19. Dr Svetlana Slap{ak 20. Miodrag \uki} 21. Milivoje Gli{i} 22. Stojan Cerovi} 23. Dr Predrag Risti} 24. Akademik Borislav V. Peki} 25. Milovan \ilas 26. Akademik Dobrica ]osi} 27. Dr Neboj{a Popov 28. Danilo Pejovi} 29. Dr Ivan Jankovi} 30. Aleksandar Lojpur 31. Sr|a Popovi} 32. Borisav Mihajlovi} Mihiz 33. Dr Zoran Gavrilovi} 34. Zdenka A}in 35. Dr Neca Jovanov 36. Akademik dr Qubomir Tadi} Uz saglasnost svih potpisnika preporu~enom po{tom poslao Predsedni{tvu Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije dr Vojislav [e{eq. Kurioziteta radi, napomiwem da je ovo jedna od rijetkih peticija na koju jugoslovenski komunisti~ki re`im nikada i ni na koji na~in nije reagovao. Razlozi o~igledne re`imske zbuwenosti ~itaocu }e biti vjerovatno jasniji kad uskoro objavim otvorena pisma Stanetu Dolancu i sadr`aj krivi~ne prijave koju sam podnio protiv ovog ~lana Predsjedni{tva Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije.
219

[ESTI DIO OTPU[TAWE DU[ANA BOGAVCA I FORMIRAWE FONDA SOLIDARNOSTI

Moje prihvatawe predloga Du{ana Bogavca da u~estvujem u projektu [ta da se radi i pisawe odgovora na pitawa koja mi je tim povodom uputio imalo je mnogo dalekose`nije i ozbiqnije posledice nego {to smo to i on i ja mogli pretpostaviti kad smo se po~etkom juna 1983. godine dogovorili da mu dostavim svoje vi|ewe aktuelne krize jugoslovenskog dru{tva i mogu}nosti wenog prevazila`ewa. Bogavac je planirao da moje odgovore objavi u tre}em ili ~etvrtom tomu projekta, zajedno s radovima niza istaknutih intelektualaca slobodarskog i demokratskog opredjeqewa i opozicione politi~ke orijentacije, nakon {to u prvom i drugom tomu led probije tekstovima vi{e ili mawe izrazito re`imskih autora, u najmawu ruku, ~lanova vladaju}e partije. Nakon {to mi je bosanskohercegova~ka policija oduzela jo{ nikom nepokazani rukopis, a Branko Mikuli} i Hamdija Pozderac uz pomo} Staneta Dolanca re`irali tipi~no staqinisti~ko su|ewe na kome sam osu|en na osam godina robije, ponovo se hajka~ka ma{inerija ustremila na Bogavca. [efovi vladaju}e partije su kona~no do~ekali dugo pri`eqkivanu priliku da se radikalno obra~unaju s dugo godina neposlu{nim urednikom glavnog partijskog glasila. Brane}i se, Bogavac je negirao da me je uop{te anga`ovao za u~e{}e u projektu. Obratio se prvoj grupi pozvanih autora i u vrlo op{irnom pismu, izme|u ostalog, izlo`io, kako je rekao, monstr-scenario spre~avawa da se objavi ve} pripremqeni prvi i drugi tom. Evo kako je izgledala ta Bogav~eva interpretacija osnovne zamisli partijskih hajka~a: Ja sam, svima vama iza le|a (prva varijanta) ili uz znawe nekih ili ve}ine vas (mogu}e i vaqda povoqnija alternativa), anga`ovao sarajevskog sociologa dr Vojislava [e{eqa da nam napi{e politi~ki program, koji bi predstavqao skup, neku vrstu simbioze svih opozicionih i neprijateqskih antiplatformi, te su, tako i samo pokretawe inicijative i toliki anga`man qudi poslu`ili samo kao puki paravan i odsko~na daska za kristalisawe i lansirawe neprijateqskog programa?!!!... Ru`no i tu`no zvu~i, ne mo`e biti ru`nije i tu`nije, ve} i sama interpretacija te zamisli, a kakav je to tek bio posao za wene kreatore i gdje im je bila elementarna qudska logika, o tome da i ne govorim. Za{to sam (smo?) izabrao (izabrali?) za to ba{ [e{eqa? Za{to bismo mu, poslije wegovog izbora, pravili toliki ~apraz divan od anga`mana u prazno? Za{to ga nijesmo tako dirigovanog pustili, i iz prikrajka gledali {ta }e od svega biti? Za{to smo prve dvije kwige, na 900 stranica, sa prispjelim radovima prvih 16 sagovornika, predali za izdavawe dvjema socijalisti~kim specijalizovanim radnim organizacijama? Za{to je wihov koncept Programski savjet usvojio i rukopise ukqu~io u redovnu samoupravnu proceduru? Za{to su obojica zvani~no odabranih recenze220

nata, eminentnih nau~nika i javnih radnika, dali punu podr{ku wihovom {tampawu? Za{to u definitivno ponu|enim kwigama ne samo da nema ni pomena od [e{eqevog teksta, nego apsolutno ni wegovog nikakvog anga`mana u cjelokupnom projektu? Za{to u ~itavom projektu me|u pozvanim li~nostima, pa tako ni me|u one 44 koje su prihvatile poziv nema nijednog iskqu~enog ~lana SK? I za{to bi se, onda, uop{te pravio izuzetak sa mladim [e{eqem, pored toliko osvjedo~enih eminentnih marksista koji su raznoraznim poluzvani~nim ili zvani~nim odlukama potisnuti iz javnog `ivota (beogradski i zagreba~ki praksisovci, na primjer) ako se uop{te namjeravao praviti ma kakav presedan? Gdje je, kona~no, tvorcima ovog policijsko-politi~kog igrokaza bila pamet da ulogu inspiratora i podstreka~a, recimo, ideje za ukidawe Republike Crne Gore podmetnu ba{ Crnogorcu?!! Ni na jedno od ovih pitawa, koja se vaqda neodoqivo name}u, kreatori scenarija ne da nemaju ni traga od odgovora, nego ih ni sebi ne postavqaju! A to je tek djeli} iz niza nezaobilaznih pitawa, iza kojih bi tek morala da uslijede po wih i wihovu smutwu jo{ te`a i pogubnija. Kako, uzmimo, objasniti nepojmqivu optu`bu da su iza [e{eqa (poznatog du`e vremena po neprijateqskom djelovawu i tog wegovog navodnog programa) ne samo stali ve} ga pozivom i tempiranim pitawima u tome i podstakli i usmjerili nosioci inicijative [ta da se radi, koji su niko drugi nego urednici Komunista? Kako objasniti krajwe nevjerovatnu umije{anost, sau~e{}e i jo{ nevjerovatnije (direktno) u~e{}e osvjedo~enih na{ih revolucionara i politi~ara i poznatih marksisti~kih stvaralaca? Kako to da jedni (najbla`e re~eno: eventualno) nasjednu takvoj ujdurmi a drugi se u wu i svjesno ukqu~e? Mada ni na ova i ovakva pitawa nema niti mo`e biti druga~ijeg razumu dostupnog odgovora sem da je sve to ordinarna la` i gola izmi{qotina, {to baca sasvim druga~ije svjetlo i na inscenirani proces [e{equ kao glavnoj li~nosti ~itavog ovog prizemnog scenarija za diskvalifikaciju projekta [ta da se radi? oni su se, uprkos svemu, dosjetili zaista svojskim odgovorima. A i evo kako oni, ukratko, glase u svojoj moralnoj bijedi, logi~koj plitkosti i zloslutnoj umi{qenosti: U redakciji svih izdawa Komunista je stvoreno opoziciono leglo, gdje meni, po{to navodno ve} nekoliko godina djelujem sa pozicija nesaglasnih politici SKJ i dru{tva, pripada posebna uloga; a {to se, pak, ti~e sagovornika, za intervju [ta da se radi?, inicijativa je i pokrenuta iskqu~ivo radi opozicionog okupqawa i nu|ewa kontraplatforme, jer se me|u wima nalaze osvjedo~eni protivnici SKJ i dru{tva; dok su pozvani politi~ari uzeti samo radi pokri}a i legalizacije akcije!!! Bilo bi vaqda neumjesno da se sad svako od nas pred svima ispovijeda i pravda tragaju}i za dokazima svoje nedu`nosti, utoliko neumjesnije {to sve te pau{alne i krajwe neosnovane optu`be, sazdane od pukih etiketa ne pru`aju ni povoda za iole ozbiqan i dostojanstven razgovor u takvom pravcu. Pa ipak }u vam, u ovim iznu|enim okolnostima, ne{to re}i o se bi ({aqu}i vam kopiju prigovora na suspenziju), s obzirom na moju poma 221

lo specifi~nu ulogu u ovoj cijeloj inicijativi a i na to da sam tek sa jednim brojem drugova me|u vama bio u kontaktu ili dugotrajnije prijatequjem, dok ima dosta onih s kojima se li~no ni ne poznajem, nego tek po ~uvewu, odnosno poznavawu wihovog opusa. No najpre da otklonim mogu}u pomisao jer i na to mo`e da li~i a nije li cijela ova konstrukcija {to sam vam je samo fragmentarno izlo`io ne~ija fantazmagorija kojoj sam nekim ~udom nasjeo. O tome, na `alost, ne mo`e biti ni rije~i: realizacija scenarija uveliko te~e, bez obzira na usputne dirigentske izmjene i naknadna u{timavawa. O tome postoji i crno na bijelom, pod pe~atom, pod Strogo pov zavedeno i svima kojima treba proslije|eno... ... [to se, pak, ti~e optu`bi u vezi sa [e{eqom, zna~ajno je da spomenem sa sastanka jo{ neke elemente. Kad se ispostavilo da ja apsolutno nijesam anga`ovao niti sam mogao anga`ovati [e{eqa za u~e{}e u inicijativi [ta da se radi?, ve} i zbog kriterija koji su nam bili orijentir pri sastavqawu spiska pozvanih (prije svega renome i opus stvarala~ki a zatim i ~lanstvo u SKJ), onda su na ~u|ewe ve}ine prisutnih aktivirani naredni argumenti protiv mene. Prvi je: za{to nijesam, po{to mi je samoinicijativno ipak uputio odgovore, prijavio neprijateqski tekst redakciji ili odgovornim organima. No, po{to ja takav tekst nikada nijesam primio, a veliko je pitawe da li mi je on uop{te i upu}en, postavqena je ~udovi{na teza da se, onda, produbqeno ispita ipak moja o~evidna krivica: naime, koliko su pitawa (wih 46) i pozivno pismo iz projekta [ta da se radi? mogli inspirisati i podsta}i dr [e{eqa da napi{e tekst, koji ina~e nije nigdje objavqen nego ga je sarajevski SUP zaplijenio u rukopisu u samoj [e{eqevoj ku}i! Samo sam nazna~io, ilustracije radi, neke od odgovornosti koje mi rukovodioci Komunista podme}u s ciqem da doka`u ispravnost i osnovanost odluke koja je (ako je uop{te vjerno interpretirana) donesena u Predsjedni{tvu CK SKJ svakako uz zdu{ni anga`man upravo tih rukovodilaca i odre|enih funkcionera u Predsjedni{tvu. Ina~e, vjerujem da je gotovo suvi{no da vam podrobnije predstavqam kako sam na takvu vrstu optu`bi reagovao. Recimo, na pitawe {ta bih uradio da sam zaista i primio taj rukopis, nijesam mogao drugo re}i nego da je moj profesionalni posao novi narski i da mi ne pada ni na kraj pameti da nepo}udne primqene tekstove ili sumwive djelove tekstova dostavqam organima SUP-a. Kud bi nas doveo takav policijski rezon kakav su ovoga puta ponudili neki rukovodioci Komunista svojim urednicima?! Ako bi novinari zaista prvo pozivali qude i molili ih da sudjeluju u jednoj tako {irokoj diskusiji pa zatim lovili i prijavqivali wihove misli, onda bi nam sve oti{lo do|avola, ni od misli ni od novinarstva ne bi ostalo ni traga. Neobjavqeni rukopis, makar i ponu|en, za javnost a time i za zakon, pa i za specijalizovane bezbjednosne organe dr`ave je nepostoje}i rukopis. Sve {to jedan urednik Komunista ili ma kojeg na{eg glasila, a tako i inicijator projekta kakav je na{, mo`e da uradi sa primqenim rukopisom jeste da ga prihvati (eventualno dotjera i predlo`i autoru neophodne izmjene i dopune za objavqivawe), ili odbaci. Ali mu u svakom slu~aju profesionalni moral poslenika javne rije~i ne dozvoqava nika222

kvu manipulaciju. Novinar koji bi prihvatio metode koje se ne samo sugeri{u re~enim optu`bama, ve} i direktno name}u, izazvao bi opravdan odijum, a svaki takav novinar osudio bi sebe na profesionalno umirawe. Zato ja na toj osnovi apsolutno nijesam na partijskom sastanku ni htio da prihvatim dijalog, a kamoli da optu`be uzmem kao iole prihvatqiv rezon za komunisti~ku raspravu o mojoj partijskoj odgovornosti... Mada }e se rasprava podstaknuta re~enim optu`bama svakako nastaviti zbog navodnog insistirawa vi{ih partijskih organa i podr{ke rukovodilaca Komunista (i vrlo ograni~enog broja ~lanova moje partij ske organizacije), vrijedi jo{ da vam predo~im preovla|uju}e rezonovawe koje je o ovom pitawu kod ve}ine ~lanstva do{lo do izra`aja. Ne interesuje me ~ak ni to da li je Du{ko Bogavac uop{te anga`ovao [e{eqa da mu pi{e odgovore, iako mu vjerujem da nije, ne interesuje me ni da li je tekst koji nam je dijeqen na ~itawe zaista [e{eq Bogavcu uputio i ovaj ga dobio. Mene interesuje da li ga je Bogavac u projekt ukqu~io. Ako jeste, nema mu mjesta ni u Komunistu ni u SKJ. A ako nije, onda nema nikakvog razloga da se taj tekst bilo na kakav na~in dovodi u vezu sa projektom ili da se Bogavac zbog wega poziva na odgovornost. Na tra`ewe ~lana SKJ koji je ovo govorio, sekretar OOSK je odgovorio da tekst nije ukqu~en u projekt i da [e{eqa nema ni u pripremqenim kwigama niti u spisku pozvanih, ali... (i ponovo slijedi ve} interpretirana teza o mogu}oj pa i vjerovatnoj odgovornosti zbog postojawa inicijative [ta da se radi?, koja je [e{equ mogla dati inspiracije i podsticaja itd, itd). Preostaje jo{, po{to sam vas kako-tako fragmentarno informisao o najva`nijem, da doreknem i moju pretpostavku kako je uop{te moglo do}i do ~udne rasprave i nevjerovatnog ishoda na forumu, o ~emu govori to jo{ nepro~itano direktno pismo iz Predsjedni{tva CK SKJ. Najkra}e re~eno, mislim da je, pored ve} re~enih predispozicija odgovornih ~inilaca kad je ve} skrojen opisani scenario najvi{e krivo interno, dakle nejavno i za odre|ene krugove iskqu~ivo namijeweno informisawe. Poti~u}i iz razli~itih izvora, ovo se informisawe, koje posreduju samo posve}eni za posve}ene, o~evidno odvija ne samo bez javne kontrole i bez uvida mnogih qudi ~ijih se sudbina ono ti~e, nego i bez iole meritornijeg i kvalifikovanijeg obuzdavawa mogu}ih euforija. Pa ako se odre|eni kadrovi, kad neka struja u tom informisawu dobije maha i prevagu danomice takvim materijalima zasipaju, onda se mo`e doga|ati da i la`i i podvale dobiju privid stvarnih argumenata i istine... U konkretnom slu~aju mi je poznato da je [e{eqev zaplijeweni rukopis distribucijom zvani~nih politi~kih organa nedeqama kru`io kao strogo povjerqivi materijal informacija i tako dopro do velikog broja kadrova. Sve se to zbivalo prije nego {to je problem [e{eq (i wegov rukopis i povezivawe tog rukopisa s projektom [ta da se radi?) do{ao na dnevni red nekoliko zna~ajnih tijela vode}ih federacijskih organa. Ho}u to da ka`em, da je tako la` ve} unaprijed bila dobila neku vrstu privida istine, a isplanirani scenario preveden u obli~je stvarnog toka doga|aja, i da je tako osigurana psiholo{ka, moralna i politi~ka presija ~ak i na qude koji imaju potpuniji uvid ne samo u tok realizaci223

je inicijative ve} i u stvarala{tvo, qudski i komunisti~ki profil samih u~esnika projekta. Kako bi se ina~e dogodilo da ~ak i Mitja Ribi~i~, i to me|u prvima (na sjednici Predsjedni{tva Savezne konferencije SSRNJ) izgovori porazne konstatacije o tobo`woj vezi [e{eqevog teksta sa redakcijom Komunista (odnosno inicijatorima projekta [ta da se radi). To jedino zna~i da su i tako odgovorni qudi do kraja efikasno obmanuti, pa ~ak mo`da i dovedeni u nelagodnu situaciju ve} i samim tim {to su bili pozvani ili se i prihvatili (jo{ nerealizovanog) anga`mana! Ako je takav slu~aj sa drugom Ribi~i~em, onda mogu zamisliti kakav mi (nam) je tretman mogao biti iznu|en na samim sjednicama foruma. Vaqda se zato i moglo dogoditi da se o meni (i nama), suprotno elementarnim statutarnim obavezama, izreknu tako neosnovane konstatacije, i odluke, a da se sa mnom (i drugima koji su apostrofirani) ne povede nikakav razgovor, niti prethodno zatra`i makar kakva izvorna informacija. A da i ne govorim o tome kakvim se sve metodama i kakvi duhovi staraju o sprovo|ewu tih i takvih odluka. Po{to se opis ~iweni~nog stawa u vi{e razli~itih dokumenata ponavqa, ovdje dajem samo kra}e izvode iz Bogava~evog pisma Predsjedni{tvu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, izvje{taj Drugarskog vije}a wegove partijske organizacije. U pismu Predsjedni{tvu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije Bogavac, izme|u ostalog, ka`e: Posqedwi, tako|e, nama nedostupni dokument do kojeg vi mo`ete lako do}i a na kojem je zasnovana cijela ona javnosti ve} dobro poznata i na ~uvenom sarajevskom su|ewu raskrinkana farsa o tobo`woj povezanosti dr Vojislava [e{eqa sa ovom fazom projekta [ta da se radi? a koja je imala da odigra glavnu ulogu (prvo) u javnom politi~kom diskreditovawu kako same inicijative, tako i svih wenih u~esnika odnosno onih koji odbiju da od u~e{}a odustanu i (drugo) u prikrivawu kqu~nih razloga ve} napola sprovedenog preventivnog spre~avawa inicijative [ta da se radi? od strane odre|enih pojedinaca i grupa; razumije se da je izraz posqedwi ... nedostupni dokument upotrebqen sasvim uslovno i da se mo`da radi o ~itavom nizu takvih dokumenata nad kojima treba da steknete uvid, jer ne mo`e biti a da nije rije~ i o kakvoj {ire zasnovanoj i nima lo slu~ajnoj akciji kojom se htjela na {irokom frontu nametnuti atmosfera zastra{ivawa, nepovjerewa i olakog politi~kog i krivi~nog optu `ivawa, i tako razbiti sve izra`enije te`we za {irim dijalogom u SKJ i dru{tvu o akutnim izazovima na{e nimalo ru`i~aste dana{wice, koja tra`i mnoga preispitivawa, uspje{nija i savremenija rje{ewa, do kojih i ne mo`e druga~ije do}i nego naj{irim kreativnim, misaonim a ne samo egzekutivnim anga`ovawem radni~ke klase i wene inteligencije. Drugarsko vije}e Osnovne organizacije Saveza komunista Redakcije svih izdawa lista Komunist podnijelo je 15. juna 1984. godine izvje{taj u kome je navedeno: Drugarsko ve}e koje su sa~iwavali Ivan ^ehi}, Dragan Mici}, Ka}a Mijanovi}, Milan Ogwanov i Milivoje Toma{evi}, da bi rasvetlilo
224

okolnosti, utvrdilo ~iwenice i uo~ilo potrebna mi{qewa o politi~kom delovawu Du{ana Bogavca, dobilo je od OOSK Redakcije svih izdawa Komunista slede}e zadatke: 1. da utvrdi dokle se do{lo sa projektom D. Bogavca i S. Kqaki}a [ta da se radi; 2. ~iwenice o u~e{}u D. Bogavca na tribinama i ta~nost glasina koje kru`e; 3. u kojoj je meri projekat [ta da se radi na idejnoj liniji sa tekstom V. [e{eqa; 4. da utvrdi da li neko iz redakcije manipuli{e stavovima redakcije; 5. da poku{a da se delovi pisma koji se odnose na Du{ka stave na uvid ~lanovima osnovne organizacije. Drugarsko ve}e je odr`alo sedam sastanaka (25. i 28. maja, 1, 4, 7, 8. i 13. juna), od toga dva sa Du{anom Bogavcem, a jedan sa Obradom Kovi}em, sekretarom OOSK Redakcije izdawa Komunista za SR Srbiju i Slobodanom Kqaki}em. 1. ^lanovi Drugarskog ve}a razgovarali su o projektu [ta da se radi sa direktorom Partizanske kwige drugom \elovi}em i glavnim i odgovornim urednikom Aleksandrom Postolovi}em. Oni su saop{tili da je Programski savet prihvatio projekt u normalnu proceduru, ali da je Radni~ki savet 24. aprila odlu~io da projekt ne}e raditi iz finansijskih razloga. Rukopisi su vra}eni autorima. Prilo`ili su fotokopije odluka Programskog i Radni~kog saveta i recenzije B. Petranovi}a i I. Maksimovi}a. (Na sastanku Drugarskog ve}a 4. juna D. Bogavac je zamerio ~lanovima ve}a {to su odlaze}i izdava~u preneli da je u OOSK on rekao da je Partizanska kwiga izdava~. On tvrdi da to nije rekao i smatra da je Drugarsko ve}e obavezno da i wega poziva na sve sli~ne razgovore. Druga mu je primedba bila da su ~lanovi ve}a preneli od izdava~a samo poluistinu i da je wihova du`nost bila da utvrde da li je a prema Bogav~evim re~ima i jeste izdava~em neko manipulisao i izvr{io na wega pritisak da odustane od projekta). 2. U razgovoru sa Drugarskim ve}em D. Bogavac je rekao da je u~estvovao i istupao na velikom broju javnih tribina. Po{to je vi{e puta na sastancima OOSK i redakcije spomiwana kwiga No`, Drugarsko ve}e je proverom do{lo do slede}eg: na promociji kwige No` Vuka Dra{kovi}a 13.02.1983. u Domu kulture u Studentskom gradu u Beogradu u prisustvu oko 400 do 500 posetilaca u diskusiji je u~estvovao i Du{an Bogavac. Govore}i o napisima u Oslobo|ewu povodom izla`ewa ove kwige izneo je tvrdwu da se radi o totalnoj i sistematskoj manipulaciji od strane najvi{ih birokratskih struktura BiH, da je sastanak Saveza boraca u Gacku u potpunosti bio insceniran i da su na wega bili pozvani iskqu~ivo specijalni dopisnici iz Sarajeva. Tvrdio je kako je selektirawem informacija TV Sarajevo stvorila jednu eufori~nu situaciju u kojoj se manipuli{e imenima i autoritetima iz NOB (Vlado [egrt), a sve u ciqu diskreditacije Dra{kovi}a i wegove kwige, jer se birokratskoj vrhu{ki ne dopadaju takva dela kao {to je No` koja govore o na{oj realnosti. (Na sastanku Drugarskog ve}a 4. juna D. Bogavac je rekao da je ovo prili~no verno prepri~ana wegova re~, jedino je neta~no da je rekao ono na kraju o na{oj realnosti (po{to je rije~ o pro{losti). Zamera, me|utim, Drugarskom ve}u za{to je ovo uop{te proveravalo,
225

smatra da je bilo dovoqno da se on pita a ne da se pribegava policijskim metodama. Objasnio je u kom je to kontekstu govorio, ali ~ak i na direktna pitawa ~lanova ve}a nije na{ao re~i osude za poruke kwige No`, ve} samo za manipulacije oko te kwige i za one koji kwigu kritikuju a nisu je ~itali). 3. Du{an Bogavac je u razgovoru sa ~lanovima Drugarskog ve}a rekao da je Vojislavu [e{equ dao pitawa na [e{eqevo insistirawe, da mu je dao do znawa da ne namerava da ga ukqu~i u projekat niti ga ima na spisku pozvanih. Du{an Bogavac tako|e tvrdi da odgovore od Vojislava [e{eqa nije primio. Drugarsko ve}e smatra da je Du{an Bogavac i kao komunist i kao ~ovek koji je doveden u vezu sa tim tekstom uperenim protiv osnovnih vrednosti jugoslovenske revolucije bio du`an da se o wemu izjasni. Bogavac je, me|utim, rekao da ne `eli na tu|i ra~un da spasava svoju ko`u i govorio je o tom tekstu kao nepostoje}em. 4. i 5. Osnovnoj organizaciji stavqam na uvid delove pisma koji se odnose na D. Bogavca. Na 69. sednici Predsedni{tva CK SKJ, odr`anoj 27.3.1984, pod teku}im pitawima raspravqalo se o najnovijem delovawu Du{ana Bogavca novinara u Zajedni~koj redakciji Komunista. Predsedni{tvo je ocenilo da delovawe D. Bogavca posledwih godina nije u skladu sa politikom SKJ, te da je nedopustivo da se u okviru ku}e lista Komunist toleri{e takva aktivnost i s tim u vezi zakqu~ilo: Zadu`uje se direktor i glavni i odgovorni urednik Komunista, da pokrene postupak za prestanak radnog odnosa Du{ana Bogavca u listu Komunist. OOSK treba da zbog politi~kog delovawa utvrdi partijsku odgovornost D. Bogavca. Redakcija Komunista se ve} ogradila i suprotstavila ideji o objavqivawu kwige [ta da se radi, jer je po osnovnom konceptu i porukama prema tezama i zamisli autora ta kwiga uperena protiv politike Saveza komunista, kao nekakav alternativni program i kontraplatforma na{im utvr|enim opredeqewima. Deo li~nosti kojima su se inicijatori obratili i ranije su ispoqili gledi{ta koja su u o{troj protivure~nosti sa Programom i ideologijom SK. Uvr{tavawe u spisak odre|enog broja istaknutih politi~kih li~nosti autorima je, o~igledno, slu`ilo kao pokri}e za druge namere. Na{a je ocena da je ciq pokreta~a ove edicije da se na osnovu sugerisanih pitawa nametnu ovi zakqu~ci: da je izvor velike dru{tvene i politi~ke krize (ekonomska je sporedna i samo je posledica) novi Ustav SFRJ i Zakon o udru`enom radu i nesposobno partijsko i dr`av no rukovodstvo (u tekstu se neka imena neposredno apostrofiraju, Ba kari} na primer); da je dugoro~ni program ekonomske stabilizacije proma{ena stvar; da je Jugoslavija neslobodna zemqa kojom vlada biro kratija (nije dostignut ni najni`i stepen gra|anskih sloboda i demo kratije, pa je izlaz u vi{epartijskom sistemu) itd. Te tonove neki pri lozi upravo i sadr`e.
226

U Predsedni{tvu CK SKJ proverili smo kako je do{lo do ovog zakqu~ka i da li je on izrazio stav Predsedni{tva. Do zakqu~ka je do{lo na osnovu rasprave u kojoj su izra`avaju}i istovetna gledi{ta, u~estvovali gotovo svi ~lanovi Predsedni{tva, a potpisao ga je izvr{ni sekretar Predsedni{tva zadu`en za odre|enu oblast ({to je ina~e uobi~ajena praksa). Prihvataju}i ocenu Predsedni{tva CK SKJ i imaju}i u vidu sve navedene ~iwenice, Drugarsko ve}e predla`e OOSK Redakcije svih izdawa lista Komunist da na osnovu ~lana 32. Statuta SKJ iskqu~i Du{ana Bogavca iz Saveza komunista. Drugarsko ve}e smatra da deo odgovornosti za sada{wi polo`aj Du{ana Bogavca snosi i rukovodstvo NIRO Komunist, samoupravni organi i OOSK Redakcije svih izdawa lista, jer su dozvolili da se dve i po godine Bogavac iskqu~i iz rada u Komunistu iako nije postojalo re{ewe o wegovoj suspenziji i jer nisu istrajali da se ovaj problem br`e re{i. Ovo, naravno, ne osloba|a Bogavca wegove li~ne odgovornosti jer je svojim pona{awem, shvatawima i stavovima doprineo da do|e u sada{wu situaciju. OOSK je pre tri godine izrekla Du{anu Bogavcu idejno-politi~ku meru opomenu, ali se pona{awe i stavovi Du{ana Bogavca nisu u osnovi promenili. OOSK je davala inicijativu da se slu~aj Bogavac trajno razre{i, ali nije istrajala ni u tome, niti je (iako je, po Statutu bila du`na) nakon odre|enog vremena razmatrala pona{awe, stavove i delovawe Du{ana Bogavca. U izvje{taju radne grupe Predsedni{tva Komiteta Osnovne organizacije Saveza komunista u organima i organizacijama federacije o utvr|ivawu idejno-politi~ke odgovornosti Du{ana Bogavca, izme|u ostalog, se ka`e: ... Grupa je konstatovala da se D. Bogavac u raznim prilikama anga`ovao kao potpisnik ili organizator raznih peticija upu}enih dr`avnim i partijskim organima (povodom su|ewa Ranki ^i~ak, povodom mitinga na kome je grupa u~esnika istakla transparent Solidarnost i tako zloupotrebila ovaj skup organizovan u znak podr{ke oslobodila~koj borbi naroda Palestine, kada je jadikovao nad sudbinom uhap{enih, povodom usvajawa kodeksa jugoslovenskih novinara itd). I povodom inicijative [ta da se radi stalno je podsticao protestna pisma Predsedni{tvu CK SKJ, sam ih pisao i donosio ili, pak, inicirao wihovo javno objavqiva we kao oblik {ireg pritiska i kontraakciju koja bi trebala omesti utvr |ivawe i izricawe odgovornosti za celokupnost rada nespojivog sa ~lanstvom u SKJ. U ovim i sli~nim pismima i peticijama, redovito je osporavano pravo preduzimawa mera protiv pojedinaca i grupa koji neprijateqski deluju, osporavan demokratski karakter na{eg dru{tva i izno{ene teze o manipulaciji `ivotnim interesima radni~ke klase i celog dru {tva od strane rukovodstva, isticano da se na {tampu vr{i pritisak od dogmatske politi~ke birokratije (sve, dakle, suprotno stavovima i oce nama CK SKJ o stawu i daqim pravcima razvoja na{eg sistema informi sawa i odgovornostima komunista u tom sistemu i u javnim glasilima), iz 227

ra`avane su simpatije i solidarnost sa pojedinim pripadnicima gra|anske desnice itd. Tako|e, Bogavac je u nekoliko navrata u javnim istupawima aktivno podr`avao stavove i pozicije autora koji su zbog nacionalisti~kog delovawa iskqu~eni iz Saveza komunista. Takav slu~aj su wegova istupawa u odbranu [e{eqa koji je iskqu~en iz SK, navodno, na osnovu argumentacije koja nije ubedqiva, naprotiv..., ili Vuka Dra{kovi}a, ~iju je kwigu No` Bogavac branio, a wenu osudu od strane rukovodstva SR BiH, ozna~io kao vid totalne i sistematske manipulacije od strane najvi{ih birokratskih struktura Bosne i Hercegovine... ... Grupa konstatuje da je inicijativa za tzv. dijalo{ki projekt [ta da se radi pokrenuta bez znawa i saglasnosti ure|iva~kog organa u Komunistu, a oba su autora neta~no navodili da to rade i pokre}u kao novinari Komunista. Teze koje su poslane u~esnicima temeqe se na ocenama na{e dru{tvene situacije suprotnim od javno iznetih ocena i stavova SK, potpuno negiraju i zaobilaze Dugoro~ni program stabilizacije i teku}e napore SK u preovladavawu ekonomskih i drugih te{ko}a. Indikativno je i pozivawe za sudelovawe u razgovorima za kwigu [ta da se radi odre|enog broja autora ~ije je delovawe i javno ozna~eno kao neprihvatqivo i direktno opoziciono politici SK i na{eg dru{tva. U tom smislu drasti~nu ilustraciju predstavqa prilog V. [e{eqa koji sadr`i evidentno neprijateqske i nacionalisti~ke stavove i predloge. Tako|e, odbijawe izdava~a da prihvate wegovu ponu|enu kwigu sa prilozima nekoliko autora, Bogavac uporno ozna~ava kao manipulaciju i nelegalnu represiju. To se navodi i u pismu grupe autora koje je u decembru 1984. godine inicirao Bogavac i doneo u CK SKJ, a kako sam navodi u jednom pismu, li~no je inicirao objavqivawe tog pisma u Kwi`evnoj re~i, {to pokazuje da mu je glavni ciq i bio pritisak na javnost i gotovo ultimativni poziv Centralnom komitetu SKJ da podr`i wegovu inicijativu. Predsedni{tvo CK SKJ osudilo je ovakav metod komunicirawa kao neprihvatqiv i suprotan unutra{wim odnosima u SKJ. Na osnovu tog izvje{taja koji ne citiram u cjelosti jer je on gotovo integralno inkorporiran u odluku Komiteta, Bogavac je iskqu~en iz Saveza komunista 12. marta 1985. godine. Na osnovu ~lana 14. (stav 12), ~lana 15. (stavovi 2, 7. i 9) i ~lana 32. (stavovi 3. i 4) Statuta SKJ, Predsedni{tvo Komiteta OOSK u organima i organizacijama Federacije, na svojoj 36. sednici, kojoj je prisustvovalo 12 wegovih ~lanova, 14. februara 1985. godine, jednoglasno je donelo odluku o iskqu~ivawu iz Saveza komunista Jugoslavije ~lana OOSK Redakcije svih izdawa lista Komunist druga Du{ana Bogavca, ro|enog 1. maja 1931. godine, ~lana SKJ od 1950. godine. Obrazlo`ewe: 1. Osnovna organizacija Saveza komunista Redakcije svih izdawa lista Komunist, na sastanku odr`anom 8. oktobra 1984. godine, izrekla je drugu Du{anu Bogavcu idejno-politi~ku meru opomena pred iskqu~ewe. U obrazlo`ewu te odluke navedeno je: Mera je izre~ena zbog pona{awa Du{ana Bogavca koje je suprotno du`nostima ~lana SK i koje je sankcionisano ~lanom 32. Statuta SKJ,
228

zbog izno{ewa stavova suprotnih opredeqewima SK na javnim tribinama, zbog nepridr`avawa stavova rukovodstva SKJ o konceptu Komunista u ~ijem je usvajawu i sam u~estvovao i upornog insistirawa na svom gledi{tu. Osnovna organizacija osu|uje Bogav~evo nesamokriti~ko pona{awe koje je naro~ito do{lo do izra`aja u raspravi povodom slu~aja oko akcije [ta da se radi, a posebno mu se zamera zbog odbijawa da se javno ogradi od teksta V. [e{eqa i ka`e svoje mi{qewe o wemu, kako javno tako u osnovnoj organizaciji. Na odluku OOSK drug Bogavac se nije `alio. Polaze}i od toga da je OOSK u ovom slu~aju izrekla idejno-politi~ku meru koju ne predvi|a Statut SKJ i da kvalifikacije i ocene pona{awa i delovawa druga Bogavca, date u obrazlo`ewu odluke, po Statutu SKJ, tra`e wegovo iskqu~ewe iz SKJ, Predsedni{tvo Komiteta OOSK u organima i organizacijama federacije, na svojoj 33. sednici, od 24. decembra 1984. godine, formiralo je radnu grupu sa zadatkom da analizira idejno-politi~ko delovawe Du{ana Bogavca, postupak utvr|ivawa i izre~enu meru u OOSK redakcije svih izdawa lista Komunist i da na osnovu svestranog sagledavawa svih bitnih ~iwenica i ukupnog pona{awa i delovawa Du{ana Bogavca, ~lana te osnovne organizacije SK predlo`i Predsedni{tvu odgovaraju}e ocene i mere. Radna grupa je izvr{ila analizu brojnih materijala koji daju mogu}nost uvida i dokaze o dr`awu i delovawu druga Bogavca u periodu od 1981. do po~etka 1985. godine, koje je suprotno politici i Statutu SKJ, kao {to su: zapisnici, zakqu~ci i odluke OOSK Redakcije svih izdawa lista Komunist sa sastanaka odr`anih u tom periodu na kojima je bilo re~i o pona{awu i delovawu odnosno o odgovornosti druga Bogavca (preko deset sastanaka); brojnim pismima, ~lancima i peticijama koje je u istom periodu slao odnosno objavqivao Bogavac ili drugi pojedinci i grupe, podstaknuti ili inspirisani od wega; izve{taji i zabele{ke o istupawima Bogavca na javnim tribinama na kojima su plasirani Savezu komunista tu|i idejni i politi~ki stavovi i zahtevi; pozivno pismo i pitawa za projekat odnosno za seriju intervjua koji bi se po zamisli wihovih autora, od kojih je jedan bio Bogavac, objavili u kwizi [ta da se radi, pismo Bogavca upu}eno CK SKJ; pismeni odgovor Bogavca Drugarskom ve}u kod utvr|ivawa idejno-politi~ke odgovornosti itd. Na temequ te analize, radna grupa je sa~inila izve{taj u kome je iznela ~iwenice i predlog oce na i mera u vezi sa zadatkom koga je dobila od Predsedni{tva. Predsedni{tvo Komiteta je u svemu prihvatilo izve{taj radne grupe u delu koji se neposredno odnosi na utvr|ivawe odgovornosti druga Bogavca, pri ~emu su na samoj sednici od 14. februara 1985. godine, kroz {iroko vo|enu raspravu, jo{ vi{e konkretizovane pojedine ocene i argumentacija na kojoj se one zasnivaju. 2. Pre izricawa svoje odluke o iskqu~ewu, Predsedni{tvo je na osnovu odredaba stava 9. ~l. 15. Statuta SKJ donelo odluku o poni{tavawu odluke OOSK redakcije svih izdawa lista Komunist o izricawu idejno-politi~ke mere opomena pred iskqu~ewe.
229

Predsedni{tvo je ovako postupilo iz dva osnovna razloga: prvo, zato {to je OOSK izrekla meru koju ne predvi|a Statut SKJ i, drugo, zato {to kvalifikacije i ocene pona{awa i delovawa druga Bogavca, date u obrazlo`ewu odluke OOSK, kao i ~iwenice koje su utvrdili OOSK, od 1981. do kraja 1984. godine, radna grupa Predsedni{tva za vreme svog rada i samo Predsedni{tvo na sednici od 14. II 1985. godine sasvim ubedqivo govore i dokazuju da je pona{awe i idejno-politi~ko delovawe druga Du{ana Bogavca u du`em vremenskom periodu (od 1981. godine do danas) suprotno programskim ciqevima, statutarnim normama i politici SKJ, a za takvo pona{awe i delovawe mora se doneti odluka o iskqu~ewu iz Saveza komunista. 3. Osnovna organizacija SK Redakcija svih izdawa lista Komunist izrekla je drugu Bogavcu 1981. godine idejno-politi~ku meru opomenu, zato {to je prekr{io partijske i moralne dru{tvene norme. Zbog ukupnog pona{awa i postupaka druga Bogavca nakon {to mu je OOSK izrekla pomenutu meru Komitet Konferencije Saveza komunista u organima i organizacijama federacije smatrao je da se ponovo mora pokrenuti pitawe wegove moralne i politi~ke odgovornosti i u tom ciqu je formirao radnu grupu sa zadatkom da rasvetli okolnosti, utvrdi ~iwenice i oceni da li postoji i kakva je moralna i politi~ka odgovornost druga Bogavca. Ta radna grupa je iza{la sa obrazlo`enim predlogom pred wegovu OOSK da mu se izrekne posledwa opomena. OOSK je ogromnom ve}inom glasova odbila predlog radne grupe Komiteta (aprila 1982. godine). Nakon ovoga, OOSK u vi{e navrata a u razli~itim povodima raspravqala je o odgovornosti druga Bogavca. U svim tim slu~ajevima upu}ene su mu o{tre kritike i zamerke odnosno osu|ivano je wegovo pona{awe i delovawe, ali mu nisu izricane nove idejno-politi~ke mere, sve do 8. oktobra 1984. godine, iako su utvr|ene ~iwenice, a ~esto i ocene OOSK zasnovane na wima to neosporno podrazumevale i tra`ile (pismo Bogavca objavqeno u NIN-u 18. jula 1982. godine u kome protestuje protiv hap{ewa {estorice u~esnika mitinga solidarnosti sa borbom palestinskog naroda koji su nosili transparent sa natpisom Solidarnost na poqskom jeziku, odbrane idejno-politi~kih poruka kwige No` V. Dra{kovi}a i napad na sve one koji su to delo osudili, akcije napada na koncepciju i ure|iva~ku politiku Komunista nakon okon~ane rasprave u kojoj je i sam u~estvovao, nakon usvojenih stavova CK SKJ o tome, napadi na one koji su osudili nacionalisti~ko istupawe V. [e{eqa, uporno insistirawe na objavqivawu kwige intervjua [ta da se radi i posle ocene Predsedni{tva CK SKJ o idejno-politi~ki neprihvatqivom karakteru te akcije, odnosno projekta na osnovu koga se ona izvodi. Na 69. sednici Predsedni{tva CK SKJ, od 27. marta 1984. godine, kako se navodi u zapisniku sa te sednice, ponovo je pokrenuto pitawe pona{awa i politi~kog delovawa novinara Komunista Du{ana Bogavca. Zakqu~eno je da redakcija, Osnovna organizacija SK i organi samoupravqawa pokrenu i {to pre utvrde wegovu odgovornost i donesu s tim u vezi potrebne mere. Tako|e je zakqu~eno da treba obavestiti centralne i pokrajinske komitete i Komitet OOSK u organima i organizacijama
230

federacije o inicijativi Du{ana Bogavca i S. Kqaki}a za izdavawe neprihvatqive kwige pod naslovom [ta da se radi, kako bi se povodom toga poduzele potrebne politi~ke mere. Posle ove sednice Predsedni{tva CK SKJ, u Komitet OOSK u organima i organizacijama federacije pozvani su predsedavaju}i Akcione konferencije OOSK NIRO Komunist i sekretar OOSK, ~iji je ~lan drug Bogavac, i saop{teno im je da Osnovna organizacija treba da bude nosilac akcije utvr|ivawa adekvatne odgovornosti druga Bogavca. No, kao {to se vidi, kao i ranije, po~ev od 1981. godine, i ovoga puta utvr|ivawe idejno-politi~ke odgovornosti druga Bogavca u wegovoj OOSK teklo je i sporo i nedosledno. Tome je doprinosio i sam Bogavac svojim odsustvovawem i insistirawem stalno na proceduralno-formalnoj strani stvari, izbegavaju}i su{tinsko raspravqawe o sadr`ini svoga pona{awa i idejno-politi~kog delovawa. Imaju}i sve napred izneto u vidu, Predsedni{tvo Komiteta je ocenilo da su se stekli uslovi iz ~lana 32. (stav 4) Statuta SKJ i da je politi~ki najcelishodnije da ono, u skladu sa svojom ulogom i odgovornostima, pristupi utvr|ivawu relevantnih ~iwenica i na osnovu wih jasno idejno-politi~ki kvalifikuje i oceni delovawe druga Du{ana Bogavca i shodno tome donese odgovaraju}e odluke. 4. Du{an Bogavac, ~lan OOSK Redakcije svih izdawa Komunista ve} vi{e godina u ~lancima, pismima i po raznim tribinama, kao i povezivawem sa pojedinim pripadnicima grupe anarholiberala, iznosi stavove i ocene koji su u dubokoj suprotnosti sa ideologijom i politikom SKJ, nastoje}i da za te stavove pridobija i povezuje istomi{qenike i podr`ava sli~ne aktivnosti i delovawe pojedinaca i grupa koji raznovrsnim i organizovanim delovawem nastupaju protiv Saveza komunista, koriste}i za to legalne mogu}nosti i druge oblike okupqawa, dogovarawa i pritisaka. Pored ovog i ovakvog delovawa, putem ~lanaka, peticija, pisama i prisustvovawa tribinama na kojima je podr`avao pozicije pojedinaca ~ija se delatnost zasniva na nacionalisti~koj ideologiji i na osporavawu vode}e uloge SKJ i demokratskog karaktera na{eg socijalisti~kog dru{tva, Bogavac je i u samoj redakciji i u OOSK, bez obzira na stvarne namere delovao suprotno ure|iva~koj politici Komunista i ozbiqno naru{avao ugled glasila SKJ, zbog ~ega je u du`em periodu radno suspendovan i vi{e puta kritikovan u OOSK. 5. Predsedni{tvo je konstatovalo da se drug Du{an Bogavac u raznim prilikama anga`ovao kao potpisnik ili organizator raznih peticija upu}enih dr`avnim i partijskim organima (povodom su|ewa Ranki ^i~ak, povodom mitinga na kome je grupa od {est u~esnika istakla transparent Solidarnost na poqskom jeziku i tako zloupotrebila ovaj skup organizovan u znak podr{ke oslobodila~koj borbi naroda Palestine, kada se solidarisao sa tom grupom, povodom usvajawa kodeksa jugoslovenskih novinara itd). I povodom inicijative [ta da se radi stalno je podsticao protestna pisma Predsedni{tvu CK SKJ, sam ih pisao i donosio ili, pak, inicirao wihovo objavqivawe kao oblik {ireg pritiska i kontraakciju koja bi trebalo da omete utvr|ivawe wegove idejno-poli231

ti~ke odgovornosti za aktivnost nespojivu sa ~lanstvom u SKJ. U ovim i sli~nim pismima i peticijama, osporavan je demokratski karakter na{eg dru{tva i izno{ene teze o manipulaciji `ivotnim interesima radni~ke klase i celog dru{tva od strane rukovodstva, isticano da se na {tampu vr{i pritisak od dogmatske politi~ke birokratije (sve, dakle, suprotno stavovima i ocenama CK SKJ o stawu i daqim pravcima razvoja na{eg sistema informisawa i odgovornostima komunista u tom sistemu i u javnim glasilima), izra`avane su simpatije i solidarnost sa pojedinim pripadnicima gra|anske desnice itd. Tako|e, Bogavac je u nekoliko navrata u javnim istupawima aktivno podr`avao stavove i pozicije autora koji su zbog nacionalisti~kog delovawa iskqu~eni iz Saveza komunista. Takav slu~aj su wegova istupawa u odbrani [e{eqa, koji je iskqu~en iz SKJ, navodno, na osnovu argumentacije koja nije ubedqiva, naprotiv..., ili Vuka Dra{kovi}a, ~iju je kwigu No` Bogavac branio, a wenu osudu od strane rukovodstva SR BiH ozna~io kao vid totalne i sistematske manipulacije od strane najvi{ih birokratskih struktura Bosne i Hercegovine. 6. Bogavac je kontinuirano osporavao zakqu~ke CK SKJ o pravcima razvoja NIRO i lista Komunist, koji su doneti nakon {iroke rasprave i konsultacije, {to je suprotno principima demokratskog centralizma i obavezi izvr{avawa usvojenih zakqu~aka. Radna grupa Predsedni{tva konstatuje da je inicijativa za tzv. dijalo{ki projekat [ta da se radi pokrenuta bez znawa i saglasnosti ure|iva~kih organa u Komunistu, a oba su autora neta~no navodili da to rade i pokre}u sa znawem Komunista. Teze koje su poslane u~esnicima na{e dru{tvene situacije suprotne su od javno iznetih ocena i stavova SK, potpuno negiraju i zaobilaze Dugoro~ni program ekonomske stabilizacije i teku}e napore SK u prevladavawu ekonomskih i drugih te{ko}a. Indikativno je i pozivawe za sudelovawe u razgovorima za kwigu [ta da se radi odre|enog broja autora ~ije je delovawe i javno ozna~eno kao neprijateqsko i direktno opoziciono politici SKJ. U tom smislu, drasti~nu ilustraciju predstavqa prilog V. [e{eqa koji sadr`i nacionalisti~ke stavove i predloge. Tako|e, odbijawe izdava~a da prihvate wegovu ponu|enu kwigu sa prilozima nekoliko autora, Bogavac uporno ozna~ava kao manipulaciju i nelegalnu represiju. To se navodi i u pismu grupe autora koje je u decembru 1984. godine inicirao Bogavac i doneo u CK SKJ, a kako sam navodi u jednom pismu, li~no je inicirao wegovo objavqivawe u Kwi`evnoj re~i, {to pokazuje da mu je glavni ciq i bio pritisak na javnost i gotovo ultimativni poziv Centralnom komitetu SKJ da podr`i wegovu inicijativu. Predsedni{tvo CK SKJ osudilo je ovakav metod komunicirawa kao neprihvatqiv i suprotan unutra{wim odnosima u SKJ. Zakqu~ilo je, tako|e, da objavqivawem pisama upu}enih Centralnom komitetu i pre nego {to se o wima zauzme stav ima veoma {tetno dejstvo i predstavqa vid neprincipijelnog i nedemokratskog pona{awa. Predsedni{tvo Komiteta smatra da je anga`ovawe i pona{awe D. Bogavca povodom pokrenute inicijative neprihvatqivo i politi~ki
232

{tetno i predstavqa deo ukupnog delovawa mimo i protiv zakqu~aka organa SKJ. Tako|e, ova se inicijativa ne mo`e vezivati ni za XIII sednicu CK SKJ, kako to drug Bogavac nastoji predstaviti, jer je pokrenuta znatno ranije, a ni wene intencije nisu u skladu sa su{tinom i ciqevima rasprave i akcije koju je pokrenula ta sednica. 7. Predsedni{tvo Komiteta je o{tro osudilo Bogav~evu krajwu nesamokriti~nost koju je ispoqio na sastancima svoje OOSK u svim prilikama kada se raspravqalo o wegovoj odgovornosti i kada mu se ukazalo na gre{ke i neprihvatqivo pona{awe i delovawe. I na sednici Predsedni{tva on se ni jednom re~ju nije samokriti~ki osvrnuo na svoj rad i pona{awe. Umesto toga, on po pravilu svaku kritiku i ocenu o wegovom neprihvatqivom pona{awu i idejno-politi~kom delovawu, ma koliko one bile konkretne i argumentovane, odbacuje na taj na~in {to svakog wenog autora poku{ava diskreditovati optu`bama i etiketama koje se naj~e{}e svode na to ili da manipuli{u, la`u ili podme}u, ili da su oni izmanipulisani la`ima, podmetawima odnosno da su prinu|eni da tako ~ine. Jednostavno, drug Bogavac ne dopu{ta nikom da mo`e staviti primedbu ili zamerku na wegov rad i pona{awe, bilo da se radi o pojedincu, OOSK ili o organu SKJ. U tom pogledu, ilustrativan je primer odnosa druga Bogavca prema ocenama Predsedni{tva CK SKJ o wegovom pona{awu i delovawu, posebno u odnosu na projekat serije intervjua pod nazivom [ta da se radi. Umesto samokriti~nog i disciplinovanog preispitivawa sopstvenih stavova i pona{awa, Bogavac uporno tvrdi da su pojedinci izmanipulisali Predsedni{tvo CK SKJ, pa je zato o wemu i wegovom pona{awu ono moglo da zauzme pomenute stavove. On to poku{ava dokazati i zato upu}uje podu`e pismo CK SKJ, tra`e}i da CK SKJ ispravi i otkloni tu gre{ku. Pri tome, wemu ni{ta ne smeta, niti se obazire na ponovqene ocene i zahteve Predsedni{tva od 22. januara 1985. godine vezane za wegovu odgovornost, dakle, posle wegovog upozorewa da je izmanipulisano. Na taj na~in drug Bogavac, u stvari, osporava pravo Predsedni{tva CK SKJ da idejno-politi~ki procewuje wegove postupke, u ovom slu~aju u vezi s projektom [ta da se radi. Na osnovu ukupnog pona{awa i delovawa druga Bogavca od 1981. godine do danas, Predsedni{tvo Komiteta je konstatovalo da on principe demokratskog centralizma po{tuje samo u slu~ajevima kada se stavovi i ocene organa i organizacija SK podudaraju sa wegovim stavovima i ocenama. 8. Predsedni{tvo Komiteta jednoglasno je odbacilo kao neosnovane prigovore druga Bogavca na sastav radne grupe Predsedni{tva, jer nijedan na ~iwenicama zasnovan razlog nije naveo koji bi govorio o tome da su ~lanovi grupe ili grupa u celini imali subjektivisti~ki prilaz ili da su bili tendenciozni u svom radu. Nijednu ~iwenicu ili predlog ocene radne grupe u vezi sa utvr|ivawem odgovornosti Bogavca Predsedni{tvo nije osporilo. 9. Polaze}i od svega napred iznetog, Predsedni{tvo Komiteta je utvrdilo da je drug Bogavac, radio suprotno obavezama koje kao ~lan SK
233

ima prema odredbama ~lana 15. (stavovi 2. i 7) Statuta SKJ, jer je svojim delovawem ispoqavao i podr`avao anarholiberalisti~ke i nacionalisti~ke stavove i ideologiju; naru{avao ugled SKJ i doprinosio razbijawu wegovog idejnog i akcionog jedinstva, ~ime je do{ao u sukob sa idejno-politi~kom linijom i statutarnim normama SKJ, te je na osnovu 14. ~lana stav 2. i ~lana 32. stav 3. Statuta SKJ donelo odluku da se Du{an Bogavac iskqu~i iz Saveza komunista Jugoslavije. 10. Na ovu odluku mo`e se ulo`iti `alba Komisiji za statutarna pitawa OOSK u organima i organizacijama federacije u roku od dva meseca od dana prijema odluke. Paralelno s partijskim vo|en je i postupak otpu{tawa Du{ana Bogavca, kome je ubrzawe dato pismom direktora Novinsko izdava~ke radne organizacije Komunist Veqka Miladinovi}a rukovodiocu Osnovne organizacije udru`enog rada Redakcije svih izdawa lista Komunist od 17. aprila 1984. godine: Na ponovno upozorewe organa CK SKJ, kao osniva~a, da se ubrza oko statusa D. Bogavca u redakciji, predla`em da se u redakciji preduzmu bitne mjere da se raskine radni odnos sa D. Bogavcem. Ranija nastojawa da se zbog poznatih stvorenih odnosa u redakciji svih izdawa i u ostalim izdawima lista, izazvanih postupcima i pona{awem Du{ana Bogavca, na|e privremeno re{ewe wegovim premje{tawem u Izdava~ki centar, APS ili u dokumentaciju, {to je bila posledwa ponuda D. Bogavcu, vi{e ne dolazi u obzir. Stekli su se uslovi da Bogavac mora da ide iz NIRO Komunist. Imaju}i u vidu i ranije sporove izazvane pona{awem i aktivno{}u D. Bogavca o ~emu su raspravqali Izdava~ki savjet i osnovna organizacija, u posledwe vrijeme nai{le su nove neprijatnosti zbog Bogav~evog pona{awa. Tako je na posledwoj sjednici Komisije CK SKJ za ONO i DSZ javno re~eno da su neke opozicione snage poku{ale da u Komunistu proture neke svoje teze o samoupravqawu, me|unacionalnim odnosima, osporavaju}i na{em dru{tvenom razvoju socijalisti~ki karakter, a u pogledu federativnog ure|ewa i me|unacionalnih odnosa odricali Crnogorcima pravo na sopstvenu nacionalnu pripadnost a Bosni i Hercegovini na dr`avnost u okviru SFRJ. U stvari radi se o tome da je D. Bogavac prihvatio ponudu V. [e{eqa da se oglasi u svesci [ta da se radi, koju zajedno sa Kqaki}em `eli da uredi i izda kao privatno izdawe, kao vanredakcijsku aktivnost kako su to sami nazvali Bogavac i Kqaki} obra}aju}i se na ~etrdesetak adresa, a tim povodom se, da podsjetim, redakcija ogradila da se to radi sa wenim znawem. Naravno da se o nepro~itanom tekstu ili kwizi ne mo`e iskazati nikakav sud, pa ni o [e{eqevom tekstu. Nije va`no ho}e li ili ne [e{eqev tekst u}i u zbornik [ta da se radi, ali ne mo`e se pre}i preko ~iwenice da je D. Bogavac imao susrete sa [e{eqem povodom teksta, a da nikoga u redakciji nije upozorio da je u pitawu grub poku{aj napada na osnove na{eg dru{tvenog ure|ewa, {to se ne mo`e okvalifikovati dru234

ga~ije nego kao akt neprijateqstva. Treba li dokazati da novinar u svakoj, pa i u redakciji Komunista takvu pojavu ne mo`e ostaviti bez reagovawa. Po{to nikoga u redakciji nije o tome informisao, Bogavac se te{ko ogrije{io o uobi~ajene norme pona{awa ~ak i da nije ~lan Saveza komunista. Drugi nov momenat posle rasprave koje smo imali oko Bogav~evog anga`ovawa oko kritike na ra~un Porote TV studija Beograd i teksta u NIN-u koji je potpisao kao urednik u Komunistu o mitingu na Trgu Marksa i Engelsa i hap{ewu studenata, jeste javna odbrana teza Vuka Dra{kovi}a u wegovoj kwizi No` koja je javno ozna~ena i kritikovana kao nacionalisti~ki atak na me|unacionalne odnose u Bosni i Hercegovini. Nespojivo je to sa obavezama i pona{awem novinara u na{em socijalisti~kom dru{tvu, pogotovu kada je u pitawu novinar u organu Saveza komunista. Interesi i ugled redakcije moraju biti za{ti}eni. Formuli{u}i ovaj prijedlog pozivam se i na zahtev osniva~a koji me zadu`uje da predlo`im neophodne kadrovske promene u redakciji lista. Postupaju}i po direktorovom nalogu rukovodilac Osnovne organizacije udru`enog rada Vlajko Krivokapi} donosi rje{ewe broj 52/841 od 3. maja 1984. o pokretawu disciplinskog postupka protiv Bogavca: Na osnovu ~lana 21. Pravilnika o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti radnika OOUR Redakcije svih izdawa lista Komunist, donosim re{ewe: Pokre}e se disciplinski postupak protiv Du{ana Bogavca, urednika u grupi za istra`iva~ke akcije, zbog osnovane sumwe da je u~inio te`u povredu radne du`nosti iz ~lana 14. alineja 1. u vezi alineje 20. Pravilnika o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti radnika, time {to je kontaktirao s Vojislavom [e{eqem povodom wegovog teksta za zbornik [ta da se radi, a koji je u svom prilogu za navedeni zbornik grubo napao osnove na{eg ustavnog poretka, a da nikoga u osnovnoj organizaciji nije upozorio niti upoznao sa tim. Obrazlo`ewe: Du{an Bogavac, urednik u grupi za istra`iva~ke akcije, jo{ po~etkom juna meseca 1983. godine uputio je pismo na preko 50 adresa poznatim dru{tvenopoliti~kim radnicima, nau~nim radnicima i drugim licima, putem poziva, kao novinar Komunista, da daju svoje priloge za zbornik intervjua pod nazivom [ta da se radi. Ovaj zbornik intervjua drug Bogavac `eli da objavi zajedno sa drugom Slobodanom Kqaki}em, urednikom izdawa lista Komunist za Srbiju, u vanredakcijskoj aktivnosti. U tom ciqu imao je susrete sa Vojislavom [e{eqem, koji je u svom prilogu za navedeni zbornik grubo napao osnove na{eg ustavnog poretka. Du{an Bogavac, kao novinar i urednik u listu, koji je organ SKJ, nije nikoga u redakciji upoznao o susretima sa drugom [e{eqom niti o sadr`aju wegovog priloga, a {to je bio du`an da u~ini bez obzira da li }e ili ne taj prilog objaviti u zborniku intervjua, ~ime se ogre{io o osnove kodeksa Saveza novinara Jugoslavije, a samim tim u~inio i povredu radne du`nosti.
235

Imaju}i u vidu ~iwenicu da se Du{an Bogavac obra}ao navedenim licima kao novinar lista, koji je organ SKJ, bio je du`an da upozna bar glavnog i odgovornog urednika ili wegovog zamenika, ako nije `eleo celu redakciju, da se Vojislav [e{eq u svom prilogu suprotstavqa celokupnom ustavnom i dru{tvenom ure|ewu na{e zemqe. Naime, Vojislav [e{eq u svom prilogu za citirani zbornik izme|u ostalog navodi: da SK manipuli{e sa proletarijatom, da vladaju}a partija rezervi{e ulogu arbitra i da to sve iziskuje radikalne zahvate; da Jugoslavija nije socijalisti~ka zemqa, ve} da je to samo deklarativno; da je SK i wegovo rukovodstvo glavni krivac za dana{wu situaciju; da je radni~ko samoupravqawe u dosada{wem radu pokazalo bezuspe{nu prakti~nu realizaciju kao i da je to prevazi|en i teorijski i ideolo{ki koncept; da je vladaju}a birokratija razbila sve integracione procese u Jugoslaviji; da je federalni princip pretvorila u realizaciju parole Slaba Srbija jaka Jugoslavija te da su u tom ciqu formirane i pokrajine; da su crnogorska i muslimanska nacija izmi{qene nacije i da Jugoslaviju treba da sa~iwavaju samo 4 republike, bez pokrajina, negiraju}i pravo dr`avnosti Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, kao i da je Savez komunista pokazao i dokazao svoju nesposobnost da predstavqa vode}eg subjekta daqeg progresivnog dru{tvenog razvoja, te da danas predstavqa faktor regresa i retrogradnih tendencija. Da je Du{an Bogavac u~inio te`u povredu radne du`nosti time {to nikoga u redakciji lista nije obavestio o iznetim stavovima Vojislava [e{eqa, govori i ~iwenica da je Vojislav [e{eq kasnije uhap{en zajedno sa grupom revolucionara na ~elu sa Milovanom \ilasom. Da pona{awe Du{ana Bogavca, kao novinara u glasilu Saveza komunista, nije u skladu sa wegovim pozivom, govori i ~iwenica da je Predsedni{tvo CK SKJ na sednici odr`anoj 27.3.1984. godine raspravqalo o prilozima za zbornik [ta da se radi, ~iji je pokreta~, kao {to je navedeno, Du{an Bogavac i Slobodan Kqaki}, i da je tom prilikom izme|u ostalog konstatovalo: Na{a je ocena da je ciq pokreta~a ove edicije da se na osnovu sugerisanih pitawa nametnu ovi zakqu~ci: da je izvor velike dru{tvene politi~ke krize (ekonomska je sporedna i samo posledica) novi Ustav SFRJ i Zakon o udru`enom radu i nesposobno partijsko i dr`avno rukovodstvo (u tekstu se neka imena neposredno apostrofiraju, Bakari} na primer); da je Dugoro~ni program ekonomske stabilizacije proma{ena stvar; da je Jugo slavija neslobodna zemqa kojom vlada birokratija (nije dostignut ni najni`i stepen gra|anskih sloboda i demokratije, pa je izlaz u vi{epartij skom sistemu) itd. Te tonove neki prilozi upravo i sadr`e. Ovakvo pona{awe druga Bogavca po~iwe sa wegovim pisawem povodom kritike na ra~un Porote TV studija Beograd (jo{ 1981. godine), tekstom u NIN-u koji je potpisao kao urednik Komunista u vezi mitinga na Trgu Marksa i Engelsa, javnom odbranom teza Vuka Dra{kovi}a iznetih u kwizi No` (koji je zbog tih stavova i iskqu~en iz SKJ), a zavr{ava se susretom sa Vojislavom [e{eqem i wegovim prilogom za zbornik, iako Vojislav [e{eq nije na listi li~nosti kojima su se drug Bogavac i Slobodan Kqaki}, zvani~no obratili za saradwu.
236

Ovakva aktivnost Du{ana Bogavca nespojiva je sa obavezama i pona{awem novinara u na{em dru{tvu, suprotna je duhu i odredbama Kodeksa Saveza novinara Jugoslavije i interesima Osnovne organizacije Redakcije svih izdawa lista Komunist, koja dosledno mora po{tovati tekovine na{eg dru{tvenog ure|ewa i opredeqewa utvr|ena Ustavom SFRJ i Statutom SKJ. Predla`em Disciplinskoj komisiji da po sprovedenom dokaznom postupku donese odgovaraju}u odluku u skladu sa Pravilnikom o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti radnika Osnovne organizacije. Predla`em da se u dokaznom postupku pro~itaju slede}i dokumenti: pismo direktora NIRO Komunist od 17.4.1984; pismo Bogavca i Kqaki}a sa listom pitawa za zbornik intervjua; zabele{ka direktora o razgovoru sa Bogavcem i Kqaki}em od 6.7.1983. i pismeno obave{tewe direktora i dr @ivorada \or|evi}a od 26.7.1983. godine, kao i da se na raspravu pozove: Du{an Bogavac; predstavnik OO saveza sindikata redakcije i ja, kao pokreta~ disciplinskog postupka, a po potrebi i direktor NIRO Komunist. [estog decembra 1984. godine odr`ana je javna rasprava pred Disciplinskom komisijom na kojoj je sa~iwen slede}i zapisnik: Predsednik komisije utvr|uje da su do{la sva pozvana lica, izuzev svedoka Veqka Miladinovi}a, koji je poziv primio. Predsednik komisije uzima od radnika koji odgovara za povredu radne obaveze li~ne podatke i to: prezime i ime Du{an Bogavac, ime oca Sekula, mesto i godina ro|ewa s. Bor. SR Crna Gora, 1. V 1931. Poslovi odnosno radni zadaci na koje je raspore|en: urednik u grupi za istra`. akcije; da li je do sada odgovarao za povredu radne obaveze: nije. Zatim upozorava svedoke na du`nost da iznesu sve {to nije u vezi odgovornosti radnika Du{ana Bogavca i upu}uje ih na mesto koje je odre|eno da ~ekaju dok ne budu pozvani na ispitivawe. Predsednik komisije upozorava radnika koji odgovara za povredu radne obaveze da pa`qivo prati tok rasprave i ~ita zahtev Odluka o suspenziji i pokretawu discipl. postupka, broj 52/841 od 3. maja 1984. da se protiv radnika pokrene i 52/842 3. maja 1984. postupak zbog povrede radne obaveze. Radnik je u svoju odbranu naveo: U izjavi Du{an Bogavac je naveo da su prijava i odluka o suspenziji ~iweni~no, eti~ki i po zakonu neodr`ivi. Zaprepa{}en optu`bama jer nijedna od wih nije racionalna i nema nijedne na osnovu koje bi se mogao pokrenuti postupak. Dosad sam odlagao pismenu izjavu u nadi da }e se pokreta~i postupka predomisliti i povu}i je. Smatram da je za mene unaprijed smi{qena {ema u koju ulazi i udaqewe iz radne organizacije. Za vi{e od tri godine od kako sam pod usmenom suspenzijom to je poku{avano sedam puta. Do 3. maja ove godine sve je to slu`ilo usmenoj suspenziji. Sli~ni poku{aji doga|ali su se i ranije ali su se nepravilnosti na vrijeme ispravqale. Novinar sam Komunista, to zna~i borac, a ne kal 237

kulator, idem na prvu loptu, razmislim i potom idem u akciju. Zato sam dolazio pod udare, ali se dosad istina probijala i moje ka`wavawe obrtalo u nagrade i odlikovawa. Nave{}u samo nekoliko primjera: 1966. godine bio sam na udaru zbog uvodnika o problemima rudarstva; spasla me izjava druga Tita koja se poklapala s tezama u uvodniku. Sli~no se doga|alo 60tih godina, kada sam objavio nekoliko tekstova u NIN-u, kojeg je tada bio glas da je gra|anski list. Isto se desilo i 1971. godine, kada sam pisao o barawskom slu~aju i bio na ivici iskqu~ewa. Do{la je 21. sjednica i doga|aji u Hrvatskoj, gde je utvr|eno da nisam po~inio gre{ku ve}, naprotiv, dao doprinos za koji sam poslije i odlikovan. Odgovoran sam novinar koji poslu prilazi studiozno; u onom ~ega se prihvatim idem do kraja, ne gledaju}i li~ni interes niti {ta misli ovaj ili onaj prepadnuti ~ovjek. Oko moje suspenzije u ovom slu~aju unijeto je mnogo zle voqe i samo se ~eka da ne{to uradim da bi se to udjenulo u ve} pripremqenu {emu. Dokaz za to je ~iwenica da sam nai{ao na neke primjerke rje{ewa jo{ u novembru, decembru pro{le godine, kada mi je, tako|e, pripremana suspenzija, pa se od we odustalo. Ve} du`e vremena gradio se idejni koncept protiv Slobodana Kqaki}a i Du{ana Bogavca, zasnovan samo na pretpostavkama kakve opasnosti projekt [ta da se radi nosi. Dopis o tome je poslat sagovornicima a uprkos tome wih 49, istaknutih marksista i ~lanova SK, revolucionara, politi~ara i nau~nika odaziva se upravo na na{ poziv u kojem Veqko Miladinovi} vidi najve}u opasnost po Komunist, poredak, dr`avu, sistem. Optu`uje nas za la`no predstavqawe, iako smo mi u pismu sagovornicima napravili izri~itu ogradu, rekav{i da je to na{ vanredakcijski anga`man. To ne smeta Veqku da nas opet tereti za pretpostavku da bi se time Komunist eventualno mogao uvu}i u akciju. Uprkos toj wegovoj ogradi i intervenciji opet nam se poslije toga javqa 35 qudi. Nije li samim tim demantovana i ova wegova optu`ba? Ako je Veqko pogre{no shvatio na{u akciju prije 13. plenuma i sumwao u na{u inicijativu, ne znam kako je poslije toga mogao ostati pri istim optu`bama i vjerovati da i daqe diskusija treba da ostane unutar Partije, odnosno rukovodstva. Mi smo svakom na{em sagovorniku poslali svaki papir koji nas tereti. Uprkos tome, wih desetak poslalo je pisma i zahtjeve, telegrame Centralnom komitetu da se odustane od mog gowewa i da se omogu}i {tampawe kwige sa zahtjevom da se uklopimo u op{tepartijsku raspravu s obrazlo`ewem da se radi o istom putu, istim idejama i istom ciqu. Akcija protiv projekta je besmislena i potpuna monta`a dovo|ewem mene u vezu sa [e{eqem, jer ne postoji nikakav anga`man niti ikakvo pozivawe [e{eqa na saradwu. Pisao sam Centralnom komitetu SKJ pokazuju}i da je to montirana stvar i ko su weni nosioci. Ali to nije bitno za ovu raspravu. Pod usmenom sam suspenzijom vi{e od tri godine, koja na mene ima sva zakonska dejstva a, ipak me rukovodilac pismeno nepotrebno suspenduje.
238

Na mene se primjewuje suspenzija po te{kom krivi~nom djelu udaqavawe s posla. Ve} du`e vreme je poku{avano saslu{avawem i svjedo~ewem da me se uvu~e u takvu gre{ku, ali bez uspjeha. Suspenzija je trostruko nezakonita: prvo, ne postoji u woj izri~ita optu`ba {ta i kako sam {ta u~inio, nego se sve svodi na igru tu|im izjavama i pretpostavkama. Drugo, nije zakonski sprovedeno da se disciplinska komisija o samoj suspenziji prethodno izjasni; tre}e, Radni~ki savjet ni {est mjeseci poslije uru~ewa mog prigovora nije raspravqao o wemu. Za{to? Zato {to je u toj obmani Radni~kog savjeta u~estvovao i wegov predsjednik koji ga je informisao da je, navodno, moj advokat odustao od odbrane, {to nema veze sa zakonskom obavezom a uz to je i neistinito. ^etvrto, oduzimaju se nezakonito dva mjeseca doznake, iako je moje bolovawe otvoreno prije suspenzije. Peto, kada mi je uru~ena odluka nije mi bilo dato u isto vrijeme obrazlo`ewe rje{ewa. Time se, na `alost, ne zavr{ava presija na mene, {aqu se zahtjevi i pisma domu zdravqa, SIZ-u za socijalno i mom qekaru da bi se provjerilo da li sam na bolovawu, bez obzira {to nekoliko univerzitetskih profesora potpisuje dijagnoze o mojoj bolesti. Na kraju da dodam da sam se zbog ranije usmene suspenzije `alio pravobraniocu samoupravqawa (saveznom), ali se rje{ewe u kojem on ka`e da se radi o flagrantnom kr{ewu prava na rad i nala`e da mi se isplati pun prosjek od blizu 20 odsto L.D. stalno razvla~i i odga|a, a direktor u odgovoru pravobraniocu obmawuje ga da samoupravni i nadle`ni organi nisu rije{ili predmet iako je Radni~ki savjet rje{ewe prihvatio i dao nalog da se po wemu postupi. O ostalim optu`bama ne znam {ta bih rekao budu}i da su sve maglovite, ne razumijem ih i ne znam kako da se od wih branim. Ni u jednoj se ne ka`e {ta sam ja to konkretno uradio, ve} se donose na primjer izvodi iz [e{eqevog ~lanka i tako govori zapravo {ta je on uradio, pa ispada da se ja teretim za ono {to je on uradio. To nije potrebno da komentari{em. Raspola`ete dokumentima koji vam ka`u da je dato Partizanskoj kwizi, nalazima Drugarskog vije}a koje je utvrdilo da u Partizanskoj kwizi ne postoji [e{eqev tekst, da ga nisam ni anga`ovao ni ukqu~io u projekt. Na optu`bu za{to tekst nisam prijavio, izjavqujem da ga nisam ni dobio, pa, prema tome, nisam mogao ni napraviti takvu vrstu povrede, jer rukopis nisam ni vidio. Jedino {to stoji jeste moje kontaktirawe s [e{eqem, ali je to bilo krajem qeta, po~etkom jeseni 1983. godine, kada sam ga sreo u Klubu novinara i on mi se ponudio za saradwu. Rekao sam da su moji kriteriji nau~ni opus i ~lanstvo u Savezu komunista, a on ih ne ispuwava. Sve to sam detaqnije obrazlo`io u izjavi za partijsku organizaciju, kojom raspola`ete. Ako moj susret iz tog vremena neko prenosi na vrijeme wegovog hap{ewa u Sarajevu, Beogradu i, potom, u vrijeme podizawa optu`nice, kako da ja snosim odgovornost za kontakt s wim {est mjeseci ranije? Za tako {to bi na isti na~in mogao biti optu`en cio ratni i posqeratni Politbiro i morao snositi posqedice za kontaktirawe s \ilasom prije 1953. godine. Na pitawe predsjednika komisije da li Du{ko ima ne{to da izjavi i po ostalim ta~kama optu`nice, on je odgovorio: spreman sam na takav
239

razgovor, ali mislim da je u ovoj prilici bespredmetan. Radi se o namjernom trpawu svega i sva~ega u jednu vre}u jer da sam za ista djela u~inio bilo kakvu disciplinsku povredu i zakonsku, ja bih za to odgovarao u zakonskom roku jer su sve te optu`be zaka{wele i zastarjele. Na{ pravilnik ka`e da je rok zastarjevawa pola godine, odnosno godinu dana od saznawa za prekr{aj. Veqko je ve} donosio zahtjev da se ispita moje djelovawe u Komunistu preko stranica lista u posledwe dvije godine, {to je Radni~ki savjet odbio, jer je to bilo u vrijeme kada sam bio najvi{e nagra|ivan i pohvaqivan. Ponavqam, da sam bilo {to zgrije{io prije ove suspenzije, to bi se sjajno iskoristilo protiv mene. Po{to se ovako grozomorno govori o projektu [ta da se radi predo~avam Disciplinskoj komisiji da su tu pitawa i odgovori, pa neka se izvr{i analiza i navede ijedan primjer gdje istupam van Programa i politike SKJ, i spreman sam da snosim svu odgovornost. @ao mi je {to Veqko Miladinovi} nije tu, jer bih ga pitao za{to me kleve}e pred Predsjedni{tvom. Za{to me, na primjer, optu`uje za unitarizam, zar zbog zalagawa za jedinstveno izdawe Komunista? U tom slu~aju, isto bih mogao optu`iti i Predsjedni{tvo Komiteta SK u JNA i OOSK redakcije svih izdawa koje su se, tako|e, izjasnile za ovaj koncept. On navodi da je upu}ivawe na{eg pisma Krajgeru ~ista podvala. Pitao bih ga gdje su tu dokazi. ^ime sam to pokazao da pri`eqkujem da ulica rje{ava pitawa ovog dru{tva. Moje zalagawe za demokratski dijalog i cijela ova moja akcija zna~e upravo suprotno da ne `elim da ta pitawa rje{ava ulica! O ostalim optu`bama ne `elim da se izja{wavam, jer su to sve zastarjele stvari o kojima je, uostalom, partijska organizacija raspravqala i rekla svoj sud. Na kraju, moram da ka`em da za 35 godina novinarstva nisam imao i jednu ispravku a vodio sam mnoge bitke. Nikada mi nije bilo zamjereno na su{tini, mada ponekad jeste na metodu i na~inu. Na pitawe Vlajka Krivokapi}a, da li je Du{ko Bogavac kontaktirao sa [e{eqem i poslije razgovora o rukopisu objavqenih u periodu qetojesen 1983 Du{an Bogavac je odgovorio: Ja sam ovdje na ovom javnom pretresu govorio o kontaktirawu, koje ja stavqam pod navodnicima, ukoliko je rije~ o onom za koje me rje{ewe optu`uje, tj. oko rukopisa i to sam detaqno objasnio, a na pitawa da li sam se sa [e{eqem ili bilo s kim sretao i kontaktirao, ja odbijam da odgovorim, jer sam ja slobodan gra|anin koji se sa svakim ~ovjekom kojega nalazi za shodno pozdravim i ~ujem bez i~ijeg prava da mu podnosim ra~une. Po{to je ispitan radnik pristupilo se izvo|ewu dokaza. Svedok Slobodan Kqaki} upozoren da govori istinu, izjavio je slede}e: Na pitawe predsjednika komisije da li je prilikom sastavqawa liste u~esnika za projekt [ta da se radi i kasnije na samoj listi figuriralo ime Vojislava [e{eqa, svjedok je izjavio da nije. U prilog tome govore mnogi papiri koji, verovatno mogu da se prona|u, pa ~ak i od one prve varijante kada je ta ideja po~ela da se uobli~ava, odnosno kada smo razmi{qa240

li o tome za koje drugove da se opredelimo kao sagovornike. Poznato mi je da je Du{ko Bogavac sa [e{eqom kontaktirao i poznato mi je {ta je u tom razgovoru saop{tio [e{equ, odri~u}i mu mogu}nost da se pojavi kao autor u projektu [ta da se radi, odnosno poznato mi je da se [e{eq sam ponudio. Poznato mi je da [e{eq nije jedini sa kojim je ostvarena ta vrsta jednostranih kontakata, ali ti drugi kontakti potvr|uju da smo se (jednostavno) nekolicini drugova obratili zbog toga da bi se pojavili kao autori u pomenutoj kwizi. Od samog po~etka te stvari dogovorno smo i zajedni~ki radili oko pitawa, pisawa, odnosno imena na koja smo ra~unali kao na autore. Bogavac mi je rekao da tekst [e{eqa nije nikad ni dobio, a da se ve} o tome pri~a uveliko. Nijedan od nas nije mogao na svoju ruku bilo koga ukqu~iti u projekat i anga`ovati. Na pitawe Branke da li se neko li~no wemu obra}ao za u~e{}e, odgovorio je da je jedan od drugova iz Zagreba bio ~uo za taj projekat, pa je sa mnom o tome razgovarao, a posle smo se ja i Du{ko oko toga dogovarali. Igwatovi} (predsednik Sindikata): Kako je do{lo do toga da ti, Slobodane, odustane{ od projekta? Postoji papir iz koga se vidi da nisam odustao od projekta ali jesam obavestio izdava~a da u daqoj fazi objavqivawa rukopisa, na`alost, moram da se povu~em i ne u~estvujem zbog toga {to me na to obavezuje stav moje osnovne organizacije SK, kao i zbog manipulacije koja je stvorena oko te ~itave stvari u tom vremenu, ~ini mi se, oko 20-23. maja kada sam to pismo poslao, zato {to je ve} uveliko po~elo da se pi{e da tu u~estvuje i [e{eq, iako on s tim nije imao ni{ta, i posebno zbog ocena koje su iznesene na Predsjedni{tvu CK SKJ, u kojem je re~eno za taj projekt sve najgore, a {to nije odgovaralo fakti~kom stawu. Na pitawe Vlajka Krivokapi}a, zamenika direktora, za{to se nije na su|ewu u Sarajevu spomiwalo, figuriralo, tvoje ime, Kqaki} je odgovorio, da je na su|ewu i wegovo ime spomiwano. Pitao ga je Vlajko da li je pro~itao tekst [e{eqa, na {ta je svedok odgovorio da nije i da nije ni `elio s obzirom na na~in kako je tekst distribuiran i kako je nastao i objelodawen u javnosti. ^itao sam samo pojedine dijelove iz {tampe. Du{an Bogavac pita Kqaki}a, koji se nije projekta odrekao nego je samo od wega odustao, da li je bilo koju zapisanu primjedbu Veqka Miladinovi}a, da li je ikada prihvatio ocjene Veqka Miladinovi}a ocjene na projekat, izre~ene u zabiqe{kama od 6. jula 1983. Svedok odgovara da ne prihvata. Na pitawe Vlajka Krivokapi}a da li je ijedan od prijavqenih u~esnika u projektu odustao, povukao rukopis iz projekta, Du{an Bogavac odgovara da nije. Sa drugom Smoleom bilo je razgovora na wegovu inicijativu, ali ne i odustajawa, {to sam detaqnije izneo na partijskoj organizaciji. Kqaki} je odgovorio i da su dvojica od autora svoje tekstove i objavili. Slobodan Igwatovi}: Da li im je poznata ocjena Predsjedni{tva o tekstovima iz projekta, odgovorili su da je poznat dio te ocjene koji im je pro~itan na partijskim organizacijama.
241

I, zatim Igwatovi} pita da li se sla`u sa takvim ocjenama, oba autora su odgovorila da se ne sla`u ni sa jednom ocjenom. Bogavac dodaje da su te ocjene i donijete na osnovu falsifikata, i to falsifikata na{em najvi{em politi~kom organu, posredstvom odre|enih qudi koje sam ja imenovao u pismu Centralom komitetu. Na pitawe zamjenika ~lana Disciplinske komisije Danila Delevi}a da li je Predsedni{tvo CK SKJ sli~no pismo uputilo partijskim organizacijama ijednog od 49 u~esnika projekta, koji su svi ~lanovi SKJ, Kqaki} je odgovorio da nije nijednom poslato nikakvo pismo, iako u pismu stoji ocjena da su neki od wih, sa spiska, opozicionari, tj. da djeluju sa pozicija suprotnih politici i Programu SKJ. Na pitawa Vlajka Krivokapi}a kako su do`ivjeli kritiku Mitje Ribi~i~a kako jedan od urednika Komunista dobija rukopis u kojem se prekraja Jugoslavija, svjedok Slobodan Kqaki} odgovara da to nije nikako do`ivio, jer mu nije poznato da je takav tekst uop{te postojao, tekst u kojem se prekraja Jugoslavija, odnosno da je stigao u Komunist. Mi smo se sa Mitjom Ribi~i~em bili dogovorili nekoliko dana ranije da nam da intervju i da se dogovorimo oko te same stvari i wegovom u~e{}u. Svedok postavqa pitawe: prvo, zanima me zbog ~ega i o kojim se to pravno relevantnim ~iwenicama ja ovde kao svedok pojavqujem? Predsednik komisije je odgovorio u ciqu utvr|ivawa ~iwenica oko optu`be da je Du{an Bogavac anga`ovao Vojislava [e{eqa za tekst za projekt [ta da se radi i da li je tekst trebalo da bude ukqu~en u sam projekat. Po uredno uru~enom pozivu, pristupio je svedok Bo{ko ^avi}, koji je upoznat sa obavezom da govori istinu. Izjavio je da ostaje pri svojoj izjavi od 17. X 1984. koju je dao na zahtev Disciplinske komisije. Na pitawe predsednika komisije da li ima ne{to da doda izjavi: svjedok je izjavio da je bio pitan na sudu od jednog ~lana vije}a da li se po{iqke kod nas otvaraju i ja sam odgovorio da, koliko mi je poznato, to se ne ~ini niti sam ja to u~inio. Na po{ti prilikom utvr|ivawa ko je primio po{iqku, ja sam potvrdio verodostojnost potpisa ali ne znam da li je rije~ o toj po{iqci niti je to uvidom u evidenciju na po{ti bilo mogu}e utvrditi, jer oni ne zavode ime po{iqaoca. Na pitawe Vlajka Krivokapi}a da li je po{iqka bila preporu~ena svjedok je odgovorio da jeste. Na pitawe da li je na sudu svedok tra`io potvrdu po{iqaoca da bi je vidio, svjedok je odgovorio da nije tra`io. Na pitawe da li je i kome on spornu po{iqku uru~io, svedok je odgovorio da je to ostalo na portirnici i da mu nije poznato da li je li~no ili putem kurira. Pita Vlajko {ta zna~i to li~no uru~eno. Li~no smatram ako se preda na ruke Bogavcu primaocu. Du{an Bogavac pita ovo {to je sada rekao Bo{ko i {to sam ja posredstvom na{eg pravnika vidio u izjavi, ja ne bih imao ni{ta da primjetim; ali, ipak, moram da pitam Bo{ka {to se Bo{ka direktno ne ti~e, ali se posredno ti~e, jer sam ja ~itaju}i iz novina, dakle prije ~itawa ove wegove kwige, izjave, bio zaprepa{}en Bo{kovim postupkom: u novinama sam vidio ne{to sasvim drugo.
242

Ispalo je da je svedok na sudu izjavio kako zna da je rije~ ba{ o toj po{iqci i da je ona meni uru~ena. Zato bih molio Bo{ka da poku{a da objasni kako je do{lo do takve interpretacije. Svjedok je odgovorio da je na sudu bio pitan samo o tome da li je na dostavnici wegov potpis i ono {to sam ve} rekao da me je pitao ~lan vije}a. Ni{ta drugo i ne znam kako je do{lo do sli~nih interpretacija. Na pitawe Bogavca kako se osje}ao kada je pro~itao te interpretacije u {tampi, ^avi} je odgovorio da je bio iznena|en da je on maltene ispao krunski svedok na sudu, daju}i tako izri~ite izjave. Slobodan Igwatovi} pita kako je uop{te do{lo do toga da se pojavi kao svedok na sudu u Sarajevu, ^avi} je odgovorio: da je, navodno, utvr|eno da se tvoj potpis nalazi na dostavnici i da si zbog toga bio pozvan na sud. Igwatovi}, zatim, pita da li je pre sudskog poziva s wim razgovarano, na {ta je odgovorio da je prije sudskog poziva sa wim razgovarao {ef Radne zajednice Jak{a [awevi}, koji je do{ao sa drugovima iz SUP-a donev{i dostavnicu na kojoj je verifikovan moj potpis. Du{an Bogavac pita svedoka kada se to dogodilo? ^avi} je odgovorio da je poziv dobio u toku su|ewa; dan uo~i odlaska na su|ewe u Sarajevo, jer sam bio na bolovawu. Po uredno uru~enom pozivu, pristupio je svedok Uro{ Grozdani}, koji je upozoren da govori istinu. Predsednik komisije ka`e da je pozvan zato {to je 4. X bio na portirnici de`urni, prije podne. Svedok je odgovorio, na pitawe da li se se}a da li je li~no Bogavcu uru~io po{iqku spornu, da se ne se}a i da ne mo`e tvrditi da li je Du{anu Bogavcu po{iqka uru~ena. On je li~no nije uru~io na ruke Du{anu Bogavcu, a da je po{ta vjerovatno stigla u redakciju, potvr|uje potpis B. ^avi}a. [ta se s wom posle desilo, te{ko je utvrditi jer imali smo mnogo po{te u toku dana za vi{e na{ih OOUR-a i drugih korisnika zgrade i sva se ona zadr`ava u rafovima i daje prolaznicima iz OOURa, osim po{te koja je strogo poverqiva i va`ne po{te koja se odnosi na direktora, glavnog urednika, rukovodioca. Na pitawe Vlajka Krivokapi}a da li se se}a... Pitam ni~ega se ne sje}ate, a sje}ate se kako Du{anu Bogavcu niste uru~ili tu spornu po{iqku. Svedok je odgovorio da se toga sje}a zato {to samo dvojici qudi u redakciji nikada li~no na ruke nije uru~io po{iqku za 6 godina koliko je radio u Komunistu, a to je Miroslav Koraksi} i Du{an Bogavac. Na pitawe Krivokapi}a kakav je tretman preporu~ene po{iqke i kako se ona po pravilu uru~uje, svjedok je odgovorio da se preporu~ena po{iqka potpisuje prilikom prijema na portirnici ali se potom deli kao i svaka druga po{iqka, odnosno nije se davala uz potpis primaocu, izuzev novca. Zatim je Vlajko pitao za{to je po{iqku potpisao ^avi} i kako se to moglo dogoditi. Svedok je odgovorio da je to mogu}e iz vi{e razloga: mogu}e je da sam oti{ao u VC, da sam razgovarao telefonom, kupio cigarete, zauzet nekim drugim poslom, te u takvim slu~ajevima zamewivao me je ^avi}.
243

Du{an Bogavac: Da li si bio iznena|en kada si iz {tampe pro~itao tvoj navodni iskaz? Bio sam vrlo neprijatno iznena|en kada sam to pro~itao u Ekspres politici. Ja sam ovdje dao izjavu u SUP-u i dr`im se we i na ovom ro~i{tu. Zatim Du{an pita da li je posle te izjave bio pozvan na sud, svedok je odgovorio da nije. Bogavac pita Krivokapi}a kako se moglo dogoditi da se redakcija Komunista pretvori u kancelariju SUP-a, ispravqam se, ne nego na{ dio na III spratu u punkt za ova saslu{awa, kao i slu`ewe qudima iz redakcije, izme|u ostalih, i kurir-voza~ za te potrebe, i drugo pitawe za{to je redakcija Komunista poslala pismeni dokument sudu o tome da sam ja, prvo, suspendovan zbog ove iste stvari, drugo da je protiv mene pokrenut partijski postupak i, tre}e, obavje{tewe sudu od redakcije Komunista kako je {tampa donijela da je i u forumima o meni raspravqano. Krivokapi} odgovara da mu ne mo`e odgovoriti na prvo pitawe jer mu okolnosti u vezi s tim nisu poznate, da sa redakcijom nije niko manipulisao ukoliko se ima u vidu Redakcija svih izdawa. Drugo pitawe: na mene niko se nije obratio, ali mi je poznato da je direktor bio upoznat s tim, jer je to sud tra`io, {to smatram normalnim. Zatim, tre}e pitawe, redakcija nema voza~a, a za Slobodana Martinovi}a, kurira-voza~a, nije mu ni{ta poznato. Du{an Bogavac: `elim da skrenem pa`wu komisije na veoma zna~ajnu ~iwenicu da se sve ovo doga|alo u mojoj ku}i Komunist, prvo, neposredno poslije moga svjedo~ewa na sudu, drugo, uz vrlo indikativno slawe zvani~nog akta Komunista u kome se ja pred sudom na osnovu suspenzije i pokrenutog postupka od strane direktora ipak diskvalifikujem. To je i razlog za{to sam na partijskom sastanku javno rekao da Veqko Miladinovi} jako `ali zbog visoke kazne i {tete nanesene zemqi zbog toga su|ewa, da je i on imao udela u visini ove kazne ovim i sli~nim radwama. Vlajko Krivokapi}: Molim komisiju da sve ovo {to se odnosi na su|ewe u Sarajevu ne uzima u obzir. Po zavr{enom dokaznom postupku predsednik komisije je pozvao radnika i wegovog branioca da daju zavr{nu rije~ odbrani. Radnik je u svoju odbranu rekao: Nemam ni{ta da dodam jer smatram da je sve jasno ra{~i{}eno o bilo kakvom postojawu moje krivice, ali bih molio ako ima novih pitawa ili ma {ta {to nije ra{~i{}eno, ako rukovodilac-pokreta~ postupka ima neku novu optu`bu, da se to sada ovdje iznese, kako bih bio u prilici dati i daqa obja{wewa. Na pitawe predsednika komisije Vlajko Krivokapi}, pokreta~ postupka, je odgovorio nemam novih pitawa u optu`bi, u cjelini ostajem pri zahtevu iz re{ewa. Du{an Bogavac je poslije ove izjave u zavr{noj re~i naveo: Ne postoji nikakva poslije provedenog postupka ni jedna jedina ~iwenica koja me po zakonima na{e zemqe i po na{im pravilnicima tereti, te, prema tome, ne smatram da bilo za {ta treba da snosim disciplinsku odgovornost.
244

Slobodan Igwatovi}, predstavnik sindikalne organizacije u zavr{noj re~i izjavio je slede}e: prvo, ne nalazim se u ulozi branioca D. Bogavca, ve} u ulozi predstavnika Sindikata, ~ija je obaveza sindikalne organizacije, zapravo Izvr{nog odbora Sindikata, da prenose mi{qewe Izvr{nog odbora a ono je slede}e: da se Du{anu Bogavcu prilikom razmatrawa optu`nice vagaju mere svi relevantni argumenti koji bi bili validni za kona~no izre~enu meru. Daqe, mi{qewe je Izvr{nog odbora Sindikata da bi se tokom i na kraju pretresa morale imati u vidu i politi~ke implikacije celog slu~aja; na Disciplinskoj komisiji je da, vode}i ra~una o svim okolnostima i utvr|enim ~iwenicama, izrekne, ukoliko na|e za shodno, odgovaraju}u meru. @elim da ka`em {ta ja li~no mislim, i da to nije mi{qewe Izvr{nog odbora Sindikata, nego li~no moje, a proisti~e utisak iz pra}ewa ove rasprave. Tokom rasprave stekao sam utisak, napomiwem, re~ je o utisku, da optu`nica kojom se D. Bogavac tereti za prekr{aj, nema osnova. Moje je li~no mi{qewe da nisu izvedeni argumenti kojima bi se mogla potvrditi bilo koja mera. Molio bih da se kompletan materijal dostavi Izvr{nom odboru Sindikata koji }e izneti svoj stav o celom tom slu~aju uz napomenu da ovo {to sam rekao kao utisak, da je to moje li~no mi{qewe. Krivokapi} pita Igwatovi}a da li je ube|en da su svi argumenti opovrgnuti. Igwatovi} odgovara da ima taj utisak, i misli da se ne mo`e suditi na osnovu pretpostavki. ^itaju se spisi od broja 1. do 19. iz dosijea disciplinskog postupka Du{anu Bogavcu. Poslije toga rasprava je zakqu~ena u 18,50 sati. ^etrnaestog januara 1985. Disciplinska komisija je donijela odluku u kojoj je stajalo: Disciplinska komisija Redakcije svih izdawa Komunista u sastavu Branislava Stani{i}, predsednik, Nada Stanisavqevi}, ~lan i Danilo Delevi}, zamenik ~lana po predmetu disciplinske odgovornosti radnika Du{ana Bogavca zbog osnovane sumwe da je po~inio te`u povredu radne obaveze iz ~lana 14, alineja 1. u vezi alineje 20. Pravilnika o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti redakcije svih izdawa Komunist, posle javne rasprave odr`ane 6. decembra 1984. i ve}awa odr`anog 10. decembra 1984. godine, donijela je slijede}u odluku: Radnik Du{an Bogavac, raspore|en na poslove i radne zadatke urednika u rubrici za istra`iva~ke akcije, Redakcije svih izdawa osloba|a se odgovornosti da je u~inio povredu radne obaveze iz ~lana 14. Pravilnika o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti radnika Redakcije svih izdawa. Obrazlo`ewe: Rje{ewem rukovodioca Redakcije svih izdawa Komunist br. 52/841 i 52/84-2 od 3. maja 1984. godine pokrenut je disciplinski postupak protiv Du{ana Bogavca, urednika u rubrici za istra`iva~ke akcije zbog osnovane sumwe da je kontaktirao sa Vojislavom [e{eqem povodom we245

govog teksta za zbornik [ta da se radi, a koji je u svom prilogu grubo napao osnove na{eg ustavnog poretka, a da nikoga u osnovnoj organizaciji nije sa tim upoznao, i time po~inio te`u povredu radne obaveze iz ~lana 14, alineja 1. u vezi alineje 20. (zloupotreba polo`aja i prekora~ewe datih ovla{}ewa). Disciplinska komisija je u javnoj raspravi odr`anoj 6. decembra 1984. godine izvela dokaze i na osnovu prilo`enih dokumenata i iskaza optu`nice, odbrane i svjedoka utvrdila da Du{an Bogavac nije u~inio te`u povredu radne obaveze iz ~lana 14. Pravilnika o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti radnika. Prije nego daju obrazlo`ewe svoje odluke, ~lanovi komisije su du`ni navesti da je u po~etku samog postupka u~iweno nekoliko formalno-pravnih gre{aka na koje ova komisija, prihvataju}i se mandata, nije bila upozorena: 1. da se prethodna Disciplinska komisija nije sastala kako bi procijenila ima li osnova za prihvatawe ili poni{tewe suspenzije i udaqewe radnika s posla, {to je po Pravilniku o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti radnika OOUR Redakcija svih izdawa (~lan 48.) bila du`na u~initi; 2. da je okrivqenom radniku odluka o suspenziji uru~ena bez obrazlo`ewa rje{ewa koje mu je naknadno uru~eno, tek na `albu advokata; 3. da o prigovoru radnika na rje{ewe o suspenziji (akt br. 6 prigovor advokata) Radni~ki savjet nije nikada raspravqao niti odlu~ivao iako je, po Pravilniku, bio du`an da to u~ini u roku od mjesec dana. Uprkos tome, glavni pretres je odr`an jer se okrivqeni radnik nije `alio, smatraju}i da to ni{ta ne bi promjenilo u su{tini proces, ve} bi ga samo odu`ilo, {to wemu, s obzirom na prava koja su mu suspenzijom uskra}ena, nije bilo u interesu. Iz predstavke D. Bogavca Saveznom dru{tvenom pravobraniocu samoupravqawa i odgovora direktora Veqka Miladinovi}a, te zapisnika o javnoj raspravi, vidi se da je Du{an Bogavac od 1. oktobra 1981. godine pod usmenom, potpuno nezakonitom, i, za~udo, sasvim legalnom, suspenzijom glavnog i odgovornog urednika i direktora Veqka Miladinovi}a. Od tada on ne u`iva svoja osnovna ustavna i zakonska prava, prije svega, pravo na rad, pa prema tome, ni du`nosti i obaveze koje iz wega proizlaze. Kako zapravo od tada ne radi, D. Bogavac nije imao nikakvih ovla{}ewa te je optu`ba o prekora~ewu datih ovla{}ewa logi~ki i stvarno neodr`iva. No, kako je D. Bogavac formalno-pravno u radnom odnosu u Redakciji svih izdawa Komunista, mada stvarno ne radi, to smo pri{li ispitivawu svih relevantnih ~iwenica u vezi s optu`bama o zloupotrebi polo`aja koje bi mogle, s obzirom na prirodu posla i poziv kojim se bavi, da nanesu {tetu ugledu i interesima redakcije i lista. Kako se vidi iz obrazlo`ewa rje{ewa o suspenziji D. Bogavac se tereti da (citat): nije nikoga u redakciji upoznao o susretima s Vojislavom [e{eqom, niti o sadr`aju wegovog priloga za projekt [ta da se radi, a {to je bio du`an da u~ini, bez obzira da li }e ili ne taj prilog objaviti u zborniku intervjua, te da wegovo pona{awe kao novinara u glasilu SK nije u skladu s wegovim pozivom, jer je pokreta~ i autor zbornika [ta da se radi koji je Predsjedni{tvo CK SKJ prema izvodima iz
246

izvje{taja OOSK Redakcije svih izdawa na sjednici od 27. III 1984. godine ocjenilo kao udar na osnovne temeqe i principe dru{tvenopoliti~kog sistema. [to se ti~e prve optu`be o kontaktima s V. [e{eqom i utaji spornog pamfleta utvr|eno je slijede}e: 1. a) Da Du{an Bogavac nije anga`ovao Vojislava [e{eqa, ve} se ovaj sam `elio ukqu~iti u projekat [ta da se radi, {to se vidi iz izjave radnika D. Bogavca, izjave V. [e{eqa na sudu, izjave koautora projekta Slobodana Kqaki}a (zapisnik o javnoj raspravi). To dokazuje i ~iwenica da se ime V. [e{eqa ne nalazi ni na listi u~esnika za projekat (akt br. 7a pozivno pismo autora u~esnicima projekta) a isto tako da sporni pamflet V. [e{eqa nije ni uvr{}en u rukopis koji se nalazi kod izdava~a Partizanske kwige (akt br. 14 izve{taj Drugarskog vije}a OOSK redakcije svih izdawa). b) Da kontakti s V. [e{eqom oko projekta padaju u vrijeme prije wegovog hap{ewa i saznawa D. Bogavca za postojawe pamfleta koji je pisao kao odgovore na pitawa za projekat. c) Da ne postoje dokazi o tome da je D. Bogavac primio pamflet V. [e{eqa. Iz akta br. 15. vidi se da je iz Sarajeva upu}ena po{iqka V. [e{eqa na ime D. Bogavca koju je primio Bo{ko ^avi} na portirnici Komunist 4. oktobra 1983. godine. Nema dokaza da se u po{iqci nalazio sporni pamflet niti da je on stigao do D. Bogavca. Iz izjave okrivqnog, te izjave svjedoka, Sl. Kqaki}a, B. ^avi}a i Uro{a Grozdani}a (zapisnik o javnoj raspravi), jasno proizlazi da niko ne zna {ta je bilo u spornoj po{iqci niti gdje je ona zavr{ila. ^iwenice iz ta~ke 1. a) i b) opovrgavaju optu`bu da je D. Bogavac imao susrete s V. [e{eqem s ciqem da ga anga`uje i ukqu~i u projekat, kako se tvrdi u optu`nici, i da je naru~io taj i takav tekst neprijateqske sadr`ine. ^iwenice iz ta~ke 1. c) govore da D. Bogavac nije primio sporni pamflet V. [e{eqa a to zna~i da ne samo nije mogao biti upoznat s wegovim sadr`ajem, ve} nije mogao znati ni za wegovo postojawe, pa prema tome nije mogao nikoga u redakciji da obavijesti da se V. [e{eq u svom prilogu suprotstavqa cjelokupnom ustavnom i dru{tvenom ure|ewu na{e zemqe, za {ta se tereti. Tvrdwa iz rje{ewa o pokretawu disciplinskog postupka u prilogu optu`be (citat): da je Bogavac u~inio te`u povredu radne du`nosti time {to nikoga u redakciji lista nije obavjestio o iznetim stavovima Vojislava [e{eqa, govori i ~iwenica da je V. [e{eq kasnije uhap{en zajedno s grupom revolucionara na ~elu sa Milovanom \ilasom (zavr{en citat) je bespredmetna. Jer, dokazano je da o tim stavovima Bogavac ni{ta nije znao. 2. [to se ti~e ocjena o prilozima za projekat [ta da se radi, utvr|eno je slijede}e (akt br. 14. izvje{taj Drugarskog vije}a OOSK): Dvije kwige rukopisa autora Bogavca i Kqaki}a predate izdava~koj ku}i Partizanska kwiga bile su prihva}ene i uvr{tene u plan za 1984.
247

godinu u normalnoj samoupravnoj proceduri. Dobile su pozitivne recenzije istaknutih nau~nih i dru{tvenih radnika prof. dr Branka Petranovi}a i akademika prof. dr Ivana Maksimovi}a (izvodi iz recenzija, akt br. 76). U kwigama su prilozi 39 istaknutih nau~nih, dru{tvenopoliti~kih radnika i revolucionara (svi ~lanovi SKJ). Niti protiv jednoga od wih nije pokrenut radni a ni partijski postupak zbog u~e{}a u projektu. Iz liste osnovnih i fakultativnih pitawa (akt br. 76. i akt br. 7c) nismo vidjeli takav koncept i poruke koji bi bili usmjereni protiv ove zemqe, sistema i wegovih osnovnih vrijednosti. Kwige jo{ nisu objavqene. Sve da su nam ocjene Predsjedni{tva CK SKJ poznate u cjelini a ne samo u pojedinim izvodima (koje smo na{li samo u izvje{taju Drugarskog vije}a OOSK), ovako kako su date one ne predstavqaju validnu optu`bu, jer ne sadr`e nijedan precizan navod, konkretan primjer niti dokaz, da se radi o neprihvatqivom djelu destruktivne prirode i neprijateqskog ciqa. Ovdje treba spomenuti da smo u dokaznom postupku od pokreta~a postupka (okrivqeni radnik, ~lanovi komisije i predsjednik Sindikata) tra`ili da konkretno uka`e na ma jedno takvo mjesto, ali to ovaj nije u~inio. Polaze}i od osnovnog pravnog postulata da se ~ovjeku sudi na osnovu materijalnih ~iwenica, smatrali smo da u ovom slu~aju relevantnih elemenata za optu`nicu nema, odnosno da ona ne postoji. Po{to kwige projekta nisu objavqene, te objektivno nisu mogle proizvesti nikakve ni povoqne (kako to tvrdi autor) ni nepovoqne (kako to tvrdi optu`nica) ideolo{ko-politi~ke implikacije, to nismo smatrali za potrebno da ih ~itamo i izri~emo vlastiti sud (a o nepro~itanim kwigama ne mo`emo se izja{wavati, kao {to neobjavqenim djelima ne mo`emo suditi). Stvar je samoupravnih i dru{tvenopoliti~kih organa i organizacija izdava~ke ku}e da o vrijednosti, odnosno (ne) podobnosti jednog djela rasu|uju i odlu~uju samostalno i odgovorno i to pravo niko nema prava da im uskrati. O preurawenim i nepotkrepqenim optu`bama o projektu [ta da se radi, ~lanovi ove Disciplinske komisije, ne samo da ne}e, nego nemaju ni zakonska prava ni osnova da raspravqaju. 3. Optu`bom da ovakva aktivnost Bogavca koja je (citat): nespojiva s obavezama i pona{awem novinara u na{em dru{tvu, suprotna duhu i odredbama kodeksa SNJ i interesima OOUR Redakcije svih izdawa lista Komunist, po~iwe sa wegovim pisawem povodom kritike na ra~un Porote TV studija Beograd (jo{ 1981) tekstom u NIN-u koji je potpisao kao urednik Komunista u vezi s manifestacijama na Trgu Marksa i Engelsa i javnom odbranom teza Vuka Dra{kovi}a u kwizi No`, ~lanovi ove komisije se nisu mogli baviti iz vi{e razloga: Prvo, stoga {to se ni u ovom djelu optu`nice ne vidi u ~emu je krivica Bogavca (osim u slu~aju javne odbrane teza V. D. u kwizi No`) jer, pisawe povodom kritike TV Porote o moralu i socijalnim razlikama u dru{tvu i hap{ewu studenata na Trgu Marksa i Engelsa, samo po sebi ne predstavqa neprijateqski akt niti disciplinski prekr{aj. [to se ti~e posledwe optu`be o odbrani teza V. D. u kwizi No`, iz akta br.
248

14 izvje{taja Drugarskog ve}a OOSK vidi se da u nastupu Bogavca na javnoj tribini o kwizi No` nije bilo rije~i o odbrani teza u kwizi (vidi izvje{taj Drugarskog vije}a OOSK). Sva navedena djela po~iwena su javno, ali dosad nije pokretan postupak protiv Bogavca, iz ~ega se mo`e zakqu~iti da (ukoliko je postupano po zakonu), nije ni bilo osnova za disciplinsko ka`wavawe. To potvr|uje i zakqu~ak rasprave OOSK vo|ene u to vrijeme u kome je re~eno da Bogavac ne bi trebalo da podlije`e bilo kakvoj disciplinskoj odgovornosti jer ne postoji radna povreda. Tre}e, radi se o djelima u~iwenim u periodu od septembra 1981. do 13. januara 1983. godine koja po ~lanu 20. Pravilnika o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti radnika podlije`u zastarijelosti. Imaju}i u vidu sve navedene ~iwenice, kao i stav predsednika Sindikata da nisu izvedeni argumenti kojima bi se mogla potvrditi bilo koja mera, te odluku OOSK Redakcije svih izdawa koja izre~enu mjeru Bogavcu nije vezala za ove optu`be, ~lanovi Disciplinske komisije smatraju da Du{an Bogavac, urednik u rubrici za istra`iva~ke akcije, nije u~inio povredu radne obaveze iz ~l. 14. Pravilnika, te da stoga nema prepreka da se vrati na poslove i radne zadatke koje je ranije obavqao. Pouka o pravnom lijeku: Protiv ove odluke mo`e se podnijeti prigovor Radni~kom savjetu redakcije svih izdawa lista u roku od 30 dana od dana prijema. Ovakva odluka Disciplinske komisije samo je usporila definitivni obra~un s Bogavcem. Nakon {to se bura malo sti{ala, partijski forumi su poku{ali premjestiti Bogavca sa novinarskog na administrativno radno mjesto. Kako je Du{an Bogavac to kategori~ki odbio, po kratkom postupku uru~en mu je otkaz. Tim povodom preko dvije stotine jugoslovenskih intelektualaca potpisuje 1. maja 1986. Otvoreno pismo javnosti povodom otpu{tawa s posla novinara Du{ana Bogavca: Obave{tavamo javnost da je na{ kolega i urednik Komunista Du{an Bogavac dana 23. aprila 1986. godine, po kratkom postupku i bez disciplinske rasprave, iskqu~en iz radne organizacije, i time li{en, kao i wegova porodica, sredstava za `ivot. Ovu odluku je, na zahtev direktora i glavnog i odgovornog urednika Komunista, V. Sudarskog i V. Krivokapi}a, doneo Radni~ki savet OOUR-a. 1. Prema zvani~nom obrazlo`ewu, drugu Bogavcu, dugogodi{wem sa radniku, dopisniku i uredniku Radio Titograda, Borbe i Politike i, posledwih 25 godina, Komunista prestao je radni odnos zbog odbijawa da obavqa poslove referenta za prodaju, propagandu i plasman (!?), na koje je privremeno raspore|en. To je, me|utim, samo puka izlika pred zakonom, jer je jedva dva meseca ranije, u posebnom saop{tewu Komunista koje je prenela i ostala {tampa, izri~ito kazano da Du{an Bogavac ne mo`e biti ni urednik ni novinar Komunista zato {to je iskqu~en iz SKJ. 2. Glavni razlog za Bogav~ev profesionalni, radni i `ivotni udes je wegovo samostalno mi{qewe i zakqu~ivawe, zbog ~ega mu je pune ~etiri godine pre iskqu~ewa iz SKJ, mimo svih zakona i bez ikakve pisme249

ne odluke, bio onemogu}en novinarski rad. Kao neposredni povod za otpu{tawe s posla iskori{}eno je wegovo odlu~no odbijawe da se pomiri sa sopstvenom profesionalnom likvidacijom i prihvati nezakonito nametnuti posao (komercijalne propagande) kojim se, i po Kodeksu novinara Jugoslavije, novinar ne sme baviti. Uistinu se, zapravo, radi o posve nezakonitom otpu{tawu, egzemplarnom ka`wavawu ideolo{ki nepo}udnog novinara i wegovom, drugima za nauk, bukvalnom izgonu iz profesije. 3. Kolega Bogavac }e, ube|eni smo, ipak, ovako flagrantno kr{ewe gra|anskih, radnih i profesionalnih prava koja su zagarantovana i Ustavom SFRJ i zakonima, a isto tako i konvencijama me|unarodne zajednice ~iji je ~lan i protagonista i sama jugoslovenska dr`ava s puno uspeha pred sudovima dokazati i dobiti punu satisfakciju, u pogledu i prava i pravde. 4. Ranije adresirano Pismo solidarnosti sa Du{anom Bogavcem, iz januara ove godine, s potpisima preko 200 novinara iz Beograda i drugih novinskih centara, ~lanova filozofskog i sociolo{kog dru{tva Srbije, kwi`evnika i drugih javnih radnika, uprkos najboqih nadawa wegovih potpisnika radi pouke moramo to sad ista}i nije nai{lo na razumevawe, pre svega, onih koji su u ovom slu~aju bili najodgovorniji: rukovodstava Komunista, Saveza novinara Jugoslavije i Udru`ewa novinara Srbije. Tako, ne samo da se nije odustalo od gotovo petogodi{we protivzakonite zabrane novinarskog rada i preme{taja ovog na{eg afirmisanog kolege na poslove suprotne novinarskoj etici, ve} je wegov profesionalni i radni progon nesmawenom `estinom nastavqen i proteklih meseci, da bi sada bio okon~an bezobzirnim otpu{tawem s posla. 5. Iz profesionalnog iskustva nam je poznato da isterivawe pravde u nas mo`e du`e potrajati. To je `alosna ali i evidentna ~iwenica. U ovom slu~aju utoliko te`a {to je kolegi Bogavcu, odmah nakon prvostepene (nepravosna`ne!) odluke uskra}ena isplata li~nog dohotka, i to i za prethodni mesec, retroaktivno! Stoga smo uvereni da bi samo verbalna podr{ka na{em kolegi Bogavcu, u ovakvoj te{koj materijalnoj situaciji, bila ravna wegovoj egzistencijalnoj ugro`eno sti, uprkos tome {to je re~ o zapa`enom imenu jugoslovenskog novi narstva, dobitniku novinarske nagrade Svetozar Markovi}, nosiocu Ordena bratstva i jedinstva, Ordena zasluga za narod i drugih dru{tvenih priznawa... 6. Zbog toga, svojim potpisima potvr|ujemo na{u spremnost da formiramo Fond solidarnosti, iz kojeg }emo mada se stvara ovim konkretnim povodom mo}i ubudu}e da materijalno priteknemo u pomo} i svim drugim kolegama ako se, kao i Du{an Bogavac, bez svoje krivice, na|u u sli~noj situaciji. Podrobnija pravila o na~inu formirawa i kori{}ewa Fonda solidarnosti utvrdi}e se, naravno, redovnim putem, u skladu sa pozitivnim propisima i prilikom konstituisawa wegovih organa, o ~emu }e javnost biti obave{tena. Za sada, kao potpisani, ujedno i ~lanovi Inicijativnog odbora, pozivamo sve svoje kolege i druge poslenike
250

javne re~i da se pridru`e solidarnoj podr{ci za stvarawe Fonda. Ugro`enim kolegama bi se pomagalo u vidu prose~ne jugoslovenske zarade svakog meseca sve dok traje wihov radni proces pred redovnim sudovima ili dok ne dobiju novi posao. Uskoro su se po~ele pojavqivati konture Fonda solidarnosti kao ambiciozno zami{qene dru{tvene institucije za materijalno pomagawe nezaposlenih i politi~ki progowenih intelektualaca. Grupa entuzijasta je u decembru 1986. godine sa~inila Nacrt programa Fonda solidarnosti i uputila ga na javnu diskusiju. S obzirom da je to jedan od prvih poku{aja opozicionog organizovawa, sadr`aj Nacrta mi se ~ini posebno interesantnim pa ga ovde prezentujem u cjelosti: Na osnovu slobodno izra`ene voqe svojih pokreta~a i u duhu proklamovanih ustavnih prava (odeqci I, II, V, IX te ~lanovi 153, 157, 167 o slobodi udru`ivawa i javnog okupqawa, osnovan je Fond solidarnosti kao deo javnog mwewa u Jugoslaviji. Inicijativni odbor Fonda solidarnosti pripremaju}i Osniva~ku skup{tinu daje na javnu diskusiju:

NACRT PROGRAMA FONDA SOLIDARNOSTI Op{te odredbe

1. Fond solidarnosti je jugoslovensko dobrovoqno udru`ewe gra|ana, osnovano radi pru`awa moralne i materijalne pomo}i svim qudima ~ija je egzistencija ugro`ena zbog wihovog kriti~kog mi{qewa i dru{tvenog delovawa. 2. Fond se zala`e za demokratizaciju dru{tvenog `ivota i afirmaciju javnog mwewa kao suverenog subjekta u razvijawu demokratskih dru{tvenih odnosa, a protiv monopola u dru{tvu. 3. Fond solidarnosti, kao oblik samoorganizovawa gra|ana, otvoren je za uticaj javnog mwewa i svih gra|ana koji svojom slobodnom voqom i moralnom save{}u `ele da se anga`uju u otklawawu ideolo{ke, politi~ke, ekonomske i svake druge represije. 4. Fond ima op{tedru{tveni, demokratski i humanisti~ki karakter, i ne podr`ava ni~ije nacionalne, verske, grupne, rasne i druge iskqu~ivosti i netrpeqivosti. 5. Osnov rada i delovawa Fonda usmeren je na pru`awe moralne i materijalne pomo}i onim gra|anima ~ija je radna i `ivotna egzistencija ugro`ena oduzimawem sredstava i uslova za `ivot zbog wihovog slobodno ispoqenog mi{qewa i delovawa.
251

6. ^lanstvo u Fondu je neformalno, a wegovim ~lanom se smatra svaki pojedinac ili organizacija koji u moralnom ili materijalnom pogledu podr`avaju i poma`u rad Fonda. ^lanovi Fonda solidarnosti mogu, zavisno od sopstvene `eqe, svoje ~lanstvo potvrditi i potpisom u listi inicijatora Fonda. 7. Fond solidarnosti mo`e osnivati ogranke u gradovima, mestima, selima, u kolektivima radnih organizacija i institucija na inicijativu najmawe 10 gra|ana, koji svoj zahtev podnose u pismenom obliku Izvr{nom odboru, Savetu ili Skup{tini. Pored aktivnosti u sopstvenoj sredini, pravo je ogranka (i wihovih ~lanova) da neposredno demokratski u~estvuju u kreirawu programa i svih inicijativa i akcija Fonda solidarnosti kao celine. 8. Mogu se osnivati i gradski, op{tinski, regionalni, pokrajinski i republi~ki fondovi solidarnosti ukoliko se na tim nivoima formiraju najmawe tri ogranka, koji svoj zahtev u pismenom obliku dostave Skup{tini. Wihova prava i du`nosti su ista kao i jugoslovenskog Fonda solidarnosti, sa potpunom samostalno{}u i nezavisno{}u u radu, uz po{tovawe ovog Programa. Na~in delovawa 9. Fond podr`ava svakog pojedinca ili organizaciju koji se zala`u za utemeqewe osnovnih humanisti~kih principa u dru{tvu, za moralni dignitet li~nosti, slobode misli, opredeqewa i izra`avawa, slobodu stvarala{tva, intelektualnog i proizvodnog rada i po{tovawe svih drugih civilizacijskih dostignu}a. 10. Materijalnu i moralnu podr{ku Fond solidarnosti pru`a svim egzistencijalno ugro`enim pojedincima bez obzira na wihova politi~ka opredeqewa. 11. Pomo} se pru`a mese~no u visini prose~nog li~nog dohotka u privredi SFRJ, ili u vidu jednokratne pomo}i, na osnovu odluke organa Skup{tine. 12. Osnovni kriterijum za utvr|ivawe podr{ke koju }e Fond pru`ati gra|anima je wihov intelektualni i dru{tveni anga`man i qudski integritet, kao i stepen wihove materijalne, stvarala~ke i `ivotne ugro`enosti. 13. Sredstva u Fond solidarnosti mogu upla}ivati pojedinci i organizacije u skladu sa svojim materijalnim mogu}nostima i moralnim opredeqewima.
252

Pojedini iznosi priloga ne mogu se objavqivati bez izri~itog odobrewa prilaga~a. Visina i u~estanost priloga su iskqu~ivo stvar li~ne voqe svakog ~lana. 14. Fond prikupqa materijalna sredstva dobrovoqnim uplatama pojedinaca i organizacija na `iro-ra~un Fonda koji je otvoren kod Qubqanske banke u Beogradu. Organizaciona struktura 15. Skup{tina je najvi{i forum Fonda, a sa~iwavaju je svi ~lanovi koji prisustvuju wenom zasedawu. Rad Skup{tine je javan, a wemu mogu prisustvovati i u wemu u~estvovati svi zainteresovani. Odluke se donose ve}inom glasova svih prisutnih na zasedawu Skup{tine. Skup{tina zaseda najmawe dva puta godi{we, a saziva se odlukom Saveta. Skup{tina se mo`e sazvati i na inicijativu najmawe 20 gra|ana, koji svoj zahtev u pismenom obliku dostavqaju Savetu Fonda. Organi Skup{tine Fonda solidarnosti su: Savet, Izvr{ni odbor, Nadzorni odbor, a wihovi ~lanovi se biraju srazmerno aktivnosti gra|ana na nivou grada, op{tine, regiona, pokrajine ili republike. Svi organi imaju svog predsednika i zamenika. 16. Savet Fonda solidarnosti je najvi{i organ Skup{tine, koji predsedava wenim sednicama i odlu~uje o najbitnijim pitawima izme|u wena dva zasedawa. Savet se sastaje po potrebi, a najmawe jednom u dva meseca. 17. Izvr{ni odbor je operativni organ koji sprovodi odluke Skup{tine i Saveta i podnosi im izve{taj o svom radu. Izvr{ni odbor se sastaje najmawe jednom mese~no. 18. Nadzorni odbor razmatra finansijsko-materijalno poslovawe Fonda, brine se o wegovim prihodima i rashodima, o ~emu podnosi izve{taje Skup{tini, Savetu i Izvr{nom odboru. Nadzorni odbor se sastaje dva puta godi{we i donosi polugodi{wi finansijski bilans. 19. Fond solidarnosti ima svoju Komisiju za istra`ivawe javnog mwewa, koja organizuje dokumentacioni depo, sprovodi ankete i druge oblike sondirawa javnog mnewa, izra|uje projekte, analize i elaborate i dostavqa ih Fondu. Komisija je samostalna u svom radu i svoja nau~na saop{tewa mo`e objavqivati nezavisno od zvani~nih stavova Fonda.
253

20. Fond solidarnosti ima svoj Sud ~asti koji je nezavisan u svom radu, a nepoverewe mu mo`e izglasati samo Skup{tina. 21. ^lanovi svih organa Skup{tine Fonda solidarnosti mogu pojedina~no ili kolektivno biti opozvani na svakom zasedawu Skup{tine, na predlog svakog pojedinca, koji Skup{tina usvaja ve}inom glasova... Izbor novih ~lanova vr{i se po istom principu na toj Skup{tini. 22. Niko nema pravo da donosi odluke ili izdaje saop{tewa bez saglasnosti Skup{tine ili wenih organa. Zavr{ne odredbe 23. Fond }e javno objavqivati svoje stavove putem sopstvenih biltena i saop{tewa ili preko sredstava javnog informisawa. Merodavni i zvani~ni su samo oni stavovi koje donose Skup{tina ili weni organi, dok se pojedina~ni stavovi smatraju li~nim stavovima ~lanova Fonda, na koje oni kao gra|ani imaju pravo. 24. Fond ima svoj pe~at i amblem. Fond ima sedi{te u Beogradu, Zagrebu i Qubqani. 25. Izmene i dopune ovog Programa mogu se vr{iti na svakom zasedawu Skup{tine, na predlog svakog pojedinca, koje Skup{tina usvaja ve}inom glasova. Nedugo zatim, 25. maja 1987. godine ista grupa entuzijasta izradila je i Nacrt manifesta Fonda solidarnosti, ali on zbog `estoke politi~ke hajke koja je vo|ena protiv svih intelektualaca koji su na bilo koji na~in do{li u dodir s Fondom, nikada nije upu}en javnosti. Po{to ve} i sama inicijativa oko Fonda solidarnosti spada u istoriju jugoslovenskih politi~kih pokreta budu}e istra`iva~e }e vjerovatno interesovati i sadr`aj tog Manifesta, a ja ga ovim publikovawem nastojim sa~uvati od zaborava: Suo~en sa sve dubqom krizom u koju tone dru{tvo i narastaju}im politi~kim, ekonomskim i nacionalnim protivure~nostima koje nas vode u haoti~no stawe sa nesagledivim posledicama, Fond solidarnosti }e (uz saglasnost svog ~lanstva) budu}e delovawe pro{iriti sa kriti~kog na konstruktivno delovawe u ciqu razvijawa integrativnih, demokratskih i civilizacijskih principa i odnosa u na{em dru{tvu. Smatraju}i zapo~ete procese demokratizacije osnovnim preduslovom napretka, Fond solidarnosti poziva sve jugoslovenske gra|ane da istraju i nastave izgradwu novog, otvorenog i civilizovanog dru{tva, primerenog vremenu u kojem `ivimo.
254

Nastoje}i da deluje u dva pravca kao kriti~ar starih i kreator novih odnosa Fond solidarnosti `eli da pru`i svoj doprinos u stvarawu boqih i pravednijih dru{tvenih odnosa, ~iji za~eci su na pomolu. Radi toga je potrebno podsticati {to ve}i broj gra|ana da otvoreno, hrabro i odgovorno pokre}u sva zna~ajna dru{tvena pitawa, a naro~ito ona koja su se smatrala privilegijom politi~kih struktura. Izgradwa novih odnosa uvek nailazi na jake otpore privilegovanih grupa, koje verbalnim izja{wavawem o demokratskom razvoju i raznim sredstvima socijalne kozmetike poku{avaju prikriti nastojawa da o~uvaju status kvo, jer im nikakve promene ne odgovaraju. Nije slu~ajno {to se na udaru ovakvih grupa najpre na|u {iri demokratski pokreti, koji najvi{e ugro`avaju wihov polo`aj i dru{tvenu mo}. Slikovit primer predstavqaju i otpori delovawu Fonda solidarnosti, iako je o~igledno (bar qudima sa elementarnim moralnim i intelektualnim kvalitetima), da je osnovni ciq Fonda borba za demokratsko i humanije dru{tvo. [irewe novih dru{tvenih odnosa pretpostavqa suzbijawe starih, te Fond ostaje nepomirqivi protivnik birokratske samovoqe, dogmatske netolerancije, svih vrsta iskqu~ivosti i netrpeqivosti, politi~ko-pravnog voluntarizma, represija nad slobodno izra`enim mi{qewem i sli~nim odnosima koji su doveli dru{tvo u ovakvo stawe. Smatraju}i slobodu mi{qewa osnovnim preduslovom ostalih sloboda, Fond }e i daqe posebnu pa`wu poklawati za{titi pojedinaca koji su zbog slobodno izra`enog mi{qewa ostali bez sredstava za egzistenciju. S druge strane Fond }e ubudu}e, uz anga`ovawe {to ve}eg broja gra|ana, nastojati da temeqno i odgovorno razmatra i predla`e mogu}e alternative za prevazila`ewe trenutnog stawa i dostavqa ih {iroj javnosti na uvid. Razvoju demokratije Fond prilazi kao elementarnoj civilizacijskoj pretpostavci i uslovu op{teg dru{tvenog napretka, te uzroke krize kod nas prvenstveno nalazi u nedovoqnom razvoju demokratije. Izgradwa demokratskog dru{tva je dug i slo`en proces uslovqen stepenom politi~ke kulture jednog naroda. Ne treba imati iluzija da se politi~ka kultura (pa time i demokratija) mogu stvoriti preko no}i, ali podsticawe razvoja politi~ke kulture mo`e po~eti odmah, ~emu treba da doprinosi svaki pojedinac u skladu sa svojim mogu}nostima. Kada se od posmatra~a ve}ina pretvori u u~esnike politi~kog `ivota dru{tvo }e krenuti putem demokratskog razvoja. Kada se ta ve}ina od kriti~ara starih pretvori u kreatore novih dru{tvenih odnosa, demokratsko dru{tvo }e biti mogu}e. Kulturni (i dru{tveni) nivo se ne mo`e podizati velikim sko kom, ve} upornim i strpqivim negovawem i {irewem prethodnih civilizacijskih dostignu}a. Potiskivawe pozitivnih tradicionalnih vrednosti u ime novih odnosa prekinulo je kulturni kontinuitet duhovnih i moralnih dostignu}a, ~ime je nestalo podloge za nadgradwu novih i boqih dru{tvenih vrednosti. Razvoj politi~ke kulture treba da bude podstaknut reafirmacijom ve} stvorenih vrednosti, jer se budu}nost ne mo`e graditi bez po{tovawa tradicije i uva`avawa kulturnog nasle|a prethodnih generacija. Ovakav pristup odr`avawu kontinuite255

ta u razvoju vrati}e nas u realnu poziciju sagledavawa svojih mogu}nosti, bez megalomanskih pretenzija u projektovawu sopstvene budu}nosti. Na ovakvim shvatawima zasnivaju se stavovi Fonda o kriti~kom preispitivawu mnogih recepata i programa o izlasku iz krize, koji su ~esto inspirisani mesijanskim pretenzijama o brzom izlasku iz krize, ~ime se podgrejavaju iluzije ili ne `eli prikazati realno stawe u kojem se nalazimo. S druge strane Fond }e podr`avati i populisati one stavove i predloge koje bude smatrao dovoqno realnim, analiti~kim i upotrebqivim, svestan ~iwenice da se iz krize ne mo`e iza}i krupnim koracima. Sopstveno delovawe Fond }e konkretizovati izradom koncepcijskih projekata u koje }e nastojati da ukqu~i najeminentnije jugoslovenske stru~wake, te da ih u vidu predloga dostavqa {iroj javnosti na uvid. Fond }e pokretati ona pitawa za koja bude smatrao da je u wihovom re{avawu neophodno anga`ovawe {ire javnosti ili da su pitawa od posebnog dru{tvenog zna~aja. Novom fazom u svom delovawu Fond `eli pre svega da podstakne zapo~ete procese prevazila`ewa krize svesti, koji ve} uzimaju maha. Pokretawem dru{tva iz stawa ravnodu{nosti za sudbinu svojih gra|ana polako se prelazi psiholo{ka granica straha od represije prema qudima koji slobodno iznose svoje mi{qewe. Po{tovawe demokratskog dijaloga tako }e postati sastavni deo na{e politi~ke kulture, ~ime }e nestajati oblici gra|anske poslu{nosti, podani~kog mentaliteta, malogra|anske ravnodu{nosti, konformizma i ostalih odnosa koje name}e autoritarni sistem. Posebno ohrabrewe i doprinos razvoju demokratije predstavqaju alternativni pokreti u Sloveniji i veliki deo slovena~ke omladine, deo omladinske {tampe, Odbor za odbranu slobode misli i izra`avawa, Odbor za za{titu umetni~kih sloboda i sl. sa kojima se Fond potpuno solidari{e. Zabriwava istupawe jednog dela sredstava javnog informisawa koja predstavqaju oru|a birokratskim manipulacijama javno{}u, ~ime se udaqavaju od profesionalne etike i li~nog dostojanstva. Po{to je demokratija na{a jedina politika podr`avamo sve napore koji nisu indoktrinirani politi~ko-ideolo{kim dogmama o jedinom mogu}em konceptu demokratije ili birokratskim predstavama o doziranoj i dirigovanoj demokratiji. Fond solidarnosti ostaje otvoren za kriti~ko preispitivawe sopstvenog delovawa, jer o wegovoj sudbini (kao i ~itavog dru{tva) treba da odlu~uju sami gra|ani, a ne otu|ene politi~ke strukture. Ukoliko se nastave procesi demokratizacije, zapo~eti pre nekoliko godina, potreba za Fondom solidarnosti }e biti sve mawa, a kada prestanu i posledwi otpori wegovom delovawu, presta}e i potreba za wegovim postojawem. Re`imska {tampa je mjesecima napadala inicijatore osnivawa Fonda solidarnosti koji su se javnosti obra}ali sa desetak saop{tewa. U tom smislu je karakteristi~na izjava Qiqane Zorki}, citirana u splitskoj Slobodnoj Dalmaciji u tekstu Scenarij za tre}u Jugoslaviju, s podnaslovom u antrfileu Cvijet opozicije:
256

 Pogledajte tko to potpisuje peticije. Na}i }ete takve veli~ine kao {to su dr Vojislav [e{eq, Vuk Dra{kovi}, Dobrica ]osi}, dr Slobodan Ini}, dr Veselin \ureti}... Netko re~e da je na okupu sva opozicija osim \ilasa. U po~etku novinarski napadi i nisu bili suvi{e pogroma{ki, {to se mo`e vidjeti iz teksta Milomira Kragovi}a u Borbi od 6-7. septembra 1986. godine pod naslovom Bogavac i{~a{ene solidarnosti. Me|utim, nakon {to je aktuelni komunisti~ki re`im definitivno izgubio politi~ku bitku sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti povodom wenog famoznog Memoranduma, wegovim ~elnicima se u~inilo da gor~inu javnog poraza znatno mogu ubla`iti obru{avawem na Fond solidarnosti. Nekoliko mjeseci gotovo da nije bilo oficijelnog javnog skupa na kome wegovi inicijatori nisu prozivani uz najpogrdnije kvalifikacije. O razlozima re`imskog straha mo`da najrje~itije govori komentar Mirka Ar{i}a Providne igre Fonda solidarnosti, objavqen u Komunistu od 6. marta 1987. Radi ilustracije svih tih zbivawa, ova dva teksta prenosim u cjelosti. Milomir Kragovi} je pisao: ^ak i oni minimalno znati`eqni i upu}eni, izvan onih kojima je obave{tenost profesionalna odlika gotovo sve ili dovoqno znaju o slu~aju Bogavac. I kada se mislilo i, mo`da, o~ekivalo da }e maratonska (ekscesna) pri~a o Komunistovom dugogodi{wem novinaru i uredniku partijskih hronika, posle pet godina postajati mawe zanimqiva, evo ovakvog nastavka, u stvari novog zapleta. U Saop{tewu br. 3 Inicijativnog odbora Fonda solidarnosti se ka`e: U skladu sa na~elima Fonda, iznetim u Otvorenom pismu javnosti od 1. maja 1986. godine, Inicijativni odbor doneo je odluku da se Du{anu Bogavcu, uredniku Komunista pod otkazom koji od aprila ove godine ne prima li~ni dohodak dodeli nov~ana pomo} tri prose~na li~na dohotka u ukupnom iznosu od 210.000 dinara. Izme|u drugog, pomenuti odbor saop{tava da su pristigla pisma profesora dr Branka Horvata i profesora dr Predraga Matvejevi}a, iz Zagreba, u kojima oni javqaju da se, tako|e, pridru`uju inicijatorima solidarnosti. Ako film unatrag vratimo, ukratko: nakon inicirawa projekta [ta da se radi, koji je zami{qen kao tribina na kojoj }e se analizovati na{a dru{tvena zbiqa, i posle slawa podu`eg rada dr Vojislava [e{eqa koji je zastupao stavove kakve je zastupao (zbog ~ega je i krivi~no odgovarao), po~iwu vratolomije i Du{ana Bogavca. Pored ostalog, wegova OOSK izrekla mu je posledwu opomenu za gre{ke u koracima a Predsedni{tvo Komiteta organizacija SK Federacije nije bilo zadovoqno takvom sankcijom kolektiva i iskqu~uje ga iz SK. U obrazlo`ewu takve odluke zapisano je da je svojim delovawem u periodu izme|u 1981. i 1985. ispoqio i podr`avao anarholiberalisti~ke i nacionalisti~ke stavove i ideologiju, naru{avaju}i ugled SKJ i doprinosio razbijawu wegovog idejnog i akcionog jedinstva ~ime je do{ao u sukob sa idejno-politi~kom linijom i statutarnim normama SKJ.
257

Zatim, Bogavac se nalazi na platnom spisku istog lista, bez prava da uti~e na ure|iva~ku politiku. Pre nekoliko meseci, uo~i godi{weodmorske euforije, zbog odbijawa da obavqa poslove referenta za prodaju, propagandu i plasman, dobija otkaz. Potom, ova tema dolazi na dnevni red Predsedni{tva Udru`ewa novinara Srbije koje odbija stavove grupe od 91 potpisnika koji, najkra}e u pona{awu Komunista vide akt uperen protiv novinarske profesije. Novinarsko rukovodstvo za razliku od dela svog ~lanstva, ne prihvata takvu ocenu i nagla{ava da }e se od sada zalagati za za{titu integriteta svih svojih ~lanova, naravno uz pretpostavku da se i oni sami, u vr{ewu svojih odgovornih funkcija, pridr`avaju kodeksa novinarstva. Kao kontrareakcija, ili kao najefikasnija terapija, ili formira se Fond solidarnosti kojem se dosad prikqu~ilo preko 200 novinara, kulturnih i drugih radnika, ne samo iz beogradske sredine. Ciq, bar onaj prvotni jeste da se nov~ano pomogne drug po peru... Nesumwivo je da su pitawa u povodu svega {to se desilo aktuelna i svakovrsna, ne samo zbog pojedina~nog slu~aja, ve}, ispred svega, {to ovakve (osetqive) stvari po~esto dobijaju sasvim druk~iji tok i kontraproduktivno ishodi{te. Za{to? Ponajpre: bez obzira {to o svemu treba da se tolerantno raspravqa, ipak nije sporno da urednik partijskog lista koji se razi|e sa svojom partijom (a takva ocena zasad nije, u redovnom postupku u CK osporena) ne mo`e da ostane na svom starom mestu. Me|utim, to ne zna~i (naravno pod uslovom da Bogavac ne deluje kao neprijateq ove zemqe i protiv osnova wene politike) da on, kao ~lan Socijalisti~kog saveza ne mo`e da na|e, ili da nema, svoje mesto u svojoj profesiji. U nekim drugim novinama koje nisu organ SKJ. I mnogi ~lanovi SK i drugi politi~ki rukovodioci koji se nisu sna{li u presudnim momentima, ili su svesno radili protiv interesa klase i Partije, jesu i iskqu~ivani iz SK, smewivani sa odgovornih funkcija, pa i udaqavani iz aktivnog politi~kog `ivota ali dopu{teno im je da se bave svojom profesijom; da se dokazuju u nau~ni~koj ili nekoj drugoj sferi i u svakodnevnom samoupravnom `ivotu. Mnogi su tu {ansu dobro iskoristili, te su ponovo primani u SKJ. Bilo je i onih koji su nastavili da jo{ dubqe upadaju u glib. Da je novinarsko Predsedni{tvo, vratimo se tekstu, moglo da ima flek sibilniji odnos prema svom dugogodi{wem ~lanu i aktivisti ~ak i uprkos wegovoj tvrdo}i u pona{awu na{lo bi se verovatno primerno re{ewe i za Du{ana Bogavca; da mu se pomogne da finansijski prebrodi trenutnu nezaposlenost i u tragawu za novinarskim poslom u drugoj redakciji. Mo`da bi se pokazalo da je to iluzoran poku{aj, ali bi, tada, i neupu}enom bilo jasno o ~emu se radi. Tako je Bogavac ostao sam i rodio se Fond solidarnosti, kao, ipak, ne`eqena izraslina, koja mo`e da se preobrazi i u zlo}udni dru{tveni tumor? Bilo bi, me|utim, drsko i cini~no tvrditi da su svi potpisnici i ~lanovi ovakvog Fonda solidarnosti sumwivi sau~esnici, nekakvi tra258

banti Bogav~evi kao {to je odvi{e naivno, i podjednako neta~no, misliti da su svi svoj potpis stavili iz namere da pomognu drugu, kolegi u finansijskoj nevoqi. Verujemo da je ve}ina novinara u~inila to kao gest stvarne solidarnosti, iz `eqe da se socijalno za{titi novinar, ali ima i onih koji i u ovome slu~aju vide mogu}nost za manifestacije prepoznatqive i nimalo dobronamerne vrste. [pekulantske rubrike su se ve} pojavile i u stranoj {tampi. Tako pariski Mond pi{e da se pokret osporavawa koji je pokrenuo Du{an Bogavac nezadr`ivo {iri. Ovaj list se ponajvi{e bavi {to se me|u potpisnicima prvi put nalaze rukovodioci koji su se dugo dr`ali po strani od politike, kao {to je Ko~a Popovi}. Pa zatim nastavqa sa izmontiranom analizom slu~aja Bogavac. A {panski Diario 16 ide daqe u tendencioznom tuma~ewu, pi{e o stvarawu Fonda solidarnosti za lica otpu{tena iz politi~kih razloga. I tako redom, svak iz svog ugla, zavisno od sopstvenih pri`eqkivawa... Svaki po{teni ~ovek ove zemqe bar jednom se upitao: Zar neretko i sami ne idemo na ruku ra|awu raznoraznih fondova solidarnosti, a onda i ovakvim popovawima? Kao da izuzimaju}i kad se to zaista mora u jednoj poo{trenoj diferencijaciji sami pi{emo scenarija i za izvesna sopstvena zapetqavawa? Uostalom, da se polo`aj Du{ana Bogavca razre{io na mirniji, normalniji, pa i efikasniji na~in, ne bi mogla da se socijalna pomo} politizira i izvrgava u i{~a{enu solidarnost. A ako bi i posle toga neko `eleo da osnuje fond spasa kristalno je jasno da to ne ~ini zbog pomo}i drugu u nevoqi, ve} da bi postigao neke druge ciqeve. U tekstu Mirka Arsi}a je stajalo: Pozadina Nacrta programa Fonda solidarnosti mo`e izazivati nedoumice i pobu|ivati pitawa jo{ samo me|u qudima koji su ili politi~ki naivni (kakvih je, na sre}u, malo), ili me|u onima kojima nije ni do ~ega, pa im svaka igra dobro do|e. No, i za one marksiste koji spontanost pretpostavqaju i suprotstavqaju organizaciji, moral politici, a progresivnu teorijsku misao ideologiji vi{e ne figurira dilema kuda naravno, sa stanovi{ta jugoslovenskog socijalizma koji odavno odbija bilo kakvu vrstu manipulacije, makar ona bila odevena u rasko{ne kostime humanizma, pravde i morala svoju odabranu dru`inu vodi biv{i novinar Komunista Du{an Bogavac. Bar ta vrsta manipulacije, koju je on poku{ao da proda na relaciji Beograd Zagreb Qubqana na na~in koji nadma{uje protivnika jugoslovenskog socijalizma, ne mo`e da pro|e. Opasnosti s te strane odavno su, znatno ranije nego {to je Bogavac po~eo da radi u Komunistu, nazvane i kvalifikovane pravim imenom. U na{oj {tampi je istorijski posao oko konstituisawa Fonda solidarnosti (jugoslovensko dobrovoqno udru`ewe gra|ana osnovano radi pru`awa moralne i materijalne pomo}i svim qudima ~ija je egzistencija ugro`ena zbog wihovog delovawa) duhovito okarakterisan: da nije (i) te par exellence politi~ke inicijative, na{em radnom ~oveku i gra259

|aninu bilo bi veoma tu`no i te{ko, jer je vidqiva i nevidqiva politi~ka represija prema qudima koji kriti~ki i slobodno misle dostigla, kako isti~u pojedini ~lanovi tzv. inicijativnog odbora, zastra{uju}e razmere. Fond solidarnosti, kao spontano nastali oblik samoorganizovawa, ka`u wegovi inicijatori obra}aju}i se ~lanovima Fonda solidarnosti i jugoslovenskoj javnosti (u Saop{tewu br. 8), ve} ima zavidne politi~ke u~inke najpre zato {to predstavqa novinu i ohrabrewe za demokratizaciju na{eg javnog mwewa, a potom {to pokazuje i dokazuje da je otpor represiji, samovoqi i nezakonitosti ne samo neophodan nego i mogu}. Nacrt programa ovog fonda pravi je politi~ki program. Nastavi li putawu prirodnog rasta, Fond solidarnosti obe}ava da }e biti politi~ka stranka kakva u dosada{woj istoriji jugoslovenskog dru{tva nije zabele`ena. Weni ambiciozni lideri izjavquju da }e Fond u svojoj misiji propovedawa i praktikovawa humanizma, slobode, morala i demokratije pru`ati podr{ku svim egzistencijalno ugro`enim pojedincima bez obzira na wihova politi~ka opredeqewa. Nakon svog dugog mar{a kroz institucije, Du{an Bogavac precizira politi~ku platformu ove spontane organizacije i na pitawe Mogu li na pomo} Fonda ra~unati na primjer ~etnici i usta{e kao `rtve progona i represije non{alantno odgovara: Molim vas pro~itajte pa`qivije Nacrt na{eg programa, pa }ete vidjeti da se mi borimo protiv svake iskqu~ivosti. Humanisti~ke i demokratske politi~ke ciqeve Fonda iskazao je Bogavac, kao {to se vidi, na na~in koji ne ostavqa mesto bilo kakvim sumwama. Nema, naravno ni sumwe u to za ~iji ra~un, u Bogav~evoj vizuri, treba da radi ova zami{qena konkurentska politi~ka stranka. Me|utim, ve} na samom po~etku samoorganizovanog Fonda stranke isplivavaju idejna razmimoila`ewa pripadnika wegovog politi~kog {taba; li~i to na ozbiqne frakcijske borbe. Jedni Fond shvataju kao demokratski organ javnog mwewa koji nema obele`ja politi~ke opozicije, pa zato ne podr`ava nijednu politi~ku grupaciju nego samo projekt socijalisti~kog samoupravqawa. Po wihovom mi{qewu, jugoslovenskom komunisti~kom pokretu preti, zbog straha od kriti~ke svesti i alternativnih gibawa, opasnost da se pretvori u birokratizovanu partiju, dok je za druge Savez komunista bespovratno izgubio sve svoje istorijske {anse, pa izlaz vide u omogu}avawu delovawa konkurentskih politi~kih snaga. Jedni, dakle, ne}e u politi~ku opoziciju, jer tako, kako izjavquju, seku granu na kojoj sede, a drugi u liku Fonda vide sebe kao konkurentsku politi~ku snagu koja samo ~eka ~as da otvoreno saop{ti izmanipulisanoj jugoslovenskoj javnosti da su definitivno rehabilitovani pripadnici svih propalih formacija od 1941. do danas, te da je za sledbenike ideja prohujalih vremena najzad prona|ena spasonosna formula prakti~no otelotvorena u Fondu solidarnosti. Nastao u vrtlogu izme|u Bogav~evih ideala i jugoslovenske stvarnosti, Fond je brzo otkrio svoje pravo lice. Wegovi idejni inspiratori i politi~ke vo|e sa gnu{awem govore o manipulaciji u nas, a istovreme260

no manipuli{u qudima, wihovim stvarnim ili umi{qenim nezadovoqstvima, otvoreno zagovaraju}i politi~ku stranku u kojoj treba da na|u uto~i{te qudi koji godinama sawaju o krahu komunisti~ke ideologije u Jugoslaviji. Od osude wegovog projekta [ta da se radi i iskqu~ewa iz Saveza komunista Du{an Bogavac u stvari prozirno radi na okupqawu {to ve}eg kruga qudi oko sebe, visoko uzdi`u}i oreol politi~kog mu~enika koji mu slu`i kao dobar paravan za ostvarivawe wegovih sada ve} do kraja sumwivih ciqeva. Zaobilaze}i legalne institucije, na primer Udru`ewe novinara Srbije, on `eli da poka`e kako su sve institucije i instance na{eg politi~kog sistema birokratske i represivne, ukqu~uju}i i redakciju lista u kome je do ju~e radio. O tome vi{e od bilo ~ega drugog govori ogor~enost novinara koji su obmanuti Bogav~evim gra|anskim humanizmom koji je dobio definitivne obrise u wegovim istorijskim izjavama za Slobodnu Dalmaciju. Nimalo nije slu~ajna veza izme|u ovog biv{eg novinara Komunista i Vojislava [e{eqa, kao {to nije slu~aj ni manevarski prostor (Beograd, Zagreb, Qubqana) koji je odabrao Bogavac da bi plasirao svoje politi~ke ideje koje bi sa osobitim zadovoqstvom branili i potpisali najzagri`eniji antikomunisti. Potpuno je jasno da svrha ovog fonda nije u zbriwavawu qudi ~ija je egzistencija ugro`ena zbog represivnosti jugoslovenskog socijalizma, ve} ne{to sasvim drugo: poku{aj otvorene gra|anske restauracije sa jasnim antikomunisti~kim predznakom.

261

KWIGE ZA LOMA^U

I izdawe SIV[, Beograd 1988, II izdawe Savremena srpska misao, Sidnej 1989, III izdawe SIV[, Beograd 1989, IV izdawe ABC Glas, Beograd 1991.

Recenzenti: Sr|a Popovi} @ivorad Stojkovi}

PREDGOVOR PRVOM IZDAWU

Smatraju}i da je jugoslovenska intelektualna i {ira dru{tvena javnost zainteresovana da stekne uvid u pravni mehanizam zabrane kwiga, odlu~io sam da objavim ovu zbirku dokumenata i prika`em vlastita iskustva te vrste kao autora sa najve}im brojem proskribovanih naslova u posleratnoj Jugoslaviji. Nastojao sam ovog puta izbje}i novu sudsku zabranu odlu~iv{i se da dokumenta objavim bez bilo kakvih komentara, imaju}i u vidu da ona sama po sebi dovoqno govore. Da bih predo~io op{tu dru{tvenu atmosferu u kojoj se sve to odvijalo, publikujem relevantne novinske komentare koji su se bez ikakvih administrativnih prepreka pojavili u doma}oj {tampi. Iskreno se nadam da }e objavqivawe ovakve kwige bar simboli~no doprinijeti da zabrane ubudu}e postanu rijetkost, ako je ve} suvi{e optimisti~ki, bar za sada, o~ekivati da se potpuno elimini{u iz jugoslovenskog kulturnog `ivota.

PREDGOVOR DRUGOM IZDAWU

Prvo izdawe ove kwige zabraweno je pravosna`nom odlukom Okru`nog suda u Beogradu u februaru 1988. godine. Smatraju}i da su se u me|uvremenu promijenile neke bitne karakteristike osnovnih dru{tvenih odnosa, te da je konkretna politi~ka praksa pokazala da su sve tvrdwe u kwizi objavqene istinite, odlu~io sam se da objavim novo izdawe, o~ekuju}i da }e intervencija javnog tu`ioca ovog puta izostati.

265

PRVI DIO ZABRANA KWIGE HAJKA NA JERETIKA

Jedanaestog juna 1986. godine publikovao sam u privatnom izdawu kwigu Hajka na jeretika, ~iji su recenzenti bili akademik prof. dr Qubomir Tadi}, dr Kosta ^avo{ki i Vuk Dra{kovi}. U svojoj recenziji Vuk Dra{kovi} je napisao slede}e: Ponovo sam pro~itao rukopis dr Vojislava [e{eqa Hajka na jeretika, koji je trebalo da bude {tampan jo{ 1983. godine. Nesu|eni izdava~ je, u me|uvremenu, zavr{io pod ledom, a pisac u zatvoru. Pisac je kaznu izdr`ao, ali da li je wegov rukopis izdr`ao proveru vremena? Ovo vaqa zapitati zbog toga {to [e{eq nudi one iste tekstove od pre tri, ~etiri ili pet godina, uglavnom pisane u formi polemi~kih novinskih ~lanaka, od kojih je ve}ina tada i objavqena. Odgovor je decidiran: ti tekstovi ne samo {to nisu izbledeli ni zastareli, nego su dobili i neku posebnu patinu koja odi{e nevinom patwom wihovog autora. Sad nam tek postaje sasvim i nesumwivo jasno da su ovi novinski ~lanci odveli Vojislava [e{eqa na robiju. Montirani sudski proces bio je osveta raznih malih i velikih sarajevskih aga, pa{a, Evet-efendija, dahija i suba{a koje je [e{eq, izme|u korica ovog rukopisa o~epio i nagazio. I dra` ovog rukopisa je upravo u tome {to autor ni{ta nije izostavio, ni{ta dodao, niti naknadno doterivao i prepravqao. On pred ~itaoca izru~uje ono {to je bilo i kako je bilo, pa neka sam ~italac bude sudija i jeretiku i onima {to su na jeretika preduzeli hajku, koja }e, uskoro, biti zavr{ena montiranim sudskim procesom i organizovanim dr`avnim zlo~inom. Dr Kosta ^avo{ki je bio sli~nog mi{qewa, isti~u}i: Ovaj rad predstavqa zbirku [e{eqevih ~lanaka, polemika, zapisa i predstavki koji su nastali tokom 1981. i 1982. godine. To su bile godine u kojima je zapo~ela ne~uvena hajka protiv ovog mladog i sposobnog nau~nog radnika, koja je kasnije (jula 1984.) dovela i do wegove osude na osam godina zatvora zbog navodnog kontrarevolucionarnog ugro`avawa osnova dru{tvenog ure|ewa SFRJ. Stoga ovi radovi sadr`e lako uo~qiva obele`ja borbe koju je on tih godina vodio i te{kih stradawa kojima je bio izlo 267

`en. Sam po~etak te wegove golgote bio je mawe-vi{e bezazlen. On se drznuo da dovede u sumwu opravdanost u~e{}a dvojice muslimanskih intelektualaca na me|unarodnom kolokvijumu o Gadafijevoj Zelenoj kwizi i da potom uka`e na o~igledan nau~ni plagijat jednog visokog partijskog funkcionera. A potom je usledila sinhronizovana haranga kojom je [e{eq najpre `igosan, a potom i izop{ten i osu|en kao neprijateq. U svojim radovima [e{eq podrobno prikazuje okolnosti koje su dovele do wegovog stradawa i razli~ite metode `igosawa i progona kojima se slu`e pojedini vlastodr{ci u borbi protiv svojih neistomi{qenika. To, naravno, ~ini na dokumentovan i uverqiv na~in iznose}i na svetlo dana i one dubqe i skrivene razloge kojima se rukovode wegovi progoniteqi. I da se samo na tome zadr`ao, to bi ve} bio dovoqan razlog za objavqivawe ove zanimqive i zna~ajne kwige. Jer, slu~aj wegovog progona i stradawa je umnogome paradigmati~an za sredinu iz koje je potekao. To je, naime, obrazac po kojem patentirani likvidatori blate i `igo{u ozna~ene neprijateqe da bi tako pred javno{}u opravdali wegovo potowe utamni~ewe. U svojim radovima koji se objavquju u ovoj kwizi [e{eq je, me|utim, u~inio i mnogo vi{e. On je prodro u samu sr` takve politike progona i umnogome razobli~io prirodu politi~kog poretka koji ima stalnu potrebu da od neistomi{qenika proizvodi politi~ke neprijateqe. To je verovatno i najve}a vrednost ove kwige koju toplo preporu~ujem za objavqivawe. Akademik prof. dr Qubomir Tadi} je rukopisu dao slede}u ocjenu: Kada se jedan mlad ~ovek, pogotovo mlad nau~ni radnik, suo~i sa ~iwenicom da ideje i ideologija, na kojima je vaspitavan kao ~lan politi~ke organizacije na vlasti, stoje u o~itoj suprotnosti sa praksom, da moralne norme i norme u nau~nom radu stoje u grubom raskoraku sa pona{awem onih koji ih svesrdno propovedaju, onda se on, veran idejama i ideologiji na kojima je izgra|ivao svoju li~nost i svoja uverewa, neminovno morao suprotstaviti praksi koja im frapantno protivre~i. Dr Vojislav [e{eq je primer tog mladog ~oveka i nau~nog radnika. [e{eqeva Hajka na jeretika je hronika autorovog vlastitog do`ivqaja posledwih godina kada je jasno uo~io diskrepancu izme|u teorije i prakse istaknutih pojedinaca, ~lanova politi~ke organizacije kojoj je i sam pripadao, odnosno sredine u kojoj je `iveo i delovao. Godine 1981, [e{eq je sa zaprepa{}ewem primetio kako se ateisti~ko uverewe wegove komunisti~ke organizacije rasta~e u sasvim suprotnoj praksi i pona{awu nekih ~lanova, pripadnika jednog dela sarajevske inteligencije koja se po~ela opijati panislamizmom i u tom pokretu aktivno sudelovati. Taj svoj utisak [e{eq je izneo u javnost. A upravo otada po~iwu wegove brojne neprilike koje }e se razrastati iz dana u dan budu}i da su pomenuti ~lanovi, i sami veoma uticajni, bili pod za{titom mo}nih politi~kih ~inilaca u Bosni i Hercegovini. U nove neprilike [e{eq upada kada opet javno dokazuje da je nekada{wi asistent na predmetu na kome je [e{eq u me|uvremenu postao docent, a on ~lan gradskog partijskog rukovodstva, naprosto plagirao svoj
268

magistarski rad, da bi ga docnije, uz pozitivnu recenziju visokog partijskog funkcionera i objavio. Umesto da se neprilike sru~e na plagijatora i wegovog recenzenta, nevoqe su se sru~ile na onoga ko je plagijat otkrio i obznanio. Od toga ~asa po~iwe da se odmotava lanac kampawa u [e{eqevoj partijskoj organizaciji, koji }e imati epilog u wegovom iskqu~ewu iz Saveza komunista. Kada [e{eq ne prima mirno sankcije, ve} na wih ponovo javno reaguje dokazima o svojoj ispravnosti i iskrenosti, on ponovo biva izlo`en jo{ `e{}im represalijama koje se umno`avaju sa raznih strana i u {tampi wegove sredine. Otkrivaju}i da je jedan mnogo hvaqeni pisac za vreme Drugog svetskog rata bio u propagandnoj slu`bi kvislin{ke NDH i da se gotovo sve kulturne tribine u Sarajevu nalaze u rukama pripadnika jedne, po [e{eqevom mi{qewu, favorizovane nacionalnosti, napadi na wega u javnosti ne jewavaju nego se besomu~no umno`avaju. Hajka na jeretika (a jeretik je, po definiciji jednog starog crkvenog katoli~kog velikodostojnika, onaj koji ima li~no mi{qewe) nije prestajala sve do petnaestog maja 1984. godine, kada je [e{eq bio uhap{en, a po~etkom jula iste godine i osu|en na osam godina zatvora zbog kontrarevolucionarnog ugro`avawa osnova dru{tvenog ure|ewa. Surova kazna zatvorom predstavqa epilog sukoba pojedinca sa posednicima dru{tvene mo}i koji na javnu kritiku odgovaraju nizom sankcija i surovom javnom odmazdom. Kwiga Hajka na jeretika svojom dokumentovano{}u i sadr`ajno{}u zaslu`uje da bude objavqena kao svedo~anstvo o jednom vremenu u kome su re~i i dela jedne odve} samosvesne i odve} narcisoidne politike stajali u flagrantnoj suprotnosti. Nakon {to sam prva tri primjerka uredno dostavio Okru`nom javnom tu`ila{tvu i kwigu pustio u prodaju, od Okru`nog suda u Beogradu, s potpisom sudije Nikole Latinovi}a, dobio sam poziv slede}e sadr`ine: Pozivate se na glavni pretres zakazan za 20. juni 1986. godine u 13 ~asova, sudnica br. 10/1 Okru`ni sud u Beogradu, ul. Slobodana Penezi}a Krcuna br. 17-a, a po predlogu Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu UT-br. 14/86, za izricawe zabrane rasturawa kwige Hajka na jeretika autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa. Posebno se napomiwe da }e se glavni pretres odr`ati i odluka doneti i u slu~aju da uredno pozvana stranka ne do|e na glavni pretres. U prilogu ovog dopisa {aqemo vam predlog Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu UT-br. 14/86 od 17.06.1986. godine. Uz poziv mi je dostavqeno i rije{ewe o privremenoj zabrani koje je potpisao zamjenik Okru`nog javnog tu`ioca Vojislav Dragojlovi}: Na osnovu ~l. 5. st. 1. Zakona o spre~avawu zloupotreba slobode {tampe i drugih vidova informisawa (Sl. list SFRJ br. 58/76) i ~l. 136. Zakona o javnom informisawu SR Srbije (Sl. glasnik SRS br. 5/78) donosim re{ewe: Privremeno se zabrawuje u celosti rasturawe kwige Hajka na jeretika autora doktora Vojislava [e{eqa u izdawu doktora Vojislava [e{eqa, Sarajevo Obala 27. jula br. 91/6 i Rastka Zaki}a, Beograd
269

Borska 36b, {tampane u privatnoj {tampariji Stefanovi} Vojislava iz Beograda, Ruzveltova 42, u tira`u od 500 primeraka, jer se u istoj iznose neistinite tvrdwe kojima se mo`e uznemiriti javnost, ~ime je izvr{ena povreda propisa iz ~l. 135 st. 1. ta~. 2. Zakona o javnom informisawu SR Srbije. Obrazlo`ewe: Kwiga Hajka na jeretika autora doktora Vojislava [e{eqa, {tampana u probnom tira`u od navodno 200 primeraka, sadr`ajno prikazuje po~etak jugoslovenskoj javnosti poznatog tzv. slu~aja doktora Vojislava [e{eqa, koji je do kraja 1981. godine obavqao nastavni~ke poslove na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu. Kwiga sadr`i ve}i broj ve} objavqenih ~lanaka, jedan deo ~lanaka koji je trebao biti objavqen, dok se dobar deo kwige odnosi na wegovo obra}awe najvi{im partijskim institucijama (`alba upu}ena Statutarnoj komisiji CK SKJ), kao i na wegovo (autorovo) istupawe na telima Fakulteta gde je ina~e radio. Iako autor i u ve} objavqenim delovima kwige insinuira na teret pojedinaca iz rukovodstva SR BiH, ti delovi kwige nisu predmet ove intervencije. U do sada neobjavqenim delovima kwige autor, razmatraju}i pitawe prodora panislamizma i muslimanskog nacionalizma u dru{tvene strukture SR BiH, bez navo|ewa bilo kakvih dokaza i na kompromitiraju}i na~in vezuje jedan deo rukovodstva navedene Republike za prodor panislamizma i muslimanskog nacionalizma, stavqaju}i mu na teret da se ove pojave odvijaju uz znawe i pod wegovom za{titom. Sli~ne insinuacije upu}ene su i prema pojedincima iz rukovode}ih struktura grada Sarajeva. Za~u|uje ~iwenica da su upu}ene i prema nekim rukovodiocima nemuslimanske narodnosti. Tako te{ke optu`be najo~itije ukazuju i ujedno razobli~avaju pravi ciq autora (kompromitacija rukovodstva SR BiH). O svemu ovom najboqe govore slede}i delovi navedene kwige: 1. Dovoqno je samo da citiram neke wegove rije~i (odnosi se na Muhameda Filipovi}a i wegov navodno panislamisti~ki nastup na skupu u Cavtatu), izjave pa da one same dovoqno i na najboqi na~in osvjetle profil tog panislamiste koji djeluje pod mo}nom i sveobuhvatnom za{titom Hamdije Pozderca (strana 44), 2. Veliku ulogu u takvom nezvani~nom ali uticajnom opredeqivawu zvani~nih partijskih instanci odigrala je ~iwenica da je sada{wi predsednik Centralnog komiteta Bosne i Hercegovine Hamdija Pozderac vjen~ani kum Muzaferu Hayagi}u, a da je, opet, Hayagi} jedan od najistaknutijih predstavnika muslimanske nacionalisti~ke grupe koja godinama nesmetano djeluje na ovom Fakultetu, uz blagoslov funkcionera poput Pozderca (strana 59), 3. U slu~aju vo|ewa korektnog i nepristrasnog postupka u prvi plan bi izbila opasnost da se raskrinka ~itava pozadina ove perfidne hajke, da na vidjelo iza|u razli~ite manipulacije lokalnih, fakultetskih muslimansko-klerikalnih i panislamskih krugova koji ve} godinama nesmetano deluju pod mo}nim patronatom Hamdije Pozderca (strana 58. i 59).
270

4. Grupa izra`ava ideolo{ko istomi{qeni{tvo i uvijek nalazi mo}nu politi~ku potporu kod funkcionera kao {to su Hajrudin \ulbi}, Arif Tanovi}, Hamdija Pozderac, Muhamed Filipovi} i drugi. U tom krugu su se, u vrijeme dok su imali zna~ajniju ulogu u politi~kom `ivotu, isticali i Hasan Grab~anovi}, Munir Mesihovi}, Safet [erifovi} i drugi. Sad sam i li~no motivisan da wihovu djelatnost do kraja raskrinkam, pa }u u narednom periodu svo svoje slobodno vrijeme posvetiti podrobnijoj analizi wihovog djelovawa u posledwih 15 godina, posebno na planu publikovawa kwiga i pamfleta s nacionalisti~kom sadr`inom. To se odnosi i na djela Branka Mikuli}a koji je svu svoju politi~ku karijeru i uticaj zasnovao na uzletu ostvarenom na krilima muslimanskog nacionalizma. (strana 83. i 84), 5. Ina~e, posledwih godina Sarajevo su potresale brojne korupciona{ke afere u koje su bili umije{ani neki najvi{i politi~ki funkcioneri Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine (strana 142). Pri tome autor ne navodi imena tih rukovodilaca, pa se sti~e utisak da je dobar deo rukovodstva Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine korumpiran. Iz svega navedenog proizilazi da je autor u kwizi Hajka na jeretika iznosio la`ne i neistinite vesti i tvrdwe da je deo rukovodstva SR BiH {titio nosioce panislamizma i muslimanskog nacionalizma u toj sredini, {to s obzirom na te`inu i karakter mo`e uznemiriti jugoslovensku javnost. Radi toga ovo je re{ewe opravdano i na zakonu osnovano. U tu`io~evom predlogu koji je upu}en Okru`nom sudu u Beogradu stajalo je: Dostavqamo vam re{ewe ovog tu`ila{tva UT-14/86 od 16.06.1986. godine o privremenoj zabrani rasturawa kwige Hajka na jeretika autora dr Vojislava [e{eqa i na osnovu ~l. 6. st. 1. ta~. 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa (Sl. list SFRJ br. 58/76) stavqam predlog: da se izrekne zabrana rasturawa u celosti kwige Hajka na jeretika autora dr Vojislava [e{eqa, ~iji su izdava~i sam autor, sa mestom stanovawa u Sarajevu, Obala 27. jula br. 91/6, i Rastko Zaki} iz Beograda Borska 36-b, a {tampar vlasnik privatne {tamparske radionice Stefanovi} Vojislav, iz Beograda, Ruzveltova 42, zbog izno{ewa neistinitih tvrdwi da deo najvi{eg rukovodstva SR BiH pru`a za{titu panislamizmu i muslimanskom nacionalizmu u dru{tvenoj sredini SR BiH, ~ime se mo`e uznemiriti javnost, ~ime je izvr{ena povreda propisa iz ~l. 135. st. 1. ta~. 2. Zakona o javnom informisawu (Sl. glasnik SRS br. 5/78). Zasnivaju}i nadle`nost tog Suda na osnovu ~l. 8. Zakona o spre~avawu zloupotreba slobode {tampe i drugih vidova informisawa, predla`em: da se pred tim Sudom zaka`e i odr`i pretres na koji da se pozovu: 1. Okru`ni javni tu`ilac u Beogradu, 2. Izdava~i sa adresama u predlogu.
271

Da se u toku dokaznog postupka izvr{i uvid u kwigu Hajka na jeretika, koja se u prilogu dostavqa. Glavni pretres je odr`an 20. juna 1986. godine u 13 ~asova i o wegovom toku svjedo~i zapisnik koji prezentujem u integralnom obliku: Konstatuje se da su pristupila sva pozvana lica osim izdava~a Rastka Zaki}a koji je uredno obave{ten, a za koga se javqa punomo}nik [eks Vladimir po punomo}ju koje prila`e. Za izdava~a Vojislava [e{eqa koji je pristupio li~no tako|e se javqa punomo}nik adv. Velimir Cveti} po punomo}ju koje prila`e. Stranke saglasno predla`u da se pretres odr`i. Sud donosi re{ewe da se pretres odr`i. Pretres je javan. Pro~itan je predlog Javnog tu`ila{tva u Beogradu Ut. br. 14/86. od 17.06.1986. godine. Izdava~ dr Vojislav [e{eq i wegov punomo}nik, kao i punomo}nik saizdava~a Zaki}a saglasno izjavquju da }e prvo govoriti punomo}nik Rastka Zaki}a, posle wega izdava~ dr Vojislav [e{eq i na kraju wegov punomo}nik adv. Velimir Cveti}. Punomo}nik izdava~a Zaki}a Rastka adv. Vladimir [eks u svojoj re~i, koju u pismenom obliku predaje Sudu, isti~e odmah na po~etku da se protivi predlogu javnog tu`ioca za koga smatra da je nezakonit, neosnovan i neprihvatqiv, a potom ukazuje na bitne elemente za postojawe osnova za ovakav predlog odnosno da je neophodno postojawe istina iza ovakvih tvrdwi koje se iznose. Ukazuje da se u tom smislu ne predla`u nikakvi dokazi, da su tvrdwe koje se u kwizi iznose neistinite, iz ~ega bi proizilazilo kao da je sve {to je napisano neistinito, a {to nije u skladu sa zakonom i neprihvatqiv je zahtev javnog tu`ioca da mu sud poveruje bez ikakvih doka za da su tvrdwe u navedenoj kwizi neistinite. Ukazuje da je ovakav na~in utvr|ivawa istine odavno odba~en od strane jugoslovenske nau~ne misli i smatra da bi tako trebalo u~initi u praksi, te da sud ne bi trebalo da prihvati stav javne tu`be koji se bazira na kvalitetima mo}i, nego da bi ovaj spor trebalo da se razjasni na osnovu nau~nih ~iwenica. Analiziraju}i pojam uznemirewa javnosti isti~e da u konkretnom slu~aju nema indicije za uznemirewe javnosti jer je ceo tira` rasprodat, a smatra da je s te stra ne bespredmetno tra`iti zabranu, ukazuju}i da i u ovom slu~aju javni tu`ilac tra`i da mu se veruje da je do{lo do uznemirewa javnosti. U vezi sa ovim ukazuje da svakodnevno ~itamo u {tampi napise i izjave koje bi pre ma mi{qewu izdava~a, a kao {to su napisi i izjave o velikoj prezadu`eno sti, mogle dovesti pre do uznemirewa javnosti, ukazuju}i da u stvari pod udar zakona naj~e{}e dolaze oni pojedinci, koji trpe torturu. Isti~e da je dru{tveni interes da se dozvoli sloboda kritike politike i wenih nosi laca, i da nema posledica takve slobode u na{em dru{tvu i smatra da bi trebalo kwigom reagovati na kwigu i na taj na~in videti da li su ~iwenice iznete u spornoj kwizi mogle uznemiriti javnost, isti~u}i da je mi{qewa da bi u stvari zabrana ove kwige izazvala uznemirewe javnosti. Anali ziraju}i re{ewe o privremenoj zabrani i predlog za zabranu isti~e me|u 272

sobnu kontradiktornost, a posebno analiziraju}i pojedine ta~ke o privremenoj zabrani ukazuje da se u predlogu re{ewa o privremenoj zabrani navodi da su iznesene neosnovane tvrdwe da ve}i deo rukovodstva SR BiH, a od svih navedenih lica u pomenutom re{ewu jedino Branko Mikuli} i Munir Mesihovi} su bili dr`avni funkcioneri, dok je Hamdija Pozderac bio partijski funkcioner, a ne dr`avni, a neprihvatqivo je, odnosno neprihvatqiv je ovakav polo`aj u SK Jugoslavije. Predla`e da Branko Mikuli} li~no ospori tvrdwe i to prevashodno zbog sebe, a da se predlog javnog tu`ioca odbije i da se ne vr{i kritika politike. Izdava~ dr Vojislav [e{eq u svojoj re~i navodi: Smatram da je zahtjev javnog tu`ioca potpuno neargumentovan i predla`em sudu da ga odbaci kao neosnovan, po{to se u potpunosti zasniva na odre|ewu navodne neistinitosti pojedinih teza iz moje kwige a ni~im wihovu neistinitost ne poku{ava dokazati. Ispostavqa se da nijedan od pomenutih partijskih i dr`avnih funkcionera jednostavno ne mo`e biti umje{an ni u korupciona{ku aferu, ni u potpomagawe panislamisti~kih i muslimanskih nacionalisti~kih tendencija u Bosni i Hercegovini ve} samim tim {to je visoki funkcioner. Ka`e se da ne navodim imena rukovodilaca koji su ume{ani u korupciona{ke afere u Bosni i Hercegovini, a ja ih navodim u kwizi i sada }u pomenuti jedan konkretan primer. Re~ je o Branku Mikuli}u, predsedniku Savezne vlade Jugoslavije. O kojoj je korupciona{koj aferi re~? Re~ je o zidawu basnoslovne palate u centru Sarajeva koja je 1981. godine vredela nekoliko milijardi onda{wih dinara, pa kada je pukla bruka po Sarajevu zbog izgradwe te palate, zbog wene preterane vrednosti, zbog ru{ewa nekoliko porodi~nih ku}a koje su se ranije nalazile na tom mestu, zbog policijske za{tite pod kojom je gra|ena, Mikuli} je sva ta kriti~ka mi{qewa javno u Sarajevskom Oslobo|ewu nazvao ~ar{ijskim divanijama, onemogu}uju}i bilo kome da mu u istom listu i odgovori, s obzirom da poseduje apsolutni monopol u kontroli bosanskohercegova~ke {tampe. Kroz sve partijske organizacije i{lo je cirkularno pismo koje je potpisao tada{wi predsednik Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine Nikola Stojanovi}, u kome je stajalo da Mikuli} navodno nije znao pravu vrednost palate, da je mislio da ko{ta svega nekoliko stotina miliona, da je gra|ena iz razloga wegove li~ne bezbednosti i bezbednosti ~lanova wegove porodice, a meni se postavqa pitawe je li mo`da wen bakreni krov imao neku za{titnu funkciju, ne znam koju; da je bar bio od olova, pretpostavqam da bi imao funkciju za{tite od nuklearnog zra~ewa. Nakon {to je pukla bruka {irom Jugoslavije, Mikuli} je odustao od useqewa u svoju palatu, a s obzirom da se za zgradu nije mogao na}i kupac, prodata je libijskoj vladi ispod cene ko{tawa i u woj je otvoren Konzulat Libijske Yamahirije. Ina~e, zbog svojih korupciona{kih podviga Branko Mikuli} je postao romaneskna li~nost podse}am vas na roman Krug Me{e Selimovi}a u kome je Mikuli} jedan od glavnih junaka, a ta ko|e i wegova k}erka, navodni slikar, ~ije su slike po zadatku otkupqivali op{tinski komiteti Saveza komunista po Bosni i Hercegovini, skup{tine op{tina i drugi dr`avni organi, prosto se u tome takmi~e.
273

Zatim u kwizi pomiwem da se pod suncobranom Branka Mikuli}a uspe{no razvija politi~ka karijera i wegove supruge i k}erke. Jugoslovenska javnost je ve} kroz sredstva javnog informisawa obave{tena da je k}erka Branka Mikuli}a bez konkursa postavqena za direktora Olimpijskog muzeja u Sarajevu. Ako se taj postupak ne mo`e nazvati korupciona{kom aferom, {ta onda mo`e? I kad je re~ o Mikuli}u, nije zgorega pomenuti da je to prvi Jugosloven koga je Raselov sud pozvao da odgovara zbog kr{ewa gra|anskih sloboda i prava u Bosni i Hercegovini, a u pozivu stoji i optu`ba da se pod Mikuli}evim patronatom vr{i progon srpskog i hrvatskog stanovni{tva u Bosni i Hercegovini od strane muslimanskih nacionalista i panislamista. U ~itavoj kwizi, koja obiluje dokazima i konkretnim podacima ja ukazujem i na ulogu Branka Mikuli}a a pozivam se i na javno objavqene ~iwenice da se u svakih 10 godina iz Bosne i Hercegovine iseli oko 250.000 Srba i 120.000 Hrvata vi{e nego {to se u wu useli. Sasvim su suprotni podaci kada je re~ o muslimanskom delu stanovni{tva. Dakle, pred na{im o~ima se odvija novo Kosovo i Metohija, a na isti na~in na koji su qudi koji su pre 15 20 godina ukazivali na zbivawa na Kosovu optu`ivani i progoweni zbog uznemiravawa javnosti, i danas se tako postupa. U predlogu javnog tu`ioca stoji kao sasvim besmisleno da su i qudi koji nisu muslimanske nacionalnosti kao takvi se ne deklari{u, optu`eni za slu`ewe muslimanskom nacionalizmu. Moram ustvrditi da to nije ni{ta novo, jer se sli~na stvar de{avala i na Kosovu. Kao najsve`ije primere mogu pomenuti Dola{evi}a, Vaki}a i ~itav niz drugih. Nikada nije te{ko na}i me|u pripadnicima jednog naroda qude spremne da za djeli} vlasti, mo}i, uticaja, novca i drugih dru{tvenih privilegija slu`e politici koja je protivna vitalnim i egzistencijalnim interesima wihovog naroda. Duga je kolona bosanskih intelektualaca koja se u zadwih 15 godina na{la na tapetu beskrupulozne hajke kojom je ugro`ena i sama wihova fizi~ka egzistencija u BiH. Smatram da bi ovaj sud, ukoliko zaista `eli a ja sam ube|en da `eli, da do|e do prave istine, trebalo da saslu{a neke od vode}ih jugoslovenskih intelektualaca koji su krenuli u svojevrsnu emigraciju, na{li uto~i{te u Beogradu ili Zagrebu; u prvom redu kwi`evnika Vojislava Lubardu, nau~nog radnika dr Bo`idara Jak{i}a, nau~nog radnika dr Esada ]imi}a, nau~nog radnika dr Novicu Petkovi}a, kwi`evnika Rajka Noga, nau~nog radnika dr @arka Vidovi}a, advokata @arka Aleksi}a i dr Predraga Matvejevi}a. Interesantno bi bilo ~uti wihovo mi{qewe i li~no iskustvo po pitawu podr{ke dijela bosanskohercegova~ke vrhu{ke tendencijama muslimanskog nacionalizma i panislamizma, te wihovim najistaknutijim akterima. Zna~ajno bi bilo ~uti iskustvo ~itave grupe qudi, zna~ajnih intelek tualaca koji jo{ uvijek `ive u Sarajevu a imali su prilike da osjete represiju koja je poticala od strane Hamdije Pozderca, kao glavnog za{titnika muslimanskog nacionalizma i wegovih epigona. Rije~ je o dr Nenadu Kecma novi}u, redovnom profesoru na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, akademiku dr Miloradu Ekme~i}u, redovnom profesoru Filozofskog fa 274

kulteta u Sarajevu, Petru [imunovi}u, asistentu Filozofskog fakulteta u Sarajevu, dr Svetozaru Koqevi}u, redovnom profesoru Filozofskog fakulteta u Sarajevu, dr Nikoli Koqevi}u, redovnom profesoru Fililozofskog fakulteta u Sarajevu, dr Bo`idaru Gaji Sekuli}u, vanrednom profesoru Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, dr Ini Ovadiji Musafiji, docentu Fakulteta politi~kih nauka, dr Olgi Kozomari, redovnom profesoru Pravnog fakulteta i dr Radmilu Jovanovi}u, neuropsihijatru. Zatim, smatram da je neophodno da u svojstvu svedoka pristupe sudu i recenzenti moje kwige: akademik prof. dr Qubomir Tadi}, dr Kosta ^avo{ki i kwi`evnik Vuk Dra{kovi}. Zatim kao posebnu nepreciznost pa i nelogi~nost predloga javnog tu`ioca isti~em odsustvo kriterija odre|ivawa li~nosti koje bi trebalo da u`ivaju za{titu dr`ave odnosno javnog tu`ila{tva, te su na taj na~in li{ene potrebe da se privatnom tu`bom obra}aju sudu u ciqu za{tite integriteta vlastite li~nosti, ukoliko je on uop{te ugro`en. U ovom slu~aju, ako se ide na ovako {irok spisak qudi koji po mi{qewu javnog tu`ioca u`ivaju zakonsku za{titu, ja tra`im da se ka`e o kom je zakonu re~. U kom su zakonu taksativno nabrojana imena Muhameda Filipovi}a, Hamdije Pozderca, Muzafera Hayagi}a, Hajrudina \ulbi}a, Arifa Tanovi}a, Hasana Grab~anovi}a, Safeta [erifovi}a i Branka Mikuli}a? Nijedan od ovih qudi nije ~lan kolektivnog {efa dr`ave, ni saveznog ni republi~kog. Rije~ je iskqu~ivo o partijskim funkcionerima ili naprosto ~lanovima Savez komunista Jugoslavije. Zato mi se postavqa pitawe: je li mo`da svi ~lanovi Savez komunista Jugoslavije u`ivaju zakonsku za{titu ove vrste? Istina, Hamdija Pozderac kao iskqu~ivo partijski funkcioner u zadwih nekoliko dana figurira kao kandidat za ~lana Predsjedni{tva Jugoslavije. S obzirom da je ta li~nost veoma dobro poznata jugoslovenskoj javnosti, da su poznate wegove muslimanske nacionalisti~ke aspiracije, ja sam jednostavno ubije|en da on nikada ne}e biti izabran u ~lanstvo kolektivnog {efa dr`ave ukoliko se u ovoj zemqi uop{te mo`e o~ekivati da se po{tuje glas javnog mwewa, glas ogromne mase stanovni{tva. Branko Mikuli} je predsednik Savezne vlade. Me|utim, to nije isto {to i {ef dr`ave; on nije simbol dr`avnog suvereniteta Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije i zato ne mo`e biti ni predmet sudsko-pravne za{tite ove vrste na predlog Javnog tu`ila{tva. S druge strane, ukoliko i predsednik Savezne vlade u~estvuje u pravno odnosno krivi~no ili moralno nedopu{tenim aktivnostima, stvar je svih slobodnomisle}ih intelektualaca, svih gra|ana ove zemqe, svih patriota, da javno na to ukazuju i, ako treba, zahtijevaju wegovu ostavku ili smewivawe. Da li mo`da gra|anima Jugoslavije treba uskratiti ovo pravo koje garantuje va`e}i Ustav Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije? S druge strane, predlog Javnog tu`ila{tva se poziva na samo dva od ukupno 17 samostalnih tekstova iz moje kwige. Jedan od wih je `alba koju sam 1982. godine, u ubje|ewu da doti~ni qudi naru{avaju ugled Saveza komunista Jugoslavije, da se direktno suprotstavqaju wegovoj programskoj platformi (tako sam onda mislio), uputio jednom od najvi{ih par275

tijskih organa, `ale}i se ujedno na nepropisno iskqu~ewe iz Partije, te {ikanirawe druge vrste. To je tekst iz koga se uzimaju 4 od ukupno 5 citata u predlogu. Podse}am vas da u Statutu te partije kojoj sam nekada pripadao stoji odredba da sve ono {to je predmet partijske delatnosti ne mo`e istovremeno biti i predmet sudske rasprave, odnosno da kritika bilo koje vrste ~lana Saveza komunista ili partijskog funkcionera sa partijskog sastanka ne mo`e da se nastavqa u sudskoj dvorani. Smatraju}i da }e sud odbaciti predlog Javnog tu`ila{tva, na ovaj na~in `elim da uputim i vlastiti apel svim trenutno odgovornim faktorima jugoslovenskog dru{tva da se ubudu}e uzdr`e od ovakvih mjera koje su u pro{losti vi{estruko kompromitovale ugled Jugoslavije u svijetu. Svima nama kojima je stalo do ugleda Jugoslavije, bez obzira na trenutno postoje}i politi~ki sistem u woj, te{ko padaju administrativne intervencije u stvarima qudske misli, qudskog duha. I na kraju, nekoliko rije~i o istorijatu moje kwige Hajka na jeretika. Kwiga je u potpunosti napisana 1981. i 1982. godine. U{la je u izdava~ki plan izdava~ke ku}e Zapis ali na`alost, nije u to vrijeme objavqena zbog ukidawa Zapisa. Prilikom prvog hap{ewa kome sam podvrgnut 9. februara 1984. godine u Sarajevu, zaplewena su 3 primerka ove kwige. Kada mi je u julu iste godine su|eno, insistirao sam da se rukopis kwige uvrsti u sudski spis i pojedini wegovi delovi javno pro~itaju. Sud je to a priori odbio. ^ak nije dozvoqavao da se kwiga uop{te pomiwe. Nijednom sudskom presudom, nijednim re{ewem, rukopis se nije trajno oduzimao. Me|utim, Slu`ba dr`avne bezbednosti Sarajeva nije htjela da mi ga vrati bez obzira {to u presudi Vrhovnog suda Bosne i Hercegovine izri~ito stoji da mi se svi rukopisi, osim teksta [ta da se radi, koji je inkriminisan, moraju vratiti, jer nisu bili predmet sudskog gowewa. Uz rukopis kwige Hajka oduzete su mi 4 velike fascikle prate}ih dokumenata na koje se ja danas pozivam, a ukoliko su ovom sudu potrebni dokazi za bilo koju tvrdwu iznesenu u mojoj kwizi, ja zahtjevam da se zatra`e od Slu`be dr`avne bezbjednosti Centar Sarajevo na uvid sve ~etiri fascikle prate}ih dokumenata, jer se na taj na~in jedino mo`e pokazati da li su moje tvrdwe osnovane ili neosnovane. Ukoliko se prihvati ovakvo obrazlo`ewe javnog tu`ioca mo`e se o~ekivati da }e to imati vi{estruko negativan efekat na in telektualnu djelatnost velikog broja bosanskohercegova~kih intelek tualaca srpske i hrvatske nacionalnosti koji su u Beogradu ili Qu bqani vidjeli jedine oaze slobode, jedina mjesta gdje se mo`e o~ekivati kakva-takva za{tita od totalitarnog mraka. U toku marta ili aprila meseca u Sarajevu je saslu{avana velika grupa lica srpske nacionalnosti od kojih je zahtjevano da se izja{wavaju iskqu~ivo o ~itawu kwiga Vojislava Lubarde, Vuka Dra{kovi}a, Dobrice ]osi}a, o dru`ewu sa mnom i sli~no. Jedan od wih je zadr`an u pritvoru mada to javnosti jo{ nije saop{teno. Wegovo ime je Radomir Kova~evi}. Sredstva javnog informisawa su prikazala metode partijsko-politi~kog obra~una sa grupom univerzitetskih nastavnika iz Bawaluke a danas sam privatno saznao da su oni ve} odstraweni sa fakulteta i izba276

~eni na ulicu. O su|ewu grupi qudi u Tuzli, o su|ewu Risti Radovi}u i drugovima u Mostaru, te o su|ewu sve{teniku Ne|i Jawi}u, advvokatu @arku Aleksi}u i grupi lica optu`enih za muslimanski nacionalizam i panislamizam koji su poslu`ili kao dragocene `rtve, odnosno kao legitimacija za glavne, vode}e muslimanske nacionaliste kojim }e dokazati pred jugoslovenskom javno{}u svoje navodno suprotstavqawe nacionalizmu, o ~emu nije potrebno posebno govoriti, jer su nas sredstva javnog informisawa ve} detaqno informisala. Moram samo ista}i da je ovo prvi put da pred sudskim organima u svojoj zemqi imam mogu}nosti da do kraja ka`em ono {to mislim, a u ranijim iskustvima sam bio prekidan ve} nakon nekoliko re~enica. Konstatuje se da je izdava~ dr Vojislav [e{eq po odobrewu predsednika ve}a svoju re~ diktirao direktno u zapisnik, s obzirom da je kasno primio obave{tewe o pretresu. Punomo}nik izdava~a Vojislava [e{eqa adv. Vladimir Cveti} tra`i da i on direktno u zapisnik diktira svoje izlagawe, pa po{to mu predsednik ve}a nije odobrio, zahteva da se u zapisnik doslovno unese ono {to }e re}i. Punomo}nik izdava~a dr Vojislava [e{eqa adv. Vladimir Cveti} izjavquje da javni tu`ilac tra`i da bi se za{titila {tampa, da bi se zabranila kwiga, a zabrana se tra`i da se ne bi uznemirila javnost, te da bi u ovom slu~aju trebalo da veruje Pozdercu i qudima, a trebalo bi da ih pitamo da li bi se oni uznemirili zbog onog {to se de{ava sa Vojislavom [e{eqom. Daqe navodi da niko od javnih tu`ilaca nije tu`io atomske grobare u ovoj zemqi, a zna se ko to ~ini i kao da tu javnost nije uznemirena. Isti~e da se ne me{a u rukovodstvo dr`ave ni partije, te da smatra da nijedan tu`ilac ni sudija ne bi trebalo da budu ~lan nijedne partije zbog toga {to se mogu na}i u situaciji da se pred wima na|e isti ~lan partije kojoj pripadaju. Pita se {ta ho}e Pozderac i da li `eli da ga se svi pla{e, a za Muhi}a navodi da se svih pla{i i progla{ava ih neprijateqima i isti~e da je on punomo}nik, tr~ao po {umama od 1941. godine do 1943. godine i nije nigde nai{ao na Muhi}a i predsednika vlade. Daqe se pita da li je potrebno braniti Homeinija i homeinijevce koji su u{li u na{u zemqu sa svih strana. Smatra da je kwiga uznemirena, da on radije ide na Kosovo nego u Bosnu, jer se na Kosovu sigurnije ose}a, isti~u}i da su mu zamerili {to je pre {ao Drinu a da je on rekao da prelaze}i Drinu nije video nikakvog vojnika i da je u Tuzlu do{ao 1943. godine ali ih nigde nije zatekao. Navodi da je video Dedijerov poziv Raselovom sudu za Mikuli}a, a u vezi ugro`avawa qudskih prava, a dobio je poziv od Raselovog suda zbog ovih doga|aja. Smatra da onaj ko zabrawuje qudsku misao ~ini ludost i da }e sada ovu kwigu pro~itati svi koji za ovo ~uju, te da nemaju neki pravo, ve} da samo oni imaju pravo. Isti~e da bi trebalo odvojiti sve ono u kwizi gde se radi o partijskim funkcionerima, a ne dr`avnim, da bi kao svedoke trebalo saslu{ati Pozderca, Muhi}a, Filipovi}a i Mi kuli}a na okolnost da li su oni uznemireni, dodaju}i da je i Galilej rekao ipak se okre}e.
277

Sud donosi re{ewe: Da se pro~ita re{ewe o privremenoj zabrani Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu Ut. br. 14/86 od 16.06.1986. godine i inkriminisani delovi kwige Hajka na jeretika navedeni u tom re{ewu. Konstatuje se da je pro~itano re{ewe o privremenoj zabrani i delovi kwige Hajka na jeretika stranice 44, 59, 60, 83, 84. i 142. uz sa`eti prikaz cele kwige. Javni tu`ilac nema predloga za dopunu dokaznog postupka, a smatra da ostali delovi kwige tako|e sadr`e sli~ne inkriminacije, ali nije potrebno ~itati. Punomo}nik izdava~a Rastka Zaki}a predla`e da se u dopunu dokaznog postupka pro~ita kwiga u celini jer smatra da se samo tako mo`e utvrditi da li je i {ta istina ili ne i da li se time uznemirava javnost. Daqe predla`e da se u dopunu dokaznog postupka kao svedoci saslu{aju osobe navedene u re{ewu o privremenoj zabrani radi razja{wewa spornih ~iwenica i istinitosti navoda u kwizi. Pored toga predla`e da se saslu{aju kvalifikovani predstavnici javnosti i to predstavnik CK SKJ, Socijalisti~kog saveza SSRN, SSOJ, Saveza kwi`evnika Jugoslavije, Sociolo{kog udru`ewa Srbije, Filozofskog dru{tva Srbije i Srpske akademije nauka, a po opredeqewu navedenih organizacija. Drugih predloga u dokaznom postupku nema. Izdava~ dr Vojislav [e{eq se pridru`uje predlogu punomo}nika Rastka Zaki}a da se pro~ita cela kwiga a drugih predloga nema. Punomo}nik izdava~a dr Vojislava [e{eqa se pridru`uje predlozima punomo}nika Zaki}a i izdava~a [e{eqa, a sa svoje strane predla`e da Sud iza|e na lice mesta i izvr{i uvid u ku}u o kojoj je re~ i ~iwenice u vezi sa prodajom ku}e, da li su pla}eni porezi i da li se ista mogla prodati stranoj dr`avi, a pored toga predla`e da se saslu{aju dva sudska ve{taka i to Igor Mandi} i Miodrag Bulatovi} na okolnosti da li se pet sekvenci navedenih u re{ewu o privremenoj zabrani pojavquju u ostalim delovima kwige ili ne. Delimi~no se protivi predlogu punomo}nika Rastka Zaki}a, i to za saslu{awe predstavnika SSRN. Izdava~ dr Vojislav [e{eq naknadno dopuwuje svoj predlog za dokazni postupak jer je smatrao da se podrazumjeva da se kao svedoci saslu{aju pored predlo`enih lica i sva lica koja je u svojoj re~i pomenuo. Javni tu`ilac se protivi svim predlozima izdava~a i wihovih punomo}nika, a posebno u vezi sa predlogom ~itawa ove kwige isti~e da to nije potrebno jer pro~itani delovi daju pe~at celoj kwizi i uvid u kwigu pru`a dovoqno jasnu sliku. Sud donosi re{ewe: Odbijaju se predlozi punomo}nika izdava~a Rastka Zaki}a, adv. Vladimira [eksa, izdava~a dr Vojislava [e{eqa i wegovog punomo}nika da se izvedu napred predlo`eni dokazi u dopunu dokaznog postupka. Zavr{na re~ stranaka: Javni tu`ilac u svojoj re~i navodi da su u konkretnom slu~aju da li su u kwizi iznete ~iwenice koje mogu uznemiriti javnost pa isti~e da ka278

da se kwiga pa`qivo pro~ita i prose~an ~italac mo`e lako zakqu~iti da iz kwige proizilazi da panislamizam `ivi u BiH pod za{titom Pozderca, Mikuli}a, Tanovi}a i drugih rukovodilaca. Smatra da nema potrebe na ovom mestu za otvarawe rasprave o eventualnom prodoru panislamizma i muslimanskog nacionalizma u BiH i da bi ovakva rasprava bila van okvira o ~emu se raspravqa. Pritom isti~e da je BiH vi{enacionalna republika sa jakom organizacijom SK i razvijenom kulturom, pitaju}i se otkuda nekome pravo da tvrdi o prodoru panislamizma bez pru`awa ikakvih dokaza za takvu tvrdwu. Smatra da je predmet rasprave da li je eventualni prodor panislamizma u BiH pod za{titom dr`ave i partijskih funkcionera ili je to pak puka tvrdwa autora koji ne nudi nijedan, nikakav dokaz za takve svoje tvrdwe da bi na osnovu takvih dokaza i prose~an ~italac mogao da zakqu~i da je u BiH stvarno tako. Smatra da ovakvo pisawe i prozivawe rukovodilaca predstavqa klevetu i provokaciju, pa da nedokazanost iznesenih tvrdwi predstavqa prvi osnov za zabranu, a da drugi, tj. uznemirenost javnosti, utvr|uje i ocewuje sam sud, isti~u}i pri tom da se u ovom slu~aju ne radi o krivi~noj za{titi, tj. krivi~nopravnoj za{titi rukovodilaca u BiH i wihovih li~nosti. Pa predla`e da sud, jer smatra da su ispuweni svi uslovi, donese odluku o trajnoj zabrani kwige osvr}u}i se na kraju o kwizi u celini, navode}i da je ista u jednom delu zasnovana na dokumentaciji i prihvatqivim dokazima, ali jednog momenta se autor spu{ta na nivo ulice i prepri~avawa. Punomo}nik izdava~a Rastka Zaki}a u svojoj re~i najpre isti~e da je postupak protekao u jednoj veoma korektnoj atmosferi a potom da je zastupnik javne tu`be u svojoj re~i izneo neka svoja mi{qewa sa kojima se on u celini ne mo`e slo`iti, a navodi da ta optu`ba da autor ne nudi dokaze za svoje tvrdwe ne mo`e da se prihvati i da se u vezi sa tim postavqa pitawe na kome je teret dokaza ako do|e do rasprave, posebno ako do|e do sudske rasprave. Ukoliko bi se radilo o obi~noj raspravi, a ne sudskoj, u tom slu~aju bi bilo prihvatqivo da se teret dokaza odnosi na onoga ko ne{to tvrdi, ali kada je u pitawu sudska rasprava smatra da teret dokaza pada na javnog tu`ioca koji treba da doka`e zbog ~ega smatra da tvrdwe nisu istinite. Tako|e smatra da se ovde radi o politi~kom sukobu izme|u dr [e{eqa i nekih drugih li~nosti i da se ipak radi o li~noj raspravi nekih li~nosti, suprotno tvr|ewu javnog tu`ioca, a bilo bi dobro kada se ne bi o tome radilo. Pita se da li SK Jugoslavije ne mo`e na drugi na~in da ostvari svoj program osim represijom i smatra da se ovde o tome radi i da se `eli autoritetom sudske presude za{tititi SK Jugoslavije. Na kraju isti~e da nema socijalizma bez demokratije i predla`e da se predlog javnog tu`ioca odbije. Autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq u svojoj re~i isti~e da je ube|en da }e sud predlog javnog tu`ioca odbaciti, a isti~e da misli da, s obzirom na izlagawe javnog tu`ioca kwigu nije pro~itao u celosti jer je kwiga argumentovana sa ~iwenicama i dokumentima. Daqe navodi da je javni tu`ilac u svojoj re~i odr`ao odu rukovodstvu BiH rekav{i sve ono {to je decenijama govoreno za Kosovo. Tako|e ukazuje da `alba Statutar279

noj komisiji SKJ predstavqa istorijski dokument za razvoj partije i da bi svim istori~arima i nau~nim radnicima omogu}ilo prou~avawe rukovodstva SK. Uveren je da }e sud stati u za{titu slobode misli i javnog istupawa. @ivi u Beogradu i stanuje u Ba~koj br. 17, prizemqe, u Zemunu. Punomo}nik autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa adv. Velimir Cveti} u svojoj re~i navodi da je do{ao u situaciju koja ukazuje da je govorewe manifestovawe slobode, da im je to omogu}eno, da su dovedeni u situaciju da dokazuju nevinost, {to je protivustavno i da je du`nost bila javnom tu`iocu da pru`i dokaze za ono {to predla`e. Sla`e se sa javnim tu`iocem da }e kwiga uznemiriti javnost, ali smatra da }e uznemiriti samo onaj deo javnosti na koji se kwiga odnosi, a u vezi uznemirewa javnosti isti~e da je dr [e{eq i kada je hap{en, uhap{en po osnovu opasnosti od uznemirewa javnosti. Osu|en je i samo je deo kazne izdr`ao ali se javnost nije uznemirila. Ukazuje na odredbe Ustava o sudu i javnom tu`ila{tvu po kojima je sud du`an da {titi slobodu i prava gra|ana dok javni tu`ilac {titi dr`avu, pa smatra da bi to sud trebao imati u vidu prilikom odluke i predla`e da sud odbije predlog javnog tu`ioca za izricawe zabrane. Po{to drugih predloga nema, predsednik ve}a objavquje da je glavni pretres zavr{en. Po zavr{enom glavnom pretresu ve}e je donelo, a predsednik javno objavio slede}e re{ewe: Zabrawuje se u celosti rasturawe kwige autora dr Vojislava [e{eqa Hajka na jeretika, koju su izdali sam autor i Rastko Zaki} iz Beograda, Borska 36-b Kwi`evna radionica Rastka Zaki}a, 1986. godine u Beogradu, a {tampar je vlasnik privatne {tamparske radionice iz Beograda Vojislav Stefanovi}, Ruzveltova br. 42. Svi primerci kwige Hajka na jeretika autora dr Vojislava [e{eqa se oduzimaju i po pravosna`nosti ovog re{ewa imaju se uni{titi. Po pravosna`nosti ovog re{ewa izreku istog objaviti u Slu`benom listu SFRJ i Slu`benom glasniku SRS. Posle objavqivawa re{ewa predsednik ve}a je dao kratke razloge istog i pouku o pravu na `albu. Dovr{eno u 16,30. Protive}i se predlogu zamjenika okru`nog javnog tu`ioca advokat Vladimir [eks je na samom po~etku glavne rasprave pro~itao ranije pripremqen tekst u kome je stajalo: Okru`no javno tu`ila{tvo Beograd svojim prijedlogom tra`i da sud izrekne zabranu rasturawa u cjelosti kwige dr Vojislava [e{eqa, Hajka na jeretika, sa obrazlo`ewem da autor iznosi neistinite tvrdwe kojima bi se mogla uznemiriti javnost. Prema stavu javnog tu`ioca neistinite, uznemiruju}e tvrdwe odnosile bi se na mi{qewe autora prema kojem dio najvi{eg rukovodstva SR BiH pru`a za{titu panislamizmu i muslimanskom nacionalizmu u dru{tvenoj sredini SR BiH. Izdava~ se protivi ovom prijedlogu javne optu`be kao nezakonitom, neosnovanom i neprihvatqivom.
280

Da bi moglo do}i do primjene Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informirawa, kumulativno moraju egzistirati dvije ~iwenice a) neistinitost tvrdwi i b) uzro~na veza izme|u neistinitih tvrdwi i mogu}eg uznemirewa (apstraktne opasnosti), ili konkretne uznemirenosti javnosti. Stoga prvenstveno treba utvrditi da li su sporne tvrdwe autora, neistinite kao {to tvrdi javna optu`ba, ili istinite. Javna optu`ba nije ponudila niti jedan dokaz kojim bi potkrijepila svoju tezu o neistinitosti spornih tvrdwi. Jedini dokaz koji javna optu`ba nudi je wena gola tvrdwa, wen kredo da su sporne tvrdwe neistinite. Javna optu`ba na takav na~in smatra da je ve} rije{en spor o neistinitosti spornih tvrdwi autora, iz ~ega da proizilazi logi~na konzekvenca o suvi{nosti svakog dokaznog postupka. Smatramo da ovakav pristup javne optu`be utvr|ivawu istine nije u skladu sa zakonom, pravilima logi~kog mi{qewa i nau~nom metodologijom utvr|ivawa istine. Iz teorije filozofije prava poznato je da se u represivnoj praksi primjewuje kao kriterij istine, kriterij poznat pod standardom argumen tum eh consensu gentium. Kod primjene ovog kriterija ne provodi se dokazni postupak kojim bi se utvr|ivala istinitost neke tvrdwe, ve} se polazi od aksioma, dogme, fikcije, onog {to se u pravnoj teoriji naziva prea sumptio juris et de jure. Polazi se od stava da je neka tvrdwa a priori neistinita, jer da je u nekom dokaznom postupku ve} rije{en spor oko istine. U ovom konkretnom predmetu javna optu`ba, o~igledno, polazi od takva kriterija istine, tvrde}i da nema potrebe za dokaznim postupkom u kojem bi se utvr|ivala istinitost spornih tvrdwi. Dakle, javna optu`ba tra`i od suda da, bez ikakva dokazna postupka, povjeruje wenoj tezi o neistinitosti autorovih tvrdwi. Javna optu`ba tra`i, dakle, da joj sud vjeruje na rije~, tra`i od suda da kao kriterij istine poslu`i wen autoritet ~uvara zakona. Ovakav na~in utvr|ivawa istine svojstven je autoritarnim, represivnim, dakle netolerantnim dru{tvima i dr`avama i u krajwoj konzekvenci dovodi do potpune redukcije slobode izra`avawa kriti~kog mi{qewa. Dovodi do identificirawa tvrdwe organa vlasti o istinitosti odre|enog fenomena dru{tvene zbiqe sa istinom. Po takvom na~inu mi{qewa istinito je ono {to tvrdi dr`avni organ, samo zbog toga {to to tvrdi dr`avni organ. Jugoslavija je u nau~noj misli, pravnoj teoriji i svojim opredjeqewima odbacila kriterij utvr|ivawa istine putem autoriteta nekog organa, pojedinca, u smislu da bi istinito bilo ono {to autoriteti tvrde samo zbog toga {to su autoriteti koji imaju mo} represijom za{titili svoj monopol na istinu. Stoga mislim da ove proklamacije u nau~noj misli treba primjewivati i u `ivotnoj praksi. Bilo bi veoma tu`no, veoma zabriwavaju}e, veoma opasno po razvoj demokratskih procesa u dru{tvu, za slobodu kritike, nau~nog i umjetni~ 281

kog stvarala{tva, za ugled Jugoslavije u svijetu, ako bi sud rje{avaju}i jedan konkretan spor oko utvr|ivawa istine, spor kao {to je ovaj priklonio se utvr|ivawu istine bez provedenog dokaznog postupka. Bilo bi veoma opasno za funkcionirawe mehanizma pravne dr`ave ako bi sud odbio utvr|ivati da li su sporne autorove tvrdwe u skladu ili protiv istine. Prihva}awe stava javne optu`be kojim sugerira sudu da sporne tvrdwe a priori uzme kao neistinite je de fakto sugestija sudu da sporne tvrdwe oglasi kao notorne neistine, kao ne{to {to je samo po sebi neistinito. Ovo je veoma opasna zamka. Javna optu`ba `eli re}i da autor iznosi neistine, koje da su toliko o~igledne da ih ne treba uop}e dokazivati, kao {to ne treba dokazivati Pitagorin pou~ak, postojawe zakona gravitacije, zakona slobodnog pada i sli~no. Opiru}i se takvom stavu smatramo da sud primjenom kriterija argumentum ad rem, dakle u vaqanom dokaznom postupku utvrdi neistinitost spornih tvrdwi. Ukoliko bi istina u ovom procesu bila utvr|ivana na na~in koji sugerira javna optu`ba radilo bi se o istini, o pseudoistini koja bi se oslawala iskqu~ivo na autoritet mo}i, na autoritet sile i represije, o goloj voluntaristi~koj pragmatici. Duboko se nadamo da sud, u interesu ugleda jugoslavenskog pravosu|a, ugleda Jugoslavije, ne `eli prihvatiti ovakvu metodologiju utvr|ivawa istine. U najboqem dru{tvenom interesu, u interesu pravde, zakonitosti i proklamiranih principa jugoslovenskog dru{tva bit }e ako sud na temequ dokaznog postupka, postupka u kojem }e se s argumentima teza suprotstavqati antitezi, utvr|uje i utvrdi istinu. Bilo bi veoma {tetno ukoliko bi sud jednostavno ustvrdio da sporne tvrdwe nisu istinite, jer da je to notorno. Tada bi, u takvom hipoteti~kom slu~aju sud djelovao kao politi~ki organ, kojeg zanima samo politi~ki dio slu~aja, nezavisno o istini. Zato predla`emo da se argumentima i oru`jem nau~ne kritike utvrdi i razrje{i spor oko istinitosti spornih ~iwenica. Slijede}a esencijalna, prema zakonu, pretpostavka koja mora egzistirati, je korelacija izme|u postojawa neistinite tvrdwe i mogu}eg uznemirewa javnosti. Javna optu`ba smatra da autorove tvrdwe mogu uznemiriti javnost. Mi smatramo da ne mogu. Nesporno je da je kwiga, cjelokupni wen tira`, rasprodana. Nema niti jedne indicije koja bi upu}ivala da bi javnost bila uznemirena, ili da bi mogla biti uznemirena. Upravo ovo ukazuje na ispravnost zakqu~ka posve opre~nog zakqu~ku javne optu`be, da ne postoji mogu}nost uznemirewa javnosti. Stoga smo mi{qewa da je bespredmetno tra`iti zabranu rasturawa rasprodane kwige. Na neki na~in to bi, slikovito re~eno, zna~ilo tra`iti su|ewe le{u ~ovjeka, ~ovjeka koji je `iv u~inio ne{to nezakonito. Javna optu`ba ne nudi niti jedan argument, niti jedan dokaz kojim bi potkrijepila svoju tezu o mogu}em uznemirewu javnosti. O~ito neargumentirana tvrdwa javne optu`be nije vaqan razlog za utvr|ewe da bi autorove (sporne)
282

tvrdwe mogle uznemiriti javnost. Javna optu`ba opet od suda tra`i da joj vjeruje na rije~. Javna optu`ba ponovno sugerira sudu da bez dokaznog postupka a priori primjeni nenau~nu, voluntaristi~ku metodologiju, tako da jednostavno ka`e da je notorno, da je op}epoznato da sporne tvrdwe mogu uznemiriti javnost. I {to uop}e zna~i pojam uznemirewa javnosti? Svjedoci smo da se jugoslovenska javnost svakodnevno izvje{tava o ogromnim gubicima u privredi, nerentabilnim investicijama, galopiraju}oj inflaciji, padu standarda gra|ana, strahovito razornim posqedicama milijunske nezaposlenosti! Ako bi se prihvatila teza javne optu`be, kojom ona interpretira standard uznemirewa javnosti, tada javnost nije trebala uop}e biti obavje{tena o ogromnom dugu kojim je politi~ka birokracija (wen dio) opteretila Jugoslaviju. Jer, znamo, bili smo i jesmo jako uznemireni kada smo preko no}i doznali da je iza na{ih le|a stvoren dug od preko dvadeset milijardi dolara. U skladu sa takvom logikom nije trebalo uop}e obavijestiti javnost da su te{ke milijarde upropa{tene lo{im ekonomsko-politi~kim privrednim investicijama u Obrovac, Feni i sli~no. Bili smo veoma uznemireni kada smo doznali da su ova tehnolo{ka ~uda, zapravo bogaqi, stvoreni kr{ewem svih ekonomskih zakona i stvoreni voluntarizmom neodgovornih. Ovakvom razmi{qawu mogao bi se staviti prigovor u pravcu da je sve ono {to je pisano o ovim proma{ajima istinito, pa stoga, iako veoma te{ko uznemirava javnost, ne potpada pod udar zakona. Ali, sje}amo se da su pod udar represije raznog registra od juridi~kog, politi~kog i dr`avnog dolazili pojedinci koji su prije vremena, tr~ali pred rudu, pojedinci koji su prije nego je slu`beno saop}eno izra`avali kriti~ke opaske na ra~un niza politi~kih i ekonomskih odluka ocjewuju}i ih kao {tetne. [to onda zna~i sintagma uznemirewe javnosti? Da je javnost u vrijeme pripreme za dono{ewe {tetnih i voluntaristi~kih poteza, u vrijeme po~etka wihove realizacije bila oba vje{tena o kriti~kim pogledima onih pojedinaca koji su ukazivali na ogromne {tete koje }e nastupiti, bili bi li{eni ekonomske, politi~ke i moralne krize u kojoj se na{lo jugoslovensko dru{tvo. Ali, ti kriti~ki tonovi bili su represirani jer bi mogli uznemiriti javnost. Najdubqi dru{tveni interes zahtjeva kao imperativ vremena otvorenu, javnu i argumentiranu kritiku i su~eqavawe razli~itih stanovi{ta i mi{qewa. Posebno tra`i kriti~ku raspravu o djelo vawu nosioca javnih ovla{tewa (politi~ara, kako bi se to popular no reklo). Dru{tveni interes zahtjeva slobodnu kritiku politike i wenih reprezentanata, a ne represiju, gu{ewe kritike. Mi{qewa smo da Jugoslavija ne bi do{la u tako te{ku krizu da je u pro{losti bila omogu}ena javna, otvorena kritika politike i wenih
283

najodgovornijih nosilaca. Upravo vlastita historija nam pokazuje do ~ega dovodi gu{ewe kritike nosilaca javnih ovla{tewa, politi~ara; do ~ega dovodi ako se kritika politi~ara dovodi u pitawe za vrijeme dok su oni na vlasti; do ~ega dovodi ako se wihova kritika represira kao uznemirewe javnosti. O~ita kriza svih segmenata dru{tva i dr`ave, dezintegracija, entropija sistemskih vrijednosti je vapiju}i svjedok, `ivi svjedok do ~ega dovodi kada se kritika politike zamijeni represijom. Stoga smo mi{qewa da bi ovaj sud trebao omogu}iti da se, u skladu s tezom kwigom na kwigu, argumentom na argument utvrdi mo`e li se izno{ewem spornih tvrdwi autora, dr Vojislava [e{eqa, uznemiriti jugoslavenska javnost. Mislimo da bi u tom pravcu sud trebao ~uti mi{qewa odgovornih reprezentanata javnosti. Socijalisti~ki savez, Organizacija omladine, sociolozi, politikolozi, filozofi, umjetnici, pisci, dakle naj{ira javnost, trebali bi zasvjedo~iti o navodnoj uznemirenosti, o mogu}nosti da sporne tvrdwe, ~ak i pod pretpostavkom da nisu istinite, mogu uznemiriti javnost. Jer, veoma pretenciozno bi bilo re}i da postoji mogu}nost uznemirewa javnosti samo zato {to to smatra javni tu`ilac ili sud. Mislimo, stoga, da bi uznemirewe javnosti predstavqalo prihva}awe prijedloga javne optu`be dakle zabrana kwige. Proces demokratizacije svjedo~i da represija, zabrane kwiga, ~asopisa i sl. uznemirava javnost i stvara klimu, atmosferu pogodnu za hipokriziju, mimikriju, homo dupplexa dakle da ima nesagledive {tetne posqedice jer psiholo{ki pred strahom od represije pogoduje povla~ewu qudi u sebe i odvra}a ih od namjere da djeluju javnim kriti~kim promi{qawima prema politici, politi~arima, vlasti. Zabrane i represija omogu}avaju politici i mo}nicima da bez kontrole javnosti, bez javne odgovornosti, bez polemi~kog su~eqavawa dovode dru{tva i dr`ave u te{ke krize. U rje{ewu o privremenoj zabrani javna optu`ba tvrdi da autor, dr Vojislav [e{eq, na kompromitiraju}i na~in vezuje: jedan deo rukovodstva navedene Republike za prodor panislamizma i muslimanskog nacionalizma, stavqaju}i mu na teret da se ove pojave odvijaju uz znawe i pod wegovom za{titom (str. 2 rje{ewa o privremenoj zabrani, II pasus). Isto tako na str. 3 cit. rje{ewa javna optu`ba navodi da se iz autorovih tvrdwi (str. 142 kwige) sti~e utisak da je dobar deo rukovodstva SR BiH korumpiran. U samom prijedlogu za trajnu zabranu javna optu`ba tra`i zabranu zbog: izno{ewa neistinitih tvrdwi da deo najvi{eg rukovodstva SR BiH-a... Pogledamo li imena li~nosti koje javna optu`ba identificira sa djelom rukovodstva BiH, vidimo da se radi o Muhamedu Filipovi}u (koji ne spada u rukovodstvo), Muzaferu Hayagi}u (tako|er nije ~lan rukovodstva), isto kao niti Hajrudin \ulbi}, Arif Tanovi}, Hasan Grab~anovi} i Safet [erifovi}.
284

Na nekoliko mjesta kao dio rukovodstva spomiwe se Hamdija Pozderac, predsednik CK SK BiH. Pretpostavqamo da javna optu`ba ne smatra predsjednika CK BiH, dakle, popularno re~eno {efa partije, dijelom rukovodstva. Jer ako bi bilo tako, onda bi optu`ba davala partiji rukovode}u ulogu, a partija u Jugoslaviji prema svome programu ima samo vode}u idejno-politi~ku ulogu, a nikako rukovode}u, a kamoli da bi bila ona (i weni reprezentanti) dio rukovodstva republike. Znamo kojim sistemima je primjereno identificirawe partije sa rukovode}om snagom i gdje partija predstavqa dr`avno rukovodstvo. Zato izgleda malo neoprezno dopustiti mogu}nost tuma~ewa da {ef partije spada u deo rukovodstva. Ukoliko tako smatra javna optu`ba, tada mislimo da polazi sa idejno neprihvatqivih pozicija o ulozi partije u Jugoslaviji. Nadamo se, dakle, da se radi o nepreciznosti javne optu`be. Kako smo dokazali da sve navedene osobe ne spadaju u rukovodstvo BiH, preostaje samo jedna jedina politi~ka li~nost koju javna optu`ba svrstava u deo rukovodstva BiH, a o kojoj dr Vojislav [e{eq u kwizi iznosi kriti~ke opaske, a to je Branko Mikuli}, sada{wi predsjednik jugoslovenske vlade i svojedobno doista dio rukovodstva Republike BiH (Munir Mesihovi} je tako|er partijski funkcioner). Stoga analizom rje{ewa i prijedloga javne optu`be, zapravo, dolazimo do zakqu~ka da se od svih li~nosti koje navodi javna optu`ba da spadaju u dio rukovodstva BiH, mo`e govoriti jedino o Branku Mikuli}u. Iz tih razloga ~iweni~no se stoji i u direktnoj proturje~nosti je javna optu`ba sama sa sobom kada tvrdi jednom da je autor iznosio neistinite tvrdwe o dijelu rukovodstva, a o~ito je da se radi iskqu~ivo o li~nosti Branka Mikuli}a. Mi{qewa sam da bi u naj{irem interesu jugoslavenskog dru{tva bilo da Branko Mikuli}, kao apostrofirani u spornoj kwizi javno, argumentima ospori kriti~ke opaske dr Vojislava [e{eqa koje se odnose na wega. To bi bilo i u, po mome mi{qewu, najboqem interesu digniteta i politi~kog ugleda Branka Mikuli}a. Represija }e biti kontraproduktivna. ^in javne polemike predsjednika vlade sa svojim oponentom, kriti~arom, neistomi{qenikom predstavqao bi ohrabruju}i demokratski potez. Stoga rezimiram. Odbijte prijedlog javne optu`be za zabranu kwige. Ne gu{ite kritiku politike represijom. Efekti represije su kratkotrajni, a po pravilu pogubni efekti kritike i dijaloga su dugotrajni i plodotvorni. Ne mo`e se svirati pjesma slobode instrumentima nasiqa (J. Lec). Advokat [eks je u zapisnik prilo`io i pisanu verziju zavr{ne rije~i: Ostaju}i u cjelosti kod Protivqewa, koji tekst sam predao sudu i u kojem sam pravno, ~iweni~no sa aspekta zakona, logike i nau~ne metodologije poku{ao oboriti prijedlog javne optu`be koja tra`i trajnu zabranu i uni{tewe kwige Hajka na jeretika dr Vojislava [e{eqa, u ovoj zavr{noj rije~i iznio bih jo{ i slijede}e:
285

Duboko sam svjestan delikatne uloge u kojoj se na{la javna optu`ba, a posebno sud u ovom slu~aju. Jer, nalazimo se na terenu ~iste politike, koja je, kao {to znamo, ~ista pragmatika, utilitaristi~ka kategorija i koja uvijek poku{ava manipulacijom, mistifikacijom i raznim oblicima racionalizacije identificirati kategoriju interesa sa fenomenom istine. Uloga suda u ovakvim slu~ajevima je veoma delikatna, posebno s razloga {to politi~ki faktori koji djeluju iza scene, u pozadini, u sjenci, nastoje prebaciti na sud historijsku odgovornost za represiju kriti~ke rije~i i qudskih sloboda, iako su oni inicijatori i stvarni organizatori represije. Koriste}i sud kao organ dr`ave kada se promatra historijski, ovi mo}nici koji djeluju iza scene uvijek }e se braniti ukoliko im se prigovori da su odgovorni za represiju argumentom da je sud bio taj koji je proveo represiju, a da oni s represijom nemaju ni{ta, peru}i tako kao Pilat ruke i skidaju}i sa sebe svu odgovornost. Stoga i u ovom slu~aju trebamo biti svjesni te ~iwenice, posebno ~iwenice da se in concreto radi o politi~kom obra~unu izme|u dr Vojislava [e{eqa i dijela politi~kog rukovodstva BiH, dijelova tamo{wih politi~kih struktura, pojedinaca. Ali, umjesto da tangirani reprezentanti partijske vlasti, oni reprezentanti kojima dr [e{eq u svojoj kwizi izri~e kriti~ke opaske u javnom, demokratskom dijalogu, dijalogu sa snagom argumenata osporavaju wegove tvrdwe, u wihovu za{titu stupa represivni dr`avni aparat policija, tu`ila{tvo, sud. Obzirom da je dr [e{eq u kriti~kom sukobu s dijelom pojedinaca i struktura iz SKJ BiH, izgledno je da se utjecaj, ugled i autoritet Partije {titi putem suda, da je pod sudskom za{titom. Iz historije vrlo dobro znamo kakva je sudbina onih dru{tava, onih dr`ava u kojima je ideologija i vlast Komunisti~ke partije {ti}ena javnim tu`ila{tvima, policijom, sudovima, tamnicama, vje{alima i uop}e {irokim registrom represije. Stoga bi se moglo postaviti, naizgled retori~ko pitawe: Zar SKJ doista ne mo`e ostvarivati svoj program, svoju proklamiranu idejno vode}u ulogu na drugi na~in osim represijom dr`avnih organa? Brak dr`ave i partije uvijek je ra|ao zle plodove. Po{tovani zastupnik javne optu`be ustvrdio je da autor kwige dr Vojislav [e{eq za svoje tvrdwe u kwizi nije ponudio niti jedan dokaz i stoga {to nije ponudio niti jedan dokaz da su wegove tvrdwe neistinite. ^ak i pod pretpostavkom kada bi to bilo tako, ne sla`em se sa zastupnikom javne optu`be. Mislim da bi javni tu`iteq trebalo, osim svoje gole, ni~im argumentirane tvrdwe da bi sporne tvrdwe bile neistinite, ponuditi neki dokaz za svoj stav. Ali, on to ne ~ini, ve} tvrdi da su tvrdwe dr Vojislava [e{eqa neistinite jer u kwizi nije potkrijepio ih dokazima. Zar po istoj logici ne bismo mogli smatrati neosnovanim tvrdwe javne optu`be kada tvrdi da su sporne tvrdwe neistinite zbog toga {to nije ponudio nikakve dokaze kojima argumentira navodnu neistinitost tvrdwi dr [e{eqa? Ne zaboravimo da se po{tovani kolega tu`iteq usprotivio svim prijedlozima dr [e{eqa, kolege Cveti}a i mene da se izvedu dokazi, preslu{aju svjedoci u dokaznom postupku u ciqu utvr|ivawa istine.
286

Mi se nalazimo u sudnici. Kada bi se radilo o kriti~koj debati na poqu nauke, tada bi teret dokaza le`ao na dr [e{equ. Ali u sudnici, u krivi~nom postupku sui generis u kojem je optu`ena kwiga, autorsko djelo kojeg se tra`i zabrana i uni{tewe teret dokaza le`i na javnom tu`itequ. Ipak, mi smo primili i preuzeli teret dokaza na sebe. Ali, na`alost, nije nam dopu{teno nositi taj teret, jer sud nije prihvatio niti jedan na{ dokazni prijedlog. Zahvaqujem sudu {to nam je omogu}io da bez prekidawa slobodno i nesmetano izlo`imo svoje stavove, {to je rijetkost u politi~kim procesima i ve} to predstavqa zna~ajan demokratski pomak i korak naprijed. Ipak, ja sam pesimist u pogledu kona~nog ishoda ovog postupka u pogledu daqwe sudbine kwige dr Vojislava [e{eqa pred ovim sudom. Nemam iluzija da sam obranio wegovu kwigu. Jer, ipak se radi o politi~kom procesu, a u takvim slu~ajevima u pravilu vrijedi stara sentenca: Kada politika ulazi u sudnicu na vrata, pravda izlazi kroz prozor. Obzirom da je kwiga u cjelosti rasprodata i tako dostupna javnosti, pravu presudu kwizi donijet }e sud javnosti, donijet }e historija. Unato~ vlastitog pesimizma plediram za slobodu nau~nog i umjetni~kog stvarala{tva, za slobodu kritike politike i wenih reprezentanata, za kriti~ki dijalog vlasti i pojedinca, jer su to osnovne pretpostavke demokratskog dru{tva i pravne dr`ave. Stoga u ime ovih osnovnih prava i sloboda ~ovjeka i gra|anina predla`em da odbijete prijedlog javne optu`be za zabranu kwige dr Vojislava [e{eqa Hajka na jeretika. Advokat Velimir Cveti} je podnio prigovor na zapisnik i zahtev za ispravku zapisnika od 20. 6. 1986. na osnovu ~l. 309. st. 2 i st. 3. Zakona o krivi~nom postupku, u kome je naveo slede}e: 1. Zapisnik sa pretresa od 20.6.1986. god. ima toliko gre{aka formalne i su{tinske prirode, da uop{te ne predstavqa vernu sliku onoga {to se doga|alo u sudskoj dvorani u toku ovog pretresa, pa stoga ovako napisan ne mo`e opstati. 2. Daktilograf, zapisni~arka koja je vodila zapisnik o~igledno nije bila u stawu da prati ovako intelektualno su|ewe, pa zbog toga nije unela u zapisnik doslovno diktirawe predsednika ve}a, {to je bila du`na, a ima dosta gre{aka i prilikom uno{ewa u zapisnik izlagawa dr Vojislava [e{eqa. 3. Re~enice su nedovr{ene, dvosmislene, ne mo`e se ni nazreti smisao izgovorene misli. Pojedinim re~enicama nedostaju ~itavi delovi, izostavqena je ~itava misao, koja predstavqa su{tinu jedne izgovorene celine. Ovako otrgnute od celine koja je izre~ena, ove nedovr{ene re~enice ne zna~e apsolutno ni{ta. 4. Najvi{e propusta i gre{aka u zapisniku na~iweno je u delu koji se odnosi na izlagawe pun. [e{eqa, adv. Velimira Cveti}a. 5. Ne samo {to nisu uneti mnogi, i naravno glavni delovi moga izlagawa, ve} je ono {to je uneto u zapisnik do te mere izvrnuto, nedore~eno
287

napisano, i uglavnom re~enice nemaju nikakvog smisla, tako da sam ne mogu da prepoznam svoje izlagawe, a da ne govorim o qudima koji ovaj zapisnik ~itaju, a da nisu prisustvovali su|ewu. Po ~l. 308. st. 1. ZKP u zapisnik na glavnom pretresu se mora uneti u bitnom ceo tok pretresa. To ovde nije u~iweno. Evo samo nekoliko primera iz zapisnika: 1) Kakvog smisla ima re~enica: ... javni tu`ilac tra`i da bi se za{titila {tampa da bi se zabranila kwiga a zabrana se tra`i da se ne bi uznemirila javnost te da bi u ovom slu~aju trebao da veruje Pozdercu i qudima... (Strana 9, stav posledwi zapisnika). Ova re~enica je tako nerazumqiva, da uop{te ne prenosi smisao onoga {to sam ja izgovorio pred sudom u ovom delu izlagawa. Daqe se na jednom mestu (strana 10 zapisnika stav 1), javqa re~enica u kojoj se izme|u ostalog ka`e: ... a da je on (adv. Cveti}) rekao da prelaze}i Drinu nije video nikakvog vojnika, a da je u Tuzlu do{ao 1943. god, ali ih nigde nije zatekao... Ovako ne{to ja nikada nisam izgovorio, ve} je samo jedan deo mog izlagawa, bez ikakve logi~ke veze istrgnut iz konteksta onoga {to sam rekao, pa tako sada predstavqa sasvim pogre{nu i nerazumqivu interpretaciju onoga {to sam rekao. Daqe se na strani 10 zapisnika navodi i slede}e: ... Smatra da onaj ko brani qudsku misao ~ini ludost... {to je potpuno pogre{na interpretacija moje misli. Ja sam rekao da onaj ko ne brani qudsku misao ~ini ludost, a ne ovako kako je u zapisniku navedeno. 5. U zapisniku ima toliko gre{aka u pisawu, odnosno kucawu, da se tekst jedva mo`e ~itati. O malim i velikim slovima ili interpunkciji da i ne govorimo. 6. Najvi{e smeta to {to su mnoge re~enice nedovr{ene, {to nedostaje glagol, {to se gubi smisao. Ni predsednik ve}a, ni dr Vojislav [e{eq nisu tako diktirali u zapisnik. O~igledno da zapisni~arka nije bila u stawu da prati ovako slo`eno su|ewe i ovako intelektualno izre~enu qudsku misao. 7. Kakvog smisla ima re~enica (iz mog dela izlagawa), sa strane 10 zapisnika: ... te da nemaju neki pravo ve} da samo oni imaju pravo. Naravno da je smisao ove re~enice da nemaju neki pravo da samo oni imaju pravo, a da svi drugi pogre{no misle, ali se iz zapisnika ne mo`e zakqu~iti {ta je na pretresu izgovoreno, jer zapisni~arka nije shvatila smisao izgovorene re~enice, pa je napisala pogre{no i nakaradno shva}enu, bez ikakvog smisla. 8. Ponovo isti~emo i da u zapisniku ima toliko gre{aka, pogre{no upisanih imena, gre{aka u kucawu, interpunkciji i gre{aka formalne prirode, {to sa ostalim gre{kama (najvi{e smetaju nedovr{ene re~enice, ili pogre{no interpretirane re~enice), ~ini da je nu`na ispravka ovog zapisnika.
288

Sa iznetog predla`emo: Da sud izvr{i ispravku zapisnika, na osnovu ~l. 309. st. 2. i st. 3. ZKP, jer ovakav zapisnik sa glavnog pretresa ne predstavqa u bitnom ceo tok pretresa, a {to je nu`no na osnovu ~l. 308. st. 1. ZKP. Posle nekoliko dana stiglo mi je sudsko rje{ewe u kome je stajalo: Okru`ni sud u Beogradu, u ve}u sastavqenom od sudije Nikole Latinovi}a, kao predsednika ve}a i sudija porotnika Veli{e ^elikovi}a i Du{ana Jankovi}a, kao ~lanova ve}a sa zapisni~arem Qiqanom Atlagi} u postupku po predlogu Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu Ut. br. 14/86 od 17.06.1986. godine za zabranu rasturawa kwige Hajka na jeretika autora dr Vojislava [e{eqa, ~iji je izdava~ dr Vojislav [e{eq i Rastko Zaki}, preko Kwi`evne radionice Rastka Zaki}a iz Beograda, po odr`anom usmenom i javnom glavnom pretresu na dan 20. juna 1986. godine u prisustvu zamenika OJT-a Vojislava Dragojlovi}a, izdava~a dr Vojislava [e{eqa i zastupnika izdava~a adv. Vladimira [eksa i Velimira Cveti}a, istog dana doneo je i javno objavio re{ewe: Zabrawuje se u celosti rasturawe kwige autora dr Vojislava [e{eqa Hajka na jeretika koju su zajedni~ki izdali sam autor dr Vojislav [e{eq iz Sarajeva, Obala 27. jula br. 91/6 trenutno nastawen u Zemunu, Ba~ka br. 17 i Rastko Zaki} iz Beograda, Borska br. 36-b preko Kwi`evne radionice Rastka Zaki}a 1986. godine u Beogradu a {tampar je vlasnik privatne {tamparske radionice Vojislav Stefanovi} iz Beograda, Ruzveltova br. 42. Svi primerci kwige Hajka na jeretika dr Vojislava [e{eqa se oduzimaju i po pravosna`nosti ovog re{ewa imaju se uni{titi. Po pravosna`nosti re{ewa izreku istog objaviti u Slu`benom listu SFRJ i Slu`benom glasniku SRS. Obrazlo`ewe: U izdawu Kwi`evne radionice Rastka Zaki}a u Beogradu izdava~u dr Vojislavu [e{equ iz Sarajeva, Obala 27. jula, br. 91/6 sada privremeno u Zemunu, ul. Ba~ka br. 17 i Rastku Zaki}u iz Beograda, ul. Borska br. 36-b 1986. godine iza{la je iz {tampe kwiga Hajka na jeretika, ~iji autor je dr Vojislav [e{eq. Kwiga pored uvoda sadr`i i 17 odeqaka, od kojih je jedan deo ranije ve} objavqivan (7 odeqaka tekstova) u raznim ~asopisima, dok najve}i deo kwige je `alba autora dr Vojislava [e{eqa Komisiji za statutarna pitawa SKJ. Okru`ni javni tu`ilac u Beogradu podneo je ovom sudu na dan 17.06.1986. godine predlog Ut. br. 14/86 da se u celosti zabrani rasturawe kwige Hajka na jeretika, zbog izno{ewa u kwizi neistinitih tvrdwi da deo najvi{eg rukovodstva SR BiH pru`a za{titu panislamizmu i muslimanskom nacionalizmu u dru{tvenoj sredini navedene SR, ~ime se mo`e uznemiriti javnost, a ~ime je u~iwena povreda propisa iz ~l. 135. st. 1. ta~. 2. Zakona o javnom informisawu SR Srbije (Slu`beni glasnik SR Srbije br. 5/78), a uz predlog je dostavqeno i re{ewe OJT-a u Beogradu Ut. br. 14/86 od 16.06.1986. godine kojim se privremeno u celosti zabrawuje rasturawe kwige Hajka na jeretika.
289

U zakonom propisanom roku pred ovim sudom je zakazan i odr`an glavni pretres dana 20. juna 1986. godine na kom je zastupnik javne tu`be ostao u potpunosti pri pismeno podnetom predlogu za izricawe zabrane rasturawa u celosti pomenute kwige, dok su se izdava~ dr Vojislav [e{eq i zastupnici izdava~a adv. Vladimir [eks i Velimir Cveti} usprotivili ovakvom predlogu navode}i: Zastupnik suizdava~a Rastka Zaki}a (Rastko Zaki} nije pristupio iako je uredno obave{ten o danu i ~asu odr`avawa glavnog pretresa) adv. Vladimir [eks je istakao da smatra predlog javnog tu`ioca nezakonitim i neosnovanim, te da se ne predla`u nikakvi dokazi da su tvrdwe iznete u kwizi neistinite te da u konkretnom slu~aju nema indicija da je javnost uznemirena iako je ceo tira` rasprodan, stoga smatra da je sada bespredmetno tra`iti zabranu, navode}i tako|e da je dru{tveni interes da se dozvoli sloboda kritike politike i wenih nosilaca, te da u vreme izdavawa kwige Hamdija Pozderac o kome je u kwizi naj~e{}e re~ nije bio dr`avni ve} partijski funkcioner, pa je predlo`io da se predlog javnog tu`ioca odbije. Izdava~, a istovremeno i autor dr Vojislav [e{eq je u svojoj re~i naveo da predlog javnog tu`ioca smatra neosnovanim i neargumentovanim i da javni tu`ilac ni na koji na~in ne poku{ava da doka`e tvr|ewa izneta u kwizi. Analiziraju}i potom pojedine tekstove i tvrdwe u kwizi, navodi da ni{ta neistinito nije napisao. Zastupnik izdava~a dr Vojislava [e{eqa adv. Velimir Cveti} je naveo da se tra`i zabrana kwige da bi se za{titila {tampa, te da bi trebalo pitati Pozderca i druge da li su se oni uznemirili zbog onoga {to se de{ava sa Vojislavom [e{eqom, isti~u}i da niko od javnih tu`ilaca nije tu`io atomske grobare u ovoj zemqi kao da tu javnost nije uznemirena, te da se u konkretnom slu~aju ne bi trebalo me{ati rukovodstvo dr`ave i partije, kao i da smatra da nijedan sudija ni tu`ilac ne bi trebali da budu ~lanovi nijedne partije, jer se mogu na}i u situaciji da se pred wima na|e ~lan partije kojoj pripadaju. Tako|e je naveo da se pita {ta ho}e Pozderac i da li `eli da ga se svi pla{e i da li je potrebno da se brane Homeini i homeinijevci koji su u{li u na{u zemqu sa svih strana. Ocewuju}i, s jedne strane predlog javnog tu`ioca i obrazlo`ewe istog dato na glavnom pretresu, te re{ewe o privremenoj zabrani rasturawa kwige, a s druge strane izjave izdava~a i punomo}nika izdava~a, pojedina~no i u sklopu sa sadr`inom kwige za koju se tra`i zabrana rasturawa, sud je na{ao da je predlog javnog tu`ioca osnovan, a iz slede}ih razloga: Prema odredbama ~l. 135. st. 1. ta~. 2. Zakona o javnom informisawu SR Srbije (Slu`beni glasnik SRS br. 5/78) zabrawuje se rasturawe {tampanih stvari putem kojih se iznose ili prenose neistinite ili alarmantne vesti ili tvr|ewa kojima se ugro`ava ili bi se mogao ugroziti javni red i mir ili uznemiriti javnost. Na glavnom pretresu pro~itane su stranice kwige navedene u re{ewu o privremenoj zabrani kwige pa je utvr|eno da je u tekstu u petom odeqku pod naslovom Odgovor iz podzemqa na strani 44. izme|u ostalog navede 290

no dovoqno je samo da citiram neke wegove rije~i i izjave, pa da one same dovoqno i na najboqi na~in osvijetle profil tog panislamiste koji djeluje pod mo}nom i sveobuhvatnom za{titom Hamdije Pozderca, dok se u odeqku VIII pod naslovom Komisiji za statutarna pitawa SKJ tvrdi na strani 59 i 60: veliku ulogu u takvom nezvani~nom ali uticajnom opredeqivawu zvani~nih partijskih instanci odigrala je ~iwenica da je sada{wi predsednik Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine Hamdija Pozderac ven~ani kum Muzaferu Hayagi}u, a da je opet Hayagi} jedan od najistaknutijih predstavnika muslimanske nacionalisti~ke grupe koja godinama nesmetano deluje na ovom fakultetu, uz blagoslov funkcionera poput Pozderca, te tako|e, u slu~aju vo|ewa korektnog i nepristrasnog postupka u prvi plan bi izbila opasnost da se raskrinka ~itava pozadina ove perfidne hajke, da na vidjelo iza|u razli~ite manipulacije lokalnih, fakultetskih, muslimansko-klerikalisti~kih i panislamskih krugova koji ve} godinama nesmetano deluju pod mo}nim patronatom Hamdije Pozderca. U istom tekstu na strani 83. se navodi: Grupa izra`ava ideolo{ko istomi{qeni{tvo i uvijek nalazi mo}nu politi~ku potporu kod funkcionera kao {to su Hajrudin \ulbi}, Arif Tanovi}, Hamdija Pozderac, Muhamed Filipovi} i drugi, u tom krugu su se, u vrijeme dok su imali zna~ajniju ulogu u politi~kom `ivotu, isticali i Hasan Grab~anovi}, Munir Mesihovi}, Safet [erifovi} i dr. Sad sam i li~no motivisan da wihovu djelatnost do kraja raskrinkam, pa }u u narednom periodu svo svoje slobodno vrijeme posvetiti podrobnijoj analizi wihovog djelovawa u posledwih petnaest godina, posebno na planu publikovawa kwiga i pamfleta sa nacionalisti~kom sadr`inom. To se odnosi i na djelatnost Branka Mikuli}a, koji je svu svoju politi~ku karijeru i uticaj zasnovao na uzletu ostvarenom na krilima muslimanskog nacionalizma. Tako|e u istom tekstu na str. 142. se izme|u ostalog navodi: Ina~e, posledwih godina Sarajevo su potresale brojne korupciona{ke afere u koje su bili ume{ani neki najvi{i politi~ki funkcioneri Socijalisti~ke republike Bosne i Hercegovine. Pored napred navedenih pro~itanih delova stranica kwige predsednik ve}a je izneo i sa`eti prikaz kwige navode}i da se sli~ne tvrdwe pojavquju i u nekim drugim tekstovima (na primer u odeqku II u tekstu pod naslovom Prakti~ne reperkusije jedne kritike se tvrdi da postoji zid }utawa jer je jedan od recenzenata kwige Hamdije Pozderca; u odeqku pod V pored citiranog teksta na strani 44. se tako|e navodi postojawe mo}ne grupe qudi na ~elu sa Hamdijom Pozdercom koja je privatizovala politi~ke institucije i mo}; u odeqku XII u tekstu pod naslovom U cara Trajana kozje u{i navodi da je nesporno da pojedini ~lanovi SK {uruju sa panislamizmom, podr`avaju wegove te`we, vi{e ili mawe prikriveno, a pri tom u`ivaju mo}nu podr{ku izvjesnih visokih funkcionera strana br. 183, u odeqku XXV u tekstu pod naslovom Bal vampira u savremenoj varijanti navodi da je jedan vrlo visoki bosanskohercegova~ki funkcioner telefonski intervenisao preko izvjesnog zagreba~kog rukovodioca i izdejstvovao da se uredni{tvu Danas nalo`i da ubudu}e ne objavquje moje tekstove... itd).
291

U tekstovima ~iji su delovi napred navedeni za iznete tvrdwe se ne navode nikakvi dokazi ve} ove tvrdwe su u stvari tvrdwe autora dr Vojislava [e{eqa koji je povodom toga na glavnom pretresu predlo`io dokaze iz kojih bi, navodno, proizilazila istinitost wegovih tvrdwi. Sud je ovakav predlog za izvo|ewe novih dokaza kojima bi se utvr|ivala istinitost tvrdwi iznetih u kwizi i napred navedenih odbacio, navode}i da je autor pi{u}i inkriminisane tekstove bio istovremeno i du`an da za svoje tvrdwe u kwizi iznese dokaze, {to nije u~inio, pa su svi takvi predlozi, kako autora i izdava~a, tako i zastupnika izdava~a odbijeni, bilo da se odnose na saslu{awe predlo`enih svedoka, bilo na predlog da se kao ve{taci saslu{aju Igor Mandi} i Miodrag Bulatovi}, na okolnosti da li se pet sekvenci navedenih u re{ewu o privremenoj zabrani pojavquju u ostalim delovima kwige ili ne, jer je, kako je to ve} napred utvr|eno iz sa`etog prikaza kwige ukazano i na pojavqivawe sli~nih tvrdwi u ostalim delovima kwige. Sud je tako|e odbio predlog zastupnika izdava~a Rastka Zaki}a da se u dopunu dokaznog postupka pro~ita kwiga u celosti, kom predlogu su se pridru`ili izdava~ dr Vojislav [e{eq i wegov zastupnik, nalaze}i da je ~itawe cele kwige nepotrebno i da bi se time samo odugovla~io postupak s obzirom na obim kwige i broj strana iste, a pro~itani i prepri~ani delovi kwige su po nala`ewu suda dovoqni da daju sliku o celoj kwizi. Imaju}i u vidu citirane odredbe ~l. 135. st. 1. ta~. 2. Zakona o javnom informisawu SR Srbije i napred utvr|ene ~iwenice ~itawem delova tekstova u kwizi Hajka na jeretika, sud je na{ao da se u kwizi iznose ~iwenice u vidu razmatrawa pitawa prodora panislamizma i muslimanskog nacionalizma u dru{tvene strukture SR BiH, ~ija se istinitost ni~im ne dokazuje u kwizi, a iz kojih proizilaze neistinite tvrdwe i insinuacije da se ovaj prodor panislamizma i muslimanskog nacionalizma u BiH vr{i pod za{titom najvi{eg rukovodstva SR BiH, a po nala`ewu ovog suda objektivno mo`e dovesti do uznemirewa javnosti ovakvo izno{ewe ~iwenica bez ikakvih dokaza, pa je stoga po nala`ewu suda predlog javnog tu`ioca da se kwiga zabrani u celosti, potpuno osnovan. Pri tom, sud je na{ao da je neophodno da se izrekne zabrana kwige u celosti a ne pojedinih delova, s obzirom da tekstovi koji su poslu`ili kao osnov za izricawe zabrane rasturawa kwige ne predstavqaju posebnu, lako odvojivu celinu od ostalih delova kwige, ve} su direktno ili indirektno inkorporirani u ve}em obimu ove kwige. Sa napred iznetih razloga odlu~eno je kao u izreci ovog re{ewa, a na osnovu ~l. 8. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa (Slu`beni list SFRJ br. 58/76) i ~l. 136. Zakona o javnom informisawu (Slu`beni glasnik SR Srbije br. 5/78), kao i ve} napred citiranih zakonskih propisa. Advokat Velimir Cveti} se 27. juna obratio Vrhovnom sudu Srbije: Protiv prvostepenog re{ewa Okru`nog suda u Beogradu Kr. br. 142/86 od 20.6.1986. god. dr Vojislav [e{eq iz Beograda, zajedno sa svojim punomo}nikom adv. Velimirom Cveti}em iz Beograda, Svetozara Markovi}a 43, u zakonskom roku od 3 (tri) dana, podnosi Vrhovnom sudu SR Srbije slede}u `albu:
292

1. Zbog bitne povrede odredaba krivi~nog postupka iz ~l. 364. st. 1. t. 11. ZKP. 2. Zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa iz ~l. 366. st. 1. i 2. ZKP. 3. Zbog pogre{ne primene materijalnog prava iz ~l. 365. ZKP. Obrazlo`ewe: Prvostepenim re{ewem Okru`nog suda u Beogradu Kr. br. 142/86 od 20.6.1986. zabrawuje se u celosti rasturawe kwige autora dr Vojislava [e{eqa Hajka na jeretika, koju su zajedni~ki izdali sam autor dr Vojislav [e{eq iz Sarajeva, sad nastawen u Zemunu, i Rastko Zaki} iz Beograda, preko Kwi`evne radionice Rastka Zaki}a, a koja kwiga je izdata 1986. god. u Beogradu, i koju je {tampao vlasnik privatne {tamparske radionice, Vojislav Stefanovi} iz Beograda. 1. Ovakvo svoje re{ewe sud obrazla`e neodr`ivom tvrdwom da za iznete tvrdwe se ne navode nikakvi dokazi, ve} ove tvrdwe su u stvari tvrdwe autora dr Vojislava [e{eqa koji je povodom toga na glavnom pretresu predlo`io dokaze iz kojih bi navodno proizilazila istinitost wegovih tvrdwi. Navodi re{ewa da autor za svoje tvrdwe ne daje nikakve dokaze su neta~ni i proizvoqni, {to lako utvr|uje svako ko je pro~itao ovu kwigu. Naprotiv, vrednost ove kwige je upravo u tome {to je svaka tvrdwa argumentovana ~iwenicama i dokumentima. Svaki navod kwige autor obja{wava pru`aju}i za to dokument, dokazuju}i ono {to tvrdi proverenim ~iwenicama i obimnom dokumentacijom. Na pretresu 20.6.1986. predlo`ili smo nove svedoke i nove dokaze, ali ne zbog toga {to je kwiga neargumentovana, ve} da bismo svaku tvrdwu iz kwige jo{ vi{e i jo{ boqe potkrepili dokazima i rasvetlili, da bismo pru`ili jo{ vi{e dokaza, obzirom da nekima (kao {to je tu`ilac, a sada na`alost i sud), dokazi i argumenti izneti u kwizi nisu dovoqni. 2. Autor stoji iza svake napisane re~enice, iza svake izre~ene misli ovog svog dela. Spreman je da svakome, u {ta se sud uverio, pru`i nova, dodatna obja{wewa, da svaki navod dokumentuje novim ~iwenicama, ali sud to odbija, a istovremeno zabrawuje kwigu zato {to, navodno, nije dokazana istinitost onoga {to se u woj tvrdi. 3. Mi tvrdimo da je sve {to je izneto u ovoj kwizi istina, i za to smo dali, i nudimo obimnu dokumentaciju i svedoke. U kwizi je autor za sve {to tvrdi dao dokaze, a sudu smo, ukoliko smatra da su ti dokazi nedovoqni, ponudili jo{ mnogo novih. Sud nije prihvatio da izvede nijedan od brojnih dokaza koje smo predlo`ili. 4. Tu`ilac tvrdi (i sud to prihvata), da su navodi kwige neistiniti, a pri tome i ne poku{ava da doka`e tu svoju tvrdwu. Na osnovu ~ega sud veruje tu`iocu da su navodi kwige neistiniti? ^ime je tu`ilac dokazao da je sadr`ina kwige Hajka na jeretika neistinita? Da li sama ~iwenica da se u kwizi spomiwu imena partijskih i
293

dr`avnih rukovodilaca koji su ume{ani u korupciona{ke afere ili u potpomagawe panislamisti~kih i muslimanskih nacionalisti~kih tendencija u BiH, pretpostavqa da su navodi kwige neistiniti, po{to po mi{qewu tu`ioca visoki partijski i dr`avni rukovodioci ne mogu biti ume{ani ni u kakve prqave poslove? Na pretresu 20.6.1986. dr Vojislav [e{eq dao je samo jedan primer kojim demantuje ovakav stav javnog tu`ioca. Dao je primer Branka Mikuli}a predsednika Savezne vlade Jugoslavije. Naveo je i korupciona{ku aferu u kojoj je Branko Mikuli} u~estvovao 1981. god. Tako dr [e{eq u svom izlagawu pred sudom, ka`e slede}e: ...O kojoj je korupciona{koj aferi re~? Re~ je o zidawu basnoslovne palate u centru Sarajeva, koja je 1981. god. vredela nekoliko milijardi onda{wih dinara, pa kada je pukla bruka po Sarajevu zbog izgradwe te palate, zbog wene preterane vrednosti, zbog ru{ewa nekoliko porodi~nih ku}a koje su se ranije nalazile na tom mestu, zbog policijske za{tite pod kojom je gra|ena, Mikuli} je sva ta kriti~ka mi{qewa javno u sarajevskom Oslobo|ewu nazvao ~ar{ijskim divanijama, ne omogu}uju}i bilo kome da mu u istom listu i odgovori, s obzirom da poseduje apsolutni monopol u kontroli bosanskohercegova~ke {tampe. Kroz sve partijske organizacije i{lo je cirkularno pismo koje je potpisao tada{wi predsednik Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine Nikola Stojanovi}, a u kome je stajalo da Mikuli} nije znao, navodno, pravu vrednost palate, da je mislio da ko{ta svega nekoliko stotina miliona, da je gra|ena iz razloga wegove li~ne bezbednosti i ~lanova wegove porodice, a meni se postavqa pitawe je li mo`da i wen bakarni krov imao neku za{titnu funkciju, ne znam koju, da je bar bio od olova pretpostavqam da bi imao funkciju za{tite od nuklearnog zra~ewa. Nakon {to je pukla bruka {irom Jugoslavije, Mikuli} je odustao od useqewa u svoju palatu, a obzirom da se za zgradu nije mogao na}i kupac prodata je libijskoj vladi ispod cene ko{tawa, i u woj je otvoren konzulat Libijske Yamahirije. Ina~e, zbog svojih korupciona{kih podviga, Branko Mikuli} je postao romaneskna li~nost. Podse}am vas na roman Krug Me{e Selimovi}a, u kome je Mikuli} jedan od glavnih junaka, a tako|e i wegova k}erka, navodni slikar, ~ije su slike po zadatku otkupqivali op{tinski komiteti Saveza komunista po Bosni i Hercegovini, skup{tine op{tina i drugi dr`avni organi prosto se u tome takmi~e. Zatim u kwizi pomiwem da se pod suncobranom Branka Mikuli}a uspe{no razvija politi~ka karijera i wegove supruge i k}erke. Jugoslovenska javnost je ve} kroz sredstva javnog informisawa obave{tena da je k}erka Branka Mikuli}a bez konkursa postavqena za direktora Olimpijskog muzeja u Sarajevu. Ako se taj postupak ne mo`e nazvati korupciona{kom aferom, {ta onda mo`e? I kad je re~ o Mikuli}u, nije zgorega pomenuti da je to prvi Jugoslo ven koga je Raselov sud pozvao da odgovara zbog kr{ewa gra|anskih sloboda i prava u Bosni i Hercegovini, a u pozivu stoji i optu`ba da se pod Mi kuli}evim patronatom vr{i progon srpskog i hrvatskog stanovni{tva u
294

Bosni i Hercegovini, od strane muslimanskih nacionalista i panislamista. U ~itavoj kwizi koja obiluje dokazima i konkretnim podacima ja ukazujem i na javno objavqene ~iwenice da se u svakih 10 godina iz Bosne i Hercegovine iseli 250.000 Srba i 120.000 Hrvata vi{e nego {to se u wu useli. Sasvim su suprotni podaci kada je re~ o muslimanskom delu stanovni{tva. Dakle, pred na{im o~ima se odvija novo Kosovo i Metohija, a na isti na~in se sada postupa sa qudima, kao sa qudima koji su pre 20 godina ukazivali na zbivawa na Kosovu, koji su bili progawani zbog uznemiravawa javnosti, danas se tako postupa... Zbog ~ega tu`ilac ne odgovori da li su ovi navodi dr [e{eqa istiniti ili nisu? Ja sam, kao punomo}nik dr Vojislava [e{eqa tra`io da se utvrde sve ove ~iwenice, da se iza|e na lice mesta i da na licu mesta sud izvr{i uvid u ku}u o kojoj je re~, da se utvrde sve ~iwenice u vezi sa prodajom ku}e, da li su pla}eni porezi, i da li se ista mogla prodati stranoj dr`avi. Sud je sve predloge odbio. Mi tvrdimo, i za to pru`amo dokaze, javni tu`ilac jednostavno ka`e da to nije istina, a sud od wega i ne tra`i da tu svoju tvrdwu i doka`e. Samo sa ovih razloga o`albeno re{ewe ne mo`e opstati. [to se ti~e uznemirewa javnosti, zbog ~ega se i zabrawuje ova kwiga, u ovom konkretnom slu~aju nema nikakvih indicija za uznemirewe javnosti obzirom da je ceo tira` rasprodat, i do sada se javnost nimalo nije uznemirila zbog navoda ove kwige. Ve} smo na pretresu istakli da }e ova kwiga uznemiriti samo one na koje se odnosi, i o ~ijim zloupotrebama se u kwizi govori, a da javnost sigurno ne}e uznemiriti (kao {to se i pokazalo), jer su tvrdwe u kwizi istinite i javnost ih je tako i prihvatila. Ovakvo stanovi{te punomo}nika [e{eqa potkrepqeno je pravom iz Ustava, jer on kao gra|anin mo`e da podnosi predstavke, kakve su bile wegove `albe, zbog ~ega se sudi wegovoj kwizi. On se obra}ao tada kao ~lan SKJ najvi{im organima partije kojoj je pripadao. 2. Punomo}nik isti~e da je kwiga u granicama zajem~ewa slobode misli i opredeqewa i da je kao takva za{ti}ena ~lanom 166. Ustava SFRJ. Tu`ilac, da bi navodno za{titio {tampu, zabrawuje kwigu! To je protivno na~elima i sada va`e}eg Ustava koji ka`e da je zajam~ena sloboda {tampe i javnog izja{wavawa, a ovde tu`ilac tra`i zabranu prava na pravno sredstvo, ~ime se direktno atakuje na Ustav, jer se na ovaj na~in [e{equ zabrawuje sloboda mi{qewa ~ak i kroz `albu, {to predstavqa gu{ewe ~lana 167. Ustava SFRJ. Ja sam mislio da }e sud, porota, biti du`ni, po svojim zakletvama, da dele pravdu po jugoslovenskom pravu i ustavnim na~elima koja sam izneo, i zbog toga su morali osloboditi autora, tj. kwigu, jer je posledwa stvar na svetu koja se sme zabraniti kwiga. Ako bi savest suda bila da je on prekora~io one {iroko razmaknute granice koje mudrost predaje {tampi, vi biste odbili zahtev tu`ioca da suzi pravo {tampe do te mere, da i `albu [e{eqevu smatra zabrawenom.
295

Vi niste imali pravo da sudite ni autoru, ni wegovom delu po onakvom pravu, kako ga vidi javna tu`ba. Sud je morao suditi po ustavnim na~elima koja sam izneo. Verovawem suda da tu`ilac ne mora da doka`e krivicu, i da ne treba dokazivati istinitost ili neistinitost [e{eqeve kwige, do{li ste u situaciju da istinu zanemarite, i javno potvrdite da se ona ne utvr|uje, ve} da se utvr|uje samo da li je kwiga Hajka na jeretika uznemirila javnost. Saznali ste da {iroka javnost ni{ta ne zna o toj kwizi. Tokom rasprave ste saznali da su uvre|eni samo oni na koje se ona odnosi, i zabranili ste kwigu. ^ak i da sud smatra da ovo delo, ukoliko ga ~itaju qudi nerazvijene kriti~ke sposobnosti, mo`e da zavede mi{qewe prostih qudi, ili zainteresovanih qudi, ipak sud ne bi mogao na osnovu takvih razloga, bez da proveri zakon, osuditi [e{eqa koji nije prekora~io granice saop{tavawa iz principa o slobodi {tampe. Dr Vojislav [e{eq je napisao kwigu Hajka na jeretika. Ja sam do{ao da branim tu kwigu i da ka`em da se zbog dva poglavqa ne mo`e zabraniti cela kwiga, pa makar kad bi ta poglavqa vre|ala i to samo one na koje se odnosi. Ovde se tra`i da se zbog jednog stabla se~e cela {uma. Tu`ilac je naveo da poneki redak i u drugim poglavqima ima ista svojstva kao tih pet re~enica iz ova dva poglavqa, i tra`i da se cela kwiga zabrani zbog dva-tri detaqa, koji smetaju rukovodiocima BiH, i to po zakonima ~ija va`nost je dovedena u pitawe drugim zakonima, zastarelo{}u, ranijem su|ewu tim retcima u krivi~nom postupku, i tako sve ovo javna tu`ba ho}e da svede na pitawe prirode i prava na{e {tampe. U prvom stepenu u tome su uspeli. Osnova slobode {tampe po Ustavu SFRJ, bez koje bi ona bila prazna re~, jeste u tome da je zajam~eno pravo gra|aninu da bude obave{ten o do ga|ajima u zemqi i svetu, kako to propisuje ~l. 168. Ustava SFRJ, ali qu di koji treba da primewuju ovo pravo i oni koji vode {tampu, kao da ne `ele da obaveste javnost istinito i objektivno, ne daju pravo na ispravku objavqene informacije, radije tra`e weno poni{tewe, ~ime ~ine povredu prava i interesa ~oveka. Nau~no i umetni~ko stvarawe je slobodno. Pravo na `albu je jedno od osnovnih ustavnih prava, pa je ipak ta `alba zabrawena zbog toga {to u sebi sadr`i umetni~ko stvarawe ~oveka. [e{eq nikoga nije nameravao da zavede ovom kwigom. On je `eleo i `eli da osvetli su{tinu problema, i zbaci sa sebe ono {to mu na le|a guraju nepravedni qudi. On `eli da obavesti druge ono {to mu wegov razum i savest nala`u, i ka`u da je istina u wegovom te{kom slu~aju. ^ovek ima pravo da se kroz kwigu obrati op{tem razumu, jer ka`e, ono {to je izdiktirao u zapisnik, da je zbog zloupotreba tih qudi o kojima pi{e, on udaqen od svoje istine. On je hteo da obavesti najpre intelektualno javno mwewe o onom {to mu se de{ava i o svojim mi{qewima koja dolaze iz savesnog rasu|ivawa. On je pisao ono {to mu se doga|a, ru`no, zatvorsko, napada~ko, on posmatra zlonamerno su|ewe koje su lica koja pomiwe odobravala, i ponegde objavquje svoje gnu{awe prema onome {to se de{ava u BiH, prema ko296

rupciji. Ako nabraja imena kwi`evnih i nau~nih radnika, onda on {iri istinu o wima, o tim nabrojanim qudima, {to ose}aju kao uznemirewe i klevetu qudi na vlasti u BiH. Ba{ je re~eno da su uznemireni qudi u BiH, a ne qudi u Jugoslaviji! [to mu se onda sudi u Beogradu koji nije uznemiren?! Sada smo do{li u situaciju da {titimo parcijalna uznemirewa, ba{ onako kako etatizam tra`i da bude za{ti}en. Dakle, ti savezni zakoni na koje se poziva javni tu`ilac ovde ograni~avaju svoju va`nost, po wima autor ne uznemirava celu Jugoslaviju, ve} samo Bosnu i Hercegovinu, a ovaj zakon se odnosi na celu Jugoslaviju. Ili je uznemirena jugoslovenska javnost, ili nije uznemirena nijedna javnost! Bez slobode, re~i su prazne, to ne vidi javna tu`ba, i svodi zakon na BiH, iako taj zakon nigde na to nije ovlastio tu`ioca. U optu`nici se ka`e da je uvredio rukovodioce BiH, da su se oni uznemirili, ali ne i rukovodioci Jugoslavije, koji se nisu uznemirili. On govori o korupciji u bosanskoj vladi, i navodi Mikuli}a kao primer koji u to vreme nije bio predsednik Savezne vlade. On nije vodio ra~una o ~iwenici, nije znao da istina ovde ne mo`e da se dokazuje, ve} samo da li su uznemireni neki rukovodioci BiH. Pri tome nije imao u vidu da su ti rukovodioci, po svojoj vlastitoj oceni, uvek bili savr{eno dobri. Oni smatraju da su, tamo gde su rukovodioci, stvorili stawe sre}e i savr{enstva, a tu`ilac smatra da to treba za{tititi. Me|utim, sloboda {tampe je uvek ispitivala, i otkrivala gre{ke tih qudi koji smatraju da su nepogre{ivi. Narod ih je s vremena na vreme ispravqao. Odbrana smatra da samo {tampa koja otkriva gre{ke, poma`e vladi da bude obave{tenija, osetqivija i da tako kao apsolutno obave{tena, mo`e da bude pravednija. [e{eqeva mi{qewa nisu protivna na{em sistemu. Me|utim, wegova mi{qewa se u nekoj meri razilaze sa mi{qewima i principima SKJ ~iji ~lan je donedavno bio, pa se postavqa pitawe da li vi, drugovi sudije, porotnici i tu`io~e, mo`ete objektivno da sudite delu ~oveka, koje se mimoilazi sa va{im principima. Oduvek sam mislio da sudije ne treba da pripadaju vladaju}oj partiji i da polaze od principa partije kojoj pripadaju, ve} verujem da treba da budu vanpartijske pripadnosti i da sude u ime na~ela ustavnosti i zakonitosti, i da se sloboda i prava zajam~ena ovim Ustavom ne mogu oduzeti ili ograni~iti pripadno{}u sudije bilo kojoj partiji. U zavr{noj re~i sam molio sud da se razlikuje od stava tu`ioca koji zbog nekoliko re~enica tra`i zabranu cele kwige i da u okviru prava [e{eqa i wegove kwige za{titi wegovu slobodu na umetni~ku delatnost (~l. 218. Ustava SFRJ). Molio sam da sud sudi nezavisno, na osnovu Usta va i zakona i da ne prihvati postavku javne tu`be, koja zbog sitnice ho}e da uni{ti celinu jednog umetni~kog dela, ali sud nije prihvatio na{u odbranu, iako se ovde radilo o mi{qewu [e{eqa, koje ne ugro`ava Jugosla viju i wene interese, {to i sama optu`nica priznaje. Tako je ispalo da su
297

bosanski rukovodioci, po svojoj vlastitoj oceni i stavu tu`ioca, u svim domenima bili savr{eni, ali eto, [e{eq ih uznemirava u tom savr{enstvu i poku{ava da otkriva wihove gre{ke, i zbog toga wegovu kwigu treba zabraniti, {to je u~inio sud u prvom stepenu, i omogu}io da pojedini qudi mogu i daqe ovako sramno da se pona{aju kao onaj Ismet koji tvrdi da se inficirani [e{eq dobro snalazi u sarajevskoj kanalizaciji. Ne znam za{to bi ovo vre|alo te pojedine rukovodioce, sem ako ne misle da [e{eqa uzmu javno u za{titu od tako nepismenih piskarala. Takvo mi{qewe da se ~ovek {eta kroz kanalizaciju, ne bi smelo biti slobodno, jer tamo se kre}u fekalije, a ne qudi. Pa ipak, tu`ilac nije zatra`io za{titu [e{eqa, ve} ~oveka koji ovako vidi [e{eqa. Ako su bosanski rukovodioci, koji se smatraju uvre|enim, po svojoj oceni uvek bili moralni i nepogre{ivi, onda su zaista morali smatrati nemoralnim la`na kazivawa piskarala koja su su`avala qudsku slobodu u slu~aju [e{eq. Da bi se razumeo Vojislav [e{eq i wegovo delo, ono se mora pro~itati celo, {to je sud odbio. Pojedine pasuse, koje je tu`ilac istrgao iz dela, treba tuma~iti samo u vezi sa celom kwigom, a ne kroz wih, kao crne nao~are gledati celu kwigu, kako je ovde u~iweno kad je kwiga zabrawena. Doneti odluku koja zabrawuje ispitivawe istine, ve} samo dozvoqava ispitivawe uznemirewa pojedinih rukovodilaca BiH, zna~i protiviti se na{im ustavnim na~elima. Ovde je odbijeno na{e tra`ewe da se saslu{aju ti uznemireni rukovodioci u odnosu na istinu pisawa o wima, i utvrdi da li su uznemireni zbog te istine, ili je dovoqno da su oni uznemireni, ~ak i istinom, pa da budu u pravu. Ovakvo shvatawe suda, da ono {to uznemirava rukovodioce BiH ne mora da bude i istinito, jeste protivno na~elima ustavnosti i zakonitosti iz glave IV Ustava SFRJ, a posebno je protivno na~elima slobode, koja pod slobodom ne podrazumeva pravo rukovodioca da podigne velelepnu zgradu o kojoj govori [e{eq u re~i pred sudom, i da ta zgrada bude prodata stranoj ambasadi (libijskoj), iako niko u Jugoslaviji nema pravo da proda bilo koji deo nacionalnog tla. Ako [e{eq istinito vr{i svoja prava i du`nosti (~l. 153. Ustava), onda je svako drugi du`an da po{tuje istinu i slobodu [e{eqa kada on tra`i da se doka`e da je muslimanski fundamentalizam prodro preko Homeinija u BiH, a ne da to predstavqa uznemirewe fundamentalista, i da se zbog tog uznemirewa odbija utvr|ivawe istine, jer, navodno, od utvr|ivawa uznemirewa, ne treba utvr|ivati istinu. Mo`e li se o tom muslimanskom fundamentalizmu misliti tako da sloboda misli i {tampe bude zajam~ena, jer ~uva dru{tvo od reakcionarne ideologije crnih mantija iz Persije? Ko donosi u Jugoslaviju misao tog mantija{tva, treba od na{eg zakona da se upla{i, a ne samo da se uznemi ri. Ne mo`e se socijalizam dovesti u savez sa antisocijalisti~kim, nekulturnim i agresivnim homeinijevskim fundamentalizmom, pa makar nosioci toga bili i oni qudi koje [e{eq ozna~ava. [e{eq o ovome ima pravo da objavquje svoje mi{qewe, da se ovome suprotstavqa, da objektivno o to298

me pi{e u svojoj kwizi. Onaj ko smatra da to nije istina trebao je to da dokazuje, a ne da tu`i i dovede autora u situaciju da pred sudom dokazuje svoju nevinost. Ono {to je napisao, on je i pred sudom tvrdio i dokazivao, ali sud smatra da je dovoqno {to su rukovodioci u BiH na koje se ovo odnosi uznemireni, i da [e{eq nema pravo da dokazuje istinu. Za{to bi gola tvrdwa tu`ioca da su se neki rukovodioci u BiH uznemirili, bila istina? Saznajemo preko sjajnog pamfletiste Kurijea, da je u ono staro vreme tu`ilac morao pred sud da dovede bar 12 uznemirenih qudi, da bi dokazao da je autorovo delo wih uznemirilo. Pravo je tako uznapredovalo (!) da je sada dovoqna samo tvrdwa tu`ioca, pa da sud presudi da su oni uznemireni, a pri tom ni da ih saslu{a. Otkud sada sud zna da su neki rukovodioci BiH uznemireni, ako ne samo iz optu`nog predloga? Drugih dokaza nije bilo. Zamolili smo sud da vodi ra~una o ~iwenici da je ova kwiga bila u spisima autora, onda kada je on od strane Okru`nog suda u Sarajevu bio osu|en na 8 godina zatvora zbog delikta mi{qewa, i da je i onda uticala na uverewe suda da zatra`i i odr`i pritvor protiv autora, tvrde}i kako }e se uznemiriti javnost. Tu`ilac je tako rekao, ba{ tako: da }e se javnost uznemiriti ako je [e{eq na slobodi, sud je to prihvatio i u svim re{ewima o produ`ewu pritvora to ponavqao, uz tvrdwu zapre}enosti visoke kazne. Me|utim, ta visoka kazna od 8 godina zatvora svela se na kaznu od oko 18 meseci zatvora, i kasno pokazala da se javnost nije uznemirila, nego da je bila uznemirena tom visokom kaznom, koju Vrhovni sud BiH i Savezni sud nisu prihvatili, a autor je platio sve posledice tobo`weg uznemiravawa javnosti sa wegove strane. Pogre{io je prvostepeni sud kad je na{ao da [e{eq nema pravo da neka`weno druga~ije misli od nekih bosanskih rukovodilaca i suda. Treba poverovati da je sloboda svestrana, {iroka, sveobli~na, razli~ita, i da ~ovek ima pravo da izabere svoju slobodu, a da ga pri tome niko ne kazni. On ima pravo na slobodu da uka`e na nepravo i neslobodu, kakvi su korupcija i muslimanski fundamentalizam, a da pri tome ne gubi pravo na svoje autorsko delo. Prvostepeni sud nije hteo da utvr|uje istinitost ~iwenica iz ove kwige, i zbog toga je sebe doveo u situaciju da ceni samo ono {to tu`ilac tvrdi, i time povredio materijalno pravo na {tetu tu`ioca, ne daju}i mu mogu}nost da doka`e svoje tvr|ewe, istinu i zbog toga predla`emo da Vrhovni sud SR Srbije preina~i prvostepeno re{ewe i na|e da nema mesta zabrani kwige Hajka na jeretika, niti da se ta kwiga oduzima i uni{tava. Nemojte dozvoliti da se kwiga uni{ti. Advokat Cveti} je svoju `albu 3. jula dopunio predstavkom slede}e sadr`ine: Na re{ewe Okru`nog suda u Beogradu Kr. br. 142/86 od 20.6.1986, podneli smo `albu Vrhovnom sudu SR Srbije u roku od tri dana od dana kada je dr Vojislav [e{eq primio ovo re{ewe, a sada u roku punomo}nika [e{eqa dostavqamo samo dopunu `albe od 27.6.1986, a `albu od 27.6.86. smatramo sastavnim delom ove `albe:
299

1. Ve} smo istakli u `albi od 27.6.1986. da javnost nije uznemirena, pa zbog toga ne znamo zbog ~ega se zabrawuje ova kwiga, obzirom da nema nijedne indicije da je javnost uznemirena, a rasprodat je ceo tira`. Ova }e kwiga uznemiriti samo one na koje se ona odnosi, i o ~ijim zloupotrebama se u kwizi govori, a ve} se pokazalo da javnost uop{te nije uznemirena. Ova kwiga, tj. navodi iz ove kwige su samo u granicama zajem~ene slobode misli i opredeqewa, kako je to odredio ~l. 166. Ustava SFRJ. Ovakva zabrana je protivna na~elima na{eg va`e}eg Ustava, koji tvrdi da je svim gra|anima zajam~ena sloboda {tampe i javnog izja{wavawa, a u ovom slu~aju dr Vojislavu [e{equ oduzeto je ovo pravo. Osnova slobode {tampe po na{em Ustavu SFRJ, jeste u tome da je zajem~eno pravo gra|anima da budu obave{teni o svim doga|ajima u zemqi i svetu, da budu obave{teni istinito i objektivno, da slobodno stvaraju. [e{eq nije `eleo nikoga da zavede svojom kwigom Hajka na jeretika. On je samo `eleo da osvetli su{tinu nekih problema, da obavesti druge qude o nepravdama koje do`ivqava i koje se de{avaju oko nas. Da uka`e na zloupotrebe qudi o kojima pi{e. [e{eq je pisao o zloupotrebama lica ~ija imena je u kwizi naveo, i za svaku svoju tvrdwu dao dokaz, argument. Iskazao je svoje gnu{awe o onome {to se de{ava u BiH, o korupciji u BiH od strane pojedinih rukovodilaca. Rukovodioci Jugoslavije se nisu uznemirili, ve} rukovodioci u bosanskoj vladi. Za primer ove korupcije autor kwige naveo je Branka Mikuli}a, koji u to vreme nije bio predsednik Savezne vlade. Za svaku svoju tvrdwu dao je ~iwenice i predlo`io nove dokaze ukoliko sudu izvedeni dokazi nisu dovoqni. 2. Sud ne prihvata izvo|ewe dokaza, ali prihvata tvrdwu tu`ioca da se u kwizi iznose neistinitosti, iako tu`ilac nije ni poku{ao da tu svoju tvrdwu i doka`e. Nasuprot wemu dr Vojislav [e{eq svaki svoj navod dokumentuje, pru`aju}i za to dokumenat, dokazuju}i ono {to tvrdi proverenim ~iwenicama i obimnom dokumentacijom. Mi smo predlo`ili nove ~iwenice i nove dokaze, ali ne zbog toga {to je kwiga neargumentovana, ve} da bi svaku tvrdwu iz kwige jo{ vi{e i jo{ boqe dokazali i rasvetlili. Tu`iocu je bila dovoqna samo gola tvrdwa da su navodi kwige neistiniti. Dokaze mu sud nije tra`io. Tu`ilac je naveo da poneki redak i u drugim poglavqima ima ista svojstva kao onih nekoliko re~enica iz ova dva poglavqa, a tra`i da se cela kwiga zabrani, bez izvedenih dokaza da se tih nekoliko re~enica ponavqaju kroz celu kwigu. 3. [e{eqeva mi{qewa nisu protivna na{em sistemu. Mi smo molili sud da razlikuje svoj stav od stava tu`ioca. Molili smo da sud za{titi slobodu umetni~kog stvarawa i da ne prihvati postavku javne tu`be. Sud je ipak prihvatio postavku javne tu`be, iako je ona potpuno nedokazana:
300

Prvostepeni sud je pogre{io kada je na{ao da [e{eq nema pravo da neka`weno druk~ije misli od nekih bosanskih rukovodilaca i suda. Mislili smo da je sloboda svestrana, {iroka i razli~ita, i da ~ovek ima pravo da za{titi i izabere svoju slobodu, a da ga niko pri tome ne kazni. Sa iznetog predla`emo da Vrhovni sud SR Srbije preina~i prvostepeno re{ewe i na|e da nema mesta zabrani kwige Hajka na jeretika, niti da se ta kwiga oduzima i uni{tava. Trebalo je utvrditi istinitost ~iwenica iz ove kwige, {to u prvostepenom postupku nije u~iweno, zbog ~ega je povre|eno i materijalno pravo na {tetu dr [e{eqa. Zbog toga molimo drugostepeni sud da preina~i prvostepeno re{ewe kako smo predlo`ili i da ne dozvoli da se kwiga uni{ti. Tridesetog juna Vrhovnom sudu Srbije `alio se i advokat Vladimir [eks zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa i povrede zakona: I. Pobijanim rje{ewem zabraweno je u cjelosti rasturawe kwige dr Vojislava [e{eqa, Hajka na jeretika, s time da se svi primjerci kwige imaju uni{titi. II. Smatramo da pobijano rje{ewe nije na zakonu zasnovano radi pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa i povrede zakona. III. Predla`emo stoga da Vrhovni sud Srbije uva`ewem `albe ukine I. st. rje{ewe i predmet vrati na ponovno odlu~ivawe I. st. sudu. IV. I. st. sud svoju odluku obrazla`e slijede}im razlozima: a/ utvr|ewem da u inkriminiranim tekstovima kwige, autor kwige za iznijete tvrdwe ne navodi nikakve dokaze slijedom ~ega da su ove tvrdwe ustvari tvrdwe autora dr Vojislava [e{eqa, b/ utvr|ewem suda da je odbio izvo|ewe dokaza kojima bi se utvr|ivala istinitost spornih tvrdwi, c/ usvajawem pravnog stajali{ta, prema kojem je autor pi{u}i inkriminirane tekstove istovremeno bio du`an da za svoje tvrdwe iznese dokaze, a {to da nije u~inio, slijedom ~ega da je sud odbio sve dokazne prijedloge autora i izdava~a, d/ kona~nim utvr|ewem suda da se u kwizi iznose ~iwenice u vidu razmatrawa prodora panislamizma i muslimanskog nacionalizma u dru{tvene strukture SR BiH, ~ija se istinitost ni~im ne dokazuje u kwizi, a iz kojih proizilaze neistinite tvrdwe... Analiziraju}i iznijeta pravna stajali{ta suda o~ito je da I. st. sud zauzima stav prema kojem su sporne tvrdwe autora neistinite samo s razloga {to autor u kwizi za iznijete tvrdwe ne iznosi i dokaze (sud je na{ao da se u kwizi iznose ~iwenice... ~ija se istinitost ni~im ne dokazuje u kwizi, a iz kojih proizilaze neistinite tvrdwe... str. 6 obrazlo`ewa I. st. rje{ewa). Ovo rezonirawe I. st. suda trpi vi{estruku kritiku. Prema odredbi ~l. 18. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih obli301

ka informirawa u postupku po prijedlogu za izricawe zabrane rasturawa {tampane stvari shodno se primjewuju odredbe Zakona o krivi~nom postupku (ukoliko tim zakonom nije {to drugo odre|eno). Obzirom da Zakonom o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih oblika informirawa nisu regulirane odredbe o dokazivawu i utvr|ivawu istine, treba primjeniti odredbe ZKP-a koje reguliraju dokazni postupak i utvr|ivawe istine. Konkretno dolazi do primjene odredba ~l. 15. ZKP-a koja glasi: Sud i dr`avni organi koji sudjeluju u krivi~nom postupku du`ni su istinito i potpuno utvrditi ~iwenice koje su od va`nosti za dono{ewe zakonite odluke. Oni su du`ni s jednakom pa`wom ispitivati i utvrditi i ~iwenice koje terete okrivqenika i ~iwenice koje mu idu u korist. Tako|er dolazi do primjene i odredba ~l. 16. ZKP-a koja glasi: Pravo suda i dr`avnih organa koji sudjeluju u krivi~nom postupku da ocjewuju postojawe ili nepostojawe ~iwenica nije vezano ni ograni~eno posebnim formalnim dokaznim pravilima. Prema tome, ove dvije navedene odredbe ZKP-a nala`u sudu utvr|ewe istine i pri tome ga ne ograni~avaju posebnim formalnim dokaznim pravilima. Stoga je pravno neprihvatqivo rezonirawe I. st. suda kada utvr|uje da bi sporne tvrdwe bile neistinite samo stoga i samo iz razloga {to autor (navodno) za wih nije u kwizi iznio i dokaze. Sud je ve} po slu`benoj du`nosti, neovisno o tome da li je autor iznio dokaze za svoje tvrdwe ili ne, bio du`an utvrditi i utvr|ivati ne(istinitost) spornih ~iwenica. Pravni rezon I. st. suda bio bi ispravan tek u slu~aju kada bi Zakon o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih sredstava informirawa, ili neki drugi propis normirao da se wegove tvrdwe imaju smatrati neistinitim po sili zakona i kao takve ne podlije`u dokaznom postupku. Ali, niti citirani zakon, niti bilo koji drugi propis ne odre|uje da se istinitost odre|enih napisanih tvrdwi mjeri jedino ako su istovremeno uz tvrdwe iznijeti i dokazi. Iz iznijetih razloga je pravno neodr`iv zakqu~ak I. st. suda prema kojem neistinitost spornih tvrdwi egzistira samo iz razloga {to autor za svoje tvrdwe u inkriminiranim tekstovima nije iznio i dokaze. Prihva}awem ovog neodr`ivog pravnog stajali{ta I. st. sud je izbjegao odgovoriti na kqu~no pitawe pitawe su{tinske istinitosti ili neistinitosti spornih tvrdwi. Jednako tako neprihvatqiv je pravni rezon I. st. suda prema kojem je sud odbio sve dokazne prijedloge autora i izdava~a koji su i{li za tim da sud u dokaznom postupku utvrdi istinitost spornih tvrdwi. Sud, je naime, zauzeo stanovi{te slijedom kojeg je odbio ove dokazne prijedloge iz razloga {to autor, po mi{qewu suda, nije za svoje tvrdwe u kwizi istovremeno ponudio i dokaze. Niti jedan zakon ili drugi propis ne ovla{}uje sud da se takvom ar gumentacijom odbija izvo|ewe dokaza. Upravo suprotno, zakonske odredbe ~l. 15. i 16. ZKP-a nala`u sudu utvr|ivawe istine i pri tome ga ne ve`u, niti ograni~avaju posebnim formalnim dokaznim pravilima.
302

Rezimiraju}i, isti~emo, da su pravno neodr`ivi rezoni suda prema kojima: a/ utvr|uje da su sporne tvrdwe neistinite samo iz razloga {to uz wih u kwizi nisu navedeni i dokazi b/ {to otklawa izvo|ewe dokaza kojima je ciq utvr|ivawe istinitosti spornih tvrdwi samo iz razloga {to autor u kwizi nije iznio dokaze. U stvari, I. st. sud uop}e nije utvr|ivao istinu, ve} je po{ao od pogre{ne pretpostavke prema kojoj (kada bi ona doista postojala), neistina spornih tvrdwi egzistira samo zato {to uz tvrdwe u kwizi nisu navedeni i dokazi kojima se potkrepquju te tvrdwe. Ovakva logi~ka operacija I. st. suda de fakto sugerira postojawe teze da ne{to postoji kao istina samo ukoliko je istodobno potkrijepqeno dokazima, a da naknadno utvr|ivawe istine nije mogu}no, nije dopu{teno, odnosno da se istina ne mo`e dokazivati i ustvrditi ako vremenski i prostorno ne postoji istovjetnost izme|u tvrdwe i dokaza. Nije potrebno posebno dokazivati neodr`ivost ovakve teze. Isto ta ko I. st. sud pogre{no utvr|uje da sporne tvrdwe mogu objektivno dovesti do uznemirewa javnosti zato {to se radi o izno{ewu ~iwenica bez dokaza. Sud je bio du`an utvrditi da li postoji ili ne mogu}nost uznemiravawa javnosti i to vaqano argumentirati i dokazati. Jer, uznemirewe javnosti mo`e nastupiti ako su neke tvrdwe potkrijepqene dokazima, isto tako ako i nisu potkrijepqene. Stoga kriterij za mogu}nost uznemirewa javnosti nije izno{ewe ~iwenica bez dokaza, ili sa dokazima, ve} ne{to posve drugo. Temeqem svih izlo`enih razloga smatramo da je I. st. sud pogre{no i nepotpuno ustvrdio odlu~ne ~iwenice i povrijedio zakon. Predla`emo stoga da Vrhovni sud Srbije uva`ewem ove `albe (kojoj kao integralni dio pripada i Protivqewe predano sudu i zavr{na rije~ moga punomo}nika) ukine I. st. rje{ewe i predmet vrati na ponovno su|ewe I. st. sudu. Odgovor na `albe je stigao tek krajem avgusta i u wemu je stajalo: Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u ve}u sastavqenom od sudija: Branislava Blagojevi}a, kao predsednika ve}a, mr ^aslava Igwatovi}a i Sretena Veli~kovi}a, kao ~lanova ve}a i stru~nog saradnika Verice Cvetkovi}, kao zapisni~ara, u postupku zabrane rasturawa {tampane stvari kwige Hajka na jeretika autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa, i izdava~a Rastka Zaki}a, re{avaju}i o zajedni~kim `albama autora, izdava~a i wihovih punomo}nika protiv re{ewa Okru`nog suda u Beogradu Kr. 142/86 od 20. juna 1986. godine, na sednici ve}a odr`anoj dana 23. jula 1986. godine, doneo je re{ewe: Odbijaju se kao neosnovane `albe autora i izdava~a kwige Hajka na jeretika, i wihovih punomo}nika, izjavqene na re{ewe Okru`nog suda u Beogradu Kr. 142/86 od 20. juna 1986. godine. Obrazlo`ewe: Re{ewem Okru`nog suda u Beogradu Kr. 142/86 od 20. juna 1986. godine, zabraweno je rasturawe kwige Hajka na jeretika, autora dr Vojislava [e{eqa, koju su zajedni~ki izdali sam autor i Rastko Zaki}, a koja je {tampana u privatnoj {tamparskoj radionici Vojislava Stefanovi}a u Beogradu.
303

Odlu~eno je da se svi primerci navedene kwige oduzmu i da se po pravosna`nosti re{ewa uni{te kao i da se izreka re{ewa objavi u Slu`benom listu SFRJ i Slu`benom glasniku SR Srbije. Protiv ovog re{ewa izjavili su `albe: autor i izdava~ kwige Hajka na jeretika dr Vojislav [e{eq, zajedno sa punomo}nikom Velimirom Cveti}em, zbog bitne povrede odredaba krivi~nog postupka, pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa i povrede krivi~nog zakona; kao i izdava~ Rastko Zaki}, sa punomo}nikom Vladimirom [eksom, zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa i povrede materijalnog zakona. Predlo`ili su da se prvostepeno re{ewe preina~i, odbije ili ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovno odlu~ivawe. Javni tu`ilac Srbije predlo`io je da se `albe odbiju kao neosnovane. Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanim re{ewem, pa je po oceni navoda u `albama na{ao: @albe nisu osnovane. U postupku koji je prethodio dono{ewu pobijanog re{ewa nisu u~iwene povrede koje bi bile od uticaja na pravilnost i zakonitost prvostepenog re{ewa. Navodi u `albi punomo}nika Vojislava [e{eqa da pobijano re{ewe ne sadr`i razloge o odlu~nim ~iwenicama nisu osnovani, jer je prvostepeni sud o svim ~iwenicama i okolnostima zna~ajnim za pravilno dono{ewe odluke u ovoj stvari dao dovoqne i jasne razloge. Neosnovano se `albama pobija i ~iweni~no stawe. Naime, `albama se ne osporava da kwiga koja je predmet zabrane sadr`i tvrdwe da deo najvi{eg rukovodstva SR Bosne i Hercegovine pru`a za{titu panislamizmu i muslimanskom nacionalizmu u dru{tvenoj sredini ove Republike. Navedene okolnosti i po oceni Vrhovnog suda predstavqaju neistinite tvrdwe koje mogu dovesti do uznemirewa javnosti, zbog ~ega je rasturawe kwige sa takvom sadr`inom po zakonu zabraweno ~l. 135. ta~. 2. Zakona o javnom informisawu. Pravilna je i odluka prvostepenog suda o zabrani rasturawa kwige u celosti s obzirom da tekstovi zbog kojih je zabrana izre~ena ne predstavqaju posebnu i lako odvojivu celinu. Iz iznetih razloga, a na osnovu ~l. 397. ZKP, u vezi ~l. 18. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, Vrhovni sud je odlu~io kao u izreci re{ewa. Ve} 21. juna 1986. jugoslovenska javnost je upoznata sa tekstom saop{tewa Predsedni{tva Udru`ewa kwi`evnika Srbije koje je potpisao predsednik Aleksandar Petrov: Predsedni{tvo je ve} na svojoj prvoj sednici imalo nesre}u da se suo~i sa sudskom zabranom jo{ jedne kwige. Ovoga puta re~ je o kwizi Vojislava [e{eqa Hajka na jeretika. Izra`avamo svoju najdubqu zabrinutost {to vlasti ne odustaju od administrativnih intervencija iako su one u svim slu~ajevima do sada, pa i ovaj ne}e biti izuzetak, nanele samo sramotu kulturi i celom dru{tvu.
304

Reagovao je 24. juna i Odbor za za{titu umetni~ke slobode Beogradske sekcije Udru`ewa kwi`evnika Srbije izdaju}i s potpisom svoje predsednice dr Svetlane Slap{ak saop{tewe br. 46. slede}e sadr`ine: Kwiga dr Vojislava [e{eqa Hajka na jeretika, u izdawu autora i samostalnog izdava~a Rastka Zaki}a, zabrawena je odlukom Okru`nog suda u Beogradu, 21.6.1986, na osnovu odredbi Zakona o javnom informisawu. Zastupaju}i i daqe uverewe da pisana i javna re~ ne treba da se suo~ava sa zakonom nego sa zastupnicima druga~ijeg mi{qewa, ~ini nam se da je u ovom slu~aju re~ o neopravdanom produ`avawu represije nad ~ovekom koji je ve} zbog svoga mi{qewa izdr`ao kaznu nepravednu po mi{qewu vode}ih kulturnih radnika i mnogih kulturnih institucija ove zemqe. Vojislav [e{eq u memoarskoj prozi, uglavnom ranije objavqenoj, iznosi doga|aje koji su se de{avali nekoliko godina pre dizawa optu`nice protiv wega i koji su, po wegovom uverewu, mogli stvoriti atmosferu progawawa i osvete. ^ak i da wegovo uverewe da je bio nepravedno osu|en nije potkrepqeno istim takvim mi{qewem u zemqi i svetu, jo{ uvek bi imao pravo da se i putem {tampane re~i bori za moralnu satisfakciju. ^iwenice da mu nije vra}en paso{ i da ne mo`e da na|e posao govore o nezakonitom produ`avawu represije i posle izdr`avawa kazne. Posebno neprijatan utisak ostavqaju izjave suda, prenesene u dnevnoj {tampi, o nedozvoqavawu sprovo|ewa dokaznog postupka o istinitosti navoda u [e{eqevoj kwizi: po sudu, autor u kwizi nije naveo dokaze za svoje tvrdwe. Ovim sud ukida autonomnost teksta i wegove kwi`evne zakonitosti, i istovremeno ugro`ava pravo odbrane i autora kwige da delo brane. Smatramo da sud u nastavku procesa treba da oslobodi zabrane kwigu Vojislava [e{eqa i u~ini je ponovo dostupnom javnosti i onome tipu su|ewa koje joj je primereno: publicisti~koj i kwi`evnoj kritici. Tako|e smatramo da Vojislavu [e{equ treba vratiti sva gra|anska prava koja mu pripadaju posebno pravo na obra}awe javnosti i pravo putovawa izvan zemqe. Kwi`evne novine od 1. jula 1987. objavile su tekst Save Dautovi}a s nadnaslovom Povodom jedne nove zabrane i naslovom Od ~ega se {titi javnost: Ovih dana javnost je obave{tena da je Okru`ni sud u Beogradu zabranio kwigu dr Vojislava [e{eqa Hajka na jeretika koja se pojavila u izdawu Kwi`evne radionice Rastka Zaki}a. Razlog zabrane je onaj koji naj~e{}e sre}emo kada se radi o pisanoj re~i sud je na{ao da nekim svojim tvrdwama kwiga mo`e da uznemiri javnost. To bi, prema mi{qewu sudskog ve}a, moglo da izazove [e{eqevo izno{ewe tvrdwi da deo najvi{eg bosanskohercegova~kog rukovodstva pru`a za{titu panislamizmu i muslimanskom nacionalizmu u dru{tvenoj sredini Bosne i Hercegovine. Normalno je o~ekivati da ova zabrana, kao i neke ranije, ne}e pro}i bez `ustrih reakcija koje su u takvim slu~ajevima naj~e{}e. U intelektu alnim krugovima na to }e se gledati i ve} se gleda, sude}i prema stavu sa posledwe skup{tine Udru`ewa kwi`evnika Srbije kao na kompromi 305

tantnu meru i kao na novi argument za tvrdwu da su represivne mere prema kulturi i stvarala{tvu u porastu. Vlast i dr`ava, koje u ovom slu~aju oli~ava tu`ila{tvo i sud, kao {to i uvek ~ini, relativizova}e takve zakqu~ke ukazivawem da je re~ o intervenciji koju jedna bogata izdava~ka produkcija kakva je na{a mo`e da podnese bez ve}e {tete i potresa. Na prvi pogled, dalo bi se zakqu~iti da se i jedan i drugi pristup zasniva na, donekle, razumqivoj logici: (1) ko }e se ose}ati ugro`enim i ustajati u odbranu {tampanih stvari od zaborava, ako ne sama esnafska udru`ewa i intelektualci ili, pak, ima li nekog ko se mo`e ose}ati pozvanijim da {titi sistem nego same wegove institucije? Stvari, me|utim, nisu tako jednostavne da bismo se odmah i pomirili s takvim rasu|ivawem. Mawkavost takve logike je i u na~elnom pogledu, i u konkretnom slu~aju vi{estruka. Pogledajmo za{to nam se ~ini da je tako. Bez obzira {to je svaka sudska zabrana umetni~kih, nau~nih ili publicisti~kih dela motivisana za{titom javnosti od uznemirewa odnosno za{titom sistema, nikada nije iskqu~eno da se ona mo`e okrenuti i protiv sistema u ime kojeg je izre~ena, kao {to i na samu javnost mo`e da deluje iritiraju}e. Te{ko je, naime, pore}i da za na{ socijalisti~ki sistem mo`e biti po`eqniji onaj vid odbrane koji, zaobilaze}i wegove demokratske mehanizme (stru~nu i dru{tvenu kritiku, tribine i dr.), odmah pose`e za administrativnim merama. Takvi postupci su, po pravilu, atak i na osnovne atribute socijalisti~ke javnosti jer joj se unapred odri~e zrelost, kompetentnost i demokrati~nost prosu|ivawa i sposobnost odgovorne recepcije umetni~kih, nau~nih ili publicisti~kih dela. [to se ti~e esnafskih pobuna protiv zabrana, one, rekli bismo, imaju smisla i moralno su opravdane jedino ako proizilaze iz jednog kontinuiranog, doslednog i principijelnog kulturnog i stvarala~kog anga`mana. Takav anga`man podrazumeva, me|utim, ne samo `estoka retori~ka ustajawa protiv konkretnih administrativnih intervencija, nego i posedovawe jasnog moralnog i intelektualnog stava kojim se najboqe brani dostojanstvo pisane re~i. Anga`man se, naime, ne izgra|uje samo protestima, a najmawe neutralisti~kim odnosom prema delima i postupcima koji ponekad ugro`avaju neke osnovne humanisti~ke vrednosti jednog dru{tva i kulture. Tamo gde je ~esta motivacija za anga`man i odbranu demokratije tek neki isfabrikovani slu~aj iza kojeg zna da stoji i mawe vredno delo ili minorni autor ne{to o~igledno nije u redu. Zabrana kwige u kojoj je [e{eq dokumentaristi~kim postupkom prikazao svoja stradawa zbog svojevremene kritike nekih problemati~nih postupaka i orijentacija, nekolicine muslimanskih intelektualaca iz Bosne i Hercegovine, kao i zbog ukazivawa na jedan o~igledan nau~ni plagijat, mo`e, tako|e, u izvesnoj meri da se situira u prethodno opisani miqe. I u ovom slu~aju, obrazlo`ewe sudske zabrane pobu|uje niz pitawa i nedoumica od kojih pomiwemo najkrupnije. Ono glasi: za{to se na osnovu pet-{est inkriminisanih re~enica zabrawuje cela kwiga? Da li je za nekog, mo`da, neugodno weno postojawe i onda kada se te neupu}ene re~enice odstrane?!
306

Nezavisno od toga {ta je [e{eq kasnije postao, ili, ta~nije, {ta je od wega napravqeno, on u Hajci na jeretika veoma dokumentovano i ubedqivo razobli~ava neke manifestacije i protagoniste panislamizma i muslimanskog nacionalizma. Otuda, makar bila i nepravedna, pau{alna i neodr`iva optu`ba da su neki politi~ki funkcioneri pru`ali tome za{titu, kwizi se ne mo`e odre}i antinacionalisti~ka usmerenost. I kad se na takvo izdawe stavqa sudski embargo, onda se, hteli mi to ili ne, automatski suspenduje i jedan, u ovom dru{tvu toliko po`eqan i legitiman kriti~ki pristup nacionalisti~kim pojavama. A to je ono {to, gotovo smo sigurni, javnost mo`e da uznemiri daleko vi{e nego nekoliko spornih re~enica ili pasusa koje najubedqivije mogu demantovati upravo oni na ~ija su imena adresovane. Utoliko pre {to su u pitawu ne samo politi~ki funkcioneri ~ija su nam opredeqewa poznata, nego u isto vreme i li~nosti koje su naviknute da se pojavquju u javnim glasilima i kwigama kao autori kojima ni polemi~ko iskustvo ne mawka. Optu`be su, dakle, mogle da budu opovrgnute na isti na~in na koji su i izre~ene i to bi, bez sumwe, bilo daleko produktivnije za onaj demokratski i tolerantni dijalog u kulturi koji, ina~e, svi toliko prizivamo i pri`eqkujemo.

DRUGI DIO ZABRANA KWIGE VELEIZDAJNI^KI PROCES

Dvanaestog decembra 1986. godine objavio sam kwigu Veleizdajni~ki proces ~iji su recenzenti bili kwi`evnik Vojislav Lubarda i advokat dr Ivan Jankovi}. Dr Ivan Jankovi} mi je ve} u septembru dostavio recenziju slede}e sadr`ine: U prilogu ti dostavqam recenziju tvog rukopisa Veleizdajni~ki proces. Kao {to }e{ videti, ja rukopis bezrezervno preporu~ujem za objavqivawe. Iskreno verujem da on ima veliku dokumentarnu vrednost, ne samo za budu}e istra`iva~e ovog perioda istorije Jugoslavije, nego i za svakog ~itaoca koji nema jasnih predstava o na~inu na koji se u ovoj zemqi suzbija slobodno mi{qewe i izra`avawe. Drago mi je {to si mi predlo`io da budem recenzent i `elim ti mnogo uspeha sa kwigom. Rukopis ima 324 stranice uobi~ajenog formata (A4), ne ra~unaju}i naslovnu stranu. Nije podeqen na podceline, niti sadr`i naslove ili podnaslove nego se odvija kontinuirano. Sastoji se, daleko najve}im delom, od prepisa ili fotokopija dokumenata vezanih za su|ewe Vojislavu [e{equ pred Okru`nim sudom u Sarajevu 1984. godine zbog krivi~nog dela iz ~l. 114. KZ SFRJ, za prethodni i istra`ni postupak i za postu307

pak po pravnim lekovima. Ovi dokumenti sa~iwavaju verovatno vi{e od 90 odsto rukopisa. Dokumenti su ponekad skra}ivani, o ~emu je autor polagao ra~una, a ispu{teni delovi su ukratko prepri~avani autorovim re~ima. Isto tako, izme|u pojedinih dokumenata ubacivani su kratki vezivni tekstovi koji obja{wavaju okolnosti u kojima je do{lo do dono{ewa dokumenata, kao i druge relevantne okolnosti. Rukopis po~iwe veoma kratkim uvodom (str. 1-2; ovaj uvod nije ozna~en kao takav, ali je od daqeg teksta odvojen trima zvezdicama). U tome uvodu autor obja{wava motive i ciqeve objavqivawa dokumenata koji sa~iwavaju rukopis. @eqa autorova je da pomogne spre~avawu... budu}ih sli~nih su|ewa i da doprinese bu|ewu svesti i savesti, ponosa i slobodarskih tradicija na{eg naroda. Stranice 3-86. sadr`e ~iweni~ni opis zbivawa od 9. februara 1984. godine, kada je autor prvi put uhap{en, do 17. maja iste godine, kada je protiv wega podneta krivi~na prijava zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo iz ~l. 114. KZ SFRJ. Pored narativnog teksta, ovde je reprodukovan ve}i broj dokumenata iz prethodnog krivi~nog postupka, a pre svega zapisnici o saslu{awu autorovih poznanika i kolega pred organima Slu`be dr`avne bezbednosti. Podrobno su prikazana i zbivawa na fakultetu na kome je autor bio zaposlen, ukqu~uju}i i ubedqivo nezakonite ali, na`alost, uspe{ne poku{aje da ga se izbaci s fakulteta. Stranice 87-245 posve}ene su podrobnom ~iweni~nom opisu prvostepenog krivi~nog postupka i sadr`e sva bitna sudska dokumenta, od krivi~ne prijave do prvostepene presude, ukqu~uju}i tu i op{irne izvode iz zapisnika sa glavnog pretresa, kao i zavr{ne re~i odbrane. Na stranicama 246-294 detaqno je prikazan tok drugostepenog postupka, od `albi na prvostepenu presudu do presude Vrhovnog suda BiH. Stranice 294-313 prikazuju tre}estepeni postupak, zakqu~no sa presudom Saveznog suda od 2. jula 1985. godine. Najzad, na stranicama 314-324. reprodukovani su vanredni pravni lekovi predlozi Saveznom javnom tu`iocu za podno{ewe zahteva za za{titu zakonitosti koji su ostali bez ikakvog rezultata. Recenzent polazi od ~iwenice, koju smatra notornom pa je ovde posebno ne dokazuje, da je su|ewe Vojislavu [e{equ 1984. godine najdrasti~niji primer represije slobodnog i kriti~kog mi{qewa u Jugoslaviji. [e{equ je su|eno za ono {to je napisao u svojim neobjavqenim tekstovima, koji nesumwivo imaju nau~ni i stru~ni karakter. Imaju}i u vidu tu ~iwenicu, recenzent smatra da objavqivawe informacija i dokumenata koji podrobno prikazuju i obja{wavaju mehanizme represije slobodnog mi{qewa mo`e da bude od ogromne dru{tvene koristi. Ta je korist od dve vrste. Prvo, u naj{iroj javnosti se raskrinkavaju nezakoniti postupci policijskih i sudskih organa vlasti, ~ime se postavqa, makar i slaba{na brana wihovom ponavqawu u budu}nosti. Drugo, u zemqi u kojoj pravna svest nije najrazvijenija, omogu}uje se gra|anima da, razmatraju}i postupke tu`ioca i suda, s jedne strane, i odbrane, s druge, sami izvla~e zakqu~ke o potrebi striktnog pridr`avawa za308

kona, ukqu~uju}i i procesno-pravne odredbe, u svakom postupku koji dr`avni organ (sud) vodi protiv pojedinca i koji za posledicu mo`e da ima ka`wavawe pojedinca. Posebno treba naglasiti da dokumenti sadr`ani u rukopisu poka zuju mehanizam kojim izvr{na politi~ka vlast uti~e na pravosudne organe i na naj{ire javno mwewe, ote`avaju}i ili onemogu}avaju}i nezavisno i nepristrasno su|ewe qudima koji su politi~ki diskvalifikovani. Op{te je poznato da je, odmah posle hap{ewa Vojislava [e{eqa u Beogradu 20. aprila 1984. godine, savezni sekretar za unutra{we poslove Stane Dolanc dao izjavu za javnost u kojoj je o [e{equ govorio kao o zlo~incu ~iju krivicu ne treba ni dokazivati. S tim u vezi je i ~iwenica koju autor navodi na str. 64. rukopisa da je o wegovom hap{ewu i su|ewu raspravqano i odlu~ivano na sednicama organa Saveza komunista. Sama ta ~iwenica je dovoqna da iz temeqa ospori svaku verodostojnost i da baci najte`u sumwu na zakonitost sudskog postupka protiv Vojislava [e{eqa. Osnovna primedba ovog recenzenta na predlagani rukopis je da on nije dovoqno sre|en niti pregledan. Po mi{qewu recenzenta, rukopis bi trebalo podeliti na poglavqa (makar hronolo{kim redom) i svakako ga snabdeti sadr`ajem i registrom imena. Tako bi osnovna, dokumentarna vrednost ovog rukopisa bila uve}ana. Naravno, imaju}i u vidu tro{kove preloma i {tampawa, ova primedba ne mo`e da obavezuje izdava~a. U zakqu~ku, recenzent preporu~uje pregledani rukopis dr Vojislava [e{eqa Veleizdajni~ki proces za objavqivawe. Dvadesetog oktobra dobio sam i recenziju Vojislava Lubarde u kojoj je stajalo: Rukopis dr Vojislava [e{eqa, Veleizdajni~ki proces, predstavqa nezaobilazno svjedo~anstvo o strahotama vremena u kome je ga`eno i izvrgavano ruglu sve ono {to se dnevnim politi~kim jezikom naziva socijalisti~ka samoupravna demokratija, Ustav SFRJ i elementarna gra|anska prava. Kwiga }e biti utoliko dragocjenija {to }e, snagom dokumenata istinom koja lije~i predstavqati podstrek istinskim demokratskim snagama dru{tva da se bore protiv ukorijewenog zla i zlo~ina. Ako je na{a zemqa, sa svim demokratskim epitetima koje prisvaja, pozdravila ~ak i slavila djela koja su svjedo~ila o uni{tavawu ~ovjeka i ~ovje~nosti u sibirskim logorima i brojnim kazamatima Isto~ne Evrope, onda, zaista, nema razloga da jo{ usrdnije ne pozdravi i objavqivawe dokumenata koje predo~ava dr Vojislav [e{eq. Rije~ je, prije svega, o farsi su|ewa, licemerju sudija i nesputanom ga`ewu osnovnih qudskih prava, za koje se na{i politi~ki forumi tako zdu{no zala`u kad se radi o drugim dr`avama. Samo nepopravqivi staqinisti i qudi ~ije su ruke krvave od zlo~ina mogu osuditi pojavu kwige ~ije }e nesmetano {tampawe i prodaja biti najboqi dokaz da li se, ili ne, na{ dru{tveni sistem nalazi na putu oslobo|ewa od staqinisti~ke po{asti koja je tako dugo uni{tavala i gotovo uni{tila stvarala~ke snage dru{tva. Jedan od najpogubnijih vidova te po{asti jeste cijepawe zemqe na sitne feude.
309

Najdragocjenije stranice [e{eqeve kwige jesu upravo one koje govore o nasilni~koj vlasti pojedinaca. Rije~ je, u ovom slu~aju, o vrhu{ki vlasti u BiH koja je stavila pod noge i zakon i ustav SFRJ sve pod licemernim okriqem parola o bratstvu i jedinstvu. O bezakowu i zlo~inu koji je vr{en i izvr{en nad dr Vojislavom [e{eqem pisalo je povodom wegovog zatvarawa i mu~ewa u sarajevskim i zeni~kim kazamatima preko 30 istaknutih intelektualaca i stvaralaca pa to sve, na ovom mjestu, nije potrebno ponavqati. Glas javnosti je ve}, dakle, izre~en. Dokumenti, skupqeni u [e{eqevoj kwizi, govore utoliko upe~atqivije {to ih je autor predo~io ~itaocima bez ikakve dorade, kao {to se naj~e{}e ~ini. Nekoliko uop{tenih napomena, kao uvod u kwigu, osvjetqavaju samo op{tu, u osnovi bezazlenu sliku na{ih stvarnih dru{tvenih prilika i neprilika. Ve} petnaestog decembra slu`benici Gradskog sekretarijata unutra{wih poslova Beograda obi{li su beogradske kwi`are i zaplijenili sve preostale primjerke kwige (ukupno 47) dok je 115 komada oduzeto u nepovezanom stawu. Istog dana mi je od strane Okru`nog javnog tu`ila{tva dostavqeno rje{ewe koje je potpisao zamjenik javnog tu`ioca Du{an Vu~i}evi}: Na osnovu ~l. 5. st. 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa i ~l. 143. st. 2. Zakona o javnom informisawu SR Srbije, donosim re{ewe: Privremeno se zabrawuje rasturawe kwige Veleizdajni~ki proces, autora Vojislava [e{eqa, koji je i izdava~, {tampane u {tamparskoj radionici Multiprint, Beograd Ruzveltova br. 42, obzirom da sadr`i tvr|ewa kojima se mo`e uznemiriti javnost. Obrazlo`ewe: U privatnom izdawu autora Vojislava [e{eqa, iza{la je iz {tampe kwiga Veleizdajni~ki proces, u tira`u od 500 primjeraka. U uvodnom delu kwige autor isti~e da mu je `eqa da na svom slu~aju, odnosno sudskom postupku koji je u 1984. godini vo|en u Sarajevu, pomogne spre~avawu ili bar ote`avawu re`ije budu}ih sli~nih su|ewa pod na{im surovim i sumornim balkanskim podnebqem. Istovremeno `eli da skrene pa`wu na mra~na zbivawa u Bosni i Hercegovini, u prvom redu progon srpskog naroda i wegovih intelektualaca koji se sve vi{e odvija po uzoru na onaj kosovskometohijski pod albanskom zastavom. Autor ovih redova je ve} odavno na~isto s tim kakva ga sve odricawa, `rtve i najte`e `ivotne neda}e ~ekaju, te sam egzistencijalni rizik koji se nadvio nad wim i wegovom porodicom, zbog odlu~nosti da do kraja istraje u demaskirawu staqinisti~kog mraka, orijentalno-despotskog bezna|a i panislamisti~kih orgija koji su zahvatili ovaj centralni i vitalni dio Jugoslavije. Imam pri tome u vidu da }utati sve vi{e zna~i i u~estvovati u zlo~ina~kim divqawima. Slaba je utjeha ako postoji samo teorijska mogu}nost da oni koji danas }ute i prave se nevje{ti jednog dana i progovore, ako tada bude suvi{e kasno, ako se u potpunosti promjeni demografska kar310

ta Bosne i Hercegovine, ako srpski etnos bude iz we definitivno protjeran. Autor daqe isti~e da, ako svi ovi dokumenti i sudski procesi nisu dovoqno re~iti i alarmantni, onda je to dokaz da na{ narod realno i ne zaslu`uje boqu sudbinu od ove koja ga je zadesila. A u nastavku zakqu~uje: ...onda i daqe treba da trpi i slu`i, da ~eka da ga neke misti~ne i magijske, iracionalne sile oslobode od zla jer sam nije dovoqno sposoban da se uspravi i strese sa sebe trule ali lepqive i qigave mre`e kominternovsko-vatikanske zavere. Onda }e se on i daqe kroz pjesmu zakliwati da ne}e skrenuti s puta jednog od glavnih ovovjekovnih krivaca za sve wegove neda}e i nesre}e. Samo ponovno bu|ewe svijesti i savjesti, ponosa i dostojanstva, slobodarskih i demokratskih tradicija na{eg naroda mo`e pomo}i wegovoj emancipaciji iz okova jedne ve} uveliko prevazi|ene i humanisti~kim na~elima neprimjerene ideologije kojom smo se, usled uro|ene naivnosti i iskrenosti, predavali svim srcem ne vide}i da ona na{im neprijateqima slu`i samo kao bogom dana zamka, klopka, sredstvo dugotrajnog i temeqitog obmawivawa i odnaro|avawa, sijawa nesloge i unutarnarodnih razmirica, bratoubila~kih pokoqa. U posebnom delu kwige, prilikom navo|ewa razloga za hap{ewe u Beogradu tako|e je izneo tvr|ewe koje mo`e uznemiriti javnost: S obzirom da je ukupnu tada{wu represiju protiv slobodoumnih intelektualaca direktno koordinirao ministar unutra{wih poslova Stane Dolanc, ona je naglo dobila na intenzitetu. Uz wegovu podr{ku i pomo} Mikuli} je odlu~io da ubrza definitivni obra~un sa mnom. Na Predsjedni{tvu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije donesen je zakqu~ak o potrebi mog hap{ewa, a na sjednici Predsjedni{tva Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine odlu~eno je da budem osu|en na 12 godina zatvora i iz tog razloga sam gowen po ~l. 114 Krivi~nog zakona SFRJ, koji supsumira ne{to modifikovan klasi~ni delikt veleizdaje. Imaju}i u vidu izlo`eno, nesumwivo je, da je autor u inkriminisanim tekstovima iznosio brojne neistine kojima se mo`e uznemiriti javnost. Sa ovih razloga, ispuweni su svi zakonski uslovi za privremenu zabranu kwige iz ~l. 143 st. 2. Zakona o javnom informisawu. Istovremeno je Okru`nom sudu u Beogradu dostavqen tu`io~ev predlog o izricawu trajne zabrane u kome je stajalo: Dostavqamo vam re{ewe ovog Tu`ila{tva UT-br. 32/86 od 15.12.1986. godine o privremenoj zabrani rasturawa kwige Veleizdajni~ki proces autora Vojislava [e{eqa i na osnovu ~l. 6. st. 1. ta~. 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa (Sl. list SFRJ br. 58/76), stavqam predlog: da se izrekne zabrana rasturawa u celosti kwige Veleizdajni~ki proces autora Vojislava [e{eqa, koji je i izdava~, sa mestom stanovawa u Zemunu Ul. Ba~ka br. 17, a {tampar vlasnik privatne {tamparske radionice Multiprint Stefanovi} Vojislav, iz Beograda Ul. Ruzveltova 42, zbog izno{ewa neistinitih tvrdwi kojima se mo`e uznemiriti javnost,
311

 ~ime je izvr{ena povreda propisa iz ~l. 142. st. 1. ta~. 2. Zakona o javnom informisawu (Sl. glasnik SRS br. 27/86). Zasnivaju}i nadle`nost tog suda na osnovu ~l. 8. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, predla`em: da se pred tim sudom zaka`e i odr`i pretres na koji da se pozovu: 1. Okru`ni javni tu`ilac u Beogradu, 2. autor i izdava~ Vojislav [e{eq na adresu u Zemun Poqu Ul. Mihaila Pupina br. 14. Da se u toku dokaznog postupka izvr{i uvid u kwigu Veleizdajni~ki proces, koja se u prilogu dostavqa. Glavni pretres je odr`an 22. decembra 1986. godine i na wemu je sa~iwen slede}i zapisnik: Zapo~eto u 13 ~asova. Predsednik ve}a konstatuje da su pristupila sva pozvana lica. Za autora i izdava~a javqaju se izdava~ i wegovi punomo}nici Slobodan Perovi} i @arko Aleksi}. Stranke saglasno predla`u da se dana{wi pretres odr`i. Pretres je javan. Pro~itan je predlog Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu Ut. br. 32/86 od 18.12.1986. godine. Izdava~ i autor dr Vojislav [e{eq obave{tava sud da se sa svojim punomo}nicima dogovorio da prvo on izla`e, a zatim }e oni dobiti re~. Izra`avaju}i protivqewe predlogu javnog tu`ioca posebno isti~em ~iwenicu da kwiga ~ija se zabrana zahteva predstavqa zbirku dokumenata sa jednog re`iranog veleizdajni~kog procesa konstruisanog u staqinisti~koj formi. Tu`ilac tvrdi da se u kwizi iznose neistinite tvrdwe kojima bi se mogla uznemiriti javnost, i s tim u vezi se poziva na dva citata. Ja }u se do kraja dr`ati iskqu~ivo ta dva citata i poku{ati da doka`em da su tvrdwe potpuno istinite. U kwizi se pokazuje a predgovorom koji se ovde citira stavqa se te`i{te na politi~ki obra~un koji su predvodili Branko Mikuli} i Hamdija Pozderac od 1981. do 1984. godine protiv mene u Sarajevu. Taj obra~un je vo|en zbog mog javnog, argumentovanog i u zvani~noj {tampi prisutnog ukazivawa na panislamisti~ke i muslimanske nacionalisti~ke tendencije u Bosni i Hercegovini ~iji su glavni protagonisti bili neki nosioci istaknutih politi~kih funkcija a me|u wima sam posebno potencirao ulogu Hamdije Pozderca. Zatim, ukazivao sam na ~iwenicu da Branko Mikuli} direktno podr`ava panislamisti~ke tendencije i da u potpunosti na krilima muslimanskog nacionalizma gradi svoju politi~ku karijeru. Istovremeno sam ukazivao na niz zloupotreba politi~ke vlasti od strane Branka Mikuli}a pa samo kao primer navodim veliki javni skandal koji je izbio povodom izgradwe velelepne palate u centru Sarajeva dru{tvenim novcem, koja je trebalo da bude Mikuli}eva rezidencija. Zatim sam ukazivao na istu ~iwenicu na koju i Me{a Selimovi} u svom romanu Krug da partijski komiteti po Bosni i Hercegovini
312

organizuju prodajne izlo`be slika Mikuli}eve }erke a sekretari komiteta se me|usobno takmi~e koji }e vi{e slika da otkupi dru{tvenim novcem. Tome dodajem i najnoviji primer da je }erka Branka Mikuli}a bez ikakvog javnog konkursa postala direktor Olimpijskog muzeja. Po{to se pokazalo da me nikakvim ucjenama i zastra{ivawima ne mogu odgovoriti od argumentovanog publicisti~kog javnog anga`mana 1984. godine sam uhap{en i su|eno mi je zbog jednog neobjavqenog rukopisa koji, dok ga policija nije zaplenila, niko nije vidio i na osnovu la`nih izjava trojice podmetnutih svedoka za koje se pokazalo da su policijski provokatori. Kakav je skandal predstavqalo to su|ewe pokazuje i ~iwenica da sam prvo bio osu|en na 8, pa na 4 godine i na kraju na godinu i deset meseci. Taj proces jo{ nije zavr{en, po{to }e jo{ jedno petnaest godina postojati mogu}nost podno{ewa zahteva za za{titu zakonitosti Saveznom javnom tu`ila{tvu. Istina, u ovoj kwizi ne navodim konkretne primjere maltretirawa i {ikanirawa kojima sam bio izlo`en uo~i hap{ewa, niti sadisti~ka i`ivqavawa kojima sam bio podvrgnut u zeni~koj robija{nici. Me|utim, i to sam imao u vidu pi{u}i predgovor za ovu kwigu. Ina~e, tim povodom se ve} vode dva sudska procesa jedan zbog batinawa u zatvoru a drugi zbog nezakonitog nevra}awa oduzetih stvari od strane bosanske Slu`be dr`avne bezbednosti, a ovih dana u ovom istom sudu treba da zapo~ne proces protiv Staneta Dolanca i grupe novinara koje sam tu`io zbog povrede autorskih prava. Kao onda{wi ministar unutra{wih poslova, Stane Dolanc je nedozvoqeno obelodawivao sadr`aj mojih zaplewenih tekstova prije nego je pokrenuta istraga, a bio je du`an da ih prosledi javnom tu`iocu ukoliko je smatrao da predstavqaju krivi~no delo. Kwigom Veleizdajni~ki proces oslikano je i dru{tveno stawe u Bosni i Hercegovini, a ona predstavqa svojevrsno svedo~anstvo o progonu posebno srpskih intelektualaca, od kojih je veliki broj u zadwih petnaestak godina potra`io uto~i{te u Beogradu. Zatim, Bosna i Hercegovina je i u me|unarodnim razmjerama poznata kao dr`ava, federalna jedinica, u kojoj se mo`da najvi{e u Evropi gone qudi zbog takozvanog verbalnog delikta. Bosanski zatvori puni su qudi koji su osu|eni zbog svog stvarnog ili pripisanog mi{qewa, puni su zato~enika savjesti. Nije nimalo slu~ajno {to je i Raselov sud pozivao Branka Mikuli}a da odgovara zbog kr{ewa gra|anskih sloboda i prava u Socijalisti~koj Republici Bosni i Hercegovini. S druge strane, pred naletom muslimanskog nacionalizma i panislamizma vi{e stotina hiqada Srba i Hrvata se u zadwih dvadesetak godina iselilo iz Bosne i Hercegovine. Prema podacima koje je objavio list Nin, od 1961. do 1971. godine oko 200.000 Srba i 100.000 Hrvata vi{e se iselilo iz Bosne i Hercegovine nego {to se u tu republiku uselilo. Citirani list je objavio podatke prema kojima se u periodu od 1971. do 1981. godine 240.000 Srba i 120.000 Hrvata vi{e iselilo iz Bosne i Hercegovine nego {to se tamo uselilo. Brojna su|ewa kao i nedavna {ikanirawa poznatih bawalu~kih profesora govore da se u Bosni i Hercegovini odvija sli~an proces kao na Kosovu i Metohiji, samo {to jo{ mo`da nije dobio tako drasti~ne pojedina~ne forme.
313

Javni tu`ilac se u obrazlo`ewu poziva i na moju aluziju na ulogu Josipa Broza Tita u svim posleratnim zbivawima u Jugoslaviji, a posebno na tragi~an polo`aj u kome se na{ao srpski narod. Ja }u poku{ati da budem maksimalno sa`et, pa se ne}u zadr`avati na ulozi koju je Josip Broz kao austrougarski kaplar imao na srpskom frontu. O~ekujem da }e uskoro biti objavqene i neke autenti~ne fotografije, koje }e na najboqi na~in svedo~iti o wegovoj ulozi. Za mene je ovde najbitnije ukazati na ~iwenicu da se Komunisti~ka partija Jugoslavije izme|u dva rata, u kojoj je on bio vrhunski funkcioner, postavqen od strane Kominterne, borila za razbijawe Jugoslavije, prema poznatom kominternovsko-vatikanskom konceptu. U tom ciqu komunisti su sara|ivali sa usta{ama i sa fa{istima iz takozvane Makedonske unutra{we revolucionarne organizacije, o ~emu postoje brojna svedo~anstva u komunisti~kom ~asopisu Proleter, kwizi Robije koja je iza{la pre rata, te u jednom listu ~ijeg se imena trenutno ne mogu setiti, a koji su zajedni~ki izdavali komunisti i usta{e u Belgiji izme|u dva rata. Prema svedo~ewu Dedijera, Cen~i}a i drugih istori~ara, Josip Broz je u~estvovao i u Staqinovim ~istkama. Kao generalni sekretar partije potpisao je karakteristiku za svakog ubijenog jugoslovenskog komunistu jer likvidacije bez wegovog potpisa jednostavno nije moglo biti. Cen~i} u svojoj kwizi navodi i primer da je Broz potpisao karakteristiku za poznatog komunistu Kamila Horvatina koji je nakon toga likvidiran. Zato nije nimalo ~udno {to je u jeku naj`e{}ih ~istki dobio mandat od Kominterne i Staqina za rukovo|ewe Komunisti~kom partijom Jugoslavije. Nije nimalo slu~ajno {to organizovani ustanak u Jugoslaviji na ~ije bi se ~elo stavili komunisti nije izbio povodom pokoqa kome je izlagan srpski `ivaq {irom takozvane Nezavisne Dr`ave Hrvatske. Ustanak je izbio povodom nema~kog, kako su komunisti isticali, vjerolomnog napada na Sovjetski Savez. U toku svih ratnih godina u Vrhovnom {tabu narodnooslobodila~ke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije nikada nije razmatran eventualni plan napada na Jasenovac. Po Brozovoj direktivi vode}i funkcioneri ustanka pregovarali su sa Nemcima i usta{ama da se iz jasenova~kog logora oslobodi Brozova supruga Herta Has i nekoliko istaknutih komunista. Kao da ih nije interesovalo {to je u tom istom logoru na najzverskiji na~in pobijeno 700.000 Srba, Jevreja, Cigana i izvestan broj hrvatskih antifa{ista. Po Brozovoj direktivi istaknuti partizanski komandanti pregovaraju s Nemcima i posti`u primirje, pa ga Nemci pu{taju da se izvu~e iz obru~a na Neretvi, da bi se mogao nesmetano obra~unati sa ~etnicima, koji su u jednom momentu za Nema~ku oru`anu silu predstavqali ve}u opasnost zbog prijete}eg angloameri~kog iskrcavawa na Jadranskoj obali. Broz nare|uje svim partizanskim jedinicama da obustave sve napade na usta{e i da ne vode borbe s wima osim ukoliko usta{e prve napadnu. Autenti~an dokumenat je objavio Vladimir Dedijer u drugom tomu svojih Priloga. Godina 1948. i formirawe logora na Golom otoku na kome je, prema nekim svedo~ewima, 60.000 qudi zato~eno bez ikakve sudske presude samo zato {to su stvarno druga~ije mislili, ili je neko kompetentno pretpo 314

stavqao da druga~ije misle. Sama ~iwenica da je jedan od wegovih najbli`ih prijateqa Stevo Kraja~i}, po~etkom {ezdesetih godina u Jasenovcu izjavio, opet prema Dedijerovom svedo~ewu: Malo smo vas Srba ovdje ubili, a da nikada za to ni partijski nije odgovarao govori kakva je politika vo|ena i u posleratnoj Jugoslaviji. Drugi wegov najbli`i prijateq Vladimir Bakari} prvo je bio inspirator i organizator masovnog pokreta u Hrvatskoj pod vidom borbe protiv unitarizma, a kad su doga|aji poprimili mnogo ve}i zna~aj nego {to je prvobitno planirano, Bakari} je spa{en a `rtvovani su qudi maweg zna~aja. Moglo bi se mnogo toga re}i i o Brozovim obra~unima sa wegovim nekada{wim najbli`im saradnicima, me|utim, to mo`da ovim povodom i nije toliko bitno. Bitni su dugovi od 20 milijardi dolara koje }e vra}ati na{i unuci i praunuci i pitawe je da li }e ikada biti u stawu da ih vrate, a nedavno je, opet na stidqiv na~in, procurelo do javnosti da je 1979. godine po Brozovom nalogu tada{wi predsednik Savezne vlade Veselin \uranovi} bez ikakve odluke nadle`nih jugoslovenskih dr`avnih organa potpisao takozvane kuvajtske mjenice na kredit od vi{e stotina miliona dolara koje uop{te nisu prokwi`ene kroz Jugoslovenske zvani~ne kwige, a koje su deqene na Kubi {efovima nesvrstanih zemaqa da bi Broz imao wihovu podr{ku u sukobu sa Kastrom i da bi mu izglasali poznatu plaketu. Mnogo bi se toga moglo re}i i o Brozovom li~nom bogatstvu, brojnim rezidencijama {irom Jugoslavije, te ovoj sramoti koja nas je u me|unarodnim razmjerama zadesila jer se, jednostavno, ne mogu podmiriti ni wegovi naslednici, jer se nikad nije znalo {ta je wegova privatna, li~na svojina, a {ta dr`avna. Javni tu`ilac i u drugom dijelu predloga pomiwe moje tvrdwe koje se odnose na sjednice Predsedni{tva Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije i Predsedni{tva CK Bosne i Hercegovine. Po{to na javnom tu`iocu stoji teret dokazivawa, ja se u to ne}u mnogo upu{tati, nego }u samo pozvati sud da se u dokaznom postupku pro~itaju i zapisnici sa sjednica oba ova partijska tijela iz prve polovine 1984. godine. Na Predsedni{tvu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije je zakqu~eno da mi treba suditi, a na Predsedni{tvu Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine da treba da budem osu|en na 12 godina zatvora. To {to su kasnije smawivali ukupni iznos kazne u ovom slu~aju pokazuje koliko su odstupali pred snagom jugoslovenskog i me|unarodnog javnog mwewa. Stane Dolanc je li~no koordinirao akciju hap{ewa dvadeset osmorice na poznatom predavawu Milovana \ilasa na takozvanom Slobodnom univerzitetu, a sva jugoslovenska {tampa je objavila da se upravo toga dana du`e vreme zadr`ao u Gradskom sekretarijatu unutra{wih poslova Beograda. Da li to zna~i da Stane Dolanc predstavqa novog nedodirqivog u jugoslovenskoj politi~koj praksi? Da li je zabraweno za tog politi~kog funkcionera izre}i istinitu ~iwenicu da je sve do 1943. godine bio ~lan Hitler-jugenda? Nije slu~ajno taj ~ovjek kao ministar unutra{wih poslova odmah nakon prvih demonstracija albanskih separatista na Kosovu izjavio da zvani~na Albanija u to nije umje{ana. Za tu neistinu, koja je kasnije demantovana, u civilizovanom svetu ministar unutra{wih poslova bi bio
315

prinu|en da smesta podnese ostavku. Na`alost, u na{im uslovima ovo je Dolancu, izgleda, pomoglo da napreduje u svojoj politi~koj karijeri, da postane ~lan Predsedni{tva Jugoslavije. Danas, dan posle 107. Staqinovog ro|endana, kada ve} u ~itavom komunisti~kom svetu po~iwu zna~ajna dru{tvena vrewa, kada su u Sovjetskom Savezu ne samo sru{ili kult Staqinove li~nosti, nego i Hru{~ovqeve i, evo, prije nekoliko dana Bre`wevqeve, kad se Kina uveliko razra~unala s maoisti~kim kultom li~nosti, kad je u Vijetnamu smjewena kompletna rukovode}a garnitura, u Jugoslaviji se istrajava na kultu Josipa Broza kao najve}e dru{tvene vrijednosti. Konstatuje se da je izdava~ i autor dr [e{eq svoju re~ po odobrewu predsednika ve}a direktno diktirao u zapisnik. Zamenik javnog tu`ioca konstatuje da je izdava~ i autor dr Vojislav [e{eq dana{we su|ewe iskoristio kao javnu tribinu u tom smislu {to je u prvom delu izlagao citirawa iz svoje ranije zabrawene kwige Hajka na jeretika. Punomo}nik izdava~a Vojislava [e{eqa, advokat Slobodan Perovi}, pre nego {to da svoje izlagawe predla`e da sud umesto uvida u kwigu Veleizdajni~ki proces onako kako to predla`e javni tu`ilac, na pretresu izvede dokaze ~itawem cele kwige Veleizdajni~ki proces, jer smatra da samo na taj na~in mo`e da se stekne utisak o kwizi kao celini i proceni opravdanost predloga tu`ila{tva kojim se tra`i trajna zabrana ove kwige. Smatra to nemogu}im iz dva istrgnuta citata. Punomo}nik zastupnika istovremeno stavqa i predlog da se od Okru`nog suda u Sarajevu zatra`i spis predmeta krivice tada optu`enog Vojislava [e{eqa (broj predmeta naveden je u samoj kwizi), kako bi se u isti izvr{io uvid. Smatra da se samo na osnovu takvog uvida u spise mo`e procewivati da li je najve}i deo navoda u kwizi koji se odnosi upravo na ovo su|ewe istinit ili ne. Zastupnik, odnosno punomo}nik predla`e tako|e da se pred sudom pro~ita Manifest Saveza kwi`evnika Jugoslavije sa kongresa odr`anog novembra pro{le godine u Novom Sadu u kojem, izme|u ostalog, stoji da se kwigama ne mo`e suditi. Punomo}nik tako|e predla`e da sud u dokaznom postupku pro~ita tekstove istaknutih pravnih teoreti~ara koji se odnose ili su vezani za su|ewe dr Vojislavu [e{equ 1984. godine. Posebno predla`e i spreman je sudu da prezentira tekstove prof. Bavcona sa Qubqanskog fakulteta, prof. Marjanovi}a sa Skopskog univerziteta i prof. [eparovi}a sa Zagreba~kog sveu~ili{ta. Na kraju punomo}nik, advokat Slobodan Perovi}, isti~e da su ovi predlozi za izvo|ewe dokaza zajedni~ki, odnosno da ih je dao uz saglasnost sa izdava~em i drugim punomo}nikom, advokatom Aleksi}em. Zamenik javnog tu`ioca protivi se u celosti predlozima izdatim od strane punomo}nika izdava~a. Smatra ih suvi{nim i necelishodnim. Predla`e sudu da ovaj predlog punomo}nika izdava~a odbije. Na insistirawe punomo}nika izdava~a konstatuje se da je zamenik
316

javnog tu`ioca, protive}i se predlogu za izvo|ewe napred pomenutih dokaza apostrofirao uvodni deo kwige i na stranicama 45. i 46. kao one koje se mogu smatrati kao inkriminacije. Izdava~ i autor sa svoje strane predla`e u dopunu dokaznog postupka da se kao svedok saslu{a sudija Okru`nog suda u Sarajevu Milorad Potpari} da mu je SDB nalo`ila da ga osudi na 8 godina zatvora. Zatim predla`e da se kao svedok saslu{a pukovnik u penziji Dragoqub ^u~kovi} da je posle sarajevskog su|ewa pred odre|enim licima govorio kako je od SDB bio prinu|en da svedo~i protiv osu|enog [e{eqa, a da mu je bilo zapre}eno da bi u protivnom mogle biti obelodawene odre|ene ~iwenice za wegovo pripadni{tvo ~etni~kom pokretu u ratu. Tako|e predla`e da se jedan broj istaknutih intelektualaca iz Bosne i Hercegovine saslu{a u svojstvu svedoka, a na okolnost da su bili prinu|eni da napuste Bosnu i Hercegovinu, {to smatra da bi i{lo u prilog wegovoj tvrdwi o progonu intelektualaca srpske narodnosti iz Bosne i Hercegovine. To su: Vojislav Lubarda, dr Esad ]imi}, dr Bo`idar Jak{i}, dr Novica Petkovi}, Rajko Petrov Nogo, dr Lenko Mandi}, biv{i dekan Pravnog fakulteta u Bawaluci, te grupa profesora sa Ekonomskog fakulteta u Bawaluci ~ija imena u ovom trenutku nije spreman da prezentira. Tako|e, da se pored Lubarde i dr Ivan Jankovi} saslu{a, obojica i kao recenzenti predmetne kwige. Zamenik javnog tu`ioca protivi se predwim predlozima izdava~a. Smatra ih suvi{nim, te smatra da nisu u vezi sa samim predmetnim slu~ajem. Sud donosi re{ewe: Odbijaju se predlozi za izvo|ewe dokaza, napred navedeni, kao suvi{ni i necelishodni. Novih predloga izdava~ odnosno punomo}nici izdava~a nemaju, pa sud donosi re{ewe: Da se pro~ita re{ewe o privremenoj zabrani Ut. br. 32/86 od 18.12.1986. godine, te inkriminisani delovi kwige Veleizdajni~ki proces autora dr Vojislava [e{eqa. Konstatuje se da je pro~itano re{ewe o privremenoj zabrani te inkriminisani delovi kwige Veleizdajni~ki proces, stranice 5, 6. odnosno 45, 46. Javni tu`ilac odnosno izdava~ i wegovi punomo}nici novih predloga za izvo|ewe dokaza odnosno predloga u dopunu dokaznog postupka nemaju. Zavr{na re~ stranaka: Zamenik javnog tu`ioca u svojoj re~i analiziraju}i, odnosno razmatraju}i inkriminisane delove kwige Veleizdajni~ki proces isti~e da se upravo u tim delovima iznose brojne neistinite tvrdwe kojima se nesumwivo mo`e uznemiriti javnost. Pri tom citira delove kwige ozna~ene kao inkriminacije i isti~e uverewe da su se u konkretnom slu~aju stekli svi uslovi predvi|eni u Zakonu o javnom informisawu za privremenu zabranu rasturawa kwige a tako|e smatra da su se u konkretnom slu~aju stekli i svi zakonom predvi|eni uslovi mere izricawa zabrane kwige
317

u celosti. Zamenik javnog tu`ioca isti~e da izdava~ nije po{tovao zakonske odredbe po kojima je bio obavezan da, pre rasturawa kwige, jedan broj primeraka kwige dostavi nadle`nom tu`ila{tvu. Upravo ovo i navodi kao razlog za stavqawe predloga da se kwiga zabrani u celini jer da je, kako isti~e, izdava~ po{tovao pomenute zakonske odredbe, po dostavqawu kwige tu`ila{tvu bilo bi mu blagovremeno ukazano na neprihvatqivost pojedinih delova kwige, te bi wihovim eventualnim izostavqawem u tim trenucima bilo nepotrebno zabrawivawe kwige u celosti. Ovako, kako je kwiga i rasturena pre nego {to je do{la u tu`ila{tvo i pre nego {to je od{tampana u celom tira`u, smatra kao neophodnu meru primenu trajne zabrane cele kwige Veleizdajni~ki proces dr Vojislava [e{eqa, te u potpunosti ostaje kod pismenog predloga u tom smislu. U svojoj re~i izdava~ i autor dr Vojislav [e{eq najpre osporava tvrdwu tu`ioca da u konkretnom slu~aju nije postupqeno po Zakonu o javnom informisawu i navodi da je on jedan primerak kwige dostavio Okru`nom javnom tu`ila{tvu, odnosno tri primerka predwe kwige. S druge strane, i posebno, isti~e da su mu u toku ove godine odnosno da je ovo drugi slu~aj zabrawivawa wegove kwige. U prvom slu~aju, a posle provedenog sudskog postupka bio je ube|en da wegova kwiga ne}e biti zabrawena, a danas je ube|en da }e sud kwigu Veleizdajni~ki proces zabraniti. Isti~e da su ga mnogi qudi razli~ite narodnosti i veroispovesti posle te prve zabrane zaustavqali na ulici i tra`ili kwige a o~ekuje da }e tako biti i posle ovog slu~aja, a i dodaje da se tako ne{to ve} de{ava, pa se istovremeno pita u ime kog to naroda sud zabrawuje kwigu, kad taj isti narod kwigu od wega tra`i. Moli s toga sud da, kad bude zabrawivao ovu kwigu da to ne u~ini u ime naroda ako je ikako mogu}e, a ina~e predlog javnog tu`ioca smatra neosnovanim, o ~emu je podrobnije govorio u svom izlagawu na dana{wem pretresu. Punomo}nik izdava~a i autora advokat @arko Aleksi} ukazuje sudu na propuste kod izvo|ewa dokaza, pa propuste na koje smatra da stoje. Smatra da je sud u ciqu utvr|ivawa istine u konkretnom slu~aju trebalo da izvede dokaze predlo`ene na pretresu od strane izdava~a i punomo}nika, jer smatra neophodnim za relevantno zakqu~ivawe o istinitosti ili pak neistinitosti navoda i tvrdwi iznetih u kwizi Veleizdajni~ki proces, smatra da je sud, neprihvataju}i ove predloge, po~inio propust koji }e i eventualnu wegovu odluku ~initi mawkavom. Ina~e, sagla{ava se sa izdava~em autorom dr [e{eqem i sa wegovim stavom da nije osnovan predlog javnog tu`ioca da se predmetna kwiga zabrani i o ovom predlogu se protivi. Punomo}nik autora i izdava~a advokat Slobodan Perovi} osporava osnovanost navoda javnog tu`ioca i isti~e da se neposredno pre ovog pretresa upoznao sa brojem statisti~kog zabrawivawa kwiga u Beogradu, te da je tim putem do{ao do saznawa da je najve}i broj kwiga zabrawivan pred Beogradskim okru`nim sudom. Ovaj podatak je naveo da je reciprocitet i smatra da verovatno postoji vi{e mogu}ih odgovora na ovo pitawe. Smatra da je na ovom sudu da po savesti i uverewu odlu~i u konkretnom slu~aju. Pri tom citira deo iz intervjua Mitje Ribi~i~a objavqenog
318

u Ninu svojevremeno, ~ija je osnovna poruka da se protiv ideje treba boriti idejom a protiv kwige kwigom. Isti~e da ovome nema {ta da doda sa svoje strane i predla`e sa svoje strane sudu da odbije predlog javnog tu`ioca za zabranu kwige Veleizdajni~ki proces. Drugih predloga nije bilo. Predsednik ve}a objavquje da je glavni pretres u ovoj krivi~noj stvari zavr{en. Po zavr{enom glavnom pretresu ve}e je donelo a predsednik ve}a javno objavio re{ewe: Zabrawuje se u celosti rasturawe kwige Veleizdajni~ki proces autora Vojislava [e{eqa, koji je i izdava~ sa mestom stanovawa u Zemun Poqu ul. Mihajla Pupina br. 14, a koja je {tampana u privatnoj {tamparskoj radionici Multiprint Stefanovi} Vojislava iz Beograda, ul. Ruzveltova broj 42. Svi primerci kwige Veleizdajni~ki proces autora dr Vojislava [e{eqa oduzimaju se i po pravosna`nosti ovog re{ewa imaju se uni{titi. Po pravosna`nosti ovog re{ewa izreku istog objaviti u Slu`benom listu SFRJ i Slu`benom glasniku SR Srbije. Po objavqivawu re{ewa predsednik ve}a dao je kra}e usmeno obrazlo`ewe istog i stranke upoznao o pravu na `albu. Dovr{eno u 16.15 ~asova. Posle nekoliko dana stiglo mi je i pismeno re{ewe slede}e sadr`ine: Okru`ni sud u Beogradu, u ve}u sastavqenom od sudije Nikole Perovi}a, kao predsednika ve}a i sudija porotnika Stani} Bogoquba i Kasumovi} Murata, kao ~lanova ve}a, sa zapisni~arem Draganom ^upi}, u postupku po predlogu Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu Ut. br. 32/86 od 18.12.1986. godine za zabranu rasturawa kwige Veleizdajni~ki proces autora dr Vojislava [e{eqa koji je istovremeno i izdava~, po odr`anom usmenom i javnom glavnom pretresu na dan 22. decembra 1986. godine u prisustvu zamenika OJT-a Du{ana Vu~i}evi}a, izdava~a dr Vojislava [e{eqa i zastupnika izdava~a advokata Slobodana Perovi}a i @arka Aleksi}a, istog dana doneo je i javno objavio re{ewe: Zabrawuje se u celosti rasturawe kwige Veleizdajni~ki proces autora dr Vojislava [e{eqa, koji je i izdava~ sa mestom stanovawa u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14, a koja je {tampana u privatnoj {tamparskoj radionici Multiprint Stefanovi} Vojislava iz Beograda, ul. Ruzveltova broj 42. Svi primerci kwige Veleizdajni~ki proces autora dr Vojislava [e{eqa, oduzimaju se i po pravosna`nosti ovog re{ewa imaju se uni{titi. Po pravosna`nosti ovog re{ewa izreku istog objaviti u Slu`benom listu SFRJ i Slu`benom glasniku SR Srbije. Obrazlo`ewe: U izdawu dr Vojislava [e{eqa iz Zemun Poqa, ul. Mihajla Pupina broj 14 iza{la je iz {tampe kwiga Veleizdajni~ki proces, ~iji je autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq.
319

Kwiga ustvari predstavqa zbirku dokumenata vezanih za su|ewe u Sarajevu 1984. godine dr Vojislavu [e{equ, sa uvodnim delom u kojem autor dr Vojislav [e{eq navodi razloge koji su ga rukovodili da ovakvu jednu kwigu napi{e i objavi. Okru`ni javni tu`ilac u Beogradu podneo je ovom sudu dana 18.12.1986. godine predlog Ut. br. 32/86 da se u celosti zabrani rasturawe kwige Veleizdajni~ki proces i to zbog izno{ewa u kwizi neistinitih tvrdwi kojima se, po nala`ewu javnog tu`ioca, mo`e uznemiriti javnost. Radi se po nala`ewu javnog tu`ioca o tvrdwama navedenim u uvodu kwige Veleizdajni~ki proces i tako|e o tvrdwama navedenim na stranicama 45. i 46. posebnog dela kwige. Tu`ilac smatra da je na ovaj na~in u~iwena povreda propisa iz ~lana 135. stav 1. ta~ka 2. Zakona o javnom informisawu SR Srbije a uz predlog sudu je dostavqeno i re{ewe OJTa u Beogradu Ut. br. 32/86 od 15.12.1986. godine kojim se privremeno zabrawuje rasturawe kwige Veleizdajni~ki proces. U zakonom propisanom roku pred ovim sudom je zakazan i odr`an dana 22. decembra 1986. godine glavni pretres na kojem je zastupnik javne tu`be ostao u potpunosti pri pismeno podnetom predlogu za izricawe zabrane rasturawa u celosti pomenute kwige. Izdava~ i autor dr Vojislav [e{eq i wegovi zastupnici advokati Slobodan Perovi} i @arko Aleksi} usprotivili su se ovakvom predlogu navode}i da predlog javnog tu`ioca nije osnovan i da on za svoje tvrdwe sudu nije pru`io dokaze. Istakli su da tvrdwe iznete u kwizi Veleizdajni~ki proces ne predstavqaju neistinu, te da, s druge strane, nema dokaza ni za stav tu`ioca da je objavqivawem ove kwige te s toga i inkriminisanih tvrdwi javnost uznemirena. Posebno je autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq u svojoj re~i istakao neosnovanost i neargumentovanost predloga javnog tu`ioca, istovremeno poku{avaju}i da pred sudom doka`e istinitost svojih navoda odnosno tvrdwi iznetih u kwizi Veleizdajni~ki proces za koje je javni tu`ilac na{ao da takve kakve su predstavqaju inkriminacije. U tom ciqu predlo`io je, kako on tako i wegovi zastupnici da sud izvede odre|ene dokaze, odnosno da se pred sudom pro~itaju odre|ena dokumenta te saslu{a jedan broj svedoka isti~u}i da bi se samo na ovaj na~in mogla pred sudom proveriti istinitost tvrdwi iznetih u kwizi Veleizdajni~ki proces. Sud je, ocewuju}i s jedne strane predlog javnog tu`ioca i obrazlo`ewe istog dato na glavnom pretresu, te re{ewe o privremenoj zabrani rasturawa kwige a s druge strane izjave i navode izdava~a, autora dr Vojislava [e{eqa i wegovih punomo}nika, posebno ocewuju}i sadr`inu kwige ~ija je zabrana rasturawa predlo`ena, na{ao da je predlog javnog tu`ioca osnovan. Prema odredbama ~lana 135. stav 1. ta~ka 2. Zakona o javnom informisawu SR Srbije zabraweno je rasturawe {tampanih stvari putem kojih se iznose ili prenose neistinite ili alarmantne vesti ili tvr|ewa kojima se ugro`ava ili bi se mogao ugroziti javni red i mir ili uznemiriti javnost.
320

Na glavnom pretresu pro~itane su stranice kwige Veleizdajni~ki proces ozna~ene u re{ewu o privremenoj zabrani iste pa je na ovaj na~in utvr|eno, da u uvodnom delu kwige autor isti~e da mu je ciq objavqivawa ove kwige da pomogne spre~avawu ili pak ote`avawu re`ije budu}ih sli~nih su|ewa pod na{im surovim i sumornim balkanskim podnebqem, zatim se u uvodnom delu kwige govori o mra~nim zbivawima u Bosni i Hercegovini, u prvom redu progonu srpskog naroda i wegovih intelektualaca koji se sve vi{e odvija po uzoru na onaj kosovskometohijski pod albanskom zastavom. U uvodnom delu kwige autor daqe navodi, misle}i na SR Bosnu i Hercegovinu, da je ovaj centralni i vitalni deo Jugoslavije zahvatio staqinisti~ki mrak, orijentalno-despotsko bezna|e i panislamisti~ke orgije. U istom delu kwige autor govori o mogu}nosti promene demografske karte Bosne i Hercegovine, te o mogu}nosti da srpski narod bude iz we definitivno protjeran zakqu~uju}i, misle}i pri tom na srpski narod, slede}e: onda i daqe treba da trpi i slu`i, da ~eka da ga neke misti~ne, magijske iracionalne sile oslobode od zla jer sam nije dovoqno sposoban da se uspravi i strese sa sebe trule, ali lepqive i qigave, mre`e kominternsko-vatikanske zavere. Onda }e se on i daqe kroz pjesmu zakliwati da ne}e skrenuti s puta jednog od glavnih ovovjekovnih krivaca za sve wegove neda}e i nesre}e. Samo ponovno bu|ewe svijesti i savjesti, ponosa i dostojanstva, slobodarskih i demokratskih tradicija na{ih naroda mo`e pomo}i wegovoj emancipaciji iz okova jedne ve} uveliko prevazi|ene i humanisti~kim na~elima neprimjerene ideologije kojoj smo se usled uro|ene naivnosti i iskrenosti predavali svim srcem, ne vide}i da ona na{im neprijateqima slu`i samo kao bogom dana zamka, klopka, sredstvo dugotrajnog i temeqitog obmawivawa i odnaro|avawa, sijawa nesloge i unutarnarodnih razmirica, bratoubila~kih pokoqa. U posebnom delu kwige autor, obja{wavaju}i razloge wegovog hap{ewa u Beogradu, iznosi tvrdwu: S obzirom da je ukupnu tada{wu represiju protiv slobodoumnih intelektualaca direktno koordinirao ministar unutra{wih poslova Stane Dolanc, ona je naglo dobila na intenzitetu. Uz wegovu podr{ku i pomo} Mikuli} je odlu~io da ubrza definitivni obra~un sa mnom. Na Predsjedni{tvu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije done{en je zakqu~ak o potrebi mog hap{ewa, a na sjednici Predsedni{tva Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine odlu~eno je da budem osu|en na 12 godina zatvora i iz tog razloga sam gowen po ~lanu 114. Krivi~nog zakona Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, koji supsumira ne{to modifikovan klasi~ni delikt veleizdaje. Na rje{ewe o zabrani moji punomo}nici i ja ulo`ili smo u zakonskom roku `albe. Dvadeset osmog decembra `alio se advokat Slobodan Perovi}: Re{ewem Okru`nog suda u Beogradu Kr. br. 262/86, od 22. decembra 1986. godine, zabraweno je rasturawe kwige Veleizdajni~ki proces autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa, a odlu~eno je i da se svi primerci ove kwige uni{te.
321

Autor, preko svog punomo}nika, protiv ozna~enog re{ewa, blagovremeno izjavquje `albu Vrhovnom sudu Srbije, na osnovu ~l. 394. u vezi ~l. 363. Zakona o krivi~nom postupku zbog: bitne povrede odredaba postupka, povrede zakona, nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa, sa predlogom da se osporeno re{ewe preina~i, na taj na~in {to }e se odbiti predlog za trajnu zabranu rasturawa kwige, ili ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak. Predla`emo sudu da, na osnovu ~l. 16. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, pozove i saslu{a stranke pre nego {to odlu~i o `albi. Obrazlo`ewe:
Si finis bonus erit, totum bonum erit

I. U dosada{wem toku postupka u~iweno je vi{e povreda pravila koja odre|uju na~in na koji se sudska procedura mora odvijati. Okru`no javno tu`ila{tvo je prekr{ilo odredbu ~l. 6. Zakona o SZS[DVI u kojoj se izri~ito navodi da nadle`ni javni tu`ilac je du`an da re{ewe o privremenoj zabrani rasturawa {tampane stvari odmah dostavi: 1) nadle`nom sudu, s predlogom da se izrekne zabrana rasturawa.... Tu`ila{tvo je re{ewe o privremenoj zabrani donelo 15. II 1986. godine, i odmah je trebalo i moralo da ga dostavi Okru`nom sudu, a ne tek ~etvrtog dana, 18. II 1986. O~ito je da je, na ovaj na~in, Javno tu`ila{tvo sebi pribavilo prava koja mu, po zakonu, ne pripadaju, jer je, ne obave{tavaju}i sud zabranilo i zaplenilo kwigu. Predlog kojim je zatra`ena od suda zabrana rasturawa kwige Veleizdajni~ki proces je u smislu ~l. 76. st. 2. ZKP, neuredan, jer mu je sadr`ina nedovoqna za postupawe, pa je stoga i nerazumqiv. Ovaj predlog sadr`i jedino tvrdwu da se u kwizi ~ija se zabrana tra`i iznose neistinite tvrdwe kojima se mo`e uznemiriti javnost. Ta tvrdwa ni~im nije obrazlo`ena, tako da je na wu bilo nemogu}e odgovoriti. Ovaj nedostatak inicijalnog akta prouzrokovao je i povredu prava odbrane koja je bila od uticaja na zakonito i pravilno dono{ewe sudske odluke, u smislu ~l. 364. st. 2. ZKP. Naime, punomo}nici autora predlo`ili su sudu da Javnom tu`ila{tvu nalo`i da obrazlo`i svoj predlog, kako bi se na wega moglo odgovoriti, ili bar dati obja{wewe. Sud nije prihvatio ovaj predlog, pa je stoga odbrana bila onemogu}ena da raspravqa o zahtevu za zabranu. Prvostepeni sud je propustio da, u smislu ~l. 13. ZSZS[DVI, ispita i utvrdi mogu}nost odvajawa onih delova kwige zbog kojih je doneto re{ewe o privremenoj zabrani, od onih delova kwige koji nisu osporeni. Utvr|ivawe ove okolnosti je naro~ito zna~ajno ukoliko se uzme u obzir da ve}i deo kwige predstavqaju dokumenti koji su, po svom formalno-pravnom statusu, javni, i koje do sada niko nije osporio, a jo{ mawe tra`io wihovu zabranu.
322

Na glavnom pretresu prvostepeni sud je odbio predloge autora i wegovih punomo}nika koji su bili upravqeni na utvr|ivawe istinitosti tvrdwi i nepostojawa mogu}nosti uznemirewa javnosti. Sud je bio du`an da istinito i potpuno utvrdi ~iwenice koje su od va`nosti za dono{ewe zakonite odluke i da s jednakom pa`wom ispita i utvrdi kako ~iwenice koje terete... tako i one koje... idu u korist autoru i izdava~u. Ova obaveza predvi|ena je u ~l. 15. ZKP, koji je trebalo primeniti na osnovu odredbe ~l. 18 st. 1. ZSZS[DVI. Re{ewe koje se ovom `albom osporava ne sadr`i sve zakonom predvi|ene elemente. Na osnovu ~l. 357. st. 7. ZKP, prvostepeni sud je bio du`an da navede predloge stranaka i razloge zbog kojih ovi predlozi nisu prihva}eni. Umesto toga, osporeno re{ewe sadr`i samo pau{alnu ocenu da predlozi nisu po nala`ewu ovog suda takvog kvaliteta i istima se tvrdwe dr Vojislava [e{eqa odnosno istinitost ovih ne bi na relevantan na~in... mogle proveriti. Zbog ovakvog stava, onemogu}ena je provera sudske odluke, pa je u~iwena i bitna povreda pravila postupka, predvi|ena u ~l. 364. st. 1. ta~. 11 ZKP. II. Obrazla`u}i svoje re{ewe kojim je zabranio kwigu Veleizdajni~ki proces, prvostepeni sud je utvrdio da ona u stvari predstavqa zbirku dokumenata vezanih za su|ewe u Sarajevu 1984. godine dr Vojislavu [e{equ... Kwiga je zabrawena sa pozivom na ~l. 135. st. 1. ta~. 2. Zakona o javnom informisawu SR Srbije. U konkretnom slu~aju postoji povreda krivi~nog zakona, predvi|ena u ~l. 365. ta~. 4. ZKP, jer je primewen zakon koji se ne mo`e primeniti: Prema Slu`benom glasniku SRS, br. 27/86, u kome je objavqen autenti~ni tekst Zakona o javnom informisawu, ~l. 135. ne sadr`i ta~. 2, a u svom jedinom stavu uop{te se ne odnosi na autora ili izdava~a, ve} na odgovornog urednika novina i subjektivno preina~ewe parni~ne tu`be za objavqivawe ispravke objavqene informacije. III. Pred prvostepenim sudom ~iweni~no stawe je ostalo nepotpuno, pa samim tim i pogre{no utvr|eno. U prvom odeqku `albe istaknute su, sa procesno-pravnog aspekta, povrede pravila postupka koje su prouzrokovale jednovremeno i nepotpun ~iweni~ni osnov na kome se zasniva re{ewe prvostepenog suda. Stoga se ovom `albom ponavqaju svi, na glavnom pretresu izneti predlozi sa obrazlo`ewem da bi se jedino nakon wihovog izvo|ewa i pa`qivog ocewivawa, mogao doneti zakqu~ak o osnovanosti predloga za zabranu kwige Veleizdajni~ki proces. Sud svoju odluku obrazla`e: Pro~itani delovi kwige su po nala `ewu ovog suda dovoqni da se stekne celovit utisak o samoj kwizi. Autor je predlagao da se pro~ita kwiga u celini, ali sud to nije prihvatio, sa neprihvatqivim obrazlo`ewem po kome se o jednoj kwizi od 248 strana mo`e suditi samo na osnovu nekoliko u celini i dve delimi~no pro~itane re~enice. Kada se uzme u obzir da su ove, pro~itane, re~enice autorovo tvr|ewe i zakqu~ivawe, onda je bilo neophodno pro~itati i kwigu u celini, kako bi se moglo utvrditi na osnovu dokumentarnih
323

delova kwige, da li su one istinite ili ne. Tada bi bilo mogu}e i procewivawe kvaliteta iznetih tvrdwi u pogledu wihovih podobnosti za izazivawe uznemirewa javnosti. Ovako, mo`e se re}i da su, u stvari, od o~iju javnosti skloweni dokumenti koji su po svojoj formalno-pravnoj prirodi javni. I daqe, logi~ki zakqu~ak navodi na pomisao da se, u stvari, {tampawem, objavqivawem dokumenata sa su|ewa dr Vojislavu [e{equ, mo`e uznemiriti javnost. U tom slu~aju trebalo bi ceo sudski spis proglasiti tajnim. Izneti nedostaci osporene odluke nedvosmisleno ukazuju na to da sud nije utvrdio pravno relevantne ~iwenice, na osnovu kojih bi mogao zakqu~ivati o istinitosti autorovih tvrdwi. Istinitost autorovih stavova ostala je potpuno neutvr|ena jer tu`ilac nije ni poku{ao da doka`e wihovu neistinitost, a autoru je uskra}ena mogu}nost da dokazuje wihovu istinitost. Izneti razlozi `albe ukazuju na wenu osnovanost, a time i na opravdanost `albenih predloga, ~ijim bi se usvajawem mogle otkloniti povrede zakona u~iwene u dosada{wem toku postupka i u prvostepenom re{ewu. Istog dana `alio se i advokat Nikola Barovi}: Re{ewem Okru`nog suda u Beogradu. Kr. 262/86, od 22. decembra 1986. godine, zabraweno je u celosti rasturawe kwige Veleizdajni~ki proces autora dr Vojislava [e{eqa, koji je i izdava~. Sada zastupnik autora i izdava~a, advokat Nikola Barovi}, po punomo}ju datom na zapisnik u predmetu Kr. 262/86 Okru`nog suda u Beogradu, 22. decembra 1986. godine, izjavquje `albu: zbog pogre{no utvr|enog ~iweni~nog stawa i zbog povrede materijalnog prava, sa predlogom da drugostepeni sud pobijeno re{ewe poni{ti i dozvoli da se kwiga dr Vojislava [e{eqa Veleizdajni~ki proces slobodno rastura, obrazlo`ewe: Po nalo`ewu prvostepenog suda tvrdwe iznesene u uvodnom delu i jednom komentaru u drugom delu zabrawene kwige objektivno mogu dovesti do uznemirewa javnosti. Pretpostavka da bi neka, pa i ova zabrawena kwiga mogla uznemiriti javnost jeste da je ta javnost spokojna i ni~im uznemirena. Uslov za zabranu kwige, da bi javnost mogla biti uznemirena, ne stoji stoga {to samo u posledwe vreme je javnost obave{tena, {tampom i drugim sredstvima masovnih komunikacija, o doga|ajima i stavovima posle kojih ona, o~igledno, nije u stawu spokojstva i mira, odnosno javnost se nalazi u stawu uznemirenosti. Najpoznatiji me|u posledwim primerima koji su uznemirili javnost je i stav izvr{nog sekretara GK SK Novog Sada Tomislava Mar~inka da u na{oj sredini su nepo`eqni, za wihovu sigurnost ne mo`emo garantovati niti odgovarati! misli na gra|ane iz drugih sredina. Uznemirenost javnosti ovom izjavom pokazala se u brojnim napisima i reakcijama, kako obi~nih gra|ana tako i poznatih javnih delatnika, posebno u pismu NIN-u filmskog re`isera iz Sarajeva Emira Kusturice.
324

Stav suda da dr Vojislav [e{eq komentarom u drugom delu kwige, u kojem iznosi tvrdwu da je i CK SK BiH odlu~io da on ([e{eq) bude osu|en na 12 godina zatvora, uznemirava javnost ne stoji, jer je javnost i pre pojave [e{eqeve kwige obave{tena (uznemirena?) o mi{qewu nau~nika-politikologa Gregora Tomca iznetom u listu Kwi`evna re~, od 10. XII 1986. godine, da nije mogu}e govoriti o nekoj razlici partije i dr`ave jer partija i dr`ava se potpuno prepli}u izme|u se be, jer se ostvarewe predvi|enog dru{tva izvodi preko dr`avnog apa rata, a ne preko dru{tva. Iz samo ova dva primera jasno je da se javnost ne nalazi u stawu spokojstva i mira, nego da je ona uznemirena jo{ pre nego {to se pojavila [e{eqeva kwiga. Prema tome, ne postoji neophodni preduslov, tj. spokojstvo i mir javnosti, u kojem bi ona mogla biti uznemirena. Sud inkrimini{e kao neta~ne i navode u uvodu kwige da je u BiH zavladao, odnosno da ju je zahvatio staqinisti~ki mrak, orijentalno despotsko bezna|e i panislamisti~ke orgije. Tu [e{eq stavqa za redom vi{e epiteta da bi podvukao svoju zabrinutost za stawe u BiH kakvim ga on vidi. Stavqawe vi{e epiteta jednog za drugim u sredini iz koje dolazi dr Vojislav [e{eq BiH nije ni{ta neuobi~ajeno. Treba se samo setiti kako je {tampa iz te sredine pratila krivi~ni postupak protiv dr [e{eqa nazivaju}i ga i pridaju}i mu o~igledno apsurdne atribute kao {to je infektivni pacov, gnusoba... O~igledno je da ovi atributi u odnosu na dr [e{eqa ne stoje. Tvrde}i da u BiH postoji nezakonitost, staqinizam... dr [e{eq, naravno, ima u vidu i slu~aj sa pritvorenicom u Okru`nom zatvoru u Tuzli koja je bila izlo`ena patwama i gubqewu nero|enog deteta usled nezakonitog pona{awa istra`nog organa i predsednika Okru`nog suda u Tuzli koji je ~ak i izjavio da to {to je pritvorenica u zatvoru izgubila dete wena je privatna stvar, bila o tome misliti ranije. O~igledno se ovde radi o nezakonitosti ili kako to [e{eq ka`e staqinizam. Sud inkrimini{e i tvrdwu da bi u BiH moglo do}i i do promene demografske slike. Op{te je poznato iz rezultata popisa stanovni{tva iz 1971. i 1981. godine da demografskih mewawa u BiH ima, odnosno da je u tom desetogodi{wem periodu iz BiH oti{lo (odselilo) u SR Hrvatsku oko 140 hiqada, a u SR Srbiju oko 180 hiqada stanovnika, uglavnom Hrvata i Srba. Fenomen seqewa stanovni{tva prema tzv. mati~nim republikama je prime}en i na {irem jugoslovenskom prostoru, a ne samo u BiH, ali to {to [e{eq iznosi svoja zapa`awa uglavnom o BiH razumqivo je, jer je on tamo proveo sav svoj `ivot, a i postupak protiv wega vo|en je u Sarajevu. Rezultati popisa koji su objavqeni u publikacijama Saveznog zavoda za statistiku i u {tampi govore da demografske promene o kojima [e{eq govori spadaju u ve} prime}ene fenomene o kojima se raspravqa i na nau~nim skupovima, pa prema tome wegova tvrdwa u tom smislu nije neta~na. Sud je pogre{io kada je, bez izvo|ewa predlo`enih dokaza, pribavqawa stenograma i zapisnika sa sednica CK SK BiH i CK SKJ, na{ao da su [e{eqove tvrdwe o bavqewu partijskih organa krivi~nim postup325

kom protiv wega neta~ne. Poznato je da je na pokrajinskom partijskom sastanku u Pri{tini, juna meseca 1981. godine, tada{wi predsednik Okru`nog suda u Prizrenu, Orhan Rekafatij, rekao da su u pojedinim predmetima wega zvali iz Pri{tine telefonom i davali mu direktive kako da u tim predmetima postupa, odlu~uje. Da se partijski organi, ~ak i u toku trajawa krivi~nog postupka, bave, raspravqaju o krivi~nom postupku pokazuje i strogo poverqiva informacija Predsedni{tva GK OSK u Beogradu od 10. novembra 1984. godine u kojoj se u toku trajawa su|ewa beogradskoj {estorici raspravqa o tom su|ewu. Imaju}i ova dva primera u vidu, koja su op{tepoznata, smatramo da se ne mogu uzeti kao neta~ne tvrdwe dr [e{eqa u komentaru u drugom delu kwige, ako se ne bi pribavili pomenuti stenogrami i zapisnici, pa se iz wih eventualno utvrdila ta~nost ili neta~nost [e{eqevih tvrdwi. U ovoj situaciji, imaju}i u vidu da se radilo o postupku koji je vo|en protiv autora kwige, te da je on kao najzainteresovanija li~nost u tom postupku sigurno prikupqao i proveravao sve ~iwenice koje se mogu odnositi na postupak vo|en protiv wega, te da je utvrdio i ta~nost iznesenih tvrdwi. Svi ostali inkriminisani delovi re~enica su o~igledno li~ni stavovi ili impresije autora (i izdava~a), te kao takvi ne mogu uznemiriti javnost, jer se javnost i ne uznemirava time {to neko ima ovakav ili onakav do`ivqaj okoline. U tim drugim inkriminacijama nema sudova koji bi mogli biti podvrgnuti utvr|ivawu istinitosti ili neistinitosti, jer se u wima i ne tvrdi da li je ne{to istinito ili ne, ve} se radi o do`ivqaju ne~ega, te u tom smislu i ne mo`e biti predmet zabrane. Sa svih iznetih razloga smatramo da je ova `alba osnovana i da Vrhovni sud Srbije treba da poni{ti napadnuto re{ewe i dozvoli slobodno rasturawe kwige Veleizdajni~ki proces. Dvadeset devetog decembra advokat @arko Aleksi} podneo je Vrhovnom sudu `albu u kojoj je naveo: Na rije{ewe Okru`nog suda u Beogradu Kr. 262/86 od 22.12.1986. g. branilac autora kwige Veleizdajni~ki proces dr Vojislava [e{eqa, izjavquje blagovremeno slede}u `albu: 1. Zbog bitne povrede odredaba krivi~nog postupka (~l. 364 ta~. 11) 2. Zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa. U smislu ~l. 371. ZKP-a branilac predla`e da Vrhovni sud na sjednicu vije}a pozove i saslu{a stranke (~lan 16. st. 4. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa) i branioce autora dr Vojislava [e{eqa. Razlozi: Stoji bitna povreda odredaba krivi~nog postupka iz ta~. 11. jer u su{tini rije{ewe i nema razloge o odlu~nim ~iwenicama, naime sud i to u posledwem pasusu obrazlo`ewa rje{ewa daje ocjenu, kako se to navodi izlo`enog ~iweni~nog stawa {to je upravo samo po sebi nejasan termin u procesnom smislu jer je sud iskqu~ivo jednostrano samo naveo inkriminacije iz prijedloga i rije{ewa o privremenoj zabrani OJT u Beogradu, odbiv{i sve dokazne prijedloge branilaca, pa vjerovatno ovaj termin zna~i utvr|eno ~iweni~no stawe. To je potkrepqeno i ~iweni326

com da sud na osnovu tako izlo`enog ~iweni~nog stawa nalazi da je prijedlog javnog tu`ioca osnovan, a nasuprot tome, uzimaju}i izlagawe autora [e{eqa vaqda kao tako|e izlo`eno ~iweni~no stawe isto ocjewuje subjektivnim i proizvoqnim. Tako|e, sud obrazlo`ene prijedloge odbrane za izvo|ewe dokaza ocjewuje nekvalitetnim, kojima se tvrdwe autora wihova istinitost, ne bi na relevantan na~in mogle provjeriti, radi ~ega su prijedlozi odbijeni. Pri ovakvoj ocjeni suda spontano se name}e pitawe: koji su to kvalitetni dokazi na osnovu kojih bi se na relevantan na~in provjerile tvrdwe autora Vojislava [e{eqa? Predlo`eni su oni dokazi koji su iskqu~ivo u uskoj vezi sa predmetom spora i tvrdwama autora, predvi|eni ZKP-om, logi~ni i u ovoj situaciji jedino mogu}i. Za{to se sud odlu~io za potpuno odbijawe svih dokaznih predloga, to je zasada nepoznanica. U svakom slu~aju, ovakva odluka suda primqena je sa iznena|ewem. Nasuprot tome, sud se, oslawaju}i se iskqu~ivo na navode tu`ioca, odlu~uje da predlogu tu`ioca udovoqi u cijelosti i zabrani rasturawe kwige, uzimaju}i objektivno utvr|enim ~iwenicama navedene inkriminacije, koje se skoro u potpunosti odnose na predgovor kwige. S obzirom na tu ~iwenicu sud se nije opredelio nijednim svojim gestom da eventualno ispita mogu}nost djelimi~ne zabrane, a {to je u smislu ~lana 13. Zakona o spre~avawu zloupotrebe {tampe i drugih vidova informisawa bio du`an u~initi, tim prije jer je u {tampariji zaplijewen ve}i broj primjeraka (oko 100 komada) koji nisu bili povezani, pa su se mogli {tampani predgovori izdvojiti od drugog dijela kwige, dakle razdvojiti ono {to bi bilo zabraweno od ostalih delova {tampane kwige. Tako dolazimo do paradoksalne situacije da sud upravo nije izveo nikakve dokaze, pa ako je ta~no pravilo Nihil probat qui nimium probat Ni{ta ne dokazuje ko previ{e dokazuje, onda bi svakako moralo biti ta~no i pravilo da se bez ikakvog izvo|ewa dokaza upravo ni{ta i ne mo`e dokazati. Dakle, sud se uop{te nije ni upustio u utvr|ivawe istinitosti kako bi spor rije{io u meritumu, nego a priori, odbijaju}i sve dokazne prijedloge autora i branilaca, bez ~iwenica i dokaza, odlu~io onako kako je to javna tu`ba zahtijevala. Sa izlo`enog, stoji navedena povreda koja povla~i za sobom ukidawe rije{ewa. Drugi osnov pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa tako|e stoji jer ~itawe navodnih inkriminacija iz predgovora zabrawene kwige moglo bi samo po sebi biti dokaz, ali u zavisnosti od drugih i to predlo`enih dokaza od strane branilaca. Naime, ako bi se predlo`enim dokazima utvrdila istinitost odre|enih navoda onda ne bi stajala zakonska povreda uznemirewa javnosti, a {to se je moglo u~initi samo po izvedenim ponu|enim dokazima i wihovoj ocjeni pojedina~no i u me|usobnoj vezi. Kako je sve to propu{teno, to fakti~ki nije utvr|eno pravo ~iweni~no stawe. Parcijalno navo|ewe da su pro~itane stranice kwige Veleizdajni~ki proces na pretresu i navo|ewu inkriminacija prete`no iz predgovo327

ra samo po sebi nema i ne mo`e imati te`inu neoborivog dokaza, jer se radi o ocjeni bez protivdokaza, {to jo{ vi{e zaslepquje i vodi dijametralno suprotno u subjektivizam namjesto objektivne ocjene koju je sud du`an dati i to nakon svestranog razmatrawa i primjene ~lana 15. ZKP a, tj. da sa jednakom pa`wom ispita i utvrdi kako ~iwenice koje bi i{le na teret, tako i one koje bi i{le u korist autora i wegovog izdawa. Pojedine inkriminacije su uop{tene kao re~enice, bez te`ine i zna~aja koje im pridaje javna tu`ba. Recimo, kada navode}i inkriminaciju o ciqu objavqivawa kwige, u kojoj se pomiwu rije~i: surovo i sumorno balkansko podnebqe smatra isto bogohulnim kao da balkansko podnebqe, uzev{i u pravom {irem smislu te rije~i, nije stotinama godina surovo i sumorno. Druge pak inkriminacije su po svojoj prirodi uop{tene fraze i ne bi mogle po svojoj prirodi imati tako vol{ebnu te`inu kakvima ih je prikazala javna tu`ba. Neke od inkriminacija }e obrazlo`iti sam autor u kontekstu svog izlagawa o istinitosti tvrdwi i ~iwenica o svom stradawu u jednom tako te{kom, nehumanom, kako to i sam autor ka`e staqinisti~kom procesu kojih je bilo u tom mra~nom periodu ba{ vitalnog dijela na{e zemqe. Svakako, novih pokoqewa radi, istorije radi, ovi procesi zaslu`uju i ne samo kao dokumenti da ugledaju svjetlost dana, ba{ radi neprimjerenih okrutnosti i zvjerskih postupawa, pa ako je u pojedinim opisima pre`ivqenog tu`ilac smatrao da je autor [e{eq mo`da i pretjerao, moglo bi se i to, ba{ istine radi, jer je u pitawu slikawe i to kolosalno slikawe jednog stvarno mra~nog perioda u Bosni koga je intenzivno do`ivio autor [e{eq, na druga~iji na~in ocjeniti, bez nastupawa ovako te{ke posledice. Ako su, po naho|ewu suda, pro~itani dijelovi kwige dovoqni da se stekne cjelovit utisak o samoj kwizi, i da se u kwizi Veleizdajni~ki proces iznose tvrdwe ~ija se istinitost u samoj kwizi ni~im ne dokazuje, kako to navodi sud, onda je nesumwivo bilo nu`no da sud izvede ponu|ene dokaze upravqene ba{ na dokazivawe istinitosti tvrdwi iz kwige. Ponu|eni dokazi su i kvalitetni i relevantni, da parafraziramo sud, jer ponu|eni uvid u krivi~ni spis protivu [e{eqa je izuzetan dokazni materijal, pun dokumenata, pun obrta, nezakonitosti itd. upravo onoga {to uglavnom i [e{eq tvrdi u svojoj kwizi. Ilustracije radi, ne pomiwe se da je predlo`eno saslu{awe svjedoka ^u~kovi} Drage, koji je saslu{an u citiranom spisu protivu [e{eqa kao krunski svjedok. U pitawu je pukovnik JNA, biv{i predsjednik Vojnog suda od koga je, prema navodima autora, iznu|en iskaz od strane inspektora RSDB-a u Sarajevu, a {to da je i sam ^u~kovi} pri~ao pred odre|enim svjedocima. Dakle, ako je tako, a ponu|eni su dokazi za utvr|ewe ove [e{eqeve tvrdwe, onda je u pitawu davawe la`nog iskaza na kome se zasniva osu|uju}a presuda i na kom iskazu je dr Vojislavu [e{equ izre~ena kazna zatvora u trajawu od 8 godina. Ako je takav iskaz morao dati pod prisilom pred organima RSDB-a jedan pukovnik, i to predsjednik Vojnog suda i na takvom iskazu se zasnovala tako te{ka osu|uju}a presuda, kako li se postupalo sa gra|anima ni`eg obrazovawa i dru{tvenog polo`aja, seqacima itd?
328

Kako su se, pre svega, morali osje}ati ti qudi, poni`eni, pritisnuti i uvre|eni, shvataju}i da su niko i ni{ta pred razularenim i goropadnim inspektorima, a kako tek glavni stradalnik, shvataju}i svo bezna|e u bezakowu u kome se na{ao. A toga je bilo, kako se to divno vidi iz kwige i to su dokumenti od nesumwivog zna~aja, a {to je jedan od [e{eqevih motiva za pisawe ove kwige, kada ka`e: da mi je ciq objavqivawe ove kwige da pomogne spre~avawu ili pak ote`avawu re`ije budu}ih sli~nih su|ewa. Ako i danas ima stradalnika koji trunu u zatvorima, bilo nevino, bilo prestrogo osu|enih, a izvjesno je da ih ima, onda ova [e{eqeva kwiga prije svega ima duboko humanu, toplu qudsku poruku, pa je kao izuzetan dokument vremena u kome `ivimo, treba svesrdno pozdraviti, a ne zabrawivati. Predlo`eni su, tako|e kao svjedoci kwi`evnici Lubarda, Nogo itd, pa je bilo potrebno ~uti tako eminentne kwi`evnike {to oni misle, kako su to oni do`ivqavali svoju Bosnu, {ta se to de{avalo u na{oj lijepoj Bosni. Kongres kwi`evnika Jugoslavije je zauzeo odre|en stav o kwizi, zabranama itd, a vrlo je bitan i stav eminentnog partijskog rukovodioca dr Pavlovi}a u kwizi Pitawem na odgovore, gdje se zala`e za pobijawe stavova i tvrdwi argumentima, {to je vidqivo i u wegovoj polemici u listu Politika {to se u posledwe vrijeme prihvatalo kao donekle va`e}i stav, pa je nu`no da sud razmotri cjelokupno stawe i sa tog aspekta, jer }e se [e{eqeva kwiga, ukoliko su navodi neta~ni i neistiniti, lako pobiti argumentima i ta mogu}nost je pru`ena svakom onom ko osporava [e{eqevu kwigu, a {to bi bilo u duhu i Pavlovi}evog stava. Kako sud nije izveo dokaze kojima bi se utvrdile bitne ~iwenice, odlu~ne za zakonitu odluku, to se ~iweni~no stawe ukazuje nepotpuno utvr|enim, {to uz nepotpunu, parcijalnu upotrebu nekih navoda iz kwige, povla~i za sobom ukidawe rije{ewa. Ujedno se, usled bitne povrede i pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa, nije mogao primjeniti ispravno ni materijalni zakon, {to sve upu}uje da je nu`no da Vrhovni sud ukine rije{ewe, uva`avaju}i `albu, sa nalogom prvostepenom sudu da u ponovnom postupku izvede ponu|ene dokaze, {to i predla`emo. U mojoj `albi od 29. decembra je stajalo: Rje{ewem Okru`nog suda u Beogradu broj Kr. 262/86 od 22. decembra 1986. godine u cjelosti je zabraweno rasturawe moje kwige Veleizdajni~ki proces, zbog navodnog izno{ewa tvrdwi ~ija se istinitost u samoj kwizi ni~im ne dokazuje, a iz kojih nesumwivo proizilazi subjektivizam i proizvoqnost autora. Kwiga, kao prevashodno zbirka dokumenata sa sudskog procesa koji je prije dvije godine na dosqedan staqinisti~ki na~in protiv mene re`iran u Sarajevu, obiluje mno{tvom dokaza za svaku tvrdwu za koju se u rje{ewu navodi da objektivno mo`e dovesti do uznemirewa javnosti. S druge strane, na glavnom pretresu sam iznio i dopunsku argumentaciju koja je u cjelosti u{la u zapisnik i sadr`i samo osnovne teze na osnovu kojih bi se mogla i nova kwiga napisati kao prilog demistifikaciji i revalorizaciji na{eg realnog dru{tvenog stawa, posebno wegove politi~ke sfere. Sud se nije upu{tao u ocjenu nijednog
329

ponu|enog dokaza u mom usmenom protivqewu, a u samom dokaznom postupku je odbio sve prijedloge mojih zastupnika i moje vlastite, te na taj na~in povrijedio na~elo materijalne istine. Zato predla`em da: a) prvostepeno rje{ewe ukinete i omogu}ite slobodno rasturawe moje kwige, ili b) da prvostepeno rje{ewe ukinete i predmet vratite Okru`nom sudu na ponovno odlu~ivawe. [esnaestog januara stigao je odgovor Vrhovnog suda Srbije slede}e sadr`ine: Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u ve}u sastavqenom od sudija: dr Jovana Pavlice, kao predsednika ve}a, mr Mili}a Tomanovi}a i Bo`idara Gruji}a, kao ~lanova ve}a i stru~nog saradnika Qiqane @iki}, u postupku zabrane rasturawa {tampane stvari kwige Veleizdajni~ki proces autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa, re{avaju}i o `albama autora i izdava~a i wegovih punomo}nika Slobodana Petrovi}a, @arka Aleksi}a i Nikole Barovi}a, adv. iz Beograda, izjavqenim protiv re{ewa Okru`nog suda u Beogradu Kr. br. 262/86 od 22. decembra 1986. godine, posle sednice ve}a odr`ane 13. januara 1987. godine, doneo je re{ewe: Ukida se re{ewe Okru`nog suda u Beogradu Kr. br. 262/86 od 22. decembra 1986. godine i predmet se vra}a istom sudu na ponovno odlu~ivawe. Obrazlo`ewe: Re{ewem Okru`nog suda u Beogradu Kr. 262/86 od 22. decembra 1986. godine zabraweno je u celosti rasturawe kwige Veleizdajni~ki proces autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa, {tampane u privatnoj {tamparskoj radionici Multiprint u Beogradu. Odlu~eno je da se svi primerci oduzmu i po pravosna`nosti re{ewa uni{te, kao i da se izreka re{ewa ima objaviti u Slu`benom listu SFRJ i Slu`benom glasniku SRS. Protiv ovog re{ewa izjavili su `albe: autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq zbog povrede zakona, punomo}nik adv. Slobodan Perovi} zbog bitne povrede odredaba krivi~nog postupka i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa, punomo}nik adv. @arko Aleksi} zbog bitne povrede odredaba krivi~nog postupka i pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa, i punomo}nik adv. Nikola Barovi} zbog pogre{no utvr|enog ~iweni~nog stawa i povrede zakona. Predlo`ili su da se prvostepeno re{ewe ukine ili preina~i u smislu navoda u `albama. U `albi punomo}nika adv. Aleksi}a stavqen je zahtev za sednicu ve}a u smislu ~lana 371. ZKP. Prema ~l. 16. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informacija drugostepeni sud mo`e pozvati i saslu{ati stranke. S obzirom da po ovom zakonskom propisu javnost sednice ve}a drugostepenog suda nije obligatorna, a kako po oceni ve}a prisustvo stra naka ne bi bilo korisno za razja{wewe ove stvari, to stranke nisu obave{tene o sednici ve}a drugostepenog suda.
330

Javni tu`ilac SR Srbije predlo`io je da se `albe odbiju kao neosnovane. Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanim re{ewem, pa je po oceni navoda u `albama na{ao: Okru`ni javni tu`ilac u Beogradu stavio je predlog za zabranu u celini kwige Veleizdajni~ki proces autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa po osnovu iz ~lana 142. st. 1. ta~. 2. Zakona o javnom informisawu (Sl. gl. SRS, br. 27/86). Opredeqeni osnov je konkretizovan iznetim neistinitim tvrdwama autora kojima se mo`e uznemiriti javnost. Okru`ni javni tu`ilac je u zavr{noj re~i ostao pri podnetom predlogu. Prvostepeni sud je prihvatio predlog i zabranio u celosti rasturawe kwige Veleizdajni~ki proces. U razlozima pobijenog re{ewa prvostepeni sud se pozvao na jedan isti zakonski propis i to kada je ukratko interpretirao sadr`inu predloga okru`nog javnog tu`ioca, kada je interpretirao sadr`inu zakonskog propisa i kada je, nakon ocene utvr|enog ~iweni~nog stawa zakqu~io da se u uvodnom delu kwige i na stranama 45. i 46. posebnog dela kwige iznose neistinite tvrdwe koje objektivno mogu dovesti do uznemirewa javnosti. U svim ovim slu~ajevima prvostepeni sud se pozvao na ~lan 135. st. 1. ta~. 2. Zakona o javnom informisawu bez navo|ewa u kom Slu`benom glasniku SR Srbije je objavqen ovaj zakon. To je u~inio suprotno predlogu okru`nog javnog tu`ioca u kome je navedeni ~l. 142. st. 1. ta~. 2. Zakona o javnom informisawu, a u obrazlo`ewu pobijenog re{ewa pozvao se na zakonski propis koji nije va`io u vreme dono{ewa odluke. Naime, u Slu`benom glasniku SRS broj 27/86 objavqen je pre~i{}en tekst Zakona o javnom informisawu koji izme|u ostalog, obuhvata i Zakon o javnom informisawu Slu`beni glasnik SRS broj 5/78. Prema tome, u vreme izdavawa konkretne {tampane stvari i u vreme odlu~ivawa o predlogu za zabranu va`io je Zakon o javnom informisawu (pre~i{}en tekst) objavqen u Slu`benom glasniku SRS broj 27/86 koji je prvostepeni sud bio du`an primeniti. Suprotnim postupawem suda u~iwena je povreda zakona. Odredbom ~lana 142. ta~. 2. Zakona o javnom informisawu propisano je da se zabrawuje rasturawe {tampanih stvari putem kojih se iznose ili prenose neistinite ili alarmantne vesti ili tvr|ewa kojima se ugro`a va ili bi se mogao ugroziti javni red ili mir ili uznemiriti javnost. Iz razloga pobijanog re{ewa proizilazi da se prvostepeni sud izme|u alternativa koje su navedene u ozna~enom zakonskom propisu oprede lio, a istovremeno i zakqu~io da se sadr`inom kwige Veleizdajni~ki proces iznose neistinita tvr|ewa koja mogu dovesti do uznemirewa jav nosti. Me|utim, da bi se mogao doneti takav zakqu~ak prvostepeni sud je trebalo prethodno da utvrdi neistinitost iznetih tvr|ewa, osim ako su u pitawu op{tepoznate notorne ~iwenice saop{tene u datim izjavama, {to je tako|e trebalo obrazlo`iti u pobijanom re{ewu. Umesto tako da postupi, prvostepeni sud je dokazivawe istinitosti tvr|ewa stavio na teret autoru kwige. Jednostavno, zakqu~ak o neistinitosti tvr|ewa do nosi, a i obrazla`e navodima da autor kwige ne nudi relevantne dokaze i
331

da dokazi predlo`eni od strane autora i wegovih punomo}nika nisu takvog kvaliteta da bi se istinitost tvrdwi mogla na relevantan na~in proveriti. Sve to ne odgovara osnovnim na~elima dokaznog postupka. Jedna od posledica koje su propisane u ~l. 142. ta~. 2. Zakona o javnom informisawu, a koju je prihvatio prvostepeni sud je mogu}nost nastupawa uznemirewa javnosti. U pogledu ove ~iwenice prvostepeni sud nije naveo nikakve razloge. Sama konstatacija da bi neistinita tvr|ewa objektivno mogla da dovedu do uznemirewa javnosti, nije dovoqna. Ovo posebno kad je u pitawu sadr`ina teksta na strani 45. i 46. kwige koji se citira u razlozima pobijanog re{ewa, jer je svakom ko se interesuje za stawe u dru{tvu poznato ko donosi odluku o krivi~nom progonu i ko odmerava krivi~ne sankcije a da forumi Saveza komunista razmatraju samo idejne aspekte borbe protiv kriminaliteta, a ne konkretne slu~ajeve. Kada bi isti i zauzeli stav o nekom konkretnom slu~aju, to organe krivi~nog gowewa i sudove ne obavezuje. Prvostepeni sud je u pobijanom re{ewu citirao samo uvodni deo kwige i sadr`inu jednog dela stranice 45. i 46. kwige Veleizdajni~ki proces, a onda zakqu~io da se u ovim delovima iznose neistinita tvr|ewa koja mogu uznemiriti javnost. Me|utim, potrebno je sagledati sadr`inu teksta cele kwige da bi se moglo oceniti koji weni delovi mogu biti predmet zabrane, imaju}i u vidu kako ~l. 142. Zakona o javnom informisawu, tako i odredbu ~l. 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa. Ovo je potrebno s obzirom na svrhu odluke o zabrani rasturawa {tampane stvari koja predstavqa smetwu da se zabraweni deo bilo kad publikuje, a i s obzirom na ~iwenicu da je autor pri publikovawu toka predkrivi~nog i krivi~nog postupka koji se vodio protiv wega izneo dokaze i ~iwenice na osnovu kojih je pravosna`nom presudom osu|en. Sa napred datih razloga Vrhovni sud je uva`io `albe i ukinuo prvostepeno re{ewe na osnovu ~l. 347. st. 3. ZKP. Na ponovqenom su|ewu 19. januara 1987. sa~iwen je zapisnik slede}e sadr`ine: Po~eto u 12 ~asova. Predsednik ve}a konstatuje da su pristupila sva pozvana lica. Stranke saglasno predla`u da se dana{wi pretres odr`i. Sud donosi Re{ewe da se pretres odr`i. Pretres je javan. Pro~itan je predlog Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu Ut. br. 32/86 od 18.12.1986. godine. Na insistirawe punomo}nika izdava~a advokata Slobodana Perovi}a, zamenik javnog tu`ioca daje obja{wewe da su razlozi zabrane isti oni koji su stavqeni ranije stavqenom predlogu, odnosno re{ewu o privremenoj zabrani od 18.12.1986. Izdava~ i autor dr Vojislav [e{eq u svojoj re~i isti~e da u potpunosti ostaje kod svoje izjave date na pretresu od 22. decembra 1986. godine, s tim {to ovoj svojoj izjavi danas `eli da doda slede}e:
332

Konstatuje se da izdava~ i autor dr Vojislav [e{eq svoju re~ po odobrewu predsednika ve}a diktira u zapisnik: Ovog puta }u se malo podrobnije zabaviti samim sadr`ajem obrazlo`ewa javnog tu`ioca o privremenoj zabrani moje kwige. Tu`ilac se poziva na deo predgovora kwige u kome se daje op{ta ocena dru{tvenih, kulturnih i politi~kih prilika u Bosni i Hercegovini. Ja ta zbivawa nazivam zaista mra~nim i govorim o progonu prvenstveno srpskog naroda i wegovih intelektualaca, te tvrdim da se taj progon odvija po uzoru na kosovskometohijski pod albanskom zastavom. Po zakonu nisam du`an da dokazujem posebno istinitost svojih tvrdwi, jer to je du`an onaj koji sumwa u wihovu istinitost, u ovom slu~aju javni tu`ilac. Javni tu`ilac, na`alost, nije ponudio nijedan argumenat kojim bi mogao dovesti u pitawe bilo koju moju tvrdwu. Bez obzira na to, polazim od pretpostavke da vi{ak argumenata u ovom slu~aju nikako ne}e {koditi. Glavni argumenat, po meni, predstavqaju brojna politi~ka su|ewa zbog verbalnog delikta, prvenstveno gra|anima srpske nacionalnosti, ali i hrvatske, te onim gra|anima koji se izja{wavaju kao muslimani po nacionalnosti. Ukazujem na nekoliko poznatijih procesa: Risti Radovi}u i drugovima u Mostaru, @arku Aleksi}u, ina~e jednom od mojih zastupnika, @ivojinu Luki}u, dr Anti Kova~evi}u, Obrenu Jovi}u i Bogdanu Anti}u, Radomiru Kova~evi}u, jedanaestorici musli manskih intelektualaca, progon univerzitetskih profesora u Bawaluci i tako daqe. U svim ovim slu~ajevima su|eno je iskqu~ivo zbog takozvanog verbalnog delikta, zbog izgovorenog ili pak nikad izgovorenog, nego samo pretpostavqenog mi{qewa. U vi{e slu~ajeva su podmetani la`ni svedoci, bilo policijski provokatori, bilo lica koja su pod policijskim pritiskom la`no svedo~ila nakon {to su podvrgnuta ucewivawu. Ve} sam pomenuo podatke o iseqavawu Srba i Hrvata, pa ukazujem na ~iwenicu o decenijama dugom potiskivawu }irili~nog pisma i ukidawu tradicionalnih i kulturnih institucija, progonu poznatih kwi`evnika, kao Me{e Selimovi}a, Vojislava Lubarde, Rajka Petrova Noge, Novice Petkovi}a, poznatih intelektualaca, kao na primer Esada ]imi}a, Bo`idara Jak{i}a i mnogih drugih. Nije slu~ajno {to se u Bosni i Hercegovini deceniju i po vodila kampawa radi o`ivotvorewa takozvanog bosanskog duha po cenu mnogih kleve ta, falsifikovawa i cenzurisawa velikana na{e kulture kao {to su Wego{, Petar Ko~i}, Jovan Du~i} i mnogi drugi. Javni tu`ilac mi zamera i na oceni o li~nim pre`ivqavawima, `ivotnim neda}ama, odricawima i `r tvama, te ukazivawu na egzistencijalni rizik kome sam bio izlo`en zbog jav nog i argumentovanog ukazivawa na mnoge korupciona{ke afere, prevashodno vezane za li~nost Branka Mikuli}a, ali i zbog pisawa o realnim muslimanskim nacionalisti~kim i panislamisti~kim tendencijama koje se razvijaju pod mo}nim patronatom oficijelnih dr`avnih i partijskih struktu ra, prvenstveno uz podr{ku Branka Mikuli}a, a na inspirisawe i pomo} Hamdije Pozderca, glavnog ideologa i podstreka~a takvih tendencija.
333

Ako konkretno su|ewe meni za nikad objavqeni i nikome pokazivani rukopis uz asistenciju la`nih svedoka, od kojih je jedan poznat kao policijski provokator a drugi su qudi na samom su|ewu ukazivali na takvu wegovu ulogu, drugi ~ovek koga nikad u `ivotu nisam video, i tre}i ~ovek s kojim sam godinama bio u sukobu i nismo uop{te govorili u vreme za koje on tvrdi da je bilo karakteristi~no po na{im me|usobnim susretima i razgovorima; ako sve to ne ukazuje na staqinisti~ki mrak, orijentalno despotsko bezna|e i panislamisti~ke orgije, ja bih molio da se javni tu`ilac izjasni kakve uop{te dokaze tra`i, ako ve} sam nije u stawu da potvrdi argumentima neistinitost mojih tvrdwi. Daqe slede moje op{te ocene na koje imam pravo, nadam se, kao i svaki drugi gra|anin ove zemqe. To je u slu~aju kada govorim o }utawu i zanemarivawu aktuelnih procesa u Bosni i Hercegovini. Kad govorim o jednoj ideologiji, nadam se da kao gra|anin imam pravo da ovde ka`em svoje mi{qewe i ube|en sam, isto tako, da ta ideologija ima i dovoqan broj epigona koji su spremni u svakom trenutku da ustanu u wenu odbranu, pa }u se samo kra}e zadr`ati na obja{wewu lepqive i qigave mre`e kominternovsko-vatikanske zavere koju u kwizi pomiwem. Intelektualnoj javnosti na{e zemqe u zadwih nekoliko godina postala su dostupna brojna dokumenta koja svedo~e o nastojawima Komunisti~ke internacionale da se Jugoslavija podijeli i razbije, te da je u tom smislu i diktirala programska opredeqewa i politi~ku aktivnost Komunisti~ke partije Jugoslavije kao svoje sekcije u me|uratnom periodu. S druge strane, Vatikan se nikada nije pomirio sa stvarawem jedinstvene dr`ave Ju`nih Slovena i zato je otvoreno pomagao sve pokrete i sva komunisti~ka opredeqewa koja su i{la u pravcu wenog razbijawa. Zato je Vatikan otvoreno i dosledno podupirao usta{ki pokret u periodu izme|u dva rata, potpomogao usta{ku Nezavisnu Dr`avu Hrvatsku, a posle rata se starao o usta{koj emigraciji, pomagao bjekstvo ratnih zlo~inaca, pa i bjekstvo Andrije Artukovi}a kome je nedavno su|eno. Ja li~no nemam podataka o formalnim dogovorima, o ugovorima komunisti~ke internacionalne i vatikanske hijerarhije. Me|utim, po konkretnom pitawu Jugoslavije imali su identi~ne ili vrlo sli~ne ciqeve, pa se wihova akcija poklapala, {to mi daje za pravo da govorim o objektivno jedinstvenoj i na mahove usagla{avanoj zavjeri. Kad govorim o bu|ewu svijesti i savjesti, ponosa i dostojanstva, slobodarskih i demokratskih tradicija na{eg naroda, o wegovoj emancipaciji iz okova jedne ve} uveliko prevazi|ene i humanisti~kim na~elima neprimjerene ideologije, pitam se u ~emu je zamerka javnog tu`ioca. Za{to je javni tu`ilac protiv bu|ewa svesti i savesti, ponosa i dostojanstva? Smeta mu, verovatno, {to tvrdim da se ta ideologija pokazala kao bogom dana zamka, klopka i sredstvo dugotrajnog i temeqitog obmawivawa i odnaro|avawa, sijawa nesloge i unutarnarodnih razmirica, bratoubila~kih pokoqa. Zar ova situacija u kojoj smo se na{li (pre svega imam u vidu stawe na Kosovu i Metohiji i u zapadnoj Makedoniji) nije dovoqno svedo~anstvo o primjerenosti ovakvog pozivawa na uzbunu?
334

Tu`ilac mi zamjera i {to se u svom predgovoru protivim daqem zakliwawu da ne}emo skrenuti s puta jednog od glavnih ovovjekovnih krivaca za sve na{e neda}e i nesre}e. Pro{li put sam naveo niz argumenata za ovakvo moje stanovi{te, pa se sad u formi dopune pozivam na nedavno obelodawenu ~iwenicu o kojoj se u na{oj javnosti po~elo govorkati tek nakon objavqivawa Enver Hoyine kwige Titoisti i wegove tvrdwe da mu je Josip Broz posle rata obe}avao prisajediwewe Kosova i Metohije Albaniji, a u drugoj fazi bi sledilo, navodno, prisajediwewe tako uve}ane Albanije jugoslovenskoj, odnosno balkanskoj federaciji. Zatim, tvrdio sam da je Josip Broz svojevremeno ukazivao podr{ku nacionalisti~kim garniturama u Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji, a ovoga puta }u pro~itati samo dva citata iz Titovih govora iz 1969. godine koje je, ina~e, objavio novinar Luka Mi~eta. Josip Broz 19. decembra 1969. godine, izme|u ostalog ka`e: Meni je bila skrenuta pa`wa na ~lanke druga @anka. Ja ih nisam ~itao jer su bili isuvi{e op{irni. Sla`em se da se ne sme napadati jedno rukovodstvo. Vi ste rukovodstvo SR Hrvatske, vi odgovarate za stawe u Hrvatskoj, ogovarawe i napadawe rukovodstva jedne republike suprotno je politici Saveza komunista Jugoslavije. To se ne sme tolerisati. @ankovo pisawe nije nai{lo na plodno tle. Ja nisam znao da }e se takvi ~lanci pojaviti u Borbi. To nije bilo pravilno. Takve pojave treba spre~iti. Smatram da vi uspe{no radite. Ne sme se dozvoliti da se na vas prebacuje odgovornost za neke nacionalisti~ke i {ovinisti~ke pojave u Hrvatskoj, jer je poznato da se vi kao rukovodstvo Hrvatske borite protiv tih pojava. Problem nacionalizma treba tretirati bez dramatizacije. Jedna moja napomena: i ovde vidimo da ovi moderni kriti~ari koji napadaju kwige, koje uop{te nisu pro~itali, imaju jednog vrlo autoritativnog uzora. Zatim, na konferenciji za {tampu odr`anoj u Jajcu 1968. godine, posle tada{we albanske pobune na Kosovu, Josip Broz izme|u ostalog izjavquje: [to se ti~e doga|aja na Kosovu i Metohiji, mislim da se suvi{e te stvari dramatizuju, da nije ba{ onako kako to neki zami{qaju. Re~ je o jednoj grupi, koja je nahu{kala jedan mawi deo omladine i studenata, koji su razbijali izloge, kao {to to ~ine na Zapadu, ili gotovo u svim zemqama. Malo ko nema takvih slu~ajeva. [ta sada tu treba dramatizirati? Pokazalo se da je na Kosovu rukovodstvo, sastavqeno uglavnom od Albanaca, a u tome naravno ima i Srba i Crnogoraca, uspjelo da taj slu~aj okon~a. Ne silom, nego su prosto objasnili qudima o ~emu se radi. Prema tome, tamo se ni{ta tragi~no nije dogodilo. Sada je sve svr{eno i mislim da bi bilo vreme da se to ne preuveli~ava. Iz ovoga izvla~im zakqu~ak da se nadle`ni politi~ki i dr`avni faktori pri otkrivawu uzroka sada{weg stawa na Kosovu jo{ uvek nisu obratili na pravu adresu. Smatram da nema potrebe posebno se boriti za ru{ewe kulta li~nosti u na{oj zemqi. Pod pretpostavkom da su te{ko}e s kojima se suo~ila redakcija za izdavawe sabranih dela Josipa Broza samo prolazne prirode. Kompletno objavqivawe sabranih dela Josipa Broza, ube|en sam, zna~i}e i kraj kulta wegove li~nosti. Ovde zato ukazujem samo na brojne slu~ajeve stradalni{tva istaknutih kwi`evnika i politi~ara koji su
335

blagovremeno ukazivali na pogubnost nacionalisti~kih, {ovinisti~kih, separatisti~kih tendencija, a pomiwem samo najistaknutije: Dobricu ]osi}a, Milo{a @anka, Kadrija Reufija, Milo{a Sekulovi}a i Jovu [otru. Veliko svedo~anstvo u ovom smislu predstavqa i blokada institucija savezne vlasti izazvana Ustavom od 1974. godine, koji onemogu}ava svojim sklopom bilo kakvu ozbiqniju pravno-politi~ku promenu kako bi se sada{wa dru{tvena kriza kona~no mogla prevazi}i. I na kraju javni tu`ilac se poziva i na moje tvr|ewe da je ukupnu represiju protiv slobodnih intelektualaca 1984. godine koordinirao Stane Dolanc, te da je na Predsedni{tvu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije done{en zakqu~ak o potrebi mog hap{ewa, a na sednici Predsedni{tva Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine odlu~eno da me treba osuditi na 12 godina zatvora. Pro{li put sam ve} pomenuo podatak koji je objavila sva dnevna {tampa da je Stane Dolanc na Veliki petak 1984. godine, na dan hap{ewa poznate grupe od 28 intelektualaca na ~elu sa Milovanom \ilasom, vi{e sati proveo u Gradskom sekretarijatu unutra{wih poslova. Pomenuo sam, tako|e, i podatak da je 9. maja 1984. godine, dakle 6 dana uo~i mog hap{ewa, Stane Dolanc dao intervju zagreba~koj televiziji, a sada i citiram jedan deo tog intervjua: Slu`ba bezbednosti, u skladu sa svojim zakonskim ovla{}ewima, kod jednog sociologa prona{la je dokumenta koja je on pripremio za objavqivawe. U tom, nazovimo ga politi~kom programu, on se zala`e za ukidawe republika i autonomnih pokrajina. Po wemu, u Jugoslaviji treba da postoje samo 4 republike: Srbija, Hrvatska, Slovenija i Makedonija. Dakle, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, kao ni pokrajine, po wemu, ne treba da postoje. Bosna i Hercegovina se dele izme|u Srbije i Hrvatske, granica izme|u wih je na Neretvi i u blizini Splita. Po ovom sociologu u granicama Hrvatske bi ostalo onoliko Srba koliko u Srbiji ima Hrvata. On se, daqe, zala`e za ukidawe delegatskog sistema, za detitoizaciju, za dekardeqizaciju, i tako daqe. Dakle, Dolanc kr{i pozitivno pravne propise kao ministar unutra{wih poslova, objelodawuje javnosti sadr`aj mojih privatnih dokumenata, {to ni po koju cenu nije smeo u~initi. Ukoliko je kao glavni {ef policije smatrao da moji spisi sadr`e odre|ene inkriminacije, bio je du`an da to odmah prosledi javnom tu`iocu, a da tu`ila{tvo odlu~i da li da se pokre}e bilo kakav postupak ili ne. U civilizovanom svetu ovakvo flagrantno kr{ewe zakona neminovno bi dovelo do ostavke ili smewivawa ministra unutra{wih poslova. Na`alost, kod nas je to, izgleda, Dolancu pomoglo da politi~ki napreduje, da bude izabran za ~lana Predsedni{tva Jugoslavije. Istina je da ja tvrdim i o odre|enim zakqu~cima i odlukama partijskih foruma Jugoslavije i Bosne i Hercegovine. Do tih podataka sam do{ao iz pouzdanih izvora. To sam saznao od jednog ~lana Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine. To mi je rekao u privatnom razgovoru i meni ose}awe ~asti i dostojanstva nala`e da wegovo ime zadr`im u tajnosti. Me|utim, ukoliko sud zaista `eli da se uveri u istinitost ili neistinitost tih tvrdwi, vrlo lako mo`e pribaviti na uvid zapisnik sa sjednice Predsedni{tva Centralnog
336

komiteta Saveza komunista Jugoslavije i Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine iz 1984. godine. Ja li~no mogu ponuditi i jedan poseban dokaz koji bi se izveo saslu{awem Dragoquba ^u~kovi}a, la`nog svedoka sa ovog veleizdajni~kog procesa koji je nakon su|ewa izjavqivao da ga je bosanska Slu`ba dr`avne bezbednosti direktnim ucjenama prisilila da la`no svedo~i. Zatim, pozivam se i na to da je sudija Milorad Potpari} nakon su|ewa izjavio da je bio prinu|en da me osudi i takvu kaznu izrekne, bez obzira {to nije postojao nikakav pravni osnov. I na kraju, ja ponovo pozivam javnog tu`ioca da uka`e na bilo kakav argumenat koji bi mogao da svedo~i o navodnoj neistinitosti bilo koje re~enice iz ove moje kwige; da uka`e na bilo kakav dokaz koji bi svedo~io o mogu}nosti uznemirewa javnosti. Punomo}nik zastupnika odnosno izdava~a advokat Slobodan Perovi} predla`e da svoja tvr|ewa zamenik javnog tu`ioca argumentuje, jer smatra da je to preduslov za davawe odgovora na stavqeni predlog za zabranu. Zamenik javnog tu`ioca izjavquje da su i na ranijem su|ewu kao sporni ozna~eni tekstovi iz uvodnog izlagawa kwige Veleizdajni~ki proces i tekst, odnosno zavr{ni pasus na strani 45. koji se zavr{ava na strani 46. I danas ostaje kod tog svog stava, smatra da se u ovim delovima sadr`e inkriminacije koje mogu uznemiriti javnost, me|utim, ukazuje sudu na eventualnu mogu}nost iz ~lana 13. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe, odnosno na mogu}nost delimi~ne zabrane predmetne kwige koja bi se odnosila samo na sporne delove teksta. Sa svoje strane, me|utim, isti~e da ne vidi mogu}nost ~isto tehni~ku, odnosno prakti~nu, za izdvajawe iz celine ovih delova teksta, pa ostavqa sudu da, ukoliko na|e da takva mogu}nost postoji, u tom smislu odlu~i. Punomo}nici izdava~a za ovim izjavquju da u ovom trenutku nemaju {ta da ka`u, a eventualno predlagawe dokaza ostavqaju za dokazni postupak. Izdava~, odnosno punomo}nici izdava~a advokati Slobodan Perovi} i Nikola Barovi} ostaju ina~e kod predloga za izvo|ewe dokaza stavqenih na pretresu od 22. decembra 1986. godine. Zamenik javnog tu`ioca protivi se ovim predlozima i isti~e da ovo ~ini sa razloga koje je naveo na pretresu od 22. decembra 1986. godine. Sud donosi re{ewe: odbijaju se predlozi za izvo|ewe dokaza stavqenih od strane izdava~a i wegovih punomo}nika kao suvi{ni i necelishodni. Izdava~ za ovim predla`e u dopunu dokaznog postupka da se kao sve doci saslu{aju Milovan \ilas, kao jedan od trojice najbli`ih saboraca i saradnika Josipa Broza Tita, nekada{wi ~lan Politbiroa Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, predsednik Savezne skup{tine, narodni heroj i general; zatim Svetozar Vukmanovi}-Tempo, istaknuti politi~ki funkcioner, general i publicista; Ko~a Popovi}, istaknuti politi~ki funkcioner, general i publicista; Velimir Stojni}, istak nuti politi~ki funkcioner i ~lan Saveta federacije; general Pavle Jak{i}, istaknuti ratni komandant; gospo|a Jovanka Broz; Mijalko Todo 337

rovi}, nekada{wi predsednik Savezne skup{tine, na okolnosti o mojim tvrdwama o politi~koj istorijskoj ulozi Josipa Broza Tita u predratnom, ratnom i posleratnom periodu. Zatim predla`em da se na istu okolnost kao svedoci saslu{aju vode}i jugoslovenski istori~ari i akademik dr Vladimir Dedijer, te istaknuti teoreti~ar, koji se posebno bavio ovom problematikom dr Kosta ^avo{ki. Predla`em da se kao svedoci saslu{aju nekada{wi politi~ki stradalnici Dobrica ]osi} i Milo{ @anko na iste okolnosti, te na okolnost moje tvrdwe o sudbini kakvu su do`ivqavali qudi koji su blagovremeno ukazivali na nacionalisti~ke i separatisti~ke tendencije u Jugoslaviji. Predla`em da se kao svedoci saslu{aju nekada{wi istaknuti politi~ki funkcioneri Savka Dap~evi} Ku~ar, Mika Tripalo, Mahmut Bakali i France Popit na okolnost moje tvrdwe da su svojevremeno u sprovo|ewu vlastite politike i koncepcije imali punu podr{ku Josipa Broza, a da su nakon kraha te koncepcije samo oni snosili odre|ene politi~ke konsekvence. Predla`em da se kao svedoci saslu{aju nekada{wi politi~ki funkcioner Marko Nikezi} i Latinka Perovi} na posebnu okolnost odnosa Josipa Broza prema srpskom narodu i Socijalisti~koj Republici Srbiji. Predla`em da se kao svedoci saslu{aju poznati kwi`evnik Vojislav Lubarda, pesnik Rajko Petrov-Nogo, kwi`evnik Novica Petkovi}, te nau~ni radnici dr Bo`idar Jak{i} i dr Esad ]imi} na okolnost moje tvrdwe o politi~koj situaciji u Bosni i Hercegovini. Predla`em da se kao svedoci saslu{aju lica koja su u zadwih deceniju i po u Bosni i Hercegovini bila su|ena i osu|ena na dugogodi{we kazne zatvora zbog verbalnog delikta, izgovorenog ili nikad neizgovorenog, pretpostavqenog ili nabije|enog mi{qewa: sve{tenik Ne|o Jawi}, dr Ante Kova~evi}, @ivojin Luki}, Risto Radovi}, Bogdan Anti}, Obren Jovi}, bawalu~ki profesori Lenko Mandi}, biv{i dekan Pravnog fakulteta u Bawaluci, te profesori Ekonomskog fakulteta koji su nedavno prozivani. Predla`em da sud izvr{i uvid u zapisnike Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine i Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije. Punomo}nik izdava~a predla`e u dopunu dokaznog postupka da sud pribavi spis Okru`nog suda u Beogradu, ina~e spis sudije Vu~kovi}a, a u kojem postoje dokazi za tvrdwe koje autor kwige Veleizdajni~ki proces u istoj iznosi, a koje javna tu`ba smatra inkriminacijama. Predla`e da sud pribavi ovaj spis i da u wega izvr{i uvid. Punomo}nik izdava~a predla`e da se pribave zapisnici sa sednice Predsedni{tva CK SKJ i CK SK BiH na kome je odlu~ivano o krivi~nom progonu dr Vojislava [e{eqa i da se u iste izvr{i uvid. Radi se o zapisnicima vezanim za 1984. godinu. Punomo}nik daqe predla`e da se na pretresu pro~itaju recenzije vezane za kwigu Veleizdajni~ki proces autora Vojislava Lubarde i dr Ivana Jankovi}a.
338

Punomo}nik izdava~a advokat Nikola Barovi} u svojoj re~i predla`e u dopunu dokaznog postupka da se na pretresu pro~itaju pesme Krvava bajka, Hasanaginica i Jama, autora Desanke Maksimovi} i Ivana Gorana Kova~i}a, tako|e predla`e da se izvr{i uvid u spise Tuzlanskog okru`nog suda K. br. 217/85, odnosno da se pro~ita samo deo optu`nice na osnovu koje se mo`e zakqu~iti da postoji kod autora osnovana bojazan od staqinizma na teritoriji Bosne i Hercegovine; predla`e da se izvr{i uvid u studiju o tome zbog ~ega `ene u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Dalmaciji, Istri, Makedoniji i Albaniji nose crne haqine i marame, a vezane za stilsku figuru koju autor upotrebqava surovo i sumorno balkansko podnebqe i najzad predla`e da se pro~ita iz kwige Bore Krivokapi}a Dahauski procesi i to deo koji se odnosi na sudbinu prof. Ko{ira. Smatra da bi se ~itawem ovog teksta potkrepile neke od zamisli, odnosno neki od navoda autora kwige Veleizdajni~ki proces, odnosno da bi se wegova bojazan, na ovaj na~in izra`ena, pokazala osnovanom. Punomo}nik tako|e predla`e da se izvr{i uvid u enciklopedijske ~lanke koji se odnose na pogubqewe Matije Gupca i ]ele kulu u Ni{u. Punomo}nik izdava~a predla`e da se pozovu ve{taci koji bi se izjasnili putem stru~ne ekspertize o istinitosti ~iwenica koje u svojoj kwizi navodi autor dr Vojislav [e{eq. Punomo}nik dodaje da smatra da sud nema dovoqno stru~nog znawa da proceni, odnosno da utvr|uje autenti~nost ovih ~iwenica. Zamenik javnog tu`ioca protivi se izvo|ewu naknadno stavqenih predloga za izvo|ewe dokaza s tim {to ostavqa sudu na ocenu da li bi trebalo pro~itati recenzije vezane za Veleizdajni~ki proces, a {to se ti~e parni~nog spisa ~iji je uvid predlo`en smatra da se u konkretnom slu~aju ne radi o relevantnom dokazu, jer se radi o tek podnetoj tu`bi. Sud donosi re{ewe: odbijaju se svi predlozi za izvo|ewe dokaza kao suvi{ni i necelishodni. Punomo}nik izdava~a predla`e da se pro~itaju stranice 81. i 82. predmetne kwige. Sud konstatuje: pro~itane su ozna~ene stranice kwige. Za ovim punomo}nik izdava~a advokat Perovi} stavqa predlog da se putem ve{ta~ewa utvrdi da li je mogu}e izdvojiti iz celine kwige inkriminisane delove. Zamenik javnog tu`ioca ostavqa sudu na ocenu pa sud donosi re{ewe: Odbija se predlog punomo}nika izdava~a za stavqawe predloga za ve{ta~ewe. Drugih predloga nema. Sud donosi re{ewe: da se pro~ita re{ewe o privremenoj zabrani Ut. br. 32/86 od 18.12.1986. godine, te inkriminisani delovi kwige autora dr Vojislava [e{eqa. Konstatuje se da je pro~itano re{ewe o privremenoj zabrani pod gorwim brojem, te inkriminisani delovi kwige Veleizdajni~ki proces, stranice 5, 6. i stranice 45. i 46.
339

Novih predloga nema, pa sud konstatuje da je dokazni postupak zavr{en. Zamenik javnog tu`ioca ostaje pri predlogu za zabranu kwige Veleizdajni~ki proces, s tim {to ponovo isti~e da sudu ostavqa na ocenu da li postoji mogu}nost izdvajawa delova inkriminisane kwige, odnosno da li postoji mogu}nost delimi~ne zabrane kwige, a ovo s obzirom da se radi o celini u tehni~kom smislu. Analizira inkriminisane delove kwige pa smatra da istu treba zabraniti sa razloga koje je na pro{lom pretresu detaqnije izneo, a pri kojima danas u potpunosti ostaje. Izdava~ u svojoj re~i ponovo isti~e da tu`ilac nije argumentovao svoje tvrdwe iznete u predlogu za zabranu, odnosno re{ewu o privremenoj zabrani. Sa svoje strane smatra da ne postoji nijedan razlog zbog kojeg kwiga Veleizdajni~ki proces ne bi na{la put do ~italaca i predla`e da sud odbije u celosti predlog javnog tu`ila{tva o zabrani. Punomo}nik izdava~a advokat Slobodan Perovi} tako|e ukazuje sudu na neosnovanost predloga javne tu`be, za koje jo{ navodi da nisu potkrepqeni, niti dokazani, niti argumentovani, pa zahteva da sud predlog javnog tu`ioca da se predmetna kwiga zabrani odbije. Smatra, kako isti~e, da je do{lo vreme da se na kwigu odgovori kwigom, a ne sudskim zabranama. Punomo}nik izdava~a advokat Nikola Barovi} tako|e smatra predlog javnog tu`ioca neosnovanim i predla`e da ga sud u celosti odbije. Pri tom ukazuje na iznete primedbe u re{ewu Vrhovnog suda SR Srbije za koje smatra da bi sud morao da ih uzme u obzir prilikom odlu~ivawa u ovoj stvari. U svemu ostalom saglasan je sa predlogom drugog punomo}nika, advokata Slobodana Perovi}a. Drugih predloga nije bilo, odnosno primedaba, pa sud konstatuje da je glavni pretres zavr{en. I novim rje{ewem kwiga je trajno zabrawena, a pisana verzija, koju tako|e u cjelosti prezentujem, dostavqena mi je nakon nekoliko dana: Okru`ni sud u Beogradu, u ve}u sastavqenom od sudije Nikole Perovi}a, kao predsednika ve}a i sudija porotnika Jovanovi} Nikole i Dragomira Paunovi}a, kao ~lanova ve}a, sa zapisni~arem Draganom ^upi}, u postupku po predlogu Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu Ut. br. 32/86 od 18.12.1986. godine za zabranu rasturawa kwige Veleizdajni~ki proces autora dr Vojislava [e{eqa koji je istovremeno i izdava~, po odr`anom usmenom i glavnom pretresu na dan 19. januara 1987. godine u prisustvu zamenika OJT-a Du{ana Vuki}evi}a, izdava~a dr Vojislava [e{eqa i zastupnika izdava~a advokata Slobodana Perovi}a i Nikole Barovi}a, istoga dana doneo je i javno objavio re{ewe: Zabrawuje se u celosti rasturawe kwige Veleizdajni~ki proces autora dr Vojislava [e{eqa, koji je i izdava~ sa mestom stanovawa u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14, a koja je {tampana u privatnoj {tamparskoj radionici Multiprint Stefanovi} Vojislava iz Beograda, ul. Ruzveltova br. 42. Svi primerci kwige Veleizdajni~ki proces autora dr Vojislava [e{eqa, oduzimaju se i po pravosna`nosti ovog re{ewa imaju se uni{titi.
340

Po pravosna`nosti ovog re{ewa izreku istog objaviti u Slu`benom listu SFRJ i Slu`benom glasniku SR Srbije. Obrazlo`ewe: u izdawu dr Vojislava [e{eqa iza{la je iz {tampe kwiga Veleizdajni~ki proces ~iji je autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq. Kwiga u stvari predstavqa zbirku dokumenata vezanih za su|ewe dr Vojislavu [e{equ u Sarajevu 1984. godine, sa uvodnim delom u kojem autor navodi razloge koji su ga rukovodili da jednu ovakvu kwigu napi{e i objavi. Okru`ni javni tu`ilac u Beogradu podneo je ovom sudu predlog da se u celosti zabrani rasturawe kwige Veleizdajni~ki proces i to zbog izno{ewa u ovoj kwizi neistinitih tvrdwi kojima se, po nala`ewu javnog tu`ioca, mo`e uznemiriti javnost. U svom predlogu, odnosno u re{ewu o privremenoj zabrani dostavqenoj uz predlog, javni tu`ilac precizira da se radi o tvrdwama navedenim u uvodnom delu kwige Veleizdajni~ki proces i tako|e o tvrdwama navedenim na stranama 45. i 46. posebnog dela kwige. Po{to ocewuje da je na ovaj na~in u~iwena povreda propisa iz ~lana 142. stav 1. ta~ka 2. Zakona o javnom informisawu (Slu`beni glasnik SRS, br. 27/86) tu`ilac predla`e sudu da rasturawe kwige Veleizdajni~ki proces trajno zabrani. U svojoj re~i na pretresu tu`ilac je ostavio sudu na ocenu mogu}nost delimi~ne zabrane, odnosno zabrane onih delova kwige koji su ozna~eni kao predmet inkriminacije, ukoliko se za to uka`e prakti~na, odnosno tehni~ka mogu}nost. U zakonom propisanom roku pred ovim sudom je zakazan i odr`an glavni pretres. Izdava~ i autor dr Vojislav [e{eq, te wegovi zastupnici, advokati Slobodan Perovi} i Nikola Barovi} usprotivili su se predlogu javne tu`be da se kwiga zabrani, ocewuju}i ovaj predlog neosnovanim a tvrdwe javnog tu`ioca u wemu iznete nedokazanim. Isticali su jo{ da tvrdwe koje javni tu`ilac ozna~ava kao inkriminisane iznete u kwizi Veleizdajni~ki proces ne predstavqaju neistinu i da od strane javne tu`be nije podnet nijedan vaqani dokaz da bi ovakva tvrdwa autora dr Vojislava [e{eqa mogla uznemiriti javnost. Predlo`ili su, kako sam izdava~ i autor dr Vojislav [e{eq, tako i wegovi zastupnici, izvo|ewe odre|enih dokaza saslu{awem kako jednog broja lica kao svedoka, tako i uvidom u odre|ene pisane dokumente, a u ciqu utvr|ivawa, odnosno proveravawa istinitosti tvrdwi iznetih u kwizi Veleizdajni~ki proces, a od strane javne tu`be ozna~enih kao inkriminacije. Ocewuju}i predloge i navode javnog tu`ioca s jedne, i autora, te wegovih punomo}nika, s druge strane i posebno razmatraju}i sadr`inu kwige ~ija je zabrana rasturawa predlo`ena, sud je na{ao da je predlog javnog tu`ioca da se ista zabrani osnovan. Odredbom ~lana 142. stav 1. ta~ka 2. Zakona o javnom informisawu SR Srbije (Slu`beni glasnik SRS, br. 27/86) zabraweno je rasturawe {tampanih stvari putem kojih se iznose ili prenose neistinite ili alarmantne vesti ili tvr|ewa kojima se ugro`ava, ili bi se mogao ugroziti javni red ili mir, ili uznemiriti javnost.
341

Za tvrdwe autora iznete u kwizi Veleizdajni~ki proces i to kako u wenom uvodnom delu, tako i na stranicama 45. i 46. iste, posebno one koje apostrofiraju mra~na zbivawa u Bosni i Hercegovini, progon srpskog naroda i wegovih intelektualaca koji se odvija po uzoru na onaj kosovskometohijski pod albanskom zastavom, zatim da je ovaj centralni i vitalni deo Jugoslavije, pri ~emu autor ozna~ava SR Bosnu i Hercegovinu zahvatio staqinisti~ki mrak, orijentalno despotsko bezna|e i panislamisti~ke orgije, za tvrdwu iznetu kroz direktnu aluziju da je Josip Broz jedan od glavnih ovovekovnih krivaca za sve neda}e i nesre}e srpskog naroda, te za tvrdwu da su o wegovom krivi~nom progonu, te o vrsti i visini osude u postupku vo|enom protiv wega, odluke donosili najvi{i partijski organi Jugoslavije i Bosne i Hercegovine, ovaj sud nalazi da su neistinite, da se wima nesumwivo mo`e uznemiriti javnost, usled ~ega je predlog javnog tu`ioca po oceni ovog suda osnovan. Radi se o op{tepoznatim ~iwenicama i stvarima i nije, po oceni ovog suda, potrebno u ovom postupku dokazivati suprotno. Ovaj sud smatra iznete tvrdwe autora dr Vojislava [e{eqa neistinitim, proizvoqnim i optere}enim subjektivizmom, a dokazivawe te proveravawe istinitosti ovih tvrdwi kroz saslu{awe izvesnog broja lica kao svedoka, te ~itawem odre|enih pisama, ovaj sud smatra suvi{nim. Ta~nije, smatra suvi{nim dokazivawe da u Bosni i Hercegovini srpski narod nije izlo`en progonu po uzoru na onaj kosovskometohijski pod albanskom zastavom, smatra suvi{nim dokazivawe da Bosnu i Hercegovinu kao centralni i vitalni deo Jugoslavije nije zahvatio staqinisti~ki mrak, orijentalno despotsko bezna|e i panislamisti~ke orgije. Posebno smatra suvi{nim ovaj sud proveravawe istinitosti tvrdwe dr Vojislava [e{eqa iznete kroz direktnu aluziju kojom se Josip Broz ozna~ava jednim od glavnih ovovekovnih krivaca za sve neda}e i nesre}e srpskog naroda i najzad, suvi{nim smatra ovaj sud proveravawe tvrdwe iznete od strane autora da su o wegovom krivi~nom progonu i osudi odlu~ivali najvi{i partijski organi ove zemqe, te Republike Bosne i Hercegovine. Sud smatra da ovako iznete i formulisane tvrdwe autora dr Vojislava [e{eqa, po svojoj su{tini i neistinite i subjektivne, objektivno mogu dovesti do uznemirewa javnosti. Posebno sud smatra da ovakvu negativnu konotaciju ima poziv autora dr [e{eqa iz uvodnog dela kwige, poziv upravqen na bu|ewe svesti i savesti, ponosa i dostojanstva srpskog naroda, a sve u ciqu uspravqawa i stresawa sa sebe, kako to autor navodi, trule ali lepqive i qigave mre`e kominternsko-vatikanske zavere. Autor u uvodnom delu ovu svoju misao razra|uje u meri koja ne ostavqa ni trunku sumwe u to da se radi o pozivu srpskom narodu za emancipaciju iz okova marksisti~ke ideologije koju ozna~ava uveliko prevazi|enom i humanisti~kim na~elima neprimerenom. Ovaj sud zaista smatra suvi{nim dokazivawe da ideologija marksizma i sve ono {to su u ovoj zemqi u~inili KPJ, odnosno SKJ nisu bili, odnosno da ne predstavqaju bogom danu zamku, klopku, sredstvo dugotrajnog i temeqitog obmawivawa i odnaro|avawa, sijawa nesloge i unutarnarodnih razmirica, bratoubila~kih pokoqa, te za svaku takvu tvrdwu nalazi da je i neistinita i objektivno upravqena na to da uznemiri javnost.
342

Iz svega navedenog proizilaze i razlozi usled kojih sud nije prihvatio predloge za izvo|ewe dokaza stavqene na pretresu od strane autora i wegovih zastupnika, odnosno zbog ~ega je izvo|ewe ovih i ovakvih dokaza smatrao suvi{nim i nepotrebnim. Imaju}i u vidu pomenutu odredbu Zakona o javnom informisawu SR Srbije (~lan 142. stav 1. ta~ka 2. Slu`beni glasnik SRS, br. 27/86), te napred izlo`eno ~iweni~no stawe sud nalazi da je predlog Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu za zabranu kwige Veleizdajni~ki proces osnovan, usled ~ega je odlu~eno kao u izreci ovog re{ewa. Sud je razmatrao mogu}nost eventualne zabrane samo onih delova ozna~ene kwige za koje javni tu`ilac nalazi da mogu biti predmet zabrane, odnosno koje ozna~ava kao inkriminacije, pa je na{ao da za eventualnu delimi~nu zabranu, dakle, samo tih delova kwige ne postoji prakti~na mogu}nost kako je zakonom ozna~eno: mogu}nost izdvajawa pojedinih delova celine mogu}a je kad se radi o nepovezanim tabacima, dodacima, omotima i sli~no. U konkretnom slu~aju radi se o od{tampanoj i povezanoj celini kwizi, te ovaj sud ne vidi mogu}nost izdvajawa inkriminisanih delova iste, odnosno onih na koje se fakti~ki zabrana odnosi. Ovo tim pre {to se u konkretnom slu~aju radi o privatnom izdawu, odnosno izdava~u. Sa svih iznetih razloga sud je odlu~io kao u izreci ovog re{ewa. Pravna pouka: Protiv ovog re{ewa mo`e se izjaviti `alba u roku od 3 dana od dana prijema istog, Vrhovnom sudu SR Srbije a preko ovog suda. U svojoj `albi Vrhovnom sudu Srbije od 25. januara advokat Slobodan Perovi} je naveo: Re{ewem Okru`nog suda u Beogradu, Kr. 9/87, od 19. januara 1987. godine, zabraweno je rasturawe kwige Veleizdajni~ki proces autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa. Izdava~, preko svog punomo}nika, protiv ozna~enog re{ewa, blagovremeno izjavquje `albu: Vrhovnom sudu Srbije, na osnovu ~l. 394. u vezi ~l. 363. Zakona o krivi~nom postupku, zbog: bitne povrede odredaba postupka, pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa, sa predlogom da se osporeno re{ewe preina~i, na taj na~in {to }e se odbiti predlog za trajnu zabranu rasturawa kwige, ili ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak. Predla`emo sudu da, na osnovu ~l. 16. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, pozove i saslu{a stranke pre nego {to odlu~i o `albi. Obrazlo`ewe:
Veritas temporis filia (Aul. Gellius-12, 11)

I. Bitna povreda odredaba krivi~nog postupka, kao razlog ove `albe, isti~e se sa slede}ih razloga:
343

1) Po predlogu Okru`nog javnog tu`ila{tva UT. br. 32/86, kojim je zahtevana zabrana rasturawa kwige Veleizdajni~ki proces, Okru`ni sud je odlu~ivao u postupku koji je vo|en pod brojem Kr. 262/86 Tada je, nakon glavnog pretresa, 22. decembra 1986. godine, usvojen predlog Javnog tu`ila{tva. Izdava~ i wegovi punomo}nici protiv ovog re{ewa izjavili su `albe, koje su usvojene re{ewem Vrhovnog suda Srbije. K`. II br. 9/87 od 13. januara 1987. godine. Drugostepeni sud je detaqno obrazlo`io razloge zbog kojih je ukinuo tada{we re{ewe prvostepenog suda. Ovi se razlozi mogu svesti u tri grupe: a) nu`no je utvr|ewe neistinitosti tvr|ewa; b) neophodno je obrazlo`iti mogu}nost nastupawa uznemirewa javnosti; v) potrebno je sagledati sadr`inu teksta cele kwige kako bi se moglo oceniti da li inkriminisani delovi zbog kojih se zabrana izri~e imaju svoju podlogu i obja{wewe i u ostalim delovima kwige. Odredbom ~l. 390. st. 3. ZKP prvostepeni sud je obavezan da izvede sve procesne radwe i raspravi sva sporna pitawa na koja je ukazao drugostepeni sud u svojoj odluci. Odbrana smatra da prvostepeni sud ovu svoju obavezu nije ispunio, tako da je u ponovnom postupku u~inio bitnu povredu odredaba krivi~nog postupka iz ~l. 364. st. 2. ZKP, jer nije primenio ~l. 390. st. 3. ZKP, a to je bilo od uticaja na zakonito i pravilno dono{ewe sudske odluke. 2) Prvostepeno re{ewe koje se ovom `albom osporava ne sadr`i sve zakonom predvi|ene elemente. Na osnovu ~l. 357. st. 7. ZKP, prvostepeni sud je bio du`an da navede predloge stranaka i razloge zbog kojih ovi predlozi nisu prihva}eni. Prvostepeni sud nije naveo predloge stranaka. Zbog toga je onemogu}eno ispitivawe razloga za odbijawe ovih predloga, to jest, onemogu}ena je provera sudske odluke, pa je time u~iwena i bitna povreda pravila postupka, predvi|ena u ~l. 364. st. 1. ta~. 11. ZKP. 3) Prvostepeni sud je bio du`an da navede, citira, one delove kwige za koje smatra da se u wima iznose neistinite tvrdwe, koje bi mogle izazvati uznemirewe javnosti. Osporeno re{ewe ne sadr`i takve navode iz kwige, ve} prepri~avawa u kojima se polemi{e sa autorom, a ponegde i sa nalozima drugostepenog suda. Na ovaj na~in prvostepeni sud je doneo re{ewe kojim se zabrawuje rasturawe kwige Veleizdajni~ki proces, a da je nemogu}e precizno utvrditi na koje se delove kwige zabrana odnosi. Ovo je veoma zna~ajno jer je, s obzirom na svrhu odluke o zabrani rasturawa {tampane stvari, potrebno precizno ozna~avawe zabrawenih delova. Ti delovi nikada vi{e ne mogu biti publikovani jer pravosna`no izre~ena zabrana rasturawa predstavqa apsolutnu smetwu za javno izno{ewe inkriminisanih delova teksta. Sa navedenog razloga smatramo da je u~iwena bitna povreda pravila postupka predvi|ena ~l. 364. st. 1. ta~. 11. ZKP. II. Prvostepeni sud je pogre{no i nepotpuno utvrdio ~iweni~no stawe, pa je stoga i osnov ove `albe odredba ~l. 366. ZKP.
344

Svi predlozi izdava~a i wegovih punomo}nika odbijeni su, tako da ni na koji na~in nije izvedena provera autorovih tvr|ewa. Na taj na~in ~iweni~no stawe ostalo je u potpunosti neutvr|eno, pa se zabrana rasturawa kwige Veleizdajni~ki proces mo`e okarakterisati kao odluka doneta bez ikakve provere, arbitrarno, sa jedinim obja{wewem na koje se sud poziva a koje se odnosi na utvr|ivawe notornih istina. Naime, prvostepeni sud je potpuno onemogu}io odbranu odbiv{i preko 40 dokaznih predloga. Javno tu`ila{tvo nije ponudilo nikakve dokaze za tvrdwu da se radi o neistini koja mo`e uznemiriti javnost, a sud nije po slu`benoj du`nosti odredio izvo|ewe bilo kakvih dokaza. ^ak je odbijeno i predlo`eno vr{ewe uvida u celokupni sadr`aj kwige. Sva obja{wewa i razlozi koji se na vi{e mesta ponavqaju u obrazlo`ewu prvostepenog re{ewa zasnivaju se iskqu~ivo na tzv. notornim istinama po kojima su [e{eqevi zakqu~ci neistiniti. Odbrana smatra da je na ovakav na~in mogu}e zabraniti bilo koju kwigu, jer se izdvajawem pojedinih re~enica, wihovim proizvoqnim tuma~ewem i odbijawem wihovog ocewivawa u kontekstu celine, mo`e svaki tekst proglasiti neistinitim i podobnim da izazove uznemirewe javnosti. Zbog toga, smatramo, nu`no je ponovo ukinuti prvostepenu odluku, kako bi se izdava~u pru`ila mogu}nost dokazivawa istinitosti putem izno{ewa argumenata. Dvadeset {estog januara `alio se advokat @arko Aleksi}: Na rije{ewe Okru`nog suda u Beogradu Kr. br. 9/87 od 19.1.1987. godine kojim je zabraweno rasturawe kwige Veleizdajni~ki proces autora dr Vojislava [e{eqa, punomo}nik autora izjavquje blagovremeno sqede}u `albu: 1) Zbog bitne povrede odredaba krivi~nog postupka; 2) Zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa. Razlozi: Vrhovni sud Srbije svojim rje{ewem K`-9/87 ukinuo je prvostepeno rje{ewe i predmet vratio na ponovni postupak sa nizom uputa prvostepenom sudu kako treba postupiti u ponovqenom postupku, s obzirom da su u toku prvog su|ewa na~iwene gre{ke kako procesne prirode, tako i materijalne povrede zakona. Prvostepeni sud je du`an da se pridr`ava datih uputa ili pak u krajwem slu~aju u smislu ~l. 390. ZKP-a za svoje pravno shvatawe mora dati detaqno obrazlo`ewe. Me|utim, u toku ponovnog postupka sud je po~inio vi{e povreda pravila procesnog postupka koje su takve prirode da povla~e za sobom ukidawe rje{ewa. Naime, osim korekcije navedenog ~lana, sud se uglavnom ograni~io na isti kli{e, {to dovodi do nedoumice kada se imaju u vidu upute date u drugostepenom rje{ewu. U su{tini, imamo predlog tu`ioca sa navedenim inkriminacijama koje sud apsolutno prihvata, daje im karakter op{tepoznatih ~iwenica, iste ocjewuje kao neistinite i koje mogu uznemiriti javnost, odbija sve ponu|ene dokaze, ne prihvata date sugestije Vrhovnog suda i odlu~uje isto kao i ranije, zabrawuju}i rasturawe kwige u cjelosti.
345

Ocjena suda da su navodi u predgovoru kwige: neistiniti, proizvoqni i optere}eni subjektivizmom nije potkrijepqena niti jednim dokazom. To je tvrdwa tu`ioca nasuprot tvrdwi autora koji u tom pravcu nudi niz dokaza preko kojih se pod normalnim okolnostima ne bi moglo tako olako pre}i. Nu`no je obratiti pa`wu i na slede}i navod suda u razlozima rje{ewa: Ta~nije smatra suvi{nim dokazivawe da u BiH srpski narod nije izlo`en progonu po uzoru na kosovski pod albanskom zastavom, da je nije zahvatio staqinisti~ki mrak... itd. Tako je napisano, pa smo obavezni tako prihvatiti i protuma~iti, {to se u interpretaciji smisla podudara sa stavom autora. Dodu{e, ne{to kasnije u obrazlo`ewu sud izla`e druga~ije stavove, no kako su izlo`eni stavovi kontradiktorni, to stoji povreda odredaba ZKP iz ta~. 11. ~lana 364. Koliko smo zapazili, u predgovoru kwige se nigdje ne pomiwe ime Broz, pa je zakqu~ak o direktnoj aluziji, bez ikakvog stru~nog utvr|ewa izvo|ewa dokaza u tom pravcu, proizvoqan i suprotan uputima datim u drugostepenom rje{ewu. Prebacivawe tereta dokaza sa javne tu`be na autora, {to je protivno osnovnim na~elima ZKP-a i {to je presedan u sudskoj praksi, a {to sud ponovo ~ini i pored izri~ito date upute u tom pravcu, moglo bi se jo{ prinudno i prihvatiti, s obzirom na niz ranije ponu|enih i na novom pretresu pro{irenih dokaznih predloga, da sud nakon toga ne donosi re{ewe kojim potpuno odbija sve dokazne predloge, smatraju}i ih suvi{nim, ostaju}i pri stavu da su navodi u predlogu tu`ioca jedina objektivna istina. Ako je sud unapred opredeqen za takvo stanovi{te, pitawe je da li je uop{te i trebalo voditi bilo kakav proces. Prosto je neverovatno da sud nije izvr{io izvesnu selekciju obiqa ponu|enih dokaza, potom izveo odre|en broj ponu|enih dokaza, ~ime bi postupawe suda bilo upe~atqivije, pa se vjerovatno ne bi nametao utisak o ovako komotnom stavu. Vrhovni sud je dao korektne razloge i upute u vezi sa inkriminacijama na strani 45. i 46. kwige, pa smatramo da je sud bio du`an da se pridr`ava ovih uputa. Napokon, te{ko se je oteti utisku da se od niza obrazlo`enih do kaznih predloga po autoru sud nije mogao odlu~iti i opredeliti za iz vo|ewe odre|enih dokaza ~ijim izvo|ewem bi se pru`ila {ansa autoru da potkrijepi svoje tvrdwe i dovede u sumwu blanko tvrdwu tu`ioca o navodnom uznemirewu javnosti. Verovatno neko uznemirewe postoji, ali kakvo i ko je uznemiren? Smatramo da je uloga suda da tananim rasplitawem, izvo|ewem ponu|enih dokaza i ukupno dobro provedenim po stupkom, utvrdi ta~no stawe stvari, tj. da li je uznemirena javnost, da li su uznemireni pojedinci ili grupa qudi koji ne mogu predstavqati javnost itd. Smatramo nadaqe da stoje i svi ostali razlozi istaknuti u `albi na rje{ewe Kr. br. 262/86 od 22.12.1986. pa molimo da se ista smatra sastavnim dijelom i ove `albe.
346

Vrhovni sud je u svom rje{ewu obrazlo`io i situaciju koja bi nastala usled zabrane rasturawa kwige i u odnosu na dugoro~nu zabranu objavqivawa tekstova iz ove kwige i upozorio da se u dobrom dijelu radi o predkrivi~nom i krivi~nom postupku protiv autora koji je okon~an pravosna`nom presudom, dakle dokumentom pred kojim ne bi smjelo biti ovakvih zapreka, a {to je prvostepeni sud u potpunosti prenebregnuo. Naime, radi se o dokumentima koji odslikavaju jedno vrijeme u Bosni i Hercegovini, nezakonitost i staqinisti~ke metode i postupawa kako je to obrazlo`io autor dr Vojislav [e{eq, a {to se da jasno zakqu~iti iz samih dokumenata u krivi~nom spisu i {to bi se jo{ boqe rasvijetlilo dokazima koje je ponudio autor. Jedan od niza predloga je bio i saslu{awe Drage ^u~kovi}a, pukovnika i predsjednika Vojnog suda koji je dao la`an iskaz pod prinudom, prisiqen od strane inspektora RSDB-a. Recimo da se to u nekom smislu mo`e i razumjeti od biv{ih pukovnika UDBE koji su kasnije kao advokati minirali svoje klijente, sara|uju}i sa organima gowewa, nekorektno se pona{aju}i, protivno kodeksu advokatskom itd. Eto, uzimaju}i da je kao biv{i pukovnik te slu`be zaklet, ali la`no svjedo~iti, ~ime je izvr{io krivi~no djelo la`nog svjedo~ewa, a tako|e su po~inili krivi~no djelo i oni koji su ga na to prisilili i to svjedoka tako visokog ranga i dru{tvenog polo`aja i na takvom iskazu do{lo je do dono{ewa osu|uju}e presude protiv autora stvarno je drasti~an primjer koji htio to neko ili ne, upe~atqivo potvr|uje stavove autora u wegovoj kwizi. A takvih primjera je u BiH bilo napretek. Ilustracije radi, a u dopunu dokaznog postupka navodimo i predmete K-19/80 Okru`nog suda u Doboju i K-110/83 Okru`nog suda u Zenici, u kojima je tako|e potpuno nezakonito postupano, iznu|ivani su iskazi itd. Stoga iz zahtjeva za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude u predmetu K-110/83 Okru`nog suda u Zenici na strani 4. citiramo jedan pasus, citat: I bez obzira na to {to je u pitawu montirani krivi~ni postupak na izmi{qenim optu`bama i la`nim dokazima, insceniran od strane pripadnika Slu`be dr`avne bezbednosti (Mato Andri}, Du{an Zgowanin, zatim izvr{ioci u Doboju i Zenici [kripina Slobodan, Simi} Mi}o, Petri} Nikola itd.), dobar dio krivice le`i i na pomenutom i odre|enom krugu sudija, jer su na sve bitne okolnosti upozoravani u pravnim lekovima i vanredno drugim na~inima, naro~ito na katastrofalne posledice po zdravqe usled zlo~ina~kog postupawa prema meni upravnika koncentracionog logora u Zenici, Fadila Lipni~evi}a sa svojim inkvizitorima i u dogovoru sa Simi}em, Petri} Nikolom i drugima, jer nisu preduzeli ni{ta, isto kao i Sekretarijat za pravosu|e Socijalisti~ke Republike Nosne i Hercegovine, kome se i moja porodica vi{e puta obra}ala u za{titu bar elementarnih prava u o~uvawu zdravqa i izbjegavawa fizi~ke likvidacije, jer sam u tom sadisti~kom mu~ewu u logoru Zenica do`iveo dva sr~ana udara i klini~ku smrt (10. juna 1980. i 13. jula 1980). Sve one koji su radili nesavjesno, nezakonito, ne po{tuju}i ni osnovne ustavne odredbe, kr{e}i va`e}i Krivi~ni zakon Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije i Zakon o krivi~nom postupku, pa ti347

me kr{e}i i neizvr{avaju}i i sve me|unarodne poveqe i deklaracije, ~iji je Jugoslavija potpisnik, ne}e mo}i spasiti pravilo da su samo izvr{avali nare|ewe i bilo bi pravi~no da se po ispravnom utvr|ewu na takvim i provede odgovaraju}a egzekucija. Kako stoje bitne povrede odredaba krivi~nog postupka i pogre{no i nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe, predla`emo: Da Vrhovni sud Srbije, ukoliko na|e potrebnim u smislu ~lana 16. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, pozove i saslu{a stranke pre odluke po `albama. Da ukine prvostepeno rje{ewe i predmet vrati na ponovni postupak ili pak preina~i isto i dozvoli rasturawe kwige Veleizdajni~ki proces autora dr Vojislava [e{eqa. Istog dana se `alio i advokat Nikola Barovi}: Re{ewem Okru`nog suda u Beogradu, Kr. br. 9/87 od 19. januara 1987. godine zabraweno je u celosti rasturawe kwige Veleizdajni~ki proces autora dr Vojislava [e{eqa, koji je i izdava~. Zastupnik autora i izdava~a, advokat Nikola Barovi}, po punomo}ju datom na zapisnik u predmetu Kr. 262/86 Okru`nog suda u Beogradu, 22. decembra 1986. godine, izjavquje `albu: zbog pogre{no utvr|enog ~iweni~nog stawa, zbog povrede materijalnog prava, kao i zbog povrede postupka, sa predlogom da drugostepeni sud pobijeno re{ewe poni{ti i dozvoli da se kwiga dr Vojislava [e{eqa Veleizdajni~ki proces slobodno rastura. Obrazlo`ewe: Sud je na glavnom pretresu, 19. januara 1987. godine, prihvatio izvo|ewe samo jednog dokaza, predlo`enog od zastupnika izdava~a, tu`ilac nije imao dokaznih predloga, a ni sud nije izvodio nijedan drugi dokaz. Me|utim, u re{ewu o zabrani rasturawa inkriminisane kwige sud i ne spomiwe izvo|ewe tog dokaza, te ga stoga nije ni cenio u odnosu prema drugim ~iwenicama, ni samog za sebe. Time je u~iwena bitna povreda ZKP-a. Taj dokaz je bio predlo`en na okolnosti iz kojih se mo`e zakqu~iti zbog ~ega autor kwige izra`ava bojazan zbog staqinisti~kog postupka, odnosno postojawa nezakonitosti (orijentalnog mraka) u BiH. Izvo|ewem toga dokaza utvr|eno je da je istra`ni sudija Okru`nog suda u Sarajevu u postupku koji se vodio protiv dr Vojislava [e{eqa, odbio da konstatuje da je svedokiwa Olga Kozomara, profesor Pravnog fakulteta u Sarajevu, bila izlo`ena strahotama u prethodnom postupku u prostorijama SDS, te da je istra`ni sudija odbio da upi{e i prigovor branioca adv. Sr|e Popovi}a obja{wavaju}i ja sam sudija 20 godina i nikada nikome nisam dozvolio da stavqa nikakve primedbe na zapisnik. Dakle, sud je dokaz izveo, dokaz ukazuje na postojawe nezakonitosti (staqinizam, orijentalni mrak), a dokaz nije cenio. Ostale predlo`ene dokaze sud nije prihvatio, a nije ni obrazlo`io, u skladu sa ZKP-om, za{to ih je odbio. Me|u tim predlo`enim dokazima
348

bio je i predlog da se pribave zapisnici sa sednica CK SKJ i CK SK BiH na koje se odnosi inkriminisani tekst iz drugog dela kwige. Tim dokazom bi se moglo utvrditi da li su tvrdwe u tom delu kwige ta~ne ili ne. Sud je odbio i izvo|ewe dokaza ~itawem posledweg pasusa sa strane 26. iz predmeta optu`nice K-217/85 Okru`nog suda u Tuzli iz kojeg bi se videlo ne samo postojawe nezakonitosti u tom konkretnom slu~aju, nego i protivustavnosti, jer ZJT @ivko Gligori} tu tvrdi da posebnu dru{tvenu opasnost koja se sti~e kod okrivqenih predstavqa ~iwenica da su oni djelovali u mestu gdje je stanovni{tvo mje{ovito i to ve}inom srpsko i muslimansko koje grani~i sa Republikom Srbijom. Iz ovoga se vidi da je u ovoj optu`nici Okru`nog javnog tu`ila{tva u Tuzli teritorija Republike Srbije predstavqena kao posebna dru{tvena opasnost neprijateqska teritorija. Sud je pogre{no utvrdio ~iweni~no stawe kada je u re{ewu naveo da autor izjedna~ava kominternovsko-vatikansku zaveru sa ideologijom marksizma. U re~i na glavnom pretresu autor je objasnio da je izraz kominternovsko-vatikanska zavjera stilska figura, a ne tvrdwa o postojawu zavere. Tom stilskom figurom, autor je objasnio, ukazano je samo na sli~nost ili podudarnost politika dveju velikih organizacija prema Jugoslaviji u me|uratnom periodu. Zatim, politika Kominterne je u nau~nim krugovima (kao na primer u nedavnom intervjuu nau~nika dr Desanke Pe{i} u NIN-u) i krugovima unutar radni~kog pokreta (na primer, kod evrokomunista) ocewena kao politika dr`avnog razloga SSSR-a, a ne politika izvedena iz ideologije marksizma. Tako|e, nije jasno gde je prvostepeni sud na{ao da dr [e{eq poistove}uje politiku Kominterne i Vatikana sa ideologijom marksizma, kada se u tekstu re~ marksizam uop{te ne pojavquje. Autor se u uvodu kwige jasno opredequje i zala`e za borbu protiv staqinizma, orijentalnog mraka, pa nije jasno na osnovu ~ega sud izvodi zakqu~ak da se to ikako mo`e odnositi na politiku KPJ/SKJ i ideologiju marksizma. Sud za sve ostalo {to autor iznosi u inkriminisanim delovima kwige smatra da se radi o op{tepoznatim ~iwenicama i stvarima i nije, po oceni ovog suda, potrebno u ovom postupku dokazivati suprotno, odnosno, sud smatra da nasuprot autorovim tvrdwama stoje notorne istine (koje se ne dokazuju), te su samim tim, po stanovi{tu suda autorove tvrdwe notorne neistine. Ukoliko se, po nala`ewu suda, radi o notornim neistinama, onda ti delovi kwige i ne bi mogli dovesti do uznemirewa javnosti, jer je i po nala`ewu Vrhovnog suda Srbije u ovom istom predmetu u re{ewu K`. II 9/87 svakom ko se interesuje za stawe u dru{tvu poznato ko donosi odluku o krivi~nom progonu, te je izno{ewe tvrdwe o nekom drugom nosiocu progona neutemeqeno na dokazima i ne bi moglo dovesti do uznemirewa javnosti. Imaju}i u vidu da je sud odbio izvo|ewe dokaza pribavqawem zapisnika sa partijskih sednica ozna~enih u kwizi, treba navesti da je Vi{i sud u Qubqani u predmetu Kr. 1632/85, odbijaju}i zabranu nedeqnika Mladina naveo u re{ewu da kritika u smislu prikazivawa odre|enih
349

slabosti je ne samo dopu{tena, ve} {tavi{e i dru{tveno korisna i ako govori o negativnom delovawu javnih ustanova ili organa vlasti, a jedna od bitnih osobina takvog mi{qewa je, naime, da proizilazi iz neke objektivne podloge, iz nekih ~iwenica {to omogu}uje dijalog, odnosno uop{te mogu}nost da se argumentima takvo mi{qewe odbije ili potvrdi. Daqe, isti sud stoji na stanovi{tu da pri oceni mogu}nosti za nastupawe takve posledice uznemirewe javnosti prvostepeni sud je zapravo zanemario da se ne radi o neargumentovanim, nego upravo o~igledno neistinitim tvrdwama koje su kao takve uo~qive svakom prose~nom ~itaocu i zato, kao neistinito prikazivawe prilika, ne mogu uzrokovati uznemirewe javnosti. To je identi~no stavu Vrhovnog suda Srbije u ovom predmetu u re{ewu K`. II 9/87 od 13.1.1987. Da je prvostepeni sud sagledao sadr`inu teksta cele kwige, kako mu je to nalo`eno re{ewem VSS, on ne bi na{ao da inkriminisani delovi mogu biti predmet zabrane u smislu ~lana 112. Zakona o javnom informisawu. Jer, kako je ve} navedeno i po mi{qewu Vi{eg suda u Qubqani, ako je ne{to notorno neistinito, to i nije podobno za uznemiravawe javnosti, a ako je neka iznesena tvrdwa bazirana na nekoj ~iwenici koja je ta~na, onda se ona u javnom dijalogu mo`e potvrditi ili pobiti, pa u tom smislu po{to postoji takva mogu}nost ne mo`e do}i do uznemirewa javnosti, odnosno do zabrane rasturawa po osnovu ~lana 112. Zakona o javnom informisawu. Iako autor i izdava~, te wegovi zastupnici, smatraju da ne postoje uslovi za zabranu, da treba dozvoliti rasturawe kwige u celosti, treba ipak navesti da nije ta~no stanovi{te suda o nemogu}nosti izdvajawa inkriminisanih delova kwige iz celine, bilo da se radi o izdawima izdava~kih ku}a ili privatnih izdawa, jer upravo odluke istoga okru`nog suda u Beogradu govore o tome da je to mogu}e. To je i ~iweno u slu~ajevima: 1) delimi~na zabrana ~asopisa Teorija br. 3/1984 i to str. 4. i 76. na kojima su se nalazile fotomonta`e likova Lewina i Staqina; 2) delimi~na zabrana ~asopisa Teorija, br. 4/1984 jedne strane na kojoj se nalazio deo `albe prof. dr Qubomira Tadi}a; 3) re{ewem Kr. 77/84 od 8.8.1984. delimi~no je zabraweno rasturawe Bele kwige od strane 12-16 (samostalno izdawe); 4) delimi~na zabrana rasturawa kwige prof. dr Mihajla Markovi}a Preispitivawa koja se odnosila na 30 stranica. U svim tim slu~ajevima kwige su ve} bile povezane i izdavawe je vr{eno na taj na~in {to su inkriminisani delovi i listovi iscepqeni, a potom pu{teno da se te kwige, bez tih listova, slobodno rasturaju. Sastavnim delom ove `albe treba smatrati i `albu izjavqenu na re{ewe Okru`nog suda u Beogradu Kr. 262/86 od 22. decembra 1986. godine. U `albi koju sam li~no podnio 26. januara naveo sam slede}e: Pobijanim rje{ewem je izvr{ena bitna povreda odredaba odgovaraju}eg zakona, te pogre{no i nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe. Zato predla`em Vrhovnom sudu da prvostepeno re{ewe ukine, te omogu}i slobodno rasturawe moje kwige ili predmet vrati Okru`nom sudu na ponovno odlu~ivawe. Zahtjev obrazla`em slede}im razlozima:
350

1. Neta~ne su i neodr`ive teze iz prvostepenog rje{ewa da u svojoj kwizi iznosim neistinite tvrdwe kojima se mo`e uznemiriti javnost, a sud nije prihvatio nijedan predlog za izvo|ewe dokaza kojim bi se mogla potvrditi wihova istinitost, niti se uop{te upu{tao u procjenu argumentacije koju sam i na prvoj i na drugoj glavnoj raspravi iznio suprotstavqaju}i se potpuno neargumentovanom i neosnovanom predlogu javnog tu`ioca, mada na meni uop{te nije le`ao teret dokazivawa. 2. Prvostepeno rje{ewe je proizvoqno, optere}eno subjektivizmom i zasnovano na neistinitim tvrdwama, politi~kim dogmama i ideolo{kim predrasudama, pa bi wegov opstanak u pravnom prometu ozbiqno dovodio u pitawe i samo postojawe modernog i civilizovanog pravnog poretka. 3. Notorna je ~iwenica da je u Bosni i Hercegovini ve} dvije decenije srpski narod izlo`en progonu po uzoru na onaj kosovskometohijski pod albanskom zastavom, na {to ukazuju i statisti~ki podaci objavqeni u oficijelnoj jugoslovenskoj {tampi, stradawa istaknutih intelektualaca i mnogobrojna politi~ka su|ewa re`irana po klasi~nom staqinisti~kom scenariju. 4. Op{tepoznata je ~iwenica da je Bosnu i Hercegovinu zahvatio staqinisti~ki mrak, orijentalno-despotsko bezna|e i panislamisti~ke orgije, {to na podroban na~in ilustruje kompletan sadr`aj moje kwige, te, pored toga, kwige Me{e Selimovi}a Sje}awa, Vojislava Lubarde Anatema, dr Esada ]imi}a Politika kao sudbina, kao i ogroman broj ~lanaka iz dnevne {tampe i periodike. 5. Op{tepoznata je ~iwenica da je Josip Broz jedan od glavnih ovovjekovnih krivaca za sve neda}e i nesre}e srpskog naroda i uzalud vladaju}a birokratija progoni sve one koji u tom smislu iznose istinite i argumentovane tvrdwe, na to ukazuje i ukupno stawe u kome se na{lo jugoslovensko dru{tvo uop{te, a polo`aj srpskog naroda i Republike Srbije posebno. 6. Tragikomi~no zvu~e navodi iz prvostepenog re{ewa iz kojih proizlazi da Ve}e okru`nog suda smatra suvi{nim provjeravati tvrdwe da su o mom krivi~nom progonu i osudi odlu~ivali najvi{i partijski organi Jugoslavije i Bosne i Hercegovine, kao da ~lanovi sudskog ve}a `ive na Marsu! 7. Moje stavove po pitawu prirode marksisti~ke teorije i ideologije i wihovih osnovnih karakteristika posmatranih s humanisti~kog stanovi{ta i wime opredjeqenih vrednosnih sudova prvostepeni sud pobija iskqu~ivo politi~kim i ideolo{kim tezama bez ikakve argumentacije, pa tako dodatno sputava proklamovanu slobodu misli i govora, intelektualnog stvarawa i izra`avawa. Ina~e, moje shvatawe dru{tvenoistorijske i politi~ke uloge marksizma, izneseno u kwizi Veleizdajni~ki proces, predstavqa samo rezime ve}eg broja nau~nih rasprava i teorijskih eseja, objavqenih u mojoj prethodnoj kwizi Sumrak iluzija, koja uop{te, bar dosad, nije bila predmet sudske zabrane.
351

Odgovor Vrhovnog suda Srbije je stigao tek 12. marta: Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u ve}u sastavqenom od sudija: Vlastimira Nikoli}a, kao predsednika ve}a, mr Slavka Muci}a i Branislava Blagojevi}a, kao ~lanova ve}a i stru~nog saradnika Verice Cvetkovi}, u postupku zabrane rasturawa {tampane stvari kwige Veleizdajni~ki proces autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa, re{avaju}i o `albama autora i izdava~a i wegovih punomo}nika Slobodana Perovi}a, @arka Aleksi}a i Nikole Barovi}a, adv. iz Beograda, izjavqenim protiv re{ewa Okru`nog suda u Beogradu Kr. 9/87 od 19. januara 1987. godine, posle sednice ve}a odr`ane 24. februara 1987. godine, doneo je re{ewe: Odbijaju se kao neosnovane `albe: autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa i wegovih punomo}nika advokata Slobodana Perovi}a, @arka Aleksi}a i Nikole Barovi}a, izjavqene protiv re{ewa Okru`nog suda u Beogradu Kr. broj 9/87 od 19. januara 1987. godine. Obrazlo`ewe: Navedenim re{ewem Okru`nog suda u Beogradu zabraweno je u celosti rasturawe kwige Veleizdajni~ki proces autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa, {tampane u privatnoj {tamparskoj radionici Multiprint Vojislava Stefanovi}a iz Beograda. Istim re{ewem odlu~eno je da se svi primerci pomenute kwige oduzmu i po pravosna`nosti re{ewa uni{te, kao i da se izreka re{ewa ima objaviti u Slu`benom listu SFRJ i Slu`benom glasniku SRS. Protiv ovog re{ewa blagovremeno su izjavili `albe (svaki posebno) autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq i punomo}nici advokati Slobodan Perovi}, @arko Aleksi} i Nikola Barovi} zbog bitnih povreda odredaba krivi~nog postupka i zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa, stavqaju}i predlog u svojim `albama da se pobijano re{ewe ukine ili preina~i u smislu navoda u `albama. Punomo}nici advokati Slobodan Perovi} i @arko Aleksi} u svojim `albama istakli su zahtev za odr`avawe sednice ve}a u smislu ~lana 371. ZKP sa pozivom na ~lan 16. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa koji Vrhovni sud nije uva`io nalaze}i da prisustvo stranke ne bi bilo korisno za razja{wewe ove stvari. Republi~ki javni tu`ilac SR Srbije stavio je predlog u svom podnesku Ktr. I. br. 217/87 od 2. februara 1987. godine da se `albe odbiju kao neosnovane. Vrhovni sud je na sednici ve}a razmotrio sve spise predmeta zajedno sa pobijanim re{ewem, pa je po oceni navoda i predloga istaknutih u `albama kao i predloga republi~kog javnog tu`ioca odlu~io kao u dispozitivu ovog re{ewa. U svojim `albama autor i izdava~ i wegovi punomo}nici ukazuju da prvostepeni sud u ponovqenom postupku nije postupio po primedbama drugostepenog suda, mada je to bio du`an prema ~l. 390. ZKP, a pre svega nije izvr{io proveru autorovih tvr|ewa putem izvo|ewa predlo`enih dokaza, tako da je prvostepena odluka bez ikakve argumentacije. Time je u~iwena bitna povreda iz ~l. 364. st. 1. ta~. 11. i st. 2. ZKP, kao i pogre{no i nepot352

puno je utvr|eno ~iweni~no stawe na kome je doneta i nezakonita odluka. Imaju}i ovo u vidu, prema `albama, ostalo je nejasno i na osnovu ~ega prvostepeni sud uzima za utvr|eno da bi moglo do}i do uznemirewa javnosti, a isto tako, prvostepeni sud nije objasnio na osnovu ~ega nalazi da je nemogu}e izdvajawe inkriminisanih delova (`alba punomo}nika advokata Barovi}a). Na kraju u `albama se ponovo isti~u tvrdwe (posebno u `albi autora izdava~a) koje su navedene u uvodnom delu i na strani 45. i 46. kwige Veleizdajni~ki proces, a veoma {iroko i van ovih okvira obja{wene od strane autora na zapisniku o glavnom pretresu. Po stanovi{tu Vrhovnog suda istaknuti `albeni navodi nisu osnovani. U svojoj kwizi Veleizdajni~ki proces u uvodnom delu, kako navodi prvostepeni sud, autor apostrofira mra~na zbivawa u Bosni i Hercegovini, u prvom redu progon srpskog naroda i wegovih intelektualaca koji se sve vi{e odvija po uzoru na onaj kosovskometohijski pod albanskom zastavom. Zatim, da je Bosnu i Hercegovinu zahvatio staqinisti~ki mrak, orijentalno despotsko bezna|e i panislamisti~ke orgije i da o tome }utati sve vi{e zna~i i u~estvovati u zlo~ina~kim divqawima sve dok srpski etnos, narod koji sada trpi i slu`i, ne bude iz Bosne i Hercegovine definitivno proteran ili dok sam ne bude dovoqno sposoban da se uspravi i strese sa sebe trule, ali lepqive i qigave, mre`e kominternovsko-vatikanske zavere, a dotle }e se i daqe kroz pesme zakliwati da ne}e skrenuti s puta jednog od glavnih ovovekovnih krivaca za sve wegove neda}e i nesre}e. U ovom delu kwige autor dovodi u pitawe savest, ponos i dostojanstvo, slobodarske i demokratske tradicije na{eg naroda isti~u}i da se neprimernom ideologijom seje nesloga i unutarnarodna razmirica, bratoubila~ki pokoq. Na kraju, na strani 45. i 46. kwige autor iznosi tvrdwu da ukupnu tada{wu represiju protiv slobodarskih intelektualaca direktno koordinira ministar unutra{wih poslova, kao i da su najvi{i organi SK Jugoslavije i BiH odlu~ili da bude osu|en na 12 godina zatvora. Istaknuta tvr|ewa autora u pomenutoj kwizi su po nalazu Vrhovnog suda pravilno ocewena u pobijanom re{ewu kao neistinita, proizvoqna i optere}ena subjektivizmom, kao i da se wima nesumwivo mo`e uznemiriti javnost. Ne samo da odredbe Ustava SFRJ i drugih dru{tvenopoliti~kih zajednica garantuju, ve} i realnost dru{tvenog `ivota obezbe|uje bratstvo i jedinstvo i ravnopravnost naroda i narodnosti u na{oj zemqi. Ove i druge dru{tvene vrednosti su op{tepoznate ~iwenice koje u ovom postupku, kako je prvostepeni sud pravilno zakqu~io, nije potrebno putem provere navoda autora u svojoj kwizi dokazivati. S druge strane, zaista je suvi{no proveravati autorove tvrdwe, jer su o~igledno neistinite, da je u Bosni i Hercegovini srpski narod izlo`en progonu po uzoru na onaj kosovskometohijski pod albanskom zastavom, da su ovaj centralni i vitalni deo Jugoslavije zahvatili mra~na zbivawa, staqinisti~ki mrak, orijentalno despotsko bezna|e i panislamisti~ke orgije, kao i ostale neistine istaknute u uvodnom delu i na strani 45. i 46. kwige Ve353

leizdajni~ki proces. Dakle, zakqu~uju}i da je dru{tvena stvarnost suprotna tim tvr|ewima, prvostepeni sud je u tom smislu u pobijanom re{ewu dao dovoqne i uverqive razloge, postupaju}i na taj na~in po primedbama Vrhovnog suda, koje razloge kao pravilne prihvata Vrhovni sud. Neosnovanost `albenih navoda da su autorova tvr|ewa ostala neproverena zbog toga {to prvostepeni sud nije izveo brojne predlo`ene dokaze proizilazi ne samo iz o~igledno neistinitih autorovih tvr|ewa ve} i iz samih ponu|enih dokaza ~ije je izvo|ewe prvostepeni sud pravilno ocenio kao suvi{no. Jer, izvo|ewe tih dokaza je nesumwivo necelishodno, a usvajawem tih predloga bi se bez potrebe odugovla~io postupak. Stoga, po oceni Vrhovnog suda, pobijeno re{ewe ne sadr`i bitne povrede iz ~lana 364. st. 1. ta~. 11. i st 2. ZKP niti je ~iweni~no stawe pogre{no i nepotpuno utvr|eno. Prvostepeni sud je osnovano zakqu~io da kwiga Veleizdajni~ki proces u kojoj su napred pomenuti delovi sa neistinitim tvrdwama objektivno mo`e dovesti do uznemirewa javnosti. Radi se o tome da se neistinitim tvr|ewima autora napadaju osnovne vrednosti na{e dru{tvene zajednice prema kojima narodi i narodnosti Jugoslavije kao i na{a javnost ne mogu biti ravnodu{ni, pa su bez osnova `albeni navodi kojima se ukazuje da nema mesta uverewu da bi moglo do}i do uznemirewa javnosti. Na osnovu pravilno i dovoqno utvr|enih odlu~nih ~iwenica prvostepeni sud je, imaju}i u vidu odredbu ~lana 142. st. 1. ta~. 2. Zakona o javnom informisawu SR Srbije, po oceni Vrhovnog suda, pravilno zakqu~io da je predlog javnog tu`ioca za zabranu kwige Veleizdajni~ki proces osnovan. Postupaju}i po ranije datoj primedbi Vrhovnog suda prvostepeni sud je u ponovqenom postupku otklonio nejasno}u u pogledu mogu}nosti eventualne zabrane samo inkriminisanih delova kwige, zbog ~ega se ponovno `albeno ukazivawe u ovom smislu pokazuje neosnovanim. Naime, u pitawu je {tampana stvar iz koje se ne mogu izdvojiti delovi ~ije je rasturawe zabraweno ~l. 13. st. 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa. Nalaze}i da ni ostali `albeni navodi ne mogu dovesti u sumwu pravilnost odluke prvostepenog suda o zabrani rasturawa sporne kwige Vrhovni sud je na osnovu ~lana 397. st. 3. ZKP odbio kao neosnovane `albe autora i izdava~a i wihovih punomo}nika advokata. Jo{ 9. januara 1979. Odbor za odbranu slobode misli i izra`avawa obratio se Predsedni{tvu Socijalisti~ke Republike Srbije pismom koje je potpisao prof. dr Neca Jovanov: Posledwih godina bilo je i me|u politi~arima pojedinaca koji su javno zastupali uverewe da na kwigu treba odgovoriti kwigom. To je davalo nadu da }e se prestati sa ve} omra`enom praksom sudskih zabrana novina i kwiga u kojima se izla`u ideje koje se unekoliko razlikuju od zvani~ne politike i ideologije. Na`alost, ova nada je ve} vi{e puta izneverena. Samo tokom pro{le godine Okru`ni sud u Beogradu je zabranio dve kwige dr Vojislava [e{eqa. Najpre je re{ewem toga suda K. br.
354

142/86 od 20.06.1986. zabraweno rasturawe [e{eqeve kwige Hajka na jeretika, a 22. decembra je isti sud, re{ewem K. br. 262/86 zabranio rasturawe kwige Veleizdajni~ki proces. Ova posledwa kwiga predstavqa zbirku dokumenata sa su|ewa dr Vojislavu [e{equ 1984. godine. Okru`ni sud je, me|utim, zakqu~io da ona sadr`i i tvrdwe iz kojih nesumwivo proizlazi subjektivizam i proizvoqnost autora, pa takve tvrdwe objektivno mogu dovesti do uznemiravawa javnosti, kao da su kwige jedine koje danas uznemiruju javnost. Kao primer ovakvih proizvoqnih tvrdwi koje bi mogle uznemiriti javnost, Okru`ni sud navodi [e{eqevo ukazivawe u uvodnoj napomeni na mra~na zbivawa u Bosni i Hercegovini, na ~iwenicu da se narod i daqe zakliwe da ne}e skrenuti s puta jednog od glavnih ovovjekovnih krivaca za sve neda}e i nesre}e i da samo ponovno bu|ewe svijesti i savjesti, ponosa i dostojanstva, slobodarskih i demokratskih tradicija na{eg naroda mo`e pomo}i wegovoj emancipaciji iz okova jedne ve} uveliko prevazi|ene i humanisti~kim na~elima neprimjerene ideologije, kojoj smo se usqed uro|ene naivnosti i iskrenosti predavali svim srcem, ne vide}i da ona na{im neprijateqima slu`i samo kao bogom dana zamka, klopka, sredstvo dugotrajnog i temeqnog obmawivawa i odnaro|avawa, sijawa nesloge i unutarwih razmirica, bratoubila~kih pokoqa. Mogu}nost uznemirewa javnosti sud je pripisao i [e{eqevoj tvrdwi da je ukupnu tada{wu represiju protiv slobodoumnih intelektualaca direktno koordinirao ministar unutra{wih poslova Stane Dolanc. Ovakvi i sli~ni navodi iz [e{eqeve kwige bili su za Okru`ni sud u Beogradu dovoqan razlog da trajno zabrani weno rasturawe i da nalo`i uni{tewe svih zaplewenih primeraka. Smatramo da je krajwe vreme da se prekine sa ovakvim nedostojnim postupawem prema kwigama i da se na pisanu re~ mora odgovarati samo re~ima. Stoga vam predla`emo da svojim aktom otklonite sve pravne posledice ove sudske zabrane [e{eqeve kwige Veleizdajni~ki proces i da u duhu uzajamne trpeqivosti omogu}ite slobodu i javnu raspravu o spornim ~iwenicama, idejama i kwigama. Drugog februara sam poslao Filozofskom dru{tvu Srbije, Hrvatskom filozofskom dru{tvu, Sociolo{kom dru{tvu Srbije i Sociolo{kom dru{tvu Hrvatske predstavku slede}e sadr`ine: Molim vas da kao strukovno udru`ewe ~iji sam redovni ~lan ve} vi{e godina preduzmete odgovaraju}e mjere u ciqu za{tite mojih gra|anskih i profesionalnih prava, intelektualne slobode i akademskog dostojanstva, ugro`enih politi~ko-policijskim sistematskim progonima i nakon izlaska iz zeni~ke robija{nice. Radi ilustracije te{kog stawa u kome se nalazim iznosim samo nekoliko najrelevantnijih ~iwenica: 1. I pored moje `eqe da s porodicom nastavim `ivjeti u svom rodnom gradu Sarajevu, egzistencija mi je tamo bila nemogu}a usqed paralelnog nepostojawa {ansi za zaposlewe ili privatnu publicisti~ku djelatnost. Bio sam prisiqen da se definitivno preselim u Beograd, pa vam ovog puta dostavqam i svoju novu adresu.
355

2. Re{ewem Okru`nog suda u Beogradu K. br. 142/86 od 20. juna 1986. zabrawena je moja kwiga Hajka na jeretika, a K. br. 9/87 od 19. januara 1987. Veleizdajni~ki proces, s istovjetnim obrazlo`ewem da se u wima iznose neke neistine kojima bi se mogla uznemiriti javnost, mada ni javni tu`ilac ni sud nisu ponudili ni jedan jedini dokaz za takvu tvrdwu. Iako teret dokazivawa nije bio na meni, na glavnim raspravama sam iznio veliki broj argumenata i predlagao izvo|ewe dokaza kojim bi se istinitost mojih navoda mogla u potpunosti dokazati. Me|utim, sudska vije}a su sve predloge te vrste a priori odbacila, {to je najboqi dokaz za moje stanovi{te da su sudska rje{ewa prejudicirana prethodnim politi~kim odlukama da se navedene kwige po svaku cijenu zabrane, bez obzira na nepostojawe bilo kakvog zakonskog osnova za wihovo spaqivawe. Ina~e, privatnim izdawima sopstvenih kwiga kao jedinim izvorom materijalnih prihoda izdr`avam i sebe i svoju porodicu, i pored wihovog minimalnog tira`a. 3. Sedamnaestog marta 1986. godine podnio sam zahtjev Gradskom sekretarijatu za unutra{we poslove Sarajeva da mi se vrati putna isprava. U maju iste godine sam odbijen. Po preseqewu u Beograd, obnovio sam 2. oktobra istovrsan zahtjev nadle`noj instanci, pa sam, uprkos svom stalnom interesovawu i insistirawu da se po{tuju zakonski rokovi za odgovor, tek 22. januara 1987. usmeno na {alteru za sporne paso{e Gradskog sekretarijata unutra{wih poslova Beograd u Qermontovoj ulici obavije{ten da je moj zahtjev odbijen, a da mi je pismeno rje{ewe ve} poslato, te da }e mi u toku istog dana sti}i na ku}nu adresu. Pismeno rje{ewe te vrste mi ni do danas nije uru~eno, a bez toga moj ovla{}eni advokat ne mo`e povesti upravni spor, osim zbog }utawa administracije. 4. Tre}eg oktobra 1986. godine posredstvom svog advokata tu`io sam Okru`nom sudu u Beogradu Staneta Dolanca, ~lana Predsjedni{tva Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, i grupu novinara zbog povrede autorskih prava. Sud je dugo oklijevao da moju tu`bu uzme u zakonom propisani postupak, pa je posle nekoliko tu`iteqevih intervencija prvo ro~i{te zakazano za 12. februar 1987. godine. Me|utim, Stane Dolanc je bio mnogo a`urniji i efikasniji, te je ve} sutradan nakon podno{ewa tu`be nalo`io svojim poslu{nicima da mi se zabrani ulazak u klub Me|unarodnog pres centra, iako je tamo pristup slobodan svim drugim gra|anima. Vjerovatno nekada{wi glavni {ef jugoslovenske policije na taj na~in nastoji ote`ati moje kontakte sa stranim novinarima. Uvjeren u va{u blagovremenu i odlu~nu podr{ku i pomo} u nastojawu da obezbijedim po{tivawe mojih elementarnih gra|anskih prava, srda~no vas pozdravqam. Tim povodom se Filozofsko dru{tvo Srbije 10. marta obratilo Skup{tini Socijalisti~ke Republike Srbije protestom slede}e sadr`ine, s potpisom predsednika Dru{tva prof. dr Zagorke Golubovi}: Izvr{ni odbor Filozofskog dru{tva Srbije `eli da javno izrazi svoj protest povodom, po na{em mi{qewu, neosnovanih zabrana kwiga dr Vojislava [e{eqa. Re{ewem Okru`nog suda u Beogradu (K. br. 142/86 od 20.06.1986) zabrawena je [e{eqeva kwiga Hajka na jeretika, a ne{to kasnije, re{ewem istog suda (K. br. 9/87 od 19.01.1987) i kwiga Velei356

zdajni~ki proces. ^ini se da su zabrane ovih kwiga sra~unate i namewene prilago|avawu na nepravdu. Pove}ana moralna problemati~nost ovih zabrana ogleda se u ~iwenici da je privatno izdawe pomenutih kwiga jedini izvor prihoda [e{eqeve porodice. Ve}ina zabrana, pa i zabrana [e{eqevih kwiga, pravno se osnivaju na odredbi Zakona o informisawu koja dozvoqava zabranu rasturawa zbog uznemiravawa javnosti. Ta odredba Zakona o informisawu je protivustavna, jer je zakonodavac prekora~io ovla{}ewa koja mu daje Ustav. Ustav, naime, propisuje uslove kada se zakonom mo`e zabraniti rasturawe {tampane stvari (kada se ugro`avaju dru{tveni sistem SFRJ, nezavisnost, interesi odbrane itd), ali se me|u tim uslovima ne pomiwe nigde reme}ewe javnog reda i mira. O tome je vo|ena velika diskusija po~etkom sedamdesetih godina, a Politika je organizovala i anketu u kojoj su gotovo svi u~esnici, u su{tini, podr`avali stav da je ograni~ewe slobode {tampe zbog uznemirewa javnosti nespojivo (a) s Ustavom SFRJ i SRS i (b) idejom o ulozi javnog mwewa u politi~kom `ivotu i aktivnom polo`aju gra|anina-samoupravqa~a u javnom `ivotu. Posebno protestujemo protiv oduzimawa putne isprave dr Vojislavu [e{equ: ovim postupkom su kolegi [e{equ uskra}ena elementarna gra|anska prava koja u`iva svaki gra|anin bilo koje civilizovane dr`ave. Posebno zabriwava ~iwenica da je tokom 1986. i 1987. godine dr [e{eq u vi{e navrata bezuspe{no poku{avao da do|e do svojih putnih isprava, koje mu kao dr`avqaninu SFRJ legitimno pripadaju. Jo{ uvek verujemo da sloboda kretawa ne predstavqa ekskluzivnu privilegiju pojedinaca, ve} op{te pravo svih. Stoga zahtevamo od GSUP-a Beograd da u {to kra}em roku izda putnu ispravu kolegi [e{equ. Predsedni{tvo Sociolo{kog dru{tva Srbije obratilo se Predsedni{tvu Socijalisti~ke Republike Srbije: Sociolo{kom dru{tvu Srbije obratio se na{ kolega i ~lan Dru{tva, dr Vojislav [e{eq, s molbom da Dru{tvo preduzme odgovaraju}e mere za za{titu wegovih gra|anskih i profesionalnih prava, intelektualne slobode i akademskog dostojanstva, koja su ugro`ena i nakon izlaska iz Kazneno-popravnog doma u Zenici. Dr [e{eq se izme|u ostalog `ali da se iz Sarajeva, u kome mu je egzistencija bila prakti~no onemogu}ena, iselio u Beograd pod pritiskom. Kako je iseqavawe pod pritiskom jedan izuzetno zna~ajan i osetqiv politi~ki problem, kome Predsedni{tvo SR Srbije ve} godinama posve}uje veliku pa`wu, slobodni smo skrenuti va{u pozornost i na ovaj slu~aj iseqavawa pod pritiskom. Dve druge ~iwenice u pismu dr [e{eqa privukle su s razlogom pa`wu ~lanova Predsedni{tva Sociolo{kog dru{tva Srbije i Odbora za profesionalna pitawa SDS na sednicama 11.04.1987. Prvo, radi se o sud skim zabranama dve wegove kwige: Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki proces. I ovom prilikom `elimo da naglasimo da smo dosledni u na{em stavu da sudske zabrane, ma koliko ih bilo i ma kako bile obrazlo`ene, ne mogu na{u struku naterati da se pomiri s ~iwenicom da je kazneni zakonik ona kwiga kojom se reaguje na sociolo{ka dela. Mada je ovakvim
357

postupcima egzistencija na{eg ~lana dr [e{eqa dovedena u pitawe jer su ta izdawa jedini izvor wegovih prihoda i egzistencije wegove porodice, `elimo da naglasimo da se ne radi samo o za{titi jednog ~lana Sociolo{kog dru{tva Srbije, s ~ijim se stavovima mo`emo slagati ili ne slagati, nego o principijelnom stanovi{tu. Zar je mogu}e da odgovorni dru{tveni ~inioci ne shvataju koliko su te zabrane dru{tveno {tetne? Kao {to opetovana la` ne postaje istina, tako ni ponovqene zabrane kwiga na{ih kolega do sada nisu rezultirale nikakvim dobrom. Na{e siroma{no dru{tvo je tom vrstom necivilizovanog dijaloga izme|u ~inilaca dru{tvene mo}i i intelekta jako mnogo gubilo, pre svega brojem nenapisanih kwiga i neizgovorenih ideja, ali isto tako i sadr`ajima onih napisanih i objavqenih. A {tete nanete ugledu Jugoslavije kao dr`ave su tolike da nas obavezuju na moralno nespokojstvo i nemirewe, kao {to nam nala`u da kao profesionalno udru`ewe uvek iznova o{tro protestujemo, ma koliko znali da to ote`ava dru{tveni polo`aj struke i ma koliko bili svesni uzaludnosti na{ih reakcija. Ve} nam je neprijatno koliko dostojanstvo ovog dru{tva moramo da branimo od onih koji bi ga po svojoj funkciji trebalo da {tite. Ni drugo pitawe nije za nas mawe zna~ajno. Re~ je o uskra}ivawu putne isprave dr [e{equ, produ`etku jedne lo{e prakse koja je ~esto poga|ala na{e kolege. I u ranijim slu~ajevima smo ukazivali na {tetnost takve prakse, pa predla`emo da se u Predsedni{tvu principijelno i celovito razmotri taj problem. Naime, kad god je uskra}ena putna isprava nekom od na{ih kolega, naj~e{}e bez obrazlo`ewa, odnosno iz tzv. bezbednosnih razloga, okrwen je deo ugleda Jugoslavije. S druge strane, svi su oni, pre ili kasnije, dobili putne isprave i mogu}nost kontakata sa nau~nicima i nau~nim institucijama drugih zemaqa. Rezultati su to odlu~no nagla{avamo vi{e nego dobri. Na{e kolege su sjajni ambasadori jugoslovenske kulture i socijalisti~kog samoupravqawa. Uvereni da }e se i kolega [e{eq pona{ati na isti na~in, predla`emo da u~inite sve u okviru svojih zakonskih ovla{}ewa i ugleda da dobije putnu ispravu. Jednostavno, ovaj oblik represije prema intelektualcima je anahronizam u savremenom svetu, nedemokratska praksa koju treba ukinuti. Dr [e{eq je posledwih godina bio predmet izuzetno o{trih, reklo bi se, i drakonskih oblika represije. To nas, sve zajedno, obavezuje da imamo vi{e razumevawa za wegov revolt i egzistencijalnu situaciju. Otuda smatramo da bi probleme dr [e{eqa trebalo celovito sagledati i re{iti, kako bi se {to pre i uspe{nije integrisao kao produktivan nau~ni radnik u jednom od nau~nih instituta. U tragawu za takvim re{ewem Sociolo{ko dru{tvo Srbije je spremno da da svoj doprinos. Uz predstavku sam dobio i propratno pismo predsednika Predsedni{tva Sociolo{kog dru{tva Srbije dr Bo`idara Jak{i}a, u kome je stajalo: Predsedni{tvo Sociolo{kog dru{tva Srbije i Odbor za profesionalna pitawa su na prvim odvojenim sednicama od primitka va{eg pisma, 11.03.1987. godine, zakqu~ili da se obrate Predsedni{tvu SR Srbije pismom koje vam u prilogu dostavqam.
358

Ma koliko da su mogu}nosti Sociolo{kog dru{tva Srbije ograni~ene, uveravamo vas da }emo u~initi sve u za{titi va{ih prava na nau~ni rad i `ivot dostojan ~oveka, kao {to smo ube|eni da }ete i vi svojim stavom omogu}iti Dru{tvu da wegovo delovawe bude u tom pravcu {to uspe{nije. Dvanaestog januara 1987. obratila mi se urednica qubqanske Mladine Nela Male~kar pismom slede}e sadr`ine: Pri reviji Mladina pripravljamo za mesec februar dalj{i tekst o prepovedanih knjigah pri nas. Ker sta bili v zelo kratkem ~asu prepovedani kar dve va{i knjigi, vas napro{am, da pismeno odgovorite na tale vpra{anja: Kdo je bil zalo`nik knjige Hajka na jeretika? V kateri fazi je bila knjiga prepovedana? Kdo je prepovedal njeno distribucijo in s kak{nimi argumenti? Kaj je bilo v knjigi Su|enje za veleizdajo novega, kar {e ni bilo v nobenem sredstvu javnega obve{~anja objavljeno o va{em procesu? Kdo je bil zalo`nik Su|enja? Kak{en je bil postopek prepovedi? Do kdaj bo prepoved trajala glede na to, da je za~esna? Va{ glavni vir pridobivanja dohodka je objavljanje esejev. Imate tudi pri revijalnih objavah kak{ne te`ave zaradi etikete disident? V upanju, da mi boste ~imprej odgovorili vas lepo pozdravljam in se vam vnaprej lepo zahvaljujem. Odgovorio sam 4. februara i tekst mog pisma je u cjelosti objavqen u narednom broju Mladine: Na`alost, s izvjesnim zaka{wewem odgovaram na va{e pismo. Drugu polovinu januara sam proveo u Sarajevu gdje se vode dva sudska procesa po tu`bi mog advokata zbog batinawa i drugih maltretirawa kojima sam bio podvrgnut u zeni~koj robija{nici, te zbog odbijawa bosanske policije da mi vrati 1984. godine zaplijewene rukopise, nau~nu dokumentaciju i privatnu prepisku. Kwigu Hajka na jeretika sam objavio u privatnom izdawu. Zabrawena je tri dana nakon {to je {tampana u tira`u od 500 primjeraka, ali je ve} bila rasprodana. Wenu distribuciju je zabranio Okru`ni sud u Beogradu s obrazlo`ewem da bi u woj izre~ene tvrdwe mogle uznemiriti javnost. Ina~e, rije~ je o zbirci mojih objavqenih i neobjavqenih polemi~kih napisa iz 1981. i 1982. godine, vezanih za plagijat Brane Miqu{a, visokog partijskog funkcionera, te za oficijelnu podr{ku koja se u Bosni i Hercegovini pru`a panislamisti~kim tendencijama. Nedavno zabrawena kwiga Veleizdajni~ki proces predstavqa zbirku sudskih dokumenata sa su|ewa na kome sam 1984. godine osu|en na osam godina zatvora. Prilikom zabrane policija je zaplijenila oko 200 primjeraka, dok je ukupno 500 {tampano. Su|ewe je bilo jedan ~isto formalisti~ki ~in, a sudsko vije}e uop{te nisu interesovale ~iwenice, pa su i potpuno odba~eni svi predlozi za izvo|ewe dokaza koje su podnijeli moji advokati.
359

Nakon izlaska iz zatvora objavio sam samo dvije recenzije prevedenih kwiga u Kwi`evnoj re~i. Ne postoje bilo kakve mogu}nosti za objavqivawe mojih radova u drugim ~asopisima, bar na srpskohrvatskom jezi~kom podru~ju gde sam do sada poku{avao da publikujem. Ina~e, u toku protekle godine objavio sam ukupno ~etiri kwige u privatnom izdawu. Pored ove dvije zabrawene, tu su i zbirke eseja i polemi~kih pamfleta Vrijeme preispitivawa i Sumrak iluzija. Prva je imala dva izdawa u tira`u od 500 i 1000 primjeraka, dok je druga {tampana u 500 primjeraka. Od skromnih prihoda ostvarenih privatnim izdavawem vlastitih kwiga izdr`avamo se i ja i moja porodica, s obzirom da je moja supruga nakon nedavnog preseqewa u Beograd ostala bez posla. Vjesnik od 4. januara 1987. objavio je tekst Nina Pavi}a pod naslovom Ukori~eni sporovi u kome je dao {iri osvrt na provokativne kwige koje su u pro{loj godini nailazile na naj`e{}a reagovawa, pa mi se to ~ini prikladnom ilustracijom op{tih dru{tvenih prilika u kojima je dolazilo do sudskih zabrana: U godini koja je iza nas kao da nije bilo onih pravih kwi`arskih senzacija, kao nekih proteklih godina. Nije bilo ni spektakularnih zabrana i su|ewa poput onoga Gojku \ogi zbog wegovih Vunenih vremena, nije bilo ni historiografskih afera ~ak ni pribli`nog zna~ewa kakvog su imale one s djelima Vojislava Ko{tunice i Koste ^avo{kog (Politi~ki pluralizam ili monizam), Velimira Terzi}a (Slom Kraqevine Jugoslavije) ili pak Veselina \ureti}a (Saveznici i jugoslavenska ratna drama) {to upravo ovih dana do`ivqava i sudsku zabranu. Te{ko je re}i otkud stanovito zati{je u izdava{tvu, barem {to se spornih kwiga ti~e. Neki su skloni vjerovati da je pro{ao onaj prvi val demistifikacija i svekolikih razobli~avawa pojedinih epizoda iz na{e historije, a drugi da nikakvog zati{ja zapravo nema i da je rije~ o tome da su samo izostale energi~ne reakcije javnosti na takva djela. Progutav{i, naime, ve} mnoga senzacionalna otkri}a, ~itala~ka publika, ali i politi~ki forumi, kao da su oguglali na takve rukopise, to vi{e {to je kriti~nost odavno prestala biti privilegijom polulegalne literature i sve se vi{e, ~ak i u radikalnijem obliku preselila na sjednice politi~kih organizacija. Svojedobno su zbog pojedinih problemati~nih kwiga sazivana i savjetovawa, a danas poneka od tih djela ne ostaju zabiqe`ena ni u recenzentskim kolumnama. To je, bez sumwe, znak stanovitih promjena dru{tvene klime, ali i ~iwenice da su na{i politi~ki forumi stavqali u pro{loj godini na dnevni red i neke {kakqive politi~ke teme, pa je i time na neki na~in skrenuta pa`wa javnosti sa kwiga koje su imale sve {anse da postanu problemati~ne, pa time i osobito tira`ne. Svojevrsnom kanalizirawu pa`we javnosti pridonijelo je i to da je protekla godina bila godina odr`avawa brojnih kongresa, a to je vrijeme kada {tampa spornim djelima pridaje ne{to mawu pa`wu. Mnogo vi{e nego literaturna i znanstvena djela (odnosno ona koja se takvima `ele prikazati), pa`wu privla~e neki novinski tekstovi ili pak politi~ki dokumenti. Da li je to znak otre`wewa ili samo nestrpqewa ~itala~360

ke publike, koja se vi{e ne `eli baviti rubnim politi~kim temama, bez obzira kakvu herezu {irili? Radi li se mo`da o tome da su, na neki na~in, ve} apsolvirane najve}e historijske dileme i da se sada, sve vi{e, pa`wa ipak okre}e neposrednim dnevno-politi~kim, problemima? Na ovo }e se, ipak, preciznije mo}i odgovoriti tek slijede}e godine, nakon uvida u produkciju koju nam izdava~i kane ponuditi u 1987. godini. Ako bi se, dakle, morala napraviti neka rang-lista najprovokativnijih tekstova, onih koji su u pro{loj godini izazvali naj`e{}e kontroverzije, onda bi se na prvom mjestu bez konkurencije, a zbog ozbiqnosti teme kojom se bavi, na{la Kriti~ka analiza funkcionirawa politi~kog sistema. Upravo promatraju}i diskusije oko ovog materijala mogao se ste}i prili~no precizan uvid u sukobqena mi{qewa na jugoslovenskoj politi~koj sceni. Rad na Kriti~koj analizi uslijedio je nakon o{trih i u~estalih zahtjeva za promjenama u politi~kom sistemu koji su vrlo brzo u jednom dijelu javnog mi{qewa eskalirali u zahtjeve za promjenama sistema. Rad na rukopisu bio je dug, podlo`an korekcijama i intervencijama, uz uva`avawe brojnih razli~itih interesa i mi{qewa. Logi~no je, stoga, da je i razgovor o ovom dokumentu bio i poticaj za odmjeravawe politi~kih snaga u zemqi. Kriti~koj analizi su, ne samo pojedinci, ve} i ugledni forumi upu}ivali bezbroj zamjerki. Naj~e{}e su se svodile na to da prijedlozi za rje{ewe spornih pitawa nisu na razini analize stvarnog stawa. Odnosno, promjene za koje se Kriti~ka analiza zala`e, govoreno je, ne odra`avaju na pravi na~in kriti~ki naboj koji taj dokument pokazuje u opisivawu sada{weg politi~kog stawa. ^ula su se ~ak i mi{qewa da je Analiza zapravo samo manevar politi~kih struktura koje `ele javnom raspravom amortizirati narasle kriti~ke glasove i nezadovoqstva, a sve u namjeri da na snazi ostanu oni isti politi~ki odnosi koji su i glavni izvor vlasti pokreta~a ovog kriti~kog dijaloga. Napadi na taj tekst postali su ne{to bla`i nakon rasprava u najvi{im federalnim politi~kim organima koji su tom dokumentu dali podr{ku, pa je nastavqawe kriti~kih napada sa sobom nosilo i rizik ozbiqnijih politi~kih konfrontacija. Rad na provedbi Kriti~ke analize zapo~eo je, dakle, s relativno ~istim granicama mogu}ih promjena. To, me|utim, ne spre~ava da se u raspravama o promjenama Ustava opet spomiwu ocjene i prijedlozi koji nisu pro{li u Kriti~koj analizi, pa sada opet imaju {anse na}i se u javnom opticaju. Jo{ je jedan dokument u pro{loj godini izazvao op}u, ali dakako, bitno druga~iju pa`wu. Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti sve je donedavno, do izvanredne skup{tine, figurirao kao prednacrt gotovo ilegalan papir koji je na nedopu{ten na~in napustio okriqe te ugledne znanstvene institucije. No, nakon izvanredne skup{tine sve je jasnije, da, iako nije rije~ o kona~noj verziji rukopisa, da ga se akademici ipak ne kane odre}i. Iako se po zna~ewu, utjecaju, a posebno po politi~koj orijentaciji Memorandum ne mo`e uspore|ivati s Kriti~kom analizom, me|u wima ipak postoji stanovita korelacija. Memorandum je na svaki na~in goto361

vo antipod Kriti~koj analizi. Nastao u tajnosti, izvan demokratskih institucija i suprotno demokratskim manirima, Memorandum, na vrlo osebujan, a u svakom slu~aju nacionalisti~ki na~in, tako|er govori o politi~kom sistemu Jugoslavije. O ovom je rukopisu napisano stotine novinskih tekstova koji su se mahom negativno odre|ivali prema takvom na~inu analizirawa stawa u dru{tvu, ali je bilo i takvih koji su nastojali na}i samo neke nelogi~nosti, odnose}i se prema tom spisu kao prema nekom legalnom, rasprave vrijednom dokumentu. I sve ono {to je o Memorandumu napisano, a toga je bilo mo`da vi{e nego o bilo kojoj ozbiqnoj stvari u ovoj zemqi, za pa`qivog analiti~ara vrijedna je gra|a za prosu|ivawe lepeze vrijednosnih politi~kih sukoba u Jugoslaviji. Ako, me|utim, izuzmemo ova dva posebno zanimqiva rukopisa i usredoto~imo pa`wu samo na ono {to je u obliku kwiga u pro{loj godini izazvalo najve}u pa`wu, tada bi bez mnogo premi{qawa najistaknutije mjesto trebala zaslu`iti studija dr Du{ana Bilanyi}a Jugoslavija poslije Tita. O toj su se kwizi, naime, izgovorila radikalno opre~na mi{qewa od panegiri~nih pohvala, pa do naj`e{}ih osporavawa. Nije ni ~udo, ovaj na{ poznati i ugledni histori~ar poduhvatio se najnezahvalnijeg mogu}eg posla da procjewuje suvremena politi~ka zbivawa, dakle i ona koja su jo{ u toku, metodom ozbiqnog istra`iva~a. Ono od ~ega ve}ina histori~ara bje`i kao vrag od tamjana za Bilanyi}a je sadr`aj znanstvenog rada, pa je i logi~no da svako wegovo djelo (govore}i o pro{losti on zapravo korespondira sa najoperativnijom stvarno{}u) izaziva burna reagovawa. Najte`e udarce Bilanyi} je primio od kolege Branka Petranovi}a. Na jednom razgovoru koji je organizirao ~asopis Na{e teme Petranovi} je Bilanyi}ev rad nazvao paradom subjektivnog mi{qewa izvan znanstvenog koncepta, rezultatom kuloarskih {aputawa, citatologijom i slobodnom interpretacijom dokumenata. Bilanyi} je tom prilikom odgovorio da wegov oponent upotrebqava potpuno istu metodologiju koju je wemu pripisao i da Petranovi} probleme vidi obojeno regionalno, isto onako kao {to uo~ava da je moje obojeno regionalno. Bilanyi} je utvrdio da su pristupi u pisawu povijesti Jugoslavije kod oba autora uvjetovani politi~kim vrednovawem sada{weg kriznog trenutka zemqe i to sa dvije sasvim razli~ite pozicije. Najspornija teza koju Petranovi} spo~itava Bilanyi}u je ona da kritika federalizma (antirepubli~ka kampawa), koja je svom `estinom potekla iz Srbije, u svijesti masa drugih nacionalnih sredina nije imala povijesni legitimitet. Petranovi} obja{wava da se takvom tezom odri~e revolucionarni subjektivitet srpskom narodu koji se zajedno s drugima borio protiv dominacije srbijanske bur`oazije, da Bilanyi} ne uzima u obzir napore za sre|ivawe stawa u SR Srbiji, ali ni ~iwenicu da inicijative iz Srbije nisu toliko kritika federalizma koliko kritika dezintegriraju}ih tendencija i prekidawa veza me|u narodima, kritika blokada i zatvarawa. Pozivaju}i se na Titovo pismo za Srbiju iz 1936. godine koje je inspirirano Lewinovim stavom da upravo mawi narodi u zajedni~koj dr`avi trebaju tra`iti vi{e jedinstva i centralizma, dok bi kod velikih
362

trebalo biti obrnut slu~aj, Bilanyi} obja{wava da su inicijative iz Srbije, kao najve}e republike izazivale podozrewe da se radi o nekom poku{aju vra}awa stvari na stare centralisti~ke odnose. Za razliku od Petranovi}a, dr Zdravko Tomac, ugledni teoreti~ar na{e ustavne prakse (koja je velikim dijelom i predmet bavqewa Bilanyi}eve kwige), pun je hvale za to djelo. Nagla{avaju}i Bilanyi}evu objektivnost i napor da se ~itaocu pru`i dovoqno argumenata da sam zakqu~uje, da otkriva glavne zakonitosti i tendencije dru{tvenog razvoja. Tomac misli da ova kwiga potvr|uje Bilanyi}evu duboku vjeru u socijalisti~ko samoupravqawe i jugoslavenski federalizam. I u novinama je o ovoj kwizi bilo dijametralno suprotstavqenih gledawa. Dok Borba misli da je ta kwiga kronika s predumi{qajem i utvr|uje da je za autora jugoslavenska ideja la`, da je Bilanyi} potpuno bez argumenata i uglavnom ponavqaju}i u radikaliziranom i mnogo grubqem obliku glavne Petranovi}eve stavove, Komunist nastoji dati objektivan prikaz, izja{wavaju}i se mahom u superlativima za Bilanyi}ev napor, posebno upozoravaju}i na delikatnost poduhvata kojeg se autor prihvatio. Vrlo lo{e je kwigu ocijenio i Milorad Vu~eli}, a u pozitivnom osvrtu Fuada Muhi}a zapam}ena je re~enica u kojoj Muhi} prigovara Vu~eli}u, borcu za princip kwigom na kwigu {to je Bilanyi}ev rad sasjekao tek u nekoliko neargumentiranih re~enica. Mnogo je pa`we privukla i kwiga Dragi{e Pavlovi}a Pitawem na odgovore. Ovaj je autor poznat i po radu Tko radnike povezuje la`nim koncima koji je svojevremeno pripremio sa Ivanom Stojanovi}em (novim direktorom Politike). Pavlovi}eva kwiga feqtonizirana je u mnogim listovima uz dosta sli~ne kvalifikacije da se bavi kontraverznim dru{tvenim pitawima na novi na~in bez diskvalifikacija i grubih ideolo{kih ocjena. Na drugoj strani, kriti~ari su Pavlovi}u zamjerali da se libi vlastitih ocjena pojedinih doga|aja i da samo retori~ko postavqawe pitawa nimalo ne razja{wava problemati~na mjesta na{e duhovne i politi~ke produkcije. Osim Bilanyi}eve i Pavlovi}eve jo{ je jedna kwiga, koja se bavi suvremenim politi~kim temama, izazvala kontraverzne reakcije. Rije~ je o drugoj kwizi Mijalka Todorovi}a Politi~ko bi}e dru{tvene krize. Sli~no kao i u slu~aju Bilanyi}eve kwige i ovdje su razlike u mi{qewi ma o djelu naj~e{}e rezultat razlika u politi~kim vi|ewima stvari u Jugoslaviji. Te su polarizacije sve vidqivije na temu Ustava, pa je i razumqivo da je Todorovi} najvi{e pohvala za svoje djelo dobio od onih koji misle da je 1974. godine po~iwena historijska gre{ka usvajawem Ustava, ali i osporavawa od onih koji su uvjereni da uzroci na{ih nevoqa ne le`e u tom aktu ve} u nekim dubqim dru{tveno-ekonomskim poreme}ajima koji su sprije~ili da se intencije ustavnih promjena provedu. Gotovo da i nije bi lo Todorovi}evog osporavateqa koji je propustio o~e{ati se o okolnosti da je upravo on bio na visokim politi~kim funkcijama u vrijeme dono{ewa Ustava, da je bio jedan od wegovih najgovorqivijih zagovornika, pa da naknadno progledavawe djeluje u najmawu ruku problemati~no.
363

Na rang-listi izazovnih kwiga u protekloj godini visoko mjesto svakako bi zaslu`ivala i Otvorena pisma Predraga Matvejevi}a koja se odlikuju, na jednoj strani, stanovitim politi~kim egzibicionizmom, a na drugoj, glorificirawem javnosti. Matvejevi} je, naime, u ovoj kwizi sakupio pisma upu}ena svima i svakome od organa gowewa, preko Dobrice ]osi}a, pa do Mihaila Gorba~ova. Zalagao se i za politi~ke zatvorenike (Tu|man, Gotovac) i protestirao zbog Saharova. ^iwenicu da je mnogima od onih za koje se zauzimao ubla`ena, umawena ili ukinuta kazna Matvejevi} nerijetko pripisuje svojim intervencijama. Otvorena pisma su bez sumwe vrlo zanimqiva osobna kwiga koja otkriva malo {to novoga, ali zato jasnije precizira intelektualni i osobni profil autora. U pro{loj godini pojavilo se i jo{ jedno djelo Dobrice ]osi}a. Gre{nika je u izlozima smjenio Otpadnik. ]osi} je ve} odavno postao prisutniji u javnosti po politi~kim nego po kwi`evnim djelima, a ova najnovija kwiga poznatog pisca do~ekana je lo{e, ~ak mnogo lo{ije nego prethodna. ]osi}u se uglavnom zamjera primitivna politikantska literarna obrada osjetqivih tema. Kriti~ari su mu prigovarali da pod prividnom kritikom staqinizma zapravo podme}e tezu o Kominterni kao izvori{tu svega zla ne samo u me|unarodnom radni~kom pokretu, ve} i u KPJ, koja se ovdje prikazuje mahom kao slijepo poslu{no oru|e te organizacije. Jedan je kriti~ar ~ak napisao da je kwiga Dobrice ]osi}a galimatijas svega i sva~ega samo ne dobre literature. Usprkos takvim ocjenama, ]osi}eve kwige se, me|utim, zbog poznatih vanliterarnih razloga i daqe odli~no prodaju. Iako je tiskana jo{ 1985. godine Kwiga o Milutinu Danka Popovi}a (te je godine dobila i nagradu Isidora Sekuli}) ipak zaslu`uje uvr{tewe u ovogodi{wu produkciju. Popovi}eva kwiga svojevrsni je izdava~ki fenomen, jer je do`ivjela ve} i dvadeseto izdawe. To bez sumwe treba zahvaliti izuzetno popularnoj cijeni, ali i provokativnosti sadr`aja. Rije~ je, naime, o pripovijedawu {umadijskog seqaka koji na svoj na~in komentira najsudbonosnije doga|aje iz suvremene historije srpskog naroda i portretira neke politi~ke osobe. Popovi}eva kwiga, izuzetno pitka i vje{to pisana do`ivjela je brojne kritike najvi{e zbog onih dijelova monologa glavnog junaka u kojima se prepoznaju stare, dobro poznate nacionalisti~ke teze o srpskom narodu kao pobjedniku u ratovima, a gubitniku u miru. Po tira`u se izdvaja i kwiga Slu~aj Martinovi}. Ako cijeli tira` od 50.000 primjeraka bude prodan po cijeni od 4.500 dinara, koliko stoji ta kwiga, moglo bi se dogoditi da to kompilacijsko djelo, koje jedinu vrijednost ima u izboru teme i na jednom mjestu sakupqanim relevantnim dokumentima o slu~aju koji je cijelu godinu potresao Jugoslaviju, bude i jedan od najve}ih poslova u historiji na{eg izdava{tva. Kwiga o slu~aju Martinovi} vi{e svjedo~i o traumati~nosti zbivawa na Kosovu iz ~ega izvire i toliki interes za ovo djelo, nego o nekim osobitim kvalitetama ili novim otkri}ima u ovom rukopisu. Dobru pro|u i zavidnu pa`wu priskrbio je i Vladimir [eks za svoje Rasprave o slobodi savjesti. Ispotprosje~na kwiga koja ima filo364

zofsko-pravne aspiracije izazvala je pozornost ponajvi{e zbog li~nosti autora, su|enog odvjetnika, nego zbog nekih teorijskih dosega wegovog rada. ^ak ni najve}i [eksovi zagovornici nisu imali snage napisati ne{to osobito pohvalno o stru~nim kvalitetama tog rada. Kwiga koja je u protekloj godini imala mo`da najvi{e odjeka u {tampi, u pismima ~italaca i recenzentskim kolumnama, ali i na sjednicama politi~kih foruma svakako je Kwiga o Kosovu Dimitrija Bogdanovi}a. Scenarij osvrta na ovo djelo bio je onaj ve} dobro poznati: na jednoj strani eufori~na odobravawa, a na drugoj nimalo we`ni napadi. I ova kwiga, koja se isticala sasvim nesumwivim politi~kim nabojem, slijedila je sudbinu politi~kih raspravqawa o samom Kosovu, pa je po toj logici postala i stanovita kult-kwiga. Zanimqivost jugoslavenskoj izdava~koj sceni daju, bez sumwe i dvije zabrawene kwige Vojislava [e{eqa. Ovaj biv{i sveu~ili{ni nastavnik iz Sarajeva najprije je u vlastitoj nakladi izdao kwigu Hajka na jeretika u kojoj se, prema mi{qewu javnog tu`ioca, iznose neistinite tvrdwe da dio najvi{eg rukovodstva BiH pru`a za{titu panislamizmu i muslimanskom nacionalizmu. Kwiga je zabrawena, ali, dakako, tek nakon {to je prodana sva (mala) naklada. Sli~no se dogodilo i prije nekoliko dana s rukopisom Veleizdajni~kog procesa u kojem [e{eq, kao uostalom i u svim radovima, varira istu temu onu koju je ve} obradio u svojoj prvoj spornoj kwizi. Rije~ je o wegovom davnom sukobu na Filozofskom fakultetu u Sarajevu i sudskom procesu koji je protiv wega svojevremeno vo|en. [e{eqevo ime spomiwe se u vezi s jo{ jednom neobi~nom kwigom: Na braniku vere i nacije dr @arka Gavrilovi}a. Ovaj rukopis koji se u izdava~koj produkciji izdvaja po neskrivenom nacionalizmu i besprimjerenoj nepismenosti recenzirao je Vojislav Ko{tunica, a promovirao nitko drugi nego Vojislav [e{eq. Mo`da u ovom popisu nije pravedno zaobi}i i mnoge druge {to literalne, a {to znanstvene radove, ali to je, ~ini nam se, najmawi problem. Ono {to, zapravo, treba vi{e zabriwavati jest ~iwenica da ne spomiwemo mnoge vrijedne, znanstveno utemeqene radove koji su dali zna~ajan prilog na{oj znanosti i koji }e ostati trajnom ba{tinom na{e dru{tvene misli i umjetnosti. Dru{tvena pa`wa, na`alost, vrlo je rijetko usmjerena prema takvoj produkciji, koja bez podr{ke ~esto ostaje izvan izdava~ke pa`we, osu|ena na tek po koju stotinu ~italaca, bez pravih kriti~arskih referenci i na marginama op}eg interesa. I to je, na koncu, odraz stawa idejnog i duhovnog, politi~kog, ali i neumoqivog diktata atraktivnosti i potrebe da se reagira, {to novinskim autorima ~esto name}e nezahvalnu obavezu da pi{u o onome za {to unaprijed znaju da nije ono pravo. Ne{to kasnije Kwi`evne novine donose tekst Mila Gligorijevi}a pod naslovom [tetne aluzije, ne{kodqive iluzije i s podnaslovom Bele{ke o spornim i nespornim piscima i kwigama, koji tako|e prezentujem u cjelovitom obliku:
365

Desilo se to, ka`u, prvi put u analima posleratnog jugoslovenskog pravosu|a: Vrhovni sud Srbije odbacio je presudu kojom se zabrawuje jedna kwiga, sporna zato {to se u woj, navodno, saop{tavaju neistinite tvrdwe koje mogu uznemiriti javnost. Vrhovni sud je tra`io dokaze da su inkriminisane tvrdwe zaista neistinite i da mogu uznemiriti javnost. Kwiga se zove Veleizdajni~ki proces. Pisac je Vojislav [e{eq. Advokati koji zastupaju [e{eqa: Slobodan Perovi} i Nikola Barovi}. ^italac verovatno zna da je sudsko ve}e Okru`nog suda u Beogradu ponovo zasedalo i da su advokati kako stoji u sudskim hronikama predlo`ili dokaze svedoka kojima bi uverili sudije da tvrdwe Vojislava [e{eqa nisu neistinite. Zahtev im je odbijen. Kwiga je ponovo zabrawena. Ne}u da naga|am kako }e se daqe odvijati su|ewe i kakva }e, na kraju, biti sudbina kwige Veleizdajni~ki proces. Ho}u da se zamislim nad okolno{}u da je jedan sud u dr`avi Jugoslaviji, Vrhovni sud Srbije, raspravqaju}i o inkriminacijama jedne kwige, odlu~io da misli samo o ~iwenicama. Da su to i ranije radili sudovi, bili bi izbegnuti procesi koji su mnogo naudili piscima, kwi`evnosti, nauci, politici, duhovnoj klimi Jugoslavije, i koji su, nema sumwe, umawivali ugled ove zemqe na me|unarodnoj sceni. Juna 1981. napisana je u Beogradu optu`nica protiv Gojka \oga koja zauvek ostaje u istoriji sudstva, a u woj se ka`e da je pesnik kriv {to je slu`e}i se o~iglednim aluzijama na svojevrstan na~in izneo tvrdwu da u na{oj zemqi nema slobode i demokratije, da je nastupilo bezna|e i nerad, da na{e dru{tvo nema nikakve perspektive, da se na{ sistem zasniva na strahovladi jedne li~nosti kojoj je sve podre|eno, da niko ni{ta ne radi ve} se samo ta li~nost veli~a... Pesnik je, dakle, prema optu`nici, `eleo da omalova`i sva dostignu}a na{ih naroda i narodnosti u posleratnoj socijalisti~koj izgradwi. Hteo je da obezvredi tekovine revolucije. Na najgrubqi na~in je vre|ao vrednosti i simbole dru{tva. Vre|ao je, po tu`io~evom ube|ewu, Josipa Broza. I ovo {to sledi stoji u optu`nici: Pesmom Ovidije u Tomima \ogo aludira na negovawe simbola revolucije. Ka`e da svi slave wegov ro|endan, da je ovo bilo wegovo vreme. Zatim kazuje da su u wegovo vreme `iveli i bili sre}ni mutavci, izme}ari, telali, tunguzi, gmizavci, prelivode, krpeqi i gwide... U zavr{noj re~i pesnik se ovako branio: Dovoqno je na trenutak zaboraviti sam naslov, pa da se stihovi otvore na neo~ekivan, pa i naopak na~in. Ko, na primer, namerno zaboravqa naslov Ovidije u Tomima, neka mene ne pita za{to pesma izaziva nizove ovakvih ili onakvih asocijacija. Kakve li je tek tamne svetove mogu}e na}i u pesmama razbijenim u komade! Nigde pesnik, u Vunenim vremenima, nije pomenuo Josipa Broza. Po miwu}i Ovidija, koji je ~ekao wegov kraj dao je mogu}nost ~itaocu da se preseli, ako ho}e, u osmu godinu nove ere, i da vidi svemo}nog Avgusta i wegove skutono{e, wegove izme}are i telale. Avgust je proterao Ovi dija u mesto koje se zvalo Tome, a danas se, vaqda, zove Konstanca. Avgust,
366

a ne Broz. Naravno, Ovidije u pesni~kom jeziku mo`e biti metafora. Ovidije mo`e biti svaki pesnik u prognanstvu, kao {to i Avgust mo`e biti svaki tiranin. Ostaje nejasno za{to je tu`ilac, godine 1981, u \ogovom Cezaru video Broza. Mogao je, da je hteo, u Ovidiju prepoznati nesre}nog Osipa Mandeq{tama, a u Cezaru Josipa Visarionovi~a Staqina. Uveren, me|utim, da zna na koga je pesnik mislio, tu`ilac je Vunena vremena svrstao u dela neprijateqske propagande. Tom uverewu prikqu~ilo se sudsko ve}e i osudilo pesnika na kaznu zatvora od dve godine. Ogroman i neprijatan odjek imala je ta presuda u svetu. Pisalo se, na raznim stranama, da u Jugoslaviji sude pesmama i pesni{tvu. Nekako istovremeno dok je trajalo su|ewe Gojku \ogu, jedan penzioner iz sela Rabasa kod Vaqeva, po imenu Milovan Tripkovi}, nare~en Vaqevac, i{ao je po kafanama celog atara i prodavao svoju pesni~ku kwigu Slavni Tito lider mira. U prevelikoj naivnosti, ovaj penzioner i pesnik u dokolici napisao je dosta stihova koji su tu`ioca mogli naqutiti, tamo u Bogati}u, gde je kwiga {tampana. Josip Broz Tito se pokazuje u wegovoj poeziji kao dr`avnik koji rado prima poklone, obi~no zlatne, i koji je neprestano obasut po~astima. Pesnik wega stavqa pored krunisanih glava, jer careve i kraqeve progla{ava wegovim kolegama i jaranima. U pesmi Tito u Iranu veli: Kao lepa cvetna veza, primi Tita car Reza, slavnog Tita do~eka{e, i poklone pridado{e. Sa kolegom Tito {eta, pozdravqen je svud od sveta. I norve{ki kraq Olaf je Titov kolega. Urho Kekonen, nekada{wi predsednik Finske, nije bio kraq, ali pesnik iz sela Rabasa mislio je da jeste: Tad se vije kolo vito, `iveo nam kraq, i Tito, poklici su svuda skroz, `iveo nam kraq, i Broz. To su stihovi iz pesme Tito u Finskoj. O~igledno je da pesnik, u svojim vizijama, vidi Josipa Broza na prestolu, jer ovako opevava wegov dolazak u Etiopiju: [to je divna na{a zemqa, puna pesme i veseqa, poznata je sad kod sviju, ode Tito u Etiopiju. Ta afri~ka cvetna zemqa, pozva na{eg suverena, pa kod cara Selasija kao zlato Tito sija.
367

Tito je, dakle, po Tripkovi}u iz Rabasa, bio na{ suveren. Etiopija, u koju je i{ao, zemqa gladi, pretvorena je u rajski vrt. Naravno, nema ironije ni u primislima. Pesnika fascinira rasko{ do~eka u Adis Abebi. O surovoj stvarnosti te zemqe ni{ta ne zna, kao {to mnogi ne znaju. U nastupu ushi}ewa stvara niz idili~nih slika o svetu kojim hoda opevani Predsednik. Kada sleti na{ avijon, pojavi se Mar{al on, tad zablista kao duga, kad ugleda svoga druga. Tu`ilac je mogao zabraniti Tripkovi}evo so~iwenije i ta zabrana bi bila nesporna, jer se pesnik zbiqa ogre{io o ~iwenice. Broz nije bio suveren, Kekonen tako|e nije bio kraq, i tako daqe. Ali tu`ilac je jama~no video koliko pesnik stvarno voli svog junaka. On Josipa Broza zove ru`a rana, cve}e na{e, mudra glava, soko, na{a dika, golub sa grane. Po Milovanu Tripkovi}u Vaqevcu Tito je na{ narod sav vaspito jer je doktor politi~kog prava i doktor svetskog mira, politi~ar slavnog roda. On ka`e: Zahvalni smo vladi skroz, a najvi{e Titi Broz. Ka`e u drugoj pesmi: Zahvalni smo Titi Broz ispuni nam `eqe skroz. Pesnik se ozari na samu pomisao o Titu: Posmatrao sam simbol mio, kad je Mar{al Tito bio, kad na poziv Karter dike, ima put do Amerike. Pesnik vidi jugoslovenskog predsednika kao savetodavca mudrih i usre}iteqa sre}nih, kao graditeqa na{eg sveop{teg napretka. Ka`e, bez dvoumqewa, da Jugoslavija be{e nekad jad i beda, a da je sada ze mqa prvog reda, da bratski narod jednom du{om di{e i da takve slo ge nigde nema vi{e. Jugoslavija je, prema wegovom uvi|awu, cvetna Arkadija, zemqa rastu}eg blagostawa. Veli da je nekad mala, bedna, iz ostala Jugoslavija na vidno mesto stala. Veli: Dr`ava je sve lep{a i boqa. Tu`ilac nije hteo da kazni neznawe ~oveka koji toliko voli dr`avu i koji je istinski odan wenom predsedniku. Tripkovi}eve iluzije wemu nisu smetale, a po svemu sude}i iluzije mnogima ne smetaju. Smetaju im, kao {to se videlo u \ogovom slu~aju aluzije. \ogo je, to treba izri~ito kazati, jedan. A pesnika kakav je Tripkovi} ima sijaset. Slu~ajno sam uzeo da i{~itavam Tripkovi}evu kwigu, a mogao sam, na primer, uzeti biografiju, `ivot i djelo Josipa Broza Tita u stihovima,
368

delo Marka M. Dabovi}a za koje je oktobra 1977. Bogosav Mitrovi}-[umar, general-major JNA u penziji, nekada{wi pratilac Vrhovnog komandanta, pisao laskav predgovor. Postoje, u Dabovi}evom delu, ovi stihovi: Sve je vi{e Partija ja~ala I napred je sna`no kora~ala Kod naroda stvorena je slika Da se vodi zdrava politika. Neko yangrizalo je moglo pomisliti kako, prema pesnikovom sudu, zdrava politika nije vo|ena nego je samo stvorena slika (iluzija) da se vodi zdrava politika. I jo{ ima stihova u Dabovi}a, nad kojima bi stao sumwi~av duh. Ali nijedan zvani~nik, ma koliko bio sumwi~av, nije mogao da previdi Dabovi}evu neizmernu qubav za revoluciju i divqewe prema wenom vo|i, Josipu Brozu Titu. Dabovi} ka`e, opevaju}i Titove ratne podvige: Sru{i Tito sve planove [vaba I wega Vrhovnoga {taba A Hitlera uhvati nervoza Od muke je skako kao koza. General Mitrovi} [umar ka`e da niko nije tako kao Dabovi}, jezgrovito, kratko i ta~no, opevao junake na{eg vremena. Tvrdio je, u predgovoru, da }e Dabovi}eve pesme biti rado pevane i slu{ane, da }e ih prihvatiti i omladina i stariji savremenici, `ivi svedoci sudbonosnih doga|aja. Napad na Drvar je jedan sudbonosni doga|aj, a evo kako ga je opevao Marko M. Dabovi}, publicista ro|en u selu Petrijevi}i, u blizini Herceg Novog: Dvadeset peti maja to je bilo U Drvaru `ivjelo se mirno Ro|endan je pripremao Tito A vrijeme je bilo vedrovito Wema~ke su stigle eskadrile Izbacile padobrance `ive Padali su Wemci kao ki{a Da bi efikasnost bila vi{a Partizani tuku padobrance Te nenadne u Drvaru strance Na stotine pogibe vojnika A u ruci Titova im slika. I ^etvrti plenum CK SKJ, iz januara 1954, jeste jedan sudbonosan doga|aj. Ovo je Dabovi}evo poetsko vi|ewe: Dijalozi behu otvoreni \ilasa su ~lanci osporeni A svi oni koje \ilas hu{ka Propali su kao trula kru{ka.
369

Po Dabovi}evom optimisti~kom gledawu, svi na{i zakoni su za dru{tvo najboqi pokloni, a Ustav, Ustav je naprosto savr{en. Upravo ovih dana pri~a se o potrebi mewawa Ustava koji nije savr{en, jer ni{ta nije savr{eno, pa svi hvaliteqi, svi koji su na{ Ustav i sve {to je na{e proglasili najboqim na svetu, moraju biti zbuweni. Wih nije, zbog oma{ki u pevawu i mi{qewu, zbog iluzija, gonio nijedan tu`ilac, ali ih je osudila na anonimnost istorija kwi`evnosti. Gojka \oga, istinskog pesnika, jeste gonio tu`ilac, zbog aluzije, ali ga je amnestirala istorija kwi`evnosti. Okolnost da je Vrhovni sud Srbije odbacio nedavno presudu prvostepenog suda, zato {to se ne dokazuje da sporna kwiga sadr`i neistinite tvrdwe, nego se samo ka`e da ih u spornoj kwizi ima, jeste od nesumwive i velike va`nosti. Zami{qam sudiju, koji je doneo takvu odluku, kao ~oveka koji zna zbir svih dosada{wih zabrana. Zbir je nelep. Neki nedaroviti stvaraoci dobili su zna~aj koji im ne pripada, jer zabrana mo`e uzdi}i kao {to je i uzdizala, dela koja bi umetni~ka ili nau~na kritika pre}utala ili porazila. Neki daroviti umetnici, ili nau~nici, rawivi svakojako, bili su prese~eni, zaustavqeni, ba~eni u povorku izgubqenih, razo~aranih i nekorisnih. Zatim, po pravilu, zabranom kwige se ne posti`e o~ekivani rezultat. Oni koji su svojevremeno osudili Gojka \oga, i zabranili wegove pesme, nisu te pesme u~inili nepostoje}im. Vunena vremena, zahvaquju}i gromoglasnoj reklami, postoje u svetu, na raznim stranama globusa, u fantasti~nim tira`ima, u svakovrsnim divqim izdawima. Su|ewe \ogu i Vunenim vremenima odvijalo se u okolnostima koje su dovodile u pitawe samostalnost suda. Glasni su bili polit-kriti~ari, glasni su bili forumi, glasna je bila {tampa, upla{en je bio izdava~. I sudija je morao, hteo ne hteo, da oslu{kuje vrevu. Sudija, u stvari, mora da misli samo na ~iwenice, a ne na raspolo`ewe politi~ke javnosti. On ne sme da nastupa kao profesionalni ~uvar tekovina, lovac aluzija i nepo}udnih primisli. Uostalom, zahtev da sudija presu|uje samo po zakonu nije skora{wi nego davna{wi i vajkada{wi. U Du{anovom zakoniku postoji i ovakav ~lan: Svake sudije da sude po zakoniku, pravo, kako pi{e u zakoniku, a da ne sude po strahu carstva mi. Zemqa od ~ijih se sudija u ~etrnaestom veku tra`ilo da sude po zakonu, a ne po strahu od carstva, mo`e i mora u dvadesetom, kad nema monarha i monarhije, imati nezavisno sudstvo. Mora imati, i svakako ima, sudije koji znaju {ta je pred sudom carske Rusije rekao Vladimir Galaktionovi~ Koroqenko, optu`en kao urednik ~asopisa Rusko bogatstvo zbog {tampawa pripovetke Lava Nikolajevi~a Tolstoja Posmrtne bele{ke isposnika Fedora Kuzmi~a. Rekao je pored ostalog: Optu`en sam zbog grubog nepo{tovawa vrhovne vlasti, koje se izra`ava u {tampawu povesti Lava Nikolajevi~a Tolstoja. Meni je drago {to je dr`avni tu`ilac svojim tuma~ewem ~lana 128. izostavio epitet grubi. Grubost uvek poni`ava onoga ko je dopu{ta. Mo`da bi bilo ta~370

nije da to nazovemo izvesnom smelo{}u u primeni novog zakona o {tampi. Ali u ovom slu~aju nema ni toga. Iako je ~asopis i pored toga bio podvrgnut represalijama od strane cenzure, stvar, ~ini mi se, mo`e da se jednostavno objasni slede}im pore|ewem. Zamislimo neku ogromnu zgradu, recimo dvorac sa mnogo soba. Neke su osvetqene i pristupa~ne svakome ko `eli da ih pogleda. Druge su bri`qivo zakqu~ane i na vratima stoje ~uvari... Ali jednog lepog dana i ova vrata se otvaraju i u tajanstvene prostorije odobren je pristup svakome. Stari ~uvari }e jo{ zadugo zadr`ati ste~ene navike i kod wih }e se nehotice javqati te`wa da uhvate one drznike koji me|u prvima poku{aju da pre|u zavetni prag. Mislim da je Koroqenkova poruka od onih kojima va`nost ne isti~e. Ostaje jo{ da se ka`e: niko i ni{ta ne mo`e omalova`iti jedan poredak kao pisci plitkih i bqutavih pohvala, autori buncawa, skladateqi prizemnih tvorevina, panegiri~ari bez duha i stila. Bilo ih je mnogo u Jugoslaviji, u pro{lim decenijama, vi{e nego ozbiqnih stvaralaca koji su tragali za umetni~kom i nau~nom istinom. Sada vaqda znamo, posle toliko pouka, da se istina ne mo`e sakriti sudskom zabranom i da stvarnost ne mo`e ulep{ati nijedna oda. Mladost od 16. februara svoju redovnu rubriku Dosije posve}uje zabrawenim kwigama objavquju}i tekst Dragana Biskupovi}a Izuzetni le{evi s podnaslovom Tu`ioci - urednici, najavquju}i ga aforizmom Aleksandra Baqka Da kwiga nije spaqena, tira` bi planuo: Prva zabrawena kwiga nove Jugoslavije zvala se Tri ugursuza za vreme okupacije. Bila je to edicija u stripu. Ugursuza je tokom vremena bilo sve vi{e. Sa demokratijom i samoupravqawem razvijala se i jeres. Jeretici su retko priznavali, tako da je bilo malo loma~a. Bog nije hteo primati du{e, a pakao je bio privla~niji. Eto, sve se pu{i, a gde ima dima, ima i vatre. Javni tu`ioci i sudije posebno vole omladinsku {tampu da zabrawuju. Na listi najomiqenijih nalazi se Mladina, koja je vi{e puta bila pod embargom, o ~emu smo vas obave{tavali. Najve}a gu`va je izbila kada je Toma` Mastnak napisao za ovu redakciju tekst o novom predsedniku SIV-a Branku Mikuli}u, a koji je prethodno pro~itao na Radio {tudentu. Zvuk preko radio talasa upozorio je Pavla Cara, javnog tu`ioca Slovenije da reaguje, pa se tekst nije pojavio u Mladini, ali je objavqen u mariborskoj Katedri, koja je tada zabrawena. Odmah ga je preuzeo beogradski Glas ekonomista, pa je i on stopiran. Beogradski javni tu`ilac imao je, tako|e, problema sa NON-om i Studentom, ali je uspe{no okon~avao razgovore sa urednicima ovih redakcija i uspevao da ih ubedi da ne objavquju sporne tekstove. Tu`ioci, ina~e, vole omladinsku {tampu da ure|uju, o ~emu govori primer i iz kragujeva~kih Pogleda. U wihovu ure|iva~ku politiku ume{ao se javni tu`ilac, posavetovao ih, ili im naredio svejedno, oni su skratili jedan tekst: Pu{i, pu{i svetska lada i izbacili nekoliko priloga. List nije iza{ao s predvi|enim sadr`ajem, ali urednici su smeweni: demokratija je demokratija.
371

Recite najboqem prijatequ samo jedanput neprijatnu istinu (besedio je na{ znameniti pesnik Sima Pandurovi}), i vi }ete ne~ujno, tog momenta, izgubiti u wemu svog prijateqa. Ka`ite svome ministru jedanput golu istinu, vi }ete biti otpu{teni iz slu`be; istaknite jednom svoje ose}awe pravde prema pozitivnom zakonu, vi }ete biti stavqeni pod sud; pobunite se, u ime morala, protiv zlo~ina jednog vladaoca, vi }ete biti veleizdajnik; i re{ite da samo tri dana govorite istinu, pa }ete ve} tre}eg dana biti na lekarskom posmatrawu, a ~etvrtog dana }e vas strpati u ludnicu. Pandurovi} je umro pre vi{e od dvadeset godina, vreme te~e, a wegove re~i opomiwu kao da ih je danas izgovorio. Svako mi{qewe koje je suprotno, kako se to ka`e, od zvani~nog i daqe se progla{ava za jeres. Smestite li takva mi{qewa u kwigu i objavite je, ona }e vam biti zabrawena, a vi }ete se na}i ili u sudnici ili u ludnici... Nalazimo se na pragu dvadeset i prvog veka, govorimo o naglom usponu i razvoju civilizacije, ali kad su u pitawu jereti~ka mi{qewa i kwige malo toga se promenilo od starog Rima, u kojem je zapo~eto spaqivawe spisa. [ta takav ~in zna~i za autora, ~ije se delo na{lo na loma~i, najboqe je objasnio Mi{el de Montew u eseju: O qubavi o~eva prema deci, u svojim popularnim Ogledima. Po Montewu, postoje dve vrste dece. Deca koju smo rodili i deca du{e, tj. duhovno delo koje autor stvori. Ova druga vaqa uva`avati isto kao i ro|enu decu, misli on i dodaje: Jer ono {to mi ra|amo putem du{e, plodove na{eg duha, na{eg srca i na{ih sposobnosti, proizvodi jedan deo nas, plemenitiji od telesnog, i to je u ve}oj meri na{e: pri takvom ra|awu mi smo i otac i majka. Spaliti duhovno delo, za mnoge autore je isto kao kad bi im spalili `ivo dete. Bezbroj je primera u istoriji koji govore da pojedini tvorci nikako nisu mogli da pre`ale svoje delo koje je pretvoreno u pepeo. Postojao je, recimo, neki Labenije u Rimu, pri~a Montew, li~nost od velike vrednosti i ugleda, koji se, izme|u ostalih osobina, isticao po svojoj svestranoj u~enosti. On je bio, mislim, sin onog velikog Labenija, vojnog stare{ine, koji je pod Cezarevim zapovedni{tvom u~estvovao u galskom ratu, i koji se posle toga prikqu~io partiji velikog Pompeja. Hrabro se u woj borio sve dok ga Cezar nije potukao u [paniji. Onom Labeniju o kome govorim zavideli su mnogi zbog wegovih vrlina, i u wegove neprijateqe su se ubrajali, po svoj prilici, udvorice i miqenici careva onoga doba zbog wegovog slobodwa{tva i od oca nasle|enog otpora protiv tiranije, kojima su, verovatno, bili obojeni wegovi spisi i wegove kwige. Wegovi protivnici su ga tu`ili rimskom sudu i postigli da nekoliko kwiga, koje je on izdao, budu osu|ene na spaqivawe. Od wega je po~eo taj novi na~in ka`wavawa, koji je od onda primewen u Rimu na vi{e drugih autora, da se smr}u ka`wavaju ~ak i spisi i rasprave. Labenije nije mogao da podnese taj gubitak niti da pre`ivi to svoje potomstvo, wemu toliko drago: zatra`i da ga isprate i zatvore `ivog u grob wegovih predaka, i tako se postara da se u isti mah i ubije i sahrani. Te{ko je prikazati ma koju o~insku qubav `e{}u od ove.
372

Labenijev prijateq Sever, ~ovek koji je pro~itao te osu|ene kwige, gledaju}i kako one gore, uzviknu da je istom presudom i wega samog trebalo osuditi, da istovremeno bude `iv spaqen. On je to obrazlo`io ~iwenicom da u svom pam}ewu nosi i ~uva sve {to je Labenije napisao, sve {to su spaqene kwige sadr`avale. E, moj Labenije! Da su svi tvorci zabrawenih i spaqenih kwiga (u Jugoslaviji) po{li tvojim stopama i izvr{ili samoubistvo, danas bi u Beogradu (a i u nekim drugim centrima), postojalo posebno grobqe grobqe autora zabrawenih kwiga, u kojem bi le`ao i sam Vuk Karayi}, tvorac srpske pismenosti. Sre}om nisu. Oni se pridr`avaju one ~uvene devize Mihaila Bulgakova: Rukopisi ne gore. Kwiga se zabrani, poneki se primerak sa~uva, vreme pro|e. Kad sa scene odu oni kojima je smetala, ona opet vaskrsne kao feniks i nastavi svoj `ivot. O tome re~ito govori slu~aj koji se ovih dana nalazi pred Vrhovnim sudom Srbije. Ovaj sud mora da potvrdi ili ospori presudu Okru`nog suda u Beogradu, kojom je zabrawena kwiga Veselina \ureti}a, akademika, Saveznici i jugoslovenska ratna drama. Ta kwiga je do`ivela dva izdawa (objavile su je Srpska akademija nauka i umetnosti i Narodna kwiga), i izazvala, kao {to to obi~no biva, pozitivne i negativne kritike. Tada okru`ni javni tu`ilac nije reagovao. Tek kad se pojavilo tre}e izdawe (u \ureti}evoj privatnoj re`iji), on je reagovao, privremeno je zabranio i uputio zahtev Okru`nom sudu da je trajno ekskomunicira. Sudija je bio vispren, poslu{ao je tu`ioca, a autor se `alio Vrhovnom sudu. Ako ovaj sud potvrdi presudu okru`nog sudije (nadajmo se da ne}e, bilo bi to vi{e sme{no nego tu`no) \ureti} opet ne bi mogao da sledi Labenija. Jer, morao bi tri puta da izvr{i samoubistvo, i to retroaktivno, a to je stvarno nemogu}e. Na sudu je trenutno jo{ i kwiga dr Vojislava [e{eqa Veleizdajni~ki proces (ali, o svemu kasnije), u kojoj je objavio dokumenta sa poznatog sudskog procesa koji je pre neku godinu odr`an u Sarajevu, a i komentare o svom stradalni{tvu. Eto, lo{a tradicija se nastavqa, od starog Rima do dana{wih dana. Tu tradiciju (nije naodmet pomenuti) najpre je prihvatila Katoli~ka crkva i u sredwem veku uvela inkviziciju. Inkvizicija je najvi{e primewivana prema jereticima, koji su naj~e{}e bili predstavnici narodnih pokreta i borili se protiv feudalno-crkvenog ugwetavawa. Ra~una se da je samo u [paniji, od kraja petnaestog do po~etka devetnaestog veka, od inkvizicije stradalo oko trideset hiqada qudi. U to vreme cvetala je zabrana kwiga. One su zabrawivane iz verskih, ideolo{kih, politi~kih i etni~kih razloga, zbog svega {to nije odgovaralo crkvi i dr`avi. Katoli~ka crkva je ~ak sa~inila kwigu od naslova zabrawenih kwiga: Index libororum prohibitorum. I danas, ka`u upu}eni, u papskoj kuriji u Rimu, postoji Kongregatio sanctis officii ili inguisitionis, koji izdaje spiskove zabrawenih kwiga i progla{ava ekskomunikaciju. Nije boqe postupala, kad je imala ve}u ulogu u narodu, ni Srpska pravoslavna crkva. Wenu inkviziciju najvi{e je osetio Vuk Karayi}. Mitropolit Stefan Stratimirovi} spalio je ~ak i Vukov Rje~nik, najka373

pitalnije delo srpske kulture. Kasnije je, bar {to se Srbije ti~e, ovu ulogu preuzela dr`ava. Kako su prolazili \ura Jak{i}, Radoje Domanovi}, Branislav Nu{i} i druga poznata imena bez ~ijih dela se na{a kulturna ba{tina ne mo`e ni zamisliti, mahom je poznato. Zato se vratimo sve`ijim primerima. Koliko je kwiga, ~asopisa, novina i drugih publikacija zabraweno u novoj Jugoslaviji ta~no se ne zna. Zna se, me|utim, da smo sa zabranama po~eli u prvoj godini slobode. Po~etkom decembra 1945. godine zabrawena je edicija u stripu Tri ugursuza za vreme okupacije, a potom su zabrane vr{ene po proceni sadr`aja pojedinih publikacija i prema datoj situaciji. Milo{ Aleksi}, okru`ni javni tu`ilac Beograda, ~ovek od iskustva u ovom poslu (koji nije hteo ovom prilikom da govori za Mladost) pre dve godine je rekao da u ozbiqnoj i umetni~koj literaturi nema posla za tu`ioca, ali ima kod komercijalnih, a posebno privatnih izdava~a. Ina~e, naj~e{}e se zabrawuju kwige koje mogu da izazovu versku ili nacionalnu netrpeqivost, one koje su uperene protiv partijskih i dr`avnih organa, sve koje po oceni tu`ioca i sudije mogu da uznemire javnost, a bilo je i primera da kwiga bude zabrawena jer je wen autor sumwiv... Pretpro{le godine javni tu`ioci su stavili embargo na sedam kwiga, od kojih su sudije trajno zabranile i uni{tile ~etiri. Me|u wima su dve koje su, kako je oceweno, mogle da izazovu uznemirewe vernika i nacionalnu mr`wu. Tvorci ovih kwiga su sve{tenici. Kolo sre}e se okre}e. Nekada je crkva zabrawivala kwige, a sad se zabrawuju dela verskih slu`benika. Tako se na loma~i na{ao Vjesnik zadarske nadbiskupije (br. 3-/85) zbog napisa don Jose Koki}a: Mladi u `upskoj zajednici i wihov odgoj u vjeri. On je utvrdio da kod nas nema slobode veroispovesti i da se vera zloupotrebqava u politi~ke svrhe, a sud je utvrdio da to nije ta~no, pa je Vjesnik oti{ao Bogu na istinu. Isto se zbilo sa kwigom wegovih kolega A. Terekija: Be~ej u istorijskom vrtlogu, koji je izdala be~ejska rimokatoli~ka slu`ba plebanije. Tereki je izvrtao istorijske ~iwenice koje su mogle da izazovu versku i nacionalnu netrpeqivost s pozicija ma|arskog nacionalizma i zbog toga je wegova kwiga pretvorena u pepeo. Zbog ugro`enosti vernika u Hrvatskoj te godine su gowena tri sve{tenika, a me|u wima je bio i urednik Informativnog biltena Sredi{weg odbora nacionalno-euharisti~kog kongresa. On je tvrdio da u na{oj zemqi dr`ava prema crkvi primewuje staqinisti~ke mere i da vernici nisu ravnopravni kao ostali gra|ani. Me|u kwigama koje su sadr`ale naboj nacionalizma pomenu}emo i zbirku ^etrnaest autora, koju je pro{le godine izdao interni klub Jeronim de Rada u Uro{evcu. To je zanimqiv slu~aj. Wu su priredili Rahmi Tuda i Hajrulah Hajra, koji su nakon kontrarevolucionarnih doga|aja na Kosovu dobili otkaz iz sredwe {kole i izba~eni iz Saveza komunista. Za tu kwigu u Uro{evcu se nije ni znalo. U `eqi da poka`u sopstvenu pravovernost, autori su oti{li u Op{tinsku konferenciju Socijalisti~kog saveza i od nadle`nih zatra`ili dozvolu da javno prodaju kwigu. Umesto dozvole, autori su od sudije dobili re{ewe da im je zbirka zabrawena.
374

[to se ti~e privatnih izdava~a, dr`avi najvi{e muke zadaje Rastko Zaki}, beogradski satiri~ar, arhitekta i privatni izdava~. Seti}ete se: to je ~ovek koji je svojevremeno osnovao i vodio Zapis. S tom malom izdava~kom ku}om on je odr`ao lekciju takozvanim velikim izdava~ima. Ali Zapis je (privatnike je te{ko kontrolisati) likvidiran, mada tako nije moralo da bude. Me|utim, Zaki} se nije predao. On je osnovao Kwi`evnu radionicu, objavio vi{e kwiga i svaka tre}a je bila sumwiva, a neke su i zabrawene. Najpre mu je zabrawena Bela kwiga poznati materijal Centralnog komiteta Saveza komunista Hrvatske, koju je objavio zajedno sa Draganom Anti}em, beogradskim novinarem. Oni su zbog te kwige odgovarali i prekr{ajno, po{to zakon ka`e da se izdava~kom delatno{}u mogu baviti samo lica koja su autori. Vaqda je trebalo dokazati da Zaki} i Anti} nisu ~lanovi CK Hrvatske ni tvorci Bele kwige, {to su svi znali i pre pokretawa postupka. Zaki}u je zatim zabrawena kwiga Dr`avne brige, u kojoj je, po mi{qewu nadle`nih, Jugoslaviju izvrgavao poruzi. E, pa, sad vi brinite dr`avnu brigu... Zaki}, tako|e, nije imao sre}e ni u koprodukciji sa [e{eqem. [e{equ je zabrawena kwiga Hajka na jeretika , jer je u woj tvrdio da deo najvi{eg rukovodstva Bosne i Hercegovine pru`a za{titu panislamizmu i muslimanskom nacionalizmu u Republici. Zaki} je, po{to su ga dobro zapazili tu`ilac i sudije, promenio taktiku. On sad {tampa kwige u svega dvadesetak primeraka. To su probni baloni na kojima on ispituje puls dr`ave. Ako mu ne zabrane kwigu, on je tada do{tampava prema potrebama tr`i{ta. Me|u zabrawenim kwigama u posledwe dve-tri godine predwa~e one koje sociolo{ki tuma~e pojedine dru{tvene probleme. Posebno je osetqivo pisati o studentskim doga|ajima 1968. godine. Obra|uju}i tu temu, Neboj{a Popov napisao je kwigu Dru{tveni sukobi izazov sociologiji. Kwiga je iza{la i izazvala sukobe. Sudija se nije dvoumio, kwige vi{e nema. Takvu sudbinu je do`ivela i kwiga Ispquvak pun krvi @ike Pavlovi}a u kojoj je on, tako|e, dao svoje vi|ewe studentskih nemira u 68. Zabrawena je zbog provokativnog naslova i {to je autor, kako smo tada ~uli, u woj video samo ono {to je on hteo da vidi, tj. dao iskrivqenu sliku doga|aja. Da je ~ovek pitao javnog tu`ioca {ta da napi{e, sigurno da mu kwiga ne bi bila zabrawena. Veliku halabuku izazvala je i kwiga Socijalni problemi jugoslovenskog dru{tva doktora Miroslava @ivkovi}a, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu. Kwigu je objavila beogradska Sloboda, a {tampana je u Pan~evu, gde je pro{le godine i zabrawena. Kwiga je potkovana podacima, autor je na provokativan na~in analizirao aktuelne probleme, razra|ivao nesklad izme|u proklamovanih na~ela i dru{tvene prakse, ali je i ona zavr{ila na zgari{tu. Mo`da bi boqe bilo da je @ivkovi}eva kwiga pu{tena u opticaj, jer tada bi se bar razvila polemika izme|u wega i kompetentnih stru~waka, a ona bi sigurno vi{e zna~ila za br`e re{avawe socijalnih problema kod nas nego sama zabrana. Ovoj kategoriji zabrawenih kwiga mogla bi se prikqu~iti i kwiga U zaptu Ilije Moqkovi}a, kao i publicisti~ko delo Tajanstveni svet masona Mihaila Popovskog, koje su anulirane, kao i ostale zbog tvrdwi koje bi mogle izazvati uznemirewe javnosti.
375

U kwige koje su zabrawene, vi{e zbog toga {to je wihov tvorac sumwiv nego {to su one problemati~ne, spada, verovatno, kwiga Povratak predaka ^eda Vulevi}a. On je, naime, bio logora{ na Golom otoku, pa je ta ~iwenica izazvala sumwu. Kwigu je izdala doskora ugledna beogradska izdava~ka ku}a Slovo qubve. Radoslav Rade Vojvodi}, svojevremeno glavni i odgovorni urednik pomenute ku}e, pri~a nam o ovom slu~aju: Kulturno-prosvetna zajednica Crne Gore dala je (1975) sredstva za {tampawe kratkog romana ^eda Vulevi}a Povratak predaka, a iz kojih je ispla}ena i {tamparija i autorski honorar. Kada se kwiga pojavila prikazana je u nekim listovima i preko Radio Beograda. Grupa najistaknutijih filmskih radnika iz Crne Gore predlo`ila je kwigu za NIN-ovu nagradu, {to je i objavqeno u ovom nedeqniku. Tek posle gotovo pola godine po~elo se {u{kati kako je to nepodobna kwiga. Tada sam i saznao da je Vulevi} bio na Golom otoku. Ina~e, kwigu smo recenzirali B. [}epanovi} i ja. Napisao sam u recenziji kako je to neka vrsta fantasti~ne literature, i kako se po svojim fantazmagori~nim linijama i zna~ewima oblika u osnovnome svetu pomalo nastavqa na neke linije Lali}eve Lelejske gore. Tako|e, napisao sam da su i re{ewa kwi`evna, kao i znaci i ozna~eno, ostali ba{ u sferi sna i snovi|ewa, pa se ni u kom trenutku ne mo`e razaznati koja je i kakva je to stvarnost, a najmawe se mo`e prepoznati odre|eno doba ili istorijska svest bilo kojeg vremena. Iznena|en sam bio, pri~a nam daqe Vojvodi}, kad sam prvo ~uo, a posle bio i obave{ten, da kwiga treba da bude zabrawena. To se i desilo na su|ewu u Smederevu, jer je kwiga {tampana u Smederevskoj Palanci. Su|ewe je bilo, naravno, kao i svaka farsa: kwiga je zabrawena po nekom vi{em nalogu ili sli~no, a mi koji smo je branili bili smo suvi{ni i neprilagodqivi. Ve}i deo tira`a bio je ve} oti{ao kwi`arama, kupcima, Zajednici koja je finansirala kwigu, autoru itd. Ono {to je ostalo da se spali bilo je, tako|e, i u stilu i u naravi farse oko zabrane kwige. Kwigu, ina~e, nije lako ni zabraniti. I sudije se ponekad dvoume. To pokazuju su|ewa koja su u toku kwigama Veleizdajni~ki proces Vojislava [e{eqa i Saveznici i jugoslovenska ratna drama Veselina \ureti}a. O tome nam je pri~ao wihov opunomo}enik, beogradski advokat Slobodan M. Perovi}. On ka`e da je posle zabrane Veleizdajni~kog procesa od strane Okru`nog suda u Beogradu upu}ena `alba Vrhovnom sudu Srbije. Ovaj sud nije potvrdio presudu prvostepenog suda, a to je, izme|u ostalog, obrazlo`io na slede}i na~in: Jedna od posledica koje su propisane u ~l. 142. ta~ka 2. Zakona o javnom informisawu, a koju je prihvatio prvostepeni sud, je mogu}nost nastupawa uznemirewa javnosti. U pogledu ove ~iwenice prvostepeni sud nije naveo nikakve razloge. Sama konstatacija da bi neistinito tvr|ewe objektivno moglo da dovede do uznemirewa javnosti nije dovoqna. Ovo posebno kad je u pitawu sadr`ina teksta na strani 45. i 46. kwige, koji se citira u razlozima pobijenog re{ewa, jer je svakom ko se interesuje za stawe u dru{tvu poznato ko donosi odluku o krivi~nom progonu i ko odmerava krivi~ne sankcije, a da forumi Saveza komunista razmatraju samo idejne aspekte borbe protiv kri376

minaliteta, a ne konkretne slu~ajeve. Kada bi isti i zauzeli stav o nekom konkretnom slu~aju, to organe krivi~nog gowewa i sudove ne obavezuje. Perovi} isti~e da je posebno va`no {to je Vrhovni sud istakao da je potrebno sagledati sadr`inu teksta cele kwige, {to se, tako re}i, prvi put de{ava u sudskoj praksi. Okru`ni sudija se, me|utim, nije mnogo obazirao na primedbu i sugestije vi{eg suda, pa je, po drugi put zabranio pomenutu kwigu. Perovi} i [e{eq su se ponovo `alili Vrhovnom sudu (vrzino kolo se nastavqa), i nadaju se da }e osloboditi kwigu, makar ako bude trebalo istrgnuti jedan list, tj. dve sporne strane, mada je autor siguran i da je na wima samo istina. Drama koja se podigla oko Saveznika i jugoslovenske ratne drame i \ureti}a, podse}a na dramu koju je pre`ivqavao pre sto devet godina ~uveni srpski pesnik, slikar, pripoveda~, dramski pisac, boem i pijanica, wegovo veli~anstvo \ura Jak{i}. On je 1877. u kalendaru Orao objavio pri~u Rawenik i nije u prvi mah, kao ni \ureti}, imao problema sa vla{}u, cenzorom i sudovima. Ali ne lezi vra`e, posle godinu dana Srbija stupa u rat, proglasi ratno stawe i formira preki sud. Kako u tom ratu Srbiji ne krenu ba{ najboqe, jedan general se prepozna u Raweniku (jo{ nije razja{weno za{to je on tokom ratnih dana ~itao pri~e, mo`da je zbog toga i bilo sve lo{e), i tako se autor najlep{e rodoqubive pesme u na{oj poeziji, tvorac Otaybine, na|e kao okrivqen pred prekim sudom svoje otaybine. Na tom su|ewu \ura je rekao: A da je kalendar Orao, u kome je ta pripovetka {tampana pre progla{enog ratnog stawa, cenzorom propu{tena, to sam gospodin cenzor napismeno svedo~i, a evo i ja prila`em javni kwi`arski oglas koji je u Srpskim novinama {tampan, da je Orao u grdno mnogo egzamplara na{tampan i da se u kwi`ari Volo`i}evoj mo`e dobiti... To je javan oglas, i svako ko je imao voqu mogao je re~eni kalendar za jedan dinar nabaviti. A posle moram i to primetiti: kad je, i ako je gospodin cenzor mislio da se tako pripovetkom mo`e i samoj op{toj stvari {koditi, za{to je tako opasnu kwigu propustio. Za{to ba{ sada sud zabrawuje \ureti}evu kwigu, godinu dana nakon izlaska i posle tre}eg izdawa, i da li se u woj, mo`da, opet neki general prepoznao Perovi} ne zna. Wegova deviza je: na nau~nu kwigu nau~nom kwigom, naro~ito zbog toga {to su tu`io~evi zahtevi za zabranu nedovoqno argumentovano obrazlo`eni. Brane}i Saveznike i jugoslovensku ratnu dramu, Perovi} je rekao i ovo: Du`nost ovoga suda je i da misli na one hiqade qudi koji su ovu kwigu kupili u kwi`arama i dr`e je u svojoj ku}noj biblioteci. Wih treba za{tititi od trogodi{we robije, koja im je zapre}ena zakonom, i omogu}iti im da nesmetano koriste kwigu koju su na legalan na~in stekli, a ne pretvarati ih u kriminalce {to bi bila nu`na posledica trajne zabrane. Sudija Okru`nog suda nije to shvatio kao svoju du`nost i, kao {to je objavqeno, zabranio je kwigu. Sada je na Vrhovnom sudu Srbije, kao {to smo nazna~ili, da proceni da li ona mo`e da uznemiri javnost ili ne, da li da je pusti u prodaju ili potvrdi prvobitnu presudu. Me|utim, name}e se pitawe kako tu`ilac i sudija znaju da neka kwiga mo`e da uznemiri
377

javnost i na osnovu ~ega to utvr|uju? Govore}i svojevremeno o ovom problemu za Kwi`evni glasnik spomenuti Milo{ Aleksi} je to ovako obrazlo`io: Najpre, kad je re~ o proceni {ta bi to uznemirilo javno mwewe, to je, uistinu, malo te`e pitawe. Ali, neko se u zemqi mora time baviti. Zakonodavac je, eto, nas ovlastio. To je dakle, pitawe preventive utvrdi se da ne{to mo`e da dovede do uznemirewa javnosti, i to se spre~i. Kad do|e, onda je kasno. Ima jedna odre|ena granica preko koje se ne mo`e pre}i. Tu`ilac mo`e da uspostavi i pogre{nu granicu, wemu sigurno zbog toga niko ne}e suditi. A kako je autoru zabrawenog dela, to je Montew davno objavio. Dolepotpisani je pro~itao nekoliko zabrawenih kwiga koje su pomenute, smatra da je i sam deo javnosti, i nije se ba{ nimalo uznemirio, a kamoli uzbudio. U svom pam}ewu nosi sve {to je u wima napisano, kao {to je i Sever nosio u svom pam}ewu ono {to je Labenije napisao. Ali, ako javni tu`ilac, nekim slu~ajem, a kod nas su slu~ajevi ~esti, prihvati Severovu ideju po kojoj bi ga zbog tog pam}ewa trebalo `ivog spaliti, onda sam ja nagrabusio. U dvobroju 32-33 lista Student od 14. januara 1987. pod naslovom Dogma kao opijum za disidente i sa nadnaslovom Difuzna teorija u konfuznoj praksi iza{ao je jedan od najpodmuklijih napada i najpodlijih pamfleta koji su uop{te do sada protiv mene napisani. Wegovi autori su, kako sam to naknadno saznao, s obzirom da je tekst potpisan samo inicijalima, Miroslav Vi{i} i Stevo Bati}, a falsifikatorski metodi kojima su se slu`ili u svojoj podmeta~koj raboti te{ko da bi se mogli prepoznati i u polemikama Fuada Muhi}a. Wihov napis tako|e donosim u cjelosti: Neshva}eni su, ~ini se, oduvek bili jedno od najobjektivnijih merila dru{tva u kojima jesu i vremena u kojima nisu. Ideologija je, me|utim, istorijski poligon na kojem je neshva}enost prerasla u disidentstvo, opoziciju, ideolo{ku emigraciju kao mogu}nost i na~in samorefleksije dru{tva, slobodnog da pogleda istini u o~i. Upravo ta prilika da se bira protivnik i oru`je ~ini objektivnu sadr`inu procene mogu}nosti akteulnog socijalisti~kog razvoja, wegovog realnog ideolo{kog dometa, kao i na~ina dokazivawa i ostvarivawa programske ideolo{ke koncepcije. Zasluga tog disidentskog refleksa je u tome {to gotovo neposredno dokazuje da li se ideolo{ka koncepcija ostvaruje sama ili je ostvaruju; da li dru{tveni razvoj ide zacrtanim, planiranim tokom ili uslovno-refleksnim zaobilaznicama izme|u usput nastaju}ih disidentskoideolo{kih orijentira, koje u {irokom luku po svaku cenu treba izbe}i, i time im pridati zna~aj (anti)istorijske odrednice. Problem se racionalno sme{ta u pravi kontekst kada se dijalekti~ki razlu~i disidentstvo kao paranoja od disidentstva kao ideolo{kog imiya, disidentstvo kao politi~ko slepilo od disidentstva kao provi|ewa uma, disidentstvo kao sloboda li~nosti od disidentstva kao slobode protiv li~nosti. Najbla`e re~eno, taj racionalni problem le`i upravo u pitawu zbog ~ega socijalisti~ko dru{tvo svoju idejno-ideolo{ku snagu `eli da
378

zasniva na strahu od li~nosti, koju fakti~ki ne poku{ava degradirati, nego, naprotiv preceniti, kako bi novonastalom, sna`nom, fiktivnom napada~u suprotstavilo svoju, dovoqno sna`nu, a uz to i organizovanu odbranu. Tako se disident pojavquje kao nu`na potreba da bi se opravdao pla}eni boravak na idejno-ideolo{kom boji{tu, pri ~emu se ne zna da li je u idejnoj borbi dovoqno samo stra{ilo ili je neophodna baterija vi{ecevnih baca~a. Prisetimo se, u tom smislu, slu~aja sa likovawem jedne, nama prijateqske, socijalisti~ke zemqe sa oko pedeset miliona stanovnika kada je ustanovila da ima slovom i brojem ukupno 5 (pet) unutra{wih neprijateqa, sa punim imenom i prezimenom. Kakve li sre}e (a verovatno i blagostawa) za te qude, svesne da su konkretan razlog postojawa bar jednog miliona ideologa, pla}enih samo za to da zemqu i wen socijalisti~ki put {tite od ove petorice. Sa stanovi{ta jedne druge ideologije donedavno je bilo potpuno svejedno da li je neko emigrirao zbog toga {to je od detiwstva ~eznuo da kona~no proba ne{to {to se zove ananas ili banana, ili, pak, zbog toga {to mu se jako dopadala toliko napadana fa{isti~ko-rasisti~ka filozofija neke zapadne stranke. U svakom slu~aju disident je bio i fa{ista u du{i i onaj, koji, razo~aran zapadnim svetom blagostawa `eli da se vrati, jer ipak, tamo je moja du{a. Naj~e{}i disidentski motiv je, me|utim, policijska partija. O tome pi{e ~ak i Gram{i: ...Policijska uloga partije mo`e biti napredna i nazadna: ona je napredna ako te`i odr`avawu u pokornosti prava razvla{}enih snaga reakcije kao i podizawu zaostalih masa na nivo novog zakonodavstva. Ona je reakcionarna ako te`i da sputa `ive snage istorije i odr`ava preostalo, antiistorijsko zakonodavstvo... Ako je partija napredna deluje demokratski (u zna~ewu demokratskog centralizma), a ako je nazadna deluje birokratski (u zna~ewu birokratskog centralizma). U ovom drugom slu~aju partija je jedino izvr{ni organ, a ne organ koji donosi kolektivne odluke; ona je policijski organ u tehni~kom zna~ewu i weno odre|ewe imenom politi~ke partije jedino je metafora mitolo{kog karaktera. Karakteristi~no je da se ovakvo mi{qewe, koje je Gram{i pripisivao svim totalitarnim sistemima (zna~i i nema~kom fa{izmu i sovjetskom komunizmu) i danas, vi{e od pola stole}a kasnije, pojavquje kao kqu~na postavka ve}ine disidentskih filozofija, bez i najmawe istorijske varijacije ili neke novije determinante. ^ini se da fenomen disidentstva ipak ponajboqe poznaje disident. Postoje qudi, koji ~ak i imaju}i dovoqno obrazovawa rasu|uju lo{e, ka`e ^eslav Milo{. Koko{ je nemogu}e nau~iti da pliva, sli~no kao {to je nemogu}e ubediti qude optere}ene pripadno{}u grupama koje je si stem osudio na uni{tewe. Jasno uvi|awe situacije oduzimalo bi tim qudi ma svaku nadu; o~igledno je, dakle, da tra`e intelektualna izvrdavawa... Istra`uje se reakcionar kao dru{tveni tip i evo kako ga odre|uju (dijalekti~ari). Reakcionar, ma bio obrazovan ~ovek, nije kadar da usvoji me|uzavisnost pojava tu tekovinu XX veka. Po{to operi{e izolovanim
379

konceptima, wegova politi~ka ma{ta je ograni~ena... Wemu svet izgleda kao niz uporednih, me|usobno nepovezanih doga|aja... Zato se promene u narodnim demokratijama, po wegovom mi{qewu, svode na prisilu: ako neki slu~aj ~uda ukloni tu prisilu sve }e se vratiti na normalu... Reakcionar ne obuhvata kretawe. Sam jezik koji upotrebqava ~ini ga nesposobnim za to; pojmovi sred kojih boravi su nepromeweni, ne podle`u obnavqawu usled posmatrawa. Bio je takav film sa Lorelom i Hardijem, zasnovan na zabavnoj pomisli: Lorel je, kao ameri~ki vojnik u Prvom svetskom ratu, ostao po komandantovom nare|ewu u rovu pored pu{komitraqeza kad je ~eta krenula u napad. To se de{avalo ba{ pred primirje. U gu`vi oko primirja wega su zaboravili i na{li su ga tek posle dvadeset godina, sedeo je kraj pu{komitraqeza i pucao kad bi iznad wega preleteo avion vazdu{ne linije. Reakcionar se pona{a kao Lorel: zna da treba pucati u avion i ne mo`e da shvati kako je avion postao ne{to drugo no onda kad je izdato nare|ewe... Reakcionar sa ~u|ewem gleda na promene koje se vr{e u qudima. Posmatraju}i kako wegovi poznanici polako postaju pristalice sistema, on poku{ava to da tuma~i na svoj nesposobni na~in oportunizmom, kukavi{tvom, izdajom: mora da ima takve etikete, bez wih se ose}a izgubqen. Po{to je wegovo rasu|ivawe zasnovano na na~elu ili-ili, poku{ava da deli svoju okolinu na komuniste i nekomuniste... O~ajni~ki ponavqa: ~ast, otaybina, narod, sloboda, ne mogav{i ni na koji na~in da se pomiri s ~iwenicom da za qude koji borave u promewenoj situaciji (i koja se iz dana u dan mewa), te apstrakcije dobijaju konkretno zna~ewe, i uz to potpuno druga~ije od nekada{weg. Zahvaquju}i takvim odlikama dijalekti~ari reakcionare smatraju za tip intelektualno od wih ni`i, i zato malo opasan. On nije ravnopravan partner... Zahvaquju}i tome, upravo uzimawe inteligencije ~vrsto u {ake... ne predstavqa ve}e te{ko}e: weni `ivotniji predstavnici prelaze na nove ideolo{ke pozicije, a ostali intelektualno i socijalno padaju sve ni`e, onako kako prestaju da sti`u za promenama koje se oko wih de{avaju. Nova inteligencija ve} odavno nema zajedni~ki jezik... Jasno je iz nazna~enog da niti svi doma}i disidenti zaslu`uju pa`wu na kojoj insistiraju, niti svi insistiraju na pa`wi koja im se u ogrom nim koli~inama poklawa. Paritet se uspostavqa potrebama aktuelnog trenutka, ali praksa pokazuje da se to ~ini sve ~e{}e u korist disidenata. Kako ina~e, objasniti idejnu akciju kojom se apsolutno beslovesno akcenat idejne borbe sa nacionalizma i {ovinizma, koji imaju sve {anse da do kraj~e ovo dru{tvo, preko no}i prebacuje na gra|ansku desnicu iza koje se, uz sve ograde i uslovne definicije, spram desetina hiqada nacionalista, mo`e na}i nekolicina imena i prezimena. U svakom slu~aju, disidentstvo kao unosan posao cveta. Na kraju, uz sve kritike onima koji su du`ni da sve ovo imaju u vidu, iznosimo i primer tipi~nog disidenta i wegovog okoli{a. Pored trenutno zabrawenih Hajke na jeretika i Veleizdajni~kog procesa 84. [e{eq je u pro{loj godini objavio i dve podobne kwige. To su Vrijeme preispitivawa i Sumrak iluzija. U nastavku teksta, zbog ograni~enog prostora, osvrnu}emo se samo na neke karakteristike prve kwige.
380

Ako bi tra`ili i evidentirali nau~ne nesta{luke V. [e{eqa u kwizi Vrijeme preispitivawa, to ne bi bio te`ak zadatak s obzirom da je u pitawu zb(i)rka objavqenih i neobjavqenih radova (referati, ~lanci, kritike, intervjui) nastalih u toku nekoliko godina koje su prethodile hap{ewu i odlasku na robiju. Ne bi bilo naro~ito pametno polemisati ni sa previdima o notornim ~iwenicama, koje [e{eq kao ugledni disident-teoreti~ar zaboravqa. Ni Fuad Muhi} sebi ne bi dopustio luksuz da kao [e{eq ustvrdi da se staqinizam kao manifestacija marksizma de{ava, istorijski gledano, samo od Lewinove smrti pa do XX kongresa KPSS (str. 5). Skojevski marksizam Vojislava [e{eqa baziran je na moralnim normama i predstavqa svojevrsni indikator wegovog ideolo{kog opredeqewa: jasno je da, uprkos energi~nim verbalnim ogradama, [e{eq do sada (tj. do pisawa te kwige) nije prekinuo pup~anu vrpcu sa ideologijom koja je zasnovana na moralnim normama, dakle sa komunisti~kom ideologijom. Dodu{e, ona najavquje ovom kwigom raskid sa svojom dogmatskom pro{lo{}u, ali samo u predgovoru: Vaspitavan u duhu marksisti~ko-lewinisti~ke ortodoksije s lako uo~qivim lokalno-specifi~nim staqinisti~kim pe~atima; obrazovan u krajwe dogmatizovanim {kolskim institucijama i pod dubokim dojmom nametnutog pogleda na svijet; zadwih godina mukotrpno sam se budio iz duhovne letargije, suo~avaju}i se i sa egzistencijalnim rizikom zbog javno izra`ene ili neizra`ene kriti~ke rije~i... (str. 1). Raskorak sadr`aja sa opredeqewem o raskidu sa dogmatskom pro{lo {}u name}e postavqawe jednog pitawa koje je prevashodno stvar na{e takozvane opozicije: iz o~igledne ~iwenice da recimo [e{eqev ugled me|u disidentskim i opozicionim krugovima nije izveden iz wegovih intelektualnih vrednosti ve} pre svega iz moralnog integriteta nedu`nog mu~enika i tragi~nog stradalnika, navire su{tinsko pitawe o diferencijaciji unutar tih, u socijalizmu marginalnih, skupina po politi~koj snazi. Diferencirawe bi se moralo sprovesti na dva koloseka. Prvo, ko spada u opoziciju a ko u disidente, tj. otpadnike. Nepravedno je u isti ko{ trpati one koji su zarad sitnih ili krupnih privilegija decenijama bili re`imski qudi i nakon nekog slu~ajnog spleta okolnosti bili odba~e ni od tog istog sistema kome su slu`ili, i onih koji su se racionalno razi{li sa na{om jedinom alternativom, nude}i jo{ poneku makar nemo gu}u ili neprihvatqivu. Zaista bi to bila nepravda prema ovima dru gima koji jesu opozicija u odnosu na one prve koji svoju otpadni~ku su{ti nu prikrivaju frazom disident. Drugo, diferencijacija se mo`e spro vesti i po moralnom i intelektualnom principu. Po{to svaka opozicija proklamuje vi{i moralni i intelektualni nivo u odnosu na nivo koji ima vlast (koja, po wima, to kompenzira represijom) sama bi morala o tome da vodi ra~una. Kroz tu prizmu treba sagledavati i [e{eqev stvarala~ki opus! Dru{tvo }e se jo{ malo pomu~iti dok ne spozna dobre strane ovako postavqenih odnosa na margini idejnog boji{ta gde jo{ nisu prevazi|e ni produkcioni odnosi, unutar kojih neprekidno raste produktivnost u industriji neprijateqa, dok za~udo, pada produktivnost svih drugih du hovnih i materijalnih artikala (ali to ovde nije od interesa!).
381

U tom smislu je ne{to razumqivija kompletna procedura propadawa intelektualne individue; dok govori o negativnoj kadrovskoj selekciji u dru{tvu, mediokritetima i nesposobnim epigonima [e{equ se ni{ta osobito ne doga|a, ~ak slovi za perspektivan nau~ni kadar! Ali, ~im pristupa personifikaciji svoje nauke (Miqu{ev plagijat ili idejno-etni~ko bratstvo Purivatre, Muhi}a, Filipovi}a i jo{ nekih koji su pod za{titom Ustava) birokratija iz domena politike, ideologije i nauke, pokre}e svoju ma{ineriju i industrija neprijateqa slavi nove radne pobede. Zbog toga je Vrijeme preispitivawa jedna vrlo pou~na kwiga. ^ak i po cenu otkrivawa nekih, ne ba{ zanemarqivih autorovih zabluda i povr{nosti. Daqe, wegov ideologizirani pristup nauci ide ~ak dotle da nau~ne sudove deli na prihvatqive i neprihvatqive, a ne na ta~ne i neta~ne (str. 18). Suprotstavqaju}i Kelzena Marksu, veruju}i da }e to biti efikasnije nego da se sam suo~i s wegovom teorijom, [e{eq se ne koristi bogatom argumentacijom ovog gra|anskog teoreti~ara, ve} upotrebom sinteti~kog devalvatora (to su Marksove mladala~ke zablude!) skre}e iz sfere nau~nog u poqe skolasti~ke nomenklature antimarksizma. To je nedopustivo izlagati strogo negativnom metodom u jednom radu koji pretenduje bar na stru~nost, ako ne i nau~nost. Posledica takvog pristupa je i verovawe da je u na{em dru{tvu uzrok za favorizovawe mediokritetstva, kra|a i {verca, a onemogu}avawe kreativnog rada ~as u ideologiji, a ~as u nemoralnim pojedincima koji su uzurpirali vlast. Daqe, [e{eq se, uprkos deklarativnim ogradama od samog marksizma, nikako ne osloba|a nekih marksisti~kih dogmi, po~ev od one o navodnom prevazila`ewu dru{tvene podele rada, pa do uobra`avawa da se marksizam mo`e uprostiti na svoj fundament, tamo neki aktivisti~ki humanizam. I najzad, dobro nau~ena pesmica o religiji kao opijumu za narod, nije ba{ neka preporuka [e{eqevoj moralno-politi~koj podobnosti za sada{wi anga`man. Bez obzira na re~eno, tu`no je kad jedan ube|eni marksista (a nabe|eni neprijateq) iz nekih vi{ih razloga odle`i skoro dve godine na robiji samo zato {to je imao svoju nemarksisti~ku verziju ure|ivawa me|unacionalnih odnosa, od ~ega je krunski deo ostao u wegovoj fijoci, i {to je kritikovao neke marksisti~ke tendencije u re{avawu nacionalnih pitawa u svojoj sredini! Od toga je tu`niji jedino teorijski amalgam koji je ovaj nekada{wi perspektivni marksista i deklarisani Jugosloven srpske provenijencije (prema intervjuu u kwizi, str. 238), napravio od svog marksisti~kog entuzijazma, religijskog misticizma i unosnog srpstva. Na`alost, unosno srpstvo u ovom slu~aju nema neke bitne veze sa, recimo, [e{eqevim `iro-ra~unom, {to u obrnutom smislu ne bi moglo da se tvrdi. Razlog za svakovrsnu sumwu u ovaj ideal le`i i u ~iwenici da je jedan od recenzenata kwige i znameniti sve{tenik dr @arko Gavrilovi}, koji guta tezu o opijumu za narod, ali ni [e{eq ne ostaje du`an, pa blagodarno ukazuje ne`nost pokojoj sve{teni~koj ruci. Naravno, to nije samo stvar crkvenog, ve} i egzistencijalnog ceremonijala, ali to vi{e nije samo [e{eqev problem.
382

Kao {to ni wegov usud nije rezultat wegove delatnosti, tako ni ova nova delatna manifestacija teorije konvergencije (marksizma i religije) nije zasluga samog [e{eqa. Nabrajawe krivaca bi zahtevalo mnogo vi{e prostora no {to ga imamo, ali ne bi trebalo zapostaviti, ako smo marksisti, nijednu istorijsku komponentu. Recimo, onu o svojevremenom upornom ali uzaludnom upirawu kriti~kim perom na saradnike Preporoda (glasila islamske verske zajednice) koji su slu~ajno bili i aktivni saradnici Instituta za prou~avawe me|unacionalnih odnosa CK SK BiH. Kasniji sled doga|aja je morao dobrim delom da uslovi [e{eqevu idejnu i svaku drugu dezorijentaciju. Ipak, tragizam wegove dezorijentacije ne opravdava ga od dezorijentacija koje sobom nose tragizam neke druge prirode, kao {to je na primer pomodarsko poimawe hiperboli~kog karaktera Kominterne i wene uloge u determinisawu na{ih odnosa u federaciji. [e{eq, kao i mnogi neortodoksni teoreti~ari i istori~ari previ|a da u Kraqevini Jugoslaviji vlasti nisu uva`avale odluke Komunisti~ke internacionale, a nije dokazano ni da je ova institucija me|unarodnog komunizma imala toliko uticajne agente u predratnoj Jugoslaviji da bi oni provodili wenu politiku! Daqe, kona~an oblik federativnosti ~ijim funkcionisawem smo ponajmawe zadovoqni, definisan je Ustavom iz 1974. godine, a Kominterna je nekoliko decenija ranije raspu{tena! Ali sve to [e{eqa ne zanima, pa poput svog uzora i saborca Veselina \ureti}a koji smatra da su sve ovo zakuvali oni iz Vatikana, ~ak i da je sam komunizam izmi{qen pri Svetoj stolici samo da bi se doakalo pravoslavqu, [e{eq smatra da nekada{we delovawe Tre}e internacionale i dan-danas determini{e nemogu}nost konzistentnog re{ewa nacionalnog pitawa kod nas! Jedan od [e{eqevih propusta je i to {to uz razumqivu qubav prema kritici kulta vo|e ne prime}uje da se polako pona{a u tom duhu. Po [e{equ vo|a je zaista svestran tip. On se (vo|a!) bavi politikom, ekonomijom, filozofijom, fotografijom, plivawem, umetno{}u, vojskovodstvom, numizmatikom, filatelijom, lovom, p~elarstvom, ~ak i naukom... A [e{eq opet uzvra}a, pa se tako bavi i pravom, politikologijom, ekologijom, vojnom naukom (~ak je i doktorirao u toj oblasti sa tezom Marksisti~ki koncept naoru`anog naroda izdawe Kwi`evne novine, Beograd 1982) i tako daqe... sve do estrade u Patrijar{iji. Nesvestan trijumfa apsurda, [e{eq se u jo{ jednom faktu povodi za vo|om. Za {est meseci protekle godine izdao je 4 svoje kwige! Kada bi slu~ajno nastavio sa takvim plodotvornim radom i izdava~kim tempom do 2000. godine wegova sabrana dela bi ~inila impozantnih 120 tomova!!! Primera radi, opus Lewina, Mao Ce Tunga ili Envera Hoye je znatno skromniji, a sabrana dela J. B. Tita obuhvataju relativno skromnih 60 tomova! Naravno, ovakva kalkulacija sa [e{eqem je nerealna, ~ak i uz pomo} samog Boga kome se u posledwe vreme ~esto obra}a za pomo}, a kamoli wegovih zemaqskih interpretatora. Ova i ovakve kwige, kakve nam daruje V. [e{eq nisu pisane za ovo podnebqe, na {ta upu}uje i podatak da su gotovo sve bibliografske jedinice objavqene ovde. Kwige sa neortodoksnim sadr`ajem i kriti~kim
383

nabojem namewene su, pretpostavqam intelektualno tropskim podru~jima, i zato je wihova pojava danas i ovde marginalan intelektualni i politi~ki ~in. Ali, to nije jedino ako se imaju u vidu neke reference gde bi takvo de{avawe bilo krajwe alarmantno. Istorija nije dala svoj sud o mnogim tragi~nim sudbinama politi~kog stradalni{tva, pa ni o usudu ovog sociologa. Ipak, to ne mo`e biti razlog da se i unutar takozvane opozicije ne izvr{i svojevremena katarza, duhovna, moralna, intelektualna. Za te principe se nekad zalagao i sam [e{eq, i upravo time je sticao brojne simpatije i onih koji se s wim nisu u svemu slagali i onih brojnih etabliranih i politi~ki organizovanih pojedinaca, koji uprkos neslagawu sa [e{eqevim stavovima, nikada ne}e blagonaklono gledati na represalije kojima je bio podvrgnut i turisti~ke specijalitete koji su mu servirani! Ipak, ovaj tekst ne mo`emo zavr{iti bez jedne refleksije o odnosu takozvane opozicije i vlasti. Kad smo nedavno imali kriti~ki tekst o ekonomskim shvatawima ~lana Predsedni{tva CK SKJ Du{ana ^krebi}a, nije bilo nikakvih reakcija, ni formalnih ni neformalnih, izuzev {to je drug ^krebi} posetio savetovawe jugoslovenskih ekonomista u Opatiji! Ne{to kasnije, nakon teksta Vuk dlaku mewa, o kwi`evniku Vuku Dra{kovi}u, naprosto smo bili okupirani telefonskim pozivima, od prete}ih do kritika pristojnijeg sadr`aja! Drugim re~ima, vlasti su se pokazale kao znatno tolerantnije u odnosu na takozvanu opoziciju, {to je bilo izvan na{ih o~ekivawa! Zabriwavaju}a militantnost ovih koji po prirodi svog polo`aja moraju da izazivaju simpatije, razjasnila je nedoumicu o ure|ewu koje bi bilo kad bi se prihvatila neka druga~ija i ve} prezentirana alternativa od na{e jedine alternative. Sre}om, alternativa zna~i ne{to drugo, i za wom uvek vredi tragati. Reagovao sam ~lankom Konfuzna podmetawa nespretnih juri{nika koji su Vi{i} i Bati} skratili i prekrojili po svom ukusu, da bi ga objavili u jednom od slede}ih brojeva kad vi{e nije ni li~io na original, a uz wegovu osaka}enu verziju publikovali i svoj komentar Difuzna spretnost juri{nog podmeta~a u kome su nastavili s rabotom iz prethodnog. Integralnu verziju svog odgovora ve} sam publikovao u kwizi Demokratija i dogma a ovdje objavqujem tu neovla{}eno skra}enu verziju kako bih ~itaocima mogao pru`iti priliku da se sami uvjere u moralnost Vi{i}evog i Bati}evog postupka: Anonimni autori teksta Dogma kao opijum za disidente s nadnaslovom Difuzna teorija u konfuznoj praksi, objavqenog u Studentu br. 3233. od 14. januara 1987. godine, u nastojawu da potpomognu mogu}nosti aktuelnog socijalisti~kog razvoja, skre}u pa`wu pre`ivjelim tvorcima, odnosno vjernim ~uvarima vladaju}eg sistema ideolo{kih vrijednosti i kreatorima oficijelne politi~ke propagande da postoje jo{ ni`i i podliji oblici javnog podmetawa i nipoda{tavawa od onih kojima su se u publicisti~koj sferi proslavili Fuad Muhi} i Oskar Davi~o. Ipak, uprkos iskazanoj samouvjerenosti, nadmenosti i pretencioznosti kojima odi{e skoro svaka re~enica ovog u cjelini konfuznog i nespretno nakalemqenog tek384

sta, ~ini mi se posebno simptomati~nim podatak da je rije~ o jednom nepotpisanom ~lanku u ovom dvobroju poznatog studentskog lista, pa bi bilo interesantno razmotriti motive autora koji nastoje ostati u anonimnosti. Ina~e, kao da sam wihove stavove ve} negdje ~uo, kao da nisu nimalo originalni, nego do{apnuti od onih koji su tekst naru~ili. ...Zahtjev redakciji Studenta da ovaj tekst odgovora iskqu~ivo u integralnoj formi objavi kao polemi~ko reagovawe na ~lanak u kome sam na ne~astan na~in izvrgnut javnoj poruzi na osnovu neistinitog interpretirawa pojedinih citata iz jedne moje kwige, podnosim ne pozivaju}i se ni na kakve zakonske propise. Ostavqam joj da sama procijeni oportunost uva`avawa kulturnih tekovina na ovom planu koje su dostigle publicistika i `urnalistika civilizovanog svijeta. Unaprijed odustajem od svakog poku{aja pozivawa u pomo} sudskih instanci ukoliko tekst mog odgovora bude odbijen shodno praksi koja kod nas preovla|uje. Ina~e, autori na najbezo~niji na~in falsifikuju dijelove teksta iz moje kwige Vrijeme preispitivawa. Tako mi pripisuju tezu da se staqinizam kao manifestacija marksizma de{ava, istorijski gledano, samo od Lewinove smrti pa do XX kongresa Komunisti~ke partije Sovjetskog Saveza! Tvrde da tako stoji na strani 5. moje kwige. Me|utim, citat koji falsifikuju doslovno glasi: Dogmatski, konzervativni ili staqinisti~ki (po svom glavnom zastupniku i nosiocu) na~in dru{tvenog mi{qewa bio je u periodu od Lewinove smrti pa do XX kongresa Komunisti~ke partije Sovjetskog Saveza fakti~ki dominantan i neprikosnoven ne samo u revolucionarnoj teoriji, nego i u politi~koj praksi me|unarodnog komunisti~kog pokreta i realizovanih socijalisti~kih dru{tava, pa ~ak tamo i u ve}oj mjeri, {to je imalo dalekose`ne negativne posqedice po ostvarivawe proklamovanih kqu~nih ciqeva proleterske revolucije i onda kad su se weni glavni akteri iskreno poku{avali na tome anga`ovati, pokazuju}i besprimjernu hrabrost i samopo`rtvovanost. Dakle, to vi{e nije novinarski po~etni~ki nesta{luk, nego pravi pravcati bezobrazluk M.V i S.B. ...U nedostatku validnijih argumenata oni i daqe pribjegavaju falsifikatima, pa u nastavku teksta za mene ka`u: Wegov ideologizirani pristup nauci ide ~ak dotle da nau~ne sudove deli na prihvatqive i neprihvatqive, a ne na ta~ne i neta~ne (str. 18). Ne samo da nikada ni sam vr{io takvu klasifikaciju nau~nih sudova, nego joj se u istoj kwizi na strani 232. izri~ito suprotstavqam ~ak i kad je rije~ samo o politi~kim ili ideolo{kim stavovima. U citatu koji kriti~ari nakaradno in terpretiraju moje ozna~avawe sudova prihvatqivim ili neprihvatqivim ima o~igledan ironi~an prizvuk. Zato taj dio teksta navodim u cjelini: ^ini nam se da je najozbiqnije savremeno osporavawe marksisti~ke mi sli i prakse do{lo iz pera Le{eka Kolakovskog. Nesumwivo je i ve} u pr vom susretu s wegovim tekstovima o~igledno da je ovaj mislilac izuzetan poznavalac Marksovog teorijskog opusa, ali i filozofske, sociolo{ke i ekonomske nau~ne tradicije koja je prethodila marksizmu, {to wegovim sudovima, bili oni prihvatqivi ili ne bili ulijeva stanovitu ozbiqnost i pokazuje da oni ni u kom slu~aju ne mogu biti zanemareni...
385

La`na je i wihova tvrdwa da pi{em o religiji kao opijumu za narod. ^ak naprotiv, na strani 23. moje kwige stoji: Teolo{ka kritika marksisti~ke interpretacije dru{tvenih i istorijskih korjena religije, posebno stava o religiji kao opijumu naroda, shvatawa odnosa religije i otu|ewa, odre|ivawa mjesta i uloge ateizma u razvoju modernih emancipatorskih pokreta i wihovoj politi~koj aktivnosti pokazuje izrazitu filozofsku fundiranost i odsustvo nekada{we misaone dubioznosti, naslije|ene prvenstveno od katoli~ko-jezuitskog na~ina mi{qewa. Zato su i naredne, na prethodnom falsifikatu konstruisane, teze o amalgamu koji sam napravio od navodnog svog marksisti~kog entuzijazma, religijskog misticizma i unosnog srpstva, krajwe proizvoqne, kao uostalom i tvrdwe o mojoj nabije|enoj idejnoj i svakoj drugoj dezorijentaciji. Ta~no je da sam godinama bio iskren privr`enik ideje integralnog jugoslovenstva, a to sam i danas. Ali, vremenom sam se otarasio zabluda da je to `eqa i htijewe svih jugoslovenskih naroda. Neosporno je da ogromna ve}ina hrvatskih i slovena~kih intelektualaca kao prevashodnih kreatora nacionalnog duha svojih etni~kih zajednica tome nije nimalo sklona. [tavi{e, sve su glasniji i izri~itiji wihovi zahtjevi za produbqivawem ve} postignute konfederalizacije Jugoslavije. Smatram da se jugoslovenstvo nikome ne smije nametati. Za{to bi mi Srbi bili vi{e za wega zainteresovani nego Slovenci ili Hrvati? Ako su oni sami sebi dovoqni, za{to to mi ne bismo mogli biti? Ni ateisti~ko sekta{tvo M.V i S.B. nije mnogo uvjerqivo. O~igledna je wihova animoznost prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ali, to ne zna~i da su oni li{eni bilo kakvih religioznih predrasuda. Wihova religija vodi porijeklo iz kominternovskih retorti ~iji su produkti decenijama nad`ivjeli formalno raspu{tawe komunisti~ke Internacionale 1943. godine. Wihov prividni ateizam je proizvod komunisti~ke iskqu~ivosti koja je i u na{im uslovima dovela do obnove religioznog zanosa masa. Neistinita je i tvrdwa da sam doktorirao u oblasti vojnih nauka sa tezom Marksisti~ki koncept naoru`anog naroda. Doktorsku disertaciju na temu Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma s radnim naslovom i kasnijim podnaslovom Analiza marksisti~ke kritike poli ti~kih oblika bur`oaske autokratije odbranio sam 1979. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu, nakon {to sam uspje{no okon~ao poslediplomske studije na Ustavnopravnom politi~kom smeru, a tekst doktorata namjeravam uskoro objaviti kao kwigu. Ina~e, kwiga na koju se autori pozivaju predstavqa tekst mog magistarskog rada koji sam napisao i 1978. godine odbranio na Pravnom fakultetu u Beogradu, rade}i kao asistent na predmetu Teorija o ratu Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu. Dakle, M.V. i S.B. pored mno{tva izraza primitivnog nipoda{tavawa i ~ar{ijskog ismijavawa, iznose i ~etiri najogoqenije la`ne tvrdwe, pa mislim da na taj na~in dovoqno sami sebe moralno dezavui{u da im se vi{e ni{ta ne mo`e vjerovati. Zato im i ne vjerujem na rije~ da su nakon teksta Vuk dlaku mewa, o kwi`evniku Vuku Dra{kovi}u, naprosto bili okupirani telefonskim pozivima, od prete}ih do kritika pristojnijeg sadr`aja.
386

Ubije|en sam da tako zavr{avaju svoj tekst samo zato da bi se jo{ jednom neukusno dodvorili vlastima prikazuju}i ih kao znatno tolerantnije u odnosu na takozvanu opoziciju, te da bi naknadno podi{li i visokom partijskom funkcioneru Du{anu ^krebi}u. I to sve u skladu sa svojom oprobanom taktikom: prvo jedan kriti~ki i nonkomformisti~ki tekst, pa jedan poltronski, kako bi se stekao privid nepristrasnosti i objektivnosti, te sve tako istrajavalo dok mo`e da te~e wihova intelektualna ekvilibristika, li{ena bilo kakvih moralnih skrupula. Wihov odgovor, posle koga sam odustao od svake daqe polemike, glasio je: Autonomni nau~nik, a poznati politi~ki delikvent Vojislav [e{eq, koji je, kako ka`e, i doktor dru{tvenih nauka, obru{io se na anonimne autore M.V i S.B. takvom `estinom kao da su u najmawu ruku oni bili ~lanovi onog sudskog ve}a Okru`nog suda u Sarajevu i kao da se ne radi o obi~nim urednicima Studenta, koji su dali kriti~ki osvrt na model jugoslovenskog politi~kog otpadnika i na nezabraweni dio opusa jednog od tih otpadnika. Tolerantni i demokrati~ni V. [e{eq im osporava to pravo i pravo na sopstveni sud, dakle upravo ono za {ta se on navodno bori. To je ekvivalentno osporavawu wegovog prava da se bavi nau~nim radom. Na stranu pitawe kako mo`e da izgleda taj nau~ni rad i kakav je to doktor dru{tvenih nauka koji nije u stawu da otkrije imena autora prostim uvidom u impres lista, ve} tom problemu posve}uje tri {lajfne teksta insinuacija o navodnoj zaveri protiv wega, [e{eqa! Naru~ioce i inspiratore teksta i tekstopisca ne imenuje, iako je uvjeren u wihovo postojawe. Mo`da je to neko od wegovih nabije|enih prijateqa? Sigurno. Uostalom, [e{eqev instinkt je iz razumqivih razloga dostigao visok nivo senzibiliteta, pa on i me|u svojim prijateqima wu{i UDB-u, a po svoj prilici neprekidno je okru`en policijskim dou{nicima i politi~arskim dostavqa~ima, {to mo`e itekako da uti~e na kvalitet wegovog nau~nog rada. Mo`da je u tome razlog {to u svom pismu operi{e jedinim i ujedno, najja~im argumentom to je la`. Nepotrebno op{irnim citatima samo potvr|uje nepostojawe nau~ne ili bar formalno-logi~ke argumentacije koja bi ga za{titila od groteske wegovog nau~nog dela na {ta smo i ukazivali u tekstu. Kad nema pomo}i ni od citata, pose`e za smije{nim obja{wewem da je on to mislio ironi~no! Mo`da jeste mislio, ali nije napisao. A mi smo polemisali samo sa onim {to je napisano, jer nemamo uvid u wegove misli. Kao ni on sam. Ovo [e{eqevo pismo je obja{wewe za{to nijedan list ne}e da mu objavquje tekstove: malo se radi o wegovoj politi~koj kulturi, a malo o politi~koj kulturi ~italaca. [to se ti~e navodnih falsifikata [e{eqevog teksta, jedan nau~ni radnik, pa jo{ i doktor nauka, trebalo bi da zna da slobodna interpreta cija citata nije citat, a da li je ta interpretacija u ovom slu~aju bila ko387

rektna, neka presudi ~italac. [e{eqeve pretenzije da bude citiran kao wegov podsvjesni idol, koga se deklarativno odri~e Marks, nisu ostvarqive iz evidentnih razloga. Stoga je wegov, [e{eqev, bol neizmjeran. O animoznosti i nemoralu autora M.V i S.B. govori hrabri i moralni Vojislav [e{eq koji se ne ustru~ava da potvrdi da mu je jedan stav na strani 18 (za koju naknadno ka`e da je ironi~an!) ne{to sasvim suprotno onome {to je napisano na strani 232! Vrlo po{teno sa wegove strane, ali kako da znamo koji je od dva wegova suprotna stava pravi? Ili, u kwizi, odnosno u intervjuu koji je tamo objavqen, stoji da je [e{eq Jugosloven srpskog etni~kog porijekla. Nije pro{lo ni godinu dana, a [e{eq vi{e nije Jugosloven, ve} samo Srbin {to je wegovo ustavno pravo, dodu{e, ali je malo neobi~no da se to pravo tako ~esto koristi. Kroz godinu dana }e mo`da biti Hrvat ili Slovenac, {to Ustav tako|e dopu{ta, a uklapa se i u wegovu, [e{eqevu, koncepciju o realnim i vje{ta~kim nacijama! Ali, to je sad nebitno s obzirom da ogromna ve}ina hrvatskih i slovena~kih intelektualaca... jugoslovenstvu nije sklona! Dakle, jedino {to je istinito u [e{eqevom pismu nama, jeste da smo pogre{no naveli da je on doktorirao na temi na kojoj je, zapravo, magistrirao! Da li je zbog toga trebalo objaviti ovaj pamflet? Zbog toga nije, ali jeste iz drugog razloga: da se vidi za{to niko ne `eli da objavquje tekstove Vojislava [e{eqa. Iz pisma su izba~eni delovi koji bi predstavqali inkriminacije i ~ijim bi objavqivawem pisac bio izlo`en krivi~nom gowewu, a Student neplaniranim izdacima za {tampawe prera|enog izdawa. Izba~ene su i neke bquvotine i neistine na koje na{i ~itaoci nisu navikli, ali to ipak ne}e biti prepreka da steknu odre|eni odnos prema ozloje|enom disidentu i wegovim intelektualnim, humanisti~kim, politi~kim... dometima. U ponedeqak 17. februara u~estvovao sam na javnom sastanku Odbora za za{titu umetni~ke slobode Udru`ewa kwi`evnika Srbije. Sutradan je gotovo sva dnevna {tampa donijela op{irnije izvje{taje u kojima sam naj`e{}e napadan. Primjera radi navodim da je u Ve~erwim novostima objavqen ~lanak M. Lali}a i D. Bogutovi}a pod naslovom U ime slobode provokacija i s podnaslovom Te{ka provokacija dr Vojislava [e{eqa, koji se javno deklarisao kao antikomunista: Odbor za za{titu umetni~ke slobode Udru`ewa kwi`evnika Srbije odr`ao je sino} na tribini u Francuskoj 7 prvi javni sastanak. Razmatrano je deset posledwih saop{tewa Odbora koja su se odnosila na slu~ajeve u kojima su, po mi{qewu wegovih ~lanova, ugro`avane umetni~ke i druge slobode. Otvorenost tro~asovnog razgovora, u kojem su ve}ina diskusija odisale tolerantno{}u, te{ko je zloupotrebilo nekoliko u~esnika, me|u kojima se agresivno{}u i netrpeqivo{}u prema osnovnim vrednostima ove zemqe, najvi{e istakao dr Vojislav [e{eq. U uvodnoj re~i, dr Svetlana Slap{ak pred sednicu Odbora istakla je da se saop{tewa ovog tela u javnosti veoma retko objavquju, da Odbor
388

uvek interveni{e kad su ugro`ene ne samo umetni~ke, ve} i sve druge slobode, i da se zala`e za ukidawe ~lana 133. Krivi~nog zakona, o tzv. verbalnom deliktu. Biqana Jovanovi} je podsetila da je Odbor jo{ u godini svog osnivawa, 1982. poslao pismo mnogim nau~nim i kulturnim institucijama, protestuju}i protiv carinskih da`bina kojima podle`e uvoz izvoz kwiga. Rekla je da se od tada ni{ta nije promenilo, iako je takva praksa carinskog nameta retka u svetu. Nekoliko ~lanova Odbora tuma~ili su slu~ajeve, povodom kojih su pisana saop{tewa: sudski proces Toma`u Mastnaku, zabrana [e{eqeve kwige Hajka na jeretika i kwige aforizama Rastka Zaki}a Dr`avne brige, prekr{ajni postupak protiv sve{tenika Milovana Glogovca, presuda Miodragu Mili}u u procesu protiv beogradske {estorice, slu~aj sa Memorandumom, slu~aj Adema Dema}ija. Aleksandar Petrov je utvrdio kako saop{tewe u povodu Memoranduma nigde nije objavqeno, ~ak ni u glasilu UKS, Kwi`evnim novinama. Po wegovom mi{qewu autori Memoranduma su izvedeni na stub srama. Analiziraju}i slu~aj {estorice Gojko \ogo je rekao da je jedan od wih, Miodrag Mili}, osu|en zbog tekstova koji su prona|eni u wegovom stanu. Qiqana [op je navela primer jednog su|ewa u Tuzli, posle kojeg se doktorka Anti}, supruga jednog od osu|enih na{la pred svojom partijskom organizacijom. Od we je tra`eno da se odrekne svog supruga, {to je Qiqana [op ocenila kao inkvizitorski postupak koji podse}a na vremena za koja smo mislili da su odavno pro{la. U tom kontekstu pomenula je i najnovije su|ewe in`. Nedi}u u Tuzli. Povodom su|ewa Mastnaku zbog ~lanka o Branku Mikuli}u, Kosta ^avo{ki je rekao da svaki gra|anin ima pravo na kritiku dr`avnika, i da je verbalni delikt vid dr`avnog terorizma. Lazar Stojanovi} je istakao da je delovawe Odbora veliki korak (Se}am se vremena kada se nije moglo iskazati za{to je neki ~ovek osu|en), Tomislav Krsmanovi} se zalo`io za ujediwewe sli~nih tela, koja postoje u vi{e krajeva na{e zemqe. Prvu polemiku izazvao je Branislav Petrovi}. On je o{tro kritikovao anonimne komentare u Politici (pod pseudonimom B.V. Petrovi}), ali je, o~igledno pod dejstvom alkohola, na~inio krajwe neukusnu aluziju na narodne heroje. To je bio povod da mu se nekoliko u~esnika suprotstavi (Stojan Brankovi}, Ivan Samban i Sr|an Popovi}). Miodrag Peri{i} je govorio o potrebi socijalne integracije Odbora, ali je imao primedbe na nedovoqnu preciznost jednog saop{tewa, povodom slu~aja grupe Lajbah i pesme Toma`a [alamuna. Krajwe drsku, arogantnu i zapawuju}e provokativnu besedu, dr Voji slav [e{eq je otpo~eo konstatacijom kako je pre nekoliko dana po~ela politi~ka hajka protiv potpisnika inicijativnog odbora za osnivawe Fonda solidarnosti i da }e zbog toga novinari potpisnici ostati bez posla, pa im treba pomo}i. Za kwigu Miodraga Mili}a Ra|awe Titove
389

despotije, koja je {tampana u emigrantskom listu Na{a re~, rekao je da nije sporna, a da je autor u zatvoru zbog toga {to je pisao istinu. Pri tome je izneo sumwu da je ovu kwigu distribuirala Partija i policija (!) Na{a zemqa je po wegovom mi{qewu u velikom zaostatku u odnosu na SSSR i Poqsku, jer se, kako je rekao u ovim zemqama intelektualci vi{e bore za slobodu mi{qewa. Prema [e{eqevim re~ima, ako se tako nastavi mo`emo biti svedeni na nivo Albanije i Rumunije(!) S takvim [e{eqevim pore|ewima na{e i drugih zemaqa u pogledu qudskih sloboda, nije se slo`io Aleksandar Ili}. Javqaju}i se po drugi put za re~, dr [e{eq je istupio kao otvoreni antikomunista. Protivnik sam svakog jednopartijskog sistema, marksisti~ke ideologije i komunisti~kog sistema u Isto~noj Evropi, pa i u Jugoslaviji rekao je [e{eq. Po wegovom sudu, srpski narod se svuda progoni u Jugoslaviji, pa i u inostranstvu. Ovaj, po wegovom mi{qewu najprogoweniji narod u svetu, u Rumuniji se raseqava, dok se najve}i sin na{ih naroda qubaka sa wihovim vo|om! Na ovakav istup nije bilo, na`alost, drugih i o{trijih reagovawa. U~esnici sino}we rasprave, u ime stvarala~kih i drugih sloboda koje su im toliko pri srcu, ostali su u tom pogledu du`ni javnosti i istini. Politika ekspres je istog dana objavila tekst Slobodana Vukmirovi}a koji moj istup komentari{e na slede}i na~in: Zakqu~uju}i preksino} prvi javni sastanak tzv. Odbora za za{titu umetni~kih sloboda Udru`ewa kwi`evnika Srbije, wegova predsednica dr Svetlana Slap{ak je rekla da se to telo ne bavi politikom i nikakvu politiku ne vodimo. Zvu~ale bi te re~i kao poku{aj {ale, da sve skupa {to je tim re~ima prethodilo nije bilo suvi{e ozbiqno. A prethodila je, recimo, i jedna ovakva izazvana replika dr Vojislava [e{eqa: Protivnik sam svakog jednopartijskog sistema, protivnik sam marksisti~ke ideologije i komunisti~kog sistema u Isto~noj Evropi, pa i u Jugoslaviji! Ili istup pesnika Branislava Petrovi}a koji je, bar ovom prilikom, stepen svoje boem{tine, na`alost dokazivao stepenom alkoholiziranosti u kom se na{la ~itava pregr{t ogavnih aluzija na heroje na{e revolucije. Uostalom, pogledajmo za kakve poruke [e{eq, recimo, koristi ponu|enu govornicu. Srpski narod danas ne samo na Kosovu, ve} i u Lici, Baniji i na Kordunu, pod takvim je nasiqem denacionalizacije da ga upore|uje sa wegovim polo`ajem u Albaniji! Dok su Srbi u Rumuniji ka`e on raseqavani u mo~varne krajeve, najve}i sin naroda javno se qubakao sa wihovim vo|om. Ova posledwa [e{eqeva ocena upu}uje, uz bratstvo i jedinstvo, na jo{ jednu omiqenu metu wegovih beskrupuloznih napada: Tita. Vidi se to i iz toga kako je sino} zdu{no uzeo u za{titu Miodraga Mili}a, pisca kwige Ra|awe Titove despotije kojoj, ka`e, nema {ta da zameri, jer govori istinu. U tome se slobodarski govornik iz Francuske 7 o~igledno poistovetio sa izdava~em kwige: emigrantima okupqenim oko Na{e re~i.
390

Na repliku Aleksandra Ili}a, koji je na{ao za nu`no da se ne slo`i sa [e{eqevim stavom da se u pogledu sloboda qudi Jugoslavija ne mo`e izjedna~avati sa socijalisti~kim zemqama tipi~no birokratskocentralisti~kih ure|ewa i dogmatske ideologije, do{lo je ono vatreno i izazvano reagovawe priznawe da je protivnik svakog jednopartijskog sistema... pa i u Jugoslaviji. Re~e to preksino} ~ovek i doktor Vojislav [e{eq, posve slobodan i o~igledno u sjajnoj fizi~koj kondiciji, na skupu kakve li ironije sazvanom da bi se tra`ile i branile slobode! Koje? Sutradan i sarajevsko Oslobo|ewe objavquje izve{taj Jelene Kosanovi} pod naslovom Tribina za otvoreni antikomunizam i s podnaslovom Ne slu`i li tribina pri takozvanom Odboru za za{titu umjetni~kih sloboda u Udru`ewu kwi`evnika Srbije za to da do javnosti prodru poruke koje bi krvavo ste~eni nivo na{ih sloboda, razumijevawa, bratstva i jedinstva naroda i narodnosti zamijenile op{tom strepwom, strahom, nerazumijevawem i bratoubila{tvom u kome se, izme|u ostalog, ka`e: Prvo predstavqawe javnosti u oblasti za{tite umjetni~kih sloboda iskori{teno je za prisvajawe prava na arbitra`u i du{ebri`ni{tvo nad navodno ugro`enim svim drugim slobodama u na{em dru{tvu. U ime za{tite te i takve (ne)slobode sino} je nedvosmisleno izra`en zahtjev za rehabilitaciju Memoranduma, legalizaciju Fonda solidarnosti, da bi kulminaciju predstavqalo otvoreno izja{wavawe za uvo|ewe vi{epartijskog sistema, negirawe marksisti~ke ideologije i izra`avawe antikomunisti~kog raspolo`ewa (dr Vojislav [e{eq). Kao navodni primjeri ugro`enosti sloboda, koji su sino} izazvali toliko strasnog govora i zabrinutosti na koju je du`na da odgovori intelektualna savjest naroda, pomiwani su sudski procesi Toma`u Mastnaku, zabrawena [e{eqeva kwiga Hajka na jeretika, kwiga aforizama Rastka Zaki}a Dr`avne brige, prekr{ajni postupak protiv sve{tenika Milana Glogovca, slu~aj Memoranduma, presuda Miodragu Mili}u iz procesa beogradskoj {estorici... Istup Vojislava [e{eqa, koji se potrudio da svoj antikomunisti~ki stav izrazi {to jasnije, ne pru`a nikakvu mogu}nost za dvoumqewe. Provokativna [e{eqeva besjeda, nepojmqiva i za tribinu u Francuskoj 7, dotakla se i Fonda solidarnosti, kwige Miodraga Mili}a Titova despotija (koja je po [e{equ istina, zbog ~ega, po [e{eqevim rije~ima, wen autor i jeste u zatvoru, i za ~iju distribuciju on sumwi~i Partiju i policiju), navodne ugro`enosti srpskog naroda koji se progoni u Jugoslaviji i van wenih granica. Na [e{eqevu tvrdwu da je na{a zemqa u velikom zaostatku u odnosu na zemqe isto~nog bloka kada je rije~ o slobodi mi{qewa, o{tro je reagovao Aleksandar Ili}, tvrde}i da }e nivo represija izme|u Jugoslavije i zemaqa isto~nog bloka jo{ dugo biti u na{u korist, i zalo`io se za bar elementarno po{tovawe ~iwenica. Nakon toga, [e{eq, o~igledno gladan govorni{tva, za {ta mu je ova tribina i te kako dobro poslu`ila, potrudio se da jasno defini{e svoj antikomunisti~ki stav: Pro391

tivnik sam svakog jednopartijskog sistema, marksisti~ke ideologije i komunisti~kog sistema u isto~noj Evropi, pa i u Jugoslaviji rekao je [e{eq, veruju}i vaqda da neko u to jo{ uvijek sumwa. Namjere Odbora da govorom u ime slobode pro{iri krug svojih istomi{qenika o~evidno nisu urodile nekim plodom. Osim poznatih stradalnika i glavnih aktera toliko eksploatisanih slu~ajeva, auditorijum spremnih da pozivaju na glas savjesti sino} nije na{ao nove pristalice. Tako je premijera prvog javnog nastupa Odbora za za{titu sloboda do`ivjela fijasko. Zatim je uslijedio komentar Rade Saratli} u Politici pod naslovom Zloupotreba tribine i s podnaslovom Udru`ewe kwi`evnika Srbije ne bi smelo da dozvoli pod svojim krovom javno izno{ewe politi~ki neprihvatqivih stavova, slede}e sadr`ine: U domenu javnog i dru{tvenog anga`mana na{ih pisaca, ve} du`e vreme, prili~no su upadqive dve stvari: s jedne strane, neka neobi~na ravnodu{nost u ve}ini slu~ajeva za sudbinu svog dela i, s druge, poja~ano interesovawe za takozvana vankwi`evna pitawa, za zbivawa i procese u sferi dru{tvenopoliti~kog `ivota, ili i kwi`evnog, ali u naj{irem smislu re~i. Neke pojave na kwi`evno-kulturnoj i dru{tvenoj sceni taj i takav, u svakom slu~aju, zanimqiv anga`man re~ito ilustruje. Na primer, na nedavnom sastanku Sekcije za kulturu RK SSRN Srbije, ^edomir Mirkovi}, predsednik Sekcije ne umawuju}i ~iwenicu da se ne mo`e ba{ pohvalno govoriti o odnosu izdava~a prema autorima, izrekao je i provokativnu tvrdwu o nagla{eno smawenoj zainteresovanosti stale{kih udru`ewa u proteklom periodu za ovu problematiku. Taj fenomen, kao {to ga je ozna~io Mirkovi}, na istom sastanku, potvrdio je i Adam Pusloji}, sekretar Predsedni{tva Udru`ewa kwi`evnika Srbije i jedan ba{ od retkih poznatih pisaca koji se uvek zdu{no borio da se odnosi izme|u izdava~a i autora postave na pravu osnovu. Dakle, Pusloji} je Mirkovi}evu neveselu tvrdwu potkrepio `alosnim primerom: Komisija UKS za dru{tveni i materijalni polo`aj kwige ne samo da ni{ta ne radi, nije se ~ak mogla ni oformiti, jer su na konstitutivni sastanak od wenih 29 do{la samo dva ~lana! Taj za~u|uju}i podatak Pusloji} je, potom, predo~io i na nedavnoj sednici Predsedni{tva UKS. [ta re}i o tom fenomenu, sem da nebrigom za sudbinu svog dela pisci, van sumwe, sami sebi, u krajwoj liniji ograni~avaju, umawuju stvarala~ke slobode. Da li im do wih vi{e nije stalo? Da li su se umorili od borbe za svoja prava? Ne bi se reklo. No pre }e biti da je ta borba osiroma{ila, jednosmerno se svela na zalagawe za ukidawe ~lana 133. Krivi~nog zakona, o takozvanom verbalnom deliktu. Da za taj anga`man nimalo ne nedostaje stvarala~ke energije potvrdio je i preksino}ni, prvi javni sastanak Odbora za za{titu umetni~kih sloboda Udru`ewa kwi`evnika Srbije, na kome su razmatrani slu~ajevi u kojima su, po mi{qewu wegovih ~lanova, ugro`avane umetni~ke i druge slobode. Niko, dabome, ne spori piscima pravo da, jednako kao i drugi gra|ani ove zemqe, raspravqaju i o tim,
392

kao i o svim drugim pitawima dru{tvenopoliti~ke ili bilo koje druge oblasti `ivota. Ali, nije li to pravo ovde kompromitovano ako na tribini Odbora Dijalozi ima mesta i za takve monologe kakav je onaj dr Vojislava [e{eqa o tome da je on protivnik svakog jednopartijskog sistema, marksisti~ke ideologije i komunisti~kog sistema u Isto~noj Evropi, pa i u Jugoslaviji. O kakvom dijalogu je tu re~? Bore}i se protiv zloupotreba kojih u dru{tvu, kad je re~ o odnosu prema stvarala{tvu i stvaraocima, sigurno, ima, Udru`ewe kwi`evnika Srbije ne bi smelo, bez opasnosti po gubqewe sopstvenog ugleda, da dozvoqava zloupotrebe svojih tribina. A da mu je do sopstvenog ugleda uistinu stalo, potvrdi}e i time ako tako va`na pitawa kao {to je dru{tveni i materijalni polo`aj kwige i stvaralaca ne potiskuje na marginu sopstvenog interesovawa. Ovako, ostaje utisak o, u najmawu ruku, ~udnoj nesrazmeri, a pru`a se mogu}nost i za manipulacije o opredeqewima i stremqewima Udru`ewa. Preksino}na tribina Odbora UKS za za{titu umetni~kih sloboda, izlaskom u javnost nije dokazala da joj je, u su{tini, stalo do za{tite autenti~nih umetni~kih sloboda, za{tite integriteta stvarala{tva, pa i samih stvaralaca, samim tim {to je pru`ila mogu}nost za obnavqawe i javno izno{ewe ve} poznatih i politi~ki neprihvatqivih stavova, ne samo o stawu u kulturi i stvarala{tvu, ve} i o dru{tvu u celini. Ne verujemo da me|u istinskim piscima, kojima je stalo do pre svega, razvoja kwi`evnosti i demokratizacije kwi`evnog i kulturnog `ivota, ovakve tribine mogu nai}i na odobravawe, a kamoli bilo kakvu vrstu podr{ke. Negde u isto vrijeme vo|ena je i `estoka politi~ka kampawa protiv Fonda solidarnosti u kojoj sam vrlo ~esto prozivan kao jedan od inicijatora. Za ilustraciju op{te atmosfere koju je u dru{tvu stvorila dirigovana politi~ka kampawa objavqujem komentare Qiqane Bulatovi} Solidarnost ili partnerstvo iz Politike ekspres od 9. februara i Dragice Majstorovi} Program posle potpisa iz Politike od 28. februara. Qiqana Bulatovi} je napisala: Okupqawe oko ovog nazovi fonda po~elo je, koliko je nama znano, slu~ajem Du{ana Bogavca u redakciji Komunist (iskqu~ewe iz SK i smena sa du`nosti urednika). Oko toga su po~ela razna potpisivawa i okupqawa, koja su rezultirala Nacrtom programa Fonda solidarnosti, sa neskrivenom politi~kom sadr`inom. Me|u potpisnicima Saop{tewa broj 8 su: Svetozar Stojanovi}, Slobodan Ini}, Veselin \ureti}, Ilija Moqkovi}, kao i jedan broj novinara i urednika. Ovome prethodi Otvoreno pismo javnosti iz jula pro{le godine, ko je je potpisalo 225 tzv. inicijatora Fonda solidarnosti. Me|u wima su: Vladimir Mijanovi}, Vojislav [e{eq, Quba Tadi}, Mihailo Markovi}, Dobrica ]osi}, Matija Be}kovi}, Antonije Isakovi}, Tanasije Mladenovi}, Borislav Mihajlovi} Mihiz i drugi. Fond solidarnosti je jugoslovensko dobrovoqno udru`ewe gra|ana, osnovano radi pru`awa moralne i materijalne pomo}i svim qudima ~ija je egzistencija ugro`ena zbog wihovog kriti~kog mi{qewa i dru{tvenog delovawa.
393

Zala`e se za demokratizaciju dru{tvenog `ivota i afirmaciju javnog mwewa kao suverenog subjekta u razvijawu demokratskih dru{tvenih odnosa, a protiv svakog monopola u dru{tvu. Kao oblik samoorganizovawa gra|ana, otvoren je za uticaj javnog mwewa i svih gra|ana koji svojom slobodnom voqom i moralnom save{}u `ele da se anga`uju u otklawawu ideolo{ke, politi~ke, ekonomske i svake druge represije. Ima op{tedru{tveni, demokratski i humanisti~ki karakter i ne podr`ava ni~ije nacionalne, verske, grupne, rasne i druge iskqu~ivosti i netrpeqivosti. ^lanstvo je neformalno. Bili bi to izvodi iz Nacrta programa Fonda solidarnosti, pripremqenog na osnovu slobodno izra`ene voqe svojih pokreta~a i u duhu proklamovanih ustavnih prava, a za javnu raspravu kao deo priprema tzv. osniva~ke skup{tine Fonda. Nacrt je ovih dana stigao i u na{u redakciju, uz pratwu Saop{tewa broj osam, ~ak! Eto radosti narodu na{em koji grca u materijalnim neda}ama, u trocifrenoj inflaciji, eto mu sigurnosti za slobodno izra`avawe i delovawe! Sve {to ne mo`e Savez komunista, Savez sindikata, SSRN, sudovi udru`enog rada, redovni sudovi da za{tite za{titi}e Fond solidarnosti. Inicijatori wegovi, dodu{e, izviwavaju se {to i do sada nisu vi{e u~inili, jer smo i sami statusom inicijativnog odbora bili ograni~eni. Ovi poru~uju da su ipak dokazali (kako sami naglasi{e) ono najva`nije: da je otpor represiji, samovoqi i nezakonitosti ne samo neophodan, nego i mogu}! Inicijatori Fonda, me|u kojima su tri doktora nauka i deset urednika beogradskih listova, smatraju da ~iwenica da su vi{e meseci nelegalno mogli vrlo uspe{no da vr{e svoje poslove, predstavqaju ohrabrewe i podsticaj za wegovo daqe delovawe u borbi za demokratizaciju na{eg javnog mwewa. Prepoznatqiva je su{tina shvatawa demokratije nekih ~lanova Fonda i ovom prilikom, a programske odredbe bi im omogu}ile {iroku legalizaciju wihovog koncepta vi{epartijskog i ko zna jo{ kakvog sistema. Kakva divna i odavno nastala mamilica pod imenom po{tovawe slobodne voqe, protivqewe politi~kom monopolu Saveza komunista, grupne netrpeqivosti. Prosto uzbudqivo deluje ~lan predlo`enog Programa Fonda kojim se predvi|a pomo} svima egzistencijalno ugro`enim pojedincima, bez obzira na wihova politi~ka opredeqewa! Kako samo pomiriti sve to {to su, da budemo narodski jednostavni, nadrobili u svom programu osniva~i i ~lanovi ovog novog jugoslovenskog pokreta. To bi o~igledno bila nova partija, pa i vi{e od toga op{tejugoslovenski pokret protiv ovog zaboga do te mere represivnog dru{tva, da mu vi{e nijedna postoje}a institucija ni dru{tvenopoliti~ka i stale{ka organizacija ne mo`e pomo}i, osim Fonda solidarnosti! Koliko su inicijatori ovog pokreta ozbiqno pri{li svom poduhvatu govori i wihova namera da osnuju i komisiju za istra`ivawe javnog
394

mwewa, koja organizuje dokumentacioni depo, sprovodi ankete i druge oblike sondirawa javnog mwewa, izra|uje projekte, analize i elaborate i dostavqa ih Fondu. Komisija je samostalna u svom radu i svoja nau~na saop{tewa mo`e objavqivati nezavisno od zvani~nih stavova Fonda. Uz to Fond }e javno objavqivati svoje stavove putem sopstvenih biltena i saop{tewa ili preko sredstava javnog informisawa. Jedino je za ~u|ewe da autori ovog programa zaborave da napi{u ~emu bi im slu`ilo ovo ispitivawe javnog mwewa. U kom smislu i za {ta bi oni to sondirali jugoslovensko javno mwewe?! Dodu{e, po dosada{wim iskustvima sa mnogima od potpisnika, odnosno progla{enih ~lanova Fonda, to bi dobrodo{lo wihovim saradnicima u inostranstvu a ne bismo se za~udili kada bismo na tzv. osniva~koj skup{tini ~uli po zdravno pismo Interne{enel amnesti organizacije svojoj sabra}i po ideji. Inicijatori Fonda `ele da ga organizuju kroz ogranke u selima, gradovima, mestima, kolektivima radnih organizacija i institucija. Program je zasad upu}en ~lanovima Fonda i profesionalnim asocijacijama novinara, kwi`evnika, filozofa, sociologa, ekonomista, pravnika, in`ewera i tehni~ara, zdravstvenih i prosvetno-pedago{kih radnika, redakcijama i aktivima novinara i pojedincima, a bi}e dostavqen i jugoslovenskim univerzitetima, akademijama nauka i umetnosti i drugim kulturnim i umetni~kim institucijama i proizvodnim organizacijama i udru`ewima gra|ana i alternativnim pokretima. Sude}i po tome, moglo bi se re}i da se radi o jo{ jednom poku{aju strana~kog organizovawa. U komentaru Dragice Majstorovi} je stajalo: Posledwih dana svedoci smo da mnogi potpisnici inicijative za osnivawe tzv. Fonda solidarnosti ne samo da povla~e potpise, nego i o{tro osu|uju pokrenutu inicijativu. Dnevni listovi objavili su takve izve{taje sa partijskih sastanaka u Politici, NIN-u, Radu, a u Qubqani je odr`an i neformalni sastanak potpisnika iz tog grada, na kome je odba~ena naknadno dodata politi~ka sadr`ina Fonda solidarnosti. [ta to nagoni qude da se povla~e i da se odri~u onoga za {ta su se, navodno, zalagali? Je li u pitawu naknadna promena mi{qewa, ili je re~ o tome da su prava su{tina i ciq organizovawa takvog fonda skriveni i od samih potpisnika, ili, bar, od ve}ine wih? Kratka hronologija svega {to se doga|alo pokazuje da se radi o manipulaciji i podvalama malog broja inicijatora, koji su se, u ime slobode, poigrali pravom qudi da se opredele tek na osnovu pune istine. Inicijativa je nastala pre vi{e od godinu dana, kao rezultat solidarisawa, u po~etku samo nekih beogradskih novinara, sa urednikom Komunista Du{anom Bogavcem, koji je iskqu~en iz Saveza komunista zbog svog nacionalisti~kog i antipartijskog delovawa i zbog toga pomeren sa mesta urednika. Ta prvobitna solidarnost bila je motivisana iskqu~ivo razumevawem kolega za wegov materijalni i finansijski polo`aj. Bez obzira na tu dobronamernost, ve} tim prvim potpisnicima moglo bi se zameriti to {to nisu razmislili ima li u svetu primera da ~ovek bude iskqu~en iz partije, a istovremeno ostaje urednik partijskog lista? Mo395

glo bi im se zameriti i to {to finansijsku pomo} za Bogavca nisu tra`ili od legalnih fondova solidarnosti koji postoje pri republi~kim i pokrajinskim udru`ewima novinara. No, kako bilo da bilo, slede}i princip kolegijalnosti, inicijativu za formirawe takvog fonda potpisalo je oko 200 novinara, javnih i kulturnih radnika, profesora, studenata, jedan radnik, slu`benik i jedan ~lan Saveta federacije (Vladimir Stojni}). U me|uvremenu, iznad ve} stavqenih potpisa izrastao je program Fonda solidarnosti, koji nema nikakve veze sa prvobitnom idejom, a spisak potpisnika je oja~an i imenima kao {to su Dobrica ]osi}, Antonije Isakovi}, Vojislav [e{eq, koji se pre neki dan i javno deklarisao kao antikomunista i protivnik svih socijalisti~kih sistema, pa prema tome i Jugoslavije. (Kako li bi pro{ao, recimo, u SAD ili SRN da tamo na javnoj tribini ka`e da je komunista?) Du{an Bogavac, sa kojim su kolege bile tako solidarne, izjavio je Slobodnoj Dalmaciji da }e Fond pomagati sve `rtve, bez iskqu~ivosti. Na dopunsko pitawe zna~i li to da }e za{titu Fonda u`ivati i sledbenici ~etni{tva i usta{tva bez dvoumqewa je odgovorio: da. Savez komunista nikada nije tvrdio da je dosegao sve prostore slobode, jer je to i po wenoj definiciji nemogu}e. Naprotiv, kao jedan od svojih prioritetnih zadataka navodi stalno {irewe slobode i demokratije. Ali, mo`e li neko u ovoj zemqi, ko je pro`iveo ili samo ~uo o ideologiji i praksi ~etnika i usta{a, zagovarati takvu slobodu koja je na ovim prostorima uvek i samo zna~ila mrak i neslobodu. Posledwe saop{tewe, kojim se samozvani inicijativni odbor obratio ~lanovima i jugoslovenskoj javnosti i nacrt Programa solidarnosti, u potpunosti razotkrivaju jasnu nameru potpisnika da putem odr`avawa osniva~ke skup{tine uspostave organizaciju opozicionu Savezu komunista, sa programskom orijentacijom nespojivom sa osnovnim dru{tvenim opredeqewima. Re~ je o takvom protivustavnom i nezakonitom vidu politi~kog organizovawa koji predstavqa poku{aj legalizovawa okupqawa i delovawa svih protivnika ustavnog sistema zemqe i politike SKJ od birokratsko-dogmatskih protivnika socijalisti~kog samoupravqawa do pripadnika gra|anske desnice i ostataka snaga pora`enih u NOB. Ovaj probni balon konstituisawa opozicione politi~ke organizacije trebalo je da poka`e da je otpor navodnoj represiji sistema i SKJ ne samo neophodan nego i mogu}, a zami{qen je, o~igledno, kao ohrabrewe, kao primer i podsticaj drugima za sli~ne oblike antisocijalisti~kog delovawa. Ciq je da Fond nastupi kao mogu}a prethodnica za sli~ne inicijative organizovawa klerikalnih i nacionalisti~kih grupacija. Kroz firmu samoorganizovawa gra|ana ide se, u stvari na {irewe delovawa i organizaciono povezivawe (horizontalno i vertikalno) na tlu cele zemqe. Izbegavawem da se i na jednom jedinom mestu pomene zvani~an naziv zemqe SFRJ i socijalisti~ki samoupravni karakter na{eg dru{tvenog ure|ewa, tzv. Fond se svrstao u nama ve} dobro znan propali arsenal oru`ja za stvarawe tre}e Jugoslavije.
396

Iako ~lanovi inicijativnog odbora govore o humanitarnom i, pre svega, spontanom karakteru tzv. Fonda solidarnosti, predlo`eni program pokazuje ne{to sasvim drugo. Fond bi trebalo da ima organe i ogranke u celoj zemqi i na svim nivoima: od federacije, preko republika, pokrajina, op{tina, gradova i sela, do {kola i radnih organizacija. Zami{qeno je da Fond ima svoju skup{tinu, savet, kao najvi{i organ, izvr{ni odbor, komisije, sud ~asti itd. Re~ je, dakle, o poku{aju ~vrstog politi~kog okupqawa i uspostavqawa posebne politi~ke organizacije. Prema poku{aju takvog neprijateqskog organizovawa Savez komunista odnosi se na na~in na koji ga obavezuje wegov Program, Statut i avangardna uloga u dru{tvu, osobito u ~asu kad ono prolazi kroz sada{wi krizni period. Razja{wavawe prave pozadine tzv. Fonda solidarnosti vaqa u tom smislu posmatrati i razlikovati zalagawe za demokratiju od wene zloupotrebe, kao i bez zabune odbaciti dogmatsku represivnu liniju na koju, mogu}e, weni zagovornici `eqno ra~unaju. U svakom kriznom ~asu, pa i ovom, opasnost od razli~itih zastrawivawa je realna, ali je Savez komunista u dosada{wem demokratskom razvoju uprkos te{ko}ama uvek umeo da odabere sebi svojevrstan pravi put. Paralelno s tim, vojvo|anski birokratski autonoma{i su poveli kampawu protiv osniva~a nezavisnog lista Samouprava Sini{e Nikoli}a i nekoliko stotina pokreta~a me|u kojima su potencirali i moje ime. Po{to je Fond solidarnosti progla{en opozicionom politi~kom partijom, Samouprava je okarakterisana kao wegovo politi~ko glasilo, pa je u obra~unima s wom kori{}en potpuno isti arsenal politi~kih diskvalifikacija. Politika od 25. februara je objavila slede}e pismo prof. dr Qiqane Pili}-Rabadan sa Sveu~ili{ta u Splitu pod naslovom Poku{aj izazivawa mr`we: ^itaju}i ~lanak Beskrupolozni antikomunizam (Tanjug) u Slobodnoj Dalmaciji (od 18.2.) napisan nakon sastanaka Odbora UKS u Beogradu, izazvana sam da napi{em ove redove kao gra|anin ove zemqe, kao svjedok nekih zbivawa koja se pomiwu, kao znanstveni radnik. To ~inim jednako i radi istine, jer manipulirawe neistinama ne samo da mo`e biti razlog nesporazuma, ve} mo`e da raspali strasti, da zavede neinformirane. Prvi put u svom `ivotnom putu koji nije profesionalno vezan za kwi`evni~ki poziv, jer sam profesor iz podru~ja tehni~kih znanosti, moram da se latim pera i napi{em utiske, boqe re}i izrazim revolt koji je u meni izazvao pomenuti sastanak u Udru`ewu kwi`evnika Srbije. Sva civilizovana dru{tva, pa i na{e, ure|ena su tako da podr`avaju afirmativna stremqewa koja doprinose u~vr{}ewu dru{tvene zajednice, a osu|uju destrukcije razli~ite vrste. Tragi~na istorija na{ih naroda koje su razli~iti neprijateqi doveli do ruba istrebqewa zava|aju}i nas, dovoqna je opomena, jer svatko tko nastoji na bilo koji na~in izazvati mr`wu me|u narodima pri`eqkuje sukobe koje ova ra|a. Neshvatqivo je da jedan doktor znanosti mo`e da koristi neistinite podatke dokazuju}i stradawe Srba u Rumuwskoj u vrijeme na{ih do397

brih odnosa sa ovom susjednom zemqom, kojem poboq{awu odnosa nakon poznatih doga|aja 1948. je posebno doprinio na{ predsjednik Josip Broz Tito. [to je htio V. [e{eq upotrebiv{i citiranu vulgarnu re~enicu na pomenutom skupu kwi`evnika pomiwu}i predsjednika Tita? Da doka`e nebrigu na{eg predsjednika za tada{wa stradawa na{ih sunarodwaka u Rumuwskoj, kad ~iwenice i mnogi dokumenti tog vremena govore o wegovom zalagawu za unapre|ewe statusa na{e nacionalne mawine. Osobno sam u to vrijeme (1965-72.) boravila u Rumuwskoj rade}i na disertaciji i bila svjedok rezultata tih nastojawa na{eg predsjednika dru`e}i se sa kolegama srpske nacionalnosti. V. [e{eq je pobrkao vremenske periode {to se jednom znanstveniku ne bi smjelo dogoditi, pogotovu kad na taj na~in blati najve}e ime na{ih naroda. Isti znanstvenik V. [e{eq pla~e nad sudbinom Srba iz Like, Banije i Korduna ovdje u Hrvatskoj gdje `ivi i radi pisac ovih redova. Dakle, karakteristi~no je da je V. [e{eq bar na temequ svojeg govora upu}enog sa tribine Udru`ewa kwi`evnika Srbije (17. 2. 1987.) obe ove tvrdwe temeqio na neto~nim podacima i pao na ispitu kao znanstvenik u najmawu ruku (kako bismo mi tehni~ari zakqu~ili). Me|utim, jednom ozbiqnom znanstvenom radniku se tako ne{to ne doga|a slu~ajno jer dezinformacija ~esto ima svoj ciq, {to u ovom slu~aju zna~i sijawe davno izlije~ene mr`we me|u na{im narodima koja je te{kom mukom i uz velike `rtve iskorijewena, zahvaquju}i velikom sinu na{ih naroda i wegovim sqedbenicima. Wih je vodila upravo marksisti~ka filozofija i humanisti~ka ideja o jednakosti i bratstvu qudi bez obzira na nacionalnu i socijalnu pripadnost protiv koje filozofije se V. [e{eq izja{wava. Pitawe je ~ija tuma~ewa marksisti~ke filozofije usvaja V. [e{eq. Vjerojatno onih ~iji je zagovornik. Obra}am se predsjednici dr Svetlani Slap{ak sa `eqom da pa`qivo pro~ita pismo jedne nekwi`evnice ali gra|anke koja i pored zauzetosti svakodnevno ~ita djela lijepe kwi`evnosti. Predsjednica, po meni, snosi dio odgovornosti ako ne reagira na ru{ila~ka pona{awa svojih ~lanova, ako ve} ne mo`e druga~ije da djeluje jer nema namjeru da se bavi politikom, ali je to neminovno kao {to je bilo na ovom sastanku i ina~e biva u `ivotu jer i politika je `ivot. U~ili su me nekad u gimnaziji, da rije~ kwi`evnika u vrijednim kwi`evnim djelima treba u ~ovjeku pobuditi qubav prema svijetu i ~ovjeku bez obzira odakle ovaj dolazi. To bi trebalo da rade svi qudi dobre voqe, a pogotovu kwi`evnici svakim svojim nastupom, pogotovu danas u ovom svijetu brojnih napetosti i suprotnosti. Ali za takvo pona{awe treba se biti dobronamjeran i vi{e od toga! U nedeqnom televizijskom dnevniku 1. marta emitovan je iz sarajevskog studija komentar Smiqka [agoqa koji je po~eo napadom na Fond solidarnosti, uz poimeni~no atakovawe na Dobricu ]osi}a, Antonija Isakovi}a i mene, da bi u drugom dijelu dao osvrt na moje izlagawe u beogradskoj Palati pravde povodom zabrane kwige Veleizdajni~ki proces. Posebno mu je smetalo {to sam Josipa Broza nazvao malim austrougarskim kaplarom, govorio o wegovoj ulozi u Prvom svjetskom ratu na
398

srpskom frontu, te o sporazumijevawu s Nijemcima u Drugom svjetskom ratu. Na`alost, nisam u mogu}nosti da tekst wegovog komentara prezentiram u integralnoj verziji, pa zato objavqujem reagovawa Tawe Torbarine, Emira Kusturice i prof. dr Nece Jovanova. U svojoj redovnoj rubrici u zagreba~kom Danas-u od 10. marta Tawa Torbarina je pisala: Neki dan sam se smrzla gledaju}i sarajevski Dnevnik, Smiqku [agoqu izobli~ilo se lice, `estio se, drhtao mu glas, bio je u tako eufori~nom stawu da me zapravo ~udilo kako su tako izbezumqenog ~ovjeka vatrogasci pustili u studio jer je sav gorio od `eqe da se obra~una s desnicom koja, izgleda prema wemu nadire i slijeva i zdesna, i sa sjevera i sa juga. ^ekala sam kad }e viknut na juri{, ispod stola zgrabiti pu{ku i jurnuti iz studija da sasje~e neprijateqa u korijenu. Desnica je na djelu, ukazao je [agoq. Ona vi{e ne djeluje iza kulisa. Drska je i bezobrazna. I to se vi{e ne mo`e tolerirati. Sad da me ubijete ne mogu se sjetit jel se to okomio na gra|ansku desnicu pa je pozival u boj seqa~ku qevicu, ili je onako en `eneral opalil sve {to mu je, kad se okrenul prema kameri, bilo na desno. Brinulo me o}e li istr~at iz studija da davi neprijateqe prije nego {to privede Dnevnik kraju. Kako se ina~e u `ivotu slu`im desnom rukom, a `ivim u gradu, nakon nepokolebivog nastupa Smiqka [agoqa s onako zakrvavqenim o~ima, sad dajem autograme samo pisa}om ma{inom paze}i da tipkam slova barem podjednako s obe ruke. Pa zapravo nije zgorega da ~ovjek s televizije jasno ka`e {ta misli da ja onda imam svoje mi{qewe o tome {ta on misli. A mislim da jo{ nije takvo vrijeme da voditeq Dnevnika puca na gledaoce. Niti da ih zove da pucaju. [to jes jes. Za boga miloga, zapravo ako je toliko neprijateqa u zemqi koliko ih [agoq vidi, onda su izgleda oni sasvim preuzeli vlast. I [agoq zapravo onda tvrdi da su neprijateqi na vlasti. Pa onda mi nije ~udo {to se ~ovjek ose}a tako pani~no ugro`eno. Jer se fakat pona{al ko partizan koji je zauzel neprijateqsku tv stanicu i poziva nabrzaka eufori~no narod na ustanak. Sli~no je intoniran i tekst poznatog filmskog re`isera Emira Kusturice u Danas-u od 7. aprila koji je u stalnoj rubrici Dnevnik, izme|u ostalog, napisao: Intenzivnije nego ikada osjetio nepripadawe. Nepripadawe kao stil. Umjetnost kao vrsta religije kojoj, mo`da, pripadam. O ovome razmi{qam jer mi je iznenada na um pao onaj Slovenac Dimitrije Rupel koji svojoj Sloveniji toliko pripada da mi se ta osobina neumitno prikazuje kao erotski model. Ta~no znam za{to sam pomislio na wega. Svi pri~aju u posqedwe vrijeme o Slovencima. Toj naciji veoma ekspresivnih qudi. Pao mi je na pamet i zbog [tafete o kojoj su Slovenci tako ~esto govorili. Ja sam sve o tome rekao u filmu Otac na slu`benom putu. Slika nesre}nog Dimitrija iskrsla je iznenadno kao {to nekad nedeqom, putem tv-signala, preda me bane Smiqko [agoq i izgalami se na sudiju u samoupravnom dru{tvu koji dozvoqava sudskom pisaru da biqe`i sve ono {to ka`e optu`eni gra|anin!? Ova dvojica mi nekako idu zajedno, vjerojatno {to izra`avaju vrlo o~ito suprotnosti. Jedan vi{kom `enske sup399

stance u sebi, a drugi mawkom. Samo, slu~aj ove dvojice, ta~nije pore|ewe, druga~ije je nego {to bismo mogli o~ekivati. Rupel, dakle Slovenac mnogo je dlakaviji od [agoqa, {to je, priznat }emo, u kombinaciji Slovenac-Bosanac neo~ekivano. Posebno kada se ~ovjek sjeti sa koliko bijesa je Dimitrije qetos u Dugi izrazio mr`wu prema ju`wacima. U najmawu ruku kao da mu je neki ju`wak o{tetio imawe ili nad wemu dragom osobom `enskog pola proveo svoju voqu. Meni su se, istina, i pripadnici ve}ih nacija nego {to je slovena~ka (ne mislim po rezultatima, nego po broju pripadnika naciji) ~ak i ugledni Nijemci tu`ili kako wihove Wemice radije spavaju sa Turcima, Srbima i Bosancima nego sa wima. [to je, opet, veliki problem za mentalnu ravnote`u prosje~nog radnog Nijemca. Rekao sam tom pametnom Nijemcu da mu{karci, izgleda, ne podnose nagli industrijski razvoj, ali `ene u svakom slu~aju da. I Slovenke i Wemice. Samo ne treba, onda, od toga praviti nacionalni problem. Ovo ka`em ja, a ne onaj pametni Nijemac. [to se ti~e onog drugog predstavnika jugoslovenskog erosa, [agoqa Smiqka koji, mahom, o{tricu svoje seksualnosti okre}e prema razvijenim sredinama kao {to su Slovenija i Srbija, Hrvatsku naj~e{}e preska~e, ne znam iz kojih razloga. U obrazac wegovog seksualnog `ivota ne bih zalazio po{to se wegova strast topi pred tv kamerama dok otkida glave zabludjelim disidentima. A, ni sa bradom mi nekako nije dobro stao. Dakle, da dovr{imo sliku suprotnosti dvaju modela ovaj pripada tzv. tipu }osavog bosanskog kadra kojeg bi, da je kojim slu~ajem Rus i da je tamo po televiziji dijelio lekcije Saharovu i drugima, Gorba~ov, uvjeren sam sto posto, skinuo sa televizije kao rep kadrovske politike iz pedesetih godina. U svom referatu pod naslovom Socijalni problemi eksploatisanih i/ili politi~ki obespravqenih i priroda wihovog sukoba sa vladaju}om birokratijom podnesenim na Nau~nom skupu Socijalna politika osamdesetih odr`anom na Zlatiboru 16, 17. i 18. aprila 1987. u organizaciji Sociolo{kog dru{tva Srbije prof. dr Neca Jovanov je rekao: Rado bih citirao TV komentar Smiqka [agoqa od 1. marta 1987. godine. Taj komentar je bio u okviru televizijskog Dnevnika nedeqom koji su obavezni prenositi svi televizijski studiji srpskohrvatskog jezi~kog podru~ja. Po{to ne raspola`em sa autenti~nim tekstom wegovog TV komentara sa zadovoqstvom }u citirati interpretaciju tog komentara Tawe Torbarine, novinarke iz Zagreba (sledi ranije ve} citirani komentar, nap. V.[.). Slu{ao sam TV komentar Smiqka [agoqa, a sa posebnim zanimawem sam i gledao dok je svoj komentar iz sarajevskog TV studija ~itao. Mi{qewu Tawe Torbarine o tom komentaru Smiqka [agoqa dodajem svoju misao od koje ni do danas nisam mogao da se oslobodim zbog mu~nosti tog komentara. Ako je Smiqko [agoq vesnik i nagove{taj koja }e alternativa u agoniji i socijalnom bezna|u odneti prevagu u Bosni i Hercegovini, onda je izvesno da }e to biti totalitarni sistem kao ogoqeni represivni poredak.
400

Oslobo|ewe od 28. marta donosi komentar \ure Kozara pod naslovom [e{eqevo bezumqe koje po sadr`aju i intonaciji nimalo ne zaostaje za [agoqevim: Otkako je drsko i s predumi{qajem iznio svoje poglede i stavove udaraju}i na najsvetlije tekovine NOR-a i socijalisti~ke revolucije, zbog ~ega je osu|en i bio u zatvoru, stavove koje je ~etni~ka emigracija do~ekala ra{irenih ruku i objavila evo ve} nekoliko godina, kontinuirano i samouvjereno, dr Vojislav [e{eq nalazi se u kolu najokorjelijih neprijateqa ovog dru{tva i wegovog politi~kog sistema. Slu`i se sva~im, ne preza ni od ~ega! Po aroganciji i na~inu svoga, protivnarodnog rata prevazilazi ~ak i one u ~ijim je rukama nosioce ideologije gra|anske desnice. Polaze}i od onog {to gore (po dru{tvo), to boqe (za wega i wegove istomi{qenike) [e{eq koristi svaki trenutak da ka`e svoje, besramno i manija~ki, da se ~ovjek, doista, mora zapitati ima li tome kraja i dokle }e jedan povampireni um sti}i. Na wegovoj meti je sve {to smo postigli, sve {to radimo, perspektiva kojoj stremimo. Osporava i blati Titovu i Kardeqevu li~nost. Smeta mu Savez komunista Jugoslavije. Federaciju bi krojio po nekom svom {nitu, daju}i nekim republikama ve}i prostor i vlast, a neke bi da ukine. Inteligenciju bi da kruni{e u glavnog arbitra i nosioca vlasti, a radni~ku klasu, kao, kako on ka`e, nezrelu {to vi{e zatre... I tako redom, i tome sli~no. Sve bi, kad bi mogao, [e{eq izokrenuo i izvrnuo, {to bi rekao narod nakrivo posadio. Sve po prepoznatqivom modelu destrukcije, koji su neki prije wega patentirali i za takve i sli~ne naume se zalagali. Jednom }e sa nadobudnim kwi`evnicima u Francuskoj 7 u Beogradu da raspreda o svojim razmi{qawima, dobijaju}i od pokojeg dezorijentisanog ~ak i podr{ku. Drugi put, [e{eq }e svojom bezumnom retorikom i}i ukorak sa kleronacionalistima iz Srpsko-pravoslavne crkve, nikolajevi}evskog ili justinovskog kova. Po nazovi odborima i diskusionim klubovima za navodnu za{titu qudskih sloboda, ovaj politikant }e se pretvarati u borca za demokratiju brane}i one koje {iba re`im. ^as je tu`ilac koji {titi svoja moralna autorska prava, tu`e}i, zapravo, one koji mu upu}uju opravdane kritike ~as je okrivqeni kao autor i izdava~ kwiga koje nadle`ni organi, iz razumqivih razloga, zabrawuju, no on najavquje nove. U Zagrebu zloupotrebqava tribinu sociologa da bi i tu poku{ao posijati svoje otrovno sjeme, i kad wegovi stavovi tu ne pro|u, on sabesjednicima najavquje sqede}e poteze. I nije neobi~no {to sa raznih strana dolaze protesti protiv [e{eqevog neprijateqskog istupawa, raznih zloupotreba i obmana. Tu su borci NOR-a najglasniji, ali i mnogi drugi, me|u kojima je i omladina koja s gnu{awem i prezirom odbacuje wegove ideje. Name}e se pitawe: kako je mogu}e da tako destruktivni ~ovjek otvoreno antikomunisti~ki istupa i rovari, a da organi u ~ijem bi on morao biti djelokrugu za sada ne preduzimaju potrebne, rekli bismo i nu`ne mjere.
401

Moglo bi se povodom [e{eqa postaviti jo{ pitawa. Jedno od wih je i ovo: od ~ega `ivi i ko finansira wegovu neprijateqsku aktivnost ({tampa kwige, putuje, anga`uje advokate, ima porodicu...) kad se zna da ovaj odskora{wi `iteq Zemuna nije nigdje zaposlen i da po tom osnovu (nezaposlenosti) ne dobija nikakvu naknadu? Vojislav [e{eq je odavno izgubio kompas. Svrstao se me|u ideologe gra|anske desnice i tu tumara ne bi li iz svog zar|alog arsenala ne{to i pogodio. Nije svjestan da mu domet nikad ne}e biti veliki. Kao i svima s kojima se manipuli{e. Pukovnik Radislav Filipovi} se jo{ 27. januara obratio predsedniku Vrhovnog suda Srbije pismom u kome je naveo: Ovo pismo vam pi{em i ovolike kopije vam {aqem zato {to sam preko svake mere iznena|en, za~u|en i duboko razo~aran ~iwenicom da Okru`ni sud u Beogradu prihvata sve zahteve javnog tu`ila{tva za zabranom kwiga. Ja sam prisustvovao su|ewima kwigama doktora Vojislava [e{eqa Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki proces i su|ewu \ureti}evoj kwizi Saveznici i jugoslovenska ratna drama i zapawen sam totalnom neprijem~ivo{}u tu`ilaca, sudija i porotnika za bilo kakve argumente i predloge, tako da posmatra~ dobija utisak da oni samo izvr{avaju ne~ije nare|ewe i gluvi su i slepi za sve ~iwenice. Kao potomak ratnika iz ratova 1912-1918, kao komunista od oktobra 1940. godine, kao aktivni borac NOR-a od samog wegovog po~etka pa do kraja, kao graditeq posleratnog jugoslovenskog dru{tva i pukovnik wegove vojske, kao iskreni privr`enik va`e}eg programa SKJ, istinskog samoupravnog socijalizma i humanizma, slobode i demokratije izjavqujem da ovo {to se doga|a s kwigama u Beogradu 1986. i 1987. godine nije u duhu socijalisti~kih, komunisti~kih, slobodarskih, humanisti~kih i demokratskih ideala, da je ovo nazadak u odnosu na vreme Radoja Domanovi}a, Branislava Nu{i}a i drugih koji su bespo{tedno kritikovali tada{we vlasti! U pauzi su|ewa \ureti}evoj kwizi ja sam u holu malo razgovarao s tu`iocem (jer to je onaj isti koji je mene tu`io 1984. godine) i rekao mu: [ta ste toliko navalili sa zabranama kwiga? Ho}ete li da Beograd i Srbija postanu najreakcionarnije oblasti u Evropi? Na to mi on ka`e: Vi ste bili partizan u ju`noj Srbiji i onda znate da je \ureti}eva tvrdwa u kwizi da je tamo 1942. i 1943. godine bilo samo sporadi~nih diverzantskih akcija protiv okupatorskih objekata neta~na. Odgovorio sam mu: Ba{ zato {to sam bio partizan u ju`noj Srbiji, znam da je ta tvrdwa ta~na, jer se od ruskih belogardejaca, Bugara, qoti}evaca, nedi}evaca i ~etnika nije ni moglo pri}i Nemcima i wihovim vitalnim objektima (pruga BeogradNi{Skopqe itd), zato i znam da je \ureti}eva kwiga istinita i najboqa kwiga o NOR-u koja je do sada {tampana pa sam je zato i predlo`io Saveznoj skup{tini za nagradu. Na ponovnom su|ewu [e{eqevoj kwizi Veleizdajni~ki proces wegovi advokati su briqirali (kao i na su|ewu \ureti}evoj kwizi), ali posmatra~ je stekao utisak da je neko naredio da se te kwige zabrane i da zato ne poma`e nikakva argumentacija ma koliko ona bila solidna i neoboriva.
402

Dru`e predsedni~e, Ho}emo li mi, biv{i skojevci, nekada{wi mladi partizani, spremni na svaki rizik i na svaku `rtvu, morati opet prihvatiti oru`je da branimo slobodu, demokratiju, humanizam, socijalizam, samoupravqawe i sve druge plemenite ideale od terora vladaju}e ~etvorovrsne (politi~ke, privredne, dr`avne i SIZ-ovske) birokratije? Imam 63 godine, ve} 11 godina sam sr~ani bolesnik i {e}era{, tokom decembra i januara 6 puta je intervenisala hitna pomo} iwekcijama, ali i pored svega toga ja niti mogu niti ho}u da `ivim kao rob, ve} samo kao slobodan ~ovek. Onaj koji poku{ava da mi onemogu}i legalnu borbu (pismima, komentarima, protestima i sl.) gura me na jedino mogu}i put za slobodnog ~oveka: na ilegalne i oru`ane akcije! Ako mi stari i bolesni ne po|emo tim putem mladi }e to sigurno u~initi! Molim vas, dru`e predsedni~e, da najpre pro~itate kopije pod brojem 1 i 16, pa tek onda ostalo. Utro{i}ete dosta va{eg dragocenog vremena, ali ono ne}e biti za vas izgubqeno naprotiv! Inspirisan [agoqevim televizijskim komentarom, delegat vojvo|anskih birokratskih autonoma{a u Skup{tini Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije Pavle Krteni} napao me je i sa skup{tinske govornice, o ~emu je izvjestila dnevna {tampa. U petak, 20. marta 1987. u Politici ekspres u antrfileu op{irnog izvje{taja sa skup{tinskog zasjedawa objavqena je i ova informacija, pod naslovom [e{eq sve drskiji. Delegat Pavle Krteni} zatra`io je na ju~era{woj sednici informaciju o tome {ta je ta~no u vezi sa slu~ajem Vojislava [e{eqa jer, kako je rekao, sredstva informisawa su delimi~no upoznala javnost o wegovim istupawima i kwigama. Ova wegova aktivnost postaje sve drskija. Ne biraju se sredstva ni metodi u bla}ewu svega {to smo postigli u revoluciji i posle rata i izgradwi zemqe. On udara na osnovne temeqe na{e revolucije, na ravnopravnost, federativno ure|ewe, samoupravqawe. Koliko je ta drskost daleko oti{la u neprijateqskom delovawu vidi se i po wegovim posledwim istupima u bla}ewu li~nosti druga Tita. S obzirom da to unosi zabunu i s obzirom na to da se mnogi qudi pitaju zbog ~ega ni{ta ne preduzimamo, tra`im informaciju o tome da li je sve to istina. Tako|e, treba odgovoriti je li ne{to preduzeto i da li se misli ne{to preduzeti u slu~aju Vojislava [e{eqa, rekao je Krteni} na kraju. U izvje{taju sa narednog skup{tinskog zasjedawa Politika je, tako|e u antrfileu, pod naslovom Neshvatqiv odgovor na [e{eqevo delovawe objavila: Po{to nije bio zadovoqan odgovorom na svoje pitawe vezano za delovawe dr Vojislava [e{eqa i o wegovom bla}ewu imena i dela druga Tita, Pavle Krteni}, u Dru{tveno-politi~kom ve}u, istakao je: Vojislav [e{eq je oti{ao toliko daleko u svojoj drskosti da je i u pravosudnim institucijama i organima, na najgrubqi na~in, blatio druga Tita. Zato je za mene neshvatqiv odgovor gde se ka`e da nema dovoqno
403

elemenata za preduzimawe odgovaraju}ih mera u duhu zakona koji vladaju. Pored bitke koju vodimo protiv svih na{ih nevoqa i neda}a, moramo, tako|e, sasvim jasno da odgovorimo i tim pojedincima koji ru{ila~ki nastupaju. Mislim da {tite}i delo i lik druga Tita, branimo i tekovine ove revolucije, da branimo temeqe ove Jugoslavije i da nas radni~ka klasa i gra|ani u svakom slu~aju u tome podr`avaju. Tim povodom pukovnik Radisav Filipovi} pi{e otvoreno pismo Skup{tini Socijalisti~ke Republike Srbije, Centralnom komitetu Saveza komunista Srbije i Skup{tini Socijalisti~ke Autonomne Pokrajine Vojvodine u kome je predlo`io: 1) da se Pavle Krteni}, delegat iz Vojvodine u Skup{tini SR Srbije, opozove iz Skup{tine SR Srbije, 2) da se iskqu~i iz SKJ, i 3) da se prikqu~i grupi vode}ih vojvo|anskih srpsko-ma|arskih karijeristi~kih separatista koju {to pre treba izvesti pred sud i kazniti maksimalnim kaznama zbog pretvarawa Vojvodine u sedmu jugoslovensku republiku, razbijawa dr`avnog, teritorijalnog, etni~kog i svakog drugog jedinstva SR Srbije i srpskog naroda i zbog objektivnog podsticawa {iptarskog hoyizma na genocid prema srpskom narodu Kosova i Metohije. Obrazlo`ewe: Nedavno je Pavle Krteni} u Skup{tini SR Srbije postavio delegatsko pitawe ~ija je su{tina u slede}em: {ta nadle`ne vlasti misle da preduzmu protiv doktora Vojislava [e{eqa zbog toga {to je on, navodno, brane}i svoju kwigu od zabrane, u sudski zapisnik izdiktirao razne nepovoqne ocene o Josipu Brozu Titu. Pre neki dan je Pavle Krteni} dobio odgovor na to svoje pitawe u kojem se ka`e da je doktor Vojislav [e{eq svoje ocene iznosio u okviru odbrane onoga {to je napisao u svojoj kwizi, pa prema tome ne stoji krivi~no delo klevetawa ili bla}ewa Josipa Broza Tita. Pavle Krteni} je, nezadovoqan takvim odgovorom, izjavio da se ne mo`e tolerisati napadawe na li~nost i delo Josipa Broza Tita ~ak ni u ocenama koje su sastavni deo odbrane svoje kwige. Bio sam li~no prisutan tome su|ewu [e{eqevoj kwizi Veleizdajni~ki proces, pa su mi ~iwenice savr{eno poznate. [e{eq je branio spornu re~enicu iz predgovora svoje kwige, a u toj se re~enici govori o nedemokratskoj atmosferi u SFR Jugoslaviji koju progresivne snage dru{tva treba {to pre da otklone kako bi tekovine NOR-a do{le do punog izra`aja. Brane}i tu spornu re~enicu [e{eq je dokazivao da ta nedemokratska atmosfera u zemqi jo{ uvek traje, pa je u kontekstu toga govorio i o odgovornosti Josipa Broza za stvarawe takve atmosfere. Prema tome, doktor [e{eq je o Josipu Brozu govorio kao o istorijskoj li~nosti koja je imala veliki uticaj na zbivawa u zemqi, pa ima svog udela u svemu {to je pozitivno, ali i u svemu {to je negativno. Svako ko je bio prisutan tome su|ewu shvatio je da [e{eq govori kao nau~nik, sociolog, a ne kao politikant ili politi~ar i da mu nije
404

namera da ocrwuje Josipa Broza, ve} da doka`e da je i on odgovoran {to u Jugoslaviji ima dosta staqinisti~kog pogroma{tva, netolerancije, etiketirawa, masovne proizvodwe neprijateqa socijalizma i uop{te te{ke nedemokratske atmosfere. [e{eqev stav je logi~an i nau~no ispravan. Svi znamo da je od 1979. godine pa naovamo Jugoslavija u te{koj ekonomskoj, dru{tvenoj, ustavnopravnoj, ideolo{ko-politi~koj, obrazovno-kulturnoj, me|unacionalnoj i pre svega moralnoj krizi. Iznevereni su svi ideali i sve tekovine NOR-a i socijalisti~ke revolucije, ~etvorovrsna (politi~ka, privredna, dr`avna i SIZ-ovska) birokratija je radni~ku klasu i radni narod li{ila svake stvarne vlasti, a konfederacija tih birokratija koje su po prirodi (imanentno) nacionalisti~ke pa i {ovinisti~ke, toliko je razjedinila Jugoslaviju i sve u woj da i nema {ta vi{e da se razjedini! Jugoslavija je na ivici bankrotstva od kojeg je spasava Me|unarodni monetarni fond i 630 banaka iz 24 kapitalisti~ke dr`ave, a donekle i suparni{tvo postoje}ih blokova na ~ijim se granicama ona nalazi. Na Kosovu i Metohiji ve} {est godina te~e, i to vrlo uspe{no, kontrarevolucija {iptarskih hoyista (hoyizam je najsuroviji izotop staqinizma), tih rasista, fa{ista, {ovinista, maskiranih marksisti~kom frazeologijom jugoslovenskog tipa. Za svakog Jugoslovena je sasvim prirodno pitawe: koliko je tome doprineo Josip Broz, a koliko wegovi naslednici na kormilu dr`ave i SKJ? Ako za sve to Josip Broz nije ni malo odgovoran, onda su to oni koji su ga nasledili! Za{to onda te qude ne izvedemo pred sud da odgovaraju? Ili za{to bar jasno ne ozna~imo da su oni krivci i tako s Josipa Broza skinemo svaku sumwu? Ako to ne u~inimo, onda }e se pravi krivci za ovu totalnu krizu stalno zaklawati iza imena Josipa Broza, a svaku kritiku postoje}eg stawa kvalifikovati kao napad na Titovu Jugoslaviju i na wegovu li~nost i delo. Tako rade svi oni koji legitimitet i legalitet svoje vlasti ne vide u voqi naroda koji ih bira (dodu{e, na krajwe nedemokratskim posredni~kim izborima), nego u imenu Josipa Broza Tita. Ako se tako nastavi nikad kraja monopolisti~koj, antidemokratskoj vlasti oligarhijskih grupa ~etvorovrsne birokratije koja je nesposobna za bilo kakav dru{tveni ili privredni napredak, ve} samo vu~e natrag, ~ak u feudalnu rascepkanost! Pavle Krteni} nije digao javno svoj glas protiv onog groznog politi~ko-sudskog zlo~ina izvr{enog nad doktorom Vojislavom [e{eqem, zlo~ina koji je diskreditovao Jugoslaviju ~ak i u o~ima iskrenih prijateqa Jugoslavije u svetu! Tada su vojvo|anski staqinisti pogroma{i }ute}i izra`avali solidarnost sa staqinistima pogroma{ima u BiH. Otkud sad Krteni}u moralno-politi~ko pravo da napada toga istog [e{eqa koji je u odbrani svoje kwige od sudske samovoqe i bezakowa, oprav dano postavio i pitawe odgovornosti Josipa Broza za nedemokratsku atmosferu koja i daqe karakteri{e stawe u ovoj zemqi, a osobito u BiH i Vojvodini. Izjavqujem da sam sre}an {to ne `ivim u Vojvodini i u BiH, jer bih ina~e morao da na ovaj staqinisti~ko-pogroma{ki teror vladaju405

}e birokratije odgovorim organizovawem kontraterora ili da organizujem partizanski pokret na ~elu sa istinskim komunistima, sa onima koji su ostali verni idealima i tekovinama NOR-a i revolucije, sa onima koji su se borili za vlast radnog naroda a ne za vlast birokratije koja je zamenila bur`oasku eksploatatorsku klasu, samo je jo{ surovija od we! Sude}i po ovim izjavama Pavla Krteni}a o~igledno je da vladaju}a konfederacija jugoslovenskih birokratija jo{ nije svesna da wena politika mora da proizvede otpor, da }e na wen svakodnevni psihi~ki i fizi~ki teror narod, na ~elu sa istinskim komunistima, morati da odgovori kontraterorom i takvim masovnim akcijama koje Jugoslaviju sigurno vode u gra|anski i me|unacionalni rat. Vojvo|anski anacionalno-nacionalisti~ki separatisti, birokrati, oti{li su predaleko i mogu se bez opasnosti da se pogre{i odmah proglasiti za izdajnike i neprijateqe srpskog radnog naroda i srpskih istinskih komunista, te izvesti na sud i kazniti maksimalnim kaznama predvi|enim za delo izdaje svoga naroda. Oni su od nekada{we srpske Atine Novog Sada napravili srpsku Tiranu, pa otud svakodnevno napadaju na Beograd i na Srbijicu i sara|uju sa svim antisrpskim {ovinistima ne bi li im ovi odlu~nije pomogli u wihovoj izdajni~koj raboti protiv osnovnih interesa srpskog radnog naroda! Pavle Krteni} je istupio u ovom slu~aju ne samo kao glasnogovornik tih anacionalno-nacionalisti~kih vojvo|anskih birokratsko-karijeristi~kih separatista, ve} i kao wihov aktivni ~lan, pa ga zato treba {to pre opozvati iz Skup{tine SR Srbije, iskqu~iti iz SKJ i izvesti pred sud zbog razbijawa dr`avnog, teritorijalnog, privrednog i svakog drugog jedinstva SR Srbije i srpskog naroda i zbog u~e{}a u stvarawu staqinisti~ko-pogroma{ke atmosfere, antidemokratske i antislobodarske u Vojvodini! Nekoliko dana sam se dvoumio da li da uop{te u~estvujem na nau~nom savjetovawu Dru{tvena struktura socijalizma koje je organizovalo Sociolo{ko dru{tvo Hrvatske u Zagrebu 19. i 20. marta 1987. (za koje sam prethodno prijavio referat na temu Poku{aj kriti~ke analize jedne savremene koncepcije socijalisti~kog dru{tva), s obzirom da su organizatori u pozivnom pismu naglasili da nemaju finansijskih sredstava, te uputili referente izvan Zagreba da putne i ostale tro{kove nadoknade u svojim radnim organizacijama. Kako ve} du`e vremena nemam nikakvog zaposlewa, u~e{}e na svim skupovima ove vrste za mene predstavqa svojevrstan luksuz. Me|utim, kada sam prelistavaju}i dnevnu {tampu od 18. marta vidio saop{tewe Predsjedni{tva Gradskog odbora Saveza udru`ewa boraca narodnooslobodila~kog rata Zagreba u kome se zahtijevalo da mi se onemogu}i da ponovo saop{tava(m) svoje neprihvatqive i u javnosti ve} odba~ene i osu|ene teze, to je za mene bio isuvi{e veliki izazov da bih odustao od putovawa. Pored `eqe da u neposrednoj komunikaciji sa svojim kolegama sociolozima razmijenim mi{qewe o relevantnim teorijskim pitawima koja se ti~u dru{tvene strukture socijalizma, u meni se pro406

budio prkos i znati`eqa da vidim na koji }e to na~in eventualno vlasti poku{ati da me spre~e da, kako ratni veterani ka`u, bqujem sa sociolo{ke govornice. Pitao sam se da li }e me kao skitnicu protjerati iz Zagreba, ili }e mo`da, po ugledu na svoje vojvo|anske kompawone, objaviti da ne mogu snositi odgovornost za moju bezbednost, staviti me van zakona i isturiti kao neza{ti}enu metu potencijalnim uli~nim likvidatorima. Na svu sre}u, ni{ta se od toga nije desilo, osim {to su na samom skupu nekolicina partijskih ideolo{kih juri{nika, predvo|enih Veqkom Cvjeti~aninom i Radetom Kalawom, sagorijevali od prevelike `eqe da se mojim stalo`eno izre~enim i argumentovanim stavovima {to `u~nije suprotstave i akademski kompromituju. Sam stav bora~kog rukovodstva je vrlo interesantno formulisan, te sigurno predstavqa jedan od pouzdanih indikatora realnog dru{tvenog stawa u kome se razvija jugoslovenska sociologija. Citiram ga u verziji koju je objavila Politika ekspres 19. marta: Grad heroj ne mo`e da dozvoli boravak, uka`e gostoprimstvo i omogu}i nastup na javnoj tribini Vojislavu [e{equ, osvedo~enom neprijatequ socijalisti~ke i samoupravne Jugoslavije i ~oveku koji ne biraju}i sredstva blati najdragocenije tekovine ovog dru{tva i koji je pozvan da uskoro u~estvuje u radu skupa koji treba da se u organizaciji sociolo{kog dru{tva odr`i na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Ovakav, ju~e jednoglasno usvojen, stav Predsedni{tva Gradskog odbora SUBNOR-a zastupa}e delegati bora~ke organizacije u Gradskoj konferenciji SSRN sa zahtevom da se [e{equ onemogu}i da ponovo saop{tava svoje neprihvatqive i u javnosti ve} odba~ene i osu|ene teze. U~esnici u raspravi, me|u kojima i Quban Miqkovi}, Slavko Andrija{evi}, Stjepan Peni}, Dane @egarac, Quba Ulemek i drugi, konstatovali su da ovakav zakqu~ak nije posledica ~vrste ili kako je re~eno |avolove ruke, ve} jednostavno energi~an odgovor svima onima koji [e{equ {irom otvaraju vrata, do~ekuju ga ra{irenih ruku i jedva ~ekaju da ga vide, pa i pravosudnim organima koji su }utke slu{ali [e{eqeva bquvawa u sudnici po ovom dru{tvu. Neprijateq ili deluje vrlo agresivno, {ire}i uz ostalo i dezin formacije o posledicama interventnih zakona, udaraju}i na najosetqivi ja mesta u redovima radni~ke klase, ili prikriveno, prete`no u izdava~ kim delatnostima, kukavi~ki }uti ~ekaju}i da kucne wegov ~as, rekao je Slavko Havi}, predsednik Predsedni{tva Gradskog odbora SUBNOR-a. On je dodao da je posle najnovijih doga|aja u Sloveniji uo~eno nastojawe da se u~vrsti povezivawe idejnih protivnika iz Qubqane, Beograda i Zagreba na jedinstvenom konceptu o stvarawu tre}e Jugoslavije bez obzira na koga }e biti naslowena, jer je najva`nije samo da ne bude avnojska, socijalisti~ka i samoupravna. Prostor je otvoren, ali nikada nije kasno da se protivnicima postave bre{e, smatra Havi}. U Tanjugovoj informaciji koju je prenijelo i sarajevsko Oslobo|ewe stajala je i ova re~enica: U na{oj zemqi ne smije biti toliko slobo407

de da neko javno neprijateqski djeluje, naglasili su borci Zagreba. Javio se i poznati usta{oid Jo`a Vlahovi} u okviru svoje redovne subotwe rubrike u Vjesniku komentarom pod naslovom Doktor `rtva pi{u}i: Osim univerzijade koja se sprema u Zagrebu i o kojoj }u kad-tad pisati (koliko jo{ dana ima za odbrojavawe?) postoje i razli~ita druga ~uda a najnovija senzacija, bar je tako neki do`ivqavaju, javna je novinska najava da }e danas, u petak, dok ovu kroniku u`urbano zavr{avam, na velikom savjetovawu sociologa govoriti i dr Vojislav [e{eq, poznat po tome {to je postao poznat jer je protiv. Kako je nedavno otvoreno izjavio na jednom skupu u Francuskoj 7, usred Beograda, da je protiv marksizma i komunizma pa i realnog socijalizma (ukqu~uju}i i jugoslovenski!) ovdje u Zagrebu ve} su se javili o{tri protesti sa zahtjevima da se ovom otvorenom neprijatequ i antikomunistu ne dozvoli javni nastup u gradu heroju. Da li to, drugovi, zna~i da bi jedan antikomunist, kakav je doktor [e{eq, mogao slobodno govoriti i nastupiti na primjer u Sesvetama ili u Svetoj Klari, ako takva jo{ postoji? U ovom trenutku i ne znam ho}e li [e{eq govoriti ili je ve} govorio. Pitawe je je li uop{te stigao. No, svoje je sigurno ve} postigao. Izazvao je proteste da je doista opasan. A usijana glava tra`i tako malo: da bude `rtva. Na tome je ~ovjek i doktorirao. Zagreba~ke borce je ubrzo podr`ao Socijalisti~ki savez, a i sarajevska bora~ka organizacija. Me|utim, sporadi~no su objavqivana i druga~ija reagovawa. Na primer, Tawa Torbarina u Danas u od 24. marta komentari{e: Sad dok ovo pi{em, bogme ne znam je li stvar bila na tv ili sam to vidjela u novinama. Bora~ka organizacija u Zagrebu tra`ila da se [e{eqa ne pusti u grad na neki skup. Kao neprijateqa i te stvari. Je li ~ovjek sad u zatvoru? Nije. Ima li onda ~ovjek u Zagrebu pravo na kretawe? Ima. O}emo li qudima, slagali se s wihovim politi~kim stavovima ili ne, braniti slobodu kretawa? Ho}e li se sad po~eti raditi spiskovi qudi koji nisu po`eqni u Zagrebu ili u Beogradu? O}emo li trebati neke potvrde ili kwi`ice o politi~koj podobnosti za odlazak u drugi grad? Je li odre|ivawe ne~ije slobode kretawa stvar SUP-a ili dru{tvenopoliti~kih organizacija? Trebaju li dru{tvenopoliti~ke organizacije biti stro`e od milicije? Kog }e nam onda vraga sudovi ako se na drugom mjestu odre|uje pravo kretawa. I kud bi nas te fore dovele. Izvje{taje sa sociolo{kog savjetovawa donijela je sva dnevna {tampa pod karakteristi~nim naslovima: Odba~eni [e{eqevi politikantski istupi (Slobodna Dalmacija), Osporavawe bez argumenata (Politika ekspres), Nema rasprave bez argumenata (Politika), [e{eqeve politijade (Borba), itd. Ilustracije radi ovdje prezentujem Tanjugov i Politikin izvje{taj. Tanjugov je ovako izgledao: Kao {to se i o~ekivalo uo~i nau~nog savjetovawa Sociolo{kog dru{tva Hrvatske o dru{tvenoj strukturi socijalizma, Vojislav [e{eq je
408

sudjelovawe na zagreba~kom skupu poku{ao zloupotrijebiti za isticawe nenau~nih i u osnovi neprijateqskih stavova. U tom poku{aju, me|utim, nije uspio, jer su sociolozi na{li dovoqno snage da prepoznaju i odbace svaki poku{aj zloupotrebe nau~nog rada za politikantske manipulacije. [e{eq je zloupotrijebio gostoprimstvo Sociolo{kog dru{tva Hrvatske, ocijenio je wegov nastup ugledni znanstvenik Veqko Cvjeti~anin. To je bilo jasno ve} prvog dana savjetovawa, kada je, sudjeluju}i u diskusiji, poku{ao proturiti dvije teze da je na{a omladina, navodno, konzervativna i da radni~ka klasa u nas nema svojih organizacija. U tome je odmah bio demantiran u argumentiranim odgovorima Ine Mustafija Ovadija, Alije Hayi}a i drugih sudionika savjetovawa. Istovremeno, predsjedavaju}i Rade Kalaw je upozorio da daqa diskusija o [e{eqevim rije~ima nema nikakve veze sa sociologijom, kao ni sa temama koje su bile na dnevnom redu, ve} odvla~i prema politikantstvu. Ni danas, drugog dana rada savjetovawa, [e{eq nije odustao od namjere da nau~nu raspravu odvede u krivom smeru, pa je najavqeno izlagawe pod naslovom Poku{aj kriti~ke analize jedne savremene koncepcije socijalisti~kog dru{tva koje ina~e nije unaprijed ponudio organizatorima da ga objave pretvori u politikantski napad na kwigu Edvarda Kardeqa Pravci razvoja politi~kog sistema socijalisti~kog samoupravqawa. [e{eq je u desetak minuta izlagawa optu`io Kardeqa za eksperimentirawe, izjavio da su Kardeqeve koncepcije, navodno, teoretski neutemeqene, a usput je napao i Radu Kalawa, tvrde}i da je bez razgovora o politici nemogu}e voditi sociolo{ku raspravu. Pravu namjeru [e{eq je otkrio na kraju, kada je izjavio da je wegovo izlagawe samo dio kwige koja }e, pod naslovom Osvajawe slobode, uskoro iza}i iz {tampe. Odgovor sociologa na ovu provokaciju bio je gotovo jedinstven. Jedino se Zagorka Golubovi} zalo`ila za wegove teze o potrebi {irewa rasprave. Svi ostali osudili su ne samo zloupotrebu znanstvenog skupa, ve} su ukazali na ~iwenicu da izlo`ene teze [e{eq nije potkrijepio niti jednim argumentom. Rade Kalaw je ocijenio da je taj referat rudimentaran i da u wemu nema nau~ne argumentacije. On nije odrekao pravo nau~nim radnicima da raspravqaju o svakoj kwizi, pa i onoj Edvarda Kardeqa, ali je podsjetio na temu savjetovawa i upozorio da daqe prihva}awe [e{eqevih teza vodi sa znanstvenih na dnevnopoli ti~ke rasprave. Alija Hoyi} je govorio o pravoj su{tini Kardeqevog djela, ali i istakao da [e{eq ne nudi ni{ta ~ime bi potkrijepio svoje tvrdwe. To je, tako|er, ocijenio i Svetozar Livada, koji je dodao da je naj`alosnije {to se o [e{eqevom nastupu uop}e i raspravqa. Ivo Cifri} je apelirao na to da nau~ni skup ne polemizira sa [e{eqevim stavovima, sa ~ime se slo`io i Vladimir Laj, a Marija Olivijera Roca je upozorila da }e sredstva informirawa zanemariti vrijedni doprinos dvodnevnog nau~nog skupa zbog pola sata rasprave o [e{eqevom istupu. Predsjedavaju}i Du{ko Sekuli} sumirao je ocjene da [e{eqev nastup nema nikakvih potrebnih karakteristika nau~nog iskaza, a jo{ mawe argumenata, pa je zakqu~io ovu kratku raspravu.
409

Vi{e od 20 referata i okrugli stol o kwizi Mladena Lazi}a, koja }e uskoro iza}i iz {tampe, imali su za temu istra`ivawa o dru{tvenoj strukturi socijalizma. Savjetovawe je organiziralo Sociolo{ko dru{tvo Hrvatske, a na wemu su, po tradiciji, sudjelovali i sociolozi iz drugih sredina. Tekstovi ve}ine referata objavqeni su u Reviji za sociologiju, ~asopisu Sociolo{kog dru{tva Hrvatske. Izvje{taj za Politiku je napisao wen zagreba~ki dopisnik Z. Kr{lak i u wemu je stajalo: U Zagrebu je danas zavr{eno dvodnevno savetovawe Sociolo{kog dru{tva Hrvatske, kojem su prisustvovali i gosti iz drugih krajeva zemqe. Tema savetovawa Dru{tvene strukture socijalizma bila je privla~na za ve}inu u~esnika, jer je to bila prilika da se na neki na~in rezimiraju i objasne rezultati vi{egodi{weg istra`ivawa socijalne strukture jugoslovenskog socijalisti~kog dru{tva. Treba re}i da su diskusije i rasprave tekle u jednoj tolerantnoj atmosferi i uva`avawu, bilo da je re~ o referatu, op{irnijem radu ili kwizi. Na savetovawu su izme|u ostalih sudelovali, bilo kao referenti ili diskutanti, Marija Olivijera, Du{ko Sekuli}, Mladen Lazi}, Branko Kri{tofi}, Vjeran Katunari}, Vladimir Lej, Gregor Tomc, Vladimir Arzen{ek, Zaga Golubovi}, Alija Hoyi}, Ivan Kuva~i}, Milo{ Marjanovi}, Vesna Pe{i}, Neboj{a Popov, Veqko Cvjeti~anin, Rade Kalaw, Svetozar Livada i drugi. Kao {to se i o~ekivalo uo~i nau~nog savetovawa, Vojislav [e{eq je poku{ao na tribini Sociolo{kog dru{tva da proturi svoje poznate teze. To je bilo jasno ve} prvog dana savetovawa, kada je, sudeluju}i u diskusiji, poku{ao proturiti dve teze da je na{a omladina, navodno, konzervativna i da radni~ka klasa u nas nema svojih organizacija. Drugog dana je najavio svoje izlagawe pod naslovom Poku{aj kriti~ke analize jedne savremene koncepcije socijalisti~kog dru{tva. Me|utim, umesto najavqenog referata [e{eq je u stvari najavio svoju novu kwigu pod naslovom Osvajawe slobode, u kojoj na kriti~ki i nenau~an na~in osporava delo Edvarda Kardeqa Pravci razvoja politi~kog sistema socijalisti~kog samoupravqawa. Odgovor sociologa na [e{eqevo izlagawe bio je gotovo jedinstven. Rade Kalaw je ocenio da se o ovom referatu ne mo`e raspravqati, jer izneti stavovi nisu ni~im argumentovani, a da je bilo boqe i prikladnije da je [e{eq kao predmet analize uzeo neke autore iz sveta sociologije, a Kardeqevo delo ima ipak karakter jednog politi~ko-ustavnog projekta koji je bio platforma jedne ustavne koncepcije. Da je podneo jedan argumentovaniji tekst, onda bi se o tome, kako je re~eno, moglo raspravqati. Kalaw je istakao da su diskusije i rasprave vo|ene u nau~nom i stru~nom tonu, ali su potom krenule u dnevnopoliti~ke vode i izgubile svoju nau~nu podlogu. I Svetozar Livada se zalo`io za argumentovane rasprave, a Veqko Cvjeti~anin je zamerio [e{equ {to je u svojoj ju~era{woj raspravi neargumentovano okvalifikovao na{u omladinu kao konzerva410

tivnu. [to se ti~e kwige koju je [e{eq najavio, Cvjeti~anin je primetio da je autor ovde samo pqusnuo teze bez navo|ewa argumenata. Jedino se Zagorka Golubovi} zalo`ila za [e{eqeve teze o potrebi {irewa rasprave. Predsedavaju}i Du{ko Sekuli} sumirao je ocene da [e{eqev nastup nema nikakvih potrebnih karakteristika nau~nog iskaza, a jo{ mawe argumenata, pa je zakqu~io ovu kratku raspravu. Vi{e od 20 referata i okrugli sto o kwizi Mladena Lazi}a, koja }e uskoro iza}i iz {tampe, imali su za temu istra`ivawa o dru{tvenoj strukturi socijalizma. Tekstovi ve}ine referata objavqeni su u Reviji za sociologiju ~asopisu Sociolo{kog dru{tva Hrvatske. Na Politikin izvje{taj kra}im pismom pod naslovom Nema istinitog informisawa bez ozbiqnog odnosa prema pozivu novinara reagovala je prof. dr Zagorka Golubovi}. Redakcija je weno pismo odbila da objavi, pa je to razlog vi{e da ga ovdje donesem u cjelosti. Izve{ta~ sa nau~nog savetovawa Sociolo{kog dru{tva Hrvatske, koje je odr`ano u Zagrebu 19. i 20. marta o.g. prekr{io je pravila svoje novinarske delatnosti (o istinitom izve{tavawu) iz dva razloga: 1. i naslovom i podnaslovom pomenutog dopisa on sugerira da je glavni doga|aj ovog nau~nog skupa bilo istupawe dr V. [e{eqa i navodno jednodu{no suprotstavqawe prisutnih u~esnika (sa izuzetkom moje malenkosti) wegovim poznatim tezama (a da ni jednom re~ju ne ka`e o kojim tezama je re~, uostalom, mistifikacija je oduvek bila ubojito sredstvo manipulacije), {to je u najmawu ruku krivo obave{tavawe javnosti, jer se na ovom savetovawu dva dana raspravqalo o rezultatima istra`ivawa dru{tvene strukture jugoslovenskog dru{tva, u okviru ~ega je saop{tewe dr [e{eqa bilo samo jedan od mnogih priloga ostavqenih za posledwi dan; i 2. da je neargumentovanim re|awem poznatih teza dr [e{eq, evo i ovog puta, kako to izlazi iz saop{tewa ovog dopisnika iskoristio jedan nau~ni skup da bi propagirao svoje poznate teze, {to je tako|e potpuno neta~no, jer pomenuti sociolog nije na skupu re|ao nikakve svoje teze, ve} se samo u veoma kratkom istupawu kriti~ki osvrnuo na teze Edvarda Kardeqa o pluralizmu samoupravnih interesa i o radnom narodu, {to je bilo u kontekstu teme, budu}i da se raspravqalo o dru{tvenoj strukturi socijalisti~kog dru{tva. Nije moje da vr{im korekciju iskrivqavawa onoga {to su tim povodom rekli i drugi u~esnici ovog skupa (ostavqam da to oni sami u~ine ako `ele), ali radi istine treba naglasiti da je na skupu jasno re~eno da dr [e{equ Sociolo{ko dru{tvo Hrvatske nije pru`ilo nikakvo gostoprimstvo (koje je on, navodno, zloupotrebio, po re~ima dr Veqka Cvjeti~anina), po{to je on ~lan toga Dru{tva i imao je pravo, kao i svi drugi ~lanovi, da uzme u~e{}e u wegovom radu, {to je on i u~inio na vrlo korektan, a ne politikantski na~in, kako je javnosti predstavio va{ dopisnik. Pitam se, i ovim povodom, dokle }e se problemi dru{tvene krize prebacivati na takozvane ekscese na sociolo{kim, filozofskim i sli~nim skupovima i kome je potrebno da stvara utisak da su to mesta gde
411

neprijateq vreba na svakom koraku, umesto da se ozbiqno i po{teno, a krajwe je vreme za to, pri|e otkrivawu stvarnih vinovnika i uzroka, ne bi li smogli snage da po~nemo tra`iti izlaz iz krize koja nas sve daqe odvodi od mogu}nosti razvijawa onog preostalog potencijala za spa{avawe socijalizma i samoupravqawa, dok za to ne bude kasno? U 602. broju beogradskog NON-a objavqen je komentar Sa{e Vu~ini}a pod naslovom Idejno ~iste kwi`are, s nadnaslovom Bora~ko pravo i podnaslovom Kako su sarajevski borci presko~ili neke zakonske granice?: Stara je i poznata stvar da se u ovoj zemqi u fudbal i pravo razume ba{ svako. Pa ako i prihvatimo da op{tenarodno pr~kawe u fudbalsku politiku i ne izaziva prevelike posledice, moramo da priznamo da je pravo, ipak, malo ozbiqnija najva`nija sporedna stvar na svetu. Svoj prilog novokomponovanoj pravnoj praksi protekle nedeqe dali su borci Sarajeva. Sastali se, tako pa popri~ali i zakqu~ili slede}e: Prvo, da su jedinstveni u zahtevu da se iz kwi`ara uklone sva pisana dela koja svojom antikomunisti~kom, antijugoslovenskom i nacionalisti~kom sadr`inom unose nemir i nespokojstvo me|u radne qude i gra|ane... Kao drugo, borci (opet, vaqda, jedinstveno) podr`a{e stavove svojih kolega iz Zagreba, da se Vojislavu [e{equ (i wemu sli~nima) onemogu}i da istupaju na javnim tribinama. Borci su se, ube|eni smo, rastali zadovoqni, jer su dali svoj prilog ra{~i{}avawu kriznog stawa. Nekako nam do|e te{ko da im to zadovoqstvo pokvarimo, ali ih moramo podsetiti na neke detaqe. Prema trenutno va`e}im propisima, kwigu iz kwi`are ukloniti mo`e samo sud, svojom pravosna`nom odlukom, a na predlog tu`ioca. Time je mogu}nost u~e{}a boraca za idejno ~iste kwi`are zakon sveo na wihovo neotu|ivo pravo da, eventualno, napi{u peticiju javnom tu`iocu i skrenu mu pa`wu {ta oni o kojoj kwizi misle. Tako je, sa pravne ta~ke gledi{ta, ovaj wihov gromoglasni i jedinstveni zahtev, pre svega, sme{an i nekulturan. Ne pamtimo ni jedan jedini slu~aj da je neki sud zauzeo jedinstven stav o dnevnom redu bilo koje organizacije SUBNOR a. Pa za{to se onda borci me{aju u posao suda? Drugi wihov zahtev je jo{ besmisleniji. Zabraniti [e{equ, ili bi lo kom wegovom istomi{qeniku, da istupa na javnim tribinama opet, mo`e samo sud, ali i on izuzetno, kao meru bezbednosti uz izre~enu kaznu za izvr{eno krivi~no delo. Zna~i, zakonodavac je i sudu (zbog ustavom zagarantovane slobode izra`avawa svog mi{qewa) ograni~io ovo pravo. Ali, sarajevski borci kao da su zaboravili da su se upravo oni borili za novu, radni~ku dr`avu, u kojoj }e vladati zakoni koje donosi narodna vlast... I na kraju, u zagreba~kom Danas-u broju 266. pojavio se komentar Marinka ^uli}a pod naslovom [e{eq potisnuo sociologiju i s podnaslovom Sama pojava Vojislava [e{eqa postala je medijski hit, kojim se ~itav slu~aj nervoznog zalijetawa politi~kih foruma nastoji neutralisati karikiranim opisom moje li~nosti:
412

Kada su novinari u jednoj pauzi skupa jugoslovenskih sociologa (odr`an u ~etvrtak i petak u Zagrebu) pitali dr Vojislava [e{eqa ho}e li wegovo izlagawe biti objavqeno u Na{im temama, kako se pretpostavqalo, a pokazalo se krivo, on je odgovorio: Bit }e objavqeno, ali ne u va{im temama. Rekao je to mirnim, ~ak dobrodu{nim glasom, i tako definitivno opovrgao one koji o wemu sude na osnovu benignog, gotovo {vejkovskog vawskog izgleda. ^ini se da je to dio osobnog habitusa ili, jo{ vjerojatnije imiya {to ga svjesno gradi o sebi [e{eq on govori le`ernim, ponekad i {eretskim tonom. Ali mu je o~ito va`no da se to ~uje i da se o tome {to vi{e govori. Pa makar i dobro. [e{eq u Zagrebu! Kada se prvi put saznalo da je me|u onima koji su se odazvali da dva dana razgovaraju o temi Dru{tvena struktura socijalizma i on, izazvalo je to primjetno uznemirewe i, odmah, dva o{tra protesta. Prvi put je {iroj javnosti podatak o [e{eqevom dolasku ali i podatak da se u Zagrebu uop}e odr`ava nekakav znanstveni skup dan sa sjednice Predsjedni{tva Gradskog odbora SUBNOR-a Zagreba. Zagreba~ki borci smatraju da se ne mo`e dozvoliti da wihov grad postane tribina za napade na najsvjetlije tekovine revolucije. I zato su odlu~ili poslati pismo u Gradsku konferenciju SSRNH Zagreba u kome tra`e da grad heroj Zagreb uskrati gostoqubqe dr Vojislavu [e{equ, osvjedo~enom neprijatequ socijalisti~ke Jugoslavije (iz izvje{taja novinara Ve~erweg lista). Predsjedni{tvo GK SSRNH Zagreba je nekoliko dana poslije poduprlo stav rukovodstva bora~ke organizacije, ali je istog dana u novinama osvanuo i izvje{taj s konferencije za {tampu koju je sazvao organizator, na kojoj je re~eno da u Sociolo{kom dru{tvu Hrvatske razumiju osjetqivost boraca, ali da i bora~ka organizacija mora imati u vidu autonomnost Sociolo{kog dru{tva koje ne mo`e ni jednom znanstveniku uskratiti sudjelovawe na wegovim raspravama. Ako bi se druk~ije u~inilo bio bi to put u samoukidawe Sociolo{kog dru{tva, a {to se [e{eqa ti~e, ovakav skup je najboqa prilika da se poka`e gdje se on udaquje od znanosti i upada u politizaciju i instrumentalizaciju sociologije. Nezaobilazno pitawe kako to da je poziv uru~en [e{equ a nisu se odazvali neki drugi, svakako eminentniji sociolozi (dr Rudi Supek, dr Veqko Cvjeti~anin, dr Sr|an Vrcan) kako se to upitao u izvje{taju sa prvog dana skupa Vjesnik djelomi~no je dobilo odgovor na spomenutoj konferenciji za novinare, a djelomi~no smo ga upotpunili i mi sami razgovaraju}i sa organizatorima. Poziv nije uru~en ni [e{equ ni ikome drugome osobno, tvrde oni, a za nedolazak spomenutih sociologa korifeja obja{wewe varira od toga da se neki nisu prijavili iako u to vrijeme nisu mogli znati da }e u Zagreb doputovati i [e{eq, do qutwi zbog dezinformirawa ~italaca (V. Cvjeti~anin je sudjelovao na skupu, {tovi{e bio je jedan od agilnijih ba{ kada se polemiziralo oko nekih [e{eqevih stavova). U kolopletu ovih doga|aja koji su uspje{nije najavili skup sociologa od bilo kog propagandiste kojeg bi eventualno naru~ilo Sociolo{ko dru{tvo (da kojim slu~ajem ima para) sam skup po~eo je relativno
413

mirno. Osnovu za raspravu ~inio je istra`iva~ki projekt Instituta za dru{tvena istra`ivawa Sveu~ili{ta u Zagrebu i Zavoda za sociologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu, a unutar tog projekta ponajvi{e studija dr Mladena Lazi}a Reprodukcija dru{tvenih grupa u SR Hrvatskoj. U ne sasvim usagla{enim ocjenama iz rasprave ova je studija ipak dobila pohvale kao zna~ajan prilog izu~avawu socijalne strukture jugoslavenskog dru{tva, {tovi{e kao pionirski rad na teorijskom i empirijskom elaborirawu teze da je jugoslavensko dru{tvo klasno dru{tvo. Unutar ove teze posebno zanimawe izazvalo je pitawe gdje ide vododjelnica klasnog raslojavawa u nas pa daqe, i pojmovnog odre|ewa radni~ke klase, s jedne, i vladaju}e klase s druge strane. Premda su ova pitawa tako {iroko postavqena da mogu otrpjeti i vi{ednevno kre{evo najrazli~itijih stavova i vi|ewa, ova je tema drugog dana gotovo sasvim napu{tena, kada je do{lo na red izlagawe V. [e{eqa. Zacjelo svjestan da je svojevrsni {lag ovog skupa (pa makar i kao svojevrsna antizvijezda kojoj ideolo{ki bodi~eki vi{e ne smetaju nego bi se bez wih ugasila) [e{eq je odlu~io da napadne Kardeqa. Zamjerio je wegovom kapitalnom djelu (Pravci razvoja...) da se slu`i lo{im, teorijski neutemeqenim kategorijalnim aparatom i da je ono u sada{wim prilikama neostvarivo. [tovi{e, kwiga ide naruku sistemu koji dopu{ta manipulirawe dru{tvom, a Kardeq je, s obzirom na svoj polo`aj, sebi mogao dozvoliti luksuz da cijelo to dru{tvo smatra poligonom za eksperimentirawe sa svojim idejama. [e{eq tako|er smatra da je Kardeq napravio idejnu pomutwu i sa pojmovnim odre|ewem radni~ke klase koju prote`e na cijeli narod pa su u nas radnici i oni koji to nikako ne mogu biti (kulturni radnici, radnici Slu`be javne sigurnosti...). Nevjerojatno je da radni~ka klasa uslijed tehnolo{kog razvoja svugdje i{~ezava a da se jedino kod nas {iri s krajwim ciqem da svi postanemo radnici ka`e on. Za ovu posqedwu primjedbu [e{eq je jedino i dobio placet kolega za sociolo{ki utemeqeno razmi{qawe pa je Zagorka Golubovi} ovome dodala da je koncept radni~ke klase kao istozna~ne narodu dugo vr{io vrlo lo{ utjecaj na sociolo{ka istra`ivawa u nas (u tom sklopu spomenula je kao pozitivan izuzetak spomenutu studiju dr Lazi}a koji je tako povremeno ipak vra}an u raspravu). No, replike [e{equ na prvi dio wegova izlagawa svakako su karakteristi~nije i u wima nije bilo te{ko prepoznati obe}awe sa spomenute konferencije za {tampu da [e{eq ne}e pro}i. Najprije je Rade Kalaw ocijenio da je [e{eqevo izlagawe skup rudimentarnih stavova mr{avog sociolo{kog dometa i da vi{e sli~i na programatski tekst politi~ke naravi. [e{eqev odgovor bio je da Kardeqeva kwiga ima veliku te`inu u dru{tvu, da je rije~ o ambicioznom politi~kom projektu i da ona ne mo`e biti izvan interesa sociolo{kih rasprava. No, i dr Svetozar Livada ponovio je istu primjedbu i zamjerio [e{equ {to se ne slu`i ~iwenicama (faktografijom). Gdje su, recimo, dokazi da je u nas otklon od normativnog iskqu~ivo zasluga Kardeqa a ne i okolnosti ugra|enih
414

dubqe u nutrinu sistema. Dr Veqko Cvjeti~anin ovome je dodao da se Kardeqevoj viziji ne mo`e suditi bez uvida u vrijeme poslije wenog pisawa, kada o~ito nisu u~iweni potrebni napori da se ona daqe razvija i dogra|uje. Cvjeti~anin, me|utim, nije ostao samo kod toga, nego je zamjerio [e{equ da nije vodio ra~una o gostoprimstvu koje mu je ukazalo Sociolo{ko dru{tvo Hrvatske (na {to je ovaj odgovorio da on nije gost nego ~lan tog dru{tva) i da wegove objekcije o Kardeqevim Pravcima razvoja kao konzervativnoj kwizi i, dan prije, o omladini kao konzervativnom dijelu dru{tva izlaze iz okvira teme ovog skupa. Ako se sociologija prepusti vrijednosnim sudovima kao {to to ~ini [e{eq, onda je to wen kraj rekao je Cvjeti~anin. Primjedbe o neprofesionalnom dr`awu [e{eqa izrekao je i dr Svetozar Livada, koji je, me|utim, tra`io da se kritika [e{eqa ne pretvori u etiketirawe i animozitet prisutnih sociologa. Svatko ima pravo na mi{qewe s kojim se drugi ne}e slo`iti i to pravilo ne bi smjelo ni ovdje biti izuzeto. Zanimqivost cijele ove rasprave sa [e{eqom i oko wega je wegovo odbijawe da pro~ita svoj referat. Jedino je najavio da }e se ovaj tekst na}i unutar korica kwige (Osvajawe slobode) koju upravo priprema, no nije malo onih koji su i ovdje [e{eqevo skawivawe objasnili tankim sociolo{kim dometima ovog autora. Nesrazmjer izme|u [e{eqa kao znanstvenog radnika i [e{eqa kao svojevrsnog medijskog antistara po~iwe time dobivati posebno zna~ewe. Bi li [e{eq bio to {to jeste da mu se poklawa malo mawe va`nosti i pa`we? Bi li na{i neprijateqi op}enito izgubili sveta~ku patinu da sami kad{to ne uramqujemo wihove slike? Na kraju, mo`emo li biti barem malo mawe nespretni od jednog tvkomentatora koji se navodno oborio na liberalnost na{ih sudova jer dopu{taju disidentima da u sudnicama blate tekovine revolucije i wene najve}e sinove, da bi zatim mrtav-hladan pred milijunima gledalaca citirao {to to govore disidenti u na{im sredinama. Zagreba~ki Danas u broju 269. od 14. aprila 1987. objavio je pogroma{ki tekst Fuada Muhi}a Tadi}eva gre{na qubav u kome ovaj poznati glasnogovornik muslimanskog nacionalizma i bosanskohercegova~ke staqinisti~ko-birokratske vrhu{ke baca drvqe i kamewe na kwigu eseja Qubomira Tadi}a Da li je nacionalizam na{a sudbina? Iznerviran i vidno uzbu|en Tadi}evim dovo|ewem u pitawe oficijelne politike po nacionalnom pitawu, Muhi} daje odu{ka svojoj mr`wi, koriste}i ujedno priliku da i moje ime apostrofira u kontekstu ideolo{kog diskvalifikovawa profesora Tadi}a. U tom dijelu teksta on ka`e: Tim je ve}a odbojnost dr Q. Tadi}a prema zakaswelim nacijama. [ta bi one, uostalom, u wegovoj kwizi i mogle da tra`e kad i izme|u historijskih nacija ve} gotovo desetqe}ima traje osobena gigantomanija oko stupwa suverenosti u jednoj labavoj konfederalnoj zajednici? Zakaswele nacije dr Q. Tadi} ionako posmatra pod znamewem na{ih zoolo{kih dioba, te zato u wegovoj zbirci eseja nigdje i ne figuriraju muslimani, Crnogorci ili Makedonci, a o nacionalnoj suvere415

nosti albanskog naroda na Kosovu govori se samo kao o opomiwu}em primjeru (str. 4), kao da je do kontrarevolucije u ovoj pokrajini doveo ustavni fakt priznawa Albanaca kao ravnopravnog (mada u Tadi}evoj viziji zakaswelog) naroda, a ne sprega tada{we partijske desnice sa albanskim nacionalizmom i iredentizmom. U samom Tadi}evom na~inu mi{qewa, me|utim, nema protivurje~nosti: po{to je za wega pojam unitarizma identi~an s politi~kim fantomom, onda su morale da postoje i fantomske nacije i narodnosti! Tadi}a opet odaje wegova podsvijest. Samo zato {to su upozorili na wegov nekriti~ki odnos prema unitarizmu i {to su iste kriti~ke primjedbe uputili wegovim jednomi{qenicima, pripadnici sarajevskog kruga su u Tadi}evoj kwizi identificirani kao pasdarani, ~uveni partijski dervi{i i pejgamberski lewinisti, sa nagla{enim (ve} i leksi~ki vidqivim) prezirom prema wima kao prema reprezentantima jedne od zakaswelih nacija. Za vlastitu utjehu, Tadi} se okru`io nekim pravovjernicima iz historijskih nacija te, primjera radi, u wegovom privatnom cercleu eminentno mjesto zauzima Vojislav [e{eq, po sudu uglavqeni nacionalist i velika nada Srpske pravoslavne crkve. Jedanaestog juna me u javnom politi~kom govoru u \akovici napada i poznati albanski {ovinista i separatista Remzi Koqgeci, o ~emu je sutradan izvjestila beogradska Politika ~lankom pod naslovom Nacionalni lideri nisu potrebni, prenose}i Tanjugovu informaciju: Na Kosovu danas imamo nekoliko aktuelnih slu~ajeva, po~ev od ]azima Blace, Hasana Reme do neprimerenog davawa imena jednoj ulici u Pe}i. SK Kosova je odlu~io da uskoro iza|e u javnost sa politi~kom informacijom o tim slu~ajevima, u kojoj }e se objasniti {ta je istina o tome, a {ta nije. [to se, pak, ti~e revolucionara, wima nije potrebna ni~ija za{tita, jer je wihov doprinos socijalisti~koj Jugoslaviji najboqa odbrana. To je, izme|u ostalog, na ju~era{wem zajedni~kom sastanku Predsedni{tva Op{tinskog komiteta SK i Komiteta za ONO i DSZ rekao ~lan Predsedni{tva Pokrajinskog komiteta SK Kosova Remzi Koqgeci. U zadwe vreme, ocenio je Koqgeci, na Kosovu se ose}a velika politizacija masa, najvi{e zbog toga {to je stvoren vakuum u politi~koj aktivnosti posle doga|aja u Kosovu Poqu. Ovo se najvi{e ose}a u sferi me|unacionalnih odnosa koji su jo{ vi{e zahla|eni. Za to moramo kriviti najpre sebe i dru{tvenopoliti~ke organizacije koje nisu bile aktivne u bazi, posebno u onim sredinama gde je bilo poku{aja da pojedinci sa pozicija srpskog nacionalizma budu aktivniji nego mi. Tome su tako|e doprineli razni komentari o doga|aju u Kosovu Poqu i nejedinstvo u proceni nekih aspekata kosovske politi~ke situacije, {to su poku{ali da iskoriste albanski i srpski nacionalisti. SK Kosova je, po re~ima Koqgecija, oko kosovopoqskih doga|aja imao jasan stav. Rekli smo da je zadwe okupqawe organizovao SK i druge progresivne snage i nijednom nismo kazali da je taj skup nacionalisti~ki. Ocenili smo, me|utim, da je na tom zboru bilo nacionalisti~kih i
416

drugih neprihvatqivih diskusija. Rekli smo tako|e da je do okupqawa do{lo zbog na{ih propusta u radu sa masama, a posebno posle nastavqawa procesa iseqavawa Srba i Crnogoraca. Ovakva situacija vratila nas je nekoliko meseci unazad. Ima tendencija, dodao je Koqgeci, koje zagovaraju da nema otvorenog nastupa albanskog nacionalizma i iredentizma i da je sada navodno u prvi plan izbio srpski nacionalizam. Takva razmi{qawa su neprihvatqiva, a time se SK i druge subjektivne snage `ele skrenuti na drugi kolosek borbe. To se ne sme dozvoliti, jer, prema informacijama kojima raspola`emo, sada{we zati{je predstavqa samo pripremawe za planiranu ofanzivu albanskog nacionalizma i iredentizma. Zato politi~ku aktivnost moramo, pre svega, usmeriti protiv albanskog nacionalizma i iredentizma. S druge strane, sada{wi politi~ki trenutak od nas tra`i da budemo aktivniji u re{avawu problema, jer imamo najave za novo okupqawe gra|ana srpske i crnogorske nacionalnosti. Osvr}u}i se na pisawe sredstava informisawa Koqgeci je naglasio da u nekima od wih ima tendencija minimizirawa postignutih rezultata u politi~koj aktivnosti. Zato se i u jednom delu naroda stvorila nervoza, pa imamo i raznih li~nih tuma~ewa koja pokazuju visok stepen politizacije qudi na Kosovu. Koqgeci je skrenuo pa`wu i na poku{aj negirawa revolucije na Kosovu i u \akovici, i predo~io da se u~e{}e ovog grada ne mo`e minimizirati, jer se dobro zna doprinos boraca \akovice NOB-u. Doprinos Kosova na{em NOB-u i socijalisti~koj revoluciji uvek se shvatao kao doprinos svih naroda i narodnosti u wemu, dok sada{wa istupawa nekih u~esnika rata idu na osporavawe te ~iwenice. Govore}i {ire o raznim istupawima pojedinaca, Remzi Koqgeci je rekao da takvi zapravo poku{avaju da budu za{titnici svoje nacije. Albansku narodnost nema potrebe da brane qudi koji se posle 1981. godine nisu borili protiv albanskog nacionalizma i iredentizma, kao na primer Gazmen Zajmi i Ali Hadri. Ni srpskom narodu istovremeno, nisu potrebni predstavnici poput Dobrice ]osi}a i Vojislava [e{eqa, Miodraga Bulatovi}a ili tribina u Francuskoj sedam. Svaka tendencija nacionalnog liderstva treba da se shvati kao poku{aj sabirawa politi~kih poena iz svojeg naroda i narodnosti. ^lan Predsedni{tva PK SK Kosova Remzi Koqgeci je skrenuo pa`wu i na tendenciju nacionalne podvojenosti i naglasio da u kosovskom rukovodstvu postoji puno idejno jedinstvo. U ime navodne nesposobnosti, upozorio je Koqgeci, poku{ava se da se kosovsko rukovodstvo razjedini, pa se u tom kontekstu napadaju recimo Svetislav Dola{evi}, Ilija Vaki} i drugi srpski i crnogorski rukovodioci, iako u kosovskom rukovodstvu ne postoji dilema oko wihovih opredeqewa. I kao vrhunac svega dolazi saop{tewe Gradske konferencije Socijalisti~kog saveza Beograda od 29. juna 1987. godine, povodom mirnih demonstracija kosovskih Srba kojima su se prikqu~ili i mnogi Beogra|ani. Saop{tewe je pod naslovom Dostojanstvom odbili provokatore objavqeno sutradan u Politici.
417

Preko puta zgrade Skup{tine SFRJ, u vreme kada je odr`avana sednica Centralnog komiteta, okupila se grupa gra|ana srpske i crnogorske nacionalnosti sa Kosova. Oni su mirno o~ekivali rezultate sednice, ka`e se u saop{tewu sa sednice Predsedni{tva Gradske konferencije SSRN Beograda. Na wihov zahtev, a prema odluci Predsedni{tva CK SKJ, primqena je delegacija okupqenih gra|ana koji su upoznati sa radom i tokom sednice CK SKJ. Delegacija gra|ana je podvukla da je svrha wihovog dolaska pru`awe podr{ke Centralnom komitetu SKJ i nastojawima da se stawe na Kosovu mewa naboqe, najaviv{i da }e se gra|ani tokom dana mirno razi}i. U saop{tewu se isti~e da su gra|ani informaciju o razgovorima od strane delegacije prihvatili izra`avaju}i poverewe u Savez komunista Jugoslavije i rad wegovog najvi{eg rukovodstva. Ta ~iwenica je izraz dotada{weg toka i karaktera skupa, kao podr{ke radu Centralnog komiteta SKJ. Od trenutka dono{ewa odluke da se zaka`e sednica CK SKJ, pojedinci u Beogradu i na Kosovu smi{qeno su radili na podsticawu da se u Beogradu u vreme odr`avawa sednice CK SKJ {to masovnije okupe Srbi i Crnogorci sa Kosova i iz drugih delova Republike. Wihova ambicija bila je da se u Beogradu okupi vi{e desetina hiqada qudi da wihovu muku izmanipuli{u u destruktivne svrhe. U tome nisu uspeli. Ovi samozvani organizatori i podstreka~i nacionalizma su gajili nadu da }e Beogra|ani spontano i stihijski nadoknaditi tu razliku. Me|utim, radni qudi i gra|ani Beograda su pokazali visoku svest i odgovornost prema zahtevu Predsedni{tva SR Srbije i Predsedni{tva CK SKS, uz razumevawe problema i nevoqa do{lih i nedo{lih Srba i Crnogoraca i stawa na Kosovu. Gra|ani sa Kosova okupqeni u Pionirskom parku, uz izra`avawe podr{ke plenumu, mirno su tra`ili informacije o radu plenuma i predlog zakqu~aka plenuma koji su i dobili. I kada su po~ela dogovarawa o povratku na Kosovo, isti~e se u saop{tewu, ume{ali su se pojedinci me|u kojima i neki govornici iz Francuske 7 (M. Bulatovi}, D. Mihajlovi}, V. [e{eq, M. Komneni}, B. Jovanovi}, P. Im{irovi}, D. Bogavac i drugi), od kojih su neki poku{ali da preokrenu skup u drugom pravcu. Re~ je o nacionalistima koji poku{avaju da manipuli{u opravdanim nezadovoqstvom Srba i Crnogoraca na Kosovu, i du`e vreme rade na tome, ~emu je, po zamisli nacionalista, trebalo da poslu`i i serija sastanaka o Kosovu i za Kosovo u Francuskoj 7. Neta~no je, {to je i javno objavqeno, da je do ovakvog poku{aja ili obrta karaktera skupa do{lo zbog bilo koje od mera organa javnog reda i mira. Re~ je o poku{aju pomenute grupe da ovaj mirni skup podr{ke plenumu CK SKJ zloupotrebi u nacionalisti~ke svrhe i pretvori ga u demonstracije. U tome nisu uspeli. Okupqeni gra|ani sa Kosova su verovali u ono {to su u dva maha ~uli od ~lanova Predsedni{tva CK SKJ Ivice Ra~ana i odgovorno prihvatili odluku da se na organizovan na~in vrate na Kosovo. Kao {to su se aktivno ukqu~ili u pripreme sednice Centralnog komiteta SKJ, i kao {to su se odgovorno odnosili prema radu i
418

toku sednice, komunisti, socijalisti~ke subjektivne snage i svi radni qudi i gra|ani Beograda bez odlagawa, organizovano i svestrano, u svim sredinama i kroz sve oblike samoupravnog dru{tvenog i politi~kog organizovawa, preduze}e izvr{avawe svog dela zadataka u ostvarivawu zakqu~aka CK SKJ o Kosovu, ka`e se u saop{tewu sa sednice Predsedni{tva Gradske konferencije SSRN Beograda. Radni qudi i gra|ani Beograda imaju puno poverewe u to da }e Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije, CK SKS i Pokrajinski komitet Saveza komunista Kosova, jedinstveno i energi~no delovati kako bi se zadaci utvr|eni na plenumu CK SKJ dosledno i potpuno ostvarili, isti~e se na kraju saop{tewa. Na sednici minutom }utawa odata je po{ta istaknutom revolucionaru i dru{tvenopoliti~kom radniku Rati Dugowi}u, koji je jedno vreme obavqao du`nost predsednika Gradskog komiteta SK Beograda.

TRE]I DIO ZABRANA KWIGE DISIDENTSKI SPOMENAR

U julu 1987. godine objavio sam kwigu Disidentski spomenar koju su pozitivno recenzirali Lazar Stojanovi} i Ilija Moqkovi}. Tim povodom recenzent Lazar Stojanovi} je napisao: Ova kwiga dr [e{eqa sastoji se od dokumenata koji se retko sre}u u vidu zbirke: reagovawa na progone kojima je [e{eq bio izlo`en, naro ~ito na wegovo hap{ewe i osudu na osam godina zatvora. Sabrani, ti tekstovi otkrivaju kontekstualna zna~ewa koja ne mogu da se sagledaju u pojedina~nim prilozima; celina govori o {irokoj, spontanoj reakciji na represiju, ostavqa utisak zajedni~ke savesti stanovni{tva ove dr`ave, a i solidarnog glasa moralno svesnog sveta. Utoliko se ona ne mo`e svesti na pri~u o progonu nad jednim ~ovekom, ma koliko nesumwivo paradigmati~an bio slu~aj [e{eq. Ta kwiga je redak dokument o gotovo opipqivoj savesti javnosti, ne samo o moralnoj hrabrosti potpisnika pisama i peticija, ve} i o potencijalu op{teg javnog otpora koji je zaloga da niko vi{e kod nas ne}e mo}i da bude ugro`en u svojim osnovnim qudskim pravima, a da to javnost prihvati }utke. ]utawe je trajalo toliko dugo da je jo{ uvek te{ko priviknuti se na misao o otporu, na neskrivawe mi{qe wa. Disidentski spomenar dokazuje da }utawe vi{e nije zakon, a jo{ mawe je zlato u na{oj javnosti. Najve}a korist od wenog objavqivawa je u ohrabrivawu te ve} zaboravqene javnosti, u problematizovawu savesti i odgovornosti svakog ~oveka koji o sebi `eli da misli dobro. Aktuelna masovna javna reakcija se, u ovom slu~aju kao i uvek, najve}im svojim delom iscrpqivala u usmenim komunikacijama, o kojima, prirodno, nema vaqanih svedo~anstava. Ova zbirka dokumenata, me|utim, do419

zvoqava da se nasluti {ta se mislilo i govorilo kad je toliko mnogo qudi u poznatim nam prilikama odlu~ilo da protestuje i da se solidari{e sa `rtvom krivi~nog gowewa. Onim {to se iz we naslu}uje kwiga je mo`da i zna~ajnija nego {tivo koje mo`e da se pro~ita neposredno. Kwigu [e{eq izdaje privatno. Znaju}i da su dru{tvena sredstva namewena izdava{tvu pod neposrednom kontrolom istog aparata koji je zlostavqao [e{eqa, ta okolnost ne ~udi. Najzna~ajnije je da se ova kwiga objavquje, da je to ovde mogu}e, makar i privatno. Deo wene podsticajnosti je i u tome. U recenziji Ilije Moqkovi}a je stajalo: Za Disidentski spomenar gotovo bi se moglo re}i da je koautorsko ostvarewe. Prvi je autor izdava~ dru{tvenih i politi~kih prilika u Jugoslaviji dr Vojislav [e{eq, koji je kwigu sa~inio i za {tampu priredio kao osobenu zbirku svedo~anstava o politi~ko-sudskom progawawu jednog moralno-politi~ki nepodobnog jugoslovenskog intelektualca. Koautor je, pak, sami taj udes kao pobudilac savesti drugih intelektualaca da, neustra{eni, ustanu u odbranu slobode i prava progowenog. Disidentski spomenar je, naime, sa~iwen od brojnih pojedina~nih i skupnih reagovawa intelektualaca na politi~ku hajku koja je protiv Vojislava [e{eqa potekla iz BiH i na odmazdnu sudsku osudu na 8 godina zatvora. Utoliko se ova kwiga, tom drugo{}u autorstva, donekle razlikuje od [e{eqevih kwiga Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki proces (mada predstavqa direktni wihov nastavak, kako sam autor u predgovoru Spomenaru ka`e). Sociolo{ki, pravno-politi~ki pa i kwi`evno-publicisti~ki gledano, razmere pomenutih reagovawa na sunovrat perspektivnog mladog docenta univerziteta u zatvorsku }eliju odslikavaju i sam vremenski trenutak [e{eqeve kalvarije: dru{tvene i civilizacijske prilike, duhovno stawe ovog podnebqa, intelektualnu spremnost i gra|ansku nedospelost wegovih `iteqa, wihov emotivni, ~ak, odnos spram hajke i progowenog. A ve} sama ova svojstva kwige Disidentski spomenar dovoqna su preporuka da bude objavqena. Tako|e, hronolo{ki (uglavnom) sled tekstova novinarskih, peticija, protesta, pisama dr`avnim, pravosudnim i politi~kim organima postupno raskriquje pred ~itaocem i psiholo{ku bezobzirnost politi~kih mo}nika koji su [e{eqa proizveli u gre{nika i razloge za potowu surovost presude. Ne mawe se ~itaoca doimaju i neretki intimisti~ki tonovi autora pojedinih pisama, po~ev od onih takore}i optimisti~kih zahteva da se uhap{eni pa osu|eni {trajka~ gla|u pusti na slobodu i `eqe da slu~ajevi kakav je ovaj budu nezamislivi (@. Stojkovi}), preko li~nih ose}aja nelagode pojedinca i kao gra|anina ove zemqe, sve tamo do krajwe sumra~nih pesni~kih opservacija. Prilika je da se ovo dvoje posledwe potkrepi: Otkako je Vojislav [e{eq osu|en na dugogodi{wu robiju, stalno me progoni sumorno ose}awe da je tom ~oveku u~iwena ogromna, `ivotna nepravda, a na{em dru{tvu nanesena velika moralna {teta (S. Mandi}).
420

(Ipak, ipak: protesti i reagovawa uglednih svetskih intelektualaca govore da nije samo moralna). A {to se [e{eqa ti~e, on je ostao, brajko moj. Ostalo je, ka`u, i zvjezdano nebo nad nama. I ostale su, ka`em, kmetske du{e u nama. [ta da se radi? (R. Petrov Nogo). Nevesela je ova kwiga. A jo{ je neveselija okolnost da je ona upravo kao takva potrebna na{oj javnosti i zato da joj ispomogne da qudskih udesa intelektualaca kakav je [e{eq ovde vi{e ne bude, ili bar da ih bude mawe drasti~nih. Jer wenim publikovawem bi}e osuje}en ne jedan tek politi~ki mo}nik da se ritne u gnevu na kojeg drznika podobnog [e{equ. Ve} 21. jula 1987. bio sam prisiqen da se, posredstvom svog advokata Aleksandra Lojpura obratim okru`nom javnom tu`iocu predstavkom koju sam formulisao kao Zahtev za dostavqawe re{ewa o privremenoj zabrani kwige Disidentski spomenar ili, ako takvo re{ewe ne postoji, Krivi~na prijava protiv nepoznatih izvr{ilaca. Dana 17. jula 1987. g. objavio sam u privatnom izdawu svoje autorsko delo kwigu sa naslovom Disidentski spomenar. Prva tri primerka ove kwige sam preporu~enom po{tom dostavio istog dana tome tu`ila{tvu, a ~itav tira` sam u poslepodnevnim satima pustio u prodaju. U ponedeqak 20. jula 1987. sam obave{ten da su nepoznata lica, predstavqaju}i se kao slu`benici Sekretarijat unutra{wih poslova zaplenili sve neprodate primjerke, ne izdaju}i kwi`arama nikakve potvrde, niti im prezentuju}i rje{ewe o eventualnoj zabrani rasturawa kwige. Ukoliko je moja kwiga zaista privremeno zabrawena, molim vas da mi {to prije dostavite odgovaraju}e rje{ewe, a ukoliko nije zabrawena, da ovu moju predstavku tretirate kao krivi~nu prijavu protiv nepoznatih po~inilaca krivi~nog djela sankcionisanog odgovaraju}im odredbama Krivi~nog zakona. Sutradan mi je od strane Tu`ila{tva uru~eno Rje{ewe o privremenoj zabrani koje je potpisao zamjenik okru`nog javnog tu`ioca Nenad Ukropina: Na osnovu ~lana 5. st. 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa i ~lana 27. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije dana 20.7.1987. godine donosim re{ewe: Privremeno se zabrawuje rasturawe kwige Disidentski spomenar autora Vojislava [e{eqa u izdawu i {tampano od dr Vojislava [e{eqa, Mihaila Pupina 14, Zemun Poqe jer se u kwizi iznose neistine kojima se mo`e uznemiriti javnost, ~ime je u~iwena povreda propisa iz ~l. 26. st. 1. ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. Obrazlo`ewe: U privatnom izdawu autora Vojislava [e{eqa iza{la je iz {tampe kwiga Disidentski spomenar u tira`u od 500 primeraka. U predgovoru kwige autor bez navo|ewa bilo kakvih dokaza i na kompromituju}i na421

~in vezuje jedan deo rukovodstva SR Bosne i Hercegovine za prodor panislamizma i muslimanskog nacionalizma stavqaju}i mu na teret da se ove pojave odvijaju uz znawe i pod wegovom za{titom. Tako, navodi: Dovoqno je samo da citiram neke wegove re~i (odnosi se na Muhameda Filipovi}a i wegov navodno panislamisti~ki nastup na skupu u Cavtatu) pa da one same dovoqno i na najboqi na~in osvetle profil tog panislamiste koji deluje pod mo}nom i sveobuhvatnom za{titom Hamdije Pozderca; da je veliku ulogu u nezvani~nom ali uticajnom opredeqivawu zvani~nih partijskih instanci u prilog Muzafera Hayagi}a odigrala ~iwenica da je tada{wi predsjednik Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine Hamdija Pozderac wegov vjen~ani kum, a da je, opet, Hayagi} jedan od najistaknutijih predstavnika muslimanske nacionalisti~ke grupe koja godinama nesmetano djeluje na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu uz blagoslov funkcionera poput Pozderca; da bi u slu~aju vo|ewa korektnog i nepristrasnog postupka u prvi plan izbila opasnost da se raskrinka ~itava pozadina perfidne hajke ~ija sam glavna `rtva bio, da na vidjelo iza|u razli~ite manipulacije lokalnih, fakultetskih muslimansko-klerikalnih i panislamskih krugova koji ve} godinama nesmetano djeluju pod mo}nim patronatom Hamdije Pozderca; da fakultetska panislamisti~ka grupa izra`ava ideolo{ko istomi{qeni{tvo i uvijek nalazi mo}nu politi~ku potporu kod funkcionera kao {to su Hajrudin \ulbi}, Arif Tanovi}, Hamdija Pozderac, Muhamed Filipovi} i dr, da su se u tom krugu u vrijeme dok su imali zna~ajniju ulogu u politi~kom `ivotu isticali i Hasan Grab~anovi}, Munir Mesihovi}, Safet [erifovi} i drugi, te da sam i li~no motivisan da wihovu djelatnost do kraja raskrinkam, pa da }u u narednom periodu svo svoje slobodno vrijeme posvetiti podrobnijoj analizi wihovog djelovawa u posledwih 15 godina, posebno na planu publikovawa kwiga i pamfleta sa nacionalisti~kom sadr`inom, a da se to odnosi i na djela Branka Mikuli}a, koji je svu svoju politi~ku karijeru i uticaj zasnovao na uzletu ostvarenom na krilima muslimanskog nacionalizma; da su, ina~e, posledwih godina Sarajevo potresale brojne korupciona{ke afere u koje su bili umije{ani neki najvi{i politi~ki funkcioneri Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine. Iz ovoga proizilazi da autor iznosi la`ne i neistinite tvrdwe da je deo rukovodstva SR BiH {titio nosioce panislamizma i muslimanskog nacionalizma grade}i na tome svoju politi~ku karijeru, {to obzirom na te`inu i karakter, mo`e dovesti do uznemirewa javnosti. Daqe, u istom delu kwige, govore}i o zabrani wegove kwige Veleizdajni~ki proces navodi da mu je u slu~aju te kwige `eqa bila da prezentovawem sudskog postupka koji je 1984. godine protiv wega vo|en u Sarajevu, pomogne spre~avawu ili pak ote`avawu re`ije budu}ih sli~nih su|ewa pod na{im surovim i sumornim balkanskim podnebqem; {to sam istovremeno `elio da skrenem pa`wu na mra~na zbivawa u Bosni i Hercegovini, u prvom redu na progon srpskog naroda i wegovih intelektualaca koji se sve vi{e odvija po uzoru na onaj kosovskometohijski pod albanskom zastavom; {to sam isticao da sam ve} odavno na~isto s tim ka422

kva me sve odricawa, `rtve i najte`e `ivotne neda}e ~ekaju, te sam egzistencijalni rizik koji se nadvio nadamnom i nad mojom porodicom zbog odlu~nosti da do kraja istrajem u demaskirawu staqinisti~kog mraka, orijentalno despotskog bezna|a i panislamisti~kih orgija koji su zahvatili ovaj centralni i vitalni dio Jugoslavije; {to sam imao pri tome u vidu da }utati, sve vi{e zna~i i u~estvovati u zlo~ina~kim divqawima, te da je slaba utjeha ako postoji samo teorijska mogu}nost da oni koji danas }ute i prave se nevje{ti, jednoga dana i progovore, ako tada bude suvi{e kasno, ako se u potpunosti promijeni demografska karta Bosne i Hercegovine, ako srpski etnos bude iz we definitivno protjeran; {to sam tvrdio da ako svi ovi dokumenti i sudski procesi nisu dovoqno re~iti i alarmantni, onda je to dokaz da na{ narod realno i ne zaslu`uje boqu sudbinu od ove koja ga je zadesila, te u nastavku zakqu~io da onda on i daqe treba da trpi i slu`i, da ~eka da ga neke misti~ne i magijske, iracionalne sile oslobode od zla jer sam nije dovoqno sposoban da se uspravi i strese sa sebe trule, ali lepqive i qigave, mre`e kominternovskovatikanske zavjere; {to sam isticao da }e se on u tom ciqu i daqe kroz pjesmu zakliwati da ne}e skrenuti s puta jednog od glavnih, ovovjekovnih krivaca za sve wegove neda}e i nesre}e; te da samo ponovno bu|ewe svijesti i savjesti i ponosa i dostojanstva, slobodarskih i demokratskih tradicija na{eg naroda mo`e pomo}i wegovoj emancipaciji iz okova jedne ve} uveliko prevazi|ene i humanisti~kim na~elima neprimjerne ideologije kojoj smo se, usled uro|ene naivnosti i iskrenosti predavali svim srcem, ne vide}i da ona na{im neprijateqima slu`i samo kao bogom dana zamka, klopka, sredstvo dugotrajnog i temeqitog obmawivawa i odnaro|avawa, sijawa nesloge i unutarnarodnih razmirica, bratoubila~kih pokoqa; te da je ukupnu tada{wu akciju represije protiv slobodoumnih intelektualaca direktno koordinirao ministar unutra{wih poslova Stane Dolanc, zbog ~ega je ona naglo dobila na intenzitetu; da je uz wegovu podr{ku i pomo} Mikuli} odlu~io da ubrza definitivni obra~un sa mnom; da je na Predsjedni{tvu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije donesen zakqu~ak o potrebi mog hap{ewa, a na sjednici Predsjedni{tva Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine odlu~eno da budem osu|en na 12 godina zatvora, te da sam iz tog razloga gowen po ~l. 114. Krivi~nog zakona Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, koji supsumira ne{to modifikovan klasi~ni delikt veleizdaje. Iz izlo`enog, nesumwivo je da je i u ovom delu teksta autor izneo brojne neistine kojima se mo`e uznemiriti javnost. Isto tako, autor u kwizi objavquje niz tekstova pisama koja na sli~an na~in prikazuju stawe i dru{tvene prilike u SFRJ i SR BiH, u kojima se, izme|u ostalog, iznosi da u SR BiH vlada ~etvorovrsna birokratija u kojoj preovla|uju nacionalisti~ki reakcionari i wihove udvorice ili pak govori o re{ewu nacionalnog pitawa u Jugoslaviji i to tako {to se ka`e da je politi~ko dr`avni vrh nove Jugoslavije re{avao (vidim, zapravo: odavno sam video, da je lo{e re{io) nacionalno pitawe u Jugoslaviji, kako je odre|ivao granice republika i pokrajina, za423

{to Srbi u Hrvatskoj nemaju autonomiju, a naro~ito: za{to je to pitawe re{eno na antimarksisti~ki, antilewinisti~ki, prokominternovski i antisrpski na~in i za{to je srpski narod postao pastor~e ma}ehe koja se naziva Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija(!), i pored ~iwenice da je ba{ taj narod za Jugoslaviju u oba svetska rata dao vi{e qudskih i materijalnih `rtava nego svi drugi zajedno. Daqe, u tekstu pod naslovom Apel od 22.5.1984. godine upu}enom svim ~lanovima najvi{ih dr`avnih organa Jugoslavije, Bosne i Hercegovine i Srbije i svim ~lanovima najvi{ih foruma dru{tvenopoliti~kih organizacija Jugoslavije, Bosne i Hercegovine i Srbije se od ovih organa tra`i da se zaustavi kompromitovawe i diskreditovawe Jugoslavije, wenog socijalizma, samoupravqawa, slobodarstva, demokratije i zakonitosti, te da se ukinu sve represivne mere koje su u posledwe vreme preduzete protiv istinskih komunista, slobodara, demokrata, humanista i iskrenih privr`enika va`e}eg Programa SKJ i istinskog samoupravqawa kao i da se prekine staqinisti~ko-pogroma{ki metod politi~ke borbe kojim se naru{avaju osnovni principi socijalisti~kog, slobodarskog, demokratskog i humanog dru{tva i gaze va`e}i ustavi i zakoni ove zemqe i da se omogu}i slobodan, demokratski i po{ten dijalog izme|u svih snaga opredeqenih za socijalizam i samoupravqawe... Tako|e, daqe navodi [e{eq zbog svog malog `ivotnog iskustva ne mo`e da prihvati kao ta~nu jednu nepobitnu istinu: jugoslovenske nacionalisti~ke ~etvorovrsne birokratije spremne su da po~ine ve}e zlo~ine od onih koje su napravili fa{izam, staqinizam, maoizam, polpotizam i hoyizam samo da bi wihovi mo}nici zadr`ali li~nu vlast i privilegije koje im ta vlast daje. Ovi tekstovi su objavqeni u delovima kwige kao pisma pukovnika JNA u penziji Radisava V. Filipovi}a pod naslovom Bosanskohercegova~ki yihad (sveti rat) protiv srpske {tampe; Gnusne klevetni~ke la`i ~etvorice pripadnika bosanskohercegova~ke Slu`be dr`avne bezbednosti; Ve}ina Jugoslovena su neprijateqi vladaju}e ~etvorovrsne birokratije; Apel i Age sude, amze presu|uju (i pi{u obrazlo`ewa), a prave sudije? Obzirom na izlo`eno, nesumwivo je da je autor u svojoj kwizi izneo niz neistina koje mogu uznemiriti javnost jer se dovode u sumwu osnove na{eg dru{tvenopoliti~kog sistema, ustavnost i zakonitost, re{ewe nacionalnog pitawa i legitimnost izabranog rukovodstva u celini. Sledstveno tome, ispuweni su zakonski uslovi za privremenu zabranu rasturawa ove kwige u smislu ~l. 26. st. 1. ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije (Sl. glasnik SR Srbije, broj 16/80). Dan kasnije sam dobio poziv za javni pretres u Okru`nom sudu i tu`io~ev predlog: Dostavqamo vam re{ewe ovog Tu`ila{tva UT-br. 28/87 od 20.7.1987. godine o privremenoj zabrani rasturawa kwige Disidentski spomenar i na osnovu ~l. 6. st. 1. ta~. 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa (Slu`beni list SFRJ, br. 58/76) stavqamo predlog:
424

Da se u celosti izrekne zabrana rasturawa kwige Disidentski spomenar autora Vojislava [e{eqa, u izdawu i {tampano od dr Vojislava [e{eqa iz Zemun Poqa, ulica Mihaila Pupina broj 14, jer se u kwizi iznose neistine, kako u inkriminisanim delovima tako i u tekstovima koji su pojedina~no ranije i objavqeni kao i oni neobjavqeni sada u svojoj ukupnosti i povezanosti sa inkriminisanim tekstovima dobijaju posebnu dimenziju i daju celoj kwizi posebno obele`je kojima se mo`e uznemiriti javnost, ~ime je u~iwena povreda propisa iz ~lana 26. st. 1. ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. Zasnivaju}i nadle`nost na propisu ~l. 8. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, predla`emo: da se pred tim sudom zaka`e i odr`i glavni pretres, na koji pozvati: 1. Okru`nog javnog tu`ioca u Beogradu, 2. Izdava~a dr Vojislava [e{eqa iz Zemun Poqa, ulica Mihaila Pupina broj 14. Da se na glavnom pretresu izvr{i uvid u kwigu Disidentski spomenar ~iji vam primerak u prilogu dostavqamo. Na glavnom pretresu odr`anom 24. jula sa~iwen je slede}i zapisnik: Po~etak u 9 ~asova. Predsednik ve}a konstatuje da su pristupila sva pozvana lica. Konstatuje se da zastupnik javne optu`be predla`e da se glavni pretres odr`i. Konstatuje se da izdava~ autor i wegov pun. saglasno predla`u da se glavni pretres odr`i. Sud donosi re{ewe da se glavni pretres odr`i. Glavni pretres je javan. Konstatuje se da je pro~itan predlog Okru`nog javnog tu`ioca u Beogradu UT. br. 28/87 od 20. jula 1987. godine. Konstatuje se da za ovim autor dr Vojislav [e{eq, uzimaju}i re~, izjavquje, s tim {to moli da mu se dozvoli da on diktira svoju re~ pa po odobrewu predsednika ve}a dozvoqava se dr Vojislavu [e{equ da izdiktira svoju re~ koju je pripremio, pa isti iznosi: Suprotstavqaju}i se predlogu OJT-a u Beogradu pre svega isti~em da je Disidentski spomenar moja tre}a kwiga koja se zabrawuje a da se re{ewe o za sada privremenoj zabrani ne mo`e zasnovati na bilo kakvoj argumentaciji dostojnoj civilizovanog i demokratskog dru{tva. U obrazlo `ewu re{ewa se uop{te ne navodi da je inkriminisano prepri~avawe razloga zabrane prethodnih kwiga Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki proces. Bez obzira {to javni tu`ilac ne navodi nikakve argumente u prilog svoje tvrdwe da se u mojoj kwizi iznose neistine kojima bi se mogla uznemiriti javnost, ja }u se ipak upustiti u dodatno dokazivawe istinitosti svakog pojedina~nog navoda na koji se poziva javni tu`ilac. Ve} vi{e puta sam ukazivao na op{tu politi~ku atmosferu koja vlada u Bo sni i Hercegovini, na bujawe muslimanskog nacionalizma i panislamizma, na te`ak polo`aj prvenstveno srpskog naroda, ali i hrvatskog, ~esta
425

su|ewa i progone intelektualaca i drugih gra|ana zbog takozvanog verbalnog delikta, odnosno delikta mi{qewa, a ve} sam prilikom prethodnih rasprava o svojim kwigama navodio i konkretne primere. Javni tu`ilac u svom obrazlo`ewu ~ak ka`e da je istup Muhameda Filipovi}a pre nekoliko godina u Cavtatu navodno panislamisti~ki i to je jedna od inkriminacija na kojoj se temeqi re{ewe o zabrani. Me|utim, istup Muhameda Filipovi}a je ~ak u zvani~noj bosanskohercegova~koj {tampi, izjavama politi~kih funkcionera svojevremeno i kvalifikovan kao muslimansko-nacionalisti~ki i panislamisti~ki, a kao na konkretan primer pozivam se na tekst dr Arifa Tanovi}a objavqen u sarajevskom Odjeku. Druga je stvar, a o tome se u ovoj konkretnoj kwizi ne govori, {to Muhamed Filipovi} ima mogu}nost da periodi~no istupa sa krajwe zagri`enih nacionalisti~kih pozicija, a da za to ne snosi nikakve opipqive posledice, nego naprotiv, to mu slu`i kao podsticaj, odnosno kao podloga za daqe akademsko i politi~ko napredovawe. To mu uop{te ne smeta da jedno vreme bude predsednik redakcije Enciklopedije Jugoslavije za Bosnu i Hercegovinu, da vodi glavnu re~ na gotovo svim javnim skupovima, da mu se {tampaju kwige, ~lanci, da u`iva punu podr{ku bosanskohercegova~ke politi~ke vrhu{ke, posebno glavnog lidera muslimanskog nacionalizma Hamdije Pozderca, za ~iju je jedinu kwigu pisao i pogovor i to svega nekoliko meseci nakon svog otvorenog panislamisti~kog istupa koji je bio preteran i za wegove za{titnike. Sve da moji navodi o Muhamedu Filipovi}u nisu ta~ni, da li je to li~nost u ~iju za{titu javni tu`ilac staje po slu`benoj du`nosti ili mu je trebalo prepustiti da sam eventualno zatra`i sudsku za{titu? Tu`ilac mi zamera {to tvrdim da je poznati muslimanski nacionalista Muzafer Hayagi}, ina~e, uprkos podr{ci zvani~nih faktora Sarajeva i Bosne i Hercegovine iskqu~en iz nastavnog procesa na Fakultetu politi~kih nauka zbog napastvovawa i ucewivawa studentkiwa, a kada je postupak protiv wega vo|en prikupqeno je vi{e od sto izjava o{te}enih i {ikaniranih. Tada je Hayagi} iskqu~en iz Saveza komunista. Me|utim, Op{tinski komitet ga je odmah zatim vratio u ~lanstvo. Hamdija Pozderac je ven~ani kum Muzafera Hayagi}a, to je istinita tvrdwa, a javni tu`ilac je prethodno morao proveriti, pa tek onda inkriminisati ukoliko se poka`e da je ne{to neistinito. Pitam se otkuda tu`ilac zna da Muzafer Hayagi} nije ~lan muslimanske nacionalisti~ke grupe na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, te za{to javni tu`ilac nije bar u ovom konkretnom slu~aju sa~ekao da Hayagi} sam stane u za{titu svog li~nog integriteta. Da li je uop{te mogu}e u jugoslovenskoj javnosti sakrivati da su Hamdija Pozderac i Branko Mikuli} protiv mene organizovali perfidnu hajku koja je vo|ena od 1981. godine i kulminirala poznatim re`iranim veleizdajni~kim procesom iz 1984. godine. Dok je su|ewe trajalo, Mikuli} me je u op{irnom govoru 4. jula 1984. godine napao na Tjenti{tu. Hamdija Pozderac je nedugo zatim u razgovoru sa stranim novinarima izjavio da mi treba rasporiti stomak, pustiti
426

yigericu da visi i nahu{kati pse i ma~ke na ulici. Da li pored Pozderca i Munira Mesihovi}a koji su ~lanovi kolektivnog {efa savezne dr`ave, odnosno federalne jedinice, slu`benu za{titu u`ivaju i ni`i partijski funkcioneri kao {to su: Hajrudin \ubli}, Arif Tanovi}, Hasan Grap~anovi}, Safet [erifovi} i drugi? Branko Mikuli} je jedan od glavnih podstreka~a muslimanskog nacionalizma u Bosni i Hercegovini i na tome je zasnovao svoju politi~ku karijeru. Jedan je od glavnih inicijatora izmi{qawa muslimanske nacije pre 15 godina. Do 1970. godine u Bosni i Hercegovini je i{ao u zatvor svaki onaj ko je tvrdio da postoji muslimanska nacija. Posle 1970. godine u zatvor ide onaj koji tvrdi da ne postoji muslimanska nacija. U vreme izmi{qawa muslimanske nacije Branko Mikuli} je bio predsednik Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine i neposredno rukovodio kampawom bukvalnog prisiqavawa dela stanovni{tva muslimanske veroispovesti, koji su se u nacionalnom pogledu smatrali Srbima ili Hrvatima, da se izjasne kao muslimani. Jedan od najagilnijih agitatora na tom planu dr Atif Purivatra imao je na raspolagawu i slu`beni helikopter kojim je obilazio i najzaba~enije bosanskohercegova~ke krajeve provode}i politi~ke naloge Centralnog komiteta. Uporedo s tim dolazi do `estokog progona srpskih intelektualaca, ali nekoliko i hrvatskih, u prvom redu Esada ]imi}a koji nije prihvatio da mu preko no}i promene nacionalnu pripadnost. Navodim samo najpoznatije srpske intelektualce koji su pred progonima najrazli~itije vrste morali da napuste Bosnu i Hercegovinu: Vojislav Lubarda, dr Bo`idar Jak{i}, Rajko Petrov Nogo, dr Novica Petkovi}, i {to mi se ~ini najzna~ajnije ista}i, jedan od najve}ih srpskih kwi`evnika svih vremena, Me{a Selimovi}. Dolazi do masovnog smewivawa rukovodilaca kulturnih i prosvetnih ustanova, direktora radnih organizacija srpske nacionalnosti, a na wihova mesta se dovode provereni muslimanski nacionalisti. Razume se, oni vode ra~una i o potrebi prezentovawa javnosti prividne paritetne zastupqenosti Srba i Hrvata u svim kulturnim, javnim i politi~kim institucijama. Me|utim, po hitnom postupku se penzioni{u politi~ari i drugi funkcioneri srpske nacionalnosti, a na wihova mesta dovode poslu{ni skorojevi}i spremni da izvr{avaju sve naloge muslimanskih nacionalisti~kih lidera. Tvrdio sam i danas tvrdim da je li~no Branko Mikuli} ume{an u mnoge korupciona{ke afere, a samo primera radi pomiwem slu~aj sa izgradwom palate basnoslovne vrednosti u samom centru Sarajeva za potrebe wegove porodice, dru{tvenim novcem. Istina, nakon {to je pukla javna bruka, Mikuli} se nije usudio useliti u tu palatu pa je ona prodata libijskoj vladi ispod cene ko{tawa, jer se konkurentni kupac nije mogao prona}i. Drugi primer je imenovawe wegove }erke za direktora Olimpijskog muzeja bez javnog konkursa. Javni tu`ilac insistira na svojoj tvrdwi da je u mojoj kwizi re~ o la`nim i neistinitim navodima. Pre nekoliko godina bila bi zabrawena i svaka kwiga u kojoj bi se i na najbla`i na~in ukazivalo na negativ427

nosti u politi~kom delovawu recimo Fadiqa Hoye. A prije nekoliko sedmica saznali smo i za wegovu vezu sa Albanskom obave{tajnom slu`bom i aktivnosti na planu borbe za otcepqewe Kosova i Metohije od Jugoslavije i pripajawe Albaniji. Ovako olako ocewivawe pojedinih ~iwenica neistinitim od strane javnog tu`ioca, a bez poku{aja da se one provere, mada ja u svoje tri zabrawene kwige iznosim niz nepobitnih dokaza o delovawu muslimanskih nacionalista i panislamista i oficijelnoj podr{ci koju oni u`ivaju, naro~ito u prvoj zabrawenoj kwizi Hajka na jeretika. Tu`ilac mi zamera i na izno{ewu tvrdwe da se i sam egzistencijalni rizik nadamnom i nad mojom porodicom nadvio zbog demaskirawa `danovisti~kog mraka i panislamisti~kog orgijawa, mada mu kao najboqi dokaz mo`e poslu`iti upravo sadr`aj kwige Disidentski spomenar. Zamera mi i zbog ukazivawa na kominternovsko-vatikansku zaveru protiv srpskog naroda. Ve}inu ovih teza sam obrazlagao prilikom ranijih sudskih procesa povodom zabrana mojih kwiga pa ve}inu stvari ne}u ponavqati, a danas }u se zadr`ati na obrazlagawu tvrdwe o kominternovsko-vatikanskoj zaveri. Razume se, ja ne raspola`em dokazima o formalnom sporazumu Vatikana i Kominterne koji je uperen protiv srpskog naroda. Me|utim, wihova aktivnost u odre|enom istorijskom periodu je bila podudarna. Vatikan ve} nekoliko stotina godina nastoji uni{titi nacionalno bi}e srpskog naroda tako {to forsirano, ne biraju}i sredstva, insistira na wegovom unija}ewu i kasnijem prelasku u katoli~anstvo, a perfidnom politikom je u narodu ukorenio uverewe da postati katolik zna~i prestati biti Srbin, i postati Hrvat. ^itavi krajevi u Dalmaciji, Hercegovini, Liki, Baniji, Kordunu i Bosni naseqeni su nekada{wim Srbima koji su pre{li na katoli~ku veroispovest i tako denacionalizovani. Odba~eni od svojih, nacija kojoj su pristupili nikada ih nije iskreno primila kao sebi ravne, u stalnom ose}awu egzistencijalne ugro`enosti, kori{}eni su kao slepo oru|e svih neprijateqa srpskog naroda, a posebno usta{a. Katoli~ka crkva je u zadwem svetskom ratu kao najpogodniji na~in dokazivawa hrvatske lojalnosti i katoli~ke odanosti postavila pokoq wihove pravoslavne bra}e. Nije slu~ajno {to su najve}i usta{ki zlo~inci poreklom iz ovih krajeva i {to su wihovi preci pre nekoliko decenija, pre jedan ili dva veka, bili pravoslavni Srbi. S druge strane, Kominterna od samog svog postanka vodi ogor~enu antisrpsku politiku. Neki autori sa izgra|enim nau~nim renomeom smatraju da je jedan od glavnih razloga antisrpske politike Kominterne sadr`an u bojazni od jake i stabilne Jugoslavije, koja je nastala zahvaquju}i herojskoj borbi srpskog naroda u Prvom svetskom ratu; zbog bojazni od pretenzija jugoslovenskog kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a na ruski carski presto s obzirom da je celokupna loza Romanova brutalnim terorom likvidirana, a Kara|or|evi}i su wihovi srodnici po `enskoj liniji. Razume se, u me|uratnom periodu nije bilo izvesno da }e se boq{evi~ka vlast u Rusiji odr`ati pa je Kominterna nastojala unapred likvidirati svaku potencijalnu opasnost.
428

Nije nimalo slu~ajno {to se pod takvom politikom mnogi srpski komunisti li{avaju svog nacionalnog bi}a, a jedan, Blagoje Parovi}, gine u {panskom gra|anskom ratu kao nabe|eni Hrvat. Nije slu~ajno {to Kominterna izmi{qa, primera radi navodim, crnogorsku naciju. Komunisti~ka partija Jugoslavije pod Titovim rukovodstvom liniju Kominterne dosledno i do kraja sprovodi u `ivot. U mojoj kwizi postoji jedna aluzija na Josipa Broza Tita. Ja ga zaista smatram samodr{cem i glavnim krivcem za beznadnu situaciju u kojoj se Jugoslavija na{la. Kao posednik apsolutne vlasti u gotovo ~etiri posleratne decenije apsolutno je odgovoran za duboku ekonomsku, politi~ku i moralnu krizu i bezna|e u kojoj se na{la na{a zemqa. Razume se, mislim na marksizam kada govorim o ideologiji koja je neprimerena humanizmu. Ali, da li jedna ideologija, ma kakva ona bila, mo`e predstavqati objekat pravosudne za{tite u ~iju odbranu javni tu`ilac ustaje po slu`benoj du`nosti? Suvi{e bi dugo trajalo da na dana{wem su|ewu obja{wavam za{to marksizam smatram ideologijom neprimerenom tradicionalnim humanisti~kim i demokratskim na~elima. Uostalom, sve to sam obrazlo`io u svojoj kwizi Sumrak iluzija koja je objavqena u leto pro{le godine, a ni do danas nije zabrawena. Mada mi u drugom delu javni tu`ilac neopravdano pripisuje autorstvo nad sadr`ajima tekstova pukovnika Radisava Filipovi}a, prisiqen sam da uka`em na pravo autorstvo. Me|utim, po{to je re~ o tvrdwama koje su potpuno istinite i iza kojih sam stojim, recimo uz neke nebitne ograde na formulaciju o ~etvorovrsnoj birokratiji: kao ~ovek koji poku{ava da se bavi dru{tvenom teorijom ne bih mogao sam termin prihvatiti. Me|utim, sasvim je nesporna ~iwenica da Jugoslavijom ve} ~etiri decenije vlada politi~ka birokratija, po su{tini staqinisti~ka, a po konkretnom specifi~nom obele`ju titoisti~ka i da svoj monopol vlasti ni po koju cenu ne namerava ispustiti. Istinita je tvrdwa da je u posleratnoj Jugoslaviji nacionalno pitawe re{avano na direktnu {tetu srpskog naroda. Na wegovom nacionalnom bi}u izmi{qene su nove nacije kao {to su, na primer, musli manska i crnogorska. Wegova nacionalna teritorija podeqena je na veliki broj republika i pokrajina, dok to nije bio slu~aj sa Slovencima i Hrvatima. O kakvom je voluntarizmu i manipulisawu re~ najboqe govori ~iwenica da se dugo u jugoslovenskom partijskom rukovodstvu nije znalo ni koliko }e u posleratnoj Jugoslaviji biti federalnih jedi nica. Jedno vreme Bosna i Hercegovina je figurirala kao eventualna pokrajina u sastavu Srbije, a ozbiqno se razmatrala mogu}nost da San yak bude posebna federalna jedinica. Me|utim, nikada tom rukovodstvu nije padalo na pamet da ozbiqno razmotri pitawe eventualne au tonomije Srba u Hrvatskoj, koji su se nakon Drugog svetskog rata na{li u mnogo te`oj situaciji nego u doba Austrougarske, i zato se ne treba ~uditi velikom egzodusu Srba ne samo sa Kosova i Metohije, nego i iz Sanyaka, iz Bosne i Hercegovine, Dalmacije, Like, Banije, Korduna i Slavonije.
429

Smatra li javni tu`ilac da Jugoslavija nije diskreditovana u me|unarodnoj javnosti re`iranim sudskim procesima iz 1984. protiv poznate beogradske {estorice i protiv mene u Sarajevu? Da li je uop{te potrebno nabrajati primere represivnih mera protiv intelektualaca u ovoj zemqi iskqu~ivo zbog wihovog stvarnog i nabe|enog mi{qewa, odnosno wegovog eventualnog izra`avawa? Ne}e li mo`da javni tu`ilac tvrditi da u Jugoslaviji postoji politi~ki dijalog? Mislim da se mo`e govoriti o postojawu politi~kog monologa, jer re`im prihvata diskusiju sa samim sobom, a nikako s nekim ko druga~ije misli i ko poku{ava ponuditi neku alternativu. Da je zaista re`im, recimo pre svega onaj u Bosni i Hercegovini, spreman i na zlo~ine da odr`i vlast, govori enorman broj re`iranih politi~kih su|ewa koji je prevelik ~ak i za jugoslovenske okvire u pore|ewu sa drugim federalnim jedinicama. Zeni~ka i fo~anska robija{nica pune su qudi koji mnogo godina robijaju zbog svog stvarnog ili nabe|enog politi~kog opredeqewa, a neki su osu|eni i samo zato {to nisu pristajali da budu policijski dou{nici. Zlo~in nad Perom Trifunovi}em, koji je podlegao pre nekoliko godina batinawima u zeni~koj robija{nici, ili nad adv. @arkom Aleksi}em koji je podlegao posledicama batinawa nedugo nakon {to je iza{ao iz zatvora, su samo najupe~atqiviji primeri zlo~ina~kih postupaka. Na kraju javni tu`ilac mi zamera dovo|ewe u sumwu osnova postoje}eg dru{tvenopoliti~kog sistema, ustavnosti, zakonitosti, re{ewa nacionalnog pitawa i legitimnosti izabranog rukovodstva u celini. Da li ja uop{te kao gra|anin ove zemqe imam pravo da sve to dovodim u sumwu? Razume se da nemam. Da `ivim u nekoj civilizovanoj i demokratskoj zemqi, na sve to i jo{ mnogo vi{e imao bih pravo. Ovde takvog prava nemam, ali, bez obzira na to, i daqe }u nastavqati da javno dovodim u sumwu sve {to smatram za potrebno. Na kraju pitam javnog tu`ioca da li zaista kwige predstavqaju opasne oblike kriminalnog delovawa, pa treba pribegavati wihovoj hitnoj zabrani i spaqivawu? Zar nije bilo neophodnije da se pristupi krivi~nom gowewu jednog Hamdije Pozderca kao dokazanog plagijatora koji je ukrao delove tu|eg intelektualnog produkta i prikazao ih svojim? Takve qude na{ narod tradicionalno naziva lopovima. Za{to nije zabrawena {tampa u kojoj je objavqena pretwa Branka Mikuli}a o nezakonitoj upotrebi armije u re{avawu unutra{wih dru{tvenih problema? Zar nije Branko Mikuli} tom pretwom uznemirio javnost? Za{to nije otvorena istraga protiv Staneta Dolanca povodom smrti Radomira Radovi}a, kada je svima poznato da je Dolanc 1984. godine neposredno koordinirao akciju protiv slobodnomisle}ih intelektualaca koja je po~ela hap{ewem 28-orice na tribini Slobodnog univerziteta? Sva jugoslovenska {tampa je uporedo sa informacijom o hap{ewu objavila da je Stane Dolanc toga dana vi{e ~asova proveo u poseti Gradskom sekretarijatu unutra{wih poslova Beograda.
430

Na kraju predla`em da sud odbaci predlog Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu o trajnoj zabrani rasturawa kwige Disidentski spomenar. Za ovim se konstatuje da pun. autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa izjavquje: Za sada ne bih imao ni{ta posebno da ka`em a ostavqam sebi pravo da, kada se pre|e na dokazni postupak, dam odgovaraju}e predloge za izvo|ewe dokaza s tim da, razume se, u zavr{noj re~i iznesem svoje vi|ewe u vezi sa ovim predlogom za zabranu rasturawa navedene kwige. Ve}e donosi re{ewe da se u dokaznom postupku pro~ita: Tekstovi kwige Disidentski spomenar na stranama: 7, 8, 61, 64, 7071. i 86. na koje se odnosi re{ewe OJT-a u Beogradu Ut. br. 28/87 od 20. jula 1987. godine o privremenoj zabrani rasturawa te kwige, te da se izvr{i i uvid u samu kwigu. Da se pro~ita navedeno re{ewe OJT-a u Beogradu Ut. br. 28/87 od 20. jula 1987. godine, kao i da se izvr{i uvid u spise ovog suda Kr. br. 142/86 i Kr. br. 9/87. Konstatuje se da su pro~itani delovi teksta navedene kwige koji su inkriminisani po navedenom re{ewu OJT-a u Beogradu, te i da je predsednik ve}a ukratko izneo sadr`inu celokupne kwige, a pro~itano je i navedeno re{ewe o privremenoj zabrani kwige Disidentski spomenar te je izvr{en uvid u spise ovog suda Kr. br. 142/86 i Kr. br. 9/87 u kojim predmetima je po pravosna`nim re{ewima ovoga suda zabraweno rasturawe kwige Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki proces. Konstatuje se da stranke kao i pun. autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa nemaju nikakvih primedbi ni prigovora u vezi sa napred izvedenim dokazima. Zastupnik javne optu`be predla`e da se u dopunu dokaznog postupka pro~itaju potvrde GSUP-a Beograd Uprave za upravne poslove broj 213-24/87-07/2 od 20. jula 1987. godine o oduzetim kwigama Disidentski spomenar. Autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq i wegov pun. izjavquju da se ne protive izvo|ewu ovog dokaza, ali da ocewuju da izvo|ewe tog dokaza nema nikakvog zna~aja u ovom postupku po predlogu za zabranu rasturawa kwige Disidentski spomenar. Sa svoje strane autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq i wegov pun. saglasno predla`u da se u dopunu dokaznog postupka izvedu dokazi, a sve to u ciqu utvr|ivawa istinitosti navoda autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa koje je danas izneo na glavnom pretresu pred sudom, pa u tom smislu prila`u pismeni podnesak sa tim predlogom, a koji podnesak je pun. autora i izdava~a javno pro~itao i obrazlo`io, kao u podnesku, zbog ~ega se predla`e izvo|ewe tih dokaza. Zastupnik javne optu`be se protivi ovom predlogu za izvo|ewe dokaza i isti~e da smatra iste suvi{nim s obzirom na izvo|ewe dokaza na dana{wem glavnom pretresu. Ve}e donosi re{ewe:
431

1. U dopunu dokaznog postupka pro~ita}e se navedene potvrde GSUPa Beograd. 2. Odbija se predlog autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa i wegovog pun. za dopunu dokaznog postupka, jer sud ocewuje suvi{nim izvo|ewe ovih dokaza, a radi re{ewa ove pravne stvari. Izvr{en je uvid, odnosno pro~itane su navedene potvrde GSUP-a Beograd. Zastupnik javne optu`be nema vi{e predloga za dopunu dokaznog postupka. Autor i izdava~ i wegov pun. saglasno predla`u da se u dopunu dokaznog postupka izvedu slede}i dokazi: Uvid u zapisnike Predsedni{tva CK SKJ u prvoj polovini 1984. godine na okolnost da je na jednoj od sednica u tom periodu donet zakqu~ak o potrebi hap{ewa dr Vojislava [e{eqa. Uvid u zapisnike sa sednica Predsedni{tva CK SK BiH, tako|e iz prve polovine 1984. godine, a na okolnost da je na jednoj od sednica u tom periodu donet zakqu~ak da dr Vojislav [e{eq bude su|en i osu|en na 12 godina zatvora. Najzad, na okolnost o progonu nekomformisti~kih intelektualaca iz SR BiH, odnosno na okolnost op{te dru{tvene klime u SR BiH, da se pro~itaju kwige: Anatema od Vojislava Lubarde, Politika kao sudbina od Esada ]imi}a, Odgovori od Vuka Dra{kovi}a i Sje}awa od Me{e Selimovi}a. Zastupnik javne optu`be protivi se ovom predlogu za dopunu dokaznog postupka jer ga smatra suvi{nim budu}i da je do sada utvr|eno ~iweni~no stawe i izvedenim dokazima te i na ~iwenicu da su uvidom u predmete po pravosna`nim odlu~enim postupcima o zabrani kwige Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki proces utvr|ene neistinitosti, a za ~iju se istinitost predla`u ovi dokazi. Ve}e donosi re{ewe: Odbijaju se predlozi za dopunu dokaznog postupka od strane autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa i wegovog pun. kao suvi{ni s obzirom da je utvr|eno ~iweni~no stawe u ovoj pravnoj stvari do sada izvedenim dokazima dovoqno rasvetqeno. Za ovim stranke i pun. izdava~a saglasno izjavquju da nemaju novih predloga za dopunu dokaznog postupka. Konstatuje se da predsednik ve}a progla{ava da je dokazni postupak zavr{en. Zastupnik javne optu`be u zavr{noj re~i izjavi: Ja u svemu ostajem pri predlogu koji je podnet sudu, dakle, predla`em da se u celosti izrekne zabrana rasturawa kwige Disidentski spomenar autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa. Razlozi za ovakav moj stav izneti su u re{ewu o privremenoj zabrani rasturawa ove kwige, o ~emu je ve} bilo re~i na glavnom pretresu. Jo{ samo da dodam da su tekstovi koji se sada inkrimini{u prema re{ewu o privremenoj zabrani bili ve}
432

objavqeni od strane dr Vojislava [e{eqa u kwigama Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki proces, a obe kwige su pravosna`nim re{ewima ovog suda trajno zabrawene za rasturawe, zbog toga {to su u wima ovi tekstovi objavqeni, a za wih utvr|eno da su neistiniti. Pun. autora i izdava~a u zavr{noj re~i izjavi: Pre svega ukazujem na propis ~l. 18. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa po kojem je predvi|ena shodna primena ZKP u postupku po predlogu javnog tu`ioca za zabranu rasturawa {tampanih stvari, u konkretnom slu~aju kwige. Prema odredbama ZKP prema ~l. 3. postoji takozvana prezumpcija nevinosti za okrivqenog a u ovom postupku, po{to je u konkretnom slu~aju autor i izdava~ stranka, wegova je u stvari pozicija kao okrivqenog u krivi~nom postupku. Ova pretpostavka nevinosti ukazuje da je okrivqeni nevin odnosno da nije kriv sve dotle dok se suprotno ne doka`e. Javni tu`ilac je u ovom postupku predlo`io ~itawe inkriminisanih tekstova i zakqu~io da su tvrdwe u wima neistinite. Verovatno zato {to smatra da su notorne ~iwenice one koje se ne moraju dokazivati. Ali, prema ~l. 15. ZKP du`nost je tu`ioca i suda da se utvrdi istinitost svih ~iwenica i okolnosti koje idu u prilog i na teret, odnosno koje mogu biti od uticaja na dono{ewe zakonite odluke. Ja }u samo radi primera da uka`em na to da mi danas ovde nismo utvrdili pouzdano da li su Hamdija Pozderac i Muzafer Hayagi} ven~ani kumovi, ili pak da li je na sednici Predsedni{tva CK SR BiH donet zakqu~ak o tome da dr Vojislav [e{eq bude su|en i osu|en na kaznu zatvora od 12 godina. Mi smo u tom pravcu nudili dokaze, odnosno predlagali dokaze, a mogu}e je da javni tu`ilac smatra da to nije nu`no da se u tom pravcu izvode dokazi. Kod ovakvog stawa stvari ja sam bio u prilici da mom klijentu savetujem da ne govori danas ni{ta pred sudom i onda bi sud usled nedostatka dokaza odbio predlog OJT-a za zabranu rasturawa kwige. No, mi nismo tako postupili iz dva razloga. Zbog toga {to je moj klijent ponudio dokaze u smislu istinitosti tih wegovih tvrdwi i drugo, {to je sadr`ina ove kwige za koju se predla`e zabrana rasturawa od interesa za {iru jugoslovensku javnost. Danas je moj klijent uverqivo, jasno i glasno pokazao da je istina ono {to je izneto u kwizi. Me|utim, ja ovde `elim posebno da uka`em na pravnu teoriju i praksu na{ih sudova u pogledu ~iweni~nih iskaza i takozvanih vrednosnih iskaza. ^iweni~ni iskazi su podlo`ni dokazivawu a vrednosni iskazi ne. Ne mo`e se re}i da je ne{to istinito ili neistinito ako se tim vrednosnim iskazom daje ne~ija ocena, odnosno, donosi vrednosni sud. Prema tome, ovi vrednosni iskazi mogu biti ovakvi i onakvi. Ali, zbog wih ne treba da bude neko su|en ni pak da zbog wih treba kwige zabrawivati. To isto va`i i za takozvane iskaze o budu}im doga|ajima. Jer, u vreme davawa takvih iskaza o ne~emu {to }e se dogoditi ili ne dogoditi ne mo`e da bude za onoga {to daje iskaz neistinito. Drugi uslov za postojawe osnova za zabranu prema zakonskom propisu je da se ovakvim iskazima ili, pak, vrednosnim iskazima, a uslov je da
433

je prethodno dokazana neistinitost ~iweni~nih tvrdwi, mora ugroziti javni red odnosno uznemiriti javnost. U ovom slu~aju javni tu`ilac je trebalo da doka`e podobnost ovog drugog elementa, ali on u tom pravcu nije pru`io odgovaraju}e dokaze. Me|utim, to se mora dokazati. Moje stanovi{te je suprotno, tj. da se javnost uznemirava kada se kwige zabrawuju ili kada se vode postupci ili sudi za verbalne delikte. A to kwiga Disidentski spomenar upravo pokazuje. Najzad, ovde postoji i jo{ jedan pravni problem. Javni tu`ilac u zavr{noj re~i iznosi da su ovde inkriminisane tvrdwe ve} zabrawene kao neistinite. To je nepreciznost, a to je i neta~no. Jer da je tako, ovaj postupak bi se druga~ije vodio, pa bi se samo izvr{io uvid u ove predmete po kojima su do sada done{ene dve odluke o zabrani kwiga dr Vojislava [e{eqa. Posebno ukazujem da na stranama 7. i 8. ove sada sporne kwige moj klijent ne iznosi tvrdwe, ve} prepri~ava, tj. obja{wava ono zbog ~ega su mu kwige zabrawene. Nisam dobro shva}en od strane predsednika ve}a u pogledu ove re~enice, pa ukazujem da u ovim tekstovima moj klijent obave{tava ~itaoce o tome zbog ~ega su wegove dve kwige zabrawene od strane ovog suda. Osim toga, posebno isti~em i ukazujem na one inkriminacije na strani 3. Re{ewa o privremenoj zabrani rasturawa kwige. Te inkriminacije uop{te nisu bile predmet zabrana odnosno razmatrawa u ranije zabrawenim kwigama. Kada bi bila ta~na tvrdwa tu`ioca da u Disidentskom spomenaru Vojislav [e{eq iznosi iste tvrdwe koje su zabrawene pravosna`nim odlukama ovog suda javio bi se pred ovim ve}em i problem na~ela ne bis in idem. Na kraju, ukoliko bi sud usvojio predlog OJT-a u Beogradu do{lo bi do vi{estrukih posledica. Prvo, pojedina~nih za Vojislava [e{eqa koji bi time pretrpeo znatnu materijalnu {tetu, a i moralnu {tetu. Jer, u ovu kwigu je ulo`en veliki rad. I drugo, daleko {ire posledice u pogledu ugleda pre svega ovoga suda, zatim pravosu|a uop{te i na{e zemqe u celini. Za to je upravo dokaz ova kwiga iz koje se vidi ko se sve u zemqi i inostranstvu i u kojoj meri i kako anga`ovao zbog su|ewa Vojislavu [e{equ i {estorici u Beogradu. Prema tome, ne bi trebalo zabraniti sve ono {to je re~eno kako u zemqi tako i u ino stranstvu u vezi sa ovim su|ewima. Smatram da nema zakonskih uslova da se izrekne zabrana rasturawa ove kwige, a i zbog toga {to se prava istina ne mo`e sakriti. Zato predla`em da sud donese re{ewe kojim }e se odbiti predlog OJT-a u Beogradu da se izrekne zabrana rasturawa kwige Disidentski spomenar autora i izdava~a dr Vojislava [e{e qa, te da se poni{te re{ewa OJT-a u Beogradu Ut. br. 28/87 20. jula 1987. godine o privremenoj zabrani rasturawa navedene kwige. Tro{kove tra`im po advokatskoj tarifi za jedno zastupawe, pristup sa pau{alom i satninom. Autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq u zavr{noj re~i izjavi: Pre svega izjavqujem da u svemu usvajam zavr{nu re~ svog punomo}nika, a sa svoje strane isti~em da sam pripremio pisanu zavr{nu re~ koju }u prilo`iti sudu, a koju }u javno pro~itati ovde na glavnom pretresu.
434

Za ovim se konstatuje da autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq po{to je pro~itao svoju pisanu zavr{nu re~ predaje sudu istu na ~etiri i po kucane strane. Za ovim se konstatuje da zastupnik javne optu`be, autor i izdava~ kwige Disidentski spomenar dr Vojislav [e{eq i wegov punomo}nik nemaju novih predloga ni pitawa, nemaju vi{e ni{ta da izjave, pa se konstatuje da predsednik ve}a progla{ava glavni pretres zavr{enim u 11,55 ~asova. Advokat dr Ivan Jankovi} je podnio slede}i spisak dokaznih predloga: Predla`emo da sud nalo`i izvo|ewe slede}ih dokaza: 1. Saslu{awe svedoka: (1) Vojislav Lubarda (2) Esad ]imi} (3) Rajko Petrov Nogo (4) dr Novica Petkovi} (5) dr Jovan Du{ani} (6) dr Lenko Mandi} na okolnosti vezane za progone prvenstveno srpskih, ali i svih drugih slobodnomisle}ih intelektualaca u Bosni i Hercegovini. 2. Saslu{awe svedoka: (1) Hamdija Pozderac na okolnosti podr{ke koju je pru`ao i pru`a muslimanskom nacionalizmu i panislamizmu u Bosni i Hercegovini. 3. Saslu{awe svedoka: (1) Muzafer Hayagi} na okolnost da mu je Hamdija Pozderac ven~ani kum i da ga {titi. 4. Saslu{awe svedoka: (1) dr Nenad Kecmanovi} (2) dr Ina Ovadija Musafija (3) dr Bo`idar Gajo Sekuli} (4) dr Yemal Sokolovi} (5) dr Zoran Vidakovi} (6) Olga Kozomara na okolnost da su bili izlo`eni raznovrsnim progonima i pritiscima od strane dominiraju}e muslimanske nacionalisti~ke grupe na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu. 5. Saslu{awe svedoka: (1) Hajrudin ]ulbi} (2) dr Arif Tanovi} (3) dr Muhamed Filipovi} (4) Hasan Grab~anovi} (5) Munir Mesihovi} (6) dr Safet [erifovi}
435

na okolnosti wihove uloge u pojavi i {irewu muslimanskih nacionalisti~kih i panislamisti~kih tendencija u BiH. 6. Saslu{awe svedoka: (1) Branko Mikuli} na okolnost wegove uloge u poznatijim korupciona{kim aferama u BiH, posebno u podizawu skupocene palate za wegovu porodicu u centru Sarajeva i imenovawu wegove }erke za direktora Olimpijskog muzeja u Sarajevu bez raspisanog javnog konkursa. 7. Saslu{awe svedoka: (1) Stane Dolanc na okolnost da je 1984. godine organizovao represiju protiv slobodoumnih intelektualaca u Beogradu i Sarajevu i na okolnost da je na dan hap{ewa 28 intelektualaca na tribini Slobodnog univerziteta u Beogradu bio u vi{e~asovnoj poseti GSUP Beograd. 8. Uvid u zapisnike sa sednica Predsedni{tva CK SKJ iz 1984. godine, a na okolnost da je to Predsedni{tvo donelo zakqu~ak o potrebi hap{ewa Vojislava [e{eqa. 9. Uvid u zapisnike sa sednica Predsedni{tva CK SK BiH iz 1984. godine, a na okolnost da je na tome Predsedni{tvu odlu~eno da Vojislav [e{eq bude osu|en na 12 godina zatvora. Ovde prezentujem i bele{ke koje su dr Ivanu Jankovi}u poslu`ile kao skica vrlo op{irne i argumentovane zavr{ne rije~i, ~ija je skra}ena verzija prepri~ana u zapisniku: I. U postupku u kome danas u~estvujemo, zakonodavac je predvideo supsidijarnu shodnu primenu Zakona o krivi~nom postupku. Odavde slede dve stvari na koje `elim da skrenem pa`wu. (1) Prvo, u ovom postupku va`e sva osnovna na~ela iz Glave 1. Zakona o krivi~nom postupku, ukqu~uju}i i prezumpciju nevinosti (~l. Z. ZKP). (2) Drugo, u ovom postupku strane su: javni tu`ilac i izdava~ (odnosno, ako izdava~a nema, {tampar ili rastura~). S obzirom na pravilo o shodnoj primeni krivi~no-procesnih odredbi, jasno je da izdava~ ima procesnu ulogu okrivqenog, pa da se prezumpcija nevinosti odnosi upravo na wega. Skre}em pa`wu na ove dve okolnosti zato {to od wih zavisi pitawe tereta dokazivawa na dana{wem pretresu. Pretpostavka o izdava~evoj nevinosti, dakle, pretpostavka od koje je i ovo sudsko ve}e danas po{lo, zna~i da su sve tvrdwe sadr`ane u kwizi Disidentski spomenar istinite i da }e ih sud smatrati istinitima sve dok se, na osnovu izvedenog dokaznog postupka, ne uveri u suprotno. Pretpostavka nevinosti je oboriva pravna pretpostavka. Weno obarawe je posao javnog tu`ioca. Na tu`iocu je da sudu podnese dokaze iz kojih se vidi da su inkriminisane tvrdwe iz kwige Disidentski spomenar (prvo), neistinite i (drugo), podobne da uznemire javnost. Me|utim, uva`eni kolega javni tu`ilac je, na`alost, propustio da u svom predlogu za izricawe zabrane i u svom re{ewu o privremenoj zabra436

ni, navede i jedan jedini dokaz da su inkriminisane tvrdwe neistinite i da mogu uznemiriti javnost. Umesto toga, on je jednostavno citirao inkriminisane tvrdwe i zakqu~io da iz wih samih proizlazi da su neistinite. Mo`da je javni tu`ilac ovako postupio zato {to veruje da su inkriminisane tvrdwe notorne neistine, pa da wihovu neistinitost stoga ne treba posebno dokazivati. Uz svo du`no po{tovawe za ovakvo uverewe javnog tu`ioca, moram da primetim da ono ne bi smelo da navede javnog tu`ioca na zanemarivawe wegove du`nosti iz ~l. 15. ZKP du`nosti da potpuno i istinito utvrdi ~iwenice koje su od va`nosti za dono{ewe zakonite odluke. Pored toga, neke inkriminisane tvrdwe su tako specifi~ne a jednovremeno tako ograni~enog dometa da nikako ne mogu biti op{tepoznate ili notorne. Uzmimo samo dva, nasumice odabrana primera. (1) Siguran sam da ni javni tu`ilac ne misli da je ven~ano kumstvo Hamdije Pozderca i Muzafera Hayagi}a ta~nije, postojawe ili nepostojawe tog kumstva notorna ~iwenica. (2) Inkriminisana je kao neistinita tvrdwa da je na sednici Predsedni{tva CK SK BiH odlu~eno da Vojislav [e{eq bude osu|en na 12 godina zatvora. Mo`da tu`ilac zaista zna da ta tvrdwa nije ta~na. Ali, ni on siguran sam ne misli da svi znaju ili treba da znaju to isto. Sadr`aj rasprava na Predsedni{tvu CK SK BiH po pravilu ne predstavqa op{tepoznatu ili notornu ~iwenicu. Zato je javni tu`ilac bio du`an da ponudi dokaz za neistinitost ove tvrdwe. On to, me|utim, nije u~inio. Kod ovakvog stawa stvari, bio sam u isku{ewu da svom klijentu savetujem da na dana{wem pretresu ne ka`e ni re~. Jer, uveren sam da bi sud, dr`e}i se zakonske pretpostavke o nevinosti izdava~a, odnosno pretpostavke da su inkriminisane tvrdwe ta~ne, na{ao da tu`ilac nije ponudio dokaze koji bi tu pretpostavku oborili ili makar samo uzdrmali. Uveren sam jo{ i da bi sud, ~ak i ako bi posumwao da bi neke od inkriminisanih tvrdwi mogle biti neistinite, ba{ zato odlu~io u korist izdava~a kao {to uvek kada je u sumwi odlu~uje u korist okrivqenog. Dakle, bar na prvi pogled, najboqa odbrana moga klijenta bila bi }utawe. II. Ipak, odlu~io sam se za aktivno u~e{}e na dana{wem pretresu. Odlu~io sam da se ne zadovoqimo time {to tu`ilac nije ispunio svoju du`nost dokazivawa navoda iz optu`enog akta (kome se ima upodobiti predlog za izricawe zabrane) nego da sami preuzmemo teret dokazivawa, iako on ina~e le`i na protivnoj strani. Ovo iz dva razloga: (1) Te`e je, a ponekad nije ni mogu}e, dokazivati neistinitost pojedinih tvrdwi, dok je wihovu istinitost, bar za odre|enu vrstu tvrdwi, mogu}e dokazivati i dokazati. Tako se, uostalom, naj~e{}e postupa i kod su|ewa za verbalne delikte npr. klevetu kada optu`eni preuzima teret dokazivawa i pokazuje da ono {to je iznosio za tu`ioca odgovara istini. (2) Sadr`ina inkriminisanih iskaza kao i sadr`ina Disidentskog spomenara u celini ne ti~e se samo Vojislava [e{eqa ili samo Hamdije Pozderca i drugih koji se u kwizi pomiwu po zlu.
437

Ona je od daleko {ireg dru{tvenog i politi~kog zna~aja i od interesa za naj{iru jugoslovensku javnost, da o bosanskohercegova~koj i ne govorim. Zato verujem da sporna mesta iz Disidentskog spomenara treba {to temeqnije proventilirati na dana{wem javnom pretresu. I zato smo se mi danas upustili u podrobno dokazivawe istinitosti inkriminisanih mesta. Mi smo danas ve} predlo`ili veliki broj dokaza koji idu u prilog izdava~a i pokazuju neosnovanost tu`io~evog predloga za izricawe zabrane. Sud je odlu~io da se ti dokazi ne izvedu. Ali, sam izdava~ }e u svojoj zavr{noj re~i navesti druge dokaze koji isto tako ubedqivo potvr|uju istinitost inkriminisanih mesta iz Disidentskog spomenara. III. Uzgred }u samo, u zagradama, podsetiti da jugoslovenska pravna teorija pa i sudska praksa, u novije vreme oboga}ena velikim brojem su|ewa za verbalne politi~ke delikte i zabranu pojedinih publikacija, ve} uveliko prave razliku izme|u ~iweni~nih iskaza, s jedne strane, i vrednosnih sudova i predvi|awa budu}ih doga|aja, s druge strane. Naime, na~elno je mogu}e dokazivati istinitost ~iweni~nih iskaza. Ali, vrednosni sudovi nikako ne mogu biti istiniti ili neistiniti. Oni su samo izraz vrednosti i stavova onoga ~iji su. Te vrednosti i stavovi, opet, mogu biti svakojaki pa i naopaki, mogu biti potpuno suprotni va`e}im zvani~nim stavovima ili op{teprihva}enim sudovima ali zbog stavova i vrednosti ukqu~uju}i tu i politi~ke stavove i uverewa niko ne treba da bude su|en u tome se sastoji sloboda savesti. Isto va`i za iskaze o budu}nosti predvi|awa razvoja doga|aja u zemqi, kao {to je npr. tempo iseqavawa Srba iz Bosne i Hercegovine. Takva predvi|awa, u vreme kada se ~ine, ne mogu biti ni istinita ni neistinita. Tek naknadno, ex post, mo`e se pokazati da su bila ta~na ili neta~na. To, uostalom, zna svako ko upla}uje sportsku prognozu. Ovu napomenu ~inim vi{e zbog ovde prisutne publike, jer sam uveren da }e ovo ve}e znati da iz tu`io~evog predloga izdvoji ~iweni~ne iskaze i da ocewuje wihovu istinitost, a da se uop{te ne}e ozbiqno ni baviti iskazima koji nisu ~iweni~ni, jer zna da oni ne mogu biti predmet zabrane u ovom postupku. IV. Kao {to rekoh, izdava~ }e govoriti o istinitosti inkriminisanih iskaza. Ja }u sada, opet ukratko, podsetiti i na drugi uslov koji se mora ste}i da bi se zbog nekog iskaza zabranilo rasturawe {tampane stvari. Naime, nije dovoqno da {tampana stvar sadr`i neistine. Te neistine moraju biti takve da mogu ugroziti javni red ili uznemiriti javnost. Zapravo, ula`ewe u ovo pitawe je suvi{no, po{to su inkriminisane tvrdwe istinite, pa je otuda svejedno da li mogu uznemiriti javnost ili ne. [tavi{e, dobro bi bilo da se javnost zbog wih zaista uznemiri jer bi wena uznemirenost potpomogla izmeni onih dru{tvenih, ekonomskih i politi~kih odnosa i pojava u Jugoslaviji koji su predmet kritike Vojislava [e{eqa i drugih autora Disidentskog spomenara i koji ugro`avaju i sam opstanak zemqe.
438

Ali, kad tu`ilac ve} smatra da su inkriminisana mesta neistinita, na wemu je bilo da dokazuje i wihovu podobnost da uznemire javnost. A tu`ilac to nije u~inio. On se i ovde zadr`ao na pukoj tvrdwi da ova kwiga mo`e da uznemiri javnost. A morao je da to i doka`e. Morao je da ka`e ko sa~iwava tu javnost i kako bi, s obzirom na tira` od 500 primeraka, do uznemiravawa do{lo. Ovo je potrebno dokazivati stoga {to postoje dokazi a Disidentski spomenar je upravo najboqi od svih dokaza da jedan zna~ajan i artikulisan deo javnosti preko hiqadu qudi iz Jugoslavije izra`avaju svoju uznemirenost zato {to se Vojislav [e{eq sudski goni zbog onoga {to pi{e i objavquje, a ne zbog sadr`ine wegovih tekstova. Najzad, moramo ukazati i na posledice eventualne sudske zabrane Disidentskog spomenara. Ove su posledice dvojake: Prvo, ti~u se neposredno Vojislava [e{eqa, koji bi takvom zabranom pretrpeo znatnu materijalnu {tetu. Druge su posledice daleko {ire, a ti~u se ugleda ovoga suda i ove zemqe. Sudske zabrane kwiga i svakovrsni drugi sudski progoni zbog izre~ene ili napisane re~i nisu nimalo omiqeni ni u doma}oj ni u stranoj javnosti. I opet Disidentski spomenar predstavqa najboqi dokaz ove tvrdwe. On se sastoji od vi{e stotina protestnih pisama, peticija i tekstova kojima je povod bilo su|ewe istom ovom Vojislavu [e{equ 1984. godine, tada zbog jednog neobjavqenog teksta. Zamorno je i nabrajati sva ugledna imena i ustanove iz Jugoslavije i sveta koji su se o{tro pobunili protiv takve prakse jugoslovenskog suda. Sada tu`ilac ho}e da zabrani objavqivawe tih protesta. Uveren sam da sud ne}e iza}i u susret takvoj `eqi javnog tu`ioca, i to zato {to: nema zakonskih uslova da se izrekne zabrana rasturawa Disidentskog spomenara; zato {to nije dokazano na ovom pretresu da su inkriminisane tvrdwe neistinite i podobne da uznemire javnost; zato, najzad, {to se prava istina ne da sakriti. Zato predla`em da taj sud donese re{ewe kojim odbija predlog javnog tu`ioca i poni{tava re{ewe o privremenoj zabrani rasturawa kwige Disidentski spomenar Ut-br. 28/87 od 20.07.1987. godine. U svojoj zavr{noj re~i sam pro~itao unaprijed pripremqeni tekst: Jo{ u vrijeme dok sam pripremao za {tampawe svoju kwigu Disidentski spomenar znao sam da }e ona biti zabrawena odmah nakon publikovawa. Ni svojevremeno nisam imao nikakvih iluzija u pogledu sudbine Hajke na jeretika i Veleizdajni~kog procesa: Dakle, i u dana{wu raspravu sam se upu{tao iako mi je unaprijed bilo jasno, iako je svima bilo izvjesno kakav }e biti wen ishod bez obzira kojim argumentima moj punomo}nik i ja raspolagali i istupali u wenu odbranu, te uprkos ~iwenici da su weni inkriminisani dijelovi o~igledno istiniti. Ali, bez obzira
439

na ~iwenicu da se kroz wen sadr`aj operi{e samo istinitim i lako dokazivim tvrdwama smatram da je javni tu`ilac s aspekta interesa koje zastupa i {titi sasvim ispravno postupio kad je zahtijevao wenu trajnu i cjelovitu zabranu, te spaqivawe preostalih neprodatih primjeraka. Sasvim mi je razumqivo {to }e ovaj sud u potpunosti prihvatiti wegove zahtjeve mada oni nisu potkrijepqeni bilo kakvim relevantnim dokazima. Kakav bi to samo neugodan presedan u jugoslovenskom dru{tvu predstavqalo nesmetano pu{tawe u promet ove kwige koja snagom izvorne dokumentarnosti svjedo~i o su{tini vladaju}eg sistema moralnih, pravnih, ideolo{kih i politi~kih vrijednosti; o nepostojawu modernog pravnog poretka, voluntarizmu sudstva i wegovom direktnom pot~iwavawu aktuelnim nosiocima politi~ke vlasti, mo}i i uticaja? Ovakva kwiga bi iz kwi`arskih izloga naprosto podsticala i druge autore da se kona~no oslobode ukorjewene autocenzure, sru{e glavne ideolo{ke tabue i smjelo iznesu u javnost istinu o vremenu u kome `ivimo, nonkomformisti~ki progovore o bliskoj pro{losti i krajwe neizvjesnoj budu}nosti. Pa ipak, mada mi svakom novom zabranom sudovi do krajnosti ugro`avaju materijalnu egzistenciju, smatram da moji napori nisu uzaludni i ovdje javno izra`avam spremnost i odlu~nost da istrajem u odolijevawu birokratskim pritiscima i {ikanirawima, da nastavim sa svojim javnim intelektualnim anga`manom i publicisti~kom djelatno{}u, uvjeren da nijedno individualno `rtvovawe nije na odmet ukoliko se wime makar minimalno pospje{uje bu|ewe narodne svijesti, slobodarskih tradicija i demokratskih htijewa. Ve} sam postao autor s najvi{e zabrawenih kwiga u posleratnoj Jugoslaviji, a ubije|en sam da }u u naredne dvije do tri godine udvostru~iti, ako ne i utrostru~iti sopstveni rekord. Jugoslovenski politi~ki zvani~nici neprekidno ponavqaju da je broj zabrawenih kwiga zanemarqiv u odnosu na ukupnu godi{wu produkciju. Me|utim, u uslovima u kojima se izdava{tvo oficijelno smatra djelatno{}u od posebnog dru{tvenog interesa i dr`i pod striktnom politi~kom kontrolom same brojke prikrivaju prave razmjere razgranatih oblika vanzakonske cenzure. Upu{tawe u privatno publikovawe je vrlo skupo, nesigurno i neizvjesno, pa je ogromna ve}ina autora spremnija na razli~ite nivoe autocenzure da bi se wihovi radovi pojavili u izdawu dr`avnih izdava~kih preduze}a. Moje kwige vi{e ne}e da {tampaju ni privatni {tampari. Da li im je posredno ili neposredno zaprije}eno da bi zbog toga mogli imati velikih neprilika, iskusiti krajwe negativne posqedice po sopstvenu profesionalnu egzistenciju, ili su ~isto instinktivno osjetili da bi im samostalna zanatska djelatnost mogla biti dovedena u pitawe, nije moje da procewujem. Ali, smatram interesantnim napomenuti da sam posle vi{emjese~nog potucawa od jedne do druge privatne {tamparije s rukopisom ove kwige u rukama, bio prisiqen da kupim polovnu {tamparsku ma{inu i {tampam u svom stanu. Odavno sam se deklarisao kao otvoreni ideolo{ki i politi~ki protivnik vladaju}eg jugoslovenskog titoisti~kog re`ima. Zbog toga sam
440

prognan sa univerzitetske katedre i otjeran na robiju. Nemam nikakve mogu}nosti za zaposlewe. Nijedna redakcija nau~nih i stru~nih ~asopisa ne pristaje da objavquje moje radove. Neke zvani~nike me|u studentima i profesorima Bogoslovskog fakulteta policija je saslu{avala povodom moja dva javna izlagawa na tribini Srpske patrijar{ije. Ogor~ena politi~ka kampawa je vo|ena kroz sredstva javnog informisawa povodom mog februarskog istupa na tribini Udru`ewa kwi`evnika Srbije. Savez boraca Zagreba je zahtijevao da mi se otka`e gostoprimstvo u takozvanom gradu heroju (vjerovatno je postao herojski zbog toga {to su gra|ani Zagreba, prema svjedo~anstvu wema~kih komandanata, najmasovnije i najveli~anstvenije do~ekali fa{isti~ke okupacione trupe, da po tome u ~itavoj okupiranoj Evropi nije imao premca ako se izuzme Hitlerovo rodno mjesto u Austriji, a uop{te se ne treba ~uditi {to je partizanske oslobodioce do~ekao praznih ulica i zabarikadiranih prozora), povodom mog u~e{}a na nau~nom skupu Sociolo{kog dru{tva Hrvatske. Zabraweno je objavqivawe mog intervjua u qubqanskoj Tribuni, pa je wen junski broj iza{ao samo s naslovom, mojom fotografijom i tri prazne strane. Zabrawen je posledwi broj mariborske Katedre zbog objavqivawa mog otvorenog pisma povodom poznatih kriminalnih postupaka Hamdije Pozderca. Sekretarijat za unutra{we poslove Maribora zabranio je i odr`avawe javne tribine od 18. jula ove godine za koju je najavqeno i moje u~e{}e. I kao vrhunac svega, Dragan Blagojevi}, prodavac omladinske {tampe, obavije{ten je da }e wegov kiosk biti uklowen sa Terazija i wegov daqi rad onemogu}en zato {to je prodavao moje kwige, iako je to ~inio potpuno u skladu sa zakonskim propisima i samo do zabrane nekih od wih. S druge strane, svaki moj poku{aj da svoja elementarna prava za{titim sudskim putem biva neuspje{an. Okru`ni sud u Beogradu je odbacio moju tu`bu protiv Staneta Dolanca, mada je bilo o~igledno da je Dolanc ne samo povrijedio moje autorsko pravo, nego po~inio i krivi~no djelo neovla{tenim objelodawivawem sadr`aja mog zaplijewenog rukopisa. Na raznovrsne peripetije nailazim i kroz vo|ewe gra|anskih parnica u Sarajevu i zbog batinawa i drugih oblika {ikanirawa u Zeni~koj robija{nici, te odbija wa Slu`be dr`avne bezbjednosti Republi~kog Sekretarijata unutra{wih poslova Bosne i Hercegovine da mi vrati oduzete rukopise, nau~nu doku mentaciju i privatnu prepisku, mada je na to obavezan pravosna`nom sud skom presudom. Sva ta maltretirawa su u direktnoj vezi s odbijawem nadle`nih dr`avnih organa da mi se izda paso{. S jedne strane, jugoslovenski titoisti~ki re`im nastoji da mi elementarnu gra|ansku egzistenciju u~ini nemogu}om, a s druge strane me uporno spre~ava da na relativno jednostavan na~in iza|em iz Jugoslavije i uto~i{te potra`im u civilizovanom i demokratskom svijetu. [to se mene li~no ti~e, {ikanirawa kojima sam izlo`en samo me u~vr{}uju u odlu~nosti da istrajem u suprotstavqawu politi~kom autokratizmu, orijentalnom despotizmu i komunisti~kom totalitarizmu, da se svim silama borim za demokratsko dru{tveno ure|ewe, za gra|anske
441

slobode i prava, za nesmetano intelektualno stvarawe i izra`avawe. U tome me mo`ete efikasno sprije~iti samo ako me ubijete ili do`ivotno dr`ite u zatvoru. Ipak, danas sam u prilici da izrazim i vlastito zadovoqstvo s obzirom da jo{ jedna moja kwiga dobija trajnu vrijednost samim ~inom sudskog proskribovawa. Odavno se pokazalo da zabrane kwiga imaju samo kontraproduktivan efekat u odnosu na polazne `eqe i namjere politi~kih mo}nika koji kontroli{u i pravosudne institucije. Krajem jula mi je uru~eno pisano rje{ewe u kome je stajalo: Okru`ni sud u Beogradu u ve}u sastavqenom od sudije Vladimira Danilovi}a kao predsednika ve}a i sudija porotnika Ilije Gruba~a i Vasilija Risti}a kao ~lanova ve}a sa zapisni~arem Slavicom Nikoli}, u postupku po predlogu OJT-a u Beogradu Ut. br. 28/87 od 20. jula 1987. godine za zabranu rasturawa kwige Disidentski spomenar autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa iz Beograda Zemun Poqe, po odr`anom glavnom javnom pretresu na dan 24. jula 1987. godine u prisustvu zamenika OJT-a u Beogradu Nenada Ukropine, autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa i wegovog pun. adv. pripravnika Ivana Jankovi}a iz Beograda doneo je na dan 24. jula 1987. godine i u prisustvu stranke i pun. autora i izdava~a javno objavio re{ewe: Zabrawuje se u celosti rasturawe kwige Disidentski spomenar autora dr Vojislava [e{eqa u izdawu i {tampano od strane autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa iz Zemun Poqa ul. Mihajla Pupina br. 14, a koja kwiga je izdata u Beogradu 1987. godine. Svi primerci kwige Disidentski spomenar oduzimaju se. Po pravosna`nosti ovog re{ewa izreka istog ima se objaviti u Slu`benom glasniku SR Srbije i Slu`benom listu SFRJ. Obrazlo`ewe: OJT u Beogradu svojim predlogom Ut. br. 28/87 od 20. jula 1987. godine predlo`io je da sud u celosti izrekne zabranu rasturawa kwige Disidentski spomenar autora dr Vojislava [e{eqa koju je on izdao i {tampao, a koja kwiga je izdata u Beogradu 1987. godine. Uz taj predlog je dostavqeno re{ewe OJT-a u Beogradu Ut. br. 28/87 od 20. jula 1987. godine kojim se privremeno u celosti zabrawuje rasturawe kwige Disidentski spomenar. U predlogu OJT-a je navedeno da se isti podnosi zbog toga {to se u kwizi iznose neistine kako u inkriminisanim delovima tako i u tekstovima koji su pojedina~no ranije i objavqeni kao i oni neobjavqeni sada u svojoj ukupnosti i povezanosti sa inkriminisanim tekstovima dobijaju posebnu dimenziju i daju celoj kwizi posebno obele`je kojima se mo`e uznemiriti javnost, te da je tako u~iwena povreda propisa iz ~l. 26. st. 1. ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. U re{ewu o privremenoj zabrani rasturawa sporne kwige navedeni su tekstovi za koje se u istom, kao i u predlogu, navodi da wima autor iznosi neistine koje mogu uznemiriti javnost, jer da se wima dovode u sumwu osnove na{eg dru{tvenopoliti~kog sistema, ustavnost i zakonitost, re{ewa nacionalnog pitawa i legitimnost izabranog rukovodstva u celini.
442

U zavr{noj re~i na glavnom pretresu pred sudom na dan 24. jula 1987. godine zastupnik javne optu`be je u svemu ostao pri datom predlogu da se u celosti izrekne zabrana kwige Disidentski spomenar a sa razloga datih u predlogu i re{ewu o privremenoj zabrani rasturawa kwige. Na glavnom pretresu autor i izdava~ kwige dr Vojislav [e{eq koji je kwigu sam i {tampao istakao je da se protivi predlogu OJT-a u Beogradu za zabranu kwige Disidentski spomenar i pri tome zajedno sa svojim punomo}nikom predlo`io da sud odbije predlog OJT-a u Beogradu i poni{ti re{ewe o privremenoj zabrani rasturawa navedene kwige. Izja{wavaju}i se o predlogu OJT-a u Beogradu autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq je naveo da su tekstovi zbog kojih se prema re{ewu OJTa u Beogradu o privremenoj zabrani rasturawa kwige rasturawe iste kwige zabrawuje, stvarno objavqeni. Me|utim, istakao je da je sada u delu tih tekstova kwige Disidentski spomenar samo prepri~ao razloge zabrana svojih prethodnih kwiga: Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki proces (o~igledno se radi o tekstovima predgovora sporne kwige Disidentski spomenar na stranama 7. i 8). Ali i pored toga tvrdio je da je istinito sve to {to je u tim tekstovima navedeno. Daqe, za navode u tekstovima ~iji je autor pukovnik Radisav Filipovi} (o~igledno se radi o tekstovima na stranama: 61, 64, 70-71. i 86. sporne kwige Disidentski spomenar) dr Vojislav [e{eq je naveo da su tvrdwe i u wima istinite i da on stoji iza wih sa nekim nebitnim ogradama (u pogledu termina o ~etvorovrsnoj birokratiji). Izlo`io je niz tvrdwi potkrepqenih pojedinim primerima prema kojima se, po wegovom stanovi{tu, mo`e zakqu~iti da su navodi u svim tim tekstovima istiniti. U tom smislu zajedno sa svojim punomo}nikom predlo`io je izvo|ewe dokaza kojima bi se prema wihovom mi{qewu, mogao izvesti zakqu~ak o istinitosti svih tih tvrdwi. Sud je na glavnom pretresu odr`anom na dan 24. jula 1987. godine izveo dokaze ~itawem inkriminisanih tekstova sporne kwige, izvr{io je uvid u spornu kwigu, pro~itao je re{ewe OJT-a u Beogradu Ut. br. 28/87 od 20. jula 1987. godine o privremenoj zabrani rasturawa kwige Disidentski spomenar, pro~itao je potvrde GSUP-a Beograd o oduzimawu primeraka sporne kwige, izvr{io uvid u spise ovog suda Kr.br. 142/86 i Kr. br. 9/87. Posle ocene izvedenih dokaza i navoda stranaka sud je na{ao da je predlog OJT-a u Beogradu za izricawe zabrane rasturawa kwige Disidentski spomenar osnovan i to iz slede}ih razloga: Pre svega u smislu Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije (Slu`beni glasnik SR Srbije, br. 16/80) i to prema ~l. 1. str. 2. toga Zakona predvi|eno je da se pod izdava~kom delatno{}u u smislu navedenog Zakona podrazumeva izdavawe i prodaja: kwiga, bro{ura... i drugih dela koja se umno`avaju {tampawem ili na sli~an na~in (daqe: publikacije). Prema ~l. 26. st. 1. ta~. 2. istog Zakona predvi|eno je da se zabrawuje rasturawe publikacija kojima se iznose neistine ili vesti kojima se mo`e ugroziti javni red ili uznemiriti javnost.
443

Uvidom u kwigu Disidentski spomenar sud nalazi da se radi o povezanoj kwizi, {to zna~i da se ista ima podrazumevati u smislu kwige publikacije prema ~l. 1. st. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. Daqe, prema ~l. 27. istog Zakona predvi|eno je da se zabrana rasturawa publikacija vr{i po odredbama Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa (Slu`beni list SFRJ, br. 58/78). Prema ~l. 8. tog saveznog zakona zabranu rasturawa {tampanih stvari izri~e nadle`ni sud. U konkretnom slu~aju to je ovaj sud koji postupa po navedenom predlogu OJT-a u Beogradu. U predgovoru kwige Disidentski spomenar na stranama 7. i 8. od{tampani su tekstovi koji se predlogom OJT-a u Beogradu, u stvari re{ewem o privremenoj zabrani rasturawa navedene kwige inkrimini{u kao neistinite tvrdwe kojima se mo`e uznemiriti javnost. To su tekstovi kojima se ponavqaju tekstovi iz kwiga: Hajka na jeretika (strane: 44, 59, 60, 83, 84 i 142. te kwige) i Veleizdajni~ki proces (strane: 5, 6, 45. i 46. te kwige). Za te tekstove u pravosna`no okon~anim sudskim postupcima pred ovim sudom Kr. br. 142/86 i Kr. br. 9/87 utvr|eno je da se u wima iznose neistinite tvrdwe kojima bi se mogla uznemiriti javnost. Upravo zbog toga u tim postupcima su i doneta re{ewa o zabrani rasturawa kwiga Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki proces. Nema sumwe, po oceni suda, da bi se sada rasturawem kwige Disidentski spomenar sa tim tekstovima za koje je, kako je ve} re~eno, utvr|eno da se u wima iznose neistinite tvrdwe kojima bi se mogla uznemiriti javnost, na posredan na~in oni ponovo objavili. Ovo bez obzira {to se u spornoj kwizi Disidentski spomenar kao i u izlagawu autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa na glavnom pretresu i wegovog punomo}nika u zavr{noj re~i pred sudom insistira na tome da su na izlo`eni na~in samo prepri~ani razlozi, u stvari dato obja{wewe, odnosno obave{tewe ~itaocima zbog ~ega su prethodne kwige Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki proces zabrawene. Jer, sam ~in objavqivawa tih istih tekstova sada u spornoj kwizi, nezavisno od toga u kakvom kontekstu su oni upotrebqeni, po stanovi{tu ovoga suda, zna~i na posredan na~in ponovno objavqivawe onoga za {ta je utvr|eno da predstavqa izno{ewe neistina zbog kojih se mo`e uznemiriti javnost. Prema tome, sud ocewuje da sada objavqivawe ovih tekstova u kwizi Disidentski spomenar zbog napred re~enog predstavqa izno{ewe vesti kojima se mo`e uznemiriti javnost. Dakle, kada su u pitawu tekstovi na stranama 7. i 8. sporne kwige, stekli su se uslovi za zabranu rasturawa navedene kwige po zakonskom osnovu iz ~l. 26. st. 1. ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. Daqe, tekstovi na stranama: 61, 64, 70. i 86. tako|e se po predlogu OJTa u Beogradu, u stvari re{ewem o privremenoj zabrani rasturawa sporne kwige Disidentski spomenar inkrimini{u kao neistinite tvrdwe kojima se mo`e uznemiriti javnost. Iz kwige se vidi da su to sastavni delovi tekstova iz tri otvorena protestna pisma i jednog apela pukovnika u penziji Radisava Filipovi}a iz Beograda upu}enih raznim dr`avnim organima SFRJ, SRS i SR BiH i forumima dru{tvenopoliti~kih i drugih
444

organizacija, kao i pojedinim sredstvima informisawa, sve to u periodu mart-maj 1984. godine. Dakle, o~igledno je da autor tih tekstova nije u ovom postupku autor i izdava~ kwige Disidentski spomenar dr Vojislav [e{eq. Ali, on u toj spornoj kwizi objavquje i te tekstove. Analizom tih inkriminisanih tekstova, koji predstavqaju samo delove tekstova navedena tri otvorena protestna pisma i jednog apela, sud je zakqu~io da se u wima izra`avaju subjektivna mi{qewa, ocene i sudovi autora istih: o tome kako je, po wegovom mi{qewu rukovodstvo u SR BiH (strana 61: ... Bosanskohercegova~ke vladaju}e ~etvorovrsne birokratije u kojoj preovla|uju nacionalisti~ki reakcionari i wihove udvorice), zatim, kako on ocewuje ko je re{avao i kako je re{io nacionalno pitawe u Jugoslaviji (strana 64: ...kako je politi~ko-dr`avni vrh nove Jugoslavije re{avao) vidim, zapravo: odavno sam video, da je lo{e re{io (nacionalno pitawe u Jugoslaviji, kako je odre|ivao granice republika i pokrajina, za{to Srbi u Hrvatskoj nemaju autonomiju itd, a naro~ito: za{to je to pitawe re{eno na antimarksisti~ki, antilewinisti~ki, prokominternovski i antisrpski na~in i za{to je srpski narod postao pastor~e ma}ehe koja se naziva Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija i pored ~iwenice da je ba{ taj narod za Jugoslaviju u oba svetska rata dao vi{e qudskih i materijalnih `rtava nego svi drugi zajedno!), daqe, kako on vidi i procewuje okolnosti u vezi sa krivi~nim postupcima protiv dr Vojislava [e{eqa u Sarajevu i Miodraga Mili}a i Dragomira Oluji}a u Beogradu i kakve su, prema wegovom stanovi{tu, posledice tih krivi~nih postupaka po ugled Jugoslavije (str. 70-71: ...1. Da se zaustavi kompromitovawe i diskreditovawe Jugoslavije, wenog socijalizma, samoupravqawa, slobodarstva, demokratije i zakonitosti; 2. da se odmah ukinu sve represivne mere koje su u posledwe vreme preduzete protiv istinskih komunista, slobodara, demokrata, humanista i iskrenih privr`enika va`e}ih programa Savez komunista Jugoslavije, istinskog socijalizma i istinskog samoupravqawa; 3. da se odmah prekine sa staqinisti~ko-pogroma{kim metodama politi~ke borbe kojima se naru{avaju osnovni principi socijalisti~kog, slobodarskog, demokratskog i humanog dru{tva i gaze va`e}i ustavi i zakoni ove zemqe i da se omogu}i slobodan, demokratski i po{ten dijalog izme|u svih snaga opredeqenih za socijalizam i samoupravqawe), i najzad, kakvo je wegovo mi{qewe o reagovawu jugoslovenskih vlasti pod uslovom kada bi pojedincima na vlasti, kako on ka`e mo}nicima, vlast bila ugro`ena (strana 86: ...[e{eq zbog svog malog `ivotnog iskustva ne mo`e da prihvati kao takvu jednu nepobitnu istinu: jugoslovenske nacionalisti~ke ~etvorovrsne birokratije spremne su da po~ine ve}e zlo~ine od onih koje su napravili fa{izam, staqinizam, maoizam, polpotizam i hoyizam samo da bi wihovi mo}nici zadr`ali li~nu vlast i privilegije koje im ta vlast daje). Dakle, sud ocewuje da se u tim tekstovima radi o tzv. vrednosnim sudovima autora istih, a ne o tvrdwama za koje bi se onda moglo postaviti pitawe utvr|ivawa istinitosti ili neistinitosti. Ovo, razume se, kada se ti inkriminisani tekstovi analiziraju {ire, u celini sa tekstovima
445

ovih protestnih pisama, odnosno apela ~iji su sastavni deo, a imaju}i u vidu i okolnosti, vreme i doga|aje pod kojima su, zbog kojih su, kada su, i kome su isti upu}eni. Me|utim, ovi vrednosni sudovi svode se na omalova`avawe i krajwe negativno ocewivawe legalnih dr`avnih organa na{e zemqe, pojedinih na{ih istorijskih tekovina, zatim preduzetih odre|enih akcija i mera ovla{}enih dr`avnih organa, te i op{te politi~ke situacije u na{oj zemqi, razume se u vreme pisawa ovih otvorenih protestnih pisama, odnosno apela. Sud nalazi da objavqivawe tih tekstova sa takvim kvalifikacijama upravo u kwizi Disidentski spomenar u kojoj su objavqeni i tekstovi na stranama 7. i 8. iste kwige za koje je napred re~eno da je za wih u pravosna`no okon~anim postupcima utvr|eno da predstavqaju izno{ewe neistina kojima se mo`e uznemiriti javnost, sada predstavqa izno{ewe vesti kojima se mo`e uznemiriti javnost. Dakle, kada su u pitawu i ti tekstovi (strana: 61, 64, 70-71. i 86. sporne kwige), stekli su se uslovi za zabranu rasturawa navedene kwige po zakonskom osnovu iz ~l. 26. st. 1. ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. Odluku o oduzimawu svih primeraka kwige sud je zasnovao na propisu ~l. 13. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa. Prema stavu 2. istog ~lana ovog Zakona re{ewem kojim se izri~e zabrana rasturawa {tampane stvari sud }e narediti da se svi primerci {tampane stvari oduzmu, s tim da se ova mera ne}e primeniti u pogledu onih delova {tampane stvari za koje se utvrdi da se mogu odvojiti od delova ~ije je rasturawe zabraweno kao {to su: nepovezani tabaci, dodaci, omoti i sl. U konkretnoj stvari ne radi se o slu~ajevima koji se pomiwu u navedenom zakonskom propisu, ve} se radi o integralno povezanoj {tampanoj stvari kwizi, a {to se vidi iz primerka predmetne kwige u koji je izvr{en uvid, pa je sud u skladu sa tim zakonskim propisom izrekao zabranu rasturawa ove kwige u celosti i istovremeno izrekao meru da se svi primerci navedene kwige oduzimaju. Odluku o objavqivawu izreke re{ewa u Slu`benom listu SFRJ i Slu`benom glasniku SRS sud je doneo na osnovu ~l. 17. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa savezni zakon i ~l. 28. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. Sud je cenio i druge navode stranaka i izvedene dokaze pa je na{ao da su bez zna~aja za odluku suda u ovoj stvari, jer je ~iweni~no stawe, relevantno za odluku suda sud utvrdio na osnovu napred navedenih dokaza. Iz istih razloga sud je odbio predlog autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa i wegovog pun. za dopunu dokaznog postupka, jer bi se po oceni suda, izvo|ewem svih tih predlo`enih dokaza samo nepotrebno odugovla~io ovaj postupak. Zbog izlo`enog sud je odlu~io kao u izreci re{ewa ~l. 8. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa i ~l. 27. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. Advokati Rade Mikijeq i dr Ivan Jankovi} podneli su 31. jula `albu Vrhovnom sudu Srbije:
446

O`albenim re{ewem izre~ena je trajna zabrana rasturawa kwige Disidentski spomenar autora dr Vojislava [e{eqa, u izdawu autora objavqene u Beogradu 1987. godine. Preko svog punomo}nika, ovla{}enog na zastupawe po punomo}ju u spisu, izdava~ pobija ovo re{ewe u celosti zbog: povrede zakona (~l. 363. st. 1. ta~. 2. ZKP) i pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa (~l. 363. st. 1. ta~. 3. ZKP) pa stavqa slede}i `albeni predlog: Uva`ava se `alba i ukida se o`albeno re{ewe a predmet vra}a prvostepenom sudu na ponovno odlu~ivawe ili preina~uje se o`albeno re{ewe tako {to se odbija predlog OJT u Beogradu, Ut. br. 28/87 od 20. 07. 1987. godine i ukida re{ewe istog OJT Ut. Br. 28/87 od 20. 07. 1987. godine. Predla`e se tome sudu da, pre odlu~ivawa o ovoj `albi, pozove i saslu{a stranke u smislu odredbi ~l. 16. st. 4. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova javnog informisawa. Obrazlo`ewe: I. O`albenim re{ewem zabraweno je rasturawe kwige zato {to su u woj, na stranama 7. i 8. od{tampani tekstovi kojima se ponavqaju tekstovi iz kwiga Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki proces, za koje je pravosna`nim re{ewima Okru`nog suda u Beogradu Kr. br. 142/86 i Kr. br. 9/87 utvr|eno da sadr`e neistinite tvrdwe kojima bi se mogla uznemiriti javnost. Ovakav stav prvostepenog suda nema osnova u zakonu, i to iz bar dva razloga: (1) U spornim paragrafima na str. 7. i 8. ne iznose se inkriminisani tekstovi kao stavovi ili mi{qewa autora nego se u tim paragrafima iznosi (istinita) ~iwenica da su kwige Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki proces zabrawene pravosna`nim sudskim odlukama i citiraju se, delimi~no, te pravosna`ne sudske odluke. Namera autora nije bila da iznosi inkriminisane tvrdwe radi wih samih ili da wihovim izno{ewem uznemirava javnost. Namera autora je bila da obavesti javnost o razlozima zbog kojih jedan jugoslovenski sud zabrawuje rasturawe pojedinih {tampanih stvari. Istina, prvostepeni sud je cenio ovu okolnost, pa je stao na stanovi{te da sam ~in objavqivawa tih tekstova, nezavisno od toga u kakvom kontekstu su oni upotrebqeni... zna~i na posredan na~in ponovno objavqivawe onoga za {ta je utvr|eno da predstavqa izno{ewe neistina zbog kojih se mo`e uznemiriti javnost. Bez osnova je ovo apsolutizovawe svojstva inkriminisanih tvrdwi. Jedna tvrdwa mo`e uznemiravati javnost u jednom vremenu, dok u drugom vremenu javnost mo`e prema woj da bude savr{eno ravnodu{na. [tavi{e, i sama istinitost odnosno neistinitost pojedinih tvrdwi mo`e zavisiti od vremena u kojem su iznete. Kada se pravosna`nom sudskom odlukom utvrdi da je odre|ena tvrdwa neistinita i da mo`e uznemiriti javnost, to ne zna~i da ta tvrdwa zadr`ava ta svojstva za ve~ita vremena.
447

Otuda je na sudu le`ala du`nost da utvrdi da inkriminisane tvrdwe mogu da uznemire javnost u vreme wihovog izno{ewa (jula 1987. godine), a ne da se zadovoqi time {to je pravosna`nim odlukama istoga suda utvr|eno da su one mogle uznemiriti javnost juna 1986. odnosno februara 1987. godine. Prvostepeni sud je propustio da utvrdi ovu bitnu okolnost. (2) Nasuprot stanovi{tu prvostepenog suda, smisao izno{ewa pojedinih tvrdwi bitno zavisi od konteksta u kome su iznete, pa od tog konteksta zavisi i wihova podobnost da uznemire javnost. Jer, zakonodav~eva voqa nije bila da se odre|ene tvrdwe zabrawuju samo zbog re~i koje sadr`e, kao neke magi~ne formule ~ijim se izgovarawem automatski izazivaju odre|ene posledice. Kada bi tako bilo, onda se jednom zabrawene tvrdwe nikada ne bi smele izre}i, napisati, ~uti ili pro~itati. U tom slu~aju bi se i sama sudska re{ewa koja sadr`e inkriminisane tvrdwe morala sklawati od o~iju javnosti, {to se, naravno, ne ~ini. Da protivpravnost jedne tvrdwe bitno zavisi od konteksta u kome je izneta, najboqe svedo~i upravo ovaj slu~aj: Inkriminisane tvrdwe dr Vojislava [e{eqa iz kwiga Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki proces mogle su, u vreme kada su objavqene, uznemiriti javnost samo ako bi javnost poverovala u wihovu istinitost. Me|utim, nadle`ni sud je, u postupku predvi|enim zakonom, utvrdio da su te tvrdwe neistinite, o ~emu je javnost obave{tena. Od tog trenutka, dakle, prestaje mogu}nost uznemiravawa javnosti javnost zna da su te tvrdwe neistinite i ne mo`e se zbog wih vi{e uznemiravati. U tome je upravo i racio sudske zabrane rasturawa {tampanih stvari: da se javnost, koja je mogla biti uznemirena, umiri tako {to }e saznati pravu, sudom utvr|enu istinu. Taj ciq je u pogledu inkriminisanih tvrdwi ve} postignut. I zato je bitno da se uzme u obzir kontekst u kome su inkriminisane tvrdwe iznete u kwizi Disidentski spomenar. Iznose}i ih, autor uop{te ne tvrdi da su one istinite. Naprotiv, on saop{tava javnosti da je zbog wih kwiga zabrawena jer su one, po nala`ewu suda, neistinite. Pod tim okolnostima jasno je da nema razloga da se javnost uznemiri. [tavi{e, iznose}i inkriminisane tvrdwe u ovom kontekstu, autor ostvaruje i jednu dru{tveno korisnu, edukativnu funkciju: on obave{tava javnost o tome kakve se tvrdwe, po nala`ewu Okru`nog suda u Beogradu, imaju smatrati neistinitim i podobnim da uznemire javnost i zbog kakvih se tvrdwi zabrawuje rasturawe {tampanih stvari. (3) Na sli~an zakqu~ak upu}uje i dosledna primena odredbe ~l. 18. st. 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa (u daqem tekstu: ZSZS[), koja nala`e shodnu primenu odredaba ZKP u postupku za izricawe zabrane rasturawa {tampane stvari. Naime, shodna primena ZKP ukazuje da izdava~, kao stranka u postupku po ZSZS[, ima polo`aj analogan polo`aju okrivqenog u krivi~nom postupku. Isto tako, sama mera izricawa zabrane rasturawa {tampane stvari jeste institut analogan institutu krivi~ne sankcije u ZKP.
448

S obzirom na ~iwenicu da je u ranijim postupcima koji su se vodili po ZSZS[ protiv istog izdava~a i zbog istih inkriminisanih tekstova ve} izre~ena mera zabrane rasturawa {tampane stvari, u postupku u kojem je doneto `albeno re{ewe vaqalo je primeniti krivi~noprocesno na~elo ne bis in idem, pa analognom primenom ~l. 349. st. 1. ta~. 5. ZKP odbiti predlog OJT. (4) Potpunosti radi, ovde se samo ukratko napomiwe da nema zakonskih smetwi da se objavquju integralno, u izvodima ili u slobodnoj interpretaciji sudske odluke o zabrani rasturawa {tampane stvari. To proisti~e iz odredbe ~l. 5. st. 5. ZSZS[, koja zabrawuje objavqivawe re{ewa o privremenoj zabrani rasturawa {tampane stvari. Tuma~ewem a contrario dolazi se do zakqu~ka da nema zakonskih smetwi objavqivawu sudskog re{ewa o trajnoj zabrani rasturawa {tampane stvari. Ovakvo tuma~ewe podupire i okolnost da se, za razliku od re{ewa o privremenoj zabrani, re{ewe o trajnoj zabrani donosi u javnom i kontradiktornom sudskom postupku, da se saop{tava javno i da prema tome nema razloga da se, posle javnog izricawa, ono u~ini nedostupnim javnosti. Citiraju}i i prepri~avaju}i re{ewa o zabrani rasturawa svojih ranijih kwiga u ovde inkriminisanim tekstovima, izdava~ nije postupao protivpravno. II. Drugi osnov za zabranu rasturawa kwige Disidentski spomenar prvostepeni sud nalazi u tekstovima na str. 61, 64, 70. i 86. koji predstavqaju delove iz tri otvorena protestna pisma i jednog apela pukovnika u penziji Radisava Filipovi}a. Prema nala`ewu suda (v. str. 7. o`albenog re{ewa), ovi tekstovi ne sadr`e ~iweni~ne iskaze ve} se u wima iznose vrednosni sudovi autora, tako da se prvostepeni sud nije upu{tao u utvr|ivawe wihove istinitosti odnosno neistinitosti. Prvostepeni sud, dakle, sasvim ispravno nalazi da se vrednosni sudovi ne mogu podvesti pod pojam neistina u smislu ZID. Odatle sledi a fortiori da se oni ne mogu podvesti ni pod pojam vesti u smislu istog Zakona. Me|utim, prvostepeni sud je u~inio upravo ovo drugo: utvrdio je da inkriminisani tekstovi predstavqaju vrednosne sudove i subjektivna mi{qewa autora, a onda ih je podveo pod pojam vesti kojima se mo`e uznemiriti javnost. Dakle, prvostepeni sud je na utvr|eno ~iweni~no stawe primenio zakonski propis koji se na takvo stawe ne mo`e primeniti. Ovakav svoj postupak prvostepeni sud obrazla`e pomo}u dva argumenta, od kojih nijedan nema osnova u zakonu: (1) Sud vidi razlog za zabranu u tome {to se inkriminisani vrednosni sudovi svode na omalova`avawe i krajwe negativno ocewivawe legalnih dr`avnih organa na{e zemqe, pojedinih na{ih istorijskih tekovina, zatim preduzetih odre|enih akcija i mera ovla{}enih dr`avnih organa, te i op{te politi~ke situacije u na{oj zemqi. Ovakvo nala`ewe prvostepenog suda mo`e biti ta~no ili neta~no, ali ono ni u kom slu~aju ne daje osnova za primenu odredbe ~l. 26. st. 1.
449

ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije (ZID). Citirani propis ne predvi|a mogu}nost zabrane rasturawa {tampanih stvari kojima se omalova`avaju ili krajwe negativno ocewuju legalni dr`avni organi SFRJ, pojedine istorijske tekovine itd. Citirani propis predvi|a mogu}nost zabrane rasturawa iskqu~ivo za {tampane stvari kojima se iznose neistine ili vesti kojima se mo`e ugroziti javni red ili uznemiriti javnost. Prvostepeni sud je, pravilno, ustanovio da inkriminisani tekstovi predstavqaju vrednosne sudove autora. Time je iskqu~io mogu}nost da bi ti tekstovi predstavqali neistine ili vesti. Ali, time je isto tako iskqu~io mogu}nost primene ~l. 26. st. 1. ta~. 2. ZID. (2) Drugi argument nije sasvim jasan. On glasi: objavqivawe i tih tekstova sa takvim kvalifikacijama upravo u kwizi Disidentski spomenar u kojoj su objavqeni i tekstovi na stranama 7. i 8. iste kwige za koje je napred re~eno da je za wih u pravosna`no okon~anim postupcima utvr|eno da predstavqaju izno{ewe neistina kojima se mo`e uznemiriti javnost, sada predstavqa izno{ewe vesti kojima se mo`e uznemiriti javnost (str. 7. obrazlo`ewa o`albenog re{ewa). Da li je jedan tekst vest koja mo`e uznemiriti javnost ili ne zavisi od wegove sadr`ine, a ne od toga u kojoj je kwizi objavqen. To je upravo stanovi{te prvostepenog suda kada su u pitawu tekstovi sa str. 7. i 8. Disidentskog spomenara: oni su, prema tome stanovi{tu, neistiniti i podobni da uznemire javnost bez obzira na kontekst u kome se objavquju. Nije jasno za{to isto stanovi{te ne va`i i za tekstove R. Filipovi}a nego wihova pravna kvalifikacija zavisi od konteksta u kome se objavquju. Jo{ mawe je jasno kako tekstovi za koje je prvostepeni sud utvrdio da predstavqaju vrednosne sudove mogu da se pretvore u vesti samo zato {to su objavqene u kwizi Disidentski spomenar. Dakle, prvostepeni sud je na inkriminisane tekstove sa str. 61, 64, 70. i 86. kwige Disidentski spomenar primenio zakonski propis koji se nije mogao primeniti. Na osnovu svega izlo`enog, ova `alba je opravdana i na zakonu zasnovana, pa se od toga suda tra`i da je uva`i a `albeni predlog u celosti usvoji. Mada je bio spre~en da u~estvuje na glavnoj raspravi, Vrhovnom sudu Srbije `albu je uputio i advokat Aleksandar Lojpur: Na osnovu ~lana 16. Zakona o spre~avawu zloupotrebe {tampe i drugih vidova informisawa, ovim dolepotpisani punomo}nik izdava~a i autora dr Vojislava [e{eqa iz Zemuna, u predmetu zabrane rastura wa kwige Disidentski spomenar, na osnovu punomo}ja koje se prila`e, podnosi Vrhovnom sudu Srbije `albu protiv re{ewa o zabrani ras turawa kwige Disidentski spomenar autora dr Vojislava [e{eqa, koje je doneo Okru`ni sud u Beogradu pod brojem Kr. br. 94/87 dana 24. jula 1987. godine, zbog povrede zakona (~l. 363. st. 1. ta~. 2. Zakona o kri vi~nom postupku koji se primewuje supsidijarno na osnovu ~l. 18. Zako450

na o spre~avawu zloupotrebe {tampe i drugih vidova informisawa) pa punomo}nik izdava~a i autora predla`e da drugostepeni sud donese slede}e re{ewe: Usvaja se `alba, pa se prvostepeno re{ewe preina~uje tako da se odbija predlog za izricawe zabrane rasturawa kwige Disidentski spomenar podnet od strane okru`nog javnog tu`ioca u Beogradu dana 20. jula 1987. godine Ut. br. 28/87. Obrazlo`ewe: Osporenim re{ewem povre|ena je odredba ~l. 26. st. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti i odredba ~l. 157. i ~l. 167. i 168. Ustava SFRJ. I. Povreda ~l. 26. st. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti: Prvostepeni je sud zabranio kwigu Disidentski spomenar jer je na{ao da su u woj, na stranicama 7. i 8. (predgovor) i 61, 64, 70, 71. i 86. (predstavke gra|anina Radisava Filipovi}a, penzionera iz Beograda), sadr`ane vesti kojima se mo`e ugroziti javni red ili uznemiriti javnost. Ovakva konstatacija prvostepenog suda nije odr`iva. Kada se radi o navodima u predgovoru vaqa ista}i da se ne radi ni o kakvim vestima, ve} o navo|ewu razloga zbog kojih su ranije bile zabrawene druge kwige istog autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa. Pogotovo ne mogu biti opisane kao vesti predstavke penzionisa nog pukovnika JNA upu}ene Predsedni{tvu SFRJ i drugim dr`avnim organima i organima dozvoqenih politi~kih organizacija (Savezu ko munista Jugoslavije, Savezu sindikata Jugoslavije, Savezu udru`ewa boraca i dr.) kao i organima dozvoqenih udru`ewa (Savez advokatskih komora i Savez rezervnih vojnih stare{ina) jo{ u prvoj polovini 1984. godine. Pravilno je u prvostepenoj presudi konstatovano da se u tim predstavkama iznose subjektivni vrednosni sudovi autora kojima on osu|uje pojave zloupotrebe zakona od strane pojedinih vr{ilaca javnih dr`avnih i politi~kih funkcija i daje svoje subjektivno vi|ewe pojedinih doga|aja iz pro{losti i sada{wosti dru{tva. Me|utim, nejasno je kako je mogu}e takve subjektivne vrednosne sudove i vi|ewa podvesti pod pojam vesti. Zakonom je propisana zabrana kwiga koje sadr`e neistine ili vesti koje mogu uznemiriti javnost. O~igledno je da zakon ovde koristi izraz vest u wenom uobi~ajenom jezi~kom zna~ewu: novost, glas, izve{taj... ka ko pod odrednicom vest pi{e u Re~niku srpskohrvatskog kwi`evnog je zika (Novi Sad 1967), pa se ve} samim gramati~kim tuma~ewem ove norme o~igledno mora zakqu~iti da zakon ne zabrawuje kwige koje sadr`e subjektivne vrednosne sudove i vi|ewa, pa je otuda prvostepeni sud pogre{no primenio ~l. 26. st. 2. kada je subjektivne vrednosne sudove i vi|ewa okarakterisao kao vesti i zabranio kwigu koja takve sudove sadr`i. II. Povreda odredaba iz ~l. 157. i 167. i 168. Ustava SFRJ: Ovim odredbama Ustava zajam~eno je pravo gra|ana da podnose predstavke dr`avnim i drugim organima i organizacijama i pravo gra|ana da budu obave{teni o zna~ajnim pitawima i da obave{tavaju javnost o svojim mi{qewima i inicijativama.
451

Odredba iz ~l. 26. st. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti ne mo`e biti primewivana niti tuma~ena na na~in da se ova zajam~ena ustavna prava gra|ana ukidaju. Me|utim, kada zabrawuje kwigu u kojoj su takve predstavke i takva mi{qewa od zna~aja za javnost objavqena, sud onemogu}ava realizaciju ovih zajem~enih prava. Zakonom je jasno i dovoqno ograni~eno ovo pravo na to da se ne smeju {iriti neistine ili vesti koje mogu uznemiriti javnost. Zakon nigde ne propisuje mogu}nost zabrane takvih stavova koji nisu ni neistina ni vest, kao {to su razmi{qawa koja u sebi sadr`e vrednosne sudove. Vrednosni sudovi nisu ni istiniti ni neistiniti, a u svakom slu~aju nisu vest. U ovom kontekstu vaqa ista}i da konstatacija suda da se vrednosni sudovi iz opisanih predstavki biv{eg pukovnika Filipovi}a svode na omalova`avawe i krajwe negativno ocewivawe legalnih dr`avnih organa na{e zemqe nema nikakvog zna~aja za re{ewe ove pravne stvari, pa joj nije ni mesto u osporenoj sudskoj odluci. Iz same odluke se zapravo i ne vidi kakva uzro~na veza mo`e postojati iz okolnosti koje se isti~u u toj konstataciji i neistina ili vesti iz ~l. 26. st. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti. Naime, ne vidi se zbog ~ega bi omalova`avawe i krajwe negativno ocewivawe, samo po sebi (dakle bez podrobnijeg istra`ivawa da li je takvo omalova`avawe ili negativno ocewivawe opravdano) i pogotovo kada se radi o nosiocima javnih funkcija i op{toj politi~koj situaciji, bilo dovoqan razlog za zabranu kwige. Naprotiv, sastavni deo civilizacijskih dostignu}a demokratskog razvoja jeste kriti~ko preispitivawe pro{losti svake dru{tvene zajednice i rada svih nosilaca javnih funkcija, pa je stoga legitimno i dozvoqeno, upravo sa stanovi{ta tih naprednih dostignu}a evropske civilizacije, i omalova`avati i krajwe negativno ocewivati pojedine doga|aje iz pro{losti i nosioce javnih funkcija, uvek kada oni to po kriti~arevom mi{qewu zaslu`uju. Sa druge strane, isti~e se da istra`ivawe da li je izno{ewe pojedinih vrednosnih sudova kojima se omalova`ava ili krajwe negativno ocewuje dozvoqeno ili zabraweno ili ka`wivo mo`e biti predmet nekog drugog postupka. Takvo istra`ivawe mo`e biti predmet nekog drugog postupka a ne postupka zabrane kwiga. U postupku zabrane kwige istra`uje se samo da li kwiga sadr`i takve neistine ili vesti kojima se mo`e uznemiriti javnost, a ne da li pojedini vrednosni sudovi sadr`ani u kwi zi predstavqaju omalova`avawe ili negativno ocewivawe bilo ~ega. Gra|ani imaju ustavom zagarantovano pravo da budu obave{teni o razmi{qawima Radisava Filipovi}a, komuniste od 1940, borca od 1941. godine i pukovnika JNA. To pravo gra|anima garantuje Ustav u ~l. 168. Gra|anin Vojislav [e{eq ima ustavom zagarantovano pravo da o mi{qewima Radisava Filipovi}a koja su zna~ajna za javnost obavesti javnost putem kwige Disidentski spomenar. Ovo pravo gra|anina Vojislava [e{eqa nije ograni~eno zakonskom odredbom iz ~l. 26. st. 2. Zako452

na o izdava~koj delatnosti jer vrednosni sudovi pukovnika Filipovi}a nisu ni istiniti ni neistiniti, niti predstavqaju vest, pa je otuda povre|ena ustavna norma iz ~l. 167. i 168. Ustava SFRJ kada je zabrawena kwiga Disidentski spomenar samo zato {to sadr`i vrednosne sudove Radisava Filipovi}a. Na osnovu navedenog ova je `alba opravdana a predlog odluke drugostepenog suda na zakonu je zasnovan. Vrhovni sud Srbije je `albe uva`io i predmet vratio na ponovno odlu~ivawe: Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u ve}u sastavqenom od sudija: Vlastimira Nikoli}a, kao predsednika ve}a, mr Slavka Muci}a i Branislava Blagojevi}a, kao ~lanova ve}a, i stru~nog saradnika Vojke Om~ikus, kao zapisni~ara, u postupku rasturawa {tampanih stvari kwige Disidentski spomenar autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa, re{avaju}i o `albama punomo}nika advokata Radeta Mikijeqa i Aleksandra Lojpura, izjavqenim protiv re{ewa Okru`nog suda u Beogradu Kr. br. 94/87 od 24. jula 1987. godine, posle sednice ve}a odr`ane dana 18. avgusta 1987. godine, doneo je re{ewe: Ukida se re{ewe Okru`nog suda u Beogradu Kr. br. 94/87 od 24. jula 1987. godine, i predmet se vra}a istom sudu na ponovno su|ewe. Obrazlo`ewe: Navedenim re{ewem Okru`nog suda u Beogradu zabraweno je u celosti rasturawe kwige Disidentski spomenar, autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa, izdate u Beogradu 1987. godine. Istim re{ewem odlu~eno je da se svi primerci pomenute kwige oduzmu, kao i da se po pravosna`nosti re{ewa izreka istog ima objaviti u Slu`benom glasniku SRS i Slu`benom listu SFRJ. Protiv ovog re{ewa blagovremeno su izjavili `albe: punomo}nik advokat Rade Mikijeq zbog povrede zakona i zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa, punomo}nik advokat Aleksandar Lojpur zbog povrede zakona. U podnetim `albama stavqen je predlog da se prvostepeno re{ewe ukine ili preina~i u smislu `albenih navoda. Punomo}nik advokat Rade Mikijeq postavio je zahtev da se pre odlu~ivawa o `albi pozovu i saslu{aju stranke u smislu ~l. 16. stav 4. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova javnog informisawa koji Vrhovni sud nije uva`io nalaze}i, imaju}i u vidu da odr`avawe javne sednice nije obavezno, da prisustvo stranaka ne bi bilo korisno za razja{wewe ove stvari. Zamenik republi~kog javnog tu`ioca u svom podnesku Ktr. I br. 1822/87 od 12. 8. 1987. godine, stavio je predlog da se `albe odbiju kao neosnovane. Vrhovni sud je na sednici ve}a razmotrio sve spise ovog predmeta zajedno sa pobijanim re{ewem, pa je po oceni `albenih navoda i predloga kao i predloga zamenika republi~kog javnog tu`ioca na{ao:
453

Okru`ni javni tu`ilac stavio je predlog Okru`nom sudu da donese re{ewe kojim }e se zabraniti u celosti rasturawe kwige Disidentski spomenar, autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa zbog toga {to se u woj iznose neistine, kako u inkriminisanim delovima tako i u tekstovima koji su pojedina~no ranije objavqeni ili neobjavqeni, kojima se, kada se uzme kwiga u celini, mo`e uznemiriti javnost, {to je osnov za zabranu prema ~l. 26. stav 1. ta~ka 2. Zakona o izdava~koj delatnosti. Prvostepeni sud je prihvatio predlog OJT o zabrani u celosti rasturawa kwige Disidentski spomenar i u razlozima istakao da tekstovi na stranama 7, i 8. predstavqaju na posredan na~in ponovno objavqivawe onoga {to je ve} utvr|eno da je izno{ewe neistina kojima se mo`e uznemiriti javnost, {to po oceni prvostepenog suda predstavqa izno{ewe vesti kojima se mo`e uznemiriti javnost. Tekstovi pak na stranama 61, 64, 70. i 86. predstavqaju delove tekstova protestnih pisama i apela pukovnika u penziji Radisava Filipovi}a, u kojima se prema stanovi{tu prvostepenog suda izra`ava subjektivno mi{qewe, ocena i sudovi autora istih, iznose takozvani vrednosni sudovi autora, a ne tvrdwe u vezi kojih bi se moglo postaviti pitawe utvr|ivawa neistinitosti ili istinitosti, koji se svode na omalova`avawe i krajwe negativno ocewivawe legalnih dr`avnih organa na{e zemqe, pojedinih na{ih tekovina, zatim preduzetih odre|enih akcija i mera ovla{}enih dr`avnih organa, te i op{te politi~ke situacije u na{oj zemqi. Dakle, po stanovi{tu prvostepenog suda objavqivawe pomenutih tekstova sa iznetim kvalifikacijama predstavqa izno{ewe vesti kojima se mo`e uznemiriti javnost. Po stanovi{tu Vrhovnog suda dati razlozi prvostepenog suda su nejasni i nedovoqni u pogledu odlu~nih ~iwenica, kao i me|usobno protivre~ni, {to predstavqa bitnu povredu prema ~l. 364. st. 1. ta~. 11. ZKP. Prema ~l. 26. st. 1. ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti rasturawe publikacije mo`e biti zabraweno zbog, pored drugih osnova, izno{ewa neistina ili vesti kojima se mo`e uznemiriti javnost (ugroziti javni red). Polaze}i od ove odredbe prvostepeni sud je trebalo da raspravi da li je u publikaciji kwizi izneta neistina, ili vest, kao i da li je usled toga moglo do}i do uznemirewa javnosti. U konkretnom slu~aju nije sporno da je pravosna`nim sudskim odlu kama ve} utvr|eno da su tekstovi na stranama 7. i 8. po svojoj sadr`ini neistine koje mogu uznemiriti javnost. Postavqa se pitawe da li, ima ju}i u vidu vremensku distancu, koja nije velika, citirawe tih tekstova predstavqa ponovno izno{ewe neistina, a prema predlogu OJT u kwizi se iznose neistine, ili je to izno{ewe razloga sudskih odluka o zabrani ranijih kwiga kako isti~e autor, ili je pak obave{tewe o neistina ma sadr`anim u ranije zabrawenim kwigama, kako je zakqu~io prvostepeni sud. Opredequju}i se za zakqu~ak da se radi o vesti prvostepeni sud nije dao jasne ni dovoqne razgrani~avaju}e razloge na osnovu kojih dokaza, utvr|enih ~iwenica i okolnosti tako utvr|uje, a za{to ne prihvata stav iz predloga OJT-a odnosno autora. Radi se o odlu~noj ~iwe454

nici bilo da je u pitawu izno{ewe neistine, bilo vesti koja kao i svaka druga odlu~na ~iwenica mora biti zasnovana na dokazima i obrazlo`enim vaqanim razlozima. U vezi tekstova na stranama 61, 64, 70. i 86. razlozi prvostepenog suda su protivre~ni, jer se navodi da predstavqaju subjektivno mi{qewe, ocene, takozvane vrednosne sudove koji se svode na omalova`avawe i krajwe negativno ocewivawe legalnih organa itd. u vezi kojih se ne bi moglo postaviti pitawe utvr|ivawa wihovih neistinitosti ili istinitosti, a sa druge strane zakqu~uje da se radi o vesti kojom se mo`e uznemiriti javnost {to je o~igledno protivre~no. U stvari, kwiga Disidentski spomenar obuhvata tekstove pukovnika u penziji Filipovi}a koji po svojoj sadr`ini jesu ili nisu istiniti. Prema tome, ukoliko prvostepeni sud utvr|uje da tekstovi na stranama 7. i 8. kao i na stranama 61, 64, 70. i 86. predstavqaju vest, koja je, nezavisno od svoje su{tine, istinita, onda treba imati u vidu da je ona u osnovi po svojoj sadr`ini vest kojom se saop{tava neistina ili pod odre|enim uslovima i okolnostima istina koja mo`e uznemiriti javnost. Na kraju, bilo da je u pitawu izneta neistina, bilo vest, one za posledicu moraju imati bar mogu}nost uznemirewa javnosti koja posledica tako|e mora biti nesumwivo utvr|ena i obrazlo`ena, {to nije slu~aj sa pobijanom odlukom prvostepenog suda. Stoga po oceni Vrhovnog suda `albeni navodi kojim se osporava pravilnost prvostepenog re{ewa u iznetom smislu su osnovani. Radi otklawawa predwih nedostataka u ponovqenom postupku Vrhovni sud je pobijano re{ewe ukinuo na osnovu ~l. 397. st. 3. ZKP i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlu~ivawe. Na ponovqenom glavnom pretresu 15. septembra sa~iwen je slede}i zapisnik: Po~eto u 9,30 ~asova. Predsednik ve}a konstatuje da su pristupila sva pozvana lica, osim punomo}nika autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa advokata Aleksandra Lojpura, kome poziv nije uru~en sa naznakom pozivara da se isti nalazi na godi{wem odmoru. Prethodno upitan autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq izjavquje da se glavni pretres odr`i iako nije pristupio wegov drugi punomo}nik advokat Aleksandar Lojpur. Konstatuje se da stranke kao i punomo}nik autora i izdava~a saglasno predla`u da se pretres odr`i. Sud donosi re{ewe da se glavni pretres odr`i. Glavni pretres je javan. Konstatuje se da za ovim autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq uzimaju}i re~ izjavquje: U svemu ostajem pri navodima svoje re~i koje sam dao na glavnom pretresu na dan 24. jula 1987. godine pred ovim sudom, s tim {to `elim jo{ da dodam, a molim da mi se odobri da ja to izdiktiram u zapisnik.
455

Konstatuje se da je predsednik ve}a odobrio autoru i izdava~u dr Vojislavu [e{equ da isti izdiktira svoju re~ koju je pripremio u zapisnik, pa isti iznosi: Svoju dopunsku argumentaciju }u bazirati na analizi ukupnog dru{tvenog i politi~kog stawa u Bosni i Hercegovini kako bih na taj na~in potkrepio i dopunio argumentaciju na kojoj se baziraju moje tvrdwe iznesene u predgovoru kwige Veleizdajni~ki proces a preina~ene u Disidentskom spomenaru kao i razlog zabrane. Pravni status Bosne i Hercegovine unutar jugoslovenske federacije u ratnom razdobqu dugo vremena nije bio sasvim jasan. S obzirom da je u woj ve}insko stanovni{tvo srpske nacionalnosti bilo izlo`eno stravi~nim progonima od strane usta{a i fa{ista, vrlo je te{ko bilo rukovodstvu Narodnooslobodila~kog pokreta sa Josipom Brozom na ~elu da otvoreno gu{i nacionalna ose}awa srpskog naroda, pa je jedno vrijeme cirkulisala ideja o Bosni i Hercegovini kao autonomnoj pokrajini u sastavu Srbije. U isto vrijeme postojala je teza o neophodnosti stvarawa posebne federalne jedinice od Sanyaka. Pri kraju rata na|eno je kompromisno re{ewe, a da bi se zadovoqili svi oni koji su tradicionalno zazirali od navodne velikosrpske hegemonije i unitarizma, odlu~eno je da Bosna i Hercegovina postane posebna federalna jedinica, a da se Sanyak podijeli izme|u Srbije i Crne Gore. Nekoliko decenija posle Drugog svetskog rata glavna li~nost re`ima u Bosni i Hercegovini bio je \uro Pucar Stari, ~ovek kome je nedostajalo i elementarno obrazovawe, bez ikakvih intelektualnih svojstava. Oko sebe je okupio garnituru qudi koji su bili sli~ni ili jo{ gori od wega. To je uzrok katastrofalnog zaostajawa Bosne i Hercegovine i u ekonomskom i u kulturnom razvoju. Kult li~nosti \ure Pucara bio je gotovo identi~an Brozovom. Jo{ i danas u zaba~enim selima, u domovima kulture na zidovima se mogu na}i izvje{ani portreti Josipa Broza i \ure Pucara, jedan uz drugoga. Kako je ve} negde polovinom 60-tih godina bio toliko senilan da nije mogao uop{te u~estvovati u politi~kom `ivotu, Tito odlu~uje da ga smijeni, a na wegovo mjesto u jednom kratkom interegnumu dolaze Cvijetin Mijatovi} i Rato Dugowi}, dok je Broz tragao za pogodnijom li~no{}u. Najpogodniju li~nost na{ao je u Branku Mikuli}u, ~ovjeku koji je izrastao iz partijskog aparata, verbalno krajwe odan Brozu, sa policijskim sklonostima u politi~kom `ivotu, koji je zadr`ao sve negativne elemente politike koju je vodio \uro Pucar, za vrlo kratko vreme osvojio potpunu vlast, staru gardu potisnuo sa javne pozornice i s velikom energijom i spretno{}u upustio se u sprovo|ewe politike refeudalizacije Jugoslavije koja je otpo~ela brionskim plenumom, a predvodili su je hrvatski nacionalisti na ~elu sa Vladimirom Bakari}em. Da bi definitivno u~vrstio samostalnost Bosne i Hercegovine u jugoslovenskoj federaciji, Mikuli} dolazi na ideju o formirawu muslimanske nacije. Za tu ideju je zainteresovao i Yemala Bijedi}a, a wih dvojica krajem {ezdesetih godina odlaze kod Josipa Broza koji im pru456

`a punu podr{ku jer mu je odmah bilo jasno da ta stvar bitno mo`e uticati na daqe cjepawe srpskog naroda. Veliki broj muslimanskog stanovni{tva u Bosni i Hercegovini tradicionalno se smatrao dijelom srpskog naroda, ne{to mawi broj pripadnicima hrvatskog, a ostatak je uvijek sebe identifikovao sa turskim okupatorom. Dakle, do kraja su bili denacionalizovani. Nakon dogovora Mikuli}a, Bijedi}a i Broza u Bosni i Hercegovini se vodi `estoka kampawa prisiqavawa muslimanskog stanovni{tva da se izjasni na predstoje}em popisu stanovni{tva 1971. godine pripadni{tvom novoj naciji. U toj kampawi su u~estvovali najpoznatiji politi~ki funkcioneri, na raspolagawu su im stajali helikopteri. Svi oni koji su makar za trenutak pokazivali sumwu i neslagawe surovo su progoweni. Vr{ene su velike ~istke nepodobnih funkcionera u partijskim komitetima, javnim ustanovama, privrednim preduze}ima i kulturnim institucijama. Jedan od najve}ih srpskih kwi`evnika svih vremena Me{a Selimovi} morao je pod pritiskom da napusti Bosnu i Hercegovinu. Tada{wi asistent univerziteta Bo`idar Jak{i} bio je ~ak i su|en jer je u nekom privatnom razgovoru pomiwao kako je Atif Purivatra, jedan od glavnih nacionalisti~kih ideologa, stotine i stotine kilometara preleteo dr`avnim helikopterom sprovode}i agitaciju. Dolazi do progona istaknutog sociologa Esada ]imi}a, Hrvata po nacionalnosti, zbog izjave da on ne mo`e svoju nacionalnost da mewa svakodnevno kao ko{uqu. To su samo najkarakteristi~niji primjeri. Mikuli}u je bilo jasno, s obzirom da hrvatsko stanovni{tvo ~ini svega 15 do 20 odsto stanovni{tva Bosne i Hercegovine, da najdu`i politi~ki uzlet mo`e ostvariti podsti~u}i muslimanski nacionalizam. U skladu s tim on postaje jedan od glavnih propagatora takozvane alhemijado kwi`evnosti koja je nastajala u krilu bosanskog muslimanskog stanovni{tva na srpskohrvatskom jeziku ali pisana takozvanom arabicom. Teoreti~ari kwi`evnosti su saglasni da na taj na~in nije napisano nijedno iole vrednije kwi`evno djelo. Me|utim, Mikuli}u nau~ni sudovi uop{te nisu va`ni. On podsti~e izgradwu takozvane ideologije bosanskog duha u kwi`evnosti i kulturi ~iji je glavni tvorac Muhamed Filipovi}, profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu. Istina, Mikuli} nije ba{ voqan da muslimanski nacionalizam u potpunosti preraste u panislamizam, pa s vremena na vreme poku{ava razbla`iti neke wegove najekstremnije oblike. Iz tog razloga }e i sam Filipovi} vi{e puta biti na tapetu partijske kritike da bi se svaki put iznova vra}ao kao feniks i zadr`avao ulogu vode}eg ideologa. Sporadi~ne kritike Filipovi}evih teza bile su samo na~in da se jugoslovenskoj javnosti baci pra{ina u o~i, a da se vo|ewe nacionalisti~ke politike nastavi. Dolazi i do politi~ke orijentacije prema islamskim zemqama ~iji se lideri ~ak otvoreno me{aju u na{ politi~ki `ivot, posebno libijski vo|a Muamer El Gadafi tokom svoje poznate posete Bosni i Hercegovini. Uz wegovu pomo} podi`e se veliki broj yamija i drugih sakralnih objekata.
457

Potpuna kontrola nad sredstvima javnog informisawa dovela je do apsolutnog gu{ewa kriti~ke javne rije~i a pritisak nije uperen samo prema intelektualcima srpske i hrvatske nacionalnosti nego prema tim narodima uop{te. Prema podacima koje je u dva navrata objavio beogradski NIN 1982. i 1984. godine, u desetogodi{wem periodu iz Bosne i Hercegovine se iseqava 240.000 Srba i oko 120.000 Hrvata vi{e nego {to se u wu useqava, dok dolazi do velikog useqavawa muslimanskog stanovni{tva iz Sanyaka, Crne Gore, Ju`ne Srbije, Makedonije, privu~enog beneficiranim polo`ajem i obe}awima o brzom gra|anskom prosperitetu me|u svojima. Cifre o tom prilivu nisu mogle biti bitno umawene ni podacima o velikom broju muslimana koji je oti{ao u Sloveniju ili inostranstvo u tragawu za boqom zaradom. Uporedo s tim dolazi do obnavqawa turske okupatorske tradicije, veli~awa mnogih turskih zlikovaca, u prvom redu Smail Age ^engi}a, te do poku{aja rehabilitacije poznatih ratnih zlo~inaca i kvislinga iz reda muslimanskog stanovni{tva, a na taj posao je svojski prionuo profesor sarajevskog Filozofskog fakulteta Muhsin Rizvi} i za to dobio dvadesetsedmojulsku nagradu, dakle, nagradu povodom dana ustanka Bosne i Hercegovine. I sam Rizvi} je u toku rata pripadao usta{kom pokretu, a posle rata je ~ak osu|ivan na nekoliko godina zatvora kao mladomusliman. O~igledno je, dakle, da su neki pojmovi i termini u politici Mikuli}a i Pozderca pobrkani. Prvo je izjedna~en ustani~ki sa usta{kim pokretom, da bi se pre{lo na rehabilitaciju usta{kih ideologa. Prije nekoliko godina vo|ena je i javna kampawa od strane nedeqnika Svijet, u kojoj je glavnu ulogu imao Enver Dizdar, radi podizawa spomenika Evliji ^elebiji. Pokrenuta je inicijativa da se promijene i imena nekih od najdu`ih sarajevskih ulica, ulice Vojvode Stepe i Vojvode Putnika. Obala Vojvode Stepe trebalo je da dobije ime turskog velika{a Hayi Loje koji se gr~evito suprotstavqao austrougarskoj okupaciji te`e}i da Bosna i Hercegovina i daqe ostanu u sastavu turske imperije. Drugoj ulici je, prema toj zamisli, trebalo dati ime Edvarda Kardeqa da bi se bar neka ravnote`a uspostavila i glavni ciq postigao. Dolazi i do izgradwe ki~ trgova~kog centra na Ba{ ~ar{iji pod firmom restauracije i renovirawa. Ba{ ~ar{ija danas izgleda kako nikad nije izgledala u turskom periodu, ali neodoqivo podse}a na centre prestonica islamskih zemaqa. Mnoge je, izgleda, u ovoj zemqi iznenadilo {to je pod mo}nim pokroviteqstvom Hamdije Pozderca do{lo do podizawa spomenika turskom zlikovcu Muji Hrwici u Velikoj Kladu{i. Velika Kladu{a je zami{qena kao najisturenija ta~ka panislamske federacije, kao reklamni prozor zabijen u srce Evrope. Sa isukanom sabqom, naoru`an homeinijevskom ideologijom, Mujo Hrwica, ne samo da je pretio Lici, Baniji i Kordunu, ne samo da je pretio Hrvatskoj i Sloveniji, nego je ambicije panislamizma projicirao duboko u centralnu Evropu. Nije slu~ajno preko dva miliona dolara od strane nekih islamskih zemaqa ulo`eno u izgradwu zagreba~ke yamije, kao {to nije slu~ajno
458

{to su tu izgradwu ilegalno finansirala i mnoga bosanskohercegova~ka preduze}a, dok je za sada javnost obave{tena samo o 350 miliona dinara koji su pristigli od Agrokomerca. Nakon pogibije glavnog vo|e bosanskohercegova~kog muslimanskog nacionalizma Yemala Bijedi}a dolazi i do nevi|ene izgradwe wegovog kulta. Jedna od najdu`ih ulica u Sarajevu, Univerzitet u Mostaru, mnoge {kole i javne ustanove dobijaju wegovo ime. ^ak je lansirana ideja da Gacko postane Bijedi}evo. Univerzitet Yemal Bijedi} u Mostaru nosi ime ~ovjeka koji nikada nije uspeo da zavr{i Pravni fakultet. Bio sam student u Sarajevu kada je pred jedan od partijskih kongresa kroz sve partijske organizacije cirkulisao spisak kandidata za najistaknutije funkcije koji je sadr`ao wihove osnovne generalije. Mo`ete li samo zamisliti kakav je smijeh kod stotine studenata izazvalo ~itawe podataka da je Yemal Bijedi} i 30 godina nakon po~etka studirawa jo{ uvek predstavqen kao apsolvent Pravnog fakulteta, mada se ne zna pouzdano da li je i dru gu godinu studija ikada zavr{io. Na wegovo mjesto dolazi Hamdija Pozderac, ~ovjek mnogo primitivniji od Bijedi}a, koji se ve} nimalo ne skriva u vo|ewu muslimanske nacionalisti~ke i panislamisti~ke politike. Predgovor za wegovu kwigu, prikaze preko ~itave stranice Oslobo|ewa pi{e niko drugi nego Muhamed Filipovi}. Karakteristi~an je podatak da se to redovno de{avalo posle svake javne kritike upu}ene Filipovi}u za wegov prethodni ekstremizam. Pozderac je otvoreno stajao u za{titu i drugih nacionalisti~kih ideologa kao {to su, primjera radi, Atif Purivatra, Hasan Su{i}, Muhsin Rizvi}, Omer Ibrahimagi} i drugi. On se nije libio i da otvoreno interveni{e prilikom zapo{qavawa na unosna radna mesta svoje rodbine, rodbine svojih prijateqa i poslu{nika. Ako je neko iz wegovog klana, ma koliko sporednu ulogu u politi~kom `ivotu obavqao, za trenutak bio ugro`en Pozdercu nije bilo nimalo te{ko da do|e na lice mesta i da ga spa{ava. Koliko je samo puta dolazio na Fakultet politi~kih nauka da pru`i otvorenu podr{ku svojim poltronima, dovo|enim u gotovo bezizlazan polo`aj otkrivawem wihovih malverzacija, lopovluka, pa ~ak i napastvovawa studentkiwa. Mikuli}u je to sve odgovaralo. Wega je interesovala apsolutna vlast, a Pozderac mu je slu`io kao referent za prqave poslove. Mikuli} se nije libio da vr{i otvoren pritisak na Fakultet politi~kih nauka da se wegovoj }erki pokloni doktorat, da joj se slike otkupquju po visokim cijenama od strane op{tinskih komiteta i radnih organizacija, mada u umjetni~kim krugovima za wu ka`u da je tre}erazredni slikar. O wenom postavqawu za direktora Olimpijskog muzeja bez javnog konkursa ve} sam govorio. Bilo bi mnogo interesantno kad bi na{a {tampa mogla iskopati podatke koliki su devizni ra~uni Mikuli}evi u stranim bankama, te na koji na~in je obezbedio smje{taj sinu i }erki u zapadnoevropskim zemqama u slu~aju da ovde izgubi vlast i odlu~i da bje`i iz Jugoslavije. Kakve su tek malverzacije i mahinacije ~iwene oko sarajevske olimpijade. I on sam i qudi oko wega to su shvatili kao {ansu za li~no boga}ewe. Neki od sitnijih ~inovnika iz Olimpijskog komiteta, a
459

me|u wima i brat sekretara komiteta, bio je ~ak i uhap{en na nekoliko dana zbog svojih pregolemih apetita da bi onda bio pu{ten i afera zata{kana. Za pojedine olimpijske objekte po nekoliko puta je isporu~ivana identi~na oprema sve dok apetiti organizatora za wenom besplatnom nabavkom nisu do kraja zadovoqeni. ^ak su i gra|ani Sarajeva vi{e godina upla}ivali mjesni samodoprinos za izgradwu komunalnih objekata, porodili{ta, vodovoda, bazena i sli~nog, da bi Mikuli} jednim potezom pera, nikoga ne pitaju}i, sav taj novac preusmerio za izgradwu olimpijskih objekata. Sarajevsku olimpijadu on je shvatio kao vlastitu {ansu da se ~itavoj Jugoslaviji nametne kao bogom dani lider i zato je vr{io otvoreni pritisak na privredna preduze}a i gra|ane da po principu takozvanog donatorstva Olimpijskom komitetu poklawaju ogromna nov~ana sredstva. Proqetos se obrukao pred ~itavim svijetom svojim intervjuom nema~kom [piglu u kome je ~ak izjavio da je za milion i sedam stotina hiqada `rtava u Drugom svetskom ratu na podru~ju Jugoslavije kriv predratni vi{epartijski sistem. Mikuli} je, dakle, otvoreno istupio na planu zata{kavawa usta{kog genocida nad srpskim narodom. Vlastitom narodu pretio je i intervencijom vojske. Potoke krvi taj ~ovek je spreman da prospe samo da bi li~nu vlast sa~uvao. Ba{ wega briga {ta narod misli o wegovoj vladavini. I na kraju, do gu{e je umije{an u aferu sa Agrokomercom. U jugoslovenskom rukovodstvu tako su se tragi~nim spletom okolnosti na{la dva notorna kriminalca. Jedan je kriminalac Hamdija Pozderac, potpredsednik Predsedni{tva Jugoslavije, a drugi kriminalac Branko Mikuli}, predsednik Savezne vlade. Kada ga je doma}a i strana {tampa po~ela prozivati, Mikuli} je odlu~io da `rtvuje Pozderca spa{avaju}i sebe. Dok je Hamdija Pozderac bio na turneji po Bosanskoj Krajini obja{wavaju}i kako nema nikakve veze sa Agrokomercovom aferom, Mikuli} je u najve}oj tajnosti sazvao pro{irenu sednicu Predsedni{tva bosanske partije, poslao helikopter po Pozderca, gotovo prisilno ga doveo na sednicu i prinudio da podnese ostavku. Razume se, Mikuli} se nada da }e se na taj na~in izvu}i. Me|utim, jugoslovensko javno mwewe, koje je napokon osetilo dah slobode, vi{e niko ne mo`e zaustaviti. Samo je pitawe dana kad }e Mikuli} da padne za Pozdercom. Pro{le godine na ovom sudu je zabrawena moja kwiga Hajka na jeretika. Trebalo je da pro|e samo petnaestak meseci da bi se ~itava jugoslovenska javnost uverila kako su moji navodi iz te kwige potpuno istiniti. Ube|en sam da za kwige Veleizdajni~ki proces, Disidentski spomenar ili Demokratija i dogma ne}e biti potrebno ni toliko vremena. Osta}e samo svjedo~anstvo da su u prikrivawu realnih dru{tvenih zbivawa u Bosni i Hercegovini kumovali i politi~ki funkcioneri iz susednih republika spre~avaju}i da se o ogromnim malverzacijama, mahinacijama, ru{ila~kom divqawu muslimanskog nacionalizma i panislamizma, otvoreno i na argumentovan na~in govori. Na kraju predla`em da sud odbaci predlog Okru`nog javnog tu`ioca u Beogradu o trajnoj zabrani rasturawa kwige Disidentski spomenar.
460

Konstatuje se da za ovim punomo}nik autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa izjavquje: Pre nego {to sud bude pre{ao na izvo|ewe dokaznog postupka `elim da uka`em da je pogre{no bilo {to pro{li put nije usvojio na{e predloge za izvo|ewe dokaza, budu}i da nam kolega zamenik javnog tu`ioca nije pru`io dokaze kojima bi se utvrdila neistinitost tvrdwi u inkriminisanim tekstovima zbog ~ega se i predla`e zabrana rasturawa kwige Disidentski spomenar. Jer kada su u pitawu tekstovi na strani 7. i 8. mi stojimo na stanovi{tu da su iznete tvrdwe istinite. ^ak, ukoliko bi se eventualno pojavila i sumwa u istinitost tih tvrdwi, mi }emo predlagati dokaze da i u toj varijanti ne postoji uznemirewe javnosti. Daqe, ukoliko su te tvrdwe bile istinite u vreme dono{ewa pravosna`nih odluka ovoga suda sredinom pro{le i po~etkom ove godine; one to vi{e nisu i da, ako su tada mogle da uznemire javnost danas to ne mogu. Druga grupa inkriminacija na stranama 61, 64, 70. i 86. sadr`i vrednosne sudove i mi smo stajali na pro{lom glavnom pretresu na tom stanovi{tu, koje je sud i prihvatio, ali na{ao je da one grubo vre|aju politi~ke li~nosti politi~kog `ivota, te da zbog toga treba zabraniti kwigu, da se mo`e time uznemiriti javnost. Mi stojimo na stanovi{tu da se prema ~lanu 26. stav 1. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije ne mo`e izre}i zabrana rasturawa kwige zbog ovih razloga. Jer, ovde jedino mogu te pogo|ene li~nosti da tra`e li~nu za{titu, a ne da ih {titi javni tu`ilac. No, ukoliko se stoji na stanovi{tu da su i to neistine ili vesti koje mogu uznemiriti javnost, i daqe }emo predlagati dokaze i tvrdimo da, prvo, to nisu neistine, a drugo, nisu vesti i ne radi se o takvim neistinama, odnosno vestima koje bi mogle uznemiriti javnost. Ve}e donosi re{ewe da se u dokaznom postupku pro~ita: Tekstovi kwige Disidentski spomenar na strani: 7, 8, 61, 64, 70-71. i 86. na koje se odnosi re{ewe OJT u Beogradu Kt. br. 28/87 od 20. jula 1987. godine o privremenoj zabrani rasturawa te kwige, te i da se izvr{i uvid u spornu kwigu. Da se pro~ita navedeno re{ewe OJT u Beogradu Jt. br. 28/87 od 20. jula 1987. godine kao i da se izvr{i uvid u spise ovog Kr. 142/86 i Kr. 9/87, te da se pro~itaju potvrde GSUP-a Beograd, Uprave za upravne poslove broj 213-24-87-07/2 od 20. jula 1987. godine o oduzetim primercima kwige Disidentski spomenar, kao i re{ewe Vrhovnog suda K`. II. 470/87 od 18. avgusta 1987. godine. Konstatuje se da su pro~itani delovi teksta navedene kwige koji su inkriminisani po re{ewu OJT u Beogradu, zatim da je predsednik ve}a ukratko izneo sadr`inu celokupne kwige, daqe, pro~itano je navedeno re{ewe o privremenoj zabrani rasturawa kwige Disidentski spomenar, izvr{en je uvid u spise ovog suda Kr. 142/86 i Kr. 9/87 u kojim predmetima je po pravosna`nim re{ewima ovoga suda zabraweno rasturawe kwiga Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki proces, pro~itane su potvrde GSUP-a Beograd (dve) pod navedenim brojem o oduzetim primercima kwige Disidentski spomenar, a pro~itano je i re{ewe Vrhovnog suda SR Srbije K`. II. 470/87 od 18. avgusta 1987. godine.
461

Stranke i punomo}nik autora i izdava~a nemaju nikakvih primedbi ni prigovora u vezi sa napred izvedenim dokazima. Za ovim zastupnik javne optu`be izjavquje da nema novih predloga za dopunu dokaznog postupka. Za ovim autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq saglasno sa svojim punomo}nikom predla`e da se u dopunu dokaznog postupka izvedu dokazi predlo`eni na glavnom pretresu od 24. jula 1987. godine, a prema podnesku Spisak dokaznih predloga koji se svodi na predlog za saslu{awe 7 vrsta svedoka na okolnosti ozna~ene u tom podnesku, a sve to sa razloga kako je obja{weno na glavnom pretresu na dan 24. jula 1987. godine (strana 11, prvi pasus tog zapisnika). Zastupnik javne optu`be se protivi ovim predlozima za dopunu dokaznog postupka jer su isti upereni na to da bi se utvrdila istinitost navoda iz inkriminisanih tekstova, a pred ovim sudom je ve} utvr|eno u pravosna`no okon~anim poslovima u predmetima u koje je sud izvr{io uvid u dokaznom postupku da se radi o neistinama. Ve}e donosi re{ewe: odbija se predlog autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa i wegovog punomo}nika za dopunu dokaznog postupka, jer sud ocewuje suvi{nim izvo|ewe ovih dokaza a radi re{ewa ove pravne stvari. Za ovim autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq i wegov punomo}nik saglasno predla`u da se u dopunu dokaznog postupka izvedu dokazi uvidom u zapisnike Predsedni{tva CK SKJ i CK SK BiH i to u svemu kako su predlagali na glavnom pretresu od 24. jula 1987. godine na okolnosti navedene u re~ima tada, na tom glavnom pretresu (strana 11 zapisnika, drugi i tre}i pasus odozdo). Zastupnik javne optu`be protivi se ovom predlogu za dopunu dokaznog postupka i isti~e da u svemu ostaje pri razlozima za to protivqewe kao na zapisnik s glavnog pretresa od 24. jula 1987. godine (strana 12. prvi pasus). Za ovim naknadno autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq i wegov punomo}nik predla`u da se u dopunu dokaznog postupka saslu{a kao svedok Branko Mikuli}, a na okolnosti da je po wegovom li~nom nalogu Slu`ba dr`avne bezbednosti BiH zaplenila sve magnetofonske trake i dokumentaciju, a {to se odnosi na wegovo Mikuli}evo u~e{}e, i to direktno u~e{}e u vezi sa aferom Agrokomerc iz Velike Kladu{e. Ovo radi potkrepqewa tvrdwe autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa o op{tim politi~kim prilikama u SR BiH, a {to je predmet inkriminacije u ovom postupku. Zastupnik javne optu`be protivi se ovom predlogu za dopunu dokaznog postupka jer smatra suvi{nim za izvo|ewe u ovom postupku i sa razloga kakav je ve} danas isticao. Ve}e donosi re{ewe: odbijaju se predlozi za dopunu dokaznog postupka autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa i wegovog punomo}nika kao suvi{ni s obzirom da je ~iweni~no stawe po ovoj pravnoj stvari dovoqno osvetqeno dokazima do sada izvedenim na glavnom pretresu. Za ovim se konstatuje da stranke i punomo}nik izdava~a saglasno izjavquju da nemaju novih predloga za dopunu dokaznog postupka, pa predsednik ve}a objavquje da je dokazni postupak zavr{en.
462

Zastupnik javne optu`be u zavr{noj re~i izjavi: U svemu ostajem pri predlogu koji je podnet sudu za zabranu u celosti rasturawa kwige Disidentski spomenar autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa. Ostajem pri zavr{noj re~i koju sam dao na glavnom pretresu od 24. jula 1987. godine i jo{ dodajem: Tekstovi na stranama 7. i 8. sadr`e neistine za koje je to utvr|eno jo{ u ranijem postupku. Wihovo izno{ewe sa stanovi{ta javne tu`be je takvo da objektivno su podobne za uznemirewe javnosti, a i to je utvr|eno u tim postupcima. Daqe, {to se ti~e tekstova iz pisama Radisava Filipovi}a, evidentno je da se u wima iznose neistine i to notorne neistine, tako da eventualnu istinitost u wima ne treba ni dokazivati. I ti tekstovi su takvi da wihovo izno{ewe objektivno mo`e izazvati uznemirewe javnosti. Zato predla`em da sud donese odluku kojom }e usvojiti predlog o zabrani rasturawa sporne kwige. Punomo}nik autora izdava~a u zavr{noj re~i izjavi: Protivim se predlogu OJT u Beogradu za izricawe trajne zabrane rasturawa kwige Disidentski spomenar podnetom od strane OJT u Beogradu. Ostajem pri predlogu koji sam dao na glavnom pretresu od 24. jula 1987. godine: da sud donese re{ewe kojim }e odbiti taj predlog, te da poni{ti re{ewe OJT u Beogradu o privremenoj zabrani rasturawa navedene kwige. Dodajem jo{ i slede}e: kada imamo u vidu re{ewe Vrhovnog suda SR Srbije kojim je ukinuto re{ewe ovoga suda od 24. jula 1987. godine mi{qewa sam da takav stav nije samo zbog druga~ije pravne kvalifikacije, odnosno konstrukcije zauzet od strane suda, ve} i zbog drugih razloga. Na primer, dokaze o istinitosti ~iwenica za koje se tvrdi da predstavqaju neistine, te dokaze o podobnosti za uznemirewe javnosti zbog izno{ewa tih, kako tu`ilac tvrdi, neistina, javna tu`ba ni sada nije ponudila. Mi smo predlagali niz dokaza kao i na pro{lom su|ewu, tako i danas, da poka`emo vezu izme|u onoga {to je predlo`io OJT u Beogradu i onoga kako bi trebalo da sud odlu~i. Na`alost, ti su na{i predlozi odbijeni, jer, mi smo ovde na glavnom pretresu izvodili iste dokaze kao i 24. jula 1987. godine. Ja sam i tada u zavr{noj re~i tvrdio da mi nemamo pouzdan dokaz o tome da li su Hamdija Pozderac i Muzafer Hayagi} kumovi. To je, na primer, ~iwenica koja se iznosi u inkriminisanom tekstu za koji se tvrdi da je neistina i u pogledu koje se ne spori. Da smo izveli dokaze koje smo predlo`ili, mi bismo utvrdili da li je to ta~no ili ne. Re{ewe Vrhovnog suda nas upu}uje da ovde utvrdimo da li su ~iwenice na stranama 7. i 8. sporne kwige istinite jer se radi o odlu~nim ~iwenicama i pri tom bez obzira {to je u ranijim postupcima, pravosna`no okon~anim, utvr|eno da se radi o neistinama, Vrhovni sud u re{ewu ukazuje na postojawe vremenske distance od tih postupaka do ovog su|ewa. U me|uvremenu se mnogo {to{ta izmenilo u politi~kom `ivotu ove zemqe. Ovo naro~ito u BiH. Okolnosti su se u tom pogledu izmenile. Druga~ije javnost vidi sada ulogu Hamdije Pozderca, nego {to je to ranije bilo. Vrhovni sud tra`i od nas da li su istine ili prepri~avawa ra463

nijih sudskih odluka ono {to moj vlastodavac iznosi sada u kwizi. Stojim na stanovi{tu da, po{to se u ovoj kwizi u stvari obave{tava, odnosno prepri~ava javnosti ono {to su sudovi ranije odlu~ili, da to ne treba da smeta ni sudu ni jednom drugom pravosudnom organu. Ovo zbog suda i javnosti, zbog suda i istorije i potomaka. Daqe, tvrdwe pukovnika Filipovi}a, za koje Vrhovni sud ka`e da su one istinite ili ne, za koje mi tvrdimo da su istinite, zastupnik javne optu`be i za wih samo je naveo da se radi o notornim neistinama. Me|utim, ~ak da su te tvrdwe i neistinite, nije ta~no da svaka neistina samim tim mo`e odmah da uznemiri javnost. Mi tvrdimo, pre svega, da se ovde ne radi o neistinama, a zatim da se izno{ewem ovih tekstova u kwizi ne mo`e uznemiriti javnost. Ja sam i pro{li put u zavr{noj re~i, govore}i o pretpostavci nevinosti, istakao da smo mi mogli danas ovde da sedimo i da }utimo. Mi ni ovoga puta to nismo u~inili, govorili smo zato {to smatramo da se ovde radi o pitawu od {ireg interesa, od nemalog dru{tvenog zna~aja. Ono {to bi se 24. jula 1987. godine, kada je odr`an prethodni glavni pretres u ovoj pravnoj stvari reklo o Hamdiji Pozdercu, moglo bi da uznemiri veliki broj qudi u Jugoslaviji. A danas saznajemo i ~itamo druga~ije o Hamdiji Pozdercu. Na primer, u inkriminisanim tekstovima po javnom tu`iocu se iznosi, odnosno tvrdi, da se iznose neistine o panislamizmu, a mi smo ~itali u {tampi o sastanku imama u Velikoj Kladu{i, odnosno o uticaju dela politi~kog rukovodstva u BiH o tome da se preko SSRN organizuje da verski poglavari obja{wavaju narodu odre|enu konkretnu problematiku, kada je u pitawu ova afera Agrokomerc. Isti~em da, na primer, ono {to se u kwigama, tj. sada u ovoj formi, u kwizi Spomenar navodi o Hamdiji Pozdercu sada deluje naivno u odnosu na ono {to se danas o wemu pi{e. U ovom postupku nisu razja{wene bitne ~iwenice i to istinitost tvrdwi ili wihova neistinitost zbog kojih se predla`e zabrana rasturawa kwige i podobnosti da se uznemiri javnost usled tih tvrdwi, razume se, ukoliko se utvrdi wihova neistinitost. Pred ovim sudom u toku su dva postupka, ovaj i jo{ jedan o zabrani kwiga mog vlastodavca. U dva postupka su donete ve} pravosna`ne odluke. Moj vlastodavac je osu|en i tu kaznu izdr`ao i on je sada bez posla, niko ne}e da ga zaposli, ni u BiH niti u ovoj sredini gde sada prebiva. On ula`e novac u kwige i {tampa ih, a kwige mu se zabrawuju. Ima se utisak da se vr{i progon Vojislava [e{eqa. Utisak je da se to tako vr{i da bi se odbranila ~ast jednog broja dr`avnika iz BiH. To se, uostalom, vidi i iz tekstova zbog kojih se tra`e zabrane wegovih kwiga. Sramota je da se putem suda ~ast tih dr`avnika {titi. Boqe bi bilo da se oni sami brane. Ja sam i pro{li put isticao i sada to navodim da zabrane kwiga u stvari uznemiruju javnost, a ne ono {to se u kwigama tvrdi. Ukazujem da su se za dva meseca okolnosti izmenile u dru{tvu tako da, ukoliko se mi budemo opet na{li za dva meseca, mo`da }e se za Branka Mikuli}a javno iznositi isto ono, odnosno, niste me dobro razumeli, mo464

`da }e se tada o Branku Mikuli}u znati kao istinito ono {to se sada ne zna, pa }e usled toga ugled Branka Mikuli}a biti bitno ugro`en tako da nijedan sud, nijedno tu`ila{tvo, ne}e ustajati u wegovu odbranu. Naravno, to je sve hipoteti~no, to je hipoteti~an primer. Na kraju, isti~em da nije zgoreg da se praksa tu`ila{tva i sudova mewa u ovoj oblasti kada se i u dru{tvu stvari mewaju. Tro{kove tra`im po advokatskoj tarifi, za dva zastupawa, dva nastupa i pau{al sa satninom kao i za `albu. Autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq u zavr{noj re~i izjavi: Pre svega isti~em da u svemu ostajem, odnosno usvajam re~ svoga punomo}nika, a zatim navodim da u svemu ostajem pri zavr{noj re~i koju sam dao na glavnom pretresu od 24. jula 1987. godine i tada, po{to sam je pro~itao, pismeno prilo`io sudu. Dodajem jo{ u zavr{noj re~i ne{to {to sam pismeno pripremio i to }u sada javno pro~itati i zatim prilo`iti sudu. Za ovim se konstatuje da autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq, po{to je pro~itao svoju pisanu zavr{nu re~ predaje sudu istu koja je na tri i po kucane strane. Za ovim se konstatuje da zastupnik javne optu`be, autor i izdava~ kwige Disidentski spomenar dr Vojislav [e{eq i wegov punomo}nik nemaju novih predloga ni pitawa, nemaju vi{e ni{ta da izjave, pa predsednik ve}a objavquje da je glavni pretres zavr{en u 13 ~asova. Za ovim je ve}e nakon ve}awa i glasawa donelo, a predsednik ve}a javno objavio re{ewe: Zabrawuje se u celosti rasturawe kwige Disidentski spomenar autora dr Vojislava [e{eqa u izdawu i {tampano od strane autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa iz Zemun Poqa, ul. Mihajla Pupina br. 14, a koja kwiga je izdata u Beogradu 1987. godine. Svi primerci kwige Disidentski spomenar oduzimaju se. Po pravosna`nosti ovog re{ewa izreka istog ima se objaviti u Slu`benom glasniku SR Srbije i u Slu`benom listu SFRJ. Po objavqivawu re{ewa predsednik ve}a izneo je ukratko razloge i upoznao stranke na potrebu pravnog leka. Re{ewe je objavqeno u prisustvu zamenika OJT u Beogradu, autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa i wegovog punomo}nika. U svojoj zavr{noj re~i sam rekao: Sa ~etiri do sada proskribovana naslova, kao autor sa najve}im bro jem zabrawenih kwiga u posleratnoj Jugoslaviji, i ovom su|ewu sam pristupio a da mi je unaprijed bilo jasno kakav }e biti wegov ishod. Uostalom, u nekoliko svojih prethodnih radova sam ukazivao da je dominantan uticaj politi~kih faktora na rad pravosudnih institucija jedna od osnovnih karakteristika dr`ava bez pravnog poretka. Me|utim, smatra ju}i i sudnicu mjestom sa koga se mo`e alarmirati javno mnijewe ukazi vawem na pravu prirodu jugoslovenskog titoisti~kog re`ima i wene prakti~ne reperkusije, posebno one koje karakteri{u Bosnu i Hercego vinu kao ortodoksnu staqinisti~ku tvr|avu i wenog apsolutnog gospoda465

ra Branka Mikuli}a koji se decenijama pona{a kao orijentalni despot i nedodirqivi satrap, svaki put iznova ula`em napore da argumentovano uka`em na rasprostraweno autokratsko bezakowe i totalitarnu samovoqu, te progon srpskog naroda, prvenstveno wegovih intelektualaca od strane muslimanskog nacionalizma i panislamizma. Sve moje zabrawene kwige uglavnom se bave tom problematikom, a posebno Hajka na jeretika kao da predstavqa direktnu anticipaciju trenutnih zbivawa vezanih za aferu oko Agrokomerca i mahinacije vode}eg muslimanskog nacionalisti~kog lidera Hamdije Pozderca koji je djelovao uz punu podr{ku i pomo} Mikuli}evu, da bi bio `rtvovan u trenutku kad je ta nevjerovatna pqa~ka, zapravo konkretni dokazi da je uz wu vezan i sada{wi predsjednik savezne vlade, po~ela da ugro`ava i samog Branka Mikuli}a. Pro{lo je ve} skoro {est godina kako sam se definitivno odmetnuo od komunisti~ke ideologije i pokreta shvataju}i da su oni puko sredstvo porobqavawa i dehumanizacije ~ovjeka i dru{tva. Gotovo sav svoj intelektualni anga`man sam posvetio teorijskom i prakti~nom razobli~avawu su{tine titoizma i postupaka Brozovih najvjernijih sqedbenika, a ~ini mi se da sam ve} vi{e puta pokazao i dokazao da me od toga ne mo`e odvratiti niti zastra{iti nikakva represija, nikakvo partijsko-politi~ko {ikanirawe u koje, samo primjera radi navodim, spada i vi{emjese~no prekora~ivawe zakonskog roka za rje{avawe moje `albe povodom uskra}ivawa putne isprave od strane organa unutra{wih poslova. Realna dru{tvena zbivawa neprekidno potvr|uju istinitost mojih navoda, a kad se za koji mjesec ili godinu dana ispostavi da sam bio potpuno u pravu, oni isti koji danas diskretno odlu~uju o zabranama mojih kwiga, javno }e tvrditi da ni{ta nisu znali, da su neprijatno iznena|eni; zgra`ava}e se nad veli~inom nesre}e u koju je ~itava Jugoslavija gurnuta birokratskom samovoqom i bahatom nezaja`qivo{}u. Razumije se, dosada{we iskustvo me je nau~ilo da se sporadi~nim ukazivawem na pojedina~ne negativne pojave malo toga mo`e posti}i. Sve dok se javno ne prozove glavni krivac Josip Broz Tito i ne utvrdi bar wegova istorijska odgovornost za gotovo bezizlazno stawe u kome se na{la Jugoslavija, ni{ta se ozbiqnije ne mo`e u~initi na planu prevazila`ewa duboke ekonomske i politi~ke krize. Nu`no je istori~arima i publicistima omogu}iti punu slobodu u istra`ivawu svih wegovih postupaka, motiva i metoda djelovawa, razotkrivawa wihovog sadr`aja i smisla, te posqedica koje su imale na ukupno dru{tveno stawe. To bi podrazumijevalo radikalno ru{ewe kulta li~nosti, odustajawe od ceremonijalnog deklamovawa vjernosti Brozovom djelu i ritualnog obiqe`avawa wegovog ro|endana koje ima tipi~an fa{isoidni karakter. Uz to trebalo bi sa~uvati takozvanu Ku}u cvije}a kao spomenik na{oj nacionalnoj gluposti, a wegove posmrtne ostatke preseliti, recimo, u Kumrovec gdje se i rodio, ali se nije usudio da ode 1941. godine i podi`e ustanak. Gradovima i ulicama koje nose wegovo ime nu`no je vratiti stare nazive, te poskidati Brozove portrete sa zidova javnih ustanova. Neophodno je odustati od daqe zakonske za{tite Titovog imena i li~nosti, a za eventualne uvrede i klevete wegove potomke uputiti na mogu}nost
466

privatne tu`be radi postizawa sudske satisfakcije. Posebno je va`no vaspitno-obrazovne ustanove i armiju osloboditi wegovog kulta, te prevazi}i tragikomi~nu ~iwenicu da je Jugoslovenska narodna armija jedina vojska na svijetu ~iji je vrhovni komandant dugogodi{wi mrtvac. Nijedan segment krize jugoslovenskog dru{tva ne mo`e se razrije{iti ili otkloniti bez direktnog postavqawa pitawa Brozove odgovornosti za postupke sa katastrofalnim posledicama, bilo da je rije~ o {iptarskom separatizmu na Kosovu i Metohiji, ogromnim dr`avnim dugovima, rasipni{tvu birokratske kaste, proma{enim investicijama, korupciona{kim aferama, pojedina~nom i grupnom luksuzu na teret dru{tva, politikantskoj samovoqi, refeudalizaciji Jugoslavije, nacionalnoj netrpeqivosti itd. Nije nimalo slu~ajno {to se najreakcionarnije snage aktuelnog komunisti~kog re`ima neprekidno legitimi{u kao ~uvari Brozovog ideolo{kog i politi~kog nasle|a. Iz istih razloga oni su i naj`e{}i hajka~i protiv svega {to je progresivno, demokratsko i na nivou moderne civilizacije. Jugoslovenski hod prema demokratiji bi}e dug i mukotrpan. Spaqivawe kwiga nije najve}a nesre}a koja mo`e zadesiti one koji u tom kora~awu predwa~e. Borba za osvajawe slobode zahtijeva i mnogo ve}e pojedina~ne i kolektivne `rtve i odricawa. A svi oni koji su na to spremni nemaju ~ega da se boje. Kako su to ve} marksisti~ki rodona~elnici drugom prilikom konstatovali, nemaju {ta da izgube osim svojih okova. Najvi{e gube oni koji se protivno svojoj savjesti, osje}awu ~asti i dostojanstva, za qubav malogra|anske situiranosti, materijalnih privilegija i socijalne sigurnosti, opredjequju na slu`ewe sistemu ugwetavawa ~ovjeka i ukidawa wegovih osnovnih vrijednosti. Wihovi potomci ima}e zbog ~ega da se stide svojih o~eva i djedova. Uskoro mi je dostavqen pisani otpravak re{ewa u kome je navedeno: Okru`ni sud u Beogradu, u ve}u sastavqenom od sudije Vladimira Danilovi}a, kao predsednika ve}a, i sudija porotnika Ilije Gruba~a i Vasilija Risti}a, kao ~lanova ve}a, sa zapisni~arem Draganom ^upi}, u postupku po predlogu OJT-a u Beogradu Ut. 28/87 od 20. 7. 1987. godine, za zabranu rasturawa kwige Disidentski spomenar autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa iz Beograda Zemun Poqe, po odr`anom glavnom javnom pretresu na dan 15. 9. 1987. godine, u prisustvu zamenika OJT-a u Beogradu Nenada Ukropine, autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa i wegovog punomo}nika advokatskog pripravnika Ivana Jankovi}a iz Beograda, doneo je na dan 15. 9. 1987. godine, i u prisustvu stranaka i punomo}nika autora i izdava~a javno objavio re{ewe: Zabrawuje se u celosti rasturawe kwige Disidentski spomenar autora dr Vojislava [e{eqa u izdawu i {tampano od strane autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa iz Zemun Poqa, Ul. Mihajla Pupina br. 14, a koja kwiga je izdata u Beogradu 1987. god. Svi primerci kwige Disidentski spomenar oduzimaju se. Po pravosna`nosti ovog re{ewa izreka istog ima se objaviti u Slu`benom glasniku SR Srbije i u Slu`benom listu SFRJ. Obrazlo`ewe:
467

OJT u Beogradu svojim predlogom Ut. 28/87 od 20. 7. 1987. godine predlo`io je da sud u celosti izrekne zabranu rasturawa kwige Disidentski spomenar autora dr Vojislava [e{eqa, koju je on izdao i {tampao, a koja kwiga je izdata u Beogradu 1987. godine. Uz taj predlog je dostavqeno i re{ewe OJT-a u Beogradu Ut. 28/87 od 20. 7. 1987. godine, kojim se privremeno u celosti zabrawuje rasturawe kwige Disidentski spomenar. U predlogu OJT-a je navedeno da se isti podnosi zbog toga {to se u kwizi iznose neistine kako u inkriminisanim delovima, tako i u tekstovima koji su pojedina~no ranije i objavqeni kao i oni neobjavqeni sada u svojoj ukupnosti i povezanosti sa inkriminisanim tekstovima dobijaju posebnu dimenziju i daju celoj kwizi posebno obele`je kojima se mo`e uznemiriti javnost, te da je tako u~iwena povreda propisa iz ~l. 26 st. 1 ta~. 2 Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. U re{ewu o privremenoj zabrani rasturawa sporne kwige navedeni su tekstovi za koje se u istom, kao i u predlogu, navodi da wima autor iznosi neistine koje mogu uznemiriti javnost, jer da se u wima dovode u sumwu osnove na{eg dru{tvenopoliti~kog sistema, ustavnost i zakonitost, re{ewe nacionalnog pitawa i legitimnost izabranog rukovodstva u celini. U zavr{noj re~i na glavnom pretresu pred sudom na dan 15. 9. 1987. godine, zastupnik javne optu`be je u svemu ostao pri datom predlogu da se u celosti izrekne zabrana kwige Disidentski spomenar, a sa razloga datih u predlogu i re{ewu o privremenoj zabrani rasturawa kwige. Na glavnom pretresu autor i izdava~ kwige dr Vojislav [e{eq, koji je kwigu sam i {tampao istakao je da se protivi predlogu OJT-a u Beogradu za zabranu rasturawa kwige Disidentski spomenar i pri tome zajedno sa svojim punomo}nikom predlo`io da sud odbije predlog OJT-a u Beogradu i poni{ti re{ewe o privremenoj zabrani rasturawa navedene kwige. Izja{wavaju}i se o predlogu OJT-a u Beogradu, autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq je naveo da su tekstovi zbog kojih se prema re{ewu OJT-a u Beogradu o privremenoj zabrani rasturawa navedene kwige rasturawe iste zabrawuje stvarno i objavqeni. Me|utim, istakao je da je sada u delu tih tekstova kwige Disidentski spomenar samo prepri~ao razloge za brana svojih prethodnih kwiga: Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki proces (o~igledno se radi o tekstovima predgovora sporne kwige Disident ski spomenar na stranama 7. i 8). I pored toga tvrdio je da je istinito sve to {to je u tim tekstovima navedeno. Za navode u tekstovima ~iji je autor pukovnik Radisav Filipovi} (o~igledno se radi o tekstovima na stranama: 61, 64, 70-71. i 86. sporne kwige Disidentski spomenar) dr Vojislav [e{eq je naveo da su tvrdwe i u wima istinite i da on stoji iza wih sa nekim nebitnim ogradama (u pogledu termina o ~etvorovrsnoj birokratiji). Osim toga, izlo`io je niz tvrdwi potkrepquju}i ih pojedinim primerima prema kojima se, po wegovom stanovi{tu, mo`e zakqu~iti da su navodi u svim tekstovima istiniti. U tom smislu zajedno sa svojim punomo}nikom predlo`io je izvo|ewe dokaza kojima bi se, prema wihovom mi{qewu, mogao izvesti zakqu~ak o istinitosti svih tih tvrdwi.
468

Sud je na glavnom pretresu odr`anom na dan 15. 9. 1987. godine izveo dokaze ~itawem inkriminisanih tekstova sporne kwige, izvr{io je uvid u spornu kwigu, pro~itao je re{ewe OJT-a u Beogradu Ut. br. 28/87 od 20. 7. 1987. godine o privremenoj zabrani rasturawa kwige Disidentski spomenar, pro~itao je potvrde o oduzimawu primeraka sporne kwige od strane GSUP-a Beograd, izvr{io je uvid u spise ovog suda Kr. br. 142/86 i Kr. 9/87. Posle ocene izvedenih dokaza i navoda stranaka, a imaju}i u vidu i primedbe iz re{ewa Vrhovnog suda Srbije K`. II. 470/87 od 18. 8. 1987. godine, sud je usvojio predlog OJT-a u Beogradu za izricawe zabrane rasturawa kwige Disidentski spomenar. Ovo iz slede}ih razloga: Pre svega, u smislu Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije (Sl. glasnik SRS br. 16/80) i to prema ~l. 1. st. 2. toga zakona predvi|eno je da se pod izdava~kom delatno{}u u smislu navedenog zakona podrazumeva izdavawe i prodaja: kwiga, bro{ura... i dr. dela koja se umno`avaju {tampawem ili na sli~an na~in (daqe: publikacija). Prema ~l. 26. st. 1. ta~. 2. istog zakona predvi|eno je da se zabrawuje rasturawe publikacija kojima se iznose neistine ili vesti kojima se mo`e ugroziti javni red ili uznemiriti javnost. Uvidom u kwigu Disidentski spomenar sud nalazi da se radi o povezanoj kwizi, {to zna~i da se ista ima podrazumevati u smislu kwige publikacije prema ~l. 1 st. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. Prema ~l. 27. istog zakona predvi|eno je da se zabrana rasturawa publikacija vr{i po odredbama Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa (Sl. list SFRJ br. 58/78). Prema ~l. 8 tog zakona zabranu rasturawa {tampanih stvari izri~e nadle`ni sud. U konkretnom slu~aju to je ovaj sud koji postupa po navedenom predlogu OJT-a u Beogradu: Uvidom u spornu kwigu Disidentski spomenar i to na stranama 7. i 8 iste, u predgovoru, utvr|uje se da su na tim stranama od{tampani tekstovi koji se predlogom OJT-a u Beogradu, u stvari re{ewem o privremenoj zabrani rasturawa navedene kwige, inkrimini{u kao izno{ewe neistina i neistinitih tvrdwi kojima se mo`e uznemiriti javnost. Uvidom u spise ovoga suda Kr. 142/86 i Kr. 9/87 utvr|uje se da su to tekstovi kojima se ponavqaju tekstovi iz kwige: Hajka na jeretika (strane: 44, 59, 60, 83, 84 i 142 te kwige) i Veleizdajni~ki proces (strane: 5, 6, 45, i 46. te kwige). Za te tekstove u pravosna`no okon~anim sudskim postupcima pred ovim sudom Kr. 142/86 i Kr. 9/87 utvr|eno je da se u wima iznose neistine kojima se mo`e uznemiriti javnost. Upravo zbog toga u tim postupcima su i doneta re{ewa o zabrani rasturawa kwiga: Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki proces. U uvodu prvog pasusa na strani 7 sporne kwige Disidentski spomenar autor doslovce navodi: kwiga Hajka na jeretika je zabrawena jer sam u woj tvrdio..., a zatim sledi tekst zbog kojeg je zabraweno rasturawe pomenute kwige. U uvodu drugog pasusa na strani 7 sporne kwige Disidentski spomenar autor tako|e doslovce navodi: kwiga Veleizdaj469

ni~ki proces je zabrawena jer sam u uvodnom delu isticao da mi je `eqa..., pa daqe opet sledi tekst zbog kojeg je zabraweno rasturawe i te kwige. Predwe je utvr|eno uvidom u kwigu Disidentski spomenar i u predmete ovoga suda Kr. 142/86 i Kr. 9/87, u stvari upore|ewem tekstova iz sporne kwige Disidentski spomenar i tekstova pomenutih kwiga Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki proces za koje kwige su u tim postupcima pravosna`no okon~ani doneta re{ewa o zabrani rasturawa istih. (Sve pravopisne i lektorske gre{ke su prenesene iz teksta originalnih dokumenata nap. V. [.) Dakle, {tampawem kwige Disidentski spomenar sa tim tekstovima autor ih na posredan na~in ponovo objavquje. Na osnovu napred re~enog sud zakqu~uje da objavqivawe tih tekstova u kwizi Disidentski spomenar sa uvodnim napomenama autora u stvari predstavqa obave{tavawe javnosti o tome da je zabraweno rasturawe pomenutih kwiga uz istovremeno upoznavawe javnosti sa sadr`inom tih tekstova, dakle da se tako u spornoj kwizi iznose te vesti. Daqe, sud zakqu~uje da se sada izno{ewem tih vesti mo`e uznemiriti javnost. Ovo zato {to su postupci za zabranu rasturawa kwiga Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki proces nedavno pravosna`no okon~ani sredinom 1986. godine (Kr. 142/86) odnosno po~etkom 1987. godine (Kr. 9/98). Dakle, od dono{ewa re{ewa ovoga suda Kr. 142/86 i Kr. 9/87 kojima je utvr|eno da se u kwigama Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki proces i to inkriminisanim tekstovima iznose neistine kojima se mo`e uznemiriti javnost, pa do {tampawa kwige Disidentski spomenar nije proteklo mnogo vremena. U me|uvremenu se ni{ta nije izmenilo zakoni po kojima su izre~ene zabrane rasturawa pomenutih kwiga i daqe su na snazi, a dru{tveno-politi~ke prilike u zemqi su nepromewene. Izmewenim okolnostima u dru{tvu na koje ukazuje punomo}nik autora i izdava~a u zavr{noj re~i u osnovi se ne dovodi u pitawe ono {to je utvr|eno u napred pomenutim pravosna`no okon~anim sudskim postupcima. Osim toga sud je imao u vidu i izra`eno stanovi{te u re{ewu Vrhovnog suda Srbije K`. II. 9/87 od 13. 1. 1987. godine, ... svrha odluke o zabrani rasturawa {tampane stvari predstavqa smetwu da se zabraweni deo bilo kada publikuje... Dakle, to su okolnosti koje, po stanovi{tu ovoga suda ukazuju da sam ~in objavqivawa tih tekstova sada u spornoj kwizi mo`e uznemiriti javnost. Prema tome, na osnovu napred re~enog sud zakqu~uje da objavqivawe tekstova na stranama 7 i 8 sporne kwige predstavqa izno{ewe vesti kojima se mo`e uznemiriti javnost, {to zna~i da su se stekli uslovi za zabranu rasturawa navedene kwige po zakonskom osnovu iz ~l. 26. st. 1. ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. Daqe, uvidom u spornu kwigu Disidentski spomenar i to na stranama 61, 64, 70-71 i 86 utvr|uje se da su na tim stranama od{tampani tekstovi koji se po predlogu OJT-a u Beogradu, u stvari, re{ewem o privremenoj zabrani rasturawa navedene kwige, inkrimini{u kao neistine kojima se mo`e uznemiriti javnost. Iz kwige se vidi da su to sastavni delovi tekstova iz tri otvorena protestna pisma i jednog apela pukovnika
470

u penziji Radisava Filipovi}a iz Beograda upu}enih raznim dr`avnim organima SFRJ, SRS i SR BiH i forumima dru{tveno-politi~kih i drugih organizacija, kao i pojedinim sredstvima informisawa, sve to u periodu mart-maj 1984. godine. Dakle, o~igledno je da autor tih tekstova nije u ovom postupku autor i izdava~ kwige Disidentski spomenar dr Vojislav [e{eq. Ali, on u toj spornoj kwizi objavquje i te tekstove. Analizom sadr`ine tih inkriminisanih tekstova, koji predstavqaju samo delove tekstova navedena tri otvorena protestna pisma i jednog apela, sud je zakqu~io da se u wima izra`avaju subjektivna mi{qewa, ocene, utisci i sudovi autora istih: o tome kakvo je po wegovom mi{qewu, rukovodstvo u SR BiH (strana 61), zatim kako on ocewuje ko je re{avao i kako je re{io nacionalno pitawe u Jugoslaviji (strana 64), daqe, kako on vidi i procewuje okolnosti u vezi sa krivi~nim postupcima protiv dr Vojislava [e{eqa u Sarajevu i Miodraga Mili}a i Dragomira Oluji}a u Beogradu i kakve su, prema wegovom stanovi{tu, posledice tih krivi~nih postupaka po ugled Jugoslavije (strana 70-71). I najzad, kakvo je wegovo mi{qewe o reagovawu jugoslovenskih vlasti pod uslovom kada bi pojedincima na vlasti, kako on ka`e mo}nicima, vlast bila ugro`ena (strana 86). Dakle, sud ocewuje da se u tim tekstovima radi o tzv. vrednosnim sudovima autora istih, a ne o ~iweni~nim tvrdwama za koje bi se onda moglo postaviti pitawe utvr|ivawa istinitosti ili neistinitosti onoga {to se u wima izra`ava. Jer, u wima se ne iznose izri~ite tvrdwe za koje postoji neka ~iweni~na podloga podobna za utvr|ivawe wihove istinitosti ili neistinitosti. Ta subjektivna mi{qewa, ocene, utisci i sudovi autora istih dati su u vidu postavqenih pitawa, ili pogodbeno ili tako pau{alno da se ne mo`e zakqu~iti na koga se oni konkretno odnose. Ovo pogotovu zbog toga {to su ti inkriminisani tekstovi, u stvari, delovi navedena tri protestna pisma i jednog apela i tek u wihovom sastavu predstavqaju odgovaraju}u celinu. Sud zakqu~uje da objavqivawe ovih tekstova u kwizi Disidentski spomenar predstavqa obave{tavawe javnosti o napred pomenutim vrednosnim sudovima autora istih, dakle da se tako u spornoj kwizi iznose te vesti. Me|utim, sud nalazi da se ovi vrednosni sudovi svode na omalova`avawe i krajwe negativno ocewivawe legalnih dr`avnih organa na{e zemqe (mada se iz sadr`ine inkriminisanih tekstova ne mo`e zakqu~iti na koje se odre|ene organe oni odnose, ali je o~igledno da se radi o dr`avnim organima), zatim pojedinih na{ih istorijskih tekovina, te i preduzetih odre|enih akcija i mera ovla{}enih dr`avnih organa, kao i op{te politi~ke situacije u na{oj zemqi, razume se, u vreme pisawa ovih otvorenih protestnih pisama, odnosno apela. Tako na primer, apsurdno je, a istovremeno neprihvatqivo pore|ewe mogu}ih metoda vlasti kod nas sa fa{izmom, staqinizmom, maoizmom, pol-potizmom i hoyizmom, {to, po oceni suda, predstavqa te{ko vre|awe celokupnog sistema vlasti u na{oj zemqi. Sud zakqu~uje da su to okolnosti koje ukazuju da objavqivawem tih vesti mo`e do}i do uznemirewa javnosti upravo zbog takvih kvalifika471

cija iznetih u tim tekstovima. Prema tome, objavqivawe i ovih tekstova u spornoj kwizi zbog napred re~enog predstavqa izno{ewe vesti kojima se mo`e uznemiriti javnost. Dakle, kada su u pitawu i ti tekstovi (strana: 61, 64, 70-71 i 86 sporne kwige) stekli su se uslovi za zabranu rasturawa navedene kwige po zakonskom osnovu iz ~l. 26 st. 1. ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. Odluku o oduzimawu svih primeraka kwige sud je zasnovao na propisu ~l. 13. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa. Prema stavu 2. istoga ~lana ovog zakona re{ewem kojim se izri~e zabrana rasturawa {tampane stvari sud }e narediti da se svi primerci {tampane stvari oduzmu, s tim, da se ova mera ne}e primeniti u pogledu onih delova {tampane stvari za koje se utvrdi da se mogu odvojiti od delova ~ije je rasturawe zabraweno kao {to su: nepovezani tabaci, dodaci, omoti i sli~no. U konkretnoj stvari ne radi se o slu~ajevima koji se pomiwu u navedenom zakonskom propisu, ve} se radi o integralno povezanoj {tampanoj stvari kwizi, a {to se vidi iz primerka predmetne kwige u koju je izvr{en uvid, pa je sud u skladu sa tim zakonskim propisom izrekao zabranu rasturawa ove kwige u celosti i istovremeno izrekao meru da se svi primerci navedene kwige oduzimaju. Odluku o objavqivawu izreke re{ewa u Slu`benom listu SFRJ i Slu`benom glasniku SRS sud je doneo na osnovu ~l. 17. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, i ~l. 28. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. Sud je cenio i druge navode stranaka i izvedene dokaze, pa je na{ao da su bez zna~aja za odluku suda u ovoj stvari, jer je ~iweni~no stawe relevantno za odluku suda, utvr|eno na osnovu napred navedenih dokaza. Iz istih razloga sud je odbio predlog autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa i wegovog punomo}nika za dopunu dokaznog postupka, jer bi se po oceni suda, izvo|ewem svih tih predlo`enih dokaza, samo nepotrebno odugovla~io ovaj postupak. Zbog izlo`enog sud je odlu~io kao u izreci re{ewa ~l. 8. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa i ~l. 27. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. Ponovo su se 27. septembra 1987. godine advokati Rade Mikijeq i dr Ivan Jankovi} `alili Vrhovnom sudu Srbije: O`albenim re{ewem izre~ena je trajna zabrana rasturawa kwige Disidentski spomenar autora dr Vojislava [e{eqa, u izdawu autora, objavqene u Beogradu 1987. godine. Preko svog punomo}nika, ovla{}enog za zastupawe po punomo}ju u spisu, izdava~ pobija ovo re{ewe u celosti, i to zbog: bitne povrede odredaba krivi~nog postupka (~l. 364. st. 1. ta~. 11. ZKP), povrede zakona (~l. 365. ZKP), pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa (~l. 366. ZKP), pa stavqa slede}i `albeni predlog: Uva`ava se `alba i ukida se o`albeno re{ewe a predmet vra}a prvostepenom sudu na ponovno odlu~ivawe
472

ili preina~uje se o`albeno re{ewe tako {to se odbija predlog OJT u Beogradu Ut. br. 28/87 od 20. 07. 1987. godine i ukida re{ewe istog OJT Ut. br. 28/87 od 20. 07. 1987. godine. Predla`e se tome sudu da pre odlu~ivawa o ovoj `albi pozove i saslu{a stranke u smislu odredbe ~l. 16. st. 4. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova javnog informisawa. Obrazlo`ewe: I. O`albenim re{ewem zabraweno je rasturawe predmetne kwige zato {to se u woj, na stranama 7. i 8. iznose vesti kojima se uznemirava javnost. Te vesti su, prema nala`ewu prvostepenog suda, u stvari uvodne napomene autora u kojima on: (1) obave{tava javnost o tome da je, ranijim pravosna`nim re{ewima Okru`nog suda u Beogradu, zabraweno rasturawe dveju wegovih kwiga, (2) uz istovremeno upoznavawe javnosti sa sadr`inom tih tekstova (tj. tekstova iz ranije zabrawenih kwiga), tako da se u spornoj kwizi iznose te vesti. Iz citiranog obrazlo`ewa se ne vidi da li je vest koja mo`e uznemiriti javnost: (1) vest o tome da su dve ranije kwige zabrawene ili (2) vesti koje su iznete u ranijim, pravosna`no zabrawenim kwigama, koje se sada na posredan na~in ponovo iznose. (1) Vest o tome da je nadle`ni sud, na osnovu zakonitog postupka, pravosna`nim re{ewem zabranio rasturawe odre|ene {tampane stvari i o razlozima sa kojih je sud tako postupio, nikako nije podobna da izazove uznemirewe javnosti. Ovo ne samo zato {to su zabrane kwiga u Jugoslaviji, a naro~ito u SR Srbiji, srazmerno ~este na primer, samo u prvih osam meseci ove godine jedan jedini sud (Okru`ni u Beogradu) zabranio je tri kwige jednog istog autora (dr V. [e{eqa). Drugi, jo{ prete`niji razlog je u tome {to vest o sudskim zabranama kwiga ima za ciq da umiri javnost time {to }e joj staviti do znawa da nadle`ni dr`avni organi preduzimaju mere iz svoje nadle`nosti kako bi spre~ili da u tu istu javnost prodru neistine ili vesti koje bi je (javnost) mogle uznemiriti. Dakle naravno, pod pretpostavkom da javnost ima poverewa u rad pravosudnih i drugih dr`avnih organa vest o zabrani rasturawa {tampane stvari nikako nije podobna da izazove posledicu predvi|enu u ~l. 26. st. 1. ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije (u daqem tekstu: ZID), koji je propis prvostepeni sud u ovoj pravnoj stvari pogre{no primenio. (2) Prvostepeni sud neta~no navodi da se, objavqivawem tekstova zbog kojih su svojevremeno zabrawene kwige Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki proces sada ponovo iznose vesti kojima se mo`e uznemiriti javnost (str. 5. stav 3. o`albenog re{ewa). Naime, kako to i sam prvostepeni sud konstatuje (str. 5. st. 1), rasturawe pomenutih dveju kwiga je zabraweno zbog toga {to se u wima iznose neistine (a ne vesti) kojima se mo`e uznemiriti javnost. Dakle, iako je pravosna`nim sudskim odlukama (Okru`ni sud u Beogradu Kr. 142/86 i Kr. 9/87) utvr|eno da tekstovi u kwigama Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki proces predstavqaju neistine, prvostepeni
473

sud ih u o`albenom re{ewu podvodi pod pojam vesti, a taj svoj postupak ni~im ne obrazla`e. Prema odluci Vrhovnog suda Srbije K`. II. 470/87, pitawe da li odre|eni tekst predstavqa neistinu ili vest odnosi se na odlu~nu ~iwenicu... koja kao i svaka druga odlu~na ~iwenica mora biti zasnovana na dokazima i obrazlo`ena vaqanim razlozima. Po{to je ve} stao na stanovi{te da inkriminisani tekstovi na str. 7. i 8. sporne kwige predstavqaju obave{tavawe javnosti o zabrani ranijih kwiga i razlozima za tu zabranu, prvostepeni sud je bio du`an da, na osnovu sprovedenog dokaznog postupka, utvrdi da li je i na koji na~in ta vest mogla da uznemiri javnost. Prvostepeni sud je propustio da to u~ini. Neta~no je nala`ewe prvostepenog suda da se u inkriminisanim tekstovima na str. 7. i 8. sporne kwige ponovo objavquju tvrdwe zbog kojih su zabrawene dve ranije kwige. Uvidom u spis mo`e se utvrditi da se na str. 7. i 8. ponovo objavquju (ta~nije: objavquju ili prepri~avaju) dispozitivi pravosna`nih sudskih re{ewa Okru`nog suda u Beogradu Kr. 142/86 i Kr. 9/87. Prepri~avawe i objavqivawe sudskih odluka nije ni~im zabraweno. Ono, naprotiv, ima vrednu edukativnu funkciju i usmereno je na razvijawe i sna`ewe pravne svesti me|u gra|anima. Neumesno je pozivawe prvostepenog suda na stanovi{te Vrhovnog suda Srbije (K`. II. 9/87 od 13. 01. 1987) da ...svrha odluke o zabrani rasturawa {tampane stvari predstavqa smetwu da se zabraweno delo bilo kada publikuje. Ovo zbog toga {to izdava~ nije ponovo publikovao dela Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki proces nego je samo prepri~ao dispozitive dveju pravosna`nih sudskih odluka. Jer, nije dovoqno obavestiti javnost o tome da su odre|ene kwige zabrawene. Jo{ je va`nije obavestiti javnost o tome za{to su te kwige zabrawene, jer se samo na taj na~in mo`e posti}i svrha koju je zakonodavac jama~no imao u vidu prilikom dono{ewa ZID-a i ZSZS[: vaspitni uticaj na druge da ne pi{u i ne objavquju ono {to mo`e uznemiriti javnost. Uprkos pravnom mi{qewu Vrhovnog suda Srbije iz re{ewa K`. II. 470/88 od 24.07.1987. godine (str. 3. stav 5), prvostepeni sud u ponovnom postupku nije utvr|ivao niti obrazlo`io postojawe bitne ~iwenice: mogu}nosti da inkriminisani tekstovi uznemire javnost. Prvostepeni sud je uzeo da, po{to su inkriminisani tekstovi ranijim pravosna`nim odlukama progla{eni za neistine koje mogu uznemiriti javnost, ta mogu}nost u neizmewenom obliku postoji i daqe. Ovo iako je po gore citiranoj odluci Vrhovnog suda (str. 3. stav 1) vaqalo utvrditi da li, imaju}i u vidu vremensku distancu... citirawe tih tekstova predstavqa ponovno izno{ewe neistina. Dodu{e, prvostepeni sud utvr|uje da se u me|uvremenu (tj. od dono{ewa odluke o zabrani Hajke na jeretika sredinom 1986. godine i Veleizdajni~kog procesa januara 1987. godine do danas) ni{ta nije izmenilo; zakoni po kojima su izre~ene zabrane rasturawa pomenutih kwiga i daqe su na snazi, a dru{tvenopoliti~ke prilike u zemqi su nepromewene. Me|utim, ovakvo nala`ewe prvostepenog suda ne odgovara stvarnom stawu u zemqi, u kojoj je upravo u pomenutom periodu do{lo do ~itavog
474

niza finansijskih, politi~kih i drugih afera, kadrovskih promena i do op{teg, kako se to ka`e jezikom koji je u upotrebi u organima Saveza komunista, uslo`wavawa dru{tvenopoliti~ke i, naro~ito, bezbednosne situacije. Samo primera radi navodimo a {to je prvostepeni sud propustio da ceni: ostavku potpredsednika Predsedni{tva SFRJ Hamdije Pozderca. Ta ostavka je u neposrednoj vezi sa ovom pravnom stvari: javnost je sada saznala ~itav niz ~iwenica o Hamdiji Pozdercu i wegovom delovawu koje, u pore|ewu s inkriminisanim tekstovima dr V. [e{eqa, deluju mnogo ozbiqnije i na uverqiv na~in potvr|uju istinitost [e{eqevih tvrdwi. Upravo u tom pogledu, dakle, promewene su okolnosti u okviru kojih vaqa ceniti istinitost inkriminisanih tekstova i wihovu podobnost da uznemire javnost. II. U pogledu inkriminisanih tekstova na str. 61, 64, 70. i 86. sporne kwige, prvostepeni sud u ponovqenom postupku nije otklonio nedostatke zbog kojih je prvo re{ewe toga suda bilo ukinuto. Naime, prvostepeni sud je ponovo na{ao da ti tekstovi sadr`e subjektivna mi{qewa, ocene, utiske i sudove autora istih i da se u wima ne radi o ~iweni~nim tvrdwama za koje bi se onda moglo postaviti pitawe utvr|ivawa istinitosti ili neistinitosti onoga {to se u wima izra`ava. (Ovo uprkos stavu Vrhovnog suda iz ukidnog re{ewa da upravo ti tekstovi po svojoj sadr`ini jesu ili nisu istiniti). Daqe je prvostepeni sud na{ao da su ta subjektivna mi{qewa ocene, utisci i sudovi autora istih dati u vidu postavqenih pitawa, ili pogodbeno ili tako pau{alno da se ne mo`e zakqu~iti na koga se oni konkretno odnose. Pa ipak, prvostepeni sud je ova subjektivna mi{qewa itd, ~ija se istinitost ne mo`e utvr|ivati i za koje se ne zna na kog se odnose, podveo pod pojam vesti kojom se mo`e uznemiriti javnost u smislu ~l. 26. st. 1. ta~. 2. ZID-a. Ovakvi razlozi prvostepenog suda su o~igledno protivre~ni (i to prema stanovi{tu Vrhovnog suda Srbije iznetom u ukidnom re{ewu, str. 3. stav 2), ~ime je prvostepeni sud u~inio bitnu povredu prema ~l. 364. st. 1. ta~. 11. ZKP. III. @alilac posebno isti~e da ni u prvom ni u ponovqenom postupku u ovoj pravnoj stvari prvostepeni sud nije usvojio nijedan dokazni predlog izdava~a i wegovog punomo}nika, iako su ti predlozi bili usmereni neposredno na dokazivawe istinitosti inkriminisanih tvrdwi i wihove podobnosti da uznemire javnost. S druge strane, prvostepeni sud je, na predlog OJT-a, na oba pretresa izveo dokaz ~itawem potvrde o oduzimawu primeraka sporne kwige od strane GSUP-a Beograd. Potvrda o oduzimawu primeraka sporne kwige od strane GSUP-a Beograd (koje oduzimawe je izvr{eno na osnovu re{ewa OJT-a o privremenoj zabrani rasturawa) je kao dokaz u ovoj pravnoj stvari potpuno irelevantna, jer ne govori ni{ta o sadr`ini sporne kwige, o istinitosti i prirodi onoga {to se u woj iznosi niti o podobnosti u woj iznetih tvrdwi da izazovu uznemirewe javnosti.
475

Izvo|ewem toga dokaza prvostepeni sud je nepotrebno opteretio postupak u ovoj pravnoj stvari, nasuprot na~elu procesne ekonomije, i doveo do makar i veoma malog nepotrebnog odugovla~ewa postupka. U prilog ovoj tvrdwi govori i ~iwenica da prvostepeni sud uop{te nije cenio ovaj dokaz i da se na wega u obrazlo`ewu svoje odluke nigde ne osvr}e, iako je u smislu odredbe ~l. 347. st. 2. ZKP bio du`an da savesno oceni svaki dokaz pojedina~no. Na osnovu svega izlo`enog, ova `alba je opravdana i na zakonu zasnovana, pa se od toga suda tra`i da `albu uva`i a `albeni predlog u celosti usvoji. Devetnaestog novembra saznali smo da je Vrhovni sud Srbije odbacio `albe mojih advokata: Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u ve}u sastavqenom od sudija: Vlastimira Nikoli}a, kao predsednika ve}a, mr Slavka Muci}a i Branislava Blagojevi}a, kao ~lanova ve}a i stru~nog saradnika Vojke Om~ikus, kao zapisni~ara, u postupku rasturawa {tampane stvari kwige Disidentski spomenar autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa, re{avaju}i o `albama punomo}nika Rade Mikijeqa i Aleksandra Lojpura, izjavqenim protiv re{ewa Okru`nog suda u Beogradu K. 109/87 od 15. septembra 1987. godine, posle sednice ve}a odr`ane dana 3. novembra 1987. godine, doneo je re{ewe: Odbijaju se kao neosnovane `albe advokata Rade Mikijeqa i Aleksandra Lojpura, punomo}nika dr Vojislava [e{eqa, autora i izdava~a kwige Disidentski spomenar koje su izjavqene protiv re{ewa Okru`nog suda u Beogradu K. 109/87 od 15. septembra 1987. godine. Obrazlo`ewe: Navedenim re{ewem Okru`nog suda u Beogradu zabraweno je u celosti rasturawe kwige Disidentski spomenar autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa, izdate u Beogradu 1987. godine. Istim re{ewem odlu~eno je da se svi primerci kwige oduzmu kao i da se po pravosna`nosti re{ewa izreka istog ima objaviti u Slu`benom glasniku SRS i Slu`benom listu SFRJ. Protiv ovog re{ewa blagovremeno su izjavili `albe: punomo}nik advokat Rade Mikijeq zbog bitnih povreda odredaba krivi~nog postupka, povrede zakona i zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa, punomo}nik advokat Aleksandar Lojpur, zbog povrede zakona. U `albama je stavqen predlog da se prvostepeno re{ewe ukine ili preina~i u smislu `albenih navoda. U `albi punomo}nika Rade Mikijeqa stavqen je zahtev da se pre odlu~ivawa o `albi pozovu i saslu{aju stranke u smislu ~lana 16. st. 4. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova javnog informisawa. Vrhovni sud ovaj zahtev nije uva`io po{to je na{ao da prisustvo stranaka ne bi bilo korisno za razja{wewe ove stvari. Republi~ko javno tu`ila{tvo podneskom Ktr. I. 2216/87 od 21.10.1987. godine stavilo je predlog da se `albe odbiju kao neosnovane. Vrhovni sud Srbije na sednici ve}a razmotrio je sve spise predmeta zajedno sa pobijanim re{ewima, pa je po oceni `albenih navoda i predloga kao i predloga republi~kog javnog tu`ioca na{ao:
476

@albe su neosnovane. U `albama se ukazuje da se iz obrazlo`ewa ne vidi {ta predstavqa vest koja mo`e uznemiriti javnost da li to da su dve ranije kwige zabrawene ili vesti koje su iznete u wima, a sada se u novoj kwizi ponovo iznose zbog ~ega su razlozi o odlu~nim ~iwenicama nejasni, {to predstavqa bitnu povredu odredaba krivi~nog postupka. Prema razlozima iz `albi pogre{no je i nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe, pa zbog toga pogre{no primewen i Zakon o izdava~koj delatnosti. Nisu izvedeni dokazi koje su punomo}nici autora i izdava~a u toku postupka predlagali da se utvrdi istinitost onog {to je u kwizi objavqeno. Pored toga, po stavu `albi, nije dovoqno obavestiti javnost da su odre|ene kwige zabrawene, ve} je va`nije obavestiti o tome za{to su zabrawene, po{to se samo na taj na~in mo`e posti}i svrha koju je zakonodavac imao u vidu. Kada se radi o delu kwige gde su izneta pisma, predstavke i apel lica, koje nije u isto vreme i autor kwige, `alba ukazuje kako sud prihvata da se radi o subjektivnom mi{qewu autora tekstova ~ija se istinitost ne mo`e utvr|ivati, pa ipak to podvodi pod pojam vesti, {to pored pogre{no utvr|enog ~iweni~nog stawa predstavqa takvu protivure~nost u razlozima re{ewa da predstavqa bitnu povredu odredaba krivi~nog postupka iz ~lana 364. st. 1. ta~. 11. ZKP. Navedeni `albeni razlozi nisu osnovani. Nisu u~iwene bitne povrede na koje se `albama ukazuje. Prvostepeni sud je potpuno i jasno u razlozima re{ewa naveo da je u kwizi Disidentski spomenar (navode se i stranice) autor ponovio tvrdwe iznete u ranijim kwigama ~ije rasturawe je pravosna`no zabraweno, te tako na posredan na~in ponovo ih objavio. U odnosu na deo kwige gde su objavqena pisma, protesti i apel drugog lica sud je pravilno na{ao da wihovo ovakvo objavqivawe predstavqa objavqivawe vesti, a ne samo vrednosni sud autora pisma, {to prihvata i Vrhovni sud. ^iweni~no stawe je potpuno utvr|eno izvedenim dokazima, pa je pravilno prvostepeni sud odbio predloge punomo}nika autora i izdava~a za izvo|ewe drugih dokaza. O tome da se i u jednom (objavqivawe tvrdwi iznetih u ranijim kwigama ~ije je rasturawe pravosna`no zabraweno) i u drugom slu~aju (objavqivawe pisama) radi o izno{ewu vesti koje mogu uznemiriti javnost, u re{ewu su dati jasni, uverqivi i potpuni razlozi, te su `albeni navodi kojima se takav zakqu~ak prvostepenog suda osporava neosnovani. Na pravilno i potpuno utvr|eno ~iweni~no stawe pravilno je i zakon primewen, pa je `albe punomo}nika vaqalo odbiti kao neosnovane, a potvrditi prvostepeno re{ewe. Sa izlo`enog, a na osnovu ~l. 397. st. 3. ZKP odlu~eno je kao u izreci. Povodom zabrane Disidentskog spomenara sarajevsko Oslobo|ewe je 8. avgusta objavilo pogroma{ki tekst Suada Arnautovi}a Kontaminacija zdesna s podnaslovom Veleizdajni~ka hajka jednog disidenta: za{to je zabrawena jo{ jedna kwiga dr Vojislava [e{eqa?, koji su pratili i karakteristi~ni podnaslovi Busije antikomunizma, Prqava igra destrukcije, Otrovne ideje i Valovi mr`we. Tekst prenosim u cjelosti:
477

Pred svakog pojedinca, a naro~ito pred komunistu, u ovo vrijeme `estokih napada na programsku orijentaciju Saveza komunista Jugoslavije i sveukupne tekovine narodnooslobodila~ke borbe i socijalisti~ke revolucije, postavqa se, kao neizbje`no, pitawe i dilema: kako najcjelishodnije upotrijebiti intelektualni naboj i u borbi protiv antisocijalisti~kih i antikomunisti~kih koncepcija i ideologija, na najadekvatniji na~in u~initi jasnu distinkciju spram onih ideja i tendencija ~iji je ciq destrukcija politi~kog i ekonomskog sistema socijalisti~kog samoupravqawa i onih, pak, koji konstruktivnom kritikom uo~avaju devijacije u dru{tvu i opravdano zahtijevaju da se kroz organizovane oblike na{eg socijalisti~kog samoupravnog bi}a takvo stawe mijewa? Pregnantan, a logi~an odgovor bio bi: razlo`nom, marksisti~kom nau~nom valorizacijom i argumentacijom ukazati na neodr`ivost teza kojim se `eli inkarnirati politi~ki pluralizam kao prevazi|en i anahron oblik gra|anske formalne demokratije. Me|utim, name}e se i pitawe, a {ta sa onima koji ne `ele da ~uju i prihvate nau~nu argumentaciju? [ta sa antikomunistima koji se uporno i tvrdoglavo dr`e zaposjednutih busija antikomunizma, koji se trajno orijenti{u na osvajawe pozicija u odre|enim nau~nim, kulturnim i drugim institucijama, u {tampi, ~asopisima, istoriografiji, kwi`evnosti, filozofiji, sociologiji, politikologiji etc? Do koje mjere biti tolerantan i dopustiti da se pod pla{tom demokratije i intelektualnih sloboda artikuliraju teze koje imaju everzivna djejstva na na{ sistem? Na ovakva razmi{qawa su nas ponukale dvije kra}e vijesti, objavqene 22. i 25. jula ove godine, kojim je javnost informisana o zabrani kwige Disidentski spomenar autora dr Vojislava [e{eqa. Tako su te vijesti potvrdile da ovaj nacionalista par excellence poslije pada samo tone sve dubqe i dubqe. Naime, nakon {to je decembra 1981. godine iskqu~en iz SKJ zbog toga {to je svojim idejnopoliti~kim delovawem, postupcima i shvatawima do{ao u sukob sa osnovnim opredjeqewima i statutarnim odredbama Saveza komunista, [e{eq je, vi{e ne tako mladi doktor, krenuo uhodanim stazama antikomunizma. Zbog svog neprijateqskog djelovawa osu|en je, svojevremeno, na kaznu zatvora od godinu i deset mjeseci. Ni partijska, a niti kazna zatvora nisu ga urazumili da u~ini napor i svojim pona{awem doka`e da je uo~io i da `eli prevazi}i vlastite gre{ke i lutawa. Naprotiv, sve svoje psihofizi~ke i intelektualne napore usmjerio je na amoralnu borbu obezvre|ivawa humanih i progresivnih opredjeqewa na{eg socijalisti~kog samoupravnog dru{tva. No, to je wegova privatna stvar i opredjeqewe koje, s obzirom na javno ogla{avawe i istupawe, mora iza}i pred sud javnosti i pravde. Svojim posqedwim istupima (nau~no savjetovawe Sociolo{kog dru{tva Hrvatske, tribina u Francuskoj 7, Otvoreno pismo gospodinu H.
478

Pozdercu i dr.), te upornim nastojawem da objavi pamflete u obliku kwige, [e{eq dokazuje da ostaje na pozicijama onih koji igraju prqavu igru destrukcije politi~kog i ekonomskog sistema socijalisti~kog samoupravqawa i ukidawa vrijednosti koje po~ivaju na svijetlim tekovinama narodnooslobodila~kog rata i socijalisti~ke revolucije. To je potvrdio svojim Odgovorima na anketu [ta da se radi?, javnim istupima i napisima, a to je poku{ao i rasturawem kwiga Hajka na jeretika, Veleizdajni~ki proces i Disidentski spomenar koje su u redovnom sudskom postupku zabrawene i uni{tene. Sve tri kwige, prema zvani~nim saop{tewima, iznose neistine kojima se mo`e uznemiriti javnost, {to i jeste su{tina politikantskih namjera ovog estradnog disidenta ~iji je um zarobqen paranoi~nom mr`wom prema svemu naprednom i humanom, a posebno prema Titu i Kardequ. U tra`ewu odu{ka svom negativnom raspolo`ewu prema institucijama i simbolima na{eg sistema, [e{eq vrlo agresivno oponira i napada zato~en psiholo{kim mehanizmom osvete i revan{a. To potvr|uju i wegove rije~i izre~ene na tribini u Francuskoj 7, 6. februara ove godine, kada je rekao: Protivnik sam svakog jednopartijskog sistema, marksisti~ke ideologije i komunisti~kog sistema u Isto~noj Evropi, pa i u Jugoslaviji (sic!!!). Takvom djelatno{}u [e{eq eksplicite nastoji utjecati na {iru javnost, na shvatawa i raspolo`ewe radni~ke klase, omladine, radnih qudi i gra|ana, te poku{ati pridobiti pristalice za ideologiju koju zastupa i propagira. Ovaj moderni prozelitizam [e{eqa, o~ito je, nema sqedbenika, jer se radi o ideologiji, a i o li~nosti koji su proskribovani i odba~eni s najve}om indignacijom od na{ih naroda i narodnosti i cjelokupne socijalisti~ke samoupravne Jugoslavije. Osporavaju}i dijalekti~ko jedinstvo klasnog i nacionalnog, a preferiraju}i nacionalisti~ko, ovaj korifej i juri{nik gra|anske desnice trivijalnim konceptima nudi povratak na istorijski prevazi|ene, anahrone oblike dru{tvenog i politi~kog organizovawa, vapi za vi{epartijskim gra|anskim ustrojstvom, klik}e vlastitoj naciji pozivima na okup i nudi rje{ewa sada{we situacije ukidawem pojedinih republika i formirawem tre}e Jugoslavije, uz odbacivawe socijalisti~kog samoupravqawa. Pri tome, kao jedan od na~ina ostvarewa svojih ciqeva, [e{eq kontinuirano napada najodgovornije li~nosti na{e revolucije izno{ewem najordinarnijih gluposti i insinuacija ~ime nas uvjerava da ni u kom slu~aju ne `eli odustati od svojih zlih politikantskih koncepata i namjera koje, evidentno je, nemaju nikakvu nau~nu validnost niti utemeqenost. Ostaju}i u ravni rudimentarnih nau~nih spoznaja, [e{eq odavno poku{ava skrenuti pa`wu javnosti na sebe, svoj slu~aj i svoje stradalni{tvo a u stvari namjera mu je da sukcesivnim ispadima nametne svoje, dru{tveno i politi~ko neprihvatqive, stavove. Stoji, dakle, zakqu~ak da se neprijateqi na{eg sistema ne `ele od re}i otrovnih ideja kojim su zadojeni, te im kao `ivotni kredo preostaje bjesomu~na hajka na politi~ki sistem socijalisti~kog samoupravqawa.
479

Ta hajka se ogleda i kroz uporno potpisivawe i slawe peticija, pisama, saop{tewa i memoranduma institucijama politi~kog sistema socijalisti~kog samoupravqawa i odgovornim pojedincima, paranau~no istupawe na raznim tribinama i kvazinau~nim skupovima, privatno {tampawe, umno`avawe i rasturawe napisa i publikacija, te kroz otu`no lamentirawe nad vlastitom sudbinom preko pisanih reminiscencija, spomenara i memoara. U tom kontekstu [e{eq i wemu sli~ni kontinuirano, vje{to i uporno poku{avaju nametnuti Savezu komunista Jugoslavije i dru{tvu neka svoja pravila igre koja imaju sasvim utvr|enu i razra|enu metodologiju. Samo neupu}eni i naivni mogli bi povjerovati da ova igra nije poprimila atribute izgra|ene strategije koja se name}e dru{tvu kao uobi~ajena praksa. I kad dara prevr{i mjeru, pa na{e dru{tvo reaguje, u okviru zakona, dozvoqenim sredstvima, tada dolazi do filozofskih rasprava kako su to nepopularne mjere, neprimjerene duhu na{eg sistema i vremena u kojem `ivimo, da je to politika ~vrste ruke, `danovizam, produkt totalitarizma, staqinizma i {ta vi{e ne. Toj kontaminaciji zdesna bi, vjerovatno, i te kako vi{e odgovarala, po formuli kwigom na kwigu, jalova i beskona~na diskusija i razvodwen dijalog sa institucijama sistema, na tribinama, simpozijumima, sociolo{kim i filozofskim raspravama i na drugim intelektualnim skupovima, na kojim bi se, po mi{qewu antikomunista, kona~no teorijski i prakti~no-politi~ki polarizovalo dru{tvo i pregrupisalo ~lanstvo SKJ, a sve sa ciqem kona~ne destrukcije i uni{tewa politi~kog sistema socijalisti~kog samoupravqawa. Me|utim, svi [e{eqi zaboravqaju da niko nije tako naivan da prihvati wegove izlizane floskule, tim prije {to je poznato da svaki opozicioni koncept `eli da postane i stvarna, materijalna snaga. A, [e{eqeve otrovne ideje zasigurno su takve i imaju takve aspiracije. Najnovija zabrana rasturawa kwige dr Vojislava [e{eqa Disidentski spomenar uvjerava nas da on, prepustiv{i se valovima nacionalne netrpeqivosti i mr`we, tone sve dubqe i dubqe u nacionalisti~ku `abokre~inu.

^ETVRTI DIO ZABRANA KWIGE DEMOKRATIJA I DOGMA

Po~etkom avgusta 1987. godine objavio sam kwigu Demokratija i dogma ~iji su recenzenti bili dr Kosta ^avo{ki i dr Ivan Jankovi}. Dr Kosta ^avo{ki je tim povodom napisao: Rukopis ove kwige predstavqa zbirku radova dr Vojislava [e{eqa nastalih u periodu od 1982. do oktobra 1986. godine upravo u periodu u kojem je bio izlo`en velikim i dramati~nim `ivotnim isku{ewima. To je i period u kojem je pisac relativno brzo raskinuo sa svojim ranijim uverewima i prihvatio radikalno-kriti~ki odnos prema postoje}em dr`avnom i politi~kom poretku.
480

Po svojoj sadr`ini i teorijskoj vrednosti, uvr{}eni radovi su veoma razli~iti, po~ev od sistematskih politi~kih rasprava do prigodnih istupawa na javnim tribinama i prikaza pojedinih kwiga. Veliku pa`wu zaslu`uje opse`an rad pod naslovom Autorefleksija sistema i neophodnost promjena u kojem pisac kriti~ki analizira vladaju}u politi~ku ideologiju, a pre svega poku{aj vode}ih zvani~nih ideologa da zasnuju socijalisti~ku demokratiju. Naro~ito uspe{no razotkriva da se pod vidom prevazila`ewa vi{estrana~kog bur`oaskog parlamentarizma uspostavio jednostrana~ki sistem etatisti~kog socijalizma i tzv. proleterska demokratija kao politi~ki oblik socijalisti~kog samoupravqawa u kojem dolazi do poistove}ivawa op{tedru{tvenih i pojedina~nih interesa neposrednih proizvo|a~a i samoupravqa~a. U ovom radu ima i znatnih primesa [e{eqevih prvobitnih uverewa, naro~ito u delovima o za{titnoj funkciji politi~kog sistema i ~iniocima op{tenarodne odbrane i dru{tvene samoza{tite. Dodu{e, pisac ovde koristi na~in izlagawa koji, po wegovoj zamisli, treba da predstavqa autorefleksiju samog sistema kao takvog. Ali zato u zavr{nom delu pisac daje razvijen i vrlo odre|en politi~ki program prevazila`ewa duboke krize jugoslovenskog dru{tva. Izme|u ostalog, on se zala`e za radikalno i bespogovorno preispitivawe harizmatske politike vlasti u prethodnom periodu, obnovu gra|anskih sloboda i prava, uvo|ewe vi{estrana~kog sistema, uvo|ewe me{ovite privrede i akcionarskih dru{tava i vo|ewe strogo neutralne spoqne politike, poput [vajcarske, Austrije ili [vedske. Najve}u pa`wu svakako zaslu`uju [e{eqevi odgovori na anketu intervju [ta da se radi?, zbog kojih ga je Okru`ni sud u Sarajevu osudio na osam godina zatvora zbog navodnog kontrarevolucionarnog ugro`avawa dru{tvenopoliti~kog ure|ewa SFRJ. U ovom svom radu pisac se kona~no osloba|a politi~ke apologije i drugih partijskih i politi~kih stega, koje su ga pritiskale i ograni~avale u mladosti, pa svoje misli i zakqu~ke iznosi bez ikakvog ustezawa, pa i po cenu velikih rizika. On najpre dovodi u pitawe vode}u ulogu SKJ, kao glavnog krivca za dana{wu nezavidnu dru{tvenu situaciju. Potom, da bi se re{ila ekonomska kriza, predla`e obnavqawe planskog regulisawa privrede na novim osnovama, ponovnu koncentraciju i centralizaciju dru{tvenog kapitala, postizawe pune zaposlenosti, radikalno smawewe administrativnih radnika za 50%, progresivno oporezivawe pojedinih, naro~ito luksuznih proizvoda itd. U okviru re{ewa nacionalnog pitawa predla`e racionalnu reviziju jugoslovenskog federalizma i konstituisawe samo ~etiri federal ne jedinice Slovenije, Hrvatske, Srbije i Makedonije po{to muslima ne ne smatra nacijom, dok Crnogorce smatra Srbima. Tako|e preporu~uje novo razgrani~ewe izme|u Hrvata i Srba prema na~elu reciprociteta u pogledu broja Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji, {to bi podrazumevalo zanemarivawe legitimnih interesa i prava muslimana. U ovoj zbirci nalaze se dva eseja O mogu}nosti filozofskog osmi{qavawa perspektiva dru{tvenog razvoja i Moralni smisao savremenog filozofskog anga`mana u kojima razvija pretpostavke kriti~kog
481

filozofskog mi{qewa. Pored hrabrosti za istinu i moralne postojanosti, posebno isti~e trpeqivost prema razli~itim mi{qewima i uva`avawe nesaglasnosti. Ostali radovi predstavqaju [e{eqeva protestna pisma, javna istupawa na tribinama, osvrte na pojedine kwige, peticije i intervjue, koji su naj~e{}e pisani prigodnim povodom. U wima ~esto nalazimo dodatne razloge i ~iwenice koji boqe obja{wavaju [e{eqeva osnovna uverewa izlo`ena u opse`nijim radovima. Na kakav god prijem nai{la ova zbirka [e{eqevih radova, ona nikoga ne}e ostaviti ravnodu{nim. U wima se otvoreno i smelo razmatraju goru}a pitawa na{eg dru{tva bez ikakve bojazni za vlastitu egzistenciju, a po cenu sukoba sa mo}nim silama postoje}eg poretka stvari. Mo`da su neka od ovih pitawa zaslu`ivala i temeqnije i opreznije promi{qawe, mo`da je ponekad piscu bila neophodna ve}a skepsa, ne samo prema tu|em ve} i prema vlastitom mi{qewu. Ali jedno je nesumwivo: on je onu preko potrebnu hrabrost za istinu bez ikakvog okoli{ewa shvatio i kao ~in li~ne hrabrosti. I to je jedan od razloga {to ovu kwigu toplo preporu~ujem za {tampu. Sli~nog mi{qewa je bio i dr Ivan Jankovi}: Zamoqen da pro~itam rukopis dr Vojislava [e{eqa Demokratija i dogma i o wemu dam svoje mi{qewe, i to naro~ito s obzirom na opravdanost eventualnog objavqivawa rukopisa, ovim preporu~ujem za {tampawe rukopis dr Vojislava [e{eqa Demokratija i dogma. Rukopis se sastoji od nekoliko posebnih celina eseja, od kojih su neki i ranije objavqivani. Posebnu vrednost koja nije samo nau~na nego i dokumentarna ima tekst koji je autor napisao kao odgovor na anketu lista Komunist pod naslovom [ta da se radi? Dokumentar na vrednost ovog teksta proizlazi iz ~iwenice da je upravo on poslu`io kao povod za su|ewe dr [e{equ 1984. godine u Sarajevu, koje je privuklo `ivu pa`wu i izazvalo opravdane proteste jugoslovenske i strane javnosti. Svi eseji sadr`ani u rukopisu pokazuju temeqan napor koji je autor ulo`io u wihovo pisawe, autorovo autenti~no interesovawe za bitna dru{tvena i politi~ka pitawa jugoslovenske zajednice, kao i wegovo poznavawe oblasti kojima se u svom dosada{wem nau~nom radu bavio. S obzirom na izlo`eno, ne vidim nikakvu smetwu objavqivawu ovog rukopisa. Ve} ~etvrtog avgusta reagovalo je Okru`no javno tu`ila{tvo rje{ewem o privremenoj zabrani koje je potpisao zamjenik tu`ioca Vojislav Dragojlovi}: Na osnovu ~l. 5. st. 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa i ~l. 27. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije donosim re{ewe: Privremeno se zabrawuje u celosti rasturawe kwige Demokratija i dogma autora dr Vojislava [e{eqa u izdawu samog autora dr Vojislava [e{eqa, iz Zemuna Mihajla Pupina br. 14, jer se u kwizi vr{e krivi~na dela protiv osnova socijalisti~kog samoupravnog dru{tvenog ure|e482

wa i bezbednosti SFRJ, nanosi povreda ugleda SFRJ, Predsedni{tva SFRJ i wihovih predstavnika, a zatim se iznose neistinite tvrdwe kojima se mo`e uznemiriti javnost, ~ime je izvr{ena povreda propisa iz ~l. 2. st. 1. ta~. 1. i 5. Zakona o spre~avawu zloupotreba slobode {tampe i drugih vidova informisawa, kao i povreda propisa iz ~l. 26. st. 1. ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. Obrazlo`ewe: U privatnom izdawu autora dr Vojislava [e{eqa iza{la je iz {tampe kwiga Demokratija i dogma u tira`u od 500 primeraka. Kwiga je podeqena u 15 odeqaka koji nisu me|usobno sadr`ajno povezani. U tre}em odeqku pod naslovom Odgovori na anketu intervju [ta da se radi? objavqen je integralni tekst autora kwige kao odgovor na anketu novinara Du{ana Bogavca [ta da se radi?, ~iji delovi predstavqaju najve}i deo inkriminacije krivi~nog dela neprijateqske propagande iz ~l. 133. st. 1. KZ SFRJ za koje je autor kwige dr Vojislav [e{eq osu|en presudom Okru`nog suda u Sarajevu K-161/84 od 9. jula 1984. godine, a koja je u tom delu potvr|ena presudom Vrhovnog suda BiH K@-br. 688/84. od 20. novembra 1984. godine. Objavqivawem ovog teksta ispuwen je zakonski osnov za zabranu rasturawa kwige iz odredbe ~l. 2. st. 1. ta~. 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa. Autor kwige Vojislav [e{eq je u ovom delu kwige naveo, a {to predstavqa inkriminaciju krivi~nog dela neprijateqske propagande za koje je pravosna`no presu|en navedenim presudama: 1. da nosioci radikalnih zahteva ne mogu biti dosada{we vlada ju}e i subjektivne snage. Wegovo koncipirawe mo`e posti}i humanisti~ka inteligencija levi~arskog i socijalisti~kog usmjerewa, a ostvarewe je mogu}e samo jedinstvenom akcijom svih socijalnih slojeva koje postoje}a kriza egzistencijalno ugro`ava, da Jugoslavija danas objektivno nije socijalisti~ka zemqa. Ta~nije, ona je to samo deklarativno, po zvani~nom dr`avnom nazivu, da ono {to danas imamo je bilo skupo pla}ena iluzija na{eg mudrog politi~kog rukovodstva, da su Savez komunista i wegova rukovode}a struktura glavni krivac za dana{wu situaciju, zbog ~ega ne mogu biti subjekt preovladavawa krize, da se samoupravqawe pokazalo kroz tridesetogodi{wu bezuspje{nu prakti~nu realizaciju kao potpuno neprimjeren i prevazi|en teoret ski i ideolo{ki koncept, da je to u stvari na brzinu iskonstruisana i la`na alternativa staqinizmu, koja staqinizam samo na rije~ima negira i odbacuje, da bi ga u ne{to redukovanoj i izmjewenoj varijanti zadr`ala u unutra{wim politi~kim odnosima, te da je ono maska za stvarnu vladavinu birokratskih monopola, u hipokriziji nepremosti vog raskoraka izme|u proklamovanog i stvarnog, da na{ sistem nije siguran ni u sebe, ni u opravdanost onoga {to provodi, da sve koji mu protivurije~e naziva kontrarevolucionarima i dru{tvenim neprijateqima, podvrgava sistematskim progonima i {ikanirawu, da je dove deno do potpune dezintegracije Jugoslavije i wene svojstvene refeu dalizacije, da su glavni administratori sistema uspjeli suzbiti sva ki otpor svojoj samovoqi i da je to jedan od glavnih uzroka duboke si 483

stemske krize, te da prestanak wegove egzistencije (odnosi se na sistem) u sada{wem obliku zna~i}e da je izvjestan odgovor (na pitawe {ta da se radi) napokon prona|en, 2. da su u politici glavnu rije~ vodili slavoqubivi i neobrazovani qudi, istinski diletanti za posao i funkcije koje su obavqali. Pitawe izlaska iz krize ne mo`e biti pitawe daqeg razvoja samoupravqawa, jer nam je jasno kakav je sadr`aj krio taj naizgled primamqivi pojam ~ijoj nas je svestranoj apologiji godinama podu~avala politi~ka birokratija, da vladaju}a birokratija neprekidno i slatkorje~ivo narodnim masama nudi participaciju u ostvarewu politi~ke vlasti, ali da prakti~no wegovom glavom misli aparat, a u wegovo ime odlu~uju forumi, da radni ~ovjek gra|anin predstavqa puko gorivo politi~kog procesa koji guta energiju masa kroz besmislene periodi~ne kampawe, tako da isti pri`eqkuju ~vrstu ruku {to nas podsje}a na mra~nu nedavnu pro{lost, na period naglog nadirawa fa{izma u Evropu, 3. da se jugoslovensko dru{tvo od samog po~etka nalazi u permanentnoj krizi, a vladaju}a birokratija u kontinuiranom lutawu i stalnim zaokretima, da je dominiraju}a vrhu{ka na iznenadnim nu`nim za okretima uvijek `rtvovala ponekog od svojih redova, obi~no onog ko se najvi{e, razumije se, izuzev glavnog velikodostojnika i qudi od wegovog bezrezervnog povjerewa, eksponirao u dosqednom sprovo|ewu prethodne zajedni~ke politike, da su pojedinci ili ~itave garniture politi~ki stradale, kako bi se na{lo pokri}e za glavne kreatore proma{ene politike i s wih skinula glavna krivica, da je na{ ukupni privredni razvoj od 1965. godine karakteristi~an po totalnom iracionalizmu politi~kih i ekonomskih mjera, da se vladaju}a oligarhija neprestano poziva na demokratske slobodarske principe, a da je wen jedini princip i zaloga budu}nosti o~uvawe sopstvenog dru{tvenog polo`aja, da je privredna reforma 1965. godine katastrofalan proma{aj, te da su vladaju}a partija i weni velikodostojnici pokazali totalnu istorijsku neodgovornost, poku{avaju}i da na{e u osnovi nerazvijeno dru{tvo pretvore u potro{a~ko, da je sam dr`avni partijski vrh vlastitim primjerom podstakao trku u neopravdanom li~nom boga}ewu i rasipawu dru{tvenih sredstava na individualni i grupni luksuz. Nijedna kampawska akcija na planu ispitivawa porijekla imovine nije imala {ansi za uspjeh sve dok je {ef dr`ave gra dio rezidencije po svim krajevima Jugoslavije i `ivio u sjaju i rasko{i, vaqda jo{ jedino dostupnim feudalnim vladarima bogatih petrolejskih zemaqa, te da trideset godina birokratija vodi odlu~nu borbu za dru{tveno samoupravqawe stoje}i i danas na samom po~etku wegove iluzorne realizacije. Nikako da shvati da je ona sama wegova glavna smetwa, 4. da je vladaju}a birokratija nemilosrdno razbijala integracione procese u Jugoslaviji, da su se weni velikodostojnici slijepo dr`ali kominternovskih predrasuda (a one su tako godile wihovim nacionalisti~kim osje}awima) prema Srbiji i Srbima, kao inicijatorima i nosiocima hegemonisti~kih te`wi i poku{aja, da je koncept o izgradwi Jugoslavije na federalnom principu srbofobijom zadojena nacionalisti~ka elita pretvorila u sredstvo realizacije parole slaba Srbija
484

jaka Jugoslavija i blagovremeno pripremala institucionalnu i politi~ku osnovu za kasnije {ovinisti~ke poduhvate, da su teritoriju Srbije sveli na podru~je koje je nekada obuhvatao beogradski pa{aluk, da su u tom ciqu stvorili pokrajine Vojvodinu i Kosovo, izmi{qane su i nove nacije i qudi gotovo na silu natjeravani da se izja{wavaju kao wihovi pripadnici, kako Srbi ne bi predstavqali u zvani~nim statistikama apsolutnu ve}inu jugoslovenskog stanovni{tva, da je to bio prvo slu~aj sa crnogorskom, a kasnije sa muslimanskom nacijom, da je to u~iweno samo zato da bi se dalo povoda daqem razbuktavawu politikantskih strasti i nacionalisti~ke histerije, da je to odvra}alo pa`wu masa od goru}ih socijalnih problema za ~ije se rje{avawe birokratija pokazala nemo}nom, ali i nespremnom da ga nekom drugom prepusti, da je o~igledna nu`nost {to skorijeg pristupawa racionalnoj reviziji jugoslovenskog federalizma, obustaviti politikantsko insistirawe na daqoj afirmaciji izmi{qenih nacija, srpskohrvatski jezik odrediti kao zvani~ni za saveznu administraciju i javne slu`be, wegovo u~ewe u~initi obaveznim u svim {kolama, pored materweg jezika, te ukinuti visoko{kolsku nastavu na jezicima nacionalnih mawina, da je nu`no ukidawe autonomnih pokrajina ili bar wihovo striktno podvo|ewe pod srbijanski suverenitet, te da bi se jugoslovenska federacija sastojala od ~etiri stvarno ravnopravne republike: Slovenije, Hrvatske, Srbije i Makedonije. Nu`no je i novo teritorijalno razgrani~ewe izme|u Srbije i Hrvatske. S obzirom na djelomi~nu teritorijalnu izmje{anost srpskog i hrvatskog stanovni{tva na podru~ju Bosne, Hercegovine, Dalmacije, Like, Korduna, Banije i Slavonije, razgrani~ewe bi se ostvarilo na principu koji podrazumijeva da u granicama Hrvatske ostane isti broj gra|ana srpske nacionalnosti kao u Srbiji hrvatske, da za neo~ekivano povampirewe nacionalizma u savremenom jugoslovenskom dru{tvu glavnu odgovorni, tijela i pojedinci (gre{ka u tekstu rje{ewa nap. V. [.) da je zbog politi~kog sqepila i optere}enosti nacionalisti~kim predrasudama vrhunskih kreatora wegove politike sam sebe stavio na marginu dru{tvenih zbivawa, da je ustavno-pravnim razbijawem jugoslovenske federacije se pokazalo da je Partija najobi~nije oru|e u rukama subjektivnih faktora koji te`e ostvarewu i obezbe|ewu povlastica za svoju naciju i nacionalnu republiku, da uslijed krajwe birokratske naivnosti je mogla istrajno wegovati iluziju da je mogu}e narod obmawivati vo vjeki vjekov kultom jedne li~nosti koja nije polo`ila ispit istorijske odgovornosti i moralnosti za politi~ke poteze o kojima je sama odlu~ivala zahvaquju}i uzurpaciji svih poluga politi~ke vlasti, da je jugoslovenskoj revoluciji do{la glave wena sopstvena birokratija, najvi{e politi~ko rukovodstvo, da qudi koji su nas svojom nesposobno{}u do gu{e uvalili u krizu, ne mogu biti izbaviteqi iz krize, te da predstoji radikalno preispitivawe svih do ju~e neprikosnovenih, teorijskih i ideolo{kih zabluda, politikantskih koncepata i, {to mi se ~ini presudnim, kona~no otpo~iwawe s ozbiqnom kritikom kulta li~nosti decenijama glavnog politi~kog lidera Tita, da je krajwe vrijeme da se inicira ispitivawe wegove individualne odgovorno485

sti za sve neda}e u kojima smo se na{li, jer je on bio divinizovani arbitar presudnih i dalekose`nih politi~kih odluka koje je donosila vladaju}a vrhu{ka, a pokazale su se totalno proma{enim i {tetnim. Pored procesa detitoizacije, kao radikalnog razra~unavawa sa staqinisti~kom pro{lo{}u i kominternovskim konceptima u unutra{woj politici, predstoji nam i temeqna dekardeqizacija ustavnopravnog ustrojstva dr`ave koja podrazumijeva odlu~ni raskid sa postoje}om prekomjernom i nefunkcionalnom institucionalizacijom politi~kog sistema, da je uvo|ewe kardeqevskog delegatskog sistema kao okosnice kompletnog sistema odlu~ivawa, zna~ilo objektivno eliminaciju svih pozitivnih dostignu}a modernih politi~kih sistema i vra}awe to~ka istorije nazad, da je Savez komunista i po socijalnom sastavu tipi~na birokratska partija, da kontrolom institucionalnih poluga vlasti sputava gra|anske slobode i prava, da pru`a pokri}e tehnokratskoj sprezi koja ~itavu zemqu sve vi{e dovodi u te{ku zavisnost od me|unarodnog kapitala, da nikada eksploatacija u Jugoslaviji nije bila intenzivnija, pa ni u vrijeme starojugoslovenskog bur`oaskog re`ima, te da je na podru~ju kulture, nauke i umjetnosti izra`ena birokratska te`wa da se oni kao glavna prepreka svakoj manipulaciji u qudskoj degradaciji stropo{taju u autokratski i totalitarni mrak (gre{ka u tekstu rje{ewa nap. V. [.), da je Savez komunista iscrpio svoje istorijske mogu}nosti i da danas predstavqa iskqu~ivo faktor regresa, da su se jugoslovenski komunisti samo na rije~ima suprotstavili staqinisti~kom konceptu izgradwe socijalizma, ali su tu praksu odlu~no zadr`ali i u~inili je glavnim obiqe`jem dru{tvenopoliti~kih odnosa, modifikuju}i je samo u nekim spoqa{wim i sporednim elementima i omota~ima, prikrivaju}i je jo{ debqim pla{tom la`ne, iluzorne svijesti, da u Jugoslaviji nema demokratije, jer je u sistemu vladavine jednopartijskog monopolizma i ideolo{kog monizma ne mo`e ni biti, da nema ni prave jednakosti gra|ana, da su gra|anske i politi~ke slobode maksimalno ugro`ene duhovnim terorom monolitnosti, da neposrednog izbornog prava nismo imali od rata naovamo, da je sloboda {tampe na nivou puke proklamacije, sve dok je pod striktnom kontrolom partije, te da u ovom moru apatije i bezna|a humanisti~ka inteligencija po svom uvjerewu, predstavqa jedinu zrelu i sposobnu socijalnu snagu, spremnu da se odlu~no suo~i s postoje}om krizom, ponudi dugoro~nija rje{ewa i reafirmi{e izvorne socijalisti~ke principe, kompromitovane dugotrajnim birokratskim izvrtawima i izvrdavawem. Jednu jedinu istorijski pozitivnu ulogu, za koju smatram da je jo{ Savez komunista mo`e odigrati, vidim u odustajawu od ometawa i poku{aja onemogu}avawa ove nove dru{tvene snage da iza|e na politi~ku pozornicu i preuzme ulogu odgovornog i savjesnog kormilara, te da kada je o~igledno da jedan sistem nema nikakve istorijske perspektive i da ~ini fatalni proma{aj za proma{ajem, onda je svako insistirawe na wegovom daqem odr`avawu nepromi{qeno, prava ludost, jer zatvara sve horizonte oporavka i perspektive progresa. Ista je situacija sa prvim odeqkom kwige koji nosi naslov Miodrag
486

Mili} zato~enik savjesti. U ovom delu kwige pored ostalog izneti su delovi inkriminacije krivi~nog dela neprijateqske propagande za koje je Miodrag Mili} presudom Okru`nog suda u Beogradu K-broj: 469/84 od 4. februara 1985. godine osu|en, a koja je u tom delu potvr|ena presudom Vrhovnog suda SR Srbije K`-broj: 357/85 od 9. jula 1985. godine. Delovi inkriminacije navedenog dela, a koji su objavqeni u kwizi dr Vojislava [e{eqa Demokratija i dogma su slede}i: ... ve} samim ustankom, dakle, staqinizam u bazi je bio pokopan, ali je ostao staqinisti~ki partijski vrh i ideolo{ko staqinisti~ko nasle|e koji su ga stalno obnavqali..., ... da je sukob Jugoslavije i SSSR-a doneo kulturnu pusto{ kod nas, ali da nije uticao na izmenu karaktera jugoslovenskih rukovodilaca, jer su i oni u~estvovali u manipulacijama oko Staqinovih ~istki i nije im bilo te{ko da nastave sa ~istkama kod nas..., ... Tito se uvek pozivao na svoja ove{tana prava mandatora Staqina, kako u fazi zasnivawa svoje partijske vladavine, tako za vreme rata i posle rata, iz kojeg je poticalo pravo da nikome ne pola`e ra~une, ni za vreme najve}ih ratnih poraza, kakva je bila prva ofanziva, leva skretawa, na~in re{avawa nacionalnog pitawa za vreme rata, sazivawa foruma i kongresa, kao i posleratne prakse neprikosnovenog gospodara, ... jugoslovenska politi~ka birokratija je brzo iscrpla svoj skromni potencijal kao istorijski subjekt jugoslovenske revolucije, za~arana u krugu vlastitog provincijalnog staqinizma i antiintelektualizma, politi~ki brzo istrulela u smrti Titove li~ne diktature i straha od Golog otoka, gde mo`e da se zaglavi i ko nije kominforbirovac. U pomenutom odeqku kwige sli~nih delova kwige, koji predstavqaju grub napad na posleratno partijsko i dr`avno rukovodstvo SFRJ na ~elu sa drugom Josipom Brozom Titom ima bezbroj. U nekim drugim delovima kwige autor vr{i grub napad i grubo vre|awe SFRJ, Predsedni{tva SFRJ i wihovih predstavnika. Tako u posledwem odeqku kwige pod naslovom Predsedni{tvu SFRJ navodi: Uva`ena gospodo, obra}am vam se prvi put s iskrenom `eqom da to ujedno bude i posledwi. Vama je vjerovatno dobro poznato da ja otvoreno izra`avam sumwu u va{u legitimnost, s obzirom da sam ubije|en da ne postoje relevantni dokazi da ste autenti~nom i demokratski izra`enom voqom naroda postali kolektivni {ef jugoslovenske dr`ave. U ostalim delovima kwige navodi: Animozitet M. V. i C. B. prema svakoj moralnosti naveo ih je i na karikirawe mog nekada{weg kriti~kog ukazivawa na realne muslimansko-nacionalisti~ke i panislamisti~ke tendencije u Bosni i Hercegovini, kojima se pru`a i oficijelna podr{ka, posebno od strane Hamdije Pozderca i Branka Mikuli}a. Autorima je svejedno {to se u Bosni i Hercegovini ve} pune dve decenije kontinuirano odvija progon srpskog naroda i wegovih intelektualaca, po uzoru na onaj kosovskometohijski pod albanskom zastavom. (strana 183),
487

 Posledwi trzaj ortodoksno-staqinisti~kog krila u sada{wem jugoslovenskom rukovodstvu, predvo|enog Brankom Mikuli}em i Stanetom Dolancom, pokazuju da totalitarnoj aveti jo{ ni iz daleka nije probijeno srce glogovim kocem (strana 12), ... Mikuli} je utoliko spremniji da metode orijentalnog despotizma, gotovo dvije decenije isprobavane i usavr{avane u wegovom li~nom, bosanskohercegova~kom feudu, pro{iri na ~itavu Jugoslaviju kao jedinstveno sredstvo obnove iz temeqa poquqanog autoriteta korumpirane vlasti. Na ovaj na~in ispuweni su uslovi za zabranu kwige iz ta~ke 5. stava 1. ~lana 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa. Pored navedenog, {to samo po sebi mo`e uznemiriti javnost, kwiga u ostalim delovima sadr`i niz tvrdwi koje tako|e mogu uznemiriti javnost. Posebno treba izdvojiti one tvrdwe koje se odnose na navodni genocid srpskog stanovni{tva na celoj teritoriji Jugoslavije, kao i one tvrdwe koje se odnose na novo ure|ewe SFRJ, koje u stvari iz osnova mewa temeqe avnojevske Jugoslavije. Ti tekstovi su slede}i: Uz la`nu slobodarsku i socijalisti~ku frazeologiju decenijama se atakuje na samu egzistenciju najbrojnije jugoslovenske nacije, a ~itav ustavnopravni i politi~ki sistem prilago|avan je nacionalisti~kim aspiracijama wegove uzurpatorske vrhu{ke, vaspitavane u duhu kominternovskih predrasuda i osvetni~kog raspolo`ewa prema Srbiji kao ju`noslovenskom Pijemontu koji je u oba svetska rata davao milione `rtava u ime bratstva, slobode i sre}e, a koji je svaki put s velikom strepwom morao i{~ekivati ne samo poraze nego i pobjede. Srbima i starojugoslovenskom re`imu podmetnuta je istorijska neistina da su nakon balkanskih i Prvog svjetskog rata terorisali albanski `ivaq na Kosovu i u Metohiji. Ta, naizgled samo verbalna i ~isto ideolo{ka podmetawa su nastavqena sve do 1966. godine, do takozvanog brionskog plenuma Saveza komunista Jugoslavije, od koga, po svoj prilici datira vo|ewe otvorene antisrpske politike i programske platforme temeqitog ekonomskog i politi~kog razbijawa Jugoslavije. (strana 109), Te`ak polo`aj srpskog naroda i Pravoslavne crkve u Bosni i Hercegovini treba malo {ire sagledavati i otkrivati stabilnije uzro~no-posledi~ne odnose. Dana{wi te`ak polo`aj srpskog naroda u Jugoslaviji uop{te je produkt jedne perfidne vatikansko-kominternovske zavjere iz perioda izme|u dva svjetska rata, koju srpski narod usqed svoje poslovi~ne naivnosti nije na vrijeme prozreo. (strana 109), Radikalno i bespo{tedno preispitivawe svih perioda i segmenata posleratnog dru{tvenog razvoja, uz otklawawe la`nih ideolo{kih omota~a i ru{ewa kulta li~nosti Josipa Broza Tita za koga je ve} potpuno jasno da je kao apsolutni nosilac politi~ke vlasti najve}i krivac za situaciju u kojoj smo se na{li (strana 118), Uvo|ewe vi{epartijskog sistema {to podrazumijeva mogu}nost ravnopravnog nadmetawa razli~itih koncepcija i programa... (strana 119), Rekonstrukcija jugoslovenskog federalizma uz ukidawe autonom488

nih pokrajina i svo|ewe broja republika, federalnih jedinica, na broj jugoslovenskih naroda. To podrazumijeva i odustajawe od politikantskog izmi{qawa novih nacija kao {to su, na primjer, muslimanska ili crnogorska (strana 119), itd, itd. Imaju}i u vidu sve navedeno smatram da su u konkretnom slu~aju ispuweni svi zakonski uslovi navedeni u dispozitivu ovog re{ewa za zabranu kwige Demokratija i dogma autora dr Vojislava [e{eqa. Radi toga je ovo re{ewe na zakonu osnovano. Istog dana tu`ila{tvo je Okru`nom sudu u Beogradu podnijelo predlog za izricawe trajne zabrane: Dostavqamo vam re{ewe ovog tu`ila{tva Ut. broj 30/87 od 4. 08. 1987. godine o privremenoj zabrani rasturawa kwige Demokratija i dogma autora dr Vojislava [e{eqa i na osnovu ~lana 6. stav 1. ta~ka 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa stavqam predlog: da se izrekne zabrana rasturawa u celosti kwige Demokratija i dogma autora dr Vojislava [e{eqa, ~iji je izdava~ i {tampar sam autor, sa mestom stanovawa u Zemunu, Ul. Mihaila Pupina broj 14, zbog vr{ewa krivi~nog dela protiv osnova socijalisti~kog samoupravnog dru{tvenog ure|ewa i bezbednosti SFRJ, nano{ewa povrede ugleda SFRJ, Predsedni{tvu SFRJ i wihovim predstavnicima, kao i zbog izno{ewa neistinitih tvrdwi kojima se mo`e uznemiriti javnost, ~ime su izvr{ene povrede propisa iz ~l. 2. st. 1. ta~. 1. i 5. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, kao i povreda propisa iz ~lana 26. st. 1. ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. Zasnivaju}i nadle`nost toga suda na osnovu ~l. 8. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa predla`em da se tim sudom zaka`e i odr`i pretres na koji da se pozovu: 1. okru`ni javni tu`ilac u Beogradu, 2. autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq, sa adresom u predlogu. Predla`em da se u dokaznom postupku izvr{i uvid u kwigu Demokratija i dogma, presudu Saveznog suda Krs. broj 32/85 od 2. jula 1985. godine, te da se izvr{i uvid u presudu Okru`nog suda u Beogradu K. broj 469/84 u delu koji se odnosi na okrivqenog Mili} Miodraga. Na glavnom pretresu, odr`anom 7. avgusta sa~iwen je slede}i zapisnik: Zapo~eto u 9 ~asova. Pre po~etka pretresa punomo}nik izjavquje da tra`i fotokopiju zapisnika. Predsednik ve}a otvara zasedawe i utvr|uje da su pristupila sva pozvana lica. Javni tu`ilac, izdava~ i punomo}nici saglasno predla`u da se dana{wi pretres odr`i. Sud donosi re{ewe da se pretres odr`i. Pretres je javan.
489

Pro~itan je predlog OJT-a u Beogradu Ut-broj 30/87 za izricawe zabrane rasturawa u celosti kwige Demokratija i dogma autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa. Na predlog punomo}nika izdava~a predsednik ve}a objavquje sastav ve}a koji ~ine: sudija Vesna Bra{i} i sudije porotnici Jovanovi} Nikola i ]i}arevi} Radovan. Za ovim punomo}nik izdava~a predla`e da sud konstatuje u zapisniku da je porotnik i ~lan ve}a Nikola Jovanovi} do sada u~estvovao u ve}u koje je ve} zabrawivalo kwigu istog autora i izdava~a Veleizdajni~ki proces. Drugih primedbi na sastav ve}a nema. Za ovim tu`ilac izjavquje da zbog obimnosti posla i hitnosti postupka prilikom stavqawa ovog predloga u re{ewu o privremenoj zabrani potkrale su se tri gre{ke koje prethodno `eli da ispravi. Prva se odnosi na citat na strani 5. re{ewa o privremenoj zabrani od 4. 08. 1987. godine i to u novom pasusu koji po~iwe re~ima: da je Savez komunista ... a zavr{ava se re~ima iluzorne svijesti. Ovaj deo iz re{ewa se izostavqa iako on stoji u kwizi, ali ovog citata nema u presudi Saveznog suda kojom je kona~no utvr|ena inkriminacija koja se tada Vojislavu [e{equ stavqala na teret, a to je osnov za koji vezuje tu`ila{tvo predlog za zabranu. Tako|e izostavqa posledwi pasus na istoj strani koji se odnosi na inkriminacije Miodraga Mili}a a ovo sa razloga {to navedena inkriminacija postoji u kwizi, ali ne egzistira u pravosna`noj presudi Vrhovnog suda Srbije kojom je preina~ena presuda ovog suda. Tako|e izostavqa i prvi pasus na 6. strani re{ewa iako isti egzistira u svim odlukama suda, a nema ga u predmetnoj kwizi. Ina~e, u svemu ostaje kod podnetog predloga za izricawe zabrane i navoda u re{ewu o privremenoj zabrani, kao sastavnom delu predloga Utbroj 30/87 od 5. 08. 1987. godine. Za ovim izdava~ predla`e da svoju re~ izdiktira direktno u zapisnik zbog u{tede u vremenu i preciznosti formulacije: Ja se, naravno, suprotstavqam predlogu Okru`nog javnog tu`ioca za izricawe zabrane rasturawa moje kwige Demokratija i dogma, a i ovoga puta }u nastojati da doka`em istinitost tvrdwi i navoda koji su javnom tu`iocu predstavqali osnov za dono{ewe re{ewa o privremenoj zabrani. Re{ewe se u najve}em delu zasniva na navo|ewu dijelova teksta Odgovori na anketu intervjuu [ta da se radi?. Taj tekst sam objavio na direktnu i javnu sugestiju Staneta Dolanca, ~lana Predsedni{tva Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije. Stane Dolanc je jo{ 1984. godine javno iza{ao sa zahtevom da se moj tekst, zbog kojega sam kasnije su|en, objavi u celini. On je taj svoj stav ponovio i nedavno u intervjuu Mladini, koji je preneo i beogradski Intervju. Ina~e, mnoge dijelove ovoga teksta su ve} objavili brojni jugoslovenski listovi bez moje saglasnosti, a da javni tu`ilac nikada do sada nije reagovao i tra`io zabranu wihovog rasturawa. Dakle, kad drugi qudi doslovno obja490

vquju delove mog autorskog teksta to nije razlog za uznemirewe javnosti, a kad ja to kao jedino ovla{}eni autor uradim, prema mi{qewu javnog tu`ioca javnost bi mogla biti uznemirena. Ina~e, meni je vrlo drago {to bar ovoga puta i javni tu`ilac i ovaj sud pokazuju da Stane Dolanc ipak nije tako zna~ajan autoritet da bi se tu`ila{tvo i sud rukovodili wegovim mi{qewem i sugestijama. Svi navodi iz mog teksta su istiniti, a ja }u samo najkarakteristi~nije posebno obrazlagati. Ve} je u jugoslovenskoj i dru{tvenoj nauci i publicistici jasno iskristalisan stav da dosada{we vladaju}e snage u jugoslovenskom dru{tvu ne mogu biti nosioci radikalnih zahvata na planu izlaska iz duboke ekonomske, politi~ke i moralne krize. Tvrdio sam da Jugoslavija nije socijalisti~ka zemqa. Pri toj tvrdwi i daqe ostajem. Razumije se, rije~ je o jednom vrednosnom sudu za koji ja iznosim adekvatnu argumentaciju, a javni tu`ilac mi se suprotstavqa suprotnim vrednosnim sudom, a da ne iznosi nikakve argumente. Dakle, po wegovom mi{qewu, neosporno je da je Jugoslavija zaista socijalisti~ka zemqa. Po{to bi po prirodi ovog sudskog procesa javni tu`ilac trebalo da dokazuje neistinitost mojih tvrdwi, a ne ja wihovu istinitost, pomenu}u samo neke najbanalnije dokaze za tvrdwu da Jugoslavija nije socijalisti~ka zemqa. U Jugoslaviji ne postoje elementarna demokratska prava i slobode ~oveka i gra|anina. Qudi se gone zbog verbalnog delikta, a kwige spaquju jer se wihov sadr`aj suprotstavqa vladaju}em sistemu ideolo{kih i politi~kih vrednosti. Zemqa u kojoj ne postoji demokratija ne mo`e biti socijalisti~ka i uvjeren sam da bi se sa takvom tvrdwom slo`ili ~ak i teoreti~ari marksisti~ke provinijencije. Zatim, u Jugoslaviji nema ni pravnog poretka kakav postoji u civilizovanom demokratskom svetu. Izrazito je prisutan politi~ki voluntarizam i samovoqa birokratskih mo}nika u dono{ewu, tuma~ewu i sprovo|ewu zakona, te direktni uticaj na rad pravosu|a. Zemqa u kojoj ne postoji slobodno i nezavisno sudstvo ne mo`e biti socijalisti~ka. U Jugoslaviji ne postoji ni sloboda javnog okupqawa i politi~kog organizovawa. Postoji jednopartijski monopolizam i ideolo{ki monizam. Zemqa u kojoj ne postoji mogu}nost ispoqavawa alternativnih politi~kih ideja i programa, te politi~kog organizovawa u ciqu wihove realizacije, ne mo`e biti socijalisti~ka. U Jugoslaviji su milioni qudi nezaposleni. Prisiqeni da `ivotare od danas do sutra. Lutaju svetom u potrazi za hqebom. Takva zemqa ne mo`e biti socijalisti~ka. Jugoslovenski politi~ki funkcioneri uvu~eni su u niz korupciona{kih afera, a kao primer ja sam vi{e puta u ovoj Palati pravde isticao eklatantan slu~aj Branka Mikuli}a, sada{weg predsednika jugoslovenske vlade. Jugoslovenski politi~ki funkcioneri razbacuju se u materijalnom luksuzu u ~emu im je primer davao biv{i {ef dr`ave Josip Broz Tito, apsolutni titular politi~ke vlasti od rata do 1980. godine. Zemqa u kojoj je sve to mogu}e ne mo`e biti socijalisti~ka. Daqe, u svom tekstu tvrdim da je Savez komunista glavni krivac za sada{wu situaciju, a ko bi drugi mogao biti ukoliko je rije~ o partiji koja je od rata naovamo imala puni monopol na politi~ku vlast. Tvrdim
491

da je samoupravqawe neprimjeren i prevazi|en ideolo{ki i politi~ki koncept nastao u anarhisti~koj teorijskoj tradiciji, da nigde u civilizovanom svetu nije ozbiqnije poku{avana wegova dru{tvena realizacija, a po ~emu smo mi to izabrana zemqa ili odabrani narod koji treba da rizikuje i eksperimenti{e s provjeravawem jednog pukog ideolo{kog koncepta kao da u dosada{woj istoriji nismo suvi{e ~esto predstavqali eksperimentalni poligon za razli~ite ideologije. Tvrdim da je u Jugoslaviji 1948. godine do{lo samo do verbalnog odbacivawa staqinizma, a da je on u praksi itekako zadr`an i daqe usavr{avan. Dovoqan je samo primer kulta li~nosti Josipa Broza, neospornog politi~kog lidera, nedodirqivog ~oveka koji nikakvim zakonskim normama nije podlegao, a koji je svoju samovoqu istrajno, punih ~etrdeset godina sprovodio. Zar nije dovoqna ~iwenica da je `ivio u luksuzu koji sebi rijetko kad mogu dopustiti i vladari bogatih petrolejskih zemaqa, koji neodoqivo podse}a na luksuz samozvanog centralnoafri~kog cara @ana Badela Bokase I. Jo{ za wegovog `ivota nekoliko gradova je dobilo wegovo ime. U svim gradovima glavne ulice su wemu posve}ene. Zasi}eni smo manifestacijama izra`avawa gra|anske lojalnosti i odanosti od kojih vrhunac predstavqa takozvana [tafeta mladosti za koju bi verovatno psihoanaliti~ari dali pravo obja{wewe, a da je ovde re~ o nekoj teorijskoj raspravi ja bih vrlo rado pozvao u pomo} poznatog psihoanaliti~ara marksisti~ke orijentacije Vilhelma Rajha koji bi sigurno u woj prepoznao falusni simbol. Da li je potrebno posebno pomiwati progone politi~kih neistomi{qenika od rata naovamo, obra~une, prvo sa bur`oaskim demokratima koji su ~ak bili voqni i u jedno vreme sara|ivali sa komunistima, zatim obra~un sa onim {to je bilo naj~asnije u Komunisti~koj partiji Jugoslavije 1948. godine? Tada su svi politi~ari likvidirani, a neki i fizi~ki, koji nisu bili spremni da preko no}i mjewaju ideolo{ka uverewa za koja se tokom ~etiri godine ginulo {irom Jugoslavije. Broz je u{ao u sukob sa Staqinom, jer su do{le u opasnost wegove li~ne politi~ke pozicije, pa je prvih godina ~ak bio `e{}i staqinista i od samog Staqina. Kao na primer se pozivam opet na Goli otok i prisilnu kolektivizaciju. Tek kad je trebalo narodu ponuditi kolikotoliko prihvatqivu ideolo{ku platformu razila`ewa sa Staqinom, dolazi do proklamovawa takozvanog socijalisti~kog samoupravqawa. Moja nekada{wa tvrdwa o forsiranoj dezintegraciji i refeudalizaciji Jugoslavije ve} je postala op{te mjesto u nizu teorijskih tekstova i novinskih ~lanaka, nesmetano objavqenih u Jugoslaviji, pa me ~udi za{to javni tu`ilac insistira i na tom dijelu teksta. Da je rije~ recimo o tekstu napisanom 1947. ili 1955. godine zbog koga bi wegov autor bio krivi~no progowen, pa da danas do|e do objavqivawa tog teksta pitam se da li bi javni tu`ilac jednostavno preuzeo pretpostavqenu presudu iz 1947. ili 1955. godine, pa na wenim inkriminacijama temeqio re{ewe o privremenoj zabrani i predlog za izricawe trajne zabrane. Ni tvrdwu da su kod nas glavnu rije~ vodili slavoqubivi i neobrazovani diletanti nije potrebno ponovo dokazivati primjerom Josipa Broza ili Edvarda Kardeqa. Mo`da su jo{ upe~atqiviji primjeri \ure
492

Pucara ili Svetozara Vukmanovi}a Tempa. Mnogi od wih naknadno pi{u svoje navodne memoare i poku{avaju se opravdati pred sudom istorije za temeqite proma{aje kojima su kumovali. Ja iznosim vrednosni sud da se razvojem samoupravqawa ne mo`e iza}i iz krize. ^ime javni tu`ilac dokazuje da je moj vrednosni sud neistinit? ^ime bi se mogla opovr}i moja tvrdwa da su gra|ani u Jugoslaviji puko gorivo politi~kog procesa? Kad je tim gra|anima zadwi put omogu}eno da iza|u na javne i slobodne parlamentarne izbore i izraze svoju autenti~nu voqu kojoj politi~koj partiji da poklone svoje poverewe za mandatni period koji, prema praksi civilizovanog sveta, ne bi mogao biti du`i od ~etiri do pet godina? Zar jugoslovensko dru{tvo od rata naovamo nije u permanentnoj krizi i lutawu, zar nije prepu{teno stalnim birokratskim zaokretima koji dovode do `rtvovawa ponekog istaknutijeg funkcionera na ~ija ple}a se onda po uhodanom komunisti~kom ritualu svaquje sva krivica i odgovornost za prethodne kolektivne proma{aje? Tek 1948. godine, kad Andrija Hebrang izra`ava svoju lojalnost Staqinu javnost je u prilici da sazna da je taj isti Hebrang u toku rata sara|ivao sa usta{ama, da je vodio izrazitu nacionalisti~ku, velikohrvatsku, {ovinisti~ku politiku. Kao da to Broz, Kardeq ili Bakari} nisu i ranije znali. Kada je trebalo da se nakon Staqinove smrti poprave odnosi sa Sovjetskim Savezom, `rtvovan je Milovan \ilas kao do tada najistaknutiji pobornik izvjesne, razumije se striktno ograni~ene, demokratizacije u Jugoslaviji. Kada je ponovo sredinom {ezdesetih godina trebalo napraviti novi zaokret prema Zapadu, a ujedno od strane Broza i Kardeqa zakqu~eno da je sazrelo vrijeme realizacije definitivnog razbijawa Srbije i kulturne i politi~ke dezintegracije srpskog naroda, `rtvovan je Aleksandar Rankovi}, a na wega svaqena krivica za svu praksu dotada{weg delovawa Slu`be dr`avne bezbednosti, mada je svakome u ovoj zemqi bilo jasno da je to ostvarivano pod direktnom Brozovom kontrolom, da je Rankovi} bio samo puki izvr{iteq i poslu{nik, a nedavno je objavqena i otvorena sumwa da je Broz bilo kada bio prislu{kivan. Zatim dolazi do forsirawa nacionalisti~kih tendencija. Posebno je davana podr{ka hrvatskom i {iptarskom nacionalizmu. Tek kada je masovni pokret u Hrvatskoj dobio nekontrolisane razmjere i forme, Broz odlu~uje da i wega u odre|enoj meri suzbije `rtvuju}i mawe va`ne li~nosti kao {to su Savka Dap~evi} Ku~ar i Mika Tripalo. Konstatuje se da u ovom trenutku tu`ilac prekida izlagawe izdava~a uz konstataciju da je do sada strpqivo }utao u toku navoda Vojislava [e{eqa, ali mu se ~ini da on dobrim delom izlazi iz okvira vezanog sa predmetnom kwigom. Konstatuje se tako|e da je predsednik ve}a skrenuo pa`wu izdava~u da se vi{e dr`i teksta same kwige, a podsetio ga je i na to po kom se zakonskom osnovu tra`i zabrana wegove kwige, posebno na prvi i tre}i odeqak iste. Izdava~ izjavquje da }e biti koncizan u daqem izno{ewu.
493

Za ovim tako|e punomo}nik izdava~a Aleksandar Lojpur `eli da interveni{e utoliko {to smatra da sud nije vezan za pravnu kvalifikaciju ozna~enu u predlogu javnog tu`ioca, pa utoliko smatra da izdava~u treba dopustiti da iznese ono {to je smatrao da je potrebno vezano za predmetnu zabranu, jer on na to ima pravo. Za ovim Vojislav [e{eq nastavqa svoje izlagawe: ... da bi spasao glavnog ideologa hrvatskog nacionalizma Vladimira Bakari}a. Sli~na situacija se desila i povodom obra~una s takozvanim srbijanskim liberalima. Po malo ~emu bi se ti qudi mogli nazvati liberalima, jer su celo vrijeme uglavnom sprovodili politiku koja im je diktirana sa partijsko-dr`avnog vrha, ali je trebalo smijeniti i kompletnu srbijansku garnituru da bi se napravila vje{ta~ka ravnote`a sa Hrvatskom. To da je reforma iz 1965. godine katastrofalan proma{aj tvrde i mnogi ugledni jugoslovenski ekonomisti, pa nema potrebe da je posebno dokazujem kao ni tvrdwu da je posleratna Jugoslavija izgra|ivana na izrazito antisrpskoj platformi, da je srpski narod razbijen, da su na wegovom nacionalnom bi}u izmi{qene nove nacije kao, na primjer, crnogorska ili muslimanska, da su unutar Srbije vje{ta~ki stvarane autonomne pokrajine koje su vremenom dobile sve atribute dr`ave, da je stvorena i bosanskohercegova~ka republika mada za to nije bilo nikakvog principijelnog razloga, a da, s druge strane, nikada nije dozvoqavana ni javna rasprava o eventualnoj mogu}nosti autonomije Srba u Dalmaciji, Lici, Kordunu, Baniji i Slavoniji. Ja se zaista u svom tekstu zala`em za dekardeqizaciju sistema i za racionalizaciju jugoslovenskog federalizma, ali re~ je o mom javnom zalagawu. Da li ja na to kao gra|anin ove zemqe imam pravo, pa makar da su moji predlozi sasvim neumjesni? Ne smatram potrebnim posebno dokazivati tvrdwu da je Savez komunista birokratska partija, jer mi je pomogao javni tu`ilac skra}uju}i svoje re{ewe o privremenoj zabrani i odustaju}i da i Savez komunista tretira kao za{titni objekat odre|enih dijelova Krivi~nog zakona Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije. Je li potrebno doka zivati tvrdwu da u Jugoslaviji eksploatacija nikad nije bila intenzivnija? Uporedite `ivotni standard jugoslovenskih radnika sa standardom radnika trulog kapitalisti~kog Zapada. Uostalom, na{im radnicima je mnogo dra`e da odu u Zapadnu Evropu i podvrgnu se wihovom izrabqiva wu nego da ovde kod nas samoupravqaju i raspola`u dohotkom. Moje mi{qewe o ulozi humanisti~ke inteligencije u inicirawu i osmi{qavawu daqih dru{tvenih promjena moglo bi biti samo stvar jedne tolerantne akademske rasprave, a nikako sudskog procesa. U ovom sudskom procesu ja istupam iskqu~ivo s pravnom ({to podrazumeva i politi~ku) argumentacijom. [to se ti~e mojih citata iz inkriminisanih tekstova Miodraga Mili}a, pitam javnog tu`ioca da li, po wegovom mi{qewu svi u ovoj zemqi koji iz razli~itih razloga javno prikazuju sadr`aj radova Miodraga Mili}a imaju pravo da ga citiraju osim mene. Zna494

~i li to da Mili}a mogu citirati samo oni za koje se pouzdano zna da }e ga napadati, a onaj ko poku{ava Mili}a braniti uop{te nema pravo da se slu`i identi~nom argumentacijom? Ja vas podse}am na onaj neslavni proces poznatoj beogradskoj {estorici kada je ~itava jugoslovenska {tampa prenosila dijelove inkriminisanih Mili}evih radova, a da Mili} nije imao nikakve mogu}nosti da na to odgovori. Po{to je Miodrag Mili} moj prijateq, a jo{ uvijek se nalazi u po`areva~koj robija{nici prisvojio sam sebi pravo da sam ustanem u wegovu odbranu. U svom tekstu Miodrag Mili} zato~enik savjesti dokazao sam da je Mili} osu|en i otjeran na robiju zato {to je govorio i pisao istinu. Posebno isti~em wegove teze koje sam i sam obrazlagao da je Josip Broz bio mandator Staqina i Kominterne, da nikada nikome u Jugoslaviji nije polagao ra~une, te da snosi odgovornost za ratne poraze, takozvana lijeva skretawa, a zapravo komunisti~ke zlo~ine u kojima je stradalo hiqade nevinih qudi. Ve} sam vi{e puta u ovoj palati pravde dokazivao, na`alost, bez uspjeha, {to se ti~e pravosudne instance pred kojom sam to ~inio, da je Josip Broz bio samovoqni tiranin. Me|utim, danas mi se name}e pitawe dokle }e jedan biv{i {ef jugoslovenske dr`ave u`ivati krivi~no-pravnu za{titu. A ako je on u`iva i ako treba da je u`iva, pitam se za{to istu za{titu ne u`ivaju kraq Petar I ili kraq Aleksandar Kara|or|evi}, koji su, bez obzira na sve primedbe politi~ke prirode koje im se mogu izre}i, za ovu zemqu i ovaj narod neuporedivo zaslu`niji od Josipa Broza. U re{ewu o privremenoj zabrani javni tu`ilac inkrimini{e i dijelove mog pisma Predsedni{tvu Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije. To pismo je integralno objavqeno u qubqanskoj Mladini u oktobru pro{le godine. Za{to tada nije bilo predmet zabrane? Dakle, ne{to {to se pro{le godine slobodno publikuje ove godine se zabrawuje. To je dokaz za moju tvrdwu izre~enu i u predgovoru ove kwige da se u na{oj zemqi nikada unaprijed ne mo`e znati koji }e tekst i kada biti zabrawen, a koji ne}e. Istinitost u wemu izre~enih ~iwenica nikada nije imala zna~aja. Mnogo puta sam argumentovano dokazivao da Mikuli} i Pozderac potpoma`u muslimanske nacionalisti~ke i panislamisti~ke tendencije u Bosni i Hercegovini, te da je pored toga Pozderac i glavni lider musli manskog nacionalizma, a wegov {ti}enik Muhamed Filipovi} vode}i ideolog. Ponovo postavqam pitawe za{to Hamdija Pozderac nije gowen zbog krivi~nog dela koje je nedavno po~inio, koje je javno dokazano, te za koje bi, da `ivimo u civilizovanoj zemqi sa pravnim poretkom, odavno dobio godinu dana zatvora. I na kraju, zahvaquju}i se ovom sudu na strpqewu da me bar saslu{a, ukazujem na ~iwenicu da javni tu`ilac ~ak inkrimini{e i moje zalagawe za uvo|ewe vi{epartijskog sistema. To zna~i, po takvom stanovi{tu, da gra|ani ove zemqe nemaju pravo da javno predla`u, iznose svoje ideje o alternativnom ure|ewu ove dr`ave. Sudbina ove zemqe mene brine mo`da i vi{e nego javnog tu`ioca, a sve {to pi{em osmi{qeno je u pravcu iznala`ewa najracionalnijih re{ewa za prevazila`ewe krize u kojoj smo se na{li. Vladaju}i politi~ki faktori, umjesto da `udno o~ekuju svaku ideju, svaki predlog, gr~evito se trude da eventualnu alternativnu misao ugu{e ve} u procesu wenog nastajawa.
495

Punomo}nici izdava~a izjavquju da u ovom trenutku ne bi vi{e ni{ta dodali izlagawu izdava~a, a u zavr{noj re~i }e ista}i ono {to imaju. Stranke su saglasne da se izvr{i uvid u prilo`ene presude i to: Saveznog suda koji nosi broj KPS-32/85 od 2. jula 1985. godine i presudu Okru`nog suda u Beogradu odnosno Vrhovnog suda SR Srbije, s tim {to prva nosi broj K-469/84 i doneta je 4. 02.1985. godine, a presuda Vrhovnog suda SR Srbije nosi broj K`-357/85 od 9.07.1985. godine, kao i u kwigu Demokratija i dogma. Pro~itane su navedene presude, a predsednik ve}a ukratko je izlo`io sadr`aj kwige ukazuju}i posebno na brojeve stranica na kojima se nalaze delovi teksta ozna~eni u re{ewu o privremenoj zabrani, i izvr{en je uvid u kwigu Demokratija i dogma. Konstatuje se da na ovaj deo dokaznog postupka nije bilo primedbi. Tu`ilac nema predloga za dopunu dokaznog postupka. Za ovim punomo}nik izdava~a predla`e da se pro~ita inkriminacija ozna~ena na strani 7. paragraf 5. re{ewa o privremenoj zabrani. Sud donosi re{ewe da se pro~ita navedeni tekst, a isti se nalazi na strani 191. kwige o kojoj je re~. Punomo}nik izdava~a Aleksandar Lojpur predla`e dopunu dokaznog postupka, a s obzirom da smatra da sud nema dovoqno stru~nog saznawa u toj oblasti, da se izvede dokaz ve{ta~ewem na okolnosti da li bi u dana{we vreme danas inkriminacije koje su bile predmet osude Vojislava [e{eqa i koje predstavqaju inkriminisani deo teksta predstavqale dru{tvenu opasnost, odnosno da li bi to danas moglo ili ne bi moglo uznemiriti javnost. Iz istih razloga predla`e i na okolnost da li se radi o vrednosnim sudovima ili istinitim ili neistinitim ~iweni~nim iskazima, tako|e odredi ve{ta~ewe koje bi bilo povereno stru~nim ustanovama kao {to su Fakultet politi~kih nauka i Filozofski fakultet, s tim da ove ustanove imenuju krug lica ili lice koje bi konkretno obavilo predlo`eno ve{ta~ewe. Tako|e predla`e da sud o ovom predlogu za izvo|ewe dokaza odlu~i odmah, jer od te odluke zavise daqi predlozi. Tu`ilac se protivi ovom predlogu za izvo|ewe dokaza jer smatra da ve{ta~ewe nije potrebno, a da se na predlo`ene okolnosti mo`e izjasniti svako sa prose~nim obrazovawem. Sud donosi re{ewe: odbija se predlog punomo}nika izdava~a za izvo|ewe dokaza ve{ta~ewem od strane predlo`enih ustanova. Za ovim punomo}nik izdava~a predla`e da se izvr{i ve{ta~ewe od strane Centra za istra`ivawe javnog mwewa i masovnih komunikacija pri Fakultetu za sociologiju, politi~ke nauke i novinarstvo u Qubqani, a ovo na okolnost da u javnom mwewu danas preovla|uje stav da ne mogu predstavqati, tj. da se ne mo`e uznemiravati javnost objavqivawem radwi koje su 1984. godine inkriminisane pravosna`nom presudom protiv dr Vojislava [e{eqa. Ovaj svoj predlog punomo}nik izdava~a obrazla`e pozivaju}i se na list Borba od 30. jula ove godine, koji je objavio rezultate istra`iva496

wa javnog mwewa u Sloveniji i prema kome je (1967) 67% `iteqa Slovenije se izjasnilo da verbalni delikti nisu krivi~na dela i da ih ne treba ka`wavati. Ovo je samim tim vezano za zakonski osnov predlo`en u ovom predlogu za zabranu, a koji se odnosi na propis iz ~l. 2. stav 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe, a imaju}i u vidu da je prema ovom propisu zabraweno rasturawe publikacija kojima se vr{i krivi~no delo iz grupe krivi~nih dela, a iz glave XV KZ SFRJ. Tu`ilac se protivi ovom predlogu obzirom da krivi~no delo iz ~lana 133. stav 1. KZ SFRJ ~ini krivi~no delo po pozitivnim propisima, pa stoga nema potrebe za ovakvim ve{ta~ewem. Sud donosi re{ewe: odbija se predlog punomo}nika izdava~a da se izvr{i ve{ta~ewe preko Centra za ispitivawe javnog mwewa u Qubqani. Konstatuje se da novih predloga u dopuni dokaznog postupka nije bilo. Sud konstatuje da je dokazni postupak zavr{en. Tu`ilac u zavr{noj re~i vrlo ukratko iznosi svoje vi|ewe i utisak u vezi kwige o kojoj je re~. Smatra da je sam autor izdava~ najboqe objasnio i predstavio danas ovu kwigu. U tom svom vi|ewu javni tu`ilac iznosi da izdava~ u kwizi Demokratija i dogma, pre svega, vidi sve crno u odnosu kako na posleratni, tako i na dana{wi period razvoja zemqe. Tako|e iznosi i svoje ocene o tome ko su glavni krivci za takvo stawe, a za to ukazuje da su to Savez komunista Jugoslavije i Josip Broz Tito. On imenuje i razne druge funkcionere pored toga {to navodi da je za to krivo rukovodstvo. Autor u jednom od odeqaka svoje kwige iznosi i svoju viziju izlaska iz postoje}e krizne situacije, pa izme|u ostalog izlaz vidi u ukidawu nekih republika, negirawu nacija, vi{epartijskom sistemu iz ~ega daqe proizlazi da, u stvari, nudi ru{ewe temeqa AVNOJ-ske Jugoslavije i stvarawe nekih novih odnosa. Zatim se tu`ilac osvr}e na tri osnova po kojima je predlo`io zabranu rasturawa navedene kwige i posebno se osvr}e na prvi i tre}i odeqak kwige, gde smatra da je u pitawu krivi~no delo neprijateqske propagande, odnosno da se u ovoj kwizi objavquju tekstovi koji predstavqaju u najve}em delu citat iz pravosna`nih presuda nadle`nih sudova za krivi~na dela iz ~lana 133. stav 1. KZJ a kojima su, misli se na presude, pravosna`no osu|eni Mili} Miodrag i autor ove kwige. U tom pogledu ispuweni su zakonski razlozi sa kojih se ova zabrana tra`i, a s druge strane ukazuje na to da u vi{e delova i na vi{e mesta u navedenoj kwizi autor i izdava~ vre|a ugled dr`ave SFRJ i wenih predstavni{tava i wihovih predstavnika, pa je i to zakonski osnov za predlo`enu zabranu. Tako|e isti~e da ova dva osnova sama po sebi ispuwavaju uslov za predvi|eni tre}i osnov, da tako ka`e za predlo`enu zabranu, a to je izno{ewe neistina kojima bi se mogla uznemiriti javnost. U re{ewu o privremenoj zabrani citirano je samo nekoliko delova koji se odnose na izno{ewe ovih neistina, me|utim, takvih delova u kwizi ima daleko vi{e. Imaju}i u vidu sve {to je rekao, tu`ilac predla`e da se izrekne trajna zabrana kwige Demokratija i dogma.
497

Punomo}nik izdava~a Aleksandar Lojpur u svojoj zavr{noj re~i pre svega isti~e da ne postoje razlozi za predlo`enu zabranu. Zatim ukazuje na sam zakonski osnov po kome se zabrana tra`i, naro~ito kako to proizlazi iz re~i javnog tu`ioca u prvom i tre}em odeqku kwige. Tako|e isti~e da u konkretnom slu~aju za odluku suda i nije relevantan stav autora, jer nije bitno kakav je stav autora prema onome {to iznosi ve} su bitni razlozi predvi|eni zakonom o takvoj zabrani. Konkretno u odnosu na ~lan 2. stav 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe smatra da se ovaj propis mo`e tuma~iti imaju}i u vidu tri aspekta. Prvi, koji bi se odnosio na tuma~ewe koje je dao tu`ilac, drugi, po kome bi u svakom konkretnom slu~aju pre nego {to bi se odlu~ivalo o zabrani sud morao u odgovaraju}em sastavu za navedeno krivi~no delo da odlu~i da li takve inkriminacije predstavqaju radwu izvr{ewa krivi~nog dela iz glave XV Saveznog zakona, dakle, da ovo pitawe raspravi kao prethodno, pa tek potom odlu~uje o tome da li ima mesta izricawu zabrane ili ne, odnosno primeni citiranog propisa po kome se zabrana tra`i. Tako|e, smatra da se postavqa pitawe vezano za isti ovaj zakonski osnov da li bi danas inkriminacije za koje je pre vi{e godina neko odgovarao, za odgovaraju}e krivi~no delo, predstavqale, tj. objavqivawe takvih tekstova, predstavqalo krivi~no delo u smislu citiranog propisa iz kojeg bi daqe proiza{ao osnov za zabranu. Sa svoje ta~ke gledi{ta smatra da to danas tako ne bi bilo, jer pre svega ne bi postojala dru{tvena opasnost i elementi tog dela. U ciqu ilustracije ove svoje tvrdwe ukazuje na objavqivawe tekstova iz posleratnog perioda. Pored toga {to smatra da ovaj zakonski osnov ne postoji, a samim tim i razlog za zabranu prethodne kwige, po tom osnovu ukazuje i na okolnost da ni drugi predlo`eni osnov za zabranu kwige re{ewa javnog tu`ioca tako|e ne stoji. Pri tom ukazuje na razli~ite tekstove i razli~ite autore koji se danas mogu pro~itati, i ~ije tvrdwe i izno{ewe se, takore}i, ne razlikuju od onih tvrdwi koje autor i izdava~ iznosi u kwizi koja je predmet zabrane. Tako u svojoj re~i citira deo teksta Fuada Muhi}a iz dana{weg lista Duga, pa nakon ~itawa istog postavqa pitawe da li se isti mo`e pripisati autoru kwige, jer je vrlo sli~an, ili Fuadu Muhi}u i upoznaje ve}e da je tekst pisan od strane Fuada Muhi}a. Ovo je samo primera radi. Ina~e, danas je mnogo publikacija sa sli~nom sadr`inom koje niti su bile predmet zabrane, niti su zabrawivane. Sa svega izlo`enog predla`e da sud odbije predlog javnog tu`ioca za izricawe trajne zabrane kwige u pitawu. Punomo}nik izdava~a Jankovi} u svojoj re~i nagla{ava: moj kolega govorio je o jednom od osnova po kojima tu`ilac predla`e zabranu. Ja bih samo hteo da podsetim na jo{ jednu okolnost, tj. da je u svakom slu~aju potreban odnosno mora da postoji identitet radwe. Ina~e, sam `elim da govorim o druga dva osnova po kojima tu`ilac tra`i zabranu, a to se odnosi na ~lan 2. stav 1. ta~ka 5. Zakona o zloupotrebi slobode {tampe, a pri tom moram da uka`em, odnosno da citiram propis koji se odnosi na ovaj deo. Ta~nije, tu`ilac je u re{ewu o privremenoj zabrani i danas u izlagawu pomiwao ugled SFRJ, wenih predstavni{tava i predstavnika. Me|utim, u zakonu ne stoji tako. Zakonom je ta~no odre|en krug lica ko498

ja su za{ti}ena, odnosno koja odredba ovog ~lana {titi, a tu ne spadaju ni predstavnik SIV-a, ni lica koja u svojoj kwizi izdava~ pomiwe. Zakon je jasno odredio ~ija je za{tita u pitawu, pa prema tome ne stoji ova tvrdwa javnog tu`ioca i osnov po kome se zabrana tra`i. Istina, samo u jednom delu izdava~ pomiwe Predsedni{tvo SFRJ, tj. zakqu~uje se da se obra}a Predsedni{tvu u jednom aktu kojim on u stvari tra`i da mu se vrati paso{, koji je po wegovom shvatawu wemu neosnovano oduzet, ali tu opet ne postoji ono {to se u re{ewu javnog tu`ioca tvrdi, jer nema povrede ugleda Predsedni{tva. Mo`e se govoriti samo o jednom uverewu koje tom prilikom autor iznosi po pitawu legitimnosti izbora ovog predsedni{tva. Ina~e, nijedno od lica koja su imenovana u navedenoj kwizi ne trpi za{titu ugleda u smislu postoje}eg propisa, a eventualno se mo`e govoriti o postojawu ili nepostojawu krivi~nog dela uvrede ili klevete, ali to nije osnov za zabranu ove kwige, niti se {titi citiranim propisom. Ina~e, konstatuje se da je ovaj punomo}nik pre ove analize izneo i to da, bez obzira {to se izdava~ u ovom postupku ne zove okrivqeni, da je on stranka u postupku i da se kao stranka, imaju}i u vidu postoje}i ZKP, analogno za ovaj postupak odredbe tog zakona primewuju, ukoliko posebno nije druga~ije predvi|eno, da u tom slu~aju va`i odredba ~lana 3. istog zakona, odnosno prezumpcija nevinosti, a ona podrazumeva da je teret na tu`iocu da dokazuje i da pru`i dokaze za svoje tvrdwe, a ne na izdava~u da dokazuje svoju nevinost, da teret dokaza bude na izdava~u, po{to je on stranka u ovom postupku, tj. da je na wemu dokazivawe da su navedene tvrdwe odnosno da po mi{qewu punomo}nika prezumpcija nevinosti podrazumeva da su tvrdwe autora istinite dok se suprotno ne doka`e, odnosno da nisu uvredqive, dok se opet suprotno ne doka`e. Po mi{qewu punomo}nika tu`ilac sa svoje strane nije pru`io takve dokaze za ono {to je izneo. Druga grupa, odnosno ono o ~emu `elim da govorim odnosi se na ~lan 26. Zakona o izdava~koj delatnosti koji je od strane tu`ioca druk~ije predstavqen nego {to on stvarno glasi: naime, tu`ilac govori o tvrdwama, a zakon o neistinama ili vestima. Ovde u konkretnoj kwizi nema vesti, a samim tim `elim da podsetim na ono {to je napisano na strani 7. re{ewa o privremenoj zabrani, gde tu`ilac govori o vr{ewu genocida nad srpskim narodom i to pomiwe i danas u svojoj zavr{noj re~i, a u citi ranim delovima teksta u istom ovom re{ewu o postojawu genocida se nig de ne govori. Tako|e `elim da uka`em na to da predlozi koje ~ini sam izdava~ autor, a o ~emu je on govorio danas na po~etku svog izlagawa, nikako ne mogu da se podvedu pod vesti i neistine, jer je to ne{to {to tre ba da se odnosi na budu}nost, a on svakako ima prava da stavqa predloge, a da li }e isti biti usvojeni ili ne, i kakve }e oni rezultate dati i mogu}nosti, to, u smislu citiranog zakonskog propisa, ne mo`e da bude ni vest ni neistina. Sa svega izlo`enog, uz napomenu da ovo ve}e prilikom odlu~ivawa zaboravi na kazivawe javnog tu`ioca, koje se odnosi na samu li~nost izdava~a i ocene u tom pravcu, predla`em da sud odbije predlog za izricawe zabrane, i poni{ti re{ewe o privremenoj zabrani.
499

Izdava~ dr Vojislav [e{eq izjavquje da u svemu prihvata re~ svojih punomo}nika iznetu na dana{wem pretresu. No, mora da se osvrne na zavr{nu re~ javnog tu`ioca u nekoliko ta~aka i to pre svega na to {to mu javni tu`ilac zamera da sve vidi u crnom, pa postavqa pitawe da li je nekim propisom odre|eno ili zabraweno u kojoj boji }e ne{to da vidi ili da oslika, a sem toga tu`ilac mu nije dao kontraargument. U pogledu tvrdwe da on iznosi te{ke klevete za partijsko rukovodstvo ukazuje na stav Saveznog suda iz koga }e se videti da Savez komunista nije u krugu za{titnog objekta, pa ne zna izdava~ da li tu`ilac istupa sa pozicija dr`avnog organa ili ~lana Saveza komunista Jugoslavije. Smatra da nije potrebno da ponovo podse}a na ono {to je ve} naveo za Mikuli}a, Pozderca i Dolanca. On jednostavno ostaje pri svojim tvrdwama u odnosu na ove li~nosti, jer je to ve} javnosti i poznato. Tu`ilac je naveo da izdava~ nudi re{ewa, a on bi rekao da, u stvari, predla`e nova re{ewa. Me|utim, izdava~ smatra da on ima prava da kao gra|anin ove zemqe stavqa predloge i da se zala`e za odre|ena pitawa kao {to je, na primer, pitawe slu`benog jezika u SFRJ. Daqe isti~e da se o~igledno vrednosni sud autora i vrednosni sud javnog tu`ioca razlikuju, a posebno po pitawu AVNOJ-ske Jugoslavije. Nadaqe smatra da je tu`ilac izneo i dve neta~ne tvrdwe u pogledu razloga koji su doveli do sloma stare Jugoslavije i bratoubila~kog rata. [to se ti~e zalagawa autora za srpski narod, za koji }e se narod zalagati nego za onaj od koga poti~e i kome pripada, odnosno, pogre{no je uneto u zapisnik da se on zala`e za srpski narod, nego je taj narod predmet wegovih nau~nih radova. Glavni pretres je zavr{en u 13,30 ~asova. Strankama je saop{teno da }e odluka biti objavqena u 14,30 ~asova. Advokat Aleksandar Lojpur podnio je slede}e dokazne predloge u pisanoj verziji: I. Zastupnik autora predla`e da se u dokaznom postupku sprovede dokaz ve{ta~ewe putem Centra za istra`ivawe javnog mwewa i masovnih komunikacija pri Fakultetu za sociologiju, politi~ke nauke i novinarstvo u Qubqani, na okolnost da danas u javnom mwewu preovla|uje stav da danas ne mogu predstavqati dru{tveno opasno delo i ne mo`e uznemiriti javnost objavqivawe tvrdwi koje su 1984. godine inkriminisane pravosna`nom presudom protiv dr Vojislava [e{eqa kao delo iz ~l. 133. st. 1. KZJ. Obrazlo`ewe: Beogradski list Borba je u broju od 30. jula 1987. godine objavio rezultat istra`ivawa javnog mwewa u Sloveniji prema kome 67% Slovenaca i uop{te `iteqa SR Slovenije smatra da tzv. verbalni delikti nisu krivi~na dela i da ih ne treba ka`wavati. Ovo je vrlo zna~ajna okolnost sa stanovi{ta zabrane rasturawa sporne kwige obzirom da je u ovom postupku predlo`ena zabrana sa pozivom na propis iz ~l. 2. st. 1. ta~. 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe. Naime, prema ovom propisu zabraweno je rasturawe publikacije kojom se ~ini krivi~no delo iz grupe krivi~nih dela iz glave 15. KZJ koji je savezni propis.
500

O~igledno je da pri ovakvom stawu javnog mwewa u Jugoslaviji, te posebno u Sloveniji, presuda koja bi bila doneta od strane suda i kojom bi bila prihva}ena zabrana sa pozivom na ~l. 2. st. 1. ta~. 1. navedenog zakona, ne bi mogla biti doneta u ime naroda, bar ne u ime slovena~kog naroda, jer presuda koja se donosi na osnovu saveznog propisa donosi se u ime sveg naroda SFRJ, a taj se narod, dokazano je navedenim istra`ivawem i predla`e se dokazivawe ve{ta~ewem, protivi tuma~ewu propisa na na~in kako to predla`e Okru`ni javni tu`ilac u svome predlogu da se zabrani kwiga Demokratija i dogma. II. Zastupnik autora predla`e da se u dokaznom postupku izvede ~itawe ~lanka Monopol u`ih krugova, objavqenog u listu Borba dana 30. i 31. jula 1987. godine autora Najdana Pa{i}a, na okolnost da ne mo`e predstavqati dru{tveno opasno delo i ne mo`e uznemiriti javnost objavqivawe najve}eg broja tvrdwi koje su 1984. godine inkriminisane kao delo iz ~l. 133. KZJ. Obrazlo`ewe: Razlog zbog ~ega se predla`e izvo|ewe ovog dokaza lako }e biti uo~qiv ako se samo uporede pojedine teze dvaju autora: dr Vojislava [e{eqa, autora sporne kwige i dr Najdana Pa{i}a, do sasvim skoro sudije Ustavnog suda Jugoslavije: [e{eq: Nosioci radikalnih zahteva ne mogu biti dosada{we vladaju}e i subjektivne snage... da su Savez komunista i wegova rukovode}a struktura glavni krivac za dana{wu situaciju, zbog ~ega ne mogu biti subjekt preovladavawa krize da su glavni administratori uspjeli razbiti svaki otpor svojoj samovoqi i da je to jedan od glavnih uzroka sistemske krize... Pa{i}: O~igledno je da taj sloj (misli se na politi~ko-upravqa~ki sloj) u ovoj zemqi ima ja~u poziciju i ve}i presti` i autoritet nego politi~ko rukovodstvo u bilo kojoj isto~noevropskoj dr`avi. Ali, jaka pozicija profesionalno-upravqa~kog sloja i wegov odlu~uju}i uticaj na proces politi~kog odlu~ivawa... postali su jedna od glavnih prepreka za doslednu primenu projektovanih demokratskih promena koje bi trebalo da vode ukidawu monopola interesne artikulacije i ka istinskom samoupravnom pluralizmu interesa. Re~eno sasvim upro{}eno: svaki zna~ajniji prakti~an korak u pravcu proklamovanih dugoro~nih ciqeva dosledno razvijenog sistema samoupravqawa sposobnog za samoredukciju bez arbitrarne intervencije politi~ke sile dr`ave dolazio je u sukob sa pozicijom partijskog aparata ukoliko je on ostajao integralni i najuticajniji deo postoje}e strukture vlasti. U uslovima produ`ene ekonomske krize... postaje sve te`e i te`e skrivati i tolerisati o~igledna birokratska izopa~ewa u politi~kom sistemu i u Savezu komunista samom. Jedan od najpopularnijih zahteva su sigurno radikalne promene u personalnom sastavu profesionalnog politi~ko-upravqa~kog sloja koji je dugo monopolisao kqu~ne politi~ke pozicije u vladi i u politi~kom `ivotu uop{te. Ali, to je upravo promena koju je najte`e posti}i.
501

 Profesionalni politi~ko-upravqa~ki sloj koji je bio na vlasti vi{e od 40 godina o~igledno nije spreman ni voqan da se odrekne svoje sada{we pozicije. Za vreme dugog perioda svoje kontinuirane vladavine profesionalno-politi~ko rukovodstvo je razvilo svest o svojim sopstvenim interesima. Ideolo{ka racionalizacija tih interesa je te`wa da se ona identifikuje sa vrednostima i ciqevima socijalisti~kog samoupravqawa. Taj sloj je razvio i ovladao tehnikom samoreprodukovawa zasnovanog na kooptaciji vi{e nego na demokratskim slobodnim izborima u dru{tvenopoliti~kim organizacijama i zajednicama. Primera iz kojih se vidi bitna saglasnost izme|u pojedinih tvrdwi dvaju tekstova ima jako puno, a to se sasvim lako mo`e uo~iti prostim upore|ivawem navoda iz inkriminisanih delova sporne kwige i predlo`enog ~lanka. III. Zastupnik autora predla`e da se u dokaznom postupku izvede ~itawe intervjua Kuda ide ova zemqa? kojeg je dao Jure Bili}, politi~ki radnik iz Makarske listu Danas dana 14. 10. 1986. godine objavqen u listu Danas br. 243 na okolnost da ne predstavqa dru{tveno opasno delo i ne mo`e uznemiriti javnost javno objavqivawe slede}ih tvrdwi: da nosioci radikalnih zahteva ne mogu biti dosada{we vladaju}e i subjektivne snage, da su Savez komunista i wegova rukovode}a struktura glavni krivac za dana{wu situaciju, zbog ~ega ne mogu biti subjekt preovladavawa krize, da je vladaju}a birokratija nemilosrdno razbijala sve integracione procese u Jugoslaviji. Obrazlo`ewe: U ovom intervjuu Jure Bili}, donedavno visoki funkcioner politi~ke organizacije Saveza komunista Jugoslavije, rekao je: Ve} povr{no, telegrafsko nabrajawe svega onoga {to se dogodilo posledwih godina pokazat }e da je Savez komunista u dobroj mjeri izgubio mo} objektivnog prosu|ivawa i sintetizirawa onoga {to se doga|a u dru{tvu, da vi{e ne zna odvojiti `ito od kukoqa, da u prakti~noj aktivnosti nema odlu~nosti. ... nego me brine stawe u rukovodstvima i u Savezu komunista kao celini. Jer me|u nama mo`e da bude i onih koji sumwaju u cijele narode i wihova rukovodstva, koji ~eprkaju po historiji naroda od prvog pisanog traga do dana{wih dana, ne bi li skupili argumente za neke svoje dana{we male ra~unice i ru`na optu`ivawa... ... Stvara se tako psihoza bezizlaznosti, kako }emo `ivjeti zajedno kad je sve u sukobima... Ovaj dokaz se predla`e na okolnost da danas, 1987. godine, ne mora biti ka`wivo krivi~no ono {to je bilo ka`wivo 1984. godine, te da javnost kojoj se stalno prezentiraju sli~na mi{qewa ne mo`e biti stoga uznemirena. IV. Zastupnik autora predla`e da se u dokaznom postupku sprovede dokaz ~itawe ~lanka Na{e najve}e zlo dogmatizam autora prof. dr
502

Vjekoslav Micekina, objavqen u listu Danas u broju od 6. juna 1987. godine na okolnost da danas ne mo`e predstavqati dru{tveno opasno delo i ne mo`e uznemiriti javnost objavqivawe tvrdwi koje su 1984. godine pravosna`nom presudom protiv dr [e{eqa inkriminisane kao krivi~no delo iz ~l. 133. st. 1. KZJ. Obrazlo`ewe: U ovom ~lanku autor koji je nedavno izabran za predsjednika Kulturno-prosvetnog sabora SR Hrvatske, iznosi niz tvrdwi koje su u saglasnosti sa velikim brojem tvrdwi dr [e{eqa a zbog ~ijeg se objavqivawa predla`e zabrana. Ovo se pre svega odnosi na one tvrdwe iz [e{eqevog ~lanka [ta da se radi? koje se odnose na prisustvo reduciranog staqinizma u na{oj dru{tvenoj praksi, nerazvijenost samoupravqawa itd. V. Zastupnik autora predla`e da se u dokaznom postupku sprovede dokaz ~itawe ~lanka sa naslovom Politika na sudu javnosti i podnaslovom: Kriti~koj pa`wi javnosti vi{e ne mo`e izbje}i ni ono {to se ~ini sada ni ono {to se radilo prije, autora prof. dr Tomislava Jantola, profesora na Fakultetu politi~kih nauka u Zagrebu, objavqenog u listu Danas dana 16. juna 1987. godine na okolnost da danas ne mo`e predstavqati dru{tveno opasno delo i ne mo`e uznemiriti javnost objavqivawe tvrdwi koje su 1984. godine pravosna`nom presudom protiv dr [e{eqa inkriminisane kao krivi~no delo iz ~l. 133. st. 1. KZJ. Obrazlo`ewe: U ovom ~lanku autor, ugledni nau~ni i javni radnik, konstatuje da se danas formiralo jedno kriti~ko javno mwewe koje stavqa pod kriti~ko preispitivawe delovawe nosilaca javnih funkcija u pro{losti i sada{wosti. Pored toga u ~lanku se iznose i stavovi koji su saglasni sa stavovima dr [e{eqa u inkriminisanim delovima sporne kwige. VI. Zastupnik autora predla`e da se u dokaznom postupku izvede ~itawe ~lanaka: Tko puca u pro{lost, Gotovo simboli~an korak, Trka jednog kowa, koji su svi objavqeni u listu Danas od 4. avgusta 1987. godine u broju 285 toga lista, na okolnost da ne predstavqa dru{tveno opasno delo i ne mo`e uznemiriti javnost javno objavqivawe najve}eg broja tvrdwi koje su 1984. godine inkriminisane kao delo iz ~l. 133. st. 1. KZ Jugoslavije. Obrazlo`ewe: U ~lanku Tko puca u pro{lost objavquje se: 1. Razmi{qawa dr Jovana Miri}a, sociologa iz Zagreba koji ka`e: Neodmjerenost i `estina kritike motivirana je vjerojatno i ~iwenicom {to su prozivani (misli se na najvi{e rukovodioce prim. zast.) dugi niz godina bili intaktni prema bilo kakvoj verbalnoj kritici, a da se ne govori o stvarnoj odgovornosti u smislu polagawa ra~una i sno{ewa konsekvencija. Tko je primjerice pozvao ili mogao pozivati na odgovornost protagoniste opetovanih, a nedomi{qenih konstrukcija i rekonstrukcija sistema ~iju cijenu nitko ne mo`e ni izra~unati, ali je i te kako osje}amo na vlastitoj ko`i. ... U takvim uvjetima, i pod takvim kulturnim i politi~kim pretpostavkama, od nekriti~nog glorificirawa do detronizacije i javne difamacije pojedinaca samo je jedan korak...
503

 ... Umjesto samosvjesnih politi~kih subjekata koji slobodno i odgovorno ure|uju svoje me|usobne odnose, u nas jo{ uvijek prevladava podani~ka politi~ka kultura bez obzira na svu samoupravnu ornamentiku i mentalitet: od pokoravawa do bunta. 2. Razmi{qawe Mi{e Lekovi}a, politi~kog radnika koji ka`e: ne}emo ni{ta umawiti Titovu li~nost ako ka`emo da je mnoge odluke koje se pripisuju wegovom vizionarstvu donosio na bazi prijedloga koji su stizali odozdo... Neprijatno je saznawe da u radovima na{ih vojnih istori~ara nema kriti~ke, objektivne analize i ocene rada Vrhovnog {taba ili glavnih {tabova. Kao da u wihovom delovawu nije bilo nikakvih gre{aka, nikakvih propusta, {to je apsurdno. Spomenimo samo povla~ewe iz U`ica ili neke odluke u velikim bitkama. Naravno, i o poslijeratnom vremenu bi se na isti na~in moglo govoriti. Spada li, recimo, u zlurade poku{aje detitoizacije nedavna filmska reporta`a sa naslovom Svi Titovi auti koja izvje{}em o izlo`bi petnaest automobila primjerenog ranga ne baca ba{ ugodno svijetlo na taj dio Titova `ivota, ili bi bilo vrijeme da se prizna ono {to javnost ve} odavno zna kako je u tim stvarima jedno vrijeme zaista bilo neumjerenosti, a da to ne umawi Titov historijski portret. 3. Razmi{qawa Adolfa Dragi~evi}a, politi~kog radnika: Ni zapjewenost nekih prozivki to ne bi morala biti (naslawa se na zakqu~ak iz prethodne re~enice da sva o{trina sada{wih insistirawa nije razlog za uznemirenost prim. zast.) jer je dobar wen dio reakcija na tvrdi bastion neodgovornosti koji se di`e ispred na{ih rukovodilaca. Pitawe odgovornosti rukovodilaca moralo je jednoga dana {iknuti u javnost svom `estinom onoga {to je godinama prigu{ivano. Sve dok se odgovornost za o~ite proma{aje u dru{tvu socijalizira, sve dok je ona misle}a imenica bez stvarne te`ine, pogotovo za onih stotiwak politi~ara koji od rata naovamo dr`e sve va`nije funkcije u Jugoslaviji, sve dotle }e, kad se gnijev na nekoga okomi to dobivati dimenzije hajke i tra`ewa glava. Ovaj dokaz se predla`e na okolnost da danas, 1987. godine, ne mora biti ka`wivo ono {to je bilo ka`wivo 1984. godine kao neprijateqska propaganda, te da javnost kojoj se stalno prezentiraju sli~na mi{qewa ovima koja su citirana, a koja se u velikoj meri podudaraju sa tvrdwama zbog kojih je Vojislav [e{eq ka`wen 1984. godine na kaznu zatvora po ~l. 133. KZJ, zbog takvih tvrdwi vi{e ne mo`e biti uznemirena. Preglednosti radi citiramo ovde delove tvrdwi zbog kojih je dr [e {eq bio ka`wen zatvorom 1984. godine a ~ije je objavqivawe danas o~igledno (iz dokaza koji se predla`e ovim dokaznim predlogom) dozvoqeno: da su vladaju}a partija i weni velikodostojnici pokazali totalnu istorijsku neodgovornost poku{avaju}i da na{e u osnovi nerazvijeno dru{tvo pretvore u potro{a~ko, da je {ef dr`ave gradio rezidencije po svim krajevima Jugoslavije i `iveo u sjaju i rasko{i, vaqda jo{ jedino dostupnim feudalnim vladarima bogatih petrolejskih zemaqa,
504

 da su Savez komunista i wegova rukovode}a struktura glavni krivac za dana{wu situaciju, zbog ~ega ne mogu biti subjekt prevladavawa krize, da je uvo|ewe kardeqevskog delegatskog sistema vra}awe to~ka istorije unazad i objektivno eliminacija pozitivnih dostignu}a modernih sistema, itd, itd. U ~lanku Gotovo simboli~an korak i Trka jednog kowa upravo se dosledno razra|uju teze iz inkriminisanih delova sporne kwige (inkriminisanih po pravosna`noj presudi iz 1984. godine) koji se odnose na nedoslednosti izbornog sistema i delegatskog sistema. Daje se argumentovana kritika delegatskog sistema kao posredni~kog i stoga mawe demokratskog. Autor ~lanka Gotovo simboli~an korak sa podnaslovom U ime velikih principa jo{ se zanemaruje mi{qewe naj{ire javnosti citira Mirjanu Kasapovi} sa zagreba~kog Fakulteta politi~kih nauka koja ka`e: neposrednim izborima kod nas ne mo`e biti dat ideolo{ki placet zbog straha da bi oni doveli do opasnih lomova u politi~kom i delegatskom sistemu; te dr Ivicu Ma{truka koji ka`e: oprez prema neposrednim izborima tuma~im strahom dr`avnog i partijskog vrha da izmanipuliran i politi~ki neobrazovan narod ne izabere u najvi{a samoupravna tijela politi~ke neprijateqe. Zaista, ovakvi stavovi ni u ~emu ne odudaraju od [e{eqeve kritike izbornog sistema zbog koje je on osu|en (izme|u ostalog) navedenom pravosna`nom presudom 1984. godine. I ovi dokazi se nude na okolnost da je dru{tvena klima promewena, da ono {to je bilo ocewivano 1984. godine kao dru{tveno opasno delo danas ne biva tako ocewivano i ne mo`e biti tako ocewivano. Advokatu dr Ivanu Jankovi}u su kao osnova za zavr{nu re~ poslu`ile ove biqe{ke: Re{ewe o privremenoj zabrani sadr`i ~etiri grupe inkriminacija. Ja }u govoriti o posledwim dvema. Prvu ~ine tekstovi koje JT podvodi pod ~l. 2. st. 1. ta~. 5. ZSZS[, dakle tekstovi kojima se navodno vre|a ugled SFRJ, wenih organa i predstavnika tih organa. Drugi ~ine tekstovi koje JT podvodi pod ~l. 26. st. 1. ta~. 2. ZID SRS, a ta zakonska odredba govori o Neistinama ili vestima kojima se mo`e ugroziti javni red ili uznemiriti javnost. Pre nego {to pre|em na analizu svake od tih inkriminacija, podseti}u samo da se, prema ~l. 18. st. 1. ZSZS[, u ovom postupku shodno primewuju odgovaraju}e odredbe ZKP. Ovo zna~i da u ovom postupku va`e sva op{ta na~ela krivi~nog postupka, ukqu~uju}i i tzv. pretpostavku nevinosti iz ~l. 3. ZKP, prema kojoj niko ne mo`e biti smatran krivim dok to ne bude utvr|eno pravosna`nom presudom. Po{to je procesna uloga izdava~a u ovom postupku analogna procesnoj ulozi okrivqenog u KP ta pretpostavka zna~i da se sve inkriminisane tvrdwe moraju smatrati: istinitim, nepodobnim da uznemire javnost i neuvredqivim. Od te pretpostavke polazi i ovaj sud.
505

I. Prva grupa sadr`i 4 inkriminacije. To su citati iz obrazlo`ewa re{ewa o privremenoj zabrani na str. 6. (posledwa tri paragrafa) i str. 7. (novi paragraf). Prema mi{qewu JT, ovim tekstovima se (citiram): vr{i grub napad i grubo vre|awe SFRJ, Predsedni{tva SFRJ i wihovih predstavnika pa zbog toga treba zabraniti wihovo rasturawe na osnovu ~l. 2. st. 1. ta~. 5. ZSZ[ JT. Ovde nije bio precizan, pa izgleda da on tra`i zabranu zbog vre|awa predstavnika SFRJ i Predsedni{tva SFRJ. Tako tu`ilac, ali zakon druk~ije. Po zakonu, zabrani}e se rasturawe {tampane stvari ako se wome nanosi povreda ugleda SFRJ, ugleda Skup{tine SFRJ, Predsedni{tva SFRJ i wihovih predstavnika i ~asti i ugleda Predsednika Republike. Za{titni objekti u ovom propisu su: 1) SFRJ 2) Skup{tina SFRJ 3) Predsedni{tvo SFRJ 4) predstavnici Skup{tine SFRJ 5) predstavnici Predsedni{tva SFRJ 6) Predsednik Republike Nisu za{ti}eni ovim propisom predstavnici SFRJ, kako to ka`e JT. (Uzgred budi re~eno, jasno je i za{to nisu za{ti}eni: nijednim propisom nije odre|eno niti pobrojano ko su predstavnici SFRJ, a mi taj termin ne mo`emo upotrebqavati u nekom neodre|enom, svakodnevnom smislu. Kada bismo tako ~inili, za{titu bi u`ivali npr. ambasadori, trgova~ki predstavnici, sportisti itd.) S druge strane, ta~no se zna ko su predstavnici Skup{tine i Predsedni{tva. Skup{tinu predstavqaju: predsednik Skup{tine i predsednici obaju skup{tinskih ve}a. Predsedni{tvo predstavqa predsednik Predsedni{tva. Samo ta lica u`ivaju za{titu po ~l. 2. st. 1. ta~. 5. ZSZ[. Predsednika Republike ne pomiwem po{to ta funkcija u Jugoslaviji vi{e ne postoji i niko ne mo`e biti za{ti}en kao predsednik Republike. U inkriminisanim tekstovima pomiwu se tri imena: Hamdija Pozderac, Branko Mikuli} i Stane Dolanc. Nijedan od wih ne u`iva za{titu po ~l. 2. st. 1. ta~. 5. ZSZS[ jer nijedan od wih nije predstavnik Skup{tine ili Predsedni{tva. Branko Mikuli} je predsednik SIV-a, a Pozderac i Dolanc su ~lanovi Predsedni{tva. Jasno je da Pozderac i Dolanc ne u`ivaju za{titu, jer propis ne ka`e ~lanovi nego predstavnici predsedni{tva. [to se ti~e Mikuli}a, on u funkciji koju sada vr{i u`iva krivi~nopravnu za{titu po ~l. 157. KZ SFRJ koji ka`wava povredu ugleda najvi{ih organa vlasti SFRJ i wihovih predstavnika a najvi{i organi vlasti su Predsedni{tvo, Skup{tina i SIV (predsednik SIV-a je predstavnik SIV-a). Ja tvrdim da ono {to je u inkriminisanim tekstovima re~eno ne vre|a ugled Mikuli}a, Pozderca i Dolanca. Ali, i kada bi to zaista bilo tako, ne bi bilo mesta izricawu zabrane na osnovu citiranog propisa.
506

Ostaje nam, me|utim, da razmotrimo prvu inkriminaciju iz ove grupe, onu koja po~iwe re~ima Uva`ena gospodo. O~igledno je da se to odnosi na celo Predsedni{tvo, kao telo, kao organ vlasti. Tu bi, dakle, moglo biti mesta primeni ta~ke 5. Ali, samo pod uslovom da se tim tekstom nanosi povreda ugleda Predsedni{tva. A {ta se ka`e u ovom tekstu? Ka`e se da autor izra`ava sumwu u legitimnost toga Predsedni{tva i da je uveren da ne postoje dokazi da je Predsedni{tvo izabrano autenti~nom i demokratski izra`enom voqom naroda. To je, dakle, izra`avawe li~nog stava i li~nog uverewa. A slobodno izra`avawe takvih uverewa je po Ustavu pravo svakog gra|anina. Tako|e treba imati na umu kontekst pismo upu}eno najvi{em organu vlasti. II. Pre|imo sada na drugu grupu inkriminacija, one kod kojih se tu`ilac poziva na ~l. 26. st. 1. ta~. 2. ZID, a ka`e za wih da predstavqaju tvrdwe koje tako|e mogu uznemiriti javnost. I opet je tu`ilac neprecizan, opet gre{i. Po zakonu se ne mogu zabraniti tvrdwe koje mogu uznemiriti javnost nego samo neistine ili vesti kojima se mo`e ugroziti javni red ili uznemiriti javnost. Po{to tu`ilac uop{te i ne misli (ili bar to ne ka`e) da su ove inkriminisane tvrdwe neistine, onda on bez osnova tra`i primenu ~l. 26. st. 1. ta~. 2. ZID-a, pa }e ovaj sud svakako odbaciti wegov predlog. Posebno treba ukazati na jo{ jednu nepreciznost tu`io~evu: na str. 7. re{ewa ka`e se da se inkriminisani tekstovi odnose na (citiram) navodni genocid srpskog stanovni{tva na celoj teritoriji Jugoslavije. Me|utim, ni u jednom od wih nema re~i o genocidu. Ina~e, re~ genocid se svakodnevno ~uje sa skup{tinskih govornica. Kao {to je ve} re~eno, sve ove tvrdwe se imaju smatrati istinitim dok se na ovom pretresu ne doka`e suprotno. Ja zato ovde ne}u dokazivati wihovu istinitost, iako sam ina~e u wu uveren. Ali, tri posledwe inkriminacije uop{te ne predstavqaju nikakve tvrdwe, ni istinite ni neistinite. U pitawu su delovi jednog politi~kog programa, dakle predlozi autorovi kako bi se, ustavnim i drugim promenama, moglo iza}i iz krize. Koliko je to besmisleno, primer: uvo|ewe vi{epartijskog sistema. Dakle, nema zakonskih uslova da se izrekne zabrana jer ne vre|a se ugled predstavnika SFRJ. tvrdwe nisu neistinite a predlozi ne potpadaju pod neistine ili vesti kojima se mo`e uznemiriti javnost. U svojoj zavr{noj rije~i advokat Aleksandar Lojpur je rekao: 1. Ne postoje razlozi za zabranu navedeni u ~l. 2. st. 1. ta~. 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa. U ta~ki 1. Predloga OJT se tvrdi da je okolnost da je u 1984. godini Okru`ni sud u Sarajevu doneo pravosna`nu presudu kojom je autora oglasio krivim za krivi~no delo neprijateqske propagande iz ~l. 133. st. 1. Krivi~nog zakona Jugoslavije zbog pisawa ~lanka [ta da se radi Odgovor na anketu Du{ana Bogavca, koji ~lanak je integralno objavqen u 9. poglavqu kwige o ~ijoj zabrani se sada odlu~uje, dovoqan razlog za za507

branu rasturawa te kwige po ~l. 2. st. 1. ta~. 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe... Me|utim, ovakva tvrdwa iz predloga pravno nije odr`iva iz vi{e razloga: 1.1. Pravosna`na presuda o kojoj je re~ doneta je 1984. godine, ali, danas 1987. godine, ~ak i kad bi postojali uslovi za inkriminaciju po ~l. 133. st. 1. osim uslova dru{tvene opasnosti dela, navodi iz teksta [ta da se radi ne bi mogli biti predmet inkriminacije jer je u me|uvremenu otpao uslov dru{tvene opasnosti dela. Ono {to je mo`da bilo dru{tveno opasno delo 1984. godine ne mora biti takvo u 1987. godini. Ba{ kada je krivi~no delo neprijateqske propagande iz ~l. 133. st. 1. KZJ u pitawu, prilikom procene dru{tvene opasnosti dela koja bi mogla potpasti pod ovaj ~lan, mora se uzeti u obzir da su se u me|uvremenu dogodile velike dru{tvene promene. Naime, u dru{tvu je u velikoj meri narasla kriti~ka svest prema najve}em broju politi~kih pitawa. Danas su sva pitawa iz politi~ke pro{losti i sada{wosti dru{tvene zajednice otvorena i stavqena pod kriti~ko preispitivawe kako od strane samih protagonista politi~kog odlu~ivawa, tako i od naj{ire javnosti. Ove dru{tvene promene ne mogu ostati bez uticaja na rad pravosudnih organa. Ne mogu javna tu`ila{tva optu`ivati i sudovi suditi kao da do wih ne dopiru ova dru{tvena zbivawa. Naravno, tu`ila{tva i sudovi kao dr`avni organi moraju postupati po Ustavu i po zakonu. Me|utim, kada su u pitawu krivi~no-pravne stvari zakonodavac je dao dovoqno {irok prostor da dinamika dru{tvenog razvoja bude izra`ena u praksi pravosudnih organa, i to upravo, izme|u ostalog, kroz institut dru{tvene opasnosti dela. Naime, sve inkriminacije koje su 1984. godine u navedenim pravosna`nim presudama pale pod kvalifikaciju neprijateqske propagande danas, 1987. godine, u tolikoj meri su postale uobi~ajene da ih svakodnevno sre}emo u dnevnoj i revijalnoj {tampi. Kao {to se vidi iz dokaznog predloga danas, 1987. godine, iste tvrdwe zbog kojih je 1984. godine bio osu|en dr Vojislav [e{eq javno iznose kako predstavnici najvi{ih dr`avnih organa i dozvoqenih politi~kih organizacija (Saveza komunista, Saveza socijalisti~ke omladine i drugih), tako i stru~waci iz oblasti filozofije, sociologije, ustavnog prava i drugih nau~nih oblasti, neki me|u wima (tek uzgred budi re~eno) i najqu}i politi~ki protivnici autora sporne kwige, dr Vojislava [e{eqa. U takvoj situaciji, o~igledno je da procena zna~aja dela i postojawa {tetnih posledica, kao uostalom, i procena postojawa samih obele`ja dela, kada je u pitawu delo koje se inkrimini{e po ~l. 133. Krivi~nog zakona Jugoslavije, danas mora biti druga~ija nego 1987. godine. Otuda, samo postojawe pravosna`ne presude kojom su pojedini tekstovi objavqeni u spornoj kwizi inkriminisani po ~l. 133. KZJ pre tri godine nije dovoqan razlog za zabranu po ~l. 2. st. 1. ta~. 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa. Potrebno je da i danas ti tekstovi mogu biti predmet inkriminacije, {to svakako nije slu~aj. 1.2. Upravo postojawe pravosna`nih presuda iz 1984. godine ukazuje na nemogu}nost zabrane po propisu iz ~l. 2. st. 1. ta~. 1. Zakona. Ova presuda je doneta na javnom su|ewu i saop{tena je javno. Ona predstavqa javni do 508

kument i javnost je o woj detaqno obave{tena. Objavqivawe sadr`aja koji su pravosna`nom presudom inkriminisani kao neistiniti i u situaciji kada je javnost o tome detaqno obave{tena ne mo`e predstavqati krivi~no delo. Javnost je ve} obave{tena da ti navodi zbog ~ijeg je javnog objavqivawa pravosna`nom presudom ogla{en krivim i osu|en autor, predstavqaju politi~ko ube|ewe autora te da je pravosna`nom presudom utvr|eno da su ti navodi neistiniti. Otuda, niti objavqivawe sada tih navoda predstavqa dru{tveno opasno delo ({to je uslov za zabranu po ~l. 2. st. 1. ta~. 1), niti bi tim neistinama mogla biti uznemirena javnost. Najnovija sudska praksa upravo podr`ava ovakvo stanovi{te zastupnika autora. Naime, nedavno je Osnovni sud u Qubqani odbio predlog da se trajno zabrani list Saveza socijalisti~ke omladine Slovenije Mladina, iako se prema proceni suda radilo o ~lanku u kome su sadr`ane op{tepoznate neistine. Sud je pravilno procenio da te neistine, upravo zato {to je op{tepoznato da su neistine, ne mogu uznemiriti javnost i izno{ewe takvih neistina, za koje svako zna da su neistine (notorno je da su neistine) ne mo`e predstavqati dru{tvenoopasno delo. Dolepotpisani zastupnik autora smatra da zaista ne postoji niti jedan razlog da ovaj sud ne prihvati ovakvo ispravno stanovi{te Osnovnog suda u Qubqani kao najnovije civilizacijsko dostignu}e u demokratizaciji dru{tvenih odnosa. Najzad, zastupnik autora isti~e da za podr{ku ovakvom stavu Osnovnog suda u Qubqani nije bezna~ajna okolnost da je ~lan kolegijalnog {efa dr`ave, Stane Dolanc, u intervjuu ve} spomenutom listu Mladina izrazio shvatawe koje ima po na{em uverewu i svoje zakonsko opravdawe. Ilustracije radi citiramo u celosti relevantni deo intervjua: Pitawe redakcije: Po na{em mnenju je bilo kasneje, ko su objavili novico po [e{eljevi aretaciji popolnoma jasno, na koga se nana{a va{a izjava. Ne oporekamo vam izjavljanja ob raznih dogodkih, vendar smo bili in smo mnenja, da je polemika z neobjavljenimi teksti kasneje obto`enega, prejudiciranje njegove krivde. Vi pa svoje tedanje izjave ne bi ocenili za napako? Odgovor: Ne bi. Pitawe redakcije: Pa se vam ne zdi normalno, da se s tezami polemizira potem, ko so objavljene, da je to predpostavka polemike? Odgovor: Sam sem tedaj na koncu intervjua rekel, da bi bilo treba take stvari objaviti. Mislim pa, da je prav da se reagira na take teze. (Mladina, br. 24-25, 3.07.1987) Jednako kao i kada je u pitawu praksa Osnovnog suda u Qubqani i ovde isti~emo da smatramo da ne postoji niti jedan razlog da ovaj sud ne prihvati ispravno mi{qewe ovog visokog dr`avnog funkcionera, ina~e politi~kog protivnika autora. Najzad, zastupnik izdava~a i autor napomiwe da sve {to je re~eno za deo sporne kwige tre}i odeqak Odgovor na anketu [ta da se radi? odnosi se i na prvi odeqak sporne kwige, ~lanak Miodrag Mili}, zato~enik savesti. Na osnovu navedenog jasno je da predlog Okru`nog javnog tu`ioca u pogledu prvog i tre}eg odeqka kwige Demokratija i dogma nije oprav509

dan jer ne postoje razlozi za zabranu iz ~l. 2. st. 1. ta~. 5. Zakona o spre~avawu zloupotrebe {tampe i drugih vidova informisawa, niti po bilo kom drugom propisu, pa stoga predlog treba kao neosnovan odbiti. Posle nekoliko dana stiglo mi je i pisano rje{ewe u kome je stajalo: Okru`ni sud u Beogradu u ve}u sastavqenom od sudija Vesne Bra{i}, kao predsednika ve}a i sudija porotnika Radovana ]i}arevi}a i Nikole Jovanovi}a, kao ~lanova ve}a sa zapisni~arem Nadom Todorovi}, u postupku po predlogu Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu Ut-broj 30/87 od 5.08.1987. godine za zabranu rasturawa kwige Demokratija i dogma ~iji je autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq, po odr`anom javnom pretresu na dan 7. avgusta 1987. godine u prisustvu zamenika OJT-a Vojislava Dragojlovi}a, izdava~a i punomo}nika izdava~a Aleksandra Lojpura, advokata i Ivana Jankovi}a, doneo je i javno objavio slede}e re{ewe: Zabrawuje se u celosti rasturawe kwige autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa Demokratija i dogma, ~iji je {tampar sam autor, sa mestom stanovawa u Zemun Poqu, Ulica Mihajla Pupina broj 14. Svi primerci kwige Demokratija i dogma oduzimaju se i po pravosna`nosti ovog re{ewa imaju se uni{titi. Po pravosna`nosti re{ewa izreku istog objaviti u Slu`benom listu SFRJ i Slu`benom glasniku SR Srbije. Obrazlo`ewe: Avgusta meseca 1987. godine u izdawu dr Vojislava [e{eqa iz Zemuna, iza{la je iz {tampe kwiga Demokratija i dogma ~iji je on autor i {tampar. Okru`ni javni tu`ilac u Beogradu podneo je ovom sudu dana 5. avgusta 1987. godine predlog Ut-broj 30/87, ~iji je sastavni deo re{ewe o privremenoj zabrani rasturawa kwige Demokratija i dogma, od 4.08.1987. godine, pod istim brojem, da se u celosti zabrani rasturawe navedene kwige, a zbog objavqivawa tekstova ~iji delovi predstavqaju najve}i deo inkriminacije krivi~nog dela neprijateqske propagande iz ~lana 133. stav 1. KZ SFRJ, za koje je autor kwige pravosna`no osu|en presudom Okru`nog suda u Sarajevu K-broj 161/84, odnosno Saveznog suda Jugoslavije Kps-broj 32/85 od 2. jula 1985. godine, kao i zbog objavqivawa delova inkriminacija krivi~nog dela neprijateqske propagande za koje je Miodrag Mili} presudom Okru`nog suda u Beogradu K-broj 469/84, odnosno Vrhovnog suda SR Srbije K`-broj 357/85 od 9. jula 1987. godine osu|en. U podnetom predlogu javni tu`ilac smatra da je objavqivawem ovih tekstova u kwizi Demokratija i dogma ispuwen zakonski osnov za zabranu rasturawa kwige predvi|en odredbom ~lana 2. stav 1. ta~ka 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa. Pored ovoga javni tu`ilac isti~e da na vi{e mesta u navedenoj kwizi postoje tekstovi koji predstavqaju grub napad na rukovodstvo SFRJ i da se na vi{e mesta vr{i vre|awe SFRJ, Predsedni{tva SFRJ i wihovih predstavnika, zbog ~ega smatra da stoji i zakonski osnov za zabranu po osnovu predvi|enom u ta~ki 5. ~lana 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa.
510

Tu`ilac tako|e smatra da tekstovi citirani u re{ewu o privremenoj zabrani a objavqeni u predmetnoj kwizi, predstavqaju i povredu propisa iz ~lana 26. stav 1. ta~ka 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije, jer se wima iznose neistine kojima se mo`e ugroziti javni red i uznemiriti javnost, pa zabranu tra`i po tom osnovu. Na pretresu odr`anom 7. avgusta 1987. godine javni tu`ilac precizirao je inkriminacije navedene u re{ewu o privremenoj zabrani i to tako {to je izostavio deo inkriminacije sa strane 5. u drugom pasusu predmetnog re{ewa, zatim ceo posledwi pasus na istoj strani, kao i prvi pasus na 6. strani re{ewa o privremenoj zabrani. Izdava~, koji je istovremeno i autor kwige Demokratija i dogma, dr Vojislav [e{eq, kao i wegovi punomo}nici advokat Aleksandar Lojpur i Ivan Jankovi}, izja{wavaju}i se o predlogu javnog tu`ioca predlo`ili su da sud odbije predlog za izricawe zabrane. U svojoj re~i Vojislav [e{eq posebno je naveo da `eli da doka`e istinitost tvrdwi i navoda koji su javnom tu`iocu predstavqali osnov za dono{ewe re{ewa o privremenoj zabrani, a koji se u najve}em delu i zasniva na navo|ewu delova teksta odgovori na anketu intervju [ta da se radi?. Posebno je istakao da su mnogi dijelovi iz ovoga teksta ve} objavqivani od strane razli~itih jugoslovenskih listova, bez wegove saglasnosti, da zbog toga nikada nije tra`ena zabrana tih listova, a kada on, kao jedini ovla{}eni autor objavi svoje tekstove javni tu`ilac nalazi da bi javnost mogla biti uznemirena. Daqe tvrdi da su svi navodi wegovih tekstova istiniti, pojedina~no obrazla`u}i svoje stavove i obja{wavaju}i da se pre svega radi o vrednosnim sudovima za koje on iznosi adekvatnu argumentaciju, a javni tu`ilac se suprotstavqa drugim vrednosnim sudom, bez izno{ewa protivargumenata. Pored ovoga, istakao je da {to se ti~e wegovih citata iz inkriminisanih tekstova Miodraga Mili}a, proizilazi, da svako drugi ko javno prikazuje sadr`aj radova Mili}a, ima pravo da ga citira osim autora, a po{to je on Mili}ev prijateq, prisvojio je sebi pravo da ustane u wegovu odbranu, te je u ovom svom tekstu, pod naslovom Miodrag Mili} zato~enik savjesti dokazivao da je Mili} osu|en i oteran na robiju zato {to je govorio i pisao istinu. Daqe je objasnio da u re{ewu o privremenoj zabrani, javni tu`ilac inkrimini{e delove wegovog pisma Predsedni{tvu SFRJ, koje je ve} integralno objavqeno u qubqanskoj Mladini. Iz ovoga zakqu~uje da se sada tra`i zabrana ne~ega {to je ranije pro{le godine slobodno publikovano, te da se u na{oj zemqi nikada unapred ne mo`e znati kad }e i {ta biti zabraweno. Izdava~ je istakao da je tu`ilac ~ak inkriminisao i wegovo zalagawe za uvo|ewe vi{epartijskog sistema, a {to bi zna~ilo da gra|ani ove zemqe nemaju prava da javno predla`u i iznose svoje ideje o alternativnom ure|ewu ove dr`ave. Javni tu`ilac je ostao kod navoda preciziranih u re{ewu o privremenoj zabrani i predlo`io da se izrekne zabrana rasturawa u celosti
511

kwige autora, izdava~a i {tampara Vojislava [e{eqa Demokratija i dogma, a sa razloga predvi|enih odredbama ~lanova 2. stav 1. ta~ka 1. i 5. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa i po osnovu odredbe ~lana 26. stav 1. ta~ka 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. Punomo}nik izdava~a Aleksandar Lojpur, izme|u ostalog, istakao je da ne stoje zakonski razlozi za predlo`enu zabranu utoliko pre {to smatra da pitawe da li inkriminacije o kojima je re~ predstavqaju radwu izvr{ewa krivi~nog dela iz glave XV Saveznog zakona, treba sud prvo da raspravi kao prethodno, pa tek potom da odlu~uje da li ima mesta izricawu zabrane. Posebno je naglasio da danas postoji mnogo publikacija sa sli~nom sadr`inom koje nisu bile predmet zabrane niti su zabrawivane. Ivan Jankovi}, tako|e punomo}nik izdava~a istakao je da ne postoje ni druga dva osnova po kojima je tra`ena zabrana, a {to se odnosi na povredu ~lana 2. stav 1. ta~ka 5. Zakona o zloupotrebi slobode {tampe i odredbu ~lana 26. Zakona o izdava~koj delatnosti. Pre svega smatra da je navedenim saveznim zakonom ta~no odre|en krug lica koja odredbe ovog ~lana {tite, a tu ne spadaju ni predsednik SIV-a ni druga lica koja u svojoj kwizi izdava~ pomiwe. U vezi odredbe ~lana 26. Zakona o izdava~koj delatnosti ukazuje na to da javni tu`ilac govori o tvrdwama autora a u zakonskom tekstu upotrebqene su re~i neistina ili vest. U kwizi Demokratija i dogma nema vesti, a predlozi koje je u kwizi u~inio autor ne mogu da se podvedu pod neistine, jer je to ne{to {to tek treba da bude i odnosi se na budu}nost, a svako ima prava da stavqa predloge, {to u smislu ovog zakonskog propisa ne predstavqa ni vest ni neistinu. Predlo`io je da se odbije predlog javnog tu`ioca i istovremeno poni{ti re{ewe o privremenoj zabrani. U toku dokaznog postupka izvr{en je uvid u prilo`ene presude: Saveznog suda broj Kps-32/85 od 2. 07. 1985. godine, Okru`nog suda u Beogradu K-broj 469/84 od 4. 02. 1985. godine i Vrhovnog suda SR Srbije K`-broj 357/85 od 9.07.1985. godine. Navedene presude su pro~itane a izvr{en je uvid i u kwigu Demokratija i dogma, a nakon toga predsednik ve}a je ukratko izlo`io sadr`aj kwige ukazuju}i posebno na stranice na kojima se nalaze delovi teksta ozna~eni u re{ewu o privremenoj zabrani. Na predlog stranaka posebno je pro~itan tekst na strani 191. kwige o kojoj je re~. U toku ovog postupka nije bilo sporno da je u pitawu {tampana stvar, te da je autor kwige pod naslovom Demokratija i dogma dr Vojislav [e{eq koji je istovremeno i izdava~ i {tampar iste. Imaju}i u vidu sve napred navedeno a cene}i s jedne strane, stanovi{te javne tu`be izneto u pismenom predlogu, re{ewe o privremenoj zabrani i u re~i javnog tu`ioca na pretresu, kao i izjave izdava~a i punomo}nika izdava~a s druge strane, ukqu~uju}i i sadr`inu kwige ~ija se zabrana rasturawa predla`e, sud je na{ao da je predlog javnog tu`ioca osnovan.
512

Naime, na stranama 131, 132, 133, 134, 135, 136, 137, 138, 140, 141, 142, 143, 144, 145, 146, 147. i 148. kwige, nalaze se tekstovi slede}e sadr`ine: da nosioci radikalnih zahteva ne mogu biti dosada{we vladaju}e i subjektivne snage. Wegovo koncipirawe mo`e posti}i humanisti~ka inteligencija qevi~arskog i socijalisti~kog usmerewa, a ostvarewe je mogu}e samo jedinstvenom akcijom svih socijalnih slojeva koje postoje}a kriza egzistencijalno ugro`ava, Jugoslavija danas objektivno nije socijalisti~ka zemqa. Ta~nije ona je to samo deklarativno, po zvani~nom dr`avnom nazivu, da ono {to danas imamo je bilo skupo pla}ena iluzija na{eg mudrog politi~kog rukovodstva, da su Savez komunista i wegova rukovode}a struktura glavni krivac za dana{wu situaciju zbog ~ega ne mogu biti subjekat prevladavawa kriza, da se samoupravqawe pokazalo kroz tridesetogodi{wu bezuspje{nu prakti~nu realizaciju kao potpuno neprimjeran i prevazi|en teoretski i ideolo{ki koncept, da je to u stvari na brzinu iskonstruisana i la`na alternativa staqinizmu, koja staqinizam samo na rije~ima negira i odbacuje, da bi ga u ne{to redukovanoj i izmijewenoj varijanti zadr`ala u unutra{wim politi~kim odnosima, te da je ono maska za stvarnu vladavinu birokratskih monopola, u hipokriziji nepremostivog raskoraka izme|u proklamovanog i stvarnog, da na{ sistem nije siguran ni u sebe ni u opravdanost onog {to provodi, da sve koji mu protivurije~e naziva kontrarevolucionarima i dru{tvenim neprijateqima, podvrgava sistematskim progonima i {ikanirawu, da je dovedeno do potpune dezintegracije Jugoslavije i wene svojevrsne refeudalizacije, da su glavni administratori sistema uspjeli suzbiti svaki otpor svojoj samovoqi, i da je to jedan od glavnih uzroka duboke sistemske krize, te da prestanak wegove egzistencije (odnosi se na sistem) u sada{wem obliku, zna~i}e da je izvjestan odgovor (na pitawe {ta da se radi) napokon prona|en; da su u politici glavnu rije~ vodili slavoqubivi i neobrazovani qudi, istinski diletanti za posao i funkcije koje su obavqali. Pitawe izlaska iz krize ne mo`e biti pitawe daqeg razvoja samoupravqawa, jer nam je jasno kakav je sadr`aj krio taj naizgled primamqivi pojam ~ijoj nas je svestranoj apologiji godinama podu~avala politi~ka birokratija, da vladaju}a birokratija neprekidno i slatkorije~ivo narodnim masama nudi participaciju u ostvarewu politi~ke vlasti, ali da prakti~no wegovom glavom misli aparat, a u wegovo ime odlu~uju forumi, da radni ~ovjek gra|anin predstavqa puko gorivo politi~kog procesa koji guta energiju masa kroz besmislene periodi~ne kampawe, tako da isti pri`eqkuju ~vrstu ruku {to nas podsje}a na mra~nu nedavnu pro{lost, na period naglog nadirawa fa{izma u Evropu; da se jugoslovensko dru{tvo od samog po~etka nalazi u permanentnoj krizi, a vladaju}a birokratija u kontinuiranom lutawu i stalnim za okretima, da je dominiraju}a vrhu{ka na iznenadnim nu`nim zaokreti ma uvijek `rtvovala ponekog iz svojih redova, obi~no onog ko se najvi{e, razumije se, izuzev glavnog velikodostojnika i qudi od wegovog bezrezervnog povjerewa, eksponirao u dosqednom provo|ewu prethodne zajedni~ ke politike. Da su pojedinci ili ~itave garniture politi~ki stradale
513

kako bi se na{lo pokri}e za glavne kreatore proma{ene politike i s wih skinula glavna krivica, da je na{ ukupni privredni razvoj od 1965. godine karakteristi~an po totalnom iracionalizmu politi~kih i ekonomskih mjera, da se vladaju}a oligarhija neprestano poziva na demokratske slobodarske principe, a da je wen jedini princip i zaloga budu}nosti o~uvawe sopstvenog dru{tvenog polo`aja, da je privredna reforma 1965. godine katastrofalan proma{aj te da su vladaju}a partija i weni velikodostojnici pokazali totalnu istorijsku neodgovornost poku{avaju}i da na{e u osnovi nerazvijeno dru{tvo pretvore u potro{a~ko, da je sam dr`avni partijski vrh vlastitim primjerom podstakao trku u neopravdanom li~nom boga}ewu i rasipawu dru{tvenih sredstava na individualni i grupni luksuz, da nijedna kampawska akcija na planu ispitivawa porijekla imovine nije imala {ansi za uspjeh, sve dok je {ef dr`ave gradio rezidencije po svim krajevima Jugoslavije i `ivio u sjaju i rasko{i, vaqda jo{ jedino dostupnim feudalnim vladarima bogatih petrolejskih zemaqa, te da trideset godina birokratija vodi odlu~nu borbu za dru{tveno samoupravqawe stoje}i i danas na samom po~etku wegove iluzorne realizacije. Nikako da shvati da je ona sama wegova glavna smetwa; da je vladaju}a birokratija nemilosrdno razbijala sve integracione procese u Jugoslaviji, da su se weni velikodostojnici slijepo dr`ali kominternovskih predrasuda (a one su tako godile wihovim nacionalisti~kim osje}awima) prema Srbiji i Srbima, kao inicijatorima, nosiocima hegemonisti~kih te`wi i poku{aja, da je koncept o izgradwi Jugoslavije na federalnom principu srbofobijom zadojena nacionalisti~ka elita pretvorila u sredstvo realizacije parole slaba Srbija jaka Jugoslavija i blagovremeno pripremala institucionalnu i politi~ku osnovu za kasnije {ovinisti~ke poduhvate, da su teritoriju Srbije sveli na podru~je koje je nekada obuhvatao beogradski pa{aluk, da su u tom ciqu stvorili pokrajine Vojvodinu i Kosovo, izmi{qene su i nove nacije i qudi gotovo na silu natjerivani da se izja{wavaju kao wihovi pripadnici, kako Srbi ne bi predstavqali u zvani~nim statistikama apsolutnu ve}inu jugoslovenskog dru{tva, da je to bio prvo slu~aj sa crnogorskom a kasnije sa muslimanskom nacijom, da je to u~iweno samo zato da bi se dalo povoda daqem razbuktavawu politikantskih strasti i nacionalisti~ke histerije, da je to odvra}alo pa`wu masa od goru}ih socijalnih problema za ~ije se rje{avawe birokratija pokazala nemo}nom, ali i nespremnom da ga nekom drugom prepusti, da je o~igledna nu`nost {to skorijeg pristupawa racionalnoj reviziji jugoslovenskog federalizma, obustaviti politikantsko insistirawe na daqoj afirmaciji izmi{qenih nacija, srpskohrvatski jezik odrediti kao zvani~ni za saveznu administraciju i javne slu`be, wegovo u~ewe u~initi obaveznim u svim {kolama pored materweg jezika, te ukinuti visoko{kolsku nastavu na jezicima nacionalnih mawina, da je nu`no ukidawe autonomnih pokrajina ili bar wihovo striktno podvo|ewe pod srbijanski suverenitet, te da bi se jugoslovenska federacija sastojala od ~etiri stvarno ravnopravne republike: Slovenije, Hrvatske, Srbije i Makedonije. S obzirom na djelomi~nu teritorijalnu izmje{anost srpskog i hrvatskog stanovni514

{tva na podru~ju Bosne, Hercegovine, Dalmacije, Like, Korduna, Banije i Slavonije, razgrani~ewe bi se ostvarilo na principu koji podrazumijeva da u granicama Hrvatske ostane isti broj gra|ana srpske nacionalnosti, kao u Srbiji hrvatske; da za neo~ekivano povampirewe nacionalizma u savremenom jugoslovenskom dru{tvu glavnu odgovornost nose tijela i pojedinci, da je zbog politi~kog slijepila i optere}enosti nacionalisti~kim predrasudama vrhunskih kreatora wegove politike sam sebe stavio na marginu dru{tvenih zbivawa, da je ustavnopravnim razbijawem jugoslovenske federacije se pokazalo da je Partija najobi~nije oru|e u rukama subjektivnih faktora koji te`e ostvarewu i obezbe|ewu povlastica za svoju naciju i nacionalnu republiku, da, uslijed trajne birokratske naivnosti je mogla istrajno wegovati iluziju da je mogu}e narod obmawivati vo vjekivjekova kultom jedne li~nosti koja nije polo`ila ispit istorijske odgovornosti i moralnosti za politi~ke procese o kojima je sama odlu~ivala zahvaquju}i uzurpaciji svih poluga politi~ke vlasti; da je jugoslovenskoj revoluciji do{la glave wena sopstvena birokratija, najvi{e politi~ko rukovodstvo, da qudi koji su nas svojom nesposobno{}u do gu{e uvalili u krizu, ne mogu biti izbaviteqi iz krize, te da predstoji radikalno preispitivawe svih do ju~e neprikosnovenih teorijskih ideolo{kih zabluda, politikantskih koncepata i {to mi se ~ini presudnim, kona~no otpo~iwawe s ozbiqnom kritikom kulta li~nosti decenijama glavnog politi~kog lidera Tita, da je krajwe vrijeme da se inicira ispitivawe wegove individualne odgovornosti za sve neda}e u kojima smo se na{li, jer je on bio divinizovani arbitar presudnih i dalekose`nih politi~kih odluka koje je donosila vladaju}a vrhu{ka, a pokazale su se totalno proma{enim i {tetnim. Pored procesa detitoizacije, kao radikalnog razra~unavawa sa staqinisti~kom pro{lo{}u i kominternovskim konceptima u unutra{woj politici predstoji nam i temeqna dekardeqizacija ustavnopravnog ustrojstva dr`ave koja podrazumijeva odlu~ni raskid sa postoje}om prekomjernom i nefunkcionalnom institucionalizacijom politi~kog sistema, da je uvo|ewe kardeqevskog delegatskog sistema kao okosnica kompletnog sistema odlu~ivawa, zna~ilo objektivno eliminaciju svih pozitivnih dostignu}a modernih politi~kih sistema i vra}awe to~ka istorije nazad, da je Savez komunista i po socijalnom sastavu tipi~na birokratska partija, da kontrolom institucionalnih poluga vlasti sputava gra|anske slobode i prava, da pru`a pokri}e tehnokratskoj sprezi koja ~itavu zemqu sve vi{e dovodi u te{ku zavisnost od me|unarodnog kapitala, da nikada eksploatacija u Jugoslaviji nije bila intenzivnija, pa ni u vrijeme starojugoslovenskog bur`oaskog re`ima, te da je na podru~ju kulture, nauke i umjetnosti izra`ena birokratska te`wa, da se oni kao glavna prepreka svakoj manipulaciji i qudskoj degradaciji stropo{taju u autokratski i totalitarni mrak; da u Jugoslaviji nema demokratije jer je u sistemu vladavine jednopartijskog monopolizma i ideolo{kog monizma ne mo`e ni biti, da nema ni prave jednakosti gra|ana, da su gra|anske i politi~ke slobode maksi515

malno ugro`ene duhovnim terorom monolitnosti, da neposrednog izbornog prava nismo imali od rata naovamo, da je sloboda {tampe na nivou puke proklamacije, sve dok je pod striktnom kontrolom partije, te da u ovom moru apatije i bezna|a humanisti~ka inteligencija po svom uvjerewu predstavqa jedinu zrelu i sposobnu socijalnu snagu, spremnu da se odlu~no suo~i s postoje}om krizom, ponudi dugoro~nija rje{ewa i reafirmi{e izvorne socijalisti~ke principe, kompromitovane dugotrajnim birokratskim izvrtawima i izvrdavawem. Jednu jedinu istorijsku pozitivnu ulogu za koju smatram da je jo{ Savez komunista mo`e odigrati, vidim u odustajawu od ometawa i poku{aja onemogu}avawa ove nove dru{tvene snage da iza|e na politi~ku pozornicu i preuzme ulogu odgovornog i savjesnog kormilara, te da kada je o~igledno da jedan sistem nema nikakve istorijske perspektive i da ~ini fatalni proma{aj za proma{ajem, onda je svako insistirawe na wegovom daqem odr`avawu nepromi{qeno, prava ludost, jer zatvara sve horizonte oporavka i perspektive progresa. Ovi tekstovi nalaze se, dakle, u tre}em odeqku predmetne kwige koji nosi naslov Odgovori na anketu intervju [ta da se radi?, a u svemu su identi~ni sa inkriminacijama krivi~nog dela neprijateqske propagande iz ~lana 133. stav 1. KZ SFRJ za koje je Vojislav [e{eq ve} pravosna`no osu|en, a po presudi Saveznog suda Kps-broj 32/85 od 2. 07. 1985. godine. Uostalom, u predgovoru svoje kwige na strani osam, pod ta~kom III, sam autor obja{wava da se radi o nedovr{enoj verziji teksta koji mu je zaplewen i zbog koga je bio osu|en, pa s obzirom da ga smatra svojim najboqim dosada{wim nau~nim radom, kako je to rekao i na su|ewu, odlu~io je da ga integralno publikuje u ovoj kwizi. Stoga ne mo`e biti nikakve sumwe da bi se rasturawem kwige Demokratija i dogma, u stvari ponovo publikovali tekstovi za koje je u pravosna`no okon~anom krivi~nom postupku utvr|eno da predstavqaju radwe izvr{ewa krivi~nog dela neprijateqske propagande iz ~lana 133. KZ SFRJ, za koje je pisac istih ve} osu|en, a {to je u direktnoj suprotnosti sa odredbom ~lana 2. stava 1. ta~ke 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, gde se izri~ito zabrawuje rasturawe {tampanih stvari kojima se, izme|u ostalog, vr{e krivi~na dela protiv osnova socijalisti~kog samoupravnog dru{tvenog ure|ewa. Isti je slu~aj i sa tekstovima na strani 22. ove kwige gde su citirane inkriminacije zbog kojih je Miodrag Mili} osu|en od strane Okru`nog suda u Beogradu presudom K-broj 469/84 odnosno Vrhovnog suda SR Srbije K`-broj 357/85 da je izvr{io krivi~no delo neprijateqske propagande iz ~lana 133. stav 1. KZ SFRJ, u obliku zlonamernog i neistinitog prikazivawa dru{tvenopoliti~kih prilika u zemqi. Ti tekstovi su slede}i: Tito se uvek pozivao na svoja ove{tana prava mandatora Staqina, kako u fazi zasnivawa svoje partijske vladavine, tako za vreme rata i posle rata, iz kojeg je poticalo pravo da nikome ne pola`e ra~una, ni za
516

vreme najve}ih ratnih poraza, kakva je bila prva ofanziva, leva skretawa, na~in re{avawa nacionalnog pitawa za vreme rata, sazivawe foruma i kongresa, kao i posleratne prakse neprikosnovenog gospodara, Jugoslovenska politi~ka birokratija je brzo iscrpla svoj skromni potencijal kao istorijski subjekt jugoslovenske revolucije, za~aurena u krugu vlastitog provincijalnog staqinizma i antiintelektualizma, politi~ki brzo istrulela u senci Titove li~ne diktature i straha od Golog otoka. Prema tome, ispuweni su zakonski razlozi predvi|eni odredbom ~lana 2. stava 1. ta~ke 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe {tampe i drugih vidova informisawa, za izricawe zabrane. Pored navedenog, u nekim delovima kwige kao na primer u odeqku pod naslovom Predsedni{tvu Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, na strani 247. navodi se: Uva`ena gospodo obra}am vam se prvi put s iskrenom `eqom da to ujedno bude i posledwi. Vama je vjerovatno dobro poznato da ja otvoreno izra`avam sumwu u va{u legitimnost, s obzirom da sam ubije|en da ne postoje relevantni dokazi da ste autenti~nom i demokratski izra`enom voqom naroda postali kolektivni {ef jugoslovenske dr`ave, zatim se na strani 183. iste kwige navodi: Karikirawe mog nekada{weg kriti~kog ukazivawa na realne muslimansko-nacionalisti~ke i panislamisti~ke tendencije u Bosni i Hercegovini, kojima se pru`a i oficijelna podr{ka, posebno od strane Hamdije Pozderca i Branka Mikuli}a...da se u Bosni i Hercegovini ve} pune dvije decenije kontinuirano odvija progon srpskog naroda i wegovih intelektualaca, po uzoru na onaj kosovskometohijski pod albanskom zastavom. Zatim se na strani 12. navodi: posledwi trzaji ortodoksno staqinisti~kog krila u sada{wem jugoslovenskom rukovodstvu, predvo|enog Brankom Mikuli}em i Stanetom Dolancom, pokazuju da totalitarnoj aveti jo{ ni izdaleka nije probijeno srce glogovim kocem... Mikuli} je utoliko spremniji da metode orijentalnog despotizma, gotovo dvije decenije isprobavane i usavr{avane u wegovom li~nom, bosanskohercegova~kom feudu, pro{iri na ~itavu Jugoslaviju kao jedinstveno sredstvo obnove iz temeqa poquqanog autoriteta korumpirane vlasti. Po nala`ewu ovoga suda citiranim tekstovima grubo se vre|a ugled SFRJ, Predsedni{tva SFRJ i nanosi povreda ugleda predstavnika Predsedni{tva SFRJ i Skup{tine SFRJ. Imaju}i u vidu napred navedeno ispuweni su i uslovi za zabranu rasturawa kwige Demokratija i dogma, i iz ta~ke 5. stava 1. ~lana 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa budu}i da se prvi citirani tekst odnosi na Predsedni{tvo SFRJ, a ostali na ~lanove Predsedni{tva i Predsednika SIV-a; Ina~e, svi do sad citirani tekstovi svojom sadr`inom ne samo da predstavqaju zakonski osnov za zabranu rasturawa ove kwige po Zakonu o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, ve} sami po sebi mogu uznemiriti javnost.
517

No pored ovoga i drugi delovi iz kwige sadr`e tekstove u kojima se iznose neistine o sada{wem stawu dru{tvenopoliti~kog sistema u na{oj zemqi u vidu autorovih tvrdwi o tome, kojima se nesumwivo mo`e uznemiriti javnost. To su na primer tekstovi objavqeni na stranama 109. i 191. kwige Demokratija i dogma, koji glase: Uz la`nu slobodarsku i socijalisti~ku frazeologiju decenijama se atakuje na samu egzistenciju najbrojnije jugoslovenske nacije, a ~itav ustavnopravni i politi~ki sistem prilago|avan je nacionalisti~kim aspiracijama wegove uzurpatorske vrhu{ke, vaspitavane u duhu kominternovskih predrasuda i osvetni~kog raspolo`ewa prema Srbiji kao ju`noslovenskom Pijemontu koji je u oba svjetska rata davao milione `rtava u ime bratstva, slobode i sre}e, a koji je svaki put s velikom strepwom morao i{~ekivati ne samo poraze nego i pobjede. Srbima i starojugoslovenskom re`imu podmetnuta je istorijska neistina da su nakon balkanskih i Prvog svetskog rata terorisali albanski `ivaq na Kosovu i u Metohiji. Ta, naizgled samo verbalna i ~isto ideolo{ka, podmetawa su nastavqena sve do 1966. godine do takozvanog Brionskog plenuma Saveza komunista Jugoslavije od koga, po svoj prilici, datira vo|ewe otvorene antisrpske politike i programska platforma temeqitog ekonomskog i politi~kog razbijawa Jugoslavije. Dana{wi te`ak polo`aj srpskog naroda u Jugoslaviji uop{te je produkt jedne perfidne vatikansko-kominternovske zavjere iz perioda izme|u dva svetska rata koju srpski narod usqed svoje poslovi~ne naivnosti nije na vrijeme prozreo. Prema tome, ispuweni su zakonski razlozi za zabranu rasturawa kwige predvi|eni odredbom ~lana 26. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. Uostalom, na karakter sadr`aja citiranih tekstova autor sam ukazuje u svojim predlozima za novo ure|ewe Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije koje je izneo na stranama kwige 118. do 119. Sa iznetih razloga odlu~eno je kao u izreci ovog re{ewa, a na osnovu ve} citiranih zakonskih propisa i ~lana 8. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa. Prema odredbi ~lana 13. stav 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, re{ewem kojim se izri~e zabrana rasturawa {tampane stvari sud }e narediti da se svi primerci {tampane stvari oduzmu a da se ova mera ne}e primeniti u pogledu onih delova za koje se utvrdi da se mogu odvojiti od delova ~ije je rasturawe zabraweno no, kako se u konkretnoj stvari ne radi o slu~ajevima koji se pomiwu u navedenom zakonskom propisu ve} o integralno povezanoj {tampanoj stvari kwizi to je sud u skladu sa navedenim zakonskim propisom izrekao zabranu rasturawa u celosti. Sud je ina~e odbio predlog za izvo|ewe dokaza da se izvede dokaz ve{ta~ewem na okolnost da li bi u dana{we vreme inkriminacije koje su bile predmet osude Vojislava [e{eqa predstavqale dru{tvenu opasnost, te da li bi se danas mogla uznemiriti javnost, te da se utvrdi da li se radi o vrednosnim sudovima ili istinitim odnosno neistini518

tim ~iwenicama, kao i da se izvede dokaz ve{ta~ewem od strane Centra za istra`ivawe javnog mwewa pri Fakultetu za sociologiju i politi~ke nauke u Qubqani, a na okolnost da li se mo`e uznemiravati javnost objavqivawem tvrdwi koje su 1984. godine inkriminisane pravosna`nom presudom, nalaze}i da je ~iweni~no stawe dovoqno razja{weno izvedenim dokazima, te se izvo|ewe predlo`enih dokaza pokazuje kao suvi{no. ^etrnaestog avgusta advokat Aleksandar Lojpur podnio je `albu Vrhovnom sudu Srbije u kojoj je naveo: Na osnovu ~l. 16. Zakona o spre~avawu zloupotrebe {tampe i drugih vidova informisawa, ovim dolepotpisani punomo}nik izdava~a i autora dr Vojislava [e{eqa iz Zemuna, u predmetu zabrane rasturawa kwige Demokratija i dogma, na osnovu punomo}ja u spisima, podnosi Vrhovnom sudu Srbije `albu protiv: re{ewa o zabrani rasturawa kwige Demokratija i dogma autora dr Vojislava [e{eqa, koje je doneo Okru`ni sud u Beogradu pod brojem Kr. br. 100/87 dana 7. avgusta 1987. godine zbog: 1. povrede zakona (~l. 363. st. 1. ta~. 2. Zakona o krivi~nom postupku koji se primewuje supsidijarno na osnovu ~l. 18. Zakona o spre~avawu zloupotrebe {tampe i drugih vidova informisawa); 2. povrede pravila postupka opisane u ~l. 364. st. 1. ta~. 11. ZKP, a na osnovu ~l. 363. st. 1. ta~. 1. istog zakona; 3. pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa (~l. 363. st. 1. ta~. 3. ZKP); pa punomo}nik izdava~a i autora predla`e da drugostepeni sud usvoji ovu `albu, preina~i prvostepeno re{ewe tako da odbije zahtev za zabranu i ukine re{ewe o privremenoj zabrani. Obrazlo`ewe: 1. Povreda zakona. Sud je pogre{no primenio propis iz ~l. 2. st. 1. ta~. 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa. Ova pogre{na primena posledica je lo{eg tuma~ewa ovog prili~no nejasnog propisa. Na~elno, propis iz ~l. 2. st. 1. ta~. 1. navedenog zakona mogu}e je tuma~iti na tri na~ina: 1) da }e sud zabraniti kwigu koja sadr`i spise za koje je pravosna`nom sudskom presudom stvarno i mesno nadle`nog suda utvr|eno da se wihovim rasturawem vr{i krivi~no delo; 2) da }e sud za svako pojedino izdawe sa~ekati odluku stvarno i mesno nadle`nog suda da u krivi~nom postupku utvrdi da bi rasturawe ba{ tog izdawa predstavqalo krivi~no delo; 3) da sam sud koji odlu~uje o zabrani ima obavezu da kao prethodno pitawe razmotri da li se rasturawem izdawa o ~ijoj je zabrani re~ vr{i krivi~no delo, i ne odlu~uju}i, naravno, pri tome ni o krivi~noj odgovornosti ni o drugim pitawima za koje je nadle`an sud u krivi~nom postupku. Tako bi odluka suda kojom bi se utvrdilo u postupku zabrane da se radi o publikaciji kojom se vr{i krivi~no delo imala dejstvo samo u postupku zabrane rasturawa, a pitawe postojawa krivi~nog dela, kaznene odgovornosti u~inioca i pitawe u~inioca krivi~nog dela bi ostalo rezervisano za tu`ila{tvo i sud u krivi~nom postupku.
519

Budu}i da je propis koji nudi tri ovako razli~ite mogu}nosti tuma~ewa nejasan, potrebno je sprovesti postupak tuma~ewa toga propisa. Po mi{qewu punomo}nika autora i izdava~a, koji god od poznatih na~ina tuma~ewa primenili moramo do}i do zakqu~ka da je jedino mogu}e kao ispravno prihvatiti tre}e tuma~ewe. Gramati~kim tuma~ewem iz ~iwenice da je upotrebqen u tekstu zakona izraz: zabrawuje se rasturawe {tampanih stvari kojima se vr{e... (dakle upotrebqeno je sada{we vreme) proizilazi da ne bi bilo zabraweno rasturawe publikacija kojima se vr{ilo krivi~no delo. Sa druge strane, teleolo{kim tuma~ewem, istra`ivawem ratio legis, odnosno svrhe kojom se rukovodio zakonodavac, jasno je da zakonodavac propisuje zabranu rasturawa publikacija kojima se vr{i krivi~no delo da bi onemogu}io nastajawe posledice tog krivi~nog dela, ili, uznemirewe javnosti koje bi moglo nastati ako bi se publikacije takve zlo~ina~ke sadr`ine mogle slobodno prodavati. Polaze}i od te svrhe jasno je da ne mo`e biti prihva}eno ni drugo tuma~ewe. Naime, ne bi imalo efekta sprovo|ewe krivi~nog postupka i ka`wavawe autora za delo koje je ve}, budu}i za sve vreme trajawa krivi~nog postupka koji se do pravosna`nosti presude mo`e dobrano otegnuti u slobodnoj prodaji, proizvelo zabrawene posledice. Otuda proizilazi da je mogu}e samo tre}e tuma~ewe, da sud prema okolnostima u vreme presu|ewa, procewuje da li se rasturawem publikacije ~ija se zabrana tra`i mo`e izvr{iti krivi~no delo iz glave 15. KZJ, ili ne. Presuda suda o tome bi imala dejstvo samo u pogledu zabrane rasturawa publikacije a sva ostala pitawa u pogledu postojawa krivi~nog dela, u~inioca i wegove kaznene odgovornosti, ostala bi rezervisana za krivi~ni postupak i ve}e odgovaraju}eg sastava i nadle`nosti i nadle`nog javnog tu`ioca. Me|utim, sud je primenio neispravno tuma~ewe, ovde navedeno kao prvo. Ovo tuma~ewe nije ispravno i zbog toga {to okamewuje dru{tveni razvoj, {to nikako nije mogao biti zakonodav~ev ciq. Naime, spisi koji bi na primer ukazivali na opasnost staqinisti~kog uticaja 1946. g. bivali su inkriminisani pravosna`nim presudama 1946. g. Ako bi se prihvatilo ovakvo tuma~ewe koje zagovara prvostepeni sud, ni danas ne bi bilo mogu}e rasturati takve spise, {to je zaista apsurdno, jer se dejstvo pravosna`ne presude pro{iruje na podru~je gde to nije zakonom predvi|eno. Tako|e, spisi kojima je ukazivano na opasnost birokratskog izopa~avawa sistema zbog politike Rankovi}a do brionskog plenuma bivali su pravosna`nim presudama inkriminisani. Zaista bi bilo neprihvatqivo tuma~ewe prema kome bi zakonodavac propisao da se i danas, posle op{tedru{tvene osude Rankovi}a i wegovih skretawa, zabrawuju takvi spisi. Prema tome, nije mogu}e zabraniti rasturawe neke publikacije samo zato {to ona sadr`i inkriminisane tekstove za koje je pravosna`nom presudom utvr|eno da wihovo rasturawe predstavqa krivi~no delo.
520

Potrebno je razmotriti da li bi danas rasturawe takvih tekstova moglo biti predmet inkriminacije. Prema mi{qewu punomo}nika autora danas Vojislav [e{eq ne bi mogao biti osu|en za delo za koje je osu|en 1984. g. na kaznu zatvora. Ovo zato {to to delo vi{e nije dru{tveno opasno. Prilikom procene dru{tvene opasnosti objavqivawa inkriminisanih tekstova Odgovor na anketu [ta da se radi i Miodrag Mili} zato~enik savesti svaki sud bi danas morao uzeti u obzir notorno poznatu stvar da danas tekstove sa identi~nim sadr`ajima objavquju svi revijalni i dnevni listovi. Ti tekstovi su napisani iz pera kako zvani~nih predstavnika dr`avne vlasti i dozvoqenih politi~kih organizacija, tako i iz pera najvi|enijih intelektualaca, profesora univerziteta, radnika u institutima dru{tvenih nauka i sl. Drugim re~ima, tu`ila{tvo i sudovi prilikom odlu~ivawa o zabranama kwiga ne mogu ostati gluvi i slepi na promene koje se de{avaju u dru{tvu. Te promene su velike, toliko velike, da danas nije dru{tveno opasno ono {to je bilo dru{tveno opasno 1984. g. ili {to je kao takvo moglo biti, makar i pogre{no, oceweno. Zakqu~ak po ta~ki 1 razlog pobijawa prvostepene odluke (molimo navesti kao razlog pobijawa prvostepene odluke po ovoj `albi): sud je pogre{no primenio propis iz ~l. 2. st. 1. ta~. 1. Zakona o zloupotrebi slobode {tampe i drugih vidova informisawa jer je pogre{no protuma~io taj propis kao da se wime propisuje bezuslovna zabrana {tampanih sadr`aja koji su bili bilo kada predmet inkriminacije po pravosna`nim presudama. Naprotiv, taj propis se mora tuma~iti tako da je du`nost suda koji odlu~uje o predlogu javnog tu`ioca da se zabrani publikacija da utvrdi da li u vreme dono{ewa sudske odluke publikacija ~ija se zabrana predla`e sadr`i takve sadr`aje koji mogu biti predmet inkriminacije po propisima iz glave 15. KZJ. Da se primenilo ovakvo tuma~ewe koje je jedino ispravno, videlo bi se da danas ne bi bilo dru{tveno opasno delo objaviti tekstove Odgovor na anketu [ta da se radi? i Miodrag Mili} zato~enik savesti zato {to se dru{tvena situacija u tolikoj meri promenila da se danas javno objavquju u revijalnim glasilima i dnevnim novinama tekstovi koji sadr`e identi~ne sadr`aje i koji su napisani od strane kako zvani~nih predstavnika dr`avne vlasti tako i najvi|enijih nau~nih radnika iz oblasti dru{tvenih nauka. Budu}i da objavqivawe pomenuta dva teksta ne bi moglo biti dru{tveno opasno delo tim tekstovima se i ne vr{i krivi~no delo iz glave 15. KZ Jugoslavije pa prema tome ne postoji razlog za zabranu naveden u ~l. 2. st. 1. ta~. 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa. Budu}i da ne postoje ni drugi osnovi za zabranu, potrebno je odbiti predlog javnog tu`ioca kao neosnovan. 2. Povreda pravila postupka. Prvostepena odluka ne daje razloge o odlu~nim ~iwenicama da danas nije dru{tveno opasno delo rasturawe tekstova Odgovor na anketu [ta da se radi? i Miodrag Mili} zato~e521

nik savesti. Prvostepena odluka ne daje razloge o odlu~noj ~iwenici da je dokazano da je stav javnog mwewa da se ovi tekstovi trebaju objavqivati. Dolepotpisani punomo}nik je na okolnost da je javno mwewe takvo predlo`io dokaz da se sprovede ve{ta~ewe istra`ivawem javnog mwewa, ali je sud ovaj predlog odbio bez navo|ewa razloga o tome u odluci. Time je sud na~inio povredu opisanu u ~l. 364. st. 1. ta~. 11. Zakona o krivi~nom postupku koji se supsidijarno primewuje u ovom postupku. 3. Neta~no i nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe. Sud je pogre{io kada je odbio predloge punomo}nika da se izvede dokazivawe saslu{awem ve{taka odre|ene struke na okolnost da li bi danas objavqivawe spornih delova teksta predstavqalo dru{tvenu opasnost, pa samim tim i krivi~no delo, te da li bi uznemirilo javnost. Sud nema dovoqno istorijskih, sociolo{kih i filozofskih saznawa da bi mogao da da merodavan sud o ~iwenicama na koje se odnose sporni tekstovi. U ovim tekstovima govori se jednim delom o ~iwenicama iz istorije jugoslovenskih naroda, u drugom delu se daje autorovo vi|ewe jugoslovenske dru{tvene situacije kako je autor video u vreme kada je pisao sporni tekst (1983). U tre}em delu radi se o autorovom politi~kom programu koji on predla`e za prevazila`ewe dru{tvenih problema. Sud nije dovoqno stru~an da daje sudove o ~iwenicama iz istorije jugoslovenskih naroda. Sud ne mo`e dati svoju ocenu da li je neki autorov stav koji se odnosi na istoriju pre i za vreme Drugog svetskog rata istinit ili neistinit. U odgovoru na ovakvo obrazlo`ewe ovog dokaznog predloga, predstavnik optu`be je ustvrdio da se radi o pitawima o kojima merodavan sud u smislu istinitosti ili neistinitosti mo`e dati ne samo sud, ve} i ispod proseka obrazovan ~ovek. Iz re{ewa koje se ovde osporava ne vidi se da li je sud prihvatio ovakvu argumentaciju kada je odbio ovaj dokazni predlog. Odbrana isti~e da ovakvo stanovi{te, koje je predlo`ila optu`ba, a sud (izgleda) prihvatio, ne mo`e biti prihva}eno. Sud, javni tu`ilac i punomo}nik mogu davati merodavne sudove o pravnim pitawima. Me|utim, kada se radi o pitawima koja su predmet nau~nih istra`ivawa u razli~itim granama dru{tvenih nauka, merodavne sudove mogu davati samo odre|eni ve{taci, specijalisti za odnosnu granu dru{tvenih nauka. Odluka suda da se ne izvodi utvr|ivawe istinitosti stavova iz spornog teksta koji se odnose na istorijske ~iwenice i stawe dru{tva u vreme kada je tekst pisan mo`e biti prihva}ena jedino sa pozivom na pretpostavku koja mora va`iti u ovom postupku da su sporni stavovi istiniti. Neistinitost mora da dokazuje optu`ba. Me|utim, od utvr|ewa da su sporni delovi teksta istiniti ili neistiniti zavisi odluka suda u ovom predmetu. Naime, tek ako bi se nedvosmisleno utvrdilo da su stavovi neistiniti, moglo bi se eventualno go522

voriti o krivi~nom delu ili uznemiravawu javnosti kao razlozima za zabranu. Budu}i da sud nema neophodno potrebnih stru~nih saznawa iz oblasti istorije, sociologije ili filozofije, bez kojih ne mo`e biti dat istinit, merodavan sud o istinitosti ili neistinitosti pojedinih stavova iz oblasti istorije ili sociologije ili filozofije, prvostepeni sud nije mogao bez ve{ta~ewa vaqano utvrditi istinitost ili neistinitost tvrdwi zbog kojih se zahteva zabrana kwige. Otuda je prvostepeno re{ewe rezultat nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa. Sud nije naveo razloge zbog ~ega nije prihvatio predlog odbrane da se zatra`i ve{ta~ewe javnog mwewa o tome da li bi danas javnost bila uznemirena javnim objavqivawem inkriminisanih tekstova. Naime, punomo}nik je pozivaju}i se na rezultate istra`ivawa javnog mwewa u Sloveniji prema kojima 67% Slovenaca smatra da ~l. 133. KZJ treba mewati i da tekstove inkriminisane po tom ~lanu treba objavqivati, ukazao na ~iwenicu da je zakon po kome se zahteva zabrana savezni jugoslovenski zakon. Tako|e je javnost koja se {titi od uznemiravawa tim zakonom jugoslovenska javnost. Predlo`enim dokazom istra`ivawem javnog mwewa odbrana je htela da doka`e da je jugoslovenska javnost protiv zabrana objavqivawa tekstova koje su sudovi 1983. g. inkriminisali kao ~l. 133. KZJ. U primeni saveznog propisa kojim se {titi jugoslovenska javnost od uznemiravawa od odlu~uju}eg je zna~aja okolnost da li bi objavqivawe spornih tekstova uznemirilo jugoslovensku javnost. Odbrana tvrdi da jugoslovensku javnost vi{e uznemiruje zabrana kwiga nego objavqivawe tekstova koji su inkriminisani ranije po ~l. 133. KZJ. To se vidi iz ve} obavqenog istra`ivawa javnog mwewa u delu jugoslovenske javnosti (u Sloveniji) a da je sud prihvatio dokazni predlog punomo}nika, to bi se videlo iz istra`ivawa ostalih delova jugoslovenske javnosti od strane za to osposobqene institucije. 3.1. Odbrana daje nove dokazne predloge i obrazlo`ewe za{to ih nije iznela pred prvostepenim sudom. Odbrana predla`e da se pred drugostepenim sudom odr`i pretres i da se na pretresu izvedu slede}i novi dokazi: 1. ^itawe ~lanaka Prana dr`ava od voqe do samovoqe i Hiqadu veli~anstvenih objavqenih iz pera dr Fuada Muhi}a iz Sarajeva u listu Duga u brojevima od 24. jula i 8. avgusta 1987. godine. 2. ^itawe ~lanaka Monopol u`ih krugova koji je objavqen u listu Borba dana 30. i 31. jula 1987. godine autora Najdana Pa{i}a. 3. ^itawe intervjua kojeg je dao Jure Bili}, politi~ki radnik iz Makarske, listu Danas dana 14. 10. 1986. godine. 4. ^itawe ~lanka Na{e najve}e zlo dogmatizam autora dr Vjekoslava Mikecina objavqenog u listu Danas dana 6. juna 1987. godine. 5. ^itawe ~lanka Politika na sudu javnosti autora dr Tomislava Jantola, profesora Univerziteta, objavqenog u listu Danas dana 16. ju na 1987. godine na okolnosti koje su bli`e opisane u dokaznim predlozi523

ma prilo`enim uz svaki od priloga prilo`enih tekstova ~ije se ~itawe predla`e, tj. na okolnost da danas, 1987. godine, objavqivawe spornih tekstova zbog kojih se predla`e zabrana, ne mo`e predstavqati opasno delo, pa samim tim ni krivi~no delo, niti bi moglo uznemiriti javnost, obzirom na to da stavove sli~ne ili identi~ne onima zbog kojih se zahteva zabrana kwige, zastupaju i javno izra`avaju najeminentniji predstavnici jugoslovenske javnosti: istaknuti politi~ari i nau~ni radnici. Zakqu~ak o novim dokazima (molimo navesti u citirawu razloga `albe). Ovi dokazni predlozi predstavqaju dokaze da danas nije krivi~no delo objaviti i rasturati tekstove Odgovor na anketu [ta da se radi? i Miodrag Mili} zato~enik savesti jer to ne mo`e biti dru{tveno opasno delo, niti bi to objavqivawe moglo uznemiriti javnost, pa da stoga ne postoji niti jedan razlog za zabranu sporne kwige. Najzad, odbrana daje obrazlo`ewe za{to ove dokazne predloge nije prilo`ila u toku prvostepenog postupka: Ovi dokazni predlozi daju se na iste okolnosti na koje su dati dokazni predlozi u toku prvostepenog postupka, da se sprovedu opisana ve{ta~ewa. Budu}i da okolnosti na koje su dati dokazni predlozi (da danas nije dru{tveno opasno delo rasturawe spornih tekstova i da to ne mo`e uznemiriti javnost) ulaze u okvir onih okolnosti koje se pretpostavqaju na osnovu zakonske prezumpcije nevinosti koja se supsidijarno primewuje na autora i izdava~a u ovom postupku, odbrana je smatrala da je sudsko odbijawe da se izvedu dva ve{ta~ewa rezultat uverewa suda da optu`ba nije opovrgla ni~im ove pretpostavke u korist autora i izdava~a. Stoga odbrana nije htela da optere}uje sud novim dokaznim predlozima. Na osnovu navedenog ova je `alba umesna a postavqeni `albeni predlog je na zakonu zasnovan. Istog dana `albu Vrhovnom sudu Srbije su uputili advokati Rade Mikijeq i dr Ivan Jankovi}, navode}i: O`albenim re{ewem izre~ena je trajna zabrana rasturawa u celosti kwige Demokratija i dogma autora dr Vojislava [e{eqa, u izdawu autora, objavqene u Beogradu 1987. godine. Preko svog punomo}nika, ovla{}enog na zastupawe po punomo}ju u spisu, izdava~ pobija ovo re{ewe u celosti zbog: povrede zakona (~l. 363. st. 1. ta~. 2. ZKP); pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa (~l. 363. st. 1. ta~. 3. ZKP), pa stavqa slede}i `albeni predlog: Uva`ava se `alba i ukida se o`albeno re{ewe a predmet vra}a prvostepenom sudu na ponovno odlu~ivawe ili preina~uje se o`albeno re{ewe tako {to se odbija predlog OJT u Beogradu Ut. br. 30/87 od 5. 08. 1987. godine i ukida re{ewe istog OJT Ut. br. 30/87 od 4. 08. 1987. godine. Predla`e se tome sudu da, pre odlu~ivawa o ovoj `albi, pozove i saslu{a stranke u smislu odredbe ~l. 16. st. 4. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova javnog informisawa. Obrazlo`ewe:
524

1. Prvostepeni sud je na{ao da su tekstovi na stranama 131-138. i 140148. kwige u svemu identi~ni sa inkriminacijama krivi~nog dela neprijateqske propagande iz ~l. 133. st. 1. KZ SFRJ za koje je dr Vojislav [e{eq pravosna`no osu|en presudom Saveznog suda Kps. br. 32/85 od 2. 07. 1985. godine, pa je otuda zakqu~io da se wihovim ponovnim objavqivawem ponovo vr{i krivi~no delo iz ~l. 133. st. 1. KZ SFRJ i da se rasturawe predmetne kwige stoga ima zabraniti u smislu ~l. 2. st. 1. ta~. 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova javnog informisawa (daqe: ZSZS[), koja zabrawuje rasturawe {tampanih stvari kojima se vr{e krivi~na dela protiv osnova socijalisti~kog samoupravnog dru{tvenog ure|ewa. Neosnovan je ovakav stav prvostepenog suda: (1) Krivi~no delo neprijateqske propagande ne sastoji se samo u izgovarawu ili objavqivawu re~i i re~enica koje su sada objavqene u kwizi Demokratija i dogma. Za postojawe ovog krivi~nog dela potrebno je i da se te re~i izgovaraju ili objavquju u nameri pozivawa ili podsticawa na obarawe vlasti radni~ke klase itd, odnosno da se u wima sadr`ano prikazivawe dru{tvenopoliti~kih prilika u zemqi, pored toga {to je neistinito, vr{i sa zlom namerom. Jer, te re~i same po sebi ne predstavqaju nikakvu magi~nu formulu ~ijim se samim izgovarawem kr{i zakon ili izazivaju dru{tveno opasne posledice. Prilikom su|ewa dr Vojislavu [e{equ za krivi~no delo neprijateqske propagande, nadle`na krivi~na ve}a (Okru`nog suda u Sarajevu, Vrhovnog suda BiH i Saveznog suda) utvr|ivala su i vinost okrivqenog, tj. wegov psihi~ki stav prema radwi dela. U ovde o`albenom postupku, prvostepeni sud nije u~inio ni{ta sli~no, a bez toga se ne mo`e smatrati da objavqivawe inkriminisanih re~i samo po sebi predstavqa krivi~no delo. (2) Krivi~no delo je samo dru{tveno opasno delo ~ija su obele`ja utvr|ena zakonom. Dru{tvena opasnost dela nije nikakvo apsolutno ili neizmewivo wegovo svojstvo, nego zavisi od ~itavog niza okolnosti. Ako su 1984. i 1985. godine sudovi smatrali da su [e{eqeve re~i dru{tveno opasne, to ne zna~i da one ostaju dru{tveno opasne zauvek. Dakle, na prvostepenom sudu je bilo da ceni da li objavqivawe inkriminisanih tekstova danas, 1987. godine u Beogradu, predstavqa dru{tvenu opasnost. Prvostepeni sud je propustio da to u~ini. (3) Prilikom ocewivawa dru{tvene opasnosti objavqivawa inkriminisanih tekstova danas, prvostepeni sud je bio du`an a to nije u~inio da posebno ceni ~iwenicu da je sadr`ina tih tekstova ranijim pravosna`nim presudama podvedena pod bi}e krivi~nog dela neprijateqske propagande, tj. da je pravosna`nom sudskom presudom ve} utvr|eno da su ti tekstovi neistiniti odnosno zlonamerni i da se wima poku{ava podsticawe odnosno podstrekivawe na obarawe vlasti radni~ke klase itd. Ova ~iwenica je javnosti, pa i ~itaocima kwige Demokratija i dogma poznata, a sam autor je isti~e u svom predgovoru. Odavde sledi da prilikom wihovog ponovnog objavqivawa javnost vi{e ne mo`e da bude zavedena niti uznemirena, jer joj je poznato da je pravosna`nom sudskom presudom utvr|eno da ti tekstovi sadr`e zlonamerne neistine i
525

pozivawe na obarawe vlasti radni~ke klase itd. Otuda ~itaoci ove tekstove primaju sa zdravom rezervom i oni vi{e nisu podobni kao sredstvo vr{ewa neprijateqske propagande. (4) Sve {to je gore re~eno za inkriminisane tekstove dr Vojislava [e{eqa va`i u potpunosti, mutatis mutandis, i za inkriminisane tekstove Miodraga Mili}a na str. 22. kwige Demokratija i dogma. Dakle, da bi primenio odredbu ~l. 2. st. 1. ta~. 1. ZSZS[, prvostepeni sud je morao da, kao prethodno pitawe, re{i pitawe postojawa krivi~nog dela iz ~l. 133. st. 1. KZ SFRJ. Prvostepeni sud je propustio da tako postupi. II. Prvostepeni sud je na{ao da se inkriminisanim tekstovima sa str. 12. i 247. kwige grubo vre|a ugled SFRJ, Predsedni{tva SFRJ i nanosi povreda ugleda predstavnika Predsedni{tva SFRJ i Skup{tine SFRJ. Inkriminisani tekstovi se odnose na: Predsedni{tvo SFRJ u celini (prvi citat), Hamdiju Pozderca (drugi citat), Branka Mikuli}a (drugi i tre}i citat) i Staneta Dolanca (tre}i citat). (1) U prvom citatu se autor obra}a predstavkom Predsedni{tvu SFRJ i tra`i da mu se vrati putna isprava koja mu je, po wegovom mi{qewu, protivpravno uskra}ena. On tu izra`ava sumwu u legitimitet Predsedni{tva SFRJ, ali to ne ~ini u nameri vre|awa niti na uvredqiv na~in nego samo iznosi svoje uverewe o na~inu i demokrati~nosti izbora za ~lanove toga tela. (2) U drugom i tre}em citatu autor iznosi odre|ene tvrdwe i ocene u pogledu javne dr`avni~ke delatnosti trojice jugoslovenskih dr`avnika. Me|utim, nijedan od ove trojice ne ulazi u krug lica koja su za{ti}ena odredbom ~l. 1. st. 1. ta~. 5. ZSZS[, a koju je odredbu prvostepeni sud primenio. Naime, citirana odredba {titi: 1) ugled SFRJ, 2) ugled Skup{tine SFRJ, 3) ugled Predsedni{tva SFRJ, 4) ugled predstavnika Skup{tine SFRJ, 5) ugled predstavnika Predsedni{tva SFRJ i 6) ugled Predsednika Republike (ova funkcija vi{e ne postoji). Branko Mikuli} je predsednik Saveznog izvr{nog ve}a. Kao takav, on ne ulazi u krug lica za{ti}enih odredbom ~l. 1. st. 1. ta~. 5. ZSZS[. Hamdija Pozderac i Stane Dolanc su ~lanovi Predsedni{tva SFRJ. Predstavnik Predsedni{tva SFRJ je Lazar Mojsov. Citirana odredba {titi samo predstavnika Predsedni{tva SFRJ, a ne i wegove ~lanove. Dakle, ni Hamdija Pozderac i Stane Dolanc ne ulaze u krug lica za{ti}enih odredbom ~l. 1. st. 1. ta~. 5. ZSZS[. Citirana odredba taksativno nabraja lica koja u`ivaju za{titu i ona se mora tuma~iti restriktivno. Pod wu se ne mogu podvoditi svi ili neodre|en broj saveznih funkcionera.
526

Da je ova, restriktivna interpretacija citirane zakonske odredbe ta~na pokazuju i slede}e dve okolnosti: (a) Odredba ~l. 157. KZ SFRJ tako|e {titi samo predstavnike najvi{ih dr`avnih organa (Skup{tine, Predsedni{tva i SIV-a). U predlogu za izmene i dopune KZ SFRJ, koji je sa~inio Savezni sud 1985. godine, predla`e se i da se krug lica za{ti}enih ovim propisom pro{iri tako da obuhvati sve ~lanove Predsedni{tva, a ne samo wegovog predsednika (kao predstavnika Predsedni{tva). To pokazuje da ~lanovi Predsedni{tva sada ne u`ivaju krivi~no-pravnu za{titu na osnovu ~l. 157. KZ SFRJ i wemu analognog ~l. 1. st. 1. ta~. 5. ZSZS[. (b) U teku}em postupku promene Ustava SFRJ predla`e se, izme|u ostalog, uno{ewe odredbe kojom se Predsedni{tvo SFRJ ovla{}uje da mo`e odrediti pojedinog svog ~lana da ga predstavqa. Odavde sledi da sada ~lanovi Predsedni{tva SFRJ ne predstavqaju Predsedni{tvo i da se ne mogu smatrati predstavnicima Predsedni{tva u smislu ~l. 1. st. 1. ta~. 5. ZSZS[. Dakle, primewuju}i ~l. 1. st. 1. ta~. 5. ZSZS[ na utvr|eno ~iweni~no stawe, prvostepeni sud je primenio zakon koji se nije mogao primeniti. III. Prvostepeni sud je na{ao da inkriminisani tekstovi sa str. 109. i 191. kwige sadr`e neistine o sada{wem stawu dru{tvenopoliti~kog sistema u na{oj zemqi u vidu autorovih tvrdwi o tome, kojima se nesumwivo mo`e uznemiriti javnost. Ovakvo nala`ewe suda je bez osnova, a nije ni~im dokazano. (1) Prvostepeni sud uop{te nije utvr|ivao istinitost odnosno neistinitost inkriminisanih tvrdwi. (2) Prvostepeni sud uop{te nije utvr|ivao da li bi te tvrdwe, pod pretpostavkom da su neistinite, mogle da uznemire javnost. Jer, ako su inkriminisane tvrdwe notorno neistinite (pa se zato posebno ne dokazuje wihova neistinitost), onda se mora po}i od pretpostavke da one kao takve i ne mogu uznemiriti javnost. Naime, javnost bi se mogla uznemiriti zbog tvrdwe koje imaju privid istinitosti a nikako zbog onih koje su notorno neistinite pa im niko i ne mo`e poverovati. (3) Suprotno tvrdwi prvostepenog suda da se inkriminisane tvrdwe odnose na sada{we stawe dru{tvenopoliti~kog sistema u na{oj zemqi, one se ve}inom odnose na istorijske doga|aje, a jednim delom, odnose se na drugu dr`avu (Kraqevinu Jugoslaviju). Na osnovu svega izlo`enog, ova `alba je opravdana i na zakonu zasnovana, pa se od toga suda tra`i da je uva`i a u woj sadr`ani `albeni predlog u celosti usvoji. [esnaestog septembra primio sam rje{ewe Vrhovnog suda u kome je stajalo: Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u ve}u sastavqenom od sudija: Dragomira Nikoli}a, kao predsednika ve}a, Dobrinke Lu~i} i Dragomira Stojanovi}a, kao ~lanova ve}a sa stru~nim saradnikom Mirjanom Lazin, kao zapisni~arem, u predmetu zabrane rasturawa kwige autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa Demokratija i dogma ~iji je {tampar sam au527

tor, re{avaju}i o posebnim `albama punomo}nika izdava~a i autora Aleksandra Lojpura i Rada Mikijeqa, adv. iz Beograda, koje su izjavqene protiv re{ewa Okru`nog suda u Beogradu Kr. br. 100/87 od 7. avgusta 1987. godine, u sednici ve}a odr`anoj dana 27. avgusta 1987. godine, doneo je re{ewe: Odbijaju se kao neosnovane `albe punomo}nika autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa, adv. Aleksandra Lojpura i Rada Mikijeqa, koje su izjavqene protiv re{ewa Okru`nog suda u Beogradu Kr. br. 100/87 od 7. avgusta 1987. godine. Obrazlo`ewe: Re{ewem Okru`nog suda u Beogradu Kr. br. 100/87 od 7. avgusta 1987. godine, zabraweno je u celosti rasturawe kwige autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa Demokratija i dogma, ~iji je {tampar sam autor, sa mestom stanovawa u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14. Istim re{ewem je odlu~eno da se svi primerci navedene kwige oduzmu i po pravosna`nosti re{ewa uni{te, a da se izreka re{ewa po pravosna`nosti istog objavi u Slu`benom listu SFRJ i Slu`benom glasniku SRS. Protiv ovog re{ewa izjavili su `albe: punomo}nik izdava~a i autora Aleksandar Lojpur, adv. iz Beograda, zbog povrede zakona, povreda pravila postupka i pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa, sa predlogom da se isto preina~i i odbije zahtev za zabranu i ukine re{ewe o privremenoj zabrani; punomo}nik autora i izdava~a Rade Mikijeq, adv. iz Beograda, zbog povrede zakona i pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa, sa predlogom da se re{ewe ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlu~ivawe, ili da se isto preina~i tako {to }e se odbiti predlog okru`nog javnog tu`ioca u Beogradu, Ut. br. 30/87 od 5. avgusta 1987. godine i ukine re{ewe istog tu`ioca pod navedenim brojem od 4. avgusta 1987. godine. Vrhovni sud je odr`ao sednicu ve}a na kojoj je razmotrio sve spise predmeta zajedno sa pobijanim re{ewem, pa je posle ocene navoda u podnetim `albama i stavqenih predloga u istim i u podnesku republi~kog javnog tu`ioca Ktr. I. broj 1896/87 od 25. avgusta 1987. godine da se izjavqene `albe odbiju odlu~io kao u izreci re{ewa. U `albi punomo}nika Lojpura se navodi da se povrede pravila postupka ogledaju u tome {to se u re{ewu ne navode razlozi o odlu~nim ~iwenicama da nije dru{tveno opasno delo rasturawe tekstova Odgovor na anketu [ta da se radi i Miodrag Mili} zato~enik savesti, niti o tome da je stav javnog mwewa da se svi tekstovi trebaju objaviti, pa da je time u~iwena bitna povreda odredaba krivi~nog postupka iz ~l. 364. st. 1. ta~. 1. ZKP. Vrhovni sud je utvrdio da ovi navodi `albe nisu osnovani. Ovo zbog toga, jer obrazlo`ewe pobijanog re{ewa sadr`i dovoqne, jasne i logi~ne razloge o svim odlu~nim ~iwenicama, pa i o ~iwenicama kojima se sud rukovodio pri zakqu~ivawu o tome zbog ~ega treba zabraniti rasturawe kwige Demokratija i dogma autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa. U tim razlozima su sadr`ani i razlozi o tome da rasturawe tekstova Od528

govor na anketu [ta da se radi i Miodrag Mili} zato~enik savesti, predstavqa rasturawe {tampanih stvari kojima se vr{e krivi~na dela protiv osnova socijalisti~kog samoupravnog dru{tvenog ure|ewa (strana 12. stav 2. pobijanog re{ewa), a time i o tome da to predstavqa dru{tveno opasno delo, po{to to proizilazi iz pravosna`nih presuda u kojima je utvr|eno da sadr`ina istih predstavqa krivi~no delo iz ~l. 133. st. 1. KZJ. Zbog toga je bilo suvi{no ispitivawe javnog mwewa o tome da ti tekstovi treba da se objave pa je prvostepeni sud pravilno postupio kada je ovakav predlog punomo}nika Lojpura odbio i o tome u re{ewu naveo dovoqno razloga (na strani 16. re{ewa). Osporavaju}i re{ewe zbog povrede zakona u `albama oba punomo}nika se navodi da prvostepeni sud nije utvr|ivao da li se rasturawem izdawa o kome je re~, vr{i krivi~no delo iz glave 15. KZJ, i to sada, ve} je po{ao od toga da je ranije, dakle, pre {tampawa kwige Demokratija i dogma utvr|eno da je rasturawe tekstova Odgovor na anketu [ta da se radi i Miodrag Mili} zato~enik savesti, predstavqalo krivi~no delo iz ~l. 133. st. 1. KZJ, iako prema tvrdwi u ovim `albama objavqivawe ovih tekstova vi{e nije dru{tveno opasno. U `albi punomo}nika Mikijeqa se navodi jo{ i to, da u postupku nije utvr|ivana zla namera autora i izdava~a, a za postojawe krivi~nog dela neprijateqske propagande je potrebna namera pozivawa ili podsticawa na obarawe vlasti radni~ke klase itd. Vrhovni sud je utvrdio da se neosnovano u ovim `albama u osnovi tvrdi da se rasturawem kwige Demokratija i dogma u kojoj su sadr`ani i tekstovi Odgovor na anketu [ta da se radi i Miodrag Mili} zato~enik savesti, ne bi vr{ilo krivi~no delo protiv osnova socijalisti~kog samoupravnog dru{tvenog ure|ewa. Ovo zato, jer nije sporno da je dr Vojislav [e{eq presudom Saveznog suda Krs. br. 32/85 od 2. jula 1985. godine, ogla{en krivim zato {to je u napisu Odgovor na anketu [ta da se radi, izme|u ostalog naveo i ono {to je sada napisano u kwizi Demokratija i dogma na strani 131-138. i od 140-148, a {to je navedenom presudom oceweno kao krivi~no delo neprijateqske propagande iz ~l. 133. st. 1. KZJ, koje spada u glavu XV KZJ, koja se odnosi na krivi~na dela protiv osnova samoupravnog socijalisti~kog ure|ewa. Isto tako nije sporno da kwiga Demokratija i dogma, na strani 22. sadr`i tekstove zbog kojih je Miodrag Mili} ogla{en krivim presudom Vrhovnog suda Srbije K`. I. 357/85 od 9. juna 1985. godine, zbog istog krivi~nog dela. Iz spisa je vidqivo da je povodom zahteva za vanredno preispitivawe pravosna`nih presuda osu|enog Mili}a i wegovih branilaca Saveznom sudu presudom Kps. 96/85 od 24. decembra 1985. godine, iste odbio kao neosnovane. Vidqivo je, dakle, da je od dono{ewa presuda kojima je utvr|eno da su dr Vojislav [e{eq i Miodrag Mili} po~inili krivi~na dela iz ~l. 133. st. 1. KZJ, pa do {tampawa kwige Demokratija i dogma u 1987. godini dr Vojislava [e{eqa, koja u sebi sadr`i i one tekstove zbog kojih su ogla{eni krivim navedenim presudama dr Vojislav [e{eq i Miodrag Mili}, proteklo kratko vreme. U me|uvremenu se ni{ta nije izme529

nilo ostao je isti Krivi~ni zakon Jugoslavije, sa istim bi}em krivi~nog dela neprijateqske propagande iz ~l. 133. st. 1. KZJ i iste dru{tvenopoliti~ke prilike u zemqi, tako da utvr|ewa pravnosna`nim presudama da je ono za {ta su dr Vojislav [e{eq i Miodrag Mili} ogla{eni krivim i daqe predstavqa krivi~no delo iz glave XV KZJ, te bi se rasturawem kwige Demokratija i dogma vr{ila krivi~na dela protiv osnova socijalisti~kog samoupravnog ure|ewa. Iz toga daqe proizilazi da je postupawe autora i izdava~a kada `eli da rastura navedenu kwigu zlonamerno, jer je pravosna`nim presudama utvr|eno da su dru{tvenopoliti~ke prilike u zemqi prikazivane zlonamerno. Zbog svega napred navedenog pravilno je prvostepeni sud primenom ~l. 2. st. 1. ta~. 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa zabranio rasturawe kwige Demokratija i dogma autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa, po{to i samo napred navedene okolnosti predstavqaju dovoqan osnov za zabranu iste. Osporavaju}i pravilnost primene zakona u `albi punomo}nika Mikijeqa se, daqe, tvrdi da se tekstovima na strani 12. i 247. kwige ne vre|a ni Predsedni{tvo SFRJ, po{to autor nema namere da Predsedni{tvo vre|a, a da Branko Mikuli}, Hamdija Pozderac i Stane Dolanc, nisu za{ti}eni odredbom ~l. 1. st. 1. ta~. 5. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informacija te da zbog ovih tekstova kwiga Demokratija i dogma ne mo`e biti zabrawena. Vrhovni sud nalazi da su ove `albene tvrdwe bez osnova. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da se u delu kwige tekstovima na strani 12, 183. i 247. grubo vre|a ugled SFRJ, Predsedni{tva SFRJ, predsednika Predsedni{tva SFRJ i Skup{tine SFRJ. Ne mo`e se ocewivati svaki red ili svaka re~enica zasebno u ovoj kwizi i tako odvojiti ono {to se odnosi na samo Predsedni{tvo i ono {to se odnosi na wegove ~lanove. Naprotiv, mora se ono {to je napisano ocewivati u me|usobnoj vezi, a takva ocena ukazuje da se navedenim tekstovima grubo vre|a Predsedni{tvo SFRJ. Ne mo`e se prihvatiti teza u `albi da se pojedina~no mogu vre|ati ~lanovi Predsedni{tva SFRJ, a da to ne predstavqa istovremeno i vre|awe Predsedni{tva, naravno, pod uslovom da se to ~ini u takvoj nameri, {to je ovde o~igledno. Pobijaju}i re{ewe zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa u `albi punomo}nika Lojpura se navodi da je sud pogre{io {to nije odredio ve{ta~ewe radi utvr|ivawa {ta od spornih tekstova predstavqa dru{tvenu opasnost, a osporava se i stru~nost suda da daje sudove o ~iwenicama iz istorije. U `albi punomo}nika Mikijeqa se navodi jo{ i to, da tekstovi na strani 109. i 191. kwige i da su neistiniti, ne bi mogli da uznemire javnost, a tvrdi se i to da nije utvr|ivana istinitost inkriminisanih tvrdwi. Vrhovni sud je utvrdio da su gorwi navodi u `albama neosnovani. Dru{tvena opasnost je obele`je krivi~nog dela i ona je izra`ena u svakom konkretno izvr{enom krivi~nom delu. Po{to je utvr|eno da najve}i broj tekstova zbog kojih je izre~ena zabrana predstavqa krivi~no delo to zna~i da postoji i dru{tvena opasnost, te je ve{ta~ewe o tome da
530

li dru{tvena opasnost postoji ili ne postoji objavqivawem i rasturawem ovih tekstova nepotrebno. Pravosna`no je utvr|eno da ti tekstovi neistinito prikazuju dru{tvenopoliti~ke prilike, te nema oslonca tvrdwa `albe da sud nije stru~an da to utvr|uje. Proizvoqna je tvrdwa u `albi punomo}nika Mikijeqa, da tvrdwe na stranama 109. i 191. i da su neistinite, ne bi uznemirile javnost, po{to i po oceni Vrhovnog suda sadr`ina tih tekstova ukoliko bi do{lo do rasturawa kwige mo`e dovesti do uznemirewa gra|ana. Ovom `albom se isti~e da nije utvr|ivana istinitost inkriminisanih tvrdwi, pa Vrhovni sud nalazi da je neistinitost istih istorijski poznata i da je nije trebalo posebno ni utvr|ivati (zar je trebalo utvr|ivati, npr. da li je istina ili ne i ovakva tvrdwa: ...~itav ustavni i politi~ki sistem prilago|avan je nacionalisti~kim aspiracijama wegove uzurpatorske vrhu{ke vaspitavane u duhu kominternovskih predrasuda i osvetni~kog raspolo`ewa prema Srbiji kao ju`noslovenskom Pijemontu...). Predlog punomo}nika Lojpura da se pred Vrhovnim sudom odr`i pretres se pokazuje neosnovanim, po{to ~iweni~no stawe nije nepotpuno, a ni pogre{no utvr|eno, te ne treba izvoditi nove dokaze, niti ponoviti ve} ranije izvedene dokaze. Sa iznetih razloga, a na osnovu ~l. 397. st. 3. ZKP odlu~eno je kao u izreci ovog re{ewa. Sedmog septembra reagovao je Odbor za odbranu slobode misli i izra`avawa, u sastavu: Zagorka Golubovi}, Vojislav Ko{tunica, Mladen Srbinovi}, Mi}a Popovi}, Qubomir Tadi}, Borislav Mihajlovi} Mihiz, Dragoslav Srejovi}, Tanasije Mladenovi}, Dragoslav Mihailovi}, Radovan Samaryi}, Gojko Nikoli{, Neca Jovanov, Kosta ^avo{ki, Predrag Palavestra, Mihailo Markovi}, Dobrica ]osi}, Nikola Milo{evi}, Matija Be}kovi}, Ivan Jankovi} i Andrija Gams, te se obratio Skup{tini i Predsedni{tvu Srbije protestnim pismom slede}e sadr`ine, koje je potpisao dr Vojislav Ko{tunica: Za samo dve nedeqe, Okru`ni sud u Beogradu zabranio je dve kwige autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa: Disidentski spomenar (re{ewe Kr. br. 94/87 od 24. 07. 1987) i Demokratija i dogma (Kr. br. 100/87 od 07. 08. 1987). Prema nala`ewu suda, ove kwige sadr`e neistine kojima bi se mogla uznemiriti javnost i tekstove kojima se vr{i krivi~no delo ne prijateqske propagande, a pored toga grubo vre|aju ugled SFRJ i wenih predstavnika (Hamdije Pozderca, Branka Mikuli}a i Staneta Dolanca). Ne upu{taju}i se u ~iweni~nu i pravnu osnovanost ovih sudskih re{ewa, skre}emo va{u pa`wu da praksa zabrawivawa i uni{tavawa {tampanih stvari nije samo protivna na~elu slobode mi{qewa, izra`avawa i objavqivawa nego i da je iracionalna i uzaludna. Naime, jugoslovenska javnost je bila i ostala duboko uznemirena zbog op{te krize koja ve} godinama mu~i zemqu, pa objavqivawe [e{eqevih kwiga ne bi toj ozbiqnoj zabrinutosti moglo i{ta da doda niti da
531

od we {to oduzme. (Ako i{ta, sam ~in zabrane kwige mogao bi uznemiriti, i to iz na~elnih razloga, jedan deo javnosti). Pored toga, ugled Pozderca, Mikuli}a i Dolanca ne bi trebalo da zavisi od toga {ta o wima misli i pi{e Vojislav [e{eq nego od onoga {ta i kako oni, kao dr`avnici i javne li~nosti, ~ine za op{te dobro. Ono {to je [e{eq imao da ka`e o Hamdiji Pozdercu, na primer, deluje naivno i sve`e u pore|ewu s uverqivim optu`bama koje se danas ~uju o Pozder~evoj ulozi i gigantskim finansijskim skandalima i privrednom kriminalu. Te{ko je oteti se utisku da brojne represivne mere protiv dr Vojislava [e{eqa (hap{ewa, su|ewa, robija, zabrana ~etiri kwige) imaju ~isto politi~ku pozadinu, a da je wihov osnovni ciq za{tita i zadovoqewe povre|ene sujete nekih jugoslovenskih (a posebno bosanskih) profesionalnih politi~ara, na ~elu s Hamdijom Pozdercem i Brankom Mikuli}em. Kad bi ti politi~ari sami ~uvali svoj ugled i ~ast umesto da taj posao za wih obavqa Okru`ni sud u Beogradu, bilo bi boqe i wima i zemqi. Pozivamo vas da svojim politi~kim autoritetom delujete tako kako bi se otklonile pravne posledice ovde citiranih sudskih odluka (koje jo{ nisu pravosna`ne) i kako bi se u Jugoslaviji ve} jednom prestalo s gu{ewem slobode mi{qewa i izra`avawa i sa spaqivawem kwiga. Odbor za za{titu umetni~ke slobode Udru`ewa kwi`evnika Srbije u sastavu: Julija Najman, dr Vladislava Ribnikar, Qiqana [op, dr Svetlana Slap{ak, Alek Vukadinovi}, Zoran Glu{~evi}, Slobodan Rakiti}, dr Vladeta Jankovi}, Du{an Vukajlovi}, dr Aleksandar Petrov, Gojko \ogo, izdao je 11. oktobra Saop{tewe broj 68, koje je potpisala predsednik Odbora dr Svetlana Slap{ak. U saop{tewu je stajalo: Ponovna zabrana dve kwige dr Vojislava [e{eqa, Disidentski spomenar i Demokratija i dogma, kao i razila`ewe sudskih instanci, pri ~emu je vi{a bila protiv zabrane jedne kwige, uverava nas da izvesno vi{e nije re~ o zakonitosti, pa ~ak ni o~ekivanoj razumnosti institucija. Pre ovoga, mariborski ~asopis Katedra i qubqanski Mladina bili su zabraweni zbog objavqivawa pisma dr Vojislava [e{eqa, u kojem se on obra}ao svojim progoniteqima. Ako je javno dokazano plagirawe od strane Hamdije Pozderca ve} bilo dovoqno da uveri javnost u navode dr Vojislava [e{eqa i licemerje onih koji mu oduzimaju pravo glasa, onda nove zabrane [e{eqevih kwiga sada, posle otkri}a drugih, ozbiqnijih uloga Hamdije Pozderca, izgledaju kao uvreda celoj jugoslovenskoj demokratskoj javnosti, otvoreno pokazivawe sile koja {titi privilegije. Pozivamo demokratsku javnost, kao i one qude u nadle`nim institucijama koji ne `ele da izgube svoje gra|ansko dostojanstvo, da navedene sudske odluke poni{te.

532

FENOMENOLOGIJA BALKANSKOG DESPOTIZMA

I izdawe ABC Glas, Beograd 1992.

Recenzenti: Stanoje \or|evi} Maja Gojkovi}

PREDGOVOR
Kwiga Fenomenologija balkanskog despotizma koju blagonaklono nudim Javnom tu`ila{tvu i beogradskom Okru`nom sudu, a ako bude sre}e, pa uspijem spasti odre|en broj primjeraka pred policijskom pqenidbom, i nepristrasnoj ocjeni srpske javnosti, direktni je produ`etak moje zbirke dokumenata, Kwige za loma~u, koja je u februaru 1988. godine objavqena i po hitnom postupku zabrawena. Oba zbornika publikujem `ele}i {to vjerodostojnije neupu}enima predstaviti jedan pravni mehanizam koji u teoriji jo{ uvijek uop{te nije ozbiqnije prou~avan. Mada se ukupna dru{tvena atmosfera u na{oj zemqi bitno liberalizovala i demokratizovala u odnosu na staqinisti~ki mrak i bezna|e iz Titovog vremena, ubije|en sam da niko od qudi, koji dr`e do intelektualnog rada i duhovnog stvarala{tva, ne mo`e biti potpuno zadovoqan sve dok u jugoslovenskom politi~kom sistemu i prividu pravnog poretka uop{te postoji institut zabrane kwiga. ^ini mi se da sam za ovakav pristup i anga`ovawe nekako po prirodi stvari najpozvaniji. U toku 1988. godine u Beogradu su samo tri kwige sudski proskribovane i sve tri su bile moje. U ovoj godini nije zabiqe`ena jo{ nijedna zabrana, pa sam zato po`urio s ovim naslovom, ne bi li ga {tampao prije 1. januara i omogu}io pravosudnim organima da izbjegnu da 1989. godina bude neki neugodan presedan u tom pogledu. Iskreno moram priznati da, zapravo, pri`eqkujem da ova kwiga bude zabrawena. Bila bi to moja osma zabrawena kwiga, ne ra~unaju}i da su po jednom bili zabraweni i listovi Katedra, Mladina i Tribuna zbog objavqivawa mojih kra}ih tekstova ili samo izvoda iz wih. Od qudi s kojima se uglavnom dru`im i kontaktiram, neko se mo`e pohvaliti vrijednim nau~nim rezultatima, drugi opet vrhunskim umjetni~kim dometima, tre}i javnim priznawima kojima su obasuti, ~etvrti materijalno-finansijskim uspjesima, peti ste~enim dru{tvenim i intelektualnim statusom itd. Ja se ponosim brojem sopstvenih zabrawenih kwiga, po ~emu sam apsolutni rekorder ne samo u granicama Jugoslavije, nego u ~itavom svijetu. Zato sam zahvalan jugoslovenskom komunisti~kom re`imu, pa wegove ovla{}ene predstavnike i zastupnike ovom prilikom javno najqubaznije molim da mi, pored ove, u ~iju perspektivu okon~avawa u kremato535

rijumu uop{te ne sumwam, narednih mjeseci zabrane bar jo{ pet-{est kwiga koje upravo pripremam za {tampu (wihove naslove sam jo{ prije vi{e od godinu dana najavio na koricama publikacija koje su nekim ~udom izbjegle piromanskim strastima i apetitima), kako bi moj svjetski rekord postao neoboriv. Sa svoje strane ja im zauzvrat obe}avam da }u im jednog dana, kad budemo `ivjeli u zaista slobodnom demokratskom dru{tvu, uz rije~i dirqive posvete pokloniti po komplet svih mojih kwiga u ko`nom povezu sa zlatotiskom i za{titnim omotom u boji. Do tada, komplet }e ve} predstavqati ~itavu biblioteku, ako uspijem odr`ati sada{wu pamfletisti~ku produktivnost i izdava~ku marqivost. Ima}e vrli cenzori i wihovi nalogodavci ~ime da ispune svoje sumorne penzionerske dane. Mo}i }e bar za trenutak da zaborave sopstvenu tu`nu sudbinu koju }e im prouzrokovati neminovni javni zaborav. 1989. DOPUNSKI PREDGOVOR Kwigu nisam uspeo {tampati 1989. godine, kao ni naredne dve godine. U me|uvremenu pao je komunizam i prestale zabrane. Otpali su oni prvobitni motivi {tampawa, ali mi se ipak ~ini da nije zgorega da sav ovaj materijal ipak ugleda svetlost dana bar kao svedo~anstvo jednog prohujalog vremena, totalitarnog poretka, diktature, despotizma i bezakowa. Sadr`aj sam u me|uvremenu dopunio sabranim i sistematizovanim dokumentima nekoliko sudskih procesa koji su vo|eni po mojim gra|anskim tu`bama; primerima naj~e{}e beznade`nog sukobqavawa nonkomformisti~kog pojedinca i autokratskog re`ima. Time ova publikacija predstavqa deo zaokru`enog ciklusa sa kwigama Veleizdajni~ki proces, Suo~avawa sa samoupravqawem i Kwige za loma~u. 1991.

536

PRVI DIO ZABRANA ZBIRKE DOKUMENATA KWIGE ZA LOMA^U

U februaru 1988. godine objavio sam zbirku dokumenata Kwige za loma~u. Recenzenti su bili kwi`evnik @ivorad Stojkovi} i advokat Sr|a Popovi}. U svojoj recenziji, preporu~uju}i kwigu za {tampu, Sr|a Popovi} je napisao: Pro~itav{i rukopis kwige dr Vojislava [e{eqa, preporu~ujem wegovo objavqivawe smatraju}i da }e se na taj na~in djelimi~no popuniti velika praznina u na{oj publicistici usled nepostojawa nijednog rada kojim bi se tretirala problematika zabrane kwiga. Dr [e{eq je prikupio veliki broj dokumenata koji se ti~u neposredno zabrane wegovih dela Hajka na jeretika, Veleizdajni~ki proces Disidentski spomenar, Demokratija i dogma, ali i onih kojima se ilustruju {ira dru{tvena zbivawa i autorova uloga u wima, u vremenu u kome su kwige {tampane i sudski proskribovane. ^italac je u prilici da se obavesti o kompletnom mehanizmu zabrane kwiga po~ev{i od tu`io~evog re{ewa o privremenoj zabrani, preko sudskog postupka i glavne rasprave, do pravosna`nog re{ewa Vrhovnog suda Srbije. Zato o~ekujem da }e ova zbirka nai}i i na veliko interesovawe unutar pravni~ke profesije, posebno me|u advokatima, sudijama i tu`iocima, s obzirom da ni pravni institut zabrane nije u teoriji adekvatno obra|en, niti je dosada{wa sudska praksa u~iwena dostupnijom. @ivorad Stojkovi} u tekstu recenzije, datiranom 29. decembra 1987. godine, navodi: Zakonsku odredbu, prema kojoj se jedna kwiga mo`e od{tampati samo ako ima recenzente, potpisane na izdawu, smatram namerom da se iznu|eni `iranti uvuku u saradwu sa prinudom. Ali, kad ve} jedna takva, zakonski poturena cenzura ho}e da autor kwige ne bude jedini odgovoran za svoje delo, onda mi ~ini ~ast da jam~im za objavqivawe rukopisa Vojislava [e{eqa, pod naslovom Kwige za loma~u. Smatram da svaki pismeni gra|anin u ovoj zemqi ima bezuslovno pravo da slobodno {tampa sve {to ho}e, mo`e ili misli da mora javno re}i, i da za to treba da odgovara samo sudu javne kritike. A kad je u pitawu autor koji tako skupo pla}a svako svoje mi{qewe, kao {to je to Vo537

jislav [e{eq ja se ose}am du`nim da takva wegova mi{qewa, i u ovoj kwizi, po{tujem vi{e od sopstvenih. Izdawe Kwige za loma~u potpisujem, zato, sa svom moralnom saodgovorno{}u, ukqu~uju}i i zakonsku. Ve} 24. februara zamjenik okru`nog javnog tu`ioca u Beogradu Du{an Vu~i}evi} reaguje re{ewem UT - br. 9/88, slede}e sadr`ine: Na osnovu ~lana 5. st. 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa i ~lana 27. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije, donosim re{ewe: Privremeno se zabrawuje rasturawe kwige Kwige za loma~u autora dr Vojislava [e{eqa u izdawu i {tampi doktora Vojislava [e{eqa iz Zemuna, Ulica Mihaila Pupina 14, Zemun Poqe, jer se u kwizi iznose neistine kojima se mo`e uznemiriti javnost, a zatim nanosi povreda ugleda SFRJ, Predsedni{tva SFRJ i wihovih predstavnika i ~asti i ugleda predsednika Republike, ~ime je izvr{ena povreda propisa iz ~lana 26. st. 1. ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije i ~lana 2. st. 1. ta~. 5. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa. Obrazlo`ewe: U privatnom izdawu autora Vojislava [e{eqa iza{la je iz {tampe kwiga Kwige za loma~u u tira`u od 600 primeraka. U predgovoru kwige autor navodi: Smatraju}i da je jugoslovenska intelektualna i {ira dru{tvena javnost zainteresovana da stekne uvid u pravni mehanizam zabra ne kwige, odlu~io sam da objavim ovu zbirku dokumenata i prika`em vlastita iskustva te vrste kao autora sa najve}im brojem proskribovanih naslova u posleratnoj Jugoslaviji. U ~etiri poglavqa, autor objavquje pored ostalih dokumenata, i ~etiri re{ewa Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu o privremenoj zabrani kwiga: Hajka na jeretika, Veleizdajni~ki proces, Disidentski spomenar i Demokratija i dogma, u kojima se nalaze delovi teksta koji predstavqaju osnov za zabranu rasturawa kwiga, {to je suprotno odredbi ~lana 5. st. 5. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, jer se re{ewe o privremenoj zabrani rasturawa {tampanih stvari ne sme objavqivati. U kwizi je objavqen tok glavnog pretresa, re~ autora i wegovih punomo}nika, u kojima se ponavqaju neistine kojima se mo`e uznemiriti javnost i koje su tvrdwe i bile predmet zabrane rasturawa navedenih kwiga. Isto tako, objavqena su u celosti re{ewa Okru`nog suda u Beogradu i Vrhovnog suda SR Srbije, o zabrani rasturawa navedenih kwiga sa obrazlo`ewem u kome su citirani delovi teksta zbog kojih je i doneto re{ewe o zabrani rasturawa kwiga, {to je suprotno odredbi ~lana 17. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa. Po ovoj odredbi objavquje se samo izreka pravosna`nog re{ewa kojim je izre~ena zabrana rasturawa {tampane stvari u Slu`benom listu SFRJ, a ne i obrazlo`ewe re{ewa u kome se nalaze delovi teksta, zbog kojih su i doneta re{ewa. Sva re{ewa kojima je izre~ena zabrana rasturawa kwiga su pravosna`na, a osnov za zabranu je izno{ewe neistina kojima se mo`e uznemiriti javnost, te ponovnim izno{ewem ovih tvrdwi izvr{ena povreda odredaba ~l. 26. st. 1. ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije.
538

Pored toga, Vojislav [e{eq je u kwizi Kwige za loma~u objavio i svoja izlagawa na glavnim pretresima pred Okru`nim sudom u Beogradu, u kojima je izneo neistinite i uvredqive tvrdwe na li~nost i delo Josipa Broza Tita, vezuju}i to za vreme u kome je on bio na funkci ji predsednika Republike, a formulisane su tako da u svojoj ukupnosti predstavqaju povredu ugleda SFRJ (na primer strana 172, 201, 210. i 211). Na ovaj na~in izvr{ena je povreda propisa iz ~lana 2. ta~. 5. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa. Iz svega navedenog proizilazi da je autor kwige Kwige za loma~u iznosio la`ne i neistinite tvrdwe ~ime je nanosio povrede ugledu SFRJ, predsedni{tvu SFRJ i wihovih predstavnika i ~asti i ugleda Predsednika Republike, te je stoga ovo re{ewe opravdano i na zakonu osnovano. Dvadeset petog februara je u Odeqewu za upravne poslove Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove Beograda sa~iwena slu`bena bele{ka, koju je potpisao Milorad Stanimirovi} i u woj naveo: Dana 24. 02. 1988. godine, postupio sam po nalogu i re{ewu okru`nog javnog tu`ioca UT br. 9/88 od 24. 02. 1988. godine, i privremeno sam oduzeo uz potvrdu 27 primeraka kwige Kwige za loma~u autora dr Vojislava [e{eqa iz Zemuna, Ul. Mihajla Pupina 14, Z. Poqe. Navedene kwige su oduzete od: 1. Prodavca iz kioska omladinske {tampe 15 primeraka, 2. Prodavca kwi`are i antikvarnice Matice srpske 9 primeraka 3. Autora dr Vojislava [e{eqa 3 primerka. Obavqen je informativni razgovor sa dr Vojislavom [e{eqom, koji u razgovoru isti~e, da je pomenutu kwigu {tampao sam u svom stanu, na {tamparskoj ma{ini tipa Print ofset. Daqe isti~e da ma{inu ne dr`i u stanu, jer mu je mali stan, pa ma{inu dr`i u podrumu kod jednog prijateqa, ~ije ime i adresu nije hteo da ka`e. [e{eq isti~e da je ve}i deo tira`a rasturao preko poznanika i prijateqa, deo tira`a je predat pomaga~ima, licima koji su ga finansijski pomogli, a deo tira`a je sam rasturio, a od toga je dao 40 primeraka kiosku omladinske {tampe gde su prodavane po 16.000 dinara, 10 primeraka kwi`ari-antikvarnici Matice srpske u Knez Mihajlovoj ulici gde su prodavane po ceni od 20.000 dinara. Dao je jo{ nekim kwi`arama ali ne `eli da ka`e kojim i koliko. [e{eq mi je predao tri primerka navedene kwige naglasiv{i da vi{e nema. Napomiwem da nisam vr{io pretres stana dr [e{eqa jer nisam imao nalog za pretres, a pretpostavqam da u stanu nije bilo vi{e kwiga, jer je [e{eq o~ekivao da do|emo, naglasio je da se on nadao na{em dolasku mnogo ranije. Dvadeset {estog februara mi je uru~en sudski poziv za javni pretres:
539

Pozivate se na pretres zakazan za 29. februar 1988. godine u 11 ~asova Okru`ni sud u Beogradu, Ul. Slobodana Penezi}a br. 17-a, sudnica br. 17/I, a po predlogu Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu UT. br. 9/88 od 25. 02. 1988. godine za izricawe zabrane rasturawa kwige Kwige za loma~u. Posebno se napomiwe da }e se pretres odr`ati i odluka doneti i u slu~aju da uredno pozvana stranka ne do|e na pretres. Sud je pretres zakazao na osnovu predloga Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu UT-br. 9/88, koji mu je dostavqen 25. februara: Dostavqamo vam re{ewe ovog tu`ila{tva UT-br. 9/88 od 24. 02.1988. godine o privremenoj zabrani rasturawa kwige Kwige za loma~u, autora Vojislava [e{eqa i na osnovu ~lana 6. st. 1. ta~. 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, stavqamo predlog: Da se izrekne zabrana rasturawa kwige autora i izdava~a Vojislava [e{eqa Kwige za loma~u, ~iji je {tampar sam autor, sa mestom stanovawa u Zemun Poqu, ulica Mihajla Pupina 14, jer se u kwizi iznose neistinite tvrdwe kojima se mo`e uznemiriti javnost, tako {to su objavqivawem re{ewa o privremenoj zabrani rasturawa kwiga i pravosna`nih sudskih re{ewa, u kojima se nalaze tekstovi koji su predmet zabrane, ponovo iznete neistinite tvrdwe, kao i zbog nano{ewa povrede ugleda SFRJ, jer su u kwizi objavqene re~i autora sa glavnog pretresa, u kojima su iznete neistinite i uvredqive tvrdwe na li~nost i delo Josipa Broza Tita, u vreme dok se nalazio na funkciji predsednika Republike, ~ime su izvr{ene povrede propisa iz ~lana 26. st. 1. ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije i ~l. 2. st. 1. ta~. 5. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa. Zasnivaju}i nadle`nost toga suda na osnovu ~l. 8. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, predla`em da se pred tim sudom zaka`e i odr`i pretres na koji da se pozovu: 1. Okru`ni javni tu`ilac u Beogradu, 2. Dr Vojislav [e{eq iz Zemun Poqa, ulica Mihajla Pupina broj 14, kao autor i izdava~. Da se u dokaznom postupku izvr{i uvid u kwigu Kwige za loma~u, kao i spise toga suda Kr. br. 142/86, Kr. br. 262/86, Kr. br. 94/87 i Kr. br. 100/87. Prije po~etka glavne rasprave moj punomo}nik advokat Nikola Barovi} je podnio zahtjev za izuze}e postupaju}eg zamjenika okru`nog javnog tu`ioca Du{ana Vu~i}evi}a i okru`nog javnog tu`ioca mr Milo{a Aleksi}a. Okru`ni javni tu`ilac je odmah donio re{ewe KTR-br. 314/88 kojim je odbio prvi zahtjev: Na osnovu ~lana 44. st. 1. i 2. ZKP donosim re{ewe: Odbija se kao neosnovan zahtev advokata Nikole Barovi}a, podnet u ime autora i izdava~a kwige Kwige za loma~u dr Vojislava [e{eqa, za izuze}e zamenika okru`nog javnog tu`ioca u Beogradu Du{ana Vu~i}evi}a u postupku pred Okru`nim sudom u Beogradu (K. 28/88) po predlogu za zabranu rasturawa navedene kwige. Razlozi:
540

U postupku pred Okru`nim sudom u Beogradu po predlogu okru`nog javnog tu`ioca u Beogradu za zabranu rasturawa kwige dr Vojislava [e{eqa Kwige za loma~u, pre po~etka glavnog pretresa 29.02.1988. godine advokat Nikola Barovi} u ime autora izdava~a podneo je usmeno na zapisnik zahtev za izuze}e Okru`nog suda u Beogradu i postupaju}eg zamenika javnog tu`ioca. Po tvrdwi podnosioca zahteva, subjektivnost javnog tu`ioca i zamenika javnog tu`ioca, ~ije se izuze}e tra`i proizilazi iz ~iwenice {to je u obrazlo`ewu re{ewa o privremenoj zabrani pomenute kwige navedeno: U kwizi je objavqen tok glavnog pretresa, re~ autora i wegovih punomo}nika, u kojima se ponavqaju neistine kojima se mo`e uznemiriti javnost... ({to se odnosi na ranije postupke pred istim sudom u kojima je trajno zabraweno rasturawe drugih kwiga istog autora), kao i da javni tu`ilac nije na istovetan na~in postupao kad su u pitawu neki drugi objavqeni tekstovi. Republi~ki javni tu`ilac SR Srbije re{ewem KTR-br. 161/88 od 29. 02. 1988. godine odbio je zahtev za izuze}e okru`nog javnog tu`ioca u Beogradu kao neosnovan. Razmatraju}i zahtev za izuze}e Du{ana Vu~i}evi}a, zamenika javnog tu`ioca, kao i spise Okru`nog suda u Beogradu K-28/88, a imaju}i pri tom u vidu i precizirawe obrazlo`ewa re{ewa o privremenoj zabrani rasturawa pomenute kwige koje je izvr{io zamenik javnog tu`ioca Vu~i}evi} na zapisniku o glavnom pretresu od danas, nalazim da nisu ispuweni uslovi za izuze}e iz ~l. 39. st. 1. ta~. 6. ZKP, pa je stoga odlu~eno kao u izreci re{ewa. I Republi~ko javno tu`ila{tvo je rje{ewem KTR-broj 161/88 odbilo drugi zahtjev advokata Nikole Barovi}a. Rje{ewe je potpisao republi~ki javni tu`ilac mr Dragi{a Simi}: Na osnovu ~l. 44. st. 2. ZKP, donosim re{ewe: Odbija se kao neosnovan, zahtev za izuze}e Milo{a Aleksi}a, okru`nog javnog tu`ioca iz Beograda za postupawe pred Okru`nim sudom u Beogradu (K. 28/88) u predmetu izricawa zabrane rasturawa kwige Kwige za loma~u autora dr Vojislava [e{eqa iz Zemuna. Obrazlo`ewe: Na glavnom pretresu punomo}nik izdava~a Kwige za loma~u autora dr Vojislava [e{eqa, iz Zemuna predlo`io je da se iz daqeg postupka izuzme Milo{ Aleksi}, okru`ni javni tu`ilac iz Beograda. U zahtevu isti~e okolnosti koje navodno mogu izazvati sumwu u wegovu nepristrasnost. Razmatraju}i zahtev za izuze}e, kao i spise Okru`nog suda u Beogradu K. 28/88, nalazim da nisu ispuweni uslovi za izuze}e u smislu ~l. 39. st. 1. ta~. 6. ZKP, pa je stoga odlu~eno kao u dispozitivu. Na glavnoj raspravi sa~iwen je slede}i zapisnik: Zapo~eto u 11 ~asova. Predsednik ve}a otvara zasedawe i konstatuje da su na pretres pristupila sva pozvana lica. Pre po~etka pretresa punomo}nik izdava~a i autora izjavquje da u smislu ~l. 39. i 44. Zakona o krivi~nom postupku tra`i izuze}e postupaju}eg zamenika OJT-a i okru`nog javnog tu`ioca iz slede}ih razloga:
541

U prvom redu {to je javni tu`ilac u re{ewu o privremenoj zabrani predmetne kwige koje je doneto 24. 02. 1988. godine u obrazlo`ewu i to u zadwoj re~i naveo slede}e: U kwizi je objavqen tok glavnog pretresa, re~ autora i wegovih punomo}nika, u kojima se ponavqaju neistine kojima se mo`e uznemiriti javnost i koje su tvrdwe bile predmet zabrane rasturawa navedenih kwiga. Smatra da je obuhvatawe punomo}nika od strane javnog tu`ioca i wegovog zamenika subjektivno. Pri tome isti~e i podatak da je u sli~nom slu~aju kada je bio objavqen tekst u dnevnom listu Politika Vojko i Savle gde je iznet podatak da je general JNA, i on i wegova supruga, bio {pijun {to nije prouzrokovalo ni privremenu zabranu, a koji primer ukazuje na subjektivnost okru`nog javnog tu`ioca pa time i postupaju}eg zamenika. Postupaju}i zamenik javnog tu`ioca izjavquje da on dozvoqava mogu}nost ovakvog tuma~ewa s obzirom na to da je u obrazlo`ewu obuhva}en i punomo}nik, mada to nije bio ciq, pa u taj deo teksta obrazlo`ewa vr{i ispravku utoliko {to stavqa re~ umesto u kojima, se u kwizi. U pogledu predloga da se izuzme u postupku prepu{ta da o tome odlu~i onaj ko je za to po Zakonu o krivi~nom postupku nadle`an. Sud donosi re{ewe: Da se na osnovu ~l. 44 st. 2. Zakona o krivi~nom postupku spis dostavi okru`nom javnom tu`iocu radi odlu~ivawa o izuze}u postupaju}eg zamenika Du{ana Vu~i}evi}a i zatim republi~kom javnom tu`iocu radi odlu~ivawa o izuze}u okru`nog javnog tu`ioca u Beogradu, Milo{a Aleksi}a. Konstatuje se da je dostavqeno re{ewe republi~kog javnog tu`ioca Ktr. 161/88 od 29. 02. 1988. godine i re{ewe okru`nog javnog tu`ioca Ktr. br. 374/88 od 29.02.1988. godine kojim re{ewima je odbijen zahtev za izuze}e okru`nog javnog tu`ioca Milo{a Aleksi}a i za izuze}e zamenika OJT-a Du{ana Vu~i}evi}a, koja re{ewa su uru~ena izdava~u i autoru. Javni tu`ilac za ovim predla`e da se pretres odr`i. Punomo}nik izdava~a je saglasan sa ovim predlogom te isti~e da je sumwa u nepristrasnost postupaju}eg zamenika otpala budu}i da je isti usvojio primedbu iznetu pre po~etka pretresa te ispravio deo teksta u re{ewu o privremenoj zabrani. Na saglasan predlog stranaka sud donosi re{ewe da se pretres odr`i. Pretres je javan. Primedbi na sastav ve}a stranke nemaju. Pro~itan je predlog OJT-a UT. br. 9/88 od 25. 02. 1988. godine. Nakon ~itawa ozna~enog predloga javni tu`ilac izjavquje da ostaje pri pro~itanom predlogu i tome nema ni{ta novo da doda. Punomo}nik izdava~a i autora protivi se predlogu javnog tu`ioca da se izrekne zabrana rasturawa kwige Kwige za loma~u te isti~e da je u ovom autorskom delu objavqen integralni tekst koji se sadr`i u sudskim spisima gde su ina~e sudska re{ewa i sudski zapisnici {to ni u jed542

nom slu~aju nije smatrano kao zabraweno niti je pak po odredbama Zakona o krivi~nom postupku zabraweno objavqivawe celokupnog teksta kada je u pitawu postupak koji je javno sproveden u svakom slu~aju ponaosob. Stoga predla`e da sud odbije predlog javnog tu`ioca da se trajno zabrani ozna~eno delo. Javni tu`ilac izjavquje da je zakonom o spre~avawu zloupotrebe {tampe i drugih vidova informisawa ina~e predvi|eno da se ne mo`e objavqivati izuzev izreke pravosna`nog re{ewa kojom se zabrawuje {tampana stvar pa sama ta okolnost predvi|ena u ~l. 2. st. 5. Zakona ukazuje na nemogu}nost objavqivawa tekstova koji su ina~e ranije pravosna`no zabraweni. Punomo}nik izdava~a daqe isti~e da je voqa zakonodavca u slu~ajevima kada je u pitawu zabrana {tampane stvari da se objavi samo izreka re{ewa kojim se zabrana vr{i tehni~ko-pravne prirode da bi oni koji su du`ni da postupaju mogli da postupaju i zbog toga {to se objavquje u Slu`benom listu. Daqe isti~e da je re{ewe o privremenoj zabrani kojim se ina~e inicira postupak prvo re{ewe i da je po svojoj prirodi sumarno, te je opravdan zahtev zakonodavaca da se takvo re{ewe ne objavquje a i sa razloga {to nije kona~no. Kasnije kada usledi pravosna`na odluka suda koja je sadr`ana i u spisu ne postoje nikakve smetwe da se takav tekst ob javi jer se iz takvog teksta vide razlozi zabrawivawa odre|ene stvari i stav merodavnog sudskog organa po istom pitawu. Stoga smatra da pravno stanovi{te javnog tu`ioca ne mo`e da opstane kada su u pitawu celokupni tekstovi, predlog, zapisnik o pretresu i odluka merodavnog organa. Za ovim autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq izjavquje: Ja u potpunosti prihvatam navode svog punomo}nika i wegovo mi{qewe po pitawu zakonske mogu}nosti ili nemogu}nosti objavqivawa re{ewa o privremenoj zabrani i pravosna`nih sudskih re{ewa o trajnoj zabrani. Zatim, smatram da su neosnovane tvrdwe javnog tu`ioca u pogledu mog eventualnog nano{ewa povrede ugledu Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, a posebno wegove tvrdwe o mojim navodno neistinitim i uvredqivim izjavama o li~nosti i djelu Josipa Broza Tita. Me|utim, s obzirom da javni tu`ilac ne navodi pojedina~no moje tvrdwe koje su po wegovom mi{qewu neistinite i uvredqive, meni preostaje jedino da tvrdim da su sve moje re~i koje se konkretno odnose na Josipa Broza Tita izre~ene u ovoj sudnici prilikom ranijih zabrana mojih kwiga potpuno istinite, a ako tu`ilac i daqe smatra da su neistinite onda teret dokazivawa le`i na wemu... U protivnom, ukoliko javni tu`ilac ne izvr{i specifikaciju tih navodno neistinitih tvrdwi i ne poku{a dokazati wihovu eventualnu neistinitost ubje|en sam da }e taj dio wegovog predloga sam sud a priori odbaciti pa ne vidim posebne potrebe da se sam danas u to podrobnije upu{tam. Me|utim, moram se osvrnuti na sam institut sudske zabrane kwiga, te pravne i dru{tvene posledice koje pribjegavawe tom institutu proizvodi imaju}i posebno u vidu da je ovo ve} peta zabrana s kojom se li~no suo~avam. Prva moja zabrawena kwiga bila je Hajka na jeretika za543

brawena u julu 1986. godine i tada je javni tu`ilac i sudsko vje}e tvrdilo da u kwizi iznosim neistine kojima se mo`e uznemiriti javnost a posebno su apostrofirali moje tvrdwe u pogledu konkretne politi~ke djelatnosti Branka Mikuli}a, Hamdije Pozderca, Munira Mesihovi}a i nekih drugih ni`ih bosanskohercegova~kih politi~kih funkcionera. Nakon nepune godine dana Hamdija Pozderac, u ~iju za{titu je spremno stao beogradski Okru`ni i Vrhovni sud Srbije, neslavno je si{ao sa politi~ke pozornice kao najobi~niji kriminalac, a jugoslovenska javnost gotovo svakodnevno o~ekuje da se taj ~ovjek pojavi i kao jedan od okrivqenih povodom afere Agrokomerc. Sli~nu sudbinu do`ivio je i Munir Mesihovi}. Bez obzira na sve te izmijewene okolnosti sudovi kao po inerciji i daqe {tite ovu dvojicu kriminalaca imaju}i u vidu da su oni svojevremeno obavqali odgovorne dr`avni~ke du`nosti. Da podsjetim, Hamdija Pozderac je bio izme|u ostalog potpredsjednik Predsjedni{tva Jugoslavije, a Munir Mesihovi}, izme|u ostalog, predsjednik Predsjedni{tva Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine. Sva zbivawa s ovom dvojicom kao i ostala sa wihovim pomaga~ima pokazuju u kakvu grotesknu situaciju mogu da do|u sudovi dovode}i u pitawe i sam pravni poredak zemqe ukoliko se upu{taju u odbranu pojedinih li~nosti po slu`benoj du`nosti samo zato {to te li~nosti u jednom momentu obavqaju najvi{e politi~ke funkcije. Daqa zbivawa u Bosni i Hercegovini govore da u javnosti jo{ nije do kraja ispitan ni djeli} svih manipulacija, malverzacija, mahinacija, zloupotreba vlasti i panislamisti~kih te staqinisti~kih tendencija u Bosni i Hercegovini. Agrokomerc je samo jedan primer vladavine bezakowa kojoj je glavni pe~at ina~e utisnuo Branko Mikuli} kao neosporni gospodar Bosne i Hercegovine ~ija uloga nije ozbiqnije dovedena u pitawe ni nakon pada wegovog najbli`eg saradnika Hamdije Pozderca. Takozvana politi~ka diferencijacija s kojom su oficijelni politi~ki faktori krenuli sa velikom pompom zavr{ila se ve} kod postavqawa pitawa odgovornosti predsednika bosanskohercegova~ke skup{tine Save ^e~ura, bez obzira {to se taj ~ovek vi{estruko kompromitovao poku{ajima zata{kavawa afere Agrokomerc i spre~avawem da se o woj upoznaju i sami skup{tinski delegati. Razumije se, nekim qudima, u prvom redu Mikuli}u, bilo je najva`nije da se lavina politi~kih ostavki i smewivawa {to prije zaustavi dok nije i wih odnijela. Sam Mikuli} prilikom dolaska na ~elo jugoslovenske vlade obe}ao je narodu da }e podnijeti ostavku ukoliko do|e do bilo kakvih nesta{ica na tr`i{tu, ali ~ak ni nesta{ica de~ije hrane nije bila dovoqna da on svoje obe}awe ispuni. Po{to je rije~ o li~nosti o kojoj sam najvi{e govorio i u svojim zabrawenim kwigama i prilikom ranijih sudskih zabrana, a bez koje se ne mo`e rasvijetliti dru{tvena i politi~ka situacija u Bosni i Hercegovini na koju ja sizifovski ve} sedam godina ukazujem jugoslovenskoj javnosti, ovom prilikom, pred ovim sudskim vije}em, apeluju}i na wegovu objektivnost i nepristrasnost, iznije}u nekoliko novih ~iwenica, pozvati se na odgovaraju}e izvore, pa se nadam da }e sudsko vije}e napokon do}i do saznawa da su sve moje tvrdwe u pogledu bosanskohercego544

va~kih politi~kih prilika potpuno ta~ne. Nedavno je Mikuli} dao intervju titogradskoj televiziji i na direktno pitawe iz publike da li je istina da su mu se djeca {kolovala u inostranstvu odgovara da to nije ta~no, da su mu se i sin i k}erka {kolovali u Sarajevu. Me|utim, 1986. godine wegova k}erka Planinka Mikuli} Aleksejev Cuci} u intervjuu Bazaru izjavquje da se {kolovala u Kembriyu, te da je tamo pored fakulteta zavr{ila i Vi{u {kolu likovnih umetnosti. Tom prilikom wegova k}erka se i udala za Engleza Aleksejeva, dovela ga u Sarajevo, gde se zaposlio kao lektor za engleski jezik na Filozofskom fakultetu. Nema potrebe da se ponovo zadr`avam na pitawima na~ina prodaje wenih slika raznim ustanovama ili imenovawu za direktora Olimpijskog muzeja bez pravno neophodnog konkursa. Mikuli} je, dakle, na najdirektniji na~in obmanuo jugoslovensku javnost, a u svakoj civilizovanoj zemqi samo taj detaq bio bi dovoqan da dovede do wegove ostavke ili smewivawa. Ali to nije jedina neistina koju je tom prilikom izneo Mikuli}, a koja se ti~e moralnog integriteta wegove li~nosti. Mikuli} je tvrdio kako se u javnosti prepri~ava navodna izjava Gorana Bregovi}a da je Mikuli} izgradio ku}u u Parizu, pa je na to predsednik Savezne vlade ponudio svojoj sagovornici, ako je to ta~no, da joj odmah tu ku}u u Parizu pokloni. Opet je obmanuo javnost. U javnosti se prepri~ava izjava kompozitora Pogoreli}a, a ne Gorana Bregovi}a i nije rije~ o Parizu, nego o Londonu. Daqe, mogli smo u Politikinom svetu od 16. decembra 1987. godine pro~itati op{iran tekst Zorana Jovanovi}a o stawu u Mikuli}evom rodnom mjestu Bugojnu. Ono {to je za Pozderce Velika Kladu{a ili Cazin u svakom pogledu je i Bugojno za Mikuli}a. U Bugojnu Mikuli}evi qudi, prvo Hrvoje I{tuk, a zatim Stjepan Doma}inovi}, ~ine sve ono {to je ~inio Fikret Abdi} u Velikoj Kladu{i. Novinar Jovanovi} navodi primjer zgrade [pedicije, {ahovskog turnira, izgradwu hotela, progone qudi koji se suprotstavqaju Mikuli}evim mo}nicima (Doma}inovi} je trenutno republi~ki ministar za saobra}aj i veze Bosne i Hercegovine, a I{tuk direktor Televizije Sarajevo). Svaki {ahovski turnir koji je odr`avan u Bugojnu ko{tao je oko 100.000 dolara, a rije~ je o op{tini koja ima svega 20.000 stanovnika. Poznat je primjer pukovnika Radeta Divjaka, biv{eg direktora fabrike Slavko Rodi}, koji je morao napustiti svoju funkciju i pobje}i iz Bugojna jer je odbio da fabri~kim sredstvima finansira goleme apetite Mikuli}a i wegovih poslu{nika. Investicije u ogromne vile, lovi{ta i druge megalomanske ambicije narod tog kraja jedva podnosi. U toku je ve} tre}i samodoprinos koji traje po pet godina, a u kome svi stanovnici po 5 odsto svojih primawa izdvajaju svakog mjeseca za izgradwu bolnice i drugih komunalnih objekata da bi se ta sredstva zatim rasipala na druge nepredvi|ene svrhe, a bolnica zjapi kao nedovr{ena gra|evina. Mikuli} je isti recept primjenio i prilikom organizovawa sarajevske Olimpijade. Gra|ani Sarajeva su godinama od svojih usta odvajali novac za porodili{te, bolnice, ambulante, komunalnu infrastrukturu da bi ta sredstva Mikuli} jednim potezom preusmjerio u finansirawe Zimske olimpijade. Zavr{ni ra~un
545

Olimpijade ni do danas nije usvojen. Wemu je to sve mogu}e jer pod punom kontrolom dr`i sve politi~ke institucije, {tampu, radio, televiziju, univerzitet i kulturne ustanove. Prije nekoliko dana iz prodaje je povu~en najnoviji broj Politikinog sveta u kome je objavqen veliki ~lanak o Neumu, gradi}u na obali Jadrana, pravom carskom selu bosanskohercegova~kih politi~kih mo}nika. List je povu~en i nanovo {tampan bez tog teksta, kojim bi se ina~e na najefikasniji na~in dovela u pitawe bosanskohercegova~ka oficijelna propaganda i pokazalo kolike su korupciona{ke afere koje potresaju ovaj vitalni dio Jugoslavije i ko je sve u wih umje{an. Nije onda ni ~udo {to su pod Mikuli}evim patronatom sredstva od bugojanskog samodoprinosa preusmjeravana, recimo, na izgradwu kulturno-sportskog centra ili stadiona Iskre kada je 1984. godine taj tim u{ao u prvu ligu. Me|utim, ono {to mi se u ovom slu~aju ~ini najzna~ajnijim, a na {ta je ukazao i novinar Jovanovi} u Politikinom svetu, Mikuli} naj~e{}e me|u svojim politi~kim poslu{nicima forsira usta{ke sinove, qude ~iji su o~evi streqani kao ratni zlo~inci, a istovremeno se srpska sela, sela u kojima su izvr{avani najve}i usta{ki pokoqi, prisilno dr`e u stawu ekonomskog zaostajawa kako bi se wihovo stanovni{tvo {to prije iselilo. Novinar Jovanovi} i za samog Stjepana Doma}inovi}a navodi podatak da mu je otac streqan 1943. godine kao usta{ki zlikovac, te ilustruje svoj ~lanak konkretnim detaqima Doma}inovi}evog posleratnog {ikanirawa malobrojnih bugojanskih boraca, wihovih porodica i stanovni{tva sela u kojima `ive. Ina~e prikrivawe usta{kih ratnih zlo~ina u Bosni i Hercegovini uop{te nije sporadi~na pojava. Ako se ve} i dozvoli podizawe spomenika `rtvama usta{kog terora onda se obavezno na wima navodi da je zapravo rije~ o `rtvama fa{isti~kih okupatora, ili eventualno stidqivo dodaje i wihovih slugu. Nedavno smo bili svjedoci velike politi~ke hajke protiv bora~ke organizacije malog hercegova~kog mjesta Hutova koja je insistirala da se na spomeniku `rtvama pokoqa jasno navede da su stradali od usta{ke ruke. Ja ne znam da li se zaista Bogorodica ukazala u Me|ugorju, ali je simptomati~no da se o takvom fenomenu govori upravo u kraju u kome su pokoqi bili naj`e{}i i da weno ukazivawe pada upravo na godi{wicu usta{kog zvjerstva, na isti dan na koji je vi{e stotina qudi zaklano i ba ~eno u jamu. Mo`da zaista nije ni do{lo do stvarnog ukazivawa Bogoro dice, ali je onda sigurno rije~ o tome da se gri`wa savjesti ili velika psihi~ka presija pojavila kod potomaka qudi koji su svoje ruke okrvavi li. Zatim vi{e puta sam i u ovoj sudnici ukazivao na manifestacije mu slimanskog nacionalizma i tendencije panislamizma u Bosni i Hercegovini, kojima se daje oficijelna podr{ka, ~iji je glavni lider sve donedavno bio Hamdija Pozderac, a podstreka~ i pomaga~ Branko Miku li}. Brojnim dokazima koje sam ranije iznosio i koji su objavqeni u ovoj kwizi dodajem samo podatak koji je objavila Borba od 24. 02.1988. godi ne da u Bosni i Hercegovini, u kojoj ina~e `ivi oko 40 odsto muslimana, 40 odsto pravoslavaca i 15 odsto katolika ima 951 yamija, 285 pravoslavnih i 261 katoli~ka crkva, te 19 ostalih bogomoqa. Politikin novinar
546

navodi, ne upu{taju}i se u specifikaciju, da je dve tre}ine tih bogomoqa podignuto u zadwih 20 godina. Zatim u Bosni i Hercegovini se nastavqa tortura nad ukupnim stanovni{tvom u pogledu negirawa elementarnih gra|anskih sloboda i prava. Nedavno smo mogli i na televizijskim ekranima gledati stravi~ne primjere policijskog terora nad stanovni{tvom sela Mo{evca ~iji su `iteqi danono}no saslu{avani, pla{eni i premla}ivani od strane pripadnika Slu`be dr`avne bezbjednosti samo zato {to ve} godinama odbijaju da se pokoravaju diktatu politi~kih mo}nika. Sli~an je i slu~aj su|ewa Huseinu ]uku, ina~e jednom od saradnika Fikreta Abdi}a, pa se pokazalo da ni onda kad imaju sve razloge za krivi~ni progon pojedinaca zbog privrednog, pa i drugog kriminala, politi~ki mo}nici ve} po inerciji kao da ne mogu a da uz sve to ne umije{aju i verbalni delikt, montirane optu`be, pojavu svjedoka pokajnika, la`nih svjedoka, pozivawa na razgovore u ~etiri oka, iznu|ena svedo~ewa i sli~no. Sve su to bile metode kojima je trebalo prethodno preparirati ]uka i prisiliti ga da bude krunski svjedok Fikretu Abdi}u. Nije nimalo slu~ajno {to je nedavno pu{ten i probni balon da }e se su|ewe Fikretu Abdi}u obaviti tajno, da bi se i sama pomisao na tako ne{to demantovala kada je do{lo do `estokog javnog reagovawa. Razumije se, ono ~ega se najvi{e boje bosanskohercegova~ki vlastodr{ci je opasnost da Fikret Abdi} govori do kraja i uka`e na veoma kompromitantnu ulogu Branka Mikuli}a u aferi Agrokomerc, na otvorenu podr{ku koju mu je ukazivao Mikuli} u wegovim poslovnim poduhvatima, te o ulozi drugih visokih bosanskohercegova~kih funkcionera. Na kraju, nave{}u i najsve`ija li~na iskustva koja mi tako|e mogu pomo}i u dokazivawu bezakowa koje postoji u Bosni i Hercegovini. Nedavno je u prvom stepenu okon~ano su|ewe po mojoj privatnoj tu`bi protiv Bosne i Hercegovine kao dr`ave i zatvorskog stra`ara zbog batinawa i {ikanirawa kojima sam sistematski podvrgavan u zeni~koj robija{nici. Zatvorske vlasti i sam stra`ar su priznali da sam podvrgavan batinawu. Me|utim, i bez obzira na sve to, sud je moju tu`bu odbacio jer, kako se u presudi tvrdi, bolovi nisu trajali du`e od 7 dana i nisu ostavili trajne posledice. Jo{ uvijek traje sudski postupak po mojoj tu`bi zbog odbijawa Dr`avne bezbednosti Bosne i Hercegovine da mi vrati oduzete rukopise, nau~nu dokumentaciju i privatnu prepisku, a na ~ije je vra}awe bila izri~ito obavezana presudom Vrhovnog suda Bosne i Hercegovine. Ve} pet mjeseci Osnovni sud u Sarajevu uop{te ne zakazuje ro~i{te. I tre}a pojedinost: u decembru 1978. godine polo`io sam voza~ki ispit u Olovu kod Sarajeva. Prilikom hap{ewa 1984. godine nestala mi je voza~ka dozvola. Pouzdano ne mogu ustanoviti da li je slu~ajno odne{ena s gomilom materijala koje mi je zaplijenila policija ili je ostala u ladici pisa}eg stola u mom radnom kabinetu na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu. U maju 1987. godine pismeno sam se obratio Op{tinskom Sekretarijatu unutra{wih poslova Olovo sa zahtjevom da mi se izda potvrda da sam polo`io voza~ki ispit kako bih u beogradskom Sekretarijatu unutra{wih poslova mogao tra`iti izdavawe nove voza~ke dozvole. Pet mjeseci nisam dobio nikakvog odgovora.
547

Na moje ~este telefonske pozive odgovarano mi je da }u potvrdu dobiti za 2-3 dana. Nakon pet mjeseci obratio sam se Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove Bosne i Hercegovine `albom zbog }utawa administracije u slu~aju prvostepenog organa. Odgovoreno mi je da nikada nisam polagao voza~ki ispit, da moj voza~ki dosije uop{te ne postoji, pa sam povodom toga pokrenuo i upravni spor. Ovoga puta sam ostao samo pri navo|ewu ~istih ~iwenica smatraju}i da nema potrebe da ponavqam sve ono {to sam rekao u ovoj istoj sudnici prilikom ranijih zabrana mojih kwiga. Za svaki slu~aj napomiwem da ostajem pri svemu onome {to sam u ranijim slu~ajevima izrekao, a molim sudsko vije}e da to ima u vidu kao da sam sve te ~iwenice ponovo naveo u dana{wem odgovoru na predlog javnog tu`ioca. S obzirom na izlagawe izdava~a i autora kwige Kwige za loma~u dr Vojislava [e{eqa javni tu`ilac izjavquje da precizira tekstove koji su nazna~eni u re{ewu o privremenoj zabrani i koji se nalaze na slede}im stranicama: i to tekst na str. 172. ra~unaju}i od 33. do 38. reda, zatim na str. 210. od 22. reda pa do kraja i na str. 211. od po~etka stranice zakqu~no sa 12. redom. Daqe javni tu`ilac izjavquje da poseduje ~lanak koji se odnosi na vile u Neumu, a koji je napisan u ~asopisu Politikin svet tako da ova tvrdwa izdava~a ne stoji jer nije do{lo do izdvajawa ili povla~ewa teksta na koji se autor poziva. Dokazni postupak: Konstatuje se da javni tu`ilac, punomo}nik izdava~a, izdava~ i autor su saglasni da je tekst sadr`an u kwizi Kwige za loma~u identi~an prema citiranim predmetima. Konstatuje se da je pro~itan tekst kwige Kwige za loma~u i to na str. 172. od 33. do 38. reda odozgo, i na str. 210. od 22. reda do kraja pasusa i na str. 211. prvi pasus u celini. Konstatuje se da je izvr{en uvid u spise ovoga suda pod br. Kr. 100/87, Kr. br. 9/87 i Kr. 109/87 te u spomenutu kwigu. Primedbi na ~itawe nema. Stranke saglasno izjavquju da nemaju novih predloga za dokazni postupak. Dokazni postupak je zavr{en. Zavr{na re~ stranaka: Javni tu`ilac u zavr{noj re~i izjavquje da ostaje u celini kod predloga za izricawe zabrane rasturawa kwige autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa Kwige za loma~u i to po dva osnova. U prvom redu zbog objavqivawa tekstova iz razloga privremenih zabrana tj. objavqivawa re{ewa i zapisnika o pretresu po osnovu ~l. 26. st. 1 ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti kao i po osnovu ~l. 2 st. 1. ta~. 5. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa gde su iznete neistinite tvrdwe na li~nost i delo Josipa Broza Tita u vreme dok se nalazio na funkciji predsednika Republike. Punomo}nik izdava~a u zavr{noj re~i izjavquje: Da ostaje kod napred date re~i o protivqewu za izricawe zabrane predmetne kwige pri ~emu isti~e da objavqivawe integralnih tekstova i celokupnih sudskih spisa ne mo`e biti predmet zabrane zbog toga {to
548

je postupak pred redovnim sudom sproveden javno i gde je autor izneo svoje stavove koji imaju u nekom smislu i subjektivni karakter, pri ~emu isti~e da je autor na strani 172. zapo~eo re~enicu re~ima ja ga smatram, a da je u narednom delu teksta na strani 210. i 211. koji su pro~itani po~eo re~enicu re~ima iskustvo me nau~ilo, {to upravo ukazuje na odre|eni individualni stav pojedinca u kojem se ne izri~e apsolutna tvrdwa i kao takva ne mo`e da prouzrokuje uznemirewe javnosti. Zbog toga smatra da nema uslova za izricawe predlo`ene zabrane, a kada je u pitawu prvi deo stanovi{ta punomo}nik izdava~a isti~e da tekstovi sadr`ani u sudskim odlukama, zapisnicima, nisu po zakonu tajna niti su progla{eni sudskim re{ewem kao tajna, pa prema tome ne mogu ni biti predmet zabrane. Oni po svojoj prirodi ne mogu dovesti do uznemirewa javnosti. Izdava~ i autor u zavr{noj re~i izjavquje: da usvaja re~ svog punomo}nika, te se osvr}e na pravnu analizu primene zakonskog propisa koja se odnosi na Zakon o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, te isti~e da je postojala i postoji zakonska mogu}nost objavqivawa tekstova o trajnoj zabrani jer se iz takvog teksta vidi razlog zabrawivawa i stav organa koji o tome odlu~uje, {to mo`e da ima vi{estruku funkciju i to edukativnu, a zatim i za pravnu analizu i druge funkcije koje mogu biti samo korisne. U pogledu pak tvrdwi na drugi osnov na koji se poziva javni tu`ilac isti~e da je svoj stav u pro~itanim tekstovima izneo, ali da teret dokazivawa u postupku pada na javnog tu`ioca koji nije niti predlagao dokaze niti dokazivao da se radi o neistinitim i uvredqivim tvrdwama koje se odnose na li~nost Josipa Broza Tita. Stoga predla`e da sud odbije predlog za izricawe zabrane kao neosnovan. Novih izjava nema. Predsednik ve}a objavquje da je pretres zavr{en. Nakon ve}awa i glasawa ve}e je donelo, a predsednik javno objavio slede}e re{ewe: Zabrawuje se u celosti rasturawe kwige autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa Kwige za loma~u ~iji je {tampar sam autor, sa mestom stanovawa u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14, jer se u kwizi iznose neistinite tvrdwe kojima se mo`e uznemiriti javnost, tako {to su objavqivawem re{ewa o privremenoj zabrani rasturawa kwiga i pravosna`nih sudskih re{ewa u kojima se nalaze tekstovi, koji su predmet zabrane ponovo iznete tvrdwe, kao i zbog nano{ewa povrede ugleda SFRJ, jer su u kwizi objavqene re~i autora sa glavnog pretresa, u kojima su iznete neistinite i uvredqive tvrdwe na li~nost i delo Josipa Broza Tita u vreme dok se nalazio na funkciji predsednika Republike. Oduzimaju se svi primerci kwige Kwige za loma~u i po pravosna`nosti re{ewa imaju se uni{titi. Po pravosna`nosti ovoga re{ewa izreku re{ewa objaviti u Slu`benom listu SFRJ i Slu`benom glasniku SR Srbije. Po objavqivawu re{ewa predsednik ve}a je izneo kratke razloge i stranke upoznao sa wihovim pravima u o`albenom postupku.
549

Dovr{eno u 15,30 ~asova Posle nekoliko dana uru~eno mi je rje{ewe o zabrani broj KR. 28/88: Okru`ni sud u Beogradu, u ve}u sastavqenom od sudije Slobodana Batri}evi}a kao predsednika ve}a, sudija porotnika \ur|evi} Velibora i \or|evi} Blagoja kao ~lanova ve}a, sa zapisni~arem Qiqanom Atlagi}, u postupku po predlogu OJT-a u Beogradu UT. br. 9/88 od 25. 02. 1988. godine za zabranu rasturawa kwige autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa Kwige za loma~u, po odr`anom javnom pretresu, u prisustvu izdava~a i autora, wegovog punomo}nika adv. Nikole Barovi}a i zamenika OJT-a Du{ana Vu~i}evi}a, doneo je dana 29. februara 1988. godine i javno objavio re{ewe: Zabrawuje se u celosti rasturawe kwige autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa Kwige za loma~u ~iji je {tampar sam autor, sa mestom stanovawa u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14, jer se u kwizi iznose neistinite tvrdwe kojima se mo`e uznemiriti javnost, tako {to su objavqivawem re{ewa o privremenoj zabrani rasturawa kwiga i pravosna`nih sudskih re{ewa, u kojima se nalaze tekstovi, koji su predmet zabrane ponovo iznete tvrdwe, kao i zbog nano{ewa povrede ugleda SFRJ, jer su u kwizi objavqene re~i autora sa glavnog pretresa u kojima su iznete neistinite i uvredqive tvrdwe na li~nost i delo Josipa Broza Tita u vreme dok se nalazio na funkciji predsednika Republike. Oduzimaju se svi primerci kwige Kwige za loma~u i po pravosna`nosti re{ewa imaju se uni{titi. Po pravosna`nosti ovoga re{ewa, izreku re{ewa objaviti u Slu`benom listu SFRJ i u Slu`benom glasniku SR Srbije. Obrazlo`ewe: Okru`ni javni tu`ilac, svojim re{ewem Ut. br. 9/88 od 24. 02.1988. godine je na osnovu ~l. 5 st. 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa i ~l. 27. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije izrekao re{ewe i privremeno zabranio rasturawe kwige Kwige za loma~u autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa. Svojim predlogom od 25. 02. 1988. godine sud tj. okru`ni tu`ilac je predlo`io da se izrekne zabrana ove kwige nalaze}i da se u kwizi iznose neistinite tvrdwe kojima se mo`e uznemiriti javnost, kao i neistine kojima se autor uvredqivo odnosi prema li~nosti i delu Josipa Broza Tita u vreme dok je vr{io funkciju predsednika Republike. Kwigu Kwige za loma~u {tampao je i izdao sam autor dr Vojislav [e{eq. Na glavnom pretresu koji je odr`an dana 29. 02. 1988. godine sud je izveo predlo`ena dokazna sredstva, te je izvr{en uvid u predmetnu kwigu kao i tekstove koji se nalaze na str. 172. od 33. do 38. reda odozgo i na strani 210. od 22. reda do kraja pasusa, i na strani 211. prvi pasus u celini. Pro~itani su delovi ozna~enog teksta na glavnom pretresu a zatim je izvr{en uvid u spise ovoga suda pod slede}im brojevima: Kr. 100/87, Kr. 9/87, i Kr. 109/87, a stranke su saglasne da je tekst sadr`an u kwizi Kwige za loma~u identi~an prema ozna~enim predmetima ranijih zabrawenih {tampanih stvari.
550

Izdava~ i autor li~no i preko svog punomo}nika protivio se predlogu za izricawe zabrane rasturawa kwige Kwige za loma~u, isti~u}i da su u ovom autorskom delu objavqeni integralni tekstovi sadr`ani u sudskim spisima i to sudska re{ewa i zapisnici, koji tekstovi po odredbama Zakona o krivi~nom postupku nisu bili izuzeti od javnosti, i u postupcima koji su kod svake {tampane stvari javno sprovedeni u svakom slu~aju. Svoje protivqewe obja{wava voqom zakonodavaca da se {tampana stvar koja se zabrawuje objavi samo u delu izreke smatraju}i to kao zahtev tehni~ke prirode kako bi odgovaraju}i organi mogli da postupaju koriste}i se Slu`benim listom. Tako|e isti~e da je priroda re{ewa o privremenoj zabrani takva da wome inicira postupak i da je ovo re{ewe sumarno, pa je zahtev zakonodavca da se takvo re{ewe ne objavquje opravdan, zbog toga {to ovo re{ewe nije kona~no. Kada usledi pravosna`na odluka suda koja je sadr`ana u spisima smatra da ne postoje nikakve smetwe da se takav tekst objavi, jer se iz takvog teksta vide razlozi zabrawivawa odre|ene {tampane stvari i stav merodavnog sudskog organa. Uvidom u kwigu dr Vojislava [e{eqa Kwige za loma~u utvr|eno je da se radi o povezanoj kwizi te sud ovo podrazumeva kao kwigu shodno odredbi ~l. 1. st. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti. ^iweni~no stawe proisteklo na osnovu uvida u citirane spise, a imaju}i u vidu nespornost u pogledu identi~nosti tekstova sadr`anih u spisima i u kwizi sud je pristupio razmatrawu predloga za izricawe zabrane rasturawa kwige pa je na{ao da je predlog javnog tu`ioca osnovan, a ovo sa slede}ih razloga: Ozna~eni tekstovi u kwizi Kwige za loma~u sadr`ani su u sudskim predmetima i to Kr. br. 100/87 kojima je zabraweno rasturawe kwige Demokratija i dogma. U predmetu Kr. 109/87 kojim je zabraweno rasturawe kwige Disidentski spomenar, u predmetu Kr. 9/87 kojim je zabrawena kwiga Veleizdajni~ki proces i u predmetu Kr. 142/86 kojim je zabraweno rasturawe kwige Hajka na jeretika. Ove ~iwenice u dokaznom postupku nisu sporne, a to se vidi iz same kwige Kwige za loma~u kao i uvidom u spis. Prema iznetom, objavqeni su tekstovi koji su u celini zabraweni pravosna`nim re{ewima, pa stoga isti ne mogu biti ponovo objavqivani jer bi to bilo u suprotnosti sa odredbom ~l. 17. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, jer se ne radi o izrekama pravosna`nih re{ewa kojima se izri~e zabrana rasturawa, ve} o integralnim tekstovima. Stoga navodi punomo}nika i izdava~a ne mogu biti prihva}eni zbog direktne suprotnosti sa ovom odredbom. Kona~no i pored suprotnosti sa ovom zakonskom odredbom to je u suprotnosti i sa na~elom pravosna`nosti koje deluje prema svima, pa navod da ovi tekstovi imaju vi{estruku korist: u edukativne svrhe, zatim da se wima ne uznemirava javnost zbog toga {to je o tekstovima izre~ena kona~na odluka od nadle`nog organa pravosu|a, ne mo`e biti prihva}en. Po drugom osnovu predlo`ena zabrana pojavquje se kao opravdana jer se u tekstu na citiranim stranicama kwige Kwige za loma~u iznose neistinite i uvredqive tvrdwe vezane za delo i li~nost Josipa Broza Ti551

ta u vreme dok se nalazio na du`nosti i funkciji predsednika Republike. ^iwenica da izdava~ ove tvrdwe obja{wava kao svoje sopstveno uverewe, {to analizira u svojoj re~i i svodi na pitawe procesne prirode, pitawe dokazivawa, ovaj sud ne prihvata. Ovo zbog toga {to su tvrdwe u citiranim tekstovima koji su pro~itani na glavnom pretresu same po sebi uvredqive, i wima se omalova`ava i vre|a kako lik tako i delo Josipa Broza Tita u pro{lom vremenu, {to su ina~e poznati tekstovi iz citiranih, a zabrawenih kwiga pa i taj deo pored toga {to je obuhva}en pravosna`no{}u citiranih re{ewa je u suprotnosti i sa ~l. 26. st. 1 ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije jer se izno{ewem ovih tvrdwi po nala`ewu ovoga suda mo`e uznemiriti javnost. Obja{wewe autora i izdava~a dato na glavnom pretresu o istinitosti wegovih tvrdwi iznetih u ovom postupku i u ranijim postupcima ne mogu se prihvatiti prema polazi{tu autora i izdava~a, jer je uvredqivo izra`avawe postupka kojim se omalova`ava ~ast {to je prisutno i sa subjektivnog stanovi{ta autora, a nije ozbiqna i nau~na kritika bazirana na odgovaraju}oj dokumentaciji i nau~noj obradi. Isto tako, stanovi{te izdava~a i autora da se analizom tekstova iz navedenih kwiga mo`e ostvariti vi{estruka korist i da tekstovi ne uznemiravaju javnost sa takvim tvrdwama nije prihvatqivo, jer u suprotnom tekstovi ne bi bili zabraweni u redovnom sudskom postupku i to pravosna`nim odlukama. Sa tih razloga odlu~eno je kao u izreci ovoga re{ewa. Pouka o pravnom leku: Protiv ovoga re{ewa dozvoqena je `alba Vrhovnom sudu Srbije u Beogradu u roku od tri dana od dana prijema re{ewa, a preko ovoga suda. [estog marta 1988. advokat Nikola Barovi} se `alio na re{ewe Okru`nog suda: Re{ewem Okru`nog suda u Beogradu Kr. 28/88 od 29. februara. 1988. godine zabraweno je rasturawe kwige Kwige za loma~u, autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa. Dr Vojislav [e{eq preko punomo}nika izjavquje Vrhovnom sudu Srbije `albu zbog: bitne povrede odredaba postupka povrede zakona pogre{no utvr|enog ~iweni~nog stawa sa predlogom da se osporeno re{ewe preina~i, na taj na~in {to }e se odbiti predlog za trajnu zabranu rasturawa kwige, ili ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak. Obrazlo`ewe: Sud je propustio, nije uop{te, cenio slede}e ~iwenice koje je utvrdio u toku postupka. Utvr|eno je da se kwiga Kwige za loma~u sastoji od celovitih zapisnika sa ranijih pretresa u postupcima za zabranu ~etiri kwige od istog autora. Utvr|eno je da su ti postupci bili javni. Prilikom tih postupaka nije do{lo do uznemirewa gra|ana javnosti koji su wima prisustvovali, pa ni posle toga. Sud, zabrawuju}i sada kwigu, navodi da bi tvrdwe izre~ene na tim postupcima mogle uznemiriti javnost, a ne ceni okolnost da javnost nije bila uznemirena spornim tvrdwama u toku tih postupaka.
552

Sud je primenio zakon koji se ne mo`e primeniti primewuju}i ~lan 17. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, kao osnov za zabranu rasturawa kwige, iako se tom zakonskom odredbom utvr|uje obaveza suda da objavi dispozitiv re{ewa o trajnoj zabrani u Slu`benom listu, a ne osnovi za zabranu kwige {to sud pogre{no ~ini. Pogre{no je utvr|eno ~iweni~no stawe kada sud utvr|uje da stavovi izneseni na pretresu, od stranaka u postupku, nisu ozbiqno izne{ena mi{qewa iako je iz prirode postupka i samih zapisnika sa tih postupaka jasno da se radi o ozbiqnom izno{ewu mi{qewa, a ne o tvrdwama kojima se ide za tim da se neko uvredi, pa da se time uznemiri javnost. I sm sam 7. marta podnio `albu Vrhovnom sudu Srbije, navode}i: Preko Okru`nog suda u Beogradu u zakonskom roku podnosim `albu na prvostepeno rje{ewe Kr. 28/88 od 29. februara 1988. godine kojim je u postupku po predlogu Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu zabraweno u cjelosti rasturawe moje kwige Kwige za loma~u, zbog: 1. bitne povrede odredaba Zakona o krivi~nom postupku iz ~lana 364. stav 1. ta~ka 11, 2. pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa iz ~lana 366. stav 1. ta~ka 2. Zakona o krivi~nom postupku, 3. pogre{ne primjene materijalnog prava iz ~lana 365. Zakona o krivi~nom postupku, 4. kr{ewa ustavnih odredbi o slobodama i pravima ~ovjeka i gra|anina i slobodi {tampe. Shodno tome predla`em Vrhovnom sudu Srbije da moju `albu uva`i i prvostepeno rje{ewe ukine omogu}avaju}i slobodno rasturawe moje kwige ili predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlu~ivawe. Predla`em da Vrhovni sud prije odluke o `albama pozove i saslu{a javnog tu`ioca, mene i moje punomo}nike. Obrazla`u}i `albeni zahtev posebno se pozivam na slede}e argumente: I sud je stao na stanovi{te da zakonska odredba (~lan 5. stav 5. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa) o onemogu}avawu objavqivawa rje{ewa Javnog tu`ila{tva o privremenoj zabrani kwige va`i i nakon dono{ewa pravosna`nog sudskog rje{ewa, {to je o~igledno protivno izvornoj voqi zakonodavca koji spre~avawem objavqivawa rje{ewa o privremenoj zabrani do okon~awa sudskog postupka, u stvari, {titi dostojanstvo li~nosti i gra|anski integritet autora i izdava~a, dok se u kontradiktornom sudskom postupku ne doka`e eventualna osnovanost ili neosnovanost tu`io~evog zahtjeva. Po pravosna`nosti sudskog rje{ewa, rje{ewe o privremenoj zabrani gubi raniju ekskluzivnost, pa ostaje dostupno javnosti u onoj mjeri u kojoj su dostupni svi drugi dokumenti iz odgovaraju}eg predmetnog spisa. Ima i osnovanog razloga da tvrdim da sudstvo i Javno tu`ila{tvo pribjegavaju ovakvom, pogre{nom, tuma~ewu zakonske odredbe o zabrani objavqivawa rje{ewa o privremenoj zabrani samo kad su u pitawu moje kwige, {to je, opet, o~igledno jedan od dodatnih oblika {ikanirawa kojima me podvrgava aktuelni jugoslovenski re`im. Da je to zaista tako po tvr|uje i primjer najnovijeg broja ilustrovanog lista Duga od 5. marta
553

1988. godine u kome se u cjelosti objavquje rje{ewe Okru`nog javnog tu`ila{tva br. Ut. 7/88 od 17. februara 1988. o privremenoj zabrani prethodnog broja Duge, koje je potpisao zamjenik javnog tu`ioca Nenad Ukropina. S obzirom da ovo smatram kqu~nim dokazom za svoju tvrdwu o neravnopravnom javnom i gra|anskom tretmanu, rje{ewe koje je Duga bez ika kvih administrativnih prepreka objavila ovdje }u u cjelosti prenijeti: Na osnovu ~lana 5. stav 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, dana 17. 02. 1988. godine donosim re{ewe: Privremeno se zabrawuje rasturawe nedeqnog lista Duga broj 365 od 20. 02. 1988. godine u izdawu i {tampano u Beogradskom izdava~ko-grafi~kom zavodu u Beogradu, Bulevar Vojvode Mi{i}a br. 17 jer se wegovim sadr`ajem nanosi povreda ~asti i ugleda {efa strane dr`ave, ~ime je u~iwena povreda propisa iz ~lana 2. stav 1. ta~. 6. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa. Obrazlo`ewe: U izdawu Beogradskog izdava~ko-grafi~kog zavoda iza{ao je iz {tampe list Duga br 365 od 20. 02. do 4. 03. 1988. godine u kome je na strani 27 objavqena karikatura Predraga Koraksi}a pod naslovom Uz svaku dlaku, na kojoj je predstavqen predsednik Austrije Kurt Valdhajm sa flasterom u obliku kukastog krsta preko usta. Karikatura ina~e zauzima format cele stranice. Obzirom na o~igledno karikirani lik kao i simbol nacizma kukasti krst preko usta predsednika Austrije Kurta Valdhajma nesumwivo je da se ovim nanosi povreda ~asti i ugleda Kurta Valdhajma, predsednika Austrije, ~ime su ispuweni zakonski uslovi za privremenu zabranu rasturawa lista Duga br. 365, u smislu ~lana 2. stav 1. ta~ka 6. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa. Ne samo da je Duga objavila u cjelosti rje{ewe o privremenoj zabrani prethodnog broja lista, nego je uz to publikovala i redakcijski komentar kojim se osnovanost privremene zabrane pobijala. U komentaru se ka`e: Prethodni broj Duge stigao je ne{to kasnije u va{e ruke jer je odlukom zamenika okru`nog javnog tu`ioca u Beogradu bio privremeno zabrawen zbog objavqivawa karikature Predraga Koraksi}a. ^itaoci u zapadnim krajevima na{e zemqe u koje je broj bio upu}en pre odluke javnog tu`ioca (41.000 primeraka) mogu sami prosuditi da li je Duga zaista vre|ala ugled austrijskog predsednika i zloupotrebila slobodu {tampe. Jer, re~ je o umetni~kom delu. Mo`e li karikatura nespornog umetni~kog nivoa vre|ati ~ast i ugled Kurta Valdhajma? Kako se mo`e simbol nacizma u obliku flastera preko usta tuma~iti kao uvreda onoga kome je flaster prilepqen, i koji je istu nacisti~ku oznaku nosio na drugom mestu. Tre}e, ni~im nismo ni tvrdili ni aludirali, da je Kurt Valdhajm ratni zlo~inac, iako postoje na{i zvani~ni dokumenti koji ga jo{ uvek terete kao ratnog zlo~inca, o ~emu je Duga op{irno pisala pre dve godine.
554

^etvrto, celokupna jugoslovenska {tampa je objavila veliki broj karikatura austrijskog predsednika, a o fotografijama poru~nika Kurta Valdhajma u nacisti~koj uniformi ne bi trebalo ni govoriti. Duga je prihvatila zabranu izbacuju}i iz preostalog tira`a spornu karikaturu. Time je u izvesnom smislu prihvatila optu`bu, jer bi u protivnom, bez obzira na ishod eventualnog sudskog procesa, materijalna {teta bila deset puta ve}a. Radni~ki savet BIGZ-a je utvrdio da je ~uvawe ugleda Kurta Valdhajma ko{talo radne qude oko 8 miliona novih dinara i utvrdilo odgovornost glavnog urednika i redakcije zbog radnog propusta. Osnovna organizacija SK Novinsko-izdava~kog sektora BIGZ-a je, me|utim, zakqu~ila da nije u~iwen ni politi~ki ni ure|iva~ki proma{aj. Istovetan zakqu~ak donet je na sastanku Redakcije i ure|iva~kog kolegijuma. Preostaje da se o tome izjasni i Izdava~ki savet Duge. Za razliku od redakcije Duge ja u svojoj kwizi uop{te ne komentari{em sudska i tu`ila~ka dokumenta koja objavqujem. [tavi{e, u predgovoru izri~ito ka`em: Smatraju}i da je jugoslovenska intelektualna i {ira dru{tvena javnost zainteresovana da stekne uvid u pravni mehanizam zabrane kwiga odlu~io sam da objavim ovu zbirku dokumenata i prika`em vlastita iskustva te vrste kao autora sa najve}im brojem proskribovanih naslova u posleratnoj Jugoslaviji. Nastojao sam ovog puta izbje}i novu sudsku zabranu odlu~iv{i se da dokumenta objavim bez bilo kakvih komentara, imaju}i u vidu da ona sama o sebi dosta govore. Kako sad Okru`no tu`ila{tvo i sud mogu pobiti moju tvrdwu o razli~itom ar{inu za istovrsne slu~ajeve, te u javnosti izbje}i utisak da sam u ovoj zemqi fakti~ki gra|anin drugog reda i da ne u`ivam nikakvu zakonsku za{titu? II. Prvostepeni sud tvrdi da se ne smiju objavqivati pravosna`na rje{ewa u cjelosti jer se u wima citiraju dijelovi inkriminisanog teksta. Pri tome se previ|a da se uz dijelove inkriminisanih tekstova objavquju i obrazlo`ewa po ~emu su wihove tvrdwe neistinite i kako mogu uznemiriti javnost. Ako je ve} sudski nedvosmisleno utvr|eno je da je neka tvrdwa neistinita, onda bi trebalo da je u interesu poretka da se o tome upozna javnost, kako bi i sami gra|ani znali za{to je neka tvrdwa neistinita, pa je, eventualno, mogli kao takvu identifikovati u svakodnevnom `ivotu, ako se s wom susretnu, te spre~iti da ona izazove {tetne posledice. Ina~e, objavqivawe cjelovitih sudskih dokumenata trebalo bi da je od velikog interesa za pravni poredak, ukoliko se uop{te pod ovakvim uslovima o wegovom postojawu mo`e govoriti, jer ima prije svega edukativnu funkciju, od zna~aja je za pravne stru~wake koji prou~avaju sudsku praksu i analiziraju ustavnost i zakonitost sudskih odluka, te prate adekvatnost primjene zakona izvornim htijewima i voqi zakonodavca. Zainteresovanim licima olak{ava pokretawe postupka revizije, a u situaciji u kojoj nijedan uybenik na pravnim fakultetima ne tretira insti555

tut zabrane kwiga i drugih publikacija, moja kwiga mo`e poslu`iti kao pomo}na uybeni~ka literatura ili kao praktikum za jedan segment krivi~nog i krivi~no-procesnog prava. III. Na glavnoj raspravi tu`ilac je pau{alno tvrdio da su moje tvrdwe vezane za djelo i li~nost Josipa Broza Tita neistinite i uvredqive ne navode}i ni jedan jedini dokaz stvarne neistinitosti ili uvredqivosti. Sudsko vije}e je po ~udnom automatizmu prihvatilo tu`io~ev stav, a u prvostepenom rje{ewu se uop{te ne konkretizuje koje su to moje tvrdwe neistinite i uvredqive niti se wihova neistinitost i uvredqivost dokazuje, pa se uop{te ne zna jesu li to sve moje tvrdwe o Brozovoj li~nosti i politi~koj aktivnosti ili samo neke. Sud ih je morao nedvosmisleno identifikovati i citirati u rje{ewu. Potpuno je neistinit navod da su moje izjave na su|ewima povodom ranije ~etiri zabrane kwiga poznati tekstovi iz citiranih zabrawenih kwiga. Nijedna jedina re~enica ili misao tu se ne ponavqa. IV. Svaki od prethodna tri argumenta pojedina~no vi{e je nego dovoqan razlog da se prvostepeno rje{ewe ukine. Me|utim, ovog puta smatram potrebnim da se upustim u prou~avawe {ireg dru{tvenog i politi~kog aspekta zabrane kwige s obzirom da se wima ugro`avaju i negiraju neka moja elementarna gra|anska prava i slobode, koja ina~e garantuje postoje}i ustav. Prije svega, uskra}ena mi je sloboda misli jer mi se onemogu}ava da svoje misli na odgovaraju}i na~in saop{tim drugim qudima, {to podrazumijeva da mi je onemogu}ena i sloboda govora. Kroz sve to se elimini{e i proklamovana sloboda {tampe i drugih vidova informisawa, a ve} sam na konkretnom primjeru pokazao kako mi se oduzima pravo na ravnopravnost pred zakonom i sudovima. Ne samo da mi se negira sloboda nau~nog i umjetni~kog stvarawa, nego je o~igledno da nemam ni pravo na rad niti slobodu rada, s obzirom da je privatna publicisti~ka djelatnost moj jedini izvor prihoda i jedina profesionalna djelatnost koju obavqam. Da bi sve ovo bilo upe~atqivije ukazujem i na primjere drugih vrsta obespravqivawa kojima me izla`u jugoslovenski sudski i ostali dr`avni organi. Tu ne mislim samo na nepravedno izgubqenu gra|ansku parnicu vo|enu protiv Staneta Dolanca i grupe wegovih pomaga~a u o~igledno protivzakonitoj raboti ili neizdavawe putne isprave kako bih napokon mogao napustiti zemqu ~iji sada{wi re`im i vladaju}u ideologiju nikako ne prihvatam, nego i na najsve`ije slu~ajeve sudskog odbijawa u Sarajevu da mi se nadoknadi {teta za batinawe i druge vidove {ikanirawa u zeni~koj robija{nici mada je u toku sudskog postupka nedvosmisleno utvr|eno da su moji navodi bili istiniti, odbijawe bosanskohercegova~ke Slu`be dr`avne bezbjednosti da mi vrati oduzete rukopise, nau~nu dokumentaciju i privatnu prepisku na ~ije vra}awe je bila obavezana pravosna`nom presudom Vrhovnog suda Bosne i Hercegovine, te flagrantno falsifikovawe slu`benih dokumenata od strane organa Sekretarijata za unutra{we poslove kako bi se iz zvani~ne evidencije izbrisao svaki trag da sam 1978. godine u Olovu kod Sarajeva polo`io voza~ki ispit. Dakle, tu o~igledno nije vi{e uop{te rije~ o politi~koj
556

borbi nego o {ikanirawu koje je za jedini ciq i smisao imalo nano{ewe zla i nepravde pojedincu koji se prethodno zamjerio vladaju}oj vrhu{ki i eksponirao kao otvoreni ideolo{ki i politi~ki protivnik. V. Zabrane mojih kwiga ve} odavno su poprimile grotesknu sadr`inu i sve {to se wima mo`e posti}i je temeqita kompromitacija re`ima koji im pribjegava nemaju}i snage ni sposobnosti da na kwigu odgovori kwigom, na argument argumentom. I sam osje}am da se nalazim u tragikomi~noj situaciji zbog svog sizifovskog nastojawa da se oduprem birokratskim pritiscima i sebi i svojoj porodici obezbijedim kakvu takvu materijalnu egzistenciju sopstvenim radom i zalagawem, kad mi ve} re`im sistematski onemogu}ava da radim u struci i dobijem zaposlewe u nekoj nau~noj ustanovi. Razumije se, pri ovom posledwem re`im nalazi pomo}nike i me|u nekim mojim nekada{wim, pokazalo se, la`nim prijateqima, kojima wihovo navodno disidentstvo slu`i samo kao propagandni trik, vi{estruko koristan u nastojawu da se obezbijedi {to povoqnija javna, me|unarodna, materijalna i akademska pozicija. Svoju, devetu po redu, kwigu pod naslovom Kwige za loma~u objavio sam u ponedeqak 22. februara 1988. godine. Rano ujutro sam po{tom poslao prva tri primjerka Okru`nom javnom tu`ila{tvu, o~ekuju}i, po ukorjewenoj navici, da }e kwiga ve} sutradan biti zabrawena. Me|utim, uzalud sam ~ekao ~itav sutra{wi dan, pa sam se iskreno upla{io da od zabrane ovog puta ne}e biti ni{ta. Na{ao sam se u ~udu. Zna~i li nereagovawe javnog tu`ioca na kwigu koja je svojim sadr`ajem na najdirektniji na~in suprotstavqena vladaju}em ideolo{kom monopolu dovode}i ga u pitawe iskqu~ivo prikazivawem wegovih originalnih sredstava politi~ke borbe i represije, da je jugoslovenski komunisti~ki re`im napokon odlu~io da se okane inkvizitorske prakse spaqivawa kwiga i progona nepo}udnih autora? Kako to tako odjednom, iznenada? Utorak mi pro|e u zbuwenom tumarawu ulicama Beograda i posmatrawu moje kwige u kwi`arskim izlozima, u dru{tvu tvrdo ukori~enih tomova Sabranih djela Josipa Broza Tita, izabranih djela Josipa Broza Tita, izabranih spisa Edvarda Kardeqa, Vladimira Bakari}a i drugih vlastodr`aca. I srijeda mi je protekla u nenadanoj zbuwenosti. Pitao sam se kako titoisti~ki re`im mo`e prihvatiti da se do detaqa objelodawuje sudski mehanizam zabrane kwige, nespojiv s modernim pravnim poretkom i civilizacijskim dostignu}ima u po{tivawu gra|anskih sloboda na evropskim prostorima. Zna~i li sve ovo neo~ekivani presedan kome }e uslijediti op{ta sloboda misli i govora, sloboda {tampe i politi~kog organizovawa? Nije li ovo signal temeqitih demokratskih promjena i preobra`aja na koje su se napokon odlu~ili nosioci vlasti, svjesni da se bez toga ne mo`e iza}i iz duboke krize koja ve} uveliko dovodi u pitawe i samu egzistenciju jugoslovenske dr`ave? Po isteku radnog vremena odoh ku}i razmi{qaju}i o iznenadnim dru{tvenim promjenama, gotovo spreman da se ubudu}e uzdr`im od radikalnih politi~kih zahtjeva i konstruktivno potpomognem re`imsku akciju na planu demokratizacije i liberalizacije.
557

Tokom dugotrajne vo`we autobusom od Zelenog venca do Zemun Poqa zakqu~ih da je neko dovoqno pametan i mo}an do{ao do saznawa da sam u prethodnim zabrawenim kwigama operisao iskqu~ivo istinitim ~iwenicama i argumentima, da je krajwe vrijeme da se u jugoslovenskom dru{tvu omogu}i slobodna publicisti~ka kritika kao najefikasnije sredstvo suzbijawa samovoqe i korupcije politi~kih mo}nika koji, ugledaju}i se na re`imskog rodona~elnika Josipa Broza, `ive u nevi|enom luksuzu dok narod jedva sastavqa kraj s krajem. Na trenutak sam bio ubije|en da je Javno tu`ila{tvo napokon odlu~ilo da se pozabavi krivi~nim gowewem nekih najbli`ih saradnika Josipa Broza Tita; da }e pred sudom napokon biti rasvjetqavane afere u koje su umije{ani Branko Mikuli} i Hamdija Pozderac; da }e Fadiq Hoya kao vi{egodi{wi albanski {pijun snositi sve konsekvence ugro`avawa suvereniteta i teritorijalnog integriteta Jugoslavije; da }e Stane Dolanc, nekada{wi agilni pripadnik Hitler-jugenda, odgovarati za mjere dr`avnog terorizma koje je inspirisao i primjewivao, a ~ije su najpoznatije posledice otmica pukovnika Vladimira Dap~evi}a i ubistvo \or|a Stojanovi}a i Aleksandra Opojevi}a u Rumuniji, otmica dr Milete Perovi}a u [vajcarskoj, otmica profesora Vjenceslava ^i`eka u Italiji, ubistvo Stjepana \urekovi}a u Wema~koj, te ubistvo Radomira Radovi}a u Beogradu; da }e se pred sudom na}i Mika [piqak zbog prikrivawa afere u INI, ~iji su glavni protagonisti wegov sin Vawa i sin Josipa Broza Aleksandar; da }e pod udar zakonskih normi do}i i Josip Vrhovec, koji se prije nekoliko godina posebno kompromitovao izjavom da je dobro {to je Kraqevina Jugoslavija propala u aprilskom ratu 1941. godine uprkos ~iwenici da je najte`a posledica te propasti bilo uspostavqawe zlo~ina~ke tvorevine Nezavisne Dr`ave Hrvatske i wenog koqa~kog usta{kog re`ima, i to isti onaj Vrhovec koji je povodom organizovawa Univerzijade u Zagrebu samovoqno otimao nov~ana sredstva po ~itavoj Jugoslaviji ne obaziru}i se na zakonske odredbe o striktnom vremenskom ograni~ewu prelijevawa dijela poreskih prihoda radi finansirawa ovog me|unarodnog sportskog takmi~ewa. Iz mog sawarewa o skorom ekonomskom, politi~kom, pravnom i moralnom preporodu Jugoslavije prenulo me je zvono na vratima stana i dolazak policije s rje{ewem o privremenoj zabrani kwige. VI. ^ak su i izrazito prore`imski orijentisani intelektualci po~eli uvi|ati da su zabrane kwiga sa aspekta interesa postoje}eg poretka kontraproduktivne. ^im se pro~uje da je neko djelo proskribovano nastaje prava jagma i potraga za wim. Dugotrajno `ivqewe u uslovima neslobo de u~inilo je qude neuta`ivo `ednim za opozicionom literaturom. Ma koliki dio tira`a policija zaplijenila i uni{tila, dovoqno je da samo neko uspije sa~uvati jedan primjerak, da po~nu raditi fotokopirni aparati i da se tekst spaqene kwige rastura po narodu. S druge strane, zabranama kwiga i sputavawem slobode {tampe re`im svim svojim protivnicima daje ubojitu argumentaciju za idejno i politi~ko sukobqavawe za koju je nemogu}e na}i odgovor. Da bih ilustrovao koliko su zabrane kwiga besmislene i za onoga koji nastoji na taj na~in u~vrstiti autokratski poredak
558

ovdje }u prezentovati nekoliko tekstova iz listova koje na Zapadu izdaje jugoslovenska politi~ka emigracija, i koji mi sporadi~no pristi`u na ku}nu adresu, poslati od strane meni nepoznatih po{iqalaca. Minhenska Iskra od 15. maja 1987. godine objavila je tekst pod naslovom Osmica Vojislava [e{eqa, autora Janka Rosi}a, u kome se ka`e: To je naslov kwige koju je dr Vojislav [e{eq objavio o su|ewu koje je nad wim vr{eno. Podnaslov kwige je Veleizdajni~ki proces (Beograd 1986, strana 247)... Poodavno je dr Vojislav [e{eq ~ovek o kome se u Jugoslaviji mnogo govori i pi{e. On je mlad ~ovek, ro|en je 11. oktobra 1954. godine u Sarajevu. Sin je Nikole [e{eqa i Danice, ro|ene Misita. Po svome socijalnom polo`aju roditeqi dr Vojislava [e{eqa bli`e su proletarijatu nego novoj klasi u bilo kome wezinom obliku. Doktor je dru{tvenopoliti~kih nauka. Bio je zaposlen na Fakultetu dru{tvenopoliti~kih nauka Institut za dru{tvene nauke. Deo je mla|e jugoslovenske generacije, vaspitavan je pod uticajem novih ideja i shvatawa, a to zna~i da je bio, i morao biti, ube|eni marksista. I pored svega li~noga iskustva iz posledwih godina, [e{eq nije jo{ napustio marksizam, koji i daqe, u izvesnoj meri, okiva wegovu misao. @ivot i stvarnost u kojoj `ivi nau~i}e ga da se toga oslobodi. [e{eqeva Osmica je kwiga dokumenata. U woj je objavqeno sve ono {to se radilo i doga|alo na wegovom procesu i u vezi s wim. To je jasna i upe~atqiva dokumentacija svega onoga {to je i kako je bilo. Mo`e se, razume se, postaviti pitawe: kako je [e{eq dolazio do svega ovoga? Tekst daje utisak fotokopije zapisnika celoga su|ewa. Verovatno je u Jugoslaviji praksa da lice kome se sudi dobije autenti~nu dokumentaciju o tome. Iz ovoga autenti~nog materijala vide se i doznaju mnoge interesantne stvari: na~ini obespravqivawa qudi, metodi utamni~ewa, metodi poku{aja slamawa i savijawa optu`enog da se privoli da sara|uje sa istra`nim vlastima i da sam potvr|uje optu`be protiv sebe (~iste staqinisti~ke metode). Pojavquju se i preparirani svedoci, koji terete optu`enoga i iznose podatke iz vremena dru`ewa sa optu`enim. [e{eqev slu~aj pokazuje {ta se sve zbiva sa licem koje se ne da ni slomiti ni saviti. Otkriva se i metod prikupqawa podataka o licima koja su ili osumwi~ena ili treba da budu osumwi~ena. Re`imske vlasti u Jugoslaviji misle i promi{qaju unapred i ne `ele da budu iznena|ene. Re`im drhti i od unutra{wih i od spoqnih neprijateqa, ali, izgleda, mnogo vi{e od onih prvih. Naro~ito ako oni poti~u iz redova stare partijske ili partizanske sredine, a wih je sve vi{e. Dana{wi sistem u Jugoslaviji izwedrava iz sebe protivnike: dok sta riji rezigniraju, mla|i su prezasi}eni birokratsko-partijske frazeolo gije i upornog i nedotupavnog ponavqawa stvari bez sadr`aja. Ukalupqenost u sistem, koji dotrajava, onemogu}ava mladim generacijama da misle: ~ak i onda ako su infiltrirani marksizmom (kako ga oni shvataju). Ko se, i pored toga, osmeli da misli ogla{ava se za protivnika sistema i biva progla{en za neprijateqa. Ako se, pored toga, jo{ osmeli da kriti~ki osmatra i procewuje dana{wu srpsku stvarnost, onda mu, po559

gotovo, nema spasewa. Dr Vojislav [e{eq je jedan od ovakvih mla|ih qudi. Po svemu sude}i, sa vi{e talenta, poznavawa stvari i dinamike. I, naro~ito, sa vi{e smelosti i samopo`rtvovawa. On stvari imenuje wihovim pravim imenom, stoji iza onoga {ta ka`e i {ta napi{e. Za de`urne branioce re`ima i sistema [e{eq je tvrd orah. On se nije dao ni saviti ni slomiti: zbog toga je tamnovao u bespravnosti. Materijal iz ove Osmice jasno pokazuje i kako je i zbog ~ega je to bilo. Dr Vojislav [e{eq je danas u Jugoslaviji progowen ~ovek ~ija su dela, a wih je svaki dan sve vi{e, zabrawena. Kada su qudi kao {to je dr Vojislav [e{eq u pitawu onda za wih nema pravde ni pravi~nosti. I oni i wihova dela su pod zabranom. Pod zabranom je i Osmica. Politika od 14. marta prikazuje stradiju [e{eqeve Osmice: [e{eqeva kwiga je prvi put zabrawena na su|ewu u beogradskom Okru`nom sudu decembra pro{le godine. Protiv toga re{ewa odbrana i autor su ulo`ili `albu koju je Vrhovni sud uva`io i vratio predmet na ponovno razmatrawe. Na drugom su|ewu od 17. januara ove godine Okru`ni sud nije promenio svoj stav i Veleizdajni~ki proces je ponovo zabrawen. U zakonski predvi|enom roku [e{eq i wegovi zastupnici su odgovorili novom `albom. Tra`e}i ukidawe re{ewa prvostepenog suda, skidawe zabrane sa kwige, oni su se pozvali na prvu odluku Vrhovnog suda Srbije i naveli da Okru`ni sud nije izvr{io proveru autorovih tvrdwi putem prilo`enih dokaza tako da je prvostepena odluka bez argumentacije. Odlu~uju}i po drugi put o `albama Vrhovni sud je zakqu~io da je Okru`ni sud [e{eqeva tvr|ewa pravilno ocenio kao neistinita, proizvoqna i optere}ena subjektivizmom, kao i da se wima mo`e uznemiriti javnost. Dr Vojislav [e{eq je progowen ~ovek. Pod pritiskom va`nih faktora on je morao napustiti Sarajevo i skloniti se u Beograd gde se, ipak, lak{e di{e. Beograd je postao steci{te i pribe`i{te proka`enih i nepo`eqnih dana{wim vlastodr{cima. Interesantna je pojava u sklopu svega ovoga, da se ovi proka`eni me|usobno poma`u i da se mogu osloniti jedan na drugoga. Wih je, po svemu sude}i, trebao da poma`e i Fond solidarnosti protiv koga re`imske vlasti vode o{tru kampawu sumwi~e}i da je to poku{aj organizovawa opozicije re`imu koji od svega zazire. Ne samo politi~ka i socijalno-moralna, nego i idejno-duhovna stvarnost u Jugoslaviji postaje sve vi{e haoti~na: stranputice se umno`avaju i prepli}u i obavijaju re`imu oko vrata kao om~a. Ni zabrana kwiga ni progoni qudi, koji misle svojom glavom, ne}e im mnogo pomo}i. Drugi primjer koji navodim odnosi se na ameri~ku Srpsku borbu koja u oktobarskom broju pro{le godine objavquje tekst Petra Milatovi}a u kome autor pi{e: U premudrim narodnim izrekama na}i }emo i ovu: ^uvaj se da te ne{to ne o~e{e! Poruka je prihvatqiva kada se na taj na~in ~uva i brani integritet dostojanstva pojedinaca i naroda. Nije prihvatqiva kada se ~uvamo ~e{u}ih do te mere da gubimo, ne samo integralno, ve} najnu`nije dostojanstvo, pojedina~no i kolektivno narodno!
560

Sve do pojave slu~aja dr Vojislava [e{eqa nesmetano su jezdili ~e{u}i ~e{eqi! Narod se ~uvao, sklawao s puta, upu}uju}i se ~esto stranputicama ({to ~e{eqima i najvi{e odgovara), gube}i pri tome elementarne osobine dostojanstva do te mere da se o wemu po~elo otvoreno govoriti kao o apstrakciji u konkretnim lopovlucima na svim nivoima i po horizontali i po vertikali... Sve do trenutka kada se 1981. godine u Sarajevu pojavio intelektualni gorostas (~ak i fizi~ke visine preko 190 cm) me|u intelektualnim liliputancima dr Vojislav [e{eq, koji je prava diplomirao za samo dve i po godine i stekao doktorat nauka u svojoj dvadeset petoj godini `ivota, dok istovremeno ve}ina wegovih vrsnika i ne zna kojoj vrsti pripada. Kao nau~ni saradnik Univerziteta u Sarajevu nije se mogao pomiriti sa onim {to svakog iole misle}eg izaziva na stvarala~ki nemir, za razliku od tegle}eg koji se miri do prskawa sopstvene glave o plo~u poni`ewa! Budu}i da pripada (da li propada?) posleratnoj generaciji umnika, [e{eqeva pobuna savesti konkretno je odslikala stremqewa te generacije, ro|ene i vaspitavane pod komunizmom, ali i nau~ene da misli sopstvenom glavom trezveno i razlo`no (izuzmemo li one koji ne znaju kojoj vrsti pripadaju te tako i propadaju!)... Ta pobuna savesti je pogodila nesavesne, koje udru`i (uprkos sli~nosti sa rogovima u vre}i) instinkt samoodr`awa, stvoriv{i na taj na~in jo{ jednu (od bezbroj) zavera mediokriteta! Ta zavera nije bila uperena samo protiv dr Vojislava [e{eqa, ve} protiv svega {to pravilno misli i govori, {to je precizno i jasno bez zadr{ke kazao kwi`evnik Milovan Danojli}: Otkako [e{eq le`i u zatvoru, svaki intelektualac dostojan tog imena osu|en je na osam godina robije. I svako ko ho}e logi~ki da misli, zna da, idu}i put, zvono mo`e zazvoniti wemu! I zvono je zazvonilo na uzbunu! Radi potpunog obave{tewa ~italaca krenimo hronolo{kim redom, u nameri da se zadr`imo samo na besprimernim primerima zloupotrebe ~oveka u one~ove~enom vremenu kojem pe~at dade jedan dru{tvenopoliti~ki sistem koji je u direktnoj suprotnosti sa logikom; ali samo u okviru jednog novinarskog osvrta koji }e kao takav ipak biti uskra}en za literarne analize, kako na sociolo{kom, tako i na psiholo{kom planu tim pre {to je dovoqno razloga i za kolektivnu psihijatrijsku terapiju, {to nije specijalnost pisca ovih redova! Golgotstvo dr Vojislava [e{eqa po~iwe zbog toga {to je mladi nau~nik argumentovano dokazao da je magistarski rad Brane Miqu{a (tada{weg partijskog sekretara grada Sarajeva) najobi~niji plagijat! Partija je uzela u za{titu lopova (zar se i o~ekivalo drugo?) i po~ela da progoni onoga koji je ukazao na lopovluk, bacaju}i najne~asniju anatemu na ~asne koju je jo{ ranije literarno obradio kwi`evnik Vojislav Lubarda u romanu Anatema. Suo~iv{i se sa onima koji nikada ravno u o~i ne gledaju, nego {araju okolo, dr Vojislav [e{eq je u beogradskom NIN-u od 22. avgusta 1982. godine otvoreno progovorio o tome kako pojedini ~lanovi Partije otvoreno {uruju sa panislamizmom u BiH. Umesto da mu se suprotstave argumentima, {to je uslov civilizovanog dija561

loga, po~eli su u stilu najgorih fariseja, po~ev od Branka Mikuli}a preko Hamdije Pozderca do onih najni`ih i na planu ~ove~nosti i na planu va`nosti uop{te. Tada je dr Vojislav [e{eq otvoreno kritikovao A. Purivatru, X. Su{i}a, M. Filipovi}a i druge, zbog ~ega je preko {tampe do`ivqavao najgore kvalifikacije od sasvim nekvalifikovanih koji, uzgred budi re~eno, misle da sva teorija novinarstva mo`e da stane u obim samovoqe partijskog beski~mewaka koji se savr{enom elasti~no{}u savija dok se~e onu granu na kojoj sedi i to onu stranu prema stablu, od kojeg je ipak daleko! (Doma}e vaspitawe me nagovara da iz kolegijalnih obzira pre}utim wihova imena, tim vi{e {to i oni sami pri`eqkuju sopstveno pre}utkivawe, ali to me ne osloba|a obaveze da im nekada pogledam ravno u o~i tra`e}i obja{wewe, koje slepci ne mogu da daju o~i u o~i!) Tada, 1982. i 1983. godine ime dr Vojislava [e{eqa je bilo do te mere nepo`eqno da je pisac ovih redova imao ~ast (bez kajawa!) da to oseti na sopstvenoj ko`i. Naime, posle u~e{}a u radio emisiji Razgovor u studiju Radio Gra~anice, u okviru udru`enih radio stanica BiH 15. januara 1983. godine (u kojoj sam govorio o ve} objavqenim kwigama ~iji sam recenzent bio), isprovociran partijskim prejudiciraju}im pitawima, pred novinarima Radio Gra~anice sam branio stavove dr Vojislava [e{eqa. Zbog tih razgovora (privatnih!) nasilno sam priveden u policiju u Br~kom koja se specijalizovala za nasilno prekidawe putovawa srpskim piscima, novinarima, profesorima, lekarima (dok one sa mawim obrazovawem, isto tako ~asne sre|uju pipawem i ispitivawem broja rebara direktno u vozu, koji vi{e putnika ima prema Beogradu nego prema Sarajevu! Tada sam umesto opravdawa u br~anskoj policiji samo citirao beogradski NIN od 15. avgusta 1982. godine, u kojem se ka`e izme|u ostalog i ovo: Izme|u 1953. i 1971. godine BiH je napustilo 334.897 Srba, a sedamdesetih godina se taj broj pove}ao za jo{ preko sto hiqada Srba! Pristao sam da snosim odgovornost zbog citirawa komunisti~ke {tampe pod uslovom da se prethodno povede postupak protiv urednika ~lanova SK, koje je partija osposobila za novinarstvo zbog toga {to su mi dali materijal pogodan za citat. Potpisao sam obe}awe da ne}u usmeno citirati {kakqive teme, ali nisam potpisao da to ne}u raditi u pismenoj formi u vidu krivih linija, za koje reko{e da su slova i da imaju neko zna~ewe! Olak{avaju}a okolnost je bila {to se nisam li~no poznavao sa dr Vojislavom [e{eqom! Ote`avaju}a je bila {to sam od smrti \ogovog {takora sa Dediwa do tog trenutka vi{e bio na robiji nego na slobodi! Dozvolili su mi da nastavim daqe putovawe, koje me odvelo u Be~ po konvenciji OUN o za{titi qudskih prava... Za to vreme dr Vojislav [e{eq je bio vi{e nego obespravqen! Po~etkom 1984. godine, ta~nije, 9. februara policija pretresa stan i dr Vojislavu [e{equ pleni esej pod naslovom [ta da se radi? kojeg je kasnije objavio srpski kwi`evnik Rastko Zaki} i koji je kasnije ka`wen (o ~emu je pisac ovih redova pisao ranije), kao i 37 tekstova na preko 1700 stranica uglavnom neobjavqenih rukopisa, ~etiri fascikle arhive za
562

kwigu Hajka, nau~nu i stru~nu dokumentaciju, kao i privatnu prepisku! Gaze}i osnovne pravne norme, poni{tavaju}i smisao nevinosti i wenu za{titu niko nije kriv sve dok se na sudu krivica ne doka`e odnosno, svako je nevin dok se ne doka`e da je kriv ({to je ~ak, na papiru naravno, evidentirano u ~lanu 3. Zakona o krivi~nom postupku i taj princip je zajam~en ~lanom 181. stav 4. Ustava SFRJ), savezni funkcioneri su uo~i su|ewa prejudicirali odluku suda (da li jo{ ima neznalica koje veruju da je sud u otaybini nezavisan od partije?). Prvo Mitja Ribi~i} (glavni krivac za zloglasni Dahauski proces) 12. aprila 1984. godine i Stane Dolanc (tada{wi savezni sekretar za unutra{we poslove) u televizijskom intervjuu povodom Dana bezbednosti (~ije?) te iste godine, uo~i predstoje}eg su|ewa koje je 9. jula 1984. godine svetu saop{tilo da je tako ne{to mogu}e ne samo u Jugoslaviji, nego u wenom metastaziranom obliku koji se medicinskom terminologijom mo`e ozna~iti kao Jugoslabija! U me|uvremenu ovoj nelegalnosti najprqaviji legalitet je dao li~no tada{wi legalni predsednik dr`ave kvazicrnogorac Veselin \uranovi} koji je tih dana pre}utkivao svoje mesto ro|ewa i izbegavao istovremeno da ga pohodi, a Br|ani i Martini}i ~ekaju obja{wewe od wihovog Vesa (ipak ne od besa) do dana{weg dana. Ali na presudu se nije dugo ~ekalo! Po tu`bi Vere Jovanovi} (kojoj je tekst preko Hamdije Pozderca izdiktiran odozgo) predsednik sudskog ve}a Okru`nog suda u Sarajevu Milorad Potpari} je pro~itao 9. jula 1984. godine presudu broj 161/84, u kojoj pi{e da se prof. dr Vojislav [e{eq osu|uje na osam godina robije, zbog neobjavqenog teksta (da li bi dobio 16 godina da je bio objavqen?) Taj isti sudija je ipak morao da pro~ita (posle mnogih) i slede}u ~uvenu re~enicu, koju je napisao Vuk Dra{kovi}: Da vam po`elim sve najboqe, ali da vam po`elim mirnu savest to ne mogu...! Svetska javnost je bila zapawena i zastra{ena ujedno, sudskim bezumqem ba{ u onoj orvelovskoj 1984. godini. Iznena|ena ujedno {to se Sarajevo posle 70 godina nenadno izviwava za Vidovdan 1914. godine. Ni Be~ to nije o~ekivao, iako se danas ne razlikuje mnogo od onog Be~a od pre sedam decenija! Da je Mikuli} poslao Potpari}a u wegovoj disciplini sigurno bi na sarajevskoj Olimpijadi bili bez premca u svetu, sa najboqim izgledima da primat zauvek sa~uvaju! Veze svetskih medija su bile pregrejane informacijama zbog ledenih gluposti, sa kojima komunisti pokida{e sve veze sa logikom! Kao i uvek u sli~nim situacijama tra`ilo se polovi~no re{ewe. Imanentno tome se postupilo sa kaznom zatvora dr Vojislavu [e{equ, koju je predsednik ve}a Vrhovnog suda BiH Ante Varunek preina~io na ~etiri godine. I uputi{e dr Vojislava [e{eqa pravo u zeni~ku robija{nicu. Wega, koji je u mnogo {to{ta upu}en, za razliku od wih neupu}enih! Ali ta neupu}enost im nije smetala da kroz usta kqu~ara upu}uju najgore poni`ewe jednom intelektualcu, na taj na~in {to su u dubokoj no}i zveckaju}i kqu~evima pevali: ^uvam ovce dole u jasewe... da bi i daqe ostali ~obani: (Sumwam da dr Vojislav [e{eq nije ~uo tu stravi~nu melodiju kao pisac ovih redova 1981. godine u Kragujevcu!) Ukoliko je pak nije ~uo, verovatno je u tim trenu563

cima nasilno hrawen sondom u nekoliko wegovih {trajkova gla|u! Ko i ne bi {trajkovao (da zanemarimo mnogo toga iz obzira prema ~itaocima!), kada je uzaludno ~ekao da vidi svoje prvo mu{ko dete posle ro|ewa u zeni~koj samici? Ipak su mu dozvolile oceubice (da li je kajawe u pitawu?) da vidi svog sina. Najve}i srpski pesnik posle Wego{a, tada ~etrdesetsedmogodi{wi Matija Be}kovi} romanesknu gra|u je sintetizovao u dve re~enice: Dete je doneto u `utu ku}u da se prvi put vidi sa ocem. Nije imalo ni kilo mesa kad se po rodnoj Hercegovini proneo {apat da je progovorilo. (Matija Be}kovi}: Novi junak u staroj pri~i) I pored dovoqne obave{tenosti, piscu ovih redova nije poznato da li je dr Vojislav [e{eq 2. februara 1985. godine dobro video: suprugu, majku i sestru prilikom wihove posete. Iz jednostavnog razloga {to mu je ~itava glava bila u modricama, kao i ruke, a po noktima na prstima ruku krvavi podlivi! Iz pristojnosti ne}emo o drugim delovima tela, prekrivenim ode}om tada robija{kom! Ne}emo ni o specijalnim i`ivqavawima nad zato~enicima savesti da nam se ne bi imputirala denuncijacija, toliko draga komunistima! Da ne pomiwemo samodenuncijaciju, vrhovno dostignu}e komunizma! Ne}emo ni o bolesti iz vla`ne i memqive zeni~ke samice, pre nego je lekari u otaybini saniraju! O mnogo ~emu ne}emo za 22 meseca, koliko je dr Vojislav [e{eq prisilno boravio me|u sjecikesama i patolo{kim tipovima, kao i ubicama! Tim pre, {to je po tom pitawu najmerodavniji ba{ dr Vojislav [e{eq, koji je posle izlaska iz sku~ene robija{nice u prostranu (dr V.[.) o tome otvoreno progovorio u mnogim razgovorima sa novinarima u otaybini, u toj meri hrabro, da su mnogi listovi i ~asopisi zabrawivani zbog izjava dr Vojislava [e{eqa u toku pro{le i ove godine. Kad smo ve} kod zabrana, nu`nost objektivne istine nala`e da ~itaoce podsetimo na slede}u tragiku, koja u sebi nosi tipi~nu komediju komunista! Naime, dr Vojislav [e{eq je jedini `ivi pisac u svetu ~ije su kwige bestseleri me|u sudijama i najtira`niji trenutno po broju zabrana! Pored eseja [ta da se radi?, zbog kojeg je bio osu|en, dr Vojislavu [e{equ je Okru`ni sud u Beogradu u junu 1986. godine zabranio kwigu pod naslovom Hajka na jeretika. Izdava~ ove kwige Rastko Zaki} je kasnije osu|en! (Videti broj 1439. od aprila 1987. godine). Samo pola godine kasnije, u decembru 1986. dr Vojislav [e{eq je najpozvaniji svedok u jednom novom veleizdajni~kom procesu u kojem se sudi elementarnoj logici, kada mu zabrawuju drugu kwigu po redu pod naslovom Veleizdajni~ki proces. U junu i julu ove godine u razmaku od svega deset dana dr Vojislavu [e{equ zabrawuju jo{ dve kwige: Disidentski spomenar i Demokratija i dogma. Za dve godine ~etiri zabrawene kwige! Po jednom ispitivawu iz 1980. godine sudije su godi{we ~itale po jednu kwigu! Sada ~itaju dve i dve zabrane! Dostojevski je imao sre}u, iako je umro sa punim ustima krvi iz grudi, ostaviv{i suprugu Anu sa decom u potpunoj bedi, sa imetkom od svega 5000 rubaqa u redakciji Ruskog vesnika, neostvarenu `equ da napi{e drugi deo romana Bra}a Karamazovi. Dr Vojislav [e{eq (ne daj Bo`e takav kraj) posle robije, gubitka zaposlewa, bez nu`ne
564

egzistencije, bez nu`ne putne isprave, sa svim napisanim i zabrawenim kwigama, sa name{tajem preseqenim iz Sarajeva u Zemun Poqe, u ulicu Mihaila Pupina broj 14, nastavqa da se bori srpski i mu{ki, uprkos najnepovoqnijim `ivotnim uslovima, koji ga ne spre~avaju da otvoreno, nedavno, Hamdiji Pozdercu skre{e istinu u lice ~vrstim argumentima, kojim dokazuje da je budu}i predsednik Jugoslavije najobi~niji lopov prepisiva~ i kao takav je glavni u reviziji antisrpskog ustava, koji }e pod wegovim patronatom biti jo{ vi{e antisrpski. Najve}i finansijski skandal u svetu za posledwih 40 godina kroz meni~nu aferu Fikreta Abdi}a mezimca Hakije Pozderca, ~lana Saveta federacije i Hamdije Pozderca potpredsednika Jugoslavije su najboqa garancija za to. Ovom posledwem je dr Vojislav [e{eq poru~io: Nezgodno bi za vas, budu}eg predsednika Jugoslavije, bilo da gospo|a Margaret Ta~er, gospodin Fransoa Miteran ili Gorba~ov sklawaju ispred vas nalivpera, tabakere, aktnta{ne sa stola u strahu da ih ne pokradete dok budete tra`ili zajam! Kra|a je kra|a, pa bilo da se krade tawir u samoposluzi ili kwiga, moj Hamdija. Beogradski Student je obelodanio kra|u ~itavih pasusa. Plagijat identi~an onom Miqu{evom, kojeg je Hamdija Pozderac objavio pod svojim imenom! Savetovao je [e{eq Hamdiji Pozdercu da podnese ostavku na svoje funkcije i da ustupi mesto po{tenijem i sposobnijem. Hamdija je to uradio u ovom trenutku (javqaju iz otaybine ve~eras, 12. septembra 1987. godine u jedan ~as pre pola no}i). Uradio, ne {to je hteo, ve} {to je morao nakon u~e{}a u pqa~ki, koja u ovom trenutku iznosi preko 300 milijardi novih dinara kroz Agrokomerc sa Alahovim blagoslovom u Velikoj Kladu{i koju stranci izgovaraju kao: Velika Kradu{a. Koliko nas se}awe slu`i, ovo je druga posleratna ostavka u otaybini. Pre wega je to uradio 1984. godine Veqko Milatovi}, tada{wi ~lan Predsedni{tva CK SKJ, one iste godine kada je dr Vojislav [e{eq osu|en na 8 godina robije. Samo {to ovaj prethodni nije bio toliki bazdija kao Pozderac Hamdija koji ne}e biti predsednik dr`ave. Ne}e dakle ni strani dr`avnici morati da kriju svoje li~ne stvari! Komunisti }e sada te{ko na}i zamjenu za pokroviteqa zami{qene jedine muslimanske dr`ave u Evropi bez obzira na brzoplete izmene telegrama izme|u Moamera El Gadafija i Mihaila Gorba~ova nekoliko ~asova posle ostavke Hamdije Pozderca! Ima}e druge zadatke. Tim pre {to je sada na redu predsednik SIV-a Branko Mikuli}. Komunisti }e poku{ati da zaustave pokretawe to~ka, jer se pla{e ubrzawa i zakona centrifugalnih sila, koje }e ih jednostavno (kao ve{-ma{ina) iscediti sa svih odgovornih funkcija u dr`avi. U onoj istoj u kojoj su 42 godine oni cedili narodnu du{u! Ali, taj to~ak je ve} pokrenut jo{ 1981. godine! Ba{ u onom istom Sarajevu iz kojeg je krenuo oslobodila~ki to~ak, koji je samleo crno-`utu monarhiju AustroUgarsku! U ~itavoj toj situaciji dr Vojislav [e{eq je znala~ki sintetizovao i uobli~io znawe i hrabrost. Dve odrednice, koje su na na{im prostorima uvek bile nesinhronizovane. U slu~aju dr [e{eqa do{lo je do saglasja na sre}u srpsku!
565

Vi{e je nego o~igledno da [e{eqa o~i u o~i sa ~e{eqima vi{e ni{ta ne mo`e zaustaviti na srpskoj stazi, u duhu one wegove ~uvene izjave u Udru`ewu kwi`evnika Srbije: Protivnik sam svakog jednopartijskog sistema, protivnik sam marksisti~ke ideologije i komunisti~kog sistema u Isto~noj Evropi, pa i u Jugoslaviji... (Politika ekspres od 18. februara 1987). Zaustavqawe fizi~kom likvidacijom samog dr Vojislava [e{eqa je po komuniste najte`a neugodnost, kada su sami odlu~ili da likvidiraju Goli otok, ali su ipak istovremeno (vaqda da doka`u stepen tolerancije na ra~un ropstva!), u vreme posete Vaseqenskog Patrijarha Dimitrija Sremskim Karlovcima i Matici srpskoj, paqevinu pravoslavne crkve u Srbobranu 12. decembra 1987. godine pripisali nemaru radnika Ma|ara: [andoru [erdvariju i I{tvanu Totu. Da na{ daqi komentar ovde prekinemo, ube|eni da }emo biti svedoci daqeg reagovawa dr Vojislava [e{eqa o~i u o~i sa ~e{eqima koji su preostali. Isti autor u istom broju ~asopisa objavquje pjesmu Suncokrili neboskloni koju posve}uje mom sinu Nikoli: Ka`e tata: Bez izgleda... idem na `ice sa dvogodi{wim sinom na ramenu, bez sredstava za `ivot, sred op{te tamnice onima {to mu savjest gwe~e na koqenu... Ho}e sine tata da kupi mlijeka i dvije neupakovane nade; tvoj otac umobolnima ho}e lijeka da stvori mjesto tebi ~okolade! Istera{e tatu iz grada Principa posledwi u selu seqaci i najgori |aci... Ne nau~i{e ga la` da sipa, od u~ene istine trnu im `marci... Za~u|eni mali [e{eqov sine tata crta mo`danu geografiju; nepopravqivi jedan qubiteq istine ho}e dr`avu da spasi od provalije! Ne quti se na tatu tata ~ita, a bri`na ti mati pali lampu nade. Trqa{ okice, a tata ti hita o~i da sprije~i da se ne zavade! Ti no}as [e{eqov sine mali ho}e{ da ~uje{ novu bajku; ni po~eli nijesmo, ve} smo zastali da obmanu prepoznamo u zraku. Jednog vremena sa ludim jaha~ima koji kroz glavu bi~evima gone. Ne sine! Mi ne smijemo sa wima... No}as tra`imo suncokrile nebosklone!
566

Vidim da ti pipa ruka mala umjesto ~okolade uzglavqe nade. U otaybini na{oj sa hiqadu zala jednoj glavi glave o glavi rade! Ti zaspa, a tata ti budan, Ne vidi{ suze kako mu rone. Zna da san mu nije uzaludan kad suncokrile juri{ nebosklone! Eno tate, juri{a na `ice da okovane oslobodi glave. San rawene prevodi ptice kojoj visine plave nijesu jave! Ne okre}i se sine! Suncokrili neboskloni ~ekaju da ih taknu tvoje male ruke dvije. Iza nas su samo posledwi poltroni prepravili zemqu osmogonije!... No}as oni slave mrtve ro|endane, a mi sawamo samo tortu obi~nu koja u najmawe ru~ice mo`e da stane, ili neku slatku sitnicu sli~nu! I sada im ne daj moje poklone, pusti ih da se igraju u samoosami. ^uvaj svoje suncokrile nebosklone u ovoj kolektivnoj zacrtanoj tami... U Iskri od 15. oktobra 1987. godine objavqeni su odlomci iz moje kwige Demokratija i dogma uz slede}i predgovor: Slu~ajno smo do{li do ove kwige, koja je kao i sve druge publikacije wenoga autora obra~un sa samim sobom, sa Savezom komunista, sa wegovim totalitarnim re`imom, sa nosiocima istoga, od po~etka do dana{wih dana. I setismo se naziva koji je pokojni Ratko Pare`anin, osniva~ Balkanskog instituta i dugogodi{wi urednik Iskre dao piscima i beskompromisnim pregaocima u borbi za istinu, pravdu i slobodu pod komunisti~kom tiranijom, koji se hrabro i uporno zala`u za boqi `ivot i lep{u budu}nost svoga potla~enog naroda: Neprijateq bez pu{ke! Kao i Ratko Pare`anin, i Vojislav [e{eq voli svoj narod, i sve {to radi, ~ini radi wega. A ko qubi svoj narod danas, re`im ga automatski svrstava u neprijateqa, mada osim savesti i qubavi on drugog oru`ja nema. Stoga je i dr [e{eq neprijateq bez pu{ke. Ba{ takav, kakvoga je wegov u`i zemqak zami{qao. List Srbija iz novembra 1987. donosi ~lanak pod naslovom [e{eqa stalno gone u kome stoji: Me|u istaknute protivnike komunisti~kog terora i nasiqa u Jugoslaviji ubraja se dr Vojislav [e{eq. To je sasvim obespravqen ~ovek, stavqen izvan zakona, i nigde se ne mo`e zaposliti. Pa ipak, taj ~ovek ispolinske snage odoleva svim zlima i nalazi mo}i da pi{e kwige i daqe dr`i predavawa, gowen i progowen od teroristi~kog re`ima na svakom ko567

raku. Wegovu najnoviju kwigu Disidentski spomenar zabranio je Okru`ni sud u Beogradu po optu`bi javnog tu`ioca, nekog partijskog `bira Nenada Ukropine. Kao razlog za takvu presudu naveli su da u sadr`aju kwige ima stavova koji bi mogli dovesti do uznemirewa javnosti kao i nekih ideja iz [e{eqevih ranijih kwiga zbog kojih su i one zabrawene. Protiv [e{eqa naro~ito su hajku digli Hrvati, da bi spre~ili da u wihov, kako oni pi{u, herojski grad Zagreb ne dopru re~i ni dela dr Vojislava [e{eqa. Zaista, odavno nismo nigde ni ~uli ni pro~itali takav vic o herojstvu jednog grada koji je vazda robovao tu|inu, dok taj grad i sve Hrvate nije oslobodila Srbija. Verovatno je da Hrvati smatraju herojstvom to {to su u oba svetska rata, u tom gradu, herojskom Zagrebu, do~ekivali armije [vaba i Nemaca i posipali ih cve}em kad su mar{irale kroz taj grad u pohodima da zatru Srbe i Srbiju. Tako prolazi [e{eq. Ali ne samo on. Ima ih veliki broj gowenih i optu`ivanih za wihov slobodarski stav kojeg oni svedo~e pismeno i na predavawima. Komunisti~ki tirani jo{ ne uvi|aju da se duh slobode ne mo`e okivati u lance. Mogu se opremati u tamnice oni koji taj duh nosi kroz borbu za slobodu. Ali, gde god zaglavi u tamnicu jedan od tih slobodara, pojavquju se u ve}em broju novi, drugi koji ja~aju borbu za slobodu i to se ne}e zaustaviti do kona~ne pobede nad tiranima i tiranijom i uspostave slobode koju je Gospod dao qudskom rodu. I mo`e se verovati da ne}e dugo pro}i da se i komunisti~ki tirani u to uvere. Idu dani... I, napokon, u decembarskom broju Srpske borbe Petar Milatovi} objavquje Bo`i}ni pozdrav u kome veli: Svim ~lanovima Srpskog kulturnog kluba Sveti Sava u SAD, Kanadi, Australiji, Ju`noj Americi i Evropi na ~elu sa predsednikom gospodinom Aleksandrom Obradovi}em; svim saradnicima i ~itaocima najanaliti~nijeg srpskog ~asopisa Srpska borba {irom zemqinog {ara naro~ito onima u Otaybini na ~elu sa vrednim urednikom gospodinom Budimirom Sre}kovi}em; svim uspravnim nacionalnim borcima u ostalim srpskim organizacijama po na{oj planeti koje govore srpskim jezikom; svim slobodoqubivim i nepobedivim Srbima u Otaybini od \ev |elije do Srpskih Moravica i od Subotice do Skadra i Jadrana, na ~elu sa mudrim i hrabrim dr Vojislavom [e{eqem ~estitam svetle nastupa ju}e praznike Hristovog ro|ewa sa srpskim pozdravom: Hristos se rodi! Sre}na Nova 1988. godina! @ivelo ujediweno srpstvo u slobodnoj i nikad deqivoj Srbiji u kojoj ne}e biti poturica i pogurica; u kojoj mediokri tetstvo ne}e biti vrhovni{tvo; u kojoj ne}e lupe`i raspolagati dr`avnim kapitalom; u kojoj ne}e decu vaspitavati oni koji nemaju doma}e vaspitawe; u kojoj ne}e ludaci biti kvazimudraci kao u sada{woj tamnici srpstva, komunisti~koj Jugoslaviji u kojoj psi govore a qudi }ute! Sve za srpstvo srpstvo ni za {ta! VII. [to se mene li~no ti~e moram priznati da mi imponuje svaka nova zabrana moje kwige. Na taj na~in ~ak i naslovi koji bi u normalnijim uslovima nai{li na vrlo slab odjek javnosti, sti~u oreol mu~eni568

{tva koji ih ovjekovje~uje. Svaka zabrawena kwiga samim ~inom proskribovawa i spaqivawa sti~e trajnu vrijednost i za naredne generacije }e predstavqati najupe~atqivije svjedo~anstvo o vremenu u kome `ivimo. Ono {to mi pri tome najte`e pada, {to najte`e podnosim je stid zbog neslavnog renomea koji moja zemqa i na taj na~in sti~e u me|unarodnom javnom mnijewu kao prostor neslobode, birokratskog sivila i staqinisti~kog mraka, u kome je kult li~nosti biv{eg vo|e jo{ uvijek toliko jak i potpomognut svim sredstvima politi~ko-policijskog pritiska, da i daqe sputava elementarna gra|anska prava i slobode, odupire se demokratskim tradicijama na{eg naroda, u ~ijoj istoriji ima i takvih detaqa koji svjedo~e da je jo{ prije stotinu godina Narodna skup{tina u Srbiji bila u stawu da obori vladara, a danas nije u stawu ni da obezbijedi sprovo|ewe i po{tivawe zakona koje sama donosi. Da li je pored kosovskog potrebno navoditi i neki drugi primjer? Na stranu ~iwenica {to mi konkretna dru{tvena i politi~ka zbivawa svakodnevno daju za pravo, {to je ve} na najo~igledniji na~in dokazano da je sve {to sam navodio u svojim kwigama Hajka na jeretika, Veleizdajni~ki proces i Disidentski spomenar potpuno istinito, a da }e se za vrlo kratko vrijeme pokazati da je isti slu~aj i sa sadr`ajem kwiga Demokratija i dogma i Kwige za loma~u. Tim prije ako ovu zabranu prvostepenog suda potvrdite i ona postane pravosna`na. Vrhovnom sudu Srbije `albu je podnio i advokat Velimir Cveti}: Protiv prvostepenog re{ewa KR. 28/88, od 29. 02. 1988. g, zabraweni autor Vojislav [e{eq, Kwige za loma~u, zajedno sa svojim punomo}nikom, adv. Velimirom Cveti}em iz Beograda, Svetozara Markovi}a 43, u zakonskom roku od tri dana podnosi slede}u `albu: 1. Zbog bitne povrede formalnog postupka iz ~l. 364 st. 1 t. 9 i 11 ZKP, 2. Bitne povrede krivi~nog zakona iz ~l. 365 st. 1 t. 1 ZKP, 3. Zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa iz ~l. 366 st. 1 i 2 ZKP. Razlozi: Prvostepeni sud je prihvatio predlog OJT-a u Beogradu UT. br. 9/88 od 25.02. 1988. g, za zabranu rasturawa kwige dr Vojislava [e{eqa Kwige za loma~u, pa je sud posle odr`anog javnog pretresa doneo slede}e re{ewe: Zabrawuje se u celosti rasturawe kwige autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa Kwige za loma~u, ~iji je {tampar sam autor, sa mestom stanovawa u Zemun Poqu, ul. Mihajila Pupina br. 14, jer se u kwizi iznose neistinite tvrdwe kojima se mo`e uznemiriti javnost, tako {to su objavqivawem re{ewa o privremenoj zabrani rasturawa kwiga i pravosna`nih sudskih re{ewa, u kojima se nalaze tekstovi, koji su predmet zabrane ponovo iznete tvrdwe, kao i zbog nano{ewa povrede ugleda SFRJ, jer su u kwizi objavqene re~i autora sa glavnog pretresa u kojima su iznete neistine i uvredqive tvrdwe na li~nost i delo Josipa Broza Tita u vreme dok se nalazio na funkciji predsednika Republike. Oduzimaju se svi primerci kwige Kwige za loma~u, i po pravosna`nosti re{ewa imaju se uni{titi.
569

Po pravosna`nosti ovoga re{ewa, izreku re{ewa objaviti u Slu`benom listu SFRJ i u Slu`benom glasniku SR Srbije. I. Bitna povreda formalnog postupka iz ~l. 364 st. 1 t. 9 ZKP, sastoji se u tome {to je sud pro{irio predlog OJT i na ranije zabrawene kwige kao da ih tu`ilac u optu`nom predlogu ponovo ima, pa zatim iznosi svoj stav kako pravosna`na re{ewa imaju dejstvo prema svima, i da ta re{ewa mogu uznemiriti javnost kao i ona koja su privremena zabrana od strane javnog tu`ioca. Tako je sud na str. 3 stav posledwi uneo u zabranu ponovo, sudske predmete Kr. 100/87, Kr. 109/87, Kr. 9/87 i Kr. 142/86, koje po ovom tekstu ponovo zabrawuje zajedno sa re{ewem Kr. 28/88, kao da je tu`ilac u predlogu tra`io da se zabrane ova dela. O~igledno je da su ova dela jedna drugim sli~na, jer su kwige, ali su tekstovi sigurno razli~iti. Istovremeno isti~emo, da ako ono {to je pravosna`no deluje prema svima, kako bi moglo da deluje prema svima, ako ne bi bilo objavqeno?! Da postoje bitne razlike, isti~emo slede}e: 1. U svojoj re~i pred sudom na dan 20. 06. 1986. g. zabraweni [e{eq je ~ak dru{tvo upozorio da na visoke polo`aje dolazi ili }e do}i upravo lo{ ~ovek Hamdija Pozderac i izrazio nadu da Pozderac ne}e do}i, a sada imamo situaciju da su wegova upozorewa bila prava, i tvr|ewa punomo}nika, da oni koji su do{li u NOB 1943. i 1944. iz NDH, ne mogu biti rukovodioci, odnosno politi~ke li~nosti tako visoke za{tite kako je istaknuto u predlogu OJT. Tu`ilac se pozvao na Zakon o spre~avawu slobode {tampe i drugih vidova informisawa, a izri~ito isti~e da su povre|ene li~nosti iz BiH, a naro~ito li~nosti Mikuli} i Pozderac, za neke politi~ke radwe u BiH, pa ne znamo kako je ovaj srpski zakon mogao da bude primewen na slu~ajeve koji su se doga|ali u BiH, {to se dobro vidi iz zabrane Kr. 142/86. Tada je zabraweni Vojislav [e{eq, za Pozderca Hamdiju, rekao slede}e: Istina, Hamdija Pozderac, kao iskqu~ivo partijski funkcioner u zadwih nekoliko dana figurira kao kandidat za ~lana Predsedni{tva Jugoslavije. S obzirom da je ta li~nost veoma dobro poznata jugoslovenskoj javnosti, da su poznate wene muslimanske nacionalisti~ke aspiracije, ja sam jednostavno ubije|en da on nikada ne}e biti izabran u ~lanstvo kolektivnog {efa dr`ave ukoliko se u ovoj zemqi uop{te mo`e o~ekivati da se po{tuje glas javnog mwewa, glas ogromne mase stanovni{tva... Evo ovaj citat koji je bio proro~anstvo u odnosu na Hamdiju Pozderca, koji }e sa svojim bratom Hakijom odigrati stra{nu privrednu katastrofu u Kradu{i, zajedno sa Fikretom Abdi}em, a koji je bio zabrawen i wega sud ovde sa ponosom citira kao pravosna`nu zabranu, iako se posle toga odigralo sve ono {to je pisac kwige predvi|ao. Hamdija je postao, na`alost, potpredsednik Predsedni{tva SFRJ, a {to je najstra{nije bio je referent Predsedni{tva za izmenu Ustava, najvi{ih na~ela iz kojih izviru najvi{e vrednosti, moral, zakoni, voqa vladaju}e klase i to u vreme kada je radio protiv svih tih principa.
570

Pozderac je naravno podneo ostavku, ali ne samo zbog Kladu{e, ve} zbog toga {to je celo dru{tvo znalo za otvoreno pismo gospodinu Hamdiji Pozdercu, ~lanu Predsedni{tva SFRJ, od strane dr Vojislava [e{eqa, koje glasi: (Sledi integralni tekst pisma nap. V.[.) Eto ovo pismo je pokazalo da je [e{eq u pravu i da su sve wegove re~i u odnosu na Pozderca u pravu, ali je re{ewe o vre|awu Pozderca i Mikuli}a, pravosna`no KR. 142/86, pa ne znamo da li tra`iti obnovu postupka i ukazivati sudu da ne treba zabrawivati predskazivawa o pojedinim qudima, ili pustiti neka bude pravosna`no iako je suprotno ~iweni~nom stawu koje se kasnije dogodilo. Tako Hajka na jeretika, ukazuje na Hamdiju kao izuzetno lo{u li~nost, koja }e kasnije u~initi puno nesre}a, ostaje na snazi. Pa sada ili skinuti zabranu sa kwige Hajka na jeretika, kako bi potvrdila istinito stawe ili je ostaviti i daqe zabrawenu iako je Hamdija pao ba{ onako kako je ova kwiga predvidela. De{avalo se ne{to sli~no kod pesnika Vojislava Raki}a u pesmi Simonida. On je pevao o tome da su Simonidi zlo~inci iskopali o~i, da su nekulturne nakaze, ~ak bode`om no`a i na freski iskopale o~i, {to je utvr|eno kao istina. Kasnije su do{li restauratori i hteli su Simonidi da vrate o~i koje su iskopali varvari. Neki pesnik se suprotstavio govore}i: Ostavite Raki}evu pesmu istinitom, jer ako Simonidi vratite o~i, ispa{}e da je pevao neistinu. Da je po{tovan princip pravednosti i onda je sud mogao da ne zabrani kwigu Hajka na jeretika, ali sud smatra da ne treba da ulazi u materijalnu istinu, nego samo da potvrdi formalno zahtev OJT i da re{ewe koje negira istinu postane istina. Formalizam odavno jede pravo, pa ono {to je formalno ispada da je istina, a ono {to je materijalno, da istina nije. Sud nijedan dokaz ne `eli da izvede, i dosta je tvr|ewa OJT, da su kwigom Hajka na jeretika, oklevetani bosanski rukovodioci. Zar padom Hamdije Pozderca i wegovog brata, wihovim radwama i zloupotrebama nije bila uznemirena javnost!!! A eto Hamdija i posle svega toga prqavog u`iva za{titu i u odnosu na wega zabrawena je kwiga [e{eqeva Hajka na jeretika. Sada niko nije uznemiren, kad je ta kwiga dokazala istinu!!! Pa pobogu, ona je zabrawena! I o Hamdiji ona istina koja je kazana u ovom pismu i kwizi, zabrawena, ostaje kao istina i o woj se ne sme pisati jer bi i naredna kwiga bila zabrawena, ako se po|e ovom linijom, da sud prvom kwigom zabrawuje i ~etvrtu i ponovo drugu i tre}u. II. Ni u jednoj od tih nabrojenih kwiga nisu zabrawene re~i punomo}nika pred sudom. Slu~aj okolnosti je hteo da je kod svake naredne kwige bio drugi punomo}nik, ali sada i wihova zastupni~ka kazivawa po ovoj generalnoj kwizi, izgledaju kao zabrawena. Tako ja mislim da je sada zabrawena ovom posledwom kwigom Kwige za loma~u, da je zabrawena i moja `alba, Kr. 142/86, iako nije bila predmet su|ewa i tu`io~evog predloga. Upravo u ovoj zadwoj kwizi objavqena je moja re~ i moja `alba, koje nisu bile zabrawene, a sada ve} jesu iako tu`ilac nije predlo`io da se moja zastupni~ka re~ zabrani.
571

Vreme je da se pozovemo na Ustav koji je jo{ uvek na snazi i koji ka`e u ~l. 166: Zajem~ena je sloboda {tampe i drugih vidova informacije i drugih sredstava javnih izra`avawa, udru`ivawa, sloboda govora i javnog istupawa, sloboda zbora i drugog javnog okupqawa. Eto, javni tu`ilac je ~l. 166. Ustava suprotstavio ~l. 5. st. 1. Zakona o spre~avawu {tampe i drugih vidova informisawa i ~l. 27 Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. Istakli smo o~iglednu nejednakost pred sudom izme|u OJT, koji sudu dostavi optu`ni predlog ili optu`nicu, i [e{eqa, kome se zabrawuje sve {to napi{e, a uop{te se ne izvode dokazi i ne tra`i se materijalna istina. Dr [e{eq uop{te nije imao pravo na jednaku za{titu svojih prava pred sudom, jer je sud odbio da izvede dokaze materijalne istine, koji bi ga {titili, wegove kwige od Pozderca, ~ija se li~nost {titi, a on krade tu|e tekstove. Wega tu`ilac {titi, kada tra`i zabranu kwige Hajka na jeretika, a svi na{i predlozi se odbacuju kao da ne postoje, pa tako dolazi do otvorenog ga`ewa ~l. 180 Ustava SFRJ, stav 1. koji glasi: Svako ima pravo na jednaku za{titu svojih prava u postupku pred sudom. Sve {to je dosada u~inio [e{eq, protiv toga je tu`ilac podigao optu`ni predlog, ~uvaju}i da se ne uznemiri javnost u na{oj zemqi u kojoj je javnost toliko uznemirena trocifrenom inflacijom, strahom kada ujutro ustane i uzme novine u ruke i vidi novi skok cena. Vide kako ludaci ludo di`u cene i pored zabrane Savezne vlade da se to ~ini, ali niko od wih nije optu`en. Grozno uznemirewe javnosti izazvala je Pliva iz Zagreba, koja je sakrila ogromne koli~ine hrane za bebe, a bebe su ostajale gladne, ali se niko nije setio da tu prikriva~ko-{pekulantsku gospodu okrivi za uznemirewe javnosti, za dovo|ewe u opasnost `ivota stotina hiqada beba. A oni se jo{ bune i psuju Saveznu vladu i inspektore, ali ne uznemiravaju javnost, po nala`ewu Saveznog tu`ioca. Na{a javnost je utrnula od raznih uznemirewa i zbog situacije u koju je do{ao ogroman broj qudi, da nemaju ~ime da plate stan, da nemaju gde da rade, da im ovih dana merama solidarnosti poma`emo da izbegnu stradawa, a tu`ilac nije tu`io one koji otvoreno na TV, kao onaj sino} iz fabrike u Beo~inu, tvrde da ne}e po{tovati odluku Savezne vlade o cenama, nego }e se direktno sa partnerima dogovarati. To su uznemireni velikani, da vas bog ubije, jer samo oni imaju pare da kupe ove kwige i ~itaju, a javnost nema novca, a neke kompetentne li~nosti reko{e da mi i nemamo javnost. To reko{e javno u Kino-oku, Tempo, novinar Krivokapi}, Mari} i jo{ neki rukovodioci koji su se tu pojavili, ali eto oni nisu uznemirili javnost, vaqda zato {to je po wihovom shvatawu i nemamo. III. Slu~aj \or|a Martinovi}a nikako da uznemiri javnost! Tu`iocu ne mo`e da padne na pamet da zabrani u Intervjuu intervju Stana Dolanca, koji tvrdi da je Martinovi} sam sebe unakazio. Ne zabrawuje kwige u kojima pi{e, da su la`ni izve{taji izneti pred Skup{tinu SFRJ, da je la`no saop{tewe Pokrajinskog SUP-a i Okru`nog suda u Gwilanu. Drug Dolanc, ~lan Predsedni{tva SFRJ u Intervjuu, ka`e:
572

Nemojte upore|ivati slu~aj Martinovi} i slu~aj Fadiqa Hoye. Slu~aj Martinovi} je ~ist kriminalisti~ki slu~aj, koji su zavr{ili kriminalisti~ki organi u Pokrajini, Republici i federaciji, sa jednom ocenom: da je to u~inio sam. A {ta se posle ovoga doga|a? [ta se posle ovakve izjave druga Dolanca doga|a? Fadiq Hoya poziva `ene nealbanske narodnosti da naprave kupleraje po Kosovu, za qude, (fa{iste), koji iz fa{isoidnih pobuda siluju Srpkiwe i Crnogorke. Dolazi do burnih demonstracija `ena nealbanske nacionalnosti protiv ove ne~ove~ne izjave Fadiqa Hoye, ali wega niko ne optu`uje zbog uznemirewa javnosti. Istovremeno, potpuno se demantuje Dolancova re~ o Fadiqu Hoyi, kao Titovom drugu. Zakon }uti pred ovakvim politi~kim veleizdajnikom, a deluje samo SKJ tako {to ga iskqu~uje iz svojih redova, posle Stanetovih pohvala. Gledali smo preko TV sednicu CK SKJ, gde su qudi bili maksimalno uzbu|eni zbog nekomunisti~kih, nemoralnih postupaka Fadiqa Hoye, i pored toga wega niko ne poziva na odgovornost zbog uzbu|ewa javnosti. Na re~ Stana Dolanca, da su ~ak i savezni organi utvrdili da je Martinovi} sam sebe povredio, javio se tada{wi wegov zamenik Saveznog sekretara za unutra{we poslove, Dragomir-Dragan Papovi}, koji je bio predsednik Savezne komisije za utvr|ivawe slu~aja Martinovi}, koji je rekao: @elim da dam pismenu izjavu advokatu Velimiru Cveti}u, da sam ja, Dragomir Papovi}, bio ~lan Savezne komisije zajedno sa zamenikom Saveznog javnog tu`ioca Simi}evi}em i zamenikom sekretara za pravosu|e SFRJ i da smo pod prinudom gazde Staneta Dolanca morali da potpi{emo la`ni izve{taj da se Martinovi} povredio sam. Iako sam ja prethodno izdvojio mi{qewe, jer sam znao da se Martinovi} nije povredio sam, ve} da su ga povredila dvojica [iptara, balista. Kada je moje izdvojeno mi{qewe pro~itao Stane Dolanc, pri{ao mi je duboko potresen i uzrujan pa je rekao: Ima{ da potpi{e{, da je Martinovi} sam sebe povredio iz samozadovoqstva bez obzira {to zna{ da to nije istina, ovo ti je zadatak, koji ni pod kojim uslovima ne sme da sazna Srbija. Ako sazna Srbija propali smo. Pri tome on je udarao nogama i tresao se i prinudio me da potpi{em la`ni izve{taj o Martinovi}u, iako sam znao da su dvojica {iptarskih kriminalaca unakazili Martinovi}a. Ova izjava Dragomira Dragana Papovi}a objavqena je delimi~no u Politikinom svetu, a i u Studentu, od 25.12. 1987. g. Niko se nije uznemirio. Niko ovu izjavu tada{weg {efa javne bezbednosti Papovi}a nije demantovao, pa ni on sam. Jednostavno, uznemirewa nije bilo, jer to nije osetio tu`ilac, koji uporno tra`i zabranu svake [e{eqeve pisane re~i. Savezna skup{tina je u tri ta~ke konstatovala da Okru`ni sud u Gwilanu nije zakonito radio, da organi unutra{wih poslova Kosova nisu zakonito radili i tra`ila je preispitivawe ovog rada, ali to nikog nije uznemirilo, niti je do{lo do uznemiravawa, ve} do naknadne tvrdwe, da su savezni organi utvrdili stawe druk~ije od Savezne skup{tine, i nikom ni{ta. Niko nije uznemiren.
573

I sada se ponovo postavqa pitawe jednakosti prema ~l. 180. Ustava SFRJ, po kome svako ima pravo na jednaku za{titu svojih prava u postupku pred sudom. U slu~aju Martinovi}a je SJT pred Saveznom skup{tinom rekao, da je saop{tewe od 8. 05. 1985. neistinito. Skup{tina je utvrdila da je neistinito, a potpisnici tog saop{tewa sudija Trumpi}, zamenik sekretara DB Kosova Karaku{i, koji su ga potpisali, nisu uznemirili javnost. Ovi koji nejednako postupaju, i kada im je voqa utvr|uju da je javnost uznemirena, kao da su bogovi u pitawu, onda javnost nije uznemirena, nisu pravedne sudije i pravedni tu`ioci. Oni upravo vre|aju i to direktno Ustav SFRJ, pre svega ~l. 167 st. 1 i 180 st. 1 Ustava SFRJ i nisu uznemireni, iako vr{e povredu formalnog prava, pogre{no i nepotpuno utvr|uju ~iweni~no stawe i pogre{no primewuju materijalno pravo, ba{ kao u ovom konkretnom slu~aju. Sa iznetog predla`emo da Vrhovni sud Srbije preina~i re{ewe Okru`nog suda u Beogradu, Kr. 28/88 i na|e da nema mesta zabrani kwige autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa, pod naslovom Kwige za loma~u i uka`e sudiji Latinovi}u, Batri~evi}u i drugima koji nastavqaju jedan drugog u ovim nezakonitim re{ewima, na povrede prava na {tetu dr [e{eqa. Istog dana `alio se advokat dr Ivan Jankovi}: O`albenim re{ewem izre~ena je trajna zabrana rasturawa kwige Kwige za loma~u autora Dr Vojislava [e{eqa, u izdawu autora, objavqene 1988. godine u Beogradu. Preko svog punomo}nika, ovla{}enog na zastupawe po punomo}ju koje se prila`e ovde pod 1. izdava~ pobija ovo re{ewe u celini, i to zbog: bitne povrede odredaba krivi~nog postupka (~l. 364. st. 1. t. 11. ZKP); povrede zakona (~l. 365, ZKP); pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa (~l. 366, ZKP), pa stavqa slede}i `albeni predlog: Uva`ava se `alba i ukida se o`albeno re{ewe a predmet vra}a prvostepenom sudu na ponovno odlu~ivawe ili preina~uje se o`albeno re{ewe tako {to se odbija predlog OJT u Beogradu Ut. br. 9/88 od 25.02. 1988. godine i ukida re{ewe istog OJT Ut. br. 9/88 od 25. 02. 1988. godine i ukida re{ewe istog OJT Ut. br. 9/88 od 24.02. 1988. godine. Predla`e se tome sudu da pre odlu~ivawa o ovoj `albi pozove i saslu{a stranke u smislu odredbe ~l. 16. st. 4. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa. Obrazlo`ewe: I. O povredama postupka (1) Izreka o`albenog re{ewa je nerazumqiva (~l. 364. st. 1. t. 11. ZKP in inicio). Izreka glasi: Zabrawuje se u celosti rasturawe kwige(...) jer se u kwizi iznose neistinite tvrdwe kojima se mo`e uznemiriti javnost, tako {to je objavqivawem re{ewa o privremenoj zabrani rasturawa kwiga i pravosna`nih sudskih re{ewa, u kojima se nalaze tekstovi, koji su predmet zabrane ponovo iznete tvrdwe, kao i zbog nano{ewa
574

povrede ugleda SFRJ, jer su u kwizi objavqene re~i autora sa glavnog pretresa u kojima su iznete neistinite i uvredqive tvrdwe na li~nost i delo Josipa Broza Tita (...). (A) Predikat (glagol) je (u gorwem citatu istaknut verzalom) nema pripadaju}eg subjekta u re~enici koja sa~iwava izreku o`albenog re{ewa. Ne mo`e se sa sigurno{}u utvrditi na {ta se glagol je odnosi. (B) Otuda, uz instrumental objavqivawem (koji je tako|e istaknut verzalom u gorwem citatu), predikat ostaje bez ikakvog gramati~kog smisla. Naime, iz izreke presude se ne vidi {ta je u~iweno objavqivawem re{ewa (itd) niti ko je to u~inio. (C) Relativna umetnuta re~enica: koji su predmet zabrane ponovo iznete tvrdwe (tako|e istaknuta verzalom u gorwem citatu) gramati~ki mo`e da se odnosi samo na imenicu tekstovi, koja joj neposredno prethodi. Me|utim, iskaz: tekstovi, koji su predmet zabrane ponovo iznete tvrdwe je nerazumqiv. (D) U delu re~enice: tvrdwe na li~nost i delo Josipa Broza Tita, predlog na je upotrebqen pogre{no. Predlog na je predlog mesta. Otuda se ne mo`e znati {ta zapravo zna~i sintagma: neistinite i uvredqive tvrdwe na li~nost Josipa Broza Tita. (2) Obrazlo`ewe o`albenog re{ewa ne sadr`i nazna~ewe delova {tampane stvari zbog kojih je zabrana izre~ena, ~ime je povre|ena odredba ~l. 13. st. 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa (u daqem tekstu: ZSZS[). U obrazlo`ewu o`albenog re{ewa nazna~eni su tekstovi na str. 172. od 33. do 38. reda odozgo i na strani 210. od 22. reda do kraja pasusa, i na strani 211. prvi pasus u celini (str. 2). Me|utim, u izreci re{ewa i, mestimi~no, u obrazlo`ewu pomiwu se, kao razlog zabrane i re{ewa o privremenoj zabrani rasturawa kwiga i pravosna`na sudska re{ewa, ali se iz obrazlo`ewa ne mo`e sa sigurno{}u utvrditi koja su to re{ewa. Naime, sudska re{ewa se ozna~avaju slu`benim brojem i datumom dono{ewa. Obrazlo`ewe ovde o`albenog re{ewa ne sadr`i takvo ozna~ewe sudskih re{ewa zbog ~ijeg objavqivawa je zabraweno rasturawe sporne {tampane stvari. Pored odredbe ~l. 13. st. 1. ZSZS[, ovakvim postupawem prvostepenog suda povre|ena je i odredba ~l. 351. st. 1. t. 1. ZKP. Naime, a s obzirom na shodnu primenu odredaba ZKP u postupku po predlogu za izricawe zabrane rasturawa {tampane stvari (up. ~l. 18. st. 1. ZSZS[), re{ewe kojim je izre~ena zabrana rasturawa ima se upodobiti presudi kojom se optu`eni ogla{ava krivim (~l. 348. st. 1. ZKP in fine). Ova, pak, presuda mora sadr`ati nazna~ewe ~iwenica i okolnosti koje ~ine obele`ja krivi~nog dela, shodno odredbi ~l. 351. st. 1. t. 1. ZKP. (3) O`albeno re{ewe ne sadr`i zakonski osnov za zabranu rasturawa kwige Kwige za loma~u u delu u kome je prvostepeni sud na{ao da se spornom kwigom nanosi povreda ugleda SFRJ. Osnov za izricawe zabrane rasturawa {tampane stvari zbog nano{ewa povrede ugleda SFRJ sadr`an je u odredbi ~l. 2. st. 1. t. 5. ZSZS[. Prvostepeni sud se u ovde
575

o`albenom re{ewu nijednom ne poziva niti citira taj zakonski propis. Ovim je u~iwena povreda odredbe ~l. 351. st. 1. t. 2. ZKP, iako se ta odredba imala shodno primeniti u ovom postupku na osnovu ~l. 18. st. 1. ZSZS[, kako je to obrazlo`eno gore pod I. (2). II. O povredama zakona (1) Prvostepeni sud je zabranu rasturawa sporne kwige izrekao, jednim delom, zbog toga {to je na{ao da se u woj iznose neistinite i uvredqive tvrdwe vezane za delo i li~nost Josipa Broza Tita u vreme dok se nalazio na du`nosti i funkciji predsednika Republike. Na tako utvr|eno ~iweni~no stawe prvostepeni sud je primenio zakonski propis iz ~l. 26. st. 1. t. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije (u daqem tekstu: ZID). ^lan 26. st. 1. t. 2. ZID glasi: Zabrawuje se rasturawe publikacija kojima se: 2. iznose neistine ili vesti kojima se mo`e ugroziti javni red ili uznemiriti javnost. Prvostepeni sud je na{ao da su tvrdwe o li~nosti i delu Josipa Broza Tita, koje se iznose u spornoj kwizi, neistinite i uvredqive. ^lan 2. st. 1. t. 5. ZSZS[ glasi: Zabrawuje se rasturawe {tampanih stvari kojima se: 5. nanosi povreda /.../ ~asti i ugleda predsednika Republike. Prvostepeni sud je bio du`an da primeni odredbu ~l. 2. st. 1. t. 5. ZSZS[, jer se ova odredba u stvarima koje se ti~u ~asti i ugleda predsednika Republike, a to zna~i u slu~aju izno{ewa uvredqivih tvrdwi o li~nosti i delu predsednika Republike javqa kao leks specialis u odnosu na odredbu ~l. 26. st. 1. t. 2. ZID. Prvostepeni sud je na utvr|eno ~iweni~no stawe primenio zakon koji se nije mogao primeniti (~l. 365. st. 1. t. 4. ZKP). (2) Prvostepeni sud je stao na stanovi{te da se pravosna`na re{ewa o zabrani rasturawa {tampanih stvari ne mogu objavqivati jer bi to bilo u suprotnosti sa odredbom ~l. 17. ZSZSZ[. ^lan 17. ZSZS[ glasi: Izreka pravosna`nog re{ewa kojim je izre~ena zabrana rasturawa {tampane stvari objavquje se u Slu`benom listu SFRJ. Citirani propis predstavqa imperativnu odredbu kojom se obavezuje redakcija Slu`benog lista SFRJ da u tome glasilu objavi izreku pravosna`nog re{ewa. Po mi{qewu `alioca, citirana odredba ne predstavqa nikakvu smetwu da se u Slu`benom listu SFRJ, u odre|enim slu~ajevima (recimo: po nalogu suda) ovakva pravosna`na re{ewa objavquju i in integro. Me|utim, ni u kom slu~aju se citirana odredba ne mo`e tuma~iti kao zabrana drugim (fizi~kim ili pravnim) licima da objavquju pravosna`na sudska re{ewa, bilo u izvodima bilo integralno. Obaveza objavqivawa izreke pravosna`nog re{ewa ne deluje erga omnes nego obavezuje samo odre|enog subjekta Slu`beni list SFRJ. Da je namera zakonodavca bila da odredbom ~l. 17. ZSZS[ zabrani objavqivawe integralnog teksta pravosna`nih re{ewa o zabrani rasturawa {tampanih stvari, ta bi odredba glasila Izreka (...) objavquje se samo u Slu`benom listu SFRJ.
576

Pozivaju}i se na odredbu ~l. 17. ZSZS[, prvostepeni sud je primenio zakon ~ijoj primeni u ovoj pravnoj stvari nije bilo mesta (~l. 365. st. 1. t. 4. ZKP). (3) Nasuprot nala`ewu prvostepenog suda, nema nikakvih zakon skih smetwi da se objavquju integralno, u izvodima ili u slobodnoj interpretaciji sudske odluke o zabrani rasturawa {tampane stvari. To proisti~e iz odredbe ~l. 5. st. 5. ZSZS[, koja zabrawuje objavqivawe re{ewa o privremenoj zabrani rasturawa. Tuma~ewem a contrario ove odredbe dolazi se do zakqu~ka da nema zakonskih prepreka objavqiva wu re{ewa o trajnoj zabrani. Ina~e, zakonodavac bi izri~ito zabranio objavqivawe takvih re{ewa, isto kao {to je to u~inio za re{ewa o privremenoj zabrani. Potpunosti radi, `alilac dodaje da odredba ~l. 5. st. 5. va`i samo za period dok se postupak za zabranu rasturawa {tampane stvari ne okon~a pravosna`nom odlukom. III. O pogre{no i nepotpuno utvr|enom ~iweni~nom stawu (1) Prvostepeni sud se uop{te nije bavio utvr|ivawem dveju kqu~nih okolnosti: da li su tvrdwe iznete u spornoj kwizi istinite ili neistinite, da li se wihovim objavqivawem mo`e ugroziti javni red ili uznemiriti javnost. Tvrdwa prvostepenog suda da su ove kqu~ne okolnosti, u pogledu tekstova sadr`anih u (ina~e bli`e neidentifikovanim) re{ewima o zabrani ranijih kwiga, sadr`ane i utvr|ene upravo u tim re{ewima, nije relevantna za pravilno re{ewe ove pravne stvari. Naime, i ako bi ranijim pravosna`nim re{ewem bilo utvr|eno da neki tekst sadr`i neistine ili /i da mo`e uznemiriti javnost, takvo nala`ewe suda bi se odnosilo na vreme objavqivawa zabrawenog teksta i vreme dono{ewa re{ewa o zabrani. Na prvostepenom sudu je bilo da ove kqu~ne okolnosti utvrdi s obzirom na vreme objavqivawa kwige Kwige za loma~u. Prvostepeni sud je propustio da ovako postupi, {to je protivno odredbi ~l. 366. ZKP. (2) Prvostepeni sud je utvrdio i naveo u izreci o`albenog re{ewa da je u ovde spornoj kwizi naneta povreda ugleda SFRJ, jer su u kwizi objavqene re~i autora sa glavnog pretresa u kojima su iznete neistinite i uvredqive tvrdwe na li~nost i delo Josipa Broza Tita u vreme dok se nalazio na funkciji predsednika Republike. Inkriminisane re~i autora sa str. 172. iznete su na pretresu (a ne na glavnom pretresu, jer ZSZS[ ne poznaje fazu glavnog pretresa up. ~l. 9) koji je odr`an 24. jula 1987. godine. Inkriminisane re~i autora sa str. 210-211 iznete su na pretresu 15. septembra 1987. godine. Tokom 1987. godine Josip Broz Tito se nije nalazio na funkciji predsednika Republike, kao {to to pogre{no utvr|uje prvostepeni sud. Dokaz: notorna i nesporna ~iwenica, a u slu~aju potrebe: pribavqawe izvoda iz mati~ne kwige umrlih za Josipa Broza Tita.
577

Na osnovu izlo`enog, ova `alba je opravdana i na zakonu zasnovana, pa se tome sudu predla`e da je uva`i a u woj sadr`ani `albeni predlog u celosti usvoji. Posle mjesec dana uru~eno mi je rje{ewe Vrhovnog suda Srbije: Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u ve}u sastavqenom od sudija Aleksandra Rankovi}a, kao predsednika ve}a, Du{ana Komneni}a i Dragomira Nikoli}a, kao ~lanova ve}a i stru~nog saradnika Mile Banduke, kao zapisni~ara u predmetu zabrane rasturawa kwige Kwige za loma~u autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa, re{avaju}i o `albama autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa, i wegovih punomo}nika advokata Nikole Barovi}a, Velimira Cveti}a i dr Ivana Jankovi}a, izjavqenim protiv re{ewa Okru`nog suda u Beogradu Kr. 28/88 od 29. februara 1988. godine u sednici ve}a odr`anoj dana 21. marta 1988. godine, doneo je re{ewe: Odbijaju se kao neosnovane `albe dr Vojislava [e{eqa autora i izdava~a kwige Kwige za loma~u i wegovih punomo}nika advokata Nikole Barovi}a, Velimira Cveti}a i dr Ivana Jankovi}a izjavqene protiv re{ewa Okru`nog suda u Beogradu Kr. 28/88 od 29. februara 1988. godine. Obrazlo`ewe: Prvostepenim re{ewem zabraweno je u celosti rasturawe kwige Kwige za loma~u autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa. Odlu~eno je da se svi primerci ove kwige oduzmu i po pravosna`nosti re{ewa uni{te, te da se izreka re{ewa objavi u Slu`benom listu SFRJ i Slu`benom glasniku SRS. Protiv ovog re{ewa izjavili su `albe: autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq zbog bitne povrede odredaba krivi~nog postupka, pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa, pogre{ne primene materijalnog prava, kr{ewa ustavnih normi o slobodama i pravima ~oveka i slobodi {tampe, s predlogom da se pobijano re{ewe ukine; wegovi punomo}nici (tri posebne `albe) zbog bitne povrede odredaba krivi~nog postupka, povrede krivi~nog zakona i pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa, s predlogom da se pobijano re{ewe ukine ili preina~i u smislu `albenih navoda. Republi~ki javni tu`ilac je podneskom Ktr. I br. 614/88 od 17. marta 1988. godine predlo`io da se `albe autora i wegovih punomo}nika odbiju kao neosnovane. U `albama autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa i wegovog punomo}nika dr Ivana Jankovi}a je predlo`eno da se, u smislu ~lana 16. stav 4. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa pre odlu~ivawa o `albama pozovu i saslu{aju stranke. Ocewuju}i da bi saslu{awe stranaka bilo necelishodno, Vrhovni sud ovaj predlog nije prihvatio. Vrhovni sud je ispitao pobijano re{ewe i sve spise ovog predmeta pa je oceniv{i `albene navode na{ao da su `albe neosnovane. Pobijano re{ewe ne sadr`i povrede postupka na koje se u `albama punomo}nika autora i izdava~a ukazuje, i po tom osnovu se zakonitost ovog re{ewa ne mo`e dovoditi u pitawe.
578

Tako se u `albi punomo}nika Velimira Cveti}a suprotno sadr`ini izreke i odgovaraju}ih delova obrazlo`ewa pobijanog re{ewa tvrdi da je prvostepeni sud pro{irio predlog javnog tu`ioca i na ranije zabrawene kwige istog autora i s tim u vezi neopravdano isti~e da je ponovo zabrawena kwiga Hajka na jeretika ~ija se sadr`ina navodno nakon wene zabrane u predmetu istog suda Kr. 142/86 pokazala istinitom. Jer iz izreke pobijanog re{ewa i delova wegovog obrazlo`ewa na stranama 3. i 4. jasno proisti~e da je u celosti zabraweno rasturawe kwige Kwige za loma~u koja sadr`i integralne tekstove re{ewa javnog tu`ioca o privremenoj zabrani rasturawa kwiga i pravosna`na sudska re{ewa sa tekstovima iz kwiga Veleizdajni~ki proces, Demokratija i dogma, Disidentski spomenar i Hajka na jeretika ~ije je rasturawe ranije donetim pravosna`nim sudskim odlukama zabraweno pa se ne vidi na osnovu ~ega punomo}nik autora zakqu~uje da se pobijanim re{ewem ponovo zabrawuje rasturawe ovih ve} zabrawenih kwiga. Uostalom, zabrana rasturawa ovih kwiga, dakle i kwige Hajka na jeretika na ~ijoj istinitosti se u ovoj `albi posebno insistira, trajnog je karaktera i wihova sadr`ina se ne mo`e objavqivati ni samostalno ni u okviru neke druge kwige ili publikacije pa ni objavqivawem sudskih spisa u kojima su tekstovi iz tih kwiga u celini ili fragmentarno reprodukovani. Nije osnovano ni tvr|ewe u `albi punomo}nika dr Ivana Jankovi}a da je izreka pobijanog re{ewa nerazumqiva. Bez obzira na prihvatqivost gramati~ke analize teksta izreke koja je data u ovom delu `albe i iz koje nesumwivo proisti~e da u tekstu izreke postoje odre|eni nedostaci u ovom pogledu odluka koju ta izreka sadr`i potpuno je jasna i razumqiva, tako da su iskqu~ene bilo kakve dileme o wenoj stvarnoj sadr`ini. U ovoj `albi se, isto tako, neosnovano isti~e da obrazlo`ewe pobijanog re{ewa ne sadr`i nazna~ewe delova {tampane stvari zbog kojih je zabrana izre~ena, kao ni ozna~ewe ranije donetih sudskih re{ewa zbog ~ijeg objavqivawa je zabraweno rasturawe kwige Kwige za loma~u. U obrazlo`ewu pobijanog re{ewa na strani 2. je izri~ito navedeno da se radi o tekstovima ove kwige na strani 172. od 33. do 38. reda odozgo, zatim na strani 210. do 22. reda do kraja pasusa i na strani 211. prvi pasus u celini, dok je na stranama 3. i 4. nazna~eno da su u ovoj kwizi sadr`ani tekstovi iz kwige istog autora Hajka na jeretika, Veleizdajni~ki proces, Demokratija i dogma i Disidentski spomenar ~ije je rasturawe zabraweno pravosna`nim odlukama donetim u predmetima istog suda Kr. 142/86 Kr. 9/87, Kr. 100/87. i Kr. 109/87. Ovim je, po oceni Vrhovnog suda, jasno opredeqeno zbog kojih tekstova je zabraweno rasturawe kwige Kwige za loma~u pa bi wihovo citirawe u obrazlo`ewu pobijanog re{ewa, kao i navo|ewe datuma dono{ewa ranijih re{ewa, bilo sasvim nepotrebno, tim vi{e, {to je sadr`ina ovih tekstova u celini nesporna. Na strani 4. obrazlo`ewa pobijanog re{ewa je, izme|u ostalog, navedeno da jedan od osnova zabrane rasturawa Kwige za loma~u (drugi je objavqivawe tekstova koji su u celini zabraweni ranije donetim pravosna`nim sudskim re{ewima) predstavqa izno{ewe neistinitih i uvre579

dqivih tvrdwi vezanih za li~nost i delo Josipa Broza Tita, zbog ~ijeg izno{ewa se mo`e uznemiriti javnost. Kako je van svake sumwe neistinitost tvr|ewa kojima se omalova`avaju i te{ko vre|aju lik i delo Josipa Broza Tita, prvostepeni sud je, uzimawem odredbe ~lana 26. ta~ka 2. Zakona o izdava~koj delatnosti za osnov zabrane rasturawa ove kwige pravilno primenio zakon. Istina autor je ovim tekstovima istovremeno naneo i povredu ugleda SFRJ, pa je bilo mesta primeni i odredbe ~lana 4. ta~ka 5. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, ali propu{tawe prvostepenog suda da primeni ovu odredbu ne mo`e imati onaj zna~aj koji mu se pridaje u `albi punomo}nika dr Ivana Jankovi}a niti se samo zbog toga, zakonitost i pravilnost pobijanog re{ewa mo`e dovoditi u pitawe. Osporavaju}i pobijano re{ewe po ovom osnovu (zbog bitne povrede odredaba krivi~nog postupka) punomo}nik Nikola Barovi} isti~e da prvostepeni sud utvr|uje da se kwiga Kwige za loma~u sastoji od celovitih zapisnika sa ranijih javnih pretresa na kojima su donete odluke o zabrani ~etiri kwige istog autora, ali da uop{te ne ocewuje ~iwenicu da u toku tih postupaka javnost nije bila uznemirena ni sadr`inom kwige ~ije je rasturawe zabraweno ni izjavama autora datim pred sudom. Ovaj `albeni navod nije osnovan, pre svega zato {to su postupci o kojima je re~ trajali kratko, uz prisustvo zanemaruju}e malog broja gra|ana, bez posebnog publiciteta i posle dono{ewa odluke nadle`nog javnog tu`ioca o privremenoj zabrani rasturawa spornih kwiga, tako da {ira javnost nije ni bila upoznata sa wihovom sadr`inom kao ni sa sadr`inom izjava autora koje je dao tokom postupka. Pravosna`nim odlukama suda o trajnoj zabrani rasturawa tih kwiga spre~eno je upoznavawe {ireg kruga gra|ana sa wihovom sadr`inom ~ime je otklowena mogu}nost uznemirewa javnosti do kojeg bi, s obzirom na sadr`aj objavqenih tekstova, nesumwivo do{lo. Prema tome, uznemirewe javnosti je spre~eno zabranom rasturawa ovih kwiga, dakle, ostvarewem svrhe donetih sudskih odluka, a ne zato {to wihova sadr`ina nije davala povoda za izazivawe tog uznemirewa, kako bi se iz `albenih navoda moglo zakqu~iti. Zbog toga je ova ~iwenica bez uticaja na ishod postupka u kojem je doneta odluka o zabrani rasturawa kwige Kwige za loma~u. @albeni navodi autora i izdava~a kao i wegovih punomo}nika ukoliko se odnose na primenu Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa i Zakona o izdava~koj delatnosti, u osnovi predstavqaju ponavqawe tokom postupka ve} iznetih stavova koji se svode na slede}e: po pravosna`nosti sudskog re{ewa o zabrani rasturawa {tampanih stvari re{ewe gubi raniju ekskluzivnost i postaje dostupno javnosti u onoj meri u kojoj su dostupni svi dokumenti iz spisa predmeta, pa nema nikakvih zakonskih smetwi da se takva re{ewa objavquju, integralno, u izvodima ili u slobodnoj interpretaciji; ~lan 17. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa predstavqa imperativnu odredbu kojom se obavezuje redakcija Slu`benog lista SFRJ da u tom glasilu objavi izreku
580

pravosna`nog re{ewa o zabrani rasturawa neke kwige ili publikacije ali se ne mo`e tuma~iti kao zabrana drugim licima da objavquju ta re{ewa, kakvo je tuma~ewe dato u pobijanom re{ewu. Vrhovni sud je i ove `albene navode ocenio neosnovanim, polaze}i od slede}eg: Ciq zabrane rasturawa {tampanih stvari u smislu odredbe ~lana 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa i ~lana 26. Zakona o izdava~koj delatnosti mo`e se ostvariti samo takvom zabranom koja bi imala trajni karakter, {to, po nala`ewu Vrhovnog suda podrazumeva zabranu wihovog ponovnog objavqivawa bilo na koji na~in. Nedozvoqeno je dakle, objavqivawe tekstova iz kwiga ili drugih publikacija ~ije je rasturawe pravosna`nom sudskom odlukom zabraweno bilo da se to objavqivawe vr{i integralno, u izvodima ili u slobodnoj interpretaciji jer bi u suprotnom bili dovedeni u pitawe smisao i svrha ove zabrane. To daqe, zna~i da je nedozvoqeno objavqivawe i sudskih odluka, zapisnika i drugih spisa predmeta u kojima su tekstovi iz ovih kwiga ili drugih publikacija u celini ili fragmentarno reprodukovani, po{to bi time, na posredan na~in, bili ponovo objavqeni tekstovi ~ije je rasturawe zabraweno. Ovo stanovi{te je u skladu sa odredbom ~lana 17. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa kojom je propisano da se izreka re{ewa kojim je izra`ena zabrana rasturawa {tampane stvari objavquje u Slu`benom listu SFRJ. Navedena zakonska odredba, kako je i prvostepeni sud pravilno tuma~i, ne predstavqa samo imperativnu naredbu za objavqivawe izreke sudskog re{ewa, ve} i ograni~ewe objavqivawa re{ewa o zabrani rasturawa {tampane stvari na samu izreku i u odre|enom javnom glasilu. Takvo tuma~ewe ove zakonske odredbe je u skladu sa smislom i svrhom propisivawa ove zabrane, jer bi u suprotnom objavqivawe obrazlo`ewa re{ewa ili drugih spisa predmeta predstavqalo upoznavawe javnosti sa sadr`inom tekstova ~ije je rasturawe zabraweno, dakle, obezvre|ivawe izre~ene zabrane i stvarawe mogu}nosti za nastanak zabrawene posledice koju je ovom zabranom trebalo spre~iti. Neosnovano se u `albama autora i wegovih punomo}nika prvostepeno re{ewe pobija zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa. U delu koje se odnosi na ovaj `albeni osnov, `albeni navodi predstavqaju ponavqawe ve} poznatih stavova autora koje je prvostepeni sud svestrano ocenio i pravilno zakqu~io da se ne mogu prihvatiti kao osnovani. Isti~e se naime, da nije dokazano da su tvrdwe iznete u spornoj kwizi neistinite i da se wihovim objavqivawem mo`e uznemiriti javnost, zatim da mogu}nost nastupawa {tetnih posledica objavqivawa ove kwige treba ocewivati s obzirom na vreme wenog objavqivawa a ne u odnosu na vreme zabrane rasturawa ranije objavqenih kwiga, te da je objavqivawe celovitih sudskih dokumenata od interesa za pravni poredak, jer, navodno ima edukativnu funkciju i od zna~aja je za prou~avawe sudske prakse i analizu ustavnosti i zakonitosti sudskih odluka.
581

Neistinitost tvrdwi iznetih u kwigama ~ije je rasturawe ranije zabraweno, a koje su u kwizi Kwige za loma~u ponovo publikovane pre{tampavawem delova sudskih spisa u kojima su te tvrdwe sadr`ane, kako onih koje se odnose na dru{tvenopoliti~ke prilike u na{oj zemqi, tako i tvrdwi kojima se omalova`ava lik i delo Josipa Broza Tita, utvr|ena je ne samo tokom ranije vo|enih postupaka, ve} i u postupku u kojem je doneto pobijano re{ewe. Kako su odluke o zabrani rasturawa tri ranije objavqene kwige donete u 1987. godini a jedne u 1986. godini, van svake je sumwe da ponovno objavqivawe istih tekstova i u 1988. godini u istoj meri stvara mogu}nost uznemirewa javnosti i da se ukazivawe u `albama na izmewene okolnosti u kojima je objavqena sporna kwiga ne mo`e prihvatiti kao osnovano. I, kona~no kwige sa ovakvim, neistinitim i za na{u zemqu uvredqivim tekstovima ne mogu imati edukativnu funkciju ni predstavqati materijal za prou~avawe sudske prakse i analizu ustavnosti i zakonitosti sudskih odluka pa su `albeni navodi autora i u tom pogledu li{eni svakog osnova. @albe sadr`e i druge navode koji su bez ikakvog zna~aja za ishod ovog postupka. Tako se u `albi autora objavqivawe sudskih odluka u wegovoj kwizi Kwige za loma~u neopravdano upore|uje sa objavqivawem re{ewa o zabrani ilustrovanog lista Duga, zatim iscrpno iznosi pisawe o wemu u listovima jugoslovenske politi~ke emigracije (~ija je neprijateqska orijentacija prema na{oj zemqi neosporna) i na kraju zakqu~uje da wemu (autoru) imponuje svaka nova zabrana wegove kwige dok se u `albi wegovog punomo}nika advokata Velimira Cveti}a u celosti citira otvoreno pismo autora Hamdiji Pozdercu i iznose ~iwenice i okolnosti vezane za slu~aj \or|a Martinovi}a koji sa zabranom rasturawa ove kwige nije ni u kakvoj vezi. Ove, kao i ostale `albene navode, ukoliko se odnose na ~iweni~no stawe i primenu zakona, Vrhovni sud ocewuje irelevantnim. Prema tome, prvostepeni sud je na pravilno i potpuno utvr|eno ~iweni~no stawe pravilno primenio zakon kada je u celosti zabranio rasturawe kwige Kwige za loma~u autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa. O tome su u pobijanom re{ewu dati iscrpni, jasni i uverqivi razlozi koje i Vrhovni sud u svemu prihvata. Sa iznetih razloga na osnovu ~lana 397. stav 3. ZKP odlu~eno je kao u izreci ovog re{ewa. ^etrnaestog marta 1988. Odbor za odbranu slobode misli i izra`avawa, u sastavu: Andrija Gams, Ivan Jankovi}, Matija Be}kovi}, Nikola Milo{evi}, Dobrica ]osi}, Mihailo Markovi}, Predrag Palavestra, Kosta ^avo{ki, Neca Jovanov, Gojko Nikolo{, Radovan Samaryi}, Dragoslav Mihailovi}, Tanasije Mladenovi}, Dragoslav Srejovi}, Borislav Mihajlovi} Mihiz, Qubomir Tadi}, Mi}a Popovi}, Mladen Srbinovi}, Vojislav Ko{tunica, Zagorka Golubovi} obratio se Skup{tini Srbije i Predsedni{tvu Socijalisti~ke Republike Srbije protestnim pismom koje je potpisao Borislav Mihajlovi} Mihiz:
582

Okru`ni sud u Beogradu je, svojim re{ewem Kr. br. 28/88 od 29. februara 1988. godine, zabranio rasturawe kwige dr Vojislava [e{eqa pod naslovom Kwige za loma~u. Ovo je peta kwiga istog autora koju je beogradski sud zabranio u protekle dve godine. Paradoksalno, ona se najve}im delom sastoji od sudskih spisa o zabranama ranijih kwiga, koji se u woj integralno navode. Paradoks je, daqe, u tome {to ovim svojim re{ewem Okru`ni sud samo umno`ava fond sudskih re{ewa o zabranama, koje }e izvesno je neki budu}i istra`iva~ tako|e prikupqati, objavqivati (ili poku{avati da objavi) i analizirati. U slu~aju Vojislava [e{eqa i wegovog izdava~kog rada, Okru`ni sud u Beogradu stvara jedno vrzino kolo iz koga izlaza nema: sud zabrawuje kwigu, a ta wegova zabrana postaje sadr`aj slede}e kwige, koju sud opet zabrawuje i tako u nedogled. Odbor za odbranu slobode misli i izra`avawa se na~elno protivi svakoj sudskoj zabrani rasturawa kwiga. U ovom slu~aju, pored na~elnih razloga Odbor se rukovodi i `eqom da se od ugleda jugoslovenskog pravo su|a spase {ta se spasti mo`e, ili bar da se taj, kakav-takav ugled ne srozava daqe i dubqe nego {to je, sa stanovi{ta vlasti, neophodno. A niko ozbiqan ne mo`e misliti da je, za o~uvawe postoje}e dr`avne vlasti, neophodno da se zabrawuju i spaquju kwige o zabranama i spaqivawu kwiga. Zato vam predla`emo da svojim politi~kim autoritetom delujete tako kako bi se otklonile posledice citiranog sudskog re{ewa (koje jo{ nije pravosna`no) i kako bi se ve} jednom okon~ala apsurdna praksa Okru`nog suda u Beogradu. Dvadeset devetog aprila 1988. godine Odbor za za{titu umetni~ke slobode Udru`ewa kwi`evnika Srbije, u sastavu: Julija Najman, dr Vladislava Ribnikar, Qiqana [op, dr Svetlana Slap{ak, Alek Vukadinovi}, Zoran Glu{~evi}, Slobodan Rakiti}, dr Vladeta Jankovi}, Du{an Vukajlovi}, dr Aleksandar Petrov, Gojko \ogo, izdao je saop{tewe br. 77. slede}e sadr`ine: Kwiga Vojislava [e{eqa Kwige za loma~u sudskom odlukom je kona~no zabrawena. ^ini nam se besmislenim da vi{e pomiwemo broj kwiga ovog autora koje su zabrawene, sudske presude koje su izre~ene, spre~avawa i prosto nerazumqivu tvrdoglavost da se ovaj ve} dovoqno izmu~en ~ovek zaustavi u onome {to je wegov jedini poziv: pisawe. Ne ~ini nam se, me|utim, nimalo besmislenim da protestujemo, jo{ jedanput, ne bi li se za~arani krug prekinuo, i Vojislav [e{eq pustio da pi{e, kako bi za svoje pisawe, kao i drugi pisci, pre svega dobio stru~ne ocene.

583

DRUGI DIO ZABRANA KWIGE OSVAJAWE SLOBODE

U septembru 1988. objavio sam kwigu Osvajawe slobode, koju su recenzirali dr @arko Vidovi} i Brana Crn~evi}. U svojoj recenziji dr @arko Vidovi} je napisao: Ve} du`e vremena (nekoliko godina) napisi i kwige Vojislava [e{eqa svra}aju pa`wu kulturno-politi~ke javnosti Jugoslavije, ~ak i sveta, na pogubno dejstvo birokratije, zloupotrebe vlasti, privatizacije dr`ave, na prisvajawa dru{tvene imovine, odsustvo javne kontrole i odgovornosti... na pojave koje su uhvatile ~vrst koren ne samo u op{tinama, nego i u samim vrhovima republika i pokrajina. [e{eq sve to iznosi naro~ito iz iskustva svega onoga {to je on li~no do`iveo u Bosni i Hercegovini. Jo{ vi{e za~u|ava ravnodu{nost i pasivnost saveznih vrhova u kojim, izgleda, kao da je zavladao samo jedan konsenzus (saglasnost): oko tolerisawa svih tih pomenutih pojava. O svemu tome se ipak pi{e i u {tampi, ali birokratizovanim, unaka`enim jezikom koji je izgubio svaku snagu delovawa, upozoravawa i mobilizacije. Su{tinski se [e{eqevi napisi ne razlikuju od napisa u {tampi, osim po o{trini i snazi sve`eg jezika, o`ivqenog emocijama, te samo po tome tj. po sposobnosti i podobnosti toga jezika da deluje na javnost birokratija sudi [e{eqevim kwigama i napisima. No upravo taj jezik ~ini posebnu vrednost [e{eqevih napisa: iz wih govori `iv ~ovek! Osim tih napisa o konkretnoj na{oj (sad ve} mo`emo re}i: istorijskoj) situaciji danas, [e{eqevi teorijski napisi upu}uju kulturno-politi~ku javnost na to da danas moramo ponovo razmisliti i o teorijskim stavovima socijalizma: ako ti stavovi (nesumwivo marksisti~ki, revolucionarni) nisu bili u stawu da spre~e pojavu svega ovoga {to nam je danas poznato pojavu progona Srba na Kosovu, pojavu mo}nog saveza protiv dr`avnosti Srba, pojavu inflacije kao dr`avne pqa~ke stanovni{tva i privrede, pojavu nepotizma, politi~ke kra|e itd, onda je sigurno da u pitawe moraju biti dovedeni i sami teorijski idejni osnovi ure|ewa i `ivota u SFRJ. Pitawa su prirodna, logi~na i [e{eq ih tako i postavqa, {to vlastodr{ce uznemirava utoliko vi{e {to ta pitawa [e{eq postavqa mirno, snagom same jasno}e svog jezika, bez uvijawa i protokolarne pristojnosti. Smatram da }e ova kwiga nai}i u na{oj javnosti na isti prijem kao i sve dosada{we [e{eqeve kwige, napisi i otkri}a: to deluje kao osve{}ewe i harmoni~no se uklapa u nastali dru{tveni pokret za reforme u na{oj zemqi... Sli~nog je mi{qewa bio i Brana Crn~evi}: Preporu~ujem kwigu dr Vojislava [e{eqa Osvajawe slobode kao neophodnu i korisnu.
584

Slobode nikad dosta. Uostalom, kwige dr Vojislava [e{eqa mnogo je opasnije zabrawivati nego osloboditi. Ve} 12. septembra zamjenik okru`nog javnog tu`ioca Vojislav Dragojlovi} izdao je rje{ewe o privremenoj zabrani UT-29/88: Na osnovu ~lana 5. st. 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa i ~lana 27. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije, donosim re{ewe: Privremeno se zabrawuje u celosti rasturawe kwige Osvajawe slobode autora, izdava~a i {tampara doktora Vojislava [e{eqa iz Zemuna, Mihaila Pupina broj 14, jer se u istoj nanosi povreda ugleda SFRJ i iznose neistine koje mogu uznemiriti javnost, ~ime su povre|ene odredbe ~lana 2. ta~. 5. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa i ~lana 26. st. 1. ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. Obrazlo`ewe: Kwiga autora doktora Vojislava [e{eqa Osvajawe slobode sastoji se od 20 poglavqa od kojih se prvih {est odnosi na neka pitawa iz oblasti filozofije, dok ostalih 14 predstavqaju wegova otvorena pisma upu}ena pojedinim saveznim i republi~kim funkcionerima, zatim tri neobjavqena intervjua sa wim, kao i napis koji je nastao povodom intervjua predsednika SIV-a Branka Mikuli}a datog zapadnonema~kom listu [pigl. U ovom drugom delu kwige autor pored prikazivawa li~nog statusa i izno{ewa ve} poznatih stavova o dru{tvenopoliti~kim prilikama u zemqi grubo vre|a pojedine sada{we i biv{e dr`avne funkcionere, kao i neke dr`avne organe, iznose}i o wima neistine koje mogu uznemiriti javnost, a {to je u krajwem smi{qeno u ciqu omalova`avawa SFRJ i wene uloge u me|unarodnoj politici, posebno u svetu nesvrstanih. Tako na primer za Josipa Broza ka`e da je ...glavni i najve}i krivac za duboku dru{tvenu, ekonomsku, politi~ku, kulturnu i moralnu krizu u kojoj se na{lo na{e dru{tvo (strana 251) a na strani 261. u odnosu na wega i me|unarodnu politiku SFRJ navodi: Mislim da je prava {ansa Jugoslavije u vo|ewu neutralne spoqne politike, a ne nesvrstane, jer smatram da je to izmi{qotina, glupost koju smo prihvatili samo zato da bi Josip Broz imao mogu}nost da potvr|uje svoju li~nu istorijsku veli~inu preko tih nesvrstanih dr`ava, koje su ve}inom poluvarvarske po svom ure|ewu i metodama vladavine. Tito nije mogao biti lider ni Istoka ni Zapadne Evrope, pa je tra`io nove prostore na kojima bi mogao zadovoqiti svoje megalomanske ambicije (str. 251. i 261). I li~nosti Branka Mikuli}a, predsednika SIV-a, i Staneta Dolanca, ~lana Predsedni{tva SFRJ, stalne su mete napada doktora Vojislava [e{eqa. U odnosu na Branka Mikuli}a iznosi niz neistina i uvreda, a najgrubqe su sadr`ane u 7. poglavqu kwige koje nosi naslov Povodom ispovesti balkanskog despota novinarima civilizovanog sveta, a koji je, prema autoru, nastao povodom intervjua Branka Mikuli}a datog zapadnone585

ma~kom listu [pigl. Nadovezuju}i se na deo intervjua koji se odnosi na pitawe vi{epartijskog sistema i `rtava u Drugom svetskom ratu na tlu Jugoslavije, autor kwige, polaze}i od toga da je Branko Mikuli} po nacionalnosti Hrvat, a prikazuju}i wegovu li~nost i politi~ka opredeqewa u vezi sa istaknutim pitawima u intervjuu, na perfidan na~in ~itaoca navodi na zakqu~ivawe da mu usta{ki pokret i zlodela usta{a, posebno nad srpskim stanovni{tvom, nisu strani, ~ime ga politi~ki kvalifikuje kao prousta{ki element. S tim u vezi navodi: Dakle, on tvrdi da je 1,700.000 `rtava fa{isti~kog terora, prevashodno nad Srbima, ali i nad pripadnicima svih drugih naroda, uzrokovano predratnim vi{epartijskim sistemom. I usta{ki genocid nad srpskim narodom tako opravdava. Re~e da je kao petnaestogodi{wak oti{ao u partizane. Za sada taj podatak ne}u provjeravati, mada mi se neprekidno name}e pitawe iz koga on ono kraja Bosne poti~e? U kakvoj je sredini odrastao i kako je kod wega izgra|ena svijest o, recimo, usta{kim pokoqima? (str. 99.) Pitam se koji su Mikuli}evi polazni motivi kad se tako smjelo upu{ta u falsifikovawe istorijskih ~iwenica. Koliko mi je poznato, ~ak nijedan savremeni hrvatski intelektualac kojeg je re`im okvalifikovao, proskribovao ili progonio kao nacionalistu nije, bar javno, poku{ao prvenstveno usta{ke, ali i druge ratne zlo~ine na na{em tlu opravdati, objasniti pogubnim dejstvom predratnog vi{epartijskog sistema. Kud se nije Branko Mikuli} ranije oglasio sa takvom tezom pa da je i Artukovi} upotrijebi u svojoj odbrani. Koji bi ga to sud mogao kao ratnog zlo~inca i usta{kog ministra osuditi na smrt kad bi on izjavio, i pri tome se na Mikuli}ev autoritet pozvao, da on uop{te nije kriv za genocid, da je to jednostavno posqedica predratnog vi{epartijskog sistema, koja se nije mogla izbje}i? Ko je inspirisao gospodina Mikuli}a da djeluje u skladu sa karakteristi~nim interesima ekstremne usta{ke emigracije? Da se nije suvi{e udubio i ponio ~itawem usta{kih emigrantskih listova?, (str. 100. i 101) [ta je sve jo{ spreman da u~ini gospodin Mikuli}, on i wegovi istomi{qenici, da bi obezbjedili bilo kakav alibi za usta{ki genocid? i tako daqe (str. 101. i 102). U daqwem tekstu ovog poglavqa kwige autor kwige kroz razli~it sadr`aj ponovo imputira Branku Mikuli}u spremnost da opravdava i brani usta{ki genocid. Za Staneta Dolanca ka`e: Optu`io si \or|a Martinovi}a da se sam povrijedio, iako su sve raspolo`ive ~iwenice svjedo~ile suprotno. Za{titio si tako sestri}e Sinana Hasanija koji su neposredno izvr{ili taj tragi~ni zlo~in nad Martinovi}em, Pretpostavqam da si te metode podmetawa i klevetawa marqivo izu~avao u Hitler-jugendu. [teta {to si se 1943. godine, kad je ve} bilo potpuno jasno ~ijom }e se pobjedom rat zavr{iti, prepla{io upu}ivawa na isto~ni front, te odlu~io da pobjegne{ u partizane. Zbog sopstvene ratne pro{losti svojski si se trudio da jugoslovenski dr`avni organi
586

ostanu po strani od u~e{}a u ispitivawu djelatnosti poru~nika Kurta Valdhajma na balkanskom rati{tu. Mo`da bi za Jugoslaviju mnogo boqe bilo da si pao u rusko zarobqeni{tvo kao wema~ki vojnik, te u sibirskim logorima iskupqivao svoju predanu aktivnost u Hitlerovoj omladini. (str. 135) I na kraju, za dru{tvenopoliti~ke prilike u SR BiH i za Slu`bu dr`avne bezbednosti SR BiH ka`e: Kako se pokazalo da je bosanskohercegova~ka slu`ba dr`avne bezbednosti jedna najobi~nija razbojni~ka banda koja otima kad stigne, gdje stigne i kome stigne, ne podle`u}i nikakvim zakonskim obavezama, ne treba se nimalo ~uditi {to je jo{ uvijek u Bosni i Hercegovini iluzorno o~ekivati uspostavqawe civilizovanog pravnog poretka i zakonske za{tite gra|anskih sloboda i prava. (strana 135) Iz svega navedenog proizilazi da autor kwige Osvajawe slobode doktor Vojislav [e{eq sadr`ajem kwige nanosi povredu ugleda SFRJ i iznosi neistine koje mogu uznemiriti javnost, pa su tako ispuweni zakonski uslovi za dono{ewe re{ewa o privremenoj zabrani rasturawa kwige, zbog ~ega je ovo re{ewe opravdano i na zakonu osnovano. Trinaestog septembra 1988. sudija Ivan Mati} mi je uputio poziv za glavni pretres u Okru`nom sudu u Beogradu, Slobodana Penezi}a Krcuna 17 a: Glavni pretres po predlogu OJT-a u Beogradu UT. br. 29/88 od 13. 09. 1988. godine, da se izrekne zabrana rasturawa u celosti kwige Osvajawe slobode autora, izdava~a i {tampara dr. Vojislava [e{eqa, zakazan je za: 16. septembar 1988. g. u 12 ~asova u sudnici br. 3/I, Okru`nog suda u Beogradu, pa Vam se ovim putem, kao stranci izdava~u upu}uje poziv da glavnom pretresu prisustvujete. Napomiwemo da }e glavni pretres biti odr`an i u slu~aju da uredno pozvana stranka na pretres ne pristupi. Uz poziv, dostavqen mi je i predlog Okru`nog javnog tu`ila{tva Ut. br. 29/88. u kome je stajalo: Dostavqamo vam re{ewe ovog Tu`ila{tva UT. broj 29/88. od 12.9.1988. godine o privremenoj zabrani rasturawa kwige Osvajawe slobode autora doktora Vojislava [e{eqa i na osnovu ~lana 6. st. 1. ta~. 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa stavqam predlog: Da se izrekne zabrana rasturawa u celosti kwige Osvajawe slobode autora, izdava~a i {tampara doktora Vojislava [e{eqa iz Zemuna, Mihaila Pupina broj 14, jer se u istoj nanosi povreda ugleda SFRJ i iznose neistine koje mogu uznemiriti javnost, ~ime su povre|ene odredbe ~lana 2. ta~. 5. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa i ~l. 26. st. 1. ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. Zasnivaju}i nadle`nost tog suda na osnovu ~lana 8. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, predla`em da se pred tim sudom zaka`e i odr`i glavni pretres, na koji da se pozovu:
587

1. Okru`ni javni tu`ilac u Beogradu, i 2. Doktor Vojislav [e{eq iz Zemuna, Mihaila Pupina broj 14. Predla`em da se u toku dokaznog postupka pro~itaju citati kwige Osvajawe slobode koji su navedeni u na{em re{ewu o privremenoj zabrani rasturawa kwige. Prilog: Kwiga Osvajawe slobode. Na glavnom pretresu je sa~iwen slede}i zapisnik: Zapo~eto u 12 ~asova Predsednik ve}a otvara glavni pretres, objavquje predmet raspravqawa i sastav ve}a, pa konstatuje da su pristupila sva pozvana lica. Stranke saglasno predla`u da se glavni pretres odr`i. Sud donosi: re{ewe da se odr`i glavni pretres. Pretres je javan. Konstatuje se da pretres po~iwe ~itawem predloga OJT-a u Beogradu Ut. br. 29/88 od 13.09.1988. godine da se izrekne zabrana rasturawa u celosti kwige Osvajawe slobode autora izdava~a i {tampara dr Vojislava [e{eqa, a ~iji sastavni deo re{ewe Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu UT. br. 29/88 od 12.09.1988. godine o privremenoj zabrani u celosti pomenute kwige pomenutog autora i izdava~a. Konstatuje se da je javni tu`ilac pro~itao predlog da se izrekne zabrana rasturawa u celosti kwige Osvajawe slobode autora, izdava~a i {tampara dr Vojislava [e{eqa. Tako|e se konstatuje da javni tu`ilac u svemu ostaje kod ovog predloga s tim {to ukazuje na dve gre{ke kod kucawa privremenog re{ewa, odnosno re{ewa o privremenoj zabrani kwige Osvajawe slobode i navodi da su te gre{ke na tre}oj strani u prvom stavu u 4 redu odozgo umesto re~i: tragi~ni zlo~in, treba da stoji: stravi~ni zlo~in, kao i u tre}em stavu na istoj strani u zadwem redu gde se ozna~ava strana umesto strane: 135 treba da stoji: strana 153. Za ovim sud donosi: re{ewe da se u svojstvu izdava~a saslu{a autor predmetne kwige dr Vojislav [e{eq iz Zemuna Zemun Poqe Ul. Mihaila Pupina br. 14. Izdava~ stavqa zahtev sudu da sam unosi u zapisnik ono {to diktira u svoju izjavu, a radi konciznosti i preciznosti pa sud konstatuje da predsednik ve}a dozvoqava izdava~u da sam unosi izjavu, s tim {to je izdava~ upozoren da se dr`i kwige ~ija se zabrana tra`i odnosno delova kwige u vezi kojih je javni tu`ilac stavio predlog za zabranu u celosti wenog rasturawa. Protivim se predlogu javnog tu`ioca smatraju}i da javni tu`ilac ne raspola`e ni jednim jedinim relevantnim dokazom za svoju tvrdwu da u mojoj kwizi Osvajawe slobode objavqujem i sadr`aj kojim se nanosi povreda ugleda Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije i iznosim neistine da bi se mogla uznemiriti javnost. Predlog javnog tu`ioca bazira se u osnovi na 4 stava koja sadr`e citate moje kwige. U citatima se iznose moje ocene delovawa nekih biv{ih i sada{wih jugoslovenskih politi~kih funkcionera.
588

Javni tu`ilac smatra da je dovoqno citirati moju ocenu da je Josip Broz Tito glavni i najve}i krivac za krizu u kojoj se na{lo jugoslovensko dru{tvo, a da pri tome ne iznese nijedan argumenat kojim bi moju ocenu pobio, a ja se pitam ko je onda glavni i najve}i krivac ako nije Josip Broz Tito, koji se punih 35 godina nalazio na ~elu Jugoslavije. S tim u vezi citira se i moj stav o su{tini pokreta nesvrstavawa i ulozi Jugoslavije u tom pokretu a posebno re~enica u kojoj tvrdim da su ~lanice pokreta nesvrstavawa ve}inom poluvarvarske zemqe, poluvarvarske po svom ure|ewu i metodama vladawa. Opet tu`ilac ne iznosi nijedan kontraargument, a to bi morao jer na wemu le`i teret dokazivawa eventualnih neistina u sadr`ini moje kwige. Ja samo zato ukratko odgovaram pitawem: a kako bi se mogle nazvati zemqe kao {to su, recimo, Sjeverna Koreja, Iran, Pakistan, Irak, Libija, Centralna Afrika, Zair i mnoge druge? Da li je javnom tu`iocu poznato da je biv{i centralnoafri~ki car @an Badel Bokasa Prvi jeo i kuvanu decu, da je re`im Kim Il Sunga u Severnoj Koreji po svom karakteru najsli~niji predratnim evropskim fa{isti~kim diktaturama, te da li je uop{te potrebno pomiwati koliko je qudi pogubio Homeini u Iranu od svog dolaska na vlast pa do danas. I odgovor na taj tu`io~ev stav zavr{avam pitawima da li je ba{ nu`no da Jugoslavija svoje najva`nije spoqnopoliti~ke ambicije projicira kroz pokret nesvrstavawa, da se trudi da le~i svjetska krizna `ari{ta, a godinama i decenijama nije u stawu da re{i situaciju na Kosovu, da suzbije pobunu albanskih separatista kojoj finansijsku pomo} pru`aju i neke nesvrstane zemqe, u prvom redu Iran i Libija. Javni tu`ilac se stavqa u odbranu li~nosti Branka Mikuli}a, predsednika Saveznog izvr{nog ve}a a nije reagovao u martu ove godine kad je Mikuli} dao svoj intervju nema~kom listu [pigl u kome je, izme|u ostalog, tvrdio da je za bratoubila~ke pokoqe u Drugom svetskom ratu kriv predratni vi{epartijski sistem. Javni tu`ilac inkrimini{e deo moga teksta kojim reagujem na Mikuli}evu izjavu, i to na taj na~in da izgleda da on smatra da je Mikuli} u pravu. To nije jedini put kad je Mikuli} otvoreno nastojao prikriti usta{ke zlo~ine. Nedavno je jugoslovenska {tampa pisala o ru{ewu spomenika oslobodiocima Kupresa, najve}eg usta{kog gwezda u toku Drugog svetskog rata, u kome je bukvalno sve katoli~ko stanovni{tvo bilo usta{ko pa su ih zbog toga partizani sve redom proterali osloba|aju}i Kupres. Mikuli} i wegovi doglavnici Hrvoje I{tuk i Stjepan Doma}inovi} nisu samo u Kupresu inicirali uklawawe tragova usta{kih zverstava, ru{ewa spomenika `rtvama II svetskog rata nego i po ~itavoj Bosni i Hercegovini, svuda gde se to moglo elegantnije izvesti a da se ne nai|e na otpor naroda. To je sve u skladu sa smi{qenom politikom koju Mikuli} decenijama sprovodi u Bosni i Hercegovini. Ne treba se nimalo ~uditi {to su najve}a finansijska sredstva, najve}e investicije ulagane u krajeve koji su tokom rata bili prete`no usta{ki kao {to je to, na primer, zapadna Hercegovina, odnosno op{tine Li{tica,
589

^itluk, Posu{je, Qubu{ki ili u Bosni Livno, Bugojno itd, dok su srpska sela i mawi gradovi namerno ostavqani u stawu krajwe nerazvijenosti, da bi se podstaklo {to masovnije iseqavawe wihovog stanovni{tva. Zemqa ~itavog Popovog Poqa oduzeta je od srpskog stanovni{tva koje `ivi na wegovim obodima uz simboli~nu nov~anu naknadu i ono prisiqeno da se iseli u Trebiwe, Dubrovnik ili daqe, dok je onaj deo oko Popova Poqa u kome `ivi katoli~ko stanovni{tvo ostao netaknut, to su na primer sela Ravno, Veqa Me|a, Hrasno i druga. Mikuli} se i u {irim jugoslovenskim uslovima eksponirao kao zagovornik otvorene staqinisti~ke politike koju posebno karakteri{e antisrpska mr`wa. Za{to se po ~itavoj Bosni i Hercegovini i industrijski i drugi objekti redovno moraju podizati na mestima koja su na neki na~in vezana za istoriju srpskog naroda, pa onda zbog ekonomske nu`nosti ru{iti istorijski spomenici? Javni tu`ilac mi zamera {to kritikujem Mikuli}a i wegove istomi{qenike koji opravdavaju usta{ki genocid. U mojoj kwizi se pomiwe i su|ewe Andriji Artukovi}u koji je komotno u svojoj odbrani mogao sa sebe skinuti svaku krivicu pozivaju}i se upravo na Mikuli}evu izjavu. Kako mogu Ante Paveli} i Andrija Artukovi} biti krivi za genocid nad srpskim narodom, ako predsednik jugoslovenske Vlade celom svetu tvrdi da je za to kriv predratni vi{epartijski sistem? Nije li to najotvorenije opravdavawe usta{kih zlo~ina? Koji su to istomi{qenici Branka Mikuli}a? Ja }u danas spomenuti samo jednoga. To je Josip Vrhovec koji je pre nekoliko godina pred masom naroda izjavio da Jugoslaviju 1941. godine nije trebalo braniti. Nije li Vrhovec na taj na~in opravdavao i sve ono {to je sledilo okupaciji Kraqevine Jugoslavije? Nije nimalo slu~ajno {to je u ovom kolu i Stane Dolanc. Upravo ova trojica, Mikuli}, Vrhovec i Dolanc predstavqaju antisrpsku koaliciju koja zadwih godina vlada Jugoslavijom i spre~ava srpski narod da napokon povrati ravnopravnost sa drugim narodima Jugoslavije. Ne treba se ~uditi {to se jo{ uvek albanska pobuna na Kosovu i Metohiji ne mo`e ugu{iti, jer wen general{tab nije u Pri{tini nego u Zagrebu. Bilo bi neprihvatqivo da mi je javni tu`ilac mo`da zamerio eventualnu nedore~enost u mojoj kwizi jer ja Vrhovca pomiwem samo na jednom mestu kad govorim o aferi vezanoj za ubistvo Stjepana \urekovi}a. Mogao sam isto tako da pi{em, a to }u sigurno uraditi u jednoj od slede}ih kwiga, koja }e svakako ovde biti zabrawena, o okolnosti su|ewa Andriji Artukovi}u, koje je tako|e pod Vrhov~evom dirigentskom palicom vrlo ve{to re`irano, da se Artukovi}u ne bi sudilo za stvarne zlo~ine nego samo za ono {to je eventualno te{ko dokazati ili uop{te nije mogu}e zbog nepouzdanosti svedoka. Usta{ki ideolozi su na taj na~in sebi ve{to spremili odstupnicu, jer kad se za 100 godina bude prou~avalo su|ewe Artukovi}u, pred istori~arima }e se nalaziti samo zvani~na dokumenta, a ne i `ivi svedoci, pa }e tada{wim naslednicima usta{kog pokreta biti mnogo lak{e da dokazuju da je usta{ki genocid iz Drugog svetskog rata samo jedna velikosrpska izmi{qotina.
590

[to se ti~e Staneta Dolanca... Predsednik ve}a upozorava izdava~a da se samo dr`i kwige ~ija se zabrana tra`i, predlogom OJT-a, u vezi kog se sada raspravqa. [to se ti~e Dolanca javni tu`ilac ~ak inkrimini{e i re~enicu u kojoj ja ka`em da je Dolanc optu`io Martinovi}a da se sam povredio. Kako se mo`e ta re~enica inkriminisati kad je tu Dolan~evu izjavu objavila sva jugoslovenska {tampa, a u isto vreme su zata{kavani svi podaci i svi materijalni dokazi koji bi eventualno istragu uputili prema po~iniocima zlo~ina nad Martinovi}em? Tu`ilac inkrimini{e i re~enicu u kojoj ja ka`em da je Dolanc za{titio sestri}e Sinana Hasanija koji su neposredno izvr{ili taj zlo~in. Na osnovu ~ega je javni tu`ilac siguran da oni to nisu u~inili? Ima li mo`da neki dokaz koji upu}uje u suprotnom pravcu? Kako to da se ne oglase sestri}i Sinana Hasanija, mada je ovo moje pismo objavqeno pre vi{e od pola godine? Da je mene tako neko optu`io istog trenutka bih reagovao, ili bih podneo krivi~nu prijavu zbog klevete ili bih se li~no obra~unao sa klevetnikom, a Sinan Hasani i wegova porodica }ute. Oni ~ekaju da ih za{titi beogradski javni tu`ilac na taj na~in {to }e jednostavno re}i da moja tvrdwa nije istinita i stvar }e se na tome okon~ati. Sumwa li mo`da javni tu`ilac da je i Stane Dolac bio pripadnik Hitler-jugenda? [to se ti~e mog `aqewa {to Stane Dolanc nije ukqu~en kao Hitler-jugendovac za isto~ni front, te okon~ao u ruskom zarobqeni{tvu u sibirskim logorima, re~ je samo o `aqewu. Mnogo bih volio da se tako ne{to stvarno desilo; danas ne bismo imali posla sa jednom takvom politi~kom figurom. [to se ti~e druge tvrdwe, da se Stane Dolanc svojski trudio da jugoslovenski dr`avni organi ostanu po strani od u~e{}a u ispitivawu delatnosti ratnog zlo~inca Kurta Valdhajma, o tome svedo~e dve ~iwenice. Prva je da se nijedan dr`avni organ Jugoslavije nije anga`ovao u pronala`ewu dokumenata koji bi rasvetqavali Valdhajmovu ratnu pro{lost, a druga da se jo{ ne zna ko je svetskoj javnosti ponudio falsifikovani telegram, datiran iz ratnog vremena, kako bi se Valdhajmu olak{alo su~eqavawe s me|unarodnom komisijom i pomoglo mu se da na osnovu jednog falsifikata tvrdi da su i sva druga dokumenta falsifikovana. U stvari pomoglo mu se da pred austrijskom javno{}u izigrava mu~enika koga nepravilno i la`no optu`uju. Tre}e, kako to da se jo{ nije otkrilo ko je provalio u beogradski stan akademika Vladimira Dedijera i ukrao mu samo fasciklu u kojoj su ~uvana dokumenta vezana za Valdhajmovu ratnu pro{lost. Ono {to me posebno ~udi je ~iwenica da se javni tu`ilac zadr`ao samo na, u su{tini, sporednim detaqima iz moje kwige u kojoj argumentovano optu`ujem za razna nedjela Staneta Dolanca, Branka Mikuli}a i mnoge druge jugoslovenske politi~ke funkcionere. Ako je samo deo mojih tvrdwi i argumenata ta~an i Mikuli} i Dolanc bi trebalo da su odavno u zatvoru. Javni tu`ilac mi zamera {to u svojoj kwizi bosanskohercegova~ku slu`bu dr`avne bezbednosti karakteri{em kao najobi~niju razbojni~ku bandu koja otima kad stigne, gde stigne i kome stigne, ne podle`u}i ni591

kakvim zakonskim obavezama. Da li pri tome javni tu`ilac ima u vidu sva re`irana su|ewa o kojima smo posledwih godina ~itali u jugoslovenskoj {tampi, posebno su|ewe zvorni~koj ili nevesiwskoj grupi, su|ewe advokatu @arku Aleksi}u, dr Anti Kova~evi}u, grupi takozvanih muslimanskih fundamentalista ili progone istaknutih intelektualaca iz Sarajeva, Bawaluke i drugih mesta? I u dana{wem broju Duge javni tu`ilac mo`e pro~itati podatak da se iz Bosne i Hercegovine u periodu od 1961. do 1981. god. iselilo skoro 400.000 Srba i 200.000 Hrvata vi{e nego {to se u wu uselilo. Smatra li javni tu`ilac da u Bosni i Hercegovini zaista postoji civilizovani pravni poredak i zakonska za{tita gra|anskih sloboda i prava ~ak i kad ima u vidu aferu Agrokomerc, Neum, Bugojno, Vla{i}, tuzlansku Investbanku i mnoge druge, te posebno pqa~ka{ke poduhvate Mikuli}a, Pozderca, Mesihovi}a, Tode Kurtovi}a, Du{ka Zgowanina, Hrvoja I{tuka i mnogih drugih. U kwizi sam naveo i li~na iskustva kojim potkrepqujem svoju tvrd wu o prirodi bosanskohercegova~ke politi~ke policije. Prilikom hap{ewa 1984. godine privremeno mi je oduzeto nekoliko stotina rukopisa, pisama i nau~nih materijala, a presudom Vrhovnog suda Bosne i Hercegovine 1985. godine je nalo`eno da mi se sve to vrati osim inkriminisanog spisa [ta da se radi. Ni do danas mi to nije vra}eno. 1986. g. sam poveo gra|ansku parnicu. Zastupnik Slu`be dr`avne bezbednosti, Republi~ko javno pravobranila{tvo Bosne i Hercegovine je na moj tu`beni zahtev jednostavno odgovorilo da tih materijala vi{e nema, da su izgubqeni, uni{teni ili da se ne{to drugo sa wima desilo, a sud je moj tu`beni zahtev odbio sa obrazlo`ewem da je neosnovan jer ta gomila mojih spisa nema nikakvu vrednost. Sve ono {to sam radio 10 godina potpuno je bezvredno jer se ne bi moglo prodati na pijaci. Drugi dokaz: 1978. godine sam polo`io voza~ki ispit u Olovu kod Sarajeva. 1984. godine, prilikom hap{ewa, nestala mi je voza~ka dozvola. Ne znam da li su je policajci slu~ajno odneli sa spisima koje su mi oduzeli ili je ostala u mom radnom kabinetu na Fakultetu politi~kih nauka, pa tamo zagubqena. U maju pro{le godine podneo sam zahtev Sekretarijatu unutra{wih poslova Olovo da mi se izda potvrda da sam polo`io voza~ki ispit kako bih u Beogradu mogao izvaditi novu dozvo lu. [est meseci nisam dobijao nikakvog odgovora. Na moje stalne tele fonske pozive slu`benik Sekretarijata unutra{wih poslova mi je od govarao da }u potvrdu dobiti za 2-3 dana. Kako pola godine odgovor ni je stizao, obratio sam se Republi~kom sekretarijatu za unutra{we po slove Bosne i Hercegovine. Odgovoreno mi je da nikad nisam bio prijavqen u Olovu, da nikad nisam polagao voza~ki ispit i da me nema ni u kakvoj evidenciji. 1986. godine mi je trebalo uverewe o dr`avqanstvu, da bih u Beogradu izvadio novu li~nu kartu, po preseqewu iz Sarajeva. Ispostavilo se da u ~itavoj Bosni i Hercegovini, ni u jednoj kwizi dr`avqana, moje ime nije upisano mada sam uverewa o dr`avqanstvu pri bavqao u Sarajevu pre 8 godina. Na Fakultetu politi~kih nauka u Sa rajevu iz mog personalnog dosijea nestala su i dokumenta o mom izboru u zvawe docenta 1982. godine. Iz registra zapisnika sa sednice Saveta
592

Fakulteta jednostavno je istrgnut list na kome je registrovana odluka kojom Savet fakulteta potvr|uje moj izbor. Dakle provedena je sistematska akcija da bi se izbrisao gotovo svaki trag da sam ikada `iveo i radio u Sarajevu. Sve to javni tu`ilac je mogao pro~itati i u ovoj kwizi pa me zato i ~udi {to inkrimini{e moju tvrdwu da je bosanskohercegova~ka Slu`ba dr`avne bezbjednosti jedna najobi~nija razbojni~ka banda. Pitam se da li je uop{te javni tu`ilac informisan o pre`ivqavawu me{tana sela Mo{evac i policijskoj strahovladi kojima su godinama izlo`eni. Na osnovu svega ovoga tvrdim da ne postoji nikakav pravni osnov za zabranu moje kwige pa predla`em sudskom ve}u da predlog javnog tu`ioca odbaci. Za ovim sud konstatuje da izdava~u nema posebnih pitawa. Sud donosi re{ewe da se sprovede dokazni postupak, odnosno punomo}nik izdava~a adv. Velimir Cveti} izjavi da bi i on `eleo da nakon izdava~a ka`e {ta misli o predlogu javnog tu`ioca da se izrekne zabrana rasturawa u celosti kwige Osvajawe slobode, autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa, pa sud donosi re{ewe da se saslu{a punomo}nik izdava~a adv. Velimir Cveti}. Ja bih `eleo da, ukoliko sud dozvoli, zbog konciznosti i preciznosti formulacija iznesem svoju izjavu neposredno u zapisnik odnosno da diktiram izjavu, pa sud konstatuje da predsednik ve}a dozvoqava punomo}niku izdava~a da neposredno diktira izjavu u zapisnik s tim {to se upozorava da se dr`i predmeta raspravqawa. Pre svega `elim da istaknem da norme na kojima je Okru`ni javni tu`ilac zasnovao svoje re{ewe stoje u Zakonu o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informacija i Zakonu o izdava~koj delatnosti SRS. Ve} je doveden u pitawe kao zakon zbog toga {to je otvoren postupak za izmenu Ustava SFRJ i SRS i to ba{ u ovim normama koje diraju u qudsku slobodu mi{qewa i dostojanstvo. Zbog toga {to dru{tvo vidi da tu`ilac sebe dovodi u opasnost {to autoru zabrawuje kwigu, a potom {to re{ewe slu`i kao optu`nica pred sudom. Sa razlikom {to ova optu`nica ne nudi i ne mora da nudi bilo kakve dokaze, pa je u tom pogledu za javnu tu`bu veoma pogodno {to ne mora ni{ta da se dokazuje. Zbog toga u ovom re{ewu mo`e da stoji da dr [e{eq iznosi neistine jer to ne mora da se dokazuje. Me|utim, za{to bi bila neistina javno mi{qewe jednog intelektualca izra`eno kroz wegovo kwi`evno delo? Kwi`evna dela se ne cene po tome jesu li sa stanovi{ta javne tu`be onakva kakva tu`ilac misli ve} se cene od dru{tva, intelektualaca, kwi`evnika, te sudija, advokata, gra|ana. Mi nismo maloletni, i nismo ovlastili tu`ioca da u na{e ime zabrani kwigu dr [e{eqa. Nadao sam se kao advokat da kada neko za ne{to tvrdi mora i da doka`e, me|utim, po ovim zakonskim propisima tu`ilac ne mora da doka`e da li je istina ili neistina ono {to on navodi. Navo|ewe tvrdwe da }e se qudi uzbuditi, da }e se gra|anstvo uzbuditi, zaista nema smisla. Zar ovo dru{tvo mo`e da se vi{e uzbudi i uznemiri nego {to jeste sada?
593

Da li smo u situaciji da tu`ilac i sudstvo ostaju na pozicijama jedne dru{tvene slobode odavno prevazi{le u svom kretawu i da li nas prati na ovom prelaznom putu od ustava koji nam je spre~io da svoje gra|ane {titimo u svojoj dr`avi, ka Ustavu koji }e nam omogu}iti da slobodno govorimo, da svakoga spre~imo da uradi zlo kao {to je ura|eno na Kosovu. Moram da ka`em da je [e{eq pogodio u te{ka dva moja predmeta sa ovom svojom kwigom. Jedan je \or|a Martinovi}a na Kosovu koga ja branim i zastupam jer niko ne}e da ga optu`i, a klevetaju ga od Stana Dolanca pa do pukovnika Ivanovi}a koga ja nazivam pacovom i puzavcem. Dragan Papovi}, zamenik Stana Dolanca kao saveznog sekretara za unutra{we poslove, izjavio je u magnetofon, kad je bio predsednik Savezne komisije za ispitivawe zlo~ina protiv Martinovi}a da je ta komisija odbila \or|evi}a u ime Hasana Prilepnice i wegovih sinova, ali da mu je Stane Dolanc, kao savezni ministar, zabranio da tu istinu objavi i naredio da napi{e la`an izve{taj Vrhovcu. O ovome sam obavestio dr`avnog sekretara za narodnu odbranu, predsednika SR Srbije i predsednika CK Srbije Milo{evi}a, pa bi sud mogao da pribavi te izve{taje. Ovo naro~ito zbog toga {to je Dolanc tada rekao Papovi}u: Ako Srbija sazna za ovaj la`an izve{taj najebali smo obojica. U ovom delu kada je u pitawu \. Martinovi} Dolanc je uporedio Martinovi}a sa Fadiqom Hoyom zbog toga {to je Fadiq Titov drug a Martinovi} homoseksualac. Tu`ili smo Dolanca sudu u Beogradu, ali je sud odbacio tu`bu jer je Dolanc izlagao svoje kriti~ko mi{qewe kada je Martinovi}a nazvao homoseksualcem. Posle toga je Martinovi} nazvao Dolanca i sudio mu imenom da wega nije nazvao. Kada je u pitawu u~e{}e srodnika Hasanija u borbi protiv Martinovi}a moram da ka`em da sam podneo Okru`nom sudu u Gwilanu br. 186 predlog da se saslu{a Hasanijev ro|eni brat na okolnost da li je u~estvovao u zlo~inu protiv Martinovi}a i predlo`io sam svedoke koji tvrde da je to istina. Posle toga Hasani vi{e nije nikada pomenuo moje ime, a ranije je tra`io da me uhapse. No ja nisam nikada dezertirao iz revolucije a on jeste, ja se ne pla{im nikoga. Znam da je 1941. do marta 1942. bio u partizanima i iz te ~ete je nestao do oslobo|ewa. Mogu}e je da je to bio ilegalni rad ili u koncentracionom logoru u Be~u. Ovaj drugi slu~aj, o kojem dr [e{eq govori, o bezbednosti u Bosni i Hercegovini ja bih predlo`io da sud pribavi spis Okru`nog suda u Tuzli u kome su su|eni dr Anti}, Nikoli} i Jovi}, u kom spisu stoje dokazi da je DB ukrala optu`nicu koja je bila povoqna protiv optu`enih. O tome imam re{ewe javnog tu`ila{tva BIH i tvr|ewe Vrhovnog suda BIH da to nije istina. Na to su|ewe su dovodili svedoke u kolima DB; neke su dr`ali i po 40 ~asova na saslu{awima i svi ti qudi su prebegli u Srbiju. Ja sam bio pra}en u korak jer od slu`benika DB nisam mogao da se pomaknem. Provocirali su da je granica izme|u Srbije i Bosne i da tu
594

ne mo`e niko da pre|e, a ja sam ih uveravao da na srpskoj strani nema vojske. Na tom procesu je utvr|eno, kako Jovi} tvrdi (od strane policije), kako on vidi kad se Anti} zametne i zapeva neku ~etni~ku pesmu. Tada je policija zaplenila ma{ingever wegovog tasta, pukovnika JNA; koji je oteo od jednog zlo~inca koga je streqao u Kragujevcu, pa je zatim televizija u BIH tvrdila kako je to ma{inka Jovi}eva. Od Anti}a je oduzeta celokupna literatura srpskih stvaralaca ]osi}a, Isakovi}a i svih drugih srpskih pisaca od 19. veka naovamo. Otet je pi{toq koji je samo muzejska vrednost, a bio je registrovan kao uspomena iz gra|anskog rata i taj pi{toq je prikazan na televiziji kao pi{toq za ~etni~ki ustanak. Ja sam taj pi{toq li~no video. Ostavqam bez kvalifikacije ko to mo`e da radi i za{to radi. Kada je u pitawu pisawe o Mikuli}u ja kao nosilac partizanske spomenice 1941. tvrdim da Mikuli} nije do{ao u partizane. Tvrdim da je do{ao posle kapitulacije Italije. Ne mo`e se svak pozivati na partizane kao Dolanc koji ka`e da je stupio u julu 1944. Zar su to partizani? Do tada je ve} bilo izginulo 10.000 ~lanova partije i 50.000 ~lanova SKOJ-a iz 1941. a ostalo je samo 3.000 ~lanova SKOJ i 2.000 ~lanova partije. Ne znam za{to svi ti veliki posle 1943. g. znaju gde su partizani. Dodu{e i mi koji smo pre`iveli a do sada nismo bili u vlasti ~esto budemo izno{eni, da budemo prikazani, na jedan ru`ni na~in kao biv{i revolucionari a sve nam se tu`no okre}e oko glave. Od onda nas ve} progone. Ja isti~em da je i raniji predsednik Savezne vlade {titio austrijskog predsednika Republike Valdhajma kada je izjavila da je to stvar Austrije kao da je Austrija odgovorna za Bosnu i Hercegovinu, kao da to nije na{a teritorija i to je zbog toga iza{lo pred Raselov sud. Taj Valdhajm asocira na mnogo zlo~ina u na{oj zemqi, trebalo bi ga ve} odbaciti, ve} dovesti u Qubqanu posle otkrivawa wegovog zlo~ina. Pomenuti su ovde i nesvrstani. Ja zaista za neke od wih ne mogu da tvrdim da li su necivilizovani i nesvrstani. Da Bokasa samo jede qudske butove, no mo`da je to politika koju ja ne razumem, ali mogu da ka`em da jedan Pakistan ru`no postupa prema nesvrstanoj Indiji i prema svim svojim susedima i da tamo ima qudi na vlasti koji nisu demokrati i ne znam za{to to ne bi smeli da ka`emo. Kada je u pitawu ovaj usta{luk koji propoveda ~asopis Danas iz Zagreba moram da ka`em da u predratnoj Jugoslaviji nije postojao takav ~asopis. Mikuli} ka`e da je vi{epartijski sistem naveo usta{e da pokoqu Sr be, zar to nije bila takva zlo~ina~ka partija koja je bila zabrawena i u biv{oj Jugoslaviji? To je partija Musolinija, Hitlera i Paveli}a koji samo {to nisu jeli qude i ona se ne mo`e pravdati na Mikuli}ev na~in. To je sramno. Jasenovac je na{ najve}i grad mrtvih, broji 10 puta od Buhenvalda, a govori se da su tamo pobili fa{isti Srbe, a ovde isto fa{isti Srbe. Ja smatram da zabrawivawe kwiga izaziva samo znati`equ i pove}ava ~itawe tih zabrawenih kwiga. Ne mo`e se qudima zabraniti da ~itaju ili odrediti {ta da ~itaju. Nismo mi dru{tvo maloletnika. Neko je
595

mislio da je Srbija maloletna i da ne mo`e sama da donese ustav ve} moraju da je pomognu pokrajine, i politi~ari koji imaju samo osnovnu ustavnu {kolu. Pri tome oni ne znaju da je ustav izvor prava. Najvi{i izvor prava. Da ustav nije politika, a ako jeste politika onda je pravo politike. Zbog toga smatram da ove zabrane ne treba vi{e iznositi pred sudom ve} da sudska zabrana ostane definitivno jer nijedan predsednik do sada nije dao definitivne rezultate suprotno od stava tu`ioca. Ja molim sud da poveruje u gledawe prava i demokratiju, da pravo tuma~i u pravcu kretawa ~itavog na{eg dru{tva a ne kao pro{li put kod Kwi`evnih novina kako je izbegnut {trajk. Mo`da ako su ga neki razbojnici uneli u Albaniju i zove Fadiq Hoya za predsednika SFRJ. Treba verovati da je staqinizma dosta svima koji su osetili koncentracione logore i da ovde staqinizma nema osim u Albaniji i tamo se kola lome. Ipak kad je predmet do{ao pred sud, ja molim sud da ospori re{ewe tu`ioca nalaze}i da nema mesta zabrani kwige dr [e{eqa koja ima za predmet kretawe ka slobodi, stvarawe slobode, jer je ona jedan deo slobode, ovog silnog zamaha koji napreduje, kre}e se uprkos zabrana i sve vodi jednoj sasvim sigurno boqoj budu}nosti. Posebno molim sud da ne misli na to {ta }e re}i Vrhovni sud koji misli da mo`e da sudi istoriji i budu}im generacijama, ali putem politike koja je nadomestila pravo i koja }e biti sme{na za daleka neka pokolewa. Sud donosi re{ewe da se sprovede dokazni postupak ~itawem pojedinih delova kwige Osvajawe slobode izdava~a dr Vojislava [e{eqa, a u vezi kojih je Okru`no javno tu`ila{tvo u Beogradu stavilo predlog da se izrekne zabrana rasturawa u celosti pomenute kwige, te se konstatuje da se ~itaju stranice 251, 261, 99, 100, 101, 102, 135 i 153. Stranke saglasno izjavi{e da smatraju da nema potrebe da se ~itaju i drugi delovi kwige izdava~a dr [e{eqa Osvajawe slobode s tim {to sud konstatuje da je predsednik ve}a ukratko izneo sadr`aj kwige u smislu razli~itih poglavqa. Zastupnik javne tu`be izjavi da drugih predloga za dopunu dokaznog postupka nema, a izdava~ i autor dr Vojislav [e{eq izjavi da ima 7 predloga te predla`e: 1. Da se u svojstvu svedoka saslu{a Branko Mikuli} na okolnost da li je u sklopu intervjua listu [pigl izjavio da je predratni vi{epartijski sistem kriv za 1,700.000 `rtava u II svetskom ratu, o korupciona{kim aferama u Bosni i Hercegovini u koje je li~no ume{an, o policijskoj strahovladi koju je inaugurisao i o zata{kavawu usta{kih zlo~ina u kome igra glavnu ulogu. 2. Da se u svojstvu svedoka saslu{a Stane Dolanc na okolnost wegove ratne pripadnosti ili na okolnost wegove eventualne pripadnosti Hitler-jugendu, zata{kavawa slu~aja Martinovi}, zata{kavawa slu~aja Valdhajm, otmice V. Dap~evi}a i Perovi}a i ubistva S. \urekovi}a. 3. Da se u svojstvu svedoka saslu{a Du{ko Zgowanin, republi~ki sekretar za unutra{we poslove Bosne i Hercegovine na okolnost da li je glavni krivac za vi{egodi{wu torturu nad me{tanima sela Mo{evac,
596

re`irawe sudskih procesa grupama gra|ana Zvornika, Nevesiwa, Sarajeva i drugih mesta, wegove eventualne uloge u slu~aju odbijawa Dr`avne bezbednosti da mi se vrate oduzete stvari i uklawawa tragova o polagawu voza~kog ispita. 4. Da se u svojstvu svedoka saslu{a Sinan Hasani na okolnost wegove eventualne uloge i eventualne uloge pripadnika wegove porodice u zlo~inu izvr{enom nad \. Martinovi}em. 5. Da se u svojstvu svedoka saslu{a Josip Vrhovec na okolnost da li je Mikuli}ev saradnik u akciji zata{kavawa usta{kih zlo~ina, te na okolnost wegove eventualne izjave da Jugoslaviju 1941. godine nije trebalo braniti, u~e{}a u ubistvu \urekovi}a, aferi oko Univerzijade, ilegalne saradwe sa nekim stranim slu`bama, preuzimawa {pijunskog centra koji je u Zagrebu do svoje smrti vodio Stevo Kraja~i}, te o eventualnom mitu koji su on i wegov brat Ivo primili od ameri~ke kompanije Vestinghaus da bi podr`ali izgradwu nuklearne centrale sa zastarelom tehnologijom. 6. Da se u svojstvu svedoka saslu{a Veselin \uranovi} na okolnost da li je politi~ki istomi{qenik i saradnik Staneta Dolanca, Josipa Vrhovca i Branka Mikuli}a u radwama u toku Drugog svetskog rata bio talijanski pla}enik kao pripadnik fa{isti~ke zelena{ke milicije i da li je zato {to je razotkrio \uranovi}evu ratnu pro{lost izvjesni V. Mali{i} bio sudski progawan. 7. Predla`em da sud ostvari uvid u odgovaraju}i broj ameri~kog lista Wusvik ~ije je rasturawe nedavno zabraweno u Jugoslaviji jer je, izme|u ostalog, objavio listu od 10 najbogatijih Jugoslovena opisuju}i na~in na koji su se obogatili, da bi se ustanovilo da li se na listi nalaze imena Josipa Vrhovca, Branka Mikuli}a i Staneta Dolanca, a izdava~ tvrdi da se nalaze. Punomo}nik izdava~a izjavi da sa svoje strane tako|e ima nekoliko predloga: 1. Predla`e da se saslu{a Dragan Papovi} iz Beograda, penzionisani zamenik saveznog sekretara za unutra{we poslove SFRJ, zadu`en za javnu bezbednost, na okolnosti da li je on bio predsednik Savezne komisije koja je na Kosovu istra`ivala kako je do{lo do povrede \. Martinovi}a. Ako jeste, da li je podneo pravi izve{taj i da li je istina da je Stane Dolanc oduzeo taj pravi izve{taj i dao drugi, la`ni, u kome tvrdi da je istinito saop{tewe novinara Karaku{ija i sudije Trumpi}a od 8. ma ja 1986. godine koji izve{taj je napisala novima tvrde da je sam sebe povredio iz homoseksualnih razloga. Da li je istina da se Dolanc tada tresao, udarao pesnicom o sto, kada ga je naterao da potpi{e la`an izve{taj, go vore}i da to ne sazna Srbija jer }emo u protivnom najebati i ja i ti. 2. Moli da sud pribavi obave{tewe DSNO, Predsedni{tva SRS i predsedni{tva SK Srbije na okolnost da li sam od wih zahtevao da stane na put Dolancu u odnosu na \. Martinovi}a i da preduzme mere protiv la`nog izve{taja, jer to unosi nemoralnu pravdu. Molim da sud isti izve{taj pribavi od Predsedni{tva SRS i SK Srbije.
597

3. Moli sud da pribavi krivi~ni spis Okru`nog suda u Tuzli gde su su|eni dr Anti}, Nikoli} i Jovi} na okolnost da li je tamo bila ukradena optu`nica i da li je DB u~inila veoma ru`ne usluge sudu. U tom spisu se nalazi re{ewe Vrhovnog suda BIH-a u kome se tvrdi da nije istina da je ukradena optu`nica i re{ewe republi~kog javnog tu`ioca u kome se tvrdi da je istina da je ukradena ta optu`ba. Iz tog spisa bi se utvrdilo da li su eventualno svedoci saslu{avani preko 40 ~asova i da li su posle ovoga prebegli u Srbiju. 4. Moli sud da pribavi spis Okru`nog suda Gwilane K. br. 16/86 na okolnost me{awa rukovodilaca u povredu \. Martinovi}a sve do Dolanca i na okolnost da su Karaku{i, sekretar DB Kosova, i Morina, sekretar unutra{wih poslova Kosova, napisali la`an izve{taj od maja 1986. g. u kome je Karaku{i svojim rukopisom napisao da je Martinovi} povredio sebe iz zadovoqstva, precrtav{i tekst u kome je napisao da se radi o zlo~inu nad Martinovi}em, i na okolnost da li u spisima stoji krivi~ni postupak Velimira Cveti}a na okolnost da se utvrdi da li je ro|eni brat Sinana Hasanija u~estvovao u zlo~inu protiv \. Martinovi}a i na okolnost da li su do danas saslu{ani Hasan Prilepnica i wegovi sestri}i ili su mo`da umesto wih saslu{ana druga 3 albanska pripadnika koja su se nalazila u zatvoru u Beogradu na dan 1. maja 1986, te nisu mogli biti u~esnici u zlo~inu. Zastupnik javne tu`be izjavi da se protivi predlogu izdava~a i wegovog punomo}nika jer smatra da su isti suvi{ni, te da je radi dono{ewa odluke suda dovoqno vr{ewe uvida u samu kwigu i odnosne wene delove u vezi kojih se tra`i zabrana rasturawa kwige dr [e{eqa Osvajawe slobode. Sud donosi re{ewe: Odbijaju se svi predlozi izdava~a i wegovog punomo}nika za odlagawe glavnog pretresa, odnosno izvo|ewe novih dokaza, obzirom da je po oceni suda ~iweni~no stawe dovoqno rasvetqeno da sud donese odluku po predlogu OJT-a u Beogradu za izricawe zabrane rasturawa u celosti kwige Osvajawe slobode dr Vojislava [e{eqa. Za ovim sud konstatuje da novih predloga za dopunu dokaznog postupka nema, te da je isti zavr{en. Zastupnik javne tu`be u zavr{noj re~i izjavi: Ja ostajem u svemu kod predloga UT. br. 29/88 od 13.9.1988. g. da se izrekne zabrana rasturawa u celosti kwige Osvajawe slobode autora, izdava~a i {tampara dr Vojislava [e{eqa, kao i pri navodima re{ewa o privremenoj zabrani rasturawa ove kwige od 12. 09. 1988. g. koje re{ewe je sastavni deo gore pomenutog predloga. Sticajem okolnosti, a po slu`benoj du`nosti ja pratim izdava~ki rad dr Vojislava [e{eqa i wemu je vrlo dobro poznato da OJT u Beogradu nije nikada branilo niti zabrawivalo one wegove kwige ili delove kwiga gde se on bavi nau~nim radom, pa ni tamo, ni u onim slu~ajevima, gde je on davao svoje li~ne ocene vrednosti i podobnosti pojedinih politi~kih funkcionera. Me|utim, tamo gde je dr [e{eq kao autor i izdava~ i{ao za uvredama i klevetama ovih funkcionera, a pre 598

ko wih i na povredu ugleda dr`ave SFRJ, iznose}i pritom neistine koje bi mogle uznemiravati javnost, OJT u Beogradu, po pravilu, je i{lo na privremenu zabranu takvih kwiga, a zatim tra`ilo i trajne zabrane od ovog suda. Mi smo u svom predlogu, kao {to je to izdava~ primetio, na{li u 4 dela kwige dr [e{eqa gorepomenute uvrede i klevete na ra~un i Josipa Broza Tita i sada{wih politi~kih funkcionera Mikuli}a i Dolanca, a u pitawu je i Dr`avna bezbednost BIH-a i ono {to je dr [e{eq na ra~un ove slu`be, a kroz ~itavu kwigu i za celu republiku BIH, govorio. Kada je u pitawu napad dr [e{eqa na Josipa Broza, mogu da ka`em da je dr [e{eq ove napade koristio kroz sve svoje kwige, a u svakom slu~aju kroz one kwige koje su mu do sada bile zabrawene. Smatram da o li~nosti Josipa Broza, o wegovoj ulozi i onome {ta je sve u~inio za novu Jugoslaviju, naravno u potpunosti idu, nema potrebe da se mnogo govori i bilo {ta dokazuje. U na{oj zemqi i u svetu li~nost Josipa Broza je nesumwivo cewena i kao vo|e revolucionara i kao vo|e ovog dru{tva nakon revolucije u izgradwi zemqe, a isto tako i u svetu. Istorijski zna~aj wegove li~nosti potvr|en je i nesumwivo notoran, tako da wegovo kvalifikovawe od strane dr [e{eqa kao osnovnog krivca za nastalu krizu u Jugoslaviji apsolutno, po meni, ne predstavqa ni{ta drugo nego namerno klevetawe i vre|awe li~nosti druga Tita. [to se ti~e napada na Mikuli}a i Dolanca, hteo bih da ka`em da dr [e{eq ne vre|a i ne omalova`ava wihove li~nosti u ovoj kwizi prvi put. Kao povod, dr [e{eq u slu~aju li~nosti Branka Mikuli}a uzima wegov intervju dat listu [pigl, a za napad na Staneta Dolanca kao povod uzima ubistvo Martinovi}a. I u jednom i u drugom slu~aju, moje mi{qewe je da dr [e{eq polazi sa pozicija nesumwive namere da ih kleveta i vre|a, da im imputira stvari za koje ni u kom slu~aju ne mo`e tvrditi da su istinite. Kada je u pitawu Branko Mikuli}, dr [e{eq mu na indirektan na~in imputira sau~e{}e sa usta{ama, prihvatawe ove ideologije, pravdawe usta{kih pokoqa po celoj zemqi, a kod Dolanca ovome imputira zainteresovanost da se sakrije istina u slu~aju Martinovi}a iako znamo da su najvi{i predstavni~ki organi prihvatili kona~ne izve{taje organa gowewa i pravosudnih organa kada je u pitawu ovaj slu~aj. Smatram da neobjektivnim i neistinitim pisawem dr [e{eq nesumwivo ide za tim da krwi ugled SFRJ i wenih organa i predstavnika i da iznosi neistine koje bi uznemirile javnost. Apsolutno smatram da je takav slu~aj i kada je u pitawu pisawe dr [e{eqa i poglavqe vezano za wegovu ocenu i kvalifikaciju slu`be DB u BIH kao razbojni~ke i pqa~ka{ke bande i drugih inkriminacija koje se pomiwu. Izvesno je da je dr [e{eq imao dosta neprijatnosti u BiH-u i ja ne bih ulazio u to da li je to iz objektivnih ili subjektivnih razloga, me|utim smatram da to wemu ne daje za pravo da na najcrwi mogu}i na~in u ovoj kwizi ~ija se zabrana tra`i pi{e i o ovoj slu`bi i o funkcionerima u BIH-u i uop{te o ~itavoj situaciji u ovoj republici. Smatram da je pisawe dr [e{eqa i u ovim delovima koje sam posebno citirao i u ve}em delu kwige izuzimaju}i prvih stotinak stranica,
599

gde se on bavi nau~nim radom, apsolutno zlonamerno i neistinito, te stoga apsolutno ostajem kod svog predloga da se u celosti izrekne zabrana rasturawa kwige Osvajawe slobode. U zavr{noj re~i punomo}nik izdava~a izjavi: Ja se apsolutno ne sla`em sa zavr{nom re~i javnog tu`ioca. O tome kakvo je moje mi{qewe o wegovom predlogu za zabranu rasturawa kwige, o kojoj se danas raspravqa, ja sam ve} govorio u smislu odnosno u svojstvu punomo}nika izdava~a. Hteo bih me|utim da ka`em da je po mojoj oceni javni tu`ilac sada u zavr{noj re~i izneo neke tvrdwe koje ne predstavqaju istinu, barem utoliko koliko su meni te stvari poznate. U slu~aju Martinovi} kategori~ki tvrdim da nijedno predstavni~ko telo u ovoj zemqi nije prihvatilo izve{taje organa SUP-a, ve} je, naprotiv, dalo ocenu da ti izve{taji nisu u redu, da ne predstavqaju istinu, a u ovom momentu se vode brojni postupci protiv aktera tih izve{taja dok je i sam slu~aj Martinovi} delegiran sudu u Pri{tini upravo zbog sumwe i nala`ewa predstavni~kih organa da su izve{taji montirani, da ne odgovaraju istini. Li~no sam upoznat na koji na~in i pod kojim okolnostima je Martinovi} bio prisiqavan da tvrdi ono {to je posle u izve{taju stajalo, da se sam povredio. Zbog toga svega mene je duboko potreslo tvr|ewe javnog tu`ioca da je ovaj predmet stavqen ad akta i da je prihva}en izve{taj SUP-a da se Martinovi} sam povredio. Sva slu`bena lica koja su postupala u ovom slu~aju poslu`ila su se la`ima i klevetama pa uzimaju}i u obzir najvi{e funkcionere SUP-a u toj republici odnosno u pokrajini Kosovo, ili saveznim organima. Isto tako ne mogu da se slo`im i apsolutno sam protiv teze javnog tu`ioca da {titi Mikuli}a i siguran sam da }e vreme pokazati da je dr [e{eq bio u pravu i da je pisao istinu u ovoj kwizi isto kao {to je bio u pravu kada je pisao o bra}i Pozderac, kada je kwiga Hajka na jeretika bila zabrawena i kada su se bra}a Pozderci {titili od strane tu`ioca i suda kao najvi{i rukovodioci ove zemqe u to vreme. Smatram da sud ne treba da prihvati stav javnog tu`ioca da se radi o neistinama koje mogu uznemiriti javnost, pa predla`em sudu da odbije zahtev tu`ioca da se zabrani rasturawe kwige. Za ovim u zavr{noj re~i izdava~ dr Vojislav [e{eq izjavi: Sud konstatuje da punomo}nik izdava~a advokat Cveti} stavqa pri medbu da u wegovoj zavr{noj re~i nije uneto o tome {to je ovaj govorio da je vi{e nego sigurno da je predsednik savezne vlade Mikuli} preko lo kalne op{tinske administracije zajedno sa Stjepanom Doma}inovi}em i Hrvojem I{tukom ume{an u ru{ewe spomenika i preme{tawe ~itavog grobqa odnosno odno{ewe posmrtnih ostataka velikog broja narodnih heroja iz NOB-a koji su tu sahraweni. Punomo}nik izdava~a smatra i uka zuje na ~lanak koji je iza{ao u nedeqnom listu Intervju od 2.09.1988. g. da bi Mikuli} tu`io za klevetu autora ovog ~lanka i sam list koji ga po miwe u gorepomenutom svetlu, da to {to tamo pi{e, nije istina. Sud konstatuje da izdava~ dr [e{eq u zavr{noj re~i izjavi: Ja, znaju}i za sudbinu svojih ranijih kwiga u vezi kojih je tra`ena zabrana od stra600

ne Okru`nog javnog tu`ioca u Beogradu, stavqam predlog da se taj predlog tu`ila{tva usvoji, me|utim siguran sam da }e mo`da jo{ u postupku pre wegovog pravosna`nog okon~awa za zabranu ove moje kwige Osvajawe slobode, a sasvim sigurno za jedno kra}e vreme biti i utvr|eno i dokazano da sam bio u pravu i da ono {to sam pisao i za Mikuli}a i za Dolanca, predstavqa istinu. Pre dve godine zabrawena je moja kwiga Hajka na jeretika a od svih tih funkcionera koje sam tamo pomiwao i za{ta se tvrdilo da govorim neistinu, samo je ostao Branko Mikuli}. Za ostale se u me|uvremenu utvrdilo {ta su i ko su. Kada je u pitawu Josip Broz, ja ne bih mnogo govorio osim {to bih rekao da se ni o jednom ~oveku pa ni o wemu ne mo`e utvrditi istina dok se qudi ne puste da slobodno govore, a ~iwenica je da u ovom trenutku te slobode kod nas nema. [to se ti~e stawa u Bosni i Hercegovini i u wihovom Sekretarijatu za unuta{we poslove i Dr`avnoj bezbednosti ne bih hteo da ponavqam ono {to sam danas izjavio prilikom saslu{awa, me|utim, ~iwenica je da tamo zamire svaka aktivnost intelektualaca, qudi odatle be`e, ni{ta se ne publikuje. O ovome {to se sa mnom desilo pod tim uslovima ja sam govorio i u kwizi i danas na pretresu. Sasvim sam siguran da }e vreme pokazati istinitost mog pisawa, tvr|ewa i u ovom delu, inkriminacija koje se meni stavqaju na teret, odnosno zbog kojih javni tu`ilac tra`i zabranu moje kwige u celosti Osvajawe slobode. Za ovim sud konstatuje da nema novih predloga, te se konstatuje da je glavni pretres zavr{en, a objavqivawe re{ewa se zakazuje za 17 ~asova. Za ovim je sud po sprovedenom ve}awu doneo i javno objavio re{ewe: Zabrawuje se u celosti rasturawe kwige autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa Osvajawe slobode ~iji je {tampar sam autor, sa mestom stanovawa u Beogradu Zemun Poqe, Ul. Mihaila Pupina br. 14. Svi primerci kwige Osvajawe slobode oduzimaju se i po pravosna`nosti ovog re{ewa imaju se uni{titi. Po pravosna`nosti ovog re{ewa izreka re{ewa objavi}e se u Slu`benom listu SFRJ i Slu`benom glasniku SR Srbije. Za ovim je sud kratko izneo razloge za dono{ewe navedenog re{ewa i pou~io stranke o pravu na `albu. Zavr{eno u 17,00 ~asova. Uskoro mi je dostavqeno prvostepeno rje{ewe u pisanom obliku: Okru`ni sud u Beogradu u ve}u sastavqenom od sudije Ivana Mati}a kao predsednika ve}a i sudija porotnika Bun~i} Vase i Stojkovi} Du{ana, kao ~lanova ve}a, sa zapisni~arem Gordanom Mihailovi}, u postupku po predlogu Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu Ut. br. 29/88 od 13.09.1988. godine za zabranu rasturawa kwige Osvajawe slobode ~iji je autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq iz Beograda, po odr`anom javnom pretresu na dan 16. septembra 1988. godine u prisustvu zamenika OJT-a Vojislava Dragojlovi}a, izdava~a i wegovog punomo}nika adv. Velimira Cveti}a iz Beograda, doneo je i javno objavio slede}e re{ewe: Zabrawuje se u celosti rasturawe kwige autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa, Osvajawe slobode, ~iji je {tampar sam autor sa mestom stanovawa u Beogradu Zemun Poqe, Ul. Mihaila Pupina br. 14.
601

Svi primerci kwige Osvajawe slobode oduzimaju se i po pravosna`nosti ovog re{ewa imaju se uni{titi. Po pravosna`nosti ovog re{ewa izreka re{ewa objavi}e se u Slu`benom glasniku SR Srbije. Obrazlo`ewe: Okru`no javno tu`ila{tvo u Beogradu pod brojem Ut. br. 29/88 od 13.09.1988. godine, podnelo je ovom sudu Predlog da se izrekne zabrana rasturawa u celosti kwige Osvajawe slobode autora, izdava~a i {tampara dr Vojislava [e{eqa, i to po osnovu povre|enih odredbi ~lana 2. ta~ke 5. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa i ~lana 26 stav 1. ta~ka 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. U pomenutom Predlogu, Re{ewu o privremenom zabrawivawu u celosti rasturawa pomenute kwige dr [e{eqa od 12.09.1988. godine, koje re{ewe je sastavni deo Predloga OJT-a da se izrekne trajna zabrana rasturawa kwige Osvajawe slobode, kao i u svojoj re~i na glavnom pretresu, javni tu`ilac je naveo da je dr [e{eq u pomenutoj kwizi koja je iza{la iz {tampe ove godine izneo niz svojih, ve} poznatih stavova o dru{tveno-politi~kim prilikama u zemqi, grubo vre|aju}i pojedine sada{we i biv{e dr`avne funkcionere, kao i neke dr`avne organe, iznose}i o wima neistine koje mogu uznemiriti javnost, a {to je sve smi{qeno sa ciqem omalova`avawa SFRJ i wene uloge u me|unarodnoj politici, posebno u svetu nesvrstanih. U pomenutom re{ewu o privremenoj zabrani rasturawa kwige Osvajawe slobode dr Vojislava [e{eqa i u svojoj re~i na glavnom pretresu javni tu`ilac je ukazao na neprihvatqive, zlonamerne i u svakom slu~aju neistinite tvrdwe dr [e{eqa u kojima ovaj ozna~ava i vezuje ime i li~nost Josipa Broza Tita kao najve}eg krivca za duboku dru{tvenu, ekonomsku, politi~ku, kulturnu i moralnu krizu u kojoj se na{lo na{e dru{tvo, te da je nesvrstana politika koju vodi SFRJ izmi{qotina, glupost koju smo prihvatili samo zato da bi Josip Broz imao mogu}nost da potvr|uje svoju li~nost, istorijsku veli~inu, preko tih nesvrstanih dr`ava, koje su ve}inom poluvarvarske po svom ure|ewu i metodima vladavine, te da Tito nije mogao biti lider ni Istoka ni Zapadne Evrope, pa je tra`io nove prostore na kojima bi mogao zadovoqiti svoje megalomanske ambicije. Javni tu`ilac je tako|e ukazao na uvredqivo i zlonamerno pisawe dr [e{eqa u kwizi Osvajawe slobode vezano za sada{we dr`avne i politi~ke funkcionere u SFRJ Branka Mikuli}a i Staneta Dolanca, ukazuju}i na sedmo poglavqe [e{eqeve kwige koje nosi naslov Povodom ispovesti balkanskog despota novinarima civilizovanog sveta, u kome dr [e{eq, prema navodima javnog tu`ioca, na perfidan na~in ~itaoca navodi na zakqu~ivawe da Branko Mikuli} opravdava usta{ki pokret i usta{ka zlodela nad srpskim stanovni{tvom za vreme rata i prakti~no ovoga kvalifikuje kao prousta{ki element. U pogledu i u vezi sa XII poglavqem kwige Osvajawe slobode dr [e{eqa, koje se odnosi na Staneta Dolanca, javni tu`ilac navodi da autor na ovom mestu krajwe uvredqivo i sa omalova`avawem, iznosi niz
602

neistina za Staneta Dolanca tvrde}i da je ovaj metod podmetawa i klevetawa marqivo izu~avao u Hitler-jugendu, da se prepla{io upu}ivawa na isto~ni front, te je zbog toga odlu~io da pobegne u partizane, da se zbog sopstvene ratne pro{losti trudio da jugoslovenski dr`avni organi ostanu po strani od u~e{}a u ispitivawu delatnosti poru~nika Kurta Valdhajma na balkanskom rati{tu, da bi za Jugoslaviju bilo mnogo boqe da je pao u rusko zarobqeni{tvo kao nema~ki vojnik i u sibirskim logorima iskupqivao svoju predanu aktivnost u Hitlerovoj omladini, te da je Stane Dolanc optu`io \or|a Martinovi}a da se sam povredio, iako su sve raspolo`ive ~iwenice svedo~ile suprotno, kao i da je Dolanc za{titio sestri}e Sinana Hasanija koji su neposredno izvr{ili stravi~ni zlo~in nad Martinovi}em. Kona~no, javni tu`ilac je u svom re{ewu o privremenoj zabrani rasturawa kwige dr [e{eqa Osvajawe slobode, kao i u svojoj re~i na glavnom pretresu, ukazao kao na krajwe neprihvatqive i neistinite tvrdwe autora i izdava~a dr [e{eqa kada ovaj obja{wavaju}i dru{tveno-politi~ke prilike u SR BiH, a posebno vezano za Slu`bu dr`avne bezbednosti ove republike za ovu ka`e kako se pokazalo da je ova Slu`ba jedna najobi~nija razbojni~ka banda koja otima kad stigne, gde stigne i kome stigne, ne podle`u}i nikakvim zakonskim obavezama, te da se ne treba ni malo ~uditi {to je jo{ uvek u Bosni i Hercegovini iluzorno o~ekivati uspostavqawe civilizovanog pravnog poretka i zakonske za{tite gra|anskih sloboda i prava. Zbog svih iznetih gorenavedenih tvrdwi, naveo je javni tu`ilac, nesumwivo proizilazi da dr [e{eq sadr`ajem svoje kwige nanosi povredu ugleda SFRJ i iznosi neistine koje mogu uznemiriti javnost, te da je predlo`io, a na osnovu gorenavedenih zakonskih propisa da se od strane suda izrekne zabrana rasturawa u celosti kwige Osvajawe slobode ~iji je autor, izdava~ i {tampar dr Vojislav [e{eq. Saslu{an od strane suda na glavnom pretresu u svojstvu izdava~a, autora i {tampara kwige Osvajawe slobode dr Vojislav [e{eq se usprotivio predlogu javnog tu`ioca da se u celosti zabrani rasturawe wegove kwige. Izdava~ je izneo tvrdwu da sadr`aj wegove kwige Osvajawe slobode ne vre|a ugled SFRJ, niti sadr`i neistine koje bi mogle uznemiriti javnost. Izja{wavaju}i se taksativno po poglavqima i navodima u vezi kojih je javni tu`ilac zatra`io od suda zabranu rasturawa pomenute kwige dr [e{eq je izneo da je po wemu logi~no i realno da se Josip Broz Tito ozna~i kao najve}i krivac za op{tu dru{tvenu krizu obzirom da se 35 godina nalazio na ~elu posleratne Jugoslavije. Svoja tvr|ewa iz kwige Osvajawe slobode vezana za li~nost Josipa Broza u pokretu nesvrstanih zemaqa, dr [e{eq je pred sudom poku{ao da objasni navodnom krajwe nerealnom i lo{om spoqnom politikom SFRJ sa drugom Titom na wenom ~e lu, da se anga`uje i poma`e zemqe u kojima jo{ ima pojava qudo`derstva, a da se pritom u sopstvenoj zemqi ne re{avaju vitalni problemi, kao {to je recimo bio problem i jo{ uvek je sa kontrarevolucijom na Kosovu. U odnosu na pisawe o Branku Mikuli}u, izdava~ kwige Osvajawe slobode poku{ao je da istinitost svojih navoda o navodno prousta{ki
603

orijentisanom radu u politici Branka Mikuli}a, objasni wegovim intervjuom zapadnonema~kom listu [pigl u kojem je Mikuli}, prema re~ima dr [e{eqa, usta{ke pokoqe za vreme Drugog svetskog rata posebno nad srpskim `ivqem, obrazlagao vi{epartijskim sistemom u staroj Jugoslaviji. Na glavnom pretresu dr [e{eq je ne samo indirektno, ve} je i direktno povezivao aktivnosti Branka Mikuli}a za usta{ki pokret i pravdawe usta{kih zlodela za vreme rata. Dr [e{eq je pred sudom poku{ao da uka`e na navodnu povezanost Branka Mikuli}a za usta{ki pokret i pravdawe usta{kih zlodela za vreme rata. Dr [e{eq je pred sudom poku{ao da uka`e na navodnu povezanost Branka Mikuli}a sa uni{tavawem grobqa narodnih heroja u Kupresu, za velike ekonomske investicije u krajevima Bosne u kojima je za vreme rata ~itavo stanovni{tvo bilo usta{ko, za namerno ekonomsko iskori{}avawe drugih krajeva koje naseqava srpsko stanovni{tvo, navode}i pritom da su u SR Bosni i Hercegovini, posle rata spomenici NOB-a prakti~no mogli da se podi`u samo u onim krajevima ove Republike koji su naseqeni stanovni{tvom srpske nacionalne pripadnosti. I kada je u pitawu pisawe dr [e{eqa u kwizi Osvajawe slobode o Stanetu Dolancu, autor kwige, prilikom saslu{awa u svojstvu izdava~a na glavnom pretresu, ni u jednom momentu nije imao nameru da se ogradi od svojih tvr|ewa iznetih u kwizi, navode}i da se jugoslovenska vlada nije posebno anga`ovala kod razotkrivawa ratne pro{losti poru~nika Kurta Valdhajma, navodno upravo zbog toga {to bi tako postojala opasnost da se tako otkrije ratna pro{lost Staneta Dolanca, koji je prema navodima dr [e{eqa bio pripadnik Hitler-jugenda. Isto tako, izdava~ kwige Osvajawe slobode ukazuje na navodnu nesumwivu pristrasnost i te`wu Staneta Dolanca da se zata{ka prava istina u poznatom slu~aju Martinovi}a, te da se prika`e ~itavoj jugoslovenskoj javnosti da je kod Martinovi}a do{lo do samopovre|ivawa. Dr [e{eq je na glavnom pretresu poku{ao da prika`e kao maltene utvr|enu ~iwenicu da su bliski ro|aci Sinana Hasanija izvr{ili sporno krivi~no delo nad Martinovi}em, a svoju izri~itu tvrdwu u ovom pogledu i za{titni~ku ulogu Staneta Dolanca u odnosu na Hasanijeve ro|ake, izdava~ je objasnio ~iwenicom da je o ovom slu~aju pisalo vi{e jugoslovenskih listova, prikazuju}i sporni doga|aj u istom svetlu kao i on dr [e{eq a da pri tom niko od gore pomenutih, a prozvanih lica, nije intervenisao, niti autora ovih napisa tu`io sudu zbog klevete. Kada je u pitawu pisawe dr [e{eqa u kwizi Osvajawe slobode o navodnim zlodelima Slu`be dr`avne bezbednosti SR BiH i wenom karakterisawu kao obi~ne razbojni~ke bande koja ne podle`e nikakvim zakonskim obavezama i zbog koje navodno uop{te nije mogu}e uspostavqawe bilo kakvog civilizovanog pravnog poretka u SR BiH, izdava~ na glavnom pretresu poku{ava da, ukazivawem na neke sudske procese u SR BiH posledwih godina prakti~no tvrde}i da su ovi montirani od strane Slu`be dr`avne bezbednosti BiH kao i govore}i o svojim li~nim iskustvima i pre`ivqavawima za vreme sopstvenog sudskog procesa i za vreme izdr`avawa kazne li{ewem slobode, kao i u vezi sopstvenih po604

sledica nakon svega ovoga, doka`e istinitost ovih svojih tvrdwi, navode}i pritom da zbog aktivnosti slu`be DB u SR BiH, nije bio u mogu}nosti da ostvari neka osnovna qudska prava, a naime da mu se vrate neki rukopisi koji nisu bili inkriminisani i predmet sudskog procesa, voza~ka dozvola, li~ne isprave i tome sli~no, te navode}i da je mo} gore pomenute Slu`be u SR BiH u toj meri izra`ena da se wemu dr [e{equ u nekim javnim i dr`avnim kwigama i dokumentaciji gubi svaki trag, kao da nikada na tlu SR Bosne i Hercegovine nije `iveo, radio, polo`io voza~ki ispit i tome sli~no. U svojoj zavr{noj re~i, o~igledno ironi~no aludiraju}i na ~iwenicu da su mu i ranije kwige zabrawivane, ta~nije wihovo rasturawe, u vezi kojih je javni tu`ilac stavqao predlog za wihovu zabranu, dr Vojislav [e{eq se saglasio sa predlogom OJT-a da se zabrani u celosti rasturawe wegove kwige Osvajawe slobode, navode}i da je jo{ u momentu pisawa ove kwige znao da }e weno rasturawe biti zabraweno, te navode}i da }e vreme pokazati istinitost wegovih tvrdwi iznetih u kwizi Osvajawe slobode ~ije rasturawe u celosti je zatra`ilo Okru`no javno tu`ila{tvo u Beogradu. Punomo}nik izdava~a, adv. Velimir Cveti} iz Beograda, izrazio je neslagawe sa predlogom javnog tu`ioca da se zabrani rasturawe kwige Osvajawe slobode autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa. Adv. Cveti} je izneo u svojoj re~i da po wemu javna tu`ba ne pru`a nikakve dokaze na osnovu kojih bi se moglo tvrditi da su navodi dr. [e{eqa neistiniti i da se wima mo`e uznemiriti javnost. Ponavqaju}i mnoge navode i ocene dr Vojislava [e{eqa u vezi sa stawem u zemqi, a posebno u SR BiH, adv. Cveti} je poku{ao isto kao i dr [e{eq da uka`e na navodno montirawe, odnosno re`irawe sudskih procesa u SR BiH gde je u posledwih nekoliko godina vi{e lica odgovaralo za pojedina krivi~na dela protiv naroda i dr`ave i ~ija je nacionalna pripadnost, srpska. Punomo}nik adv. Cveti} je u svojoj izjavi ukazao na svoja li~na iskustva u tim procesima, na navodna provocirawa, stalna pra}ewa i pritisak od strane radnika Slu`be dr`avne bezbednosti SR BiH. Isto tako, punomo}nik izdava~a je na pretresu govorio o svojim saznawima u slu~aju Martinovi}a, ~iji je pu nomo}nik u brojnim predmetima i sporovima koje je posledwih godina Martinovi} poveo protiv vi{e lica i institucija vezanih za re{avawe ovog slu~aja. Adv. Cveti} je na pretresu poku{ao sudu da doka`e da je istina u ovom slu~aju zata{kana, da Martinovi} nije povre|en sopstvenom krivicom, ve} da je nad wim izvr{eno te{ko krivi~no delo od stra ne bliskih ro|aka Sinana Hasanija, te da je Stane Dolanc, kao Savezni se kretar za unutra{we poslove u to vreme sa svim pojedinostima bio upo znat, te da je navodno na wegov zahtev sa~iwen izve{taj o samopovre|ivawu Martinovi}a itd. Na kraju, punomo}nik izdava~a je zatra`io od suda da odbije predlog javnog tu`ioca da se zabrani rasturawe kwige Osvajawe slobode, ukazuju}i na svu simboli~nost wenog naslova i uklapawe u op{te dru{tvene tokove u posledwe vreme u na{oj zemqi. Imaju}i u vidu sve gore iznete navode zastupnika javne tu`be, izdava~a i wegovog punomo}nika, sud je u toku dokaznog postupka, i to preko
605

predsednika ve}a na glavnom pretresu pro~itao stranice: 99, 100, 101,102, 135, 153, 251, i 261, te je nakon ovoga a po{to je predsednik ve}a ukratko i po poglavqima, izneo ~itav sadr`aj kwige Osvajawe slobode dr Vojislava [e{eqa, na{ao, da je predlog javnog tu`ioca da se u celosti zabrani rasturawe kwige Osvajawe slobode izdava~a i autora dr Vojislava [e{eqa, osnovan. Naime, nesumwivo je sud utvrdio na glavnom pretresu, da je dr Vojislav [e{eq iznose}i neke svoje tvrdwe u svojoj kwizi za neke sada{we i biv{e dr`avne i politi~ke funkcionere, kao i neke dr`avne organe, naneo povredu ugleda SFRJ i izneo neistine koje mogu uznemiriti javnost, kr{e}i tako odredbe ~lana 2. ta~ka 5. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informacije i ~l. 26. stav 1. ta~ka 2. Zakona o izdava~koj delatnosti. Iznose}i u poglavqu XX svoje kwige intervju dat Toma`u Drozgu, na 251. i 261. stranici dr [e{eq pi{e za Josipa Broza Tita da je ovaj glavni i najve}i krivac za duboku dru{tvenu, ekonomsku, politi~ku, kulturnu i moralnu krizu u kojoj se na{lo na{e dru{tvo. Mislim da je prava {ansa Jugoslavije u vo|ewu neutralne spoqne politike, a ne nesvrstane, jer smatram da je to izmi{qotina, glupost koju smo prihvatili samo zato da bi Josip Broz imao mogu}nost da potvr|uje svoju li~nost i istorijsku veli~inu preko tih nesvrstanih dr`ava, koje su ve}inom poluvarvarske po svom ure|ewu i metodama vladavine. Tito nije mogao biti lider ni Istoka ni Zapadne Evrope pa je tra`io nove prostore na kojima bi mogao zadovoqiti svoje megalomanske ambicije. U VII poglavqu kwige koja nosi naslov Povodom ispovesti balkanskog despota novinarima civilizovanog sveta dr [e{eq pi{e za Branka Mikuli}a: Dakle, on tvrdi da je 1,700.000 `rtava fa{isti~kog terora, prevashodno nad Srbima, ali i nad pripadnicima svih drugih naroda, uzrokovano predratnim vi{epartijskim sistemom i usta{ki genocid nad srpskim narodom tako opravdava. Re~e da je kao petnaestogodi{wak oti{ao u partizane. Za sada taj podatak ne}u provjeravati, mada mi se neprekidno name}e pitawe iz koga on ono kraja Bosne poti~e, u kakvoj je sredini odrastao i kako je kod wega izgra|ena svijest o recimo, usta{kim pokoqima? (strana 99). Daqe, na stranama 100, 101, 102, dr [e{eq za Mikuli}a pi{e: Pitam se koji su Mikuli}evi polazni motivi kad se tako smjelo upu{ta u falsifikovawe istorijskih ~iwenica. Koliko mi je poznato, ~ak nijedan savremeni hrvatski intelektualac kojeg je re`im okvalifikovao, proskribovao ili progonio kao nacionalistu, nije, bar javno, poku{ao prvenstveno usta{ke, ali i druge ratne zlo~ine na na{em tlu opravdati, objasniti pogubnim dejstvom predratnog vi{epartijskog sistema. Kud se nije Branko Mikuli} ranije oglasio sa takvom tezom pa da je i Artukovi} upotrebi u svojoj odbrani? Koji bi ga to sud mogao kao ratnog zlo~inca i usta{kog ministra osuditi na smrt kad bi on izjavio, i pri tome se na Mikuli}ev autoritet pozvao, da on uop{te nije kriv za genocid, da je to jednostavno posqedica predratnog vi{epartijskog sistema, koja se nije mogla izbje}i? Ko je inspirisao gospodina Mikuli}a da djeluje u skla606

du sa karakteristi~nim interesima ekstremne usta{ke emigracije? Da se nije suvi{e udubio i ponio ~itawem usta{kih emigrantskih listova? [ta je sve jo{ spreman da u~ini gospodin Mikuli}, on i wegovi istomi{qenici, da bi obezbjedili bilo kakav alibi za usta{ki genocid?. Na strani 135. dr [e{eq pi{e za Staneta Dolanca: Optu`io si \or|a Martinovi}a da se sam povrijedio, iako su sve raspolo`ive ~iwenice svjedo~ile suprotno. Za{titio si tako sestri}e Sinana Hasanija koji su neposredno izvr{ili taj stravi~an zlo~in nad Martinovi}em. Pretpostavqam da si te metode podmetawa i klevetawa marqivo izu~avao u Hitler-jugendu. [teta {to si se 1943. godine, kad je ve} bilo potpuno jasno ~ijom }e se pobjedom rat zavr{iti, prepla{io upu}ivawa na Isto~ni front, te odlu~io da pobjegne{ u partizane. Zbog sopstvene ratne pro{losti svojski si se trudio da jugoslovenski dr`avni organi ostanu po strani od u~e{}a u ispitivawu djelatnosti poru~nika Kurta Valdhajma na balkanskom rati{tu. Mo`da bi za Jugoslaviju mnogo boqe bilo da si pao u rusko zarobqeni{tvo kao wema~ki vojnik, te u sibirskim logorima iskupqivao svoju predanu aktivnost u Hitlerovoj omladini. Na 153. strani svoje kwige o dru{tvenopoliti~kim prilikama u SR BiH i za Slu`bu dr`avne bezbednosti SR BiH dr [e{eq pi{e: Kako se pokazalo da je bosanskohercegova~ka Slu`ba dr`avne bezbednosti jedna najobi~nija razbojni~ka banda koja otima kad stigne, gdje stigne i kome stigne, ne podle`u}i nikakvim zakonskim obavezama, ne treba se nimalo ~uditi {to je jo{ uvijek u Bosni i Hercegovini iluzorno o~ekivati uspostavqawe civilizovanog pravnog poretka i zakonske za{tite gra|anskih sloboda i prava. Ni u svojoj kwizi Osvajawe slobode ni na glavnom pretresu dr Vojislav [e{eq ne daje, niti ukazuje na bilo kakav argument kojim bi potkrepio svoje tvr|ewe da je Josip Broz Tito najve}i krivac za op{tu dru{tvenu krizu u Jugoslaviji, te da je SFRJ jedan od osniva~a nesvrstanog pokreta ovakvu svoju spoqnu politiku bazirala na voqi i `eqi Josipa Broza Tita da bude lider takozvanog tre}eg sveta. Naprotiv, op{te je poznata ~iwenica, notorna i istorijski potvr|ena da je li~nost druga Tita ~vrsto i neraskidivo vezana ne samo za oslobodila~ki rat i izvr{enu socijalisti~ku revoluciju u na{oj zemqi, ve} i za osnovne tekovine wene samoupravne socijalisti~ke izgradwe posle izvr{ene revolucije. Isto tako, evidentna je i istorijski potvr|ena ~iwenica da je drug Tito iz najvi{ih mogu}ih i najdobronamernijih pobuda osloba|awe i uspostavqawe nezavisnosti ~itavog ~ove~anstva u svim zemqama sveta, me|unarodne saradwe, mira i koegzistencije, neme{awa u unutra{we stvari drugih zemaqa itd. pri{ao zajedno sa nekoliko drugih dr`avnika osnivawu Pokreta nesvrstanih. Ni u jednom momentu i ni sa ~ije strane ovo anga`ovawe druga Tita nije bilo okarakterisano liderstvom i `eqom za vla{}u. Iako su svi narodi sveta i sve zemqe kako nesvrstane, tako i one blokovske visoko cenile ulogu Josipa Broza Tita u Pokretu nesvrstanih, nikada i ni sa jednog izvora nije do{lo do poistove}ivawa Jugoslavije, odnosno dr`ave SFRJ sa imenom Josipa Broza Tita. Naprotiv, cewena je spoqna politika Jugoslavije kao dr`ave, a ne po607

litika Josipa Broza Tita, kao jedne li~nosti. Nesumwiv i nedvosmislen dokaz ovakvog zakqu~ka je najnovija odluka Ministarskog saveta Pokreta nesvrstanih da se Jugoslaviji poveri organizacija novog samita nesvrstanih zemaqa, iako na{a dr`ava nije istakla kandidaturu za ovu organizaciju, a sve to ~itavih osam godina nakon smrti Josipa Broza Tita. Ako se sve ovo uzme u obzir, onda je jasno da su napred iznete tvrdwe dr [e{eqa u wegovoj najnovijoj kwizi Osvajawe slobode apsolutno neta~ne i neistinite, uvredqive i zlonamerne, te imaju za ciq nipoda{tavawe i bla}ewe imena i li~nosti Josipa Broza Tita. Kada je u pitawu pisawe dr [e{eqa o Branku Mikuli}u i Stanetu Dolancu, jo{ je izrazitija te`wa ovog autora da vre|a i omalova`ava pomenute dr`avne i politi~ke funkcionere. Izjedna~avawe Branka Mikuli}a sa usta{kim elementom, a Staneta Dolanca sa pripadnikom Hitlerovih jedinica za vreme narodnooslobodila~ke borbe i socijalisti~ke revolucije, ne mo`e se okarakterisati ni na koji drugi na~in. Krajwe proizvoqno i zlonamerno dr Vojislav [e{eq interpretira Mikuli}ev intervju listu [pigl, pripisuju}i mu odbranu i pravdawe usta{kog pokreta i usta{kih zlodela. Na glavnom pretresu dr [e{eq jo{ vi{e potencira gorepomenute namere, apsolutno ne pru`aju}i nijedan dokaz niti argument u prilog svojih tvrdwi da Branko Mikuli} li~no podr`ava i ~ini sve za privredni razvoj onih krajeva u Bosni koji su za vreme rata bili poznati po velikom procentu anga`ovanih u usta{kom pokretu. Tvrdwe dr [e{eqa u odnosu na sve ove okolnosti, po nala`ewu suda ne mogu dobiti zna~aj ni najobi~nijih indicija, a kamoli ~iwenica koje ovaj autor i izdava~ predstavqa kao takve. Na isti na~in i sa o~iglednom istom namerom uvrede i pobude dr [e{eq pi{e i o Stanetu Dolancu. Autor ~ak ne smatra za potrebno da pomene makar neki indirektan dokaz na osnovu kojeg je povezao ime i li~nost Staneta Dolanca sa Hitlerovim omladinskim pokretom i u~e{}em ovoga u fa{isti~kom pokretu a protiv naprednih snaga koje su se borile za oslobo|ewe zemqe i novi dru{tveni sistem. Sa druge strane, nekakva vezivawa Staneta Dolanca za nedovoqnu aktivnost jugoslovenske vlade u razotkrivawu ratne pro{losti poru~nika Kurta Valdhajma i nalaz Savezne komisije u slu~aju Martinovi}a, su, po oceni suda, krajwe problemati~na i neargumentovana. Dr [e{eq sve svoje tvrdwe u ovom pravcu vezuje za neke pretpostavke, naga|aju}a pisawa u nekim listovima i jedino ta~nu ~iwenicu da je Stane Dolanc u vreme afere oko slu~aja Valdhajma i slu~aja Martinovi} bio na mestu saveznog sekretara za unutra{we poslove. Nijednog pravog argumenta za dokazivawe gore iznetih tvrdwi, autor kwige Osvajawe slobode nije imao, niti je sudu mogao da predlo`i kao dokaz, podoban i relevantan na osnovu kojih bi mogao da doka`e istinitost onoga {to u svojoj kwizi navodi. [to se ti~e [e{eqevog pisawa o prilikama u SR BiH i radu Slu`be dr`avne bezbednosti ove republike, ocena je suda, da iz svake re~i autora i izra`ene misli, proizilazi ogromna i izrazita mr`wa. Pisawe dr [e{eqa o navodnom pravom autarhijskom re`imu u ovoj na{oj socijalisti~koj republici, o navodnom izumirawu svakog civilizovanog
608

pravnog poretka, svake demokratije i intelektualnih aktivnosti, vi{e je nego o~igledno obojeno pristrasno{}u, subjektivizmom i li~nim iskustvom. Ne ulaze}i naravno u to, da li je i na koji na~in, i zbog ~ega dr Vojislav [e{eq imao negativna iskustva sa pojedinim radnicima Slu`be dr`avne bezbednosti SR BiH, upravom, pravosu|em i tako daqe, stoji ~iwenica da opisuju}i sve ove prilike ne samo na inkriminisanom mestu, na 153. strani, ve} i na drugim mestima u svojoj kwizi dr Vojislav [e{eq pi{e na uvredqiv na~in, uop{tavaju}i, odnosno generali{u}i, istovremeno dovode}i sebe u situaciju da na neistinit i apsurdan na~in prikazuje ukupne prilike u ~itavoj socijalisti~koj republici Bosni i Hercegovini i u ~itavoj Slu`bi dr`avne bezbednosti ove republike, karakteri{u}i ovu Slu`bu kao nekakvu bandu pqa~ka{a, za koju nema reda i zakona. Jasno je, ocena je suda da su ovakve ocene dr [e{eqa krajwe proizvoqne, neta~ne i neistinite, a upotreba tih ocena od strane autora kroz ve}i deo wegove kwige Osvajawe slobode upravo i ukazuje na wihov ciq i zlonamernost. Polaze}i od svega napred iznetog, za ovaj sud nije bilo dileme da je dr Vojislav [e{eq pi{u}i na napred opisani na~in u svojoj kwizi Osvajawe slobode nesumwivo naneo povredu ugleda SFRJ i izneo neistine koje mogu uznemiriti javnost, te je samim tim povredio odredbe ~lana 2. ta~ke 5. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informacija iz ~l. 16. st. 1 ta~ka 2 Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije, pa po{to je nesporno utvr|eno da je u pitawu {tampana stvar, te da je autor kwige pod naslovom Osvajawe slobode dr Vojislav [e{eq, koji je istovremeno i izdava~ i {tampar iste, sud je na osnovu gorenavedenih zakonskih propisa doneo re{ewe o zabrani rasturawa navedene kwige, i to u celosti. Odluku o oduzimawu svih primeraka kwige sud je zasnovano na propisu ~lana 13 Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa. Prema stavu 2 ovog ~lana, re{ewem kojim se izri~e zabrana rasturawa {tampane stvari, sud }e narediti da se svi primerci {tampane stvari oduzmu, s tim da se ova mera ne}e primeniti u pogledu onih delova {tampane stvari za koje se utvrdi da se mogu odvojiti od delova ~ije je rasturawe zabraweno, kao {to su: nepovezani tabaci, dodaci, omoti i sl. U konkretnoj stvari me|utim, ne radi se o slu~ajevima koji se pomiwu u navedenom zakonskom propisu ve} se radi o integralno povezanoj {tampanoj stvari kwizi a {to se vidi iz primeraka predmetne kwige u kojoj je izvr{en uvid, pa je sud u skladu sa tim zakonskim propisom izrekao zabranu rasturawa ove kwige u celosti i istovremeno izrekao meru da se svi primerci navedene kwige oduzimaju. Odluku o objavqivawu izreke re{ewa u Slu`benom listu SFRJ i Slu`benom glasniku SRS, sud je doneo na osnovu ~l. 17. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa Savezni zakon i ~l. 28. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. Sud je ina~e na glavnom pretresu odbio predloge izdava~a i wegovog punomo}nika da se pozovu u sud i saslu{aju u svojstvu svedoka, a na okolnosti u vezi kojih je tra`ena zabrana kwige Osvajawe slobode od
609

strane OJT-a, i to Branko Mikuli}, Stane Dolanc, Du{ko Zgowanin, Sinan Hasani, Josip Vrhovec, Veselin \uranovi} i Dragan Papovi}. Isto tako, sud je odbio predloge izdava~a dr [e{eqa i wegovog punomo}nika adv. Velimira Cveti}a da se vr{i uvid u ameri~ki ~asopis Wusvik kao i da se vr{i uvid u spise Okru`nog suda u Tuzli u vezi su|ewa Anti}u, Nikoli}u i Jovi}u, spise Okru`nog suda u Gwilanu u ve zi slu~aja Martinovi}a, kao i da se od DSNO predstavni{tva SRS i predstavni{tva SK Srbije zatra`i izve{taj o materijalu koji je punomo}nik izdava~a adv. Cveti} dostavio ovim organima u vezi slu~aja Martinovi} i aktivnosti Staneta Dolanca u vezi ovog slu~aja. Sve ove predloge izdava~a i wegovog punomo}nika sud je odbio, nalaze}i da je ~iweni~no stawe u predmetnom postupku apsolutno utvr|eno i rasvetqeno, te bi odlagawe glavnog pretresa samo nepotrebno vodilo wegovom odugovla~ewu i gomilawu tro{kova. Sa svega izlo`enog odlu~eno je kao u izreci re{ewa. Pravna pouka: Protiv ovog re{ewa mo`e se izjaviti `alba Vrhovnom sudu SR Srbije u roku od 3 dana od dana prijema istog, a preko ovog suda. Dvadeset ~etvrtog septembra `alio sam se Vrhovnom sudu Srbije: U zakonskom roku podnosim `albu na re{ewe Okru`nog suda u Beogradu Kr. br. 129/88 od 16. septembra 1988. kojim je zabraweno u cjelosti rasturawe moje kwige Osvajawe slobode. Predla`em Vrhovnom sudu da odnosno rje{ewe ukine i omogu}i slobodno rasturawe moje kwige ili, pak, nalo`i novo su|ewe pred Okru`nim sudom. Rje{ewe pobijam zbog o~iglednog kr{ewa zakona i nepotpuno i neistinito utvr|enog ~iweni~nog stawa, {to obrazla`em slede}im konstatacijama: 1. Sud nije tra`io od javnog tu`ioca da doka`e svoju tvrdwu o eventualnoj neistinitosti mojih navoda. Svi su navodi iz kwige Osvajawe slobode istiniti i to se moglo uvidjeti saslu{awem predlo`enih svjedoka, {to je sud bezrazlo`no odbio. O~igledno je da je zadatak i ciq suda bio da se kwiga po svaku cijenu zabrani, a ne da se nepristrasno utvrdi ~iweni~no stawe. 2. Sve dok sud nije u stawu da ka`e ko je zapravo glavni i najve}i krivac za duboku krizu u kojoj se na{lo jugoslovensko dru{tvo, ne mo`e vjerodostojno pobiti moju tvrdwu da je to bio Josip Broz Tito. Po mi{qewu javnog tu`ioca i sudskog vije}a Brozu bi se mogle pripisivati samo zasluge za ono {to je mo`da u posleratnom razvoju jugoslovenskog dru{tva postignuto. Za sve ono {to je lo{e krivi su drugi, a do negativnih pojava je dolazilo bez wegovog znawa ili protivno wegovoj voqi. Takva logika mo`e biti produkt samo totalitarne svijesti preoptere}ene kultom li~nosti i bijegom od `ivotne stvarnosti. 3. U svojoj kwizi sam dokumentovano dokazao da su Branko Mikuli}, Stane Dolanc, pa i Josip Vrhovec (pomenuo sam ovom prilikom samo slu~aj ubistva Stjepana \urekovi}a) najobi~niji kriminalci. Umjesto da oni budu bez oklijevawa uhap{eni i su|eni za nesumwive zlo~ine koje su po~inili, sud pribjegava zabrani moje kwige kojom se ti zlo~ini raskrinkavaju.
610

4. Prije dvije godine Okru`ni sud u Beogradu zabranio je moju kwigu Hajka na jeretika, staju}i tako u za{titu ~asti i ugleda Hamdije Pozderca, Branka Mikuli}a, Munira Mesihovi}a, Muhameda Filipovi}a i Hrvoja I{tuka. ^etvorica od wih su ve} neslavno zavr{ili svoju politi~ku karijeru kao najve}i kriminalci u istoriji posleratne Jugoslavije, a samo je pitawe dana kada }e im se prikqu~iti Branko Mikuli}. Ni Okru`ni sud ni javni tu`ilac se nimalo zbog toga ne uzbu|uje. Ni na pamet im ne pada da pokrenu obnovu sudskog postupka, nakon {to su se uvjerili da su odluku o zabrani donijeli u zabludi, nezakonito i nepravedno. Oni moje kwige i daqe zabrawuju bez ikakvog pravnog osnova, ne obaziru}i se na ~iwenicu da wihovu vjerodostojnost i istinitost navoda svakodnevno potvr|uju ubrzani procesi liberalizacije i demokratizacije jugoslovenskog dru{tva, koji raskrinkavaju mnoge politi~ke i kriminalne afere u koje su umije{ani neki od najvi{ih jugoslovenskih politi~kih funkcionera. 5. Sva jugoslovenska {tampa je pisala na koji na~in Branko Mikuli} zata{kava usta{ke zlo~ine, ali javnom tu`iocu smeta samo kad se to ~ini u mojoj kwizi. U rje{ewu se tvrdi da ne raspola`em nikakvim dokazom da je Stane Dolanc bio pripadnik Hitler-jugenda, ali sud od mene nije ni tra`io da to doka`em. Dovoqno bi bilo samo ostvariti uvid u kwigu Du{ana Dodera The Jugoslavs pa se u to nedvosmisleno uvjeriti, ili pak saslu{ati Dolanca tim povodom. Me|utim, sudsko vije}e je jednostavno izbjegavalo da se bilo kakav dokaz izvodi. 6. O kriminalnim radwama koje karakteri{u djelatnosti bosanskohercegova~ke Slu`be dr`avne bezbjednosti pi{e se u jugoslovenskoj {tampi gotovo svakodnevno, ali to Okru`nom sudu i javnom tu`iocu nije nikakva smetwa da stanu u wenu bezrezervnu odbranu. Wih ne interesuju nikakvi konkretni dokazi, kojih ima bezbroj. Polaze od pretpostavke da je tako ne{to nemogu}e, pa im je to dovoqno da moje tvrdwe inkrimini{u bez ikakvog provjeravawa. Svaki argument je tu suvi{an jer samo mo`e ometati proces zabrawivawa, a istina nikog i ne interesuje. Osnovna deviza je: Ne talasaj danas, a sutra }emo ve} vidjeti! 7. I moje prethodne kwige Hajka na jeretika, Veleizdajni~ki proces, Disidentski spomenar, Demokratija i dogma i Kwige za loma~u zabrawene su na isti na~in. Pitam se samo da li se bar neko od aktera zabrane zamislio i zabrinuo kako }e takvi postupci izgledati u najbli`oj budu}nosti, s obzirom da je ve} o~igledno da je na{a dru{tvena stvarnost mnogo crwa od slike u kojoj je ona prikazana u mojim zabrawenim kwigama. Na rje{ewe o zabrani `alio se i advokat Velimir Cveti}: Protiv prvostepenog re{ewa Okru`nog suda u Beogradu Kr. br. 129/88 od 16.9.1988. god. dr Vojislav [e{eq iz Beograda, zajedno sa svojim punomo}nikom adv. Velimirom Cveti}em iz Beograda, Svetozara Markovi}a 43, u zakonskom roku od 3 (tri) dana, podnosi Vrhovnom sudu Srbije slede}u `albu: 1. Zbog bitne povrede krivi~nog postupka iz ~l. 364 st. 1 i 2, t. 10 i 11 stava 1 ZKP.
611

2. Zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa (namerno), iz ~l. 366 st. 1 i 2 ZKP. 3. Zbog povrede materijalnog prava iz ~l. 364 st. 1 i 2 ZKP. Razlozi: Prvostepeni sud je potvrdio tu`io~evo re{ewe Kt. 29/88 kojim je tu`ilac zabranio kwigu Vojislava [e{eqa Osvajawe slobode, a zatim je to wegovo re{ewe poslu`ilo i kao optu`nica pred Okru`nim sudom u Beogradu, ali za razliku od normalne optu`nice ova optu`nica osloba|a tu`ioca da predla`e dokaze, svedoke i bilo kakvo dokazivawe. Ono {to tu`ilac ka`e u re{ewu, za sud je istina. Sud ~ak ne dozvoqava tu`enoj kwizi da se kao tu`ena bilo kojim dokazom brani. Samo su|ewe je u stvari stalno potvr|ivawe tu`io~evog re{ewa, kojim se zabrawuje kwiga zbog toga {to ona tobo`e mo`e da uznemiri javnost, jer se u istoj nanosi povreda ugleda SFRJ i iznose neistine, koje mogu uznemiriti javnost. Zar ovu javnost u kojoj ve} 40.000 qudi u Beogradu nemaju osvetqewe? Ne mogu da pla}aju struju. Jedu crni hleb koji ~ekaju u strojevima? @ivotni standard je pao ispod onog od 1968. godine? Ju~e smo u Kraqevu imali demonstracije 40.000 qudi. Tra`e promenu Ustava na kome je zasnovan ovakav tu`io~ev stav. Tra`e crni hleb za crne dane. Uznemireni su terorom fa{ista na Kosovu. Proterano je odande sve {to nije {iptarsko. Nesre}ni i uznemireni qudi su se skupili pre nekoliko dana u Nik{i}u. Bilo ih je 50.000 a nisu slomili ni jednu gran~icu. U Cetiwu ih je bilo 30.000, a dali su primer kulturnoj Evropi, koja kod svakih 3.000 demonstranata ima mrtvih i povre|enih, da kod nas na 1.000.000 demonstranata u velikim gradovima nema nijednog ni lako telesno povre|enog, a Jo`e Smole urla. On vi~e: Jadan Vlasi, on je dobar ~ovek, kome on smeta. Taj Jo`e Smole koji se okomio na Srbiju i sada je optu`uje {to zboruje, a nije video u Qubqani zbor od 12.000 qudi koji dr`e vile, kuke i motike i prete Srbima. Gde je on bio 1941. godine, kada je Slovenija do`ivqavala genocidno uni{tavawe od Germana, i kada su Slovenci be`ali u Srbiju da se spasu od genocida. [to nije te vozove nazvao vozovima nacionalizma, kao {to je nazvao vozove Srba? I takvog Jo`eta Smolea brani}e tu`ilac kao {to je branio bra}u Pozderce, u istoj ovoj sudnici pre dve godine, i naredio uni{tavawe kwige koja je otkrivala wihova nedela. Sada onaj `ivi (Hakija), odgo vara za kontrarevolucionarnu delatnost, i on iz zatvora mo`e iza}i, ali spaqena kwiga dr [e{eqa zbog ovakvog Pozderca se ne mo`e povratiti. Onaj drugi Pozderac se popeo na polo`aj potpredsednika SFRJ, i pokazao da nema visina do kojih se ne mo`e popeti qudsko ni{tavilo. Sur vao se odatle voqom naroda koji mo`e da se uznemiri, iako ga je uzeo u za {titu CK SK BiH, a posle bez vlasti umro. Petorica tada brawenih od strane tu`ioca sada vi{e ne mogu biti braweni osim jednog, Mikulu}a, koga tu`ilac i sada brani, a ona ~etvorica su pali, mimo tu`io~eve za{tite. Jednostavno su ~inili kriminalne radwe, i zbog wih je uni{tena kwiga dr Vojislava [e{eqa. Paliti kwigu, zbog tipova koji su posle op tu`eni za kontrarevoluciju mogu qudi ~ije pravo je bolesno.
612

Na{u javnost ne mo`e da uznemiri dr [e{eq kada govori o Dolancu, Vrhovcu, Kruni}u, Fadiq Hoyi i drugim bogovima koji su se popeli na Jugoslovenski Olimp, a {to je stvorio Josip Broz, a tu`ilac za to optu`uje [e{eqa. Razorena je i razjediwena zemqa. Uni{tena onako kao pred Kosovski boj, {to je Wego{u dalo ideju da ka`e: Velikani da vas Bog ubije na komade razdijeliste carstvo. Tu`ilac ~uva ime Josipa Broza od [e{eqa, a ne od onih koji mu komadaju zemqu i zadu`uju je, pa nas upu}uju na Ku}u cve}a, da tamo saznamo za{to je zemqa zadu`ena, i za{to je on zadu`io Jugoslaviju, tako da je i unuci razdu`iti ne mogu. \uranovi} je odavno napisao u Politici da je napravqena gre{ka kada je stvorena Jugoslavija 1918. god. Nastavqa se na ovo Vrhovec pa ka`e da Jugoslaviju 1941. nije trebalo ni braniti. Fadiq Hoya ka`e da Jugoslaviju nije trebalo braniti od fa{isti~ke Italije, a sve su to ~lanovi Predsedni{tva SFRJ i biv{i predsednici Predsedni{tva SFRJ. 2. Sud se skoro pravdao kada je doneo re{ewe koje glasi: zabrawuje se u celosti rasturawe kwige autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa, Osvajawe slobode ,.., svi primerci kwige Osvajawe slobode, oduzimaju se, i po pravosna`nosti ovog re{ewa imaju se uni{titi Dakle, sud odlu~uje da kwige treba uni{tavati. A {ta ostaje posle kwiga? Zar ovo ne asocira na velika uni{tavawa kwiga na Berlinskom trgu, u Italiji, i svuda gde su one uni{tavane? U ime koga? U ime Hamdije Pozderca. Prva. U ime Hakije Pozderca koji je u zatvoru zbog kontrarevolucije, prva i druga. Zbog Mikuli}eve ku}e koja je data Libijskoj ambasadi. Srbi su najve}i Jugosloveni u Jugoslaviji. Ovo dokazujemo ~iwenicom da nas ima Jugoslovena preko milion i po i posle propagande. Kao Jugosloveni ka`emo da ne volimo biv{eg ministra inostranih poslova SFRJ, Jo`u Vrhovca samo zato {to je rekao da biv{u Jugoslaviju ne treba braniti i zato {to je smenio Ga`ija, onda kada je wega kritikovao, i zbog toga {to on ho}e da odredi kuda po Jugoslaviji qudi treba da se kre}u. Ovde postoji zakon o neprijateqskoj propagandi, po kome svi mi mo`emo da odgovaramo zato {to smo uvredili ovde citiranu gospodu, a nema zakona o izdaji zemqe, po kome bi mogla ta gospoda da odgovara. Vrhovec je dobro znao da je nesre}na Jugoslavija zasnovana na velikoj ideji ujediwewa Ju`nih Slovena, ali da su je najvi{e uni{tile usta{e, koji su poklali srpski narod, samo zbog toga, kako ka`e Mikuli}, zbog toga {to je u Jugoslaviji postojao vi{epartijski sistem, a ne zbog toga {to je tu dr`avu osnovao fa{ista Paveli} sa svojom brutalnom, raz bojni~kom bandom ubica sa maqem u ruci. Setite se pisma onog divnog demokrate, biv{eg ministra u staroj Jugoslaviji, Grizonoga, koji govo ri kako je video punu burad izva|enih srpskih o~iju. Kako je video u Dubrovniku usta{u sa opasa~em sa izva|enim srpskim jezikom i o~ima. Kako je iz Zemuna gledao veliki ribarski brod, pun de~jih glava, i na vrhu glava `ene ({to asocira na majku), a na tom brodu pi{e: Meso za Jovanovu pijacu u Beogradu.
613

Znao je Vrhovec da }e posle sloma te biv{e Jugoslavije hrvatski fa{isti izazvati pokoq. Stvoriti dr`avu nezavisnu dr`avu Hrvatsku koja je objavila rat Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, Engleskoj, SSSR-u i svim savezni~kim dr`avama, i svojim razbojni~kim hordama ubijala ruske vojnike pod Staqingradom. Znao je on kako je hitlerovska peta kolona razarala tu Jugoslaviju. Znao je on da je Adolf Hitler nema~kim trupama 6. 4.1941. naredio da idu da potuku Srbiju, a ne Jugoslaviju, pa opet ka`e da tu Jugoslaviju nije trebalo braniti. Glavna ideologija usta{a je bila da uni{te biv{u Jugoslaviju, a komunisti~ka partija Hrvatske je sa usta{ama sara|ivala otvoreno i sporazumno. ^ak je Vladimir Bakari} preko televizije rekao kako on jedanput stoji na jednom mestu u Zagrebu, i nailazi Mile Budak, koji je sproveo u `ivot parolu: Srbe na vrbe. Obra}aju}i se Bakari}u pozvao ga je u kola govore}i: Vlado, hajde da te povezem. Bakari} je odgovorio: Ne}u, Mile da sazna{ gde stanujem, pa da me uhapsi{... A Budak je odgovorio: Vlado, zar ne mogu sada da te uhapsim ako to ho}u? Interesantna je stvar da Miroslav Krle`a, najve}i kwi`evnik Hrvatske, koji je odbio da po|e u revoluciju, nikada nijednom re~ju nije za{titio tu Jugoslaviju, a odsedeo je kod Paveli}a i Budaka celo vreme rata, iako se izdavao za komunistu. Za{to onda napadamo velikog nema~kog filozofa Hajdegera, koji je za vreme Hitlera bio profesor u Hajdelbergu. Ne braniti biv{u Jugoslaviju, zna~i direktno postupati protiv Josipa Broza koji je sa Centralnim komitetom KPJ pozvao narode Jugoslavije na ustanak, i na oslobo|ewe Jugoslavije od usta{a, koqa~kih hrvatskih hordi, Nemaca, Italijana, Bugara i ostalih okupatora, pa, wihovih slugu, belih gardi, makedonskih fa{ista, a i protiv srpskih ~etnika. Ovo je ne samo protiv Jospia Broza Tita, nego protiv svih u~esnika NOP-a, protiv svih ~estitih i po{tenih qudi, protiv qudskog morala i dostojanstva. 3. Protiv Tita onaj fa{isti~ki Fadiq Hoya, koji ka`e da biv{u Jugoslaviju nije trebalo braniti od italijanskih fa{ista, a Tito je komandovao Vrhovnim {tabom NOV i POJ, koji je tukao te fa{iste sve dok nisu kapitulirali. 4. \uranovi} ka`e da nije trebalo ni osnivati tu Jugoslaviju a to zna~i da je nije trebalo ni braniti. Wega bih podsetio samo na onaj materijal koji je nesre}ni Vlado Mali{i}, nosilac partizanske spomenice 1941. pokazao, pa zbog toga odle`ao godinu dana. Ovo je do sada bio osvrt na tu`io~evu optu`nicu re{ewe kojim je zabrawena kwiga, a sada se osvr}emo na sudsko re{ewe, koje potvr|uje tu`io~evo re{ewe, pa sa nekim zanosom govori o stavu tu`ioca, iako znaju da sama optu`nica nigde u svetu nije sama sebi dokaz. Sud zna da je odbio sve dokaze koje su predlo`ili dr [e{eq i adv. Cveti} da bi spasili kwigu od loma~e.
614

Pa ipak, ushi}ava se stavom tu`ioca, pa i onda kada tu`ilac u zavr{noj re~i govori neistinu da je tobo`e Savezna skup{tina utvrdila da je \or|e Martinovi} sam sebe unakazio. Ja sam kazao, a sud nije uneo u zapisnik slede}e: Ja sam majmun pa tresem tarabu, ako je istina ono {to je tu`ilac rekao u odnosu na \or|a Martinovi}a. Ja tvrdim tu`io~e da je Savezna skup{tina za{titila \or|a Martinovi}a, a ne razbojnike koji su ga unakazili, i da nikada Savezna skup{tina nije utvrdila da je \or|e sam sebe povredio. Ja sam rekao da je to la`, tra`io sam da se doka`e da je to la`, i tra`io sam izviwewe od tu`ioca. Predsednik ve}a je po~eo da ubla`ava situaciju, govore}i da se to tu`iocu omaklo, da on tako nije mislio. Tu`ilac je rekao da on ne `eli polemiku, a ja sam tra`io izviwewe i utvr|ivawe ko la`e. Ni{ta od ovoga sudija nije uneo u zapisnik, koji treba da je veran raspravi, da je ogledalo rasprave. Ovaj zapisnik, ~iji prepis smo mi dobili, jedva da je u vezi sa onim {to smo govorili dr [e{eq i ja. Desetinu puta je presko~eno po pola re~enice, koje mewaju ceo smisao kazanog, ili smisla uop{te nema. Stotinu puta je re~ iskrivqena, ili nekom drugom tvrdwom zamewena. Za ovakve slu~ajeve, sud mora da ima daktilografkiwe koje poznaju terminologiju, imaju brzinu kucawa. Ja sam govorio dosta brzo, slo`enim pravnim izrazima, i daktilografkiwa to nije razumela, ili nije stigla da otkuca, tako da moram autorizovati celo svoje kazivawe pred sudom, ako to kazivawe treba ne{to da zna~i za budu}e neko pokoqewe. Isti je slu~aj i sa kazivawem dr [e{eqa. Sada idemo `albom za presudom, i otuda ne}e biti sistematizovano izno{ewe, prvo na osnovu ~l. 364. ZKP, zatim 365. ZKP i 366. ZKP. 7. Na strani 2. stav 3. obrazlo`ewa re{ewa sa ushi}ewem se govori, kako se tu`io~eva re~ uzima kao dokaz, zbog toga {to je on ukazao na neprihvatqive, zlonamerne i u svakom slu~aju neistinite tvrdwe dr [e{eqa. a/ Sud unapred ne prihvata tvrdwe dr [e{eqa, ka`e da su zlonamerne, iako to nije ni tu`ilac kazao, kao da vodi [e{eqa optu`bi za neprijateqsku propagandu iz ~l. 133 KZJ, pa tu`i vi{e nego {to tu`ilac tu`i. b/ Ka`e sud da unapred prihvata, ve} u samom po~etku obrazlo`ewa presude, da su [e{eqeve tvrdwe u kwizi neistinite, a kod sebe ima ~asopis Intervju, otvoren na stranici gde se vidi uni{teno partizansko grobqe, od stotinu poubijanih proletera od strane usta{a u avgustu 1941. godine. Pred sobom ima poru{en spomenik narodnom heroju [olaji i drugim herojima, i tvrdwu pisca da je to u~iweno po nalogu Mikuli}a, ~lana CK I{tuka i tobo`e legalnih komunisti~kih vlasti, koje su naredile ru{ewe tih herojskih spomenika. Sud ka`e da se ovim [e{eqevim pisawem govori o krivcu za ovu, kako ka`e na{u, dru{tvenu, ekonomsku, politi~ku i moralnu krizu u kojoj se na{lo na{e dru{tvo.
615

Da li je [e{eq kritikovao druga Tita zbog toga {to wega sada na vrhu Jugoslavije zamewuju Vrhovec koji ka`e da Jugoslaviju nije trebalo braniti, Fadiq Hoya, koji ka`e da fa{isti~ku Italiju nije trebalo smetati, ili \uranovi} koji ka`e da je nije trebalo ni osnivati, pa je sasvim prirodno, nije trebalo ni braniti. Zar su Tita mogli da zamene oni koji su mogli da po|u u revoluciju 1941. a po{li su posle kapitulacije Italije, a sada sede u Predsedni{tvu SFRJ, i pri~aju kako su stari partizani, svi osim dvojice prvoboraca. Od tih qudi, koji komadaju Jugoslaviju, koji je razjedaju, vuku}i je u nacionalisti~ke republike, i prave}i od we sme{nu konfederaciju, zar oni nisu izdali Titovo delo? [ta tu mo`e da u~ini mladi [e{eq, koji se pojavio kada su oni ve} smatrali da je va`nije imati Sloveniju nego Jugoslaviju, ma i Hrvatsku nego Jugoslaviju, kada je Dra`a Markovi} i wegovi saradnici, koji smatraju da je va`nije imati Srbiju umesto Jugoslavije?! Ko to nama mo`e da zabrani da ih ne pomiwemo?! Na mitinzima je bilo milion qudi, i me|u wima na hiqade Titovih slika. Oprostite, u rukama Vrhovca, Dolanca i ovih drugih koje smo gore spomiwali, nikada nismo videli Titovu sliku, a ~uli smo da ne treba braniti wegovo delo. 8. U posledwem pasusu druge strane, sudija ponovo poo{trava optu`nicu, pa ka`e kako se radi o neprijateqskoj propagandi, tvrde}i da je tu`ilac dobro ukazao na zlonamerno pisawe dr [e{eqa u kwizi Osvajawe slobode, vezano za sada{we i biv{e funkcionere u SFRJ, Branka Mikuli}a i Staneta Dolanca. Opet sud asocira na ~l. 133, KZJ, jer je tobo`e prona{ao zlonamerni element, koji bi [e{eqa mogao dovesti na optu`eni~ku klupu. Ne vode}i ra~una da je u Sarajevu na ovakvoj tvrdwi bio osu|en na osam godina robije, jednom osvetni~kom presudom koju je Vrhovni sud BiH, kompromisom u pravu sveo na 4 godine zatvora a Savezni sud, opet kompromisom u pravu, na onoliko koliko je odle`ao, na oko 18 meseci. 9. Kada [e{eq govori da ne vaqa intervju koji je predsednik Mikuli} dao reakcionarnom nema~kom ~asopisu [pigl, sudija ka`e da je [e{eq poku{ao da doka`e da nije bio u pravu drug Mikuli} kada stavqa vi{epartijskom sistemu na teret pokoq Srba. Pri tome brani stav Mikuli}ev u celosti. Zna se da Paveli}a usta{ka partija nije u~estvovala legalno u vi{epartijskom sistemu Jugoslavije, nego su te usta{e bile progowene ba{ kao i sada. Kada [e{eq govori da kvalitet vi{epartijskog sistema nije mogao da stvori usta{e, on je istorijski posmatrao [vedsku, Dansku, Norve{ku, Englesku i druge demokratske zemqe u kojima vi{epartijski sistem nije izazvao me|usobne pokoqe, ve} su sve te partije zbile redove i tukle se protiv hitlerizma, kada su u pitawu demokratske partije. Nema~ki nacisti i italijanski fa{isti, stvorili su usta{ku krvavu vladu razbojni~kih ubica, koji su napravili Jasenovac, najve}i grad mrtvih u
616

na{oj zemqi, koji je opasniji od Au{vica, a u kome su usta{e poklale preko 700.000 Srba. Ho}emo li im se za ovo izviniti? Ta fa{isti~ka nacisti~ka horda je stvorila fa{isti~ku partiju Antoneskua u Rumuniji, Franka u [paniji, Musolinija u Italiji, Salazara u Portugaliji, Hortija u Ma|arskoj, Paveli}a u Hrvatskoj, cara Borisa u Bugarskoj, Kvislinga u Norve{koj, i sve su to bili jednopartijski sistemi krvavih koncentracionih logora i qudo`dera. Po tome se odre|uje krvavi maq Quba Milo{a, i krvavi no` fratra Majstorovi}a koji je klao samo decu i iza sebe ostavqao gomile zaklane dece, da bi video dnevni u~inak. Ti krvnici su napunili jame po Hrvatskoj i BiH le{evima Srba, koji i do danas nisu sahraweni. Nije im otpevan Lewinov mar{, ili izvr{en religiozan obred sahrane za one koji su bili vernici. Nije [e{eq poku{ao da doka`e uzrok fa{isti~kog pokoqa. To se zna u na{oj zemqi i u svetu. Ho}ete li mo`da re}i sudija da u tim jamama, pa i u Me|ugorju gde se pojavila gospa na dan pokoqa Srba, ho}ete li re}i da tamo nisu poklani samo Srbi? U ime ~ega o tome }utati? Mo`da u ime onih koji ni sada ne daju da donesemo ustav? Srbija je u Jugoslaviju 1918. g. u{la punoletna sa izgubqenom svakom tre}om mu{kom glavom, a gazile su je Austrougarske trupe, u kojima je na `alost bilo i do 60% Slovena. Srbija nije pogazila zemqe tih okupatora, a oni od onda pa do danas optu`uju Srbiju, {to je stradala. Mnogi reakcionari, od onda, pa i sada tvrde da nas usta{ke horde sa Nemcima i ~etnicima ne bi pobile, da nismo napravili partizanski ustanak. Ka`u da je to zbog toga {to smo ubijali Nemce, pa su streqali 100 Srba za jednog Nemca. 1918. god. nije bilo partizana, pa je stradalo vi{e od 100 Srba za jednog nemco-sloveno-austrijanca. Da li je istina da su u nekim republikama streqali samo 10 prema jedan, a da u nekim savezni~kim uop{te nije bilo streqawa? Treba li i sada{wim ustavnim sistemom da 100 gra|ana Srbije imaju prava kao 16 gra|ana Crne Gore? Za{to da nemamo na svakih 50.000 gra|ana po jednog poslanika u celoj Jugoslaviji, da se ne delimo po nacionima, ve} po qudima? ^ak je vo|a anarhista Bakuwin u svojih 13 principa u kwizi Revolucija i sloboda, tvrdio da se na nacionalnoj osnovi ne mo`e ste}i sloboda, ve} eksploatacija. Zamislite da ja sa srpskim ~etnicima, zbratimqeno, zato {to su Srbi, po|em ka usta{ama, pa da i oni budu zbratimqeni zato {to su Hrvati, pa da se tako ru`ni i jadni, nacionalno sretnemo! 10. Sud tvrdi da je dr [e{eq direktno povezivao aktivnosti Branka Mikuli}a za usta{ki pokret i wihova zlodela za vreme rata. Ovo jednostavno nije istina. On je govorio da Mikuli} objektivno daje {ansu usta{ama da se vade da su poklali narod zbog vi{epartijskog sistema. Optu`uje ga da je dao podr{ku onima na Kupresu, zajedno sa I{tukom, da poru{e spomenike heroja, i da to objektivno ide na ruku pre`ivelim
617

usta{ama iz toga kraja. A nije se protivio da se la`no tvrdi da je u usta{kom selu bio partizanski aerodrom, i da momci, sinovi poginulih usta{a sti`u do bosanske vlade, kako je pisao Svet. Na Mikuli}u je da objasni kada je to sa 15 godina stupio u partizane, da li pre ili posle kapitulacije Italije, kao {to Dolanc ka`e da je stupio u julu 1944. To punomo}nika malo dovodi u zabludu, jer je vrsnik Mikuli}a, a nosilac je Spomenice 1941. a Mikuli} nije. A ako je oti{ao u partizane u 15. godini, onda bi trebalo da jeste. Se}ate se, i Pozderci su rekli da su prvoborci, a borci iz wihovog kraja su rekli da su se pojavili kada je kapitulirala Italija. Danas samo odr`avamo rok za `albu, a u zakonskom roku }emo odgovoriti na svih ovih 13 strana sudskog re{ewa i onog tu`io~evog re{ewa. Sa iznetog predla`emo da Vrhovni sud, u ve}u koje do sada nije u~estvovalo u zabrani kwiga, preina~i prvostepeno re{ewe, i na|e da nema mesta zabrani kwige dr [e{eqa Osvajawe slobode, i da u istoj nije povre|en ugled Jugoslavije i uznemirena javnost. Advokat Cveti} je 26. septembra Vrhovnom sudu Srbije poslao i dopunu svoje `albe: Punomo}nik o{te}enog dr Vojislava [e{eqa iz Beograda, adv. Velimir Cveti} iz Beograda, Svetozara Markovi}a 43, u zakonskom roku od 3 (tri) dana, predao je `albu na re{ewe koje je primio 22.9.1988. god, u 18,30 ~, tako da toga dana nije mogao ni{ta raditi, ve} je `albu, samo radi odr`avawa roka predao 23.9.1988. god. a sada 24.9.1988. god. (subota), dostavqa sudu slede}u dopunu obrazlo`ewa `albe: I. @alili smo se sa svih zakonskih razloga, pa u pogledu osnova `albe i predloga nema dopune. Dopuna `albe sledi kroz pra}ewe stavova re{ewa, a to zna~i bez odre|enog pravnog reda, s obzirom na ~iwenicu da je sud do sada potvrdio sva re{ewa tu`ioca, a pokazalo se posle toga da pretresi zaista nisu radili ni{ta drugo, nego potvr|ivali re{ewa tu`ioca, uz istovremeno odbijawe svih predloga autora i adv. Cveti}a. Zbog toga, vi{e je ovo materijal za budu}e pravo, za pravo budu}nosti, kao `alba na sada{wost, koja }e o~igledno od strane Vrhovnog suda biti odbijena, iako Okru`ni sud nije izveo nijedan dokaz, koji su autor i izdava~ predlo`ili. 1. Predlo`ili smo da se u svojstvu svedoka saslu{a predsednik Saveznog izvr{nog ve}a Branko Mikuli}, na okolnost da li je u sklopu intervjua nema~kom konzervativnom listu [pigl, izjavio da je predratni vi{epartijski sistem kriv zbog toga {to su nema~ki nacisti i usta{ki fa{isti, sa ostalim slugama okupatora, ubili 1.700.000 Jugo slovena (Srba). Poznato je da vi{epartijski sistemi demokratskih partija po~ev od Srbije do 1918. godine, Engleske, Francuske, Norve{ke, [vedske, Danske, [vajcarske, nisu proizvodili nazadne snage fa{ista i nacista, a da su jednopartijski sistemi, kakav je nacisti~ki sistem Hitle rove Nema~ke, fa{isti~ki sistem Musolinijeve Italije, Antonesku ove Rumunije, Frankove [panije, Salazarove Portugalije, Hortijeve
618

Ma|arske i ratni jednopartijski sistemi marionetskih zemaqa, kao {to je kvislin{ki sistem u Norve{koj, usta{ki u Jugoslaviji, i druge marionete, ubile {ezdeset miliona qudi u Evropi. Dok napred navedeni demokratski sistemi, uz pomo} saveznika SSSR-a i SAD-a, uspeli su da razbiju ove mra~ne sile nacifa{ista i uni{te wihove jednopartij ske sisteme, kakav je onaj usta{ki. Na ovaj na~in sud je spre~io autora i punomo}nika Cveti}a da doka`u da su upravo jednopartijski nacisti~ki i fa{isti~ki sistemi, sistemi pokoqa i zverskog ubijawa qudi, samo zato {to druga~ije misle. Prema tome, nije istina da su usta{e poklale Srbe zbog toga {to je biv{a Jugoslavija imala vi{epartijski sistem. 2. Autor je predlo`io da se saslu{a ~lan Predsedni{tva SFRJ, i podpredsednik SFRJ, Stane Dolanc, na okolnost da li je 1941. pripadao hitlerovskoj nacisti~koj omladini (Hitler-Jugend), ako jeste do kad je ostao, i da li je to bilo 1941, ako jeste za{to drug Dolanc stupa u partizane tek u julu 1944. godine. Daqe je autor tra`io da se Dolanc saslu{a na okolnost da li je zata{kavao i zlonamerno prikazivao slu~aj Martinovi}. Da li je prikrivao nalaz Savezne komisije, ~iji je predsednik bio Dragomir Papovi}, zamenik Saveznog javnog tu`ioca Simi}evi} i zamenik Saveznog sekretara za pravosu|e. Da li je Dolanc tvrdio da je \or|e Martinovi} homoseksualac, i da je sam sebe povredio, pa to stavqa na teret drugovima Albancima sa Kosova, i da li je rekao da Martinovi}a nipo{to ne treba upore|ivati sa Fadiqom Hoyom, koji je drug predsednika Tita, a Martinovi} obi~an homoseksualac. Sud je doneo re{ewe kojim je odbio ove predloge i naterao nas da sami dokazujemo svoju nevinost, {to je praksa jugoslovenskih sudova od samog po~etka, iako u ~l. 3 Zakona o krivi~nom postupku pi{e: Niko ne mo`e biti smatran krivim za krivi~no delo dok to ne bude utvr|eno pravosna`nom presudom. Umesto da uva`i ove dokaze, sud potvr|uje navode javnog tu`ioca u zavr{noj re~i, i to uzima kao dokaz, kada ka`e: Autor dr Vojislav [e{eq je povredio Staneta Dolanca, iako ne zapa`aju ni tu`ilac, ni sudija, ni sudsko ve}e, da je u pitawu Stane Dolanc, kao privatna li~nost, a i uop{te nije apostrofiran kao potpredsednik Predsedni{tva SFRJ, {to ukazuje da nijedna fizi~ka li~nost nije unapred za{ti}ena od suda i tu`ioca, ve} je za{ti}ena samo kada je u funkciji. Ovo daqe zna~i da je samo Stane Dolanc mogao da podnese privatnu krivi~nu tu`bu, ako se ose}ao povre|enim pisawem autora dr Vojislava [e{eqa. Sud ne samo {to odbija predlog da saslu{a Staneta Dolanca, ve} unapred odbija pitawe autora, da li je istina da je Stane Dolanc {titio dr Kurta Valdhajma za zlo~ine koje je izvr{io na Kozari, u Crnoj Gori i Gr~koj. Punomo}nik izdava~a, adv. Cveti} istovremeno isti~e da je Kurt Valdhajm dolazio na poziv slovena~kih rukovodilaca u Qubqanu, upravo u vreme kada je najvi{e optu`ivan za zlo~ine na Kozari, protiv Grka itd.
619

Tada je bio gost Mitje Ribi~i~a, biv{eg predsednika SKJ i Saveznog izvr{nog ve}a, a pri tome je Jo`e Smole, predsednik Socijalisti~kog saveza radnog naroda Slovenije, jasno i glasno {titio zlo~ine ratnog zlo~inca Kurta Valdhajma, i time bitno povredio interese SFRJ. Da stvar bude bezumnija, tada{wi predsednik SIV-a Milka Planinc, upitana {ta misli o Kurtu Valdhajmu, rekla je da je to stvar Austrije. Ovo je u`asnulo Raselov sud, koji je predsednicu Savezne vlade pozvao na moralnu odgovornost, zbog toga {to je rekla da je austrijska republika nadle`na da oceni Valdhajmove zlo~ine nad srpskim narodom, i partizanima u Bosanskoj krajini, koja je o~igledno deo Jugoslavije, a ne Austrije. Posle ovoga neki razbojnik je provalio u stan akademika Vladimira Dedijera, i ukrao mu samo fasciklu o zlo~inima Kurta Valdhajma. Da je u na{em krivi~nom zakonodavstvu postojala odgovornost za izdaju, onda bi Mitja Ribi~i~, a naro~ito klevetnik Jo`e Smole, pa i Milka Planinc bili pozvani na odgovornost, za{to deo Jugoslavije stavqaju u nadle`nost Austrije. Istina je da je penzionisani pukovnik DB, Laza Bijeli}, biv{i predsednik vaterpolo kluba Partizan, pitao adv. Cveti}a, {ta da ka`e Dolancu koga }e videti na fudbalskoj utakmici PartizanOsijek. Za stolom su bili glumac Quba Tadi}, kwi`evnik Brana [}epanovi} i novinar Miroslav Radoj~i}. Rekao je da se Dolanc quti na mene {to zastupam \or|a Martinovi}a, u tu`bi protiv Dolanca. Ja sam Vladi Bijeli}u rekao pred ovim svedocima: Ka`i drugu Dolancu da nije moralno da on neistinito tvrdi kako su pokrajinski, republi~ki i savezni organi utvrdili da se Martinovi} sam povredio iz samozadovoqstva, i da je to potvrdila Savezna skup{tina. Daqe sam zamolio druga Bijeli}a da ka`e Dolancu da sam ~uo da je on od 1941. pa do oslobo|ewa bio samo u partizanima. A drug Vlada Bijeli} je odgovorio: Jest, vraga, ja sam video fotografiju na kojoj Stane Dolanc ima na levoj ruci Hakenkrojc (kukasti krst), kao vo|a Hitler-Jugenda. Ta fotografija je uspomena iz Maribora na dan 2.8.1941. godine, kada je li~no Adolf Hitler do{ao da Maribor proglasi za ve~iti nema~ki grad Marlburg. Ja sam se zaprepastio u svojoj neverici, a kasnije u avionu za Norve{ku od dvojice kolega advokata (Mladenovi} i Dukovi}), dobio sam potvrdu da je to istina. I jo{ kasnije iz biografije Dolanca saznao sam da je on stupio u partizane u julu 1944. godine i razo~arao se {to to vi{e nisu bili partizani ve} jugoslovenska vojska. Kako je predsednik ve}a, sudija Ivan Mati} sa nekim poletom potvr|ivao re~i tu`ioca kao istinu, odbijaju}i sve dokaze, i negiraju}i nevinost kao princip, prinu|eni smo da daqe dokazujemo da navodi tu`ioca u odnosu na potpredsednika predsedni{tva SFRJ Staneta Dolanca, u odnosu na mu~enika \or|a Martinovi}a, nisu istiniti. 1. Prvi op{tinski sud u Beogradu odbacio je privatnu tu`bu \or|a Martinovi}a od 29.8.1987. god. (VII.K.br. 2272/87 od 22.10.1987. god.) da je 25.8.1987. god. daju}i intervju listu Politika (a u stvari Danas iz Za620

greba), izneo za privatnog tu`ioca \or|a Martinovi}a neistinu, koja mo`e {koditi wegovoj ~asti i ugledu, neistinito navode}i: Nemojte upore|ivati slu~aj Martinovi}a, sa slu~ajem Fadiqa Hoye. Slu~aj Martinovi}a, je ~ist kriminalisti~ki slu~aj, koji su zavr{ili kriminalisti~ki organi u pokrajini, republici i federaciji, sa jednom ocenom da je to u~inio sam. pa da zbog toga Stane Dolanc nije izvr{io krivi~no delo iz ~l. 93 st. 3 KZS... predsednik ve}a, sudija Novica Pekovi}. Sud ima u vidu da je takvo saop{tewe (da je ovo istina), dato od strane PSUP-a i Okru`nog suda u Gwilanu, 8.5.1985. god, kao i okolnost da je krivi~ni postupak protiv osumwi~enih... obustavqen. 2. Nad ovim likuje u ovom predmetu zamenik OJT, koji je doneo re{ewe o zabrani kwige Osvajawe slobode, Vojislav Dragojlovi}, pa u zavr{noj re~i na dan 16.9.1988. god. kaza: Ako kod Dolanca ovom imputira zainteresovanost da se sakrije istina u slu~aju Martinovi} iako znamo da je neistina, da su najvi{i predstavni~ki organi (izmi{qeno), prihvatili kona~ne izve{taje (la`), organa gowewa, kada je u pitawu ovaj slu~aj, smatram da neobjektivnim i neistinitim pisawem, dr [e{eq nesumwivo ide za tim da krwi ugled SFRJ i wenih organa (kada je u pitawu Dolanc), i predstavnika i da iznosi i neistine koje bi uznemirile javnost. Zaprepa{}uju}e je da u jednoj ustavnoj zemqi dolazi od javnog tu`ioca tvrdwa, da su pokrajinski, republi~ki i savezni kriminalisti~ki organi utvrdili da je Martinovi} sam sebe povredio od samozadovoqstva. Interesantno je da je drug Dolanc predsednik Saveta za za{titu Ustava SFRJ, i ne zna da po na{em ustavnom pravu, istinu, kada je kriminal u pitawu, mo`e doneti samo sud pravosna`nom presudom, a da kriminalisti~ki organi pokrajine, republike i savezne dr`ave, mogu samo prikupiti materijal za sudstvo, i da ne mogu sami ni{ta re{iti. Ovo obzirom na jednu demokratsku tekovinu, posle koncentracionog logora Goli Otok, propisanu u ~l. 151 ZKP, po kojoj demokratskoj tekovini, kriminalisti~ki organi ne mogu gra|anina saslu{ati kao okrivqenog, svedoka ili ve{taka. Citiramo ~l. 151 st. 3 ZKP u kome stoji odredba koja glasi: prilikom postupawa po odredbama ovog ~lana, organi unutra{wih poslova ne mogu gra|ane saslu{avati u svojstvu okrivqenog, svedoka ili ve{taka. Mo`da Stane Dolanc nije polagao krivi~ni postupak, ali je kao Savezni dr`avni sekretar za unutra{we poslove ovaj propis morao znati, a kao predsednik Predsedni{tva SFRJ da Jugoslavija nije policijska dr`ava, pa da kriminalisti~ki organi ne mogu re{avati sudski slu~aj \or|a Martinovi}a, koga su fa{isti~ke horde 1.5.1985. nabile na kolac oblo`en fla{om, tako da su fla{u nabili u podrebarni luk ovom nesre}nom ~oveku ({to je blisko nabijawu Srba na kolac), pa je ovu fla{u operativnim zahvatom, seku}i `eluda~ni prostor ispod podrebarnog luka, dr Bora Mora~i} izvadio iz tela \or|a Martinovi}a. Nije ~udo da zamenik OJT Vojislav Dragojlovi}, tvrdi ono {to i Stane Dolanc da su kriminalisti~ki organi re{ili slu~aj \or|a Martinovi}a u zemqi u kojoj postoji Ustav i sudske vlasti.
621

A po{to to nije istina to ni Stane Dolanc ni Vojislav Dragojlovi} nisu pokazali te izve{taje kriminalisti~kih organa, kojima je re{en slu~aj Martinovi}a. Do danas, 24.9.1988. god, niko nigde nije video takvo re{ewe, koje se la`no potura kroz gnusne klevete i sramote. Postoji samo jedno la`no saop{tewe zasnovano na la`nom iskazu biv{eg pukovnika Novaka Ivanovi}a, u kome se od strane sudije Trumpi}a iz Gwilanskog Okru`nog suda, Karaku{ija, {efa DB za Kosovo, i Morine, sekretara unutra{wih poslova SAP Kosova, tvrdilo kako je Martinovi} sam sebe iz zadovoqstva povredio. Trumpi} je priznao da nikada nije saslu{ao \or|a Martinovi}a, da \or|e Martinovi} nije optu`en, ali da je on kao sudija potpisao ovaj la`ni izve{taj, {to ga degradira i ~ini moralno nepodobnim da bude sudija. On }e docnije ~initi niz gluposti u `eqi da se izvu~e iz ove sramote u koju je u{ao, da bi bio okrivqen zajedno sa OJT iz Gwilana Gradimirom Popovi}em za zloupotrebu polo`aja i kr{ewe zakona od strane sudije. Taj postupak polako i sporo, dokle jo{ `ive gospodari koji su izmislili ove la`i, traje pred Okru`nim sudom u Titovoj Mitrovici, i Vrhovnim sudom Kosova. Kasnije }e neslavni sudija Trumpi}, uz pomo} OJT iz Gwilana Gradimira Popovi}a, tra`iti da \or|a Martinovi}a izvedu iz {ok sobe na VMA 22.5.1985. da bi ga on u sobi opkoqenoj stra`om na XIII spratu VMA, saslu{avao u prisustvu OJT Gradimira Popovi}a, tra`e}i od Martinovi}a da prizna kako je tobo`e priznao biv{em pukovniku Novaku Vasovi}u, kako je tobo`e sam sebe povredio na svojoj wivi. Posle celodnevnog saslu{avawa nisu do{li do `eqenog name{ta~kog rezultata, da bi im na kraju \or|e Martinovi}, pod temperaturom 39C, pod primernim bolovima, rekao da ga ostave na miru. Sudija Trumpu} nezadovoqan rezultatom saslu{awa tra`i mi{qewe kolegijuma Saveznog javnog tu`ila{tva, a ovi mu ka`u, na ~elu sa Baki}em, da su nezadovoqni {to ovaj nije ni{ta izvukao od Martinovi}a, pa su ga savezni tu`ioci poslali da ponovo preduzme mere, i izmi{qenu la` pukovnika Ivanovi}a, da je \or|e sam sebe povredio, potvrde. Umesto da se Trumpi} postidi, {to kao, po Ustavu nezavisni sudija, tra`i mi{qewe od Saveznog javnog tu`ioca, on prihvata mi{qewe kolegijuma Saveznog tu`ila{tva i na sraman i nevi|en na~in, slu~aj ponovo predaje policiji, odre|uju}i da narednog dana, 24.5.1985. \or|a Martinovi}a od 10 h pa do 15,30 h, iznudom, prinudom, pretwom i sramotom, saslu{avaju policajci Borisav \orovi} iz Pri{tine i \uro Mari} iz Smedereva, prete}i mu da }e ga staviti na struju, da }e ga uni{titi, a ako prizna da je pukovniku Ivanovi}u rekao istinu, da }e mu zaposliti sva tri sina i proglasiti ih za heroje, kako je to govorio pukovnik Ivanovi}. Ova saslu{awa vr{e Trumpi}, Popovi} i policajci, a bez da tra`e saglasnost republike Srbije, da na wenoj teritoriji vr{e teror, pa zbog ovog svega \or|e Martinovi}, sa svojim punomo}nikom, adv. Velimirom
622

Cveti}em podnosi krivi~nu prijavu Okru`nom sudu u Beogradu Ki. 78/86 - Kv. 1803/86 od 2.12.1986. god, koju prijavu odbija predsednik istra`nih sudija, koji je ina~e na taj polo`aj do{ao iz policije. Advokati Velimir Cveti} i Vesna Radosavqevi} pitaju na~elnika hirur{kog odeqewa VMA, generala Sr|ana Krstini}a, kako mo`e da dozvoli da te{kog bolesnika pod visokom temperaturom i bolovima mogu da saslu{avaju sudije i policajci. General Krstini} odgovara: \or|e Martinovi} je te`ak fizi~ki, a jo{ te`i nervni bolesnik, i on do danas, kada razgovaram sa vama, 6.6.1985. nije ura~unqiv. Nisam dozvolio sudijama i policajcima da saslu{avaju \or|a Martinovi}a. Oni su u{li kroz neka mala vrata. [ef istra`nih sudija Okru`nog suda u Beogradu donosi re{ewe u kome nalazi da inspektori \urovi} i Mari} nisu izvr{ili krivi~no delo iznu|ivawa iskaza iz ~l. 65 st. 2. u vezi st. 1. KZS. Po `albi Cveti}a i Vesne Radosavqevi}, Vrhovni sud Srbije donosi re{ewe koje dokazuje da su neistinite i izmi{qene tvrdwe od strane Dolanca i tu`ioca Dragojlovi}a, kako su kriminalisti~ki organi pokrajine, republike i Jugoslavije, re{ili da je Martinovi} navodno sam sebe povredio, i da im je to potvrdila Savezna skup{tina. Vrhovni sud Srbije u ve}u sastavqenom od sudija Aleksandra Ninkovi}a, kao predsednika ve}a, Dragomira Stojanovi}a i Du{ana Komneni}a kao ~lanova ve}a... u krivi~nom predmetu okr. Borisava \urovi}a i \ure Mari}a, zbog krivi~nog dela iznu|ivawa iskaza iz ~l. 65. st. 2 u vezi st. 1 KZS, re{avaju}i po `albi o{t. Martinovi}a i wegovih advokata, kao tu`ioca... u sednici ve}a odr`anoj 10.2.1987. doneo je re{ewe: Uva`ava se `alba o{te}enog kao tu`ioca \or|a Martinovi}a, ukida se re{ewe Ki. 87/86, Kv. 1803/86 od 2.9.1986... Okrivqeni (policajci) su kao ovla{}ena lica organa unutra{wih poslova, informativno razgovarali sa o{te}enim... po dozvoli Okru`nog suda u Gwilanu... ...ostala je, me|utim, nedovoqno obja{wena svrha obavqawa ovog razgovora, kada se ima u vidu da je istra`ni sudija Okru`nog suda u Gwilanu (22.5.1985) postupaju}i u smislu ~l. 155 ZKP, iscrpno saslu{ao o{te}enog \or|a Martinovi}a, i o tome sa~inio zapisnik ~ija se fotokopija nalazi u spisima predmeta. Iz sadr`ine ovog zapisnika, izme|u ostalog se vidi da su o{te}enom kao tu`iocu predo~eni i ostali podaci koje su istra`ni organi prikupili, ali da je on, ipak ostao pri svom tvr|ewu da je kriti~nom prilikom bio napadnut i te{ko povre|en od nepoznatih u~inilaca, na na~in kako je opisao u izno{ewu brojnih pojedinosti. Ukoliko je, kako u svojoj slu`benoj bele{ci tvrdi ovaj istra`ni sudija (Trumpi}), iskaz o{te}enog kao tu`ioca sadr`avao dosta nedore~enosti i protivre~nosti, ostaje nejasno za{to ih sam istra`ni sudija, kome je ova istra`na radwa bila poverena, nije poku{ao da otkloni, i za{to je ponovnom saslu{awu o{te}enog kao tu`ioca, prethodilo ispitivawe od strane okrivqenih, odnosno o{te}enog od strane policajaca. Iz podataka sadr`anih u spisima predmeta, utvr|uje se da su okrivqeni, postupali u dogovoru sa istra`nim sudijom, {to zna~i da su znali
623

sadr`inu iskaza o{te}enog (Martinovi}a) kao tu`ioca, i bili u mogu}nosti da istra`nog sudiju upozore na eventualne nesaglasnosti iskaza i podataka do kojih su do{li operativnim radom, pa se ne vidi za{to bi oni, a ne istra`ni sudija, predo~avali o{te}enom podatke, do kojih se do{lo prilikom vr{ewa uvi|aja. Ovo, tim pre, {to se iz sadr`ine zapisnika o saslu{awu o{te}enog kao tu`ioca, vidi da je te podatke istra`ni sudija ovome (\or|u), predo~io prilikom wegovog saslu{awa obavqenog prethodnog dana. Vrhovnom sudu nije jasno kako to da posle policijskog mu~ewa \or|a i vi{e~asovnih pretwi, u wegovu sobu utr~i Trumpi} i upi{e u zapisnik ono {to su policajci izdiktirali. Imaju}i u vidu sve napred izneto, Vrhovni sud smatra neophodnim, da se pre dono{ewa odluke o zahtevu za sprovo|ewe istrage (protiv policajaca), okrivqeni ispitaju u smislu ~l. 159 st. 2 KZP, i jasno, odre|eno i iscrpno izjasne o ovoj i drugim ~iwenicama i okolnostima, od kojih zavisi osnovanost podnetog zahteva (za krivi~no gowewe Mari}a i \urovi}a). Zbog toga je, uva`avawem `albe o{te}enog \or|a Martinovi}a, re{ewe ukinuto, i predmet vra}en prvostepenom sudu na ponovno odlu~ivawe. ...Predsednik ve}a, sudija Aleksandar Rankovi} s.r. III. Isto ovako mu~no te~e postupak pred Vojnim sudom u Ni{u, pred kojim je optu`en biv{i pukovnik Ivanovi}, zbog zloupotrebe polo`aja protiv \or|a Martinovi}a, koje krivi~no delo je izvr{io la`nom tvrdwom, kako je tobo`e wemu \or|e Martinovi} 6.5.1985. u bolnici, gde su se nalazili i Morina i {ef Karaku{i i jo{ neki visoki veledostojnici SUP-a Kosova, priznao da je sam sebe povredio, i tako rukom fla{u sa debelom stranom dna (8,5 cm), nabio sebi kroz ~mar, pa tako gurao kroz debelo crevo, dok isto nije iscepao, pa onda daqe gurao fla{u kroz trbu{nu {upqinu tela, ispod `eluca, sve dok je nije zabio u podrebarni prostor. Ova maloumna tvrdwa bila je prihva}ena od Karaku{ija, Morine i sudije Trumpi}a, kao da ~ovek ima tako dugu ruku i trpqewe, pa tako sebi nabija fla{u, a da se pre toga ne onesvesti, i trpi bolove, iako kod samog prskawa ~mara svaki normalan ~ovek gubi svest. Posle ovako smi{qene la`i, u kancelariju upravnika bolnice u Pri{tini, tada pukovnik Novak Ivanovi}, uz obe}awa napredovawa, odlazi sa Karaku{ijem, Morinom i nekim drugim slu`benicima SUP-a u {tab armije u Gwilanu, i tamo nalazi generala Stojanovi}a i pukovnika Krsti}a. Pukovnik Krsti} pita tada Ivanovi}a: Jesi li Nova~e izmislio ne ku novu verziju u slu~aju Martinovi}a. Krsti} sve to slu{a i ka`e da je neistinito tvr|ewe Ivanovi}a a da je to bilo podne, i da su i{li na ru~ak, ve} da je bilo ve~e, kada se puk. Krsti} vratio kod svoje porodice. Ka`e da tada Ivanovi} nije izneo izmi{qenu tvrdwu, koju je sadr`avalo la`no saop{tewe od 8.5.1985. da je Martinovi} tobo`e sam sebe povredio. Po{to je istra`ni sudija Vojnog suda u Ni{u saslu{ao desetak svedoka, svih me|usobno saglasnih a protivnih iskazu Ivanovi}a, ovaj istra`ni sudija je doneo re{ewe o obustavi postupka, upravo zbog toga {to svedoci, generali, pukovnici, iznose u`asne stvari za puk. Ivanovi}a, a postupak se obustavqa zato {to se on sa wima ne sla`e.
624

Zbog ovoga punomo}nici \or|a Martinovi}a i adv. Velimir Cveti} i Vesna Radosavqevi} su se `alili Vrhovnom vojnom sudu u Beogradu, koji sud uva`ava `albu, i ka`e da istra`ni sudija Selimovi} nije imao pravo da ceni iskaze svedoka, a da re{ewa treba ukinuti upravo zato {to ovi svedoci tvrde suprotno od okr. pukovnika Ivanovi}a. Pa navodi izme|u ostalog i slede}e: U predmetu okr. Ivanovi}a, sprovedene su odre|ene istra`ne radwe, odnosno, saslu{ano je vi{e svedoka. Ve}ina saslu{anih svedoka (Jagodinka Martinovi}, Sreten Martinovi}, Vladimir Stevi}, Srboqub \or|evi}, dr [ukri Hoya, Vladimir Stojanovi}), potvr|uju navod optu`nog predloga (protiv puk. Ivanovi}a), i u suprotnosti su sa odbranom okr. Ivanovi}a. Kod takvog stawa stvari, Vrhovni vojni sud nalazi da se u konkretnom slu~aju ne radi o tome da li postoje dokazi o sumwi da je okr. Ivanovi} (pukovnik Novak Ivanovi} na Dan garnizona u Gwilanu, izmislio je la`no saop{tewe Karaku{ija, Trumpi}a i Morine od 8.5.1985) u~inio predmetno krivi~no delo ili ne, ~ime se pogre{no bavi predsednik ve}a prvostepenog suda, ve} da su u pitawu kontradiktorni dokazi u oceni predsednika ve}a prvostepenog suda u sada{woj fazi krivi~nog postupka, ne mo`e vr{iti. Ocenu dokaza, ocenu kontradiktornih dokaza, mo`e vr{iti samo raspravno ve}e, nakon odr`anog glavnog pretresa. Prema tome, predsednik prvostepenog ve}a, nije u konkretnom slu~aju mogao da na osnovu ~l. 438 st. 1 u vezi ~l. 48 ZKP, odbaci optu`ni predlog, o{te}enog Martinovi}a, zbog ~ega je vaqalo pobijano re{ewe ukinuti, i vratiti prvostepenom sudu na ponovni postupak. Vrhovni vojni sud, Kv. 131/86 od 12.11.1986. god. IV. Posle dokazivawa da pred pokrajinskim sudovima teku tri spora pred Okru`nim sudovima, protiv sudija, tu`ilaca i u~inilaca krivi~nog dela protiv \or|a Martinovi}a mo`emo utvrditi da pokrajinski kriminalisti~ki organi, nisu doneli pred Saveznu skup{tinu nijedan predmet, niti predlog, niti im je Savezna skup{tina to odobrila. 2. Vlasi je u Beogradu na dan novinara, u polemici sa adv. Velimirom Cveti}em, (13.7.1986) rekao pred vi{e stotina novinara da nema nikakvih dokaza o tome {ta se desilo sa \or|em Martinovi}em, pa je podr`ao la`ni izve{taj Karaku{ija, Trumpi}a i Morine od 8.5.1985. iako je znao da je sam Karaku{i falsifikovao saop{tewe od 8.5.1985. u tvrdwi da je Martinovi} sam sebe povredio. 3. Policija Srbije nikada nije podnela nikakav izve{taj o Kosovu Skup{tini Srbije ili skup{tini SFRJ, jer je neistina da su republi~ki kriminalisti~ki organi doneli odluku da je Martinovi} sam sebe povredio. Naprotiv, imamo re{ewa Vrhovnog suda Srbije o gowewu inspektora Mari}a i \urovi}a, zbog zlostave \or|a Martinovi}a. 4. Pred Vojnim sudom traje krivi~ni postupak protiv biv{eg pukovnika Ivanovi}a, a nijedan sud nije obavestio Saveznu skup{tinu da je Martinovi} sam sebe povredio. 5. [ef DB Jugoslavije Sr|an Andrejevi} je javno izjavio da Martinovi} nije sam sebe povredio.
625

6. Tada predsednik Predsedni{tva CKJ Vidoje @arkovi} je javno izjavio da je u punom uverewu da Martinovi} nije sam sebe povredio. 7. Jedino je naslovno postupio Dr`avni sekretar sekretarijata za unutra{we poslove SFRJ ]ulafi} kada je tvrdio da je prema izve{taju od 8.5.1985. Martinovi} sam sebe povredio, ali je wegov izve{taj odbijen po{to ovaj organ nije mogao da prihvati ovakvu tvrdwu kao istinitu, a nije bio nadle`an da donese odluku. 8. Zakqu~ci Predsedni{tva SK SSRNJ o postupku vo|enom u slu~aju Martinovi}, objavqeni u Politici od 20.10.1986. glase: Predsedni{tvo CK SSRN Gwilane, kontradiktornim saop{tewima samo je sebe u ovom slu~aju politi~ki diskvalifikovalo u javnosti, i time nanelo {tetu organizaciji Socijalisti~kog saveza. 9. Pod naslovom Brzopletost Pokrajinskog SUP-a i Okru`nog suda u Gwilanu, SSRNJ ka`e: Pokrajinski SUP Kosova i Okru`ni sud u Gwilanu su se tako|e, brzopleto opredelili da izdaju saop{tewe za javnost (8.5.1985) da se \or|e Martinovi} sam povredio. Oceweno je na sednici Predsedni{tva da su svi organi, na ovaj na~in, pre okon~awa dokaznog postupka, neovla{}eno i preuraweno, opredelili svoj stav. Verovatno da je wihova namera bila da se ovim saop{tewem stavi ta~ka na ceo slu~aj. Me|utim, daqi razvoj doga|aja i stvorena politi~ka klima u javnosti su pokazali da je to bila gre{ka. Predsedni{tvo je ocenilo da je bilo i me{awa op{tinskog dru{tvenopoliti~kog rukovodstva u toku postupka. Ju~e u skup{tini Jugoslavije (18.12.1985): Saop{tewe PSUP-a i Okru`nog suda u Gwilanu od 8.5.1985. Bilo je neosnovano. Ko je kriv {to su strasti zatrovale atmosferu? Posle delegatske kritike SIV }e morati da dopuni svoj izve{taj. Na toj sednici Saveznog ve}a, u svom izve{taju Savezni javni tu`ilac je izjavio da je saop{tewe od 8.5.1985. bilo neosnovano. Uprkos tome {to do tada nijedna istra`na radwa nije sprovedena, niti je utvr|eno ~iweni~no stawe, pa je tako saop{tewe podgrejalo nezdravu atmosferu. Time su ovi dr`avni organi naru{ili proceduralna pravila igre, istakao je Baki} Pavi}evi}. V. Posle utvr|ivawa da su radili brzopleto, svi organi koji se javqaju u slu~aju Martinovi} i da nijedan od wih nije doneo nikakvu odluku, pa ni Okru`ni sud u Gwilanu, Savezno ve}e Savezne skup{tine, donelo je 27.2.1986. slede}e zakqu~ke: 1. Savezno ve}e ocewuje da je saop{tewe Pokrajinskog sekretarijata za unutra{we poslove SAP Kosova i Okru`nog suda u Gwilanu od 8. maja 1985. god, o kome se govori u Izve{taju SIV-a, dovelo do uznemirewa javnosti i moglo uticati na daqi tok istra`nih radwi u postupku povre|ivawa \or|a Martinovi}a, kao i da je ovakvo saop{tewe suprotno uobi~ajenoj praksi i proceduralnim pravilima krivi~nog postupka. 2. Ve}e smatra da Skup{tina SAP Kosova treba da neposredno, ili preko najvi{ih pravosudnih organa Pokrajine, preduzme sve mere radi stvarawa uslova da organi unutra{wih poslova i pravosudni organi u
626

konkretnom slu~aju, postupaju u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim ovla{}ewima i obavezama i da se postupak utvr|ivawa ~iwenica sprovede i zavr{i u skladu sa propisima. 3. Ve}e smatra da Skup{tina SAP Kosova treba da oceni da li saop{tewe Pokrajinskog sekretarijata za unutra{we poslove SAP Kosova, i Okru`nog suda u Gwilanu od 8. maja 1985. ne predstavqa takvu povredu krivi~nog postupka koja bi bila osnov za izuze}e Okru`nog suda u Gwilanu u postupawu u slu~aju povre|ivawa \or|a Martinovi}a. Predsednik Odbora, dr Branko Pavi}evi} s.r. Dokaz: Izve{taj Saveznog ve}a Skup{tine SFRJ, Odbor za pravosu|e, Br. 06. 2-23/86-037 od 27.2.1986. 2. Po ovim zakqu~cima Savezne skup{tine, nije postupila Skup{tina Kosova, a nije raspravqala o nezakonitom radu Karaku{ija, Morine i organa SUP-a. Nije im nalo`ila da organi unutra{wih poslova i pravosu|a u konkretnom slu~aju postupaju u skladu sa svojim ustavnim ovla{}ewima i obavezama, i da u konkretnom slu~aju postupak zavr{e utvr|ivawem ~iwenica u skladu sa propisima. a) Morina je posle ovoga pred Skup{tinom SFRJ izjavio da ostaje pri saop{tewu od 8. maja, koje je progla{eno neistinitim i nemoralnim, kako od strane Savezne skup{tine, tako od strane saveznog javnog tu`ioca. b) Slu~aj \or|a Martinovi}a ni do danas nije re{en, iako je Skup{tina to nalo`ila, a saop{tewe od 8. maja proglasila suprotnim moralu, uobi~ajenoj praksi i proceduralnim pravilima krivi~nog postupka. c) Okru`ni sud u Gwilanu upu}uje predmet Kr. 16/85 Okru`nom sudu u Pri{tini, gde i sada stoji nere{en i svi su gluvi u tom sudu na pismene podneske, zahteve i predloge \or|a Martinovi}a, i wegovih punomo}nika adv. Velimira Cveti}a i Vesne Radosavqevi}. d) Savezna vlada je poslala Komisiju na Kosovo, koju je predvodio zamenik sekretara za unutra{we poslove Dragomir Papovi}, ~lan je bio zamenik Saveznog javnog tu`ioca Simi}evi} i jo{ jedno lice iz Pravosu|a, ali Papovi} isti~e da su Skup{tini SFRJ podneli la`ni izve{taj, zbog toga {to im je tako naredio Stane Dolanc, tada savezni sekretar za unutra{we poslove, govore}i Papovi}u, ako Srbija sazna za ovaj la`ni izve{taj najebali smo svi. Ovo tvrdi Papovi} i pismeno i usmeno, uz istovremeno kazivawe da su na{li prave zlo~ince koji su izvr{ili zlo~in nad \or|em Martinovi}em, da su to {iptarski fa{isti, da oni poznaju pukovnika Ivanovi}a. Uostalom, pukovnik Ivanovi} je pred Vojnim sudom u Ni{u, optu`io adv. Vesnu Radosavqevi} da je ona rekla da je on primio 13.000 {vajcarskih franaka od Albanca ~iji brat radi u [vajcarskoj, a ~ijeg je brata dan ranije Ivanovi} primio u Martinovi}evu grupu. Da je Ivanovi} zapretio Martinovi}u da je to sin Hasana Prilepnice, ba{ kao i wegov kum. Ne treba zaboraviti da je to bilo 27.4.1985. samo tri dana pre napada na Martinovi}a. Predlo`ili smo pukovniku Ivanovi}u tada, pred vojnim ve}em, kojim je predsedavao pukovnik Selimovi}, da nas tu`i za ovu tvrdwu ako nije istina, ali on to do danas nije u~inio.
627

Prema tome, dr Vojislav [e{eq nije neistinito optu`ivao podpredsednika Predsedni{tva SFRJ Staneta Dolanca, ve} je raspolagao ovim ~iwenicama, i sa jo{ stotinu ~iwenica kada je Dolancu stavqao na du{u greh prema Martinovi}u. Sva inteligencija Evrope gnu{a se nad zlo~inom prema \or|u Martinovi}u, a jo{ vi{e na postupke nadle`nih organa, koji vode degradirawu prava. Zbog ovoga je slu~aj Martinovi} iznet pred Raselov sud, i prihva}en kao ta~ka dnevnog reda, odnosno su|ewa pred Raselovim sudom. Od zlo~ina, pa i sada, \or|e Martinovi} stanuje kod svog punomo}nika adv. Velimira Cveti}a, sa svojom bednom penzijom od 70.000 din. Kosovo odbija da ga po{aqe na operaciju u London, iako je to Komisija Beogradskog univerziteta na{la kao jedinu mogu}nost. Nijedan dr`avni organ nije dao do sada \or|u Martinovi}u nikakvu pomo}. On ne pla}a stan, svetlo, hranu, jer nema od ~ega. Sada treba da bude kriv dr Vojislav [e{eq zbog ovakve istine. Ukoliko tu`ilac Dragojlovi} ne povu~e tvrdwu da je Martinovi} sam sebe povredio, pru`i}e mu se {ansa da to dokazuje pred sudom. Sudsko ve}e bi trebalo da se zamisli nad svojom tvrdwom (strana 3. stav posledwi), kada ka`e: Zbog svih iznetih gorenavedenih tvrdwi da dr [e{eq... nanosi povredu ugleda SFRJ i iznosi neistine koje mogu uznemiriti javnost. Mi smemo da razmi{qamo o tome da li je javnost bila i postala igra~ka odre|enih qudi koji znaju da mi prakti~no nismo ni imali javnost i da je tek sada dobijamo, ali nismo ovlastili javnog tu`ioca da nam ka`e kada se javnost uznemirila. Za vreme Napoleona u Francuskoj, ka`e veliki pamfletista Kurije, javni tu`ilac koji tvrdi da je javnost uznemirena, morao je pred sud da dovede dvanaest uznemirenih predstavnika naroda, koji bi potvrdili da ih je uznemirio tekst qudi koje tu`ilac tu`i. Na{ tu`ilac ne mora ni{ta od toga da dokazuje. Wegova tvrdwa je za sud dokaz. 3. Sud ho}e sada i punomo}nika da dezavui{e, po{to smatra da je dr [e{eq dezavuisan od strane tu`ioca, pa ka`e da je adv. Cveti} ponavqao mnoge predloge koje je iznosio [e{eq, pa ka`e, da je adv. Cveti} poku{ao isto kao i [e{eq da uka`e na navodno re`irane sudske procese u SR BiH. Ja nisam poku{ao, kako sud misli da izvr{im krivi~no delo, ili da taj slavni sud sla`em, ja sam kazao mnogo mawe nego {to se de{avalo u tom ru`nom, montiranom, groznom tuzlanskom procesu. Rekao sam da je ukradena optu`nica koja je bila povoqna po optu`ene. Vrhovni sud BiH je rekao da to nije istina, jer da je to istina ta nova optu`nica koja je ukradena, bi bila data optu`enima i braniocima da se na wu izjasne. U istom kovertu bilo je re{ewe javnog tu`ioca BiH u kojem ovaj tvrdi da jeste nestala ta optu`nica, ali da je tobo`e ova druga, koja je doneta tobo`e po okrivqene povoqnija. Tu`ilac Nurija je lagao, pa ta optu`ni628

ca koju su iz kase dobili adv. Velimir Cveti} i Branka Nenazi}, nije postojala (a Republi~ki tu`ilac ka`e da jeste postojala). I da iz kase sudija Novkovi} navodno nije mogao da vidi tu kasnije nestalu optu`nicu, koja je snabdevena potpisom i pe~atom tu`ioca, ali smo upravo od sudije Novkovi}a iz kase dobili tu optu`nicu. Predsednik Okru`nog sudu u Tuzli, Vladimir ^i~i} je tada pisao ne{to {to ne sme ni sudijski pripravnik. On pre po~etka pretresa ka`e Jovi}u, koji tra`i pravo da se le~i, da }e posle pravosna`ne presude (otkud zna da }e biti osu|en) mo}i i}i na le~ewe, ali iz zatvora. Evo kako glasi to pismo predsednika Okru`nog suda, koji u Evropi ne bi smeo da bude pripravnik, niti da bilo {ta radi u sudu: [to se ti~e pritu`be Jovi} Obrena obave{tavam vas da sam obavio sa wim razgovor, i obavestio ga da }e na eventualne preglede u specijalisti~ke ustanove, mo}i i}i nakon pravosna`nosti prvostepene odluke... Predsednik suda, Vladimir ^i~i} s.r. [to se ti~e nove optu`be, u zahtevu za izuze}e svih sudija u Tuzlanskom sudu K. br. 217/85 branioci navode: Branioci isti~u da je ova nova optu`nica sa izmewenim ~iweni~nim stawem, bila povoqnija po optu`ene, i da niko nije mogao da je povu~e, jer je redovno primqena sa sudskim {tambiqom 17.2.1986. sa potpisom i pe~atom. Za svaki slu~aj mi smo ovu novu optu`nicu prepisali i utvrdili da je ona povoqnija po optu`ene. Predsednik ve}a postupa subjektivno na {tetu optu`enih, kada van protokola vra}a tu`iocu lak{u optu`nicu (ta optu`nica je ukradena), a on, sam ostavqa na snazi te`u optu`nicu, ~ime je odbranu doveo u situaciju da pomisli na onu narodnu: Kadija te tu`i, kadija ti sudi. 4. Po{to je predsednik ve}a Novkovi} obe}ao adv. Cveti}u i adv. Nenezi}u da }e im tu novu optu`nicu uru~iti putem po{te, po{to je toga dana spre~en, a da }e je optu`enima uru~iti na prvi dan pretresa, pa kako to nije u~inio, Branka Nenezi} je ponovo otputovala u Tuzlu. I tada joj je predsednik ve}a Novkovi} saop{tio da ona izmewena optu`nica ne smatra se oficijelnom. Da je istu vratio OJT, iako je ona zvani~no primqena od strane suda 17.1.1986. Posle ovoga sudija Novkovi}, po na{em zahtevu za izuze}e, izjavquje Vrhovnom sudu BiH da ta nova optu`nica nije ni postojala, i Vrhovni sud BiH mu veruje pa donosi slede}e pravne stavove: Sudija Novkovi} u svojoj izjavi je istakao da sa predsednikom suda ^i~i} Vladimirom nije vodio nikakav razgovor o le~ewu opt. Jovi}a, dok je u pogledu izmewene optu`nice izjavio da mu u vreme razgovora s braniocem optu`enih nije bilo ni{ta poznato o izmewenoj optu`nici (la`na izjava sudije Novkovi}a, i to smo mu rekli u lice, ali nije smeo da nas tu`i), te da je na wihovo pitawe rekao da }e, ukoliko bude podneta zvani~na (a kakva je to nezvani~na?) izmewena optu`nica, ista biti dostavqena po odredbama ZKP-a. Vrhovni sud veruje sudiji Novkovi}u kada ovaj la`e u ime pravnog sistema SFRJ, iako lako zakqu~uje da ovaj pri~a o nekoj zvani~noj i nezvani~noj optu`nici, a to mora da ~ini jer je OJT Nurija rekao da je zaista postojala neka optu`nica u kasi, ali da nije bila zvani~na!
629

I tako za Vrhovni sud nije istina da su sudija Novkovi} kao predsednik ve}a i predsednik suda prejudicirali odluku. ...Isto tako ne mo`e biti govora o tome da je sudija Novkovi} kao predsednik ve}a, uskratio dostavqawe izmewene optu`nice, jer je nezamislivo da optu`nica bude izmewena a da ne bude dostavqena optu`enima i wihovim braniocima. Stoga se navodi iz zahteva za izuze}e ne mogu uvrstiti ni pod koji razlog naveden u ~l. 39 ZKP... predsednik Vrhovnog suda BiH Mile Bursa} re{ewe Vrhovnog suda BiH Su. br. 105/86 od 19.2.1986. 6. U istom kovertu sa re{ewem Vrhovnog suda Su. 105/86 od 19.2.1986. branilac je dobio i re{ewe Republi~kog javnog tu`ila{tva A. 28/86. od 19.2.1986. u kojem se odbija zahtev za izuze}e tu`ioca, ali se priznaje da je postojala optu`nica za koju Vrhovni sud tvrdi da ne postoji. Tako se u jednom delu obrazlo`ewa ka`e: Izmeweno ~iweni~no stawe optu`nice od 17.9.1986. (novom optu`nicom od 17.2.1986), koja je dostavqena sudu... nije u~iweno ni{ta na {tetu okrivqenih, nego naprotiv, izmena je izvr{ena u korist optu`enih (to i mi ka`emo, ali je posle toga ta optu`nica ukradena). Iz opisa radwe izvr{ewa krivi~nih dela po optu`nici od 17.12.1985. (ovom novom optu`nicom), izostavqene su pojedine inkriminacije, tako da je obim inkriminacija koje se stavqaju na teret optu`enima smawen, a u izmewenom ~iweni~nom stawu, okrivqenima nije stavqeno na teret ne{to {to nije stavqano na teret optu`nicom od 17.2.1985. god. (sic!). Zbog toga se uop{te ne mo`e govoriti da se ovde radi o okolnostima koje bi izazivale sumwu u nepristrasnost OJT u Tuzli Hayi} Nurije. Dokaz: Spis Vrhovnog suda BiH Su. 105/86 i spis Republi~kog javnog tu`ila{tva BiH A. br. 28/86. Neka posle ovoga ka`e predsednik prvostepenog ve}a u predmetu dr [e{eqa da je adv. Cveti} poku{ao u najmawu ruku, da poturi ne{to o bosanskom pravosu|u. 7. Treba li sada re}i da je Vrhovni sud BiH svojom presudom svima optu`enima prepolovio kaznu iz presude Okru`nog suda u Tuzli, pa je tako opt. Jovi} umesto 5,5 godina dobio osudu na 2 godine, a zatim pomilovan, posle izdr`ane jedne godine, da je osu|eni Nikoli} namesto 4 godine dobio 2 godine na Vrhovnom sudu BiH, da je dr Bogdan Anti} namesto 4 dobio dve godine, ali da je pomilovan ne izdr`av{i ni jedan dan. U ovom spisu postoji tvrdwa Anti}a, Nikoli}a i slepog Jovi}a da su saslu{avani u UDBI neprekidno vi{e od 40 ~asova. To su izjavili i svedoci. Ti svedoci su prebegli posle ovog su|ewa u Srbiju. Na dan po~etka pretresa milicija je sve od obale Drine, Zvornika uzvodno do Tuzle, legitimisala sva lica u autobusima. U sali za vreme pretresa, umesto publike sedela je policija. Branioci adv. Cveti}, Rajko Danilovi}, Branislava Nenezi} i Vesna Radosavqevi} bili su neprekidno pra}eni od slu`benika DB. Ovo je uneto u sudski zapisnik. Nisu nam dali sastanke sa brawenicima, {to smo vi{e puta izneli u pritu`bama, a isti~emo pritu`bu na
630

pona{awe suda na dan 20.1.1986. u podnesku K. 217/85. To je bio proces koji je u`asnuo branioce i svet. Detaqi o tome stoje u `albi Vrhovnog suda BiH 16.6.1986. god. U ovom spisu imamo dokaz da je optu`enom Jovi}u su|eno potpuno slepom, kao te{kom nervnom bolesniku, kome predsednik Okru`nog suda u Tuzli nije dao da ide na le~ewe do pravosna`ne presude, do kada je izgubio minimum vida na jednom oku, na kome je jedino ne{to i video. A uverewe o tome da je Jovi} slep, dao je Klini~ki centar Medicinskog fakulteta u Beogradu, Prof dr Dobroslav Cvetkovi}, predsednik KPO klinike. Izneli smo ove sramote na sednici Vrhovnog suda BiH. Adv. B. Nenezi} pitala je zamenika republi~kog tu`ioca za{to ne bude toliko ~astan i ne poka`e predsedniku ve}a Vrhovnog suda, koga naziva slavnim, i ne poka`e ukradenu optu`nicu. U sramnoj propagandi oko tog procesa sarajevska televizija je kao la`ni dokaz prikazala ma{ingever tasta opt. Nikoli}a, ina~e pukovnika JNA, kao oru`je prikupqeno za ~etni~ki ustanak. Jo{ la`nije su na ekran pred publiku prosuli manevarsku municiju, la`u}i da je to bojeva municija za ~etni~ki ustanak, da bi na kraju prikazali pi{toq pretka dr Bogdana Anti}a iz {panskog gra|anskog rata. U sali je sedela policija i psovala nama braniocima mater i sve ostalo, a predsednik ve}a se pravio da to sve ne ~uje, neka mu na ~ast slu`i. Tu`io~evi zamenici su se takvim neistinama slu`ili, da su branioci protiv wih podneli krivi~ne prijave, pa je zbog toga pored wih okrivqenih sedeo tu`ilac Nurija, da ne bi izgubio formu. Dokaz: spisi Okru`nog suda u Tuzli K. 217/85, za koji tvrdimo da predstavqa montirani proces u velikom delu. VI. Ima dosta montiranih procesa u ovoj zemqi. Ja sam nedavno na skupu advokata u Beogradu izjavio da je bio montirani proces protiv Ranke ^i~ak, montiran od Bo{ka Kruni}a i drugih, a da se u taj proces me{ao i Stane Dolanc. Ranka je bila kriva {to je otkrila groznu aferu sviwa u Kruni}evom zavi~aju, Pe}incima, da su onda bili name{teni nepismeni babe i dede da govore o Titu, Stepincu, Kardequ. Tako je jedna baba zamenila Stepinca sa Bevcom, i rekla da je na to svedo~ewe nagovorio Kova~evi} iz SUP-a. Najcrwe je to da je posle izre~ene kazne od 2,5 godine zatvora u Vi{em sudu u Sremskoj Mitrovici, Kruni} poslao sudiju Suda udru`enog rada Srbije u moju kancelariju, da mi predlo`i da ni{ta vi{e ne dajem doma}oj i stranoj {tampi, a da }e se on zauzeti da se kazna Ranki ^i~ak smawi na 9 meseci, a da }e u suprotnom biti podignuta na sedam godina. Rekao sam da bi takva nagodba samo produ`ila montirani proces, da Kruni} ne predstavqa sudsko ve}e ve} politi~ara i da nema pravo da name{ta sudske presude, rekao sam da }e se ru`no ose}ati oni pobeleli starci u Vrhovnom sudu Vojvodine kada budu morali da izreknu kaznu od devet meseci, {to ja ne prihvatam jer je ovo smi{qeno tako da se oduzme nadle`nost Saveznom sudu, jer ne mo`e da postupa ako je izre~ena kazna ispod jedne godine.
631

Ovaj susret izme|u mene i Vra~ara snimao je jedan novinar. Saop{tio sam ga Ranki ^i~ak i adv. Sr|anu Popovi}u, adv. Vesni Radisavqevu} i novinaru Dragoqubu Golubovi}u, koji ima magnetofonsku traku. Na moju nesre}u, na javnom razmatrawu `albe Ranke ^i~ak, sud se pona{ao sasvim normalno, dok nije izrekao smawewe kazne sa 2,5 godine na devet meseci, a ja sam ih upravo molio da to ne u~ine. Tako je i sud prihvatio devet meseci, uprkos mog poku{aja da to ne u~ini. Zbog toga predla`em predsedniku ovog ve}a, sudiji Ivanu Mati}u da korektnije postupa kada je u pitawu punomo}nik, i da mu ne stavqa u izgled nikakav poku{aj, ako ne `eli da razgovara o drugim nesre}ama u Pravosu|u, onako kako ih je iznelo Predsedni{tvo CK SKJ, kada je raspravqalo o stawu u pravosu|u. VII. Ve} na strani 7. stav 3. sud ka`e u obrazlo`ewu re{ewa: Nesumwivo je sud utvrdio na glavnom pretresu da je dr Vojislav [e{eq iznose}i neke svoje tvrdwe...naneo povredu ugleda SFRJ i izneo neistine koje mogu uznemiriti javnost. 1. Sud nije ni{ta ni utvr|ivao osim {to je potvrdio da je re{ewe OJT u vidu optu`nice istinito bez ikakvog dokaza, a kwiga dr Vojislava [e{eqa Osvajawe slobode neistinita, uprkos iznetih i predlo`enih ali od suda odbijenih dokaza. Kako to mo`e sud da odbije sve dokaze, a navodno utvrdi ~iweni~no stawe, to treba da nam objasni ovaj mladi predsednik ve}a koji tvrdi da je istina samo ono {to tvrdi javni tu`ilac, a sve drugo neistina. 2. Ovde su ispuweni uslovi za podno{ewe krivi~ne prijave protiv predsednika ve}a zbog kr{ewa zakona od strane sudije, ali kod ovakve primene pravnih propisa kakav je ovde slu~aj, to se pokazuje bezuspe{nim. Ovde dolazimo i na razmi{qawe, kako sudija potvr|uje da je [e{eq izvr{io krivi~no delo neprijateqske propagande iz ~l. 133 KZJ, i izlo`io ruglu ime druga Tita, te mu je te{ko {to ne mo`e da kao sudija sa~ini optu`nicu. Ovim ~lanom se uglavnom tu`i raja i oni koji ne podr`avaju birokratiju, umesto da se u na{ krivi~no-pravni sistem ugradi institut izdaje, za koji ne bi mogla da odgovara raja, jer nema {ta da izda, ali bi odgovarali svi izdajnici koji raju hu{kaju, tu|e zastave po na{oj zemqi nose i izdaju Jugoslaviju kao celinu. Nedavno je Glas Amerike javio na srpskohrvatskom jeziku, da ne mo`e da shvati kako bi to JNA mogla da izvr{i pu~ u Sloveniji, i da bi to bilo isto kao kada bi ameri~ka armija poku{ala da izvr{i pu~ u Kaliforniji, to bi bilo sme{no i nemogu}e. Rekli su da se to radi o grupi birokrata, homoseksualaca i pijanaca. Ja ka`em da se tamo radi o velikoj grupi mangupa, a da je najve}i me|u wima Jo`e Smole, pa reskiram da tu`ilac zabrani ovu `albu, ili da me tu`i {to sam povredio visokog rukovodioca Jugoslavije. Ju~e je u Kraqevu, na protestnom zboru bilo 100.000 qudi, toliko isto u Titovom U`icu, a danas }e biti pribli`no toliko u Vr{cu i dru gim mestima, a nigde nijedan ~ovek nije ni lako telesno povre|en, a nije
632

ni na jednoj prodavnici ni staklo prslo. Takve zborove visoke kulture, vodimo od onih 20.000 qudi na Kosovu pre dve godine... a nas ho}e da za{titi od uznemirivawa Okru`no javno tu`ila{tvo i Okru`ni sud u Beogradu, a mi ve} od sramote, nanete sa svih strana i od nemira i ne spavamo. Na svim tim zborovima stotine hiqada qudi, pozivaju se kao krivci Bo{ko Kruni}, omrznuti Radosavqevi}, klevetnik Mati}, jo{ gori [ogorov, kriminalac Fadiq Hoya sa svojom bandom, poziva se Vlasi koga sam ja jo{ pre dve godine tu`io zbog klevete beogradskom sudu, od Smolea se stide Slovenci, a u svakom kolu se po lo{em prozivaju Dolanc, Vrhovec i drugi, koji su za{titni objekt ovog juna~kog predmeta. Pa zar taj narod, koji ih proziva, mo`e po mi{qewu tu`ioca da se uznemiri u wihovu korist?! Pa to je besmisao!!! Besmisao doveden do apsurda! 3. Na strani 9. stav 3. sud zaboravqa koliko smo predloga ponudili, koliko smo dokaza ponudili, a zatim ka`e: Vojislav [e{eq ne ukazuje ni na kakve argumente kojima bi potkrepio svoje tvrdwe. Pa ovde prosto potura ime Josipa Broza Tita, iako je odbio po svim osnovima predlo`ene dokaze, pa ne mo`e tra`iti dokaze kada ih odbija. Ja sam u osnovnoj `albi istakao da Titovu misao gaze uglavnom oni koji su ostali da je produ`e. Ponudio sam kao dokaz raspar~avawe Jugoslavije protiv wegove voqe. Dolancovo pona{awe u odnosu na Kosovo. Vrhov~evo tvr|ewe da nije trebalo braniti Jugoslaviju, a posle wene propasti weni narodi su poklani. Naprotiv, Tito je smatrao da tu Jugoslaviju treba braniti i bio je vrhovni komandant. \uranovi} je tvrdio da tu Jugoslaviju nije trebalo ni stvarati, i da je Tito kriv {to je on \uranovi}, toliko zadu`io Jugoslaviju. Istakao sam da su mnogi od wih samoupravqawe pretvorili u samokra|u, u samorasturawe, i samorazbijawe, i samodezorganizirawe, u Agrokomerc, gde su mnogi rukovodioci postupili kao antititoisti, i lopovi, sada to mesto koje se zove Kladu{a, narod zove Kradu{a. U Biha}u ve} pola godine traje proces Centralnom komitetu zbog kontrarevolucionarne delatnosti, a sudija tvrdi da ne nudimo dokaze. Antititoisti na Kosovu uvode {pijune Atlanskog pakta, Rilindje, prqave Albanije, Iraka, Irana, i drugih |avola. Tamo ~lan Predsedni{tva CK SKJ Koq [iroka tvrdi, da ako na Kosovu do|e do oru`anog sukoba, da }e nestati Jugoslavije, jer je on dokaz antititoizma, i sramote, jer sedi na dr`avnom vrhu, i jede narodnu slobodu. Neka i wega OJT za{titi i ka`e kako je narod uznemiren zbog ovog izdajnika, jer u zakonu nema izdajni~kog dela, ali ga ima u pona{awu. Gde je onaj Odbor {to {titi Titovo ime? [to nije pozvao ove qude koji gaze ime toga ~oveka, {to ih nije tu`io, nego [e{equ stavqaju na teret, da ho}e da ugrozi Titovo ime. Alal im vera! Ne mo`e niko vre|ati ove politi~ke funkcionere o kojima sud govori. Oni nas vre|aju, a sud je zaostao, ne ide za demokratskim kretawem, ne ide za uvre|enima, nego se ose}a uvre|enim zajedno sa Pozdercima i drugim navedenim u ovom predmetu.
633

VIII. Sudu kao da je zapelo da za{titi DB BiH od [e{eqa, koji sa wima ima te{ke nepre~i{}ene ra~une. Wega {titi ceo intelektualni svet, i on tvrdi da je wemu name{ten proces u Sarajevu od strane policije i suda. On je bio osu|en na 8 godina zatvora, zato {to je govorio ovo {to danas govore qudi na ovim mitinzima. Smaweno je to na 4 godine, presudom Vrhovnog suda BiH, a onda na onoliko koliko je izdr`ao. On je proveo {est meseci u samici. On je tu~en. On ne krije da je tu~en i omalova`avan. Pitam da li je istina da su u BiH qudi odgovarali zbog neprijateqske propagande vi{e od svih qudi Jugoslavije zajedno, on tvrdi da je tako. Za{to tog krivi~nog dela nema u Sloveniji, za{to ga malo ima u drugim republikama. Toga je pre dr`avne pqa~ke u Kladu{i, bilo najvi{e u BiH. Umesto da Jugoslavija {titi slobodu na celoj svojoj teritoriji, ono joj Bosna i Hercegovina prkose, a predsednik Vrhovnog suda BiH Bursa} ka`e da on nije kriv {to nije ujedna~ena praksa. Jo{ za vreme `ivota predsednika Tita, video sam optu`ni akt Raselovog suda protiv Branka Mikuli}a od sedam ta~aka, zbog dela izvr{enih u Bosni i Hercegovini. Jedno pitawe je glasilo: Da li je istina da je on sa ostalim rukovodiocima BiH, spre~io predsednika Tita kada je ovaj tra`io da se pred Skup{tinu SFRJ iznese predlog da se ukine ~l. 133. KZJ, neprijateqske propagande. [ta je bilo sa policijom, tu`ila{tvom i sudom na teritoriji Agrokomerca? Jesu li bili kupqeni i pretvoreni u obi~nu poslu{nost? Da li je tu`ilac }utao zbog stambenog kredita? Da li je sud godinu dana }utao zbog pritiska? Da li je policija prikrivala na toj teritoriji nedela Fikreta Abdi}a, Hakije i Hamdije Pozderca i wihovih trabanata i to vi{e od deset godina? Koliko je godina pre znala za pqa~ke nego {to je prijavila? [ta sad ho}ete? Da aplaudiramo toj policiji, {to nisu spre~ili iseqavawe 400.000 Srba i 200.000 Hrvata, kako je na javnom su|ewu izneo dr [e{eq, i {to ka`wavaju za pesmu Oj vojvodo Sin|eli}u, a mnogi od wih u`ivaju u pesmi Od ^apqine pa do Brodskih vrata ne}e biti Srba ni Hrvata. [ta je sa onim malenim selom kod Zavidovi}a u kome su pretukli preko stotinu qudi? Kako se zove to {to oni rade? Ovi po{teni qudi su pokazali da su se borili protiv pqa~ka{a koje je podr`avala policija. Iako je to celo selo muslimansko, oni su pozvali nesre}ne Srbe i Crnogorce sa Kosova, da u wihovom selu odr`e protestni miting. Sud ka`e da nije bio u dilemi da treba prihvatiti tu`io~evo re{ewe o zabrani i uni{tewu kwige dr Vojislava [e{eqa. Kada sam bio neprosve}eni de~ak, kada sam po{ao u rat, dao bih sve kwige sveta za jedan pi{toq. Sada kada sam u ratu nau~io da je rat zlo~in, dao bih svo oru`je sveta za jednu kwigu. Sudija se skoro ponosi {to }e morati da uni{ti. On vidi da su iz one prve kwige, petorica {ti}enih, postali kontrarevolucionari, da je ostao samo Mikuli}, ali iz toga ne izvla~i pouku. Nije ga lecnulo ru{ewe 45 partizanskih spomenika,
634

grobqa nesre}ne Druge proleterske, ^etvrte crnogorske i Tre}e kraji{ke, onih pet narodnih heroja {to su im kosti negde sakrivene, kao da su streqani ratni zlo~inci. To ru{ewe spomenika ne mo`e se smatrati druga~ije nego policijskom akcijom, kojom je sprovedena politika, a mi }emo na}i i te nesre}ne qude koji su morali da vade kosti ratnih heroja, i da ih nekud odnose. To je usta{ki kraj, ta akcija je imala prousta{ki karakter, zbog toga {to je poku{ano da se u usta{kom selu prika`e tobo`e partizanski aerodrom, a bio je usta{ki, sve se to radi posle rata i od strane tobo`e socijalisti~kih vlasti. Mi znamo da su usta{e poginule junake u avgustu 1942. (wih preko 100), vukli vezuju}i ih kowima za repove, i znamo za to da su socijalisti~ke vlasti posle rata pristojno sahranile ove junake na partizanskom grobqu, a da je neko poru{io to partizansko grobqe, i druge spomenike na raznim mestima, a qudi koji optu`uju ka`u da su to u~inili Mikuli}, I{tuk, i drugi koji su zlo u ime socijalizma u~inili. Mi }emo po}i tragom tih grobova, i prona}i }emo ih. Neka se onda qute u Bosni i Hercegovini, ako se tako odr`i masovni zbor, na mestima tih grobova, i tada }ete saznati ko je izvr{io te zlo~ine. Policijska je stvar zabraniti kwigu, Kwi`evne novine. 15. Ova kwiga se zabrawuje u vreme upadqivog odudarawa i pona{awa institucija sistema od op{teg raspolo`ewa dru{tva. Ju~e je 100.000 qudi u Novom Sadu demonstriralo i protiv Kruni}eve vlade, separatizma, i qudi su uzvikivali: Oj Srbijo iz tri dela, uskoro }e{ biti cela, U Novom Sadu, sru{i}emo vladu, Azem, Smole dole, Novi Sade, budi rumen od slobode, a ne od sramote Kosovci, Srbi i Crnogorci, narod je uz vas, Imamo vode i struje, ima}emo i slobode, Na Kosovu pate na{a bra}a, ko }e ovaj ceh da pla}a, Kruni}u, imamo vode, poneli smo je. Ovo podse}a Bo{ka Kruni}a na prvo gostovawe Kosovaca, kada im nisu dali ni vode ni struje, i kada je policija na granici Vojvodine legitimisala, i samo {to nije paso{ tra`ila. Tu i takvu policiju {titi javni tu`ilac, a situacija u Bosni je jo{ izrazitija. Izdali su narod, ovo je pravi Novi Sad. Sve je ovo potrebno radi toga {to je policija za{ti}ena i onda kada su zabrawene Kwi`evne novine. Sada kada ne mogu nikakvom prisilom da se spre~e zborovi u Novom Sadu (100.000 qudi), u Ni{u 300.000, a [e{eq uop{te ne odudara od tih qudi, wegove kwige su veoma razbla`ene i mirne prema onome {to je birokratska kasta oligarha unela u du{e qudi. Niti tu`ila{tvo niti sud, ne vode ra~una da je pitawe saveznog i srpskog ustava sada u postupku izmena, a naro~ito u onim delovima, u ko jima gra|ani nisu za{ti}eni, u onim delovima u kojima je mogao po sada {wim uslovima biti {ti}en Hakija Pozderac, koji je malo posle toga op tu`en za kontrarevoluciju. Sada se na slobodu {tampe, kwiga, gleda hu manije, misaonije. Ne mo`e se policijski tvrditi kako u Jugoslaviji jo{ traje IB. A pri tome se nazivaju qudi koji su le`ali u kaznionama izdaj635

nicima, i to u celoj masi, iako je jo{ onda, u vreme hap{ewa tada{wi potpredsednik republike SFRJ Aleksandar Rankovi} izjavio: 51% qudi je pogre{no hap{eno, i deportirano na Goli Otok. Zamislite preduze}e koje proizvodi 51% {karta? Da li bi ono moglo opstati? A zamislite 51% pogre{no uhap{enih, mu~enih i do sada nerehabilitovanih. Koga }e to sad dr [e{eq da uznemiri? Koje gra|ane? Mo`da ove gra|ane koji okupqeni u svim gradovima Jugoslavije, u ovakvom broju (Novi Sad 100.000 qudi, Ni{ 300.000 qudi itd) nose ovakve transparente? Da li }e [e{eq mo`da uznemiriti gra|ane, koji okupqeni na ovim mitinzima glasno negoduju i zvi`de pri svakoj pomeni imena Mikuli}a, Dolanca i ostalih koje tu`ilac {titi svojom optu`nicom? Sudske odluke se izri~u u ime naroda. U ime kog naroda tu`ilac {titi Mikuli}a i Dolanca? U ime kog naroda tu`ilac uop{te postupa? I u ime koga sudsko ve}e Okru`nog suda donosi odluku kojom zabrawuje kwigu dr Vojislava [e{eqa Osvajawe slobode? Mo`e li tu`ilac pokazati prstom na jednog jedinog ~oveka koji se uznemirio ovom [e{eqevom kwigom, tako da bi osetio gnev prema autoru kwige, a pru`io podr{ku prozvanim tu`io~evim za{titnim objektima, Mikuli}u, Dolancu i ostalima? Ako se tu`ilac uznemirio, neka govori u svoje ime, a ne u ime javnosti, jer on nije javnost! Javnost su ove hiqade, stotine hiqada qudi, koji pevaju jugoslovensku himnu kao jedan i slo`no uzvikuju: Mikuli}, Dolanc, Kruni}, izdali ste narod. A kada to isto ka`e dr [e{eq, po mi{qewu tu`ioca i suda on uznemirava gra|ane! Gra|ani su toliko uznemireni, da ih vi{e niko ne mo`e smiriti, uznemireni su postupcima Dolanca, Mikuli}a i ostalih, o~ajni su zbog izdaje naroda od strane pojedinih rukovodilaca, koje na`alost tu`ilac {titi. Kada bi ovakvim su|ewima mogli da prisustvuju gra|ani, ovako brojna javnost, sigurno je da bi na transparentima gra|ana pisalo i Dole tu`ilac, dole ovakvo sudstvo! Srbija ovako uznemirena nikada nije bila, sa 300.000 qudi u Ni{u, po 100.000 qudi u Novom Sadu, Kragujevcu i T. U`icu, ustala je protiv birokrata, ratnih {pekulanata, biv{ih usta{a, domobrana i nema~kih sluga, i wih niko vi{e uzbuditi ne mo`e. Jedan ~lan CK SKS ju~e na skup{tini u op{tini Istok ka`e da je slede}i korak revolucija. Pa neka izvole fa{isti, neka se na to opredele. Iz ove situacije treba posmatrati da li mo`e ko u Srbiji da se uznemiri na ono {to je pisao dr [e{eq u zabrawenoj kwizi. Vreme uznemirewa se pomaklo, do posledwe ta~ke, do posledwe mogu}nosti i ono se ne mo`e uznemiriti ni zbog ~ega vi{e od onoga {to je ve}
636

postignuto. Obi~na tvrdwa iz ~l. 194 st. 4. ZKP jeste samo wegova pretpostavka bez ikakve logike, i smisla, bar kada je u pitawu ovo uznemireno vreme, u kome Srbija sebe tra`i i `eli da bude republika ili da je nema. Ne{to se odbrana ne se}a kada je Mikuli} {titio ovaj interes Srbije. Srbija iz vremena jagwe}ara nije se setila ni da za{titi svoje gra|ane na Kosovu i Vojvodini. Ona je verovala onima koji je varaju. Srbija je sada po prvi put u svojoj istoriji dr`ava bez vojske i oslawa se na JNA i to bi trebalo da ~ine i druge republike koje klevetaju JNA, tvrde}i da je JNA srpska vojska, ba{ kao {to je tvrdio Adolf Hitler 1941. kada je napao Jugoslaviju. Danas je oti{ao [etinc, sutra }e mo`da neko drugi, ali Jugoslavija ne}e oti}i nikada. Ne pretendujemo mnogo na to da }e Vrhovni sud Srbije tra`iti da se saslu{aju Mikuli} na sve okolnosti iz kwige dr [e{eqa, ili sekretar BiH Zgowanin, na okolnosti kada je ko saznao za pqa~ku stole}a iz Kradu{e, i da li je pro{lo bar dve godine od toga do obave{tewa koja je dao nadle`nim organima. Svejedno da li }e Vrhovni sud da razmi{qa o Neumu, ali narod o tome razmi{qa, a Vrhovni sud mora da razmi{qa o trenutnoj situaciji, pa vas molim da ne razmi{qate o budu}nosti koju }e odrediti budu}e generacije. Mi vam ne pi{emo ovu `albu u uverewu da }ete je uva`iti, iako smo u pravu. Osta}e ovo u spisima, i do}i }e jedno novo preispitivawe kako je zapo~ela kontrarevolucija ne samo na Kosovu, ili u kojoj meri i od koga je bila podr`avana. Revolucija je po~ela 1941. i bez ostatka ustanika iz tog vremena, ona ne mo`e daqe ni da te~e. Nas, nosioce Partizanske spomenice 1941. pozivaju na godi{wice, svetkovine i tribine, kada treba na nama da zarade ne na{, nego svoj uspeh. Misle da smo mi dobra masa za upotrebu, a mi im se smejemo i ka`emo: Dokle }ete qudi?! Mi smo vam dali pobedonosnu narodnu dr`avu, u kojoj je narod klicao u ponosu i vrednostima, a sada je taj narod u situaciji da u milionima u~estvuje u protestnim mitinzima, a vi tvrdite kako }e on da se uznemiri, a on, spreman da `rtvuje sve za slobodu, za dostojanstvo, zamera. U ovo vreme prelazno, kada Ustava nema, a izgledi su slabi za budu}i, prvostepeni sud se pona{a kao da je sve u redu, ali }e samo dr [e{eq uznemiriti javnost, {to ukazuje na krajwi razlaz sa narodom koji se digao kukom i motikom, da vrati slobodu Srbima na Kosovu. Da uveli~a svoju slobodu ukupnu. Da pomogne drugima da budu slobodni. Srbi znaju da sloboda nije nacionalna. Da je sloboda qudska. Da je sloboda ~ovek. Da su`wi najboqe znaju koliko vredi sloboda. Sa iznetog predla`emo da preina~ite re{ewe Okru`nog javnog tu`ioca, i na|ete da nema mesta zabrani kwige dr Vojislava [e{eqa Osvajawe slobode, a ako to ne u~inite, osvajawe slobode svakako }e se nastaviti, bar kada su u pitawu potla~eni narodi na Kosovu, i kada je u pitawu suprotstavqawe birokratskim mo}nicima.
637

Krajem oktobra mi je dostavqeno re{ewe Vrhovnog suda: Vrhovni sud Srbije u Beogradu u ve}u sastavqenom od sudija: Vlastimira Nikoli}a, kao predsednika ve}a, mr Slavka Muci}a i Branislava Blagojevi}a, kao ~lanova ve}a i stru~nog saradnika Vojke Om~ikus, kao zapisni~ara, u postupku zabrane rasturawa {tampane stvari, kwige Osvajawe slobode ~iji je {tampar i autor dr Vojislav [e{eq, re{avaju}i o `albama autora izdava~a i wegovog punomo}nika advokata Velimira Cveti}a protiv re{ewa Okru`nog suda u Beogradu Kr. broj 129/88 od 16.9.1988. godine u sednici ve}a odr`anoj dana 11.10.1988. godine, doneo je re{ewe: Odbijaju se kao neosnovane `albe autora i izdava~a kwige Osvajawe slobode i wegovog punomo}nika, izjavqene na re{ewe Okru`nog suda u Beogradu Kr. broj 129/88 od 1. septembra 1988. godine. Obrazlo`ewe: Re{ewem Okru`nog suda u Beogradu Kr. broj 129/88 od 16. septembra 1988. godine, zabraweno je u celosti rasturawe kwige autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa Osvajawe slobode. Istom odlukom, oduzimaju se po pravosna`nosti i imaju se uni{titi svi primerci kwige a pored ovoga odlu~eno je i da }e izreka ovog re{ewa biti objavqena u Slu`benom listu SFRJ i Slu`benom glasniku SRS. Protiv ovog re{ewa ulo`ili su `albe: autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq zbog povrede zakona i pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa, bitnih povreda odredaba krivi~nog postupka, pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa i zbog povrede krivi~nog zakona. Predlo`ili su da se prvostepeno re{ewe preina~i, te da se predlog o zabrani rasturawa kwige Osvajawe slobode odbije ili ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovno odlu~ivawe. Javni tu`ilac Srbije, pismenim predlogom, predlo`io je da se `albe odbiju kao neosnovane. Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanim re{ewem, pa je po oceni navoda u `albama na{ao: @albe nisu osnovane. U prvostepenom postupku nisu u~iwene povrede postupka koje bi bile od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijanog re{ewa. Navodi u `albi punomo}nika dr Vojislava [e{eqa, da je pobijano re{ewe mawkavo zbog povreda iz ~lana 364. stav 1. i stav 2. ZKP nisu osnovani jer je prvostepeni sud o svim ~iwenicama i okolnostima zna~ajnim za pravilno dono{ewe odluke dao dovoqne i jasne razloge. Neosnovano se `albama pobija i ~iweni~no stawe. Naime, `albama se ne osporava da kwiga koja je predmet zabrane sadr`i tvrdwe koje se odnose na Josipa Broza Tita, Branka Mikuli}a, Staneta Dolanca i Slu`bu dr`avne bezbednosti SR BiH, koje se u kwizi nalaze na stranama 251, 261, 99-112, 135. i 153. @albama se samo isti~e da su izre~ene tvrdwe istinite i da sledstveno tome ovakve tvrdwe ne mogu uznemiravati javnost. Me|utim, navedene tvrdwe i po oceni ovog Suda, nanose povredu ugleda SFRJ i predstavqaju neistinite tvrdwe koje mogu dovesti do uz638

nemirewa javnosti, saglasno propisima iz ~l. 2. ta~ka 5. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa i ~l. 26. st. 1. ta~. 1. Zakona o izdava~koj delatnosti. Stoga ovaj sud nalazi da je ~iweni~no stawe u pobijanoj odluci, pravilno i potpuno utvr|eno a pravilnom primenom navedenih zakona nije do{lo, kako se to `albom punomo}nika neosnovano isti~e, ni do povrede materijalnog prava. Iz iznetih razloga a na osnovu ~lana 397. ZKP u vezi ~lana 2. ta~ka 5. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa i ~l. 26. st. 1. ta~. 1. Zakona o izdava~koj delatnosti, Vrhovni sud je odlu~io kao u izreci re{ewa. U toku oktobra 1988. na Beogradskom sajmu kwiga akviziteru Zoranu Ampevskom je zapleweno 39 primjeraka zabrawene kwige Osvajawe slobode. Tim povodom sam pozvan na saslu{awe u policiju. Ovde donosim i integralni tekst zapisnika sa~iwenog u Gradskom sekretarijatu za unutra{we poslove grada Beograda Uprave za upravne poslove, dana 2.11.1988. godine u vezi okolnosti na rasturawe trajno zabrawenih {tampanih stvari kwige autora, {tampara i izdava~a dr Vojislava [e{eqa, pod nazivom Osvajawe slobode: Prisutni su slu`beno lice Mirkovi} Vojkan, zapisni~ar, Sevi} Jelisavka i stranka dr Vojislav [e{eq Zapo~eto u 9,15 ~asova. Pristupi po pozivu Vojislav [e{eq, doktor dru{tvenopoliti~kih nauka, nije u radnom odnosu, iz Zemuna, Zemun Poqe, Mihajla Pupina 14, ro|en 11.10.1954. godine u Sarajevu, identitet utvr|en na osnovu li~ne karte broj 0 25287 izdate od GSUP-a Beograd, OUP Zemun, dana 26.9.1986. godine, pa po{to bi upozoren u smislu ~lana 178. ZUP-a upitan izjavi slede}e: Akvizitera Ampevski Zorana, upoznao sam 24. oktobra i ponudio mu da prodaje moje kwige na Sajmu kwiga u Beogradu. Oti{li smo mojoj ku}i u Zemun Poqe, i dao sam mu na dostavnicu broj 10.34 svoje kwige Marksisti~ki koncept naoru`anog naroda, 26 komada, Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma, 30 komada, Suo~avawa sa samoupravqawem, 10 komada, Sumrak iluzija, 10 komada Pravo na istinu, 40 komada Vreme preispitivawa i 40 komada Osvajawe slobode. Dok sam pisao dostavnicu, po{to se pisawe odu`ilo a Ampevski je negde `urio, predlo`io sam da pod ta~kom 6. Vreme preispitivawa konstatujemo ukupno 80 kwiga, podvode}i pod to i Osvajawe slobode, obrazla`u}i to identi~nom cenom i istim rabatom. Ampevskom sam rekao da nijedna od kwiga koje prodajem nije zabrawena, ne pomiwu}i mu da je kwiga Osvajawe slobode sudski zabrawena. Napomiwem da Zorana Ampevskog ranije nisam poznavao, a da smo se slu~ajno upoznali u agenciji Alfa, u koju sam do{ao tra`e}i kwigu Popovskog Kara|or|evi}i protiv Kara|or|evi}a. Zapisnik mi je pro~itan i na isti nemam primedbu. Zavr{eno u 9,25 ~asova.
639

TRE]I DIO ZABRANA KWIGE PLEDOAJE ZA DEMOKRATSKI USTAV

U decembru 1988. objavio sam kwigu Pledoaje za demokratski ustav. Recenzenti su bili Danko Popovi} i Gojko \ogo. Tim povodom Danko Popovi} je napisao: Smatram da }e i ova [e{eqeva kwiga izazvati opre~na mi{qewa i nesporazume; ali, isto tako smatram da kwige ne mogu uznemiravati javnost. Na{a stvarnost, wen politi~ki sistem, generator je krize i svega {to nas uznemiruje. Me|utim, mislim da je [e{eq, ipak, trebalo da se upusti u dubqu analizu savremenih vladaju}ih misli i ideja, da potpunije izlo`i analizi i kritici juristi~ki in`ewering. Dodu{e, [e{eq se osvrnuo na feudalizaciju zemqe, na stvarawe nacionalnih dr`ava, nacionalnih ekonomija i na kraju nacional-oligarhija, koje nisu mogle da ne proizvedu nepodno{qive nacionalne odnose. Za jednu nau~nu analizu, trebalo je vladaju}u ideologiju jasnije i vi{e izraziti, osobito posledice odbacivawa politi~kog parlamentarizma. Posebno imponuje [e{eqevo zalagawe za slobodu mi{qewa i izra`avawa, wegovo zalagawe za ukidawe inkriminacije delikta mi{qewa, za vladavinu prava i pravnu dr`avu, za ukidawe partijske autokratske vladavine, koja gu{i izglede na budu}nost. Naro~ito je, me|utim, zna~ajno u ovoj kwizi to {to se uo~ava postupni razvoj okivawa Srbije i srpskog naroda ustavnim promenama 1968, 1971. i, kona~no, 1974. godine. Smatram da je od zna~aja [e{eqev poku{aj revizije Ustava SFRJ od 1974. godine. Zbog ozbiqnosti problematike, mislim da bi V. [e{eq mogao u nekoj drugoj kwizi da se dopisuje sa nekim funkcionerima u prolazu. Kwigu je za {tampu preporu~io i Gojko \ogo slede}im rije~ima: U ovoj kwizi Vojislav [e{eq je sabrao radove u kojima se bavi temeqnim, prevashodno ustavnim pitawima na{eg dru{tva. Kao svojevrsnu sintezu vi{egodi{weg istra`ivawa na{eg politi~kog sistema, profesor [e{eq je sa~inio i svoje verzije jugoslovenskog i srpskog ustava. Naime, on nije predlo`io nikakav originalan nacrt nego je, prema vlastitim uverewima, preuredio posledwi jugoslovenski ustav iz 1974. godine, zatim ustav Kraqevine SRS iz 1921. godine i ustav SR Srbije iz 1974. godine. Iako su ove revizije duhovito ponu|ene kao predlozi za razmi{qawe, u wima su jasno uobli~ene autorove istorijske, politi~ke, nacionalne i pravne ideje. Nisam nikakav stru~wak za ova pitawa te se ne bih ni upu{tao u bilo kakvo vrednovawe [e{eqeva teorijskog mi{qewa, niti wegovih ustavnih projekata. Tek, mogu re}i, da mi se mnogi wegovi stavovi dopadaju i da mi se ~ini kako bi wegovi amandmani trebalo da budu nezaobilazna lektira u svakom ozbiqnom razgovoru o sada{wem i budu}im na{im ustavima.
640

Najzad, kwizi su pridodata i dva literarna priloga, dva pisma sa ve} prepoznatqivim `igom ove [e{eqeve po{te na{im istaknutim javnim i politi~kim li~nostima koju odlikuje neskrivena ironija i furiozna `estina kazivawa. No, ne{to malo literature neko }e re}i nije dovoqan razlog da ja budem recenzent ove kwige. Nije, ako recenzija treba da bude neka vrsta stru~ne pripomo}i autoru. Ali, u na{em izdava{tvu, ona to nije ili obi~no nije. U nas je recenzent drugo ime cenzora, i svaka ih kwiga mora imati bar dvojicu. Dva sigurnosna kqu~a, da brava ne omane. Oni garantuju nevinost dela i sau~esnici su u zlo~instvu. Stoga sam ja i prihvatio da budem recenzent ove kwige i dok je to tako dobrovoqno se javqam da i ne ~itaju}i ih recenziram sva budu}a [e{eqeva dela. Ve} {estog decembra reagovalo je Okru`no javno tu`ila{tvo rje{ewem UT-br. 38/88 koje je potpisao Vojislav Dragojevi}: Na osnovu ~lana 5. st. 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa i ~lana 27. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije, donosim re{ewe: Privremeno se zabrawuje u celosti rasturawe kwige Pledoaje za demokratski ustav autora, izdava~a i {tampara dr Vojislava [e{eqa iz Zemuna, ulica Mihaila Pupina br. 14, Zemun Poqe, {tampane u 1.000 primeraka, jer se u istoj nanosi povreda ugleda SFRJ i ujedno iznose neistine koje mogu uznemiriti javnost, ~ime su povre|ene odredbe ~lana 2. ta~. 5. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa i ~l. 26. st. 1. ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. Obrazlo`ewe: Kwiga autora dr Vojislava [e{eqa Pledoaje za demokratski ustav sastoji se od devet poglavqa sa razli~itom tematikom, od kojih su neka ve} usmeno javno izlagana. U prvih {est poglavqa autor obra|uje pojedina pitawa iz oblasti filozofskih i politi~kih nauka, u sedmom iznosi svoje vi|ewe Ustava SFRJ i SR Srbije, u osmom prenosi svoju krivi~nu prijavu protiv Staneta Dolanca upu}enu Vojnom tu`iocu, a u devetom poglavqu se putem otvorenog pisma obra}a Bo{ku Kruni}u. U navedenom sadr`aju dr Vojislav [e{eq pored izno{ewa svojih ve} dobro poznatih filozofskih i politi~kih pogleda na na{u stvarnost i uop{te, ponavqaju}i vi{e puta kroz do sada zabrawene kwige, ponovo grubo kleve}e pojedine sada{we i biv{e dr`avne i partijske funkcionere, kao i samu SFRJ, sa krajwim ciqem da omalova`i SFRJ i umawi wen ugled na doma}oj i me|unarodnoj politi~koj sceni, pri ~emu jo{ iznosi i niz neistina koje mogu uznemiriti javnost. Tako za Josipa Broza Tita, u funkciji Predsednika SFRJ, ka`e: Da bih bar djelimi~no ilustrovao do ~ega je dovela dugogodi{wa Brozova samovoqa, diktatura i tiranija, ukazujem na primjer dvojice wegovih izrazitih sqedbenika: Staneta Dolanca i Bo{ka Kruni}a, ~ija drskost, licemjerstvo i vlastodr`a~ke ambicije ne poznaju nikakvih granica (strana 5),
641

S druge strane, despote i satrape vre|a i to {to im gra|ani ne kli~u dovoqno glasno, {to ne qube wihove fotografije, {to ne tr~e dovoqno brzo kada im nose {tafetu sa izrazima vjernosti i odanosti, {to im ode i zahvalnice ne pjevaju dovoqno glasno, {to svojim sinovima ne nadjevaju wihova imena (strana 23), Da bismo umesto kozmeti~kih, za koje se zala`e aktuelni re`im, ostvarili zaista optimalne ustavne promene i reformisali politi~ki sistem shodno najvi{im civilizacijskim dostignu}ima i demokratskim na~elima smatram da je nu`no preduzeti sqede}e mere: 1. Definitivno ru{ewe kulta li~nosti Josipa Broza Tita kao nesumwivo glavnog krivca za gotovo beznade`nu situaciju u kojoj se na{la Jugoslavija. S obzirom da je Broz decenijama bio apsolutni nosilac politi~ke vlasti, apsolutno je i odgovoran za duboku ekonomsku, politi~ku i moralnu krizu. Izgra|uju}i svoj li~ni kult i samodr`avqe sistematski je eliminisao elementarne gra|anske slobode i prava, `iveo u rasko{i i luksuzu nezapam}enom u modernoj evropskoj istoriji, a kompletan politi~ki `ivot podre|ivao veli~awu vlastitog imena i djela. Efikasno je, ne biraju}i sredstva, spre~avao svaku ozbiqniju demokratizaciju komunisti~kog re`ima u ~ijem je ustoli~ewu odigrao presudnu ulogu, ne prezaju}i ni od pribjegavawa najogoqenijim makijavelisti~kim metodama obra~una sa ideolo{kim neistomi{qenicima i li~nim politi~kim protivnicima. Vodio je izrazito antisrpsku politiku, u ~emu su mu najvi{e pomagali wegovi najbli`i saradnici Edvard Kardeq i Vladimir Bakari}. (strana 39) i Neosporni narodni interes je da `ivi dobro, slobodno i spokojno, a ne da samoupravqa i da se bak}e sli~nim besmislicama sa neiscrpnog Brozovog repertoara. Postupak ustavnih promena koje jugoslovenski titoisti~ki re`im trenutno sprovodi, o~igledno je sterilan, pa zato od wegove realizacije ne treba ni{ta ozbiqnije o~ekivati. Ustavni tekst }e se preopteretiti gomilom novih normi koje }e podstaknuti jo{ intenzivnije prelijevawe iz {upqeg u prazno u sferi oficijelnih politi~kih procesa i daqe poku{avati da prikriju prave institucionalne centre odlu~ivawa i me|usobnog poga|awa i nadmudrivawa regionalnih birokratija (strana 105). Posebna preokupacija autora kwige je polo`aj SR Srbije kao federalne jedinice u okviru SFRJ, {to je svakako veoma aktuelna tema. Me|utim, dr Vojislav [e{eq s tim u vezi iznosi niz neistina, pri ~emu dominira neistinita tvrdwa da je posleratna Jugoslavija razvijena na izrazito antisrpskoj platformi koju je provodila Komunisti~ka partija na ~elu sa svojim najvi{im rukovodstvom. Tako navodi: Svakodnevno otkrivawe novih ~iwenica iz savremene istorije, po red ukazivawa na politi~ku samovoqu, voluntarizam i neodgovornost vladaju}ih krugova prema interesima naroda i budu}nosti zemqe, sve vi {e dokazuje tezu da je posqeratna Jugoslavija izgra|ivana na izrazito antisrpskoj platformi, da je to bilo mogu}e iskqu~ivo zahvaquju}i dugotrajnoj komunisti~koj diktaturi i kominternovskim receptima nemilo srdnog gu{ewa srpskog nacionalnog ponosa i dostojanstva (strana 29),
642

 ^etrdesetogodi{wim manipulisawem nacionalnim pitawem komunisti~ki re`im je, sprovode}i izrazito antisrpsku politiku, koncipiranu u kominternovskim retortama, uspio zao{triti me|unacionalne odnose jugoslovenskih naroda do usijawa, do onog stepena netrpeqivosti koji oni nikada nisu mogli dosti}i u periodu postojawa me|uratne jugoslovenske dr`ave (strana 45) i O~igledno antisrpska orijentacija glavnih tvoraca Ustava iz 1974. godine, probija iz svih ustavnih normi kojima se reguli{e ~isto politi~ka sfera dru{tvenog `ivota, posebno organizacija institucija politi~ke vlasti i administrativna podjela zemqe. Podozrivost prema srpskom narodu i prinudna uprava nad maksimalno su`enom Srbijom jedino je i mogla rezultirati totalnom ustavnom krizom i blokadom saveznih dr`avnih organa, ~im je dotada{wi neprikosnoveni vlastodr`ac napustio politi~ku pozornicu. I u odnosu na dru{tvenopoliti~ke prilike u SFRJ iznosi odre|ene neistine, pa tako ka`e: Sa izuzetkom Albanije i Rumunije, u modernom vremenu bi na evropskim prostorima te{ko bilo na}i zemqu sa izrazitijom policijskom kontrolom stanovni{tva od one koju je postigla Jugoslavija kroz takozvani sistem dru{tvene samoza{tite. Rije~ je o parapolicijskoj organizaciji {irokih razmjera koja provodi politi~ka uzdizawa denuncijacije na princip najvi{e dru{tvene vrijednosti i dokaza politi~ke provjerenosti i ideolo{ke pravovjernosti. Wen je krajwi ciq da svaki gra|anin postane odani policajac koji }e prvenstveno bdjeti nad vlastitim mislima, pa nad rije~ju i djelom svojih najbli`ih, porodice, prijateqa, saradnika itd. Organi dru{tvene samoza{tite su pod punom kontrolom vladaju}e partije, zapravo, kao i Slu`ba dr`avne bezbjednosti, wen su bukvalni produ`etak. Prije desetak godina se pristupilo i formirawu posebnih oru`anih snaga. Komandovawe tim jedinicama je bilo povjereno neposredno partijskim komitetima. Nedavno se neko dosjetio da takve jedinice partijske milicije i wihovi pripadnici u karakteristi~nim uniformama ne bi bili u ratnim uslovima pod za{titom me|unarodnog prava, pa bi wihove zarobqenike eventualni ratni protivnik mogao mirne du{e na licu mjesta streqati, te su im uniforme ubrzo zamjewene vojni~kim, identi~nim onim koje koriste pripadnici jedinica Teritorijalne odbrane. O svim re`imskim potezima te vrste javnost je, po pravilu, vrlo malo ili nije nikako obavje{tena. Kona~no, ni ovog puta autor ne mo`e mimoi}i li~nost Staneta Dolanca, potpredsednika u Predsedni{tvu SFRJ. U wegovoj krivi~noj prijavi protiv Staneta Dolanca koju je uputio Vojnom tu`iocu, za wega iznosi niz neistina i kleveta, pa ka`e: Predla`em vam da pred nadle`nim vojnim sudom zahtjevate pokretawe istrage protiv Staneta Dolanca zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no djelo odavawe vojne tajne tako {to je kao predsjednik Saveznog savjeta za za{titu ustavnog poretka i fakti~ki glavni {ef svih policijskih, obave{tajnih i kontraobave{tajnih slu`bi Socijalisti~ke
643

Federativne Republike Jugoslavije nalo`io sebi podre|enim oficirima i podoficirima vojne kontraobave{tajne slu`be da novinarima Janezu Jan{i i Davidu Tasi}u podmetnu strogo povjerqive armijske dokumente koji se iskqu~ivo ti~u odbrambenih priprema zemqe, te kao takvi ne sadr`e nikakvu politi~ku dimenziju. (strana 258), Glavni mu je ciq da na taj na~in isprovocira `estoki gra|anski revolt i masovne nemire, kako bi mu to omogu}ilo obarawe sada{we slovena~ke politi~ke garniture relativno demokratskog i slobodarskog usmjerewa, te na wihovo mjesto dovede sebi odane qude. (strana 259) i Kako su se takva wegova o~ekivawa izjalovila, pa ~ak i {tavi{e gra|anstvo pokazalo da bi mu napokon malo olaknulo nakon Dolan~evog povla~ewa, a bilo vi{e nego o~igledno da mu niko ne vjeruje da ima ozbiqne namjere da se penzioni{e, Dolanc je odlu~io da obori Milana Ku~ana i kompletnu sada{wu slovena~ku politi~ku garnituru, te na vode}e polo`aje u toj Republici ustoli~i one koji }e mu odu{evqeno izglasati jo{ jedan mandat. (strana 159. i 260). O~igledno je da doktor Vojislav [e{eq sadr`ajem svoje kwige Pledoaje za demokratski ustav ~iji su neki delovi samo primerice citirani u ovom re{ewu, `eli preko kompromitacije pojedinih li~nosti, politike SFRJ i dru{tvenopoliti~kih odnosa i prilika u istoj, kompromitovati i umawiti wezin ugled kako u jugoslovenskoj tako i u me|unarodnoj javnosti. Pojedini delovi sadr`aja kwige ujedno predstavqaju izno{ewe neistina koje mogu uznemiriti javnost. Iz svega navedenog proizlazi da autor kwige Pledoaje za demokratski ustav doktor Vojislav [e{eq sadr`ajem kwige nanosi povredu ugleda SFRJ i iznosi neistine koje mogu uznemiriti javnost, ~ime su povre|ene zakonske odredbe iz dispozitiva re{ewa, pa su tako ispuweni zakonski uslovi za dono{ewe re{ewa o privremenoj zabrani rasturawa ove kwige, zbog ~ega je doneto re{ewe na zakonu osnovano. Osmog decembra slu`benici Odeqewa za upravne poslove Uprave za upravne poslove Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove Beograda uru~ili su mi Re{ewe br. 213-38/88-07/, datirano 6. decembra 1988, koje je potpisao na~elnik Uprave Bo`idar Petri}: GSUP Beograd, UZUP, postupaju}i po re{ewu i nalogu OJT-a u Beogradu UT-38/88 od 06.12.1988. godine kojim se privremeno zabrawuje u celosti rasturawe kwige Pledoaje za demokratski ustav autora Vojislava [e{eqa, na osnovu ~lana 7. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih poslova informisawa, donosi re{ewe: Odre|uje se pretresawe stana i drugih prostorija autora Vojislava [e{eqa iz Zemuna, ul. Mihajla Pupina br. 14 jer postoji osnovana sumwa da se u istima nalaze navedeni primerci {tampanih stvari. Na|ene {tampane stvari privremeno oduzeti. Istog dana izvr{en je pretres mog privatnog stana, o ~emu je sa~iwen slede}i zapisnik: Pretresawe preduzima ovla{}eno slu`beno lice Stanimirovi} Milorad i Mirkovi} Vojkan, zapisni~ar.
644

Pre preduzimawa pretresawa utvr|uje se slede}e: 1. a) pretresawe stana ostalih prostorija, naredio je GSUP Beograd UZUP, re{. br. 213-38/88, 08. 12. 1988. godine re{ewe je predato dr [e{eq Vojislavu pre po~etka pretresawa uz poziv da dobrovoqno izda lice, odnosno predmete koji se tra`e. Vlasnik stana, odnosno nosilac stanarskih prava dr [e{eq Vojislav, dobrovoqno je predao 16 primeraka kwige pod nazivom Pledoaje za demokratski ustav. 2. Dr`alac stana i drugih prostorija dr [e{eq Vojislav pozvan je da prisustvuje pretresawu. 3. Pretresawu stana prisustvuju punoletni gra|ani kao svedoci: 1. Banduka Slobodan iz Zemuna ulica Andrije Habu{a broj 9, br. M 19366, SUP Bgd. 2. Oparnica Zoran iz Zemuna ulica Cara Du{ana broj 131. lk. br. O 28537, SUP Bgd, koji su pou~eni o wihovoj ulozi vr{ewa pretresawa. 4. Pretresawu prisustvuje i: dr`alac stana Dr [e{eq Vojislav. Pretresawe je zapo~eto u 10,10 ~asova. Pretresawe je izvr{eno u stanu ostalim prostorijama dr [e{eq Vojislava u mestu Zemunu Zemun Poqu, ulica Mihaila Pupina broj 14, i to svih stambenih i podrumskih prostorija. Prilikom pretresawa nisu na|eni tra`eni predmeti. Za oduzete predmete izdata je potvrda koja se smatra sastavnim delom ovog zapisnika. Lica koja su prisustvovala pretresawu nemaju primedbe. Pretresawe zavr{eno dana 08. 12. 1988. god. u 11,00 ~asova. Prisutnima je zapisnik pro~itan u smislu ~l. 82. st. 1 ZKP, pa su oni izjavili da je sadr`aj zapisnika istinit. Uprava za upravne poslove Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove Beograda uputila je 9. decembra 1988. godine Okru`nom sudu u Beogradu Slu`benu bele{ku u vezi oduzimawa kwige autora dr Vojislava [e{eqa pod nazivom Pledoaje za demokratski ustav, koju su potpisali Milorad Stanimirovi} i Vojkan Mirkovi}: Postupaju}i po re{ewu Okru`nog javnog tu`ila{tva UT br. 38/88 od 6. decembra 1988. godine kojim se privremeno zabrawuje u celosti rasturawe kwige autora dr Vojislava [e{eqa pod nazivom Pledoaje za demokratski ustav, radnici ovog sekretarijata su dana 8.12.1988. godine izvr{ili pretres stana dr Vojislava [e{eqa u Zemunu, Zemun Poqe, Mihaila Pupina 14. Pretres je zapo~et u 10,10 ~asova i zavr{en u 11,00 ~asova. Pre otpo~iwawa pretresa dr Vojislav [e{eq je radnicima ovog sekretarijata dobrovoqno predao 16 ({esnaest) primeraka svojih kwiga, a tokom pretresa stambenih i dve podrumske prostorije koje su u sastavu stana u Zemun Poqu, Mihaila Pupina 14, radnici ovog sekretarijata nisu prona{li nijedan primerak inkriminisane kwige. Zamjenik okru`nog javnog tu`ioca Vojislav Dragojlovi} 6. decembra se obratio Okru`nom sudu u Beogradu: Dostavqamo vam re{ewe ovog Tu`ila{tva UT- broj 38/88 od 6.12.1988. godine o privremenoj zabrani rasturawa kwige Pledoaje za
645

demokratski ustav autora, doktora Vojislava [e{eqa, te na osnovu ~lana 6. st. 1. ta~. 1. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, stavqam predlog : Da se izrekne zabrana rasturawa u celosti kwige Pledoaje za demokratski ustav autora, izdava~a i {tampara dr Vojislava [e{eqa iz Zemuna, ulica Mihaila Pupina broj 14, Zemun Poqe, jer se u istoj grubim klevetawem SFRJ i wenih najvi{ih rukovodilaca nanosi povreda ugleda SFRJ i ujedno iznose neistine koje mogu uznemiriti javnost, ~ime su povre|ene odredbe ~lana 2. ta~. 5. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa i ~lana 26. st. 1. ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. Zasnivaju}i nadle`nost toga suda na osnovu ~l. 8. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, predla`em: da se pred tim sudom zaka`e i odr`i glavni pretres, na koji da se pozovu: 1. Okru`ni javni tu`ilac iz Beograda, 2. doktor Vojislav [e{eq iz Zemuna, ulica Mihaila Pupina broj 14. Predla`em da se u toku dokaznog postupka pro~itaju citati kwige Pledoaje za demokratski ustav, koji su navedeni u na{em re{ewu o privremenoj zabrani rasturawa kwige. Na glavnom pretresu u Okru`nom sudu u Beogradu 12. decembra 1988. sa~iwen je slede}i zapisnik: Po~eto u 13,00 ~asova. Predsednik ve}a objavquje predmet pretresa i sastav ve}a i utvr|uje da su na pretres do{la sva pozvana lica. Nema primedbi na sastav ve}a. Javni tu`ilac, autor i wegovi punomo}nici saglasno predla`u da se pretres odr`i. Sud donosi re{ewe da se pretres odr`i. Pretres je javan. Javni tu`ilac je pro~itao predlog za zabranu rasturawa kwige Pledoaje za demokratski ustav od 6. decembra 1988. godine. Autor se protivi predlogu javnog tu`ioca jer smatra da nisu ispuweni uslovi za zabranu. Na pitawe suda autor obja{wava da je on svoju kwigu izdao i {tampao, da u svom stanu ima {tampariju na kojoj je izvr{io {tampawe kwige i da je ceo tira` od 1.000 primeraka prodao zainteresovanim privatnim licima na razne na~ine. Dokazni postupak: ^ita se kwiga Pledoaje za demokratski ustav autora dr Vojislava [e{eqa tako {to su oni delovi koji su obuhva}eni re{ewem o privremenoj zabrani pro~itani, a ostale delove ukratko je izneo predsednik ve}a. Nema primedbi. Pro~itana je potvrda o oduzimawu 16 primeraka kwige dr [e{eqa. Nema primedbi.
646

Javni tu`ilac nema predloga za dopunu dokaznog postupka. Autor izjavquje da ne bi imao predloga za izvo|ewe novih dokaza. Punomo}nik adv. Cveti} predla`e da sud u dopunu dokaznog postupka: 1. Saslu{a kao svedoka Nenada Bu}ina, ~lana Predsedni{tva Socijalisti~kog saveza radnog naroda Jugoslavije na okolnost da je pre tri dana na Marksisti~kom centru u Budvi izjavio da je na Brezovici Stane Dolanc na dan izbijawa kontrarevolucije anga`ovao helikopter da ga prebaci na Durmitor, da tamo ubije tetreba i da se onda vratio sa jatom politi~ara da slave na Brezovici. 2. Da se saslu{a Milan Ku~an, predsednik predsedni{tva CK Saveza komunista Slovenije na okolnost da li je Dolanc sa grupom qudi poku{ao da ga smeni i da dovede druge qude koji bi mu obezbedili drugi mandat u predsedni{tvu SFRJ po{to mu dotada{wi mandat isti~e. 3. Da se pribavi izve{taj od Skup{tine Bosne i Hercegovine o nezakonitom boga}ewu Stojanovi}a, Renovice, Andri}a i svih drugih iz slu~aja Neuma, a da se radi o neokapitalisti~kom boga}ewu. Punomo}nik adv. Mamula isti~e pre svega da je neuredan predlog javnog tu`ioca, jer javna tu`ba nema dokaza i ne nudi ih na osnovu ~ega bi mogao sud da odlu~i o zabrani kwige. Predla`e: da se preko Instituta za ispitivawe javnog mwewa, ~iju adresu ne zna, obzirom da su ovde date apstraktne posledice izvr{i ispitivawe javnosti da bi se utvrdilo da li u konkretnom slu~aju mo`e do}i do uznemiravawa javnosti odnosno da }e do}i do uznemiravawa javnosti sa kwigom ~ija se zabrana tra`i; Da sud izvr{i uvid u: ~lanak u listu Mladost od 2. 11. 1987. godine, ~iji je naslov Dok pliva{ niz maticu, o razgovoru sa Budimirovi}em i drugima, gde se i oni izja{wavaju o li~nosti Tita i wegovoj mogu}oj odgovornosti zbog situacije na Kosovu. ~asopis Danas od 29. studenog 1988. godine, u ~lanak na strani 25, ... [to smije tajna policija, gde se govori o zloupotrebama Slu`be dr`avne bezbednosti kod nas. u Studentski list od 24. II 1988. godine, ~lanak na strani 8, pod naslovom Skup{tini SFRJ i jugoslovenskoj javnosti na okolnost vi|ewa ustavnih promena i da li mo`e do}i do uznemiravawa javnosti na onaj deo kwige [e{eqa u kojoj govori o vo|ewu antisrpske politike. Javni tu`ilac se protivi kao suvi{nim predlozima punomo}nika jer smatra da su oni suvi{ni. Smatra da je suvi{no i saslu{awe svih predlo`enih svedoka a tako|e i ispitivawe javnog mwewa jer odgovor treba da da sud, a suvi{no je i ~itawe ~lanaka u novinama koje je predlo`io punomo}nik. Sud donosi re{ewe: 1. Da se usvoji predlog punomo}nika autora i da se izvr{i uvid u tri ~lanka u listovima Mladost, Danas i Studentski list ~ije je primerke predao punomo}nik sudu.
647

2. Da se ostali predlozi odbiju kao suvi{ni. Pro~itani su ~lanci koje su predlo`ili punomo}nici autora. Nema primedbi. Drugih predloga nema. Punomo}nik Cveti} predla`e da po{to u sudnici izvestan broj gra|ana stoji pre|e se u ve}u sudnicu. Sud donosi re{ewe: Da se odbije predlog punomo}nika, jer je svima koji su `eleli omogu}eno da u|u u sudnicu. Re~ u~esnika. Zastupnik javne tu`be u zavr{noj re~i izjavi: Do sada je zabraweno 6 kwiga dr [e{eqa i ovde posebno treba imati u vidu da svaka kwiga treba da ima odre|enu vrednost. Javno tu`ila{tvo nije zabrawivalo ni{ta iz wegovog nau~nog rada i to je bilo van postupka zabrane. To se i u ovoj kwizi odnosi na primer o wegovom gledawu da je Jugoslaviji potreban jedan jezik i o tri naroda Jugoslavije. Takvi stavovi su ostali van inkriminacije. Me|utim, on zaboravqa da Ustav ne govori samo o slobodama gra|ana ve} i o obavezama gra|ana. Ovde ima onoga {to ima karakter kleveta i on ne po{tuje odredbu stava koja govori o po{tovawu prava drugih i to je ovde od strane autora zanemareno. Ponovo se i u ovoj kwizi ponavqaju klevete Tita, samo sada sa novim modifikacijama i govori se najpogrdnije o wemu. Kod nas su pokrenute promene koje }e dovesti do boqeg regulisawa polo`aja Srbije u Jugoslaviji i Jugoslavije ali ovde [e{eq izvrgava ruglu pojedine institucije. I za Dolanca se ovde navode neistine koje mogu dovesti do uznemiravawa javnosti, pa je sa svih tih razloga neophodno da se zabrani ova kwiga u celosti. Autor [e{eq izjavquje da }e on prvi govoriti i moli sud da mu dozvoli da on direktno diktira u zapisnik svoju re~, pa sud donosi re{ewe da se dr [e{equ dozvoli da direktno diktira u zapisnik svoju re~. Dr [e{eq izjavi: Javni tu`ilac iznosi samo dva argumenta u prilog svoje tvrdwe da navedenom kwigom, odnosno wenim delovima, grubo kleve}em pojedine biv{e i sada{we dr`avne i partijske funkcionere, kao i samu Socijalisti~ku Federativnu Republiku Jugoslaviju, odnosno da iznosim neistine kojima bi se mogla uznemiriti javnost. Poziva se na samu kwigu i na svoje mi{qewe. Nijedan drugi dokaz ne nudi sudu, mada bi po odredbama Zakona o krivi~nom postupku bio du`an da dokazuje i jednu i drugu tvrdwu. Pitam se, odakle javni tu`ilac, kako navodi u re {ewu o privremenoj zabrani, zna kakav je moj krajwi ciq, te na ~emu zasniva svoju tvrdwu da je moj ciq da omalova`avam Socijalisti~ku Federativnu Republiku Jugoslaviju i umawim wen ugled na doma}oj i me|unarodnoj politi~koj sceni? Da li mo`da javni tu`ilac smatra da bi se prikrivawem ili zata{kavawem svih ~iwenica koje navodim u svojim kwigama mogao sa~uvati ugled na{e zemqe? Tvrdim upravo obr nuto. Moj je ciq da Jugoslaviji povratim me|unarodni ugled koji su de 648

cenijama kontinuirano uni{tavali weni najvi{i vlastodr{ci, a o ~emu se javnost tek zadwih godina detaqnije obave{tava. Ciq mi je da objavqivawem svojih kwiga poka`em da u Jugoslaviji ipak postoji objektivna dru{tvena kritika i demokratsko javno mwewe koje ne priznaje nikakve neprikosnovene autoritete, a tu`ioci i sudovi me u tome spre~avaju. Upravo se zabranama kwiga naru{ava ugled Jugoslavije i na doma}oj i na me|unarodnoj politi~koj sceni. Tu`ilac navodi moju tezu o Brozovoj samovoqi, diktaturi i tiraniji. On tvrdi da tu ne mo`e biti re~i ni o jednom, ni o drugom ni o tre}em momentu, a mada nema nikakvih dokaza, navodi da su moje teze neistinite i klevetni~ke. Tu`ilac se pri tome ne upu{ta ni u jedan bitni elemenat iz predratnog, ratnog i posleratnog perioda Brozove politi~ke delatnosti, ne vodi ra~una o ~iwenici da je Josip Broz 35 godina bio neprikosnoveni {ef dr`ave i vladaju}e partije, a da ve} sama ta ~iwenica zapravo ide u prilog mojim, a ne wegovim tvrdwama. Ve} vi{e puta u ovoj Palati pravde ja sam obrazlagao sli~nu argumentaciju pa smatram da ovoga puta nema potrebe detaqno ponavqati, s tim samo {to bih svoju tezu potkrepio ukazivawem na primer Golog otoka, strukture jugoslovenskog politi~kog sistema, brojne progone politi~kih protivnika, ogromno zadu`ivawe Jugoslavije bez znawa wenog naroda i kontinuirano vo|ewe antisrpske politike. Tu`ilac mi zamera {to govorim o drskosti, licemerstvu i vlastodr`a~kim ambicijama Staneta Dolanca i Bo{ka Kruni}a. On jednostavno tvrdi da kleve}em Dolanca i Kruni}a. Pri tom gubi iz vida mnoge elemente koji ukazuju na u najmawu ruku ne~asne politi~ke postupke i Dolanca i Kruni}a, te elemente wihove delatnosti koji bi u svakom modernom pravnom poretku predstavqali krivi~no delo. Kad je re~ o Stanetu Dolancu, javnost je ve} upoznata sa wegovom ulogom u zata{kavawu i ote`avawu gu{ewa albanske separatisti~ke pobune na Kosovu i Metohiji, u zata{kavawu slu~aja Martinovi}, kad je ~ak naredio svom pomo}niku da potpi{e la`an izve{taj da se Martinovi} sam povredio kao navodno homoseksualac, u~e{}e wegovo u organizovawu politi~kog ubistva Stjepana \urekovi}a, te u otmicama Vlade Dap~evi}a, Perovi}a i ^i`eka. [to se ti~e Dolan~eve uloge u nedavnim zbivawima u Sloveniji tu`ilac je prenebregao sve podatke koje je na tu temu ve} objavila slovena~ka {tampa, posebno list Mladina, koji iz broja u broj odbrojava posledwe Dolan~eve dane na visokoj politi~koj funkciji. Na`alost, sud je odbio da se kao svedoci saslu{aju Milan Ku~an i Nenad Bu}in koji bi u ovom slu~aju eventualno mogli potkrepiti ili opovrgnuti moje navode iz krivi~ne prijave protiv Dolanca. Me|utim, kako je re~ o krivi~noj prijavi, dakle javnom dokumentu, otpada svaka mogu}nost da se weni delovi inkrimini{u kao razlog za eventualnu zabranu kwige. Javni tu`ilac vrlo dobro zna kako se postupa sa krivi~nom prijavom. Ona se mo`e prihvatiti ili odbaciti. Me|utim, wen sadr`aj se ni u kom slu~aju ne mo`e zabraniti, ukoliko wen autor odlu~i da je pru`i na uvid javnosti. Ako ni zbog ~ega drugog, a onda da bi jav nost stekla uvid i u delatnost javnog tu`ioca kao dr`avnog organa, u ovom slu~aju vojnog tu`ioca Jugoslovenske narodne armije.
649

[to se ti~e Bo{ka Kruni}a, koga javni tu`ilac i daqe {titi, mada ve} nekoliko meseci i ne obavqa neku zna~ajnu dr`avnu i politi~ku funkciju, pomiwem samo nekoliko afera: wegovu direktnu ume{anost u slu~aju Velikog transporta, Sviwske afere, re`iranog su|ewa i policijskog progona Ranke ^i~ak i Spomenke Bili}, dugogodi{weg vo|ewa autonoma{ke politike, u~e{}e u tajnim dogovorima sa hrvatskim i slovena~kim vlastodr{cima, pre}utna podr{ka albansko-separatisti~ke pobune na Kosovu i Metohiji. U principu se sla`em da je javni tu`ilac bio u pravu kad bi uputio zamerku {to delatnost Dolanca i Kruni}a karakteri{em kao drskost, licemerstvo i iskazivawe vlastodr`a~kih ambicija, pod uslovom da mi tu`ilac zamera zbog suvi{e velike blagosti mojih ocena. Wihova politi~ka delatnost nanela je i nanosi toliku dru{tvenu {tetu da zaslu`uje mnogo te`e kvalifikacije i krivi~ni progon po najte`im ~lanovima Saveznog krivi~nog zakona. Tu`ilac inkrimini{e i moje predloge za racionalnu ustavnu reformu jugoslovenskog politi~kog sistema. Inkrimini{e zapravo tekstove koji su ve} objavqeni na taj na~in {to su javno ~itani na tribinama raznih stru~nih udru`ewa: Udru`ewa kwi`evnika, Filozofskog dru{tva Srbije itd. Te tekstove sam ina~e uputio i Ustavnoj komisiji Skup{tine Jugoslavije kao svoj stru~ni doprinos, budu}i da sam pravnik, aktivnosti oko dono{ewa novih ustavnih amandmana. Na`alost, nikada nisam obave{ten o sudbini mojih predloga, a kasnije sam video da uglavnom nisu ni prihva}eni. Takvim postupcima se uop{te i ne ~udim kada imam u vidu da je predsednik Ustavne komisije Vidoje @arkovi}, ~ovek koji je zajedno sa Veselinom \uranovi}em dao nalog da se protiv nenaoru`anog naroda upotrebe bojni otrovi. Javni tu`ilac se posebno zadr`ava na mojim procenama realnog postojawa kulta li~nosti koji je bio sankcionisan i Ustavom Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije pre wegovih nedavnih izmena, a pri tome prenebregava ~iwenicu da je Josip Broz, bez obzira {to nije samo biv{em {efu dr`ave jo{ uvek za{ti}ena li~nost u ~iju odbranu ustaje Javno tu`ila{tvo po slu`benoj du`nosti. Javni tu`ilac u svojoj zavr{noj re~i navodi da je Josip Broz Tito obezbedio svoje mesto u istoriji jugoslovenskih naroda. Ja se tu sla`em sa javnim tu`iocem. Samo se razlikujem u jed nom sitnom detaqu. Javni tu`ilac verovatno smatra da bi ocena uloge Jo sipa Broza mogla biti pozitivna, a ja sam uveren da bi ona mogla biti samo negativna. Me|utim, iz ovoga se vidi samo to da javni tu`ilac i ja raz li~ito mislimo o jednoj li~nosti i ni{ta vi{e. Ne vidim postojawe bilo kakvog razloga za sudsku intervenciju, sudsku arbitra`u u procewivawu ko je u pravu javni tu`ilac ili ja. To mo`e biti samo stvar nau~ne raspra ve, a ne sudskog procesa po{to je ipak re~ o istorijskoj li~nosti koja vi{e ne igra nikakvu ulogu u javnom i politi~kom `ivotu. I pod uslovom da zaista kleve}em li~nost Josipa Broza Tita u svojoj kwizi pitam se, za{to je od svih jugoslovenskih dr`avnika jedino wegova li~nost za{ti}ena. Pi tam se za{to javni tu`ilac u posledwih 40 godina nije istupao u odbranu nekog drugog jugoslovenskog biv{eg dr`avnika, recimo Kraqa Aleksan dra, koji ima najve}e zasluge i za srpsku pobjedu u Prvom... Sud opomiwe au tora da se dr`i okvira predloga za zabranu. Autor zatim izjavi:
650

[to se ti~e realnosti postojawa kulta li~nosti dovoqno je da uka`em samo na primer takozvane [tafete mladosti i drugih politi~kih... Sud opomiwe autora da ne pomiwe re~ takozvane pa autor izjavi: povla~im re~ takozvane. Zatim izjavi: Pitam se {ta tu`ilac u stvari negira: da li negira ~iwenicu koju iznosim u kwizi da je Josip Broz bio apsolutni nosilac vlasti ili da je usled toga apsolutno odgovoran za posledice takvog oblika vladavine. Da li mo`da stalne kampawe protiv politi~kih protivnika i neprijateqa idu u prilog mojoj ili tu`io~evoj tezi. Tu`ilac daqe inkrimini{e moje mi{qewe da je Josip Broz `ivio u rasko{i i luksuzu, mada je o tome ve} vi{e puta sva jugoslovenska javnost informisana detaqnim popisivawem prilika u wegovim rezidencijama i li~ne imovine povodom koje su vo|eni sudski procesi. O~ekivao sam od tu`ioca da bar iznese neki argument kad je pobijao moju tvrdwu o makijavelisti~kim metodama Brozovih obra~una sa wegovim politi~kim protivnicima. Mada tu`ilac ne iznosi nijedan kontraargument, brane}i svoju kwigu ja iznosim samo primer obra~una sa Milovanom \ilasom, maspokom u Hrvatskoj i liberalizmom u Srbiji. Ako je zaista neistinita moja tvrdwa da je Josip Broz vodio izrazito antisrpsku politiku, pitam se ko je onda formulisao sada{wi ustavni polo`aj Srbije. Se}am se dobro ustavnih promena iz 1971. i 1974. godine, kada su mnogi ugledni srpski intelektualci politi~ki stradali i sudski progawani samo zato {to su iznosili druga~ije mi{qewe od mi{qewa onih koji su koncipirali ustavne promene. Sam Broz je u to vreme vodio politi~ku kampawu za dono{ewe novog ustava. [to se ti~e izmi{qawa novih nacija, navodim samo slu~aj Avde Hume. Sud opomiwe autora da se u zavr{noj re~i dr`i okvira predloga za zabranu. Autor zatim izjavi: Po{to tu`ilac nije naveo nijedan dokaz kojim bi opovrgao moju tvrdwu o postojawu policijske kontrole stanovni{tva, posebno putem institucije dru{tvene samoza{tite, podse}am sud da su jo{ 1975. godine u svim ustanovama, preduze}ima i sli~nim mestima formirana takozvana partijska jezgra kao prete~e kasnijih komiteta za dru{tvenu samoza{titu. Da su formirane posebne jedinice dru{tvene samoza{tite ~iji su pripadnici imali plave uniforme, sli~ne uniformama civilne za{tite. Bile su naoru`ane i wima su direktno komandovali partijski komiteti. Tek prije nekoliko godina one su preba~ene u nadle`nost teritorijalne odbrane i tada su im zamewene uniforme. Prema tome, nije re~ ni o neistini, ni o kleveti. Re~ je o istinitom podatku koji tu`ilac nije ni poku{ao da opovrgne. [to se ti~e mogu}eg uznemiravawa javnosti, tu`ilac tako|e ne iznosi nijedan dokaz, on iznosi samo svoje mi{qewe, a tu`io~evo mi{qewe nije dovoqno da bi sud mogao doneti odluku o zabrani moje kwige pa predla`em sudu da se predlog javnog tu`ioca odbaci kao neosnovan.
651

To je sve {to imam da izjavim. Punomo}nik autora adv. \or|e Mamula u zavr{noj re~i izjavi: Javna tu`ba se poziva na dva propisa koji su ovde osnov za zabranu kwige [e{eqa. Pri tome se zaboravqa da je smr}u predsednika Republike ta funkcija prestala da postoji, pa samim tim prestaje i potreba za za{titom koja je predvi|ena u zakonu. Zato taj deo predloga mora otpasti jer nije osnovan. Izraz u prvom stavu na strani 2/ je neodre|en jer se ne zna na koga se odnosi izraz despoti i satrapi. Dru{tvenopoliti~ke prilike nisu za{ti}ene. O Slu`bi dr`avne bezbednosti pi{e {tampa i o tome je formirano javno mwewe i wegovi stavovi o tome. [tampa je mnogo pisala i o Stanetu Dolancu i o pojedinim drugim li~nostima, a svi oni se ne mogu izjedna~avati sa dr`avom i wihovim imenima ne mo`e se dovesti u pitawe povreda ugleda Jugoslavije. [tampa je odigrala pozitivnu ulogu i privikla je javnost na mnogo ve}u toleranciju prema mnogim li~nostima i pojavama u na{em dru{tvu. [e{eq je iskoristio svoje pravo na slobodu javnosti i predlog javnog tu`ioca je neosnovan. Punomo}nik autora adv. Velimir Cveti} u zavr{noj re~i izjavi: Sa pitawem javnosti se mnogo manipulisalo do sada. Me|utim, mi moramo biti svesni toga da niko od nas nema stvorenu javnost i da je tek sada stvaramo. Na{e dru{tvo ide napred, a na{a dr`ava ostaje na starim osnovama i mi smo jo{ uvek na takvom stepenu da na{oj dr`avi treba da zabrawuje neke kwige, iako je tako ne{to davno prevazi|eno. Kwige koje se zabrawuju ~itaju se 10 puta vi{e od onih koje se ne zabrawuju. Mi moramo da se borimo protiv takvih zabrana i posebno treba imati u vidu da ovde mi u Srbiji ne{to zabrawujemo dok s druge strane u Sloveniji ima sasvim druga~ijih i suprotnih pona{awa. Jedini ispravni stav koji sud mo`e da zauzme je da odbije predlog za zabranu. Javni tu`ilac, autor i wegovi punomo}nici izjavquju da nemaju ni{ta novo da izjave niti da predlo`e. Po{to se niko nije javio za re~ objavqeno je da je pretres zavr{en. Nakon ve}awa i glasawa, sud je doneo re{ewe: Zabrawuje se rasturawe u celosti kwige Pledoaje za demokratski ustav, ~iji je autor, {tampar i izdava~ [e{eq dr Vojislav iz Zemun Poqa, ul. Mihaila Pupina br. 14, po{to se u ovoj kwizi iznose neistine kojima se mo`e uznemiriti javnost i istovremeno nanosi povreda ugleda SFRJ, na osnovu ~l. 26. st. 1. ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti i ~l. 2. st. 1. ta~. 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informacija. Oduzimaju se svi primerci kwige Pledoaje za demokratski ustav i po pravosna`nosti ovog re{ewa imaju se uni{titi. Izreka ovog re{ewa po pravosna`nosti objavi}e se u Slu`benom listu SFRJ i Slu`benom glasniku SR Srbije.
652

Obavezuje se dr [e{eq da plati tro{kove postupka ~iju }e visinu naknadno opredeliti posebnim re{ewem predsednik ve}a i pau{al u iznosu od 100.000. dinara u roku od 15 dana po pravosna`nosti re{ewa, pod pretwom prinudnog izvr{ewa. Re{ewe je javno objavqeno, dati su kratki razlozi za dono{ewe istog i stranke pou~ene o pravu na `albu. Autor [e{eq dr Vojislav tra`i da se re{ewe dostavi wegovom punomo}niku adv. Cveti} Velimiru. Zavr{eno u 16,40 ~asova. Polovinom decembra dostavqen mi je i pisani otpravak Re{ewa o zabrani: Okru`ni sud u Beogradu, u ve}u sastavqenom od sudije Simi} Ilije, kao predsednika ve}a i sudija porotnika Jovanovski Qubi{e i Borojevi} Milenka, kao ~lanova ve}a, sa zapisni~arem Mitri} Stanom, u postupku po predlogu Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu Ut. br. 38/88 od 6. decembra 1988. godine za zabranu rasturawa kwige Pledoaje za demokratski ustav, po odr`anom pretresu u prisustvu zamenika Okru`nog javnog tu`ioca u Beogradu Dragojlovi} Vojislava, autora, izdava~a i {tampara [e{eq dr Vojislava i wegovih punomo}nika adv. Cveti} Velimira i Mamula \or|a, doneo je i na dan 12. decembra 1988. godine javno objavio re{ewe: Zabrawuje se rasturawe u celosti kwige Pledoaje za demokratski ustav, ~iji je autor, {tampar i izdava~ [e{eq dr Vojislav iz Zemun Poqa, ul. Mihajla Pupina br. 14, po{to se u ovoj kwizi iznose neistine kojima se mo`e uznemiriti javnost i istovremeno nanosi povreda ugleda SFRJ, na osnovu ~l. 26 st. 1. ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti i ~l. 2. st. 1. ta~. 5. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informacija. Oduzimaju se svi primerci kwige Pledoaje za demokratski ustav i po pravosna`nosti ovog re{ewa imaju se uni{titi. Izreka ovog re{ewa po pravosna`nosti objavi}e se u Slu`benom listu SFRJ i Slu`benom glasniku SR Srbije. Obavezuje se dr [e{eq da plati tro{kove postupka ~iju }e visinu naknadno opredeliti u posebnom re{ewu predsednik ve}a i pau{al u iznosu od 100.000- dinara u roku od 15 dana po pravosna`nosti re{ewa, pod pretwom prinudnog izvr{ewa. Obrazlo`ewe: Okru`no javno tu`ila{tvo u Beogradu je na dan 6. decembra 1988. godine donelo re{ewe o privremenoj zabrani kwige Pledoaje za demokratski ustav, ~iji je autor, izdava~ i {tampar [e{eq dr Vojislav. Isto tu`ila{tvo podnelo je ovom sudu predlog pod brojem Ut. 38/88 od 6. decembra 1988. godine, koji je u sudu primqen 7. decembra 1988. godine da se u celosti izrekne zabrana rasturawa kwige Pledoaje za demokratski ustav. Na pretresu javni tu`ilac je ostao pri podnetom predlogu koji je zasnovao na odredbi ~l. 2. st. 1. ta~. 5. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informacija i ~l. 26. st. 1. ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti.
653

Dr [e{eq i wegovi punomo}nici protivili su se predlogu javnog tu`ioca za zabranu, nalaze}i da nisu ispuweni uslovi za zabranu ove kwige. U dokaznom postupku pro~itani su oni delovi kwige Pledoaje za demokratski ustav koji su obuhva}eni re{ewem Javnog tu`ila{tva o privremenoj zabrani, a za ostale delove izneta je ukratko sadr`ina, pro~itana potvrda GSUP Beograd o oduzimawu 16 primeraka ove kwige od autora 9. decembra 1988. godine i re{ewe Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu od 6. decembra 1988. godine o privremenoj zabrani rasturawa ove kwige. Tako|e pro~itani su i ~lanci u listovima Mladost od 2. novembra 1987. godine, Studentski list od 24. februara 1988. godine i Danas od 29. novembra 1988. godine, {to su predlo`ili punomo}nici autora. Cene}i razloge sadr`ane u re{ewu o privremenoj zabrani rasturawa kwige Pledoaje za demokratski ustav i u predlogu za zabranu, kao i tvr|ewa sa razloga protivqewa izneta na pretresu od strane dr [e{eqa kao autora, izdava~a i {tampara i wegovih punomo}nika, sud je po oceni dokaza na{ao da su ispuweni uslovi predvi|eni u odredbi ~l. 2. st. 1. ta~. 5. Zakona o spre~avawu zloupotreba slobode {tampe i drugih vidova informacija (Slu`beni list SFRJ 58/76) i ~l. 26. st. 1. ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti (Slu`beni glasnik SR Srbije 16/80), pa je na osnovu ~l. 9, 9,12 i 13. Zakona o spre~avawu zloupotreba slobode {tampe i drugih vidova informacija doneo odluku da se zabrani rasturawe kwige Pledoaje za demokratski ustav, koju je dr [e{eq izdao u Beogradu 1988. godine i dostavio Okru`nom tu`ila{tvu u Beogradu 6. decembra 1988. godine. Analizom sadr`ine tekstova kwige Pledoaje za demokratski ustav mo`e se izvesti zakqu~ak da pojedini weni delovi nanose povredu ugledu SFRJ i istovremeno iznose neistine kojima se mo`e uznemiriti javnost. Tako se za Josipa Broza Tita u funkciji predsednika SFRJ govori na strani 5. o dugogodi{woj Brozovoj samovoqi, diktaturi i tiraniji, a potom na strani 39. navodi kao prvo da bi se ostvarile ustavne promene i reformisao politi~ki sistem da je potrebno definitivno ru{ewe kulta li~nosti Josipa Broza Tita kao nesumwivo glavnog krivca za gotovo beznade`nu situaciju u kojoj se na{la Jugoslavija. S obzirom da je Broz decenijama bio apsolutni nosilac politi~ke vlasti, apsolutno je i odgovoran za duboku ekonomsku, politi~ku i moralnu krizu. Izgra|uju}i svoj li~ni kult i samodr`avqe sistematski je eliminisao elementarne gra|anske slobode i prava, `iveo u rasko{i i luksuzu nezapam}enom u modernoj evropskoj istoriji, a kompletan politi~ki `ivot podre|ivao veli~awu vlastitog imena i djela. Efikasno je, ne biraju}i sredstva, spre~avao svaku ozbiqniju demokratizaciju komunisti~kog re`ima u ~ijem je ustoli~ewu odigrao presudnu ulogu, ne prezaju}i ni od pribjegavawa najogoqenijim makijavelisti~kim metodama obra~una sa ideolo{kim neistomi{qenicima i li~nim politi~kim protivnicima. Vodio je izrazitu antisrpsku politiku Na strani 105. se navodi da je nesporni narodni interes ne da samoupravqa i da se bak}e sli~nim besmislicama sa neiscrpnog Brozovog repertoara.
654

Sve ovo govori da autor ne ide kao nau~ni radnik za ozbiqnom nau~nom kritikom dela Josipa Broza Tita, {to ina~e nije strano u na{em demokratskom dru{tvu. Od wega bi se o~ekivala kritika bazirana na odgovaraju}oj dokumentaciji i nau~noj obradi. Suprotno od toga, on u ovoj kwizi neistinama nanosi povredu ugledu Josipa Broza Tita u funkciji predsednika Republike. Stavqaju}i delo Josipa Broza Tita pod znak navoda, govore}i o wegovoj diktaturi i tiraniji i navode}i da je on izgra|ivao svoj li~ni kult i samodr`avqe, da je sistematski eliminisao gra|ansku slobodu i prava i da je pribegavao najgrubqem obra~unu sa protivnicima ne samo da je u suprotnosti sa ocenama o kojima je istorija ve} dala svoj sud, naro~ito danas, osam godina posle wegove smrti, ve} se ovakvim neistinama omalova`ava i te{ko vre|a kako lik tako i delo Josipa Broza Tita, ~ime se istovremeno nanosi i povreda ugleda SFRJ. Ne mo`e se prihvatiti teza punomo}nika autora da je smr}u Josipa Broza Tita, po{to je tada prestala va`nost ustavne odredbe o funkciji predsednika Republike prestala istovremeno i potreba za za{titom wegovog ugleda kada do|e do povrede tog ugleda, obzirom na wegovo mesto u na{oj istoriji. Za li~nost Staneta Dolanca kao potpredsednika Predsedni{tva SFRJ navodi se na strani 5. da wegova drskost, licemerstvo i vlastodr`a~ke ambicije ne poznaju nikakve granice, a potom na stranama 258. do 260. u osmom poglavqu kwige u kome se prenosi krivi~na prijava protiv Dolanca upu}ena Vrhovnom vojnom tu`iocu JNA: Predla`em vam da pred nadle`nim vojnim sudom zahtjevaju pokretawe istrage protiv Staneta Dolanca zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no djelo odavawa vojne tajne {to je kao predsjednik Saveznog savjeta za za{titu ustavnog poretka i fakti~ki glavni {ef svih policijskih, obave{tajnih i kontraobave{tajnih slu`bi Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije nalo`io sebi podre|enim oficirima i podoficirima vojne kontraobave{tajne slu`be da novinarima Janezu Jan{i i Davidu Tasi}u podmetnu strogo povjerqive armijske dokumente koji se iskqu~ivo ti~u odbrambenih priprema zemqe... glavni mu je ciq da na taj na~in isprovocira `estoki gra|anski revolt i masovne nemire, kako bi mu to omogu }ilo obarawe sada{we slovena~ke politi~ke garniture relativno demo kratskog i slobodarskog usmjerewa, te na wihovo mjesto dovede sebi oda ne qude... Dolanc je odlu~io da obori Milana Ku~ana i kompletnu sada{wu slovena~ku politi~ku garnituru, te na vode}e polo`aje u toj repu blici ustoli~i one koji }e mu odu{evqeno izglasati jo{ jedan mandat. Objavqivawe krivi~ne prijave u kojoj su navedene iznete neistine predstavqa najgrubqe vre|awe li~nosti Dolanca kao potpredsednika Predsedni{tva SFRJ. Navod da je Dolanc podmetnuo vojne poverqive dokumente Jan{i i Tasi}u autor objavquje u vreme kada je op{tepoznat ishod pravosna`no okon~anog postupka protiv ovih lica. Ove uvredqive tvrdwe autor ni~im ne dokumentuje. On samo nudi saslu{awe kao svedoka predsednika Predsedni{tva Centralnog Komiteta SK Slovenije Milana Ku~ana na okolnost da li je Dolanc poku{ao da ga smeni i dovede druge qude, a u zavr655

{noj re~i `ali {to je sud odbio saslu{awe ovog svedoka, koji bi u ovom slu~aju, kako ka`e autor, eventualno mogao potkrepiti ili opovrgnuti wegove navode iz krivi~ne prijave protiv Dolanca. Pravo je autora, kao i svakog drugog gra|anina na{e zemqe da mo`e podneti krivi~nu prijavu nadle`nom tu`iocu protiv svakog gra|anina, ukqu~uju}i i onoga koji se nalazi na funkciji koju sada zauzima Dolanc, razume se ako nije neistinita. Me|utim, ovde se radi o objavqivawu sadr`ine te prijave, {to treba razdvojiti od ~ina podno{ewa prijave. Ovo utoliko pre {to on prijavu iz juna 1988. godine objavquje u decembru 1988. godine kada je ve} op{tepoznat ishod krivi~nog postupka koji je vo|en u Qubqani. Autor u odnosu na dru{tvenopoliti~ke prilike u SFRJ iznosi vi{e neistina. Tako se na strani 29. u poglavqu koje nosi naslov Ustav i ustavne promjene ka`e: Svakodnevno otkrivawe novih ~iwenica iz savremene istorije, pored ukazivawa na policijsku samovoqu, voluntarizam i neodgovornost vladaju}ih krugova prema interesima naroda i budu}nosti zemqe, sve vi{e dokazuje tezu da je posleratna Jugoslavija izgra|ivana na izrazito antisrpskoj platformi, da je to bilo mogu}e iskqu~ivo zahvaquju}i dugotrajnoj komunisti~koj diktaturi i kominternovskim receptima nemilosrdnog gu{ewa srpskog nacionalnog ponosa i dostojanstva. Daqe se u istom poglavqu na stranama 32-33. navodi: Sa izuzetkom Albanije i Rumunije, u modernom vremenu bi na evropskim prostorima te{ko bilo na}i zemqu sa izrazitijom policijskom kontrolom stanovni{tva od one koju je postigla Jugoslavija kroz takozvani sistem dru{tvene samoza{tite. Rije~ je o parapolicijskoj organizaciji {irokih razmjera koja provodi politiku uzdizawa denuncijacije na princip najvi{e dru{tvene vrijednosti i dokaza politi~ke provjerenosti i ideolo{ke pravovaqanosti. Wen je krajwi ciq da svaki gra|anin postane odani policajac koji }e prvenstveno bdjeti nad vlastitim mislima, pa nad rije~ju i djelom svojih najbli`ih, porodica, prijateqa, saradnika itd. Sistem dru{tvene samoza{tite u na{oj zemqi je regulisan kako Ustavom tako i zakonom i izno{ewem ovakvih neistina nanosi se povreda ugledu SFRJ. Ovo va`i i za tezu autora da se na{a zemqa posle rata izgra|ivala na izrazito antisrpskoj platformi {to je bilo mogu}e iskqu~ivo zahvaquju}i dugotrajnoj komunisti~koj diktaturi. Kada autor govori o ustavnim promenama navodi na strani 105. da je postupak ustavnih promjena koji jugoslovenski titoisti~ki re`im trenutno sprovodi o~igledno sterilan, pa zato od wegove realizacije ne treba ni{ta ozbiqno o~ekivati. Ustavni tekst }e se preopteretiti gomilom novih normi koje }e podstaknuti jo{ intenzivnije prelivawe iz {upqeg u prazno... Iz samog naslova kwige proizilazilo bi da je namera autora da da prilog ustavnim promenama, o ~emu je u celoj na{oj zemqi vo|ena u toku cele ove, kao i pro{le godine naj{ira rasprava, posle ~ega su ustavne promene usvojene u Skup{tini SFRJ, dok se promene Ustava SR Srbije nalaze pred usvajawem. Kako autor ovu kwigu izdaje u decembru 1988. go656

dine, kada su ve} izvr{ene promene tre}ine odredbi Ustava SFRJ dati ocenu da je sve to prelivawe iz {upqeg u prazno kompromituje i umawuje ugled na{e zemqe, a istovremeno mo`e i da uznemiri javnost sa takvim neistinama kao i onima koje su prethodno navedene. Autor ne mora biti zadovoqan sa izvr{enim promenama u Ustavu, a i sa polo`ajem SR Srbije. Sa tim nije zadovoqan ni veliki deo na{e javnosti, pa je upravo to razlog {to se pristupa pokretawu postupka za dono{ewe novog Ustava. U takvoj situaciji autor ovakvim ocenama ne daje objektivan prilog promenama. Po oceni suda ove neistine su dovoqne da se donese odluka o zabrani rasturawa ove kwige i suvi{no je upu{tawe i u druge delove koji se navode u re{ewu javnog tu`ila{tva. Ocena suda je da kwigu treba zabraniti, odnosno weno rasturawe u celini po{to se radi o integralno povezanoj {tampanoj stvari kwizi, a na osnovu ~l. 12. st. 2. Zakona o spre~avawu zloupotreba {tampe i drugih vidova informacija. Odluka o objavqivawu izreke re{ewa u Slu`benom listu SFRJ i Slu`benom glasniku SR Srbije doneta je na osnovu ~l. 17. Zakona o spre~avawu zloupotreba {tampe i drugih vidova informacija i na osnovu ~l. 28. Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. Sud je odbio kao suvi{an predlog punomo}nika autora da se saslu{a kao svedok Nenad Bu}in u vezi lova Staneta Dolanca, jer da je to i ta~no, to ne bi moglo imati uticaja na odluku suda o zabrani rasturawa ove kwige. Predlog za pribavqawe izve{taja od Skup{tine Bosne i Hercegovine u vezi izgradwe vila nekih rukovodilaca iz ove republike u Neumu nije ni u kakvoj vezi sa zabranom ove kwige, a {to se ti~e saslu{awa Ku~ana kao svedoka taj predlog je suvi{an, jer je i sam autor, kao {to je ve} izneto, naveo da bi on samo eventualno mogao potkrepiti wegove navode iz prijave protiv Dolanca. Sud je tako|e odbio i predlog da se preko Instituta za ispitivawe javnog mwewa izvr{i ispitivawe javnosti da li je u konkretnom slu~aju moglo do}i do uznemiravawa javnosti sa sadr`inom ove kwige, po{to bi to bilo u suprotnosti sa re{ewem o privremenoj zabrani. Sud je cenio i sadr`inu tri ~lanka ~ije su ~itawe predlo`ili punomo}nici autora, pa je na{ao da je wihova sadr`ina u skladu sa demokratskim odnosima na{eg dru{tva prema {tampi, ali sve to ne mo`e imati uticaja na dono{ewe odluke suda u ovom konkretnom predmetu. Odluka o tro{kovima postupka doneta je na osnovu ~l. 96. st. 2. i 95. st. 2. ta~. 6. Z KP. Pravna pouka: Protiv ovog re{ewa dozvoqena je `alba u roku od tri dana od dana prijema pismenog otpravka istog. Vrhovnom sudu SR Srbije, a preko ovog suda. Devetnaestog decembra `alio se advokat Velimir Cveti}: Protiv prvostepenog re{ewa Kr. 149/88, od 12.12.1988. god, koje mi je skoro pakosno uru~eno u petak posle 13 ~asova, iako se zna da se ne radi u subotu i nedequ, a {to ~ini samo sudija Simi} kada sam ja u pi657

tawu, i tako mi ostavqa samo jedan dan za `albu, a u tom danu, primim 30 klijenata, ali ipak u zakonskom roku od tri dana ja, punomo}nik kwi`evnika i profesora Vojislava [e{eqa iz Beograda, adv. Velimir Cveti}, u zakonskom roku koji nisam dobio, podnosim slede}u `albu protiv re{ewa Kr. 149/88, od 12.12.1988. god, na koje se `alim sa svih zakonskih razloga. Razlozi: Sud odmah u samom po~etku, isti~e, Zabrawuje se rasturawe u celosti kwige Pledoaje za demokratski ustav, ~iji je autor, {tampar i izdava~ Vojislav [e{eq, po{to su (navodno) u ovoj kwizi iznete neistine kojima se mo`e uznemiriti javnost i naneta povreda ugleda SFRJ, na osnovu ~l. 26. st. 1 t. 2 Zakona o izdava~koj delatnosti i ~l. 2 st. 1 i 5 Zakona o spre~avawu slobode {tampe i drugih vidova informisawa. 2. Odmah isti~emo da je tu`ilac ovu kwigu ranije zabranio, a sud to samo potvr|uje, sa razlikom {to kwigu zabrawuje u celosti, {to prekora~uje predlog tu`ioca, pro{iruje ga svim shvatawima koja nisu pravnoistorijska, ve} politi~ka i neodr`iva. 3. Pre svega isti~emo da je sud postupao sa autorom, samo po krivi~nom postupku, kao sa okrivqenim, ne daju}i pravo autoru i izdava~u da se izjasni, prvo kao autor, pa kao izdava~, ve} se odmah svelo sve na krivi~ni postupak i na okolnost; gde su kwige, ko ih je prodao, koliko ih je prodato, i sve kao {to radi istra`ni sudija. 1. Isti~emo, da zloupotrebu {tampe, a naro~ito zabrane kwi`evnog dela kwi`evnika, ~ini onaj ko zabrawuje {tampu i kwige, a to naro~ito obzirom na novu dopunu Ustava SFRJ. 2. Isti~emo, da je sud, bio toliko subjektivan, {to smo i o~ekivali kada je u pitawu sudija Simi}, pa se ne mogu ni uporediti, re{ewe i predlog tu`ila{tva, obzirom da je re{ewe pro{ireno i sadr`i stavove suda nezavisne od predloga tu`ioca. 3. Posebno smo istakli zaostajawe dr`ave, i wene prakse kroz sud u odnosu na politi~ko kretawe naroda, u toj meri, da se ne mogu gajiti nade da }e dr`ava susti}i narod u demokratiji. Politika koju vodi CK SKJ, toliko odudara od starog Ustava SRS i SFRJ, od birokratije i dr`avne uprave, od pravosu|a, da je beznade `no verovawe da }e dr`avna organizacija susti}i raspolo`ewe naro da srpskog. Iz sudnice se zaista ne vidi ni{ta, od onoga {to se desilo kroz kretawe Srbije. Ne vidi se ni{ta od onog mitinga bratstva-jedinstva, od milion i 600 hiqada qudi, od stremqewa preko tri miliona qudi pre tog zbora u Kosovu Poqu, Kraqevu, ^a~ku, T. U`icu, Vaqevu, Ni{u, Kragujevcu, i drugim gradovima. Ose}a se tu`na jesen umesto prole}a koje je do{lo kroz politi~ku demokratiju. Kada bi ovakva dr`ava koja nije promenila nijednu normu, u odnosu na slobode bila podeqena na: upravuizvr{nu, zakonodavnu, i sudsku vlast, i na stavove SK Srbije u odnosu na te vlasti Srbije i kada bi se to figurativno pokazalo u ~etiri Armije, onda bi se utvrdilo:
658

Prvo, demokratsko kretawe, narodaqudi, je sa svojom armijom oti{lo tako daleko napred da preti opasnost od neprijateqskih sila sa bokova, obzirom da to stremqewe ne prati ni u kojoj meri sudska i upravna vlast, a samo u maloj meri zakonodavna vlast, ali jo{ ne sa novim Ustavom. Zbog ovog prosto je neverovatno, da se u Srbiji koja se tako probudila, da se vi{e ne mo`e uspavati, kao da smo mi narod, koji, kada osvoji slobodu, zaspi i sawa san slobode kao medved, dok ga neko ne probudi, onda kada te slobode po~ne da gubi u Vojvodini, Kosovu, napade iz Slovenije, Hrvatske i Bosne, trpimo kao bo~ne udare pa i od srpske birokratije. Tada se desi narod. Ali to ne uo~ava sud u ovom prvostepenom re{ewu, ve} tako olako zabrawuje kwigu od koje kwi`evnik [e{eq `ivi. Sud nije ni utvrdio ni konstatovao da je [e{eq, ~lan Udru`ewa kwi`evnika Srbije i da mu je kwi`evnost jedino zanimawe, a kwige se jedna za drugom zabrawuju. Ali sre}a da se nisu tako okomili na Intervju, Dugu, kao {to su se okomili na [e{eqa i wegove kwige. Tako u Kwi`evnim novinama, ~itamo lucidnu studiju Vasiqevi}a O prestupnicima i qudskim pravima, u kojoj studiji on kazuje mnoge pravne istine, ali i druge, pa ka`e i slede}e: Mnoga su|ewa i ka`wavawa u Beogradu i BiH, zabrana kwiga i ~asopisa sa ve~ito slu{anim obrazlo`ewem da mogu da uznemire javnost, a {ta bi to uznemirivalo javnost ne ka`e se. Jo{ gore: O opasnoj prirodi podataka, saop{tenim i nau~nim, kwi`evnim publikacijama, delima i sl. odlu~uju tu`ioci i sudije ne pitaju}i nau~nike i kwi`evnike??? [to ozbiqno navodi na sumwe u pouzdanost odluka, s obzirom na znawe i obrazovawe, prose~nog delioca pravde, kao i s obzirom na wegovu samostalnost! Ovo tim pre {to su ~esto bez pogovora prihvatana merodavna politi~ka mi{qewa stru~waka iznesenih na sastancima u mesnim zajednicama. Tako je, na primer, zabrawena kwiga grupe nau~nika u redakciji prof. M. @ivkovi}a, Socijalni problemi jugoslovenskog dru{tva, u kojoj je prili~an deo teksta, prenesen iz Zakona objavqenog u Sl. listu SFRJ. Toliko se studiozno radi u ovom slu~aju koji isti~e Vasiqevi} pa je zabrawen zakon, zato {to ga je upotrebio ~ovek, koji ne pripada piscima sluganske literature, kako pi{e Politika od 16.12.1988, sa skupa vojvo|anskih intelektualaca. Tu se govori o bolnim posledicama, koje su na peru kulture, ostavila osiona autonoma{ka vlast i put od srpske Atine do vojvo|anske Tirane, qudi se pitaju kako da iza|u iz dugogodi{weg mra~nog tunela. Kada su u pitawu E. Kardeq i V. Bakari}, tu`ilac nalazi, da je [e{eq povredio ovu dvojicu mislilaca, iako je nesporno, da je bar hiqadu qudi o wima reklo ovo {to je rekao [e{eq. Pa ponovo citiram dr Vasiqevi}a: Neki vode}i revolucionari brzo su zaboravili neke ideale, toliko brzo da ima osnova da se zapita da li su im bili odani. Jo{ ratni huk ~estito nije pro{ao, a Kardeq i Bakari} se iskqu~ivo okre}u Sloveniji odnosno Hrvatskoj i wihovim interesima, wihovom nacionu, koji i ranije od 1918. do 1941. nikada nije bio u podre|enom polo`aju. Oni su otvorili proces koji nas je danas doveo na ivicu ponora razaraju}i tako jugoslovensku zajednicu, razaraju}i tkivo jugoslovenske zajednice.
659

Taj, uslovno uzeto, novi agresivni nacionalizam, koji nas je zapahnuo iz Slovenije i Hrvatske, uskoro je postao obrazac daqih izopa~avawa i lo{ primer pona{awa u ostalim jugoslovenskim sredinama. Deo nekada{wih revolucionara, okupqen u samom vrhu politi~ke i dr`avne vlasti ve{to je manipulisao nacionalnim pitawima, da bi se stvorilo osam tamnih vilajeta sa wihovom neograni~enom mo}i i neslu}enim povlasticama. Suverenost naroda... slu`ila je kao pokri}e za uve}avawe privilegija i mo}i, za stvarawe neosnovanih, duhovnih, dru{tvenih nejednakosti i na kraju za razbijawe dr`avne zajednice koja se od 1929. do 1974. zvala Jugoslavija. Daqe, dr Vasiqevi} isti~e kako Slovenija poziva Evropu, preko Evropske skup{tine da za{titi Sloveniju, koja Evropi kulturno i civilizacijski, pripada! a) sada nedavno, sekretar Predsedni{tva CK SKJ Stefan Koro{ec tra`i da Jugoslavija u|e u Evropsku zajednicu. Zar ovo nije opozicija dr`avi SFRJ, kada sekretar partije tra`i ulazak u EZ, a ne parlament dr`ave, ne vlada dr`ave Jugoslavije? Tako svi oni imaju privilegije jer se u vo|stvu izme|u sebe cepaju na neprincipijelne koalicije protiv jedne republike, kako re~e Vasil Tupurkovski. Kao da ovo nije opozicija Jugoslaviji, {to je rekao Koro{ec. Ali samo se takve opozicije trpe. Mora se biti u sistemu pa onda mo`e da se govori {ta se ho}e, a da javnom tu`iocu ne padne na pamet, da upravo oni uznemiravaju gra|anstvo, da oni uznemiravaju javnost koju jo{ nisu ni stvorili. Tako poodavno ~lan predsedni{tva SFRJ \uranovi}, pi{e Politici, Da biv{u Jugoslaviju nije trebalo ni stvarati. A intelektualce je ovo asociralo na pro{la vremena iz borbi bjela{a i zelena{a. Posle toga, ali nedavno ~lan Predsedni{tva SFRJ, ka`e, da tu Jugoslaviju koju nije trebalo ni stvarati nije trebalo ni braniti 1941. To on ka`e posle iskustva o genocidu nad srpskim, jevrejskim i ciganskim narodom koje su usta{e pobili na najzlo~ina~kiji na~in u istoriji. To on govoriposle posledica. Nijednom tu`iocu nije palo na pamet da tu`i Vrhovca zbog ovog uznemiravawa javnosti i omalova`avawa ugleda SFRJ. Ovo produ`ava i tre}i ~lan Predsedni{tva Dolanc, kada govori o Kosovu, o \or|u Martinovi}u i dr. A dr Vasiqevi} upravo pokazuje na slu~aju Martinovi}, posle ~ijeg nabijawa na kolac oblo`en fla{om, potpuno je zaboravqena nacionalna obespravqenost, pojedinih naroda (Srba, podvukao V. Cveti}...) {to odudara od savremene civilizacije, a vu~e u mrak davno zaboravqenih vremena, u primitivizam koji nema ni~eg zajedni~kog sa novim stole}em i novim milenijumom ka kojem se ide. Drasti~an primer zverstva je slu~aj Martinovi}a, mada su najugledniji, opet, slovena~ki stru~waci predvo|eni ako se ne varam, Mili~inskim, dali nalaz, koji je potvrdio tezu o povredama prilikom samozadovoqewa izopa~enih seksualnih nagona, a i laiku je te{ko da poveruje da on nije `rtva albanske obesti. Nekome je u visokoj politici trebalo da se stvar zata{ka!
660

Ovaj slu~aj vodi na{a kancelarija i mi znamo koliko zlikovaca je radilo na zata{kavawu ovog slu~aja, koje smo hteli da iznesemo i pred Komisiju za prava ~oveka, i pred Me|unarodni sud u Strazburu, gde se mo`e ~ovek kao individua pojaviti, za{ta je Jugoslavija potpisala konvenciju ali nije prihvatila postupak, pa na{i gra|ani kao i gra|ani Albanije, nemaju pravo sami da se pojave, ali mi }emo se pojaviti. Sve ovo isti~emo da poka`emo da upla{eni tu`ilac ne sme da pomisli da su ovi qudi u stvari stra{no uznemirili javnost. Molimo Vrhovni sud da ve} jednom ka`e {ta je to uznemirewe javnosti?! Tako je kwiga kwi`evnika [e{eqa, uznemirila javnost! Tu javnost nisu uznemirili oni crnogorski rukovodioci, koji su naredili da se prebije punoletni crnogorski narod na @utoj gredi i u Titogradu, kojeg nazivaju Pendrek varo{. Ima li tu`ioca, sudije i ~oveka, koga nije uznemirila, slika iz TV Beograd, ZIP, u 20 h, kada milicioneri tuku stasitog mladi}a pred crnogorskim narodom i otimaju mu zastavu iz ruke, a to je najve}e posramqewe ~oveka uop{te, a on nesre}nik pod batinama, vi~e To je moja zastava. Jedan razbojnik u milic. uniformi sti`e da ga pred o~ima TV zvizne pre ulaska u maricu. Tu`io~e SFRJ, Baki}u, da li je ovo uznemirewe svesti i javnosti ili nije!??? Smeta vam dr [e{eq, a ne smeta vam mla}ewe jednog punoletnog naroda i zavo|ewe diktature, a mi ne mo`emo na Kosovu od 1981. g. fa{iste da opsednemo opsadnim stawem, zato {to to ne da koalicija, u koju pripadaju batina{i iz C. Gore. Pitamo @arkovi}a i \uranovi}a, jesu li oni naredili da se tu~e crnogorski narod, a posebno zato {to je @arkovi} na jednom skupu izjavio, da te mere nisu dobro sprovedene. Zna~i li to da su mere dobre, mere batinawa, ali da nisu dobro sprovedene batinawem? Re~e mi jedan crnogorski junak iz revolucije, Radoje Vuk~evi}, da je ministar unutra{wih poslova koji je naredio batinawe bio predsednik sindikata Jugoslavije. Da li je to istina? Uznemirava li to javnost! 4. ^ak Napoleon, koji je mrzeo advokaturu i pravosu|e nije dozvo lio da se nezakonito tvrdi, da je javnost uznemirena, a da se to ne doka`e. U wegovom zakonu je pisalo, da tu`ilac koji tvrdi da je javnost uz nemirena, mora da dovede 12 kvalifikovanih svedoka koji moraju da potvrde da su uznemireni pisawem onih koje dr`ava ne voli. Tako je slav ni pamfletista (Jugoslavija pamflet ne razume i ~ita ga negativno, mada je to najmawi prostor u kome se ka`e najve}a istina) Kurije, dokazao pomo}u tu`io~evih 12 svedoka da nije uznemirio javnost Francuske toga doba. Eto na{ propis o uznemirewu javnosti, nije moderan ni u odnosu na Napoleona. On je surov, nasilan, bez potrebe dokazivawa, kao {to u Gr~koj nije trebalo dokazivati, da je neki ~ovek {pijun, ako je komunista. Sama ~iwenica da je komunista, dokaz je da je on {pijun. Ako kwi`evnik nije ~lan sluganske literature, onda dolazi u situaciju onih drugih koji eventualno mogu da se trpe i onih III, moralno nepodobnih disidenata, za koje se osniva Cenzura.
661

[e{eq je u te`em polo`aju i od onih zbog kojih se odre|uje cenzura. Cenzori kwi`evnika progla{avaju nepodobnim. Bri{u {ta ho}e iz wegovog teksta, ali ipak qudi mogu po belini stranica na kojima nema teksta, da pro~itaju {ta je sve cenzura zabranila. A) U slu~aju dr [e{eqa, po mi{qewu tu`ioca, ni cenzura nije dovoqna. b) Izme|u teksta [e{eqa i ~itala~ke publike umesto cenzora postavqaju se OJT i sud. Oni zabrawuju celokupno delo. Tekst u celosti, pa nema mogu}nosti da se bilo {ta izme|u redova ~ita, u belilu, jer je sve pocrnelo. 5. Da nije Kwi`evnih novina, Nona i Studenta, te{ko bismo bili u stawu, da upore|ujemo slugansku literaturu, podno{qivu literaturu i disidentsku literaturu, koja po mi{qewu suda pripada kwi`evniku i dr [e{equ. O tome izvanredno pi{e u Kwi`evnim novinama Zorica Bo`i}, s tim {to obja{wava cenzorske metode, ali ne sti`e do potpune zabrane, kada umesto cenzora nastupaju tu`ila{tvo i sud. Ona obja{wava kako se progla{ava ~ovek za disidenta, proizvodi ideolo{ki jeretizam, dru{tvena kazna za ideolo{ki prestup u domenu kwi`evnosti. Zabrana kwiga Vojislava [e{eqa, spada u terapeutske funkcije dr`ave, kroz javno uspostavqawe autoriteta. Cenzorsko `igosawe kwi`evnog dela [e{eqa, dovodi ga u moralno nepodobne u koje je bio `igosan pre nego {to je po~eo da pi{e, {to se otkriva kroz ~itav niz i detekciju skrivenih i tajnih znakova neprijateqstva. II Pitao sam se pred sudom, da li ne~emu vredi sloboda koja nije izborna, kako re~e filozof Sartr. Za{to tu`ilac treba da odredi {ta smem, a {ta ne smem da ~itam? Zar je dru{tvo toliko maloletno da treba tu`ilac da mu ~uva psihi~ko zdravqe i mir? Naviknuti smo da kod uznemirewa uzmemo neko medicinsko sredstvo, a sada saznajemo da je pravno sredstvo kod psihi~kog uznemirewa, boqi lek od bilo kog Altaraksa. Tako mi dobijamo lekove od tu`ila{tva, koje nas spre~ava da ~itamo proskribovane kwige. Tu`ilac zna, da smo mi pro~itali sve od Hitlerovog Main Kampf, preko Dnevnika grofa ]ana o Musoliniju i fa{izmu, od Gulaga do Golog otoka. Zaista, treba upore diti to {to pi{e [e{eq, sa onim {to pi{u gore navedeni dr`avnici i onda se uveriti da su oni ti koji uznemiravaju javnost, a [e{eq se trudi da im vrati mir, kada govori recimo o Hakiji i Hamdiji Pozdercu, koji su uglavnom pali zbog wegovih pisama i otkriveni u aferi iz Kladu{e. Zar on uznemirava javnost kada govori o onim pqa~ka{kim Neuma{ima, u koje pripada i biv{i predsednik Partije Renovica i biv{i predsednik SSRNJ ili kad govori o onom prqavom ~lanu CK iz Zrewanina, koji je dobio ~etvorosobni stan. Zatim kredit od 8 milijardi sa 5% kamate, od ~ega je napravio ku}u i stan na moru. Zar on nije uznemirio javnost, a [e{eq, koji ga otkrivajeste?!!
662

Tu`ilac u ovom zahtevu za zabranu kwige {titi i Bo{ka Kruni}a, opet biv. predsednik Partije, vo|a autonoma{kih mangupa u Vojvodini i vode}i podr`avalac kosovske kontrarevolucije. Uostalom, neka zabrawuju kwige, qudsku misao, time zabrawuju i slobodu ~oveka, koji mo`e biti slobodan, samo onda, kada slobodno mo`e da se razvija, osloba|a od zabrana, kada mo`e da ~ita i saznaje, razvija se i slobodarski raste. Ve} iz prve zabrawene kwige [e{eqa, nema ~etvorice od petorice, od tada {ti}enih! Uskoro ne}e biti i nekih drugih! A kwige se zabrawuju jedna za drugom iako oni padaju kao trule kru{ke, jedan za drugim. Sa iznetog predla`emo da Vrhovni sud preina~i re{ewe Okru`nog suda Kr. 149/88, od 12.12.1988. g. i oslobodi zabrawenu kwigu kwi`evnika dr [e{eqa, Pledoaje za demokratski ustav. Nadamo se da }e Vrhovni sud prvi osetiti u kojoj meri se razlikuje nova nada ro|ena u politici Srbije od starih zakona koje sud primewuje, bez nove misli, i novog uverewa. Osamnaestog decembra Vrhovnom sudu Srbije `alio se advokat \or|e Mamula: Protiv re{ewa Okru`nog suda u Beogradu Kr. br. 149/88 od 12. XII 1988. godine, kojim je zabraweno rasturawe u celosti kwige, ~iji je autor, {tampar i izdava~ dr Vojislav [e{eq, nau~nik-sociolog bez zaposlewa, Zemun Poqe, ul. Mihaila Pupina br. 14, po{to se u kwizi iznose neistine kojima se mo`e uznemiriti javnost i istovremeno nanosi povreda ugleda SFRJ, na osnovu ~l. 26. st. 1. ta~. 2. Zakona o izdava~koj delatnosti i ~l. 2. st. 1. ta~. 5. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, uz oduzimawe svih primeraka kwige i obavezu autora [e{eqa da naknadi tro{kove postupka, kao punomo}nik Vojislava [e{eqa, izjavqujem `albu: I. zbog bitnih povreda odredaba postupka II. zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa III. zbog pogre{ne primene materijalnog prava IV. zbog odluke o zabrani rasturawa kwige V. zbog odluke o tro{kovima postupka. Obrazlo`ewe: Ad. I. Budu}i da se u ovakvim postupcima shodno primewuju odredbe Zakona o krivi~nom postupku (~l. 18. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe...) punomo}nicima autora [e{eqa nije omogu}en uvid u spise Kr. 149/88 Okru`nog suda u Beogradu, a posebno uvid u kwigu Pledoaje za demokratski ustav, sa obrazlo`ewem da postoji re{ewe o privre menoj zabrani OJT u Beogradu, ~ime je povre|ena procedura, jer je od suda zatra`ena zabrana cele kwige, a u re{ewu o privremenoj zabrani se navode samo tri-~etiri kratka odlomka, pa punomo}nici nisu mogli da u dokaznom postupku pru`e dokaze, obja{wewa i stavove u prilog preostalih delova kwige. Ostali delovi kwige samo su spomenuti tako {to su navedeni naslov i podnaslovi prilikom delimi~nog prelistavawa kwige. Sud uop{te i ne spomiwe druge delove kwige pored onih koje je preuzeo iz re{ewa o privremenoj zabrani OJT u Beogradu, pa tako i ne na663

vodi u ~emu su neistine u tim drugim delovima kwige, li{avaju}i tako punomo}nike [e{eqa da tome suprotstave svoje argumente i nove dokazne predloge, a re~ je o odlu~nim ~iwenicama. Sud ni slovom ne obrazla`e iz ~ega proizilazi budu}a neizvesna okolnost izra`ena u apstraktnoj posledici, odnosno mogu}nosti uznemirewa javnosti, ve} samo parafrazira zakonski tekst bez argumentisawa za{to bi moglo do}i do uznemirewa javnosti???????? A to je i odsustvo jo{ jedne odlu~ne ~iwenice, boqe re}i odsustvo razloga. Pored toga, sud odbija predlog za ve{ta~ewe koje bi izvr{io Institut za ispitivawa javnog mwewa u pogledu okolnosti da li bi javnost i koja javnost mogla biti uznemirena zbog [e{eqevih stavova o Josipu Brozu, Stanetu Dolancu, te prilikama u zemqi? Sud odbija predlog jer je to u suprotnosti sa privremenim re{ewem OJT u Beogradu. Da li to zna~i da re{ewe tu`ila{tva spre~ava izvo|ewe dokaza??? Utvr|ivawe istine? Da li to zna~i da je tu`ila{tvo neprikosnoveni tutor javnosti koji }e joj neprikosnoveno odre|ivati spisak ideja do kojih sme i mo`e da do|e? Sud se nije izjasnio u pogledu ~lanaka iz novina koji su mu podneti, odnosno nije objasnio sadr`inu ~lanaka i {ta je u pogledu uznemirewa javnosti mogao o wima da zakqu~i. Ad. II. Sud je izveo nepotpune i pogre{ne zakqu~ke o odlu~nim ~iwenicama, ostavqaju}i bez odgovora pitawe mogu}eg uznemirewa javnosti, pa se sti~e utisak da sud o tome vi{e naga|a, umesto da iznese javno obrazlo`ene razloge na kojima zasniva mogu}nost te budu}e neizvesne i apstraktne posledice. Malo je verovatno da bi do{lo do uznemirewa javnosti budu}i da je javnost pod svakodnevnim udarcima te{ke zbiqe i opisivawa te zbiqe u {tampi, koja razli~itim obave{tewima i vestima o situaciji u zemqi, uz teku}u stvarnost, dovodi javnost da se nalazi pod jakim udarcima ~as hladnog, ~as vrelog tu{a, pomeraju}i joj prag socijalne izdr`qivosti iz dana u dan, {to ujedno dovodi do zaista izuzetne adaptacione sposobnosti javnosti i postepenog prelaska u stawe permanentnog uznemirewa. Neverovatno je da se mo`e o~ekivati uznemirewe javnosti posle mnogih doga|aja opisanih u doma}oj, pa i stranoj {tampi kao {to su: kreditne manipulacije bosanskog rukovodstva radi sticawa stanova i posebno ekskluzivnog naseqa u Neumu izdvojenog za nove skorote~e, feudalni sjaj lo va i 10 milijardi vredan jelen kapitalac Milanka Renovice, donedavno {efa SKJ, te{ka afera Agrokomerc, razne privilegije, a pre svega neodgovornost, tragedija Kosova i Metohije, pisawe o Kosovu kao mogu}em Libanu, upletenost Hakije i Hamdije Pozderac u aferu Agrokomerc, pisawe {tampe o ranijem ~lanu Predsedni{tva SFRJ Fadiqu Hoyi kao ~o veku bez jugoslovenskog dr`avqanstva, slu~aj Vrhovec i Univerzijade, okupqawe radnika pred Skup{tinom SFRJ i skandirawe Ho}emo hleba, La`ete nas la`ete, tra`ewe ve}ih plata jer sa 200 maraka (DEM) ne mogu da prehrane decu i plate struju, obe}ana inflacija od 95% a iznosi ve} preko 250%, slu~aj Kruni}, ina~e {ef SKJ do pre nekoliko meseci, slu~aj [ogorov, slu~aj Stanovnik, slu~ajevi ambasadora u [paniji i konzula u ^ikagu, masovna iseqavawa, slawe specijalnih odreda milicije na
664

Kosovo i Metohiju, objavqivawe fotografije majke iz Prekala sa detetom u naru~ju i pu{kom o ramenu, uveravawe Mikuli}a da ne}e do}i do gra|anskog rata, neodr`ivi spoqni dug zemqe. O izgradwi Jugoslavije na antisrpskoj osnovi predla`em da se izvedu novi dokazi na okolnost da li bi moglo do}i do uznemirewa javnosti: ~itawe nau~nog rada dr Mihaila Markovi}a Jugoslovenska kriza i nacionalno pitawe (Gledi{ta 3-4 mart-april 1988. str. 129) u kome se govori o SKJ kao staqinisti~koj partiji i potrebi prevazila`ewa dominacije oligarhije, represiji u kulturi i javnom informisawu, poni`enoj Srbiji i srpskom pitawu; ~itawe ~lanka Dobrice ]osi}a: Krah brionske Jugoslavije u listu Danas od 13.XII 1988, broj 356. strana 12, u kome se govori o antisrpskim snagama u Jugoslaviji, o neravnopravnom i poni`avaju}em polo`aju srpskog naroda u sada{woj Jugoslaviji i to pod vla{}u antisrpske koalicije, u kome se tako|e govori o srbofobiji koja je obuzela {iroke slojeve hrvatskog, albanskog, slovena~kog naroda, kao i delove makedonske inteligencije i muslimana. U istom ~lanku se sumwa u opstanak sada{we Jugoslavije i slomu postoje}eg poretka i krahu brionske Jugoslavije, a tu ]osi} govori (o tome) da su Srbi li{eni elementarnih nacionalnih prava u Hrvatskoj i podvrgnuti asimilaciji i zamu}enosti srpske nacionalne svesti ideolo{kim obmanama; da se pro~ita ~lanak Vuka Dra{kovi}a (Glas crkve br. 4/88) Svi navukodonosori roda srpskoga (strana 45); ~lanak Jugoslavija: Budu}nost u 12 to~aka podnaslov Sto poruka jednog skupa, u kome Darko Hudelist u listu Start, br. 501. od 2. IV 1988. g, strana 37, pi{e: U Jugoslaviji Savez komunista umire kao avangarda. On konzervira postoje}e dru{tvene odnose i vu~e dru{tvo unatrag, umjesto da ga {to bi, po Programu SK, trebalo da bude wegov glavni i jedini zadatak vodi u boqu i spokojniju budu}nost. Savez komunista ovakav kakav jest, najve}a je prepreka prosperitetu jugoslovenske zajednice. On producira novu zaostalost Jugoslavije...Savez komunista sam je sebe povijesno delegitimizirao i time je umawio ugled i historijske izglede socijalisti~kog pokreta... svojim represivnim intervencijama ko~i progresivne tendencije... Umjesto da bude avangarda dru{tva, partija je danas wegov arbitar. Ona proizvodi prava kojima, me|utim, sama nije vezana. Na taj na~in izvedena izvan procesa partija je prestala biti odgovorna za postoje}e stawe... Ovo su samo kratki odlomci iz doma}e {tampe i nijedan od navedenih ~asopisa i novina nije zabrawen, nije zabraweno rasturawe. I tu`ila{tvo je dobro procenilo da do uznemirewa javnosti ne}e do}i. U navedenim ~asopisima se govori o SKJ kao partiji kominternovskog tipa i komunisti~koj diktaturi. O odgovornosti SKJ o kojoj govori dr [e{eq, govori pre svega Ustav SFRJ i to u VIII glavi Osnovnih na~ela gde se ba{ nagla{ava odgovornost SKJ u usmeravaju}em i politi~kom radu, kao i ~l. 133. Ustava SFRJ u kome je propisano da delegacije SKJ u~estvuju u skup{tinama dru{. pol. zajednica kao organa vlasti.
665

Na osnovu izlo`ene (delimi~no) sadr`ine dokaznih predloga, name}e se pitawe koje je ar{ine tu`ila{tvo imalo u vidu prilikom analize navedenih novina i ~asopisa i ako u tim ~lancima koji su navedeni nije videlo povredu ugleda dr`ave, za{to tu`ila{tvo pa i sud onda ispoqavaju toliku strogost prema mi{qewu Dr [e{eqa. U pogledu stavova o policijskoj kontroli u listu Danas od 29. XI 1988. godine u ~lanku: [ta smije tajna policija se samo delimi~no govori o dosijeima, koji su kori{}eni povodom slu~aja pri~e Vojko i Savle i ostavci {efa SDB za Beograd Stupara, zatim o SDB u BiH i o zahtevima te slu`be upu}enom studentima da sara|uju sa policijom o saslu{awima studenata, upotrebi prinude itd. pa je pogre{an zakqu~ak da bi uz takve ~lanke moglo do}i do uznemirewa javnosti. U pogledu [e{eqevog razmi{qawa o Stanetu Dolancu i wegovoj eventualnoj ume{anosti u slu~aju Jan{i, Bor{tneru, Tasi}u i Zavrlu, iako je su|ewe pravosna`no okon~ano, {tampa je obavestila da posebni odbori skup{tine SR Slovenije proveravaju dokumentaciju. Me|utim, malo je verovatno da bi se uznemirila javnost zbog Dolanca, budu}i da je o wemu {tampa pisala povezuju}i wegovo ime za zlo~in nad \or|em Martinovi}em, gde je progla{en odgovornim za prikrivawe pravih krivaca, pretvarawe Martinovi}a u nastranu i izopa~enu osobu, te da je posebnoj komisiji naredio da Martinovi}a proglasi krivim zbog samopovre|ivawa radi samozadovoqavawa. Zato predla`em da sud izvr{i dokaz uvidom u list NON br. 661662. od 27. XI 1988. g. ~lanak Kako obnoviti savest, intervju sa advokatom Velimirom Cveti}em, strana 13-16. U istom ~lanku se govori i o Slu`bi bezbednosti Kosova. Razmi{qawe [e{eqa o ustavnim promenama je wegovo ustavno pravo pa je malo verovatno da bi se javnost uznemirila, posle ustavne rasprave na Kosovu i Metohiji i klicawu Ustavu iz 1974. godine. Ad. III. Sud je pogre{no primenio materijalno pravo. Pre svega politika KPJ/SKJ ne mo`e se izjedna~iti, niti u}i u okvire propisa koji {tite ugled Jugoslavije. Pored toga, pogre{an je stav suda da se po Zakonu o spre~avawu slobode {tampe i drugih vidova informisawa mo`e {tititi ugled predsednika Republike. Naime, poznato je da Jugoslavija vi{e nema predsednika Republike, jer je Josip Broz umro pre 8 godina, pa su po ustavu prestale odredbe o funkciji predsednika Republike o ~emu je jedan okru`ni sud morao da vodi ra~una. Prema ~l. 328. Ustava SFRJ, stav 6. prestankom funkcije predsednika Republike Predsedni{tvo SFRJ je preuzelo sva prava i obaveze koje ima po Ustavu, a po pravnom automatizmu potpredsednik Predsedni{tva je postao predsednik Predsedni{tva. Iz toga jasno proiz ilazi da Josip Broz vi{e nije subjekt prava i da nema pravnu sposobnost, te da samim tim ne mo`e da u`iva za{titu Zakona o spre~avawu slobode {tampe i drugih vidova informisawa. Ovo stoga {to je ~l. 2. i ta~. 5. toga propisa predvi|ena za{tita samo sada{wih a ne biv{ih funkcionera, u ovom slu~aju Broza. Ovakav zakqu~ak jasno proizilazi iz logi~kog, je666

zi~kog i gramati~kog tuma~ewa navedenog ~lana, {to zna~i da je re~ o slo`enoj re~enici u sada{wem vremenu, a to }e re}i da se propis odnosi na one funkcionere koji su na za{ti}enim funkcijama u vreme kada je povreda ~asti i ugleda usledila, a ne i onda kada vi{e nisu na funkciji, odnosno kada vi{e nisu `ivi. Naravno, to ne zna~i da porodica pokojnog Broza ne bi mogla da se privatnom krivi~nom tu`bom obrati sudu u ulozi ovla{}enih tu`ilaca, da uz dokaze, zatra`i za{titu zbog povrede ~asti i ugleda Josipa Broza kao gra|anina SFRJ, a ne kao pokojnog predsednika SFRJ, jer za{tita pokojnih predsednika Republike nije predvi|ena zakonom. To na kraju ne bi bilo u skladu sa Ustavom SFRJ, sa ~l. 154. koji propisuje da su svi jednaki bez obzira na dru{tveni polo`aj i da su svi jednaki pred zakonom, pa to onda va`i i za Josipa Broza. Dodu{e, sud spomiwe Brozovo mesto u istoriji, ali to nije pravni argument, jer bi to zna~ilo priznavawe nekog nadustavnog polo`aja, {to je krajwe neprihvatqivo, zapravo daleko od toga da se mo`e ozbiqno prihvatiti. Pravo na ravnopravnost je jedno od ustavnih na~ela i zna~i, kako dr Jovan \or|evi} ka`e u svom Ustavnom pravu (Savremena administracija, 1978) na 393. strani, da u na{em dru{tvu ne postoje privilegije... na osnovu polo`aja i funkcije. To je princip koji negira svaku teoriju o aristokratiji duha i izabranoj eliti... Jo{ je mawe prihvatqiv stav da je povreda ugleda i ~asti Josipa Broza posle wegove smrti i povreda ugleda SFRJ. Neprihvatqivo je da se jedan ~ovek izjedna~uje sa ugledom zemqe, to se dodu{e psiholo{ki mo`e razumeti, ali se pravno ne mo`e prihvatiti a odudara nekako i od duha sudskog re{ewa. Naime, u svim lekcijama o etatizmu nezaobilazna je ona o onom kraqu koji je rekao: Dr`ava, to sam ja, zato je i ovde stav suda da se pokojni Broz izjedna~ava sa dr`avom pogre{an, odnosno da je povreda wegovog ugleda istovremeno povreda i ugleda SFRJ. Iz analize ~l. 2. ta~. 5. Zakona o zabrani odnosno spre~avawu slobode {tampe itd. uo~qivo je da se pravi razlika izme|u povrede ugleda SFRJ i povrede ~asti i ugleda predsednika Republike jo{ za `ivota Broza, {to je i logi~no, pa bi bilo logi~no da ta razlika bude jo{ jasnija posle wegove smrti. Ina~e, strogost suda prema kwizi dr [e{eqa se mo`e ilustrovati jo{ jednim primerom. Naime, dok se donosi odluka o zabrani rasturawa wegove kwige, u Beogradu se mo`e kupiti list Nedeqna Dalmacija od 18. XII 1988. g. u kome se na 6. stranici, u ~lanku: Odri~emo pokornost dr`avnoj vlasti, autora Zlatka Gala, mo`e pro~itati da su studenti u Qubqani za Dan Republike odbili izlo`iti dr`avne, republi~ke i partijske zastave i u svom proglasu istakli: (da) ne vide razlog za praznovawe ne~ega {to vi{e ne postoji, ne{to {to je ugu{eno politikom posledwih desetqe}a, a posebice odlukom o prihva}awu ustavnih promena bez referenduma, politi~kim procesom protiv ~etvorice (Jan{a, Bor{tner, Tasi}, Zavrl) te zabranom odr`avawa otvorenog (univerziteta) sveu~ili{ta. Na{a odluka da u toku praznika ne izvjesimo zastave, izraz je na{eg protesta zbog totalitarizma u zemqi sumwive demokracije. Ovim aktom odri~emo pokornost dr`avnoj vlasti koja nam nudi samo svjetlu pro{lost, progawawe i `ivot na rubu egzistencije... Svoj
667

letak su zavr{ili nadom da wihovo delovawe ne}e biti predmet politi~kog i policijskog progona. Nedeqna Dalmacija nije nigde zabrawena, niti drugi listovi pomiwani u ovoj `albi pa nije jasno za{to se sa tolikom o{trinom spre~ava slobodna prodaja kwige dr [e{eqa, kad mnogi imaju gore mi{qewe od wega. Ad. IV. i V. Na osnovu izlo`enog re{ewe je potpuno neosnovano, te je sud ispoqio izvesno preterivawe u proceni mogu}eg uznemirewa javnosti. Odluka o tro{kovima je neosnovana jer je dr [e{eq ve} du`e vremena bez mogu}nosti da se zaposli, bez stalnih prihoda, pa je ovo prvi put da se prilikom zabrane rasturawa wegove kwige obavezuje na pla}awe tro{kova postupka. Stoga predla`em da Vrhovni sud SR Srbije ukine prvostepeno re{ewe i predmet vrati istom sudu na ponovno su|ewe, ili da preina~i prvostepeno re{ewe i odbije predlog OJT u Beogradu za zabranu rasturawa kwige dr Vojislava [e{eqa Pledoaje za demokratski ustav. Istog dana `albu je podnio i advokat dr Ivan Jankovi}: Preko svog punomo}nika, ovla{}enog na zastupawe po punomo}ju koje prila`e pod 1), izdava~ pobija o`albeno re{ewe u celosti, i to zbog: bitne povrede odredaba krivi~nog postupka (~l. 364 ZKP), povrede zakona (~l. 365 ZKP) i pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa (~l. 366), pa stavqa slede}i `albeni predlog: Uva`ava se `alba i ukida se o`albeno re{ewe, a predmet vra}a prvostepenom sudu na ponovno odlu~ivawe ili preina~uje se o`albeno re{ewe tako {to se odbija predlog OJT u Beogradu Ut. br. 38/88 od 06.12.1988. i ukida re{ewe istog OJT od 06.12.1988. godine. U svakom slu~aju, predla`e se tome sudu da, pre odlu~ivawa o `albi, pozove i saslu{a stranke u smislu odredbe ~l. 16. st. 4. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa. Obrazlo`ewe: (1) Zabrana sporne kwige je izre~ena, izme|u ostalog, i zato {to autor, po nala`ewu suda, nanosi povredu ugledu Josipa Broza Tita u funkciji predsednika Republike. Josip Broz Tito nije predsednik Republike. Josip Broz Tito nije `iv. Jugoslavija nema predsednika Republike. Prema tome, pogre{io je prvostepeni sud kada je primenio odredbu ~l. 2. st. 1. t. 5. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa (daqe: ZSZS[) u delu u kome se govori o predsedniku Republike. ZSZS[ donet je 1976. godine, kada je Josip Broz Tito bio `iv i kada je u Jugoslaviji postojala funkcija predsednika Republike. Pored ~asti i ugleda predsednika Republike, taj zakonski propis {titi, i to posebno, ugled Predsedni{tva SFRJ i wegovih predstavnika. Smr}u Josipa Broza Tita prestao je osnov za primenu citiranog propisa u delu u kome on govori o predsedniku Republike. Predstav668

nici Predsedni{tva SFRJ, na koje su, smr}u Josipa Broza Tita, pre{le neke funkcije ranijeg predsednika Republike, i daqe u`ivaju za{titu po ovom propisu. Jedini predstavnik Predsedni{tva SFRJ je, do maja 1989. godine, Raif Dizdarevi}, koji vr{i funkciju predsednika Predsedni{tva SFRJ. OJT nije tra`io zabranu rasturawa sporne kwige zbog vre|awa ugleda Raifa Dizdarevi}a. Dakle, ni po tom osnovu nema mesta primeni citiranog propisa. Postupaju}i na gore opisani na~in, prvostepeni sud je na utvr|eno ~iweni~no stawe primenio zakonski propis koji se na to stawe ne mo`e primeniti. (2) ^ak i kada bi se, arguendo, uzelo da citirani propis za svoj za{titni objekat ima Josipa Broza Tita i posle wegove smrti, prvostepeni sud je propustio da utvrdi ~iweni~no stawe koje bi opravdalo primenu toga propisa. Naime, citirani propis nala`e zabranu rasturawa {tampanih stvari kojima se: Nanosi povreda(...) ~asti i ugleda predsednika Republike. Zakonodavac je upotrebio sveznik i. Da bi se primenio ovaj propis, potrebno je da su povre|eni, kumulativno, i ~ast i ugled Predsednika Republike. Ispravnost ovog gramati~kog tuma~ewa pokazuje i sistemsko tuma~ewe: isti propis nala`e zabranu {tampanih stvari kojima se: nanosi povreda ugleda Predsedni{tva SFRJ i wegovih predstavnika. Dakle, ZSZS[ ne {titi ~ast nego samo ugled Predsedni{tva SFRJ (kao i same SFRJ i Skup{tine SFRJ) i wihovih predstavnika, ali {titi, i to kumulativno, i ~ast i ugled predsednika Republike (tj. {titio ih je dok je postojao predsednik Republike). Ovakva informacija zakonskog teksta verovatno poti~e otuda {to je zakonodavac imao na umu da su SFRJ, Skup{tina SFRJ i Predsedni{tvo SFRJ dr`avni organi (odnosno da je SFRJ dr`ava), ~iji se ~lanovi i predstavnici mewaju, pa je te predstavnike {titio samo kao trenutno identifikovane s organima kojima pripadaju, tj. {titio je ugled dr`avnog organa kroz za{titu ugleda wegovog predstavnika. Kod pokojnog Josipa Broza Tita, me|utim, situacija je bila druk~ija. On nije bio samo predstavnik nekog dr`avnog organa nego ~ovek kome je, i po Ustavu, do`ivotno pripadala funkcija {efa dr`ave. Zbog toga je zakonodavac ovde odlu~io da {titi i ~ast (dakle, li~nu ~ast) i ugled (dakle, autoritet funkcije) Josipa Broza Tita kao predsednika Republike. Me|utim, u o`albenom re{ewu, kao ni u postupku koji je prethodio wegovom dono{ewu, uop{te se ne utvr|uje da se inkriminisanim tekstovima vre|a ~ast Josipa Broza Tita ve} samo govori o wegovom ugledu. Povreda ugleda predsednika Republike, ako se pritom ne vre|a i wegova ~ast, po zakonu nije dovoqna za primenu ~l. 2. st. 1. t. 5. ZSZS[. (3) Prvostepeni sud je odbacio navod odbrane da je smr}u Josipa Broza Tita po{to je tada prestala va`nost ustavne odredbe o funkciji predsednika Republike prestala istovremeno i potreba za za{titom wegovog ugleda kada do|e do povrede tog ugleda.
669

Verovatno je ta~no nala`ewe prvostepenog suda da smr}u Josipa Broza Tita nije prestala potreba za za{titom wegovog ugleda. Me|utim, ~ak i ako takva potreba i daqe postoji, smr}u Josipa Broza Tita prestao je da postoji ovaj zakonski osnov za sudsku za{titu wegovog ugleda. (Naravno, ostala je mogu}nost za{tite putem privatne tu`be naslednika za dela protiv ~asti i ugleda wihovog prednika). Sud ne mo`e pru`ati sudsku za{titu onima za koje smatra da im je ta za{tita potrebna samo zato {to tako smatra. Sud je du`an da pru`a sudsku za{titu onima koje zakonodavac {titi pozitivnim zakonom. Drugim re~ima: sud ne sme da sudi na osnovu percipirane potrebe nego na osnovu zakona. Ako zakonodavac bude smatrao da je potrebno sudski {tititi ~ast i ugled pokojnog Josipa Broza Tita, on }e doneti propis kojim }e zabraniti rasturawe {tampanih stvari kojima se vre|aju ti za{titni objekti. Dok takav propis ne bude donet, sudovi ne mogu zabrawivati {tampane stvari zato {to smatraju da postoji potreba za za{titom ugleda Josipa Broza Tita, bilo s obzirom na wegovo mesto u na{oj istoriji (kako to smatra prvostepeni sud) bilo zbog nekog drugog razloga. Ovo va`i i ako je mi{qewe suda u potpunom skladu sa celim ili bar prete`nim delom javnog mwewa, tj. i ako svi u Jugoslaviji smatraju da je potrebno na ovakav na~in {tititi ugled pokojnog Josipa Broza Tita. Jer, sudovi ne sude na osnovu sopstvenog mi{qewa niti na osnovu javnog mi{qewa nego na osnovu zakona. S obzirom na izlo`eno, ova `alba je opravdana i na zakonu zasnovana, pa se tome sudu predla`e da je uva`i i u woj sadr`ani `albeni predlog u celosti usvoji. I sam sam 19. decembra uputio `albu Vrhovnom sudu Srbije: U zakonskom roku podnosim `albu na re{ewe Okru`nog suda u Beogradu Kr. br. 149/88 od 12. decembra 1988. godine kojim je u celosti zabraweno rasturawe moje kwige Pledoaje za demokratski ustav. Rje{ewe pobijam zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa i kr{ewa ustavnih odredbi o slobodama i pravima ~ovjeka i gra|anina i slobodi {tampe. Predla`em Vrhovnom sudu Srbije da prvostepeno rje{ewe ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlu~ivawe pred izmijewe nim sudskim vije}em. S obzirom da }e se moji punomo}nici podrobnije u svojim `albama baviti pravnom argumentacijom osporavawa odnosnog rje{ewa, svoj `albeni zahtjev }u posebno bazirati na dru{tvenim i politi~kim reperkusijama do kojih dovodi neopravdana zabrana ove i mojih ranijih kwiga, s obzirom da je cjelokupnoj jugoslovenskoj i inostranoj jav nosti vi{e nego o~igledno da su one proskribovane zbog izno{ewa isti nitih ~iwenica, krajwe neugodnih za aktuelni jugoslovenski komuni sti~ki re`im. Pored toga, moji spisi dolaze pod udar represivnih mjera i zato {to u wima iznosim originalne i racionalne politi~ke ideje, tragaju}i za izlaskom iz krize koja razjeda ~itavo jugoslovensko dru{tvo, a pri tome prevashodno dovodim u pitawe postoje}i monopol vlasti.
670

Nadam se, uprkos nevjerovawu u pozitivni ishod ove moje `albe, da }e se bar neko u Vrhovnom sudu Srbije na}i ko }e se zabrinuti nad ove dvije ~iwenice na koje ukazujem: I. Ve}ina tekstova koje objavqujem u ovoj svojoj kwizi ve} su na razli~ite na~ine bili dostupni javnosti. ^itao sam ih na javnim kwi`evnim i nau~nim tribinama i s velikim interesovawem su primqeni u nau~noj javnosti. Na meni nepoznat i nejasan na~in wihove kopije su dopirale i do inostranstva, pa su neki od eseja objavqivani i u emigrantskoj {tampi. Kako mi povremeno nepoznati po{iqaoci i po{aqu neki od tih listova, u prilici sam da vam uka`em na jednu, pretpostavqam za komunisti~ki re`im neugodnu, ~iwenicu da je moj esej Od kozmeti~kih ka optimalnim ustavnim promjenama nai{ao na `estoke osude politi~ke emigracije usta{kog i prousta{kog opredjeqewa. Kriti~arima je zajedni~ko to {to moje stavove i mi{qewa poku{avaju opovrgnuti gotovo identi~nim argumentima kojima pribjegavaju i doma}i politi~ki propagandisti. Ilustracije radi, navodim samo dva takva teksta, razumije se, u cjelosti, kako mi se ne bi moglo prigovoriti da sporadi~nim citirawem mijewam wihov osnovni smisao. U septembarskom broju minhenske Iskre objavqen je tekst izvjesnog dr Nenada Grisogona Optimalne promjene, ali ka demokratskom federalizmu, u kome autor ka`e: Prate}i komentare, pa gdje gdje i o{tru polemiku, koja se razvija kod nas u zemqi, a tako|er i u inostranstvu, ponukan od nekih prijateqa da i ja iznesem svoje mi{qewe o problemima, koji su izbili na povr{inu u vezi rasprave o po`eqnosti promjene ustava od 1974. godine, nevoqno odlu~ih da se javim ovim ~lankom. Dr`im da je svima nama jasno koliko je slo`en taj problem i koliku va`nost imaju odluke, koje }e biti donesene u tragu ovih rasprava. Nosilac suverene vlasti u jednoj dr`avi je ovla{ten da toj dr`avi odredi temeqni zakon, po kojem }e se organizovati dru{tvena struktura administracije i sudstva. U dr`avi, u kojoj je revolucijom uklowena legitimna vlast i u kojoj je ili pojedinac ili udru`en skup qudi sebi prigrabio vlast, u takvoj dr`avi postaje via fakti nosilac suverene vlasti to lice ili taj skup, koji je vlast prigrabio. Ustavno pravo u ovom slu~aju pretpostavqa da nosilac vlasti ima bilo odu{evqenu podr{ku naroda nad kime vr{i suverenu vlast ili ako ne odu{evqenu, a ono barem rezignirani pristanak na stvoreno stawe. Po ovoj pretpostavci, ustav je donesen u ime suverenog naroda, koji }e takav ustav naknadno ratificirati, bilo referendumom, bilo glasawem po narodu izabranih predstavnika, izabranih u tu svrhu. U pravnim stvarima potrebno je imati jasne definicije pojmova s kojima se slu`imo, pa }u uzeti slobodu da definiram pojam suverenosti, jer je isti nekada zamagqen. Suverenitet je pojam me|unarodnog javnog prava. Izvan tog pravnog okvira gubi svoj smisao i u stvari ne postoji. U stvari, ~ak u samoj pravnoj teoriji, katkada se tuma~i na razne na~ine. Tako na primjer, u Sovjetskom Savezu pridat mu je razli~an atribut nego {to mu se daje u prihva}enoj pravnoj teoriji na Zapadu.
671

Suverenitet zna~i vlast, organiziranu vlast, koju vr{i stanovni{tvo jedne to~no ome|ene teritorije. Pojam je identi~an sa pojmom dr`ave, gdje imaju vlast dr`avni organi, koji suvereno kad treba i silom osiguravaju primjenu svojih odluka u praksi. U vezi ovoga, {to sam ovdje iznio, jasno je da je prema propisima ustavnog prava, Ustav Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije od 1974. godine, punopravni ustavni zakon. Prema tome, nema prava dr Vojislav [e{eq, kad u svojem ~lanku, pre{tampanom u Iskri od 15. VI 1988, optu`uje biv{eg predsjednika Tita da je on taj ustav oktroisao, jer to nije to~no. U tom Ustavu, na kojem su radili i neki ugledni pravnici sa beogradskog Pravnog fakulteta, i koji je zatim bio podvrgnut raspravi raznih organizacija, partijskih da, ali i drugih, glasalo se je u odre|enim organima. Bit }e i drugih osim dr [e{eqa koji se ne sla`u sa dru{tvenim Ustavom kojega je revolucionarni pokret pod vodstvom Josipa Broza Tita ustanovio u Jugoslaviji. Svi nezadovoqnici naravno imaju pravo da to stawe kritiziraju i da se politi~ki zala`u da se to stawe promijeni. Ali ovdje `elim da skrenem pa`wu dr Vojislavu [e{equ i drugim kriti~arima ili komentatorima re`ima, na slo`enu narav problema o kojima raspravqamo, i na opasnost koju stvaramo neodmjerenim tvrdwama. Takvim se stavom izla`emo da u zemqi raspalimo strast, mr`wu i poja~amo podvojenost koja mo`e uistinu upaliti iskru gra|anskog rata i razbiti Jugoslaviju. A ja sam siguran da to nije `eqa dr [e{eqa niti svrha za koju on radi. Ovdje }u se ograni~iti na predloge dr [e{eqa pod ta~kom 6. gdje on pledira za racionalnu rekonstrukciju jugoslovenskog federalizma. Tu dr [e{eq pretpostavqa da postoje samo tri glavna naroda i da prema tome treba svesti broj federalnih jedinica na tri. Ustav od 1974. predvi|a postupak primjene Ustava u svom Petom dijelu, ~lan 371. i daqe. Ako dr [e{eq misli da za ove svoje prijedloge mo`e skupiti prili~an broj glasa~a (u sredinama kojih se ti prijedlozi ti~u), ima otvoren put da predlog podnese Saveznom ve}u Skup{tine SFRJ. U Crnoj Gori, Makedoniji, Vojvodini, Bosni i Hercegovini narod ima pravo da sam odlu~i o tome, da li da se on smatra zasebnim narodom i da li `eli da se sada{wa podela ukine, ali sam uvjeren da je vrlo pogibeqno da bilo tko izvana progla{ava wihov status izmi{qenim narodima. Razumqivo je da su Srbi osjetqivi na diskriminaciju protiv srpskog `ivqa na Kosovu. Razumqivo je da `ele da se na|e na~in da se to dokraj~i. ^itao sam danas u britanskoj {tampi da je u Titogradu odr`an veliki protestni zbor naroda kojem su se pridru`ili i Srbi sa Kosova, i ~itao sam daqe da ti koji protestiraju tra`e da se narodu podijeli oru`je. Zar je potrebno obja{wavati jednom intelektualcu, kakav je nesumwivo dr [e{eq, kamo ovaj razvoj vodi? U Bosni i Hercegovini muslimani jesu u ve}ini, ali im dr [e{eq nanosi nepravdu kad im pripisuje te`wu da stvore muslimansku dr`avu.
672

Oni se smatraju Bo{wacima i dr`im da su zadovoqni time {to imaju samoupravu u toj svojoj republici. Istina, u toj republici ima Srba i Hrvata, pored muslimanske ve}ine. Razmjer je, prema poslijedwem popisu (od 1981. godine): muslimani 39%, Srbi 32,0% i Hrvati 18,40%. Jugoslovena je bilo 17,90%. Iako ne vidim iz ~lanka dr [e{eqa {to on misli o tome kamo bi uvrstio Bosnu i Hercegovinu, da li u republiku Srbiju ili u republiku Hrvatsku, mogu da naga|am da bi on revendicirao tu teritoriju iskqu~ivo za Srbiju. Jasno je na prvi pogled da ovaj problem, a nije to ni jedini ni najglavniji, ~ini da se sporazum izme|u Srba i Hrvata o mirnom razlazu ne mo`e posti}i. Uistinu, {to se dubqe prou~ava ove prijedloge dr [e{eqa, to se jasnije vidi da su ti recepti za stvarawe kaosa na Balkanu. To je srqawe u gra|anski rat po uzoru Libanona. Svim narodima Jugoslavije, svim republikama i pokrajinama, treba liberalizacija i demokratizacija. Treba im to kao {to gladnome treba kruha. To je ciq kojemu trebamo te`iti, i taj je ciq sada dosti`an nakon radikalnog zaokreta u politici Sovjetskog Saveza po dolasku na vlast Mihaila Gorba~ova. Odcjepqewe, pravo na istup iz federalne zajednice, dr [e{eq spomiwe kao alternativu, kao neku veliku koncesiju, ako ne mo`emo na}i zadovoqavaju}e rje{ewe sa`ivqewa u zajedni~koj dr`avi. To je ponavqawe krilatice koja je kru`ila zemqom 1928. godine, kad je mnogopartijska demokracija do{la u }orsokak. Ako ne bismo mogli uskladiti svoje odnose u zajednici na miran i dostojan ~ovjeka na~in, za{to da vjerujemo da bi na{i odnosi kao susjeda bili boqi? Oni koji danas tra`e vra}awe mnogopartijskog sistema, dobro bi u~inili da prou~e tragi~ne dane posqedwe Skup{tine maja i juna 1928. Nakon tragi~nog masakra narodnih poslanika Hrvata 20. juna 1928, za vrijeme zasjedawa Skup{tine u Beogradu, kraq Aleksandar je 7. jula 1928. poru~io po Svetozaru Pribi}evi}u rawenom Stjepanu Radi}u: Molim vas da mu predate (tj. Stjepanu Radi}u) ovu moju poruku; da on sutra mo`e proklamirati odcjepqewe. Boqe je da se razdvojimo u miru. Ova solucija, prijedlog o amputaciji, vukla se je i razmatrala ozbiqno idu}ih mjeseci, kad su vode}i politi~ari demokratskih stranaka i sam kraq tra`ili rje{ewe krize. U odlu~uju}im audijencijama te godine kraq Aleksandar je ponovio taj prijedlog poslaniku Gregoru @erjavu (SDS) koncem 1928, na {to mu je @erjav odgovorio da je to {to predla`e veleizdaja. Ni dr Vlatko Ma~ek, koji je po smrti Stjepana Radi}a naslijedio vodstvo Hrvata, ni Svetozar Pribi}evi}, ni drugi odgovorni vo|e Seqa~kodemokratske opozicije nisu prihvatili taj prijedlog niti kao bazu za ozbiqne razgovore. A za{to? Jer su te demokratske vo|e i Srba i Hrvata u pre~anskim krajevima bili svjesni neprovedivosti te ideje. Pomije{anost Srba i Hrvata je takva da je bilo nemogu}e povu}i granicu me|u wima. Ma gdje se ta granica protezala, ostala bi znatna grupa jednih na teritoriji druge. Taj odgovor va`i i danas za dr [e{eqa. U dana{woj republici Hrvatskoj ima zna673

tan broj Srba, otprilike 14%. Ovo gubi va`nost ako su jedni i drugi ~lanovi zajedni~ke dr`ave. Kad bi to bilo dvije dr`ave, kao u slu~aju odcjepqewa, stvorio bi se opasan problem. Ovdje je mo`da umjesno da se vratimo na analizu definicije koju postavqa dr [e{eq u svom ~lanku: po wemu u Jugoslaviji imamo samo tri naroda. Ostale on definira kao mawine koje treba da se podvrgnu suverenosti dr`ave u kojoj `ive. Dr [e{eq ka`e: Jugoslavija bi tada mogla zadr`ati Ustav iz 1974. Srbija bi u tom slu~aju mogla imati unutra{we federalno ure|ewe sa odre|enim stepenom autonomije za takozvane historijske pokrajine kao {to su Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Vojvodina, Makedonija itd. Od ovih zemaqa, koje on izri~ito nabraja i za koje ka`e da bi wihovo unutra{we ure|ewe bilo stvar unutra{weg ure|ewa Srbije, isti~em da Crna Gora nije bila pokrajina Srbije nego je bila samostalna dr`ava (sic!), Vojvodina je bila kao i Bosna i Hercegovina, dio Austro-Ugarske monarhije. A albanski narod, kojega uop}e ne spomiwe? Albanaca danas ima sigurno preko dva miliona qudi. Oni imaju svoj jezik, svoju tradiciju i kulturu i u tome se bitno izdvajaju iz mase naroda Jugoslavije. Dva miliona qudi ne mo`e se definirati kao nacionalna mawina, mawinska grupa kao {to bi mogla biti jedna brojno neznatna grupacija kao, recimo, Rumuna u Vojvodini ili Talijana u Istri. Albanci, gra|ani Jugoslavije, imaju prava da o~ekuju da im se prizna pravo na `ivot, na samoupravqawe, na upotrebu vlastitog jezika u dr`avnoj administraciji. Wima se ne mo`e osporavati prava na ono isto {to se tra`i za ostale na{e narode. Srbijanci, odgojeni u slobodarskoj tradiciji predratne Srbije, borci za slobodu u Prvom svjetskom ratu, ovo }e sigurno pravilno shvatiti i sa mnom se slo`iti. Ideja prisilnog iseqavawa i druge tome sli~ne represivne mjere neprihvatqive su liberalnim demokratima. Osim ovog moralnog imperativa, mene odlu~uje da se oprem prihvatawu represivnih mjera za uspostavu status quo ante prakti~no iskustvo koje sam stekao promatraju}i borbu u ovoj zemqi, Velikoj Britaniji, borbu vlade protiv upornog otpora jedne mawinske grupe. Velika Britanija sa preko 50 miliona stanovnika, jedna od svjetskih velesila, ne mo`e stati na kraj borbi s terorom koju vodi, bez prekida, za posledwih dvadeset godina u Sjevernoj Irskoj jedna borbena grupa. Nema dana da novine ne biqe`e pogibiju pojedinaca ili grupa vojnika britanskih, ili vi|enih britanskih uglednika kao {to su bili Lord Mountbatten i drugi. Iraca u Sjevernoj Irskoj ima oko dva miliona. Ni vojna okupacija jedne velesile kakva je Britanija, ni policijske mjere svih vrsta, nisu uspjele srediti situaciju. Za teroristi~ke grupe stvoreni su u modernom dru{tvu idealni uslovi za teroristi~ku borbu. Ustav od 1974. godine u glavi VIII ~lan 349. predvi|a Ustavni sud Jugoslavije. To bi trebao biti vrhovni organ za rje{avawe spornih pitawa zloupotrebe lokalnih republi~kih ili pokrajinskih vlasti prema pojedincima. Ovaj Vrhovni sud mo`e i treba da bude za{tita mawinskih grupa protiv diskriminacije ako i kad se ta vr{i protiv wihovih temeqnih prava. Po potrebi, ovla{tewa tog suda mogu se pro{iriti po674

sebnim zakonom. Isto tako, izbor sudaca morao bi se poja~ati tako, da u to tijelo u|u uistinu odli~ni pravnici i qudi dokazanog integriteta. Ako se prema srpskim imawima ili srpskim li~nostima lokalne vlasti odnose nepravedno i nanose im {tetu, zakonom treba predvidjeti da im se u takvim slu~ajevima dade puna za{tita i puna od{teta. Ma koliko sam se trudio da u ovom ~lanku slijedim primjer uzdr`qivosti, koji je u svom odlu~nom ~lanku {tampanom u Iskri 15.VII ove godine dao moj vrlo u~eni kolega M. Dobrota, nisam uspio da izbjegnem dodirnuti neke to~ke koje }e izazvati polemiku i ponekoga ozlojediti. Istina je u tome {to su ova ustavna pitawa od vitalnog interesa i va`nosti i da nije mogu}e raspravqati o wima a da se ne uzvitla pra{ina. Radi se o dubokim osje}ajima qudi, osje}ajima i te`wama {to su hranili vatru gra|anskog rata u doba okupacije i prvih poslijeratnih godina. Bilo da izbjegnemo polemiku ili je ne izbjegnemo, u sada{woj preokretnoj situaciji imamo dvije grupe ~ije }e te`we, ako se uzmognu razviti, jo{ jednom zakrvaviti zemqu. Jedno su one politi~ke grupe koje ispovijedaju, otvoreno ili tajno, program koji zahtijeva separaciju i samostalan razvoj, dakle kojemu je preduslov razbijawe jedinstva dr`ave Jugoslavije. U drugu grupu spadaju oni pojedinci i politi~ke organizacije koje, premda ne istupaju sa otvorenim zahtjevima razbijawa jedinstva, postavqaju zahtjev ostvarewa maksimalnih nacionalnih pretenzija, ~ija bi eventualna primjena vodila direktnom sukobu, dakle indirektno raspadawu jedinstva dr`ave Jugoslavije. Ostavimo tu dolinu suza, te {ture gudure i besplodna poqa megalomanskih neostvarivih snova, zlogukim gavranima i strvinarima neka preme}u po wima, a mi uprimo pogled u svijetlu budu}nost koja se pred nama otvara kao svijetli grad na suncem obasjanom brijegu, a to je mogu}nost koju na{ narod mo`e ostvariti ako samo ho}e i `eli. Taj svijetli grad zove se Federalizam. Evropa kro~i ~vrstim koracima naprijed k Federalizmu. 1992. je godina kad }e sada{we Zajedni~ko Evropsko Tr`i{te pre}i u u`u jedinstvenu organizaciju, posqedwi stepen pred federalisti~ko jedinstvo Evrope. A mi imamo odli~nu priliku da se ukqu~imo u taj revolucionarni proces. Moderna ideja federacije rodila se na ameri~kom tlu. Stupila je u `ivot kada su britanske kolonije u Sjevernoj Americi revolucijom odbacile britansku vlast i osnovale vode}u danas velesilu na svijetu, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave. Teoretsku podlogu razradio je za originalni ustav nove dr`ave Amerikanac J. Medison u svojim ~lancima pod naslovom The Federalist. U modernom politi~kom `ivotu wegov je rad najlucidnije obja{wewe federalnog ustrojstva dr`ave. On je uveo novu koncepciju dualizam. Svaki gra|anin pripada istovremeno svojoj jedinici, federalnoj dr`avi, a tako|er i federalnoj Uniji. Medison je uspio ujediniti u jednom kompromisnom rje{ewu dvije protuslovne te`we: centralizam i federalizam. Taj je ustav osigurao mo}an federalni izvr{ni organ poduprt
675

sa dva stupa tj. dvije skup{tine jedna je predstavqala cijelu naciju a druga federalne dr`ave. Zatim je predvi|en vrhovni sudski organ koji }e biti ~uvar zakonitosti i temeqnih prava i sloboda gra|ana. Ovim ure|ewem bilo je osigurano efikasno funkcionisawe lokalnih vlada. I ovo je kqu~ koji otvara vrata sporazuma i omogu}uje saradwu svih dijelova federacije. U hrvatskoj federalnoj jedinici Hrvati }e na}i zadovoqewe svoje `eqe za samoupravom u okviru koje }e mo}i nesmetano i potpuno razvijati svoju nacionalnu tradiciju. Tko je putovao zemqom, mogao je opaziti kako je blagotvorno djelovalo to osamostaqewe na kulturnom poqu. Ako se sada ostvari postepeno vra}awe politi~kih sloboda, a za to postoje uvjeti nakon najnovijeg razvoja u Sovjetskom Savezu, ostvarit }e se svi uslovi za uspje{an razvoj na svim poqima qudske djelatnosti. Pretpostavka je progresivna liberalizacija i priznawe prava svim narodima koji sa~iwavaju Jugoslaviju. Konsensus, a nikakove represivne mjere, sloga i saradwa a ne nametawe i hegemonija jednog naroda nad drugim, stvorit }e temeq za sre}niju budu}nost na{ih naroda. U decembarskom broju istog emigrantskog lista publikovan je tekst Ante Rokova Jadrijevi}a (pretpostavqam da je rije~ o pseudonimu) iz Brtinogle u Istri, pod naslovom Sumanute ideje dr [e{eqa, u kome se navodi: Vrlo je dobro {to dr Vojislav [e{eq poziva na polemiku sve radikalno-kriti~ke umove na{eg jugoslovenskog naroda. Vrlo je dobro, jer wegov program ustavnog preure|ewa Jugoslavije vrvi besmislicama i historijskim insinuacijama i manipulacijama velikosrpske provinijencije. Vrlo je dobro, jer suprotno svojoj namjeri, on time najboqe doprinosi u~vr{}ivawu, a ne ru{ewu kulta li~nosti Josipa Broza Tita. Naime, ovakvim velikosrpskim besmislicama i manipulacijama uvijek }e se suprotstavqati ve}ina jugoslovenskih dr`avqana i time neminovno nastavqati najboqi dio Titovog djela. Vje}ina jugoslovenskih gra|ana ne dijeli [e{eqevo mi{qewe da je Tito vodio antisrpsku politiku, ve} da je samo vrlo vje{to i uspje{no ograni~avao velikosrpske (i velikohrvatske!!) apetite. Uostalom, do 1966. godine, odnosno do pada Rankovi}a i pada policijske dr`ave koja je djelimi~no obnovqena poslije 1968, a potpuno obnovqena poslije 1973, tzv. Nova Jugoslavija je u vrlo velikoj mjeri bila kopija policijske dr`ave kraqa Aleksandra i generala Petra @ivkovi}a od 6. januara 1929. do 1935. A to nije bilo nimalo slu~ajno, kada se zna u ~ijim je rukama bila policija (i Goli otok, na primjer). Kada su na{i komunisti kona~no shvatili kuda vodi takav model Jugoslavije, nastupila je nu`na decentralizacija prejakog saveznog centra u Beogradu na republike i pokrajine. Ako [e{eq i wegovi memoranduma{i misle da su za to krivi Kardeq i Bakari}, ve}ina jugoslovenskih gra|ana smatra da su oni za to pravi! Ja osobno smatram da su oni izabrali vrlo komplicirano rje{ewe, jer je bilo mnogo jednostavnije i boqe preseliti glavni grad Jugoslavije u centralnu Bosnu. Time bi istovremeno rije{ili i niz drugih, danas goru}ih problema.
676

Ovdje bih se osvrnuo na samo neke najbesmislenije [e{eqeve ideje. Prvo: Tito, Kardeq i Bakari} (za{to ba{ on?) nisu sveli Srbiju na Beogradski pa{aluk. U wemu nisu bili sadr`ani ni Ra{ka, ni Sjenica, ni Novi Pazar, ni Jastrebac, ni Ni{, ni Bor, ni Zaje~ar, ni Negotin. Zna ovo dr [e{eq, zna dobro i predobro, ali potcjewuje znawe i odva`nost ~italaca Iskre. Tek hati{erifom iz 1833. godine sultan je vratio Srbiji podru~je do Ni{a i Novog Pazara, poslije ~ega se ve} govori o (u`oj?) Srbiji. Besmisleno je ovdje sada nabrajati i historijske podatke kada i kako je takva Srbija stekla jo{ ~etiri ju`ne nahije, i dakako, Novopazarski sanyak. Uglavnom, dana{wa u`a Srbija znatno je ve}a od Beogradskog pa{aluka, pa je ta [e{eqeva manipulacija vrlo providna i propagandna. Drugo: nije jasno kakve veze s tim ima Bakari}. Wegova krivica je, izgleda, samo to {to je Hrvat. Poznato je da je poslije 1973. u Jugoslaviji, pored ostarjelog Tita, zavladala svojevrsna slovena~ko-makedonska koalicija, a Srbi i Hrvati bili potisnuti. Srbi zbog {ovinizma, a Hrvati zbog separatizma. Dakle, Bakari} nije prekrojio Srbiju. Uostalom, to je u~inio ve} AVNOJ 1943. Kada se boqe sagledaju sve historije Balkana, AVNOJ je u~inio najboqe mogu}e rje{ewe. Druga je stvar {to padom Rankovi}a i wegove policijske dr`ave (1966) Srbija nije imala dorasle politi~are. Uostalom, to se dogodilo i Hrvatskoj 1971, poslije pada kleronacionalista. Srbijanci, dakle, najmawe mogu kriviti Hrva}ane za gubqewe Kosmeta i ostale gubitke. Uostalom, sve to i nije na{ glavni problem. Tre}e: najve}a [e{eqeva besmislica je navodni rafinirani genocid progonom srpskog `ivqa sa Kosmeta, BiH, Makedonije(?), i Hrvatske(??). [e{eq ~ak i ne ka`e: Hrvatske, nego on to nau~no ka`e ovako: Dalmacije, Hrvatske, Like, Banije, Korduna i Slavonije. Asti Gospe! Izem ti takvu doktorsku titulu, kakvu ima [e{eq. On je toliko providan (i fa{isoidan) da prosto ~ovjek nema s ~ime (i s kime) da polemizira. Zaboravio je jo{ spomenuti Istru i Hrvatsko primorje. To jasno dokazuje osnovni izvor [e{eqevih inspiracija: on je novi pristalica amputacije Hrvatske (iz 1923), dakle Velike Srbije od Velebita do Sofije, i od Arada i Temi{vara do srpskog Soluna. A vidite, ja `ivim u Istri, blizu gradi}a Buje, u kojemu ima tvornica Digitron sa oko 750 zaposlenih, na ~ijem ~elu su 3 + 1 Srbin! Najboqi in`eweri? Najboqi qudi? Ne, nego tipi~ni isto~wa~ki slatkorje~ivi lakta{i! Oni su proteklih pet godina bankrotirali tu tvornicu do daske ali, gle ~uda! umjesto zaslu`enog pada oni do`ivqavaju velika priznawa i nov uspon. ^udan genocid, nema {to! A takvih primjera ima napretek. Srbi ~ine sedminu stanovni{tva Hrvatske, ali skoro svaki drugi rukovodilac, politi~ar, oficir ili policajac Srbin. Uostalom, zato je i pao Pavle Ga`i, biv{i ministar unutra{wih poslova Hrvatske, kada je, i za{to, objelodanio ove podatke. Ni mene ne ~eka boqa sudbina. ^etvrto: s to~kama 2, 3, 4, 7. i 8. [e{eqevog programa se uglavnom sla`em, jer su u skladu s Helsin{kim sporazumima iz 1971. o miru i su677

radwi u Evropi, i, {to je za nas najva`nije, o qudskim pravima. Na`alost, na{a dr`ava to slabo po{tuje, ~ime najboqe svjedo~i ovo dana{we su|ewe novinarima u Qubqani, su|ewe {estorici u Beogradu, prije ~etiri godine, smrt Radomira Radovi}a, su|ewe pesniku Gojku \ogi, pa ~ak i su|ewe dr Vojislavu [e{equ i raznim drugim na{im intelektualcima, koji tra`e normalno qudsko pravo da se bave politikom (Politika kao sudbina). Neodr`ivo je da nam i daqe sav kulturni, umjetni~ki, nau~ni, filozofski (itd), pa ~ak i ideolo{ki svijet odre|uje na{a ideolo{ka policija (Thought police), ograni~ena svojim vje~nim udba{komakijavelisti~kim mentalitetom. Peto: [e{eqeva {esta to~ka je opet jedna velika besmislica. Wegova racionalna rekonstrukcija jugoslavenskog federalizma je najbr`i recept za ponovni raspad Jugoslavije i po~etak novog bratoubila~kog rata. On tra`i ukidawe makedonske, crnogorske i muslimanske nacije. Bo`e svemogu}i, to nam predla`e jedan doktor i to na kraju dvadesetog stoqe}a! Naprotiv, treba samo, umjesto muslimanske, proglasiti bosansku naciju i glavni grad Jugoslavije prebaciti u centralnu Bosnu. Podsjetio bih na jedan kqu~ni podatak iz na{e Enciklopedije (II kwiga, str. 35, izdawe 1956): Stanovni{tvo BiH po narodnosti: U popisima koji su vr{eni za vreme Turske, Austro-Ugarske i predratne Jugoslavije na teritoriji BiH nisu uop{te prikupqana obele`ja o nacionalnoj pripadnosti stanovni{tva. Nema ni dovoqno drugih elemenata iz kojih bi se mogao izvesti nacionalni sastav sem podataka o materwem jeziku. Prvi put su podaci o nacionalnom obele`ju naroda BiH dati u FNR Jugoslaviji. Pitawe nacionalnog opredelewa postalo je pitawe vlastitog ube|ewa svakog gra|anina. Ovakav stav na{ao je svog izraza i u popisima koji su vr{eni 1948. i 1953... Polaze}i od pretpostavke da najve}i broj stanovnika sa materwim jezikom srpskohrvatskim... je... kao masa ras~lawena na grupu Srba, Hrvata i muslimana pomo}u obele`ja veroispovesti... Po istom metodu i istim kriterijumima izra~unat je i nacionalni sastav stanovni{tva za 1921. (slijedi tabela). Podsjetio bih i na podatke, koje je u va{em listu iznio 1. novembra 1985. gospodin M. P. Matin: prema popisu stanovni{tva 1981. godine, u SR BiH postojale su 32 op}ine s apsolutnom muslimanskom ve}inom, 31 sa srpskom, 14 sa hrvatskom. Iz gore iznijetih podataka, sasvim traqavo zvu~i [e{eqev argument da je tik uo~i ujediwewa 1918.(!!) tridesetak ili vi{e BiH op}ina ili kotara (zar i Livno, Glamo~, Jajce, Prijedor, Kqu~, Modri~a, Jablanica, Trebiwe??) donijelo odluku o prikqu~ewu BiH Srbiji (jedinoj vojnoj sili i dr`avi-pobjednici na Balkanu 1918)! [e{eq bez pol muke i obraza barata i takvim argumentima. A {to onda re}i o ~iwenici da je bosanski kraq Tvrtko {est godina bio gospodar Kotora ili da se, na primjer, okrunio za kraqa u manastiru Mile{evu (bez ikakve sumwe; srpskom!), osim ako nam sada [e{eq i ovo iskoristi, pa nam poku{a podvaliti da je Tvrtko I bio srpski kraq!
678

Osim toga, da razbijem i jo{ jednu tipi~nu iluziju. Srbi su prvi od na{ih naroda obnovili svoju dr`avu ne zaslugom neke svoje ve}e hrabrosti i Kara-\or|a Petrovi}a (kojemu svaka ~ast, kao i svim tada{wim pro{lim i budu}im srpskim junacima), ve} prostom ~iwenicom da je tursko carstvo po~elo propadati izro|avawem carske elite u Istanbulu. Da je prvo po~elo propadati Habzbur{ko carstvo, siguran sam da bi Hrvati i Slovenci prvi obnovili svoje sredwovjekovne dr`ave. Upravo obnovom svoje sredwovjekovne dr`ave, Srbija je neizbje`no postala svjetionik i magnet ostalim na{im narodima. Danas manipulirati tom prostom istinom, na na~in kako to ~ini dr [e{eq, ~ini mi se vrlo bijednim nau~nim i kvaziintelektualnim ~inom i postupkom. A {to se ti~e [e{eqevog argumenta da je Makedonija bila u sastavu Srbije i prije Prvog svjetskog rata, treba ga podsjetiti da je i Srbija, samo dvije godine ranije bila kolonija kao i Makedonija mislim ovdje na Staru Srbiju. Opet dolazimo do onog mojeg argumenta da raspadom turske imperije najprije po~iwe povla~ewe iz najudaqenijih podru~ja, na primjer iz Beogradskog pa{aluka! Idu}i u najdubqu povijest, sjetimo se da je makedonski car Samuilo bio gospodar Ra{ke i Dukqe, pa ~ak i Srijema! ^emu bi mogli poslu`iti ovakvi argumenti, dr [e{eq? O~ito je da nam dr [e{eq nastupa s maksimalisti~kih pozicija. Sli~ne muke imamo i mi u Hrvatskoj s na{im Super-Hrvatima, koji non-stop mequ o hrvatskoj granici na Drini. [e{eq otvoreno tra`i granicu na Uni, i jo{ vi{e: na Velebitu. Zato je Tito u~inio najboqi kompromis: BiH. Jer u igri su bili i velikobugarski, velikoalbanski, velikomakedonski i velikoma|arski zahtjevi i ideje. U posledwe vrijeme smo bili svjedoci i ideje Velikog Islamistana (od Sarajeva do Yakarte). Na na{u sre}u, ta ideja upravo ovih dana do`ivqava svoj svjetski poraz u ira~ko-iranskom ratu, gdje je Velika Sotona oborila na koqena Velikog Proroka. Osobno sam protiv, kako minimalne, tako i maksimalne Srbije (i Hrvatske, Albanije itd). No, ima u nas previ{e gluhih qudi, najvi{e raznih doktora i akademika, koji nisu ba{ ni{ta nau~ili ni od kraqa Aleksandra, ni od mar{ala Tita. Ba{ zahvaquju}i wima, ime Josipa Broza Tita osta}e jo{ dugo, dugo, simbol sloge i jedinstva u o~ima na{ih obi~nih qudi, bez obzira na sve wegove stvarne ili fiktivne gre{ke i zablude. Sasvim je sigurno da mu u tome nikada vi{e ne}e mo}i konkurisati jedan akademik Vasa ^ubrilovi} sa svojim Arnautskim receptom. [teta je tog, ina~e ~asnog i ostarjelog ~ovjeka potezati po ovakvim maloumnim raspravama. [esto: jedino u ~emu se potpuno sla`em sa dr [e{eqem je da mi moramo (najhitnije) izvr{iti novu kolonizaciju Kosmeta i tako nadoknaditi donekle {tetu nastalu nesre}nom utopijom na{eg poslijeratnog Genijalisimusa, zabludu da je mogu} mir izme|u vuka i ovce. Najprije se tamo mora vratiti Srpska pravoslavna crkva (o tome sam pisao prije godinu dana). No, jo{ je va`nije tamo izvr{iti drasti~nu kontrolu ra|awa (i o tome sam ve} pisao desetak puta ali niko u Jugoslaviji ne}e da to objavi).
679

Tako bi kona~no [iptari morali svoju djecu sami da hrane. Oni se ina~e sasvim slobodno sele i {ire Jugoslavijom, naro~ito Dalmacijom, Primorjem i Istrom, to nije lo{e, ali mo`e vaqda i obratno?! Me|utim, metodi moraju ovaj put biti striktno qudski, pravni i demokratski. Ima sijaset dobrih na~ina, na primjer selidbom nezaposlenih ili upu}enih stru~waka, ~ije bi zapo{qavawe na Kosmetu financirala cijela Jugoslavija. Tako bi na lak na~in rije{ili i stoqetni problem nerazvijenosti Kosmeta. U svakom slu~aju natalitet je kqu~ nad kqu~evima. O~igledno je da argumentacija kojom se slu`e ova dva autora nesumwive prousta{ke orijentacije vrlo malo odstupa od one koju u javnim istupima koriste pripadnici birokratskog antisrpskog lobija, koalicije, ili kako ve} druga~ije da ih nazovemo. Na vrlo sli~an na~in rezonuju i agituju i Stipe [uvar, i Josip Vrhovec, a da o pokvarewacima velikog kalibra kao {to su Milutin Balti}, Du{an Dragosavac ili Vidoje @arkovi} i ne govorimo. II. Institut zabrane kwiga zbog wihove politi~ke nepodobnosti i straha od uznemirewa javnosti je jedna od kqu~nih karakteristika totalitarnog dru{tva. Kako je ve} sedma moja kwiga osu|ena da bude spaqena na loma~i, poprili~no sam navikao i na taj vid re`imskog {ikanirawa kojima sam sistematski podvrgavan. Ali ne mogu se na~uditi kratkovidosti koju pri tome pokazuje jugoslovenski titoisti~ki re`im. Dokle }e on uop{te kwige spaqivati. ^ini mi se da bi bilo mnogo racionalnije spaliti autora. Dok se to ne u~ini, on }e istrajavati u pisawu i {tampawu novih djela, svjestan wihove predodre|enosti za loma~u. Uvijek bar jedan primjerak preostane i sa~uva se u narodu, ili pak vol{ebnim kanalima na|e uto~i{te u civilizovanom svijetu. Tako, na primjer, mastilo se jo{ nije ni osu{ilo sa sudijskog naloga da se moja prethodna zabrawena kwiga Osvajawe slobode uputi u krematorijum, a u ~ika{koj Srpskoj borbi, u wenom oktobarskom broju, se pojavio prikaz iz pera kwi`evnika Petra Milatovi}a, pod naslovom Posle zabrane Osvajawe slobode. Da bih Vrhovnom sudu pru`io dopunske elemente za trezveno razmi{qawe o nesvrsishodnosti sudskih zabrana uop{te, taj prikaz prezentujem u cjelosti, ilustruju}i na taj na~in i zasnovanost svoga stava da svaka kwiga samim ~inom proskribovawa dobija na vrijednosti. Milatovi} pi{e: Otvorena kwiga na radnom stolu pod naslovom Osvajawe slobode aktuelizuje davno poznatu re~enicu iz Sretewskog ustava (1835. godine!), koja glasi: Sudovi su nezavisni i ne podle`u uticaju dr`ave, ni re`ima, ni li~nosti. I taman je potpisnik ovih redova hteo da se odmori od ~iweni~nog stradawa dr Vojislava [e{eqa (vidqivog i iznad ~itqivosti u pomenutoj kwizi!) kad spiker Radio Beograda javqa, pri kraju informativne emisije Dnevnik, slede}u vest: U Beogradu je danas (13. septembra 1988. godine) zabrawena najnovija kwiga dr Vojislava [e{eqa pod naslovom Osvajawe slobode, jer kwiga, svojom sadr`inom, mo`e da doprinese uznemirewu javnosti...
680

Potpisnika ovih redova ovakva vest nije iznenadila, kao ni samog autora dr Vojislava [e{eqa. Tim vi{e {to je poznato da dr Vojislav [e{eq pi{e kwige da bi umirio savest uznemirenoj svesti uskovitlanog vremena, u kojem, da parafraziram naslov, slobodu tek treba osvojiti, kako pojedina~no, tako i kolektivno. Ve} smo ranije konstatovali da je dr Vojislav [e{eq apsolutni svetski rekorder po broju zabrawenih kwiga. Sa ovom, {esta zabrana! Sama ova ~iwenica nas upu}uje na zakqu~ak da se radi o autoru koji ima {ta da ka`e i koji mora da govori, po svojoj voqi, koja je uslov svega na suprot brojnim }utolozima, koje ve} sada{wost bri{e iz budu}eg se}awa. [e{eqeva pisana re~ je sinteza publicisti~ke i politi~ke erupcije eruditivnog analiti~ara, u formi: eseja, osvrta, komentara, otvorenih suo~avawa kroz pisma politi~kim vlastodr{cima i manipulatorima. Re~ mu je po meri ~oveka, koji se prepoznaje u spoju mudrosti i hrabrosti da se otvoreno progovori, bez zadr{ke, bez obzira na cenu nedopadawa, {to rezultira u iskristalizovani beskompromisni stav, toliko blizak ~oveku i ujedno dalek, ukoliko se ta daqina posmatra kroz prizmu podani~ke psihologije, {to je svakako strano i wenom autoru i ogromnoj ve}ini wegovih ~italaca i sledbenika ujedno. Svesno odri~u}i iracionalne elemente mi{qewa autor postuliranom sintezom predo~ava mogu}nost transformacije crne stvarnosti, koju podani~ki mentalitet ispod privida jedne ideologije vidi kao ru`i~astu, u stilu onog deteta, koje kad za`muri misli da je ceo svet u mraku! Otvorenim o~ima, zagledan u vid, ustaje protiv privida, koji se manifestuje kroz nasilnu namenu ki~me, protivnu wenoj prirodnoj svrsishodnosti. Takav autorov stav je evidentan jo{ od 1981. godine, kada po~iwe wegov obra~un sa politi~im sistemom, koji je u direktnoj opre~nosti sa logikom. Rezultat tog suo~avawa, s jedne strane dr Vojislava [e{eqa i s druge strane, re`ima, je inicirawe intelektualnog preispitivawa i javno demaskirawe tajno nametnutih la`i, po~ev od uprose~enih do vrha piramide obrazovanosti. Staju}i svojim li~nim primerom iza javno izgovorenih i napisanih re~i, snose}i sve konsekvence uspravnog `ivqewa, razotkriva besmisao pogureni~kog trpqewa! Sadr`aj zabrawene kwige Osvajawe slobode, obuhvata, kako je autor u predgovoru skromno kazao uglavnom neobjavqene tekstove u toku 1986. i 1987. godine. Ovde je neophodna dopuna: deo tekstova je svojevremeno objavila Srpska borba u toku pro{le i ove godine, {to ne mora da zna~i da je sa ovom ~iwenicom autor upoznat, i {to nam jo{ jednom potvr|uje da je osvajawe slobode jedina mogu}nost neslobodnima u onoj meri u kojoj to mnoge datosti dozvoqavaju. U tekstu Problem racionalnosti u marksisti~koj teoriji na nivoima wenog teleolo{kog samoodre|ewa dr Vojislav [e{eq je znala~kom analizom uzro~no-posledi~nih pro`imawa istorijske destrukcije ukazao na marksisti~ki racio koji je doveo do bu|ewa wenih najnegativnijih osobina i ru{ila~kih strasti. Pri tome je [e{eq eruditivno ukazao na nemogu}nost osvajawa slobode, ukoliko se forma slobode
681

prihvati kao jednom data istina u kojoj je onemogu}ena emancipacija qudske li~nosti, koju u za~etku foteqoma{i etiketiraju i podvrgavaju represiji, a sve zbog toga {to je pojam slobode, u wenoj vi{ezna~noj mogu}nosti konceptualno negiran i kao prakti~ni politi~ki ciq onemogu}en prethodnim nivoom. (str. 512.) U Crtici o Hegelovoj i Makijavelijevoj filozofiji istorije autor je podsetio na prakti~no-djelatnu podlogu Makijavelija, koji je pravilno sagledao dobre i lo{e strane centralisti~kog i decentralisti~kog ure|ewa dr`ave. (str. 13-22.) U eseju pod naslovom Fa{izam kao dominiraju}i oblik politi~ke autokratije u modernom vremenu i wegova analiza u marksisti~koj teoriji, (str. 2463), posle niza analiti~kih ogleda, kroz nekoliko me|unaslova, konstatuje da bi demokratski i politi~ki pokreti mogli da postignu jedinstven front protiv svih oblika postojawa autokratskih politi~kih re`ima u savremenom svijetu, bilo da je rije~ o komunisti~kim despotijama, rasisti~kim tiranijama itd..., da bi ovom analizom uzro~nih veza predo~io posledicu u savremenom svetu, kojoj je adekvatno i va`e}e odre|ewe dao u zakqu~ku: Nijedno dru{tvo koje je kroz dosada{wu istoriju `rtvovalo qudsku li~nost radi pretpostavqene dobrobiti zajednice, zajednicu ni~im nije obogatilo, a podanike pojedina~no je unesre}ilo... O~igledno je da se analiti~ko pero dr Vojislava [e{eqa zariva do dna va`e}ih manipulatorskih misterija, bez obzira na ideolo{ku obojenost, otvaraju}i, na taj na~in zavesu zamra~enog horizonta, koji, posmatran analiti~kim okom, u jednakoj meri guta `rtve i zlo~ince, kako u pro{losti, tako i u sada{wosti! Ovaj novi kvalitet mudre hrabrosti vrlo malo je krasio srpske intelektualce (pisce, sociologe, filozofe. istori~are itd.) u dosada{wem toku 20. veka, koji su, istorijske ~iwenice govore, iskazali svu svoju nemo} na planu spasavawa srpskog naroda od lutawa u dvadesetom veku, kako na politi~kom, sociolo{kom, religijskom i filozofskom planu, tako i na planu elementarnih moralnih vrednosti, koje su, opet ~iwenice potvr|uju, ispod nivoa uprose~enosti. Da nije bilo tako ne bi srpski narod trpeo ono {to je ve{tina trpeti, ne bi trpqewe bilo dovedeno do cini~ne crne perfekcije kada je srpski narod zahvalan ~ak i za podmetnuta kukavi~ja jaja! (Navo|ewe konkretnih primera bi zna~ilo ispisivawe, ne jednog novog teksta, ve} ~itave biblioteke!) Na vlastodr`a~ku nesre}u i na sre}u naroda ujedno, analiti~ki, stvarala~ki nivo eruditivnog dr Vojislava [e{eqa je na onoj visini istra`iva~kih opservacija, sa koje, prite{weni o~iglednim ~iwenicama, ~ak i zlo~inci uvi|aju uzaludnost i imanentno tome odustaju od ~iwewa zlo~ina, {to jo{ jednom, u nizu primera, potvr|uje ve}u ubojitost re~i od svakog oru`ja. Naravno, kreativni hod ovog mladog visokog intelektualca se ne zadr`ava na ve} dosegnutoj visini, ve} samouvereno, kako to istini i prili~i, ide uzlaznim linijama nedovr{enih mogu}nosti, koje, istorija nas u~i, nikada ne mogu biti dovr{ene!
682

Vratimo se zabrawenoj kwizi Osvajawe slobode, kojoj }e se budu}i ~itaoci vi{e puta vra}ati, ba{ kao i potpisnik ovih redova za posledwa tri dana, uprkos svim zabranama i slawu kwiga na loma~u. Posle naredna tri eseja pod naslovom: Shvatawe Trockog o dru{tvenoj su{tini rata i istorijskom karakteru proleterske vojne organizacije, Ideolo{ki jezik i idolatrijska svijest, Dru{tvene mogu}nosti i misaone perspektive jugoslovenske filozofije, u kojima je kriti~koj lupi podvrgao deo devijanti u savremenoj politi~koj teoriji, dr Vojislav [e{eq ispisuje drugi deo zabrawene kwige Osvajawe slobode komentarima, intervjuima i wegovim ~uvenim otvorenim pismima, koja su ve} prethodno objavqena u srpskoj {tampi u slobodnom svijetu, kako u SAD, tako i u Evropi i Australiji. U ovom drugom delu kwige po prvi put se objavquje, u integralnom obliku, intervju dr Vojislava [e{eqa sa novinarom Observera gospodinom Petrom Hayiristi}em, koji je svojevremeno, preko novinskog servisa, svetsku javnost zasuo stravi~nim informacijama o stradawima dr Vojislava [e{eqa, kako na Sarajevskom univerzitetu, tako i u zeni~koj robija{nici, {to je u mnogo ~emu vi{e kompromitovalo re`im u otaybini nego sada{wi srpski protesti u srpskim pokrajinama, koji prerastaju, zahvaquju}i partijskom usmerewu, verovali ili ne, u mitinge solidarnosti na kojima se neguje bratstvo i jedinstvo na principima najgorih cinizma! U kwizi su objavqena tri otvorena pisma Hamdiji Pozdercu (Po`dercu!), ~uvena kako u Otaybini, tako i u inostranstvu. Bilo bi ih vi{e da pisawe tih pisama nije prekinula iznenadna Hamdijina smrt, posle poznatog raskrinkavawa o wegovom u~e{}u u najve}em privrednom kriminalu u svetu za posledwih 40 godina usred jugoslovenskog dr`avnog jada i komunisti~kog partijskog smrada! Pored ovih tu su tako|e otvorena pisma: biv{em {efu bosanske dr`avne bezbednosti Du{ku Zgowaninu (podneo ostavku!), dva pisma {efu dr`avne bezbednosti Stanetu Dolancu (wegova ostavka je samo pitawe dana!), pismo predsedniku vlade Branku Mikuli}u (~ije nepodno{ewe ostavke predstavqa najgori bezobrazluk, svojstven najni`em dru{tvenom {qamu!), pismo jugoslovenskom predsedniku Raifu Dizdarevi}u, najzna~ajnijem predstavniku klana Dizdarevi} koji je po komunisti~kim receptima zamenio klan Pozderac (Po`derac!), kako na planu uhodane rotacije, tako i na planu vlastodr`a~ke manipulacije (o ~emu }e biti re~i drugom prilikom!) Tu su tako|e pisma: saveznom sekretaru za unutra{we poslove Dobroslavu ]ulafi}u i saveznom javnom tu`iocu Milo{u Baki}u, povodom podno{ewa krivi~nih prijava protiv {efa jugoslovenske dr`avne bezbednosti Staneta Dolanca, nekada{weg ~lana Hitler-jugenda, budu}eg robija{a, kojeg iz milo{te u Otaybini zovu Buldog! Kwigu zavr{ava sa intervjuima Dragana [tavqanina i Toma`a Drozga. Kako je autor u predgovoru istakao, svojevremeno je Toma` Drozg poku{ao taj intervju da objavi u qubqanskoj Tribuni posle ~ega je tekst na intervenciju nadle`nih politi~kih faktora iz {tamparije uklowen.
683

Sve ovo, ukqu~uju}i do sada re~eno, aktuelizuje, u po~etku prikaza citiranu re~enicu iz Sretewskog ustava, koja u svom obrnutom obliku, usred jugoslovenskog dr`avnog jada i komunisti~kog smrada glasi: Sudovi su zavisni i podle`u uticaju dr`ave, re`ima i li~nosti! Da bi se ovoj jedinoj re~enici vratio izvorni smisao, obrnut od va`e}eg manipulatorskog, potrebno je da se ~itaju zabrawene kwige. [to se broja zabrawenih naslova ti~e i na tom planu je dr Vojislav [e{eq postao institucija, pored onoga {to nam ovaj eruditivni duh nudi svojim istra`ivawima na poqu politi~ke teorije. Da zakqu~im: Osvajawe slobode je zabraweno! Ako to nije obmana duha u drugoj polovini 20. veka, sigurno je kolektivni duh srpskog naroda omanuo. Da nije tako, ne bi ravnodu{no primio zabranu Osvajawa slobode i kao deo srpske emigracije, koja odlazi na piknike, odlazi na mitinge solidarnosti na kojima aplaudira, po dobro poznatom maniru, bratstvu i jedinstvu! Ali, osvajawe slobode predstoji uprkos neslobodnima! U junu ove godine u Srpskoj borbi Milatovi} objavquje humoresku Inkasant: ^ojstvo na Cetiwu, poganluk na Dediwu! naj~e{}i refren ~asnih no}obdija. Dosadio refren mla|anome dr Vojislavu [e{equ. Ukrcao se na voz koji vi{e putnika ima prema Beogradu, nego prema Sarajevu! Preno}io u Zemun Poqu..., i jednog jutra osvanuo u... Belom dvorcu. Razvikao se na sav glas. Prvo podviknuo na one koji Beogradskom vodovodu nisu platili ra~un za utro{enu vodu, pa je Vodovod ne konsultuju}i Partijsku kanalizaciju lepo iskqu~io vodu posledweg dana 1987. godine. (Znaju qudi da je prekasno. Posledwi dan u godini. A podstanari o~ekivali da im vlasnik Belog dvora izmiri ra~un za vodu!). Nisu znali da je [e{eq do{ao da naplati ostale ra~une! U me|uvremenu jedan penzioner iz Aran|elovca, po{to je uzalud ~ekao odgovor od Branka Mikuli}a, pita [e{eqa: Ka`i mladi}u koja se to glava sa na{im strpqewem poigrava... Gleda ga mla|ani doktor. Reklo bi se da je na ~asu anatomije rase~ene narodne du{e, a ne da je inkasant koji je do{ao da naplati... sve ra~une! I vi{e mu{ki i qudski, nego profesorski, iz wega provali: Ona koju ste hteli i koju ste trpeli! Eho ovih re~i ispuni sve praznine pocepanih srpskih pokrajina! Pridolazi narod. Skoro po navici... Na ~elu kolone Rastko Zaki} sa zna~kom u ustima, na kojoj pi{e: Nema vi{e razbijawa izloga! I jo{ nosi buket cve}a. Satiri~ar se tako sveti! Iza wega Brana Crn~evi}. Sagao glavu. Kao da se pla{i da li }e svi Srbi mo}i da se dogovore kako da stignu do Dediwa, ili }e ih u dogovarawu neko opet prete}i... Matiji Be}kovi} usput re~e jedan ~oek da stane pored me|e Vuka Manitoga da je gre{kom ne razi|u... u predstoje}em oburdavawu! Iza wega sri~u azbuku slobode neki ve~iti panegiri~ari iz Francuske broj 7.
684

Pridolaze Srbi iz svih srpskih pokrajina! Srbi iz u`as-a mudro ~ekaju. Da im se pri{ije neki novi hegemonisti~ki u`as! Sve~anu ti{inu trobojnog jutra ulep{ala srpska truba sa Kosova! I u toj zemqi radnika i seqaka, ~ije se stawe idealno rimuje kroz gusto grawe, radni~ki sin dr Vojislav [e{eq uzeo lopatu, pqunuo u... {ake i po~eo da otkopava... Narod misli: Tita. A on otkopao pihtijastu masu nekog Franca! Otkopao svo sje}awe onima koji ga nisu prebrisali. Uspravio se onako kr{an, jak. Gleda tamo negde... prema Be~u! Narod se zbija. Tiska. Na zemqi skoro i nema mesta! i... na|e se na rukama zbijenog naroda... zagledan preko Srpskih Moravica biv{i inkasant dr Vojislav [e{eq. Isti autor mi u ovom broju lista posve}uje svoju pjesmu Srpski astralik: Ne tra`im Srbiju na istoku! Ni na zapad zalutala nije... Sunovra}en vid u sopstvenom oku pretra`uje ostatke jedne Srbije: U kojoj nalik najcrwem zloduhu trguju senima Rastka i Save, veruju}i da je sa fla{om u trbuhu Srbin ro|en odsrbqene glave U kojoj je najmawe glasan svako ko glavu nosi uspravno, u kojoj je poni`ewe ostati ~astan. a vrlina vidqiva u ciqu vodoravnom; U kojoj se preko svake mere ra|aju sinovi, ne za Otaybinu, ve} `rtve za srbogladne srbo`dere preko Srbije u neku Domolovinu! Ne tra`im Srbiju na jugu! I na severu uzaludno tra`im! Makar u pesmi Otaybinu drugu zidam razidanim kamewem daleko od vra`jih tragova sa naopakim stopalima, koje i krst ~asni pogazi{e... U inat srbogladnim srbo`derima mimo wih u nebo i iznad, vi{e, neka se same istra`uju poturice, da je samo uspravnim zagarantovana sloboda i svaka osobina ptice sa izle~enim danima od pro{lih dana!
685

Vidim kamewe u nebo koraknulo! Niz ruku se cedi osobina stida u dru{tvu poni`enom i trulom da se ne le~i otrovima privida! Jauknuo kamen od poni`ewa ~ela u op{tem kolektivnom muku... La` posledwi nokat istine dogorela i koraknuli se kamen uselio u ruku! Preme}em kamen kao brojanica da je, a on te{ko pustio kamene suze! Pitaju me: Do kada da traje srpsko mu~ili{te ispod zvezdane bluze? Bojim se da ne povredim kamen! I nikoga sa wim ne ga|am... A on onako, qudski raskamewen o~i mi miri i uporno razva|a! Hteo bih za wim u visine da srpski budem astralik! Hitni me posred Domolovine: nagovara me kamen ~ovekolik. Bojim se za ~elo deteta srboubice! I ono na pesmu ima pravo, da broji oblake ispod bele ptice, ono crno arnautsko i hrvatsko plavo! Pla{i me ta mogu}a de~ja vriska da se krv ledi u svim `ilama... Iako su mi deca moja vi{e bliska kamenu ne dam da me tako slama! Ne mogu da ga hitnem iz potaje! Damare napre`em, kamen ste`em! Izjedna~en sa wim kameno trajem da sopstvenim bolom ruke ve`em! Zagledan u sve op{te sunovrate jednog sasvim umobolnog vremena sa naivnom verom da }e qudskost da vrate sva one~ove~ena qudska plemena! I kamen se pregrejao u mojoj ruci Po~eo da damara i mi~u se prsti da se u sopstvenoj prepoznaju poruci kroz pitawe: Kojoj to pripadam vrsti? Ne tra`im Srbiju na istoku! Ni na zapad koraknula nije! Sunovra}en vid u sopstvenom oku pretra`ujem kamen ostatak Srbije!
686

Milatovi} me pomiwe i u svojoj pjesmi Pri~a o hipokriziji: Pre ravno trideset godina uzeh Vujaklijin leksikon stranih re~i i izraza i potra`ih zna~ewe re~i: hipokrizija. U svojoj 38-oj godini `ivota usnu..., jedan banalan san, posle svih java! (Nekih snova, prosto re~eno, ne mogu da se setim, a nekim snovima, ruku na srce, znam da se narugam i da se svetim ba{ kao i samome sebi!) U tom najnovijem snu, vidim brate, jednog Srbina, od glave, ali ne i od pete! Obu~en propisno po srpski, sa izuzetkom opanaka, koji su te noge prepu{tili nekoj obu}i sa debelim gumenim |onovima, koje narod, narodski re~eno, zove: gumewaci! Sa opancima je rizi~no, ka`u, dobri poznavaoci svih mogu}ih prilika i wihovih suprotnosti. U wima se, naro~ito po klizavom, najlak{e oklizne! Dakle, gumewaci su sigurniji, mi{qewe je onih koji su usavr{ili filozofiju gume i postulatima misteriozofije doveli do perfekcije glume! Vidim, dakle, u snu Srbina od glave, ali ne i od pete, potpuno samog, bez igde ikoga oko sebe, izuzmemo li neku, uporno, izdu`enu senku, koja samcijatom Srbinu iza le|a ne{to tvrdoglavo podmeta{e! Ta izdu`ena tamna senka podse}ala je na gomilu nekad davno izumrlih templara, koje u inat logike, psihologije i filozofije povampiruju neke nove discipline misteriozofije. Odre|enije, ta izdu`ena tamna senka be{e me{avina svih mogu}ih najtamnijih tonova, re~eno jezikom Mi}e Popovi}a i Matije Be}kovi}a, [e{eqa i Jevti}a, koji ne spavaju i ne sawaju, od zelenosivih ve|a zagorskog kumeka, preko ~a|ave grede u slovena~koj kleti, do crne rupe ispod bele kape podno Prokletija! Srbin, negde u sredini tog ko{marnog sna, primetio najobi~nija, podmetnuta, kukavi~ja jaja! Pa`qivo ih uze i verovali ili ne po~ne da ih preme}e, duboko zahvalan izdu`enoj senci na poklonu. A ja kad se probudih, lepo uzeh Vujaklijin leksikon i {utnuh ga... pravo u najbli`e sme}e!
687

I neka mi tuma~i snova ka`u {ta predstavqaju, u budnom stawu, najobi~niji znaci koje mi nagove{tavaju sa~uvani srpski opanci! Tome je prethodila humoreska Petra Milatovi}a, objavqena u aprilskom broju Srpske borbe, pod naslovom Prihvatio se ~ovek posla: Branko Mikuli} primio u posetu, na Infektivnom odeqewu VMA u Beogradu, nekog Hamdiju. Tamo se uputila, grabe}i preko Slavije, neka drugarica Inflacija. Narasta joj stomak. Narodu do gu{e. [iri se do ~etvorocifrenog oblika. U isto vreme: Bolan }ovje~e, {to si kao predsjednik vlade rekao narodu u novogodi{woj zdravici? Ni{ta! Morao sam zbog povi{ene temperature da obezbedim krevet, jer je narod ugrejan do ta~ke kqu~awa! Znam }ovje}e bolan, ali kako si to formulisao? Razgovor B i H prekida Hakijin ulazak! Bez mercedesa, morao da putuje vozom. U Zemunu mu ~akiju zaplenio glavom dr Vojislav [e{eq! Jo{ mu do{apnuo, kao u poverewu, da sada u mnogim beogradskim ulicama, donedavno jednosmernim (od 1945. godine), Srbi voze u oba smera! Istovremeno, taj mladi [e{eq, koji idealno sara|uje sa Po`dercima, stegao pod mi{kom Sumrak iluzija. (Da ne bi starije Ture, kao mla|e, promenom redosleda re~i u naslovu, autorizovalo Iluziju sumraka i dopisalo: Po`derac 2!). I jo{ mu taj mladi}, pretpla}en na nesu|ene {efove dr`ave biv{e usta{e pokaza rukom u pravcu Palate Federacije. A ono, nepopravqivo, dovitqivi Srbi, ispisali, balonima, po nebu: Federacijo, fikretovao ti Fikret, tvoj federirani integritet! Videv{i ga samog, Branko Mikuli} podupro glavu, a ono duva li, duva ba{ bolni~arke snose odgovornost, izme|u ostalih, zbog promaje Branka Mikuli}a! Pa onako bolan i promajan... A Raza sa baklavama? [uti }ovje}e. Oti{la da potra`i Fadiqa. Nije mogla da pro}ita one }irili}ne baqone, pa velim joj neka svrati do oye. Ono jes vala, bolan }oje}e, ne zna ni on da }ita, kao ni ja, ali, velim, }ojek je na{, a i najdu`e je, bolan, me|u ovim Srbima! (Me|utim, u vezi Fadiqa i Razije istina je slede}a. Krenuli oni kod Branka Mikuli}a i u Aleksandrovoj ulici sada se nekako druk~ije zove, privremeno primete slede}i grafit preko puta Crvke Sv. Marka: Albanke, ne pu{ite na ulici, odra|ete kolena! Gleda Fadiq, gleda Raza i nikako da rastuma~e zna~ewe, a mladi Srbi i Srpkiwe, sinovi i k}eri onih sa kojima se Enverov izaslanik eto samo na{alio nagovaraju}i ga, gledaju}i ga ravno u o~i: prepi{ite i vi Fadiqe, pou~no je! Naravno, Fadiq ni{ta ne razume, buqi u grafit i nikako da ras tuma~i kako to Albanka mo`e da odere kolena ako pu{i na ulici!)
688

I dok Hakija pri~a, Hamdija omotava Mikuli}evu glavu, a ono jo{ ve}a promaja: Bolan }oje}e, ba{ ovi Srbi... A Srbin, ba{ u tom trenutku, na vratima bolesni~ke sobe Infektivnog odeqewa VMA. Do{ao prota dr @arko Gavrilovi} da ispovedi gre{nog Branka Mikuli}a: Proto, {ta me ~eka od Boga i naroda? Ako se ispovedi{, od Boga mo`e{ da moli{ milost, a od naroda, oduvek si i sam govorio, po zasluzi: trocifreno ili ~etverocifreno! (Se}a se, sav u znoju, poruke srpske epike i sluti {ta ga ~eka iz srpske tragike!) Opet se vrata otvaraju i ulazi u bolesni~ku sobu, sa za{titnim rukavicama i maskom na licu, Jovanka Broz: Izbezobrazio se ovaj narod! Po{to me ti Branko izbaci sa 13. kongresa kao prqavu krpu, evo me sada okrpi jedan na Kowarniku. Gu`va u autobusu i ja nenavikla na narod, navikom nagazim jednog. On ti meni, molim lepo, bez pardona: Gospo|o, ovo nije hipodrom! Gledam ga, a on uprtio i predi`e Pe}ar{iju i ~erga Visoke De~ane. Narod se klawa i sklawa... kao nekad... U ~udu ga pitam: Ja li vam ja li~im na kobilu? A on, bri{u}i noge: Ne gospo|o! Na gusku! Vidim, narod se zbija i pun autobus {apata: Tako je govorio... Matija! Jovankin, skoro monolog, iznenada se prekide. Svi su u}utali i zagledaju! Iz neke srpske ku}e, dok je izlazilo iz maj~ine topline, ~u{e se re~i novoro|en~eta po svim srpskim pokrajinama: Ne kume! Pomozi mi majko da mi ne nadenu ime Branko! Mikuli}a, po ko zna koji put, oblio znoj. Znoje se Po`derci Hamdija i Hakija, smrde, kao svaki Bazdija, na loj i na jo{ neke... Jovanka odavno! Prota u uglu blagosiqa to dete iz bilo koje srpske pokrajine. Kad... Branko ustaje. Onako mokar, pokisao od sopstvenog znoja! I krenu Branko... u... Za wim Po`derci! Neizostavna Jovanka tako|e. Idu i u Nemawinoj ulici, prvo im se pridru`i{e Fadiq i Raza, potom, bez olako obe}ane brzine Dragi{a Pavlovi}, posle wega Ivan Stamboli}..., koraknuo k wima Bo{ko Kruni}, doleteo na vrat na nos Sinan Hasani iz Belgije, Raif Dizdarevi} kao da se ne{to prera~unava, prilaze li, prilaze. Srbi u Nemawinoj dostojanstveno stoje i posmatraju kako se puni kolona do autobuske stanice. Na Kara|or|evom trgu ~eka spreman autobus. Ulaze, ulaze ... u autobus, ukrcao se sav dr`avni jad i partijski smrad! Krcat autobus kre}e u pravcu Kovina! Za upravqa~em sedi, glavom i bradom, dr Vojislav [e{eq! Morao ~ovek da prihvati bilo kakav posao! Do slede}eg...! Pjesnik Milivoj Terzi} iz Vodonoga, Australija, napisao je i pjesmu koju je naslovio Dr Vojislavu [e{equ:
689

Vojislave Ti si Srpska Nada Celo Srpstvo u Te gleda sada. Tebe majka kao vo|u rodi Da povede{ srpstvo ka slobodi. Pokraj Tebe Vuk Dra{kovi} stoji On se srpskih du{mana ne boji. Od Vas Srbi samo jedno tra`e Da se Brozu sva istina ka`e. Gde je bio prvog svetskog rata, Da l je Frawu branio ko brata? Kad je Frawin verni sluga bio, Koliko je on Srba pobio? A pred vas }e komunisti stati, Tu istinu oni ne}e dati. Jer oni se sada Srba boje I ne daju da se Srbi spoje. U majskom broju Srpske borbe Qiqana Obradovi}-Kne`evi} objavquje tekst Srpski intelektualci i ustavne promene, u kome ka`e: Dok razni pogrbqeni politi~ari, kako ih je slikovito nazvao protojerej dr @arko Gavrilovi}, nemaju hrabrosti da odlu~no ustanu u odbranu potla~enog srpskog naroda, dotle glas najbriqantnijih umova srpske inteligencije `ivom i pisanom re~ju dokazuje da su oni dostojni potomci slavnih predaka srpskog naroda. U raspravama i tribinama povodom ustavnih promena u Jugoslaviji srpski intelektualci smelo iznose mi{qewa i ideje koje su u potpunoj suprotnosti sa komunisti~kom ideologijom. U toku februara i marta bilo je vi{e otvorenih rasprava u porobqenom Beogradu: u Udru`ewu kwi`evnika Srbije, Filozofskom dru{tvu Srbije i Sociolo{kom dru{tvu Srbije. Srpski kwi`evnik Vuk Dra{kovi} je svojim predlozima izazvao bujicu napada sa raznih strana. Wegovi predlozi su jasni i nedvosmisleni: da se uvedu neposredni tajni izbori, da se oduzme ve~ni mandat bilo kojoj partiji ili pojedincu, da se da puna ravnopravnost svim gra|anima, da se stvori jedinstveno ministarstvo pravde za celu federaciju, da Jugoslavija bude neutralna u pravom smislu te re~i, {to zna~i istupawe iz pokreta nesvrstanih, da se zagarantuju po na~elu reciprociteta nacionalnim mawinama ona prava koja na{e mawine imaju u Albaniji, Bugarskoj, Gr~koj, Rumuniji, Ma|arskoj, Italiji i Austriji, da se ukinu pokrajine i da se podvedu pod puni suverenitet srpske, tj. jugoslovenske dr`ave, da se ukine zakon o za{titi imena i dela Josipa Broza Tita, jer sve dok se taj zakon ne ukine, isti~e Vuk Dra{kovi}, nezamisliva je demokratska, i bez posledica, rasprava o izmeni ustava.
690

Vuk Dra{kovi} je, naravno, `igosan u jugoslovenskoj komunisti~koj {tampi kao nacionalista bez maske, a wegovi predlozi kao otvorene nacionalisti~ke poruke. Beogradski list Politika od 22. februara je u peru nekog P. Jankovi}a objavila ~lanak pod nazivom Nacionalizam bez maski u kome upozorava na sve opasnosti srpskog nacionalizma i ~etni~ke ideologije, koja bez obzira na vi{e decenija od rata, nastoji da se povampiruje, pa se, eto, povampirila ~ak i u raspravama o ustavnim promenama! Novinar P. Jankovi} se nije zadr`ao samo na Vuku Dra{kovi}u, nego je nastavio svoju hajku dodaju}i da srpskom narodu nisu potrebni ni saveznici kao {to je poznati istori~ar i akademik dr Veselin \ureti}, pisac istorijskog dela Saveznici i jugoslovenska ratna drama. Novinar Jankovi} osu|uje dr \ureti}a po{to on ne priznaje postojawe posebne crnogorske nacije, ve} govori i pi{e da je Crnogorstvo vitalni deo Srpstva. Pored Vuka Dra{kovi}a protiv koga se vodi hajka od svih neprijateqa srpskog naroda od komunista pa do usta{a i [iptara pa ~ak i mnogih slepih Srba koji imaju o~i ali ne vide i imaju u{i, ali ne razumeju... na tribini Dijalozi u Udru`ewu kwi`evnika Srbije govorio je 22. februara, a na Tribini Filozofskog dru{tva Srbije 2. marta i odva`ni, mladi profesor, sociolog i politikolog dr Vojislav [e{eq. Svoj program o promenama koje treba da se sprovedu dr [e{eq je izrazio u 12 ta~aka. Da bi se umesto kozmeti~kih, za koje se zala`e re`im, ostvarile stvarne promene i izvr{ila reforma politi~kog sistema u Jugoslaviji shodno najvi{im civilizacijskim dostignu}ima i demokratskim na~elima, mladi dr [e{eq predla`e slede}e: definitivno ru{ewe kulta li~nosti Josipa Broza Tita kao glavnog krivca za gotovo beznade`nu situaciju u kojoj se nalazi Jugoslavija. Josip Broz je vodio izrazito antisrpsku politiku, u ~emu su mu pomagali wegovi najbli`i saradnici Edvard Kardeq i Vladimir Bakari}. Za ~etiri decenije ve{to smi{qenim ustavnim promenama suzbijali su srpske nacionalne interese, Srbiju fakti~ki sveli na nekada{wi beogradski pa{aluk, a srpski narod kulturno, ekonomski i politi~ki dezintegrisali, omogu}avaju}i albanskim separatistima, hrvatskim {ovinistima i bosanskim panislamistima da nad wima sprovode genocid progonom srpskog `ivqa sa Kosova, iz Metohije, Makedonije, Bosne, Hercegovine, Dalmacije, Hrvatske, Like, Banije, Korduna i Slavonije. uspostavqawe modernog pravnog poretka, obnovu gra|anskih sloboda i prava koja je posleratni re`im oduzeo gra|anima, slobodu {tampe i izra`avawa, uvo|ewe vi{epartijskog sistema i stvarnog demokratskog ure|ewa, nepriznavawe postojawa posebne makedonske nacije. Stanovni{tvo Makedonije govori 12 dijalekata koji predstavqaju karakteristi~an prelaz od srpskog ka bugarskom jeziku. A wena eventualna politi~ka i kulturna autonomija je iskqu~ivo unutra{wa stvar Srbije.
691

Sve crkve i drugi istorijski spomenici kulture u Makedoniji su nedvosmisleno srpski, i direktnim politi~kim me{awem u crkvene poslove ve{ta~ki je proklamovana tzv. makedonska pravoslavna crkva, {to je dovelo i do novog raskola izme|u mati~ne i prekomorske crkvene organizacije. Jugoslovenska {tampa je mudro pre}utala oba izlagawa dr Vojislava [e{eqa. Zato }e Srpska borba u junskom broju doneti u celini Od kozmeti~kih ka optimalnim ustavnim promenama izlagawe dr Vojislava [e{eqa na Tribini Filozofskog dru{tva Srbije 2. marta o.g. Na dan 27. marta odr`ana je prva ovogodi{wa redovna skup{tina Udru`ewa kwi`evnika Srbije u prepunoj Velikoj dvorani Narodne biblioteke Srbije. Skup{tinu je otvorio Aleksandar Petrov, predsednik UKS. Na Skup{tini je pro~itan Prilog javnoj raspravi o Ustavu pretpostavke i na~ela ustavnih promena, rezultat zajedni~kog rada deset srpskih intelektualaca iz Udru`ewa kwi`evnika Srbije, Filozofskog dru{tva Srbije i Sociolo{kog dru{tva Srbije. U Prilogu je istaknuto da se re`im zala`e za bezna~ajne prepravke postoje}eg ustava i da na taj na~in zata{kava ozbiqnost krize i spre~ava nala`ewe izlaza. Zato bi trebalo, najpre, staviti van snage sve norme koje sada{wi ustav ~ini nepromewivim, sprovesti op{tejugoslovenski referendum o svim osnovnim pitawima ure|ewa Jugoslavije. Treba ukinuti Predsedni{tvo SFRJ, Savet Federacije i sve institucije nepotrebne savremenoj dr`avi, staviti van snage zakonske norme kojima se sankcioni{e verbalni delikt; stavqawe Partije u konkurentski polo`aj prema drugima; ukinuti monopol vlasti partijske dr`ave; ponovo definisati pojam gra|anina; ukinuti delegatski sistem kao sistem posrednih izbora i uvesti slobodne i neposredne izbore; ukloniti sve ustavne formulacije kojima se prvo zajam~uju pa odmah uskra}uju slobode i prava gra|ana. U Predlogu se daqe isti~e da treba ukinuti mogu}nosti vansudske povrede prava na privatnost koju sada imaju organi unutra{wih poslova, obezbediti nezavisnost sudova i nezavisnost privrede, uvesti pluralizam svojine, uspostaviti autonomiju nauke i kulture u odnosu na vlast i vladaju}u ideologiju, omogu}iti osnivawe samostalnih etni~kih udru`ewa i organizacija u etni~kim grupama koje `ive van mati~nih etni~kih zajednica. Srbija treba da bude konstituisana po istom principu kao i druge republike i treba joj omogu}iti da ostvaruje svoja suverena prava na ~ita voj svojoj teritoriji. S druge strane, Kosovo i Vojvodina ne mogu da imaju svojstva dr`ave niti mogu biti konstitutivni elementi federacije. Na Skup{tini UKS Dobrica ]osi} je tako|e pro~itao svoj prilog u kojem je kao razo~arani partizanski politi~ki komesar za dana{wu Jugoslaviju rekao da je te`ak balkanski bolesnik i da predstavqa partokratsko i monopolno-oligarhijsko dru{tvo. O~igledno je da Dobrica ]osi} pored svega ne mo`e da se otrese svoje pro{losti pa je povukao paralelu izme|u revolucionarnih motiva i razloga svoje generacije
692

kada je krenula na ru{ewe Kraqevine Jugoslavije i sada{wih zahteva srpskih intelektualaca da se srpskom narodu vrati sloboda, pravda i demokratija i sve ono {to su imali u Kraqevini Srbiji za vreme vladavine Kraqa Petra I. Za vreme diskusije bilo je nekoliko prisutnih kwi`evnika koji su bili protiv predloga iznetih u prilogu. Srbomrzac Oskar Davi~o je npr. odbacio zahtev za formirawe nacionalnih politi~kih udru`ewa, jer to bi bilo va|ewe kama iz kamija, itd. Na kraju se glasalo: Prilog javnoj raspravi o ustavnim promenama, delo srpskih intelektualaca je usvojen velikom ve}inom glasova prisutnih pisaca. Deset je bilo protiv, a troje se uzdr`alo. Ovde bi bilo umesno da navedemo opet dr @arka Gavrilovi}a koji je svojevremeno pisao srpskim akademicima: @alostan je narod koji ustaje protiv elite svoje inteligencije. Jadni su politi~ari koji ratuju sa svojom Akademijom nauka. Bedne su ruke, noge i stra`wi deo tela koji su protiv svoje glave u kojoj nalaze svoje odr`awe i hranu. Na kraju, ukazujem i na podatak da srpski emigrantski ~asopis Bratstvo u broju 386-387 objavquje govor majstora Joksimovi}a na polugodi{woj sednici Srpske narodne odbrane u Kanadi, koji koristi i citat iz jednog od mojih tekstova, u Jugoslaviji proskribovanih: Po{tovani proto Savi}u, dragi brate Milutine, predsedni~e Srpske narodne odbrane u Kanadi i draga bra}o, Zahvalan sam bratu Milutinu, te me je pozvao da pozdravim ovaj skup srpskih rodoquba i ~lanova Srpske narodne odbrane u Kanadi. No, pre nego to u~inim, neka mi bude dozvoqeno da ka`em nekoliko re~i o Kosovu, na{em najbolnijem pitawu, koje komunisti ne `ele da re{e da se ne zamere mrtvom Titu, koji je obe}ao [iptarima Kosovo i pravo slobodnog opredeqewa za Jugoslaviju ili Veliku Albaniju. Razume se, da su se oni odlu~ili za Albaniju i na putu su tog ostvarewa, ako se Srbi ne prenu iz u~malosti, tj. ako se ne prene Lazareva kletva Ko ne do{o u boj na Kosovo. [ta zna~e za srpstvo Kosovo i Metohija, svi znamo. I ako ih izgubimo, bez zrna baruta i ispaqenog metka, onda ne zaslu`ujemo da se zovemo Srbima i potomcima Stevana Nemawe, Sv. Save, cara Du{ana, kneza Lazara, Milo{a i Marka, Kara|or|a, Wego{a i kraqa Petra I i vo`da Dra`e i svih onih vitezova i junaka koji pado{e u qutim bojevima i bitkama za o~uvawe slobode i wen povratak, ako je izgubqena. Ba{ na tom Kosovu knez Lazar je 1389. godine poku{ao da zaustavi tursku najezdu, ali je podlegao turskoj nadmo}nosti i hrabro poginuo sa svojom vojskom. Ali i Turci su skupo platili tu pobedu, pa im je bilo potrebno nekoliko godina da se oporave i nastave svoj osvaja~ki pohod na Evropu. Ali im pod Be~om pu~e kolan sve~anoj kobili i odo{e kola nizastranu. Dana{wa arnautska najezda je slabija prema turskoj, ali je drska i brutalna, jer je podr`ava komunisti~ki re`im. Slobodno se ~uju arnautski poklici: Ho}emo sre}no Kosovo, ali bez Srba! Tako nam i treba, kad je propu{teno vreme posle 1912. godine da se ra{~isti sa tim nako693

tom. Ko nije vodio borbu sa Arnautima, ne zna koliko su oni slabi borci. Kad napreduju hala~u i vi~u, da bi ~ovek pomislio da su u pitawu hrabri borci; ali kada se povla~e, nema im zaustavqawa do polazne ta~ke. Se}am se slu~aja na planini Smiqevici, posle junskog ustanka 1941. godine. Na ~elu italijanskih kolona kaznene ekspedicije nalazili su se Arnauti. Preko dana su vodili borbu sa nama, ali kad padne no} nalo`e vatre i okupe se oko we, dok svoju bezbednost zanemare. Jedne takve no}i, {est dobrovoqaca iz mog Dowo-r`ami~kog odreda privukli su se i bacili po nekoliko bombi. Panika je nastala i pretvorila se u bekstvo, da se docnije pri~alo, bilo ih je koji su se zaustavili u Pe}i! Iz skore pro{losti znamo kako su pro{le mo}ne carevine i jedna kraqevina, kad su navoj{tile na Srbiju i Crnu Goru, s ciqem da ih pokore i prisvoje wihove teritorije. Danas potomci tih div-junaka sa Kumanova, Bitoqa, Skadra, Bregalnice, Cera, Suvobora, Mojkovca i Kajmak~alana skoro ravnodu{no posmatraju arnautska divqawa na Kosovu i uvrede koje se nanose srpskim `enama. U na{em narodu postoji izreka: Kote se kao pacovi. I Arnauti se zaista mno`e poput pacova, pa je wihov natalitet najve}i u Evropi. Zato su im Kosovo i Metohija nedovoqni, te su zakora~ili u Srbiju. Wihov vo|a, ozlogla{eni Fadiq Hoya, preporu~uje da se nastavi sa sada{wim tempom ra|awa, pa ako nema mesta na Kosovu neka idu u Srbiju, neka idu u Sloveniju, neka idu u Evropu, neka se zapo{qavaju i nastawuju! Branko Mikuli} iza{ao je u susret ovom predlogu Hoyinom, pa je Radio Beograd objavio, ba{ na Dan Svetog Save, ne slu~ajno ve} namerno, da se bez odlagawa sedam hiqada Albanaca sa Kosova zaposli i naseli na teritoriji u`e Srbije, jer, navodno, na Kosovu ima 132.144 nezaposlenih Albanaca. Eto komunisti~ke pravde: sedam hiqada Albanaca moraju se odmah zaposliti, a stotine hiqada nezaposlenih u Srbiji neka se pakuju za put i prikqu~e onim radnicima na zapadu. Kad se uzme u obzir da ovih 7.000 radnika prose~no vode sobom porodicu od deset ~lanova, to iznosi 70.000 du{a! Eto, u dogledno vreme i [umadija bi}e {iptarska, pa }e se ispuniti \ilasovo predvi|awe: Ako ne bude Srba naseli}emo Kineze, Mongolce, Crnce, pa evo i Albance. Proces istrebqewa Srba je otpo~eo. Nadamo se u Boga i svest srpskog naroda, da tako ne}e biti. Da se osvrnem sa nekoliko re~i na uvredu koju je naneo srpskim `enama Fadiq Hoya. On je na skupu rezervnih oficira odr`anom u Prizrenu, odobrio silovawe srpskih `ena i devojaka na Kosovu, pa je preporu~io, ako se `eli da se prestane sa silovawem, neka se na Kosovu obrazuju javne ku}e i u wih po{aqu `ene iz Srbije. Ovako te{ku uvredu niko i nikad nije izrekao srpskim `enama, koje su oli~ewe dobrih majki, supruga i sestara. Za ovu uvredu trebalo je da Hoya plati svojim `ivotom. [to je naj`alosnije, `ene su same ustale u svoju odbranu. U vite{kim vremenima sevali su ma~evi na dvobojima i za mawe uvrede. Nadamo se da }e Srbi i sa zaka{wewem kazniti va{qivog Albanca, {to se drznuo da vre|a `ene vite{kog srpskog naroda. Da ka`em nekoliko re~i o stawu u Jugoslaviji. Postoji stara izreka:
694

Ima ne{to trulo u dr`avi Danskoj. Tu izreku je potisnula nova: Sve je trulo u dr`avi Jugoslaviji. Pred wom zjapi ponor, koji treba da bude wena grobnica i samo treba ~vrsta ruka novog narodnog vo`da da je gurne u tu provaliju. Amerika i Zapad su krivi da se Jugoslavija jo{ nije survala u ponor. Svakovrsna, a najvi{e dolarska pomo} odr`ava u `ivotu ovog te{kog bolesnika na Dunavu i Savi. Ka`e se: Kad brod tone, pacovi prvi be`e s wega. Komunisti~ki tonu}i brod ve} napu{taju ~lanovi Komunisti~ke partije. Samo u 1987. godini iz Partije se ispisalo ili izba~eno 77.476 ~lanova. U obrazlo`ewu ispisivawa iz Partije ima interesantnih razloga, pa }emo nekoliko navesti. Ja u Partiju nisam nikad u{ao, nego ona u mene, i ve} davno, davno iza{la iz mene, pa nisam imao zbog ~ega da ostanem u woj. Prema tome, nisam ja napustio wu, nego ona mene. Pre nego je napustila mnoge od nas, napustila je sebe. Partiju sam napustio 1980, posle 34 godine vernog joj slu`ewa. Ali sam sa wom raskrstio 10 godina ranije. Mogao sam svojoj partiji oprostiti i kolebqivost i name{taqke, i poltronstvo i oportunizam, ali ne i lopovluk. Ka`em da struktura ove organizacije (Komunisti~ke partije, moja napomena) ne donosi demokratske odluke i pona{a se ~as kao vojna ustanova, ~as kao ne{to {to niko ne zna {ta ho}e. Jedan ispisnik iz Partije tu`io je Partiju sudu da mu vrati upla}enu ~lanarinu. Verovatno wegov primer sledi}e i drugi, ako sudija povoqno re{i u korist tu`ioca. Detitoizacija je po~ela. Gradovima i ulicama koje nose wegovo ime (Titovo) nu`no je vratiti stare nazive, te poskidati Brozove portrete sa zidova javnih ustanova. Neophodno je odustati od daqe zakonske za{tite Titovog imena i li~nosti, a za eventualne uvrede i klevete wegove potomke uputiti na mogu}nost privatne tu`be radi postizawa sudske satisfakcije. Posebno je va`no vaspitno-obrazovne ustanove i armiju osloboditi od wegovog kulta, te prevazi}i tragikomi~nu ~iwenicu da je Jugoslovenska narodna armija jedina vojska na svetu ~iji je vrhovni komandant dugogodi{wi mrtvac. (dr Vojislav [e{eq) Na kraju ovog mog izlagawa, `elim da vam ~estitam postignuti uspeh na dana{wem zasedawu. Neka je sre}an i od Boga blagosloven va{ dana{wi rad. @iveli na mnogaja qeta! III. Kao poseban kuriozitet navodim ~iwenicu da je i moje pisawe o Stanetu Dolancu nai{lo na podjednako odbijaju}i stav i jugoslovenske komunisti~ke i usta{ke emigrantske {tampe, samo {to im se argumenti unekoliko razlikuju. Izvjesni D. Sudar u usta{kom listu Hrvatski vjesnik od 2. decembra 1988. godine, u tekstu pod naslovom Tko je sada {ef policije? pi{e: Prije nekoliko dana dobio sam list koji izdaju srpski emigranti u Evropi, a koji je navodno mogu}e kupiti i u Beogradu. U tom je listu obja vqeno Otvoreno pismo Stani Dolancu, koje je napisao Velikosrbin [e 695

{eq. Autor u pismu optu`uje Dolanca da je, dok je bio {ef jugopolicije, organizirao atentate na politi~ke emigrante i da je naredio otmicu Vlade Dap~evi}a, prof. V. ^i`eka i jo{ nekih politi~kih emigranata. [e{eq u svom Otvorenom pismu ne navodi vrelo iz kojeg je dobio podatke, {to je shvatqivo, jer ako je u dobrim odnosima s policajcima na najvi{im polo`ajima, ne mo`e javno iznositi wihova imena, jer bi ih izlo`io neugodnostima zbog izdavawa velike dr`avne tajne. Sje}amo se i [e{eqeva Otvorenog pisma Hamdiji Pozdercu u kojem je okrivio Pozderca da je izravni krivac za wegovo uhi}ewe i izre~enu osudu, pa i za wegov odlazak iz Sarajeva u Beograd. Budu}i da je Hamdija Pozderac bio u partijskoj vrhu{ki u Sarajevu, [e{eqevo pisawe mo`da nije bez osnove, ali je zanimqivo da [e{eq uop}e u svojim pismima ne spomiwe imena krivaca za uhi}ewa i osude nekoliko tisu}a mladih Albanaca, koje su jugoslovenske vlasti izrekle tijekom zadwih sedam i pol godina. Koliko mo`emo zakqu~iti iz pisawa beogradskog tiska, to nisu u~inili albanski komunisti na Kosovu, jer oni, prema pisawu navedenog tiska, ~ak {tite albanske rodoqube, kojima u Beogradu lijepe nacionalisti~ke etikete, tj. optu`uju ih za albanski nacionalizam, kao {to je i [e{eq bio optu`en za srpski. Kad su ve} spomenuti Albanci na Kosovu, izvrsno organizirani velikosrpski promicbeni aparat nije do sada uspio uvjeriti ~ak ni Jugoslaviji sklone zapadne krugove da Albanci vr{e genocid nad Srbima na Kosovu, jer je iole upu}enim qudima poznato da genocid ne mogu provoditi pripadnici nenaoru`ane mawine u jednoj dr`avi, nego jedino oni koji imaju oru`je i vlast nad tom mawinom. Ne znamo je li to~no da je od 1981. godine do danas poginulo 17 Srba na Kosovu, kako to pi{u beogradske novine, ali je ta brojka neusporedivo mawa od brojke ubijenih Albanaca samo tijekom 1981. To, dakako, ne zna~i da je opravdano ubojstvo 17 Srba, ali ako se to smatra genocidom, za{to se onda pre{u}uje daleko ve}i genocid, koji je nad Albancima izvr{ila beogradska vlast?! A ako usporedimo broj zatvorenih Albanaca u proteklih sedam i pol godina s brojem iseqenih Srba s Kosova u druge krajeve Jugoslavije, vidimo da se brojke podudaraju. Kada tome dodamo ~iwenicu da je veoma niski `ivotni standard je dan od glavnih uzroka kako unutra{wih seoba u jednoj dr`avi, tako i ise qavawa u druge zemqe, svakom je objektivnom promatra~u prilika na Ko sovu jasno da su iseqavawa Srba i Albanaca (o Albancima u Beogradu {ute) uzrokovane dubokom ekonomskom krizom, za koju nisu krivi Albanci na Kosovu, nego jugoslovenska vlast i sistem sa sredi{tem u Beogradu. [to se ti~e ubojstava i otmica politi~kih emigranata, [e{eq pi{e istinu kad za to optu`uje biv{eg jugoslovenskog ministra policije Dolanca, samo je zanimqivo da pre{u}uje druge jugoslovenske ministre, koji su na tom polo`aju bili prije Dolanca! I za vrijeme wihovog ministrovawa UDB-a je ubijala politi~ke emigrante, a to ~ini i poslije wegova smje wivawa, {to dokazuju i najnoviji slu~ajevi u Sjevernoj Americi, Wema~koj i Engleskoj. Jer kada je imao petqu imenovati Dolanca, trebao je imati i za wegove prethodnike i nasqednike, po{to je wemu tako|er dobro poznato da je to sistem, a ne samovoqa pojedinaca nesrpske nacionalnosti.
696

Glava Saveznog ministarstva unutra{wih poslova je u Beogradu, a Sarajevo, Zagreb i ostali policijski uredi u Jugoslaviji su samo podru`nica tog ministarstva. Mi smo jo{ prije nekoliko godina iz Zagreba ~uli da je Ga`i bio umije{an u ubojstvo Stjepana \urekovi}a, {to sada potvr|uje i [e{eq u svom otvorenom pismu, ali i on u pismu ka`e da je odluku donio tada{wi savezni ministar Dolanc, a Ga`i, kao pot~iweni, sudjelovao u pripremama ubojstva. U Tripalovo vrijeme je tu du`nost u Zagrebu obavqao (ako me pam}ewe ne vara) Huzjak, nad kojim tada{we komunisti~ko vo|stvo u Zagrebu nije imalo nikakve kompetencije, a, kako ~ujemo, nema je ni dana{we nad sada{wim ministrom policije, koji je, navodno, srpske narodnosti, {to je, kad je u pitawu ta funkcija, neva`no, po{to se vjernost odre|enoj liniji ne mjeri po nacionalnoj pripadnosti, premda ima i tih pojava, nego po drugom kriteriju. [e{eq bi, dakle, bio u~inio daleko korisniju stvar da je Dolanca naveo samo kao primjer u funkciji jugoslavenskog saveznog sistema, a da je opisao ustrojstvo toga sistema, tj, wegovu glavu i wezine podru`nice, koje provode odluku koje glava donosi. Bilo bi tako|er zanimqivo da je opisao povezanost Ministarstva unutra{wih poslova sa saveznom vrhu{kom u Beogradu. Tako bismo imali puno jasniju sliku o tome, donosi li ministar policije odluke na svoju ruku ili u dogovoru s partijskim vrhom u Beogradu. Ovakva, na`alost, slika ostaje nejasna i nepotpuna, a {ira ~itateqska javnost mo`e ste}i dojam da je Dolanc ~inio zloupotrebu svog polo`aja zato {to je Slovenac, a Hamdija Pozderac zato {to je bio musliman i {to je rije~ musliman pisao velikim M, pa ga, kao takvog, nije bilo mogu}e proglasiti Srbinom. P. S. Prema dosada{wim podacima s kojima je raspolagala hrvatska politi~ka emigracija, Vinko Sindi~i} je nakon ubojstva Stjepana [eve, wegove supruge i k}erke bio zaposlen kao direktor hotela Kontinental u Rijeci, gdje je obavqao svoj {pijunski posao. Me|utim, najnovije vijesti ka`u da to nije bio on, nego da je u tom hotelu bio zaposlen wegov imewak i prezimewak starijih godina. Prema tim vijestima, wih obojica potje~u iz istoga mjesta, ali da su razli~itoga izgleda i razli~itih godina. Otac udba{kog ubojice je navodno bio u partizanima i u poratnoj Ozni, a da mu je sin zavr{io udba{ku {kolu u Zagrebu ili negdje drugdje, to }e vjerojatno utvrditi istraga u [kotskoj. Koliko }e biti dozvoqeno re}i javnosti, te{ko je re}i. Ako sud u Velikoj Britaniji bude postupio onako, kako je postupao wema~ki sud prilikom su|ewa Majerskom, onda }e dosta toga ostati nedostupno {iroj javnosti. Trebamo se nadati da ne}e biti tako. IV. Vjerovatno }ete se upitati, gospodo sudije, {to mi je sve ovo trebalo? ^emu toliki trud i `rtvovawe vremena? I sami vrlo dobro znate da bi mi bilo uzaludno pozivawe na bilo koji i bilo kakav pravni argument. Vi }ete ovu kwigu, kao, uostalom, i sve ranije, zabraniti glat, ne trepnuv{i. Taman posla da `albe mojih advokata uva`ite. To nije uop{te vi{e stvar va{eg ozbiqnog i savjesnog obavqawa sudijske du`nosti
697

po principima ~ije striktno po{tivawe nala`e tradicionalna pravni~ka etika kao ponos jedne humane i ~asne profesije. Va{ je partijski, komunisti~ki zadatak da ovu moju kwigu bezuslovno zabranite, kao i sve naredne o kojima }ete odlu~ivati. Ipak, nadam se da }u bar va{u savjest pokolebati, da }u vas nagnati da, makar u potaji, malo razmislite o va{im postupcima, ukqu~iv i wihove negativne posledice s aspekta ideologije kojom se rukovodite. Mada vam ni{ta ne govori ve} sama ~iwenica da ste svi vi, bez izuzetka, ~lanovi vladaju}e partije, vaqda }ete napokon sagledati da mi va{im zabranama samo poma`ete u politi~koj djelatnosti, da od mene pravite heroja, mada to vjerovatno ne zaslu`ujem ni jednom svojom li~nom osobinom ili karakternom crtom. Da moje kwige pro|u bez sudske zabrane, vjerovatno bih se vrlo brzo umorio od wihovog ekspresnog pisawa, {tampawa i izdavawa. Ovako mi svaki novi sudski proces, tu`io~eva intervencija i policijska pqenidba slu`i kao dragocjeni podstrek za naredne poduhvate. Tek polovinom januara 1989. stigao mi je odgovor Vrhovnog suda: Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u ve}u sastavqenom od sudija: Dragomira Nikoli}a, kao predsednika ve}a, Dobrinke Lu~i} i Du{ana Komneni}a, kao ~lanova ve}a, i samostalnog savetnika Radivoja \or|evi}a, kao zapisni~ara, u krivi~nom predmetu zabrane rasturawa kwige Pledoaje za demokratski ustav autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa, re{avaju}i o `albama autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa, i wegovih punomo}nika advokata dr Ivana Jankovi}a, Velimira Cveti}a i \or|a Mamule, izjavqenim protiv re{ewa Okru`nog suda u Beogradu Kr. 149/88 od 12. decembra 1988. godine, u sednici ve}a odr`anoj 26. decembra 1988. godine, doneo je re{ewe: Odbijaju se kao neosnovane `albe dr Vojislava [e{eqa, autora, {tampara i izdava~a kwige Pledoaje za demokratski ustav i wegovih punomo}nika advokata dr Ivana Jankovi}a, Velimira Cveti}a i \or|a Mamule, izjavqene protiv re{ewa Okru`nog suda u Beogradu Kr. 148/88 od 12. decembra 1988. godine. Obrazlo`ewe: Pobijanim re{ewem Okru`nog suda u Beogradu zabraweno je u celosti rasturawe kwige Pledoaje za demokratski ustav autora, {tampara i izdava~a dr Vojislava [e{eqa i odlu~eno da se svi primerci ove kwige oduzmu i po pravosna`nosti re{ewa uni{te, te da se izreka re{ewa objavi u Slu`benom listu SFRJ, i Slu`benom glasniku SR Srbije. Autor i izdava~ kwige dr Vojislav [e{eq obavezan je da plati tro{kove postupka ~ija }e visina biti odre|ena posebnim re{ewem, kao i da plati na ime pau{ala 100.000 dinara u roku od 15 dana po pravosna`nosti re{ewa pod pretwom izvr{ewa. Protiv ovog re{ewa izjavili su `albe: autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa i kr{ewa ustavnih odredbi o slobodama i pravima ~oveka i gra|anina i slobode {tampe s predlogom da se pobijano re{ewe ukine,
698

 punomo}nici dr Vojislava [e{eqa advokati dr Ivan Jankovi}, Velimir Cveti} i \or|e Mamula u posebnim `albama osporavali su vaqanost pobijanog re{ewa zbog bitne povrede odredaba postupka, pogre{ne primene materijalnog prava i pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa s predlozima da se pobijano re{ewe ukine ili preina~i u smislu navoda u `albama, republi~ki javni tu`ilac u svom podnesku Ktr. 2585/88 od 21. decembra 1988. godine predlo`io je da se `albe odbiju kao neosnovane. Vrhovni sud je u sednici ve}a razmotrio sve spise predmeta sa pobijanim re{ewem, ocenio `albene navode i predloge pa je na osnovu svega zakqu~io kao u izreci ovog re{ewa rukovo|en razlozima koji slede: Pre svega, ocewuju}i predlog punomo}nika, autora i izdava~a dr Vojislava [e{eqa, advokata dr Jankovi}a da se u smislu ~l. 16. st. 4. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa pozovu i saslu{aju stranke pre odlu~ivawa o `albama, Vrhovni sud ovaj predlog nije prihvatio jer je ocenio da saslu{awe stranaka nije celishodno. U `albi punomo}nika \or|a Mamule kao bitna povreda postupka isti~e se da punomo}nicima nije omogu}en uvid u celu kwigu autora dr [e{eqa koja je predmet zabrane, pa da punomo}nici nisu mogli u postupku da pru`e obja{wewa i zauzmu stavove u prilog preostalih delova kwiga. U okviru ovog `albenog osnova se u ovoj `albi isti~e da je prvostepeni sud povredio pravila postupka kada je odbio predlog za ve{ta~ewe preko Instituta za ispitivawe javnog mnewa u pogledu okolnosti da li bi javnost, i koja, bila uznemirena zbog stavova autora dr [e{eqa o Josipu Brozu Titu, Stanetu Dolancu i prilikama u zemqi. O`albeno re{ewe po stavu Vrhovnog suda ne sadr`i povrede postupka na koje se `albom punomo}nika, autora i izdava~a ukazuje, te se po ovom osnovu zakonitosti o`albenog re{ewa ne dovode u sumwu. Naime, s obzirom da je re{ewem Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu od 6. decembra 1988. godine privremeno zabraweno rasturawe kwige Pledoaje za demokratski ustav autora i izdava~a dr [e{eqa, to i po stavu Vrhovnog suda, a kako to pravilno zakqu~uje i prvostepeni sud u pobijanom re{ewu, omogu}avawem uvida u pomenutu kwigu, te ispitivawe javnog mnewa u vezi sa sadr`inom kwige nesumwivo bi bilo u suprotnosti sa re{ewem o privremenoj zabrani. @albenim navodima punomo}nika, autora i izdava~a advokata dr Jankovi}a i Mamule da je smr}u predsednika Republike Josipa Broza Tita ta funkcija prestala, pa samim tim da je prestala i potreba za za{titom koja je predvi|ena Zakonom o spre~avawu slobode {tampe i drugih vidova informisawa, se u su{tini ponavqaju ve} izneti u postupku, stavovi autora i izdava~a, te wegovih punomo}nika u pogledu primene pomenutog zakona. Vrhovni sud je utvrdio da ovi `albeni navodi nisu osnovani. Ovo sa razloga {to su u pobijanom re{ewu navedeni jasni i logi~ni razlozi o svim bitnim i odlu~nim ~iwenicama kojima se prvostepeni sud rukovodio pri zakqu~ivawu da predmetnu kwigu treba u celosti zabraniti jer
699

se radi o integralno povezanoj {tampanoj stvari. U pobijanom re{ewu su sadr`ani i razlozi sa delovima iz kwige obuhva}enim re{ewem o privremenoj zabrani gde su iznete neistine koje predstavqaju najgrubqe vre|awe li~nosti druga Tita u funkciji predsednika Republike, a izno{ewe neistina o wemu i wegovo omalova`avawe nesumwivo istovremeno predstavqa povredu ugleda SFRJ, kako to nasuprot `albenim navodima punomo}nika, autora i izdava~a zakqu~uje prvostepeni sud. Vrhovni sud tako|e nalazi da objavqivawe krivi~ne prijave protiv Staneta Dolanca upu}ene vojnom tu`iocu u kojoj su iznete brojne neistine i klevete (koje se navode u pobijanom re{ewu) kao i neistine u pogledu dru{tvenopoliti~kih prilika u SFRJ predstavqa najgrubqe vre|awe li~nosti Dolanca kao potpredsednika Predsedni{tva SFRJ i kompromitovawe i umawewe ugleda na{e zemqe {to nesumwivo a i istovremeno mo`e da uznemiri javnost. Neprihvatqivi su navodi u `albama punomo}nika autora i izdava~a da izno{ewe autorovih stavova o nekim li~nostima i prilikama u zemqi ne bi uznemirilo javnost i u slu~aju objavqivawa i rasturawa zabrawene kwige jer je po stavu `alilaca neprihvatqivo da se pojedini rukovodioci izjedna~avaju sa ugledom zemqe, pogotovu kada autor nema nameru da vre|a ugled zemqe ili weno Predsedni{tvo. U vezi sa predwim Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da se u delovima kwige autora i izdava~a dr [e{eqa kroz grubo vre|awe i izno{ewe neistina za Josipa Broza Tita u funkciji predsednika Republike i Staneta Dolanca u funkciji potpredsednika Predsedni{tva SFRJ u stvari vre|a ugled SFRJ i wenog Predsedni{tva. Krajwe je neprihvatqivo stanovi{te u `albama punomo}nika, autora i izdava~a da izno{ewe stavova o pojedinim ~lanovima Predsedni{tva SFRJ ne predstavqa grubo vre|awe samog Predsedni{tva SFRJ, naravno i pod uslovom da se to ~ini u takvoj nameri kao {to je to o~igledno u kwizi autora i izdava~a dr [e{eqa Pledoaje za demokratski ustav. @albe autora i izdava~a i wihovih punomo}nika sadr`e i druge navode koji su bez ikakvog zna~aja za ishod ovog postupka. U `albi autora se iscrpno iznose ve} poznati stavovi autora dr [e{eqa o politi~kim slobodama u zemqi, wegovo vi|ewe dru{tvenog i politi~kog ure|ewa zemqe i sudbina wegovih ranije zabrawenih naslova ~ija je neprihvatqiva sadr`ina nesporna, dok se u `albi wegovih punomo}nika advokata Cveti}a i Mamule iznose ~iwenice i okolnosti vezane za slu~aj \or|a Martinovi}a, izgradwe vile u Neumu i sli~no koja sa zabranom rasturawa ove kwige nisu ni u kakvoj vezi. Stoga ovi i ostali navodi u `albama ukoliko se odnose na ~iweni~no stawe i primenu zakona Vrhovni sud je sa iznetih razloga ocenio irelevantnim. Nalaze}i da je pobijano re{ewe u svemu pravilno i zakonito i da se wegova pravilnost izjavqenim `albama ne dovodi u sumwu Vrhovni sud je sa iznetih razloga, a u smislu ~l. 397. st. 3. ZKP odlu~io kao u izreci ovog re{ewa.
700

U toku `albenog postupka stigao mi je odgovor Vojnog tu`ila{tva pri Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu IVTK b. 42/88, datirano sa 11. 10. 1988. godine: Obave{tavamo vas da je vojni tu`ilac pri Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu na osnovu ~lana 163. stava 1. Zakona o krivi~nom postupku, danas pod gorwim brojem odbacio krivi~nu prijavu protiv Dolanc Staneta, civila ~lana Predsedni{tva SFRJ iz Beograda podnetu zbog krivi~nog dela: odavawa vojne tajne iz ~l. 224. KZ SFRJ, a povodom va{e prijave podnete vojnom tu`iocu JNA dana 28. 06. 1988. god, da je Stane Dolanc kao predsednik Saveznog saveta za za{titu ustavnog poretka i fakti~ki glavni {ef obave{tajnih i KO slu`bi SFRJ, nalo`io sebi podre|enim oficirima i podoficirima vojne kontraobave{tajne slu`be da novinarima Janezu Jan{i i Davidu Tasi}u podmetnu str. poverqive armijske dokumente, zbog toga {to su pisali krivi~ne tekstove o delovawu JNA. Krivi~na prijava je odba~ena zbog toga {to su navodi krivi~ne prijave, deo glasina koje se lansiraju protiv JNA, jer organi vojne kontraobave{tajne slu`be nisu pot~iweni Stanetu Dolancu, ve} nadle`nim vojnim komandantima i saveznom sekretaru za NO, pa im Dolanc nije mogao, niti je nalagao da podme}u novinarima vojna dokumenta, niti su dokumenta bilo kome podmetnuta, radi ~ega ne postoji osnovana sumwa da je u~iweno delo koje se prijavquje. Polovinom marta stiglo mi je novo rje{ewe sudije Ilije Simi}a: Okru`ni sud u Beogradu, i to sudija Simi} Ilija, kao predsednik ve}a, sa zapisni~arem Mitri} Stanom u postupku po predlogu Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu, Ut, br. 38/88 za zabranu rasturawa kwige Pledoaje za demokratski ustav, doneo je na dan 06. marta 1989. godine re{ewe: Obavezuje se dr Vojislav [e{eq da plati na ime tro{kova postupka 324.880 dinara u smislu re{ewa ovog suda Kr. 149/88 od 12. decembra 1988. godine. Protiv ovog re{ewa dozvoqena je `alba u roku od tri dana od dana prijema pismenog otpravka istog ve}a ovog suda. Obrazlo`ewe: Re{ewem ovog suda Kr. 149/88 od 12. decembra 1988. godine kojim je zabraweno u celosti rasturawe kwige Pledoaje za demokratski ustav izdava~ dr Vojislav [e{eq je obavezan da plati tro{kove postupka ~iju }e visinu naknadno opredeliti u posebnom re{ewu predsednik ve}a u roku od 15 dana po pravosna`nosti re{ewa pod pretwom prinudnog izvr{ewa. Odlu~uju}i o tro{kovima postupka na osnovu ~l. 96. st. 2. i 95. st. 2 ta~. 6. ZKP sud je na osnovu tro{kovnika u spisima utvrdio da je iz buyetskih sredstava u ovom postupku ispla}eno ukupno 324.880 dinara, pa kako je izdava~ ove tro{kove prouzrokovao odlu~eno je da se obave`e da ih snosi. @alio sam se 13. marta 1989. godine: U zakonskom roku podnosim `albu na re{ewe kojim me je sudija Ilija Simi}, kao predsjednik vije}a, obavezao na pla}awe tro{kova postupka u iznosu od 324.880 dinara. Navodna ~iwenica da je iz buyetskih sredstava ispla}en nazna~eni iznos ni~im ne svjedo~i, sama po sebi, da sam ja li~no odgovoran {to je do tih tro{kova do{lo. Odgovoran je onaj koji je
701

zabranio moju kwigu, dakle, onaj ko je pribjegao toj anticivilizacijskoj i nedemokratskoj mjeri. Po{to je u sada{woj dru{tvenoj situaciji vrlo te{ko utvrditi ko je za taj postupak neposredno odgovoran, predla`em da sudske tro{kove plati upravo sudija Ilija Simi} koji je svojim poltronstvom i poslu{ni{tvom birokratskim faktorima nanio te{ku qagu ~itavom sudstvu. Sude}i po birokratskom nalogu, a ne po zakonu, pravdi i pravi~nosti, dokazao je da je nedostojan sudijske funkcije koju obavqa, a pla}awe sudskih tro{kova u ovom konkretnom postupku najbla`a je kazna koja mu se za wegovo licemjerstvo i bezobrazluk mo`e izre}i. Od predsjednika Okru`nog suda u Beogradu zahtijevam da se u postupku odlu~ivawa po ovoj `albi izuzme u~e{}e sudije Ilije Simi}a imaju}i u vidu slede}e razloge: Ilija Simi} je u toku postupka zabrane moje kwige Pledoaje za demokratski ustav pokazao o~iglednu pristrasnost, politikantsku bahatost i primitivnu aroganciju, koja bi bila nezamisliva u nekom civilizovanom i modernom pravnom poretku. Ina~e je poznat kao najgori pravnik zaposlen u beogradskoj Palati pravde, kome sudijska funkcija ne predstavqa sredstvo slu`ewa pravdi nego kao prilika za lije~ewe li~nih i porodi~nih politi~kih i ideolo{kih kompleksa, za dokazivawe da je ve}i katolik od pape. U toku glavne rasprave iskazivao je nedozvoqenu li~nu netrpeqivost prema autoru kwiga provokativnim pitawima koja nemaju nikakve veze sa su|ewem. Primitivac wegovog kova sebi je dozvoqavao da me u~i {ta je to intelektualna djelatnost i pona{awe. Izja{wavao se o dokaznim predlozima prije nego {to je saslu{ao drugu stranu, ~ime je nedvosmisleno posvjedo~io da je ishod sudskog procesa prejudiciran. U toku glavne rasprave postupao je samo na osnovu rje{ewa tu`ila{tva, izbjegavaju}i da budem saslu{an kao izdava~ kwige, ~ime je povredio odredbe sudskog postupka. Nije obezbijedio ravnopravnost stranke u postupku, nego je, naprotiv, prote`irao stanovi{te javnog tu`ioca na tako o~igledan na~in, da mu se publika grohotom smijala. Nije omogu}io izno{ewe odbrane, shodno odredbama zakona o krivi~nom postupku. Dok sam izlagao zavr{nu rije~ u nekoliko navrata me prekidao, a da za to nije bilo nijednog relevantnog razloga. U toku glavne rasprave te{ko je uvrijedio li~nost i djelo pokojnog vite{kog kraqa Aleksandra I Kara|or|evi}a, oslobodioca i ujediniteqa, tako {to je zabranio da se wegovo ime pomiwe u afirmativnom kontekstu, a posebno da se izvr{i objektivno pore|ewe wegovih zasluga sa navodnim zaslugama Josipa Broza Tita. Sva izlo`ena argumentacija ukazuje da je moj zahtjev za izuze}e sudije Ilije Simi}a u ovoj pravnoj stvari opravdan i na zakonu zasnovan. Ukoliko bi, pak, nekim slu~ajem sud i u drugostepenom postupku stao na stanovi{te da ja treba da platim sudske tro{kove, skre}em vam pa`wu na ~iwenicu da sam trenutno sasvim insolventan, da ne posjedujem
702

nikakvu ni pokretnu ni nepokretnu imovinu koja bi mogla predstavqati predmet izvr{ewa, pa vam predla`em da sa prinudnom naplatom sa~ekate dok zasnujem radni odnos. Ako vam se `uri sa naplatom onda bi najboqe bilo da mi i vi pomognete u nala`ewu zaposlewa. U aprilu mi je stigao odgovor Okru`nog suda: Okru`ni sud u Beogradu, u ve}u sastavqenom od sudija: Sini{e Sofrenovi}a, kao predsednika ve}a, Vladimira Ili}a i Ivana Mati}a, kao ~lanova ve}a, sa zapisni~arem Miodragom Martinovi}em, stru~nim saradnikom, u krivi~nom postupku kojim je zabraweno rasturawe u celosti kwige Pledoaje za demokratski ustav, re{avaju}i po `albi autora, {tampara i izdava~a [e{eq dr Vojislava, na re{ewe kojim je obavezan na pla}awe tro{kova krivi~nog postupka, u sednici ve}a odr`anoj dana 21.03.1989. godine, doneo je re{ewe: Odbija se kao neosnovana `alba autora, {tampara i izdava~a [e{eq dr Vojislava, izjavqena na re{ewe Okru`nog suda u Beogradu Kr. 149/88 od 06.03.1989. godine, kojim je [e{eq dr Vojislav obavezan da plati na ime tro{kova krivi~nog postupka 324.880 dinara. Obrazlo`ewe: Re{ewem Okru`nog suda u Beogradu Kr. 149/88 od 12.12.1989. godine, zabraweno je rasturawe u celosti kwige Pledoaje za demokratski ustav ~iji je autor, {tampar i izdava~ [e{eq dr Vojislav. Istovremeno je odre|eno da se oduzmu svi primerci navedene kwige koji se imaju uni{titi po pravosna`nosti re{ewa, kao i to da se izreka ovoga re{ewa po pravosna`nosti objavi u Slu`benom listu SFRJ i Slu`benom glasniku SR Srbije. Predsednik ve}a posebnim re{ewem Kr. 149/88 od 06.03.1989. godine, obavezao je dr Vojislava [e{eqa da plati na ime tro{kova krivi~nog postupka 324.880 dinara. U blagovremeno ulo`enoj `albi [e{eq dr Vojislav je naveo da navodna ~iwenica da je iz buyetskih sredstava ispla}en nazna~en iznos ni~im nije potkrepqena, te on nije odgovoran {to je do tih tro{kova do{lo. Odgovoran je onaj koji je zabranio wegovu kwigu. Posebno skre}e pa`wu na ~iwenicu da je on trenutno sasvim insolventan, da ne poseduje nikakvu ni pokretnu ni nepokretnu imovinu koja bi mogla biti predmet izvr{ewa, pa predla`e da se sa prinudnom naplatom sa~eka dok ne zasnuje radni odnos. Krivi~no ve}e je razmotrilo sve spise predmeta zajedno sa `albom [e{eq dr Vojislava, pa je donelo odluku kao u izreci sa slede}ih razloga: Iz popisa tro{kova vidi se da je iz buyetskih sredstava ispla}eno Novinsko-izdava~koj ustanovi Slu`beni list 128.000 dinara, a Slu`benom glasniku 120.000 dinara. Tako|e se vidi da su doprinosi odnosno porez 30%, dakle da je iz buyetskih sredstava suda ispla}eno 324.880 dinara. ^lanom 95. st. 4. ZKP predvi|eno je da se tro{kovi u postupku zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti ispla}uju iz sredstava organa koji vodi krivi~ni postupak unapred, a napla}uju se docnije od lica koja su du`na da ih naknade po odredbama ovog zakona. Organ koji vodi krivi~ni postupak du`an je da sve tro{kove koji su unapred ispla}eni unese u popis koji }e se prilo`iti spisima.
703

Po nala`ewu ve}a, pravilno je postupio predsednik ve}a kad je doneo re{ewe kojim je obavezao autora, {tampara i izdava~a [e{eq dr Vojislava da plati tro{kove krivi~nog postupka, obzirom da je re{ewem Kr. 149/88 od 19.12.1988. god. zabraweno rasturawe wegove kwige. Istovremeno je odlu~eno da se izreka objavi u Slu`benom listu SFRJ i Slu`benom glasniku SR Srbije. Ocewuju}i navode u `albi ve}e nalazi da su isti bez osnova, obzirom da je predsednik ve}a pravilno utvrdio sve bitne ~iwenice za dono{ewe obluke o obavezivawu [e{eq dr Vojislava na pla}awe tro{kova krivi~nog postupka, kao i to da je bez osnova ~iwenica da je autor navedene kwige trenutno bez zaposlewa, jer je ta ~iwenica odlu~na ali u postupku oko izvr{ewa za naplatu tro{kova krivi~nog postupka. Sa svega izlo`enog odlu~eno je kao u izreci, a na osnovu ~l. 96. st. 3. ZKP. Petog maja 1989. Okru`ni sud u Beogradu uputio je nadle`nom ^etvrtom op{tinskom sudu nalog za izvr{ewe: Izvr{nom presudom Okru`nog suda i re{ewem KR. 149/88 od 06.03.1989. godine osu|en je dr Vojislav [e{eq iz Zemun Poqa sa stanom u Ulici Mihaila Pupina 14 da plati i to: 1) Na ime pau{ala din. 100.000 2) na ime tro{kova krivi~nog postupka din. 324.880 Ukupno din. 424.880. Imenovani je pozvan nalogom da navedeni iznos uplati kod ovog suda u roku od osam dana, pa kako se pozivu nije odazvao, predla`e se da taj sud donese slede}e re{ewe: Na osnovu izvr{ne presude Okru`nog suda u Beogradu KR. broj 149/88 od 06.03.1989. godine radi naplate pau{ala od din. 100.000 i tro{kova krivi~nog postupka od din. 324.880 ukupno 424.880 dozvoqava se izvr{ewe protiv du`nika dr Vojislava [e{eqa iz Zemun Poqa popisom i prodajom pokretnih stvari du`nika. Zabrawene sume dostavi}e se na evidentni ra~un broj 60802-845-432 Okru`nog suda u Beogradu kod Narodne banke Beograd sa nazna~ewem na ime ~ega je zabrawena suma napla}ena (nov~ana kazna, pau{al ili tro{kovi krivi~nog postupka). Kao sud sprovo|ewa izvr{ewa postupi}e IV Op{tinski sud u Beogradu. U septembru mi je uru~en slede}i akt Op{tinskog suda, protokolisan pod brojem III/1835/89: ^etvrti op{tinski sud u Beogradu u izvr{nom predmetu poverioca Okru`nog suda iz Beograda protiv du`nika [e{eq Vojislava iz Zemuna radi namirewa duga poveriocu 424.900 din. i sudu 80.000 din. sa pozivom na gorwi broj predmeta doneo je dana 18.09.1989. god. zakqu~ak: Popis, procena i oduzimawe stvari u stanu du`nika izvr{i}e se dana 10.10.1989. god. od osam do devetnaest ~asova. Nala`e se du`niku da omogu}i sprovo|ewe izvr{ne radwe pod pretwom prinudnog otvarawa stana.
704

Du`nik mo`e da izmiri svoj dug prema poveriocu i pre navedenog roka u IV Op{tinskom sudu u Beogradu, Bulevar Lewina 16, Novi Beograd, soba 7 od 8-19 ~asova. Ukoliko du`nik ne postupi po ovom zakqu~ku, prinudno otvarawe stana, popis i oduzimawe stvari obavi}e se odre|enog dana uz dodatne tro{kove od 200.000 dinara za rad ekipe na terenu. Sudski izvr{iteqi su tri puta dolazili u moj stan radi popisa i pqenidbe pokretne imovine, dok u oktobru 1989. god. nisam platio dosu|eni nov~ani iznos.

^ETVRTI DIO PRATE]E POJAVE I POLITI^KE REPERKUSIJE PRETHODNIH ZABRANA KWIGA

Zabrana moje kwige Hajka na jeretika bila je povod za dve administrativne intervencije koje su zadirale u prirodu samih qudskih prava. Nekoliko dana po okon~awu sudskog procesa Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Socijalisti~ke Republike Srbije obratio se Okru`nom sudu u Beogradu molbom br. 7712/1, datiranom 30. juna 1986. godine, koju je potpisao pomo}nik republi~kog sekretara Milivoje Slavkovi}, navode}i: Molimo da nam dostavite potvrdu da se po predmetu Kr 142/86 od 20.06.1986. godine u svojstvu branioca Rastka Zaki}a iz Beograda pojavio [eks Vladimir, advokat iz Osijeka. Na osnovu presude izre~ene protiv [eks Vladimira, biv{eg advokata iz Osijeka, zbog pri~iwenog krivi~nog dela iz ~lana 133. KZ SFRJ po automatici, a na osnovu ~lana 32. Zakona o odvjetni{tvu i pru`awu pravne pomo}i SR Hrvatske, nastupila je zabrana bavqewa ovom profesijom u roku od 10 godina. U ime Okru`nog suda u Beogradu Republi~kom Sekretarijatu za unutra{we poslove je 3. jula odgovorio sudija Nikola Latinovi}: Povodom va{e molbe od 30. 06. 1986. godine, u prilogu dopisa dostavqamo vam fotokopiju punomo}ja Vladimira [eksa, uz napomenu da isti nije u postupku za zabranu rasturawa kwige Hajka na jeretika u~estvovao u svojstvu branioca Rastka Zaki}a, ve} kao zastupnik i punomo}nik, {to se vidi iz punomo}ja. Krajem iste godine pokrenut je prekr{ajni postupak protiv svih koji su na bilo koji na~in u~estvovali u {tampawu, izme|u ostalog, i moje kwige, o ~emu svjedo~i rje{ewe op{tinskog sudije za prekr{aje u Rakovici od 12. decembra 1986. godine: Op{tinski sudija za prekr{aje u Rakovici u prekr{ajnom postupku protiv okr. Zaki} Rastka iz Rakovice, Stefanovi} Vojislava iz Beograda, Anti} Jovana iz Beograda, Dereta Miroslava iz @arkova i
705

Isailovi} Dobrine iz Beograda, zbog prekr{aja iz ~l. 36. st. 3. Zakona o izdava~koj delatnosti, ~l. 21. st. 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, ~l. 148. st. 1. ta~. 5. i ~l. 150. st. 1. ta~. 3. Zakona o javnom informisawu SRS, a na osnovu ~l. 1. st. 2. ZOP-a kojima se povre|uju savezni propisi i ~l. 78, 80, 203. i 206. ZOPa, doneo je dana 12. 12. 1986. godine re{ewe: Okr. Zaki} Rastko, od oca Steve, kwi`evnik bez zaposlewa, ro|en 1942. g. u Kragujevcu, sa stanom u Rakovici ul. Borska br. 36 a, odgovoran je: 1. [to je u toku maja i juna 1986. godine protivno odredbi ~l. 24. st. 1. i 3. Zakona o izdava~koj delatnosti kao suizdava~ sa autorom [eks Vladimirom, advokatom iz Osijeka, izdao kwigu Rasprava o slobodi savjesti i sa autorom Vojislavom [e{eqom kwigu Hajka na jeretika, kao i svoju kwigu aforizama Dr`avne brige, na kojima nije ozna~io {tampariju u kojoj su kwige {tampane i ta~an broj od{tampanih primeraka kwiga aforizama Dr`avne brige i Hajka na jeretika, ~ime je u~inio prekr{aj iz ~l. 36. st. 3. Zakona o izdava~koj delatnosti, 2. {to u svojstvu izdava~a kwige aforizama Dr`avne brige i suizdava~a prve dve kwige, nije postupio u smislu odredaba ~l. 4. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, jer nije od prvih primeraka svake od{tampane publikacije odmah posle {tampawa, odnosno umno`avawa dostavio po dva primerka Okru`nom javnom tu`iocu u Beogradu, ~ime je u~inio prekr{aj iz ~l. 21. st. 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, 3. {to je krajem septembra 1986. godine u Beogradu izdao novine protivno odredbi ~l. 85. st. 2. Zakona o javnom informisawu, jer je kao izdava~ izdao i rasturao glasilo pod naslovom Moje novine, a odmah posle umno`avawa nije dostavio jedan primerak Republi~kom komitetu za informacije SR Srbije, ~ime je u~inio prekr{aj iz ~l. 148. st. 1. ta~, 5. Zakona o javnom informisawu, 4. {to je protivno odredbama ~l. 42. st. 1. i ~l. 54. st. 1. Zakona o javnom informisawu u toku septembra i oktobra 1986. godine izdao glasila Moje novine koja prethodno nisu upisana u registar javnih glasila, a osim toga kao pojedinac ne mo`e izdavati novine, ~ime je u~inio prekr{aj iz ~l. 150. st. 1. ta~. 3. Zakona o javnom informisawu, pa se na osnovu navedenih propisa, primenom ~l. 39. ZOP-a kojima se povre|uju savezni propisi, ka`wava: Za prekr{aj pod ta~. 1. dispozitiva nov~anom kaznom u iznosu od 30.000. (tridesethiqada) dinara, za prekr{aj pod ta~. 2. dispozitiva kaznom zatvora u trajawu od 30 (trideset) dana, za prekr{aj pod ta~. 3. dispozitiva nov~anom kaznom u iznosu od 70.000. - (sedamdesethiqada) dinara i
706

za prekr{aj pod ta~. 4. dispozitiva kaznom zatvora u trajawu od 20 (dvadeset) dana, tako da mu se izri~e ukupna nov~ana kazna u iznosu od 100.000.-(stohiqada) dinara i kazna zatvora u trajawu od 50 (pedeset) dana. Nov~anu kaznu je okrivqeni du`an platiti u roku od 15 dana po pravosna`nosti re{ewa. U protivnom ista }e se naplatiti prinudnim putem. II. Okrivqenom Zaki} Rastku izri~e se za{titna mera oduzimawa predmeta koji su nastali izvr{ewem prekr{aja i to: 120 primeraka kwige aforizama Dr`avne brige, 30 primeraka glasila Moje novine izdatog u toku septembra i 30 primeraka glasila Moje novine br. 2. izdatog u toku oktobra 1986. godine, a na osnovu ~l. 44. st. 1. ZOP-a, koja mera }e se izvr{iti preko Uprave za upravne poslove GSUP-a Beograd, i to na taj na~in {to }e se po pravosna`nosti ovog re{ewa navedena publikacija i novine uni{titi. Obavezuje se okrivqeni da na ime tro{kova prekr{ajnog postupka uplati iznos od 500. - (petstotina) dinara i to u istom roku, pod pretwom istih posledica. III. Obustavqa se prekr{ajni postupak protiv okr. Zaki} Rastka, po zahtevu Republi~kog komiteta za informacije, zbog prekr{aja iz ~l. 148. st. 1. ta~. 5. Zakona o javnom informisawu, a na osnovu ~l. 206. st. 2. ZOPa, jer su zbog istog prekr{aja podneta dva zahteva. IV. Obustavqa se prekr{ajni postupak protiv okr. Stefanovi} Vojislava iz Beograda ul. Seli{te br. 10, Anti} Jovana iz Beograda, ul. Danteova br. 62. Dereta Miroslava iz @arkova, ul. Vladimira Rolovi}a br. 30 i Isailovi} Dobrine iz Beograda, ul. Knez Miletina br. 12, zbog prekr{aja iz ~l. 21. st. 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, a na osnovu ~l. 206. st. 2. ZOP-a, jer okrivqeni nisu po~inili prekr{aj koji im se stavqa na teret. Obrazlo`ewe: Po zahtevima Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu Ktr. 990/86 od 9. 7. 1986. g. i Ut. br. 27/86 od 21. i 28. 10. 1986. godine i zahteva Republi~kog komiteta za informacije SRS br. 651-1029/86-02 od 30. 10. 1986. godine, pokrenut je i vo|en prekr{ajni postupak protiv okrivqenih, zbog prekr{aja opisanih u dispozitivu re{ewa. Na saslu{awu kod ovog sudije okr. Zaki} osporavao je navode zahteva isti~u}i da je u svim publikacijama nazna~io gde su izra|ene, a ina~e organizacija izrade i zavr{na izrada publikacija vr{ena je u ul. Borskoj br. Z6 b. Na svim publikacijama stavio je probni tira`, odnosno tira` i smatra da je samim tim ozna~en broj primeraka, a Okru`nom tu`ila{tvu po{tom je poslao po tri primerka od svih publikacija. Osporavao je navode zahteva i u odnosu na prekr{aj iz ~l. 148. st. 1. ta~. 5. i 150. st. 1. ta~. 3. Zakona o javnom informisawu, izjaviv{i da izdata glasila pod nazivom Moje novine, nisu novine, ve} je to wegovo autorsko delo koje izdaje u vidu kwi`evnog dnevnika u nastavcima i u rukopisnoj verziji. Republi~kom komitetu za informacije dostavio je oba primerka dnevnika Moje novine dana 24. 10. 1986. godine jer nije imao dovoqno novca da umno`i pun tira` i da istovremeno, kada je tu`ila{tvu dostavio obavezne primerke, dostavi i Republi~kom komitetu za
707

informacije. Tvrdi, da se u konkretnom slu~aju iskqu~ivo radi o kwi`evnom dnevniku, koji se ne smatra javnim glasilom, te saglasno sa svojim braniocem predla`e da se izvr{i ve{ta~ewe i utvrdi da li se glasilo Moje novine, ima smatrati kwi`evnim dnevnikom ili se pak radi o {tampanoj stvari. Okr. Stefanovi} Vojislav izjavio je da se sa okr. Zaki}em dogovorio da mu od{tampa listove za tri publikacije, ali da ne zavr{ava publikacije, ve} da sav {tampani materijal po izvr{enom {tampawu preda Zaki}u, a {to je precizirano Ugovorom o usluzi koji su zakqu~ili dana 27. 5. 1986. godine. S obzirom da publikacije nisu zavr{ene u wegovoj {tampariji, smatra da nije bio u obavezi da po dva primerka publikacije dostavi Okru`nom tu`ila{tvu. Okr. Anti} Jovan isti~e da svoju radwu nije registrovao kao {tamparsku, te nema pravo da {tampa publikacije ve} jedino mo`e da umno`ava materijale. Zaki}u je umno`io kwigu aforizama Dr`avne brige, koju mu je isporu~io u tabacima i nije mu poznato gde je kwiga kompletirana. S obzirom da se u wegovoj fotokopirnici ne mo`e kompletirati kwiga, smatra da nije bio du`an da tu`ila{tvu dostavqa dva primerka predmetne publikacije. Okr. Dereta Miroslav izjavio je da je mnoge kwige, me|u kojima i Belu kwigu, {tampao Zaki}u i obavezno je po dva primerka nosio Okru`nom javnom tu`ila{tvu i to odmah po izvr{enom {tampawu. Zaki} ga je u par navrata molio da odmah ne {aqe tu`ila{tvu publikacije, ve} da sa~eka barem 10 dana kako bi izvestan broj primeraka publikacije prodao. Smatra da mu je Zaki} ovoga puta poverio {tampawe samo korica za sve publikacije iskqu~ivo zbog bojazni da kao {tampar ne kompletira publikacije i da ih ne dostavi tu`ila{tvu. Daqe isti~e da je Zaki} u toku {tampawa publikacija kontaktirao sa najmawe 10 {tampara jer su jedni radili fotoslog, drugi filmove, tre}i povez, a {tampawe je vr{io na tri ili ~etiri mesta, tako da niko od {tampara nije znao ko je u obavezi da kompletira publikaciju i da je dostavi tu`ila{tvu, a to je i bio Zaki}ev ciq kako bi u me|uvremenu otu|io izvestan broj publikacija. Na kraju isti~e da je korice za sve ~etiri publikacije {tampao u tira`u od po 500 primeraka. Okr. Isailovi} Dobrina izjavila je da je Zaki} po~eo sam da kompletira kwige u svojoj gara`i, ali nije mogao sam da zavr{i taj posao, pa je vi{e puta dolazio kod we i molio je da mu ukori~i navedene publikacije. Tvrdio je, da je tu`ila{tvu dostavio potreban broj primeraka i rekao joj, da ne}e biti nikakvih problema, tako da je dva dana radila u Zaki}evoj gara`i i ukori~ila mu jednu od navedenih publikacija, a preostale tri publikacije ukori~ila je u svom stanu, s tim {to je dve publikacije obrezivala u grafi~koj radwi Derete Miroslava. Izvedenim dokazima u postupku utvr|eno je: 1. Da je okr. Zaki} Rastko kao izdava~ odnosno suizdava~ izdao inkriminisane publikacije protivno odredbama ~l. 24. st. 1. i 3. Zakona o izdava~koj delatnosti, jer je bio du`an da ozna~i {tampariju u kojoj su publikacije {tampane, kao i ta~an broj od{tampanih publikacija Dr`avne brige i Hajka na jeretika;
708

2. da kao izdava~ kwige aforizama Dr`avne brige i suizdava~ ostale dve kwige, nije postupio u smislu odredbe ~l. 4. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, jer nije od prvih primeraka svakog izdawa, odmah posle {tampawa odnosno umno`avawa, dostavio po dva primerka Okru`nom javnom tu`iocu; 3. da je izdao novine pod naslovom Moje novine protivno odredbi ~l. 150. st. 1. ta~. 3. Zakona o javnom informisawu, jer pojedinci ne mogu izdavati novine, a tako|e je bio du`an da u smislu ~l. 150. st. 1. ta~. 1. i 3. i ~l. 148. st. 1. ta~. 5. inkriminisane novine upi{e u registar javnih glasila i da odmah po umno`avawu dostavi jedan primerak Republi~kom komitetu za informacije SRS. Sudija je posebno cenio navode odbrane okrivqenog Zaki}a, pa je na{ao da je ista neosnovana, kontradiktorna i o~igledno usmerena na to da okrivqeni izbegne prekr{ajnu odgovornost. Naime, okrivqeni se brani da je u svim publikacijama naveo gde su izra|ene, odnosno tvrdi da je naveo mesto gde je tekla organizacija i zavr{na faza izrade publikacija i u kolikom su tira`u {tampane. Ovaj navod odbrane je neosnovan jer je nesporno da su publikacije {tampane odnosno umno`avane na vi{e mesta, a i zavr{na izrada publikacija nije vr{ena u ul. Borskoj br. 36-b, ve} je zavr{na faza ra|ena kod Isailovi} Dobrine i Dereta Miroslava, gde su kwige kori~ene i obrezivane. Osim toga i sam Zaki} opovrgava svoje prethodno tvr|ewe da je zavr{na faza ra|ena u ul. Borskoj br. 36-b izjaviv{i da su publikacije obrezivane kod privatnog majstora u ul. Bulevar JNA, {to sve govori u prilog ~iwenici da okrivqeni nije {tampao niti zavr{avao inkriminisane publikacije u ul. Borskoj br. 36-b, te nije ni mogao stavqati konstataciju: izrada saradwom autora i grafi~ara Beograd, Borska 36-b. Isti je slu~aj i sa ozna~avawem ta~nog broja od{tampanih primeraka jer je okrivqeni samo u publikaciji Rasprava o slobodi savjesti, ozna~io ta~an broj primeraka, dok je u ostalim publikacijama stavqan tzv. probni tira` od 200 primeraka i Dr`avne brige i Hajka na jeretika iako su sve publikacije {tampane u ve}em tira`u od ozna~enog, a {to se nesumwivo utvr|uje iz iskaza okr. Derete Miroslava koji je {tampao korice za sve publikacije u 500 primerka i iz ugovora o usluzi koji je okrivqeni zakqu~io sa okr. Stefanovi}em, a koji mu je {tampao publikacije u tira`u od 500 i 600 primeraka, te je apsolutno neta~an navod odbrane okr. Zaki}a da je ozna~io broj od{tampanih publikacija. Tako|e nije prihva}ena odbrana okr. Zaki}a da je inkriminisane publikacije poslao po{tom tu`iocu i da ih mo`e prodavati upravo od onog trenutka kada ih preda po{ti, jer se ne mo`e smatrati da je okrivqeni postupio u smislu odredbe ~l. 4. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, kojom je propisano da je izdava~ du`an da od prvih primeraka svakog izdawa {tampane stvari, odmah posle {tampawa, odnosno umno`avawa, dostavi po dva primerka nadle`nom javnom tu`iocu.
709

Evidentno je da okrivqeni nije postupio u smislu navedene odredbe te nije od prvih primeraka odmah posle {tampawa, odnosno umno`avawa, po dva primerka publikacija dostavio Okru`nom tu`ila{tvu, ve} je, kako i sam tvrdi, kwige poslao onoga dana kada ih je i zavr{io. Osim toga i sam na~in {tampawa, odnosno umno`avawa, i kompletirawa publikacija je neuobi~ajen i pru`a pouzdan osnov za zakqu~ak da je okrivqeni ovakvim svojim sukcesivnim radwama vezanim za izradu publikacija, uz anga`ovawe ve}eg broja qudi, kojima je poveravao izradu pojedinih delova publikacija, nastojao da izbegne obavezu iz ~l. 4. citiranog Zakona. Na ovakav zakqu~ak nesumwivo upu}uje i tvr|ewe okr. Derete Miroslava koji je okr. Zaki}u u 1984. godini {tampao mnoge kwige, a Zaki} ga je molio da ne {aqe odmah tu`iocu publikacije, ve} da sa~eka barem 10 dana kako bi izvestan broj publikacija prodao. U prilog ovoj ~iwenici govori i podatak da je okr. Zaki} kwigu aforizama Dr`avne brige {tampao u ve}em tira`u od nazna~enog u publikaciji, a privremeno mu je oduzeto svega 120 primeraka, dok je ostale primerke otu|io. Neodr`iva je odbrana okrivqenog da je glasilo koje je izdao pod nazivom Moje novine predstavqalo wegovo autorsko delo, izdato u vidu kwi`evnog dnevnika u nastavcima. Pre svega, kwi`evni dnevnik u upotrebnom smislu predstavqa dnevnik o kwi`evnom stvarala{tvu, a glasilo Moje novine nema obele`ja kwi`evnog dnevnika, jer okr. nije vodio dnevnik o svom kwi`evnom stvarala{tvu, ve} je naprotiv, pored ostalog objavio aforizme, uputio pismo glavnom i odgovornom uredniku Intervjua, poku{ao da polemi{e sa Veselinom \ureti}em i pisao o poseti japanskog privrednika [igeo [inga Kragujevcu, iako ova poseta nema nikakvih dodirnih ta~aka sa navodnim dnevnikom, a pogotovu ne sa tzv. kwi`evnim dnevnikom okrivqenog. Ocewuju}i utvr|ene ~iwenice, sudija je na{ao da u radwama okrivqenog opisanim pod ta~. 3. i 5. dispozitiva re{ewa stoje sva bitna obele`ja prekr{aja iz ~l. 148. st. 1. ta~. 5. i ~l. 150. st. 1. ta~. 3. Zakona o javnom informisawu, te je zbog toga odbijen predlog okrivqenog i wegovog branioca da se izvr{i ve{ta~ewe, jer bi ve{ta~ewe po oceni ovog sudije, samo uticalo na odugovla~ewe prekr{ajnog postupka, a ne i na druga~ije re{ewe ove prekr{ajne stvari. Obustavqen je i prekr{ajni postupak protiv okr. Zaki} Rastka, zbog prekr{aja iz ~l. 148. st. 1. ta~. 5. Zakona o javnom informisawu na osnovu ~l. 200. st. 2. ZOP-a i to po zahtevu Republi~kog komiteta za informisawe, jer je zbog istog prekr{aja okrivqeni ka`wen po zahtevu Okru`nog javnog tu`ila{tva. Obustavqen je prekr{ajni postupak protiv okr. Stefanovi} Vojislava, Anti} Jovana, Derete Miroslava i Isailovi} Dobrine, zbog prekr{aja iz ~l. 1. st. 2. Zakona o spre~avawu zloupotreba slobode {tampe i drugih vidova informisawa, a na osnovu ~l. 200. st. 2. ZOP-a, jer niko od okrivqenih nije od{tampao nijednu kompletnu publikaciju pa stoga sudija nalazi da okrivqeni nisu bili du`ni da dostavqaju Okru`nom javnom tu`ila{tvu {tampane materijale.
710

Prilikom odmeravawa kazne okr. Zaki}u, cewene su sve okolnosti koje uti~u na vrstu i visinu kazne, a posebno te`inu u~iwenih prekr{aja, stepen odgovornosti okrivqenog, wegovo dr`awe posle u~iwenog prekr{aja, porodi~ne prilike i imovno stawe, kao i ostale okolnosti u smislu ~l. 32. ZOP-a pa mu je za prekr{aj pod ta~. 1. i 3. dispozitiva izre~ena nov~ana kazna, a za prekr{aje pod ta~. 2. n 4. dispozitiva kazna zatvora. Kod odlu~ivawa o kazni za prekr{aj pod ta~. 2. i 4. dispozitiva, sudija je imao u vidu ~iwenicu da je okrivqeni svesno izbegao obavezu blagovremenog dostavqawa inkriminisanih publikacija tu`iocu, a sve u nameri da izvestan broj publikacija proda ili na drugi na~in otu|i, kao i okolnost da je okrivqeni kao pojedinac izdao novine, iako je izdava~ka delatnost, delatnost od posebnog dru{tvenog interesa, te nije dopu{teno pojedincima da izdaju novine, {to sve ukazuje na ve}i stepen odgovornosti okrivqenog, pa je stoga okrivqenom izre~ena kazna zatvora u trajawu od 50 dana, u uverewu da }e se sa ovako izre~enim kaznama, u potpunosti ostvariti svrha ka`wavawa. Shodno ~l. 44. st. 1. Zakona o prekr{ajima, okrivqenom je izre~ena za{titna mera oduzimawa 120 primeraka kwige aforizama Dr`avne brige i 60 primeraka glasila Moje novine, koja mera, po oceni ovog sudije, odgovara te`ini u~iwenih prekr{aja i stepenu odgovornosti okrivqenog. Odluka o tro{kovima postupka doneta je shodno ~l. 116. i 117. ZOP-a. Protiv ovog re{ewa mo`e se izjaviti `alba Gradskom ve}u za prekr{aje u Beogradu u roku od 8 dana od dana prijema re{ewa, a preko ovog sudije. Re{ewe je potpisao sudija Tivko Trajkovi}. Rastko Zaki} se `alio Gradskom ve}u za prekr{aje u Beogradu: Na re{ewe Op{tinskog sudije za prekr{aje SO Rakovica u predmetu I Up. br. 2015, 2412, 2518 i 2519/86, u zakonskom roku ula`em slede}u `albu zbog neta~no utvr|enog ~iweni~nog stawa, kao i zbog odluke o kazni. Kao samostalni izdava~ sopstvenih autorskih dela, ili kao koautor sa drugim autorima, poku{ao sam da u ovom vremenu, koje vapije za razumnijim tro{ewem sredstava, na|em metode jeftinijeg izdavawa svojih dela. Za po~etak shvatio sam da je najnormalnije da u nastanak kwige unesem {to vi{e svoga rada, u {to ve}em broju faza izrade kwige, ~ime se {tede zna~ajna sredstva, a pored toga ne moraju se vr{iti uplate odjedanput, ve} po fazama zavr{etka pojedinih poslova, ~ak i ako za pojedine poslove anga`ujem stru~ne radnikezanatlije. Obja{wewe ovih pitawa veoma je lako shvatiti, po obi~noj logici doma}inskog poslovawa, sli~no primerima pravqewa sopstvene ku}e li~nim radom, obavqawa popravki u ku}i li~nim anga`ovawem i sl. Da bi kwiga iza{la kao gotov proizvod, moraju se obaviti slede}e faze izrade: lektura, tehni~ko ure|ewe, slagawe, korektura, prelom, priprema papira u formatu ma{ine za umno`avawe, snimawe filmova i matrica, umno`avawe ({tampawe) tabaka, cantragovawe (re|awe) tabaka u kwi`ni blok, obrezivawe kwi`nog bloka radi kori~ewa, izrada na711

crta korica, snimawe i odvajawe boja, izrada filmova, izrada plo~a, umno`avawe ({tampawe) korica, se~ewe korica iz {tampanog tabaka, kori~ewe, su{ewe, obrezivawe kompletne kwige, pakovawe. Sve ove mnogobrojne faze izrade kwige obavqaju {tamparije u industrijskoj proizvodwi velikih tira`a. [to je mawi tira` sve je mawe isplativo anga`ovati veliku {tampariju za sve faze rada, tako da se samostalna zanatska izrada sopstvenih kwiga name}e kao daleko jeftinije re{ewe. Kako sam se ja opredelio upravo za male tira`e (s obzirom na te{ko}e plasmana kao i mogu}nosti ulagawa sredstava) i na sopstveno anga`ovawe na izradi kwige (uz pomo} stru~nog znawa, alata, opreme), smatrao sam da je najnormalnije da kao mesto izrade ozna~im svoju adresu kao legitimnog autora-izdava~a, otprilike sli~no kao {to Crvena zastava ozna~ava svoju adresu kao mesto proizvodwe automobila, iako su hiqade kooperanata iz raznih mesta u~estvovale u izradi pojedinih delova. Nije, dakle, bilo razloga da se kao {tamparija ozna~i privatni zanatlija koji je samo uslu`no umno`avao tabake, dok su sve ostale faze izrade obavqene u mojoj sopstvenoj re`iji ili mojim li~nim radom. Iz prethodnog opisa svih faza izrade kwiga, jasno je da je umno`avawe tabaka samo mo`da 5-10% posla na izradi kwige, {to ~ini apsolutno najnormalnijom moju odluku da kao mesto izrade ozna~im svoju adresu, gde i jeste obavqeno preko 60% poslova, a odakle je tako|e koordinirana i tu|a stru~na pomo}. Za zakonodavca je bitno da se ozna~i mesto izrade kwige, {to jesam u~inio, a to svakako ne mora biti oficijelna {tamparija, ako je kwiga izra|ivana zanatski po raznim fazama potrebnih poslova. Nije dakle, u pitawu prekr{aj, jer jeste navedeno, ozna~eno mesto i adresa izrade kwige, tako da je i tuma~ewe sudije za prekr{aje SO Rakovica pogre{no i neadekvatno. Ozna~eni broj primeraka, odnosno tira` kwige, zbog na~ina izrade kwige obi~no se nikako ne mo`e slo`iti sa ta~no dobijenim brojem ispravnih primeraka, radi ~ega se uvek predvi|a {tampawe ne{to ve}eg broja primeraka od odre|enog tira`a, jer se jedan broj primeraka uni{ti u procesu rada. Drugim re~ima, normalno je izvesno neslagawe ozna~enog tira`a sa stvarno dobijenim brojem. Zbog zanatskog na~ina izrade kwiga, kao i zbog permanentnog nedostatka sredstava, ja sam kwige {tampao i u veoma malim, probnim tira`ima od 20, 50, 100, 200, ili 500 primeraka. U slu~aju kwiga Dr`avne brige i Hajka na jeretika ozna~en je ne{to mawi tira` nego {to je zatim realizovan, jer je u vreme slagawa teksta bio predvi|en mawi tira` zbog nedostatka sredstava, ali po{to su kasnije sredstva obezbe|ena za ve}i broj primeraka do{lo je do izmene, koja na`alost nije uneta iz tehni~kih razloga u ve} slo`eni tekst. U svakom slu~aju, jasno je da se nije `elelo posti}i nikakvo skrivawe broja primeraka, jer se u svim fazama kontrole nije skrivao ta~an broj izra|enih primeraka, niti od mene, niti od zanatlija koji su bilo radili tabake kwi`evnog bloka, bilo korice, i sl.
712

Nije, dakle, bila u pitawu nikakva namera da se svesno ne navede ta~an broj, ve} je u pitawu tehni~ka oma{ka. Ovde bi se moglo jo{ napomenuti da u mnogim izdava~kim ku}ama ~ak uop{te ne navode tira` ali im se to ne uzima za zlo. Apsolutno je neverovatna tvrdwa sudije za prekr{aje SO Rakovica da nisam dostavqao obavezne primerke za ~etiri izra|ene kwige Okru`nom tu`ila{tvu, jer sam prilikom saslu{awa dostavio dokumentapotvrde po{te o prijemu preporu~enih po{iqki, ili pak dostavnice! Po{tanska otprema je normalni vid saobra}aja u civilizovanim zemqama, i ovakva dokumenta ne mogu se ignorisati! Vrlo je simptomati~no da Tu`ila{tvo pokre}e postupak protiv mene iako je upravo ono kwige moralo dobiti, a da me zatim sudija jo{ i osu|uje iako je potpuno jasno i dokazano da sam ja svoju obavezu ispunio bez ikakve sumwe. Bojim se da je zaista u pitawu izvesna pristrasnost protiv mene, {to se mo`e pokazati i obrazlo`ewem sudije da mu je Miroslav Dereta, privatni {tampar, tako|e optu`eni, izjavio da sam ja od wega tra`io da desetak dana ne dostavqa kwige Tu`ila{tvu, {to apsolutno ne odgovara istini, a pogotovo se ne mo`e uzeti kao verodostojno svedo~ewe imaju}i u vidu da se Dereta i sam branio od optu`be za isto delo. Izvesne dogmatske snage svakako bi htele da zavedu cenzuru na jedan posredan na~in, po{to je poznato da kod nas cenzure nema. Te snage bi obavezno dostavqawe prva tri primerka Tu`ila{tvu poistovetile sa cenzurom na taj na~in {to bi obavezivale izdava~a da sa~eka reakciju Tu`ila{tva, {to, razume se, zakon ne predvi|a. Posebno nagla{avam da je oduzimawe 120 primeraka kwige tako|e nezakonito, jer zakon predvi|a oduzimawe samo u slu~aju sudske zabrane kwige, {to ovde o~igledno nije slu~aj. Moje novine su nesumwivo moje autorsko delo, i moje izdava~ko pravo proisti~e iz ~lana 11. Zakona o izdava~koj delatnosti. U pitawu je kwi`evno stvarala{tvo, nastavci, mese~ne sveske mog literarnog rada, koji smatram svojim duhovnim, kwi`evnim dnevnikom. Nedvosmisleno je u pitawu izdava~ka delatnost po ~lanu 1. stav 2. Zakona o izdava~koj delatnosti, koji predvi|a izdavawe kwiga, bro{ura i spisa. Radi toga sam prilikom izdavawa u svemu postupio prema Zakonu o izdava~koj delatnosti, nazna~avaju}i ime autora (Rastko Zaki}), naslov dela (Moje novine, dnevnik u nastavcima, oznaka meseca nastanka dela), naziv i sedi{te izdava~a i mesto i na~in izrade, mesto i godina objavqivawa, broj primeraka, imena dvojice recenzenata a sve prema ~lanu 29. stav 1. i 3. Zakona o izdava~koj delatnosti. Apsolutno nije bilo mesta primeni Zakona o informisawu, jer je naslov Moje novine samo jedan samoironi~ni naziv koji je pisac po svome autorskom pravu dao svome autorskom delu: ~ak je u uvodnom delu jasno nazna~eno da Moje novine nisu novine! Ne sporim da je u pitawu delo do sada neuobi~ajenog nastanka, jedan svojevrsni literarni hepening, javno nastajawe jedne obimne kwige u sveskama, ali u tome nema zaista ni~eg nedozvoqenog barem prema zakonima civilizovanih zemaqa, pa tako i na{e.
713

Razume se, verujem da je moglo do}i do izvesnog nerazumevawa, ali je u tom slu~aju trebalo pozvati na razgovor bilo mene bilo druge stru~wake, koji bi razjasnili eventualne dileme o vrsti mog literarnog dela. Ali je u svakom slu~aju nesporno da su u pitawu literarni radovi, bilo da to ozna~imo kao dnevnik, ili kao zbirku radova, ili ne{to sli~no. Kao god {to je nesporno da su u pitawu radovi samo jednog autora, koji za wihovo objavqivawe ima zakonsko pravo. Ne verujem da sudija za prekr{aje mo`e imati pravo da odre|uje spisak tema koje ja mogu literarno obra|ivati, pa je utoliko ~udnije {to moje insistirawe na ve{ta~ewu stru~waka naziva odugovla~ewem postupka. Utvr|ivawe istine u sudskom postupku ne mo`e predstavqati odugovla~ewe, jer je sve boqe od brzopletosti, naro~ito ako je u pitawu ka`wavawe zatvorom jednoga pisca radi bavqewa wegovim poslom, literarnim radom! Veoma je zanimqivo da septembarsku svesku moga dnevnika Tu`ila{tvo nije smatralo novinama, odnosno prekr{ajem prema va`e}im zakonima. U tom smislu nije ni preduzelo nikakve korake protiv mene, {to se u svemu mo`e smatrati ispravnim tuma~ewem. Tako sam ja, sasvim normalno, izdao i oktobarsku svesku svoga dnevnika, smatraju}i to prirodnim aktom produ`etka svog literarnog rada na ovome svome delu. Me|utim, sada sledi brzometna reakcija, u kojoj moj dnevnik odjedanput postaje javno glasilo, novine koje podle`u Zakonu o informisawu, {to je u punoj suprotnosti sa intencijama Zakona o izdava~koj delatnosti, po kojem ja kao autor, bez ikakvih prethodnih odobrewa, cenzure i sl. imam neopozivo pravo izdavawa svojih literarnih radova. @alosno nepoznavawe mogu}nosti kwi`evnog izra`avawa pokazano je i od strane Republi~kog komiteta za informacije, koji je, verovatno zaveden ironi~nim naslovom Moje novine moje literarno delo br`eboqe proglasio novinama! Ovo bi se moglo pre smatrati sme{nim, da nije veoma opasno, jer govori da dogmatske snage ne biraju sredstva kad po`ele da osujete ponekog stvaraoca, naro~ito kriti~kog, satiri~nog, ironi~nog opredeqewa. U svakom slu~aju, po{to nisu u pitawu novine, ve} kwi`evno delo, pogre{na je primena Zakona o informisawu, odnosno nisam bio du`an da postupam po tom zakonu, ve} po Zakonu o izdava~koj delatnosti, po kojem sam u svemu postupio, {to zna~i da nema nikakve osnove za bilo kakvo moje ka`wavawe. Posebno molim da se shvati veoma ozbiqno ovaj moj slu~aj. U svom kwi`evnom radu ne `elim praviti ustupke bilo kome, a najmawe birokratskim snagama, koje su nas svojim stegama i dovele u ove okvire u kojima se danas batrgamo. Smatram da u okviru svog i kwi`evnog i izdava~kog rada imam prava na istra`ivawe, koje vodi boqem i ekonomi~nijem, korisnijem radu. Ukoliko je neko, na primer, pogo|en pesmom Pavlovi}eva mast, prihvatam da mi odgovori pesmom Zaki}eva mast, ali ne mogu prihvatiti da me spre~i da kwi`evno delujem, da me uni{ti i moralno i materijalno.
714

Ka`wavawe od strane sudije za prekr{aje SO Rakovica za moje nepostoje}e prekr{aje, smatram te{kim prekr{ajem upravo prema zakonima ove zemqe, i prema etici pona{awa u zemqi kulture, slobode, prava, jednakosti, ravnopravnosti i, razume se, nesvrstanosti. Svoja prava tra`i}u pred svim instancama na{e i me|unarodne javnosti, ali se nadam da do toga ne mora do}i, ukoliko svako svoj posao bude obavio vaqano i nepristrasno, tuma~e}i ~iweni~no stawe i zakone prema kriterijumima pravde i istine. Dvadeset petog decembra `alio se i Zaki}ev branilac advokat Rade Mikijeq: Okrivqeni osporava o`albeno re{ewe u celosti i to: zbog pogre{ne primene zakona, zbog neta~no utvr|enog ~iweni~nog stawa, pa stavqa slede}i `albeni predlog: Preina~uje se o`albeno re{ewe tako da se obustavqa prekr{ajni postupak protiv okr. Rastka Zaki}a za prekr{aje iz ~l. 36. st. 1. Zakona o izdava~koj delatnosti, ~l. 21. st. 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa i ~l. 148. st. 1. t. 5. i ~l. 150. st. 1. t. 3. Zakona o javnom informisawu SRS ili ukida se o`albeno re{ewe a predmet vra}a prvostepenom organu na ponovni postupak. Obrazlo`ewe: (1) Stavom 1. o`albenog re{ewa okrivqeni je ogla{en odgovornim za prekr{aj iz ~l. 36. st. 3. Zakona o izdava~koj delatnosti (u daqem tekstu: ZOID) zato {to: (a) na kwigama Rasprava o slobodi savjesti, Hajka na jeretika i Dr`avne brige kao saizdava~ odnosno izdava~ nije ozna~io {tampariju u kojoj su {tampane i (b) na kwigama Hajka na jeretika i Dr`avne brige nije ozna~io ta~an broj od{tampanih primeraka. Ad (a): Kwige navedene u stavu 1. o`albenog re{ewa nisu {tampane u {tampariji, pa otuda okrivqeni kao izdava~ odnosno saizdava~ ne mo`e biti u obavezi da na wima ozna~i {tampariju u kojoj su {tampane i ne mo`e biti ogla{en odgovornim zato {to to nije u~inio. Nijednim zakonom niti podzakonskim propisom nije predvi|ena obaveza izdava~a da svoja izdawa umno`ava odnosno {tampa u {tampariji. Naprotiv, iz pozitivnih zakonskih propisa jasno se vidi da izdava~ mo`e da bira ho}e li svoja izdawa umno`avati u {tampariji ili na drugom mestu i na drugi na~in. Tako, na primer: Ako publikacija nije umno`ena u {tampariji... (~l. 25. st. 2. ZOID) ... pojedinac koji izdaje {tampanu stvar koja nije umno`ena u {tampariji... (~l. 4. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa). Ako izdawe nije umno`eno u {tampariji o~igledno je da se na takvom izdawu ne mo`e nalaziti podatak o {tampariji, pa se na takav slu~aj ne mo`e primeniti odredba ~l. 36. st. 3. ZOID u delu koji se ti~e podataka o {tampariji, jer zakon ne mo`e nalagati ne{to {to je nemogu}e. Logi~kim tuma~ewem citirane odredbe ZOID dolazi se do zakqu~ka da se ona u citiranom delu mo`e primeniti samo na publikacije koje su {tampane u {tampariji, a ne i na druge publikacije.
715

Prvostepeni organ je u toku postupka utvrdio da citirane kwige nisu {tampane u {tampariji, {to se vidi iz obrazlo`ewa o`albenog re{ewa kao i iz ~iwenice da prvostepeni organ smatra da je okrivqeni bio u obavezi da dva primerka navedenih publikacija dostavi Javnom tu`ila{tvu, {to nikako ne bi mogla biti obaveza okrivqenog kao izdava~a da su kwige {tampane u {tampariji. Na osnovu izlo`enog, radwa koja se stavqa na teret okrivqenom nije prekr{aj, pa okrivqeni predla`e da drugostepeni organ obustavi postupak za ovaj prekr{aj. Ad (b): Prvostepeni organ gre{i kada okrivqenog ogla{ava odgovornim zato {to na citiranim kwigama nije ozna~io ta~an broj {tampanih primeraka,. Naime, zakon ne nala`e izdava~u da ozna~i ta~an broj od{tampanih primeraka nego samo broj primeraka publikacije (~l. 24. st. 1. in fine ZOID). Ovakva formulacija zakonodav~eva nije slu~ajna. Zbog prirode tehnologije {tampawa, vrlo je te{ko, a ponekad je i nemogu}e ustanoviti ta~an broj od{tampanih primeraka neke publikacije, jer se po pravilu neki tabaci od{tampaju u ve}em a neki u mawem tira`u. Na kwigama Hajka na jeretika i Dr`avne brige okrivqeni je ozna~io tira`, tj. broj umno`enih primeraka, ~ime je udovoqio odredbi ~l. 36. st. 3. ZOID. Ina~e, ta~no je da je okrivqeni kasnije umno`io obe kwige u tira`u ve}em od po 200 primeraka. Do toga je do{lo zato {to su se, po zavr{etku svih pripremnih radova, na raspolagawu okrivqenog na{la dodatna sredstva, ve}a od prvobitno anticipiranih, pa je okrivqeni ovu okolnost iskoristio i umno`io ve}i broj primeraka. Nije ta~no da je okrivqeni namerno, tj. unapred, ozna~io pogre{an broj umno`enih primeraka, niti da je time `eleo da postigne za sebe ili drugoga bilo kakvu protivpravnu, imovinsku ili drugu korist. (2) Stavom 2. dispozitiva o`albenog re{ewa okrivqeni je ogla{en odgovornim za prekr{aj iz ~l. 21. st. 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa (u daqem tekstu: ZSZS[). Ovakva odluka prvostepenog organa nema nikakvog osnova u ~iweni~nom stawu. I sam prvostepeni organ je utvrdio da je okrivqeni po dva primerka dovr{ene publikacije poslao Okru`nom javnom tu`ila{tvu (v. str. 4. o`albenog re{ewa). Okrivqeni je u spis prilo`io dokaze (potvrda o predaji preporu~ene po{iqke) iz kojih se vidi da je u potpunosti izvr{io svoju obavezu iz ~l. 21. st. 2. ZSZS[. Ako, kao {to bi se iz obrazlo`ewa o`albenog re{ewa moglo naslutiti, prvostepeni organ tvrdi da dostavqawe OJT nije izvr{eno predajom preporu~ene po{iqke, adresirane na OJT, po{ti, onda je takav stav prvostepenog organa neodr`iv. Naime, jugoslovensko zakonodavstvo, sudska i upravna praksa potpuno nedvosmisleno stoje na stanovi{tu da gra|ani dostavqaju pismena i drugo upravnim organima tako {to ih upu}uju preporu~eno preko po{te, pri ~emu se kao dan izvr{enog dostavqawa smatra dan predaje preporu716

~ene po{iqke po{ti. Takve odredbe sadr`e zakoni o upravnom, parni~nom i krivi~nom postupku. Otuda je potpuno neodr`iv stav prvostepenog organa da okrivqeni nije dostavio primerke kwige javnom tu`iocu onoga dana kada ih je predao preporu~eno po{ti. Posebno je neodr`iv stav prvostepenog organa da je sam na~in {tampawa odnosno umno`avawa i kompletirawa publikacija neuobi~ajen i pru`a pouzdan osnov za zakqu~ak da je okrivqeni ovakvim svojim sukcesivnim radwama vezanim za izradu publikacija uz anga`ovawe ve}eg broja qudi, kojima je poveravao izradu pojedinih delova publikacija, nastojao da izbegne obavezu iz ~l. 4. ZSZS[. Ovakvo posredno izvla~ewe pouzdanih zakqu~aka nije samo neodr`ivo nego i nedopustivo. Ono nikako ne predstavqa dokaz na osnovu koga bi iko smeo da bude ogla{en odgovornim i ka`wen za prekr{aj. Okrivqeni je mogao imati bezbroj drugih razloga da postupi onako kako je postupio prilikom {tampawa svojih izdawa. U konkretnom slu~aju, wegov razlog je bio da na taj na~in u{tedi materijalna sredstva, jer je pouzdano utvrdio da mu je takav na~in {tampawa jeftiniji. Prvostepeni organ nema nikakvog osnova za tvrdwu da je na~in {tampawa kojim se poslu`io okrivqeni neuobi~ajen; naprotiv, sve je vi{e autora koji, iz razloga {tedwe, pribegavaju ovakvom na~inu {tampawa svojih izdawa. Me|utim, i kada bi tvrdwa o neuobi~ajenosti na~ina {tampawa bila ta~na, apsolutno je nedopu{teno, kao {to to ~ini prvostepeni organ, iz we izvla~iti zakqu~ak da je on kori{}en iz ne~asnih i nezakonitih pobuda. Neuobi~ajen nije isto {to i nezakonit. Naprotiv, neuobi~ajena sredstva su, kao u ovom slu~aju, ~esto boqa jer su racionalnija i efikasnija od uobi~ajenih. Neuobi~ajenost na~ina {tampawa mo`e, mo`da, izazvati sumwu kod sudije za prekr{aje koji nije dovoqno upoznat sa procesom izdavawa kwiga, ali sudija za prekr{aje ne sme, zato {to mu se ne{to ~ini sumwivim, ka`wavati qude. Sudija za prekr{aje mo`e ka`wavati qude samo na osnovu dokaza da su izvr{ili prekr{aj, a neuobi~ajenost na~ina {tampawa nije nikakav dokaz u tom smislu. Neta~na je izjava okr. Derete da ga je okrivqeni Zaki} molio da ne {aqe odmah tu`iocu publikacije, ve} da sa~eka barem 10 dana kako bi izvestan broj publikacija prodao. Me|utim, i kada bi bila ta~na, ta tvrdwa ne predstavqa nikakav dokaz da je okrivqeni Zaki} izvr{io prekr{aj koji mu se stavqa na teret, jer je nepobitno utvr|eno da okr. Dereta nije poslao nijednu od sporne tri kwige tu`iocu, ni sa zaka{wewem od 10 dana niti u bilo koje drugo vreme. Dakle, izjava okr. Derete je savr{eno irelevantna za predmet prekr{ajnog postupka u ovom delu, na woj se nikako ne mo`e utemeqiti re{ewe kakvo je doneto i prvostepeni organ je potpuno neosnovano navodi u obrazlo`ewu o`albenog re{ewa. Na osnovu izlo`enog jasno je da okr. Zaki} nije u~inio prekr{aj za koji je ogla{en odgovornim u st. 2. dispozitiva o`albenog re{ewa, pa okrivqeni predla`e drugostepenom organu da obustavi postupak protiv wega za ovaj prekr{aj.
717

(3) Stavom 3. dispozitiva o`albenog re{ewa okrivqeni je ogla{en odgovornim za prekr{aj iz ~l. 148. st. 1. 5. Zakona o javnom informisawu (u daqem tekstu: ZOJI), i to kao izdava~ glasila Moje novine. Publikacija pod naslovom Moje novine nije nikakvo glasilo niti {tampana stvar u smislu ~l. 33. st. 1. ZOJI. Publikacija pod naslovom Moje novine je publikacija u smislu ~l. 1. st. 2. ZOID autorsko delo okrivqenog koje je on izdao u smislu ~l. 11. st. 1. ZOID. Okrivqeni je u svojoj odbrani jasno istakao gorwu okolnost. U samoj publikaciji tako|e stoji doslovno: Moje novine nisu novine. One su moj duhovni dnevnik pred izazovima vremena, moj na~in upoznavawa mojih ~italaca sa onim {to radim i mislim. Otuda je potpuno neosnovana tvrdwa prvostepenog organa da sporna publikacija ne predstavqa autorsko delo niti kwi`evni dnevnik nego glasilo. Prvostepeni organ je odbio predlog okrivqenog da odredi ve{ta~ewe na okolnost da li je publikacija Moje novine publikacija u smislu ZOID ili {tampana stvar u smislu ZOJI. Na`alost, iz o`albenog re{ewa se vidi da je takvo ve{ta~ewe bilo uistinu neophodno. Naime, prvostepeni organ se u obrazlo`ewu o`albenog re{ewa bavio pitawem da li publikacija Moje novine predstavqa kwi`evni dnevnik, kako je to u svojoj odbrani tvrdio okrivqeni (ustvari, okrivqeni je govorio o duhovnom dnevniku, ali pristaje i na termin kwi`evni). U tome delu obrazlo`ewa, prvostepeni organ dosta samouvereno, iako bez ikakvih argumenata, tvrdi da kwi`evni dnevnik u upotrebnom smislu predstavqa dnevnik o kwi`evnom stvarala{tvu. Ostavqaju}i po strani nerazumqivost sintagme upotrebni smisao u ovom kontekstu, definicija kwi`evnog dnevnika koju daje prvostepeni organ jako odudara od definicije tog kwi`evnog roda uobi~ajene u kwi`evnoj teoriji i nauci o kwi`evnosti. Prvostepeni organ je bio du`an da re~i koristi u onom zna~ewu koje one imaju u srpskohrvatskom jeziku, a stru~ne termine u zna~ewu koje im pridaje odgovaraju}a struka. Zbog toga je prvostepeni organ bio du`an da prvo ustanovi {ta u kwi`evnoj teoriji i nauci o kwi`evnosti zna~i termin dnevnik ili kwi`evni dnevnik, kao kwi`evni rod ili `anr, pa da tek onda utvr|uje da li publikacija Moje novine predstavqa kwi`evni dnevnik ili ne. U Re~niku kwi`evnih termina (Nolit, Beograd 1985), pod odrednicom Dnevnik stoji: Hronolo{ki opis doga|aja u kojima je autor u~estvovao u odre|enom periodu `ivota... Dokumentarno-istorijska i dru{tvena vrednost d. mo`e biti velika ako je nastao kao neposredni pratilac `ivota i stvarala~kog procesa. Uop{te, prvostepeni organ je propustio da doka`e da publikacija Moje novine predstavqa {tampanu stvar u smislu ZOJI. Umesto toga, prvostepeni organ je dokazivao, i to potpuno neuspe{no, da sporna publikacija nije kwi`evni dnevnik. I kada bi se uzelo da je dokazano da sporna publikacija nije kwi`evni dnevnik, to nikako ne zna~i da ona
718

predstavqa glasilo. Na prvostepenom organu je da utvrdi, na osnovu dokaza, da je sporna publikacija {tampana stvar u smislu ZOJI, pa da tek onda na wu primeni taj zakon. Okrivqeni predla`e da drugostepeni organ ukine o`albeno re{ewe u ovom delu, a da prvostepenom organu nalo`i da u ponovnom postupku putem ve{taka utvrdi o kakvoj se publikaciji radi. (4) Stavom 4. dispozitiva o`albenog re{ewa okrivqeni je ogla{en odgovornim za prekr{aj iz ~l. 150. st. 1. t. 3. ZOI. Iz izlo`enog gore pod (3) jasno je da okrivqeni nije mogao biti u obavezi da svoju publikaciju Moje novine upi{e u registar javnih glasila, pa prema tome nije ni mogao u~initi prekr{aj za koji je ogla{en odgovornim. Zbog toga okrivqeni predla`e da drugostepeni organ sa o`albenim re{ewem u ovom delu postupi kao {to je to pisano gore pod (3). (5) Okrivqeni ovom `albom izjavquje i da je nezadovoqan odlukom o kazni i za{titnoj meri, i to bez posebnog obrazlo`ewa, u smislu ~l. 223. st. 2. Zakona o prekr{ajima SR Srbije. Devetog januara se i Odbor za odbranu slobode misli i izra`avawa obratio predsedniku Skup{tine Grada Beograda predstavkom koju je potpisao dr Kosta ^avo{ki: Op{tinski sudija za prekr{aje u Rakovici, svojim re{ewem I-Up. br. 2015, 2412, 2518 i 2519/86 od 12. 12. 1986. godine, kaznio je beogradskog kwi`evnika Rastka Zaki}a kaznom zatvora u trajawu od 50 dana i nov~anom kaznom u iznosu od 100.000.- dinara. Pred Gradskim ve}em za prekr{aje u Beogradu u toku je postupak po `albi protiv ovog re{ewa. Rastko Zaki} je ogla{en odgovornim za ~etiri prekr{aja iz Zakona o izdava~koj delatnosti, Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa i Zakona o javnom informisawu, i to zato {to na kwigama ~iji je izdava~ nije ozna~no {tampariju u kojoj su {tampane i ta~an broj primeraka, zato {to navodno nije poslao obavezne primerke svojih izdawa javnom tu`iocu i zato {to je izdao svoje autorsko delo pod naslovom Moje novine, a nije s wim postupio na na~in propisan zakonom za postupawe sa javnim glasilima (tj. nije ga registrovao kao jav no glasilo i nije uputio obavezne primerke Republi~kom komitetu za informacije). Kwige o kojima je re~ su: Dr`avne brige Rastka Zaki}a Hajka na jeretika Vojislava [e{eqa (zabrawena re{ewem Okru`nog suda u Beogradu) i Rasprava o slobodi savjesti Vladimira [eksa. Iz re{ewa op{tinskog sudije za prekr{aje vidi se da nijedan od ovih navodnih prekr{aja nije dokazan. Ali, iz istog re{ewa se vidi i da su sve optu`be protiv Rastka Zaki}a fiktivne i montirane i da se wegovim ka`wavawem `eli posti}i jedan sasvim drugi ciq. Naime, Rastko Zaki} ve} odavno objavquje, kao autor ili kao koautor, autorska izdawa zanimqivih i jeftinih kwiga koje veliki izdava~i iz ra znih razloga odbijaju da {tampaju. Neke od tih kwiga, bilo zbog li~nosti autora bilo zbog svoje sadr`ine, nailaze na veoma negativan odziv vlasti, a neke su i zabrawene sudskim re{ewima. Otuda uporni poku719

{aji, pre svega od strane Slu`be dr`avne bezbednosti i Okru`nog javnog tu`ila{tva, da se slobodna izdava~ka delatnost Rastka Zaki}a, na koju mu zakon daje puno pravo, radikalno i trajno onemogu}i. U okviru tih poku{aja, mnoga Zaki}eva izdawa su sudski zabrawivana; Slu`ba dr`avne bezbednosti je vr{ila pretrese u Zaki}evom stanu i radwama u kojima su pojedine kwige umno`avane ili kori~ene pa je, bez ikakvog vidqivog razloga, oduzimala {tampane tabake; ista slu`ba je pretila pojedinim {tamparima i zabrawivala im da {tampaju Zaki}eve kwige bez pismenog odobrewa SDB; Zaki} je nedavno krivi~no osu|en za delo nedozvoqene trgovine zbog poku{aja da objavi jedno autorsko izdawe. Uvereni smo da je gore navedeno re{ewe sudije za prekr{aje samo jo{ jedan korak u ovom sledu {ikanirawa i zastra{ivawa, ~iji je krajwi ciq da se, fakti~kim a protivzakonitim na~inom, onemogu}i i zatre svaka samostalna i slobodna izdava~ka delatnost u Beogradu. Rastko Zaki} je, zbog obima i kvaliteta svoje izdava~ke delatnosti, odabran kao primer za ugled, ~ijim se onemogu}avawem i ka`wavawem imaju da zastra{e svi drugi i odvrate od izdavawa kwiga ~ija sadr`ina nije u saglasnosti sa zvani~nom ideologijom. Obra}amo se vama zato {to se nalazite na ~elu dru{tvenopoliti~ke zajednice ~iji upravni organi op{tinski sudija i ve}e za prekr{aje svojim postupawem ugro`avaju ustavnu i zakonsku slobodu objavqivawa i, protivno zakonskim odredbama i intencijama zakonodavaca, spre~avaju autorsku izdava~ku delatnost. O~ekujemo od vas da, u okviru nadzora nad radom podre|enih vam upravnih organa, u~inite sve {to je u va{oj mo}i da se obustavi prekr{ajni postupak protiv Rastka Zaki}a. Na taj na~in vi ne}ete samo spre~iti da jedan nevin ~ovek ode u zatvor nego }ete potvrditi da se u ovom gradu zakoni po{tuju i kwige izdaju u skladu sa zakonom. Na`alost, ukoliko re{ewe op{tinskog sudije za prekr{aje bude potvr|eno, Rastko Zaki} ne}e biti prvi kwi`evnik i kulturni poslenik koji }e robijati u Padinskoj skeli sa sitnim kradqivcima, pijancima i prostitutkama. Podse}amo vas da je jedan drugi op{tinski sudija za prekr{aje iz Beograda otpo~eo postupak koji je, pred novosadskim sudijom, zavr{en oda{iqawem u zatvor profesora dr Dragoquba Petrovi}a zbog teksta objavqenog u beogradskim Kwi`evnim novinama. Niko razuman ne mo`e `eleti da kwi`evni i javni poslovi u Beogradu pre|u u nadle`nost sudija za prekr{aje i kqu~ara u Padinskoj skeli. Uvereni smo da ni vi to ne `elite. Nakon ne{to vi{e od mjesec dana stiglo je rje{ewe drugostepenog organa: Gradsko ve}e za prekr{aje u Beogradu, u ve}u sastavqenom od sudija: Tomislava [o{i}a, kao predsednika ve}a, Emilije Stanimirovi} i Dragomira Stevanovi}a, kao ~lanova ve}a, re{avaju}i po blagovremenim `albama okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu, kao podnosioca zahteva i okrivqenog Zaki} Rastka u ~iju korist je `albu izjavio i advokat Rade Mikijeq iz Beograda, protiv re{ewa Op{tinskog sudije za
720

prekr{aje u Rakovici Up. br. 2015,2412,2518 i 2519/86. od 12.12.1986. godine, kojim je ka`wen okrivqeni Rastko Zaki} zbog prekr{aja iz ~l. 36. st. 3. Zakona o izdava~koj delatnosti, nov~anom kaznom u iznosu od 30.000. dinara, zbog prekr{aja iz ~l. 12. st. 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, kaznom zatvora u trajawu od 30 dana, zbog prekr{aja iz ~l. 148. st. 1. ta~. 5. Zakona o javnom informisawu nov~anom kaznom u iznosu od 70.000. dinara i zbog prekr{aja iz ~. 150. st. 1. ta~. 3. Zakona o javnom informisawu kaznom zatvora u trajawu od 20 dana, pa mu je primenom odredbe ~l. 39. Zakona o prekr{ajima kojima se povre|uju savezni propisi, utvr|ena ukupna nov~ana kazna u iznosu od 100.000. dinara i ukupna kazna zatvora u trajawu od 50 dana, izre~ena mu je za{titna mera oduzimawa predmeta koji su nastali izvr{ewem prekr{aja i to 120 primeraka kwige aforizama Dr`avne brige, 30 primeraka glasila Moje novine izdatog u toku septembra i 30 primeraka glasila Moje novine br. 2 izdatog u toku oktobra 1986. godine i odre|eni su mu tro{kovi prekr{ajnog postupka u pau{alnom iznosu od 500 dinara, obustavqen je prekr{ajni postupak protiv okr. Zaki} Rastka po zahtevu Republi~kog komiteta za informacije, zbog prekr{aja iz ~l. 148. st. 1. ta~. 5. Zakona o javnom informisawu i obustavqen je prekr{ajni postupak protiv okrivqenih Stefanovi} Vojislava, Anti} Jovana, Dereta Miroslava i Isailovi} Dobrine, zbog prekr{aja iz ~l. 21. st. 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, na osnovu ~l. 1. st. 2. Zakona o prekr{ajima kojima se povre|uju savezni propisi i ~l. 78. st. 2. i ~l. 227. st. 1. Zakona o prekr{ajima SR Srbije, dana 17. 2. 1987. godine, donosi re{ewe: I - Preina~uje se o`albeno re{ewe u delu kojim je obustavqen prekr{ajni postupak protiv okrivqenih Stefanovi} Vojislava, Anti} Jovana, Dereta Miroslava i Isailovi} Dobrine zbog prekr{aja iz ~l. 21. st. 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, tako {to se utvr|uje da su okrivqeni: Stefanovi} Vojislav, iz Beograda ulica Seli{te br. 10, vlasnik {tamparije Multiprint u Beogradu, Ruzveltova br. 42, Anti} Jovan iz Beograda ulica Danteova br. 62, vlasnik fotokopirnice u @arkovu, ulica Trgova~ka br. 59, Dereta Miroslav iz @arkova, ulica Vladimira Rolovi}a br. 30, vlasnik grafi~ke radwe Grafi~ki ateqe, u @arkovu, ulica Vladimira Rolovi}a br. 30, i Isailovi} Dobrina iz Beograda, ulica Knez Miletina br. 12, izvr{ili prekr{aj iz ~l. 21. st. 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa odgovorni su: [to u toku maja i juna meseca 1986. godine, kao {tampari pojedinci, iako su bili svesni da usled wihove radwe mo`e nastupiti zabrawena posledica, pristali su na weno nastupawe, jer nisu od prvih primeraka svakog izdawa {tampane stvari odmah posle {tampawa, odnosno umno`avawa dostavili po dva primerka okru`nom javnom tu`iocu u Beogradu, i to: okrivqeni Stefanovi} Vojislav {tampao je kwige: Hajka na jereti721

ka, Rasprava o slobodi savjesti i Savest i dru{tveni razvoj, okrivqeni Anti} Jovan {tampao je kwigu aforizama Dr`avne brige, okrivqeni Dereta Miroslav {tampao je korice za sve ~etiri kwige a okrivqena Isailovi} Dobrina izvr{ila je kori~ewe sve ~etiri kwige; pa se na osnovu ~l. 21. st. 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa ka`wavaju: Kaznama zatvora u trajawu od po 7 (sedam) dana svakom ponaosob koje }e se izvr{iti po prijemu ovog re{ewa. II - Potvr|uje se prvostepeno re{ewe kao pravilno i na zakonu osnovano u ostalom delu u odnosu na okrivqenog Zaki} Rastka a izjavqene `albe se odbijaju. Otpravak re{ewa dostaviti okrivqenima i podnosiocu zahteva `aliocu. Obrazlo`ewe: O`albenim re{ewem ka`wen je okr. Zaki} Rastko zbog prekr{aja iz ~l. 36. st. 3. Zakona o izdava~koj delatnosti, prekr{aja iz ~l. 21. st. 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, prekr{aja iz ~l. 148. st. 1. ta~. 5. i ~l. 150. st. 1. ta~. 3. Zakona o javnom informisawu ukupnom nov~anom kaznom u iznosu od 100.000 dinara i ukupnom kaznom zatvora u trajawu od 50 dana, izre~ena mu je za{titna mera oduzimawa predmeta, koji su nastali izvr{avawem prekr{aja i to 120 primeraka kwige aforizama Dr`avne brige, 30 primeraka glasila Moje novine izdatog u toku septembra i 30 primeraka glasila Moje novine br. 2. izdatog u toku oktobra 1986. godine, odre|eni su mu tro{kovi prekr{ajnog postupka u pau{alnom iznosu od 500 dinara, obustavqen je prekr{ajni postupak protiv okrivqenih Stefanovi} Vojislava, Anti} Jovana, Dereta Miroslava i Isailovi} Dobrine, zbog prekr{aja iz ~l. 21. st. 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, na osnovu ~l. 206. st. 2. Zakona o prekr{ajima jer nisu izvr{ili prekr{aj koji im je stavqen na teret, na na~in bli`e opisan u prvostepenom re{ewu. Protiv navedenog re{ewa blagovremene `albe su izjavili Okru`no javno tu`ila{tvo u Beogradu kao podnosilac zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka i okrivqeni Zaki} Rastko u ~iju korist je pored wega `albu izjavio i wegov branilac, advokat Rade \. Mikijeq iz Beograda. U `albi Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu navodi se da se prvostepeno re{ewe pobija zbog bitnih povreda odredaba prekr{ajnog postupka, zbog pogre{no utvr|enog ~iweni~nog stawa i zbog odluke o kazni, isti~u}i da prvostepeno re{ewe, u delu u kojem se obustavqa postupak je nepravilno jer je doneto na osnovu pogre{no utvr|enog ~iweni~nog stawa, a sadr`i i bitne povrede odredaba prekr{ajnog postupka jer iz obrazlo`ewa re{ewa proizilazi da niko od okrivqenih {tampara nije od{tampao nijednu kompletnu publikaciju, pa stoga sudija nalazi da okrivqeni nisu bili du`ni da dostavqaju Okru`nom javnom tu`ila{tvu {tampani materijal, ovakav zakqu~ak prvostepenog organa protivan je pojmu sau~esni{tva jer je u izvr{ewu jednog prekr{aja, u konkretnom slu~aju, u~estvovalo vi{e lica, i to sa razli~itim ulogama. Pored
722

okrivqenog Rastka Zaki}a, koji je o~igledno izbegavao blagovremeno dostavqawe publikacije Tu`ila{tvu u skladu sa navedenim zakonskim propisom, kao izdava~ ili suizdava~ u izvr{ewu ovog prekr{aja, u~estvuju i ostali okrivqeni i to okrivqeni Stefanovi} kao {tampar listova za tri kwige, ali ne zavr{ava sav {tampani materijal ve} isti predaje Zaki}u, okrivqeni Anti} umno`ava materijale iako zna da }e se materijali upotrebiti za kompletirawe kwiga, okrivqeni Dereta, iako zna za obavezu koju ima kao {tampar, {tampa samo korice, dok okrivqena Isailovi} Dobrina vr{i kori~ewe kwiga, te su na opisani na~in kwige kompletirane. Prema tome, okrivqeni se pojavquju kao suizvr{ioci, obzirom da vi{e lica u~estvuje u izvr{ewu prekr{aja sa ta~no ozna~enim radwama i psihi~kim sudelovawem u izvr{ewu ovog prekr{aja, jer je svima poznato da u~estvuju u {tampawu ta~no ozna~enih publikacija i svima je poznata obaveza {tampara da od prvih primeraka preda nadle`nom tu`iocu po dva primerka publikacije, a uslov za postojawe suizvr{ila{tva jeste da svi u~esnici sudeluju u izvr{ewu prekr{aja i da se, prema tome, svaki pojavquje kao izvr{ilac prekr{aja. Podnosilac zahteva u `albi isti~e da je nezadovoqan u pogledu izre~enih kazni okrivqenom Zaki} Rastku jer smatra da prvostepeni organ nije u dovoqnoj meri cenio te`inu dela i dru{tvenu opasnost prekr{aja, pa je predlo`eno da se prvostepeno re{ewe preina~i tako {to }e se okrivqeni Stefanovi} Vojislav, Anti} Jovan, Dereta Miroslav i Isailovi} Dobrina oglasiti odgovornim zbog prekr{aja iz ~l. 21. st. 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa i da se kazne po zakonu, a da se okrivqenom Zaki} Rastku izreknu ve}e kazne. U blagovremenoj `albi Rastka Zaki}a i `albi wegovog branioca, advokata Radeta \. Mikijeqa, iz Beograda navodi se da se prvostepeno re{ewe osporava u celosti i to zbog pogre{ne primene zakona, zbog neta~no utvr|enog ~iweni~nog stawa i zbog odluke o kazni, isti~u}i da okrivqeni Rastko Zaki} nije imao obavezu po Zakonu o izdava~koj delatnosti da na kwigama ozna~i {tampariju u kojoj su {tampane kwige jer iste nisu {tampane u {tampariji, pa samim tim i ne mo`e biti ogla{en odgovornim jer nijednim zakonom niti podzakonskim propisom nije predvi|ena obaveza izdava~a da svoja izdawa umno`ava odnosno {tampa u {tampariji, te ako izdawe nije umno`eno u {tampariji, o~igledno je da se na takvom izdawu ne mo`e nalaziti podatak o {tampariji, pa se na takav slu~aj ne mo`e primeniti odredba ~l. 36. st. 3. Zakona o izdava~koj delatnosti, osim toga, isti~e se da je odredbom ~l. 24. st. 1. Zakona o izdava~koj delatnosti propisano da se nala`e izdava~u da ozna~i broj primeraka publikacije, a ne ta~an broj od{tampanih primeraka kako je to navedeno u izreci prvostepenog re{ewa, pa s obzirom da je na kwigama Hajka na jeretika i Dr`avne brige okrivqeni ozna~io tira` tj. broj umno`enih primeraka, udovoqio je odredbi ~l. 36. st. 3. Zakona o izdava~koj delatnosti, a ina~e ta~no je da je okrivqeni umno`io obe kwige u tira`u ve}em od 200 primeraka do ~ega je do{lo zbog toga {to su se, po zavr{etku pripremnih radova, na raspolagawu okrivqenom na{la do723

datna sredstva, te nije ta~no da je okrivqeni namerno, tj. unapred ozna~io pogre{an broj umno`enih primeraka niti da je tim `eleo da postigne za sebe ili drugoga bilo kakvu protivpravnu, imovinsku ili drugu korist, isti~e se da je neosnovana odluka prvostepenog organa u pogledu ~iweni~nog stawa {to se ti~e izvr{ewa prekr{aja iz ~l. 21. st. 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa jer je okrivqeni spisima prekr{aja prilo`io dokaze (potvrdu o predaji preporu~ene po{iqke preko po{te, pa se dan predaje po{ti smatra da je izvr{eno dostavqawe), a posebno je neodr`iv stav prvostepenog organa da je sam na~in {tampawa odnosno umno`avawa i kompletirawa publikacija neuobi~ajen i pru`a pouzdan osnov za zakqu~ak da je okrivqeni ovakvim svojim sukcesivnim radwama vezanim za izradu pojedinih delova publikacija, nastojao da izbegne obavezu iz ~l. 4. navedenog Zakona, te ovakvo posredno izvla~ewe pouzdanih zakqu~aka, po mi{qewu odbrane je nedopustivo, navodi se da je sve vi{e autora koji, iz razloga {tedwe, pribegavaju ovakvom na~inu {tampawa svojih izdawa, pri tom neta~na je izjava okrivqenog Derete da ga je okrivqeni Zaki} molio da ne {aqe odmah tu`iocu publikacije, ve} da sa~eka bar 10 dana kako bi izvestan broj publikacija prodao, pa iako bi to bilo ta~no, ta tvrdwa ne predstavqa nikakav dokaz da je okrivqeni Zaki} izvr{io prekr{aj koji mu je stavqen na teret jer je nepobitno utvr|eno da okr. Dereta nije poslao nijednu od sporne tri kwige tu`iocu ni sa zaka{wewem od 10 dana niti u bilo koje drugo vreme. Daqe, u `albi se pobija izvr{ewe prekr{aja iz ~l. 148. st. 1. ta~. 5. Zakona o javnom informisawu jer odbrana smatra da je nepravilno prvostepeni organ odbio predlog okrivqenog da se odredi ve{ta~ewe publikacije Moje novine jer je isto bilo neophodno da bi se utvrdilo ~iweni~no stawe a naime da bi se utvrdilo da ta publikacija predstavqa duhovni dnevnik kako je to sam okrivqeni Rastko Zaki} rekao u samoj publikaciji : Moje novine nisu novine, one su moj duhovni dnevnik pred izazovima vremena, moj na~in upoznavawa mojih ~italaca sa onim {to radim i mislim, pa kako prvostepeni organ je propustio da doka`e da publikacija Moje novine predstavqa {tampanu stvar u smislu Zakona o javnom informisawu, a nikako ova publikacija ne predstavqa glasilo, predlo`eno je da se o`albeno re{ewe u tom delu ukine i da se prvostepenom organu nalo`i izvo|ewe dokaza ve{ta~ewem, smatra da jasno proizilazi da okrivqeni nije mogao biti u obavezi da svoju publikaciju Moje novine upi{e u registar javnih glasila, pa prema tome nije ni u~inio prekr{aj iz ~l. 150. st. 1. ta~. 3. Zakona o javnom informisawu, okrivqeni je nezadovoqan odlukom o kazni i za{titnoj meri ali to posebno nije obrazlo`io u smislu odredbe ~l. 223. st. 2. Zakona o prekr{ajima SR Srbije, prema `albi koju je u wegovu korist izjavio branilac Rade Mikijeq. U posebnoj `albi okrivqenog Rastka Zaki}a pobija se prvostepeno re{ewe zbog neta~no utvr|enog ~iwenog stawa kao i zbog odluke o kazni isti~u}i da nije izvr{io prekr{aje zbog kojih je ogla{en odgovornim kao u izreci prvostepenog re{ewa, shvatio je da je najnormalnije da u nastanak kwige unosi {to vi{e svoga rada, u {to ve}em broju faza izrade
724

kwige ~ime se {tede zna~ajna sredstva, a pored toga ne moraju se vr{iti uplate odjedanput ve} po fazama zavr{etka pojedinih poslova, ~ak i ako za pojedine poslove anga`uje stru~ne radnikezanatlije, smatra da je izvr{io obavezu prema Tu`ila{tvu dostavqawem primeraka kwiga, pa nije izvr{io prekr{aj iz ~l. 21. st. 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe {tampe i drugih vidova informisawa i posebno pobija izvr{ewe oba prekr{aja iz Zakona o javnom informisawu jer je naslov Moje novine samo jedan ironi~ni naziv koji je po svome autorskom pravu dao svome autorskom delu, smatra da je trebalo u prvostepenom postupku izvesti dokaz ve{ta~ewem kako bi se utvrdilo {ta zapravo predstavqa delo Moje novine, naveo je da u wegovom kwi`evnom radu ne `eli praviti ustupke bilo kome, a najmawe birokratskim i dogmatskim snagama, koje su svojim stegama i dovele u ove okvire nas, u kojima se batrgamo, smatra da u okviru svog kwi`evnog i izdava~kog rada ima pravo na istra`ivawe, koje vodi boqem i ekonomi~nijem, korisnijem radu, pa je predlo`io dono{ewe povoqnijeg re{ewa. Po oceni ve}a `alba Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu je delimi~no osnovana, a delimi~no neosnovana, a `albe okrivqenog Rastka Zaki}a su neosnovane. Po{to je razmotrilo navode u `albi Okru`nog javnog tu`ila{tva i spise prekr{aja ve}e je preina~ilo prvostepeno re{ewe u delu kojim je obustavqen prekr{ajni postupak protiv okrivqenih Stefanovi} Vojislava, Anti} Jovana, Dereta Miroslava i Isailovi} Dobrine s obzirom na utvr|eno ~iweni~no stawe u prvostepenom postupku ispitivawem svih okrivqenih u pogledu postojawa prekr{aja iz ~l. 21. st. 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe {tampe i drugih vidova informisawa. Po nala`ewu ovog ve}a okrivqeni su nesumwivo kao sau~esnici pomaga~i doprineli izvr{ewu prekr{aja iz ~l. 21. st. 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa tako {to je okrivqeni Stefanovi} Vojislav stavio na raspolagawe okrivqenom {tampariju i sredstva za rad i li~nim radom umno`io kwige: Hajka na jeretika, Rasprava o slobodi savjesti i Svest i dru{tveni razvoj, okrivqeni Anti} Jovan stavio je na raspolagawe okrivqenom ma{inu kao i sredstva za umno`avawe kwige Dr`avne brige i za taj li~ni rad okrivqenom Rastku Zaki}u naplatio iznos od 18.000. dinara, okrivqeni Dereta Miroslav stavio je na raspolagawe ma{inu za {tampawe korica za navedene kwige i korice napravio, te stavio je na raspolagawe no` za obrezivawe kwiga okrivqenoj Isailovi} Dobrini koja je li~nim radom izvr{ila kori~ewe sve ~etiri kwige, pa su svi na taj na~in s umi{qajem pomogli okrivqenom Rastku Zaki}u da u~ini prekr{aj iz ~l. 21. st. 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i samim tim su u smislu odredbe ~l. 16 st. 1. Zakona o prekr{ajima kojima se povre|uju savezni propisi ogla{eni odgovornim i ka`weni kao da su taj prekr{aj i sami izvr{ili. Naime, okrivqeni Stefanovi} Vojislav, Anti} Jovan, Dereta Miroslav i Isailovi} Dobrina, bili su du`ni da u smislu odredbe ~l. 4. Zakona o spre~avawu zloupotrebe {tampe i drugih vidova informisawa da
725

od prvih primeraka svakog izdawa {tampane stvari odmah posle {tampawa odnosno umno`avawa dostave po dva primerka nadle`nom okru`nom javnom tu`iocu. Nakon razmatrawa navoda u `albama okrivqenog Rastka Zaki}a i spisa prekr{aja, ve}e je utvrdilo da je okrivqeni Rastko Zaki} izvr{io sve prekr{aje zbog kojih je ogla{en odgovornim kao u izreci prvostepenog re{ewa i to izvr{io je prekr{aj iz ~l. 36. st. 3. Zakona o izdava~koj delatnosti jer je protivno odredbi ~l. 24. st. 1. i 3. istog zakona kao suizdava~ sa autorom [eks Vladimirom, iz Osijeka, izdao kwigu Rasprava o slobodi savjesti, i sa autorom Vojislavom [e{eqom kwigu Hajka na jeretika kao i svoju kwigu aforizama Dr`avne brige, na kojima nije ozna~io {tampariju i broj od{tampanih primeraka, izvr{io je prekr{aj iz ~l. 21. st. 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe {tampe i drugih vidova informisawa jer je postupio protivno odredbi ~l. 4. istog zakona kojom je propisano da ko izdaje {tampanu stvar du`an je da od prvih primeraka svakog izdawa {tampane stvari odmah posle {tampawa odnosno umno`avawa dostavi po dva primerka nadle`nom okru`nom javnom tu`iocu, izvr{io je prekr{aj iz ~l. 148. st. 1. ta~. 5. Zakona o javnom informisawu jer je protivno odredbi ~l. 85. st. 2. istog zakona izdao i rasturao glasilo pod nazivom Moje novine koje nije dostavio Republi~kom komitetu za informacije SR Srbije, izvr{io je i prekr{aj iz ~l. 150. st. 1. ta~. 3. Zakona o javnom informisawu jer je protivno odredbama ~l. 42. st. 1. i ~l. 54. st. 1. istog zakona u toku septembra i oktobra meseca 1986. godine izdao glasilo Moje novine koje predhodno nije upisano u registar javnih glasila, mada kao pojedinac ne mo`e izdavati novine. Ve}e utvr|uje da je u prvostepenom postupku dokazano da je okrivqeni Rastko Zaki} izvr{io prekr{aj iz ~l. 36. st. 3. Zakona o izdava~koj delatnosti jer nije ozna~io {tampariju u kojoj su {tampane kwige a on je suizdava~ i to Rasprava o slobodi savjesti, Hajka na jeretika i izdava~ kwige aforizama Dr`avne brige kao i broj primeraka kwiga aforizama Dr`avne brige i Hajka na jeretika, jer je postupio protivno odredbi ~l. 24. st. 1. i 3. Zakona o izdava~koj delatnosti kojima je propisano da na svakoj publikaciji mora biti ozna~eno: ime autora, koje je izdawe po redu, ime urednika publikacije, naziv i sedi{te izdava~ke organizacije i {tamparije, mesto i godina {tampawa i broj primeraka publikacije kao i na prvim izdawima kwiga objavquju se i imena lica koja su dala stru~no mi{qewe i ocenu, izvr{io je prekr{aj iz ~l. 21. st. 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa, postupiv{i protivno odredbi ~l. 24. istog zakona kojom je propisano da organizacija udru`enog rada ili drugo pravno lice odnosno pojedinac koji {tampa stvar (u daqem tekstu {tampar) ili koji izdaje {tampanu stvar koja nije umno`ena u {tampariji (u daqem tekstu: izdava~), du`ni su da od prvih primeraka svakog izdawa {tampane stvari odmah posle {tampawa odnosno umno`avawa dostave po dva primerka nadle`nom okru`nom tu`iocu, pa je neprihvatqiva odbrana okrivqenog kojom pobija prvostepeno re{ewe u pogledu postojawa ovog prekr{aja
726

jer je dostavio tu`ila{tvu odre|en broj primeraka kwiga jer je po oceni ve}a u smislu napred citirane odredbe ~l. 4. Zakona o spre~avawu zloupotrebe {tampe i drugih vidova informisawa bio du`an da odmah posle {tampawa prvih primeraka svakog izdawa {tampane stvari dostavi okru`nom javnom tu`iocu po dva primerka izdawa, {to je nesumwivo utvr|eno da okrivqeni Rastko Zaki} nije tako postupio. Ve}e utvr|uje da je okrivqeni izvr{io i prekr{aje iz ~l. 148. st. 1. ta~. 5. i ~l. 150. st. 1. ta~. 3. Zakona o javnom informisawu jer je kao izdava~ izdao i rasturao glasilo Moje novine, tj. postupio je protivno odredbi ~l. 85. st. 2. istog Zakona kojom je propisano da {tamparije, odnosno izdava~ du`ni su da jedan primerak svake {tampane stvari u smislu ~l. 33. st. 5. 1. ovog Zakona dostave i republi~kom organu uprave nadle`nom za poslove informisawa a odredbom ~l. 53. st. 1. istog Zakona propisano je da {tampom u smislu ovog Zakona smatraju se: novine, bilteni, leci, plakati, propagandni panoi, prospekti, zna~ke, amblemi, i druge {tampane stvari koje su izra|ene na {tamparskoj ma{ini ili umno`ene nekim drugim mehani~kim ili hemijskim putem i namewene informisawu javnosti, pa je, po oceni ve}a, i u tom delu neprihvatqiva odbrana okrivqenog jer se uvidom u glasilo Moje novine nesumwivo utvr|uje da predstavqa {tampu u smislu odredbe ~l. 33. st. 1. Zakona o javnom informisawu koja je napred citirana kao i prekr{aj iz ~l. 150. st. 1. ta~. 3. Zakona o javnom informisawu kojim odredbama je propisano da }e se nov~anom kaznom od 60.000 dinara ili zatvorom od 30 dana kazniti za prekr{aj gra|ani koji izdaju novine suprotno odredbama Zakona o javnom informisawu, pa ve}e nalazi da i u ovoj radwi okrivqenog Rastka Zaki}a stoje sva pravna obele`ja tog prekr{aja jer u smislu odredbe ~l. 42. Zakona o javnom informisawu on kao pojedinac ne mo`e izdavati novine s obzirom da je odredbom st. 2. ~l. 42. navedenog zakona, propisano da najmawe 30 dana pre po~etka izdavawa novina, podnese zahtev za registraciju javnog glasila na na~in kako to propisuje navedeni ~l. 54. Zakona o javnom informisawu, {to je okrivqeni Rastko Zaki} propustio da u~ini, pa je po oceni ve}a nesumwivo utvr|eno da je izvr{io i prekr{aj iz ~l. 150. st. 1. ta~. 3. Zakona o javnom informisawu. Ve}e utvr|uje da je prvostepeni organ pravilno odmerio kazne okrivqenom Rastku Zaki}u jer je u dovoqnoj meri cenio i ote`avaju}e i olak{avaju}e okolnosti predvi|ene odredbom ~l. 34. Zakona o prekr{ajima kojima se povre|uju savezni propisi a koje uti~u da kazna bude ve}a ili mawa, pa je pravilno u smislu odredbe ~l. 39. Zakona o prekr{ajima kojima se povre|uju savezni propisi odmerio kaznu za svaki od navedenih prekr{aja a zatim izrekao ukupnu nov~anu kaznu kao i ukupnu kaznu zatvora u trajawu od 50 dana za prekr{aje pod (2. i 4.) izreke prvostepenog re{ewa a ukupnu nov~anu kaznu u iznosu od 100.000. dinara, za prekr{aje pod (1. i 3.) izreka prvostepenog re{ewa. Po oceni ve}a neosnovani su `albeni navodi Okru`nog javnog tu`ila{tva kojima pobija visinu izre~enih kazni, jer ve}e nalazi da je prvostepeni organ u dovoqnoj meri cenio kako ote`avaju}e, tako i olak{avaju}e okolnosti, tj. te`inu izvr{enih prekr{aja, stepen odgovornosti
727

okrivqenog, wegovo dr`awe posle u~iwenih prekr{aja kao i wegove li~ne i materijalne prilike, pa nije bilo mesta preina~ewu prvostepenog re{ewa u smislu `albenog predloga podnosioca zahteva da se kazne pove}aju. Isto tako, ve}e utvr|uje da nema mesta preina~ewu prvostepenog re{ewa u pogledu izre~enih kazni u smislu `albenog predloga okrivqenog Rastka Zaki}a jer ve}e nalazi da je pravilno prvostepeni organ postupio kada je okrivqenom Rastku Zaki}u za izvr{ene prekr{aje iz ~l. 21. st. 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informisawa i ~l. 150. st. 1. ta~. 3. Zakona o javnom informisawu izrekao stro`ije kazne po vrsti, kazne zatvora u ukupnom trajawu od 50 dana za oba prekr{aja jer i ve}e nalazi da su se u konkretnom slu~aju stekli uslovi iz ~l. 35. Zakona o prekr{ajima kojima se povre|uju savezni propisi za izricawe kazne zatvora koje su alternativno propisane jer su po oceni ve}a izvr{ewem ovih prekr{aja prouzrokovane te`e posledice, a okrivqeni je izvr{io i ove prekr{aje koji ukazuju na ve}i stepen wegove odgovornosti, te s obzirom na dru{tvenu opasnost ovih prekr{aja, nije bilo mesta preina~ewu prvostepenog re{ewa, jer po shvatawu ovog ve}a ovako izre~ene kazne treba popravno da deluju na okrivqenog da se ubudu}e kloni vr{ewa ovakvih prekr{aja. Prilikom odmeravawa kazni okrivqenima Stefanovi} Vojislavu, Anti} Jovanu, Dereta Miroslavu i Isailovi} Dobrini ve}e je imalo u vidu te`inu izvr{enog prekr{aja, ve}i stepen wihove odgovornosti, pa s obzirom da su izvr{ewem prekr{aja, iz ~l. 21. st. 2. Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih vidova informacija prouzrokovane i te`e posledice, izre~ene su im kazne zatvora u trajawu od po 7 dana svakom ponaosob, po uverewu ovog ve}a da ovako izre~ene kazne mogu da postignu svrhu ka`wavawa, te da }e iste pozitivno uticati na okrivqenog. Ve}e nalazi da je okrivqenom Rastku Zaki}u pravilno izre~ena za{titna mera oduzimawa predmeta koji su nastali izvr{ewem prekr{aja i to 120 primeraka kwige aforizama Dr`avne brige, 30 primeraka glasila Moje novine izdatog u toku septembra i 30 primeraka glasila Moje novine br. 2. izdatog u toku oktobra 1986. godine u smislu odredbe ~l. 44. st. 1. Zakona o prekr{ajima SR Srbije. Ve}e utvr|uje da su okrivqenom pravilno odre|eni tro{kovi prekr{ajnog postupka u pau{alnom iznosu od 500- dinara, u zavisnosti od slo`enosti prekr{ajnog postupka a na osnovu odredbi ~l. 116. i 117. Zakona o prekr{ajima SR Srbije. Iz napred iznetih razloga odlu~eno je kao u izreci ovog re{ewa. Protiv ovog re{ewa `alba nije dozvoqena. [to se ti~e moje kwige Hajka na jeretika li~no sam u svoje i Zaki}evo ime dostavio prva tri primjerka Okru`nom javnom tu`ila{tvu, i o tome jo{ ~uvam odgovaraju}u potvrdu. Me|utim, sudija za prekr{aje nije smatrao cjelishodnim ni da me saslu{a u svojstvu svjedoka. Ina~e, ka`wena lica su tra`ila za{titu od redovnih sudova, a tamo se postupak toliko odu`io da su kazne zastarjele.
728

Ina~e, zabrana kwige Hajka na jeretika imala je velikog odjeka u javnosti. Ilustracije radi, ukazujem na nepotpisani redakcijski komentar Jeretik ne sustaje, koji je objavio sarajevski Svijet: Iz Beograda je nedavno stigla zanimqiva vijest: vije}e Okru`nog suda (predsjedavao Nikola Latinovi}) prihvatilo je prijedlog zamjenika Okru`nog javnog tu`ioca Vojislava Dragojlovi}a i zabranilo u celosti rasturawe kwige Vojislava [e{eqa Hajka na jeretika. Kwigu je autor izdao (navodno: u 500 primjeraka) uz pomo} privatnog izdava~a Rastka Zaki}a, a {tampao privatni {tampar Vojislav Stefanovi}. Tira` je, sud to zna, rasprodat, ali }e se svaki primjerak, ako se kod nekog prona|e, oduzeti uni{titi! I tako je Vojislav [e{eq, biv{i docent Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, ponovo do{ao, u prvi plan. I to poslije izlaska sa izdr`avawa kazne zbog spisa u kojem je predlagao komadawe Jugoslavije. Bio je osu|en na osam godina, zatim mu je kazna smawena na polovinu, pa na godinu i 10 mjeseci koliko je odle`ao. ^im je iza{ao iz zatvora, po`urio je da se javi intervjuom qubqanskoj Mladini u kojem je, izme|u ostalog, podrobno razglabao i obja{wavao kako to izgleda u doma}im kaznenim domovima. Hajka na jeretika, govori ve} naslov, [e{eqov je novi obra~un sa qudima i sredinom u kojoj je ponikao, a zatim joj okrenuo le|a. Opsjednut sobom, i svojom doktorskom titulom, ovaj 30-godi{wak pre{ao je iz Sarajeva u Beograd postaju}i perjanica doma}ih disidenata i bratije koju okupqaju. I sada{wi slu~aj sa zabranom wegove kwige (koju je ili pisao u zatvoru, ili zbrdozdolisao na slobodi) poprimio je u Beogradu dimenzije novog slu~aja. Ve} se javio i Odbor za za{titu umetni~kih sloboda Udru`ewa kwi`evnika Srbije. Iako je zamah akcije usporen zbog sezone qetovawa, povodom jedne nove zabrane javio se u Kwi`evnim novinama novinar Politike Sava Dautovi}. On, izme|u ostalog, pi{e u svom komentaru: Nezavisno od toga {ta je [e{eq kasnije postao, ili ta~nije, {ta je od wega napravqeno, on u Hajci na jeretika, veoma dokumentovano i ubedqivo razobli~ava neke manifestacije i protagoniste panisla mizma i muslimanskog nacionalizma. Otuda, makar bila i neopravdana, pau{alna i neodr`iva optu`ba da su neki politi~ki funkcioneri pru`ali tome za{titu, kwizi se ne mo`e odre}i antinacionalisti~ka usmerenost. I kad se na takvo izdavawe stavqa sudski embargo, onda se, hteli mi to ili ne, automatski suspenduje i jedan, u ovom dru{tvu toliko po`eqan i legitiman kriti~ki pristup nacionalisti~kim pojava ma. A to je ono {to, gotovo smo sigurni, javnost mo`e da uznemiri daleko vi{e nego nekoliko spornih re~enica ili pasusa koje najubedqivije mogu demantovati upravo oni na ~ija su imena adresovane. Utoliko pre {to su u pitawu ne samo politi~ki funkcioneri ~ija su nam opredeqewa poznata, nego u isto vreme i li~nosti naviknute da se pojavquju u javnim glasilima i kwigama kao autori kojima ni polemi~ko iskustvo ne mawka.
729

Gotovo da se slo`imo sa Dautovi}em i pozavidimo mu {to je, o~igledno, uspio da pro~ita [e{eqevu pamflet-kwigu. Da li je u tom spisu autor, kao {to tvrdi Dautovi}, veoma dokumentovano i ubedqivo razobli~io neke manifestacije i protagoniste (panislamizma i muslimanskog nacionalizma). I mi smo u na~elu protiv zabrane kwige, pa i [e{eqove, a za javnu i ~asnu polemiku. Ali smo isto tako i protiv dru{tveno nekontrolisanog objavqivawa svega i sva~ega. Pa pitamo: kako je uop{te do{lo do {tampawa i pojave Hajke na jeretika, o ~emu sudska zabrana ne govori? Da li je suvislije zabrawivati kwigu koja je ve} rasprodata i time joj ~ak obezbijediti oreol popularnosti, ili u~initi da se takve kwige uop{te i ne pojave! Ovako, ovom zabranom, Vojislav [e{eq ponovo je postao zanimqiv i za inostrano pres-tr`i{te koje u posqedwe vrijeme oskudijeva u iznala`ewu novih polit-slu~ajeva sa jugo-podru~ja. Desila se koincidencija da je upravo u to vrijeme odr`ana Izborna skup{tina Udru`ewa kwi`evnika Srbije, ~ija je novoformirana uprava odmah protestovala zbog zabrane moje kwige. U komentaru Ve~erwih novosti u utorak, 24. juna 1986. godine godine stajalo je: Izbor novog Predsedni{tva Udru`ewa kwi`evnika Srbije, na skup{tini odr`anoj u subotu, predstavqa vi{estruko iznena|ewe. U rukovodstvo pisaca izabrano je 13 ~lanova UKS, od 25 koliko ih je bilo predlo`eno. Izbor je, dakle, bio {irok sa gotovo dvostruko vi{e kandidovanih od predvi|enih mesta, obavqen je tajnim glasawem, ~ime su zadovoqene sve forme demokratskog postupka. Ispuwene su forme, da li i su{tina? Jer, otvara se nimalo bezazleno pitawe: za{to su u rukovode}e telo UKS izabrani neki kwi`evnici ~ija literarna dela imaju nesumwivo zna~ajnu vrednost, ali ~iji drugi oblici delovawa ~esto nailaze u javnosti na o{tra i opravdana reagovawa? Neki od novoizabranih ~lanova Predsedni{tva UKS odavno su poznati po povremenim, ali neskrivenim nacionalisti~kim istupima (kao {to je ona pro{logodi{wa Be}kovi}eva misao o poravnavawu grobova ili Isakovi}eva tuma~ewa Predloga za razmi{qawe). Ponajvi{e za~u|uje izbor Dobrice ]osi}a, ~ija je idejna platforma odavno na drugoj obali od osnovnih stremqewa ovog dru{tva. S obzirom da se rad Predsedni{tva UKS pomno prati u javnosti, gotovo svaka wegova sednica, logi~no je pitawe: Da li sada ]osi} i neki wegovi istomi{qenici dobijaju javnu tribinu za svoja delovawa? Da li su pisci-delegati, kada su glasali za wihov izbor, bili svesni kuda pojedinci mogu da odvuku ~itavo Udru`ewe? Kona~no, nije li opravdana bojazan da bi nedavno, ina~e prejake i preterane ocene Oskara Davi~a o radu i orijentaciji UKS, mogle vrlo brzo da postanu objektivne i ta~ne? Uzgred, za veliku ve}inu predlo`enih kandidata za rukovodstvo Udru`ewa, obavqene su odre|ene konsultacije. U tim razgovorima, kako se saznaje, nije bilo primedaba na ponu|enu listu. Ve} sutradan u istom listu novinar D. Bogutovi} objavquje napis Zabrinuti pisci, s nadnaslovom Povodom saop{tewa Predsedni{tva Udru`ewa kwi`evnika Srbije i podnaslovom Ve} sa prve sednice no730

voizabrano rukovodstvo Udru`ewe kwi`evnika Srbije, u vidu dva saop{tewa za javnost, izrazilo svoj protest i zabrinutost zbog navodnog uskra}ivawa informacija sa Kosova i sudske zabrane jedne kwige pune optu`bi bez dokaza na ra~un rukovodstva jedne republike: U ju~era{wem kratkom komentaru u na{em listu, ukazali smo na ~udan izbor novog Predsedni{tva Udru`ewa kwi`evnika Srbije. A ve} ju~e, Predsedni{tvo je sa svoje prve sednice od 21. juna poslalo svim sredstvima informisawa dva saop{tewa, koja re~ito govore o problemati~noj poziciji sa koje (o~igledno) nameravaju da deluju ~lanovi novoizabranog rukovodstva UKS. U jednom saop{tewu, Predsedni{tvo protestuje {to javnost nije obave{tena {ta se posledwih dana zbiva na Kosovu izra`avaju}i svoje najdubqe ogor~ewe i zabrinutost zbog cenzurisawa podataka o tim doga|ajima. Dramati~ne vesti koje se nezvani~no {ire, a zvani~no jer su protivre~ne, vele pisci, samo uznemiravaju javnost koja se cenzurom od uznemirivawa navodno {titi. Pomiwu se zatim, vesti o silovawima, hap{ewima, batinawima i drugim koje dopiru sa Kosova(!) Lakonsko saop{tewe bez ijednog konkretnog dokaza. Otkad se to pisci, odnosno wihovo rukovodstvo, bave nezvani~nim vestima, boqe re}i privatnim, i kafanskim pri~ama i glasinama? Ko to cenzuri{e informacije o zbivawu na Kosovu? Zar teza nije apsurdna, kada je poznato da su ba{ posledwa zbivawa u Pokrajini bila uglavnom detaqno predstavqena {iroj javnosti? U drugom pismu, Predsedni{tvo UKS di`e svoj glas protiv sudske zabrane kwige Hajka na jeretika dr Vojislava [e{eqa. Osu|uje se legalna odluka suda, koja je usledila posle sudske rasprave, na kojoj je i autor imao pravo na re~ a da se i ne spomene su{tina ove kwige, koja grubo, bez pravnih dokaza, napada rukovodstvo jedne republike. Predsedni{tvo UKS izra`ava svoju najdubqu zabrinutost, {to vlasti ne odustaju od administrativnih intervencija, a ne zabriwava ga {to se kwiga i pero mogu (zlo)upotrebiti u svrhe koje su neprimerene kwi`evnosti i uop{te, svakom pravom intelektualnom radu i delu. Kao {to se mo`e (zlo)upotrebiti i polo`aj ~lana Predsedni{tva najbrojnije kwi`evni~ke organizacije u zemqi... To je, ina~e, bio po~etak nove politi~ke kampawe protiv pojedinih srpskih intelektualaca, u kojoj su predwa~ili sarajevski i zagreba~ki listovi. Tako Sarajevske novine 29. oktobra objavquju pogroma{ki tekst Mensura Osmanovi}a Mutne suze, s nadnaslovom Povodom novih nacionalisti~kih istupa ]osi}a, Dra{kovi}a, [e{eqa i wima sli~nih: Udaraju}i po tankim nacionalisti~kim i antijugoslovenskim `icama svojih tambura, Vuk Dra{kovi}, Vojislav [e{eq, Matija Be}kovi}, Antonije Isakovi}, Dobrica ]osi} i wihova kompanija, ispilili su se u sasvim otvorene borce protiv ovakve Titove Jugoslavije. Skidaju}i do kraja masku sa svog djelovawa koje su u po~etku nazivali kwi`evnim, oni sada sasvim otvoreno po ovoj zemqi i svijetu propovjedaju nacionalizam i {ovinizam kao jedino spasenije za Jugoslaviju. Sva ta svoja sa~iwenija zalijevaju mutnim suzama du{ebri`ni{tva za srpski narod.
731

U ameri~kom ~asopisu Ju Es Wuz end Vord Riport Vojislav [e{eq izjavquje nedavno da svu krivicu za sada{wu jugoslovensku situaciju snosi Tito. Iz svog arsenala mr`we prema svemu i sva~emu {to je jugoslovensko i Titovo, ovaj juno{a odapiwe otrovne strelice preko inostranih listova poku{avaju}i da se dodvori onima koji pi{u platforme mra~wa{tva. Wegov kompawon Vuk Dra{kovi}, primjerice, u posqedwem broju Wujork tajmsa prebrojava koliko je Srba moralo da iseli iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, s Kosova u Srbiju, a onda, aludiraju}i na poku{aj likvidirawa Srba pod fa{isti~kom vladom Ante Paveli}a, izjavquje: Paveli} nije uspeo da elimini{e Srbe iz Hrvatske, ali socijalisti jesu. Ovaj jugoslovenski neprijateq ide daqe, pa ameri~kom novinaru la`e kako su wegove kwige zabrawene u Bosni i Hercegovini, i zbog toga je, veli, o~ajan. Toliko da je poslao peticiju Udru`ewu jevrejskih pisaca u Tel Avivu predla`u}i im bratimqewe izme|u Srba i Jevreja, jer smo mi Srbi jedno izgubqeno i nesre}no pleme. ]osi}, Isakovi}, Be}kovi} i istomi{qenici nedavno su inostranim sredstvima informisawa uputili peticiju koja je zapravo izraz wihove `eqe i zahtjeva za promjenom sistema u Jugoslaviji. Ovakvih i sli~nih primjera moglo bi se nanizati jo{ dosta. I svima je u biti imeniteq zajedni~ki nacionalizam i {ovinizam, {to drugim rije~ima zna~i poziv na bratoubila~ki rat. Nimalo druga~iji od onog koji je ovoj zemqi ve} nanio dosta bola i krvavih rana. U oplakivawu sudbine svoje i svoga naroda po bijelom svijetu wima naravno ni na pamet ne pada da pomenu kako je ]osi} zaradio desetak starih milijardi od Gre{nika i Otpadnika, ne{to mawe Dra{kovi}, da svi stanuju u dru{tvenim komfornim stanovima, da... I dok ovaj narod strpqivo i svjesno ste`e kai{ odri~u}i se mnogo ~ega kako bi se savladali dru{tveno-ekonomski problemi, Dra{kovi}i, ]osi}i i sli~ni, zadrigli od `drawa po ~ar{ijskim kr~mama i namr{teni na svaki uspjeh ove zemqe, pi{u i {aqu iz svojih udobnih stanova peticije i pquju po vlastitoj domovini, a sve pod pla{tom borbe za slobodu i demokratiju (onakvu kakva samo wima odgovara i koja bi im, pri`eqkuju to, donijela vlast). Nije li zaista do{ao ~as da se narodni neprijateqi strpaju tamo gdje im je i mjesto? U ime na{e jugoslovenske demokratije i slobode. Uostalom, nema zemqe na ovoj kugli koja svoju demokratiju i svoj sistem ne ~uva svim raspolo`ivim sredstvima. U svom interesu i interesu budu}nosti. U socijalisti~kom samoupravnom dru{tvu ne mo`e biti slobode za neprijateqa slobode jedinstven je stav 13. kongresa Saveza komunista Jugoslavije. Zagreba~ki Vjesnik od 9. novembra 1986. objavquje tekst Inoslava Be{kera Isukani ma~evi iskqu~ivosti, s podnaslovom Polemi~ki `ar {to su ga ovih dana raspirili dr @arko Gavrilovi}, dr Vojislav [e{eq, satanolog i slikar Miro Glavurti} zorno pokazuje kako razne vjere, kao i razne svjetonazore, zna objediniti istovrsnost, koja i to je ono najtu`nije, sebe smatra jedinom istinom i tolerancijom:
732

Ka`u da u Beogradu odavna nije bilo napu~enijeg predstavqawa neke kwige. Nismo bili ondje, nismo ni pozvani, ne mo`emo ih potvrditi ni zanijekati. Ipak, ba{ takav se glas prosuo: nikad nije do{lo vi{e qudi da se upozna s nekom kwigom. Koliko se qudi, zaista, okupilo 28. listopada u Patrijar{ijskoj sali napokon nije ni va`no. Povod je, jama~no, va`niji. A to je kwiga pod borbenim naslovom Na braniku vere i nacije. Napisao ju je i objavio poznat autor, koji svoje ~lanke u Pravoslavqu i drugim glasilima naj~e{}e potpisuje: dr @arko Gavrilovi}, sve{tenik. Taj potpis je, vjerojatno, izraz skromnosti: Gavrilovi} je, naime, protojerej, honorarni profesor na Bogoslovnom fakultetu u Beogradu, sudionik mnogih znanstvenih skupova (gdje smo ga upoznali kao razlo`na sugovornika, spremnog da mirno i pomno saslu{a tu|e argumente, te da zatim podjednako mirno ali ustrajno ostane pri svojima), autor rasprava i ~lanaka i u javnim sredstvima informirawa. Gavrilovi} je, ipak, najpoznatiji na{oj javnosti kao strastven i ~esto ogor~en polemi~ar {to nije ostalo nezabiqe`eno ni u na{em listu. A `ar polemike zna ~esto prerasti u spektakl srybe, opojnog sredstva starijeg od vina i droge, a ~esto i pogubnijega. I serviranoga, ako je vjerovati onima koji su ondje bili, auditoriju {to se okupio u sjedi{tu Srpske pravoslavne crkve prije desetak dana. U utorak nave~er, pisao je o tome Mirko Mlakar u Borbi, prepuna Patrijar{ijska sala iz usta dr Vojislava [e{eqa ~u besjedu o genocidu nad Srbima ne samo na Kosovu, nego i u Bosni i Hercegovini, Dalmaciji, Hrvatskoj i Slavoniji, Crnoj Gori i Vojvodini. Pqeskom prekidan [e{eq nije spomenuo Makedoniju, no jedan od diskutanata iz publike sjeti se kako se u Makedoniji prisvajaju manastiri i drugi srpsko-pravoslavni objekti. Ali grize nas za{to i Slovenci nisu na spisku istrebiteqa Srba, s gorkim sarkazmom primje}uje Borbin komentator. Polemi~ki `ar, kako navodi Borba, na{ao se i u Gavrilovi}evoj tvrdwi kako je u Jugoslaviji jedan ar{in prema Srbima, a drugi za druge. Wu je beogradski sve}enik argumentirao tvrdwom da u Srbiji od rata do danas nije dana nijedna dozvola za izgradwu crkve. No i crkvena {tampa ga demantira. Jer, na temequ ~ega je u posqedwih 12 godina u SR Srbiji izgra|eno oko 30 crkava (Brojevi koji potresaju, Pravoslavqe od 1. juna 1984)?, pita se Borba. Zaista odnos polemi~ke tvrdwe i istine kqu~no je pitawe proiza{lo iz tako predstavqena predstavqawa najnovije Gavrilovi}eve kwige, desete iz pera tog 53-godi{waka. Nije potrebno osobito dokazivati koliko taj odnos mo`e varirati, od si}u{nog zazora (kad polemi~ar nalazi nu`nim da iz dijalektike ~iwenica izdvoji i naglasi onu jednu, za wega kqu~nu) do nepremostiva ponora (kada opojna strast potisne i rezone i ~iwenice, sakate}i ih na Prokrustovoj posteqi svojih predrasuda). Gdje u tom rasponu vaqa tra`iti polemi~ki doprinos dr Gavrilovi}a i koliko je on sam, sadr`an u kwizi Na braniku vere i nacije, pridonio dojmu {to ga je na wezinu predstavqawu stekao Borbin komentator?
733

Gavrilovi}evi stavovi, rekosmo, nisu nepoznati: mnogo toga u toj kwizi ve} je objavqivano, a s pone~im smo ve} i polemizirali. Ipak, sabrani ovako na okup a to je, vaqda, i smisao objavqivawa u kwizi dodaju novu dimenziju na koju mislimo da treba upozoriti: implicitnu, a ponegdje i eksplicitnu tezu o povijesnoj (vjerskoj i moralnoj) izuzetnosti srpskog naroda (utoliko {to je pravoslavan) i o wegovoj stije{wenosti me|u fanati~ne susjede, koji ga stoqe}ima progone i uni{tavaju. Dodatan akcent toj tezi nudi likovna oprema kwige: dominiraju fotografije vezane uz usta{ka zlodjela. U ~lanku Pravoslavqe ju~e, danas, sutra Gavrilovi}, na primjer, pi{e: Pravoslavqe, iako najliberalnija i najtolerantnija vera, jeste ste{weno izme|u dva fanatizma: isto~nog muslimanskog i zapadnog rimokatoli~kog, trpe}i, kroz svu svoju sve{tenu istoriju, udare i gowewa kako od jedne tako i od druge strane, ali ostaju}i uvek ~isto i neukaqano. Opet po Apostolskom tvr|ewu: Vera je na{a ova pobjeda koja pobedi svet. I to, kako ju~er, tako i danas, a nadamo se da }e tako biti i sutra. Na{a vera, kroz svu svoju sve{tenu istoriju, prolazila je, a i danas prolazi, najtrnovitiju stazu `ivota, biva izlo`ena najve}em stradawu i progonu, i to kako od spoqnih tako i od unutra{wih neprijateqa, bilo od agarjana i okupatora, usta{a i balista, inovernika i nevernika u svojoj sredini, od svih izdajica i poturica svih vrsta, boja i zemana. I to, kako ju~e tako i danas i, ne daj Bo`e, da tako bude i sutra! I pored svega toga, Pravoslavqe je bilo, i ostalo, naj~istija vera, najmoralnija praksa `ivota, najvi{a istina duha, jer je pravoslavna crkva uop{te, a Srpska posebno, najve}a mu~enica, ali i slavqenica, roda qudskog... I nije najstra{nije {to su hri{}ani, kroz istoriju, stradali od nehri{}ana, pogana i Jevreja, {to vernici stradaju od nevernika, ali je jezivo kad hri{}ani stradaju od nazovi hri{}ana, kad pravoslavni stradaju od rimokatolika. To je ponovno probadawe Hristovog tela po{to smo mi svi, po svetom apostolu Pavlu, udi Hristovi. I {to je jo{ pogubnije: niko od tih (pre`ivelih) svirepih hri{}ana nije priznao krivicu za genocid, nije se pokajao za svoja zla dela, a bez pokajawa nema pra{tawa, ~ime nas optere}uju zlopam}ewem i strahom da }e se zlo kod krvnika ponoviti. Razume se, niko ne identifikuje usta{e sa Hrvatima, ali su usta{e bili Hrvati, a malo se Hrvata ogradilo od usta{kih zlodela. U govoru u hramu slobode, kako se definirao Klub kwi`evnika Srbije u Francuskoj 7, dr Gavrilovi} je pobli`e definirao svoje vi|ewe hajke na Srbe u Jugoslaviji, ovaj put izri~itije govore}i o narodu nego o vjeri. Evo i tog dijela wegovih stavova: Kosovo je samo negativan primer te hajke, a tamo se siluju devoj~ice od 9 i 13 godina, starice i monahiwe od 70 i vi{e godina, devojke i udate `ene, tuku se i ubijaju qudi, pale manastirski konaci, prekopavaju grobovi i uni{tavaju istorijski zapisi, nasilno se zauzima obradiva zemqa i {uma. A oni, Srbi, ~ak ne smeju ni da se `ale na zulum i nepravde. A kad se `ale, progla{avaju ih za narodne neprijateqe ili ih, kao danas u Beogradu, vode od nemila do nedraga, {etaju ih od Pontija do Pilata. Srbi se ose}aju neza{ti}eni i mawinom iako su ve}ina u na{oj zemqi, iako su izneli na svojim ple}i734

ma dva svetska rata. Srbi su, dakle, ostavqeni na cedilu. Oni kao da nemaju nikoga u zemqi niti izvan zemqe da ih uzme u za{titu. Oni su se, u ogromnoj ve}ini, odrekli jedinog svog prijateqa i za{titnika svemo}nog Boga, a svoga Svetog Savu koji ih je mirio, me|usobno i s drugim narodima, zaboravili su. Zato smo izgubili moral, hrabrost i pribranost. Zato se i selimo sa Kosova. Nijedan sve{tenik, nijedna monahiwa, a tamo iredenta tu~e i siluje i wih (tukli su nadle`nog Episkopa, lomili ruku rektoru Prizrenske bogoslovije, mu~ili igumaniju Paraskevu), nisu napustili Kosovo ni grobove svojih predaka, ali su Kosovo napustili mnogi rukovodioci koji ka`u za sebe da su ateisti, jer vera u Boga daje hrabrost i pribranost duhu i ~oveku. Svoju specifi~nu kombinaciju svetoga i nacionalnoga dr Gavrilovi} iznosi i u ~lanku Svetosavqe na `eravici izme|u Istoka i Zapada, u kojem opovrgava krupnu i otrovnu la`... da su Srbi hegemonisti i {ovinisti, tla~iteqi i mu~iteqi drugih naroda. [to vi{e, da bi otrov i paradoks te la`i bio jo{ ve}i, pojedini Srbi iz Vojvodine i Crne Gore, optu`uju Srbe iz tzv. u`e Srbije da su ih tla~ili i podjarmqivali, O tempora, o mores! Pa gde nam je duh svetosavqa i pravoslavqa da nas izmiri i ujedini?! Nabrajawe sli~nih, podjednako karakteristi~nih pasusa, oduzelo bi podosta i vremena i prostora. Uostalom, i ono {to smo naveli, u izvodima dovoqno {irokim a da bi se moglo re}i kako smo stavove posve istrgnuli iz konteksta, budi stanovita pitawa, utoliko zanimqivija novinaru koji se bavi politi~kim pitawima religije ukoliko se prikazuju kao genuini vjerski pogled na suvremena politi~ka zbivawa. Trebalo bi, vjerujemo, na}i argumente kudikamo sna`nije i razboritije od pomenutih ocjena da bi se pravoslavqe en gros nazvalo najtolerantnijim, a katolicizam i islam sveli bez ostatka na pogubni fanatizam. Bilo bi zanimqivo obrazlo`iti ~ime to pravoslavqe ba{ danas, u socijalisti~koj Jugoslaviji, biva izlo`eno najve}em stradawu i progonu. Bilo bi podjednako korisno ustanoviti {to, osim puke retorike, mo`e stajati iza tvrdwe da je Srpska pravoslavna crkva najve}a mu~enica i najve}a slavqenica roda qudskoga. Bilo bi tako|er barem pristojno prebrojati npr. Hrvate koji su se borili i koji su pali u borbi protiv fa{izma okupatorskog, ~etni~kog, usta{kog, nedi}evskog itd. i zatim obrazlo`iti {to zna~i tvrdwa da se malo Hrvata ogradilo od usta{kih zlodjela, jer krv i smrt, a zatim i izgradwa kudikamo pravednijeg dru{tva od usta{kog, nedi}evskog itd, a i vidovdanskog i {estojanuarskog koji su im bar donekle kumovali, za dra Gavrilovi}a nije dovoqna ograda. Bilo bi dobro specificirati tko bi to izvan Jugoslavije imao uzeti Srbe u za{titu, a tako|er i na kojoj se evan|eoskoj poruci temeqi takav implicitan poziv. Napokon, bilo bi dragocjeno ustanoviti koliko evan|eoskoga uop}e ima u tim tekstovima teologa Gavrilovi}a. Ako vjerujemo Evan|equ, gdje se ka`e kako }e proroci biti prosu|eni po posqedicama svog djelovawa,
735

kao i drvo po plodu onda ve} i reakcije na predstavqawu Gavrilovi}eve kwige u Patrijar{ijskoj sali, o kojima izvje{tava Borba, bjelodano pokazuju o kakvu je proroku rije~ i koju varijantu kr{}anske qubavi nudi taj ugledni sve}enik kako bezbo{cima, tako i vjernicima, pa i inoslavnim kr{}anima. Naravno, varijanta kr{}anske qubavi koju nudi dr Gavrilovi} nije usamqena niti je suprotno wegovu vjerovawu tipi~na samo za pravoslavqe. Za ravnote`u u takvim stavovima (makar we ni ina~e u nas ne mawka) postarao se ovomjese~ni broj zagreba~kog Veritasa, revije sv. Antuna Padovanskoga, gdje redoviti kolumnist tog lista, poznat pod pseudonimom Not objavquje razgovor s beogradskim satanologom i slikarom Mirom Glavurti}em, koji tako|er insistira na podjelama i razdorima, okomiv{i se osobito na ekonomske ideje. Bilo kakav poku{aj pribli`avawa pravoslavnih i katolika, ili drugih kr{}ana, potekao je iz masonske lo`e, a time i iz srca samog Antikrista. Ne mo`e biti sloge me|u wima. Naravno, postojat }e jedna karikatura jednog stada, ali pod Antikristom, i to }e biti plod masonskog ekumenizma. Boqe bi bilo reevangelizirati ovo {to tako optimisti~ki zovemo Katoli~ka crkva, poru~uje Glavurti}, pozivaju}i na misionarski, a ne na ekonomski rad. Nije li dirqivo kako razne vjere, kao i razne svjetonazore, zna objediniti istovrsna iskqu~ivost, koja i to je ono najtu`nije sebe smatra i jedinom istinom i tolerancijom. Oglasio se i beogradski Student 11. novembra 1986. tekstom Luke Mi~ete Patos autokefalni: Nedavno je u Beogradskoj patrijar{iji odr`ana promocija kwige dr @arka Gavrilovi}a Na braniku vere i nacije. Na promociji su pored autora govorili i Vojislav [e{eq, Atanasije Jefti} i Mirko \or|evi}. Me|utim, na ovoj promociji je bilo mawe re~i o kwizi, a vi{e o problemima srpskog naroda. Gore potpisani je prisustvovao ovoj tribini o~ekuju}i, s obzirom na renome najavqenih govornika, ve~e gde }e se raspravqati o temama koje budu pokrenute na zavidnom intelektualno-humanisti~kom nivou. No, toga je, na`alost, bilo malo u Beogradskoj patrijar{iji. Akcenat je stavqen na nacionalni patos sa iznena|uju}e prizemnim nivoom, koji je daleko ispod mogu}nosti i ugleda govornika. Sve se svelo na sentencu: Ko nije sa mnom, protiv mene je, i koji ne sabira sa mnom prosipa (kako se ka`e u Jevan|equ po Mateju, gl. 12, stav 30). Me|utim, to i nije toliko bitno. Bitno je da je tribina aktuelizovala problem odnosa religije i nacije, odnosno Pravoslavne crkve i srpske nacije, ta~nije poteglo se pitawe wihovog polo`aja u na{em dru{tvu. Ali, odgovor na pitawe: koliko se nacija u na{em dru{tvu javqa kao mistifikaciono potvr|ivawe religije a koliko se religija javqa kao otvoren i prijem~iv prostor za ispoqavawe nacionalnih ose}awa mogao se te ve~eri dobiti u kontekstu koji nije ni malo svetao, a sve to kroz krajwe ogoqeni diskurs.
736

Kada se istra`uju fenomeni vezani za religiju u uslovima na{eg dru{tva, a i ne samo na{eg, problematika religije i nacije ostaje po pravilu zanemarena i na margini nau~nog interesa i preokupacija. To zorno pokazuje Bibliografija radova o religiji, crkvi i ateizmu Bosiqke Milinkovi} koja je registrovala 4667 bibliografskih jedinica, a gde se nalazi samo 13 naslova na temu religije i nacije u periodu od 1945. do 1981. godine. Bez nekih ve}ih pretenzija, {to ni ne mo`e biti te`wa novinarskog teksta, treba ista}i nekoliko ~iwenica na ovu temu. Pad religijskog interesovawa kao i izra`ena socijalna neizvesnost i nesigurnost kada su qudi po pravilu skloniji da prihvataju druge alternative daju religiji {ansu i dovode je u woj ne novu i ne nepoznatu, formu i poziciju nacionalne za{titnice, gde se stvara, sada ne vi{e prividna, identifikacija sa nacijom i ovde je ona u funkciji ortopedskog pomagala za uspostavqawe nacionalnog statusa. Kada je re~ o odnosu pravoslavqa i srpske nacije treba pre svega uzeti u obzir Pravoslavnu crkvu, kao socijalno politi~ku tvorevinu, koja je kao takva imala zna~ajnu ulogu u formirawu srpske nacije. To je posebno karakteristi~no za wu u okvirima Otomanskog carstva, kada je Pravoslavna crkva kao autokefalna priznata i bila u svojstvu nosioca, ne samo verskih, ve} i odre|enih politi~kih i dru{tvenih prava neislamiziranih naroda koje je jedino ona mogla predstavqati. Na toj tradiciji, danas je na delu poku{aj procesa transformacije Pravoslavne crkve u wena takva nacionalno-tradicionalna obli~ja, {to je i ova promocija transparentno pokazala. Ne mo`e se re}i da Pravoslavna crkva nije imala zna~ajnu ulogu u istorijskom oblikovawu srpske nacije. Ali te{ko mo`e opstati teza da Pravoslavna crkva ima presudnu ulogu u wenoj afirmaciji. Me|utim, upravo ova teza je te ve~eri u Beogradskoj patrijar{iji prezentirana kao aksiom i tako prihvatana. Pravac je bio jasan: Svaki narod samo je dotle narod dok ima svog zasebnog boga... dokle veruje da }e svojim bogom pobediti, a sve ostale bogove prognati sa sveta koji je Dostojevski jo{ davno zapisao u Zlim dusima. Ovakva opcija koja te{ko mo`e predstavqati evan|eosku ili pak marksisti~ku istinitost i opravdanost, na promociji je nai{la na zdu{no odobravawe prisutnih. Ali, U svakom slu~aju, istina ili la`na, ta re~ izvela je svoj u~inak rekao bi Prust. Treba li posebno isticati da na ovim prostorima nikako ne mo`e predstavqati re{ewe izlaska iz krize formula Irin Kristola, ameri~kog neokonzervativca, koja glasi: Slobodno delovawe tr`i{nih ekonomskih zakonitosti plus religija plus nacionalizam, pogotovu {to delovawe tr`i{nih zakonitosti u nas ne postoji dok, naprotiv, delovawe religije u sprezi sa nacionalizmom evidentno egzistira. Ova formula na jugoslovenskom prostoru je kori{}ena na sre}u kratko, ali sa kobnim i krvavim posledicama.
737

Stoga, u najmawu ruku biti na tom tragu ne mo`e slu`iti na ~ast i ugled humanistima bilo hri{}anske bilo marksisti~ke provinijencije. Povodom slede}eg proskribovawa, zabrane kwige Veleizdajni~ki proces komentari su osjetno umjereniji. Tako M. Zari} u beogradskoj Osmici 2. januara 1987. pi{e Za{to je Okru`ni sud u Beogradu dvaput zabrawivao jednu istu kwigu i podnaslovom U obrazlo`ewu prvog re{ewa o zabrani kwige dr Vojislava [e{eqa Veleizdajni~ki proces, sud se pozvao na zakonski propis koji nije va`io u vreme dono{ewa odluke. Na ponovnom glavnom pretresu, ve}e je moralo prethodno da utvrdi neistinitost iznetih tvr|ewa, navede razloge koji mogu da uznemire javnost i upozna sadr`inu cele kwige. Jedna kwiga dve zabrane. Nije uobi~ajeno u tzv. {tamparkama, ali ipak se protekle nedeqe, u beogradskoj Palati pravde dogodilo da je krivi~no ve}e Okru`nog suda, jednu istu kwigu dr Vojislava [e{eqa, moralo ponovo da zabrawuje, iako je to ve} jednom u~inilo 22. decembra pro{le godine. Uz gotovo identi~ne razloge za i protiv zabrane wenog rasturawa, koje su izneli zamenik okru`nog javnog tu`ioca Du{an Vu~i}evi} i punomo}nici autora, novu (ponovqenu staru odluku) krivi~no ve}e pod predsedni{tvom sudije Nikole Petrovi}a, donelo je 19. januara. Glavni razlog ponavqawa postupka protiv sporne kwige i wenog autora, naoko sitan, u sudijskom poslu, mo`e da bude krupna gre{ka. Prihvataju}i predlog Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu i zabrawuju}i trajno u celosti kwigu, u prvom slu~aju, sud se pozvao na ~lan 135. stav 1. ta~ka 2. Zakona o javnom informisawu, ali nije naveo Slu`beni glasnik SR Srbije, u kome je ovaj zakon objavqen. To je u~inio suprotno predlogu okru`nog javnog tu`ioca u kome je naveden ~lan 142. stav 1. ta~ka 2. Zakona o javnom informisawu, a u obrazlo`ewu pobijanog re{ewa pozvao se na zakonski propis koji nije va`io u vreme dono{ewa odluke, istakao je Vrhovni sud Srbije ukidaju}i prvo re{ewe Okru`nog suda u Beogradu. Tu`ila{tvo je, drugim re~ima, predlo`ilo izricawe zabrane po pre~i{}enom tekstu zakona iz pro{le godine, koji je, izme|u ostalog, obuhvatio i Zakon o javnom informisawu iz 1978. godine. Na ovu povredu, jer je primewen zakon koji se ne mo`e primeniti, skrenuo je pa`wu u `albi, advokat Slobodan Perovi}: Prema Slu`benom glasniku SRS, br. 27/86 u kome je objavqen autenti~an tekst Zakona o javnom informisawu, ~lan 135. ne sadr`i ta~ku 2, a u svom jedinom stavu uop{te se ne odnosi na autora ili izdava~a, ve} na odgovornog urednika novina i subjektivno preina~ewe parni~ne tu`be za objavqivawe ispravke objavqene informacije. Ova gre{ka u paragrafima samo je, me|utim, bila jedan od razloga za novo su|ewe kwizi Veleizdajni~ki proces. Isti~u}i da je sud u Be ogradu zakqu~io da se sadr`inom kwige iznose neistinita tvr|ewa koja mogu dovesti do uznemirivawa javnosti. Vrhovni sud je upozorio da za ovakav zakqu~ak prvostepeni sud treba prethodno da utvrdi nei 738

stinitost iznetih tvr|ewa, osim ako su to uop{te poznate notorne ~i wenice, {to je tako|e trebalo u napadnutom re{ewu da se obrazlo`i. Umesto tako da postupi, napisao je sudija Jovan Pavlica, prvostepeni sud je dokazivawe istinitosti tvr|ewa stavio na teret autora kwige. Jednostavno, zakqu~ak o neistinitosti tvr|ewa donosi, a i obrazla`e navodima da autor kwige ne nudi relevantne dokaze i da dokazi predlo`eni od strane autora i wegovih punomo}nika nisu takvog kvaliteta da bi se istinitost tvrdwi mogla na relevantan na~in proveriti. Sve to ne odgovara osnovnim na~elima dokaznog postupka. Po mi{qewu vi{eg suda, nije dovoqno ni samo konstatovati mogu}nost nastupawa uznemirewa javnosti usled neistinitih tvrdwi, ve} se za to moraju navesti razlozi: Svakom ko se interesuje za stawe u dru{tvu poznato je ko donosi odluku o krivi~nom progonu i ko odmerava krivi~ne sankcije, a da forumi Saveza komunista razmatraju samo idejne aspekte borbe protiv kriminaliteta, a ne konkretne slu~ajeve. Kada bi isti i zauzeli stav o nekom konkretnom slu~aju, to organe krivi~nog gowewa i sudove ne obavezuje. ^etvrti propust zbog kojeg je su|ewe moralo da se ponovi bila je, po mi{qewu Vrhovnog suda, potreba da se sagleda sadr`ina teksta cele kwige, kako bi moglo da se oceni koji weni delovi mogu da budu predmet zabrane. Advokat Perovi} naveo je, u `albi, da je ~iweni~no stawe ostalo nepotpuno, a time i pogre{no utvr|eno, jer je sud smatrao da su i samo pro~itani delovi kwige dovoqni da se o woj stekne utisak: Ovako, mo`e se re}i, da su, u stvari, od o~iju javnosti, skloweni dokumenti koji su, po svojoj formalno-pravnoj prirodi, javni. Logi~ki zakqu~ak navodi na pomisao da se, u stvari, {tampawem, objavqivawem, dokumenata sa su|ewa dr Vojislavu [e{equ, mo`e uznemiriti javnost. U tom slu~aju, trebalo bi ceo sudski spis proglasiti tajnim. Ve} je re~eno da je glavni pretres 19. januara bio uglavnom repriza su|ewa od 22. decembra. Ono {to je prvi put, brane}i kwigu, autor izdiktirao sam, po odobrewu predsednika ve}a, u sudski zapisnik, moglo bi, me|utim, da ga izlo`i znatno ve}im neprijatnostima od zabrane kwige. Svoje ogor~ewe zbog su|ewa koje je opisao u Veleizdajni~kom procesu, prema onima koje smatra wegovim vinovnicima, prema svojoj ranijoj sredini, stawu u zemqi i nezadovoqstvu svim i sva~im, ponovo je izlio 19. januara, zavr{iv{i odbranu kwige predlogom da se saslu{a tridesetak svedoka zvu~nih imena, nekada{wih istaknutih politi~ara, istori~ara, kwi`evnika, nau~nih radnika i politi~kih stradalnika. Wegov drugi punomo}nik advokat Nikola Barovi} pridru`io se predlogom da se pro~itaju pesme Krvava bajka, Hasanaginica i poema Jama, deo iz kwige Bore Krivokapi}a Dahauski proces i izvr{i u enciklopediji uvid u delove o ]ele kuli u Ni{u i o pobunama Matije Gupca. Svi ovi predlozi su bili odbijeni. U zavr{nim re~ima, javni tu`ilac Du{an Vu~i}evi} ostao je pri predlogu da se Veleizdajni~ki proces trajno zabrani zbog izno{ewa neistinitih tvrdwi kojima se mo`e uznemiriti javnost, usled inkriminisanih tekstova na ~etiri stranice: 5, 6, 45. i 46.
739

Tu`ilac je, me|utim, ostavio sudu da oceni mo`e li se kwiga samo delimi~no zabraniti, odnosno da se ove ~etiri stranice iz we elimini{u. Advokat Perovi} smatrao je da predlog javne tu`be nije potkrepqen dokazima, naglasiv{i da je do{lo vreme da se na kwigu odgovori kwigom, a ne sudskim zabranama, {to je podr`ao i Barovi}. Sud je ponovo zabranio kwigu u celosti, jer je ve}e zakqu~ilo da nema tehni~ke mogu}nosti da se sporni delovi izdvoje iz celine. Okru`ni sud ne}e imati ni{ta protiv ako, eventualno, vi{i sud izna|e tu mogu}nost, rekao je sudija Nikola Perovi}. Da li }e se to dogoditi ili }e Vrhovni sud (verovatno ve} ove nedeqe), odbiti `albe koje upravo pi{u dr [e{eqevi advokati, te{ko je prognozirati, pogotovu {to do kraja nije sasvim iskqu~ena i tre}a mogu}nost tre}e su|ewe. U kwizi Veleizdajni~ki proces, {tampanoj u tira`u od samo 500 primeraka, dr [e{eq je, na 248 stranica, objavio zbirku sudskih spisa sa svog su|ewa u Sarajevu 1984. godine. Okru`ni sud u Sarajevu izrekao mu je 9. jula te godine osam godina zatvora zbog kontrarevolucionarnog ugro`avawa dru{tvenog ure|ewa. Vrhovni sud Bosne i Hercegovine preina~io je delimi~no ovu presudu i delo prekvalifikovao u neprijateqsku propagandu, prepoloviv{i mu kaznu. Savezni sud, u postupku za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude, smawilo mu je ovu kaznu na godinu i 10 meseci zatvora, koju je i izdr`ao. Jedan broj primeraka kwige, koju je povodom svega ovoga napisao bio je rasturen pre nego {to je od{tampan ceo tira`. To je bio i jedan od razloga {to sud nije mogao da je samo delimi~no zabrani izdvoji stranice zbog kojih je zabrana izre~ena. Negde u isto doba i Savez boraca se zdu{no ukqu~uje u hajku protiv mene. Zagreba~kim borcima, ~ije sam hajka{ke manire prikazao u zbirci Kwige za loma~u prikqu~ili su se i wihovi pajta{i iz Sarajeva, o ~emu je 24. marta 1987. izvijestila Politika tekstom Ukloniti neprijateqa sa javne scene, s nadnaslovom Borci Sarajeva energi~no osu|uju neprijateqske ispade i podnaslovom Solidarnost sa stavovima boraca Zagreba da se Vojislavu [e{equ i wemu sli~nim zabrani istupawe na javnim tribinama: Koriste}i se na{im ekonomskim i drugim te{ko}ama i slabostima, pojavama nejedinstva, kolebawa i neodlu~nosti, zloupotrebqavaju}i na{u socijalisti~ku demokratiju, snage neprijateqa se organizuju i sve otvorenije nastupaju u formi peticija, memoranduma, programa, raznih literarnih dela i na drugi na~in. Borci Sarajeva energi~no osu|uju sva ku neprijateqsku delatnost usmerenu protiv na{e nezavisnosti, terito rijalnog integriteta SFRJ, odluka AVNOJ-a, socijalisti~kog samoupra vqawa i jedinstva oru`anih snaga i isti~u svoju spremnost da }e se i daqe boriti za o~uvawe tekovina NOR-a i socijalisti~ke revolucije. Ovo se, izme|u ostalog, isti~e u ocenama i stavovima koje je usvojio Gradski odbor SUBNOR-a Sarajeva na dana{woj sednici, povodom sve ~e{}ih dr skih nastupa neprijateqa socijalisti~ke Jugoslavije svih vrsta i boja.
740

U ocenama i stavovima zahteva se da se neodlo`no i jo{ energi~nije preduzimaju idejno-politi~ke i zakonske mere (tamo gde je to potrebno) prema svim nosiocima neprijateqske delatnosti. Borci Sarajeva su jedinstveni u zahtevu da se iz kwi`ara i wihovih izloga uklone sva pisana dela koja svojom antikomunisti~kom, antijugoslovenskom i nacionalisti~kom sadr`inom unose nemir i nespokojstvo me|u radne qude i gra|ane i istovremeno tra`e ve}u odgovornost izdava~kih saveta i redakcija u onemogu}avawu {tampawa ovakvih dela. U~esnici NOR-a Sarajeva se solidari{u sa stavovima Gradskog odbora SUBNOR-a Zagreba da se Vojislavu [e{equ i wemu sli~nim onemogu}i da istupaju na javnim tribinama koje oni koriste za bla}ewe na{e socijalisti~ke revolucije i li~nosti druga Tita. Na dana{woj sednici za predsednika Gradskog odbora SUBNOR-a Sarajeva ponovo je izabran ]iro Radi}. Uporedo s tim zbivawima odvijao se postupak mog u~lawivawa u Srpski PEN centar i Udru`ewe kwi`evnika Srbije. Preporuku za prijem u PEN centar napisao je poznati pjesnik Gojko \ogo: Teorijskim, kwi`evnim i publicisti~kim tekstovima, kriti~ki usmerenim prema na{oj dru{tvenoj stvarnosti, kao i javnom delatno{}u anga`ovanog intelektualca, sociologa, koji svoja uverewa iskazuje i brani sa osobitom vehemencijom, dr Vojislav [e{eq je, u posledwih nekoliko godina, ~esto plenio na{u pa`wu. U me|uvremenu je pre`iveo besprimeran martirij i zaradio nezahvalnu slavu jeretika koji strada zato {to se usu|uje da govori ono {to misli. Da li je [e{eqevo stradala{tvo samo nesre}na posledica nekih dru{tvenih okolnosti ili je primerna odmazda bahate i represivne politi~ke prakse te{ko je odgovoriti. Izvesno je da se wegovi kriti~koteorijski stavovi o nekim bitnim istorijskim i akutnim politi~kim pitawima znatno razlikuju od onih kojima na{e dru{tvo priznaje legitimitet i nau~nu vrednost. [e{eq, na primer, tvrdi da se na{a savremena istorijska nauka vi{e zasniva na politi~kim interesima nego na istorijskim dokumentima, te da krivotvorewe istorije ima nesagledive negativne posledice; ili, da je program na{eg dru{tvenog razvitka teorijski pogre{no utemeqen; ili, da su toliki na{i mitovi i kultovi samo prirodan deo sistema totalne ideolo{ke indoktrinacije koja sputava stvarala~ku i produktivnu snagu dru{tva... To radikalno osporavawe na{e dru{tveno-teorijske misli, [e{eq, kao politikolog i sociolog, nastoji i da potkrepi odgovaraju}im dokazima. Wegovi radovi sabrani su u {est objavqenih kwiga: Marksizam i sistem op{tenarodne odbrane, Hajka na jeretika, Sumrak iluzija, Vrijeme preispitivawa, [ta da se radi i Veleizdajni~ki proces. Koliko je [e{eqevo polemi~ko mi{qewe vaqano, pokaza}e nedaleka budu}nost. Wegovo poricawe va`e}ih politi~kih i sistemskih re{ewa za te{ka pitawa na{e svakodnevnice jeste ba~ena rukavica i nesumwiv izazov svima koji se bave teorijom socijalisti~kog samoupravnog dru{tva, a pre svih, istoriografima i ideolozima. Ali, umesto o~eki741

vanog su~eqavawa opre~nih sudova i argumenata, umesto teorijskog spora i razgovora, usledila je hajka. Tako je ovaj nau~nik, ne samo onemogu}en da se bavi svojim poslom, nego je bukvalno ostavqen bez hleba. Sudski procesi i zabrane, me|utim, ni{ta ne mogu dodati niti oduzeti [e{eqevu polemi~kom mi{qewu i naivno je verovati da se represijom mo`e u}utkati takav govor. Znam da je jo{ naivnije uzaludno ponavqati ne{to {to niko ne ~uje, pa, ipak, moram napomenuti, bez ikakvih arbitrarnih primisli, da [e{eqa vaqa druk~ije ~itati, sa mawe predrasuda i ideolo{kih optere}ewa, sa nu`nom tolerancijom i spremno{}u da se saslu{a, proveri i usvoji druk~ije mi{qewe. Mu~no li~no iskustvo ostavilo je dubokog traga i u [e{eqevim tekstovima. Ali, nagomilana faktografija i nedovoqna selektivnost prevladani su dramskim nabojem i `estinom kazivawa. Mno{tvo uzbudqivih ~iwenica usitwava ovaj subjektivni govor i ~ini ga uverqivim. Tako ispovest postaje povest, a memoarska proza nadma{uje publicisti~ku i postaje tragi~na kwi`evnost. To je ona istinska stvarnosna proza, po kojoj }e, bojim se, neki budu}i ~italac prepoznavati na{e vreme. Verujem da je suvi{no i podse}ati da se [e{eq strasno zala`e za slobodu mi{qewa i izra`avawa i za druga demokratska na~ela na kojima se zasniva Poveqa PEN-a. Stoga, po{tovane kolege, svesrdno preporu~ujem dr Vojislava [e{eqa za prijem u na{ PEN. Kako ni godinu i po dana od podno{ewa molbe za u~lawewe u Udru`ewe kwi`evnika Srbije nisam dobijao nikakav zvani~ni odgovor, Vuk Dra{kovi} je napisao tekst peticije i upravo kad je trebalo da po~ne weno potpisivawe obavije{ten sam da je Komisija za prijem novih ~lanova Udru`ewa kwi`evnika Srbije predlo`ila moj prijem, pa je inicijator odustao od podno{ewa zahtjeva te vrste nadle`nim organima Dru{tva. U Dra{kovi}evoj peticiji je stajalo: Obra}amo vam se sa molbom da, na prvom na{em sastanku, za novog ~lana Udru`ewa kwi`evnika Srbije predlo`ite istaknutog publicistu dr Vojislava [e{eqa i da takav predlog uputite Skup{tini Udru`ewa kwi`evnika Srbije na odlu~ivawe. Dr Vojislav [e{eq (ro|en u Sarajevu 11. oktobra 1954) do sada je objavio kwige: Vrijeme preispitivawa, Sumrak iluzija, Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma i studiju Marksisti~ki koncept naoru`anog naroda. Nijedna od ovih kwiga nije zabrawena. Dr Vojislav [e{eq je, tako|e, objavio i kwige: Hajka na jeretika, Veleizdajni~ki proces, Disidentski spomenar i Demokratija i dogma. Sve ove kwige su zabrawene, ali ta ru`na i tu`na istina ne mo`e osporiti wihovo postojawe. Iako su zavr{ile na loma~i one nisu izgorele. Kwige dr Vojislava [e{eqa nisu ni romani, ni poeme, ni studije o romanima ili kwi`evnicima, ali jesu za kulturu na{eg naroda veoma, veoma zna~ajne. Kao skalpelom i kao hirurg, dr [e{eq tim kwigama duboko zaseca u maligna tkiva na{e stvarnosti i na{eg vremena, posebno u dr`avi Bosni i Hercegovini, ubedqivo pokazuju}i kako su ona nastala, {ta ih i ko izaziva, pa samim tim i kako mogu da se le~e i otklone.
742

Kulturi uop{te, pa i srpskoj kulturi i kwi`evnosti, najve}u {tetu nanosi takozvana estetska uzdr`anost pred banalnostima svakodnevnice, odnosno pred akutnom tiranijom i despotima, bilo da su i sada `ivi i svemogu}i, ili su progla{eni za neumrle. Dr [e{eq je jedan od vrlo retkih na{ih nau~nika i publicista kome se na takvoj uzdr`anosti, kojom se i hrani nesloboda, ne mo`e da prigovori. Sve i da wegove kwige ne zadovoqavaju ba{ sve estetske kriterije i da nisu literatura strogo posmatrano, one jesu zna~ajnije i za samu kwi`evnost dragocenije: duhovni ledolomci iz kojih se misli, govori, pi{e i `ivi slobodnije! Dr Vojislav [e{eq je skupo platio, i jo{ pla}a, te u neslobodu proboje. Od 15. maja 1984. pa do 15. marta 1986. dr`an je i mu~en u zeni~kom zatvoru. Po izdr`anoj kazni, kao politi~ki izbeglica uto~i{te tra`i u Beogradu. U prestonici jugoslovenske dr`ave i metropoli srpske kulture, za wega nema, do dana{weg dana, ni zaposlewa, ni solidarnosti; ima samo podozrewa i, sa svih strana, saplitawa, pretwi, podmetawa. U Beogradu su mu ~etiri kwige zabrawene. U Beogradu mu paso{ ne daju. U Beogradu se, ~ak, otkazuju i ve} zakazani skupovi, ~im se dozna da }e, na wima, i [e{eq da u~estvuje. U Beogradu nikog nije briga ho}e li dr Vojislav [e{eq skapati od gladi: {to da ne, i majka Gavrila Principa je prosila. U Beogradu se zahteva da [e{eq mora u zatvor, ponovo. Dr Vojislav [e{eq `ali za zeni~kom robija{nicom. Beograd je robija{nica u kojoj je podvrgnut najte`em mu~ewu. Ni zeni~ku porciju hrane, niko mu ne garantuje u beogradskom zatvoru. Kwige, od kojih `ivi, u Beogradu mu spaquju uz obrazlo`ewe da je, u tim kwigama, vre|ao poznate revolucionare i arhitekte avnojske Jugoslavije. Tek {to su kwige otete i uni{tene, afera Agrokomerc }e pokazati da dr Vojislav [e{eq o tim revolucionarima i arhitektama nije rekao ni deseti deo tragi~ne istine. Kwige su, me|utim, i daqe zabrawene. Sem bra}e Pozderac, [e{eq je u wima vre|ao i jo{ neke svece i svetiwe. Za dve ili pet godina, kako u o~i pogledati dr [e{equ? On strada kao i onaj Andri}ev petao, koga koqu samo zbog toga {to kukuri~e pre vremena! Sem {to bi, koliko-toliko, spralo sramotu sa lica Beograda, Udru`ewe kwi`evnika Srbije bi, prijemom dr Vojislava [e{eqa u svoje ~lanstvo, pomoglo ovom Drajfusu na{e (ne)savesti i (ne)vremena da se lak{e nosi sa ~isto egzistencijalnim nevoqama. Tekao bi mu, ako ni{ta drugo, penzijski sta` i bio bi socijalno osiguran. Dr Vojislav [e{eq je, ina~e, redovni ~lan Srpskog i po~asni ~lan Finskog PEN centra. Preporuku za prijem u Udru`ewe kwi`evnika Srbije napisao je i Gojko \ogo, a s wim se, kao drugi potpisnik, saglasio Jovica A}in: Uobi~ajeno je da se kwi`evnicima nazivaju samo stvaraoci pesni~kih, proznih i dramskih dela. Kwi`evni kriti~ari su ve} ne{to drugo, a teoreti~ari i istori~ari kwi`evnosti pogotovo, da i ne spomiwem druge pi743

sce, hroni~are, memoariste, istori~are, publiciste. Naspram ovog tradicionalnog mi{qewa, stoji ~iwenica da `anrovi ~esto nisu tako ~isti, da se lako me{aju i ukr{taju, tako da pored prepoznatqivih kwi`evnih oblika, postoje i oni koje je `anrovski prili~no te{ko odrediti. Nisu retke ni sinkreti~ke forme u kojima se literatura sjediwuje sa drugim umetnostima, konkretna ili vizuelna poezija, na primer. Stoga se mo`e re}i da `anrovi i pod`anrovi podjednako pripadaju kwi`evnosti. Naravno, ovo nije nikakva izmi{qotina na{eg vremena, oduvek je tako bilo. Zar Heraklitovi fragmenti, Plutarhovi `ivotopisi, Lukrecijev spev O prirodi stvari, nisu kwi`evnost? Zar Prota Mateja, Nade`da Mandeq{tam, Radovan Samaryi}, nisu pisci? No, nije mi namera da raspravqam o slo`enim pitawima teorije `anrova. Podsetio sam na ove upute teorije i istorije kwi`evnosti samo da bih otklonio mogu}e `anrovske nesporazume oko kwi`evnog dela Vojislava [e{eqa. [e{eq je profesor politi~kih nauka i napisao je prili~an broj politikolo{kih i sociolo{kih tekstova. A bavio se i kwi`evno{}u. Wegovo ~itawe kwi`evnih dela moglo bi se, tako|e, odrediti kao sociolo{ko. Znam za op{ti odijum prema ovakvom tuma~ewu kwi`evnosti. Ni ja ga ne volim. Uprkos tome, moram priznati da mi se [e{eqeva tuma~ewa ~ine veoma zanimqivim. Pored ovih kwi`evno-kriti~kih radova, treba spomenuti i [e{eqeve polemike koje, ne slu~ajno, danas toliko uzbu|uju zle i dobre duhove. Wegova Pisma politi~kim mo}nicima svojevrsna su oznaka jednog doba i zacelo }e biti uvr{tena u najlep{e stranice na{e epistolarne kwi`evnosti. [e{eq je napisao desetak kwiga, me|u kojima se Veleizdajni~ki proces i Disidentski spomenar, kwige memoarske i dokumentarne proze, kao kwi`evna dela posebno isti~u. To su neobi~ni romani-studije, uzbudqive ispovesti autora, kao negativnog kwi`evnog junaka, i briqantna povest na{eg vremena. Snaga svedo~anstva, uverqivost kazivawa i dramski naboj doprinose da se ovo {tivo mora ~itati istovremeno kao krimi} i kao tragedija. U na{oj kwi`evnosti nema lep{ih kwiga stvarnosne proze. Stoga, Vojislava [e{eqa svesrdno preporu~ujem za prijem u Udru`ewe kwi`evnika Srbije. Imam jo{ jedan razlog za ovu preporuku. [e{eqevo ime sam zapamtio pre sedam-osam godina, zahvaquju}i wegovim polemi~kim napisima u beogradskim listovima i ~asopisima. Ubrzo sam ga i upoznao i pomalo mu pomogao da se pro~uje. Sve to nije bilo tako davno. Ali, meni se ~ini da [e{eqa poznajem ve} stotinu godina, jo{ od hercegova~kih buna. U wemu prepoznajem one prve hercegova~ke {kolce, {to su se sa belokorcem no`em u ruci tukli za srpsku Hercegovinu, a u zati{ju prevodili Kuran ~asni, sve Mladobosance i Crnoruke redom, tu`nog tribuna Pelagi}a i komunisti~kog pravosve{tenika Golubi}a. Sve u jednom ~oveku.
744

Takvim qudima je princip najskupqe dobro. Sudbina se poigrala, pa im je i takvo skupno ime nadenula - Princip! To je onaj an|eo Gavrilo, {to je za bo`ansku pravdu zadu`en. Antropolozi bi, mo`da, pre nego istori~ari i socijalni psiholozi, mogli da objasne otkud tim mojim zemqacima to ose}awe du`nosti da se samoubila~ki `rtvuju za nekakvu vi{u pravicu. Je li to mo}no ose}awe pripadnosti svome nacionu i kosovskom nebeskom na~elu, ili hri{}ansko podvi`ni{tvo i gotovo patolo{ka `udwa za sveta{tvom ko }e znati? I [e{eq je od tog soja. Onaj {to strada za na~elo i ideal, a ne ste~e ku}u i imawe. Ovo pi{em sa slaba{nom nadom da smo kao narod imali kad nau~iti da se svom plemenu i op{tem dobru mo`e slu`iti i bez `rtve na pawu. Pi{em i sa velikom zebwom za [e{eqevu glavu. Preporu~ujem ga Udru`ewu, da ga otmem pawu. Mjesec dana potom, Pavlu{ko Im{irovi} pi{e o mojoj kwizi Pravo na istinu: Godine 1983-1985. period su intenzivnog zao{travawa jugoslovenske krize. Ovaj period mo`da je presudan za na~in na koji }e se jugoslovensko dru{tvo suo~iti sa svojom krizom. Klasi~ni na~in razre{avawa takvih situacija imao je i ima mo}ne i uticajne zastupnike u aparatu vlasti. Wihovo re{ewe sastoji se u tome da se dru{tvo represijom i zastra{ivawem prinudi na jo{ ve}u obespravqenost i sve br`e padawe `ivotnog standarda, da se pot~iwava diktatu apsolutne vlasti bar isto onako smerno i revnosno kako se ta vlast pot~iwava diktatu MMF-a i inostranih poverilaca. Dru{tvo koje je ranije nosilo na grba~i parazitsku birokratiju i dirin~ilo za wu, trebalo je da prihvati jo{ ve}a odricawa i jo{ `e{}a dirin~ewa da bi se otpla}ivali ogromni (i neotplativi) inostrani dugovi te birokratije. Tih nedavnih godina B-H rukovodstvo jo{ je bilo neka vrsta politi~kog monolita koji pretenduje na avangardnost u istrajavawu na Titovom kursu u jugoslovenskim razmerama. Osnovni programski recept tog kursa prili~no je jednostavan: nedodirqivost i neprikosnovenost nosilaca politi~kog monopola po svaku cenu. Recept jeste jednostavan, ali wegovo provo|ewe to nije uvek. Nije uvek ni lako ni mogu}e prinuditi dru{tvo da bez roptawa podnosi drasti~no padawe `ivotnog standarda pra}eno ritualnim talasima brutalne represije koja se cini~no naziva idejnom ofanzivom (pridev anti-idejna bio bi tu prikladniji). Dru{tvenu krizu nije mogu}e do u beskraj zata{kavati, prikrivati, re{avati je zabranom da se uop{te pomiwe. Za primenu tog klasi~nog koncepta re{avawa krize va`an je uslov jedinstvenost i sinhronizacija svih sektora represivnog aparata u saveznim okvirima. A to podrazumeva i odgovaraju}e kadrovsko re{ewe na saveznom nivou, tj. pogodnu li~nost na polo`aju saveznog ministra policije. Ta li~nost bio je 1984. godine Stane Dolanc, jedan od malog broja qudi kojima je jasna smrt mladog beogradskog radnika Radomira Radovi}a jedna od posledica idejne ofanzive koja se zahuktala te godine. Bela
745

kwiga u Zagrebu, pritisci na slovena~ku omladinsku organizaciju i politi~ka eliminacija Janeza Jan{e u Qubqani, ve} permanentna represija na Kosovu, hap{ewe grupe 28 i potowe su|ewe {estorici u Beogradu, su|ewe V. [e{equ u Sarajevu... epizode su ove idejne ofanzive. No, autori ovog poku{aja otvarawa perspektive za tvrdoruka{ko re{avawe krize prevarili su se u svojim procenama. Jugoslovensko dru{tvo vi{e nije spremno da trpi wihove recepte. Wihova ofanziva zaustavqena je {irokom demokratskom mobilizacijom jugoslovenske i svetske javnosti i oni su bili prinu|eni na povla~ewe i ustupke. Ipak, uspeli su da i daqe ostanu zna~ajna snaga na politi~koj sceni. Takvih zdravih snaga partija i dr`ava se nikada nisu lako odricale pa one su garant uspe{nosti periodi~nih obra~una sa gwilim liberalizmom u sopstvenim redovima. Uprkos ru`noj i tu`noj blama`i Jugoslavije i debaklu te tvrdoruka{ke ofanzive, weni pokreta~i nisu zbog we povukli nikakve zna~ajne politi~ke konsekvence. Naprotiv, ostali su na uticajnim politi~kim polo`ajima, a politi~ka su|ewa koja su inicirali okon~ana su farsi~nim presudama koje su trebale da budu za{tita onoga {to se u aparatu vlasti naziva politi~kim i li~nim integritetom funkcionera. Mada je bela kwiga odba~ena, mada je ve}ina optu`enih na beogradskom procesu oslobo|ena, a optu`nice i presude protiv [e{eqa radikalno modifikovane i ubla`ene, [e{eq je ipak morao da odle`i dve, a Miodrag Mili} godinu i po dana zatvora. Ne vidim drugo obja{wewe za te presude do to da su one trebale da brane takozvanu politi~ku ~ast Staneta Dolanca i wegovih saradnika. Ova kwiga dr Vojislava [e{eqa nije analiza perioda i doga|aja na koje se odnosi. Wena prevashodna svrha je da pru`i informativni pregled i budu}em istra`iva~u olak{a analizu. Ona sadr`i dokumente koji su plo~ice nedovr{enog mozaika zbivawa 1983-1985. godine. To su pre svega dokumenti o nastajawu i razvoju jugoslovenskog demokratskog javnog mnewa u otporu birokratskoj samovoqi i represiji. Autorima te represije, dakako, ne odgovara da se mozaik upotpuni i slika o wihovoj ulozi i odgovornosti rasvetli i upamti. Oni ne priznaju ni pravo na istinu, ni pravo na dijalo{ko tragawe za istinom. U svakom slu~aju samosvest im se ne mo`e odricati. Dobro znaju ~ega i za{to se pla{e. Oni ho}e da svoju istinu propisuju i name}u sredstvima politi~kog monopola i represije. Dobro znaju koliko vredi ta wihova istina koja tra`i represivnu za{titu od svakog preispitivawa i u}utkivawe svakog disonantnog glasa. No, demokratska javnost osvaja pravo na slobodno tragawe za istinom, na slobodno prosu|ivawe dru{tvenih i politi~kih tokova. Ova kwiga dokumenata svedo~anstvo je o takvim demokratskim naporima i wihov je deo. Takve kwige, kao ni takva nastojawa, vi{e se ne mogu ugu{iti zabranama. Za to vrijeme u {tampi je objavqeno i nekoliko napisa ~iji su se autori suprotstavqali mjerama represije, nadamnom primjewivanim. U beogradskoj Dugi, tako, Rajko Petrov Nogo objavquje tekst Za{to potpisujem peticije u kome ka`e:
746

Nerado potpisujem peticije. Prije ~etiri godine sam pre{ao iz Sarajeva u Beograd. Prvi put sam potpisao peticiju kada se radilo o Vojislavu [e{equ i potpisao sam je sa punim moralnim integritetom budu}i da sam poznavao tog ~ovjeka i wegovo djelo kao i cio slu~aj. Smatrao sam da je van pameti da ne~iji privatni rad, izvu~en iz ladice, izmontiran i objavqen u novinama u takvoj formi, uznemirava javnost i da za to Vojo dobije osam godina. Ladice u mom stolu su naglo ispra`wene. Kad god ruka krene da pi{e, po~iwe da se pita za koliko je godina to {to je napisano. Nerado, kolektivno, potpisujem bilo {ta budu}i da je svaka moja pesma, barem se trudim, neka vrsta peticije. Ho}u re}i da svoje gluposti naj~e{}e potpisujem sam. Me|utim, kad stvari nadi|u neku vrstu li~ne, pjesni~ke sujete, kad su va`nije od svakog na{eg konfora i komotnosti, a takav je slu~aj i sa nekim doga|ajima na Kosovu, onda je pitawe ~asti pridru`iti se. [to se, pak, posledwe peticije pisama ti~e, koje su u dva navrata upu}ene Predsjedni{tvu SR Bosne i Hercegovine, a koje smo potpisali nas ~etvorica pisaca, porijeklom iz Bosne i Hercegovine, javnost je upoznata sa raznim reakcijama na wih. Raduje me da su kolege, pisci iz BiH, smogli snage da ne osu|uju unaprijed ono {to nisu mogli pro~itati. Neke druge reakcije me|utim, kod mene stvaraju mu~no ose}awe da ne mogu da odem da obi|em zavi~aj, da ne mogu da odem u tazbinu, barem za neko vrijeme... I to ne zato {to sam kukavica ili {to bi mi se ne{to fizi~ki dogodilo, ve} zato {to bi mnogo banalnih stvari moglo da mi pokvari putovawe. Ovo govorim, jer je na{a peticija bila izru~ena sarajevskoj {tampi, da bi se potom pojavili takvi tekstovi koje sam do`iveo kao, maltene poziv na lin~. Imao sam takvih tjeskoba dok sam bio u svom zavi~aju i znam kako na{ obi~an svijet i qudi reaguju na takve stvari i kako ponekad pone{to primaju i zdravo za gotovo. Ja li~no, nemam mnogo vjere u djelotvornost i funkciju peticija, mada ova posledwa, oko Kosova, narasta u mali plebiscit. ^ovjek te stvari radi, ili uradi, da bi mogao mirnije da spava, jer ima vaqda, ne{to {to se zove savjest. Dramati~no je vrijeme u kome `ivimo i pogotovo ako se ~ovjek bavi ovim ~ime se ja bavim, ako gleda kroz istoriju i ima malo kwi`evne pameti, ima obavezu da bude nespokojan. Pisac, ma koliko to izgledalo pateti~no, mora da ima pam}ewe. Svaki ~ovjek javnost navikava na svoj glas i bori se za svoje li~ne slobode, neko djelom, neko na drugi na~in. Takvo djelovawe podrazumijeva i spretnost na eventualne konsekvence: na kraju krajeva, bilo bi smije{no baviti se ne~im takvim a smatrati da si svetac, da si nedodirqiv. Peticiona{i nisu stranka. Jasno se mo`e vidjeti razli~itost intelektualnih, moralnih, ideolo{kih, nacionalnih i drugih pripadnosti i profila qudi, koji iz razli~itih motiva i aspekata potpisuju isti tekst povodom ne~ega {to ih uznemirava. Ne vjerujem da ikog ko ima moralnog integriteta ostavqaju ravnodu{nim pojedini doga|aji na Kosovu. Izvoditi zakqu~ke da su peticiona{i neka stranka ili struja nije ni{ta drugo do manipulacija, la`na svijest, ideolo{ki pragmatizam... Ja sve rje|e potpisujem i svoje li~ne peticije, mislim tu na svoje pjesme, kwige, a sigurno }u jo{ rje|e potpisivati i ove druge, ali kad budem
747

u isku{ewima o kojima sam govorio, ne}u prezati da se potpi{em. Bilo bi mi krivo da se od toga pravi bilo kakva javna, ideolo{ka, nacionalna ili kakva druga kowuktura. Uostalom, ja svoju zemqu ogovaram u woj. Mladina broj 18. od 16. maja 1986. objavquje intervju koji je sa mnom vodio Gorazd Suhodolnik. Uz to je i{ao i redakcijski komentar Mihe Kova~a Ko se boji crnoga ~oveka. Tekst je na srpski jezik preveo Aleksandar ^otri}: Nema nikakvog dvoumqewa: Vojislav [e{eq (sa kojim objavqujemo intervju na stranama 8-12), je pravi idejni protivnik dru{tvenog ure|ewa posleratne Jugoslavije. Osnovna teza wegovog ~lanka [ta da se radi, zbog kojeg je odsedeo dvadeset dva meseca, ka`e da se kqu~ za re{ewe trenutne jugoslovenske krize nalazi u ukidawu jedne republike (BiH) i obe autonomne pokrajine. To je (skoro je suvi{no i dodati) u suprotnosti sa osnovnim ustavnim opredeqewima. Upravo zato, verovatno, [e{eq nije imao tako jednodu{nu podr{ku doma}e i strane levo usmerene javnosti, kao {to su je imali optu`eni na beogradskom procesu koji se odvijao istovremeno. Beogradski proces je bio shva}en kao napad na kriti~ko mi{qewe kao takvo. Cini~ni um u gledi{tima i (ne)delovawu optu`enih nije mogao otkriti ni{ta {to bi li~ilo na demolirawe sada{weg dru{tvenog ure|ewa. U [e{eqevom slu~aju je bilo druga~ije, pa ga je kao idejnog protivnika bilo mogu}e braniti, samo na~elnim prigovorom protiv verbalnog delikta (sloboda je uvek sloboda onih koji misle druga~ije), jo{ vi{e u doma}oj i stranoj, Jugoslaviji naklowenoj javnosti prevladalo je ~u|ewe, za{to zatvarati [e{eqa kada govori takve besmislice, da ga niko ne uzima za ozbiqno. Ako ostavimo na stranu sve ono {to je o verbalnom deliktu u demokratskoj javnosti ve} re~eno (da je verbalni delikt napad na osnovnu ~ovekovu slobodu, slobodu mi{qewa koju treba po{tovati bez obzira na dru{tveno ure|ewe, da su takvi procesi samo voda na mlin antijugoslovenskim i antisocijalisti~kim snagama uop{te, da samo re~ima nije mogu}e sru{iti nijedno dru{tveno ure|ewe, da imaju, na drugoj strani, idejni argumenti ve}u snagu od palica, da je u ovom vremenu izuzetno te{ko razlu~iti koje je stanovi{te inkriminisano, a koje legalno: tako je, recimo teza o jedinstvenom, jugoslovenskom (srpskohrvatskom) jeziku u kojoj je [e{eq de~je naivan, bilo mogu}e izre}i sasvim legalno na jednom od partijskih kongresa: itd, itd), `alosno je da verbalni delikt jo{ uvek postoji. I zato postoje (budimo realisti i postoja}e), politi~ki zatvorenici. [e{eqev slu~aj slu`i zatim kao paradigmati~an primer. Pa`qivijem ~itao~evom oku ne}e izma}i da je [e{eq zapao u te{ko}e, koje je imao u zatvoru, zato, {to nije hteo da se povinuje zatvorskom re`imu. Zato ni{ta kao {to se cini~no govori nije neobi~no, {to je dobio po glavi; a da je dobio previ{e (to je, naravno, sasvim druga stvar, svako udarawe po glavi je nezakonito, i ako je represivnim institucijama kr{ewe wihovih vlastitih pravila imanentno) i da u zeni~kom zatvoru, zaista, nije bilo sve u redu, dokazuje jedan drugi, mnogo tragi~niji doga|aj (vidi odlomak iz sarajevskog Svijeta uokviren na str. 11).
748

Ovaj intervju nismo skratili samo zato {to wim `elimo da upozorimo na prilike u zatvorima, mada bi u tom slu~aju mogli objaviti i intervju sa obi~nim kriminalcem. Intervju objavqujemo zato kako je odvrat no te osnovne stvari ponavqati iz po~etka ne {to se sla`emo sa [e{eqem i {to `elimo da damo podr{ku wegovim politi~kim stanovi{tima; objavqujemo ga zato {to je [e{eq dospeo u zatvorske te{ko}e zato {to u Jugoslaviji status politi~kih zatvorenika nije regulisan, unato~ tome da zakonodavstvo predvi|a mno{tvo ka`wivih politi~kih dela. Godinu dana posle toga intervju Toma`a Drozga sa mnom poku{ala je objaviti qubqanska Tribuna. Na intervenciju javnog tu`ioca intervju je u {tampariji izba~en, a u listu su iza{le prazne stranice, naslov, moja fotografija i redakcijski komentar Za{to [e{eq. Vojislav [e{eq je danas fantom. Samo pomiwawe wegovog imena uzbu|uje strasti i stvara strahove, a {iroj javnosti se, uop{te ne dozvoqava da sazna, ko je on ili da se upozna sa wegovim delom. Wegove kwige su zaplewene, intervjui su zabraweni, nije mu dozvoqeno u~estvovawe na okruglim stolovima, ne mo`e dobiti paso{... Niko nema prava brisati iz istorijskog se}awa ~oveka, koji je igrao nekakvu dru{tvenu ulogu ([e{eq je svojevremeno bio najmla|i doktor nauka kod nas), pa neka se radi o ulozi, koju ocewujemo u pozitivnom ili negativnom zna~ewu re~i, ali treba govoriti o obe. Niko, tako|e, nema pravo stvarati o wemu bajku, dozvoliti da nepotvr|ene ~iwenice dobiju {irok razmah, i istovremeno zabrawivati pravo govora onome koga se ta slika najvi{e ti~e. Svima nam je jasan zna~aj intervjua sa Vojislavom [e{eqem, kao i politi~ki odjek tog doga|aja. Ipak, odluka za objavqivawe ili neobjavqivawe se ne mo`e zasnivati na nepotpunim dnevnopragmati~nim utiscima, fantomskim vizijama i procenama zasnovanim na strahu... Uredni{tvo Tribune ne mo`e prosu|ivati o zna~aju [e{eqa na osnovu nepostoje}ih podataka i }utawa o tom ~oveku. Uredni{tvo donosi odluku samo na osnovu ~iwenica. One su u na{em slu~aju skromne, ali presudne. Nehumano, necivilizovano i ispod svakog kulturnog nivoa je tako potpuno prezirawe ~oveka. Odgovor na pitawe za{to [e{eq, ovde bi morao biti jasan. Ne samo zbog civilizacijskih normi, ali upravo i zbog wih, jer se na{e dru{tvo tako ~esto na wih poziva. Zbog svih nas, dakle. Uredni{tvo Tribune ne mo`e, niti `eli da bude sudija [e{eqevom delu i idejama. I ko je, kona~no, takav sudija, ako nisu qudi i istorija preko wih? Da bi istorija izrekla svoj sud, nije dovoqno prisustvo samo sudije, ve} i porote, i tu`ioca, i javnosti, i odbrane. Samo otvoren prostor za dijalog je dovoqno {irok da ponudi sve to, i istovremeno je ono mesto koje }e onemogu}iti prevagu apriornih sudova i neosnovanih `igosawa. I pored svega mogu}an je jo{ jedan prigovor objavqivawa; da li je sada pravi trenutak za ne{to takvo? U slu~aju Vojislava [e{eqa, na`alost, to pitawe je naopako postavqeno. Ne radi se, naime, o trenutku, ve} o vremenu. Treba postaviti ovakvo pitawe: da li je vreme od ~etiri godine dovoqno dugo da [e{equ kona~no damo re~?
749

Odgovor je naravno jasan. Mariborska Katedra br. 7/8 u martu 1988. objavquje tekst Razum i optimizam umesto skandala i katastrofe: Na ovom mestu je trebalo da bude Pismo Stanetu Dolancu. Neoptere}eni pristrasno{}u prema pro{losti partije ili funkcionerstva uvrstili smo ga u broj. Na{a krivica je {to smo dozvolili da nas upla{e, jer smo iz dobro obave{tenih izvora, saznali da oni tamo ve} imaju sve fotokopirano i da }e biti zabrana. Sada vas molimo, da nam pi{ete {ta mislite o na{em strahu, da li smo pravilno postupili, da li bi ga, kao ~itaoci, voleli videti objavqeno, ili je uznemiravawe uzrokovano pisanom re~ju, zaista takva li~na trauma da nas mora od we {tititi javni tu`ilac, ili bi, mo`da morali taj pojam ve} odavno baciti u sme}e. Da li smo posle skoro pola stole}a osve{}ivawa kona~no do{li do stepena na kome }emo sami, bez pomo}i paradr`avnih institucija, rasu|ivati o {tampanim i izgovorenim re~ima i sami odlu~ivati ~emu }emo verovati, a ~emu ne, da na osnovu vlastitog znawa, istorijskog se}awa i pameti razaberemo {ta je ~ista izmi{qotina, a {ta se, zaista dogodilo i ~emu, dakle, treba posvetiti ve}u pa`wu i po~eti ga istra`ivati...? Nekoliko hiqada qudi je profesionalno zadu`eno da udru`i informaciju sa rezultatom novinarskog istra`ivawa, pa da nam iz dana u dan poku{ava slikati herojska polubo`anstva i ideolo{ku ortodoksiju izgradwe najboqeg od svih mogu}ih sistema. Niti taj sistem, niti wegove ideologizirane metode nisu dobre, a tek idealne nisu. [to vi{e gre{aka budemo otkrili time }e on biti i boqi i prihvatqiviji. Ne `elimo zabranu, ne `elimo su|ewe, tzv. konsekvence, ne `elimo propagirati ni ovu, ni onu stranu. U ime budu}nosti zaboravimo skandale i radije ozakonimo razum i optimizam. Nisu nam poznate va{e reakcije na Pismo i ne}emo se, kao javni tu`ilac, unapred opredeqivati. Voleli bi da ih saznamo. Pi{ite nam, ili telefonirajte! Pismo }emo vam poslati da ga pro~itate i da nas obavestite {ta mislite o wemu i svemu oko wega. Wegov autor je dr Vojislav [e{eq. U sqede}em broju je publikovan, tako|e redakcijski komentar O [e{eqevom pismu, jo{ jedanput. Sva tri ova teksta sa slovena~kog na srpski jezik je preveo Aleksandar ^otri}: Pripadnici SUP-a Maribor su do{li i obavestili nas da je beogradski javni tu`ilac podigao optu`nicu protiv dr Vojislava [e{eqa na osnovu `albe druga Staneta Dolanca, ~lana Predsedni{tva SFRJ (iako [e{eqevo pismo dragom Stanetu nije bilo objavqeno). Opomenuli su nas da }e nas ~ekati problemi, ako budemo ~itaocima slali kopije pisama. @alimo {to se drug Dolanc zbog pisma napisanog decembra pro{le godine (autor mu je obe}ao da ga ne}e objaviti ako ga Sekretarijat za unutra{we poslove ne bude {ikanirao, drug Dolanc je za to {ikanirawe odgovoran), osetio uvre|enim, i {to mu se nije u~inilo da bi trebao odgovoriti privatnom tu`bom.
750

Zabrinuti smo jer vidimo u toj optu`nici ponovno gu{ewe jedva postoje}e slobode kritike visokih funkcionera, slobode, koju je nagovestila odluka Vrhovnog suda SR Slovenije, ~ime je poni{tena presuda osnovnog i vi{eg suda u Mariboru o zapleni Katedre (br. 12, 1987), zbog [e{eqevog pisma dragom Hamdiji, jer: Hamdija Pozderac nije bio predsednik Predsedni{tva SFRJ (Stane Dolanc, tako|e), [e{eq mu nije pisao u vezi wegove funkcije ~lana Predsedni{tva (Dolancu pra{i hla~e samo kao {efu svih policijskih i obave{tajnih slu`bi Jugoslavije predsedniku Odbora za za{titu Ustava). Mislili smo da pitawe jugoslovenskog dr`avnog terorizma nije vi{e zabrawena tema (kao ni pitawe odgovornosti tada{weg ministra unutra{wih poslova Dolanca za jednu od pomenutih smrti, {to je, ve} i obelodaweno), pored toga moramo [e{equ priznati divqewa vrednu literarnu spretnost, vrednu tradicije Vuka Karayi}a (wegovo pismo Hamdi ji Pozdercu, koje je krasilo naslovnu stranu pro{logodi{we, zabrawene Katedre, a kasnije je objavqeno kao poster u Tribuni, br. 1/87-8). verujemo policiji da je protiv [e{eqa u Beogradu ve} pokrenut krivi~ni postupak, iako nam kao dokaz nisu ponudili ni{ta osim uveravawa re~ima, verujemo da je to razlog da pokrenu krivi~ni postupak i protiv nas, u slu~aju da {aqemo kopije pisma, iako je to u potpunosti pravna arbitra`a, verujemo da to ne `ele. Ne zato, {to je policija ostala ona instanca kojoj qudi veruju skoro do kraja, mi verujemo qudskoj re~i. Obe}ali smo da ne}emo praviti probleme ni wima ni sebi. Oni imaju svojih ve} preko glave. I mi, tako|e. Za sva qubazna pisma i re~i podr{ke se zahvaqujemo. ^otri} je napisao i sopstveni autorski tekst Ho}e li nevini biti rehabilitovani?: Sula Lucije Kornelije, rimski dr`avnik, prvi je u I veku p.n.e. inaugurisao metodu proskribovawa politi~kih neistomi{qenika. Bilo je to davno, ali se i danas, na nekim prostorima, diktatorevi recepti primewuju u malo modifikovanom obliku. Da zlo bude ve}e, oni su, izgleda, imanentni i najboqem i najhumanijem sistemu na zemqinoj kugli. Dr Vojislav [e{eq, za koga je jedan list napisao, da i samo pomiwawe wegovog imena uzbu|uje strasti, dok se {iroj javnosti ne omogu}ava da se upozna sa wim i wegovim radom, formalno nije proskribovan. Me|utim, postoji jedan aforizam koji ka`e: boqe je da vas stavimo van zakona, nego da vam po na{im zakonima sudimo. U wegovom slu~aju od zakona su bitniji qudi koji su du`ni da ih, sine ira et studio, primewuju. Francuski mislilac, Henri Bordeaux, zato, sa pravom ka`e: U pravosu|u uvek postoji neka opasnost. Ako to nije sam zakon, onda su suci. [e{eq je u svojim javnim nastupima i nau~nim radovima isticao da je potrebno u dana{wem jugoslovenskom dru{tvu pristupiti uspostavqawu modernog pravnog ure|ewa, reafirmaciji na~ela legitimnosti
751

politi~ke vlasti i legalnosti dr`avnih institucija. Osim {to se zala`e za radikalne promene na {irem planu, [e{eq bije bitku za ostvarewe sopstvenih, osnovnih i legitimnih qudskih prava. Posmatrajmo ga, zato, kroz ovaj tekst, samo kao ~oveka koji se bori za dostojanstvo qudskog `ivqewa, apstrahujmo sve apriorne sudove o wemu samome, onome {to radi i za {to se bori. Probajmo da wegov hudi udes gledamo onako kako to ka`e Matthew Arnold: Ne daj da te zavedu ni svetac, ni sofist, ve} budi ~ovjek! U dva navrata tokom februara 1984. godine, pripadnici SUP-a Bosne i Hercegovine su mu oduzeli rukopise, prepisku kwige, pa ~ak i rokovnike... Te stvari su se nalazile u wegovom vlasni{tvu, a odnete su iz stana i fakultetske katedre, po{to je, u to vreme, radio kao predava~ na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu. Kasnije je usledilo poznato su|ewe i izdr`avawe zatvorske kazne u trajawu od 22 meseca u KPD Zenica. Dignuta optu`nica se zasnivala samo na spisu [ta da se radi, koji, uzgred budi re~eno, nije nikada ni objavqen. Po{to je iza{ao iz zatvora, a rukopisi mu nisu vra}eni, [e{eq oktobra 1986. pi{e tu`bu I Op{tinskom sudu u Sarajevu zahtevaju}i da se nalo`i SUP-u da mu vrati stvari, a izme|u ostalog i rukopis wegove kwige Hajka, koja je trebalo da bude {tampana u izdawu ku}e Zapis iz Beograda. Kao alternativni zahtev tra`i da mu se isplati 500.000 dinara, kao delimi~na satisfakcija jer je gubitak prakti~no nenadoknadiv. Za ostale privremeno oduzete stvari (pisma Vuka Dra{kovi}a, Bilans sovjetskog termidora... ima ih po specifikaciji preko dvadeset), tra`i 1.000.000 dinara, u {ta treba ura~unati i odgovaraju}i kamatni obra~un. Republi~ko javno pravobranila{tvo, koje zastupa BiH, kao dr`avu, me|utim, obrazla`u}i re{ewe, prili~no neargumentovano i, po malo, bahato, zakqu~uje da je ve}ina zahteva neosnovana. Navodi se i jedan potpuno apsurdni razlog jer se tvrdi da je zahtev za povrat rukopisa kwige Hajka neosnovan, po{to je ona, u me|uvremenu, zabrawena, oduzeta i ima se uni{titi po re{ewu Okru`nog suda u Beogradu. Istina je, ipak, druga~ija: beogradski sud je zabranio kwigu Hajka na jeretika, a prostim sravwivawem dva rukopisa mo`e se ustanoviti da je tek jedna tre}ina pomenutih kwiga istovetne sadr`ine. Svaki pismen ~ovek mo`e da ustvrdi da prva kwiga ima pet stotina, a druga tri stotine pedeset strana! Sve da se i radi o istoj kwizi, nalo`eno je da se uni{ti {tampana kwiga, a ne rukopis. Posle [e{eqeve tu`be sud odlu~uje da se obavi stru~no ve{ta~ewe u JAZU-u, u Zagrebu, kako bi se ustanovilo da li su kwige Hajka i Hajka na jeretika, identi~ne, ili ne (?!) Na ime toga nalo`eno mu je da uplati 100.000 dinara. Doktor [e{eq ne shvata ~emu to nepotrebno prolongirawe kada su ~iwenice potpuno jasne. Sud je, izgleda, mi{qewa da; istina ne odgovara stvarnim potrebama dru{tva jer su ~iwenice sklone senzacionalizmu. (A. Baqak) Proces se nastavqa. Imamo i mi svog Jozefa K. Drugi proces u kome se Vojislav [. pojavquje kao tu`ilac, tako|e, nije okon~an, a tu`ena strana su SR BiH i zatvorski stra`ar KPD Ze752

nica Ivica [imi}. Od mati~ne republike tra`i naknadu za {est i po meseci provedenih u samici pomenutog KP doma, za koje smatra da ih je, mimo zakona, odsedeo u prostoriji tri sa dva, naru{enog zdravqa, bez mogu}nosti da le`i, ~ita ili pi{e. Ivicu [imi}a tu`i jer ga je, bez zakonom predvi|enih razloga, petnaest puta udario palicom po le|ima. U tu`bi isti~e da su bolovi prouzrokovani udarcima bili intenzivni i dugotrajni, a tome, svakako, treba dodati i psihi~ke patwe. Ali... Sarajevski sud odbija tu `albu i mi{qewa je da ne bi bilo pravi~no da se tu`iocu {teta nadoknadi. U obrazlo`ewu re{ewa navodi da udarci nisu bili jaki i da ih je bilo samo pet (mo`da sud misli da ih je trebalo biti vi{e), da je stra`ar ka`wen disciplinski od organizacije u kojoj je udru`io svoj rad, a da je zahtev za naknadu psihi~kih patwi potpuno neosnovan. [to se ti~e boravka u samicama, sud misli da je i to bilo zakonito. Takva presuda navela je [e{eqevog advokata Aleksandra Lojpura da u `albi napi{e da je zakonski maksimum boravka u samici 30 dana, a wegov klijent je dr`an, u vi{e navrata, preko tog roka. Prema propisu iz ZIKS ~l. 110, stav 1, mera samice se ne mo`e primeniti ako se wome ugro`ava zdravqe osu|enog. Vojislav [. poseduje lekarske nalaze iz kojih se vidi da mu je zdravqe pogor{ano, pre svega oboleli bubrezi, a u samici je {trajkovao gla|u, zbog ~ega je prisilno hrawen i iznuren dr`an u izolaciji. Smatra, tako|e, da je bez razloga upu}ivan u samicu i zakqu~uje: Iz svega toga je o~igledno da sam smi{qeno podvrgavan brutalnom {ikanirawu kako bi moje psihi~ko i fizi~ko zdravqe bilo trajno o{te}eno. Epilog svega nije poznat. ^eka se presuda vi{e instance. A na koga vi tipujete?! Bar je sudbina disidenata izvesna. Vilder je, me|utim bio nelice. Ne postoji i nije uop{te ni postojao. (George Orwell, 1984). Kada sam pre ~etiri godine ~itao tu kwigu mislio sam da Englez hiperboli{e. Prevario sam se! Vizija totalitarne, antiutopisti~ke dr`ave mo`e, ponekad, da bude ~ak mawe okrutna od realiteta. Prilikom ve} pomenutih premeta~ina po stanu i oduzimawa stvari [e{equ je u tom mete`u nestala i voza~ka dozvola, koju mu je izdao op {tinski SUP Olovo, godine 1978. Po izlasku iz zatvora on se obra}a tom SUP-u sa zahtevom da mu po{aqe potvrdu o izdatoj voza~koj dozvoli. To ~ini, najpre telefonom, a zatim i dopisom uz uredno prilo`enu taksu. Ni{ta! Zbog }utawa administracije prinu|en je da se obrati i Du{anu Zgowaninu, republi~kom sekretaru SUP-a BiH, a zatim i samom repu bli~kom SUP-u, kao drugostepenom organu. Tek posle intervencije repu bli~kog op{tinski SUP se smilovao i poslao dopis slede}e sadr`ine: Izvr{enim provjerama utvrdili smo da se ne vodite u evidenciji prebivali{ta op{tine Olovo, niti u evidenciji o polo`enim voza~kim ispitima i izdatim dozvolama ovog sekretarijata. Dodatnim provjeravawima utvrdili smo da ste od 30.03.1972. god. do 17.06.1986. imali prebivali{te na podru~ju, op{tine Novo Sarajevo te iz tih razloga i niste mogli imati prebivali{te na podru~ju op{tine Olovo, odnosno polagati
753

voza~ki ispit pred komisijom ovog sekretarijata. (sic!) Ni{ta nije vredelo {to je [e{eq naveo vreme polagawa, imena instruktora koji su ga obu~avali i ~lanova komisije pred kojom je polagao. Po{to je pre{ao u Beograd, [e{equ je u sre|ivawu statusnih formalnosti trebalo i uverewe o dr`avqanstvu. Obratio se, najpre, op{tini Centar Sarajevo, a zatim i odgovaraju}oj slu`bi u Novom Sarajevu. Odgovaraju mu da u wihovim kwigama nije upisan. Jo{ jedno obra}awe trebiwskoj birokratiji, po{to mu je otac tu `iveo, i ponovo isti odgovor. Dr [e{eq, ro|en 1954, vadio i mewao li~nu kartu, odslu`io vojsku, prakti~no, po prvi put biva upisan u Kwigu dr`avqana, 1986, ali sada kao srpski dr`avqanin, kod SO Zemun. Analogno ovakvim odgovorima ne bih preporu~io [e{equ da se obrati mati~aru jer }e, verovatno, dobiti dopis da se nije rodio. Vlast se dr`i one: Ko nije sa nama, gubi mu se svaki trag. [ta, onda, preostaje ~oveku kada se na|e pred kineskim zidom kvazijurisprudencije iza ~ijeg ramena viri ohola politokratija? Da li da veruje u proklamovanu nezavisnost sudstva i mogu}nost trijumfa istine, ili u izreku da je pravda spora, ali nedosti`na? Razloga za skepsu ima na pretek ako se imaju u vidu sve okolnosti, a wih je vrlo te{ko razumeti bez ula`ewa u su{tinu politi~ko-policijskih progona kojima je [e{eq podvrgavan kao nau~ni radnik. Ne treba, svakako, zaboraviti ni ~iwenicu da je plimni val demokratskih strujawa sve ve}i. Uz pomo} demokratske i humano orijentisane javnosti [e{eq je i posle prvog su|ewa iza{ao kao moralni pobednik. Ali, da li je to dovoqno? U toku trajawa `albenog postupka Petar Milatovi} je napisao i prikaz moje kwige Pledoaje za demokratski ustav, nasloviv{i ga Sre}no ti vojvodstvo, vojvodo srpski; Kad jedan ~ovek, u rasponu od svega nekoliko godina, napi{e trinaestu po redu, kwigu i jo{ kada tu kwigu, pored prethodnih {est, zabrane usred Beograda, ~ak i poluobave{tenom je jasno da Beogradom `are i pale oni koji ni polovinu kwiga od tog broja nisu pro~itali u celom svom dosada{wem `ivotu. Autora, koji je do sada javnosti predstavio trinaest svojih kwiga, nije potrebno posebno predstavqati! Tim vi{e {to dr Vojislava [e{eqa predstavqaju wegove kwige (koje vi{e nisu wegove, nego narodne), na najboqi mogu}i na~in. I ne samo wega... Predstavqaju doma}oj i svetskoj javnosti ~itav splet, namerno, zapetqanih odnosa u dr`avi, koji se pesni~kim jezikom mogu izraziti kroz bezglavqe glave koja glavi o glavi radi, kako u pojedina~noj, tako i u kolektivnoj svesti, koja je poprimila sve atribute atrofirane! Potpisnik ovih redova (kome se ina~e zamera {to tra`e}i dlaku u jajetu redovno nalazi gredu!), po~eo je da ~ita, trinaestu kwigu dr Vojislava [e{eqa pod naslovom Pledoaje za demokratski ustav, Beograd, 1988. godine, (verovali ili ne!) od posledwe stranice! Iz vi{e raz754

loga!... Jedan od wih je da bi {to pre pro~itao ono {to narod pri`eqkuje, a ~ega se jednopartijski vlastodr{ci pla{e (kao |avolovi |aci!) vi{e nego |avo krsta: dr Vojislav [e{eq, vojvoda srpski. To je zapravo posledwa re~enica u pomenutoj kwizi, a wu treba prethodno pro~itati, da bi se ~itala~ka svest oslobodila vi{edecenijske hipokrizije, koju je, kao kukavi~je jaje, narodu podmetnuo jednopartijski totalitarni sistem u Jugoslaviji, preciznije, satiri~arskim re~nikom Jugoslabije! Da ne bude zabune, dr Vojislav [e{eq nije sam sebe nazvao: vojvoda srpski! To je uradio li~no biv{i predsednik Predsedni{tva CK SKJ, glavni autonoma{ki separatista u Vojvodini, glavom (ali bez brade!), Bo{ko Kruni} iz Prhova, koji je, posle strmoglavog leta nani`e, prhnuo u {ipra`je dr`avnog jada i partijskog smrada, ostav{i, naravno, o~erupan, kako to vranama i prili~i, pa makar one bile i partijske... Sasvim o~ekivano, optu`uju}a etiketa je po{iqaocu vra}ena kroz, odgovaraju}i, bumerang, kako je to uradio dr Vojislav [e{eq pristav{i da bude vojvoda srpski! Ovo tim vi{e i tim pre {to je [e{equ i svim misle}im (za razliku od tegle}ih!) poznato da za lepqewe etiketa nije potreban nikakav koeficijenat inteligencije iznad najbanalnijeg pquvawa! Ve{tinom mudrih i silnom spretno{}u upotrebe argumenata, ovaj vrsni i hrabri polemi~ar, bez dlake na jeziku, uzvratio je biv{em partijskom {efu 14. jula 1988. godine, dok je jo{ bio na vlasti, ~iwenicama od kojih se Bo{ko Kruni} nepovratno zateturao, bez ikakvih izgleda da se ponovo vrati u stawe normalnog `ivqewa. Ovde izuzimam mogu}e Kruni}evo `ivqewe u skladu {kolskih kvalifikacija, koje mu obezbe|uju upravqawe traktorom po srema~kim wivama, zajedno sa Brankom Mikuli}em (biv{im predsednikom SIV-a!) kad dojavi ovce iz Bugojna u Srem, sa Veselinom \uranovi}em (bio {ef dr`ave 1984. godine kad je dr [e{eq osu|en na osam godina robije!) koji ne}e primiti platu kao italijanski pla}enik, pa }e u Vojvodini morati da argatuje, jer, ~ak ni traktor ne ume da vozi (!), sa Hakijom (ukoliko ga pomiluje upravnik zatvora iz po`dera~ke kradu{e!) Hamdija ode Bogu na istinu, da Alahu pripoveda o lekovitosti pravoslavne mistike, sa Vidojem @arkovi}em iz Nedajna, koji }e, bez helikoptera, iako sa kartom u yepu, morati da se pro{vercuje kroz narod do Srema u nekom vagonu druge klase,... i duga~ak je spisak svih fizi~kih, koji su poverovali u sopstvenu la` da su dru{tvenopoliti~ki radnici... Svi oni su, neko pre, neko kasnije, imali ~ast da se namere na dr Vojislava [e{eqa (izme|u ostalih!), koji nije prezao ni od Josipa Broza, iako je ovaj bio dovoqno lukav (tu je bio bez premca!) da blagovremeno umre, oboleo od bolesti ~ija dijagnoza glasi: Bole wega ple}a u ku}i cve}a! I tako vojvoda Srpski, obele`avaju}i tragove one odse~ene noge {to je za sva|u ostavqena, pi{u}i otvoreno, bez zadr{ke, dr`avnim i partijskim {efovima, dokazuje {ta nije hipokrizija, a oni, nepopravqi755

vi, tvrdoglavi nau~eni samo na ono {to jeste hipokrizija ostaju dosledni sopstvenoj tvrdoglavosti, koja, po pravilu, praksa je pokazala, zavr{ava u mrtva~nicama, psihijatrijskim bolnicama, a vi{e je nego izvesno, u predstoje}oj imigraciji, kada }e potpisnik ovih redova, zajedno sa svojim ~itaocima, prekinuti svoju emigraciju. Samo ta, predstoje}a, emigracija ne}e biti sveta institucija, o kojoj je argumentovano govorio kwi`evnik i akademik Matija Be}kovi} na Me|unarodnim susretima pisaca u oktobru 1988. godine u Beogradu. Kratak vremenski period izme|u prve i trinaeste kwige nije naterao dr Vojislava [e{eqa da se ponovi, ve} da se obnovi, {to nam jo{ jednom, u nizu primera, potvr|uje da pred sobom imamo autora koji na planu politi~ke teorije kao dobar poznavalac marksizma ima {iroke kreativne horizonte, koji sociolo{kim istra`ivawima daje pe~at visoke istinitosti, potvr|uju}i re~ju i delom, egzaktnost Fransoa Fenelona (francuskog pisca, 1651 - 1715), koji je svojevremeno kazao: Samo onaj ~ovek zaslu`uje da ga slu{amo kome re~i slu`e jedino za to da bi izrazio misao, a misao da bi rekao istinu,... upravo na primeru sopstvenog golgotstva, koje je postalo op{ta prosvetqenost iznutra. Da se nije ponovio, ve} obnovio, potvr|uje nam, izme|u ostalog, sam autor u predgovoru, skoro introspektivno, kazav{i, izme|u ostalog, ~iwenice koje opomiwu i obavezuju: Trebalo je da pro|e vi{e od pet godina pa da moje onda{we ideje dobiju javni legitimitet i da se steknu objektivni dru{tveni uslovi za wihovo slobodno publikovawe sada ve} kao produkt razmi{qawa i mnogih re`imskih intelektualaca. U me|uvremenu, ja sam krenuo jo{ nekoliko koraka naprijed, pa i moja sada{wa nau~na razmatrawa i publicisti~ki eseji predstavqaju politi~ki neophodno i sudski inkriminisano {tivo, mada je samo pitawe vremena kad }e i wih socijalna i politi~ka praksa verifikovati. Za nekoliko godina zastupa}e ih i oni koji ih danas naj`e{}e napadaju, i jo{ }e se zakliwati da su oduvijek tako mislili (str. 4). U Pledoajeu za demokratski ustav (pledoaje, fr. pledoyer zauzimati se, govoriti u prilog...), dr Vojislav [e{eq ~itaocima, sledbenicima i protivnicima, baca otvoreno rukavicu intelektualnog izazova za iznala`ewe adekvatnih ustavnopravnih rje{ewa u ciqu stvarawa korelacije odnosa koji }e na{e nepodno{qivosti smestiti u qudski okvir podno{qivosti, u onoj meri u kojoj to budu dozvoqavale razli~ite uslovqenosti, ~esto, na nesre}u, direktno suprotstavqene! Naravno, dr Vojislav [e{eq nije pretendovao na zadwu re~, ve}, kako je u predgovoru kazao: ... poku{avam pru`iti i sopstveni doprinos potpomagawu osloba|awa duhovne klime... (str. 5). Izvesno je da }e Projekt mogu}eg jugoslovenskog i srpskog ustava (str. 103), nakon Poku{aja revizije ustava iz 1974. god. (Ustav SFRJ, str. 107), Poku{aja revizije ustava Kraqevine SHS iz 1921. god. (str. 161) i Poku{aja revizije ustava SR Srbije iz 1974. god. (str. 189) izazvati polemi~ka reagovawa, za i protiv, {to je jasno i nedvosmisleno nagovestio autor u predgovoru.
756

Esej pod naslovom Od kozmeti~kih ka optimalnim ustavnim promenama (str. 38.-48), svojevremeno objavqen u Srpskoj borbi, broj 1452, (jun 1988) je u stvari izlagawe dr Vojislava [e{eqa na tribini Filosofskog dru{tva Srbije, 2. marta 1988. godine. U na{em ~asopisu je objavqena krivi~na prijava protiv Staneta Dolanca i Otvoreno pismo Bo{ku Kruni}u (Srpska Borba, broj 1454 i 1455, septembar i oktobar 1988. god). Svojevrstan doprinos predstoje}em definitivnom ukidawu famoznog ~lana 133. KZ (delikt mi{qewa), koji je u direktnoj suprotnosti sa logikom, dr Vojislav [e{eq je dao u ~lanku verbalni delikt kao neizbe`ni produkt totalitarnog dru{tva (str. 20-27). Taj ~lanak je izlagawe dr [e{eqa na tribini Udru`ewa kwi`evnika Srbije 30. juna 1987. godine. Jo{ jedan referat pobu|uje ~itala~ku pa`wu, i bez zadr{ke inicira kriti~ko preispitivawe celokupnog socijalisti~kog razvoja u Jugoslaviji. Taj referat pod naslovom Poku{aj kriti~ke analize jedne savremene koncepcije socijalisti~kog dru{tva (str. 619) dr [e{eq je prilo`io na nau~nom savetovawu Dru{tvena struktura socijalizma u organizaciji Sociolo{kog dru{tva Hrvatske u Zagrebu 19. i 20. marta 1987. godine. (Podsetimo ovom prilikom: tada su zagreba~ki doma}ini (?) otvoreno poru~ili da je dr Vojislav [e{eq nepo`eqan u gradu-heroju...!(!) Ko zna po koji put znak uzvika postaje znak zaprepa{}ewa.. Koliko nas se}awe slu`i, tada je dr [e{eq pitao: Je li taj grad-heroj koji je 1941. godine posipao cve}e hitlerovskim tenkovima i 1945. godine svom Josipu Brozu? Kako nas, u kontekstu svega ovoga, trenutna stvarnost opomiwe. Zagreb iz 1989. godine se uop{te ne razlikuje od onog Zagreba iz 1941. i 1945. godine. Ta se konstanta uro|enog antisrpskog kameleonstva najilustrativnije vidi ovih dana, na dan Svetog Save, u tvrdoglavoj podr{ci Stipi [uvaru, koji je, kao nekada{wi ministar za kulturu i obrazovawe, maloumni~kim eksperimentisawem uni{tio za ceo `ivot nekoliko posleratnih generacija {kole {uvarice, koji je, ne tako davno, oktobra 1988. godine, bio jedan od glavnih naredbodavaca \o|i}u da lomi narod niz lomovrate @ute Grede, kod Ostroga i Podgorice, {to mu je Crna Gora, otpozdravqaju}i na telegramskoj podr{ci, kako to i prili~i srpskoj Sparti, na odgovaraju}i na~in uzvratila u no}i izme|u 10. i 11. januara 1989. godine, kad je ustala i podviknula svojom re{eno{}u: za spas Srbije Crna Gora bitku bije! Uzgred budi re~eno, ta se re{enost jasno videla izme|u Bo`i}a i srpske Nove godine u saglasju trista hiqada uspravnih i budnih, nasuprot pogurenih i uzaludnih iz dr`avnih jada i partijskog smrada, zabarikadiranog u Skup{tini Crne Gore, koji su, hteli ne hteli, morali da slu{aju kako narod Crne Gore slo`no peva: Opet ka`u, opet la`u da Srbija nema more! Ima more, ima more dok je Crne Gore! kao ~esti refren iz te januarske (vi{e tople, nego hladne!) no}i, koji je Podgoricu i celu Crnu Goru uve}ao za jo{ jednu odlu~nost kroz predstoje}u neminovnost:
757

Izbaci}emo, izbaci}emo mrcinu [to Srbima smrdi na Dediwu... U kontekstu ovih doga|aja, u ovom prikazu, jo{ jedna ~iwenica mora biti zabele`ena! Naime, upravo u Crnoj Gori dr Vojislav [e{eq ima naj{iru narodnu podr{ku iz vi{e razloga. Jedan od wih je, kao prvi po va`nosti, taj {to Srbi u Crnoj Gori, imanentno svojoj istorijskoj, dobro poznatoj, mudroj odva`nosti, u svojoj kolektivnoj narodnoj svesti uobli~avaju svoga Vo`da od Kara|or|eve hrabrosti i Wego{eve mudrosti! Do te mere da se otvoreno govori me|u radnicima, seqacima, omladinom, inteligencijom o li~nosti dr Vojislava [e{eqa uo~i Vidovdana! Malenkosti ovog autora je ~ast {to je, povodom ovoga, u naslovu ovog prikaza, morao, po nagovoru sopstvene savesti, da javno pozdravi: Sre}no ti vojvodstvo, vojvodo srpski! S druge strane, ni pozdrav re`ima nije izostao! Kako se i o~ekivalo od strane re`ima, dr Vojislav [e{eq je u decembru 1988. god. saslu{avan ravno ~etiri ~asa u beogradskoj policiji (koja uop{te nije beogradska!) i kasnije je podignuta nova krivi~na prijava zbog wegovih istupa: 1. u Udru`ewu kwi`evnika Srbije od 30. septembra 1988 god, kada je izgovorio pristupnu besedu u UKS; 2. izlagawa na Me|unarodnim susretima pisaca u Beogradu 20. oktobra 1988. god; 3. referata na simpozijumu Filosofskog dru{tva Srbije, u kome se dr Vojislav [e{eq bavio problematikom debrozovizacije dru{tvene svijesti. Jednopartijski re`im je redovno od 1981. godine nalazio de`urnu `rtvu u istinitom govorewu i pisawu dr Vojislava [e{eqa. Od trinaest kwiga dr Vojislavu [e{equ je jednopartijski totalitarni re`im sudski zabranio ravno sedam kwiga: 1. Hajka na jeretika; 2. Demokratija i dogma; 3. Veleizdajni~ki proces; 4. Disidentski spomenar; 5. Osvajawe slobode; 6. Kwige za loma~u; 7. Pledoaje za demokratski ustav. I neobave{tenom ~itaocu je jasno kakav je to dru{tvenopoliti~ki sistem koji sistematski uni{tava pojedince i narod, da bi pojedinci i narod izlazili ne samo kao moralni pobednici, ve} i kao putokazi kako treba daqe uspravno i}i, nasuprot (da citiram dr @arka Gavrilovi}a) pogurenim, kojima ki~ma nije napuwena ki~menom mo`dinom ve} najve}om hipokrizijom! Primer dr Vojislava [e{eqa to najilustrativnije potvr|uje i istovremeno poni{tava ceo dru{tvenopoliti~ki sistem pred istorijom! Ovo tim vi{e ako se ima u vidu da }e uskoro ~itaoci ~itati slede}e kwige dr Vojislava [e{eqa: 1. Horvatove usta{ke fantazmagorije; 2. Robija{ke meditacije; 3. Bal vampira; 4. Sizifovska sudovawa; 5. Fenomenologija balkanskog despotizma. Poku{avamo da uop{teno zaokru`imo (ogra|ujemo se od uop{tavawa koje je izraz neznawa!), dakle, poku{amo li da sagledamo permanentne koordinate vi{eslojnog intelektualnog anga`mana dr Vojislava [e758

{eqa, kako na sociolo{kom, tako i na planu politi~ke teorije, odmah }emo uo~iti ono {to smo mi sami, a to je jaz izme|u projektovanog sveta u istorijskoj svesti naroda, s jedne strane i ostvarenog svega na na{im prostorima, s druge strane. Kao {to je poznato, za premo{}avawe svakog jaza je potrebno, pored ve{tine, znawe. Ovo dvoje podrazumeva prethodno egzaktno upoznavawe terena na kojem je taj jaz produbqen, sa dobrim izgledima da, ne~iwewem samopoznaje, bude jo{ vi{e produbqen i repriza sunovrata naroda, kojih u dosada{wem toku dvadesetog veka nije nedostajalo, o ~emu istorija (koja je postala svojevrsna storija iz poznatih razloga tvrdoglavo }uti). Kako samopoznaja, pojedina~na i kolektivna, podrazumeva precizno istra`ivawe uslovnih me|uzavisnosti, bez ~ega svaki most pada u vodu, dr Vojislav [e{eq, logikom zakletog logi~ara, mudro{}u filosofa, pou~eno{}u najdra`eg u~iteqa, rekao bih i uz zvuke violine koje ~ujemo preko panonskih nizina i posle smrti violiniste, tako jednostavno i ujedno savr{eno elaborira u svojoj najnovijoj (zabrawenoj) kwizi, govore}i 17. i 18. marta 1988. godine na nau~nom skupu Aktuelni problemi Ustava i ustavnih promena, kojeg je organizovala SANU, izme|u ostalih i slede}im re~ima: Prethodno se moramo zapitati kako su ideje i ideologija, koje objektivno predstavqaju istorijsko nazadovawe u odnosu na evropski liberalizam i demokratske tradicije, uspjele da ovladaju glavama qudi, obuzmu {iroke mase stanovni{tva i postanu materijalna sila koja je omogu}ila titularima vlasti vremenski i stvarno neograni~enu vladavinu? Kako je mogu}e da se najogoqenija samovoqa predstavqa kao izvorna narodna voqa i jo{ da se narod dovede u situaciju da je na re`iranim mitinzima podr{ke pozdravqa sa istinskim ili glumqenim odu{evqewem (str. 50). Bez preciznih odgovora na ova dva pitawa, prisutna, u ve}oj ili mawoj meri, u svakoj glavi, ne mo`e se i}i napred, izuzmemo li iskorak u kolektivnu provaliju. Odgovori na ova dva pitawa podrazumevaju definitivnu debrozovizaciju dru{tvene svijesti, koju je na na{im prostorima, u srcu Otaybine, li~no pokrenuo dr Vojislav [e{eq! Kriti~ko preispitivawe li~nosti i dela Tita i sme{tawe te crne na{e stvarnosti u odgovaraju}i istorijski ram, sigurno ne}e pro}i bez posledica u posttitovskoj eri, koju je obele`ila ona odse~ena noga, za sva|u ostavqena, {to nam brojna razmimoila`ewa, kako na republi~kim, tako i na saveznim, dr`avnim i partijskim nivoima, ilustrativno potvr|uju u svakodnevnim vestima o doga|ajima, ~ija aktuelnost `ivi samo nekoliko ~asova, ili mawe. Toga je dr Vojislav [e{eq, sa svojim brojnim sledbenicima, kako u {irokim narodnim masama, tako i u intelektualnim krugovima, pa ~ak i u delu dr`avnih i partijskih rukovodstava, ukqu~uju}i, naravno, i deo svesne srpske politi~ke emigracije, duboko svestan i zato nedvosmisleno poru~uje sa tribine Udru`ewa kwi`evnika Srbije 30. juna 1987. godine, re~ima koje obavezuju: To {to }e mnogi od nas stradati kao `rtve jo{ uvijek jakog autokratskog pokreta, kome smeta na{a slobodna misao, i nije toliko va`no (str. 27).
759

Va`na je, dakle, istina koju nikakva wena suprotnost ne mo`e da nadomesti, bez obzira na rafiniranost, ovog ili onog oblika, iz prostog razloga {to je svako nadome{}ivawe te vrste {kolski primer privida i obmane u direktnoj opre~nosti sa logikom! Kako je govorewe istine najplemenitije `ivqewe, usagla{avawe moralnih kategorija na svim nivoima je neminovnost, bez obzira na stepen represija u dr`avi. To je jedan od razloga, {to su ideje dr Vojislava [e{eqa dobile javni legitimitet, s jedne strane, a s druge strane, dru{tvenopoliti~ki odnosi u dr`avi su dovedeni do kraja slepe ulice, koju je inaugurisala tajna vatikansko-kominternovska ruka. Ta poluodumrla vatikansko-kominternovska ruka jo{ uvek je za vratom `ivog naroda, u nameri da posledwi put stegne, ali, pitawe je dana kada }e mlitavo da sklizne nani`e. Tada }e bez titoisti~kog evolucionizma koji je, ustvari, najdrskiji primitivizam, na na{im prostorima dobiti autenti~nu va`nost i neposredno svedo~iti o nacionalnoj nebulozi, uo~i vi{edecenijskog buncawa, koje je posledica vi{evekovnog nacionalnog manipulisawa, o ~emu nam dr Vojislav [e{eq (potvr|uju}i u Otaybini dr Lazu Kosti}a u emigraciji!), otvoreno, bez zadr{ke svedo~i, podse}aju}i nas, slede}im re~ima: Zahvaquju}i ~iwenici da je glavnu srpsku etni~ku masu predstavqalo pravoslavno stanovni{tvo, te da su pravoslavqe i svetosavqe kroz du`i vremenski period bili jedini ~uvari i nastavqa~i tradicija srpske nacionalnosti i dr`avnosti, Hrvati su svoju nacionalnu svijest razvili i odr`ali prihvatawem srpskog za kwi`evni jezik, dakle napu{tawem kajkav{tine i ~akav{tine, te vje~itom manipulacijom s pounija}enim i pokatoli~enim Srbima kojima je sistematski nametana i rafiniranim metodama ulijevana svijest da su prelaskom na katoli~ku vjeroispovijest postali pripadnici druge nacije hrvatske. (str. 66) Da li se ovoj preciznosti mo`e na}i bilo kakva mawkavost? To bi potpisnik ovih redova `eleo da ~uje, prvenstveno od Hrvata, bilo s leva, ili s desna, svejedno, budu}i da su i jedni i drugi, kako nas istorija u~i, jedinstveni u srbo`derstvu, koje je posledica srbogladi. U svetlu ovih ~iwenica i slepci vide neustavne ustavnosti svih socijalisti~kih Ustava Jugoslavije, koja je, izme|u ostalog, zahvaquju}i i neustavnoj ustavnosti metastazirala, kao i sve bolesti ovog sveta, u Jugoslabiju! Podsetimo, posledwim ustavnim re{ewem iz 1974. godine (ina~e ~etvrti po redu Ustav od 1945. godine!), srpskom narodu je nametnuto preko jagwe}ih brigada apsurdno stawe, nepoznato u istoriji dr`ava i prava, u direktnoj suprotnosti sa me|unarodnom konvencijom, {to ne samo {to je nedopustivo, nego je i ka`wivo do te mere da, u nedostatku pravnih mogu}nosti, moralni imperativi (koji su stariji od svih dr`avno-pravnih!) name}u narodu jedinu neminovnost cepawe la`ne maske neustavne ustavnosti! Zbog ove neminovnosti u Otaybini se javqa briga nesrpskih naroda, koji dobro znaju da postoje}i odnos snaga mo`e da se odr`i jedino u slu~aju odr`awa totalitarnog sistema, ove ili one obojenosti, ba{ kao {to su duboko svesni da istinska demokratija mora da priznaje pravo mawine, a za to su Srbi najmawe krivi, iako su ~esto krivi i zbog toga {to ki{a (nastavak na 23 str) pada, kao {to su bi760

li krivi uo~i brionskog plenuma upravo u `onglirawu jedne partije, kada je Ko~a Popovi} ispao ve}i klovn nego {valer Aleksandar Rankovi} koji je tu re~ izgovarao kao {aler! Ustavne transformacije s partijske strane ipak zadiru u ste~ena prava pojedinih republika i pokrajina, iako ni Savez komunista ne mo`e da pru`i odgovor na pitawe: na osnovu ~ega su ta prava stekli Slovenci, Hrvati i [iptari? Me|utim, ne zadiru ni u pribli`noj meri koja je nu`na, a koju }e da odredi vi{epartijski sistem. Imaju}i ovo u vidu, zamagqivawe su{tine problema s partijske strane uop{te nije iznena|uju}e, ba{ u onoj meri u kojoj nije iznena|uju}e i sudsko zabrawivawe kwige dr Vojislava [e{eqa, pod naslovom Pledoaje za demokratski ustav. Da zakqu~im. Vojvodi srpskom dr Vojislavu [e{equ sud je zabranio sedmu po redu kwigu. Kako je narod svestan da mutivode mutna kola vode, upravo }e narod sudu da zabrani budu}e zabrane kwiga! To je ~iwenica sa kojom }e morati svako da se suo~i o~i u o~i! Pristizala su mi i anonimna pisma kao karakteristi~an fenomen totalitaristi~kih i autokratskih dru{tava. Radi ilustracije te pojave navodim nekoliko tih tekstova. Prvo je anonimno pismo upu}eno sudiji V. Danilovi}u iz Beograda 27.07.1987, zaprimqeno u Okru`nom sudu 28.07.1987. i pridru`eno spisu, a napisano povodom zabrane moje kwige Disidentski spomenar: Danilovi}u, Posle va{e katastrofalno pogre{ne presude u slu~aju onog pretu~enog penzionisanog generala, uvidela sam ja, i moji prijateqi, da se tu ima posla sa ograni~enom, izdajni~kom, indoktriniranom komunizmom, osobom. Dolazile smo na nekoliko va{ih su|ewa, i potvrdile to mi{qewe. Sada, me|utim, oko zabrane [e{eqeve kwige, ili kwiga, ta~no vidimo da su vam dani odbrojani. Dr [e{eq u`iva nepodeqene simpatije me|u jugoslovenskim intelektualcima, i da}e Bog da on, ~im nam sloboda sine, postane ne samo vode}i demokratski politi~ar, nego je nedvojbeno da }emo u wemu dobiti najve}eg predsednika prve slobodne i istinske prave Vlade. A vi, i vama sli~ni, iz Ve}a Osnovnog suda u Mariboru, gde je gotovo sve uz Katedru, berite uskoro ko`u na {iqak. I u Splitu vas debelo preziru. Naravno, ipak }ete vi posle [uvara, Vrhovca, Qubi~i}a, Mitevi}a, Vlasija. [to se ti~e Hamdije Pozderca, kako sami sebi niste gadni! Odvratni! Slede}e je, potpisano pseudonimom Hasan Mirilovi}, naslovqeno na Javno tu`ila{tvo u Mariboru i datirano 2. avgusta 1987. godine u Beogradu: Pro~itav{i Pismo dr [e{eqa drugu Hamdiji Pozdercu, `elim da ka`em da ste to Pismo nepotrebno zabranili jer, ~italac bi morao biti totalno slep pa ne primetiti: 1. Kontradiktornost [e{eqa da je Pozderac nacionalista a u isto vreme da za miqenika ima (pra)uzro~nika [e{eqevih stradawa pravoslavca,
761

2. Nejasno}u po kojoj proisti~e da se [e{eq gordo odrekao pomilovawa i odle`ao robiju do posledweg dana, a taj dan (i taj sat) bi do{li u neko budu}e vreme, 3. Bezo~nost [e{eqa koji u Hamdiji vidi plagijatora i kriminalca ali mu savetuje da grehe svali na lektora i korektora, 4. Greh zbog zaklawawa za hri{}ansko milosr|e a mr`we zbog Petra (Hamdije) i Svetog Petra (~itav jedan narod), 5. Glupost u verovawu da ima ma ko pod ovim nebom kome se ne gadi na albanski komunizam a ne povra}a i prolita na Homeinijev islamizam, i 6. Irealan, sre}om, [e{eqev strah od istrebqewa ma kog dela na{eg naroda i sa ma koje na{e teritorije. Znate li da ni koze jo{ nisu istrebqene?! O manipulaciji narodom, istorija je ve} rekla svoje: jedni su ostavqani na ratnom zgari{tu. Pasli su travu i vukli plugove. Crkavali od crvqivih rana na ple}ima. Drugi su dobili zamkove, pune ambare, besne kowe, livade i oranice, dobili celu Vojvodinu. Onda su, u mrklu no}, desetine hiqada stanovnika Sanyaka, Makedonije i Crne Gore dobili paso{ i konopac pa da biraju. Pa ih je danas u Sanyaku mawe, u Makedoniji su prore|eni a u Titogradu ih, recimo, skoro i nema. Zato su u Turskoj, tvrde u Istambulu, ~etvrtina na{i qudi. A mi suze lijemo nad odnaro|avawem Turaka u Bugarskoj! Ti qudi su na{i, vole nas a deseto koleno govori na{, {e{eqevski jezik. Bosanci se sele i danas. Samo neki imaju i gde i ra{ta. U Beogradu je i mediokritetima butulijska karijera obezbe|ena. Drugi nemaju kud. U Beogradu ima Jevreja i Bugara, Rusa i Amerikanaca, Kineza i Japanaca, ali dela na{ih naroda nema. Dok je jo{ hri{}anskog milosr|a bilo i bilo ih je (Bajraktarevi}, Begovi}, Yumhur...) bosanska predstavni{tva i savezne ustanove ih nemaju. Za wih, kao i za Hamdiju, nema kqu~a ni rotacije! Krajwi domet im je gradska ~isto}a. Drznu li se ne~eg vi{e, strada}e u saobra}ajnoj nesre}i. I nikog zbog toga ne}e, kao za onu nesre}nu Merimu Isakovi}, zvati ni na saslu{awe niti ga osuditi. Tako su i carina i gradska ~isto}a etni~ki ~iste. Ali se zna kako. A SUP, SIP, komore, udru`ewa, savezi, zajednice... sve je jugoslovensko bez ijednog, iz odre|enog dela, Jugoslovena. Pa vi vidite koga! No uprkos svemu, gens una sumus, dru`e tu`ilac. Uz pismo Hamdiji, [e{eq se `ali da mu je paso{ oduzet. O tome bih mu poru~io slede}e: 1. U Beogradu mu nije tako nezgodno. Izdaje kwige jer ima od ~ega, 2. Javno ga kude, tajno podr`avaju, 3. Slobodniji je nego ma gde na svetu, 4. U Beogradu bi drugi odavno skapao i 5. Iz Beograda ga nikada ne}e izru~iti.
762

Ja cenim [e{eqev talenat. Voleo bih da shvati da se ne bih smeo kladiti na ~ijoj je strani vi{e Hamdijinog naroda, Hamdijinoj ili [e{eqevoj. Bio bih sre}an da se [e{eqova ingenioznost upotrebqava a ne zloupotrebqava. U to ime ga pozdravqa (ako smem re}i wegov), Tre}e mi je li~no upu}eno, a datirano je 13. septembra 1987: P.G. Profesore, Do ruku mi je danas do{lo va{e otvoreno pismo od 9. III 87. g, koje ste naslovili Hamdiji Pozdercu, p. predsedniku Predsedni{tva SFRJ, jednom od bliskih Titovih saradnika, koji dosledno wemu, nastavqaju istom praksom primene obmana, falsifikata, blefa, la`ne propagande, uzurpacije i zloupotrebe vlasti, terora i lopovluka. U va{em pismu optu`ujete Hamdiju za kwi`evni plagijat, za podr{ku panislamizma. Ovih dana neprestano se objavquju podaci o grandioznim malverzacijama sa menicama bez pokri}a u iznosu preko 90.000 starih milijardi dinara u bosanskom kombinatu Agrokomerc, kojima su kumovali gen. direktor kombinata Fikret Abdi} i Hakija Pozderac, brat Hamdijin, ina~e oba (Fikret i Hakija) ~lanovi federacije, odn. Saveta federacije SFRJ. Kao {to {tampa tvrdi, ovako grandiozne mafija{ke operacije, bez presedana u celom svetu, mogle su biti izvedene zbog toga, {to su ~lanovi porodice Pozderac i Abdi} dr`ali najosetqivije kqu~ne polo`aje i {to su postavqali i dirigovali funkcionerima mnogih banaka, op{tina i Slu`be dru{tv. kwigovodstva. Cela je zna~i Bosna kao republika pod vla{}u bra}e Pozderacfalsifikatora i kriminalaca, kojima Yon Dilinger i Al Kapone ni izdaleka nisu dorasli. Nije ni ~udo, jer im je ideolog i {ef bio Josip Broz-robija{, ma{inbravar, svetski talentovani rekorder za falsifikate, obmane, genocidni teror, pqa~kawe ~itavih nacija, drskih prevara na{eg i svetskog javnog mnewa, iskori{}avawa, a potom podvala Staqinu, Molotovu i Kominterni, a potom i ^er~ilu, Ruzveltu, Kraqu Petru, [uba{i}u... Jugoslaviju je sa svojim Hamdijama materijalno do maksimuma koristio u svrhu li~nog boga}ewa i pla}awa basnoslovno velikih iznosa za finansirawe wegovih super luksuznih putovawa po celoj na{oj planeti, na koja je naizmeni~no vodio i svoje gaulajtere, svoje glupe, verne Hamdije iz svih wegovih republika i pokrajina. Ovaj kriminalac, zlo~inac doveo je prezadu`enu Jugoslaviju na rub finansijskog kraha, a wegova borba za vlast, koju ovaj Minhauzen-hoh{tapler naziva narodnooslobodila~kim ratom usmerena je od wega bila da se Srbiji nanesu {to ve}i gubici u qudskim `ivotima i svim vidovima zakulisnih mera za sistematsko, maksimalno slabqene Srbije. Osim Dra`e Mihajlovi}a, ovu wegovu podmuklu politiku nisu mogli ni da naslute wegovi tada{wi srpski vojni i politi~ki rukovodioci, birani i favorizovani po {to ni`em rangu obrazovawa, ~esto i potpuno nepismeni, kojima su posle zavr{etka rata u novoj Titovoj Jugoslaviji obe}avani najve}i vojni i politi~ki polo`aji i funkcije.
763

Pojedinci koji su ovu politi~ku taktiku eventualno prozreli, za vreme rata i kasnije, bili su diskretno likvidirani, a kasnije velikodu{no samo skidani sa svojih polo`aja. Tom umi{qenom i sistematskom selekcijom uvek je bila i dandanas situacija da najodgovornije kadrove Srbije predstavqaju qudi prirodne inteligencije sa najni`im nivoom op{teg i stru~nog obrazovawa bez ikakvog li~nog morala, skloni kao i wihov idol Tito samo blefirawu, obmanama, li~nom boga}ewu i arsenalu svih vrsta kriminala. Posledica svega ovoga je i slu~aj {to je mala Srbija, sa preko milion i pet stotina hiqada palih `rtava (tri puta vi{e od Engleza i Amerikanaca zajedno), srazmerno stanovni{tvu vi{e od Rusa, zauzela neslavno prvo mesto u svetu po broju izgubqenih qudskih `ivota u posledwem ratu, a i po svim ostalim ratnim posledicama, do`ivela najcrwu tragediju u istoriji svog postojawa. Kao najve}i apsurd danas u svetu stoji i bolna stvarnost da taj veliki ratni zlo~inac, tobo` za{titnik radni~ke klase, prkosno, poput najve}eg i najrazvratnijeg faraona 20. veka jo{ uvek mirno le`i u grobnici na Dediwu, koja po luksuzu i tro{kovima podizawa i odr`avawa i siroma{tvu radni~ke klase ~ijim je parama podignuta, predstavqa svojevrstan apsurd i presedan. Kao stra{na ironija zvu~i i to da je toj istoj radni~koj klasi, wegovom krivicom dovedenoj do prosja~kog {tapa, taj isti bolesni megaloman i avanturista, u vreme kad se borio za vlast, obe}avao: slobodu, po{tewe, pravdu, prestanak eksploatacije radni~ke klase, wen procvat kroz puno vrednovawe rezultata rada. Obe}avao je ~ak i besklasno dru{tvo ali kao ovejani mangup, nije rekao da sve to ne}e va`iti za wega i wemu podani~ki verne pa{e i suba{e po wegovim republikama i pokrajinama. No, istorija neumitno kora~a tragom egzaktnih istina. I Kurtu Valdhajmu, ratnom zlo~incu, po{lo je za rukom da obmane ceo svet i kao gen. sekretar Ujediwenih nacija, bude {ef Svetskog parlamenta. U tom svojstvu nije propu{tao prilike da svom kolegi iz Jugoslavije deli komplimente o velikodr`avni~koj mudrosti i t. sl. Po ideologiji i metodama sli~ni i zbog zajedni~ke qubavi prema Austriji, o~igledno da su se dobro poznavali i ra~unali na uzajamnu podr{ku i pomo} u vreme kad ih Pravda Istorije bude demaskirala i pozvala na odgovornost i polagawe ra~una o wihovom radu, zlo~inima, patolo{kim vidovima kriminala i istorijski nezapam}enim genocidnim zlo~inima u prvom redu nad narodom Srbije, Jugoslavije. Gosp. profesore, Vi ste, kao vatren pobornik istine, javno, preko {tampe i drugim vidovima izlagawa, me|u prvima, a po meni prvi, od{krinuli veo tajnosti nad nedelima Josipa Broza, koja po srazmeri i gnusnosti, u ovom 20. veku, spadaju u rang suludog vo|e III Rajha, Adolfa Hitlera. Budite ponosni time {to ste u~inili. O~ekivali ste i ponosno, dostojanstveno odrobijali kaznu dana{weg vladaju}eg re`ima, kome su dani odbrojani, jer je uvek dosti`no {to Wego{ re~e: kome snaga u topuzu le`i, tragovi mu smrde ne~ovje{tvom. Istorija je puna dokaza neumitnosti ove, uvek osvedo~ene istine.
764

Znala~ki, argumentovano, na visoko akademskom nivou ukazujete na haoti~an politi~ko-privredni polo`aj Jugoslavije, posebno Srbije u woj. Navodite uzroke tome. Zahtevate detitoizaciju i dekardeqizaciju. Ukazujete na potrebu da se Tito, centralna li~nost i glavni krivac srpske i jugoslovenske tragedije, kona~no mora hitno staviti na optu`eni~ku klupu. Zar sumwate da, osim {ake komunista prezrenih qudi svi ostali Jugosloveni ne misle isto kao i vi? Vi ste g. [e{equ dostojni divqewa! @iveli nam jo{ sto godina, a u Istoriji sigurno i vekovima! P.S. Sumwam da }e Titovi mangupi dozvoliti da vam ovo pismo bude uru~eno. To li~i na wih. Oni se pred kraj ose}aju kao rawene zveri, boje se i vlastite senke. Ako wihovim nehatom pismo i primite, bi}e mi drago, jer i vama je, zbog svakovrsnog maltretirawa u ovoj slobodnoj, nesvrstanoj socijalisti~koj Jugoslaviji itekako potrebna moralna podr{ka i satisfakcija. Bi}u sretan da vas pozdravim u budu}oj Jugoslaviji, koja }e automatski postati sretna onog trenutka kad postane dijametralno razli~ita od dana{we! ^etvrto je naslovqeno sa: Srpskom junaku Vojislavu [e{equ i potpisano sa Dru{tvo srpske omladine Slobodna Srbija: Upu}ujemo na{e najiskrenije ~estitke za va{ prijem u Udru`ewe kwi`evnika Srbije. @elimo da i daqe nastavite borbu za slobodu Srpskog naroda, i za stvarawe nezavisne Srpske dr`ave. Imate punu podr{ku Srpske omladine iz Beograda. @ivela Srbija ! Uz sve to ~ini mi se interesantnim ukazati na anketu koju su za qubqansku Mladinu vodili Svetlana Vasovi} i Igor Mekina, objavqenu pod naslovom Usamqena opozicija i nadnaslovom Disidenti u socijalizmu: Ako bi iz svih razli~itih predloga na{ih anketiranih sagovornika poku{avali sastaviti politi~ki sistem udru`ene opozicije dobili bi ~udovi{nu konstrukciju. Uprkos svemu, na{i disidenti imaju zna~ajnu ulogu. Za{to? Disidenti su danas realnost skoro svih socijalisti~kih politi~kih sistema. Sama re~ disident poti~e od latinskog glagola dissidens, i prvobitno je ozna~avala pripadnika dr`avno nepriznate vere i onoga koji se otcepio od neke verske, kasnije politi~ke zajednice. Otpadnik je nekako suvi{e grub izraz koji ima u socijalisti~kim politi~kim sistemima svoje opravdawe u zna~ewu od ot-padnik postaje to upravo zbog praznine oko onoga od ~ega je odstupio. U pluralisti~kim politi~kim sistemima, naime, disidente u pravom zna~ewu te re~i ne sre}emo. Razlog za to je ideolo{ka tolerancija i mogu}nost prelaska u razli~ite politi~ke tabore, bez u socijalizmu nu`nog otpadni{tva... Disidenti u socijalizmu su, u su{tini, nekakav logi~an korelat monolitnom politi~kom sistemu. Disidenti obi~no nisu nezadovoqni pojedinci za kojima bi krenuo neko drugi, niti se po svojim politi~kim
765

uverewima razlikuju su{tinski od ostalih dr`avqana. Ono {to ih razlikuje od ostalih je pre svega wihova spremnost da se izla`u pritisku politi~kog sistema koji ne priznaje tr`i{te ideja i razli~itost mi{qewa. Ipak, to je samo jedna vrsta disidenata. Druga vrsta disidenata se u socijalisti~kim politi~kim sistemima producira kao sporedni rezultat dnevno politi~kih bitaka. Paradoksalna je situacija da su brojne jo{ doju~era{we vo|e stavqene u polo`aj disidenata protiv svoje voqe. Pogledajmo samo slu~aj ^ehoslova~ke. Svi koji su se pre sovjetske intervencije u ^ehoslova~koj slagali sa politikom partijskog vrha, bili su posle ispadawa iz nomenklature osu|eni na disidenstvo. U takvom polo`aju su se na{li Jir`i Hajek, ministar spoqnih poslova, Ota [ik, ministar za privredu i sam prvi sekretar CK KP^ Aleksandar Dub~ek. Najnovija doga|awa u srpskoj partiji slede istu logiku. Jo{ doju~era{wi pobednici postaju danas pora`eni. Po{to je Dragi{a Pavlovi} izgubio bitku sa Slobodanom Milo{evi}em politi~ki polo`aj i odnosi snaga ga sve vi{e stavqaju u polo`aj disidenta... Istorija socijalizma je istorija grubih borbi za vlast. Okrutnost, dodu{e, nije nikakva posebna odlika socijalizma, iako socijalizam sa politi~kim sistemom koji nema izgra|enih osnovnih demokratskih tekovina minulih perioda uve}ava okrutnost. Disidente ne sre}emo u sistemima koji omogu}avaju prelaske u druge politi~ke tabore i koji se temeqe na vladavini ve}ine i na po{tovawu prava mawine. Tako idejna razmimoila`ewa i razli~ite politi~ke perspektive postaju razlog za progawawe i iskqu~ivawe jo{ doju~era{wih istomi{qenika. Rezultat takvog sistema je, naravno, katastrofalan... Jo{ sa stanovi{ta racionalne politike, potpuno je besmisleno odbijati one koji bi jo{ uvek u~estvovali u procesima odlu~ivawa. Iskqu~ivawe protivnika iz politi~kog `ivota stvara {tetu na obe strane vladaju}e elite postaju neodgovorne, disidenti koji skoro da nemaju mogu}nosti da svoje poglede provere u praksi postaju nekriti~ni. Za dru{tvo kome je potrebna sposobna politika to je naravno, katastrofalno, a naro~ito u sistemu gde politika dominira svim sferama dru{tvenog `ivota. Disidenti su kod nas destilat politi~kog monolitizma. Ipak im je na neki na~in i pored wihove malobrojnosti data zna~ajna uloga. Oni su na mestu koje je u pluralisti~kim politi~kim sistemima dodeqeno opoziciji i tako su skoro vr{ioci du`nosti politi~kog protivnika. ^iwenica je da su disidenti stavqeni na mesto opozicije je izuzetno zna~ajna za wihov vlastiti polo`aj. Kao protivnici koji su osu|eni na to da svoje poglede nikada ne}e mo}i realizovati u praksi, ~esto sa svojim pogledima zapadaju u krajnost i pojednostavqivawe. Naro~ito zbog toga {to osim svog disidentskog polo`aja nemaju skoro ni{ta drugo i upravo ih taj polo`aj nagoni na spektakularne akcije kojima privla~e pa`wu javnosti. Disidenti danas u Jugoslaviji predstavqaju nekako zatvoren krug. Wihovi pogledi na krizu, na politiku i sistem imaju velike prakti~ne razlike i ne bi se moglo re}i da disidenti predstavqaju nekakvu udru`enu opoziciju. Zanimqivo je da najvi{e disidenata ima u Beogradu, a
766

u Sloveniji skoro da ih i nema. To proisti~e iz ~iwenice da je Srbija imala strana~ki podeqenu istoriju i netolerantne klime. U Sloveniji su politi~ki protivnici tako|e primetni ali su ukqu~eni u sistem. U Beogradu je situacija druga~ija. Disidenti su po pravilu bez posla i pre`ivqavaju rade}i na crno, prevode}i i od pomo}i srodnika. Pojedini se bave izdavawem kwiga. Svakako da je nizak prag tolerancije to {to razlikuje beogradsku disidentsku scenu od slovena~ke, pa je i to razlog za ne{to radikalnije zahteve samih disidenata... U ~etiri kratka intervjua izabrali smo one protivnike koji bi se lako mogli nazvati disidentima. Ono {to nas je zanimalo je, pre svega wihov politi~ki program, odnosno pogled na izlaz iz krize. Odgovori koje smo dobili neobi~ni su, mo`da radikalni, za nekoga neprihvatqivi ili ~ak sme{ni. U wihovim izjavama se mo`e na}i dosta toga {to je prihvatqivo, a jedino neprijatno u{ima politi~kih mo}nika. I verovatno je pravo vreme da kona~no skinemo zabranu sa onih ~ija se imena i wihove zabrawene ideje uvek iznova pojavquju u javnosti. Da ih postavimo na mesto koje im pripada bez nekriti~nih ovacija ili odbijawa. Ve} u samoj osnovi komunisti~ki sistem nosi klice krize, tako da se svi komunisti~ki sistemi u svetu razvijaju kroz kontinuiranu krizu. Nikada ne nalaze puteve iz te krize i neprestano vode ratove protiv neprijateqa, neprestano re{avaju ekonomske probleme i nikada ih ne re{avaju. Ta dru{tva vrlo o~igledno stagniraju i nikada ne mogu dosti}i razvijena dru{tva sa kapitalisti~kim dru{tvenim sistemom. Osnovni razlozi krize kod nas su jednopartijska politi~ka diktatura, kult li~nosti Josipa Broza, voluntarizam u ekonomskoj sferi, odsustvo gra|anskih sloboda i privatne inicijative... Politi~ko ure|ewe bi moralo biti demo kratsko, a to pretpostavqa parlamentarni politi~ki sistem, vi{e partija i garantovawe osnovnih prava i sloboda ~oveka. [to se ti~e federalnog ure|ewa Jugoslavije smatram da broj federalnih jedinica treba smawiti na broj jugoslovenskih naroda, a to zna~i da bi kao republike postojale Srbija, Hrvatska i Slovenija. Tek tada mo`emo govoriti o federalizmu i o pravu naroda na samoopredeqewe, ukqu~uju}i i otcepqewe... To bi bilo najjednostavnije i najracionalnije re{ewe nacionalnog pitawa, pa bi ga tako mogli kona~no skinuti sa dnevnog reda i posvetiti se ne kim zna~ajnijim pitawima, pre svega pitawima demokratije. Skup{tina takve dr`ave bi bila dvodomna. Dowi dom bi bio dom svih gra|ana, poslanici bi bili izabrani po osnovi proporcionalnog sastava dr`ave, gorwi dom bi bio sastavqen iz federalnih jedinica i tu bi jedinice bile zastupqene ravnopravno. Sada imamo u su{tini jednodomni parlament, jer dvodomni zahteva saglasnost oba doma prilikom dono{ewa odluka... (V. [e{eq) D. Bogavac: Mislim da je glavni problem u obrnutoj dru{tvenoj piramidi. Umesto da sva struktura proizilazi iz ekonomije imamo jo{ uvek staqinisti~ki koncept dru{tva gde politika odre|uje sve ostalo. Tako se stvara dru{tvo koje je potrebno braniti jednopartijskim sistemom, vojskom i policijom. Dru{tvo nije sposobno za reprodukciju jer `ivi samo zbog ispravqawa neprestanih gre{aka.
767

Izlazak iz krize je samo u demokratizaciji koju ja zami{qam na osnovi neposrednih izbora, koji bi na polo`aje u republici i federaciji doveli prave predstavnike naroda. Kriza bi bila re{ena vrlo brzo jer bi demokratizacija ve} u prvoj fazi pokazala nu`nost preduzimawa slede}ih koraka. U Jugoslaviji bi danas bilo potrebno uspostaviti protivte`u vladaju}oj oligarhiji na taj na~in {to bi se iz postoje}ih demokratskih grupa, grupica, alternativnih pokreta i pojedinaca oformila jugoslovenska opozicija. Ona bi omogu}ila jugoslovenskom narodu artikulaciju i odbranu wegovih istinskih interesa. Pokret moramo ujediniti samo oko nekih osnovnih pitawa. Osnovni zahtevi pokreta bi morali pre svega biti: 1) slobodni izbori; 2) pravo na samoorganizovawe gra|ana; 3) ukidawe verbalnog delikta; 4) ozakowewe prava na {trajk; 5) na~elo klizne skale (rast plata u skladu sa inflacijom). Sve grupice unutar opozicije bi se ujedinile na osnovi tih pitawa pa bi unutar opozicije delovale autonomno. Danas je skoro nemogu}e na}i nekoga ko bi, poput Gorba~ova, proveo potrebne promene. Takva opozicija bi kod nas bila nekakav kolektivni Gorba~ov. Pored toga, morali bi garantovati ravnopravnost svih oblika vlasni{tva, privatne svojine, dok bi dru{tvena morala pretrpeti odre|ene korekcije da bi bilo jasno ko za wu odgovara. Skup{tinski sistem bi morao imati tri ve}a. Prvo ve}e bi ravnopravno zastupalo sve republike (bez pokrajina), drugo ve}e sve gra|ane bez obzira na nacionalnost, a morali bi imati i tre}e ve}e ve}e proizvo|a~a, predstavnika radni~ke klase. Istovremeno bi bilo potrebno ukinuti predsedni{tva republika i federacije, koja u su{tini omogu}uju samo dvovla{}e. P. Im{irovi}: Glavni uzrok krize je politi~ki monopol SKJ i birokratski monopol vlasti i politike koja je rezultat tog monopola. Godine 1968. je do{lo do otpora protiv tog monopola i sve do 1973. otpor se izra`avao kroz veliki broj {trajkova, te idejama da treba uzeti sudbinu dru{tva u svoje ruke. Pretpostavka za politi~ku demokratizaciju je pravna dr`ava, politi~ki pluralizam i nezavisna {tampa. Ure|ewe dr`ave bi moralo biti demokratsko, {to zna~i politi~ku demokratiju i dr`avnu ili dru{tvenu svojinu nad sredstvima za proizvodwu u potpuno po dru{tvqenoj dr`avi, {to je mogu}e ostvariti samo demokratizacijom... Oblik skup{tine nije tako zna~ajan kao sama politi~ka su{tina potpuno slobodni izbori, sloboda politi~kog organizovawa, politi~ki programi, wihovo pripremawe i predstavqawe javnosti. Na taj na~in bi se razjasnilo i pitawe oblika skup{tine. Nacionalno pitawe je mogu}e re{iti samo doslednim po{tovawem prava na samoopredeqewe i otcepqewe. Bez toga nije mogu}a ravnopravna zajednica naroda i narodnosti, narodnosti su mistificiran termin, radi se o nacionalnim mawinama. Ako se bilo kom narodu zabrawuje ostvarivawe prava na samoopredeqewe nu`no dolazi do sukoba, po{to je taj narod nasilno zadr`an u odre|enoj zajednici. Lewin je za socijalisti~ku dr`avu tvrdio da je to bur`oaska dr`ava bez bur`oazije. Nama kao izvornu socijalisti~ku dr`avu nude bur`oasku diktaturu bez bur`oazije, iako je parlamentarna demokratija bez bur`oazije primeren politi~ki oblik socijalisti~ke radni~ke dr`ave.
768

Da li se ose}am kao disident? Disident od ~ega! Disident je neko ko je otpadnik, ko se udaqio... Po meni disident je dr`ava, disident je partija. Dr`ava je disident u odnosu na radni~ki pokret, socijalizam, marksizam.. M. Mili}: Glavni uzrok dana{we krize je jo{ uvek nacionalizam i koncept refeudalizacije dru{tva. Partija je ukinula sve slobode, pravo na organizovawe, ignori{e ekonomske zakonitosti i vratila nas je u sredwi vek. Potrebno je radikalno promeniti politi~ki sistem. Sve {to je Jugoslavija uspela da izgradi do 1961. nacionalizam je uspeo da sru{i. I to ne nacionalizam naroda, ve} nacionalizam politi~ara. Nosilac nacionalizma je recimo Milo{evi}, a ne [e{eq koji nema nikakvog politi~kog uticaja. Izlazak iz krize je mogu} samo sa vi{epartijskim sistemom. Po Marksu socijalizam mo`e biti feudalan, reakcionaran, demokratski, nau~ni... S obzirom na to na{ socijalizam je reakcionaran. Zato je u ovom vremenu potrebno stvarati demokratsku klimu koja bi ustavotvornoj skup{tini omogu}ila dono{ewe novog, demokratskog ustava, u kome bi qudska prava bila po~etna ta~ka svega ostalog. Sada smo u istom polo`aju u kome je bio Sovjetski Savez 1928. godine. Kriza }e nas dovesti do policijske ili do demokratske dr`ave. Skup{tinu treba organizovati tako da postoje dva doma. Prvi, dom proizvo|a~a, ne bi smeo biti organizovan teritorijalno, ve} na osnovu delegirawa iz cele Jugoslavije. Taj dom bi bio nosilac socijalnih interesa i istovremeno bi kontrolisao politi~ke odluke. Drugi dom bi bio politi~ki dom ~ija nadle`nost bi bila garantovawe politi~kih prava. Ekonomski dom proizvo|a~a bi morao vr{iti ekonomski nadzor, a tako|e i nadzor nad vojskom. ^emu na primer armiji slu`e ginekolo{ka i de~ija odeqewa u bolnicama? To je elitizacija vojske, odvajawe od dru{tva i nejednakost prava u socijalnoj za{titi. Vojska mora biti racionalna, od ukidawa bora~kih, pa sve do uskla|ivawa vojnih i civilnih penzija. Ne smemo dozvoliti orvelovsku situaciju da vojska bude ravnopravnija od ostalog dru{tva. Na kraju krajeva, ministar vojske bi morao da bude civilna li~nost koja bi postupala racionalno i koja bi oslobodila armiju ginekolo{kih i de~ijih odeqewa, penzionera, hotela i domova za odmor. Vojska mora deliti svoju sudbinu sa dru{tvom. U suprotnom, to je birokratska kasta koja je zainteresovana samo za vlastite interese i koja dru{tvu name}e militarizaciju... Ve} ovih nekoliko odgovora na pitawa o celishodnosti politi~kog ure|ewa, a naro~ito o organizaciji skup{tinskog sistema pokazuju nam velike razlike koje postoje izme|u pojedinih autora, te nedora|enosti koncepata. Te{ko je od pojedinaca o~ekivati izgra|en politi~ki model, ali nas kod svih disidenata iznena|uju izjave koje su nekako sli~ne izjavama na{ih politi~ara. Bogavac jo{ uvek smatra da je komunista i pristalica je tre}eg ve}a proizvo|a~a i nekakvog narodnog fronta svih opozicionih snaga. Mili} zahteva isto tako ve}e proizvo|a~a, a Im{irovi} bi skup{tinski sistem najradije prepustio slobodnim izborima bira~a, da oni odre|uju formu skup{tine, a smatra da je va`na samo su{tina.
769

[e{eq se od disidentske trojice razlikuje po radikalnom suprotstavqawu sistemu. U svom razmi{qawu samoopredeqewe nudi tek po{to nekim jugoslovenskim narodima oduzme nacionalne atribute. O~igledno je da obja{wewe o unutra{wem neprijatequ u slu~aju ovih disidenata ne mo`emo koristiti. Wihove ideje i pored potkrepqenog razmi{qawa sadr`e jo{ uvek dosta nedora|enosti i name}u brojna pitawa... Pa ipak, da li je sve to dovoqno da sa qudima koji o politi~kom polo`aju razmi{qaju svojom glavom i sa dosta gra|anske hrabrosti postupamo kao sa politi~kim protivnicima? Disidenti su danas na mestu opozicije iako ne poseduju sredstva koja bi stawe su{tinski promenila. Ako nastupaju sa svojim razmi{qawima a ne sa silom, ne bi smeli biti anatemisani. Wihovo anatemisawe iz normalnog `ivota ih na kraju krajeva gura u jo{ ve}i radikalizam. Jo{ vi{e iznena|uje wihova usamqenost u slu~ajevima u kojima se autori sami deklari{u kao socijalisti ili komunisti. Disidenti danas nisu gotovo nikakva opasnost politi~kom sistemu. Razli~itost wihovih izjava i ~iwenica da nastupaju mirno {tampaju}i i zastupaju}i svoje ideje, to potvr|uje. Ono {to za sistem predstavqa opasnost jeste wegova vlastita disidentska pozicija. Prazan prostor oko jedinog mogu}eg izbora zna~i otu|enost onih koji disidente guraju u stranu. Ako bi iz svih razli~itih ovde izre~enih predloga poku{ali sastaviti politi~ki sistem udru`ene opozicije kako je zami{qa Bogavac, dobili bi ~udovi{nu konstrukciju. Dvo i trodomne skup{tine, voluntaristi~ko `onglirawe republikama... nikakvog jedinstva nije mogu}e na}i, osim najjednostavnije ~iwenice da su disidenti danas opozicija prema vlasti i da ne predstavqaju nikakav politi~ki tabor istomi{qenika. Svi ti disidenti koji prisustvuju sudskim procesima, koji se vode protiv wihovih kolega ne mogu sedeti zajedno... U antrfileima istog teksta objavqeno je slede}e: Dr Vojislav [e{eq, ro|en 1954. godine. ^lan je Izvr{nog odbora Filozofskog dru{tva Srbije. Po politi~kom ube|ewu je demokrat i liberal. Etiketiran je kao anarholiberal, ultra-levi~ar, staqinista i trockista. Kasnije ga ozna~avaju pre svega kao srpskog nacionalistu. Bio je godinu i deset meseci u Zeni~koj kaznionici. Ve} tri godine je bez posla. Nema stalnih prihoda niti mogu}nosti za zapo{qavawe. @ivi od {tampawa svojih kwiga koje zabrawuju. Deo kwiga uspeo je da proda jo{ pre zabrane i od tih prihoda `ivi. Objavio je devet kwiga, od kojih su pet zabrawene. Posledwa kwiga ima naslov Kwige za loma~u i tako|e je zabrawena. Dr Vojislav [e{eq: Vlast se bori protiv mene na vrlo neobi~ne na~ine. Godine 1978. polo`io sam voza~ki ispit u Olovu, kod Sarajeva. Godine 1984. sam ostao bez voza~ke dozvole koja je nestala prilikom mog hap{ewa kako, to jo{ ni danas ne znam... Mo`da je ostala na Fakultetu politi~kih nauka. U maju pro{le godine Op{tinskom Sekretarijatu za unutra{we poslove u Olovu sam poslao zahtev da mi izda potvrdu o polo`enom ispitu da bih na osnovu we dobio novu legitimaciju. Po{to po770

la godine nisam dobio potvrdu iako su mi telefonom obe}avali da }e je poslati, pisao sam republi~koj Upravi za unutra{we poslove i dobio sam odgovor da nikad nisam polagao ispit, da nikad nisam bio prijavqen u Olovu, te da me nema u kartoteci o ispitima... Predsednik komisije pred kojom sam 1978. polagao ispit bio je komandir stanice milicije u Olovu, dozvolu mi je potpisao tada{wi sekretar Sekretarijata za unutra{we poslove u Olovu... Dr Vojislav [e{eq: Danas nisam vi{e disident ja sam otvoreni politi~ki protivnik jugoslovenskog politi~kog sistema i komunisti~kog ure|ewa. Pristalica sam gra|anske demokratije, ideologije liberalizma i vi{epartijskog sistema. Du{an Bogavac je ro|en 1931. godine. Novinar je i ve} sedam godina gotovo ni{ta ne mo`e objavqivati. Do 1971. bio je urednik Komunista. Izdao je kwigu sa teoretskim pogledima na krizu jugoslovenskog dru{tva, pod naslovom [ta da se radi. Na 69. sednici CK SKJ kwiga je osu|ena. Februara 1985. iskqu~en je iz partije. Zbog wegovog slu~aja bio je formiran Fond solidarnosti, koji je pod pritiskom prestao da postoji. Po politi~kom ube|ewu je komunista, zauzima se za demokratski socijalizam. Pre`ivqava od novca koji dobija za pisawe i od pomo}i koju mu pru`a porodica. Redovnih prihoda nema. Pavlu{ko Im{irovi} je ro|en 1948. godine. Po obrazovawu je saobra}ajni tehni~ar. Diplomu na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu nije dobio jer su ga posle hap{ewa odstranili sa Fakulteta. Po politi~kom ube|ewu je socijalist i komunist-trockist. Opredequje se za socijalisti~ku demokratiju. Etiketiran je kao trockista. Bio je osu|en po ~lanu 133, zbog tekstova objavqenih u Studentu. U zatvoru je bio dve godine, godinu dana u Centralnom zatvoru (Beograd) i godinu dana u Zabeli (Po`arevac). ^etrnaest godina je nezaposlen. Zaposlewe ne mo`e dobiti, zato radi kao fizi~ki radnik, a zara|uje i tako {to povremeno prevodi. Miodrag Mili} je ro|en 1929. godine. Po zanimawu je ekonomista, ali se celog `ivota bavio filmom. Po politi~kom ube|ewu je evromarksist. Etiketirali su ga kao opozicionara. Potpisnik je peticije za prikazivawe zabrawenih filmova iz crnog talasa, koje su (12 filmova) stavili u bunker. U~estvovao je na razli~itim otvorenim univerzitetima. Bio je osu|en na procesu protiv {estorice. Bila je zabrawena wegova kwiga Ra|awe Titovog despotizma. Godinu i po dana je bio u zatvoru. @ivi od izdavawa kwiga koje samostalno {tampa. Upravo pi{e tri kwige koje }e objaviti u inostranstvu, ukoliko ih ne bude mogao {tampati u Jugoslaviji. Nezaposlen je, stalnih prihoda nema. Pomalo ~udnim kanalima do ruku su mi do{le dvije povjerqive slu`bene informacije koje je Okru`no javno tu`ila{tvo uputilo saveznim i republi~kim dr`avnim organima. Prva je naslovqena kao Informacija u vezi dosada{wih intervencija Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu povodom kwiga doktora Vojislava [e{eqa, kao i o wegovim javnim istupawima u Beogradu:
771

Do sada je zabraweno rasturawe dve kwige dr Vojislava [e{eqa. To su kwige Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki proces. Zabranu rasturawa obe kwige u celosti izrekao je Okru`ni sud u Beogradu tokom 1986. godine, a wegove odluke je potvrdio Vrhovni sud SR Srbije kao drugostepeni. Kwiga Hajka na jeretika zabrawena je zbog toga {to se u woj iznose neistinite tvrdwe da deo rukovodstva SR BiH pru`a za{titu prodoru panislamizma i muslimanskog nacionalizma u dru{tvenu sredinu te Republike, kao i da se sli~no pona{aju i pojedinci iz rukovode}ih struktura grada Sarajeva. O svemu ovome najboqe govore inkriminisani delovi navedene kwige: Dovoqno je samo da citiram neke wegove rije~i (odnosi se na Muhameda Filipovi}a i wegov navodno panislamisti~ki nastup na skupu u Cavtatu), izjave, pa da one same dovoqno i na najboqi na~in osvjetle profil tog panislamiste koji djeluje pod mo}nom i sveobuhvatnom podr{kom Hamdije Pozderca (str. 44). Veliku ulogu u takvom nezvani~nom ali uticajnom opredeqivawu zvani~nih partijskih instanci odigrala je ~iwenica da je sada{wi predsednik Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine Hamdija Pozderac vjen~ani kum Muzaferu Hayagi}u, a da je, opet, Hayagi} jedan od najistaknutijih predstavnika muslimanske nacionalisti~ke grupe koja godinama nesmetano djeluje na ovom Fakultetu, uz blagoslov funkcionera poput Pozderca (strana 59). U slu~aju vo|ewa korektnog i nepristrasnog postupka u prvi plan bi izbila opasnost da se raskrinka ~itava pozadina ove perfidne hajke, da na vidjelo iza|u razli~ite manipulacije lokalnih, fakultetskih muslimansko-klerikalnih i panislamskih krugova koji ve} godinama nesmetano djeluju pod mo}nim patronatom Hamdije Pozderca (strana 58. i 59). Grupa izra`ava ideolo{ko istomi{qeni{tvo i uvjek nalazi mo}nu politi~ku potporu kod funkcionera kao {to su Hajrudin \ulbi}, Arif Tanovi}, Hamdija Pozderac, Muhamed Filipovi} i drugi. U tom krugu su se, u vrijeme dok su imali zna~ajniju ulogu u politi~kom `ivotu, isticali i Hasan Grab~anovi}, Munir Mesihovi}, Safet [erifovi} i drugi. Sad sam i li~no motivisan da wihovu djelatnost do kraja raskrinkam, pa }u u narednom periodu svo svoje slobodno vrijeme posvetiti podrobnijoj analizi wihovog djelovawa u posledwih 15 godina, posebno na planu publikovawa kwiga i pamfleta sa nacionalisti~kom sadr`inom. To se odnosi i na djela Branka Mikuli}a koji je svu svoju politi~ku karijeru i uticaj zasnovao na uzletu ostvarenom na krilima muslimanskog nacionalizma (strana 83. i 84). Ina~e, posledwih godina Sarajevo su potresale brojne korupciona{ke afere u kojima su bili umje{ani neki najvi{i politi~ki funkcioneri Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine (strana 142). Pri tome, autor ne navodi imena tih rukovodilaca, pa se sti~e utisak da je dobar deo rukovodstva SR BiH korumpiran.
772

Kwiga Veleizdajni~ki proces je zabrawena {to se u woj neistinito tvrdi da u Bosni i Hercegovini vladaju staqinisti~ki sistem i panislamisti~ke orgije kojima je ciq iseqavawe Srba iz Bosne i Hercegovine po receptu iredente na Kosovu, kao i zbog drugih neistinitih tvrdwi. Tako se u uvodu kwige ka`e da ... mra~na zbivawa u Bosni i Hercegovini, u prvom redu progon srpskog naroda i wegovih intelektualaca koji se sve vi{e odvija po uzoru na onaj kosovskometohijski pod albanskom zastavom. Autor ovih redova je ve} odavno na~isto s tim kakva ga sve odricawa, `rtve i najte`e `ivotne neda}e ~ekaju, te sam egzistencijalni rizik koji se nadvio nad wim i wegovom porodicom, zbog odlu~nosti da do kraja istraje u demaskirawu staqinisti~kog mraka, orijentalno despotskog bezna|a i panislamisti~kih orgija koji su zahvatili ovaj centralni i vitalni dio Jugoslavije. Imam pri tome u vidu da }utati sve vi{e zna~i i u~estvovati u zlo~ina~kim divqawima. Slaba je utjeha ako postoji sama teorijska mogu}nost da oni koji danas }ute i prave se nevje{ti jednog dana i progovore, ako tada bude suvi{e kasno, ako se u potpunosti promjeni demografska karta Bosne i Hercegovine, ako srpski etnos bude iz we definitivno protjeran. Autor daqe isti~e da ako svi ovi dokumenti i sudski procesi nisu dovoqno re~iti i alarmantni, onda je to dokaz da na{ narod realno i ne zaslu`uje boqu sudbinu od ove koja ga je zadesila. A u nastavku zakqu~uje: onda i daqe treba da trpi i slu`i, da ~eka da ga neke misti~ne i magijske iracionalne sile oslobode od zla, jer sam nije dovoqno sposoban da se uspravi i strese sa sebe trule, ali lepqive i qigave mre`e kominternovsko-vatikanske zavere. Onda }e se on i daqe kroz pjesmu zakliwati da ne}e skrenuti s puta jednog od glavnih ovovjekovnih krivaca za sve wegove neda}e i nesre}e. Samo ponovno bu|ewe svijesti i savesti, ponosa i dostojanstva, slobodarskih i demokratskih tradicija na{eg naroda mo`e pomo}i wegovoj emancipaciji iz okova jedne ve} uveliko prevazi|ene i humanisti~kim na~elima neprimjerene ideologije kojoj smo se usled uro|ene naivnosti i iskrenosti predavali svim srcem ne vide}i da ona na{im neprijateqima slu`i samo kao bogom dana zamka, klopka, sredstvo dugotrajnog i temeqitog obmawivawa i odnaro|avawa, sijawa nesloge i unutarnarodnih razmirica, bratoubila~kih pokoqa. U posebnom delu kwige prilikom navo|ewa razloga za hap{ewe u Beogradu tako|e je izneo tvrdwe koje mogu uznemiriti javnost navode}i ... a obzirom da je ukupnu tada{wu represiju protiv slobodoumnih intelektualaca direktno koordinirao ministar unutra{wih poslova Stane Dolanc, ona je naglo dobila na intenzitetu. Uz wegovu podr{ku i pomo} Mikuli} je odlu~io da ubrza definitivni obra~un sa mnom. Na Predsjedni{tvu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije donesen je zakqu~ak o potrebi mog hap{ewa, a na sjednici Predsjedni {tva Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine od lu~eno je da budem osu|en na 12 godina zatvora i iz tog razloga sam gowen po ~l. 114. Krivi~nog zakona Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, koji supsumira ne{to modifikovan klasi~ni delikt veleizdaje.
773

Na glavnom pretresu pred Okru`nim sudom u Beogradu povodom predloga za zabranu kwige Veleizdajni~ki proces, iznose}i svoju odbranu, [e{eq je ovu priliku iskoristio kao javnu tribinu za izno{ewe svojih stavova o prilikama u Bosni i Hercegovini, pa u prvom delu svoga izlagawa, citiraju}i delove iz trajno zabrawene kwige Hajka na jeretika, ponovio ranije svoje tvrdwe da je Hamdija Pozderac glavni nosilac panislamisti~kih ideja, a da je Branko Mikuli} direktno podr`avao panislamisti~ke tendencije i da je na krilima muslimanskog nacionalizma gradio svoju politi~ku karijeru. Zatim je istakao da je izbio veliki skandal povodom izgradwe velelepne palate u centru Sarajeva dru{tvenim novcem, koja je trebala da bude Mikuli}eva rezidencija, a da su partijski komiteti Bosne i Hercegovine organizovali prodajne izlo`be slika Mikuli}eve }erke, dok su se sekretari komiteta me|usobno takmi~ili koji }e vi{e slika da otkupi dru{tvenim novcem. Tome dodaje da je }erka Branka Mikuli}a, bez ikakvog javnog konkursa, postala direktor Olimpijskog muzeja. Isti~e da su bosanski zatvori puni qudi koji su osu|eni zbog svog otvorenog ili pripisanog mi{qewa i da nije nimalo slu~ajno {to je Raselov sud pozvao Branka Mikuli}a da odgovara zbog kr{ewa gra|anskih sloboda i prava u SR Bosni i Hercegovini. S druge strane, pred naletom muslimanskog nacionalizma i panislamizma vi{e stotina hiqada Srba i Hrvata u zadwih dvadesetak godina iselilo se iz Bosne i Hercegovine. Brojna su|ewa, kao i nedavna {ikanirawa poznatih bawalu~kih profesora, govore da se u Bosni i Hercegovini odvija sli~an proces kao i na Kosovu i Metohiji, samo {to jo{ nije dobio drasti~ne pojedina~ne forme. U drugom delu [e{eq isti~e da se javni tu`ilac u obrazlo`ewu re{ewa poziva na wegovu aluziju na ulogu Josipa Broza Tita u svim posleratnim zbivawima u Jugoslaviji, a posebno na tragi~an polo`aj u kome se na{ao srpski narod. U nastavku svog izlagawa izneo je tvrdwe da je Josip Broz kao austrijski kaplar, u~estvovao na srpskom frontu i da }e uskoro iza}i autenti~ne fotografije. U predratnom periodu, kao najvi{i funkcioner KPJ, u~estvovao je u kominternovsko-vatikanskom konceptu razbijawa Jugoslavije i da je KPJ u tom smislu sara|ivala sa usta{ama i fa{istima iz VMRO. Prema svedo~ewima Dedijera, Cen~i}a i drugih istori~ara Josip Broz je u~estvovao u Staqinovim ~istkama i kao generalni sekretar potpisao karakteristiku za svakog ubijenog jugoslovenskog komunistu, jer likvidacije bez wegovog potpisa nije moglo biti. Cen~i} u svojoj kwizi navodi i primer da je Broz potpisao karakteristiku za poznatog komunistu Kamila Horvatina, koji je nakon toga likvidiran. U toku svih ratnih godina u Vrhovnom {tabu nije razmatran eventualni plan napada na Jasenovac, a po Brozovoj direktivi vode}i funkcioneri ustanka pregovarali su sa Nemcima i usta{ama da se iz jasenova~kog logora oslobodi Brozova supruga Herta Has i nekoliko istaknutih komunista, a da ih nije interesovalo {to je u logoru pobijeno na najzverskiji na~in 700 hiqada Srba, Jevreja i Cigana i izvestan broj hrvatskih antifa{ista. Po Brozovoj direktivi, istaknuti partizanski komandanti pregovaraju sa Nemcima i posti`u primirje, pa ga Nemci pu774

{taju da se izvu~e iz obru~a na Neretvi, da bi se mogao nesmetano obra~unati sa ~etnicima koji su u jednom momentu za nema~ku oru`anu silu predstavqali ve}u opasnost zbog prete}eg angloameri~kog iskrcavawa na Jadransku obalu. Broz nare|uje svim partizanskim jedinicama da obustave i sve napade na usta{e i da ne vode borbu, osim ukoliko usta{e prve napadnu. Autenti~an dokument je objavio Vladimir Dedijer u drugom tomu svojih Priloga. Isto tako [e{eq isti~e da je 1948. godine formiran logor na Golom otoku na kome je 60 hiqada qudi zato~eno bez ikakve sudske presude samo zato {to su stvarno druk~ije mislili ili je to neko kompetentan pretpostavqao da druk~ije misle. Wegov najboqi prijateq Stevo Kraja~i} po~etkom 1960. godine u Jasenovcu izjavio je, opet prema Dedijerovom svedo~ewu, ... malo smo vas Srba ubili, a drugi wegov najbli`i prijateq Vladimir Bakari} prvo je bio inspirator i organizator masovnog pokreta u Hrvatskoj pod vidom borbe protiv unitarizma, a kad su doga|aji poprimili mnogo ve}i zna~aj nego {to je prvobitno planirano, Bakari} je spa{en a `rtvovani su qudi maweg zna~aja. [e{eq daqe tvrdi da je nedavno na stidqiv na~in procurilo do javnosti da je 1979. godine po Brozovom nalogu tada{wi predsednik Savezne vlade Veselin \uranovi} bez ikakve odluke nadle`nih jugoslovenskih dr`avnih organa potpisao tzv. kuvajtske menice na kredit od vi{e stotina miliona dolara koje uop{te nisu prokwi`ene kroz jugoslovenske zvani~ne kwige, a koje su deqene na Kubi {efovima nesvrstanih zemaqa, da bi Broz imao wihovu podr{ku u sukobu sa Kastrom i da bi mu izglasali poznatu plaketu. U nastavku svog izlagawa, povodom navoda iz kwige Veleizdajni~ki proces izjavio je slede}e: Da li to zna~i da Stane Dolanc predstavqa novog nedodirqivog u jugoslovenskoj politi~koj praksi, da li je zabraweno za tog politi~kog funkcionera izre}i istinitu ~iwenicu da je sve do 1943. godine bio ~lan Hitler-jugenda? Nije slu~ajno da je taj ~ovjek kao ministar unutra{wih poslova odmah nakon prvih demonstracija albanskih separatista na Kosovu izjavio da zvani~na Albanija u to nije umje{ana. U nedeqnom izdawu dnevnika TV Sarajevo od 1.3.1987. godine koji je emitovan za celo srpskohrvatsko jezi~ko podru~je, dat je nekorektan komentar su|ewa u Okru`nom sudu u Beogradu u vezi zabrane [e{eqeve kwige Veleizdajni~ki proces. Naime, u okviru {ireg komentara o pojedinim neprijateqskim istupawima, komentator je iz zavr{ne re~i Vojislava [e{eqa preneo neke wegove tvrdwe sa posebnim naglaskom na li~nost pokojnog predsednika Tita, a tom prilikom nije rekao u kom povodu je [e{eq to izjavio, tj. da li se radilo o su|ewu [e{equ za u~iweno krivi~no delo ili se radilo o raspravi povodom zabrane wegove objavqene kwige, {to je ustvari i bilo, te je tim povodom [e{eq obja{wavao i branio svoje stavove iz kwige koji su bili predmet inkriminacije i zbog kojih je tra`ena trajna zabrana rasturawa kwige. U istom komentaru prikazano je dr`awe javnog tu`ioca kao pasivno, mada je prisutni zamenik javnog tu`ioca reagovao izjavom da je [e{eq na ovaj na~in zloupotrebio su|ewe kao javnu tribinu za izno{ewe svojih neprihvatqivih stavova.
775

Sli~no je dr Vojislav [e{eq istupao u dva navrata u Patrijar{iji Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, i to 28.10.1986. godine prilikom promocije kwige sve{tenika @arka Gavrilovi}a Na braniku vere i nacije i 15.12.1986. godine prilikom promocije kwige Dinka Davidova Ogre{ewa, kao i na tribini u Domu omladine 8.12.1986. godine, te na sastanku tzv. Odbora za za{titu umetni~kih sloboda odr`anom u prostorijama Udru`ewa kwi`evnika Srbije 16.2.1987. godine. Prema informacijama kojima raspola`u organi unutra{wih poslova: 1) U~estvuju}i u uvodnom izlagawu po kwizi @arka Gavrilovi}a, [e{eq je 28.10.1986. godine u Patrijar{iji, izme|u ostalog, rekao da se nad srpskim narodom vr{i genocid ne samo na Kosovu, ve} u Bosni i Hercegovini, Dalmaciji, Slavoniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Vojvodini, kao i da se posle Drugog svetskog rata srpski narod nalazi u podre|enom polo`aju u odnosu na druge narode. U Bosni i Hercegovini se sudi sve{tenicima Srpske pravoslavne crkve i odvode ih na robiju, a iz Dalmacije, Hrvatske i Slavonije srpski narod se masovno iseqava, dok se u Crnoj Gori negira i samo srpsko ime. Zatim tvrdi da zvani~na politika poku{ava da deli srpski narod na dve nacije srpsku i crnogorsku, te da je uspela ve{ta~ki da izdvoji jedan deo Srpske pravoslavne crkve i da stvori Makedonsku pravoslavnu crkvu. Govore}i o neprijateqima srpskog naroda, posebno je pomenuo Drugi svetski rat od kada se srpski narod sistematski obezglavquje i satire mu se nacionalni ponos, vera i slava. Apelovao je na srpski narod da se udru`i bez obzira na verska i ideolo{ka opredeqewa, bez obzira radi li se o teistima ili ateistima, jer je to jedini na~in da srpski narod spasi svoje dostojanstvo i golu fizi~ku egzistenciju. U diskusiji je rekao da dana{we vlasti poku{avaju da dovedu u isti rang jednog ratnog zlikovca kakav je nadbiskup Stepinac sa Nikolajem Velimirovi}em i da izjedna~e Artukovi}a sa Dragi{om Vasi}em i na taj na~in poku{aju da srpskom narodu pri{iju ratne zlo~ine i genocid, mada je on u srpskom narodu ne{to {to mo`e da bude retki izuzetak ili da se slu~ajno i uzgred pojavi. U vezi pitawa iz publike da li je stradawe srpskog naroda u Bosni uzrokovano slabqewem Srpske pravoslavne crkve, odgovorio je da je te{ko re}i da li je te`ak polo`aj srpskog naroda uzrok te{kog polo`aja pravoslavne crkve u Bosni ili obrnuto, da ove stvari treba {ire sagledati, jer da je dana{wi te`ak polo`aj srpskog naroda u Jugoslaviji produkt jedne perfidne vatikansko-kominternovske zavere. 2) U Patrijar{iji 15.12.1986. godine, govore}i o kwizi Ogre{ewe, [e{eq je rekao da je uzrok stawa srpskih manastira ravnodu{nost dr`ave prema wima, da je XX vek period krvoproli}a srpskog naroda, da je srpski narod pru`io pomo} svojoj slovenskoj bra}i ne znaju}i da ta bra}a dr`e u potaji no` spreman da mu ga zabiju u le|a, {to se i desilo u Prvom svetskom ratu i Drugom svetskom ratu posle wega. Smatra da je period posle II svetskog rata najte`i period za srpski narod, pa je, pozivaju}i se na Dedijera, kazao da je jedan od vode}ih hrvatskih komunista Stevo Kraja~i} u Jasenovcu rekao: Vas Srba nismo dovoqno ubili, a da je ipak ostao do svoje smrti na rukovode}em mestu u Partiji. To nije ni ~udo kada neki sinovi srpskog naroda slu`e kominternovsko-vatikanskoj
776

zaveri, koja mewa na~in delovawa usta{ku kamu zamewuje kulturni genocid nad srpskim narodom. Ti isti dodaje [e{eq, onemogu}avaju obnovu srpskih manastira i dozvoqavaju da se granice otaybine prekrajaju tako da se Srbija prakti~no svela na beogradski pa{aluk. Pomenuo je Vojvodinu, nazvav{i je srpskom Atinom, koja sada sa svojim autonoma{ima sledi birokratsko-vatikansku zaveru, poistove}uju}i se sa crnogorskim komunistima doprinosi stvarawu novih hibridnih nacija, da vojvo|anski i crnogorski komunisti `ele da odvoje srpski narod od wegove matice i tako dovedu u pitawe nacionalno jedinstvo srpskog naroda. Tvrdi da }utawem srpski narod u~estvuje u zlo~inu nad sobom, te da posleratni re`im tera na }utawe i suzbija poku{aje da se o usta{kim zlo~inima govori otvoreno, kao i da je posleratni re`im smatrao da suditi Anti Paveli}u nije po`eqno, jer bi se tako saznali svi zlo~ini. U vezi primedbe @arka Gavrilovi}a da je glavna trojka koja je vladala kod nas bila rimokatoli~ke veroispovesti, [e{eq je dodao da je glavni iz vode}e trojke bio sklon ~estom mewawu ideologije i istine ukoliko se to uklapalo u wegovu {emu vlasti, pa da je, prema Dedijeru promenio i svoju veroispovest 1918. godine u Rusiji prihvativ{i pravoslavqe. 3) Na tribini Doma omladine 3.12.1986. godine prilikom diskusije o temi ove tribine Hri{}anstvo, marksizam i kraj sveta, pomiwu}i nema~kog teoreti~ara Kelzena koji je po [e{eqovom tvr|ewu pravio pore|ewe izme|u vode}ih li~nosti hri{}anstva i marksizma, [e{eq je tada uporedio li~nost Josipa Broza sa satanom. 4) U svojoj diskusiji 16.2.1987. godine na sastanku Odbora za za{titu umetni~kih sloboda Vojislav [e{eq je, izme|u ostalog, govorio o hajci protiv inicijativnog odbora tzv. Fonda solidarnosti i predlo`io da jedan od zadataka Odbora bude za{tita ovih lica, a potom je pomenuo kwigu Miodraga Mili}a Ra|awe Titove despotije i izneo tvrdwu da se Mili} obreo u zatvoru samo zato {to je pisao istinu, kao i da je wegovo su|ewe bilo inscenirano od strane policije i Partije, po{to nisu postojali dokazi o wegovoj krivici. Govore}i o procesima demokratizacije u svetu rekao je da je u ovom periodu Jugoslavija u velikom zaostatku u odnosu na SSSR i Poqsku i ako nastavi takvom politikom da za kratko vreme mo`e da bude svedena na rang Albanije ili Rumunije. Po{to smatra da su u zemqi ugro`ena gra|anska prava i slobode, [e{eq se zalo`io za op{tu amnestiju politi~kih zatvorenika u Jugoslaviji, navode}i da prema podacima Amnesty Internationala u Jugoslaviji ima 1.200 zato~enika savesti, tj. onih koji su zbog izra`enog ili nabe|enog mi{qewa osu|eni na dugogodi{we robije. Reaguju}i na jednu od izre~enih diskusija, [e{eq je izneo ... ja sam protivnik svakog jednopartijskog sistema, protivnik svakog marksisti~kog re`ima i protivnik svakog komunisti~kog oblika vladavine, pa sam u tom slu~aju i protivnik re`ima koji postoje u ~itavoj Isto~noj Evropi, ukqu~uju}i i Jugoslaviju. Zatim je naveo da po wegovom mi{qewu ono {to se trenutno de{ava u Jugoslaviji ne postoji nigde u Evropi, osim mo`da u Albaniji i Rumuniji. Ono {to se de{ava sa srpskim narodom na Kosovu i Metohiji i u drugim delovima Jugoslavije: u Bosni i
777

Hercegovini, u Dalmaciji i Sloveniji, u Lici, Baniji, Kordunu i u Vojvodini i Crnoj Gori, nigde ne postoji u ~itavoj Evropi, osim kako je ve} naveo, u Albaniji, koja je za wega jedan veliki konclogor i u Rumuniji u ... kojoj je srpska nacionalna mawina raseqavana svojevremeno u bolesne mo~vare delte Dunava, gde je malo ko pre`iveo, dok se najve}i sin na{e zemqe, na{ih naroda i narodnosti javno i periodi~no qubakao sa wihovim velikim vo|ama. Kako je ve} navedeno, sadr`ina istupa [e{eqa data je na osnovu podataka kojima raspola`u organi unutra{wih poslova. Za neka od ovih istupawa prikupqene su izjave (za oba u Patrijar{iji i za istupawe u Domu omladine, dok za wegovo istupawe u Udru`ewu kwi`evnika do sada to nije u~iweno). Sve izjave nisu usagla{ene i ima ih kontroverznih, ali su u su{tini na liniji onoga {to je on napisao u kwigama i izjavio na glavnom pretresu povodom wihove zabrane. Naravno te`ina inkriminacija je u nekim izjavama ve}a nego u objavqenim napisima, ali nije potvr|ena u izjavama svih prisutnih, pa u vezi sa tim nije izvesno {to bi se od toga u sudskom postupku uspelo dokazati. I daqe se prati aktivnost [e{eqa (priprema izdavawe nove kwige). Ocewuje se da bi bilo korisno pre odlu~ivawa o eventualnom pokretawu krivi~nog postupka protiv wega izvr{iti odgovaraju}e politi~ke konsultacije. Druga je nastala pola godine kasnije kao informacija o istupawima doktora Vojislava [e{eqa na javnim tribinama u Beogradu i na glavnim pretresima u Okru`nom sudu u Beogradu povodom zabrane rasturawa wegovih kwiga i stav Tu`ila{tva prema tim istupima: Dr Vojislav [e{eq je ro|en u Sarajevu 1954. godine. Doktorirao je na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu. Radio je na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu kao asistent, predava~ i na kraju kao docent. Kao {to je poznato protiv wega je tokom 1984. godine vo|en krivi~ni postupak pred Okru`nim sudom u Sarajevu za krivi~no delo kontrarevolucionarnog ugro`avawa dru{tvenog ure|ewa. Ovaj postupak je okon~an presudom Saveznog suda tako da je ogla{en krivim za krivi~no delo neprijateqske propagande i osu|en na kaznu zatvora u trajawu od jedne godine i 10 meseci. Kaznu je izdr`ao u KPD Zenica. Po izdr`anoj kazni preselio se s porodicom u Zemun, gde i sada `ivi. U Beogradu je izdao osam kwiga i to: Hajka na jeretika, Sumrak iluzija, Vrijeme preispitivawa, Veleizdajni~ki proces u Sarajevu 1984., Disidentski spomenar, Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma, Demokratija i dogma i Marksisti~ki koncept naoru`anog naroda. Od ovih kwiga odlukom suda trajno je zabraweno rasturawe tokom 1986. godine dve kwige (Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki proces) i u 1987. godini dve kwige (Demokratija i dogma i Disidentski spomenar). U svojoj posebnoj informaciji Pov. br. 19/87. od 6. 4. 1987. godine Okru`no javno tu`ila{tvo u Beogradu je informisalo o sadr`aju kwiga doktora Vojislava [e{eqa Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki
778

proces, te o [e{eqevim istupawima u Okru`nom sudu u Beogradu na glavnim pretresima u 1986. godini i prilikom zabrane ove dve wegove kwige. Istovremeno je informisalo i o [e{eqevim istupawima na javnim tribinama krajem 1986. i po~etkom 1987. godine, i to u Patrijar{iji Srpske pravoslavne crkve 28. 10. 1986. godine prilikom promocije kwige Na braniku vere i nacije sve{tenika @arka Gavrilovi}a i 15. 12. 1986. godine prilikom promocije kwige Dinka Davidova Ogre{ewa, zatim u diskusiji na tribini Doma omladine 8. 12. 1986. i u Udru`ewu kwi`evnika Srbije 16. 2.1987. godine na sastanku tzv. Odbora za za{titu umetni~kih sloboda. (Prepis posebne informacije Pov. br. 19/87 daje se u prilogu ove informacije). Posle ovoga, kao {to je unapred pomenuto, a u posebnim informacijama tako|e preneto, usledile su zabrane rasturawa jo{ dve kwige autora dr Vojislava [e{eqa, i to: kwiga Demokratija i dogma i Disidentski spomenar. 1) U avgustu ove godine Okru`no javno tu`ila{tvo donelo je odluku o privremenoj zabrani rasturawa kwige Demokratija i dogma, a kasnije su Okru`ni sud u Beogradu i Vrhovni sud SR Srbije svojim odlukama trajno zabranili weno rasturawe. Kwiga je zabrawena zbog toga {to je autor dr Vojislav [e{eq u woj preneo integralni tekst svoga priloga anketi novinara Du{ana Bogavca pod nazivom [ta da se radi?, a u kome se la`no prikazuju dru{tvenopoliti~ke prilike u zemqi, vr{i grub napad na dr`avno i partijsko rukovodstvo, kao i na li~nost Josipa Broza Tita i zbog ~ega je on osu|en u Sarajevu za krivi~no delo neprijateqske propagande. U istoj kwizi preneo je i delove kwige autora Miodraga Mili}a Ra|awe Titove despotije koja je izdata u Londonu i zbog ~ijeg sadr`aja je Mili} osu|en februara 1984. godine u Beogradu za krivi~no delo neprijateqske propagande. I u ovim Mili}evim tekstovima vr{i se grub napad na dr`avno i partijsko rukovodstvo, kao i na li~nost Josipa Broza Tita. Na pretresu pred Okru`nim sudom u Beogradu brane}i svoju kwigu dr Vojislav [e{eq ponavqa napad na dr`avno i partijsko rukovodstvo, kao i na li~nost Josipa Broza Tita. Tada je izme|u ostalog u zapisnik izjavio: da se Josip Broz Tito najpre obra~unao sa bur`oaskim demokratama koji su bili voqni da sara|uju sa komunistima, a zatim 1948. godine sa onim {to je bilo naj~asnije u Komunisti~koj partiji Jugoslavije, kojom prilikom su neki likvidirani politi~ki, a neki i fizi~ki, kada je partijskom i dr`avnom vrhu trebalo da se poprave odnosi sa Sovjetskim Savezom `rtvovan je Milovan \ilas, a kada je trebalo napraviti zaokret prema Zapadu tada je `rtvovan Aleksandar Rankovi}, da je Josip Broz Tito davao podr{ku hrvatskom nacionalizmu, a kada je morao `rtvovati nekog, onda je `rtvovao mawe va`ne li~nosti kao {to su Savka Dap~evi}Ku~ar i Mika Tripalo da bi se spasao glavni ideolog hrvatskog nacionalizma Vladimir Bakari},
779

 da su politi~ki likvidirani srpski liberali da bi se napravila ve{ta~ka ravnote`a sa stawem u SR Hrvatskoj, da je posleratna Jugoslavija izgra|ivana na izrazito antisrpskoj platformi i da Josip Broz Tito treba da snosi odgovornost za ratne poraze, odnosno za komunisti~ke zlo~ine u kojima je stradalo hiqade nevinih qudi. 2) Kwiga Disidentski spomenar zabrawena je prvenstveno s razloga {to je autor u wenom predgovoru ponovio sve inkriminacije zbog kojih je zabraweno rasturawe wegovih kwiga Hajka na jeretika i Veleizdajni~ki proces. Osim toga zabrawena je i sa razloga {to se u kwizi prenosi sadr`aj pisama izvesnog Radisava Filipovi}a kojima se on obra}ao raznim dr`avnim organima SFRJ, SR Srbije i SR BiH, te forumima dru{tvenopoliti~kih organizacija i drugima. U tim pismima se neta~no prikazuju postoje}e dru{tvenopoliti~ke prilike u zemqi i izla`e poruzi SFRJ. Na glavnom pretresu od 24. 7. 1987. godine, protive}i se zabrani rasturawa kwige Disidentski spomenar, [e{eq je neargumentovanim prikazivawem dru{tvenih i politi~kih prilika u zemqi u celini, posebno u SR BiH, poku{ao da doka`e istinitost svojih tvrdwi zbog kojih se zabrana tra`i. Pri ovome je uvredqivo govorio o pojedinim rukovodiocima iz Bosne i Hercegovine pod ~ijom za{titom navodno zadwih godina buja u SR BiH panislamizam i muslimanski nacionalizam na direktnu {tetu srpskog i hrvatskog naroda. Tada je rekao i to da Josipa Broza Tita smatra ... samodr{cem i glavnim krivcem za beznadnu situaciju u kojoj se Jugoslavija na{la. Kao posednik apsolutne vlasti u gotovo ~etiri posleratne decenije apsolutno je odgovoran za duboku ekonomsku, politi~ku i moralnu krizu i bezna|e u kojem se na{la zemqa. Po{to je Vrhovni sud SR Srbije, kao drugostepeni sud, ukinuo prvu odluku Okru`nog suda u Beogradu o zabrani kwige Disidentski spomenar, Vojislav [e{eq je iskoristio ponovno su|ewe za svoje istupawe, pa je na glavnom pretresu od 15. 9.1987. godine pro~itao svoju unapred pripremqenu zavr{nu re~, koju je nakon toga prilo`io sudu u spis. U woj se, izme|u ostalog, ka`e: ... smatraju}i i sudnicu mjestom sa koga se mo`e alarmirati javno mwewe, ukazujem na pravu prirodu jugoslovenskog titoisti~kog re`ima i wegove prakti~ne reperkusije, posebno one koje karakteri{u Bosnu i Hercegovinu kao ortodoksnu staqinisti~ku dr`avu i wenog apsolutnog gospodara Branka Mikuli}a koji se decenijama pona{a kao orijentalni despot i nedodirqivi satrap. Svaki put iznova ula`em napore da argumentovano uka`em na rasprostraweno autokratsko bezakowe i totalitarnu samovoqu, te progon srpskog naroda, prvenstveno wegovih intelektualaca od strane muslimanskog nacionalizma i panislamizma. Sve moje zabrawene kwige uglavnom se bave tom problematikom, a posebno kwiga Hajka na jeretika kao da predstavqa direktnu anticipaciju trenutnih zbivawa vezanih za aferu oko Agrokomerca i mahinacije vode}eg muslimanskog nacionalisti~kog lidera Hamdije Pozderca koji je djelovao uz podr{ku i pomo} Mikuli}evu, da bi bio `r780

tvovan u trenutku kada je ta nevjerovatna pqa~ka, zapravo konkretni dokazi da je uz wu vezan i sada{wi predsjednik savezne vlade, po~ela da ugro`ava i samog Branka Mikuli}a. Pro{lo je ve} skoro 6 godina kako sam se definitivno odmetnuo od komunisti~ke ideologije i pokreta shvataju}i da su oni puko sredstvo porobqavawa i dehumanizacije ~ovjeka i dru{tva. Gotovo sav svoj intelektualni anga`man sam posvetio teorijskom i prakti~nom razobli~avawu su{tine titoizma i postupaka Brozovih najvjernijih sqedbenika, a ~ini mi se da sam ve} vi{e puta pokazao i dokazao da me od toga ne mo`e odvratiti niti zastra{iti nikakva represija, nikakvo partijsko-policijsko {ikanirawe u koje, samo primjera radi navodim, spada i vi{emjese~no prekora~ewe zakonskog roka za rje{avawe moje `albe povodom uskra}ivawa putne isprave od strane organa unutra{wih poslova... Razumije se, dosada{we iskustvo me je nau~ilo da se sporadi~nim ukazivawem na pojedina~ne negativne pojave malo toga mo`e posti}i. Sve dok se javno ne prozove glavni krivac Josip Broz Tito i ne utvrdi bar wegova istorijska odgovornost za gotovo bezizlazno stawe u kome se na{la Jugoslavija, ni{ta se ozbiqnije ne mo`e u~initi na planu prevazila`ewa duboke ekonomske i politi~ke krize. Nu`no je istori~arima i publicistima omogu}iti punu slobodu u istra`ivawu svih wegovih postupaka, motiva i metoda djelovawa, razotkrivawu wihovog sadr`aja i smisla, te posledica koje su imale na ukupno dru{tveno stawe. To bi podrazumjevalo radikalna ru{ewa kulta li~nosti, odustajawe od ceremonijalnog deklamovawa vjernosti Brozovom djelu i ritualnog obiqe`avawa wegovog ro|endana koje ima tipi~an fa{isoidni karakter. Uz to trebalo bi sa~uvati takozvanu Ku}u cvije}a kao spomenik na{oj nacionalnoj gluposti, a wegove posmrtne ostatke preseliti, recimo u Kumrovec, gde se i rodio, ali se nije usudio da ode 1941. godine i podi`e ustanak. Gradovima i ulicama koje nose wegovo ime nu`no je vratiti stare nazive, te poskidati Brozove portrete sa javnih ustanova. Neophodno je odustati od daqe zakonske za{tite Titovog imena i li~nosti, a za eventualne uvrede i klevete wegove potomke uputiti na mogu}nost privatne tu`be radi postizawa sudske satisfakcije. Posebno je va`no vaspitnoobrazovne ustanove i armiju osloboditi wegovog kulta, te prevazi}i tragikomi~nu ~iwenicu da je Jugoslovenska narodna armija jedina vojska na svijetu ~iji je vrhovni komandant dugogodi{wi mrtvac. Nijedan segment krize jugoslovenskog dru{tva ne mo`e se razrije{i ti ili otkloniti bez direktnog postavqawa pitawa Brozove odgovornosti za postupke sa katastrofalnim posqedicama, bilo da je rije~ o {iptar skom separatizmu na Kosovu i Metohiji, ogromnim dr`avnim dugovima, rasipni{tvu birokratske kaste, proma{enim investicijama, korupciona {kim aferama, pojedina~nom i grupnom luksuzu na teret dru{tva, politikantskoj samovoqi, refeudalizaciji Jugoslavije, nacionalnoj netrpeqi vosti itd. Nije nimalo slu~ajno {to se najreakcionarnije snage aktuelnog komunisti~kog re`ima neprekidno legitimi{u kao ~uvari Brozovog ideolo{kog nasqe|a. Iz istih razloga oni su naj`e{}i hajka~i protiv svega {to je progresivno, demokratsko i na nivou moderne civilizacije.
781

Povodom istupawa Vojislava [e{eqa na pretresu pred sudom reagovao je javni tu`ilac suprotstavqaju}i se ovakvom na~inu istupawa. Kasnije je tu`ila{tvo pribavilo prepise zapisnika koji su sadr`avali re~ Vojislava [e{eqa. Pored toga, kao {to se vidi i iz ranije informacije koja se ovde prila`e, preko organa unutra{wih poslova prikupqena su potrebna obave{tewa o istupawima Vojislava [e{eqa na javnim tribinama u Beogradu. O svemu tome data je i zajedni~ka informacija Republi~kog javnog tu`ila{tva SR Srbije i Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove u odgovoru na delegatsko pitawe u Skup{tini SR Srbije koje je postavqeno u prvoj polovini ove godine. Tom prilikom je u informaciji nazna~eno da su u toku provere povodom istupa [e{eqa i da }e o wegovom eventualnom gowewu biti naknadno odlu~eno. Su{tinski jedan od osnovnih razloga zbog koga u to vreme nije mogla biti doneta odluka jeste ~iwenica da sve odluke suda o zabrani rasturawa [e{eqevih kwiga nisu bile pravosna`ne, jer je bio u toku postupak pred Vrhovnim sudom po wegovim `albama, pa zbog toga, ceweno je, nije bilo oportuno eventualno pokrenuti krivi~ni postupak protiv [e{eqa, naro~ito povodom wegovih istupawa na glavnim pretresima koja u dobrom delu predstavqaju odbranu stavova iz wegovih kwiga. Odluka o posledwoj zabrani rasturawa wegove kwige Disidentski spomenar postala je nedavno pravosna`na (otpravak re{ewa Vrhovnog suda Srbije o tome primqen je u Okru`nom javnom tu`ila{tvu 18. 11. 1987), pa se u tu`ila{tvu ocewuje da su sada ispuweni uslovi za dono{ewe odluke po pitawu odgovornosti Vojislava [e{eqa. Kako je u ranijim informacijama isticano, a sagledavaju}i sada ukupno delovawe Vojislava [e{eqa mo`e se konstatovati slede}e: 1) U vezi [e{eqevih javnih istupawa na tribinama i daqe se ostaje pri konstatacijama iz ranije date informacije koja se prila`e. Naime, sve izjave svedoka koje su prikupili organi unutra{wih poslova nisu saglasne, jer o istom pitawu, svedoci razli~ito iskazuju. Od posebnog zna~aja je i to da je [e{eq na ovim tribinama istupao pred istomi{qenicima. Prema tome, s obzirom na ponu|ene dokaze mo`e se ve} sada zakqu~iti da nema pouzdanog osnova za vo|ewe postupka protiv [e{eqa povodom ovih wegovih usmenih istupawa na javnim tribinama; 2) [to se ti~e wegovih istupa na glavnim pretresima u sudu kod odlu~ivawa o zabranama wegovih kwiga u prvom redu treba imati u vidu da je to deo odbrane ovih zabrawenih kwiga, {to nije bez zna~aja za ocenu s aspekta wegove krivi~ne odgovornosti. S druge strane, o~igledno je da ovi wegovi istupi predstavqaju uvredqiv napad na li~nost i delo Josipa Broza Tita ne samo kao vo|e revolucije, nego kao i predsednika Republike i vrhovnog komandanta oru`anih snaga, {to predstavqa krivi~no delo. Ova istupawa u, su{tini nisu samo napad na li~nost i delo Josipa Broza Tita, ve} preko wega predstavqaju napad na postoje}i dru{tvenopoliti~ki sistem i izla`u poruzi dr`avu SFRJ. Me|utim, kod ocene ovoga slu~aja treba imati u vidu da posmatraju}i ukupno delovawe Vojislava [e{eqa posle wegove osude u Sarajevu i
782

izdr`ane kazne, te sva wegova istupawa u Beogradu, sa razlogom se mo`e zakqu~iti da on namerno provocira da bi stvorio takvu situaciju zbog koje bi ponovo bio izveden na sud, bio su|en i osu|en i tako opet dospeo u centar interesovawa doma}e, a naro~ito strane javnosti. Potvrdu za ovakvu ocenu nalazimo i u wegovim otvorenim izja{wewima o tome u vi{e navrata, a naro~ito na zadwem glavnom pretresu, gde on odre|eno izjavquje da ga nikakva represija ne}e odvratiti od ovakvog pona{awa, odnosno da je spreman na sve `rtve. Prema tome, tu`ila{tvo ocewuje da u istupima Vojislava [e{eqa na glavnim pretresima pred sudom stoje elementi krivi~nog dela neprijateqske propagande iz ~lana 133. ili kriv. dela povrede ugleda SFRJ iz ~lana 157. KZ SFRJ i da ima mesta pokretawu krivi~nog postupka. S obzirom na mesto izvr{ewa dela i ostale okolnosti, smatramo da je, u konkretnom slu~aju, celishodnije pokrenuti krivi~ni postupak zbog krivi~nog dela povrede ugleda SFRJ. Me|utim o definitivnoj pravnoj kvalifikaciji odlu~i}e se naknadno. Izvjesno otopqavawe koje je nastupilo u bosanskohercegova~kom kulturnom i politi~kom `ivotu posle zemqotresa koji je izazvala afera Agrokomerc, dove{}e do ru{ewa mnogih tabua. Jedan od wih je bilo posleratno izgnanstvo intelektualaca. Novopokrenuti list Kwi`evna revija u septembarskom broju 1988. godine, pod naslovom Bosanskohercegova~ke intelektualne migracije, objavio je spisak intelektualaca koji su pod razli~itim okolnostima bili primorani da napuste ovu tradicionalnu staqinisti~ku i panislamisti~ku tvr|avu: 1. Haim Alkalaj, judaista i kulturni radnik 2. Ivo Andri}, kwi`evnik 3. Du{ko Are`ina, novinar i kwi`evnik 4. Rajko Balaban Sibirski, kwi`evnik 5. Fehim Barjaktarevi}, orijentalista 6. Kalmi Baruh, judaista i kwi`evni kriti~ar 7. Stanislav Ba{i}, pjesnik i novinar 8. Jovan Bijeli}, slikar 9. Slobodan Bilki}, kwi`evnik 10. Slobodan Blagojevi}, kwi`evnik i prevodilac 11. Vera Blagojevi}, kwi`evnik 12. Du{anka Bojani}, orijentalista, istori~ar, kwi`evni prevodilac 13. Nenad Bojani}, kwi`evnik i rediteq 14. Bosanci u Turskoj (intelektualci) 15. Radoslav Brati}, kwi`evnik 16. Dalibor Brozovi}, lingvista 17. Pero Budak, kwi`evnik 18. Zoran M. Bundalo, kwi`evnik 19. Milan Buwevac, kwi`evnik
783

20. Mladen ^aldarovi}, kulturni radnik 21. Suqo dr ^eki}, medicinar 22. Husnija ^engi}, kwi`evnik 23. Rodoqub ^olakovi}, kwi`evnik i politi~ar 24. Voja ^olanovi}, kwi`evnik 25. Vasa ^ubrilovi}, istori~ar 26. Goran ^u~kovi}, kwi`evnik 27. Stjepan ^ui}, kwi`evnik 28. Esad ]imi}, sociolog religije i morala 29. Branko ]opi}, kwi`evnik 30. Vladimir ]orovi}, polihistor 31. \uro Damjanovi}, kwi`evnik 32. Jefto Dedier, antropogeograf 33. Hamdija Demirovi}, kwi`evnik i prevodilac 34. Jovan Dereti}, kwi`evni istori~ar 35. Juraj Dragi{a, pisac 36. Ai{a Yulizarevi} Simi}, orijentalista 37. Zuko Yumhur, karikaturista, putopisac 38. Gojko \ogo, kwi`evnik 39. Stojan \or|evi}, kwi`evnik 40. Jovica \ur|i}, kwi`evnik 41. Ferida Filipovi}, kwi`evnik 42. Nenad Filipovi}, orijentalista, istori~ar, filolog 43. Rasim Filipovi}, kwi`evnik 44. Ivan Foht, esteti~ar 45. Hasko Frndi}, kwi`evnik 46. Slobodan Galoga`a, kwi`evnik 47. Slavko Goldstein, kwi`evnik 48. Milorad Gon~in, kwi`evnik 49. Slavko Gordi}, kwi`evnik i kwi`evni kriti~ar 50. Nenad Gruji~i}, kwi`evnik 51. Salih Hayijali}, istori~ar religije, orijentalista, i faustolog, bibliograf 52. Fadil Hayi}, dramski pisac 53. Osman Nuri Hayi}, kwi`evnik i orijentalista 54. Muhamed Hayijahi}, polihistor 55. Ferdo Hauptman, istori~ar 56. Kosta Herman, kulturni radnik 57. Abdulvehab Ilhamija, pjesnik 58. Du{an R. Ili}, kwi`evnik 59. Salih Isaac, kwi`evnik 60. Robert @an Ivanovi}, kipar
784

61. Ilija Jakovqevi}, kwi`evnik 62. Bo`idar Jak{i}, sociolog 63. Ivan Frawo Juki}, kulturni radnik 64. Ibrahim Kajan, kwi`evnik 65. Tomislav Ketig, kwi`evni kriti~ar 66. Enes Ki{evi}, pjesnik i glumac 67. Dragan M. Kne`evi}, kwi`evnik 68. Du{an M. Kne`evi}, kwi`evnik 69. Petar Ko~i}, prozaista 70. Dragan Kolunyija, kwi`evnik 71. Milan Komneni}, kwi`evnik i prevodilac 72. Erih Ko{, kwi`evnik 73. Mirko Kova~, kwi`evnik 74. Bo`idar Kova~ek, kwi`evnik 75. Zlatko Krasni, kwi`evnik i prevodilac 76. Andrija Kre{i}, sociolog 77. Hatiya Krwevi}, kwi`evni istori~ar 78. Vuk Krwevi}, kwi`evnik 79. Jovan Kr{i}, kwi`evni kriti~ar i slavista 80. Zoran Kr{ul, kwi`evnik 81. Ivan Krtali}, kwi`evnik 82. Ludvik Kuba, muzikolog 83. Ranka Kui}, kulturolog i prevodilac 84. Skender Kulenovi}, kwi`evnik i kulturni radnik 85. Smiqan Kundert, prevodilac 86. Ivan Ku{an, kwi`evnik 87. Jak{a Ku{an, kwi`evnik 88. Tomislav Ladan, kwi`evnik i prevodilac 89. Vojislav Lubarda, kwi`evnik 90. Pavle Luka~, novinar 91. Rajko Luka~, kwi`evnik 92. Sergej Luka~, novinar 93. Atif Qubovi}, pjesnik 94. Rusmir Mahmut~ehaji}, kwi`evnik i fizi~ar 95. Zdravko Mali}, kwi`evnik i polonista 96. Svetislav Mandi}, kwi`evnik 97. Milovan Mar~eti}, kwi`evnik 98. Ato Markovi} Slomo, pisac 99. Nikola Marti}, kwi`evnik 100. Predrag Matvejevi}, kwi`evnik 101. Mehmed Ma{i}, kwi`evnik 102. Karlo Miji}, slikar
785

103. Nikola Milo{evi}, kwi`evni kriti~ar i prevodilac 104. Sima Milutinovi} Sarajlija, pjesnik 105. Dimitrije Mitrinovi}, pjesnik i filozof 106. Radenko Mi{evi}, slikar 107. Omer Mujayi}, slikar 108. Ahmed Muradbegovi}, kwi`evnik 109. Alija Nametak, kwi`evnik i etnolog 110. Milan Nenadi}, kwi`evnik 111. Vera Obrenovi}, kwi`evnik 112. Karlo Pa~, arheolog 113. Predrag Palavestra, kwi`evni istori~ar i kriti~ar 114. Vaso Pelagi}, kulturni radnik i pisac 115. Muharem Pervi}, kwi`evni kriti~ar 116. Novica Petkovi}, teoreti~ar kwi`evnosti 117. Rajko Petrov Nogo, kwi`evnik 118. Vladimir Pi{talo, kwi`evnik 119. Vasiq Popovi}, istori~ar 120. Branko V. Radi~evi}, kwi`evnik 121. \or|e Radenkovi}, kwi`evnik 122. Miro Radoj~i}, novinar 123. Bogi} Risimovi} Risim, slikar 124. Radovan Samaryi}, istori~ar 125. Velizar Savi}, novinar 126. Me{a Selimovi}, kwi`evnik 127. Novak Simi}, kwi`evnik 128. Pero Slijep~evi}, kwi`evni kriti~ar i germanista 129. Nerkez Smailagi}, orijentalista, kulturolog i prevodilac 130. Emilija Stija~i}, kwi`evnik 131. Sreten Stojanovi}, kipar 132. Vawa Sutli}, filozof 133. Hazim [abanovi}, orijentalista i istori~ar 134. Vilko [eferov, slikar 135. Vojisav [e{eq, politikolog 136. Marcel [najder, filozof 137. Qubomir Tadi}, sociolog 138. Stjepan Tomi}, prosvjetni radnik 139. Risto To{ovi}, kwi`evnik 140. ]iro Truhelka, polihistor 141. Tin Ujevi}, kwi`evnik 142. @arko Vidovi}, istori~ar umjetnosti i esteti~ar 143. Ico Voqevica, karikaturista 144. Gavro Vu~kovi} Kraji{nik, pamfletist
786

Me|utim, da je demokratizacija bosanskohercegova~kog javnog `ivota samo privid, da je vje{to dirigovana od dr Muhameda Filipovi}a, koji kontroli{e ve}inu sarajevskih glasila i koordinira politi~ku borbu protiv Branka Mikuli}a, svete}i mu se zbog Mikuli}evog izdajstva Pozderca, svjedo~i tekst Miqenka Jergovi}a V. [e{eq ili o neda}ama kreposti, koji je objavqen u istom broju Kwi`evne revije: Po svemu on je bio uzoran momak, dika i ponos svoje gospodarice (dr`ave), znao joj se diviti kad je ovoj to godilo (tekstovi o samoupravqawu, nesvrstanosti i sl.), znao je zamahnuti bi~em na one koji bi svojim neposluhom razbjesnili wu i wene dvorjane (vlastodr{ce). Vrlo brzo u{ao je u dru{tvo plemenitih (doktora nauka) ispred ~ijeg imena uvijek stoji titula, koja i najbrutalnijim i najpodlijim postupcima daje izvjesnu aromu, bijeli luk u nosevima trpe}ih (mazohista) zamijewuje ma{usom, a sileyijstvo pretvara u dekadenciju. Plemeniti su uvijek cijeweni, oni su pomalo i intelektualci ({to u ovom slu~aju zvu~i kao homoseksualci), ali i najautoeroti~niji tipovi kreposnog dru{tva, wihov je ud uvijek ukru}en, a vje~na `eqa im je da se pretvore u jedinstven krug `ivota, da ga sami sebi stave u usta, i to je upravo ono mjesto gdje ve}ina wih pada u kal i blato; tu je svoje stradawe po~eo i na{ junak, `ele}i da prona|e u isti mah i izvor najve}eg zadovoqstva i naj~istije kreposti prestao je vjerno slu`iti svoju gospodaricu, trude}i se u kutu da od hladnog C postane `arno O aristokratski je dva-tri puta podviknuo na neke pomalo intelektualce koji su poku{avali spojiti vje{tinu ~itawa i vje{tinu pisawa, ali je rezultat koji su dobili bilo obi~no osmo{kolsko prepisivawe. Kasnije su se vlastodr{ci malo izvikali na wega, zamahnuv{i bogme i bi~em, ali on se po~eo sve vi{e protiviti, neshvataju}i da je i najmawa i najslabija dr`ava ja~a od najja~eg pojedinca, krepost koju on nosi sa sobom pri tome mu mo`e samo odmo}i, jer dr`avi se mora ili slu`iti (vjerni~ki), ili je ignorirati (ateisti~ki), tre}eg izbora nema, ona je krajwe moralna kad joj to godi i krajwe nemoralna kad je to uzbu|uje, vje{tina u vo|ewu qubavi sa wom (politici) sastoji se u prepoznavawu trenutnih seksualnih apetita (dnevna politika). Na{ nesretnik sve to nije znao i ona ga je primjerno kaznila, zatreperili su i intelektualci i pomalo intelektualci, {to od uzbu|ewa, bogami {to i od straha. Naime sramotni `ig na wegovom ~elu nosio je neku eroti~nost sv. Sebastijana, tako da nije bilo mogu}e ne diviti mu se, a sem toga i sramno ime koje mu je dodijeqeno (gra|anski desni~ar), u svojoj iskonstruiranosti i la`i prijetilo je u`asnim obesmi{qavawem, prijete}om prazninom (horor vacui), koja je svakom od wih utjerala u`as u `ile, jer su bili svjesni da wen rub ne prekora~uju svojom voqom, nego voqom vlastodr`aca (I to bi nasuprot Levyju bila mogu}a povjesna slika isto~nog intelektualca, intelektualca i pomalo intelektualca). [ta se daqe zbivalo sa na{im zablu|enim kreposnikom ovu pri~u ne zanima, ostaje izvjesno da nikad nije do{ao u priliku da od pomalo intelektualca postane intelektualac ili intelektualac. Kwige koje je napisao naime zavr{ile su na loma~i. A on jadnik nije shvatio da je to nedovoqno da bi se bilo \ordano Bruno.
787

Najqep{e bi u stvari bilo o wemu vi{e ne misliti. A ni o wima. Pogotovo zato {to su zauvijek oti{li, a dr`ava se izlije~ila od seksualnih nastranosti. Jer ovo je sretna pri~a. Ova koju svi zajedno `ivimo. Duboko vjerujem da je tako, i {ta mi mo`ete. Sa~uvaj me bo`e i onih koji gone i onih koje gone. U kwizi Suo~avawa sa samoupravqawem detaqno sam izlo`io sudsko suo~avawe sa usta{kim apologetom i propagandistom Mustafom Grab~anovi}em. Grab~anovi} se ponovo oglasio u Dugi od 15. oktobra 1988, reaguju}i na tekst Stari i novi bojovnici zla Vojislava Lubarde, pismom Izvesni Lubarda la`e: U va{em listu broj 381 od 1. do 14. oktobra 1988. godine izi{ao je ~lanak izvjesnog Vojislava Lubarde Stari i novi bojovnici zla (strana 79). Kako je pomenuti u tom ~lanku iznio la`ne i krivi~no ka`wive podatke o meni, zahtjevam od Uredni{tva da na osnovi Zakona o javnom informisawu u slijede}em broju va{eg lista donese ovaj moj ispravak: Vojislava Lubardu ne poznam li~no ali sam zapazio da godinama vr{qa i na`alost dobija prostor u izvjesnim listovima gdje napada neke bosanskohercegova~ke rukovodioce s kojima ima od prije emigracije neke nera{~i{}ene ra~une, pa izme|u ostalih i moga brata Hasana Grab~anovi}a koji je bio u svoje vrijeme sekretar, Centralnog komiteta SK BiH. Ne ulazim u te wihove rasprave ali sam u ovom ~lanku li~no prozvan pa sam du`an za{tititi svoj li~ni integritet odn. upoznati javnost sa la`ima Vojislava Lubarde a vi ste po Zakonu o javnom informisawu du`ni da mi ustupite prostor u va{em listu za to: 1. Lubarda iznosi prvo, da sam ja kobajagi bio ~lan Islamske delegacije koja je 1941. godine i{la u Zagreb da iska`e lojalnost Anti Paveli}u, pa veli da su to donijele usta{ke novine iz tog doba... Ovo je najordinarnija la`. A ako nije la` neka Lubarda citira te novine a dotle wegova la` ostaje la`. 2. Lubarda tvrdi, da sam ja zaneseni usta{ki slavqenik poeta i da sam napisao pjesmu Drina. Prve rije~i su ponovo la` a pjesmu Drina sam napisao. A kako je do{lo do pisawa te pjesme utvrdio je Op{tinski Sud u Sarajevu presudom. K. 1.207 od 24. 12. 1982. g. (Su|ewe Vojislavu [e{equ radi klevete): S obzirom na dru{tvena priznawa kojih je nosilac privatni tu`iteq i izjava u~esnika u ratu, nesumwivo je da je dr`awe privatnog tu`iteqa u toku rata a i poslije wega bilo lojalno. Nije bilo razloga da se ne pokloni vjera iskazu privatnog tu`iteqa a iz wegovog iskaza proizilazi, da je pjesma Drina napisana na zahtjev usta{kih vlasti... (a u svrhu do~eka Ademage Ma{i}a koji je dolazio u Bijeqinu). Dakle jasno je, da sam tu pjesmu morao napisati, jer mi je tada{wi usta{ki {ef u Bijeqini ratni zlikovac Ivan Toq jasno predo~io pjesma ili Jasenovac, jer je moj brat Hasan bio u {umi, moj tast Abdulah Pjani} u {umi itd. Dakle to je pisawe bilo po prinudi, ta~no onako isto kao {to je bilo po prinudi 1941. godine potpisivawe zloglasnog Apela
788

srpskom narodu koga su prinu|eni potpisali ~ak i Veqko Petrovi}, dr Jovan \or|evi}, Milan Ka{anin, dr Viktor Novak, dr Ivan \oja itd, desetine i desetine prvih intelektualaca Srbije. Osim toga ja sam znatno prije II svjetskog rata va`io kao kwi`evnik qevi~ar. Poznati kwi`evni kriti~ar drug Vlado Ma|arevi} u kwizi: Stvarawe i svijest, Zagreb 1982. godine, za mene i moj kwi`evni predratni rad veli doslovno: na str. 229. u pasusu: Rad sa grupom skojevskih kwi`evnika. U toj najmla|oj grupi pisaca koja se samoinicijativno formirala po~ev{i od 1932-1933. god. bili su... Luka Kova~evi}, Drago Filipovi}, Salih Ali}, Mustafa Grab~anovi}... Moja saradwa u Glasu periferije, Snagi, Kwi`evnom sjeveru, almanahu Periferija itd... nije mogla proma}i sredini gdje sam `ivio i nije ~udo, {to sam bio evidentiran kod policije, pa je to 1941. g. iskoristio Ivan Toq kotarski predstojnik NDH i prinudio me da napi{em Drinu koja im je trebala za do~ek Ademage Ma{i}a. Ove su ~iwenice poznate mojim sugra|anima pa za vrijeme {estomjese~no od septembra 1943. god. do marta 1944. godine ja sam nesmetano `ivio u Bijeqini na oslobo|enoj teritoriji pa mi niko nije nikada ni spomenuo pisawe te pjesme. U sudskim spisima nalaze se izjave Radovana Ili}a komandanta podru~ja Majevice i Dragi{e Maksimovi}a komandanta Bi jeqine, koji su dali vrlo dobro mi{qewe o mom dr`awu za vrijeme rata. Nema sumwe, da sam bio kako Lubarda danas tvrdi slavqeni usta{ki poeta kad bih imao deset glava oti{lo bi mi svih deset jo{ za vrijeme rata. 3. Lubarda daqe tvrdi... da sam nakon dugogodi{we robije dobio visoko jugoslovensko socijalisti~ko priznawe odlikovawe. To je nova la` iz arsenala oprobanog la{ca Lubarde. Ne}u da se pravdam da do danas u svojih 77 godina nisam nikad ni jednu sekundu bio u zatovru, ve} citiram utvr|ene ~iwenice iz pomenute presude: Neosporno je i nesumwivo da privatni tu`iteq nije osu|ivan niti je odgovarao kao ratni zlo~inac, naprotiv je nosilac medaqe rada i spomen plakete grada Bijeqine... Dakle okrivqeni je iznio u javnost ne{to {to nije istina za privatnog tu`iteqa, {to nesumwivo {kodi ~asti i ugledu privatnog tu`iteqa... Dakle kad se sve gorwe rezimira, Vojislav Lubarda je u va{em cijewenom listu iznio o meni la`ne klevete, koje imaju sve elemente sudski ka`wivih djela, pa }u mu pru`iti mogu}nost da na sudu doka`e svoje klevetni~ke izmi{qotine, jer je zaista ~udno, da taj provokator vr{qa i piskara po raznim listovima a pomo}u svojih mo}nih za{titnika izbjegava dostojnu sudsku nagradu. U slede}em broju Duge Lubarda je tekstom Nema polemike sa telalima i jednoumnicima istovremeno odgovorio Miroslavu Jan~i}u i Mustafi Grab~anovi}u: Kao {to nekad nisam reagovao na svu `u~ prosutu protiv mene u {tampi a objavqivana su ponekad i po dva-tri napada, u istom listu i istom danu nisam nameravao ni posle `u~i u Dugi. Ne bih ove redove pisao ni zbog stotinak telefonskih poziva ~italaca Duge koji su me
789

podse}ali da je moja du`nost da i putem {tampe ra{~istim s qudima koji u ime bratstva gu{e bratstvo. Ni zbog onih desetak usta{ki intoniranih pretwi koje su stigle na moj ra~un. Pi{em ove redove pre svega zbog onih mladih koji dolaze, kojima su, tolike godine, punili u{i babarogama, kako bi i wih u~inili podobnim, ali koji nisu prihvatili {kqocawe zubima! ^lanak Stari i novi bojnici zla (Duga broj od 1. 10. 1988. godine) nije objavqen protivno prvobitnom dogovoru, ve} kao nastavak teksta Pani~an strah od prozivki, za rubriku Li~ni stav. Lako je utvrditi da se ~lanci dopuwuju i svojom su{tinom ~iwenicama koje sam izneo a i time {to obra|uju istu, polaznu temu: licemjernu zabranu (i osudu) mitinga solidarnosti sa Srbima i Crnogorcima na tlu Bosne i Hercegovine, koju su brzopleto izrekla dva najodgovornija politi~ka tijela BiH, predsjedni{tva CK SK i konferencija SSRN BiH. Radi se, ~itaoci to i sami znaju, ne samo o ukidawu osnovnih gra|anskih prava slobode zbora i dogovora, {to je direktan atak na Ustav SFRJ i {to su na nedavnoj sjednici o{tro osudili i mnogi ~lanovi CK SK BiH ve} i o drugim vrstama torture koja se dvije decenije praktikovala u ime desetak istih ~vrstoruka{a. Reagovao sam i kao ~ovjek ~iji su korijeni u BiH i kao srpski pisac, jer sam prirodom posla vezan za sudbinu i zlopa}ewe naroda kome pripadam. To, me|utim, nije bila polemika. U polemici se pobijaju ili bar djelimi~no osporavaju stavovi koji su prethodno iznijeti. Ja se nisam sporio ni oko ~ega ve} sam kao javni radnik, vr{io analizu dru{tvene situacije koja je nastala u BiH poslije jedne naopake polemi~ke odluke i pri tome iznio tridesetak neoborivih ~iwenica o pona{awu najodgovornijih funkcionera te republike. Osnovni ciq mi je bio da razobli~im jedan dobro zamaskiran privid bratstva i jedinstva fundamentalisti~ki obojene zvani~ne politike koja nije dovela samo do podrivawa dru{tvenog sistema Jugoslavije pod firmom cazinske Agrokoke, ve} i do masovnog ~i{}ewa BiH. Pored imena desetak poznatih revolucionara koji su sami sebe, dvadesetak godina, birali i postavqali za usre}iteqe naroda, naveo sam i podatak da se zbog masovne torture privo|ewa, saslu{avawa i osuda desetine hiqada sumwivih, naj~e{}e onih koji bi ispri~ali neki vic iz BiH godi{we selilo prosje~no po 21.800 Srba i 12.150 Hrvata. (Vidjeti slu`benu statistiku o iseqenim za period od 1971. do 1981. godine). Treba li isticati da je to neuporedivo efikasnije ~i{}ewe nego na Kosovu! Dva utuka u Dugi do{la su, prividno, samo na ~lanak Stari i novi bojnici zla u kojem sam pored novih izliva bratstva primjera zatirawa voqe naroda pisao i o zdru`enoj vatikansko-klerikalnoj i islamsko-fundamentalisti~koj hajci koja se mjesecima, iz broja u broj, vodila i vodi na stranicama lista Danas i protiv SR Srbije i protiv qudi iz Bosne koji su javno, na mjesnim konferencijama Socijalisti~kog saveza, podr`ali ideju da se miting solidarnosti odr`i u gradu Jajcu, simbolu zajedni~kog `ivqewa naroda Jugoslavije.
790

Stvarni povod za zapjenu{anu ogor~enost Miroslava Jan~i}a nalazi se ipak u prvom ~lanku, posebno u slede}im re~enicama: Skloweno je, bez ikakvih li~nih posqedica, nekoliko pojedinaca ~iji se prqavi prsti nisu mogli prikriti nikakvim frazama, dok je sve drugo ostalo isto... Najsuroviji poslenici osu|ene politike i najpredaniji tuma~i osu|enih Agrokomercovih politi~ara, su, preko no}i, postali najgrlatiji kriti~ari stare prakse. Razumije se, tim qudima ni u primisao nije do{la `eqa da mijewaju politiku od koje su sve dobili, a bez koje ne bi zna~ili ni{ta... Predo~avaju}i to novo, uvjeren sam i pogubno zlo za narod BiH koji je povjerovao u radikalne kadrovske i druge promjene nisam, zbog ograni~enog prostora, ispisao i imena qudi koji su, dvadesetak godina, bili najzdu{nije sluge nedavno raskrinkanih, ovih dana i smijewenih pa{a i vezira. (Do kakvog se socijalizma bilo do{lo pokazuje upravo ~iwenica da su te stare osmanlijske titule i ozvani~ene na proteklim plenumima CK, Konferenciji SK BiH i dva zasjedawa Skup{tine BiH). Nije me, zato, za~udilo {to se Miroslav Jan~i} sam prepoznao u gorwem citatu i prozvao time {to je zamahnuv{i oglasom Duge u listu Politika uz moje ime pri{io omiqenu frazubatinu b-h vrhu{ke srpski nacionalista! U Jan~i}evoj intelektualnoj glavi rije~ nacionalista zna~i isto {to i neprijateq, ~ovjek u kojeg se mo`e pucati bez premi{qawa, ~ak i bez ~itawa inkriminisanog teksta. Radi ~italaca koji nisu imali pred o~ima ~lanak Pani~an strah od prozivki moramo citirati pasus u kojem se najvi{e vidi Lubardin nacionalizam: Iako su me islamski fundamentalisti, zagovornici ~iste BiH, uz svesrdnu podr{ku srpskih i hrvatskih izabranika-foteqa{a, protjerali sa rodne grude (oduzeli pravo na rad u struci) nikada nisam pomislio da to ~ini muslimanski narod. Kao i svaki narod, i muslimani su zainteresovani za qudski `ivot a ne za mr`wu. Uostalom, sve nas je, i Srbe i muslimane i Hrvate, protekli rat nau~io da se mr`wa mr`wom vra}a. Zar nije `alosno, da ne ka`em i smije{no, {to slu`beni marksisti, pla}eni klikovnici bratstva i jedinstva, vjeruju da }e se muslimani i Hrvati BiH okrenuti protiv stotiwak Srba i Crnogoraca koji bi do{li da vape za pomo} da }e im, kao {to nas pla{e, po}i u susret sa no`evima a da ja, srpski {ovinista, ~vrsto vjerujem da }e upravo muslimani BiH biti ne samo srda~ni doma}ini svojim oja|enim gostima, da }e im po tradicionalnom obi~aju gostoprimstva, iznijeti ne samo so i hqeb ve} ih i prigrliti kao istinsku bra}u. A da je to tako ve} su potvrdili muslimani sela Mo{evac time {to su nasuprot izri~ite zabrane CK SK BiH, pozvali u goste pa}enike sa Kosova. Postao sam neprijateq i zato {to, nasuprot M. Jan~i}u, vjerujem u istinsku slogu i me|usobnu sudbinsku povezanost na{ih naroda, bez obzira na vjere. Nemo}an da sakrije bijes zbog slike u kojoj se prepoznao, Jan~i} tvrdi kako ni u vidu aluzije nije rekao da sam nacionalista i
791

onda kad vjerujem u qudske vrline muslimana i Hrvata. To je zaista ta~no, Jan~i} nije navodio aluzije, nije pro~itao nijednu re~enicu iz mog ~lanka (osim {to je mahnuo Politikom) ali je, zato, pucao bez premi{qawa kroz desetak mikrofona radio i TV stanica: Taj ~ovek sudi sa nacionalisti~kih pozicija! Tobo`wim strahom od ne`eqenih posqedica mogu}ih sukoba na me|unacionalnoj (vjerskoj) osnovi ukoliko bi do{lo do zajedni~kog okupqawa muslimana, Hrvata i Srba sada{wi politi~ki glavari BiH, me|u koje je, kona~no, usko~io i Jan~i}, pokazuju dva vida politi~kog slijepila: (prvi) Ili ne znaju ni{ta o narodu u ime ~ijeg bratstva vladaju, pa nas preko Qube Ninkovi}a, sekretara Republi~ke konferencije SSRN BiH, obavje{tavaju kako se masovna privo|ewa i saslu{avawa ne vr{e zbog izja{wavawa za mitinge solidarnosti ve} iz `eqe da se osujeti pripremawe eksploziva i drugih opasnih sredstava, kako bi za{titili gra|ane od te{kih posqedica. (drugi) Ili se radi samo o manija~kom strahu zbog suo~avawa sa narodom javnih prozivki za pqa~ku, kao {to sam napisao ve}, {to je jo{ gore, i o strahu koji te qude hvata i na samu pomisao da mo`e do}i do javnog manifestovawa sloge naroda, poslije ~ega bi nestala i opravdawa za razna privo|ewa. Bilo kako bilo, niti sam moje ~lanke pisao kao polemike, niti sam imao namjeru da polemi{em s Miroslavom Jan~i}em, ~ovjekom kojeg su profesori, jo{ u gimnaziji, krstili (ozvani~ili) za {trebera s literarnim pretenzijama, sada{wim ~lanom Predsjedni{tva koji ne krije i ve}e ambicije. Istina, Jan~i}evu sam personu pomenuo u ~lanku Stari i novi bojnici zla kao primjer birokratske oko{talosti i slijepila. Reklo bi se: ~ist slu~aj razjarenog bika ~ija su ~ula omanula pa jurca (i bunca) svojim nao{trenim rogovima kad god mu se ne{to pri~ini. Polemi{e se, raspravqa i ubje|uje, s ~ovjekom za kojeg se zna da ima rije~ i stav, da je li~nost ~ije mi{qewe vrijedi ~uti. Polemi{u qudi iste struke a razli~itog shvatawa, da ukrste argumente i stanovi{ta od kojih polaze, da se, ako je mogu}e i usaglase. Ako ni{ta drugo, polemi~ar mora imati {ta da ka`e. Da ka`e svoje, iz svoje glave. Ne vrijedi se sporiti s jednoumnicima koji rade po principu starinskih gramofona navije se ru~ica i on svira sve {to je zapisano na bakarnom vaqku koji se vrti, a kad odvergla, stane dok se ponovo ne navije, s istim ili drugim vaqkom, s istom ili drugom muzikom, za drugu upotrebu. Ne vrijedi polemisati ni s telalom, ~ovjekom kome je posao da {to glasnije izbifla dobijeni proglas (naredbu), uz bu~no udarawe drvenom palicom, u bubaw, kako bi privukao pa`wu mahale. Telal se ili saslu{a ili se pro|e, ako je dozvoqeno. Za poslove telalewa tra`i se grlatost, ostale osobine nisu va`ne ve} i zbog toga {to se telali lako mijewaju. Dodu{e, ima vi{e vrsta telala, od neuglednih, seoskih, koji ponekad slu`e i kao ~ar{ijske lude, do va{arskih od kojih se, osim grla zahtjeva i vje{tina da zabavqaju svjetinu.
792

Na turskim dvorovima i kod svemo}nih vezira u Bosni postojala je i posebna, povjerqiva vrsta telala-glasnika koji su nosili katul-fermane, tajne presude, uz koje je i{ao i svileni gajtan, za davqewe, ili zrno otrova koji se stavqa u filyan pun kafe. Takvi su telali, dabome, bili uglednici koji su se, zahvaquju}i dugom i vjernom slu`ewu, uzdizali i do zvawa }ehaje, izvr{iteqa vezirskih odluka (kad bi se i posebno dokazali). Miroslav Jan~i}, sada ~lan Predsjedni{tva spada u tu posebnu, dokazanu vrstu izvr{iteqa vi{e voqe. Po~eo je, kao i ve}ina poslenika te vrste razgla{avawem po {kolskom dvori{tu da, potom, pre|e u bircuze gdje se skupqaju sumwivi namjernici. Po{to je rano pokazao vje{tinu da uzvikuje sve {to je moglo biti probita~no znao je i da predvi|a mogu}e obrte lako je i brzo napredovao! Najzna~ajniji najzna~ajniji za Jan~i}evo daqe uzdizawe bio je posao (odred) s kraqem Tvrtkom koji jo{ nije do{ao sebi. Kao vje{t marksista (pokera{ koji ide na sigurno) Jan~i} je mo}nog kraqa Bosne privolio da govori istim rije~ima koje su tih dana po~eli da izgovaraju i budu}i fundamentalisti~ki `reci ~iste Bosne. Bosne, koja je odvojena i svoja svojina starinaca (muslimana). Iako je Tvrtko nosio i titulu kraqa Srbqem, on je za atar svijetle budu}nosti Bosne pristao i na to da nema nikakve veze sa Srbima i Srbijom. Naredbodavci se nisu mnogo zabrinuli {to se pompezno najavqena i jo{ pompeznije izvedena drama o kraqu Bosne i bosanskoj samosvojnosti pokazala kao papazjanija smu{enih replika i jo{ smu{enijih spodoba. Drama je ostala u literarnom buwi{tu ali je Jan~i}, zato, i{ao daqe. Dosegao je i do specijalnog zadatka da, 1982. godine, dovede pameti raskrinka i jednog Me{u Selimovi}a. U kwi`ici Kako sam izdao nacionalnu stvar, Jan~i} je cicvari}evom metodom, pored Me{e, poku{ao da sredi i druge neprijateqe Bosne, a posebno Esada ]imi}a, Momu Kapora, Rajka Noga i mene. Koliko je to bio zna~ajan (i odgovoran) posao vidi se i po tome {to je Jan~i}evo bla}ewe na smrt bolesnog Me{e Selimovi}a, uz specijalne najave, kao svakodnevni feqton, prenijelo prvo Oslobo|ewe a potom i Radio Sarajevo. Zbog sku~enog prostora u listu, a i zato da neki od ~italaca Duge ne bi pomislio kako sam jedva do~ekao priliku, ne}u citirati nijedno od desetak gnu{awa javnih radnika i kriti~ara iz cijele zemqe koja je izazvao taj (naj~uveniji) Jan~i}ev posao. Dvije sredi{we glave svoje kwige M. J. je posvetio razobli~avawu moje destruktivne li~nosti. To je bio drugi po redu katul-ferman naslovqen na moju glavu. Prvi katul-ferman, otposlat prije petnaestak godina kad mi je zabrawen rad u struci a time i mogu}nost `ivqewa propao je zbog toga {to su tada{wi telali-glasnici, wih desetak na broju, omanuli, jer se nisu na vrijeme dosjetili da }u prebje}i preko Drine. Mada je i Jan~i}ev katul-ferman oma{io, wegovo telalewe spada ipak me|u najuspe{nije, naro~ito kad je rije~ o kunda~ewu kolega. Podsje}am na Milana Andri}a, sigurno najtalentovanijeg novinara sa tla BiH, kojeg
793

je Miroslav zauvijek umirio. Samo zato {to je Andri}, u neprili~no vrijeme, pisao o razli~itim sudbinama dvije majke heroja, jednog `ivog (na polo`aju), a drugog mrtvog. Sada, kad je prili~no vrijeme, Jan~i}a niko ne mo`e da dostigne u raskrinkavawu neumskih vilewaka, mada je za Neum znao i prije sedam-osam godina. Jan~i}evo kunda~ewe mogu}e je pratiti od nekada{weg urednikovawa u Oslobo|ewu do nedavnih govora. Podsje}am na najsvije`iji slu~aj govor na ve} pomenutoj konferenciji SSRN BiH. Kao dokaz da su srpski nacionalisti ([olevi}, Kecman, Lubarda i sli~ni) glavni krivci {to nije odr`an miting solidarnosti u Jajcu, Jan~i} je polo`io svoju rije~: Predsjedni{tvo CK SK BiH, poduzelo je korake kada je vidjelo da se stvari zakuhavaju tamo na licu mjesta, gdje treba da se zbor odr`i, vide}i da tu nisu ~ista posla. To je bio problem. Prema tome, ne radi se o jednom apriornom odbijawu zborova. Ja vam mogu otvoreno re}i i tvrdim da su drugovi iz Odbora sa Kosova, prijateqi, do{li u Jajce, tog zbora bi bilo. Niko ga ne bi sprije~io. Mogu vam to re}i jer ja sam bio zadu`en da dr`im govor u Jajcu na tom zboru. Prema tome, ne radi se o tome, o zatirawu voqe naroda, inicijative ili odbijawu solidarnosti kao {to se ovdje imputira, nego se radi o nekim drugim stvarima, radi se o reme}ewu me|unacionalnih odnosa u nas, a mi to ne}emo dozvoliti. Isti dokaz Jan~i} je ponudio i u pismu Dugi: Da su do{li (misli na stradalnike sa Kosova) a boqe {to je prevladao razum (sic!), on bi, ka`e zainteresovanim mogao prilo`iti kopiju govora dobrodo{lice, za koji sam bio zadu`en. Na stranu to {to je, po Jan~i}evom shvatawu, preovladao razum tek u ~asu kad je uz prijetwu silom zabraweno da narod manifestuje ono ~emu su ga u~ili ~etrdeset godina, bratstvo i jedinstvo. Nije, me|utim, mogu}e staviti u stranu (baciti u zaborav) i ~iwenicu da su predsjedni{tva CK SK i Republi~ke konferencije SSRN BiH reagovale muwevito na vijest da je legalno formiran Odbor sa Kosova predlo`io miting solidarnosti u Jajcu. Osuda navodnog mije{awa u unutra{we stvari BiH i izri~ita zabrana odr`avawa mitinga (uz prijetwu svim sredstvima, {to su gra|ani Mo{evca ubrzo i iskusili) izre~eni su ve} tre}eg ili ~etvrtog dana. Iz toga jasno proizilazi da ni Jan~i} nije mogao biti zadu`en za pisawe govora. Kako se mo`e pisati govor za miting koji je unaprijed zabrawen? Ali, Jan~i} ne bi bio Jan~i} da, kao i uvijek, nije bio brz i efikasan, spreman na svako iznena|ewe. On je, vidi se, unaprijed znao da }e biti odre|en za glavnog govornika, pa je, kao {to mu i prili~i, unaprijed napisao i govor. I ma koliko da to sve zvu~i apsurdno, ja neka mi ~itaoci oproste vjerujem Jan~i}u. Vjerujem i da ima napisan govor i da ga mo`e prilo`iti. Vjerujem i da bi ga upravo on pro~itao, da je, kakvim obrtom, do{lo do mitinga. Vjerujem to iz dva razloga: (prvo) Jan~i} je, to svi znaju, de`urni Srbin za sre|ivawe srpskog nacionalizma ~ak i na Ko~i}evom zboru i (drugo) za govor mu, da ga dotjera prema prilici na koju treba reagovati, nije treba794

lo vi{e od pola sata. U svakodnevnom trlababalan dovoqno je izmijeniti nekoliko po~etnih i zavr{nih fraza sve ostalo je uobi~ajeno telalewe izvikivawe. Od pojave prvog nastavka romana Gordo posrtawe u ~asopisu @ivot, aprila 1969. godine, do {tampawa Preobra`ewa i Anateme, 1981. godine, bosanskohercegova~ki pla}eni hajka~i objavili su preko radio i TV stanica, dnevnih i nedeqnih listova, vi{e od 2.000 napada (podsje}am da je zapis o tome jedinstvenom rekordu omraze objavio kwi`evnik Milo Gligorijevi} u Dugi, broj od 1. 10. 1988. godine). U cifru nisu ura~unate osude na bezbrojnim sastancima i zborovima. Pravi domet te lakrdije (ne bih pre`iveo da cijelu hajku nisam shvatio kao lakrdiju) mogu}e je sagledati tek iz ~iwenice da cijelo to vrijeme, ni jedan jedini put, nije iznijet i konkretan dokaz citat iz mojih kwiga i ~lanaka, kojim bi se, crno po bijelom, posvjedo~ilo da sam {ovinista koji mrzi muslimane i Hrvate. Nisu, jer takav dokaz nisu ni mogli na}i. Jedino je Jan~i}, upravo u Dugi, prona{ao dva korpus delikta. Citira}u ih ne zato {to predstavqaju neku novost u hajci ve} radi ~italaca, da sagledaju intelektualni nivo i karakter ~lana Predsjedni{tva. Po{to je sveo autorovo du{evno stawe i kompetentnost, Jan~i} zakqu~uje: Ne}u re}i da kod wega u ostatku teksta (osim kad govori o Qubi Ninkovi}u, {to je sasvim nesuvislo) mjestimice nema i objektivnih zapa`awa, ali ona se gube u poplavi gluposti, podsje}aju}i na staro kinesko pravilo da ni{ta ne vrijedi kad krivi ~ovjek govori prave stvari. Dakle: du{evno stawe o~ituje nekompetentnost, a sve ostalo (~ak i objektivna zapa`awa) poni{tava kineska poslovica krivi ~ovjek. Ne vrijedi ni upitati za{to ovaj dokazani logi~ar nije naveo suvi{ne ~iwenice da privo|ewa, saslu{avawa, {amarawa i zatvarawa qudi nije bilo (zato {to su zagovarali mitinge solidarnosti). Kao drugi krunski dokaz da sve o ~emu sam pisao u dva broja Duge spada u domen ludila, zapjenu{eni ~ovo preporu~uje divan roman Roberta Muzila: ^ovjek bez svojstva. Podcrtavaju}i navodnu tezu tog pisca da izme|u nacionaliste i lu|aka nema velike razlike, Jan~i} slavodobitno zakqu~uje: jer i jedan i drugi petqaju i ~ine {to{ta i na tu|u i na svoju {tetu, a da toga uop{te nisu svjesni, a da ni jedan ni drugi ni za `ivu glavu ne}e priznati da su bolesni. Neka ~itaoci sami zakqu~e koga je Jan~i} tim zakqu~kom ocrtao kao ~ovjeka: nacionalistu ili sebe?! Je li pokazao Lubardin nacionalizam ili svoju etiku koliko nisko mo`e pasti jedan ~lan Predsjedni{tva? A o tome da je na{ nesu|eni vo|a pobrkao vrijeme u kome `ivi koga su Hitlerovi i Staqinovi inkvizitori progla{avali ludim i trpali u ludnice ne vrijedi ni raspravqati. Vrijedi, me|utim, podsjetiti ~itaoce da ja, za dvadeset godina, koliko me salije}u sa sli~nim osudama, nikada podvla~im: nikada nisam otpisivao na klevete i uvrede, kamo li da sam polemisao. Cijelu moru
795

shvatio sam kao vrstu qudskog (re`imskog) bjesnila koje se ne lije~i ve} se mora ~ekati da mine, ako se do~eka. Radio sam svoj posao, pisao kwige, i uzgred se, kao {to je zabiqe`io Gligorijevi}, zabavqao, skupqaju}i materijal o bh, demokratiji i qudskim naravima. Iako se ~ovjek stalno upirao da me podsjeti na sebe i svoju ulogu u politi~kom `ivotu BiH, o Jan~i}u nisam ni mislio. Iz pomenute paskvile vidi se da je bio zaprepa{}en {to ga ne primje}ujem nije mi mogao oprostiti {to ga, kao ~ovjeka od polo`aja i uticaja, nisam pomenuo u Anatemi uz ostala imena: Tako sam bio doveden u situaciju da obja{wavam na kakav sam to vol{eban na~in izmakao masovnom pokoqu koji je doti~ni (Lubarda) po~inio pre {eher Sarajeva u toj kwizi. Ni meni to nije bilo jasno, u tom sredwovjekovnom razdobqu bio sam direktor Drame Narodnog pozori{ta i, {to je jo{ neobi~nije, predsjednik Komisije za kulturu Gradskog komiteta Saveza komunista. Sada{wi ~lan CK je tom prilikom zaboravio da napi{e i to da nikad za tridesetak godina koliko se znamo nisam prihvatio Jan~i}evu ruku, kamo li da sam mu, kad, pru`io svoju ili sjeo za isti, makar i kafanski sto. Za to vrijeme prihvatao sam, ne{to iz znati`eqe, zabave radi, a vi{e iz gra|anske kurtoazije, i ruke takvih qudi koji, poput Hasana Grab~anovi}a, nisu krili ni svoju mr`wu ni svoje postupke prema meni. I kao pisac, i kao ~ovjek, nikada nisam posumwao da je i neprijateq ~ovjek. Tako sam postupao u li~nom `ivotu, a tako sam, bez uobi~ajenih crno-bijelih kli{ea, gradio i likove u romanima. Tako sam pisao i Anatemu koju je Jan~i} proglasio za zlo~ina~ku. Ruka se ne pru`a personi grata (miqeniku) koji je od po~etka javnog djelovawa po~eo da kunda~i persone non grata (nepo}udne), da podvodi i prodaje sve {to je mogao teslimiti za dobre pare ili kakvu drugu korist. Priznajem: od svoje ~etrnaeste godine, kad sam uvr{ten u komunisti~ki pokret, do ~etrdeset i prve, kad sam zauvijek iskqu~en iz SK zato {to sam svojevoqno napustio partijski sastanak a potom i izba~en zbog neprihvatqivih izjava ja sam desetak puta dolazio u takozvani sukob sa partijom, naj~e{}e zato {to moj stomak nije mogao da podnese jednu, za sarajevske prilike, uobi~ajenu pojavu: slali su nam, da popuju, qude iz ~ijih ruku, zbog labilnog morala i prqavih prstiju, ne bih uzeo ni kuvano jaje. U dvadesetogodi{woj hajci na mene, koja je vo|ena u ime bratstva u~estvovali su `estoko i qudi koji, upravo zbog bratstva ne bi smjeli ni iza}i na svjetlo dana: jedan je, kao sekretar ~etni~kog {taba potpisivao zapisnike s oznakom Z; drugi je, kao svoje, potpisivao pjesme `ivog oca, ~etni~kog komandanta; tre}em nije smetalo da se pewe do samog vrha, iako se, kao unuk poznatog {uckorskog ubice a sin najve}eg usta{kog zlikovca nikada, ~ak ni kao ~uveni marksista i profesor Univerziteta, nije ogradio od usta{kih zlo~ina; usta{kom poeti-poletarcu, kasni796

je ~lanu teroristi~ke organizacije Mladi muslimani koja je, poslije oslobo|ewa, dizala vozove u vazduh, nije smetalo da postane redovni (i favorizovani) profesor Univerziteta i da (jo{) {tampa zvani~ne uybenike iz istorije bh kwi`evnosti u kojima otvoreno (pjesmama) propovjeda mr`wu prema Srbima i Hrvatima. Ali, ni po jada da je samo o wima (i sli~nim) rije~! U takvom rasporedu snaga mene ne brine, niti je brinula, Jan~i}eva krpeqska oznaka srpski nacionalista. Za qude ~istog razuma te su rije~i, od samog lansirawa, ozna~avale ~ovjeka koji se odupire islamskofundamentalisti~kom ~i{}ewu BiH. Stoga mi i ne pada na pamet da se pravdam ili branim. Pisac se brani kwigama. U ovom ~asu brine me jedan drugi Jan~i}ev jadac. Kao i svaki pisac, i ja ~esto, veoma ~esto, besanim, sumwam u napisano, mu~im se nad svakom rije~ju. To su, doskora, bile uobi~ajene sumwe, vrsta vlastite provjere. Ta je nedoumica postala ozbiqnija kad mi je Jan~i}, kao direktor Muzeja kwi`evnosti, po~eo da tra`i manuskripte (origi nale rukopisa), da se uvr{i wegovim pismom Dugi u kome je i javno potpisao da sam dobar pisac. ^im sam to pro~itao povjerovao sam da je |avo do{ao po svoje, da sam se, zapravo, zaludno zlopatio tolike godine. Mo`e li, naime, biti ve}eg {amara od javnog priznawa koje izri~e {treber s literarnim pretenzijama? Priznajem: oznojio sam se kao nikad ranije. Ali, {ta je, tu je: vaqda }u izdr`ati i napast Jan~i}eve pohvale. Za{to se, ovaj put, obra}am javnosti? Za{to sam poslije dvadeset godina neprekidne hajke i poslije cijelih vre}a papira sa javnim {ikanirawem, rije{io da, jednom, i odgovorim, da se oglasim i na ovaj na~in? Kao {to nikada ranije nisam reagovao na prosutu mr`wu ponekad su u istom danu i u istom listu {tampani i po tri napada nisam to namjeravao ni poslije izliva `u~i u Dugi. (Ne smeta mi ako redakcija Duge nije samo zbog prijetwe sudom ve} i zbog ~italaca, da ih zainteresuje u naslovu pisma Mustafe Grab~anovi}a ostavila izliv nepatvorene usta{ke mr`we: Izvjesni Lubarda la`e!) Po{tujem ~itaoce jer pisci `ive dokle ih ~itaju, ali je sigurno da ove redove ne bih pisao ni zbog stotiwak telefonskih poziva ~italaca Duge koji su me od ~etvrtka, 29. oktobra, kad se u kioscima pojavila Duga bez moga odgovora, do srede, drugog novembra, kad ovo pi{em, podsje}ali na obavezu da se, i putem {tampe, mora ra{~istiti s qudima koji u ime bratstva gu{e bratstvo. Osim iz [ipova i okolnih mjesta, gdje je najvi{e bilo privo|ewa zbog mitinga solidarnosti u Jajcu, pozivi su stizali jo{ iz Bawaluke, Jajca, Drvara, Zvornika, Sarajeva, pa ~ak i Wema~ke i [vajcarske. Istina, ~uo sam i desetak usta{ki nastrojenih prijetwi. Pi{em ove redove prije svega zbog mladih, onih koji dolaze, kojima su, tolike godine, punili u{i babarogama, kako bi i wih nau~ili da budu podobni. ^inim to zbog izuzetno zna~ajnog doga|aja u kulturi BiH, pojave Kwi`evnog glasnika, lista Kwi`evne omladine. ^inim to zbog Zijada Kqu~anina, Selima Arnauta, Nermina Butkovi}a (muslimana) i ostalih urednika revije koji nisu prihvatili uobi~ajeno {kqocawe zubima.
797

Novost je, i vi{e nego novost da cijela jedna redakcija otka`e poslu{nost zvani~noj politici i upregne sve snage da prvenstveno literarnim mjerilima vrednuje kwige prognanih neprijateqa Noga, Petkovi}a i Lubarde. Pi{em ovo i zbog stotinak mladih qudi i `ena koji su na protekloj Konferenciji SK, plenumima CK i Skup{tini BiH, sr~ano, bez ikakvih kalkulacija Jan~i}evog tipa, pokrenuli akciju pre~i{}avawa politi~kog i duhovnog miqea BiH. Iako je zahtjev da se skinu s narodne grba~e qudi koji su izgubili obraz dugo i uspje{no zata{kavan, led je posledwih dana ipak krenuo. Od desetak b-h silnika (Grap~anovi}, Mesihovi}, Pozderac, [erifovi}, Kurtovi}, Tanovi}, Renovica, Mikuli}, I{tuk i Uzelac, ~ija mi je osuda bez priziva nanijela toliko zla), nema ni jednog jedinog ~iji su prsti ostali sasvim ~isti. Dodu{e, neki su samo skloweni u sjenu (ili su se sami sklonili) ali je svima neumitni ma~ istorije ve} izrekao presudu. Nadam se da }e o nekim, uskoro, progovoriti i sudski paragrafi, ako ni zbog ~ega, a ono zbog gramzqivosti. O tome da se mora odgovarati pred zakonom ne samo za hap{ewa i harawa kakvim bi mogao pozavidjeti i silni Aliaga Rizvanbegovi} (sultan u Mostaru), ve} i za `danovska pusto{ewa u kulturi, pisao je prvog novembra u Politici i Sava Dautovi}, jedan od uglednih urednika i komentatora tog lista. Po{to je ukazao na napor Kwi`evne revije da po{teno valorizuje i djela odbjeglih pisaca Dautovi} je postavio i nezaobilazno pitawe politi~ke odgovornosti: Ta je namera, u svakom slu~aju, hvale vredna i po{tena, iako je prati fatalna zabluda da se do koncijantnosti mo`e sti}i samo uz obostranu voqu i pra{tawe, a bez postavqawa pitawa za{to je ko oti{ao i koje su to snage, i pobjednici decenijama terorisali bosanskohercegova~ku kulturnu scenu i stvaraoce ne daju}i im mira ~ak ni kada su oti{li u druge sredine. Najbla`e re~eno, naivno je verovati da je katarza mogu}a bez preispitivawa pro{losti i imenovawa krivaca i da stvarawe nove duhovne klime u BiH zavisi samo od doprinosa tamo{wih i migriranih intelektualaca. Da nisu prestali razlozi da se za ono {to se de{avalo propituje i druga strana, ona politi~ka, posebno ubedqivo govori nedavna tvrdwa jednog sociologa izgnanika iz BiH (Esada ]imi}a) u kojoj se ka`e da su mnoge koji su oti{li progla{avali moralno-politi~ki nepodobnim, osu|ivali kao neprijateqe upravo kreatori politike nazvane neumsko-karingtonovska agro {e}erlema. A neki od glavnih aktera te delimi~no slomqene politike, dodaje ovaj ugledni sociolog, i daqe sede u velikim federalnim i republi~kim foteqama, uprkos tome {to su najvi{e zla Bosni i Jugoslaviji naneli. Ko ~eka (ponekad) i do~eka! S te strane sve je, bar zasad, ru`i~asto. Nevoqa je u tome {to su na mjesta smjewenih pa{a pohrlile wihove doju~era{we uzdanice-izvr{ioci, direktori egzekutori. To je i glavni razlog {to sam se i na ovakav na~in, perom, sjetio da postoje Jan~i}i.
798

Ni{ta se ne}e promijeniti ako takve i sli~ne uzdanice po~nu a po~ele su da dr`e uvodne referate i raspredaju o bratstvu. Guba se sasvim skida, sije~e do korijena, ina~e }e ako ostane i najmawi trag ponovo preplaviti. Uzgred: U osam ta~aka Jan~i} daje utuk na ~lanak Stari i novi bojnici zla uz pogrde podme}e ono {to nisam tvrdio, a izvr}e ono {to sam stvarno rekao. Ne ostaje mi ni{ta drugo nego da ~itaoce koje interesuje moral di~nog ~lana Predsjedni{tva, zamolim da ponovo pro~itaju i moje ~lanke i Jan~i}evo marksisti~ko domun|avawe s pogrdama. Iako je poznato da bla`eni pame}u sve druge (a ne i sebe) svrstavaju u psiho-fizi~ki domen ludila, ja i ovom prilikom igram na kartu da na{ ~ovo zdrave i ~iste pasmine spada u soj qudi koja je sposobna da nad`ivi svako vrijeme i svaku politiku. Po{to je do{lo do toga da se, da li slu~ajno, jedan ~lan Predsjedni{tva i usta{ki poeta na|u u istom frontu da slupaju jaja u zajedni~ki ~imbur red je da se, makar i uzgred, okrenem i licu Mustafe Grap~anovi}a, lirskog zanesewaka nad usta{kim pokoqima. Gospodin Mustafa, nekada{wi pripadnik grupe skojevskih kwi`evnika... koja se (vidi vraga!) samoinicijativno formirala, svojevremeno usta{ki poeta od ugleda i uticaja, mudro je zapazio kako Lubarda godinama vr{qa i da na`alost dobija prostor u izvjesnim listovima. Nema {ta: lijepa metafora: izvjesni Lubarda u izvjesnim listovima. (Eto {ta zna~i kad neko ima pjesni~ki dar). [to se ti~e vr{qawa, priznajem: tu, ~ini se, vi{e nema pomo}i. A kako bi i bilo kad se Lubardi nije desilo da u prvoj emigraciji do`ivi isto {to i desetak wegovih bliskih srodnika i preko 2.000 ostale djece i `ena ~ije su kosti ostale u Drini ili im je pepeo rasut u selu Milo{evi}ima. Ka`em preko, jer usta{e u svom zahuktalom poslu (opijeni krvqu) nisu imali vremena da prave spisak. U neozna~enoj grobnici, bez ikakvog spiska, ostale su i dvije o~eve sestre, wihova djeca i mu`evi, svi `ivi spaqeni, a ja sam nekim usudom ostao da ~itam ve} ~uveni epitaf Mustafe Grap~anovi}a: Tutwi Drina... dragi pobratime Bosna vi{e nije sirotica Uskrslo je hrvatsko nam ime: Sad je Drina hrvatska granica. Postignut je, moglo bi se re}i, himni~ki zanos sklad stiha, lirske raspjevanosti, i usta{kog programa o ~i{}ewu Nezavisne Dr`ave Hrvatske {to su u drugo, socijalisti~ko vrijeme, uz druga sredstva, prihvatili i islamski fundamentalisti okupqeni ispod crvenog barjaka drugog Grap~anovi}a, Hasana. Gospodin Mustafa, mo`da i ne zna za moju prvu emigraciju, ali pomiwe drugu zbog nera{~i{}enog ra~una... izme|u ostalih i sa bratom Hasanom Grap~anovi}em koji je bio u svoje vrijeme sekretar CK SK BiH. Sa bra}om Grap~anovi} se i stari i novi ra~uni te{ko ra{~i{}avaju, prije svega zato {to su se bra}a postavqala tako da su jedan drugog
799

uvijek mogli da vade. Usta{ki poeta vadio je, kad zatreba, brata Hasana, ilegalca, a Hasan ~ije je poslove i du`nosti te{ko nabrojati (od agitatora na terenu do oficirskih epoleta OZN-e) vadio je, kad je tome do{lo vrijeme, brata Mustafu. Mustafa sad tvrdi da nije va|en, da i nije bio na robiji ({to je Lubardina opaka la`) ve} je mirno `ivio, kao uva`en gra|anin, i uz to jo{ zaradio i medaqu rada, ~ime, ~ini se, nije zadovoqan, (jer to nije visoko odlikovawe). Poslije ovakvog utjerivawa u la` priznajem da je brat Hasan bio mo}niji nego {to sam vjerovao. Usta{ki poeta tvrdi, naime, da je bio toliko ~ist (nevin) da nije morao ni u zatvor, kamo li na robiju. Nisam znao ni to da je Mustafin tast, Abdulah Pjani}, (~ije ime nisam pomiwao), bio u {umi u vrijeme kad je isto~ena pjesma u slavu jednog krvnika (Paveli}evog doglavnika), a poslije (od septembra 1943. do marta 1944. godine, kad je Bijeqina bila slobodna) i predsjednik narodnooslobodila~kog odbora. Zahvaqujem na podatku koji sve obja{wava. Zasigurno je, pored tasta, negdje u blizini, pri ruci, bio i brat Hasan, da vrati bratsku uslugu, kao {to mu je, kona~no, vratio i 1945. godine, kad usta{ki poeta nije morao na robiju kao ostali propagatori i slaviteqi usta{kog genocida. Alija Nametak, nije, koliko znam, bio ni propagator ni slaviteq usta{kih ~istih granica ali je vaqda i zato {to nije imao pri ruci ni tasta ni brata odrobijao sve do 1970. godine zbog saradwe u usta{kim listovima. Kolika je bila mo} bra}e Grap~anovi} da vade, vidi se i po tome {to su u Beogradu pred pu{~ane cijevi i{le i `ene kojima je, zbog zanata, bio redovni posao da spavaju sa svima koji plate, pa i s Wemcima. Oti{li su pred cijevi i neki pisci sa izuzetno vrijednim opusom, iako nisu veli~ali fa{isti~ke ideje raznih granica. Da bi dokazao koliko je nevin koliko Lubarda la`e Mustafa Grap~anovi} svoju himni~ku Drinu (i ostale pjesme u usta{kim listovima do kraja 1944. godine) upore|uje sa potpisivawem Zloglasnog Apela srpskog naroda koji su navodi imena potpisale desetine i desetine prvih intelektualaca Srbije. Ne tvrdim da je potpisivawe Apela bio ni opravdan ni juna~ki ~in daleko od toga, ali nije ni izdaja, pogotovo {to qudi ~ija imena pomiwe ni na koji na~in nisu podupirali okupatorsku vlast, a kamoli zlo~ine. Uostalom, ti qudi nisu, kao Mustafa, prethodno pripadali grupi skojevskih kwi`evnika. Pripadati grupi skojevskih kwi`evnika, a slaviti usta{ki genocid veli~ati ne samo Drinom ve} i drugim pjesmama usta{ke zlo~ine bio je dovoqan razlog ne samo za dugogodi{wu robiju, kao {to sam napisao, ve} i prema tada{wem shvatawu, metak u ~elo. Nije bilo metka, i dobro je {to ga nije bilo, ali je, zato, bilo brata Hasana, zbog ~ijih sam manipulacija bratstvom morao i u drugu emigraciju opet preko Drine. Odakle mi rije~i dugogodi{wa robija i ~lana islamske delegacije koja je 1941. godine i{la u Zagreb da iska`e lojalnost Anti Paveli}u? Odgovor je jednostavan: iz {tampe i svjedo~ewa ~ovjeka koji je to znao.
800

Prije nego sam pro~itao Drinu i vi{e ~lanaka u novinama da je autor Drine veliki ratni zlo~inac, imao sam, kao {to i Mustafa pi{e, nera{~i{}ene ra~une sa Hasanom, zbog Gordog posrtawa. Kad je pjesnik Mak Dizdar ~uo da sam javno, pred stotiwak ~lanova SK i drugih ~lanova CK, tada{wem sekretaru CK SK BiH rekao to {to sam imao (Da, X. Grab~anovi}u, ima{ i malo qudskog a kamoli komunisti~kog morala, ne bi dolazio ovdje. A kad si ve} do{ao onda bi ovim qudima morao kazati da nema{ prava govoriti u ime Centralnog komiteta, jer sve {to govori{, govori{ iz li~ne mr`we Anatema strana 245.) ~ovjek se uhvatio za glavu i prijateqski upozorio: ^uvaj se, Vojo, Hasana, ima ve}e i du`e prste nego {to misli{. Taj mo`e sve, kad je mogao spasiti brata od dugogodi{we robije. Maka, na `alost, vi{e nema da posvjedo~i svoje rije~i. Meni su se te rije~i posvjedo~ile i time {to sam ubrzo ostao bez posla. U Rje{ewu je pisalo da sam se ogrije{io o trajne i trenutne interese naroda i narodnosti. Prije nego sam krenuo u drugu emigraciju Mak mi je pri~ao o podvorewu Anti Paveli}u kojem su hrlili i neki drugi pjesnici. Ako tog izvje{}a nema u usta{kim novinama, (i onda je izgleda bilo neodgovornih novinara!), to jo{ ne zna~i da Mustafa nije i i{ao. No, di`em ruke: nije i{ao da se prikloni nogama ve} (samo) lirskim zanosom. U pismu Dugi Mustafa Grap~anovi} pobjedonosno citira Odluku suda u Sarajevu (navodi broj i datum) koji je utvrdio kako nije bilo razloga da se ne pokloni vjera iskazu privatnog tu`iteqa da je pjesma Drina napisana na zahtjev usta{kih vlasti. Gospodin Mustafa je, pri tome, zaobi{ao neuporedivo va`niju odluku suda: tu`eni Vojislav [e{eq je oslobo|en tu`be za klevetu ~lankom U cara Trojana kozje u{i u kome je napisao i to da je Mustafa Grap~anovi} veliki ratni zlo~inac: ...po ocjeni suda okrivqeni je imao osnovanog razloga da smatra da je privatni tu`iteq bio u~esnik usta{ke propagandne ma{inerije... Iz tog proizilazi da je okrivqeni imao osnovanog razloga da povjeruje u istinitost onoga {to je naveo u svom ~lanku. Ako se uzme u obzir da je su|ewe [e{equ u Sarajevu odr`ano u vrijeme najve}e mo}i Hasana Grap~anovi}a, onda ne ~udi {to je sud, osloba|aju}i [e{eqa tu`be za uvredu, prihvatio iskaz privatnog tu`iteqa da je pjesma Drina napisana na zahtjev usta{kih vlasti. To nije samo (jo{ jedno) va|ewe brata Hasana ve} i lakrdija prve vrste: zna se ko pi{e pjesme na zahtjev vlasti. To ~ine, i mogu da ~ine, samo pjesnici koji po unutra{woj vokaciji pripadaju vlasti. Smije{no je Mustafino pravdawe da je brat Hasan bio u {umi, kao i tast, pa je morao da napi{e pjesmu, ina~e bi ga poslali u Jasenovac. U Jasenovac su, kao {to se zna, usta{e slale pre svega Srbe, Jevreje i Cigane, a onda i rodoqube, muslimane i Hrvate, koji su se rje~ju ili pu{kom borili protiv usta{a. Ratni zlikovac Ivan Tohoq ne bi tra`io pjesmu od ~ovjeka koji nije bio spreman (za dom spreman) da tu pjesmu napi{e, uz punu egzaltaciju, ne samo pjesmu o rasnoj skrojenoj granici (Srbe na vrbe!) ve} i pjesme u
801

~ast drugih zlikovaca. Mustafa je mirno `ivio u oslobo|enoj Bijeqini ali je nastavio da pjeva u usta{kim listovima sve do kraja 1944. godine, o ~emu svjedo~i i druga pjesma o Drini, istina s druga~ijim zanosom: Srdce ispuwava neka strava luda, netko tajanstven u vrbaku {uti i skriven vreba... I du{a mi sluti u ovoj no}i vampire i ~uda. Krajolik strepi pred buru u tmini i vali Drine romore zloslutno... Strava luda dolazi, bez sumwe, od slutwe zbog kazne koja ~eka, jer vali Drine romore zloslutno i donose, vampire i ~uda. (Da mi je samo pogoditi ko li su bili ti slu}eni vampiri?!) Mada nosilac medaqe rada i plakete zaslu`nog gra|anina Bijeqine, Mustafa Grap~anovi} se nikada nije odrekao svog pjesni~kog zanosa iz slavqeni~kih, usta{kih dana. Primirio se i pod mo}nim bratovim skutom ~ekao da do|e zaborav. Ne ka`em da nije i po{teno radio. Zbrku u to po{teno unosi ~iwenica da postoji bar desetak hiqada boraca NOR-a, koji su tako|e zapiwali u obnovi poru{ene zemqe, ali su ostali i bez medaqe rada i bez bilo kakvih plaketa zaslu`nih gra|ana. [to se mene ti~e, priznajem da su bra}a Grap~anovi} zaista zaslu`ni, svaki na svoj na~in. Mustafa je postao zaslu`an i time {to je 1983. godine, 42 godine poslije Drine, tek na sudu priznao da je napisao prqavu pjesmu koja ga je svojom porukom osramotila za ~itav `ivot. Nema suda koji }e me uvjeriti da Mustafa ni~im nije mogao reagovati, da, na primer, nije mogao oti}i u partizane, makar i 1943. godine, ako se, zaista, te{ko pokajao kao {to je uvjeravao na sudu. ^itaocima Duge i drugih listova bi}e zanimqivo da prate {ta }e sve Mustafa Grap~anovi} priznati u Beogradu, kad do|e po moju dostojnu sudsku nagradu. Uslijedio je opet polemi~ki napis Mustafe Grab~anovi}a, kojim je on najboqe sam sebe u javnosti diskreditovao: U Dugi broj 384, ponovo sam prozvan od izvjesnog Vojislava Lubarde. Ponovo su se pojavile izmi{qotine i la`i koje ozbiqno {tete mome ugledu. Lubardu uop{te ne poznam i ~udi me {ta mu je i za{to nepoznata ~ovjeka, koji mu ni{ta zla nije nanio, ovako nequdski napada i {ta `eli time posti}i? Na moj odgovor u Dugi broj 382, reagovao je nakon mjesec dana i ponovo iznio ~itav arsenal la`i i kleveta, ali ni~im nije uspio dokazati da su wegove ranije tvrdwe bile istinite. Evo, dokaza. 1. U vezi sa tvrdwom da sam 1941. godine i{ao u Zagreb na poklowewe Anti Paveli}u, {to sam ja nazvao najordinarnijom la`i, Lubarda je u svom odgovoru u Dugi br. 384. priznao svoju la`. Evo wegovog odgovora: ...Ako toga izvje{}a u usta{kim novinama nema, to ne zna~i da Mustafa nije i{ao. No, di`em ruke, nije i{ao nogama da se pokloni, ve} lirskim zanosom. Dakle, sam priznaje da nisam fizi~ki i{ao, ve}, vaqda, nekom vrstom telepatije.
802

2. U vezi sa tvrdwom da sam usta{ki poeta i da sam napisao pjesmu Drina, odgovorio sam mu da nisam nikada i nikakvu drugu pjesmu napisao sa politi~kom porukom, osim Drinu, a i wu sam morao napisati, jer su me usta{e prisilile. Dokazao sam to presudom Op{tinskog suda u Sarajevu. Lubarda je u Dugi br. 384. ponovio ranije intrige, ali za osporavawe sudske odluke nije imao nikakav argument, a sva pri~awa bez stvarnih i vjerodostojnih argumenata su subjektivna ili po onoj narodnoj Babi se snilo, {to joj je milo... Lubarda je ~ak vrije|ao sud i wegovu odluku, tvrde}i da joj je kumovao moj brat Hasan, koji je neka opsesija u `ivotu toga Lubarde, ~ovjek koga on organski mrzi. Lubarda se pravi Englez, a svjestan je i dobro zna: da su sve tvrdwe bez dokaza ili la`, ili polula`. 3. U vezi sa Lubardinom tvrdwom da sam nakon dugogodi{we robije dobio najve}e jugoslovensko odlikovawe, odgovorio sam u Dugi br. 382, da nisam nikada bio u zatvoru i to sam dokumentovao pomenutom presudom Op{tinskog suda u Sarajevu, br. 1.207 od 24.12.1982. g. Tu Lubardinu tvrdwu nazvao sam novom la`i, a da je to bilo ta~no, evo dokaza u wegovom odgovoru u Dugi br. 384: Mak Dizdar mi je jednom prilikom rekao za Hasana: ^uvaj se Vojo Hasana, ima ve}e i du`e prste nego {to misli{. Taj mo`e sve, kad je mogao spasiti brata dugogodi{we robije. (Dizdar je umro 1971. g) Nije li Lubarda ovim priznao, da je najmawe prije 1971. god. znao da nisam bio na robiji, a u 1988. g. tvrdio je, da sam bio na robiji. Dakle, indirektno je priznao da je lagao. Rezim je jasan: Lubarda je direktno (ta~ka 1. i 3) li~no priznao da je ranije lagao, a indirektno (ta~ka 2) priznao je da nema nikakvog protivdokaza. I ovdje je u pitawu la` i obmana javnosti. Poslije moga odgovora u Dugi br. 382, Lubarda je bio {okiran i trebalo mu je ~itavih mjesec dana da smisli odgovor, pa je u pomo} pozvao i svoga jarana V. [e{eqa, pa je slavodobitno udario u sva jerihonska zvona i u Dugi br. 384. uokvirio i masnim slovima napisao da sam izostavio dispozitiv presude, da je [e{eq oslobo|en na sudu. Ta~no je da to nisam spomiwao, jer to nije bilo predmet polemike, a i Lubarda nije pomiwao [e{eqa u Dugi br. 381. Dakle, [e{eq nije bio u igri. Lubarda na licemjeran i perfidan na~in ovo koristi, a u isto vrijeme pre{u}uje fundamentalne ~iwenice koje je sud utvrdio u presudi, koje mnogo toga obja{wavaju: Neosporno je i nesumwivo da privatni tu`iteq nije osu|ivan niti je odgovarao kao ratni zlo~inac, naprotiv je nosilac Medaqe rada i Plakete grada Bijeqine. Dakle, okrivqeni je iznio u javnost ne{to {to nije istina za privatnog tu`iteqa, {to nesumwivo {kodi ~asti i ugledu privatnog tu`iteqa. Zar se iz ovoga ne vidi da je sud utvrdio da je [e{eq nanio klevetu privatnom tu`itequ, to jest meni.
803

A ipak, sud je [e{eqa oslobodio: jer je imao osnovanog razloga, da povjeruje, da je istina ono {to je napisao. Ako je po Lubardi moj brat Hasan kumovao presudi, otkud onda oslobo|ewe [e{eqa kad mu je dokazana krivica? Sud je prevideo fundamentalne i presudne ~iwenice: 1. Okrivqeni nije bio nepismen seqak sa Romanije, koji ne poznaje zakone, ve} doktor pravnih nauka, koji je ta~no znao da se nikome ni{ta ne smije re}i, za {ta se nema sigurnog dokaza. 2. [e{eq je pravnik i dobro je znao da ~etiri inkriminisana stiha, ma kako bili opaki, nisu i ne mogu biti adekvatni terminu veliki ratni zlo~inac. Za Andriju Artukovi}a, pod ~ijim je rukovodstvom po~iwen ratni genocid u Jugoslaviji, bile su potrebne ~etiri godine da se tako nazove, a ja nisam zaklao ni koko{. Zar ovo nije najboqi dokaz da Lubarda izbegava sve ono {to bi moglo da mu {teti, a iznosi i na sva zvona udara kad mu se uka`e i najmawa mogu}nost da partneru nanese niske udarce. Bez i najmawe jetkosti, onako uzgred, napomiwem da je [e{eq jo{ do 1983. bio Bog Bogova na fakultetu, da je obilno koristio Crvenu kwi`icu i aspirirao da bude neki bosanski valija u Izvr{nom vije}u ili u CK BiH, jer je lomio kopqa sa rukovodstvom Republike BiH oko `eqe da se domogne tih polo`aja (Dokaz zagreba~ki Danas i sarajevsko Oslobo|ewe iz 1982). Kona~an finale je poznat. Radi kratke pameti i duga jezika iskqu~en je iz Partije, osu|en i, na kraju, emigrirao je preko Drine. U Dugi br. 384. Lubarda, da me {to vi{e ocrni, da postanem Kvazi Arapin (Kalaji}ev termin za muslimane BiH), slu`i se ne~asnim sredstvima i la`ima i inkriminira mi pjesmu No} na Drini, koja nema ni jednu rije~ politi~ke poruke. Ta moja pjesma je bez ikakve prerade iza{la u sarajevskom ~asopisu @ivot sveska za oktobar-novembar 1971. god, god. XX, str. 17-18. Lubarda mi prebacuje da sam sve do 1944. sara|ivao u usta{kim listovima, {to je la`. Ja nisam sura|ivao u usta{kim, ve} u muslimanskim listovima. Ne}e, vaqda, Lubarda strpati sve bosanskohercegova~ke muslimane pod usta{ku kapu. Kao stari komunista, on dobro zna da se to protivi osnovnim postavkama AVNOJ-a: Da nisu svi muslimani (ve} samo olo{) bili usta{e kao {to nisu bili ni svi Srbi ~etnici. A kad ve} Lubarda divani o mojoj saradwi, za{to nije bio makar malo ~ovijek i priznao da sam 1943. i 1944. {tampao u Zbornicima N. Uzdanice pjesme: Sje}awe na Bajram i @ena za singericom, koje imaju socijalne poruke? Pjesme takve vokacije nije napisao nijedan pjesnik na ovim na{im meridijanima za vrijeme okupacije. Kad sam istakao u Dugi br. 382. da sam pjesmu Drina napisao pod prinudom, uzgred sam komparirao kako je u avgustu 1941. pod sli~nom prinudom potpisan od 428 lica, od gotovo svih intelektualaca Beograda i Srbije, zloglasni Apel srpskom narodu protiv razvoja NOB-e. Lubarda je ovdje ustao i ~ak tvrdi da to nije bila izdaja. Ja se nisam upu{tao
804

kao {to se ni sada ne upu{tam da li je to izdaja ili nije. To neka cijene kompetentna lica, a da je taj Apel, najbestijalniji napad na razvoj NOB-e, to je ta~no, a {to mora posvjedo~iti i sam Lubarda. On ide tako daleko, bez ikakvih dokaza, da blati moga brata Hasana (opet Hasana) i moga tasta Abdulaha Pjani}a (umro 1952) komunistu od 1920, saradnika Alijagi}a i ^olakovi}a, tvrde}i, da su me wih dvojica spasli robije, pa ~ak i metka u ~elo (zbog ~etiri inkriminisana stiha). Ovo je najbezo~nija Lubardina la`. Mene niko nije vadio, niti me trebalo vaditi, jer je mene vadilo moje primjerno dr`awe za vrijeme okupacije, jer niko `ivi na ovom svijetu ne mo`e dokazati da sam u~inio i{ta za vrijeme okupacije, {to ne vaqa, osim {to sam napisao inkriminisanu pjesmu Drina, prisiqen u crnom kabinetu Ivana Toqa kot. predstojnika. Ovu svoju tvrdwu dokazujem presudom Op{tinskog suda u Sarajevu br. 1.207, od 24. 12. 1982. g. gdje izri~ito stoji: S obzirom na dru{tvena priznawa kojih je nosilac privatni tu`iteq i izjava u~esnika rata, nesumwivo je da je dr`awe privatnog tu`iteqa u toku rata a i poslije wega bilo lojalno. Spreman sam Lubardi i ko god to `eli dostaviti fotokopije izjava najkompetentnijih ratnih vojnih rukovodilaca NOB u Semberiji Radovana Ili}a, ratnog komandanta majevi~kog podru~ja, nosioca Spomenice 1941. i poslije rata sudije Vrhovnog vojnog suda SFRJ u Beogradu (sudio je Dra`i Mihailovi}u) i Dragi{e Maksimovi}a, ratnog komandanta mjesta Bijeqine. Obje izjave su date kod suda i ovjerene. U ovim izjavama potvr|eno je ono {to je sud u presudi donio, to jest, da je moje pona{awe za vrijeme okupacije bilo ispravno. Ja sam sve vrijeme oslobo|ewa Bijeqine, od 23. septembra 1943. do polovine marta 1944, `ivio na oslobo|enoj teritoriji u Bijeqini, ta~no 173 dana. Da sam imao ma kakvih grijehova za 173 dana na{ao bi se neko ko bi to prijavio i mene bi pojela no}. Kad bih stvarno bio neki grije{nik, na{ao bi se neko poslije oslobo|ewa da me prijavi sudu za za{titu nacionalne ~asti ili Komisiji za utvr|ivawe ratnih zlo~ina, nekom drugom sudu, ili nekoj drugoj instituciji, jer ratni zlo~ini ne zastarjevaju. A svega toga nije bilo pa ne znam {ta je tome Lubardi, za{to me ne ostavi na miru, a ako mu je moj brat Hasan opsesija, koju svaku no} sawa, i ako wega mrzi, neka ga iza zove na dvoboj. Lubarda se ne stidi perfidnog podmetawa da se nisam odrekao pjesme Drina sve do su|ewa 1982. Pa, neka ka`e ako je ~ovjek kome sam to morao da se ispovjedam, koji je to biskup, kad je motive pisawa pjesme znalo moje rukovodstvo, {to je konstatovao i sud u presudi, strana 3. stav 2. Lubarda se bavi i prqavim ocjenama ne~ijih zasluga i dovodi u pitawe moj po{ten rad (stavqa to pod navodnike) i dobijawe Medaqe rada, odnosno plakete grada Bijeqine. Ako sumwa, neka izvoli zaviriti u Kancelariju ordena u Predsjedni{tvu SFRJ u Beogradu, odnosno SO Bijeqina, gdje u arhivi postoje dokazi za to. Napomiwem da mi je Medaqu rada uru~io li~no pokojni Rodoqub ^olakovi} i prvi ~estitao a on je
805

kao Bijeqinac znao da li sam to zaslu`io ili ne, sigurno boqe nego Lubarda, koji nakon trideset godina (medaqu sam dobio 1959) pote`e to pitawe ne znam zbog ~ega i {ta `eli tim posti}i. Pro{lo je ~ak 17.325 dana od pisawa pjesme Drina, a eto, sada se na{ao izvjesni Lubarda i ranije izvjesni [e{eq da ~eprkaju po dalekoj i davno verificiranoj pro{losti, pa me ovo wihovo ~eprkawe neodoqivo podsje}a na albanske le{inare, koji skrnave srpske grobove po Kosovu. Lubardu `uqa i maliciozno mi prebacuje {to nisam oti{ao u partizane, makar 1943. pa, evo, da i to razjasnim: ja godinama patim od uro|ene sr~ane mane, pa me je jo{ 1939. Komanda [aba~kog vojnog okruga, rje{ewem br. 20. 457/39 od 11. 12. 1939. g. proglasila stalno nesposobnim za vojnu slu`bu. Od tada, i{ao sam na bezbroj komisija za regrutovawe, naro~ito za vrijeme rata, ali me nikakva komisija nije osposobila. Bio sam tako i na komisiji NOVJ u decembru 1943, pa me je i ona oslobodila kao nesposobnog. Najqep{e se zahvaqujem redakciji Duge {to mi je ustupila prostor za odgovor. Neposredno nakon Pozder~evog politi~kog pada Stevan Nik{i} u Ninu objavquje tekst Za{to je oti{ao Hamdija Pozderac. Tekst je publikovan u broju od 20. septembra: Ostavka potpredsednika Predsedni{tva SFRJ Hamdije Pozderca mo`e se, bez ikakve sumwe, svrstati u red onih doga|aja koji ozna~avaju izvesnu prekretnicu, ~ak istorijsku prekretnicu; tim potezom kako je re~eno povu~enim iz principijelnih razloga a pod pritiskom nezadovoqnog i u dobroj meri ogor~enog javnog mwewa ~itave zemqe, finansijska afera Agrokomerc, koja je uzdrmala Jugoslaviju prerasta u ne{to drugo, u ne{to mnogo vi{e i ozbiqnije od toga. I mada je u osnovi ovog ~ina mo`da ipak samo jedna li~na drama, izazvana razlozima koje je za sada jo{ te{ko do kraja sagledati, jasno je kao dan da bi ona, poput grudve snega gurnute s vrha planine, mogla da povu~e mnogo {ta i mnogo koga na dno ambisa. Posledwih nekoliko dana u, kako se to obi~no ka`e dobro obave{tenim krugovima, pomiwu se ~itave liste funkcionera SR Bosne i Hercegovine i Federacije (~lanova izvr{nih ve}a, guvernera i direktora banaka, SDK itd) koji bi, vaqda, samo nekakvim ~udom mogli da pre`ive Agrokomerc: ne zato {to su i sami ume{ani u finansijske skandale i mahinacije, niti zato {to bi neko mogao pomisliti da su {titili izdavawe menica bez pokri}a, ve} upravo obrnuto zato {to nisu znali ili nisu na vreme reagovali da se ne dogodi ovo {to se dogodilo. U me|uvremenu, u Sarajevu je predlo`eno razre{ewe guvernera Narodne banke BiH Jure Pelivana, a u Qubqani je najavqena ostavka predsednika Udru`ene qubqanske banke Metoda Rotara; istovremeno, na sednici Predsedni{tva CK SK Slovenije sugerirao je bez mnogo uvijawa (Jo`e Smole) da se isto to zatra`i i od najodgovornijih qudi u pojedinim saveznim organima i institucijama kao {to su Savezni sekretarijat za finansije, Narodna banka Jugoslavije, SDK itd. Ako bi se to zaista dogodilo i ako nekoliko ~lanova SIV-a ili rukovode}ih funkcionera iz resora i institucija u kojima
806

se odre|uje i sprovodi ekonomska i monetarna politika vlade bude isto tako iz principijelnih razloga prinu|eno da ode, ne sugerira li to ve} sada mogu}nost i za krajwe ozbiqnu krizu vlade? Kona~no, taj talas bi na kraju mogao sti}i i do predsednika SIV-a Branka Mikuli}a. Pre neki dan {tampa je iz Velike Kladu{e prenela tvrdwu nove medijske zvezde Muje Ko{ti}a, nekada{weg {efa kabineta Fikreta Abdi}a, koji otvoreno tereti Hamdiju Pozderca, a {titi Branka Mikuli}a; zapravo {titi ga na na~in koji bi ovome mogao vi{e da {teti nego {to mu koristi. Ko{ti} ka`e da je jo{ 1983. godine, kada je zapo~eo megalomanski pohod Fikreta Abdi}a, Abdi} izlo`io Mikuli}u svoje planove, a ovaj mu je odgovorio da za te `eqe Republika Bosna i Hercegovina nema deviza. No, to {to je, eto, bilo jasno, da nema para, nije nimalo omelo planove i gradwa je ipak nastavqena... Kako to da se niko u me|uvremenu nije zapitao, a naro~ito oni koji su pouzdano znali da nema para i govorili da nema: odakle pare kojih nema? Krajem idu}e nedeqe u Beogradu }e se odr`ati sednica CK SKJ na kojoj }e se raspravqati o ustavnosti i zakonitosti. Logi~no je o~ekivati da se u tom kontekstu govori i o slo`enim idejno-politi~kim konsekvencama ove finansijske, ali ne samo finansijske afere. Kako sada izgleda, ne bi vaqalo posve iskqu~iti i mogu}nost za nove, dramati~ne obrte. Ako je neko mo`da mogao i pomisliti da bi `rtvovawe Hamdije Pozderca moglo doprineti svojevrsnoj stabilizaciji silno uzdrmanog politi~kog tla, to se sad ve} pokazuje kao krajwe pojednostavqen, gotovo naivan ra~un. Ostavkom Hamdije Pozderca sve postaje mnogo slo`enije i neizvesnije nego {to je bilo. Za{to je i kako Hamdija Pozderac podneo ostavku jugoslovenskoj javnosti zasad nije poznato. Na ovakve doga|aje obi~no uti~e vi{e razloga i zato su sigurno mogu}e i razli~ite, ~ak opre~ne procene takvog ~ina. Uz sve poznate ~iwenice i one koje }e narednih dana biti otkrivene i saop{tene (svakoga dana saznajemo pone{to novo, jo{ neprijatnije od onoga {to smo znali ju~e), vaqalo bi imati na umu da je Hamdija Pozderac bio slo`ena i pomalo kontroverzna li~nost na jugoslovenskoj politi~koj sceni; bilo je onih koji su ga veoma cenili, isti~u}i wegovu qudsku neposrednost i nepatvoreni bosanski {arm, ako se to tako mo`e nazvati; bilo je i mnogo onih za ~ije su standarde Pozder~e vo pona{awe i neki wegovi potezi izgledali ponekad neprimereni me stu na kome se nalazio, onih kojima u najmawu ruku nije bio simpati~an. No, on je svakako spadao u red qudi za koje se ka`e da su mo}nici, qu di koji razmi{qaju i postupaju u stilu: ovoga }u u izvr{no ve}e, ono ga }u tamo...; mo}nici se obi~no mnogo ne libe i kad re{e da urade ne {to {to obi~nim qudima nije dopu{teno, da jednoga uhapse, a drugog nagrade; mo}nici su uostalom gradili i ru{ili kako im se ho}e, diza li sebi spomenike i, na kraju, svojim postupcima doveli sve nas u situaciju u kojoj sada jesmo. Kona~no, Agrokomerc je slika i prilika delovawa razli~itih mo}nika, me|u kojima je Hamdija Pozderac zauzimao va`no, ako ne ba{ i po~asno mesto. Kako bilo da bilo, Hamdija Pozderac je bio li~nost upe~atqive individualnosti, ~ovek koji je za sobom
807

imao vaqanu biografiju i poticao iz jedne ugledne ({to nigde nije neva`no, a u Bosni pogotovo) muslimanske porodice, sa revolucionarnim tradicijama. Posledwih meseci imao sam u nekoliko navrata du`e razgovore sa Hamdijom Pozdercom. Sreli smo se najpre krajem jula, nekoliko puta razgovarali, a onda ponovo po~etkom septembra. U vreme na{eg prvog razgovora skandal zvani Agrokomerc jo{ nije bio dospeo u javnost. Mada je, po onome {to se sada zna, u`i krug qudi u politi~kom rukovodstvu, naro~ito rukovodstvu SR BiH, pa prema tome i Hamdija Pozderac, tada ve} uveliko morao znati {ta se iza brda vaqa. Tema na{ih julskih razgovora, vo|enih u wegovom kabinetu u Palati Federacije u Novom Beogradu, bila je pre svega rad na promenama Ustava SFRJ. Rekao mi je odmah da on ne izbegava novinare i da nema nikakvih rezervi da odgovori na sva pitawa NIN-a; u na{em prvom, nekonvencionalnom razgovoru, rekao mi je jo{ ({to sam ja tada shvatio iskqu~ivo kao wegov kurtoazni kompliment) da NIN, uostalom, i nije tako lo{ kakvim ga neki drugovi predstavqaju i da on ne misli da je NIN neprijateqski list. Me|utim, kad se slo`i sve {to smo tada i kasnije razgovarali, stekao sam utisak da je on o~ito `eleo da sebe predstavi kao druga~ijeg ~oveka nego {to su ti, neimenovani, neki drugovi. Delovao je nervozno. I bio je umoran, {to je vaqda posledica silnih sednica i, po svemu sude}i, dugotrajnih natezawa oko ustavnih amandmana. Ali, u svakom slu~aju bilo je o~ito da mu je stalo da sebe pri tom predstavi kao principijelnog ~oveka koji u otvorenim sukobima ne}e biti tek puki pion ili samo ne~iji sledbenik. I jo{ ne{to: stekao sam utisak da ima neku vrstu potrebe da obja{wava pojedine svoje poteze, da koriguje svoju sliku u javnosti stvorenu donekle pod uticajem neugodnih epizoda vezanih za wega. Jednostavno re~eno, delovao je kao ~ovek koji ima potrebu da se pravda. Govorio mi je o optu`bama i svim neprijatnostima koje je do`iveo zbog prepisivawa delova kwige Petra Mandi}a (demokratski centralizam). Jesam rekao mi je u~inio sam to i priznajem da sam pogre{io: ali, zar je to tako veliki greh, zar sam time zaista zaslu`io da mi sad ~ine sve ovo... Takve stvari svako od svakog prepisuje. Uostalom, ja sam kao ~ovek koji se tom problematikom bavi vi{e decenija i kao profesor toliko puta pisao i govorio o demokratskom centralizmu, dakle i mnogo pre Petra Mandi}a i wegove kwige, da je vaqda jasno da nisam mogao imati neku posebnu nameru da kradem wegove ideje. Vidi{ ka`e meni zameraju {to sam prepisao deo teksta od Petra Mandi}a, kao da sam time od wega pokrao ne{to bogzna kako originalno. Posle sam proveravao i utvrdio da je on prepisivao od Kardeqa, Kardeq je prepisivao od Lewina, a Lewin od Plehanova... I, na kraju Hamdija lopov... Bilo je jasno da on, mada ne pori~e da je prepisivao tu| tekst bez navo|ewa izvora, zapravo ne mo`e da shvati za{to to (wemu) ne bi bilo do808

pu{teno. Kao da je wemu a ne nekom drugom time u~iwena nepravda! Sad, naknadno, moglo bi se postaviti pitawe koliko je sli~an na~in razmi{qawa bio odoma}en upravo u Agrokomercu: i Fikret Abdi} je jednako tako verovao da mo`e da uzme tu|e, da mu se mo`e da se tako pona{a. Ko ga je nau~io, ko hrabrio da tako misli? Pozderac je isto tako, u vi{e navrata i opet bez ikakvog povoda s moje strane, pomiwao Vojislava [e{eqa. On mene mrzi zato {to sam musliman rekao mi je. On mrzi naciju kojoj ja pripadam, on je nacionalista i to je su{tina. Potom mi je govorio kako se, uprkos [e{eqevom odnosu prema wemu li~no, ba{ on, kao predsednik Komisije za pomilovawa u Predsedni{tvu SFRJ, zalagao da se ovom ubla`i kazna, da bude pomilovan. Nisam ja to u~inio iz nekih posebnih razloga zato {to je ba{ [e{eq u pitawu, ve} zato {to sam takav ~ovek. Kroz dokumentaciju koju dobijam upoznao sam vaqda sve politi~ke zatvorenike u Jugoslaviji, znam do detaqa svaki takav slu~aj. I zala`em se koliko god mogu i kad god mogu da im se kazne ubla`e. Jer, ne verujem da stroge zakonske kazne u ovakvim slu~ajevima mogu biti naro~ito delotvorne, ka`e Pozderac. Na radnom stolu u wegovom kabinetu video sam dewak po{te koju mu {aqe organizacija Amnesti interne{nel. [to je vaqda, logi~no ako se zna da je on bio u Predsedni{tvu SFRJ zadu`en za pomilovawa, a time i za politi~ke zatvorenike i disidente. Sad kad je oti{ao postavqa se pitawe ko }e preuzeti wegove dosada{we poslove? To se, u prvom redu, odnosi na poslove skop~ane sa pripremom ustavnih amandmana, budu}i da je Pozderac rukovodio radom Koordinacione komisije koja priprema ustavne amandmane. Shodno ustavnoj proceduri, privremeno, do izbora novog ~lana Predsedni{tva SFRJ iz BiH wega }e u Predsedni{tvu SFRJ zamewivati sada{wi predsednik Predsedni{tva BiH, ali on sigurno ne mo`e rukovoditi poslom na ustavnim promenama. Ako se prilikom izbora novog ~lana Predsedni{tva SFRJ iz BiH bude po{tovao uobi~ajeni red u toj republici, bilo bi logi~no da to bude musliman. Me|utim, kandidati koji se ve} pomiwu za tu funkciju (takve kalkulacije su uvek rizi~ne i neizvesne) uglavnom nemaju mnogo veze sa ovom problematikom pa je zato verovatnije da bi neko iz sada{weg sastava Predsedni{tva SFRJ mogao nastaviti da rukovodi ustavnim promenama. Ali, o tom potom. Prilikom razgovora o ustavnim promenama Hamdija Pozderac je odgovorio na sva pitawa koja sam mu postavio. Mo`da nije u svemu zadovoqio razumqivu znati`equ javnosti, ali je odgovorio. Samo u jednom slu~aju rekao je ne{to {to je kasnije povukao, zamoliv{i me prilikom autorizacije da to izbacimo. Naime, odgovaraju}i na jedno pitawe koje se odnosilo na izmene Ustava SFRJ koje se ti~u polo`aja SR Srbije i pokrajina, rekao je da je u tom pogledu postignut dobar sporazum svih zainteresovanih strana. U trenutku dok smo vodili razgovor, rad na formulaciji prve verzije amandmana je jo{ trajao; sedeli smo u Pozder~evoj kancelariji, a malo
809

daqe u istoj zgradi u sali za sastanke radila je Koordinaciona grupa. Pojedini ~lanovi Predsedni{tva su ulazili, bilo je tu nekih kra}ih razgovora i dogovora koji su nas prekidali. Dan-dva kasnije, kad sam mu doneo gotov tekst intervjua na autorizaciju, rekao mi je moramo izbaciti ono da je postignuta saglasnost o odredbama koje se odnose na SR Srbiju i pokrajine. Za{to da izbacimo, ako je postignuta saglasnost? pitao sam. Pa, bila je postignuta, ali su se predstavnici Vojvodine u me|uvremenu predomislili. [teta, ba{ bi bilo lepo da sam to mogao da ka`em ovom prilikom. Tokom avgusta afera Agrokomerc se iz dana u dan razbuktavala. Ime Hamdije Pozderca na{lo se ponovo u novinama, ali ovog puta u sasvim druga~ijem kontekstu. Fikret Abdi} je, kako su novine prenele, izjavio da je u svemu {to je radio u`ivao podr{ku Hakije i Hamdije Pozderca. Sutradan po{to je odr`ana sednica Predsedni{tva CK SK Bosne i Hercegovine u Sarajevu, na kojoj je vo|ena rasprava o Agrokomercu, obratio sam se Hamdiji Pozdercu i predlo`io mu da javno preko NIN-a komentari{e optu`be koje se odnose na wega. Ispostavilo se da je Hamdija Pozderac, tako mi je rekao, jo{ pre nego {to sam mu se ja obratio razmi{qao da javno demantuje optu`be da je li~no ume{an u finansijske mahinacije Agrokomerca. Rekao mi je da je planirao da to u~ini preko Tanjuga i da je ve} sro~io neki tekst. Izgleda da je postojalo ~ak nekoliko verzija tog teksta (u`a i {ira), {to samo potvr|uje da je bio veoma zaokupqen ovom temom. Pogledao sam taj tekst i iz na~ina na koji je bio uobli~en nisam mogao da utvrdim za koju je svrhu bio predvi|en. U svakom slu~aju u saop{tewu sa sednice Predsedni{tva CK BiH koje je emitovano u pro{lu subotu i u kojem je zvani~no bila objavqena ostavka Hamdije Pozderca, nalazi se jedan pasus iz tog teksta. Ne govori li to da je tekst koji sam ja jo{ u onom trenutku imao u rukama bio, zapravo, tekst ostavke potpredsednika Predsedni{tva SFRJ i sugerira, makar indirektno, da je ostavka bila napisana mnogo ranije, bar dve nedeqe pre nego {to je obnarodovana? Zapravo, kad sad slo`im sve utiske iz razgovora vo|enih sa wim od jula meseca, sve vi{e sam ube|en da je on ve} letos razmi{qao o povla~ewu, da je bio u nekim li~nim dilemama i prei spitivawima. I da Agrokomerc mo`da nije bio ni glavni, ni jedini razlog za to, mada je o~ito bio neposredan povod. Na moja pitawa koja su se svodila na zahtev da objasni svoje veze sa Fikretom Abdi}em i Agrokomercom odgovarao je vidno nervozan i uznemiren. Wegov demant svodio se ukratko na konstataciju da je podr`avao razvoj Agrokomerca (kao {to sam podr`avao i sve druge razvojne projekte), ali da nije znao za finansijske mahinacije u Velikoj Kladu{i i da sa tim nema ni{ta. Tekst tog demantija, u formi intervjua, sro~en je na licu mesta, tako {to je Hamdija Pozderac, svoje odgovore diktirao u ma{inu. Kad smo zavr{ili zamolio me je da pri~ekam dok on, u drugoj kancelariji, to jo{ jednom na miru pogleda. Dok sam ~ekao a to je potrajalo sat-dva, u wegovoj kancelariji je bio prili~no `iv saobra}aj.
810

Bio je odlu~an. Za menice sam saznao u aprilu, rekao je i tako je objavqeno. Zasad, ipak, ostaje, jo{ mnogo toga nejasno. Ko je dao nalog Slu`bi dr`avne bezbednosti da pretrese Agrokomerc i za{to ba{ sada, a ne recimo, pre godinu ili dve, ako je nekima, kako se danas tvrdi, odavno bilo jasno da kod Abdi}a nisu ~ista posla? Sad izbija na videlo da je Hamdija Pozderac znao (ili bar morao znati) mnogo vi{e o Agrokomercu nego {to je to u prvom trenutku bio spreman da prizna. I ne samo da je znao nego je kako se tvrdi i neposredno kumovao nekim potezima. Da li samo on? Da li je ba{ mogu}e da je on bio najmo}niji mo}nik me|u mo}nicima u BiH? Malo verovatno. Zatim: {ta se de{avalo od trenutka kad je SDB otkrila mu}ke do trenutka kad je rukovodstvo BiH obave{teno o la`nim menicama? [ta se de{avalo posle toga? U javnost je ve} procurilo da je policija zaplenila neke magnetofonske trake, pa i trake koje, navodno, terete Hamdiju Pozderca. Kad po~ne da se barata s trakama uvek se javqaju nove dileme; iskustvo u~i da trake u policijskim rukama uvek vi{e zbuwuju nego {to razja{wavaju i uvek na kraju vi{e {tete nanose onome ko za wima pose`e nego onome koga treba da optu`e. To {to se doga|alo nije, kao {to je ve} vi{e puta re~eno, samo finansijski skandal i drama, to su i mnoge li~ne drame qudi koji }e morati da ispa{taju mada mo`da, subjektivno, veruju da nisu krivi. Kako }e to uticati na politi~ke odnose, na nove, ali i neke stare afere koje }e sada svakako biti podgrejane i procewivane u svetlu novih ~iwenica? Politi~ko rukovodstvo BiH stoji na stanovi{tu da Hamdija Pozderac treba i posle ove ostavke da ostane ~lan CK SKJ, ali on ipak u neku ruku odlazi iz politi~kog `ivota, verovatno u dobru udobnu penziju. Na kraju te karijere vredi podsetiti se bar jo{ nekih detaqa iz wegove politi~ke biografije. Smatrao je sebe, donekle, u~enikom Vladimira Bakari}a (ba{ kao i neki drugi istaknuti bosanski politi~ari) i bio mu je, koliko se zna, prili~no blizak. Ali, postojao je jo{ jedan ~ovek, wegov zemqak Osman Karabegovi}, ~ija je li~nost i li~na sudbina imala poprili~an uticaj na Hamdiju Pozderca, i mo`da bi ba{ u tome trebalo tra`iti kqu~ za obja{wewe pojedinih dilema i postupaka Pozder~evih. U vreme kad je Hamdija Pozderac bio predsednik CK SK BiH i po svemu sude}i wegovom li~nom zaslugom do{lo je do rehabilitacije Osmana Karabegovi}a; oni koji su svojevremeno pomogli da Karabegovi} do`ivi to {to je do`iveo jo{ su `ivi i zdravi a takve stvari obi~no ostavqaju o`iqke koji se ne le~e lako. Hamdija Pozderac bio je od one vrste qudi kojima je va`nije {ta se o wima misli u Cazinu nego, recimo, u Sarajevu ili u Beogradu. Kad je posle partijske konferencije pre neki dan odlazio iz Cazina, put Sarajeva, da obavi jo{ taj posledwi ~in da saop{ti svoju ostavku, delovao je, ka`u, vedro, i zadovoqno, kao {to deluje ~ovek kad se rastereti te{ke more. Sednica Predsedni{tva CK SK BiH na kojoj je saop{tio da pod811

nosi ostavku protekla je mirno. Jedan za drugim govornici su hvalili wegov potez, ocewuju}i to kao visokomoralni ~in, dostojan po{tovawa. Wemu je u tom trenutku, izgleda, ve} sve bilo svejedno. Intervju od 17. marta 1989. godine objavquje tekst Milana Nikoli}a ^ovek od gline; Portret Fuada Muhi}a je portret intelektualca od gline, kako bi rekao zagreba~ki profesor Vawa Sutli}. Wegovo mi{qewe je do`ivelo nekoliko preloma. To je portret ~oveka koji izdaje samog sebe. Muhi}eva biografija je biografija u fazama praksisovska, zatim najdu`a dogmatsko-staqinisti~ka faza bosanskog tipa (socijalisti~kog feudalizma), postagrokomercovska i, najnovija, levi~arska i demokratska. Mnogo i za nekolicinu, a ne jednog intelektualca. Fuad Muhi} je po~eo kao pristalica intelektualaca okupqenih oko ~asopisa Praksis. Bio je asistent kod profesora Qube Tadi}a na sarajevskom Pravnom fakultetu. Predrag Matvejevi} }e napisati da su wegovi prvi radovi odavali otvorenost, nekonformizam, smelost, koja je s literarnom ume{no{}u napadala birokratiju i ortodoksni marksizam, radikalnu kritiku, pa i kritiku svega postoje}eg. Ali u drugoj fazi svojeg lomqivog intelekta, Fu-Mu }e postati ne samo idejni protivnik svojih doju~era{wih praksisovskih istomi{qenika ve} i wihov progoniteq. [ta je to perspektivnog intelektualca, koji se perom borio protiv intelektualaca kao dvorskih luda birokratije, svrstalo u `rtve sopstvenog mi{qewa? Taj proces Fu-Muovog predvi|awa sopstvene budu}nosti i padawu u sopstvenu zamku, sjajno je opisao profesor Esad ]imi} u svojoj kwizi Politika kao sudbina. Kao urednik sarajevskog ~asopisa Odjek, ]imi} je 1967. godine objavio Muhi}ev prilog Tamo gdje po~iwe dogmatizam u kojem autor pi{e da je politi~ka oligarhija sabila umetnost i nauku u ideolo{ke recepte jer zna da je u najintimnijoj prirodi umetnosti i nauke da protestuju protiv onoga {to jeste, a to je onda politi~ka stvar. Taj sabijeni duh se izrodio u obi~nu ku}nu pomo}nicu birokratije i na kraju srozao u dogmatizam: nauka razra|uje oficijelne stavove, umetnici stvaraju ono {ta je po`eqno a ne {ta je realno. Uzbuna zbog toga ~lanka kulminirala je politi~kim procesom koji je organizovao i sproveo tadawi be-ha kulturni Suslov Hasan Grap~anovi}. Esad ]imi}, Quba Tadi}, Bo`idar Jak{i} i drugi intelektualci okupqeni oko Odjeka branili su Muhi}a, ali on se na op{te iznena|ewe posuo pepelom i odrekao svega {to je napisao u tom ~lanku. Izjavio je doslovno: I sa mog vlastitog stanovi{ta, ~lanak je neodr`iv i ja sam politi~ki odgovoran za ne`eqene posqedice proistekle iz tog idejno devijantnog ~lanka. Na Grap~anovi}evo ~u|ewe za{to ]imi} brani ~lanak kojeg se i sam autor odrekao, ]imi} }e zapisati u svojoj kwizi: U Muhi}evom slu~aju lomilo se i slomilo ne{to mnogo dubqe i {ire: izme|u pritiska nosilaca administrativno-birokratskog mi{qewa i poku{aja da takav pritisak bude odbijen. Muhi} je u pokajni~koj kritici dao za pravo onim prvima i tako stupio na onu stazu mi{qewa po kojoj i dan-danas hodi.
812

Fu-Mu je stupio na mra~nu stazu bosanske feudije i tamnog vilajeta koji je po~eo da guta svaku intelektualnu vrednost. Sledi}e pozderov{tinu do wenog samog agrokomercovskog kraja. Napada}e svoje doju~era{we istomi{qenike iz Praksisa Qubu Tadi}a, Mihajla Markovi}a, Zagorku Pe{i}, Supeka, Kangrgu, Gaju Petrovi}a. Svaki od tih wegovih napada~kih tekstova i tada su bili harangerski, a danas optu`uju}i za Fu-Mua. Da iz tog wegovog dogmatsko-poslu{ni~kog opusa pomenemo, recimo najbenigniji ~lanak Analiza stavova novoqevi~ara, u kojem se Muhi} zgrawava nad drsko{}u Svetozara Stojanovi}a koji se 1973. godine usudio da napi{e kako je posvema{na birokratizacija partije, potpuna otu|enost partijskog rukovodstva od partijskog ~lanstva i neprestana borba u partijskom vrhu oko pozicija mo}i i da je taj voluntarizam partije izvor dru{tvenih kriza u Jugoslaviji, a politi~ko raspolo`ewe vladaju}eg partijskog vrha osnovni akter dru{tvenih zbivawa. Tu Stojanovi}evu kritiku Muhi} je tada nazvao bakuwinskom i anarhisti~kom, da bi danas, po uzoru na Stojanovi}a od pre 15 godina i sam pisao anarhisti~ku kritiku partijskog vo|stva, samo jo{ gorim i crwim re~ima. Ali u svojoj pozderovskoj fazi Fu-Mu se nije zadr`ao samo na dokazivawu ve} i na prokazivawu. U~estvovao je u progonu i direktnom proterivawu iz Bosne i Hercegovine Vojislava Lubarde, Bo`idara Jak{i}a, Esada ]imi}a, napadao je u Oslobo|ewu i Me{u Selimovi}a (kasnije }e se od kritika cini~no braniti re~ima Selimovi} je, hvala bogu, pre`iveo moj tekst!), a u~estvovao je 1981. godine i u kampawi protiv profesora Nenada Kecmanovi}a zbog pisawa u NIN-u. Muhi}eva ideolo{ka optu`nica protiv Vojislava [e{eqa bila je inspirator i za pravu optu`nicu koja }e [e{eqa poslati na robiju. Muhi}ev i [e{eqev sukob po~eo je sredinom sedamdesetih godina kada se [e{eq kao student prodekan, sa jo{ jednom grupom studenata, suprotstavio Muhi}evom izboru za dekana Pravnog fakulteta u Sarajevu, a na jednoj apsolventskoj ve~eri bio svedok i wegovog fizi~kog, a ne samo duhovnog, striptiza. ^uveni borac za demokratiju kasnije je spre~io i [e{eqev izbor za asistenta. Ali to je bio samo po~etak. Kada je [e{eq 1981. godine objavio u Kwi`evnoj re~i da je islamski fundamentalizam i nacionalizam prisutan i u BiH, i da su wegovi idejni nosioci Hasan Su{i} i profesori Atif Purivatra i Muhamed Filipovi} Tuwo, Muhi} je zapo~eo seriju napada na [e{eqa u sarajevskom Svijetu i Oslobo|ewu i u tek pokrenutom tjedniku Danas. Arsenalom uobi~ajenih uvreda, tipa ~opor gladnih ajkula, i proverene ideolo{ke municije (desna opozi cija), Fu-Mu je negirao bilo kakvo postojawe islamskog nacionalizma me|u bosanskom inteligencijom. [e{eq mu zatim navodi imena ratnih zlo~inaca pisaca Mustafe Grap~anovi}a (brata Hasana Grap~anovi }a), Fehima Spahe, Hakije Hoyi}a i drugih, ali zamajac kampawe, koju je Muhi} pokrenuo, vi{e se nije mogao zaustaviti sve do kona~ne [e{eqeve osude.
813

Dve godine kasnije, 1983, kada je otkrivena i osu|ena grupa panislamisti~kih nacionalista na ~elu sa Alijom Izetbegovi}em i Omerom Behmenom, stru~wak za travestiju mi{qewa Fuad Muhi} je priznao da islamskog nacionalizma ima u wegovoj bosanskoj domaji, znaju}i da nisu imenovani pravi, wegovi, protektori, bra}a Pozderac, Muhamed Filipovi} Tuwo, Atif Purivatra i drugi. Tek s aferom Agrokomerc otkri}e se da su na kowu Muje Hrwice jahali bra}a Pozderac, Tuwo i ostali. Takva koli~ina dostavqa{tva i potkaziva{tva Fu-Mua, iritirala je Predraga Matvejevi}a koji u Kwi`evnim novinama 1981. objavquje ~lanak Sikofantski duh prilog historiji bestidnosti. U wemu Matvejevi} secira sve Muhi}eve nepodop{tine. Sam naslov Muhi}evog odgovora [ta ho}e vi{e taj Matvejevi} ~ovjek iz druge tran{eje, ili o bjesomu~nom ispadu jednog histerika jasno sugerira nivo argumentacije i vokabulara Fu-Mua naviknutog na svoj pa{aluk. U daqoj polemici Matvejevi} na ~itavoj stranici nabraja te Fu-Muove tribalisti~ke izraze i slogane da bi vode}eg be-ha intelektualca ismejao da nije znao da navede ~ak ni ta~an naziv wegove kwige, {to zna~i da je nije ni ~itao. Cititraju}i niz primera Muhi}evih prevratni{tava (recimo, 1971. je tvrdio da nema obnove modernog socijalizma bez iskustva anarhizma, a deset godina kasnije da je to obrazac za antikomunisti~ko raspolo`ewe), Matvejevi} podse}a na notornu ~iwenicu: pre posipawa pepelom, Muhi} je bio samo darovit asistent; posle Jungovog sloma svesnog, postao je redovni profesor, dekan, ~lan CK SK BiH, a ostale bli`e i daqe funkcije bilo bi te{ko pobrojati, ali sve zajedno zna~ile su gomilu privilegija i materijalne koristi. Na kraju se Matvejevi} zapitao: [ta uvjetuje i omogu}uje muhi}evsko pona{awe u na{em dru{tvu? Odgovor je dala afera Agrokomerc, kada je iz wene utrobe potekao sav onaj nakazni socijalizam sa tursko-feudalnim kastinskim ustrojstvom, u kojem, kako je opisao jedan filozof, postoji patolo{ka potreba da se ontologijski la`e, konstrui{u situacije, li~nosti i mitovi, tako da se vremenom po~iwe verovati u istinitost vlastitih spletki. Takva klima uvetuje muhi}evsko pona{awe, ali, kako ono `ivi od vlastitog izdajstva, kad je s aferama Agrokomerc i Neum po~elo polagawe ra~una, vispreni Fu-Mu je poku{ao da se iz mraka i{uwa ne pla}aju}i ceh i da se sakrije me|u demokrate {ahovskog i de`elskog tipa. A tu je jedino i mogao. Kako nikada nije krio svoje srpske antipatije i panislamske simpatije, samo je u Danasu, Mladini i sli~nim listovima mogao od dogmate i feudalnog staqinisti~kog ideolo{kog glavose~e da postane demokrata, antistaqinista, borac za qudska prava, slobodu misli i stvarala{tva. Ali u Danasu i Mladini dobro znaju biografiju Fuada Muhi}a. Nisu ga oni prigrlili zbog wegovih demokratskih i slobodarskih ideja, ve} zbog spremnosti da intelektualno artikuli{e mr`wu prema Srbiji i srpskom narodu. Fumuov{tina nije ideologija. To je profesija. Fu-Mu je ~ovek za sve vladavine.
814

Drugog marta 1989. u Narodnoj biblioteci Srbije odr`an je skup umetni~kih udru`ewa Srbije, o ~emu je sutradan izvijestila Borba ~lankom pod naslovom Ko Slovencima zatvara vrata na srpskoj ku}i? Izvje{taj su napisali V. Roganovi} i D. Beli}: Beograd, 2. marta U organizaciji svih umetni~kih udru`ewa Srbije ukqu~uju}i i predstavnike kosovskih i vojvo|anskih asocijacija u Narodnoj biblioteci Srbije popodne i sino} odr`an je protestni zbor svih kulturnih radnika ove Republike posve}en aktuelnim zbivawima na Kosovu i u zemqi, a napose preksino}nom skupu u Cankarjevom domu u Qubqani. U uvodnoj re~i kwi`evnik Zoran Glu{~evi}, predsedavaju}i skupa u izlagawu posve}enom dragim malim nomadima sa severa (parafraza Kafkine pri~e) obratio se svima koji su se ovih dana ogre{ili o srpski narod posebno apostrofiraju}i pojedine hrvatske dru{tvenopoliti~ke forume i u~esnike zbora u Cankarjevom domu. Ove adresante Glu{~evi} je podsetio i na tragiku i patwe srpskog i crnogorskog naroda na Kosovu posledwih godina, a koje patwe nisu bile dovoqne da im, kako je rekao, izmame makar jednu suzu samilosti. Slovencima iz Cankarjevog doma (Ku~anu, napose, kao i mla|im omladincima) Glu{~evi} je zamerio dvostruke kriterijume i u politici koju vode, i u humanizmu, a koji po wemu podse}aju na hitlerovske nacisti~ke metode sto Srba za jednog Nemca, a time srpskom narodu otvaraju stare rane. Humanizam je nedeqiv, te ste se vi ogre{ili i prema samim Albancima, ako tim va{im gestom solidarnosti umirujete savest zato {to uop{te niste digli glas pred patwama Srba i Crnogoraca na Kosovu. Druga nedoslednost, po Glu{~evi}u, jest politi~ka: doju~erawi branioci legitimiteta vlasti, institucija sistema, preko no}i su pristali na filantropski sentimentalizam, dozvoliv{i da im odluke diktiraju albanske kamikaze, u stvari oru|e u rukama ve{tih scenarista velikoalbanskih me{etara. Da li biste isto tako pod pritiskom srpskih i crnogorskih kamikaza pristali da i sami date ostavke, upitao je umesto zakqu~aka Glu{~evi}. I dodao: Jedan sam od spremnih na iskreno samoubila~ko gladovawe ako bi to pomoglo da vas skinem s vlasti. Ve} drugi govornik na ovom skupu Jovan ]irilov, upozorio je da se na oja|enost, a zbog toga {to smo svi mi ovde nazvani varvarima, moralo uzvratiti dostojanstvom, jer otvorenost Beograda se tako najboqe brani. Srbi se moraju osloboditi kompleksa, i tra`e}i najboqe osobine u sebi, duboku povre|enost nadomestiti sopstvenim uzletima. Potom je Mili} od Ma~ve, pre nego {to je pro~itao jednu svoju pesmu, ispri~ao nekoliko impresija o svom do`ivqaju Kosova. Milan Rankovi} je nastojao da svoj diskurs obele`i politi~kim konotacijama o poziciji Srbije i srpskog rukovodstva u aktuelnoj jugoslovenskoj politi~koj situaciji. Sna`ne aplauze prisutnih pobrala je potom Florika [tefan, koja je, se}aju}i se svojih generacijskih pesni~kih drugova iz Slovenije, napomenula da su mnogi od wih, be`e}i pedesetih godina od dogmatskog ma815

~a jednog Ziherla, afirmaciju na jugoslovenskom prostoru izborili preko Beograda i Novog Sada. Gledaju}i miting u Cankarjevom domu, ona je, ka`e, po`elela da se zemqa otvori: da ne gledam tu sramotu. Uzbu|enim glasom, napomenuv{i da nije prespavao no} izme|u 27. i 28. jula, Aleksandar Pejovi} se zapitao: da li je to {to gleda doista u Cankarjevom domu ili u ku}i Leopolda Bertholda? Slovena~ki intelektualci su, misli on, osramotili jednog velikog Slovenca, Jugoslovena, socijalistu. Citirao je potom, redove iz jednog Cankarevog politi~kog spisa (iz 1913) u kojem ovaj ka`e: Slabi} je video da je brat mo}an, i po~eo da veruje u sebe i svoju budu}nost. Austrougarske vlasti internirale su Cankara jer je Slovence ~vrsto vezao za jugoslovenstvo. Pejovi} je, nakon dosta Cankarevih citata, u kojima pisac polemi~ki analizira svest Slovenaca dozvolio sebi poetsku meditaciju: veliki kwi`evnik ustaje iz groba, ulazi u Cankarjev dom, poku{ava da ka`e ne{to o Slovencima, Jugoslaviji, federaciji, ali je bu~no prekinut u jednoglasju, i pri povratku u grob vidi da mu je spomenik sru{en; misle}i pri tome da ga je oduvao vetar sa zapadnih strana. I Milan Komneni} smatra da je qubqanskim skupom osramo}en veliki slovena~ki pisac, a u~esnici zbora su Sloveniji oduzeli gotovo sve visine osim planinskih. Ko je slovena~ke politi~ke i intelektualne prvake ovlastio da Slovencima zatvore vrata na srpskoj ku}i? Onako, uzgred, bacili su qagu i na jevrejski narod, napomiwe Komneni}. U nizu o{tro formulisanih pitawa Komneni} je potencirao ono o srbofobiji, napomiwu}i da `rtva nije yelat. ^esto prekidan aplauzima, re~e i ovo: Mi smo ovu zemqu gradili kostima, a oni paragrafima. On je spomenuo i ustavotvorca ~aplinskih brkova, koji se naigrao ustava, a sve zarad toga da se kroz ustave Srbi zaustave. Ne mo`emo ostati mirni pred optu`bama da smo varvari, ni pred iznenadnom qubavqu za izmanipulisane kosovske rudare rekao je Oskar Davi~o. Tu qubav Slovenci nisu iskazivali kada su Srbi i Crnogorci progawani sa svojih ogwi{ta, ni kada su qudi fa{irani, kada su paqeni wihovi spomenici kulture. Nikada Slovenci nisu dali ni dinara, ni beya! Ali, kad je u pitawu ru{ewe Jugoslavije, spremni su da otvore nov~anike i daju pare za one koji to ~ine, za Kosovo. I zato ne}u vi{e i}i u qubqanske radwe, bojkotova}u ih. Uzimali su na{a `ita, bakar, gro`|e... da bi nam prodavali svoje {ampone po nema~koj i fri`idere po italijanskoj licenci! Zloupotrebu jevrejske zvezde na skupu u Cankarjevom domu Davi~o je nazvao sviwarijom. Polemi{u}i sa tekstom kolege Jo`e Horvata u Danasu (o tragediji monolita, te o se~i srpskih knezova na Osmoj sednici CK SKS) Aleksandar Petrov je rekao da bi umesto ovakih pore|ewa trebalo popuniti beline u vezi sa nekim drugim se~ama srpskih knezova u novijoj istoriji recimo 1966, 1968, ili 1972. Trebalo bi da rehabilitujemo bar one koji su bili se~eni, a koji su bili proroci dana{we tragedije Srbije poru~io je Petrov i dodao kako kultura Srbije mora da do~eka da joj Partija prizna svoju zabludu iz 1968. kad je re~ o ]osi}u; smisao svega {to se ~uje danas iz Tirane, Qubqane, Zagreba i Pri{tine je nova se~a.
816

Meta je Slobodan Milo{evi}, i na wega se odapiwe strela kao na Ru`dija, kako bi se sakrile neke druge rane na savesti, poput ustavotvorca ~ije se ime danas ne pomiwe u Qubqani. Posle Adama Pusloji}a koji je zbor miliona Beogra|ana u utorak ispred Skup{tine SFRJ uporedio sa raskidom pakta od 27. marta 1941. za re~ se javio Miodrag Bulatovi}. Svoju poruku Slovencima sa`eo je u slovena~koj poslovici Od te moke kruha ne bo, a izlive poput onog u Cankarjevom domu nazvao je nekom vrstom samoubistva i straha od Srbije, kojoj se ina~e Slovenci intimno dive, i vlastite inferiornosti (kad se Milo{evi} pojavi na TV, oni se ohlade!). I zato prema tim Slovencima treba ispoqiti qubav i simpatiju. Ali, misli Bulatovi}, u pitawu je i kampawa protiv druge robe: Jer, ako jedan Davi~o, a vi znate koliko on kupuje, ka`e da ne}e kupovati slovena~ku robu, ne}e to ~initi ni [ujica, ni ja... A to }e biti veliki udar za slovena~ku privredu! rekao je daqe Bulatovi}. Podr{ka je samo privremena, nadrealisti~ka. Oni znaju {ta zna~i kad propadaju firme. Mislim da se ipak ne}emo posva|ati sa tim divnim narodom i da }e preovladati politi~ki realizam, te da }emo biti bar ro|aci! U ime Kosovaca koji su ju~e bili u Beogradu, na podr{ci srpskim umetnicima i intelektualcima zahvalili su se Ranko Dangubi} i Dragan Jovanovi}. Vojislav [e{eq pak, misli da je slovena~ki pluralizam samo maska kojom se predstavqaju pred demokratskim Zapadom, kako bi ga uvukli u svoj obra~un sa Srbijom. Te partije u Sloveniji, po wemu, i nemaju ~ime da poka`u po ~emu se uop{te me|usobno razlikuju, ve} su prosto transmisija za prqave poslove slovena~kog CK! U mno{tvu aplauza koji su se tokom ove ve~eri protesta ~uli jedan od najdu`ih (pored zahvalnosti srpskim Jevrejima na podr{ci u me|unarodnom anga`ovawu na otkrivawu istine o Kosovu) dobio je Miodrag Sekuli}. On je naime obelodanio da su se Srbi i Crnogorci s Kosova ju~e vratili ku}ama nakon obe}awa od strane Desimira Jevti}a i Borisava Jovi}a da }e biti pozvani na odgovornost Petar Stamboli}, Milo{ Mini}, @ivan Vasiqevi}, Tihomir Vla{kali} i [piro Galovi}! ^etvrtog marta je odr`ana i vanredna skup{tina Udru`ewa kwi`evnika Srbije, o ~emu su sutradan izvijestile Ve~erwe novosti ~lankom D. Savi}a i M. Lali}a Na quti zbor qute re~i: U emocijama nabijenoj atmosferi, koja je varirala od uzavrelosti do poku{aja uspostavqawa ravnote`e sa razumom, oglasili su se ju~e ~lanovi Udru`ewa kwi`evnika Srbije, u prepodnevnom delu svoje vanredne Skup{tine. Kako je to formulisao Matija Be}kovi} predsednik UKS, sazvana je sa jednom jedinom ta~kom dnevnog reda vanredni doga|aji koji se ti~u opstanka na{e zajednice, sudbine srpskog naroda i wegove kulture. Isprovocirani zborom u Cankarjevom domu, doga|ajima koji su tome usledili i pismom koje su uputili pisci Slovenije, s predlogom da im se UKS pridru`i u osudi velikosrpske invazije Jugoslavije, srpski pisci su burno reagovali, osu|uju}i i skup i pismo.
817

Ve} du`e vremena, svedoci smo jednog nezapam}enog fenomena: iskopavaju se jazovi i seje mr`wa izme|u srpskog i slovena~kog naroda. Dva naroda, koje ve`e vekovno, ni~im natruweno prijateqstvo, me|u kojima nema neizmirenih ra~una, krvavih ruku i grobnih poqana konstatovao je Matija Be}kovi}. Po mi{qewu Milorada Pavi}a, uzrok zbog koga smo se na{li ovde gde smo, jeste u nedostatku pravne dr`ave, koja bi, u situaciji kada se Srbija nalazi izme|u dve u svetu jake vere, za{titila svoje gra|ane. Primedbu da se zapu{taju stvari iza kojih se nekad ~vrsto stajalo, Pavi} je potkrepio brojnim predlozima. Sa predlozima se javio i Zoran Glu{~evi}. Uz odobravawe je prihva}en wegov apel da se politi~kim forumima u Jugoslaviji uputi zahtev da se obnovi preispitivawe slu~aja \or|a Martinovi}a, ali i neo~ekivana sugestija da se od Skup{tine SFRJ zahteva ukidawe Zakona o za{titi imena i dela Josipa Broza Tita!? Tra`io je i da se krivi~no gone, ukoliko su `ivi, svi koji su 1946. godine zakonom zabranili povratak Srba i Crnogoraca na Kosovo. Ukoliko ih vi{e nema me|u `ivima da se moralno i politi~ki osude! ^etvrtom Jugoslavijom bavio se Vuk Dra{kovi}. On je ~ak ponudio i strate{ki program dr`avnih i nacionalnih ciqeva u takvoj zemqi, nagla{avaju}i da se moramo pre svega unutar Srbije jasno postaviti i prema [iptarima: Mo`emo li, smemo li, i pod kojim uslovima, `iveti sa wima u istoj dr`avi? [ta nas ~eka ako ne zaustavimo wihovu biolo{ku hiperprodukciju? Kako da je zaustavimo? Smemo li `igosati wihovu prirodnu te`wu da se ujedine sa mati~nom Albanijom? Kako da spre~imo islamsku netolerantnu indoktrinaciju tog naroda? Kako da se razdvojimo ako je razlaz ve} neminovan? zapitao se Dra{kovi}, nastavqaju}i da razra|uje svoje teze. Simon Simonovi} je rekao da je problem i u nama samima i da je plo~a koja se u Cankarjevom domu vrtela, ovde izmontirana. Uz podse}awe da je o problemima na Kosovu govorila jo{ 1982. godine na Kongresu boraca Jugoslavije, Mira Ale~kovi} je doga|aje u Sloveniji prokomentarisala na slovena~kom! Aleksandar Petrov je i pored ostalog, podsetio na tezu o odumirawu dr`ave. Pritom je, rekao je Petrov, odumrla jedino Srbija, kao dr`ava, dok su istovremeno vaskrsle druge, koje su i dovele do ovih mera. U vru}oj atmosferi, miroqubivi duh su unela izlagawa Miroslava Egeri}a, koji je pozvao na savez duha i vrline, Ota Tolnaia, novog presednika Dru{tva kwi`evnika Vojvodine, koji moli da mu se i u ovim vremenima dozvoli po~etni~ka iluzija o zemqi bez mr`we, pa ~ak i Gojka \oga, sa aluzijom na odnos svoj i svoje qubqene misle}i pritom na Qubqanu. I u popodnevnoj raspravi bilo je i te kako `estokih izlagawa povodom stawa na Kosovu i reagovawa nekih slovena~kih intelektualaca u Cankarjevom domu. Bilo je, uz to, pomiwawa nekih na{ih rukovodilaca
818

koji su se, prema mi{qewima vi{e diskutanata (@ivorada Stojkovi}a, na primer) ogre{ili o sopstveni narod, kao {to su Alimpi}, Dola{evi}, Bogdan Bogdanovi}, Milutin Balti} i Du{an Dragosavac. Eugen Verber je podsetio na vekovno prijateqstvo Srba i Jevreja, da bi potom ukazao i na ratne godine kada su hiqade Slovenaca na{le uto~i{te u Srbiji. Branislav Crn~evi} je istakao da se demokratija unutar jednog naroda ne mo`e zasnivati na poni`ewu drugoga. U svom izlagawu slo`io se sa Glu{~evi}evim govorom o ukidawu zakona o za{titi Titovog imena i dela, da bi primetio: Iz wegovog groba vaqalo je izbaciti one koji se slu`e wegovim imenom, prave}i od toga privilegije. Vojislav [e{eq je, docnije, napravio ru`an i neprihvatqiv obrt, tra`e}i da se u Titov grob ubace oni koji se slu`e wegovim imenom (!!!). Pisci su se zalo`ili i za preispitivawe na{e spoqne politike, koja je, po wihovom mi{qewu, pala na ispitu posle Homeinijeve izjave. Izglasali su i da se Salman Ru`di primi u UKS, kao po~asni ~lan, a podr`ani su i predlozi Zdenke A}in i [e{eqa, koji su spremni da u~estvuju u objavqivawu Satanskih stihova. Na Skup{tini je izme|u ostalih istupio i Rajko Petrov Nogo, sa esejom Za{to smo Drinu prebrodili rekav{i slede}e: Iz Bosne se, ako je statistikama vjerovati, od rata naovamo iselilo preko ~etiri stotine hiqada du{a. Zvani~nici vele nijedna pod pritiskom. A to zna~i da su, izme|u ostalih, Me{a Selimovi}, Vojislav Lubarda, Bo`idar Jak{i}, Esad ]imi}, Vojislav [e{eq i Novica Petkovi}, da nabrojim samo neke, iz ~iste obijesti Drinu prebrodili, a prije wih, sa wima, ili za wima, i onih ~etiri stotine hiqada. Promijenili su stranu okle sunce izlazi i brdo u koje gledaju. O godinama koje su im pojeli skakavci, slute}i da }e mu zbog dara i morala kadli-tadli uzeti skalp, srodni~ki je ovih dana pisao Emir Kusturica. Na wima su bosanski zulum}ari isprobavali Mo{evac, Zvornik i Mili}e da bi zaklonili svoj agrokomercijalizovani neum. Prije kolektivne primjene, Mo{evac je isprobavan pojedina~no, na reprezentativnim uzorcima. Nekada{we kabadahije ovi danas prosuti kukaveqi prvo su nama poku{ali zeca u srce u}erati. U op{toj istoriji be{~a{}a, zbog stuba koji }e me nad`ivjeti, evo javnosti mal~ice novih dokumentarnih detaqa. Prije desetak godina znamenitom beogradskom lirskom pjesniku umrije `ena. Da mu se u muci na|emo, pozovemo ga u goste. Privatno, razumije se. I s wime drugog znamenitog pjesnika, ~uvenog sa svojih terapija smijehom. Lijepo je u ku}i, ama je u Bosni jo{ qep{e u {umi. Ko velimo u prirodi nema policije, pa se more na miru kew~ijati. Da jade zaboravi, potrudi{e se i mjese~ina i sunce. Prosu{e {to ve} nebeska svjetlila prosuti umiju kroz bosanske jelove grane. I ~ovjeku zaista laknu. Kome ne bi laknulo kad vidi da u `alosti nije sam. Ama nije zaludu Andri} pisao da se u Bosni svaki gram we`nosti du {om pla}a. Kod tolikih lopova i bitangi koji su ovoj zemqi o glavi radili i rade, nas su po {umama i gorama na{e zemqe ponosne snimali,
819

prislu{kivali i {pijali, a onda nam du{u na pamuk vadili, saslu{avali i poni`avali. ^lanove partije naro~ito. Da su naivni, da }e jednom uvidjeti kako su ta dva beogradska emisara do{la da izvr{e aneksiju. Znaju li oni da su to srpski pjesnici? Znaju li oni {ta je Beograd? I tako daqe i tome sli~no. A po{to ja nisam bio ~lan partije, mene su ve} bili zamijenili sa jednim kriminalcem na koga sam im li~io! Preventivno. E kad ve} ni batine ni razgovori ne dado{e rezultata, po~e{e privi|ewa. Da smo u bosanskim {umama spremali kongres. Da nas na Siwajevini ~ekaju \ilas i ]osi}... I {to }u vam duqit lakrdiju, ja se bogami u`ivjeh u tu stvar, pa pun neke avetne visine iz oholosti pregazih Drinu i kao prekaqeni konspirativac ovdje spremih tajni referat o paradigmi na{eg izgona, tj. Epitaf za Me{u Selimovi}a, koji je ba{ tih julskih dana, bog da mu du{u prosti, preminuo. I sada }u vam taj referat pro~itati kao poentu ove nevesele pri~e. Referat je imao radni naslov Kamenovawe, a govori o tome kako je sloboda ro|ena, sloboda da ~ine {ta ho}e: Zatuko{e ga kamewem Zemqaci bra}a ro|ena Kamewe osta znamewem Da je sloboda ro|ena Zatuko{e ga kocima Licem na bele poklade Do|u ubice s ocima Za pomen da mu pokade Onaj koji mu sastavi Perom na tro{noj hartiji Epitaf ovaj sumoran Na sli~noj sramnoj zastavi Uma~e crnoj bratiji Od zavi~aja umoran.

PETI DIO USKRA]IVAWE PRAVA NA PASO[ I PROTIVZAKONITO ODUZIMAWE VOZA^KE DOZVOLE

Dok sam se nalazio na izdr`avawu kazne zatvora u zeni~koj robija{nici, na ku}nu adresu u Sarajevu stiglo mi je re{ewe Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove Sarajeva, br. 06/2-2-270/128 od 28.02.1985: Sekretarijat za unutra{we poslove grada Sarajeva pokrenuo je upravni postupak po slu`benoj du`nosti u predmetu oduzimawa putne isprave (paso{a) od [e{eq Vojislava iz Sarajeva, a na osnovu ~lana 202. st. 1. Zakona o op{tem upravnom postupku, ~lan 5. st. 1. i ~lana 45. Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ (Slu`beni list SFRJ, br. 30/79), donosi
820

Rje{ewe: Oduzima se putna isprava (paso{) broj HE-475459 izdata na ime [e{eq Vojislav, ro|en 11.10.1954. god. u Sarajevu sa prebivali{tem u Sarajevu ulica Obala 27. juli br. 91. @alba ne odla`e izvr{ewe ovog rje{ewa. Obrazlo`ewe: Sekretarijat za unutra{we poslove grada Sarajeva izdao je putnu ispravu [e{eq Vojislavu radi odlaska u inostranstvo. Me|utim, poslije izdavawa putne isprave, nastupili su razlozi i ispunili se uslovi za oduzimawe iste u smislu ~lana 45. i 43. ta~ke 2. Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ, broj 30/79), jer je Okru`ni sud u Sarajevu podnio zahtjev za oduzimawe putne isprave zbog izre~ene kazne zatvora u trajawu od 4. godine za krivi~no djelo iz ~l. 114. KZ-a SFRJ. Stoga je u smislu citiranih propisa, a primjenom ~lana 141. ta~ka 2. i 4. Zakona o op{tem upravnom postupku, rije{eno kao u dispozitivu ovog rje{ewa. Protiv ovog rje{ewa mo`e se izjaviti `alba u roku od 15 dana putem ovog Sekretarijata. @alba se taksira sa 20 dinara, po tarifnom broju 2. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o republi~kim administrativnim taksama. Rje{ewe je potpisao sekretar Esad Aganovi}, a `aliti se nisam mogao blagovremeno jer mi nije ni uru~eno li~no. Iz zeni~ke robija{nice sam pu{ten u subotu, 15. marta 1986. godine, a ve} u ponedeqak, 17. marta podnio sam na propisanom formularu da mi se vrati paso{. Polovinom maja sam u telefonskom razgovoru sa ovla{tenim slu`benikom Gradskog Sekretarijata za unutra{we poslove saznao da je moj zahtjev odbijen. O tome sam informisao Savez filozofskih dru{tava Jugoslavije koji se 23. maja 1986. godine obratio Predsjedni{tvu Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine aktom broj 3/86 slede}e sadr`ine: Savez filozofskih dru{tava Jugoslavije na svojoj godi{woj skup{tini, odr`anoj 23. maja 1986. godine u Zagrebu, informisan je o odbijawu povra}aja paso{a dr Vojislava [e{eqa, ~lana na{eg Saveza, od strane nadle`nog organa Sekretarijata unutra{wih poslova Sarajevo. Ovim odbijawem dr V. [e{equ je onemogu}eno daqe nau~no i stru~no usavr{avawe studijskim boravkom u inostranstvu (postdoktorantski kurs na jednom od ameri~kih univerziteta), {to nas kao strukovno udru`ewe duboko zabriwava. Apelujemo na vas, da u skladu sa va{im ustavnim i zakonskim nadle`nostima, te visokom autoritetu kojim raspola`ete, uti~ete na nadle`ne organe da svoju odluku preispitaju te ~lanu na{eg Saveza dr Vojislavu [e{equ izdaju putnu ispravu i na taj na~in za{tite wegova osnovna gra|anska prava. Uvjereni u va{u dobru voqu upu}ujemo vam izraze na{eg dubokog po{tovawa. Predstavku je potpisao dr Nenad Mi{~evi}, predsjednik Saveza filozofskih dru{tava Jugoslavije.
821

Rje{ewe Gradskog Sekretarijata za unutra{we poslove broj 06/2270-2/125, datirano 28. maja 1986, koje je tako|e potpisao Esad Aganovi}, uru~eno mi je po~etkom juna: Sekretarijat za unutra{we poslove grada Sarajeva na osnovu ~lana 202. stav 1. Zakona o op{tem upravnom postupku i ~l. 5. stav 1. i ~lana 45. Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ (Slu`beni list SFRJ broj 30/79), donosi rje{ewe: Odbija se zahtjev za izdavawe putne isprave (paso{a) [e{eq Vojislavu, ro|enom 11. 10. 1954. godine u Sarajevu, sa prebivali{tem u Sarajevu, Ulica Obala 27. juli 91/VI. Obrazlo`ewe: Sekretarijat za unutra{we poslove grada Sarajeva razmatrao je zahtjev za izdavawe putne isprave [e{eq Vojislavu iz Sarajeva, pa je u sprovedenom postupku ustanovqeno da postoje razlozi za odbijawe zahtjeva u smislu ~l. 45. i 43. stav 1. ta~ke 6. Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ (Slu`beni list SFRJ broj 30/79). Na osnovu ~lana 43. ta~ke 6. stav 5. istog Zakona, Sekretarijat nije du`an dati obrazlo`ewe kojim se rukovodio prilikom dono{ewa ovog rje{ewa. Stoga je u smislu citiranih propisa rije{eno kao u dispozitivu ovog rje{ewa. Na osnovu ~lana 19. Zakona o administrativnim taksama na ovo rje{ewe taksa nije napla}ena. Protiv ovog rje{ewa mo`e se izjaviti `alba u roku od 15 dana po prijemu rje{ewa Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove SR BiH, putem ovog Sekretarijata. @alba se taksira sa 120 dinara po tarifnom broju 2. Odluke o izmjenama Odluke o administrativnim taksama (Slu`bene novine grada Sarajeva, broj 28/85). Dvanaestog juna 1986. godine moj advokat Sr|a Popovi} podnio je `albu Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove Bosne i Hercegovine: Na osnovu Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ, u vezi sa Zakonom o op{tem upravnom postupku ovim podnosim preko svog punomo}nika `albu Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove protiv Rje{ewa Sekretarijata za unutra{we poslove Grada Sarajeva Odeqewa za strance i putne isprave br. 06/2-270-2/125 od 28. 5. 1986. g, pa predla`em da drugostepeni organ temeqem ~l. 243 st. 1. Zakona o op{tem upravnom postupku poni{ti prvostepeno rje{ewe i sam re{i ovu stvar tako da usvoji zahtev `alioca za izdavawe putne isprave. Obrazlo`ewe: Prvostepeni organ je osporenim re{ewem odbio moj zahtev da mi bude izdata putna isprava, na osnovu svoje slobodne ocene za koju je na{ao ovla{}ewe u ~l. 43. st. 5. Zakona o putnim ispravama... Nezadovoqan sam prvostepenim re{ewem jer smatram da je na osnovu slobodne ocene trebalo moj zahtev usvojiti, pa stoga ula`em ovu `albu i stavqam drugostepenom organu predlog da poni{ti prvostepeno re{ewe i sam re{i ovu upravnu stvar tako da moj zahtev da mi se izda putna isprava kao zakonit usvoji.
822

Na osnovu navedenog, ova je `alba umesna a `albeni predlog je na zakonu zasnovan. Ina~e, jo{ 22. maja akademik dr Vladimir Dedijer, predsjednik Raselovog suda, obratio se novoizabranom predsjedniku Savezne vlade Branku Mikuli}u zahtjevom da mi se izda paso{. Pismo su objavili sarajevski Na{i dani u sklopu cini~nog pogroma{kog komentara pod naslovom Otvoreno pismo Vladimiru J. Dedijeru, i sa podnaslovom Hroni~aru na{ih istorijskih zbivawa i ovla{}enom biografu Josipa Broza Tita; Cijeweni dru`e Dedijer, Po{to smo uvjereni da doma}i plebs, zbog Va{e izuzetno visoke produktivnosti, nije u mogu}nosti da, pravovremeno i sistematski, prati Va{e bogato stvarala{tvo, dozvolite, na po~etku da na{im ~itaocima predstavimo jednu od Va{ih posledwih stranica za hroniku novije istorije: Drugu Branku Mikuli}u, predsjedniku SIV-a, Da si mi zdravo dru`e Branko. Dozvoli da Ti ~estitam na izboru i `elim Ti uspjeha u te{kim zadacima koji su pred Tobom. Ovdje je kod mene dr Vojislav [e{eq. Veli mi da je bez posla i u ozbiqno naru{enom stawu zdravqa. On je prije dva mjeseca iza{ao iz zatvora i od nadle`nog organa SUP-a Sarajevo tra`io da mu se vrati paso{ s obzirom da namjerava da uskoro ide u inostranstvo na studijski boravak (postdoktorantski kurs) na jednom od univerziteta u SAD. Prije sedmicu dana mi je saop{teno da je wegov zahtjev odbijen, te da ne mo`e napu{tati Jugoslaviju. Lijepo te molim da se li~no anga`uje{ da se ova nepravda prema ovom na{em mu~eniku zemqaku ispravi, te da se ne pravi gu`va u svijetu, koja mo`e {koditi ugledu na{e zemqe u ovim te{kim danima. Srda~an pozdrav, Vlado Dedijer. I mi, koji makar profesionalno malo pomnije pratimo zbivawa na ovim prostorima, a samim tim i Va{ plodotvoran rad, kojeg iskreno uva`avamo i cijenimo, ostadosmo pomalo zate~eni ovakvim na~inom Va{eg pisawa i to, iz najmawe, dva razloga. Prvo: otkuda odjednom kod Vas ovako topao, li~ni ton u obra}awu na{em predsjedniku vlade kad ste se, izme|u ostalog, pro~uli po izjavi da sa politi~arima nema sentimentalnosti, sa wima ne mo`e{ plakati. Mogu re}i jedino da sam osvetoqubiv... Kad se poprave odnosi, obi~no pra{tam, ali ne zaboravqam. (Rat i mir Vladimira Dedijera, str. 104). Drugo: zar je mogu}e da Vi, koji ste aktivno u~estvovali u stvarawu ove i ovakve Jugoslavije, ne znate da je u woj najbla`e re~eno, potpuno nemoralno tra`iti od pojedinaca (ma koliko oni imali uticaja i mo}i), da se zauzimaju za qude (ma koliko oni bili mu~enicizemqaci) koji su od nadle`nih institucija osu|eni zbog naru{avawa ku}nog reda ove zemqe? Vi, dru`e Dedijer, tako|e, sigurno dobro znate ko bi i pod kojim uslovima finansirao taj (pre)skupi postdoktorantski kurs, mu~enika koji i sam ka`e da nema prakti~no ni dinar u yepu. Isto tako, vjerovat823

no Vam je poznato da stradalnik u svom pismu Predsjedni{tvu SFRJ pi{e kako }e u slu~aju da se wegove `eqe ne ispune prodati sve svoje preostale pokretne i nepokretne stvari i sa tim parama kupiti oru`je na ilegalnom tr`i{tu, te sa wime izvr{iti nasilni prelazak jugoslovenske granice. I, jo{ ne{to: zar zaista mislite da predsjednik Mikuli} nema mnogo va`nijih borbi koje bi trebalo {to hitnije rije{iti da se ne pravi gu`va u svijetu, koja mo`e {koditi ugledu na{e zemqe u ovim te{kim danima, nego {to bi bilo eventualno anga`ovawe za spas mu~enika [e{eqa? Dvadeset ~etvrtog jula 1986. pod brojem 09/3.27-519/86 i s potpisom zamjenika Republi~kog Sekretara za unutra{we poslove Grge [imunca upu}en mi je odgovor iz koga proizlazi da je `alba usvojena: Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove SR Bosne i Hercegovine, po `albi [e{eq Vojislava iz Sarajeva, a na osnovu ~lana 21. stav 1. Zakona o ostvarivawu prava i izvr{avawu obaveza radnih qudi i gra|ana, organizacija udru`enog rada i drugih samoupravnih organizacija i zajednica u upravnom postupku /Slu`beni list SR BiH, broj 20/79/ u predmetu odbijawa zahtjeva za izdavawe putne isprave, donosi rje{ewe: Poni{tava se rje{ewe Sekretarijata za unutra{we poslove grada Sarajeva broj 06/2-270-2 od 28. 5. 1986. godine i predmet vra}a prvostepenom organu na ponovni postupak. Obrazlo`ewe: O`albenim rje{ewem odbijen je zahtjev `alioca [e{eq Vojislava da mu se izda putna isprava sa obrazlo`ewem da protiv wega stoje smetwe za posjedovawe putne isprave iz ~lana 43. stav 1. ta~ka 6. Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ /Slu`beni list SFRJ, broj 30/79/. U blagovremeno ulo`enoj `albi `alilac navodi da smatra da je na osnovu slobodne ocjene trebalo udovoqiti wegovom zahtjevu za izdavawe putne isprave, a ne odbiti zahtjev. Stoga, predla`e da drugostepeni organ u postupku po `albi poni{ti prvostepeno rje{ewe. Razmatraju}i o`albeno rje{ewe, navode `albe i ostale spise u predmetu, ovaj Sekretarijat je na{ao da prvostepeni organ u postupku prije dono{ewa rje{ewa nije pru`io mogu}nost stranci da se izjasni o ~iwenicama i okolnostima koje su mogle biti od uticaja na dono{ewe odluke u ovoj upravnoj stvari, ~ime je povrije|ena odredba ~lana 143. stav 3. Zakona o op{tem upravnom postupku /Slu`beni list SFRJ, broj 32/78/. Prvostepeni organ }e obnoviti postupak, otkloniti navedeni nedostatak i donijeti na zakonu zasnovano rje{ewe. Cjene}i navedeno, a na osnovu ~lana 242. stav 2. Zakona o op{tem upravnom postuku, rje{eno je kao u dispozitivu. Ovo rje{ewe je kona~no i protiv wega nije dopu{tena `alba. Taksa iz tarifnog broja 2. Zakona o administrativnim taksama u iznosu od 20 dinara, napla}ena je i na `albi poni{tena. Gradski Sekretarijat za unutra{we poslove Sarajeva se oglu{io na ovo rje{ewe i nikada nije po wemu postupio. To je bio razlog da se 7. decembra 1987. godine obratim Republi~kom Sekretarijatu za unutra{we
824

poslove Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine `albom drugostepenom organu zbog tzv. }utawa administracije povodom predstavke prvostepenom: Dvadeset ~etvrtog jula 1986. godine, o ~emu sam ina~e izvje{ten u toku septembra iste godine, Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove prihvatio je `albu mog advokata Sr|e Popovi}a i poni{tio rje{ewe Sekretarijata za unutra{we poslove grada Sarajeva broj 06/2-270-2 od 28. 05. 1986. kojim mi je odbijen zahtjev za izdavawe putne isprave, te nalo`io prvostepenom organu da obnovi postupak. Me|utim, prvostepeni organ se oglu{io na tu obavezu tako da do obnove postupka nikada nije ni do{lo. Zato sam prisiqen da postupim kao da je prvostepeni organ ponovo donio negativnu odluku, te se `alim drugostepenom zbog takozvanog }utawa administracije i tra`im da se mom zahtjevu za izdavawe paso{a udovoqi. @albi prila`em 200 dinara administrativne takse. U me|uvremenu 5. maja 1987. godine obratio sam se Op{tinskom sekretarijatu za unutra{we poslove Olovo slede}im zahtjevom: Molim vas da mi izdate potvrdu da sam u decembru 1978. polo`io voza~ki ispit u Olovu. Molbi prila`em 500 dinara administrativne takse. Kako mjesecima nisam dobijao nikakvog odgovora, 7. decembra 1987. Republi~kom Sekretarijatu za unutra{we poslove Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine sam uputio jo{ jednu `albu drugostepenom organu zbog }utawa administracije povodom predstavke prvostepenom: Petog maja 1987. godine obratio sam se Op{tinskom sekretarijatu za unutra{we poslove Sku{tine op{tine Olovo sa molbom, taksiranom s 500 dinara administrativne takse, da mi se izda potvrda da sam u decembru 1978. godine u Olovu polo`io voza~ki ispit. Voza~ku dozvolu sam izgubio 1984. godine. Pretpostavqam da mi je ostala u ladici radnog stola u mom nekada{wem kabinetu na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, ili je prilikom pretresa koji su vr{ili slu`benici Dr`avne bezbjedno sti Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove Bosne i Hercegovine jednostavno pokupqena i zaturena u nekoj od ve}eg broja fascikli oduzete dokumentacije, rukopisa i privatne prepiske, dakle stva ri koje nisu pojedina~no evidentirane prilikom oduzimawa, a u zapisni ku o privremenom oduzimawu vodi se kao materijal za kwigu Hajka 4 fascikle. Bilo kako bilo, hap{ewem iz maja 1984. godine fizi~ki sam onemogu}en da se blagovremeno zainteresujem za sudbinu voza~ke dozvole. Op{tinski sekretarijat za unutra{we poslove Olova ni do danas nije odgovorio na moju predstavku niti mi je izdao odgovaraju}u potvrdu pa sam prisiqen da se pona{am kao da je moja molba odbijena, te se `alim drugostepenom organu sa zahtjevom da ~itav predmet preuzme u svoju nadle`nost i nalo`i Sekretarijatu za unutra{we poslove Olova da mi se tra`ena potvrda izda, odnosno da mi na osnovu postoje}e dokumentacije sam takvu potvrdu po{aqe.
825

U slu~aju da je dokumentacija izgubqena, odnosno na bilo koji na~in nestala, zahtjevam da se moj dosije rekonstrui{e. U tu svrhu vas obavje{tavam da je predsjednik komisije pred kojom sam polo`io voza~ki ispit bio Milorad Radulovi}, tada{wi komandir stanice milicije u Olovu, nakon {to sam obuku savladao uz pomo} ovla{}enog instruktora, ina~e aktivnog milicionera, ~ije je prezime, koliko se sje}am, ]ebeyija. Ina~e, vi{e puta sam nakon podno{ewa molbe putem telefona kontaktirao sa odgovornim licima iz Sekretarijata za unutra{we poslove Olovo. U po~etku su mi odgovarali da su moj voza~ki dosije proslijedili Centru slu`bi bezbjednosti na daqi postupak, a nakon toga da }u potvrdu dobiti za koji dan, {to je, o~igledno, u beskona~nost prolongirano. S obzirom da je prvostepeni organ, odbijaju}i da uop{te odgovori na moju predstavku, propustio da me pou~i o pravnom lijeku u slu~aju negativnog odgovora, nisam ni obavije{ten o iznosu administrativne takse koju treba da platim u `albenom postupku, pa vam {aqem taksene marke u vrijednosti od 200 dinara. Skre}u}i vam pa`wu da sam ve} u prvostepenom postupku platio taksu od 500 dinara, molim vas da me na vrijeme obavijestite da li je ukupni iznos dovoqan za okon~awe postupka. Ukoliko nije, preporu~enom po{tom bih vam naknadno poslao razliku. Tek nakon toga sam dobio odgovor Op{tinskog Sekretarijata za unutra{we poslove Olovo broj 07-221-2538/87, datiran 29.12.1987. godine, koji je potpisao sekretar Pa{aga Gogi}: Izvr{enim provjerama utvrdili smo da ste od 30. 03. 1972. godine do 17. 06.1986. godine imali prebivali{te na podru~ju op{tine Novo Sarajevo, te iz tih razloga i niste mogli imati prebivali{te na podru~ju op{tine Olovo, odnosno polagati voza~ki ispit pred komisijom ovog Sekretarijata. S obzirom na predwe va{ zahtjev za izdavawe potvrde o polo`enom voza~kom ispitu je neosnovan. Nedugo zatim stigao mi je jedinstveni odgovor Republi~kog Sekretarijatu za unutra{we poslove Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine na obe `albe, protokolisan pod brojem 11-97/84 od 14. januara 1988. godine i s potpisom na~elnika Uprave Milana Kri`anovi}a: Obavje{tavamo Vas da smo primili Va{u predstavku koju ste uputili republi~kom sekretaru za unutra{we poslove i po nalogu republi~kog sekretara izvr{ili potrebne provjere u vezi sa Va{im zahtjevom za vra}awe odnosno izdavawe putne isprave i izdavawe potvrde o polagawu voza~kog ispita. Na osnovu provjera utvr|eno je da su Va{i navodi u vezi vra}awa oduzete putne isprave ta~ni. Me|utim, kako je podnosilac zahtijeva za vra}awe putne isprave, odnosno izdavawe nove, u me|uvremenu promijenio prebivali{te, to Sekretarijat za unutra{we poslove grada Sarajeva kao ni Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove nije mjesno nadle`an organ za postupawe u ovoj upravnoj stvari.
826

U pogledu navoda predstavke koji se odnose na neizdavawe potvrde o polo`enom voza~kom ispitu od Op{tinskog sekretarijata za unutra{we poslove Olovo, obavje{tavamo Vas da smo provjerom izvr{enom putem tog sekretarijata utvrdili da u slu`benim evidencijama op{tinskog organa za unutra{we poslove nema podataka o prijavi Va{eg prebivali{ta na podru~ju op{tine Olovo, pa ni u 1978. god. koju navodite kao vrijeme polagawa voza~kog ispita pred komisijom navedenog sekretarijata. Naime, s tim u vezi utvr|eno je da ste od 1972. do 1986. god. bili prijavqeni sa prebivali{tem na podru~ju op{tine Novo Sarajevo, a potom se odjavili za Beograd Zemun. Budu}i da se voza~ki ispit pola`e, odnosno da se voza~ka dozvola izdaje po mjestu prebivali{ta, iznena|uje nas Va{ zahtjev za izdavawe uvjerewa o polo`enom voza~kom ispitu od Op{tinskog sekretarijata za unutra{we poslove Olovo na ~ijem podru~ju niste nikada bili prijavqeni sa prebivali{tem. Isto tako, utvr|eno je da kod Op{tinskog sekretarijata za unutra{we poslove Novo Sarajevo niste polo`ili voza~ki ispit niti Vam je taj sekretarijat izdao voza~ku dozvolu. Na osnovu naprijed navedenog Va{u predstavku smatramo neosnovanom. Devetog februara 1988. godine podnio sam Vrhovnom sudu Bosne i Hercegovine tu`bu protiv drugostepenog rje{ewa Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove Bosne i Hercegovine: Petog maja 1987. godine zahtijevao sam od Op{tinskog sekretarijata za unutra{we poslove Olovo da mi se izda potvrda da sam u decembru 1978. godine u Olovu polo`io voza~ki ispit. Po{to ni posle sedam mjeseci nisam dobijao odgovor, podnio sam 7. decembra 1987. `albu drugostepenom organu, Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove Bosne i Hercegovine zbog tzv. }utawa administracije povodom predstavke prvostepenom. Na to mi je 29. decembra 1987. upu}en dopis Op{tinskog sekretarijata za unutra{we poslove Olovo u kome se tvrdi da se uop{te ne vodim u evidenciji prebivali{ta op{tine Olovo, niti u evidenciji o polo`enim voza~kim ispitima i izdatim dozvolama tog sekretarijata. Identi~na tvrdwa se iznosi i u odgovoru koji sam dobio od Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove Bosne i Hercegovine broj 11-97/84 datiran 14. januara 1988. Dakle, o~igledno je da se radi o organizovanom falsifikovawu javnih dokumenata i vjerovatno uni{tavawu mog dosijea u evidenciji o polo`enim voza~kim ispitima. U vrijeme polagawa voza~kog ispita bio sam uredno prijavqen u Olovu. Testove sam polo`io bez ijedne gre{ke, kao i vo`wu istog dana. Predsjednik komisije pred kojom sam polagao voza~ki ispit bio je Milorad Radulovi}, tada{wi komandir Stanice milicije Olovo. Voza~ku dozvolu mi je potpisao tada{wi na~elnik Op{tinskog Sekretarijata za unutra{we poslove Miladin Ani~i}, a polagawu ispita je cijelo vrijeme prisustvovao aktivni milicioner ]ebeyija, koji mi je ina~e bio instruktor u savladavawu obuke. Zato smatram nu`nim wihovo saslu{avawe u dokaznom postupku, s obzirom da sam voza~ku dozvolu izgubio u vrijeme hap{ewa 1984. godine.
827

Ina~e, sakrivawe ili uni{tavawe mog voza~kog dosijea, te falsifikovawe dokaza o urednom prijavqivawu u op{tini Olovo u vrijeme polagawa voza~kog ispita kako bi se izgubio svaki administrativni trag tom polagawu, predstavqa samo jedan u nizu diskriminatorskih i pogroma{kih postupaka kojima me sistematski podvrgava aktuelni bosanskohercegova~ki re`im. Kakvim se sve metodama policijskog obra~una wegovi mo}nici slu`e pokazuje i ovaj slu~aj bezrazlo`nog {ikanirawa koji u svojoj osnovi ne bi smio da ima politi~ku pozadinu, ako je ve} imao re`irano staqinisti~ko su|ewe iz 1984. godine, prethodno odstrawivawe sa univerzitetske katedre, te kasnije gra|anske parnice zbog batinawa i maltretirawa u zeni~koj robija{nici, kao i odbijawa Slu`be dr`avne bezbjednosti da mi vrati sve oduzete rukopise, nau~nu dokumentaciju i privatnu prepisku. Zato ovu tu`bu smatram opravdanom i na zakonu zasnovanom, pa predla`em Upravnom sudu da je usvoji i udovoqi mom zahtjevu za izdavawe potvrde o polo`enom voza~kom ispitu, te eventualno pokrene inicijativu za vo|ewe disciplinskog i krivi~nog postupka protiv lica koja su uni{tila slu`benu dokumentaciju ili je falsifikovala. Sedmog aprila 1988. godine Vrhovni sud Bosne i Hercegovine presudom broj U: 434/88 uva`io je moju tu`bu: U ime naroda! Vrhovni sud Bosne i Hercegovine u Sarajevu, u vije}u sastavqenom od sudija: Simi} Lukovi} Lade kao predsjednika vije}a, Hajdarevi} Ra{ida i Babi} dr Ilije kao ~lanova vije}a, te Basari} Yevade kao zapisni~ara, u upravnom sporu dr Vojislava [e{eqa iz Zemuna, ul. Mihajla Pupina br. 14. Zemun Poqe, kao tu`ioca protiv akta broj: 1192/84 od 14.1.1988. godine, tu`enog Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove Sarajevo, u stvari polagawa voza~kog ispita, u nejavnoj sjednici odr`anoj dana 7.4.1988. godine, donio je presudu: Tu`ba se uva`ava i osporeni akt poni{tava. Obrazlo`ewe: Aktom tu`enog organa obavije{ten je tu`ilac u vezi wegove predstavke upu}ene Republi~kom sekretaru za unutra{we poslove u vezi vra}awa odnosno izdavawa putne isprave da su wegovi navodi ta~ni, ali da mu se putna isprava po va`e}im zakonskim propisima ne mo`e izdati, jer je u me|uvremenu promijenio prebivali{te a u pogledu neizdavawa potvrde o polo`enom voza~kom ispitu kod Op{tinskog sekretarijata za unutra{we poslove Olovo da su utvrdili putem slu`bene evidencije kod pomenutog op{tinskog organa da nema podataka o tome da je on polagao voza~ki ispit pred nadle`nom komisijom u Olovu i da je od 1979. do 1986. godine bio prijavqen sa prebivali{tem na podru~ju Op{tine Novo Sarajevo, a potom da je odjavqen za Beograd Zemun. Protiv ovog akta, u dijelu koji se odnosi na potvrdu o polo`enom voza~kom ispitu tu`ilac je u zakonom predvi|enom roku, tu`bom pokrenuo upravni spor. U tu`bi navodi da navodi u aktu tu`enog organa do 14.1.1988. godine u pogledu neizdavawa potvrde o polo`enom voza~kom ispitu kod nadle`nog organa u Olovu ne odgovaraju pravom stawu stvari. Isti~e da je u decembru 1978. godine u Olovu polo`io voza~ki ispit i da o tome kod Op{tinskog sekretarijata u Olovu moraju postojati podaci i
828

evidencija. Voza~ki ispit je polagao pred komisijom kojom je predsjedavao Milorad Radulovi}, tada{wi komandir Stanice milicije u Olovu, a voza~ku dozvolu mu je potpisao tada{wi na~elnik Op{tinskog SUP-a Miladin Ani~i}, a polagawu je prisustvovao aktivni milicioner ]ebeyija, koji mu je bio instruktor u savladavawu obuke. Prema tome, prije dono{ewa pomenutog akta od 14. 1. 1988. godine, trebalo je izvr{iti saslu{awe navedenih lica, te provesti po potrebi i druge dokaze, te odlu~iti meritorno o wegovom zahtjevu. Zbog navedenog predla`e da se tu`ba uva`i i osporeni akt kao nezakonit poni{ti. U odgovoru na tu`bu tu`eni organ je predlo`io da se tu`ba odbije. Tu`ba je osnovana. Nakon ocjene zakonitosti osporenog akta, u smislu ~lana 40. Zakona o upravnim sporovima, sud je odlu~io kao u dispozitivu ove presude iz sqede}ih razloga: Tu`ilac je zahtjevom od 19. 11. 1987. godine tra`io da mu prvostepeni organ izda uvjerewe o polo`enom voza~kom ispitu na osnovu evidencije sa kojom raspola`e, {to je u skladu sa odredbama ~lana 171. stav 15. Zakona o op{tem upravnom postupku. Prvostepeni organ je dana 29. 12. 1987. godine pismeno obavijestio tu`ioca da je, nakon uvida u evidenciju o polo`enim voza~kim ispitima i izdatim voza~kim dozvolama, te evidenciju prebivali{ta, utvrdio da se tu`ilac ne vodi u ovim evidencijama, te da voza~ki ispit nije ni mogao polagati kod tog organa, budu}i da je u periodu kada tvrdi da je polagao (1978. godine) imao prebivali{te na podru~ju Op{tine Novo Sarajevo i to od 30. 3.1972. godine od 17.6.1986. godine. Ovaj odgovor prvostepenog organa, kojim nije udovoqeno zahtjevu tu`ioca, po svom sadr`aju i karakteru, predstavqa negativno uvjerewe. U takvom slu~aju, u skladu sa odredbom ~lana 171. stav 7. ZUP-a, a ako stranka, na osnovu dokaza sa kojima raspola`e, smatra da joj uvjerewe nije izdato saglasno podacima iz slu`bene evidencije, mo`e zahtijevati izmjenu uvjerewa, a tada je organ du`an da donese posebno rje{ewe ako odbije zahtjev stranke da joj se izda novo uvjerewe, a posebno rje{ewe se donosi u skladu sa odredbama ZUPa, tj. nakon provedenog ispitnog postupka, provo|ewa dokaza i wihove ocjene i utvr|ivawa bitnih ~iwenica. Obzirom da odgovor prvostepenog organa od 29.12.1987. godine ima zna~aj negativnog uvjerewa, a tu`ilac je u `albi protiv tog rje{ewa, podnijetoj tu`enom, istakao da to negativno uvjerewe nije doneseno u skladu sa podacima iz slu`bene evidencije, te na tu okolnost predlo`io i dokaze, ova tu`io~eva `alba treba se tretirati kao zahtjev tu`ioca za izmjenu (negativnog) uvjerewa o kojoj mora odlu~iti prvostepeni organ, pa ako taj zahtjev odbije, du`an je donijeti posebno rje{ewe na na~in predvi|en ZUP-om. Obzirom da nije tako postupqeno povrije|ena su pravila postupka (odredbe ~lana 171, stav 7. ZUP-a), {to je bitno uticalo na zakonitost odluke, ~ime je povrije|en zakon na {tetu tu`ioca, zbog ~ega je tu`ba uva`ena i osporeno rje{ewe poni{teno (~lan 42. stav 2. u vezi sa ~lanom 39. stav 2. Zakona o upravnim sporovima), s tim da tu`eni postupi po primjedbama i uputama suda i tu`io~evu `albu dostavi prvostepenom organu da o istoj odlu~i kao u zahtjevu za izmjenu (negativnog) uvjerewa.
829

Presuda Vrhovnog suda mi je dostavqena krajem avgusta 1988. godine, a 3. oktobra i akt op{tinskog Sekretarijata za unutra{we poslove Olovo broj 07-222-1707/1, koji je ozna~en kao dostava uvjerewa. Akt je potpisao sekretar Pa{aga Godi} i on glasi: U prilog akta, a sa zaka{wewem dostavaqamo vam uvjerewe o polo`enom voza~kom ispitu. U postupku dono{ewa saslu{ani su svjedoci Ani~i} Miladin i Radulovi} Milorad koji su potvrdili ~iwenicu polagawa kod ovog Sekretarijata. U Uvjerewu broj 07-222-1707/88 je pisalo: Op{tinski sekretarijat za unutra{we poslove Olovo, na osnovu ~lana 171. stav 1. Zakona o op{tem upravnom postupku (Slu`beni list SFRJ, broj 47/86 pre~i{}eni tekst) na zahtjev [e{eq Vojislava iz Zemuna, ul. Mihajla Pupina br. 14. Zemun Poqe izdaje uvjerewe: Da je [e{eq Vojislav iz Zemuna decembra 1987. godine polo`io pred ispitnom komisijom ovog Sekretarijata voza~ki ispit za upravqawe motornim vozilima B kategorije. U postupku dono{ewa uvjerewa utvr|eno je da se imenovani ne vodi u evidencijama prebivali{ta, te evidencijama o polo`enim voza~kim ispitima i izdatim voza~kim dozvolama ovog Sekretarijata. Ovo uvjerewe izdaje se na osnovu izjave svjedoka koje je imenovani predlo`io, a koji su svojim izjavama potvrdili ~iwenice koje imenovani navodi u svom zahtjevu. Taksa po tarifnom broju 9. Odluke o op{tinskim administrativnim taksama (Me|uop{tinski slu`beni glasnik Sarajevo broj 2/78, 8/83, 26/86 i 20/87) u iznosu od 70 dinara na zahtjevu nalepqena i propisno poni{tena. [esnaestog novembra 1988. godine obratio sam se Republi~kom sekretarijata za unutra{we poslove Socijalisti~ke Republike Srbije molbama za izdavawe voza~ke dozvole: Kada sam se 31. oktobra ove godine obratio Gradskom sekretarijatu za unutra{we poslove Beograda radi izdavawa voza~ke dozvole, odgovorni slu`benici su mi rekli da u svojoj dosada{woj praksi nikada nisu imali sli~an slu~aj, pa su me uputili direktno na Republi~ki se kretarijat za unutra{we poslove Srbije, kako bi moj voza~ki status bio definitivno regulisan. Slu~aj je zaista jedinstven po pravnoj komplikovanosti i politi~kim implikacijama svog nestanka, koje su vi{e nego o~igledne. Voza~ki ispit sam polo`io u decembru 1978. godine u Olovu kod Sarajeva, gdje sam u to vrijeme bio i uredno prijavqen. Uo~i isteka pet godina nakon polagawa, u istom mjestu sam produ`io i va`nost voza~ke dozvole. 15. maja 1984. godine sam uhap{en, i tom prilikom mi je nestala voza~ka dozvola, vjerovatno dva-tri dana ranije, u toku pretresa koji su pripadnici Slu`be dr`avne bezbjednosti izvr{ili u mom kabinetu na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu. Pretpostavqam da je slu~ajno odnesena s gomilom drugih dokumenata i rukopisa koja mi je privremeno oduzeta, a da nije pravqena podrobnija specifikacija.
830

Po izlasku iz zatvora dozvolu vi{e nisam posjedovao, pa sam u maju 1987. godine poslao pismeni zahtjev Op{tinskom sekretarijatu za unutra{we poslove Olovo da mi se izda potvrda da sam voza~ki ispit polo`io, kako bih na osnovu toga mogao izvaditi novu dozvolu u Beogradu, gdje sam se u me|uvremenu preselio. Punih {est mjeseci od Op{tinskog Sekretarijata za unutra{we poslove Olovo nisam dobijao nikakvog odgovora. Na moje ~este telefonske urgencije ovla{}eni slu`benici su me molili da se strpim jo{ dva tri dana, dok se uvjerewe izradi, s obzirom da su optere}eni brojnim radnim obavezama. Zbog }utawa administracije podnio sam `albu Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine i poslao pismo li~no sekretaru Du{ku Zgowaninu. Dobio sam odgovor da nikada, prema wihovoj evidenciji, nisam polagao voza~ki ispit, niti bio prijavqen u Olovu, te da, prema tome, nikada ni moje ime nije uno{eno u registar izdatih voza~kih dozvola. Dakle, policija je uni{tila moj voza~ki dosije, falsifikovala slu`benu dokumentaciju i uklawala sve druge tragove koji bi svjedo~ili da sam bilo kada polo`io voza~ki ispit. Bez ikakve sumwe, to je u~iweno iz ~iste zlobe i mr`we, u namjeri da mi se {to vi{e li~no napakosti. Pojedini funkcioneri, koji nisu u stawu da mi na javnoj politi~koj pozornici uspje{no pariraju, svetili su mi se perfidnim birokratskim maltretirawima i {ikanirawima. Poveo sam upravni spor pred Vrhovnim sudom Bosne i Hercegovine i pisao otvoreno pismo Raifu Dizdarevi}u, predsjedniku Predsjedni{tva Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, zahtijevaju}i wegovu li~nu intervenciju. Vrhovni sud Bosne i Hercegovine je presudom br. U: 434/88 od 7. aprila 1988. godine uva`io moju tu`bu i presudio u moju korist. Nakon toga mi je 3. oktobra 1988. od strane Op{tinskog sekretarijata za unutra{we poslove Olovo dostavqeno uvje rewe da sam voza~ki ispit zaista polo`io, a da su do toga saznawa do{li saslu{avaju}i svjedoke. Me|utim, ni{ta nije ura|eno da bi se istra`ilo kako je uop{te moglo do}i do toga da moje ime bude izbrisano iz slu`bene evidencije, niti se u uvjerewu navodi da sam 1983. godine uredno produ`io va`nost voza~ke dozvole. Iz toga je o~igledno da nadle`ni organ, iako obavezan da sprovede presudu Vrhovnog suda, tra`i nove na~ine da mi napakosti {aqu}i mi nepotpuno uvjerewe, koje, po rije~ima slu`benika Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove Beograda nije dovoqno za izdavawe nove voza~ke dozvole. Jasno mi je da je to sve smi{qeno radi mog iscrpqivawa upu}ivawem na novu `albu, novu tu`bu i tako u nedogled. Zato vas najqubaznije molim da rje{avaju}i moju molbu imate u vidu sve ove momente i izna|ete najcjelishodniji na~in rje{avawa ~itavog problema, te da se u tom smislu i slu`beno obratite odgovaraju}im organima Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove Bosne i Hercegovine radi stavqawa na raspolagawe kompletne dokumentacije i eventualnog izvo|ewa i novih dokaza da sam voza~ku dozvolu svojevremeno uredno produ`io. U nadi da }ete mojoj molbi udovoqiti, upu}ujem vam izraze dubokog po{tovawa.
831

Molbi prila`em: 1. Kopiju uvjerewa Op{tinskog sekretarijata za unutra{we poslove Olovo br; 07-222-1707/88 od 3 oktobra 1988. i tekst propratnog pisma, kojima se potvr|uje da sam voza~ki ispit polo`io, 2. Dvije fotografije, 3. Lekarsko uverewe o zdravstvenoj sposobnosti za upravqawe motornim vozilima kategorije B, 4. Dva primjerka zahtjeva za izdavawe voza~ke dozvole sa nalijepqenom odgovaraju}em administrativnom taksom, 5. Kopiju mog zahtjeva Op{tinskog sekretarijata za unutra{we poslove Olovo od 5. maja 1987, 6. Kopiju moje `albe Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove Bosne i Hercegovine zbog }utawa administracije, 7. Kopiju odgovornog Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove Bosne i Hercegovine br. 11-97/88 od 14. januara 1988, 8. Odgovor Op{tinskog sekretarijata za unutra{we poslove Olovo br. 07-221-2538/87 od 29.12.1987, 9. Kopiju moje tu`be Vrhovnog suda Bosne i Hercegovine od 9. februara 1988. 10. Kopiju Presude Vrhovnog suda Bosne i Hercegovine br. U: 434/88. Dvadeset osmog novembra 1988. godine na~elnik Odeqewa za poslove bezbednosti saobra}aja Uprave za poslove milicije, Jugoslovenska re~na mornarica i bezbednost saobra}aja Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove Socijalisti~ke Republike Srbije poslao mi je odgovor broj 222-463/88 slede}e sadr`ine: Obave{tavamo vas da smo zahtev za izdavawe voza~ke dozvole, koji ste uputili ovom Republi~kom sekretarijatu, ustupili Gradskom sekretarijatu za unutra{we poslove grada Beograda kao nadle`nom za re{avawe istog. Posle petnaestak dana sam pozvan u Gradski sekretarijat za unutra{we poslove Beograda, gdje mi je saop{teno da mi na osnovu {turog teksta saop{tewa Op{tinskog sekretarijata za unutra{we poslove Olovo, u kome se uop{te ne navodi da sam nakon polagawa voza~kog ispita posjedovao voza~ku dozvolu, nije mogu}e izdati novu voza~ku dozvolu, a kako je ve} isticalo deset godina od polagawa ispita bilo bi bespredmetno ponovo se obra}ati Op{tinskom sekretarijatu za unutra{we poslove Olovo, pa bi bilo nu`no da ponovo pola`em voza~ki ispit. Nakon {to sam u junu 1986. godine definitivno preselio u Beograd, 2. oktobra sam na propisanom formularu podnio zahtjev za izdavawe paso{a Gradskom sekretarijatu za unutra{we poslove Beograda. Posle du`eg ~ekawa stigao je odgovor, koji je potpisao na~elnik Odeqewa za putne isprave Milan Jovi~i}: Gradski sekretarijat za unutra{we poslove grada Beograda, na osnovu ~l. 5 st. 1 Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ Slu`beni list SFRJ broj 30/79 i ~l. 202. st. 1 u vezi sa ~lanom 206. Zakona o op832

{tem upravnom postupku (Slu`beni list SFRJ broj 32/78), re{avaju}i po zahtevu [e{eq Vojislava iz Beograda, doneo je re{ewe: Odbija se zahtev [e{eq Vojislava iz Beograda Zemun koji tra`i da mu se izda paso{ za odlazak u inostranstvo. Obrazlo`ewe: [e{eq Vojislav iz Zemuna ul. Ba~ka broj 17. ro|en 11. 10. 1954 u Sarajevu od oca Nikole podneo je zahtev za izdavawe putne isprave za privremeni odlazak u inostranstvo. Ovaj Sekretarijat razmotrio je podneti zahtev, pa je na{ao da isti treba odbiti na osnovu ~l. 43 st. 1. ta~ka 6. Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ (Slu`beni list SFRJ broj 30/79). Razlozi o odbijawu zahteva za izdavawe putne isprave, nisu navedeni shodno datom ovla{}ewu iz ~l. 43 st. 5. Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ, pa je zbog toga re{eno kao u dispozitivu. Protiv ovog re{ewa mo`e se izjaviti `alba Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove SR Srbije u roku od 15 dana od dana prijema re{ewa. @alba se predaje ovom Sekretarijatu sa taksom od 120 dinara, a mo`e se izjaviti na zapisniku. Taksa po tar. br. 3 Odluke o taksenoj tarifi op{tinskih administrativnih taksa na teritoriji grada Beograda, u iznosu od 120 dinara napla}ena je, na zahtevu nalepqena i propisano poni{tena. Dvadeset tre}eg februara 1987. podnio sam Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove Socijalisti~ke Republike Srbije `albu na rje{ewe Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove Beograda br. 273-3457 od 20. januara 1987, u kojoj sam naveo: Desetog februara 1987. godine uru~eno mi je re{ewe Uprave za upravne poslove Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove Beograda br. 27-3-3457 od 20. januara ove godine kojim se odbija moj zahtjev za izdavawe paso{a. Predla`em da prvostepeno rje{ewe poni{tite i nalo`ite da mi se izda putna isprava i omogu}i putovawe u inostranstvo. Paso{ sam zatra`io jo{ 2. oktobra 1986. godine. Nadle`ni organ je bio du`an da se po mom zahtjevu izjasni najdu`e u roku od 30 dana. Me|utim, to je ura|eno s gotovo tri mjeseca zaka{wewa. Na {alteru Op{tinskog sekretarijata za unutra{we poslove Zemun mi je re~eno da je tra`ena saglasnost od Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove Sarajeva, da je saglasnost dobijena 23. oktobra, te da je onda zatra`en ~itav predmet itd. Naposletku sam upu}en na {alter za sporne paso{e Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove Beograda. Jednom prilikom mi je ~ak tamo odgovoreno (mislim 17. decembra 1986) da mi je paso{ odobren i proslije|en u Zemun, {to se pokazalo kao neukusna dezinformacija. Sve to ukazuje na ~iwenicu da su se organi vlasti sa mnom na krajwe nekorektan na~in poigravali, kr{e}i ~ak i odredbe zakona koje su sami propisivali. Ono {to mi se ~ini najja~im formalnim argumentom je ~iwenica da mi prvostepeni organ u postupku dono{ewa rje{ewa ~ije poni{tavawe zahtijevam, nije pru`io mogu}nost da se izjasnim o ~iwenicama i okolnostima koje su mogle biti od uticaja na dono{ewe odluke u ovoj upravnoj stvari, ~ime je povrije|ena odredba ~lana 143. stav 3. Zakona o op{tem upravnom postupku (Slu`beni list SFRJ, br. 32/78). To je ve} dovoqan razlog koji nu`no iziskuje obnovu postupka.
833

Ipak, smatram mnogo zna~ajnijim nagla{avawe materijalne strane ovog problema, s obzirom da to predstavqa samo jednu kariku {ikanirawa kome me ve} du`e vrijeme podvrgava sada{wi jugoslovenski re`im kao svog otvorenog ideolo{kog i politi~kog protivnika. Istovremeno mi se ne dozvoqava ni zaposlewe ni izlazak iz zemqe, a kwige koje {tampam u privatnom izdawu zabrawuju bez ikakvih objektivnih i za civilizovani pravni poredak relevantnih razloga. Taj metod psihi~kog iscrpqivawa i finansijskog iznurivawa, ugro`avawa ne samo socijalne, intelektualne i politi~ke, nego i biolo{ke egzistencije, ne mo`e me nimalo pokolebati u mom slobodarskom i demokratskom ubje|ewu, spremnosti na najve}e `rtve i odricawa, a me|unarodnom ugledu va{eg re`ima }e sigurno nanijeti veliku {tetu. Nemojte imati bilo kakvih iluzija da me mo`ete spre~iti da pi{em i govorim ono {to mislim, da iznosim u javnost istinu o pro{losti i sada{wosti, te razmi{qawa o budu}nosti dru{tva u kome `ivim. U tome me mo`ete jedino efikasno osujetiti ako me ubijete ili do`ivotno dr`ite u zatvoru. Ovako }e se, sve dok imam daha, moj glas ~uti {irom svijeta, pu{tali me vi ili ne pu{tali preko jugoslovenske granice. A ve} sam se dovoqno emancipovao i osvojio duhovnu slobodu da sam u stawu da vama na dohvatu ruke i u i{~ekivawu da svake no}i mo`ete do}i da me uhapsite, govorim sve ono {to bih eventualno mogao govoriti i u inostranstvu. Zato s tog aspekta moje prisilno dr`awe u granicama Jugoslavije va{em re`imu ne mo`e donijeti nikakve koristi. Sistematsko {ikanirawe, kojem me podvrgavate, samo me u~vr{}uje u odluci da istrajem u prkosu i suprotstavqawu svim sredstvima koja mi stoje na raspolagawu i ~ije mi kori{}ewe dozvoqava intelektualno dostojanstvo. U aprilu 1987. dostavqeno mi je rje{ewe Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove Srbije koje je potpisao na~elnik Uprave Miodrag Naumovi}: Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove SR Srbije, a na osnovu ~l. 225. i 243. Zakona o op{tem upravnom postupku (Slu`beni list SFRJ, broj 47/86), re{avaju}i po `albi [e{eq Vojislava iz Zemuna, ulica Ba~ka broj 17, donosi re{ewe: Poni{tava se re{ewe Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove Beograd, broj 27-3-3457 od 20. 1. 1987. godine i predmet vra}a prvostepenom organu na ponovni postupak. Obrazlo`ewe: O`albenim re{ewem odbijen je zahtev `alioca kojim je tra`eno izdavawe paso{a, jer je utvr|eno da postoje zakonske smetwe iz ~l. 43. st. 1. ta~. 6. Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ (Slu`beni list SFRJ, broj 30/79). Protiv prvostepenog re{ewa `alilac je izjavio `albu i u woj naveo da je re{ewe o odbijawu zahteva nepravilno i predla`e da se isto poni{ti i odobri izdavawe paso{a. Ovaj Republi~ki sekretarijat razmotriv{i `albu, o`albeno re{ewe i spise predmeta, na{ao je da napadnuto re{ewe vaqa poni{titi i predmet vratiti prvostepenom organu na ponovni postupak, jer prvoste834

peni organ u konkretnom slu~aju pre dono{ewa re{ewa nije pru`io mogu}nost stranci da se izjasni o ~iwenicama i okolnostima koje su od va`nosti za dono{ewe re{ewa, odnosno nije postupio u skladu sa odredbama ~l. 8. i ~l. 143. ZUP-a, pa je zbog toga re{eno kao u dispozitivu. U ponovnom postupku organ je du`an da se pridr`ava na~ela saslu{awa stranke, utvrdi sve ~iwenice koje su od zna~aja za dono{ewe zakonitog re{ewa i omogu}i stranci da u~estvuje u postupku i izjasni se o svim ~iwenicama i okolnostima radi za{tite svojih prava i interesa. @alba protiv ovog re{ewa nije dopu{tena. Protiv istog mo`e se voditi upravni spor. Tu`ba se predaje Vrhovnom sudu SR Srbije u roku od 30 dana od dana prijema ovog re{ewa. Taksa po tar. br. 2. ZAT napla}ena je, nalepqena na `albi i propisno poni{tena. Re{eno u Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove SR Srbije, 03 broj 27-351/87, dana 20. 3. 1987. godine. Po~etkom maja dostavqeno mi je novo rje{ewe Odeqewa za putne isprave Uprave za upravne poslove Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove Beograda: Gradski sekretarijat za unutra{we poslove grada Beograda, na osnovu ~l. 5 st. 1. Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ Slu`beni list SFRJ broj 30/79 i ~l. 202 st. 1 u vezi sa ~lanom 206 Zakona o op{tem upravnom postupku (Slu`beni list SFRJ broj 32/78, re{avaju}i po zahtevu [e{eq Vojislava iz Beograda Zemun donosi re{ewe: Odbija se zahtev [e{eq Vojislava iz Beograda Zemun koji tra`i da mu se izda paso{ za odlazak u inostranstvo. Obrazlo`ewe: [e{eq Vojislav iz Zemuna ul. Ba~ka broj 17, ro|en 11. 10. 1954. u Sarajevu od oca Nikole podneo je zahtev za izdavawe putne isprave za privremeni odlazak u inostranstvo. Ovaj Sekretarijat razmotrio je podneti zahtev pa je na{ao da isti treba odbiti na osnovu ~l. 43. st. 1. ta~ka 6. Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ, (Slu`beni list SFRJ broj 30/79) Razlozi o odbijawu zahteva za izdavawe putne isprave nisu navedeni shodno datom ovla{}ewu iz ~l. 43. st. 5. Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ, pa je zbog toga re{eno kao u dispozitivu. Protiv ovog re{ewa mo`e se izjaviti `alba Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove SR Srbije u roku od 15 dana od dana prijema re{ewa. @alba se predaje ovom Sekretarijatu sa taksom od 120 dinara, a mo`e se izjaviti na zapisniku. Taksa po tar. br. 3 Odluke o taksenoj tarifi op{tinskih administrativnih taksa na teritoriji grada Beograda, u iznosu od 120. dinara napla}ena je, na zahtevu nalepqena i propisano poni{tena. Sedmog maja 1987. uputio sam Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove Socijalisti~ke Republike Srbije Beograd `albu na rje{ewe br. 27-3-3457 Uprave za upravne poslove Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove Beograda od 28. aprila 1987: Rje{ewem koje pobijam odbijen je ponovo moj zahtjev za izdavawe paso{a radi odlaska u inostranstvo, a da razlozi odbijawa nisu navedeni,
835

niti je prvostepeni organ postupio u skladu s nalogom Republi~kog sekretarijata koji proisti~e iz rje{ewa kojim je poni{tena prva odluka o odbijawu. Naime, prvostepenom organu je nalo`eno da mi se pru`i mogu}nost da se izjasnim o ~iwenicama i okolnostima koje su od va`nosti za dono{ewe rje{ewa i da se pridr`ava na~ela saslu{awa stranaka. 21. aprila sam pozvan u Op{tinski sekretarijata za unutra{we poslove Zemun, gdje mi je re~eno da je prvostepeno rje{ewe o odbijawu da mi se izda paso{ poni{teno, te da se trebam izjasniti povodom okolnosti koje navodno postoje i spre~avaju izdavawe putne isprave. Kada sam pitao koje su to okolnosti re~eno mi je da slu`bena lica nisu du`na da mi ka`u. Kako se na te okolnosti nisam mogao izjasniti a da uop{te i ne znam o ~emu se radi, u zapisnik sam izdiktirao da tra`im da mi se izda paso{ da bih kao svaki punopravni gra|anin Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije mogao slobodno odlaziti u inostranstvo i vra}ati se u otaybinu. Naveo sam i posebne razloge putovawa: 1. Imam otvoren poziv za trogodi{wi studijski boravak na jednom ameri~kom univerzitetu; 2. Radi turizma; 3. Radi eventualnog tra`ewa zaposlewa kako bih mogao izdr`avati sebe i svoju porodicu, s obzirom da sam ve} du`e vremena bez ikakvih materijalnih prihoda a izgleda da ne postoje nikakve mogu}nosti da u Jugoslaviji dobijem radno mjesto. Dakle, rije~ je iskqu~ivo o op{tim motivima mog putovawa, a nikako o izja{wavawu o okolnostima koje bi mogle uticati na uskra}ivawe paso{a, pa je o~igledno da prvostepeni organ u ponovnom postupku nije utvrdio sve ~iwenice koje su od zna~aja za dono{ewe zakonitog rje{ewa, niti mi je omogu}io da u~estvujem u postupku i izjasnim se o svim ~iwenicama i okolnostima radi za{tite svojih prava i interesa. Uporno odbijawe prvostepenog organa da mi omogu}i da se izjasnim o eventualnim ~iwenicama koje ukazuju na potrebu da mi se uskrati izdavawe putne isprave, rje~ito govori da takve ~iwenice i ne postoje. A da zaista ne postoje svjedo~i i odgovor Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove na delegatsko pitawe u Skup{tini Socijalisti~ke Republike Srbije (Politika od 6. maja 1987, str. 8) iz koga se vidi da nema dovoqno elemenata za preduzimawe eventualnih zakonskih mjera protiv mene (preduzimawe odgovaraju}ih mera u duhu zakona koji vladaju). Jedna od odgovaraju}ih mera u duhu zakona koji vladaju je i uskra}ivawe putne isprave za gra|ane koji prekr{e zakon, a kako nema dovoqno elemenata koji bi ukazivali da u mom slu~aju tako ne{to postoji, o~igledno je da je rje{ewe o odbijawu da mi se izda paso{, pored formalnih nedostataka u procesu dono{ewa, i materijalno neosnovano, pa zahtjevam da se poni{ti i da drugostepeni organ donese novo kojim }e se prihvatiti moj zahtjev za izdavawe putne isprave. Istom dr`avnom organu ponovo sam se obratio 19. oktobra 1987. godine: Sedmog maja 1987. godine podnio sam vam `albu na re{ewe br. 27-33457 Uprave za upravne poslove Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove Beograda od 28. aprila 1987. kojim je ponovno odbijen moj zahtjev za izdavawe paso{a. Kako ste ve} uveliko prekora~ili zakonski rok za od836

govor na `albu, ovim vas pozivam da to odmah u~inite. U protivnom bi}u prinu|en da povedem upravni spor pred Vrhovnim sudom Srbije zbog takozvanog }utawa administracije. [esnaestog novembra 1987. uru~en mi je odgovor: Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove SR Srbije, na osnovu ~lana 225. i 240. Zakona o op{tem upravnom postupku (Slu`beni list SFRJ, broj 47/86), re{avaju}i po `albi [e{eq Vojislava iz Beograda ul. Ba~ka 17, donosi re{ewe: Odbija se `alba [e{eq Vojislava iz Beograda, podneta na re{ewe Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove Beograd, broj 27-3-3457 od 28. 04. 1987. godine, kao neosnovana. Obrazlo`ewe: O`albenim re{ewem odbijen je zahtev `alioca kojim je tra`eno izdavawe putne isprave, jer je utvr|eno da postoje zakonske smetwe iz ~lana 43. stav 1. ta~ka 6. Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ (Slu`beni list SFRJ, broj 30/79). Protiv prvostepenog re{ewa `alilac je izjavio `albu i u woj naveo da je re{ewe o odbijawu zahteva doneto nepravilno i predla`e da se isto poni{ti i odobri izdavawe putne isprave. Ovaj Republi~ki sekretarijat razmotriv{i `albu, o`albeno re{ewe i spise predmeta na{ao je da je napadnuto re{ewe pravilno i na zakonu osnovano. Razlozi odbijawa `albe nisu navedeni shodno ovla{}ewu iz ~lana 43. stav 5. Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ. Navodi u `albi nisu uva`eni pa je re{eno kao u dispozitivu. @alba protiv ovog re{ewa nije dopu{tena. Protiv istog mo`e se voditi upravni spor. Tu`ba se predaje Vrhovnom sudu SR Srbije u roku od 30 dana od dana prijema ovog re{ewa. Taksa po TAR br. 2. ZAT napla}ena je, nalepqena na `albi i propisno poni{tena. Re{eno u Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove SR Srbije 03 broj 27-351/87 dana 9. 11. 1987. godine. Moj advokat Aleksandar Lojpur 16. decembra 1987. godine podnio je tu`bu Vrhovnom sudu Srbije: Tu`ba protiv drugostepenog re{ewa tu`enog organa 03 br. 27-351/87 od 09. 11. 1987. g, tu`iocu dostavqena dana 16. 11. 1987. g. zbog nepravilne primene zakona (~lan 10. stav 1. ta~ka 1. Zakona o upravnim sporovima) sa predlogom da sud donese slede}u presudu: Usvaja se tu`ba pa se preina~uje re{ewe tu`enika 03 br. 27-351/87 dana 9. 11. 1987. g. na na~in da se udovoqava zahtevu tu`ioca da mu se izda putna isprava. Za ovaj predlog tu`ilac daje slede}e Obrazlo`ewe: Tu`ilac je nezadovoqan osporenim re{ewem jer smatra da ne postoji niti jedan zakonom predvi|eni razlog da se ne zadovoqi wegovo tra`ewe zahtev da mu se izda putna isprava. Budu}i da se drugostepeni tu`eni organ koristio svojim pravom da ne da nikakvo obrazlo`ewe za odbijawe tu`io~evog zahteva, tu`ilac ni837

je u prilici da u ovom obrazlo`ewu detaqnije obrazla`e razloge zbog ~ega je potrebno navedeno re{ewe preina~iti. Tu`ilac jedino zahteva da i wemu kao i svim slobodnim gra|anima bude priznato pravo da putuje izvan granica svoje zemqe kada to za`eli, bez nepotrebnih i nezakonitih ograni~ewa. Na osnovu navedenog, ova tu`ba je osnovana i predlog u woj je na zakonu zasnovan. Jedanaestog januara 1988. godine Uprava za strance, pograni~ne i upravne poslove Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove Srbije uputila je Ve}u za upravne sporove Vrhovnog suda Srbije odgovor na tu`bu U br. 1331/87, koji je potpisao na~elnik Odeqewa Slobodan Todorovi}: Osporenim re{ewem odbijena je `alba tu`ioca izjavqena na re{ewe Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove Beograda, broj 27-33457 od 28. 04. 1987. godine, kojim je odbijen zahtev za izdavawe putne isprave za putovawe u inostranstvo. Ne stoje navodi tu`ioca da su doneta re{ewa u upravnom postupku nepravilna i nezakonita iz slede}ih razloga: ^lanom 43. Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ predvi|eno je kada }e se odbiti zahtev za izdavawe putne isprave za putovawe u inostranstvo. U konkretnom slu~aju prvostepeni organ je odbio zahtev tu`ioca na osnovu ta~. 6. st. 1 navedenog ~lana 43. po{to je u postupku utvr|eno da su nastupili razlozi. Nezadovoqan prvostepenim re{ewem tu`ilac je izjavio `albu. Re{avaju}i u drugostepenom postupku RSUP SR Srbije odlu~io je da se `alba odbije kao neosnovana, jer je utvr|eno da je prvostepeni organ pravilno postupio kada je doneo o`albeno re{ewe, po{to su se stekli uslovi za odbijawe zahteva za izdavawe putne isprave za putovawe u inostranstvo. Razlozi za odbijawe zahteva nisu navedeni u obrazlo`ewima donetih re{ewa u smislu ovla{}ewa iz stava 5, ~l. 43 Zakona o putnim ispravama. Na osnovu napred navedenog, RSUP SR Srbije predla`e da sud tu`bu odbije kao neosnovanu. Odbor za odbranu slobode misli i izra`avawa obratio se 9. juna 1986. godine javnosti saop{tewem koje je potpisao Dobrica ]osi}, ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti: Odbor za odbranu slobode misli i izra`avawa u potpunosti deli zabrinutost jugoslovenskih PEN centara povodom nezakonitih postupaka pojedinih organa vlasti i samoupravnih zajednica prema piscima i intelektualcima koji su se iz razli~itih razloga svojevremeno na{li pod udarom zakona. Posle izdr`ane kazne, a ~esto i nakon same istrage, tim qudima se u praksi za du`e vreme spre~ava svako publikovawe i drugo delovawe u javnosti, a samim tim oduzimaju pravo i mogu}nost za kwi`evni i stvarala~ki rad.
838

Toj vrsti nezakonitog li{ewa osnovnih ustavnih prava jo{ uvek su, izme|u ostalih, izlo`eni Vlado Gotovac, Milovan \ilas, dr Frawo Tu|man i dr Vojislav [e{eq, koje ovde navodimo samo za primer. U pojedinim slu~ajevima primewuju se i rafiniraniji oblici diskriminacije, pa se, recimo, dopu{ta objavqivawe mawih napisa i pojedina~nih pesama u ~asopisima, a osuje}uje objavqivawe kwiga, ve}ih studija i zbirki proze i poezije. Toj vrsti diskriminacije izlo`en je, primera radi, pesnik Gojko \ogo. Odbor za obranu slobode misli i izra`avawa pridru`uje se apelu jugoslovenskih PEN centara jugoslovenskoj javnosti i svesrdno podr`ava zahtev za doslednim, kako na~elnim tako i prakti~nim, po{tovawem osnovnih gra|anskih i stvarala~kih prava onih intelektualaca kojima je umni rad ne samo osnovni izvor sredstava za `ivot nego i bitan uslov za duhovni i fizi~ki opstanak. Isti odbor, u sastavu prof. dr Andrija Gams, Tanasije Mladenovi}, dr Kosta ^avo{ki, dr Ivan Jankovi}, akademik prof. dr Mihailo Markovi}, akademik prof. dr Nikola Milo{evi}, akademik prof. dr Predrag Palavestra, akademik prof. dr Radovan Samaryi}, akademik prof. dr Dragoslav Srejovi}, akademik dr Gojko Nikoli{, akademik Dobrica ]osi}, prof. dr Neca Jovanov, akademik prof. dr Qubomir Tadi}, akademik Dragoslav Mihailovi}, Borislav Mihajlovi} Mihiz, akademik Mi}a Popovi}, akademik Mladen Srbinovi}, akademik Matija Be}kovi}, 3. septembra 1986. godine uputio je slede}u predstavku predsedni{tvu Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, predsedni{tvu Socijalisti~ke Republike Hrvatske, predsedni{tvu Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine i predsedni{tvu Socijalisti~ke Republike Srbije: Jedan od te`ih oblika progona i gra|anske diskriminacije koji izaziva posebnu zabrinutost je postpenalno ka`wavawe za tzv. delikt mi{qewa. To postpenalno ka`wavawe javqa se kao policijska samovoqa sa ideolo{ki tradicionalnim alibijem beskompromisne borbe protiv neprijateqa. Oni koji se slu`e ovom vrstom ka`wavawa verovatno smatraju da ni vi{egodi{wa robija nije dovoqna kazna za izra`enu re~ i misao, pa da stoga politi~kom neistomi{qeniku treba nanositi zlo i uskra}ivati mu ustavna prava i posle izdr`ane kazne zatvora. U tom ciqu posebno se koristi uskra}ivawe slobode kretawa, koja ukqu~uje i pravo na prelazak dr`avne granice i povratak u domovinu. Diskreciono pravo u izdavawu paso{a, koje imaju organi unutra{wih poslova, ~esto se i olako zloupotrebqava. Toj vrsti kazne i diskriminacije izlo`ene su, pored mnogobrojnih neznanaca i neke poznate li~nosti na{eg politi~kog i javnog `ivota Milovan \ilas i Vojin Luki}. Isto tako dr Vojislavu [e{equ iz Sarajeva, posle godinu dana i deset meseci provedenih u zatvoru, i Dobroslavu Paragi iz Zagreba, posle izdr`ane ~etvorogodi{we robije, organi unutra{wih poslova bez ikakvog osnova odbijaju da izdaju putnu ispravu, uskra}uju}i im pravo na odlazak u inostranstvo radi studijskog boravka odnosno le~ewa. ^ak se u toj diskriminaciji i{lo toliko daleko da je i Paraginom bratu Domagoju, kao nekakvom
839

taocu, posledwih {est godina uskra}en paso{, iako nikada nije ni hap{en ni ka`wavan. Smatramo da ovako postpenalno ka`wavawe oduzimawem prava na putnu ispravu i podvrgavawe ~lanova porodice istoj kazni po davno prevazi|enom na~elu odgovornosti za drugog predstavqa neodr`ivu praksu ga`ewa elementarnih ustavnih prava. Stoga vas molimo da, koriste}i svoje pravo nadzora, nalo`ite organima unutra{wih poslova da napuste ovakvu neustavnu praksu i da izdaju putnu ispravu ne samo licima koja izri~ito pomiwemo u ovoj predstavci ve} i svim onim znanim i neznanim pojedincima kojima je ona bez vaqanog razloga uskra}ena. Mi smo uvereni da je po{tovawe qudskih i gra|anskih prava i {irewe demokratskih sloboda najboqi na~in ja~awa odbrambene sposobnosti zemqe u ~ije se ime ta prava i slobode olako i samovoqno oduzimaju. ^etrnaestog decembra 1987. godine obratio sam se Sociolo{kom dru{tvu Srbije: U toku avgusta i septembra 1987. god. Okru`ni sud u Beogradu zabranio je moje kwige Disidentski spomenar i Demokratija i dogma. Vrhovni sud Srbije u oba slu~aja je odbio `albe mojih punomo}nika i potvrdio prvostepena re{ewa. [esnaestog novembra Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Srbije odbacio je moju `albu na rje{ewe Gradskog sekretarijat za unutra{we poslove Beograda kojim mi je uskra}eno izdavawe putne isprave. Po{to se u oba slu~aja radi o flagrantnom kr{ewu mojih elementarnih gra|anskih prava molim vas da kao strukovno udru`ewe ~iji sam ~lan stanete u moju za{titu. Sociolo{ko dru{tvo Srbije 10. januara 1988. godine uputilo je pismo Skup{tini Socijalisti~ke Republike Srbije, koje je potpisala dr Vesna Pe{i}, predsednik Predsedni{tva Sociolo{kog dru{tva Srbije: Povodom sudskih odluka o trajnoj zabrani kwiga Disidentski spomenar i Ddemokratija i dogma na{eg ~lana dr Vojislava [e{eqa, Sociolo{ko dru{tvo Srbije izra`ava najdubqe neslagawe i protestvuje zbog gu{ewa slobode izra`avawa i javnog izno{ewa razli~itih opredeqewa. Svaka zabrawena kwiga omogu}ava nove zabrane i nove restrikcije. S obzirom da je sociologija, i kao profesija i nau~na delatnost, posebno osetqiva na svaku restrikciju javnog mi{qewa i javnog nastupawa, Sociolo{ko dru{tvo Srbije izra`ava zabrinutost i uznemirewe zbog sve ~e{}ih cenzorskih zahvata. Dr [e{eq je obavestio Dru{tvo da mu je Republi~ki SUP Srbije odbio `albu na re{ewe Gradskog SUP-a Beograda kojim mu je uskra}eno izdavawe putne isprave. Smatramo da su ovake odluke nadle`nih organa neosnovane i da ugro`avaju osnovno pravo gra|ana na slobodu kretawa. U nadi da }ete zalo`iti svoj autoritet za za{titu gra|anskih prava i uzeti u za{titu na{eg ~lana dr [e{eqa. (sledi potpis nap. V. [.) Predsedni{tvu Socijalisti~ke Republike Srbije obratio se i Izvr{ni odbor Filozofskog dru{tva Srbije pismom koje je potpisao potpredsednik mr Trivo In|i}, datiranim 28. decembra 1987. godine:
840

Re{ewem Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove SR Srbije od 16. novembra 1987. godine, na{em ~lanu dr Vojislavu [e{equ odbijena je `alba na re{ewe Gradskog sekretarijata unutra{wih poslova Beograda kojim mu se uskra}uje izdavawe putne isprave (paso{a). Dr [e{eq je tra`io paso{ jer `eli da ide na stru~ni boravak u inostranstvo. Jo{ od maja 1984. godine wemu se uskra}uje pravo na putnu ispravu paso{ i to bez ikakve argumentacije, a na osnovu diskrecionih ovla{}ewa slu`be SUP. Isti je slu~aj i sa Milanom Mladenovi}em, koji je tako|e ~lan Filozofskog dru{tva Srbije i kome je putna isprava oduzeta re{ewem Gradskog SUP-a od 18. novembra 1987. godine. Molimo vas da interveni{ete kod pomenutih organa kako bi se dr [e{equ i Milanu Mladenovi}u omogu}ilo da do|u do svojih putnih isprava. Filozofsko dru{tvo Srbije je i ranije, u vi{e slu~ajeva, ukazivalo na postoje}u protivustavnu praksu da se organima unutra{wih poslova daju {iroka diskreciona ovla{}ewa u pogledu spre~avawa ustavom zagarantovane slobode kretawa tako {to se gra|anima oduzimaju putne isprave na neodre|eno vreme i bez ikakvog obrazlo`ewa. Ovakva praksa je protivna ne samo Ustavu SFRJ nego i postoje}im me|unarodnim sporazumima koje je potpisala na{a zemqa, a posebno Paktu o gra|anskim i politi~kim pravima i sporazumima Evropske konferencije o saradwi i bezbednosti iz Helsinkija. Nadam se da }ete razmotriti pomenute slu~ajeve i iskoristiti va{e prerogative kako bi se jednoj administrativnoj samovoqi stalo na put. U aprilu 1988. godine dostavqena mi je presuda Vrhovnog suda Srbije broj U. 1331/87: U ime naroda Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u ve}u sastavqenom od sudija: Jelice \uri~i}, kao predsednika ve}a, Qiqane Stamboli} i Mihaila Mili}evi}a, kao ~lanova ve}a i stru~nog saradnika Sne`ane Kne`evi}, kao zapisni~ara, re{avaju}i u upravnom sporu po tu`bi koju je podneo Vojislav [e{eq iz Beograda, Zemun, ul. Mihajla Pupina 14, koga zastupa Aleksandar R. Lojpur, adv. iz Beograda, ul. Takovska broj 19, po punomo}ju u spisima od 16. 12. 1987. godine, protiv re{ewa Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove SR Srbije u Beogradu 03 broj 27351/87 od 19. 11. 1987. godine, po predmetu izdavawa putne isprave, u nejavnoj sednici odr`anoj 26. 1. 1988. godine, doneo je slede}u presudu: Tu`ba se odbija. Obrazlo`ewe: Osporenim re{ewem odbijena je `alba tu`ioca kao neosnovana podneta protiv re{ewa Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove Beograda broj 27-3-3457 od 28. aprila 1987. godine kojim re{ewem mu je odbijen zahtev za izdavawe putne isprave, jer je utvr|eno da postoje zakonske smetwe iz ~lana 43. stav 1. ta~ka 6. Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ (Sl. list SFRJ, br. 30/79). Podnetom tu`bom tu`ilac pobija zakonitost osporenog re{ewa i predla`e da sud tu`bu odbije sa razloga {to smatra da ne postoji zakonom predvi|eni razlog da se ne udovoqi wegovom zahtevu za izdavawe
841

putne isprave, kao i to da je pogre{no kada mu je doneto re{ewe bez obrazlo`ewa za odbijawe zahteva, te tako nije u mogu}nosti da svoju tu`bu detaqnije obrazlo`i u odnosu na razloge zbog ~ega je doneto takvo re{ewe. Stoga predla`e da se osporeno re{ewe preina~i i wemu omogu}i kao i svim slobodnim gra|anima ove zemqe, kada to za`eli, bez nepotrebnih i nezakonitih ograni~ewa. Tu`eni organ u odgovoru na tu`bu predla`e da sud tu`bu odbije kao neosnovanu sa razloga iznetih u osporenom re{ewu. Tu`ba je neosnovana. Uvidom u spise predmeta utvr|eno je da je prvostepenim re{ewem odbijen zahtev tu`ioca za izdavawe putne isprave primenom ~lana 43. st. 1. ta~. 6. Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ. Odredbom ~lana 43. stav 5. istog Zakona, predvi|eno je da u re{ewu donesenom na osnovu ta~ke 6. st. 1. ~lana 43. pomenutog zahteva, za izdavawe putne isprave, nadle`ni organ ne mora navesti razloge kojima se rukovodio prilikom dono{ewa re{ewa iz ~ega proisti~e da je organ re{avao po slobodnoj oceni. Kako je odredbom ~lana 10. st. 2. Zakona o upravnim sporovima, propisano da nema nepravilne primene propisa, kada je nadle`ni organ re{avao po slobodnoj oceni, na osnovu i u granicama ovla{}ewa i u skladu sa ciqem u kome je ovla{}ewe dato, na {tetu tu`ioca kada mu je odbio `albu izjavqenu na prvostepeno re{ewe. Sa napred iznetog, sud nalazi da nije povre|en zakon na {tetu tu`ioca, pa je primenom ~lana 42. st. 2. Zakona o upravnim sporovima odlu~io kao u dispozitivu. Dvadeset osmog aprila 1988. godine podnio sam Saveznom sudu Jugoslavije zahtjev za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude Vrhovnog suda Srbije: U zakonskom roku podnosim zahtjev za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude Vrhovnog suda Srbije U-1331/87 od 26. januara 1988. godine kojom je odbijena moja tu`ba u upravnom sporu protiv re{ewa Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove Beograda broj 27-3-3457 od 28. aprila 1987. godine kojim mi je uskra}eno izdavawe putne isprave. Predla`em Saveznom sudu da moj zahtjev prihvati i pravosna`nu presudu Vrhovnog suda Srbije preina~i tako {to }e nalo`iti odgovaraju}em organu unutra{wih poslova da mi se paso{ izda, odnosno da pravosna`nu presudu ukine i predmet vrati Vrhovnom sudu na ponovno odlu~ivawe. Zahtjev obrazla`em pozivaju}i se na bitne povrede zakona i nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe od strane suda ~iju presudu pobijam. Povrede zakona i nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe sastoje se u slede}em: I. Zahtjev za izdavawe putne isprave podnio sam jo{ 2. oktobra 1986. godine Op{tinskom sekretarijatu za unutra{we poslove Zemun, da bi se ~itav postupak okon~ao tek po~etkom aprila 1988. godine kada mi je uru~ena presuda Vrhovnog suda Srbije koju pobijam. U toku trajawa postupka nikada me nadle`ni organ nije saslu{ao u vezi okolnosti zbog kojih mi se uskra}uje paso{. Jedan jedini put kad me je pozvao na razgovor po842

stavqeno mi je samo pitawe za{to tra`im putnu ispravu. Ovakvim postupawem povre|ena je odredba ~lana 143. stav 3. Zakona o op{tem upravnom postupku (Slu`beni list SFRJ br. 32/78). Kako se trenutno ne nalazim pod istragom niti se protiv mene vodi krivi~ni postupak, nezakonito je bilo kakvo otvarawe mog personalnog dosijea kod odgovaraju}e policijske slu`be koji bi slu`io za sistematsko ugro`avawe mojih elementarnih gra|anskih prava. Prema stavu 2. ~lana 183. Ustava SFRJ sloboda kretawa bi mi se mogla ograni~iti radi za{tite javnog poretka ili ako to zahtjevaju interesi odbrane zemqe. Interesi odbrane zemqe nikako ne bi mogli nalagati da mi se uskrati izdavawe paso{a s obzirom da ja nikada nisam bio upu}en ni u kakvu vojnu tajnu ~ije bi eventualno odavawe moglo ugroziti odbranu Jugoslavije. Nisam ni rezervni oficir, a nikada nisam pokazivao nikakve sklonosti ili eventualnu namjeru da pristupim oru`anim snagama neke strane zemqe. S druge strane, sloboda kretawa mi se ne bi mogla ograni~iti ni iz razloga za{tite javnog poretka po{to se ne nalazim pod istragom niti se protiv mene vodi krivi~ni postupak zbog eventualnog ugro`avawa postoje}eg poretka. Jedini argument koji bi mo`da policijski organi mogli ista}i u poku{aju da opravdaju svoj postupak je ~iwenica da sam ja otvoreni ideolo{ki i politi~ki protivnik vladaju}e jugoslovenske partije, te da sam istaknuti pristalica demokratskih politi~kih ideja i koncepcija ure|ewa dru{tva. Dakle, moje odbacivawe komunisti~ke ideologije i suprotstavqawe totalitarnim i autokratskim pojavama i tendencijama je iskqu~ivi razlog spre~avawa da nesmetano putujem u inostranstvo i vra}am se u otaybinu. Iz ovog proizlazi da sada{wi re`im u inostranstvo pu{ta samo svoje istomi{qenike i sqedbenike, {to zna~i da se takvom diskriminacijom ideolo{kih i politi~kih protivnika kr{e kqu~ni me|unarodnopravni akti kojima se za{ti}uju gra|anske slobode i prava, a ~iji je potpisnik i Jugoslavija. II. Ustavni sud Jugoslavije je u maju 1987. godine donio zakqu~ak Ubroj 142/87 o neprihvatawu inicijativa za pokretawe postupka za ocjewivawe ustavnosti ~lana 43. stav 5. Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ, ali je tom prilikom dato obrazlo`ewe koje }u najprije citirati u cjelosti da bih pokazao da je postupak Vrhovnog suda Srbije u suprotnosti i sa stanovi{tem Ustavnog suda Jugoslavije: Osporenom zakonskom odredbom propisano je da se u re{ewu, kojim se odbija zahtev za izdavawe vize, ili se oduzima putna isprava, odnosno poni{tava viza, ako to zahteva za{tita javnog poretka, ili ako to zahtevaju interesi odbrane zemqe st. 1. ta~ka b, ne moraju navesti razlozi kojima se nadle`ni organ rukovodio prilikom dono{ewa takvog re{ewa. Davalac inicijativa smatra da se ovom odredbom naru{ava ustavna sloboda kretawa kao i ostvarivawe ustavnog prava gra|ana na `albu, ~ime pru`a i uslove za samovoqu u odlu~ivawu. Obzirom da o pokrenutom pitawu sud ima stav i sudsku praksu, te kako je pored re{ewa sud odlu~ivao i zakqu~kom, ovom prilikom interpretira se, radi preglednosti problema u oceni suda, obrazlo`ewe iz re{ewa Ubr. 170/79:
843

Prema ~lanu 203. Ustava SFRJ, slobode i prava ne mogu se oduzeti ni ograni~iti, osim ako se koriste radi ru{ewa osnova socijalisti~kog samoupravnog demokratskog ure|ewa, ugro`avawa nezavisnosti zemqe, kr{ewa ustavom zajam~enih sloboda i prava ~oveka i gra|anina, ugro`avawa mira i ravnopravne me|unarodne saradwe, raspirivawa nacionalne, rasne i verske mr`we ili netrpeqivosti, ili podsticawa na vr{ewe krivi~nih dela, niti se te slobode mogu koristiti na na~in kojim se vre|a javni moral. Zakonom se odre|uje u kojim slu~ajevima i pod kojim uslovima kori{}ewe slobodama protivno Ustavu povla~i ograni~ewe ili zabranu wihovog kori{}ewa. Na~in ostvarivawa pojedinih sloboda i prava mo`e se propisati samo zakonom, i to samo onda kad je to ustavom utvr|eno i kad je to neophodno za wihovo ostvarivawe. Ostvarivawe slobode kretawa preko dr`avne granice i boravak u inostranstvu, ure|eno je Zakonom o putnim ispravama jugoslovenskih dr`avqana, koji utvr|uje da dr`avqanin SFRJ ima pravo na putnu ispravu i na vizu za prela`ewe dr`avne granice i boravak u inostranstvu, pod uslovima propisanim tim zakonom. Ograni~ewe slobode kretawa i prela`ewa dr`avne granice i prava na putnu ispravu i na vizu za prela`ewe dr`avne granice i boravak u inostranstvu, pod uslovima propisanim tim zakonom. Ograni~ewe slobode kretawa i prela`ewa dr`avne granice i prava na putnu ispravu i na vizu, propisano osporenom zakonskom odredbom, ima osnova i u odredbama ~lana 183. Ustava SFRJ. Naime, prema stavu 2. ~lana 183. Ustava SFRJ, sloboda kretawa mo`e se ograni~iti radi za{tite javnog poretka, ili ako to zahtevaju interesi odbrane zemqe. Ograni~ewe utvr|eno osporenom zakonskom odredbom, prema tome, saglasno je sa Ustavom SFRJ i me|unarodnim dokumentima i obavezama koje za SFRJ proisti~u iz tih dokumenata. Osporenom zakonskom odredbom se po oceni Ustavnog suda Jugoslavije, ne dovodi u pitawe ostvarivawe ustavnog prava na `albu, jer se tom odredbom ne iskqu~uje, kako pravo na `albu protiv prvostepenog re{ewa, tako ni pravo na sudsku za{titu protiv kona~nog akta nadle`nog organa u upravnom sporu. To ustavno pravo ne dovodi se u pitawe ni time {to je nadle`nom organu dato ovla{}ewe da ne mora navoditi razloge kojima se rukovodi pri dono{ewu re{ewa kojim se odbija zahtev gra|anina. Takvo zakonsko ure|ivawe saglasno je sa Ustavom SFRJ. Naime, prema odredbi st. 2. i 3. ~lana 97. Ustava SFRJ, na~in obezbe|ewa javnosti ure|uje se zakonom i zakonom se mogu odrediti poslovi i zadaci koji predstavqaju tajnu i ne mogu se objavqivati. Takvim ovla{}ewem organa uprave za{ti}uje se javni poredak i interesi odbrane zemqe, u skladu sa odredbama Ustava SFRJ. Prema stavu suda, nadle`ni organ nije u postupku utvr|ivawa i ograni~avawa prava oslobo|en obaveze da potpuno i pravilno utvrdi ~iwenice i okolnosti od zna~aja za re{ewe o pravu gra|anina, niti mu je dato ovla{}ewe da o zahtevima gra|ana re{ava po slobodnoj oceni, ve} je obavezan da, u odre|enim slu~ajevima, kad se ustanove zakonski razlozi, donese re{ewa o odbijawu zahteva, i ovla{}en je da u re{ewu ne iznese razloge u slu~ajevima utvr|enim osporenom odredbom Zakona. Takvo ovla{}e844

we organa ne iskqu~uje supsidijarnu primenu pravila op{teg upravnog postupka da saslu{awem stranke, i izvo|ewem drugih dokaza, utvrdi ~iweni~no stawe stvari od zna~aja za re{avawe. U ciqu ostvarivawa prava na sudsku za{titu sloboda i prava ~oveka i gra|anina postoji obaveza i za sudove da, kada odlu~uju o zakonitosti kona~nih re{ewa organa uprave, cene postojawe relativnih (vaqda: relevantnih primedba V. [), ~iwenica bitnih za zakonito odlu~ivawe i cene zakonitost sprovedenog postupka. Ovla{}ewe iz stava 5. ~lana 43. Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ u skladu je i sa odredbama ~lana 180. stav 2, ~lana 183. stav 1. i ~l. 198. stav 1. i 215. stav 1. Ustava SFRJ! Kao zakleti antititoista mi{qewa sam da i ovakvo stanovi{te Ustavnog suda svjedo~i da je dana{wa Jugoslavija zemqa bez pravnog poretka. Ali, ono {to mi se u ovom slu~aju ~ini najbitnijim je ~iwenica da Vrhovni sud Srbije prenebregava i stav Ustavnog suda Jugoslavije tako {to se uop{te ne upu{ta u cjenu postojawa relevantnih ~iwenica, bitnih za zakonito odlu~ivawe, pa je tako i wegova ocjena zakonitosti sprovedenog postupka krajwe proizvoqna i ne temeqi se ni na kakvim egzaktnim ~iwenicama. Nakon {to je primqena moja tu`ba Vrhovni sud se obratio Upravi za strance, pograni~ne i upravne poslove Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove Socijalisti~ke Republike Srbije i zatra`io weno izja{wewe o tu`benim navodima. 11. januara 1988. Vrhovnom sudu je upu}en odgovor 03 br. 27-351/87 koji je potpisao na~elnik odeqewa Slobodan Todorovi}. U odgovoru je doslovno stajalo: Osporenim re{ewem odbijena je `alba tu`ioca izjavqena na re{ewe Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove Beograda, broj 27-33457 od 28. 04.1987. godine kojim je odbijen zahtev za izdavawem putne isprave za putovawe u inostranstvo. Ne stoje navodi tu`ioca da su doneta re{ewa u upravnom postupku nepravilna i nezakonita iz slede}ih razloga: ^lan 43. Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ predvi|eno je kada }e se odbiti zahtev za izdavawe putne isprave za putovawe u inostranstvo. U konkretnom slu~aju prvostepeni organ je odbio zahtev tu`ioca na osnovu ta~. 6. st. 1 navedenog ~lana 43. po{to je u postupku utvr|eno da su nastupili razlozi. Nezadovoqan prvostepenim re{ewem tu`ilac je izjavio `albu. Re{avaju}i u drugostepenom postupku RSUP SR Srbije odlu~io je da se `alba odbije kao neosnovana jer je utvr|eno da je prvostepeni organ ispravno postupio kada je doneo o`albeno re{ewe, po{to su se stekli uslovi za odbijawe zahteva za izdavawe putne isprave za putovawe u inostranstvo. Razlozi za odbijawe zahteva nisu navedeni u obrazlo`ewima donetih re{ewa u smislu ovla{}ewa iz stava 43. Zakona o putnim ispravama. Na osnovu napred navedenog RSUP SR Srbije predla`e da sud tu`bu odbije kao neosnovanu.
845

I to je bio jedini dokument koji je Vrhovnom sudu stavqen na uvid i na osnovu koga je sud donio presudu. Dakle, ~ak ni sudu razlozi odbijawa zahtjeva nisu saop{teni, nego mu je samo sugerisano kakvu presudu da donese. To rje~ito govori da su u jugoslovenskom poretku sudovi podre|eni policiji, umjesto da to bude obrnuto, po uzoru na civilizovane dr`ave. Dva puta sam ostvarivao uvid u spise Vrhovnog suda i svojim o~ima sam se uvjerio da tamo nije bilo nikakve dokumentacije osim moje tu`be i odgovora Republi~kog sekretarijat za unutra{we poslove. Bilo kakve relevantne ~iwenice Vrhovni sud Srbije nisu interesovale. On je samo izvr{avao partijsko-policijski nalog da se definitivno uskrati sloboda kretawa jednom otvorenom politi~kom protivniku postoje}e titoisti~ke diktature. III. Putna isprava mi je ina~e oduzeta nakon pravosna`nosti presude poznatog veleizdajni~kog procesa koji su protiv mene re`irali Branko Mikuli} i Hamdija Pozderac, uz asistenciju Staneta Dolanca, 1984. godine u Sarajevu na kome sam osu|en na osam godina zatvora. Su|ewe je imalo veliki publicitet u doma}oj i stranoj javnosti i sigurno je nanijelo veliku {tetu komunisti~kom re`imu u Jugoslaviji, posebno wegovoj ultrastaqinisti~koj varijanti u Bosni i Hercegovini kojom ve} decenijama nesmetano `ari i pali Mikuli}eva razbojni~ka banda. Kakvoj su op{toj blama`i zbog tog politi~kog procesa u me|unarodnom javnom mnijewu bili izlo`eni Titovi sledbenici mo`da bi se ovog puta najboqe moglo ilustrovati ~lankom Ko misli svojom glavom biva drakonski ka`wen koji je u jesen 1984. godine objavqen u broju 17. austrijskog ~asopisa Gegen{timen: U sredu, 4. jula uve~e, po mnogim stanovima u Beogradu, Zagrebu i Qubqani otvarale su se fla{e crnog vina: preko vesti u ve~erwim satima objavqeno je da su privremeno pu{teni (da se brane sa slobode) {estorica uhap{enih intelektualaca iz Beograda koji su bili zatvoreni od kraja aprila, odnosno neki od maja. (videti: Gegen{timen br. 16/1984) Slede}eg ponedeqka, 9. jula, usledilo je neverovatno zaprepa{}ewe, u`as: u glavnom gradu Bosne, Sarajevu, osu|en je na osam godina zatvora sociolog Vojislav [e{eq sa nepunih trideset godina `ivota. Uostalom, ni Milovan \ilas nije izbegao drakonsku kaznu u svoje vreme, 1957. godine, zbog svoje Nove klase. A tek po~etkom avgusta je javni tu`ilac Beograda podigao optu`nicu protiv {estorice. [e{eq je progla{en krivim od strane vije}a Okru`nog suda u Sarajevu kojim je predsedavao Milorad Potpari}, a prema ~lanu 114. Krivi~nog zakona, za kontrarevolucionarnu delatnost i zbog ugro`avawa dru{tvenog poretka Jugoslavije, i osu|en je. [e{eq je, prema obrazlo`ewu presude, od 1982. do maja 1984. pisawem i govorom sa anarholiberalisti~kih i nacionalisti~kih pozicija, zajedno sa drugim osobama, razvio delatnost ~iji je ciq obarawe vlasti radni~ke klase i radnog naroda, potkopavawe dru{tvenog i privrednog ure|ewa i ustavom utvr|enog dru{tvenopoliti~kog sistema samoupravqawa. On je, kako navodi
846

sud, antiustavno delovao u ciqu slabqewa dru{tvenih i samoupravnih organa, razbijawa bratstva i jedinstva i ravnopravnosti naroda i zalagao se za promenu federativnog ure|ewa dr`ave. Sudija je na dan izricawa presude izgovorio krupne re~i: Od vremena sukoba Tito Staqin, tako ka`e predsedavaju}i od re~i do re~i, nije Savez komunista Jugoslavije tako napadnut, kao od strane [e{eqa u posledwe dve godine, a uz to i Tito i ceo sistem samoupravqawa, koji, uostalom, nije ni postojao u vreme prekida Tita sa Staqinom. [e{eq je nesumwivo postao izrazito o{tar kriti~ar jugoslovenskog, a naro~ito bosanskog partijskog rukovodstva. Ali ni po jugoslovenskom krivi~nom zakonu ne bi smeo da bude osu|en zbog svog mi{qewa. Zato je tu`ilac morao za vreme procesa da iznalazi dokaze da [e{eq nije samo nepodoban intelektualac, ve} i da se bavio kontrarevolucionarnom propagandom. Najva`niji dokazni materijal je u tom smislu bio rukopis koga je [e{eq pro{le jeseni napisao za beogradskog novinara Du{ana Bogavca, sa ve} poznatim naslovom [ta da se radi? Bogavac je do pre nekog vremena bio slu`benik (urednik) partijskog ~asopisa Komunist. U tom rukopisu, od oko ~etrdeset stranica, [e{eq je o{tro napao politi~ki sistem u Jugoslaviji, naravno, ako je verovati novinskim izve{tajima. On odri~e socijalisti~ki karakter dru{tva i daje dijagnozu permanentne krize birokratske vladavine. Navodno zahteva da sada{wa vode}a garnitura mora da ode sa vlasti, te odri~e svaku sposobnost Saveza komunista za iznala`ewe izlaza iz krize. On i Tita smatra odgovornim za dana{we prilike u zemqi. Kao alternativu za sada{wu krizu [e{eq navodi, pi{e jugoslovenska {tampa, da radni~ka klasa treba da se oslobodi zagrqaja svoje navodne avangarde, a da humanisti~ka i socijalisti~ka inteligencija dobije mogu}nost da nastupi na politi~koj pozornici. [e{eq optu`uje partijsko rukovodstvo i za savremeni talas nacionalizma i tvrdi da re{ewa koja rukovodstvo nudi ne mogu ni slu~ajno da pro|u kod kriti~ara beogradskog re`ima. On smatra, kako ka`e jugoslovenska {tampa, muslimansku i crnogorsku naciju ve{ta~kim tvorevinama i predla`e da se ukinu republike Bosna i Hercegovina, kao i Crna Gora. Pravni osnov navoda tu`ila{tva pada u vodu kad se radi o ovom tekstu jer on predstavqa neobjavqeni materijal koga je, kako [e{eq ka`e, poslao eventualnom izdava~u Du{anu Bogavcu. Uprkos svim insistirawima istra`nih organa Bogavac je pred sudom izjavio da nije dobio primerak teksta koji je bio poslat uredni{tvu Komunista. Iskusni jugoslovenski ~italac je razumeo: policija ga je zaplenila. A ako bi ikada i do{lo do objavqivawa planiranog projekta, to bi bilo tek 1986. godine i to u nekoj tre}oj ili ~ak ~etvrtoj verziji. [to se originala ti~e, wega je policija zaplenila prilikom pretresa [e{eqevog stana za vreme zimske Olimpijade. Na zasedawu Savezne skup{tine 12. aprila, visoki slovena~ki politi~ar Mitja Ribi~i~, a potom tada{wi ministar unutra{wih poslova Stane Dolanc po~etkom maja na televiziji, javno napadaju tekst. 28. maja filozofi i pisci u otvorenom pismu predsedni847

ku Predsedni{tva Jugoslavije doslovce pi{u: Ko je ovde po~inio verbalni delikt? Da li ~ovek koji pi{e ili onaj koji zaplewuje napisano i iznosi u javnost? Kako tu`ila{tvo stvari predstavqa, [e{eq je rukopis umno`io i razaslao svojim istomi{qenicima, kako bi privukao nove pristalice. Mada je policija zaplenila sav materijal u stanu i na radnom mestu optu`enoga, za wu je kqu~no pismo Bogavcu. Na{ao se i jedan jedini svedok koji je pred sudom izjavio da je ilegalno dobio jednu kopiju [e{eqevog teksta [ta da se radi? To je bio kolega optu`enog, Radi{a Milenkovi}. Ali, gle nezgode za optu`bu: {tambiq beogradske po{te je nosio datum od nekoliko dana nakon [e{eqevog hap{ewa. I ovog puta je nespretna ruka Dr`avne bezbednosti proma{ila. Stav odbrane je da tekst koga autor nikome nije davao na ~itawe ne mo`e biti predmet optu`be i da se optu`ba ne mo`e oslawati na politi~ke zahteve. Svedoci koje je tu`ila{tvo predlo`ilo, a koji su trebali da doka`u [e{eqevu usmenu kontrarevolucionarnu propagandu, bili su uglavnom osvedo~eni li~ni protivnici optu`enog koje je sud prihvatio i pored protivqewa odbrane jer su im iskazi bili konfuzni. Svi od reda su iznosili samo [e{eqev sud o politi~koj situaciji u Jugoslaviji, ono {to im je optu`eni rekao u ~etiri oka. Tako se nau~nik iz oblasti ekonomije Slobodan ^voro prise}a da je sreo [e{eqa 20. septembra 1982. u vozu na putu od Sarajeva do Beograda. [e{eq je izjavio pred sudom da se toga ne se}a i da ovog, za optu`bu tako va`nog svedoka, nije sreo nikada u `ivotu. Svedok je tvrdio da mu se [e{eq za vreme puta `alio na birokratsko ugwetavawe intelektualaca u Bosni. Dva meseca kasnije (!), svedok je otkrio da je to izlagawe imalo antidr`avni karakter i prijavio ga policiji. Emilu Vlajkiju, politikologu iz Sarajeva, [e{eq je ~ak poverio da on smatra Savez komunista nesposobnim da prona|e izlaz iz krize. Da je izjavama ostalih svedoka optu`uju}i materijal bio jo{ bezna~ajniji svedo~i jugoslovenska {tampa, koja o tome nije ni slovo objavila. Iza presude sudije Milorada Potpari}a stoji s jedne strane dugogodi{wi progon bosanskog partijskog rukovodstva protiv pojedinih poznatih i kriti~ki raspolo`enih disidenata u Republici. [e{eq se nesmotreno usudio da otkrije plagijat u magistarskom radu gradskog sekretara Partije Sarajeva, Brane Miqu{a, {ti}enika sada{weg ~lana Predsedni{tva Jugoslavije i vrlo uticajnog ~oveka u Bosni i Hercegovini, Branka Mikuli}a. Od tada po~iwe sukob izme|u docenta sociologije i Partije. [e{eq je kritikovao ideolo{ku naklonost Partije prema muslimanskom nacionalizmu. Istovremeno se osvrnuo i na administrativno gowewe takozvanih muslimanskih fundamentalista u Sarajevu. Posledice su bile iskqu~ewe iz Partije i besprimerna kampawa protiv [e{eqa u glasilima Bosne i cele Jugoslavije. Infektivni pacov, intelektualna sviwa, staqinisti~ko |ubre i zagovornik psi848

holo{kog rata inostranih tajnih slu`bi, to su bili otmeni epiteti pri{iveni jednom nau~niku. I dok se me|unarodna javnost interesovala iskqu~ivo za zimske olimpijske igre, [e{equ je bilo zabraweno da razgovara sa inostranim novinarima. Prilikom pretresa stana i radnog kabineta zapleweno mu je oko 1700 stranica rukopisa, a me|u wima i 40 strana projekta [ta da se radi, kako navode autorovi prijateqi. Hap{ewe i proces povodom wegovog u~e{}a na sastancima Slobodnog univerziteta u Beogradu, 20. aprila, su samo logi~ni ishod. @eqeni efekt zastra{ivawa treba da bude: sada svaki intelektualac zna da sud i bez ikakvog dokaza mo`e da izrekne dugogodi{wu kaznu protiv kriti~ara re`ima, a da pri tom ni okom ne trepne. Pored ovog teksta Mirajle [rajber, u istom broju Gegen{timen objavquje intervjue sa dvojicom intelektualaca marksisti~kog usmjerewa, koji uprkos sopstvenom komunisti~kom ideolo{kom ubje|ewu, kritikuju re`imsku samovoqu i autokratske postupke koji su do{li do izra`aja i u toku mog krivi~nog progona. Tako dr Qubomir Tadi}, izme|u ostalog, ka`e: U Bosni je partijska oligarhija zavela jo{ pre mnogo godina represivan kurs, a predstavnici Bosne u saveznim organima su sa tim stavom otvoreno iza{li. Ja sam to okarakterisao kao refeudalizaciju Jugoslavije u intervjuu ~asopisu Teorija. U svakoj republici i u obema autonomnim pokrajinama vladaju odnosi kao u starim feudalnim vremenima. Delovi republika su zapravo suverene dr`ave, a dr`avno i partijsko rukovodstvo se pona{a kao u doba prelaska iz feudalizma u apsolutizam. U Bosni je rukovodstvo naro~ito anga`ovano u represivnoj politici. Na `alost, u Bosni postoji i jaka grupa korumpiranih intelektualaca, takozvanih filozofa, koji su sastavni dio nasilni~kog aparata. Oni su i organizovali taj monstruozni proces. [e{eqevi stavovi se mogu kritikovati, ali kako je proces pokazao, nema pravne osnove za kaznene mere. Sve su to diskutabilne stvari: ustrojstvo na{e federacije itd. Wegova kritika se bazira na jasnoj socijalisti~koj osnovi, a ipak je `igosana kao neprijateqska delatnost, te je prema odgovaraju}im paragrafima krivi~nog zakona odmerena monstruozna kazna od osam godina. U partijskom rukovodstvu su razli~itog mi{qewa. Mitja Ribi~i~ se u NIN-u izjasnio protiv takvih mera. On je rekao da mi moramo kwigu da kritikujemo kwigom, a ne nasiqem. Branioci o{trog kursa su se izjasnili protiv te izjave Ribi~i~a. Tako, na primer, Vrhovec iz Hrvatske, koji je poznat po tome da je uvek bio za takav kurs. Naravno i bosanski zastupnici u Hrvatskoj, kao Balti} koji je mog kolegu i prijateqa, pisca ]osi}a, napao na najprimitivniji na~in. I qudi iz Vojvodine su se solidarisali sa tim o{trim kursom. Istovremeno dr @arko Puhovski, na pitawe: Posle policijske intervencije na jednom skupu Slobodnog univerziteta u Beogradu krajem aprila i posle hap{ewa sedmorice intelektualaca u Beogradu i u Sarajevu, do{lo je do mnogih protesta. Kakvi su motivi tih peticija?, odgovara:
849

Pre svega, mislim da su te mere bile pogre{ne. Kao prvo, u principu, jer uhap{eni nisu u~inili ni{ta protivzakonito ni protivustavno. Drugo, ~ak i sa stanovi{ta rukovodstva. Mnogi mladi qudi nisu dotle slu{ali ni{ta ili skoro ni{ta od Milovana \ilasa. \ilas je rehabilitovan, a da ga nisu rehabilitovali praksisovci ni nacionalisti ni anarholiberali, ve} policija. Mnoge na{e kolege su se principijelno suprotstavile hap{ewu qudi kao neprijateqa samo zato {to su u nekom stanu o ne~emu raspravqali. Jedino {to smo mogli protiv toga da u~inimo bilo je pisawe peticija vlastima, pa smo to i radili. Prema na{im zakonima to je legalno sredstvo komunikacije s vlastima. Na hiqade intelektualaca, studenata, ali i radnika, slu`benika i penzionera iz Beograda, Zagreba i Qubqane potpisalo je te peticije. To smo u~inili iz sasvim odre|enih razloga: da bismo za{titili na{e kolege, kao i da bismo stali u odbranu principa bez kojih nijedna socijalisti~ka zemqa ne bi smela da bude. O tom slu~aju su jugoslovenske novine iscrpno pisale. I nigde nije bilo traga da je Slobodni univerzitet imao politi~ki program ili da je stvorio neku organizaciju, a da i ne govorimo da nije bilo ni pomena o nekim planovima da se sru{i vlada ili tome sli~nom. Uglavnom su se vodili teoretski razgovori, pri ~emu svakako i o kriti~nom polo`aju jugoslovenskog dru{tva. O tome su mi pri~ale kolege koje su tamo u~estvovale. U Beogradu su uhap{ene pustili da se brane sa slobode. U Sarajevu je po~etkom jula osu|en na osam godina zatvora sociolog Vojislav [e{eq. Li~no poznajem [e{eqa i nije mi te{ko da ka`em ne{to protiv presude, jer nisam u naro~ito prijateqskim odnosima s wim. Neke wegove politi~ke teze smatram pogre{nim. Ali to {to je u~inio, to je samo pisawe politi~kih teza i verovatno ni to nije potpuno sigurno da je poku{ao da ih objavi. Pri tome ni u jednom trenutku nije bilo neke akcije, propagande ili organizacije. Po{to mislim da [e{eq nije u pravu, onda sam to mogao da ka`em kada sam imao prilike da s wim vodim diskusiju. Takvu priliku sam imao pre dve godine ili pre {est meseci. Ali, sada se govori samo o wemu. I mada ima toliko razloga da sa [e{eqem raspravqam o filozofiji, ideologiji i o politici, to mogu da u~inim samo sa slobodnim gra|aninom. Sada mogu samo da protestvujem {to ne mogu s wim da vodim takvu prepirku jer je zbog svojih stavova uhap{en. Ina~e, sam sam do sada objavio vi{e od hiqadu kucanih strana raznog dokumentacionog materijala, protestnih pisama, saop{tewa i peticija koje su napisali najzna~ajniji jugoslovenski (i srpski i hrvatski i slovena~ki) i strani intelektualci suprotstavqaju}i se brutalnom policijskom nasiqu kome sam nekoliko godina sistematski izlagan. Ako smatrate da bi za va{ re`im bilo dobro da se daqe nastavi produkcija takvih tekstova, onda mi ni vi ne dajte paso{. I ne samo to, nego me podvrgnite i novom krivi~nom gowewu. Sa svoje strane vas uvjeravam da }u se do zadweg daha suprotstavqati sada{wem titoisti~kom re`imu i wegovim glavnim vlastodr{cima. Jedan jedini na~in da u tome budem sprije~en je da me Stane Dolanc ili neko wemu sli~an fizi~ki likvidira.
850

IV. Zbog odbijawa da mi izda paso{ jugoslovenski komunisti~ki re`im trpi i znatnu {tetu na diplomatskom planu. Da bih ovaj navod potkrijepio upozna}u vas samo sa dijelom dokumentacije do koje sam slu~ajno do{ao, a koja pokazuje da su se po pitawu mog paso{a anga`ovali i poznati politi~ari Jugoslaviji tradicionalno prijateqskih zemaqa. Prethodno vas obavje{tavam da sam se li~no 24. februara 1987. godine Centrali me|unarodnog PEN centra i Organizaciji Helsinki vo~ obratio pismom slede}e sadr`ine: My dear ladies and gentlemen, I woud like to thank Your Organization for all it has done for me; I am sure it played an important role in the reduction on my sentence and upholding principles observed in civilized societes. At this moment I am fighting for the right to freedom of movement: the authorities continue to deny me a passport. I would be extremely grateful if you send me Your moral and political help about this strugle and help us here establish one of the most basic of all human rights. Drugog marta u ime Me|unarodnog PEN centra odgovorila mi je gospo|a Ketlin Simson pismom u kome je stajalo: Dear dr [e{elj, I am not at all sure that the enclosed will reach you nor whether it is wise to send them. We are so very glad that you are free, and, we understand, some of your books are being published? We hope that it will not be long before you have a passport and can travel. There is going to be a meeting in Lugano in May where some of your problems can be raised. Id like to say how helpful the PEN Centres were and other organisations. They can really claim the credit for any remission etc. They did all that they possibly could, and it was much harder for them than for us. I could not find anything more intere-sting than the enclosed in the file, copies of the appeals would not make sense now. With very best wishes, and Im sure you will get your passport! Dvadesetog marta sam dobio pismo od direktora Helsinki vo~a, gospo|e Katerine Ficpatrik: Dear Dr. [e{elj, The U.S. Helsinki Watch Committee fully supports your struggle to obtain a passport, thereby gaining your rightful freedom of movement. As you know, the United Nations Declaration of Human Rights guarantees the right to leave and return to ones homeland freely. We will intervene on your behalf with the U.S. State Department and Congress. It may be possible to arrange some kind of visiting scholars position for you at an American university, although this is difficult and there is a great deal of competition for scarce spaces. It would be helpful if you sent a resume of your academic work (your curriculum vitae) and some of your articles - translated into English, if at all possible. I realize your circumstances may not per mit you to do this, but at the very least, a resume would be a start.
851

Enclosed are some of your publications in which we have documented and tried to publicize your case. Please be assured that we will continue to demand the Yugo-slavian government improve its compliance to international human rights agree-ments it has signed, including the Helsinki Final Act. Ina~e, jo{ u novembru 1986. godine akademik dr Vladimir Dedijer se obratio dr Noamu ^omskom s molbom da se li~no anga`uje da mi se na nekom od ameri~kih univerziteta obezbijedi stipendija za studijski boravak. Uputio mu je pismo u kome je naveo: Dear Noam, My friend dr Vojislav [e{elj has just visited me, asking me if I could help him to come to the USA, to an university for a study work. As you know, dr [e{elj has been sentenced to eight years of prison, on the basis of an upublished text of a scientific character, whict he wrote as a sociologist. The Russell Tribunal has three times protested because of the sentence against dr [e{elj, which we described as a Justitz Mord. Dr [e{elj spent in jail one year and ten months under appoling conditions. He went to a hunger strike and was brutally beaten up after nine days of hunter strike. Dr [e{elj, after big presure of our and world public opinion, was released from jail on 15th March this year, and up to now he was unable to get any work. So I bag you, dear Noam, please help this brave and inteligent man to get a possibility to perfect his knowledge in the field of political science. U me|uvremenu sam ve} dobio i dva otvorena poziva za studijski boravak na ameri~kim univerzitetima. Nadam se da vam je razumqivo iz kojih vam razloga ne}u re}i o kojim je univerzitetima rije~. Nadam se da vam je poznato koliko je jugoslovenskoj vladi diplomatskih nevoqa izazvalo moje su|ewe iz 1984. godine, ali, da bih vas na to podsjetio, nave{}u vam i jedno karakteristi~no pismo ministra spoqnih poslova Australije gospodina Bila Hajdena na interpelaciju gospodina P. J. Muloka, potpredsednika vlade i ministra zdravqa. Pismo je datirano 1. februara 1985. i u wemu stoji: My dear Minister, Thank your for your lefter of 23 November in which you sought my comment on correspondence form the President of Serbian National Committee in Australia concerning the issue of human rights in Yugoslavia. I think that the report forwared by Mr. Stilinovic, Dissent and Human Rights in Yugoslavia, is an impressively sober account of recent conflicts bet ween the Yugoslav authorities and some Serbian dissidents. On my instrauctions the Austra-lian Embassy in Belgrade has monitored these developments very closely and has sent an observer to the trial of the Belgrade six, a group of intellectuals recently charged with counter - revolutionary activities. The events documented in the report have received widespread and detailed press coverage, and subsequent actions by the Yugoslav authorities, such as the deferral of the trial of the Belgrade six and the reduction of a jail sentence passed on dr Vojislav [e{elj, suggest that they are aware that further measured against dissen ters could damage Yugoslavias international standing.
852

The Government has registered with the Yugoslav authorities its strong committmen to seeing internationally accepted standards of human rights observed in Yugoslavia, and has raised a number of individual cases with them. We will continuel closely to follow the Yugoslav authorities actions in this regard and, as appropriate, to reiterate our views to them. Desetog decembra 1986. godine pukovnik ameri~ke armije, gospodin Miroqub B. Timotijevi} obratio se gospodinu Yozefu A. Preslu, otpravniku poslova ameri~ke ambasade u Beogradu pismom u kome je naveo: Dear Mr. Presel, I am writing to you as a born Serb, now a naturaized citizen of the United States, a member of this free Nation which I joined 36 Years ago, and a Veteran of Foreign Wars, (Koreal). Mr. Presel, I would not try to take your valuable time in reading this letter which, I hope, will reach you personally, nor would I waste my time writing it, if it were not the issues regarding Dr. Vojislav [e{elj, a well known intellectual in the West as well as in Yugoslavia, and who has in the past 810 years been harassed, persecuted, and even jailed by the Communist regime in Yugoslavia, and now wishes to leave his homeland and emmigrate to a free country with his wife and a two year old boy. (Please, take a few minutes of your time and read his letter wich I have translated from Serbo-Croatian into English; a letter in which he tells his story. Thank you). Rije~ je o mom pismu Predsjedni{tvu SFRJ od 1. juna 1986. godine nap. V.[.) Now, as I am not in a position to assist him through the diplomatic channels and to urge the Yugoslav authorities to issue him a passport and an exit visa for legal entry into the United States, I have to appeal to you, Sir, for your help for Dr. [e{elj and his family so that they can come here as my guests - vi sitors where he can apply for political asylum in Chicago, as I have been advised by the Immigration and Naturalization Service. In the interim, I have advised Dr. Vojislav [e{elj in a letter to get in touch with your office as soon as he receives it, with reference of your letter addressed to me not long age. (Please, see attached copies). Should there be any questions regarding this matter, please feel free and let me know. Your cooperation in this matter will be greatly appreciated. In the interim, I remain, Sir, Veru sincerelu Yours. Prethodno je pukovnik Timotijevi} zamolio za pomo} senatora Alena Diksona, pa je gospodinu Preslu prilo`io pismo koje je dobio od senatorovog sekretara Endrjua Pra`i}a, slede}e sadr`ine: Dear Col. Timotijevi}, I have received the encolesed response to my inquiry on your behalf. I hope the attached information will be useful and help your understanding of this matter. If, however, you have additional questions or believe our office can provide further assistance, do not hesitate to write again to the address be low. U pismu gospodina Presla senatoru Diksonu stajalo je:
853

Dear Senator Dixon, In the absence of the Ambassador, I am responding to your October 27 letter about the inquiry of your constituent, Col. Miroljub Timotijevi}, on behalf of Dr. Vojislav [e{elj. Dr. [e{elj has not been in touch with this Embassy about possible travel to the United States, either as a temporary visitor or as an immigrant. Should he approach us about travel to the United States, we will be pleased to advise him about what he needs to do to qualify for entry into the United States. If I can be of any further service to you, please let me know. Odgovaraju}i pukovniku Timotijevi}u gospodin Presel je u pismu od 30. januara 1987. godine naveo: Dear Colonel Timotijevi}, This is in response to your recent letter concerning the status of Dr. Vojislav [e{elj. We appreciate knowing of your interes in Dr. [e{eljs situation. Regrettably, our range of possible action in such cases is rather limited. It has been our experience that, unless the person involved is an american citizen, has a claim to U. S. citizen-ship, or has a close relative in the United States, Yugoslav authorities have generally been unresponsive to Embassy inquiries on that persons behalf. Dr. [e{elj called my office several weeks ago. He was asked to contact the Consular Section of the Embassy to discuss his problem. To the best of our knowled-ge, he has not yet done so. This Embassy makes every attemp to follow Dr. [e{eljs case. However, we would always be pleased to hear from you if you have news of which we might otherwise not be aware. Mo`da }e vas interesovati i dio prepiske gospodina Majkla Radenkovi}a, predsjednika Ameri~ko-srpske fondacije iz Los An|elesa, sa ameri~kim kongresmenom Filipom Krejnom; 27. avgusta 1987. kongresmen Krejn je pisao gospodinu Radenkovi}u: Dear Mr. Radenkovi}, This is to ackonowledge and thank you for your recent letter concering Dr Vojislav [e{elj. I have contacted the appropriate officials on your behalf, and as soon as I have a response to my inquiry, I will be in touch with you. Dvadesetog novembra kongresmenu Krejnu je pomo}nik ameri~kog sekretara za pravosu|e Edvard Foks uputio pismo slede}e sadr`ine: Dear Mr. Crane, Thank you for your August 27 letter enclosing correspondence from Michael Radenkovich is concerned about the failure of Yugoslav authorities to is sue a possport to dissident sociologist Vojislav [e{elj. The Department of State strongly supports the freedom of movement. We believe that anyone who wishes to leave his country and travel abroad should be permitted to do so. We note that in the case of Yugoslavia the overwhelming majority of the population is permitted to travel freely abroad. Unfortunately,
854

in a small number of cases persons are denied passports for political reasons. We have expres-sed our concern over these denials directly with Yugoslav authorities, and we will continue to do so. Over the past year some well-known dissidents, including Milovan Djilas, have been granted passports to travel abroad. We hope this trend continues, and that Vojislav [e{elj will be permitted to travel abroad should he seek to do so. Tim povodom kongresmen Krejn ponovo pi{e 1. decembra 1987. gospodinu Radenkovi}u: Dear Mr. Radenkovich, In response to my most recent inquiry in your behalf, enclosed you will find a copy of the letter which I received from the United States Department of State. After reading the letter over, please let me know if you have any further questions or if I can help in any other way. I hope you will not hesitate to call on me anytime there is something I can properly do to be of assistance. Vjerovatno vam je poznato da sam sve do sada bio vrlo uzdr`an u pogledu kori{}ewa mogu}nosti li~nog anga`ovawa kod diplomatskih predstavnika dr`ava slobodnog svjeta i tra`ewa wihove podr{ke i pomo}i u pogledu za{tite mojih elementarnih gra|anskih prava. Dokumenta koja vam dajem na uvid nastala su spontano, anga`ovawem qudi dobre voqe, ali, ako u najskorije vrijeme ne dobijem paso{ u~ini}u sve {to bude u mojoj mo}i da mobili{em i stranu {tampu, i me|unarodne organizacije, i diplomatska predstavni{tva civilizovanih i demokratskih zemaqa da natjeram jugoslovenski titoisti~ki re`im da mi omogu}i da otputujem iz Jugoslavije. U tome me komunisti~ke vlasti mogu sprije~iti samo ako me uhapse ili ubiju. V. Uporno odbijaju}i da mi izda putnu ispravu jugoslovenski komunisti~ki re`im olako pru`a dragocjenu argumentaciju i politi~koj emigraciji koja ~ini sve {to je u wenoj mo}i da se pred inostranom javno{}u odlu~no osude wegova policijska samovoqa i brutalni postupci. Ilustracije radi, upu}ujem vas na tri dokumenta Srpskog nacionalnog komiteta iz Australije, do kojih sam slu~ajno do{ao, a nastala su u sklopu velikog uzbu|ewa koje je u jugoslovenskom i me|unarodnom javnom mnijewu izazvalo moje pismo Predsedni{tvu SFRJ od 1. juna 1986. godine. U Apelu srpskoj emigraciji {irom slobodnog sveta od 7. avgusta 1986, koji je potpisao predsjednik Voja Stilinovi}, ka`e se: Srbi i Srpkiwe, Po prijemu otvorenog pisma dr. Vojislava [e{eqa Skup{tini SFRJ Jugoslavije od 1. juna 1986. god, a koje vam u prilogu dostavqamo, uprava Srpskog narodnog odbora u Australiji, a u dogovoru sa nacio nalnim organizacijama ~lanicama Odbora, pokrenula je akciju za po mo} mladom Srbinu u beznade`noj situaciji. Svima nam je poznato da je dr [e{eq, mladi srpski intelektualac, ~ovek visokih moralnih vrednosti i sna`nog nacionalnog duha, krenuo trnovitim putem mu~eni{tva i stradalni{tva jer je Srbin koji duboko veruje da je `ivot vredan samo u slobodi nacije u kojoj je ponikao a koja je pod komunizmom
855

platila krvavu cenu narodnog biolo{kog i nacionalnog saka}ewa. Ta ose}awa koja je nasledio od naroda kome pripada, srpskog naroda, su i moralna osnova na kojoj je po~ivala i po~iva na{a nacija. Stoga je dr [e{eq danas postao istaknuti borac za srpstvo i wegovo boqe sutra, pobornik za qudska prava i dostojanstvo i time navukao na sebe divqu srybu osvetoqubivog komunisti~kog re`ima Jugoslavije. Zbog wegovog hrabrog i neprikosnovenog stava u odbranu Srpstva bio je hap{en, osu|en i svirepo mu~en u ku`nim komunisti~kim kazamatima gde je kako sam pi{e: pored svih muka bar imao svakodnevno obezbe|ena tri obroka kakve takve hrane a sad nemam nijedan. Posle dve godine mu~eni~kog `ivota, a pod pritiskom svetskog javnog mnewa, sa smawenom kaznom pu{ten je sa robije. Marta meseca ove godine dr [e{eq je samo promenio zatvorsku }eliju naime, iz zeni~ke robija{nice i sku~ene }elije pre{ao je u prostrani ku}ni pritvor, u kome je wemu i wegovoj porodici, a pod o{trim komunisti~kim sankcijama, nemogu}e opstati. Iako u takvoj situaciji, dr [e{eq nastavqa svojom linijom i di`e glas protiv svirepe komunisti~ke nepravde i time daje oli~ewe velikog Srbina i ~oveka. Srpski narod je najzad progovorio kroz dr [e{eqa jer nacije govore samo kroz svoje velike qude, svetla dela i vite{ke podvige. Da bi se jedna nacija odr`ala i obnavqala potrebne su velike `rtve. Danas je ta `rtva Vojislav [e{eq koji ne}e mo}i da pre`ivi bez pomo}i svog naroda u ~ije ime govori. Ta pomo} mora do}i prvenstveno od nas koji `ivimo u slobodnom svetu a zato postoje va`ni i uzvi{eni razlozi. Smatramo da je Vojislav [e{eq zaslu`io da mu se uka`e potrebna pomo} i obezbede uslovi za makar minimalnu `ivotnu egzistenciju i na taj na~in spre~i ili bar umawi osveta komunisti~kog re`ima ovom sinu srpskog naroda... ... Jugoslovenski komunizam je vi{e puta svojim bezobzirnim i o{trim napadima na li~nost ~oveka i wegova osnovna prava izazvao prezir i negodovawe ~itavog slobodnog zapada {to ne zna~i da mi treba skr{tenih ruku da o~ekujemo od wih podr{ku za re{avawe na{ih problema. Svaka nacija zavisi od sopstvenih ~lanova, wihove patriot ske svesti, ose}awa, du`nosti i savesti. Ako toga nema, onda sve pohvale i odobravawa celoga sveta ne zna~e ni{ta. Ako mi, sinovi srpske nacije, izuzmemo i sebe iz na{eg naroda {ta }e onda od nas postati? Obespravqenim i progawanim nacionalnim borcima u otaybini treba na{a konkretna pomo} a ne samo uteha, izra`avawe gneva zbog po~iwenih nacionalnih uvreda i protesti po inostranstavu. Ukoliko svojim delima ukazujemo {to vi{e pa`we na{em obespravqenom narodu u otaybini i {to uspe{nije budemo isticali na{e razloge za to ima}emo i vi{e izgleda da oni kona~no na|u priznawe slobodoqubivog ~o ve~anstva... U otvorenom pismu Skup{tini SFRJ od 8. oktobra 1986, koje su potpisali predsednik Voja Stilinovi} i sekretar @ika Marinkovi}, ka`e se: Gospodo dr`avnici,
856

Ka`e se vlast korumpira, a apsolutna vlast korumpira u potpunosti. Ovakva definicija nalazi svoju prakti~nu primenu i potvrdu u svim mogu}im apsolutisti~kim re`imima sveta od Rasova stare ere, pa preko feudalizma, do hitlerizma i staqinizma, pa i kod vas u formi titoizma, iako je ovaj posledwi uvijen u la`ne omote demokratije, radni~kog samoupravqawa i nesvrstanosti. Dana{wa jugoslovenska stvarnost i dugogodi{wa primena totalitaristi~kog na~ina upravqawa, kona~no je otvorila o~i svetu i dala mu mogu}nost da sagleda svu bedu titoizma, iako ste ga (svet) godinama obmawivali postojawem pravednog jugoslovenskog komunizma, koji je po vama, a za razliku od ostalih, human. Ustvari, ~itavo to vreme stajali ste, i to ~vrsto, na marksisti~ko-nacifa{isti~koj osnovi nasilnog sprovo|ewa svoje voqe i partijskih linija i ciqeva u Jugoslaviji ~ak i kada su bili suprotni pojmovima op{teg dru{tvenog morala i univerzalne ~ove~nosti! Zar je to demokratija?! Nakazna dvoli~nost takvog re`imskog stava mogla je nekada i da funkcioni{e u zemqi sa posleratnim prilikama, a uz upotrebu sile i primenu straha, ali se negativno ispoqila u ovim vremenima totalne krize i te{kih socijalnih poreme}aja u Jugoslaviji, za {ta va{ partijski egoizam i veoma izra`ena elitna sebi~nost snose svu odgovornost. Danas je poverewe u va{u partiju i dr`avne rukovodioce te{ko uzdrmano i toga ste i sami svesni, a slobodan zapad je posle razumnog rezonovawa kona~no shvatio da va{a propagandna krilatica o demokratiji titoizma nije ni{ta drugo ve} ve{to smi{qena obmana koja nema svoje primene u stvarnosti, lukavo podmetnut politi~ki manevar, nitkovluk i fikcija jugoslovenskog komunizma. U wega mogu da veruju samo jo{ oni koji uprkos svih ~iwenica zatvaraju o~i pred stvarnim posledicama va{e vladavine. Takvi ni vama danas nisu potrebni jer su podlo`ni pritiscima svake vrste i spremni da rade i za tu|e interese. Neosporno je da ste svojevremeno uspeli da ubedite bar jedan deo naroda u ispravnost i politi~ku efikasnost partijskih ciqeva i odluka, a koje ste sprovodili beskrupuloznim uni{tavawem i otklawawem svakog onog koji se sa va{om partijskom linijom nije slagao {to vas je kona~no, a nu`nim na~inom, dovelo do omalova`avawa, potcewivawa, pa i ozbiqnog kr{ewa qudskih prava gra|ana te nesre}ne i napa}ene zemqe. ^iwenica je, ceo taj va{ dru{tvenopoliti~ki sistem je zasnovan na marksisti~koj filozofiji nasiqa i nekakvim revolucionarnim postignu}ima Tita i partije, koje ste poku{ali da naturite i zemqi i inostranstvu krajwe tendenciozno, a nerazumqivim `argonom tradicionalnog titoizma. To, kao {to ste se i sami uverili, nije uspelo: prevareni narod Jugoslavije od vas je o~ekivao po{tewe, pravdu i zrelo delovawe a ne naduto politi~ko frazirawe, kombinovano sa nasrtqivo{}u i potpunom politi~kom netolerancijom tako karakteristi~nom svakom parveniju, {to ste, u stvari, bili i ostali. Kome u Jugoslaviji danas treba va{a netrpeqivost, politi~ko {arlatanstvo, samoisticawe ratnih zasluga (a mi vas pitamo kojih), i obe}avawa budu}ih uspeha koje niste u mogu}nosti da ostvarite? Pravilne i temeqne odluke, a koje su danas neophodne, ne donose se u fantasti~noj
857

konfuziji va{eg 13-og kongresa Saveza komunista Jugoslavije, niti pak pozitivna re{ewa u iluzornoj pro{losti, u snovima sada{wosti, ma{tarewu o budu}nosti i la`nim obe}awima. Trebali ste odavno biti svesni da iluzije, snovi i la`no do~aravawe budu}nosti nisu potrebni nikome u Jugoslaviji, jer to ne mo`e puniti trpeze radnog naroda kao {to ni va{a revolucionarna postignu}a ne mogu grejati hladne radni~ke stanove, odevati i {kolovati wihovu neja~!!! La` i nasiqe uvek idu ruku pod ruku jedno bez drugog ne mo`e. Isticawe va{ih partijskih interesa i primoravawe naroda da ih usvoji, je istovremeno prisiqavawe da se taj isti narod odrekne svojih i prinudi na bezuslovnu kapitulaciju pred komunizmom koji je i Jugoslaviju kao dr`avu, a i wen narod, doveo na prosja~ki {tap. Kada u nameri niste uspeli, progonima i metodama najodvratnije vrste, uklawate sa politi~ke, a ~esto i sa `ivotne pozornice, sve one koji se ne mire sa postoje}im stawem i koji vam skre{u istinu u lice. To zna~i da u Jugoslaviji ima mesta samo za marksiste, lewiniste, titoiste, i nikog vi{e, a vi se i pored toga usu|ujete da va{ re`im svetu prodajete kao neograni~enu demokratiju!!! Sudske progone nevinih i nasilni~ke postupke prema sve ve}oj opoziciji nazivate klasnom borbom, iako vam je dobro poznato da je to samo izraz narodnog nezadovoqstva koje nema nikakve veze sa klasnim. Zverski postupak sa dr Vojislavom [e{eqem jo{ jednom baca svetlost na okrutnost i nepravednost va{eg sistema koji je nasiqem stvoren i silom odr`avan. Wegovo o~ajni~ko pismo Skup{tini SFR Jugoslavije (rije~ je o pismu Predsjedni{tvu SFRJ nap. V. [.) od 1. juna ove godine, je te{ka, a istovremeno najvernija optu`ba celog tog va{eg svirepog i ne~ove~nog dru{tvenopoliti~kog poretka, a i nepobitan dokaz va{e moralne poreme}enosti. Takav postupak prema dr [e{equ a on svakako nije jedini, ne mo`ete opravdati nikakvom marksisti~kom dijalektikom i propagandom, niti pred svetom oprati iskrivqenim paragrafima va{eg dr`avnog ustava o neograni~enim slobodama i pravima gra|ana. Za svetsku javnost, gospodo dr`avnici, to je dru{tvenopoliti~ki kriminal od koga ne mo`ete lako otresti ruke pa ~ak ni ponovnim stavqawem na optu`eni~ku klupu ve~itog de`urnog krivca: neprijateqsku politi~ku emigraciju. Da vas podsetimo! Kod vas je, kao {to smo se uverili, postala normalna praksa da optu`ujete i osu|ujete qude kao {to je slu~aj sa dr [e{eqem i mnogim drugim za dela po~iwena u okviru dozvoqenog i zakonom za{ti}enog prava svih gra|ana Jugoslavije. U ~lanu 166. Ustava Jugoslavije jasno stoji: Zajam~ena je sloboda misli i opredeqewa... Pitamo vas, da li se to odnosi samo na marksisti~ku misao i opredeqewe, jer je sve drugo podlo`no zakonskim sankcijama va{eg pravosu|a i legalnom iskorewivawu od dr`avnih organa vlasti?! Zar to nije flagrantno kr{ewe osnovnih qudskih prava, sloboda i principa demokratskog poretka za ~iju ste se za{titu i vi obavezali ugovorom u Helsinkiju? Objasnite nam stvarno zna~ewe ~lana 159. Ustava SFR Jugoslavije, u kome doslovno stoji Zajam~eno je pravo na rad i pod uslovima zakonom odre|enim pravo na materijalno obezbe|ewe za vreme privremene nezaposlenosti jer se toga
858

ne pridr`avate u praksi. Pasus pisma dr [e{eqa glasi: Formalni izlazak iz zeni~ke robija{nice predstavqa samo promenu zatvorske }elije, prelaz iz sku~enije u prostraniju, s tim {to su mi se osnovni `ivotni uslovi bitno pogor{ali jer sam u Zenici imao bar svakodnevno obezbe|ena tri obroka kakve takve hrane, a sad nemam nijedan. Zar ne uvi|ate koliko je la`no i cini~no va{e stalno isticawe privr`enosti humanizmu i osnovnim demokratskim na~elima, uprkos dokazima o suprotnom i konstantne zloupotrebe vlasti koja je na jugoslovenskim prostorima izri~ito najnehumanija na tlu civilizovane Evrope. Uzelo nam je dosta vremena i truda da slobodan zapad uverimo da je apsolutisti~ka vlast kqu~ va{e politike. Sve va{e deklarativne izjave o slobodi, pravdi, humanosti, demokratiji i brizi za radnim narodom sela i grada su samo lako prozirne obmane da od kapitalista iznudite pomo} za odr`avawe i izdr`avawe vlasti koju ste, {to i sami znate, dobili nasiqem, prevarama i ve{tim podmetawima ideolo{ko-politi~kim protivnicima jo{ u doba rata. To i svojim delima dokazujete. Dana{wi problem Kosova je najboqa potvrda da vam je re`im truo i jednosmeran i da je nesposoban da pravilno i pravedno re{ava goru}a pitawa, kako u toj pokrajini, tako i u zemqi uop{te. Jednostavno, dozvoqavate da Albanci nesmetano sprovode politi~ko-biolo{ku ofanzivu u srcu Srbije gde se ve} vi{e od dvadeset godina vodi duhovni i fizi~ki genocid nad srpskim `ivqem dok svaki poku{aj otpora osu|ujete kao antidr`avnu delatnost velikosrpskih nacionalista. Govorite o Kosovu u funkciji Jugoslavije, iako je ono teritorijalna, verska i kulturna ba{tina srpskog naroda. Za{to je onda za vas tako zaprepa{}uju}a ~iwenica da su mlade generacije Srba iz svega ovoga izvukle potrebne zakqu~ke i pouke? Niste nikada smeli zaboraviti da nema naroda na svetu koji se dobrovoqno odri~e svog identiteta i svoje otaybine pogotovu Srbi. Na{a uzdanica, koja je postala zdrava snaga srpskog naroda, opasno narasta. Progoni mladih Srba i ve~ita hajka na velikosrpstvo ne}e ih zaustaviti, niti je u narodu prihva}ena {to bi vi neosporno `eleli, ne kao iskorewivawe {tetnih i opasnih dru{tvenih pojava, ve} kao komunisti~ku preventivnu meru za odr`avawe srpstva u rasutom i slabom stawu. Zar, uostalom, nije osnovna ideja va{e partije od postanka do danas: [to slabije srpstvo boqe {anse za komunizam. Drugo zasedawe AVNOJ-a je ukazalo, a Kosovo potvrdilo va{e namere u pogledu polo`aja srpskog naroda u okviru Jugoslavije. Zar ne smatrate da su srpske slabosti u obe Jugoslavije, a koje su vam donele ogromnu korist i dovoqna lekcija za nas? Srpski na rod se danas osvestio i otresao jarma politi~ke podvale, la`i i zlo~ina. Sada je zreo da brani svoje pozicije i nacionalna prava na politi~kom tlu a ne samo prolivawem krvi kao u pro{losti, mada ni to nije iskqu~eno pod sada{wim prilikama. Znajte, Srbi su re{eni da zadr`e Kosovo u sastavu Srbije i sva dosada{wa re{ewa su samo pretenzije koje mora te odbaciti ne samo {to su politi~ki nepo{tene, nego nisu vi{e ni u va {em interesu. Najposle, za stawe na Kosovu neko mora da snosi odgovor nost i to ne samo pred sudom istorije!!! Ne krijemo da nam je namera da ra{~istimo sa Titovim putem koji
859

je u katastrofalnim razmerama o{tetio srpsko nacionalno bi}e jer }e nam biti boqe. Taj proces niste u stawu da zaustavite ni danas ni ubudu}e, kao {to se ni izvoru misli, `eqe za boqim i borbi protiv tiranije niko ne mo`e suprotstaviti onda kada uzme maha i kada pred sobom ima ciq za koji je vredno podneti i najve}e `rtve. I na kraju, gospodo dr`avnici, ne zaboravite srpska politi~ka emigracija ostaje, kao {to je uvek i bila, nerazdvojni deo svog naroda u Otaybini! Zahvaquju}i ba{ woj, istina o vama, va{im revolucionarnim postignu}ima i zlo~ina~kim delima neodoqivo prodire u demokratski zapad, ubijaju}i nekada{we poverewe u vas i va{e po{tene namere. Pred borbom koju vodimo za nacionalno dostojanstvo i slobodu na{eg naroda, Srba na Kosovu, dr Vojislava [e{eqa, vi i va{ re`im ste nemo}ni! Sve za srpstvo srpstvo ni za {ta! I na kraju, isti potpisnici su uputili slede}e otvoreno pismo svim me|unarodnim organizacijama i vladama demokratskih zemaqa, istaknutim politi~arima i intelektualcima: Dear Sir, We are forwarding to you the English translation of a letter written by an honest and desperate man, which he sent to the Yugoslav Assembly on the 1st June, 1986. Dr Vojislav [e{eljs very impressive and dignified letter points out that the lack of freedom in Yugoslavia is not so different from any other eastern European com-munist country. It also indicates that in the present political and social context, basic human rights in Yugoslavia are not protected by the proper implementation of the rules unanimously adopted by the U. N. General Assembly in a Declaration, which then became the international covenant on civil and political rights of every human being on earth, in turn dutifully accepted, agreed and signed by the then legal representative of the Yugoslav government. Meanwhile, after a considerable number of political trials on trumped up charges, it appears that in Yugoslavia the average man is only protected from persecution so long as he is not involved in any kind of politics, or openly critical of the party in power. So long as he accepts the partys dominance and in fallibility, he can survive biologically but not spiritually, which is contrary to the Bill of Human Rights. What was Dr. [e{elj guilty of? By the Yugoslav partys law (not constitu tional) he was guilty of expressing his opinion on the sorry state of affairs in troubled Yugoslavia in a private letter and so called verbal delict unheard of in a proper democratic society. He was arrested on the 15th of May, 1984. at his home, taken into police custody, where he was subjected to cruel, inhuman and degrading treatment and accused of anti-state and anti-Yugoslav activites. The only evidence against him was an unfinished script confisca-ted by the police, an incercepted letter to one of his associates and a private discussion in a friends home where he blamed the communists for the current crisis and the precarious state of the Serbian nation in various parts of Yugoslavia. In all those instances, Dr. [e{elj expressed only his own opinion and thougts
860

which would be considered, by the civilized western world, as totally inoffensive. He was later brought to trial and sentenced to eight years imprisonment. Subject of both internal and external public pressure, his sentence was reduced by half and later two years. It should be understood that the Yugoslav government is extremely sensitive to world opinion because of financial backing from the West to prop its failing power. The manner in which the Yugoslav communists are squaring accounts with so called dissidents is a classic example of the duplicity of a government who has accused nearly every other country in the world of violation of human rights of its citizens, but not practising it within the borders of its own territory. The Yugoslav human rights record is appalling and is by no means better than the Soviets. In the unfortu-nate land liberties are resorting to fearful persecution in order to eliminate all forms of opposition or even the slightest criticism. Consequently, all those who oppose the communist regime are publicly branded as evil regressive and enemies of the state and the people. Dissent and disatisfaction usually take place when the existing political forms are unable to find a reasonable and just solution to existing political, national, social and economic problems. Instead of putting forth their arguments, the Yugoslav communist leadership disallowed Dr. Vojislav [e{elj freedom of expression, thougts and hunger, also the right of work, to social security and to an adequate standard of living. He was also subjected to arbitrary interference with his privacy, home, family and correspondence. Dr. [e{elj became for Serbs, a question of freedom in Yugoslavia - not the freedom conforming to a certain political model, but the real freedom we in the western world enjoy. Therefore, the Yugoslav government should stand accused by the rest of the civilized world of wilful and deliberate violation of basic human rights specified in articles 2, 4, 6, 8, 13, 20, 24 and 26 of the Universal Declaration of Human Rights, rights both agreed upon and dutifully signed by Yugoslavia and even included in SFR Yugoslavs 1974. constitution. In that context, the Yugoslav communists accom-plishments are regressive, deadly or the future of that contry and its people and dangerous for the security of the whole world. Since the Yugoslav government refuses to recognize the power of the existing Human Rights Commites to receive directly, and consider complanes from indivi-duals claming to be victims of a violation by the state, it leaved us no other alternative but to ask you to take Dr. Vojislav [e{elj under your pro tection and at the same time publicly denounce Yugoslavia as an oppressive and authoritarian state run by a minority communist elite in a society in which most people are not free. Ako smatrate da jugoslovenskoj politi~koj emigraciji treba dati novi materijal koji bi joj efikasno poslu`io da u me|unarodnom javnom mnijewu kompromituje va{ re`im, onda je najboqe da moj zahtjev za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude odbacite. VI. U jugoslovenskoj {tampi do sada su se rijetko pojavqivali napisi u kojima bi se, izme}u ostalog, problematizovala odluka re`ima da mi se uskrati izdavawe putne isprave. Pa ipak, s vremena na vrijeme, i u dirigovanim sredstvima javnog informisawa, kakva su sva jugoslovenska,
861

probije se poneka notica neslagawa. Tako, na primjer, Brana Crn~evi} u prvom nastavku svog feqtona Moja emigracija u Dugi od 13. decembra 1986. godine pi{e: Ne pada mi na pamet da se pravdam otaybini zbog susreta sa emigrantima. Sretao sam \ilasa i nisam postao |ilasovac, poznavao sam Rankovi}a i nisam postao rankovi}evac, Rusi od mene nisu uspeli da naprave Rusa, ni crnci crnca, ni Tripalo tripalovca, ~ak sam uzeo tu slobodu da dru`e}i se sa ateistima ne postanem ateista, po{tujem neke pedere ali nisam peder, imam razumevawa za marksiste, ali zaista nisam marksista, po{tujem Ni~ea ali nisam ni~eovac, govorio sam i pisao ono {to mislim, hvala onima koji su to {tampali, klawam se do zemqe svima koji su, uprkos sopstvenih briga, imali vremena da to pro~itaju. Nervirao sam se u Americi kad me neko sumwi~avo pogleda i upita da li sam zaista slobodan ~ovek. Govorio sam da jesam, zato {to jesam. Slobodan sam zahvaquju}i sistemu, i uprkos wemu! Slobodan sam zato {to sam izabrao slobodu. Kad bi mi se dopalo da budem rob bio bih rob, kad bih smatrao da je lepo biti karijerista, bio bih to, kad bih mislio da je neophodno da budem emigrant, emigrirao bih. O da, govorio sam, Beograd je siv i neokre~en (Takav je ovde, za{to bi u Americi bio druga~iji?) Govorio sam da je slu~aj Martinovi} sviwarija koja vri{ti do neba. (Tako mislim ovde, za{to bih u Americi mislio druga~ije?) ^itao sam svojim slu{aocima ono {to sam ovde pisao, mislio i mislim. Da li je lepo {to [e{eq nema paso{? Ne. Nije lepo. Odvratno je da neko ne raspola`e sopstvenom putnom ispravom, gadim se od pomisli da neko ne mo`e da ustane, kupi kartu, i ode, kuda ho}e! Je`im se od pomisli da neko ne mo`e, kad mu se prohte, da se vrati. Ose}ao sam se bedno kad mi je qoti}evac rekao da (taj i taj grad!) nije prihvatio le{ wegove supruge zato {to je bila udata za wega. Nisam mogao da ve~eram kad mi je drug Slovenac u Wu Orleansu rekao da bi Kosovarima trebalo prepustiti Kosovo pa bi Srbima na Kosovu onda, svi zajedno, cela Jugoslavija, mogla garantovati status nacionalne mawine. (Te ve~eri me nije uvredila emigracija, uvredila me je otaybina!) Nisam spavao od u`asa kad mi je gospo|a T, bogoboja`qiva i inteligentna starica, Slavonka, ispri~ala da su za vreme rata, u Capragu, usta{e jednog dana pobile stotinak srpskih sve{teni~kih porodica, pa, iznad rake u koju su ih bacili napravili klozete ~u~avce za ostale logora{e. Mo`da }e vas interesovati i dio intervjua Dragana Anti}a sa Milovanom \ilasom, objavqen pod naslovom \avo iz izgubqenog raja u mariborskoj Katedri marta 1987: Od kada nemate paso{? Paso{ nisam imao sve do 1968. godine. Tada sam poku{ao da ga dobijem, ali su me odbili. Me|utim, kada je u ^ehoslova~koj izbila kriza, pozvao me je savezni sekretar za unutra{we poslove i, mada su me pre toga odbili, saop{tio mi: Vi mo`ete da dobijete paso{. O~igledno je bilo u interesu jugoslovenske vlade da otputujem na Zapad kako bi se taj potez na Zapadu tuma~io kao liberalan, ali i zato {to su unapred znali
862

da podr`avam odbranu Jugoslavije od eventualne sovjetske intervencije. Tako sam tada dobio paso{. Zatim su mi ga organi vlasti 1970. godine, tri dana pre odlaska u SR Nema~ku, oduzeli. Od tada sam podneo dve molbe za dobijawe paso{a. Na posledwu molbu, mislim da je to bilo 1976. godine, nisu mi ni odgovorili. Kasnije nisam vi{e hteo da ula`em molbe, jer sam se jednostavno ose}ao poni`enim. Sada sam po savetu svoga sina Alekse, sa kojim se, otkako je 1980. godine oti{ao u Englesku, nisam video ve} {est godina, ponovo zahtevao paso{. Dobio sam ga 19. januara, uz obrazlo`ewe da bih `eleo da posetim sina u Engleskoj. Govori se, u stvari, vi{e naga|a, da ste paso{ dobili zbog povratka Saharova iz Gorkog u Moskvu. Imaju li promene koje u SSSR-u uvodi Gorba~ov, neku vezu sa va{im polo`ajem ovde? Mislim da je to {to sam dobio paso{ u izvesnoj vezi sa zbivawima u Sovjetskom Savezu i slu~ajem Saharov, mada mislim i da su na{e vlasti odlu~ivale samostalno, a ne pod uticajem Sovjeta ili nekog drugog. Me|utim, postoje i neki drugi razlozi koje je moj sin naveo u izjavi za Bi-BiSi. Izjavio je da je (po{to ja u stvari ne predstavqam nikakvu opasnost po dana{wi re`im) postalo apsurdno da mi ne daju paso{. To {to ovde govorim, govori}u i u inostranstvu. Drugi razlog (da opet citiram sina, po{to su mi se wegovi argumenti u~inili dobri) je u tome {to je ~iwenica da se starom i bole{qivom ~oveku ne izda paso{ da bi video svoje dete, sama po sebi apsurdna. U stranoj {tampi su celom ovom slu~aju pridali veliki zna~aj u smislu demokratizacije Jugoslavije. Ve} sam izjavio da to, po mome mi{qewu, nema {iri zna~aj. Zna~ajno je mo`da samo utoliko {to se ti~e promene odnosa prema meni tolerantniji stav sa vi{e razumevawa za moj polo`aj, moju li~nost i biografiju. Tako|e sam pomenuo da mnogi nemaju paso{. Konkretno: advokat Vladimir [eks i dr Vojislav [e{eq. Sama ~iwenica da sam danas zaista jedan od rijetkih dr`avqana Jugoslavije kojima se uskra}uje mogu}nost nesmetanog putovawa u inostranstvo nikako ne govori da se va{ re`im liberalizovao ili demokratizovao. To je samo svjedo~anstvo wegovog daqeg slabqewa i nu`nosti stalnog reducirawa broja oficijelnih neprijateqa uprkos ~iwenici da vam se danas politi~ki i ideolo{ki protivnici umno`avaju geometrijskom progresijom. VII. Vjerovatno }ete se upitati {ta mi bi pa da vam ovaj zahtjev pi{em na ~etrdeset strana. I po tom pitawu moje namjere su do kraja jasne i ne ostavqaju nikakvog mjesta dvoumqewu. Odlu~io sam da kompletan materijal svog nadmudrivawa i pregawawa sa re`imskim organima povodom paso{a objavim, a ovo je bio i jedan od na~ina da prikupim i sistematizujem raspolo`ivi materijal, kako bih javnosti pru`io na uvid {to iscrpniju dokumentaciju. Petog maja 1988. Saveznom sudu se obratio i moj advokat Slobodan Perovi} pribegavaju}i istom vanrednom pravnom lijeku: Presudom Vrhovnog suda Srbije, U. br. 1331/87, donetoj u upravnom
863

sporu, u nejavnoj sednici odr`anoj 26. januara 1988. godine, re{avaju}i po tu`bi dr Vojislava [e{eqa, doneo je odluku kojom je tu`ba odbijena. Dr Vojislav [e{eq podnosi Saveznom sudu u Beogradu, na osnovu ~l. 20. Zakona o upravnim sporovima, protiv ozna~ene pravosna`ne presude Vrhovnog suda Srbije, a preko svoga branioca po punomo}ju u prilogu Zahtev za vanredno preispitivawe sudske odluke zbog povrede odredaba ~l. 80. st. 1; ~l. 209. st. 2; ~l. 223. st. 1. Zakona o op{tem upravnom postupku, kao i ~l. 166; ~l. 183. st. 1; ~l. 206. st. 2 i ~l. 215. st. 1. Ustava SFRJ, sa predlogom da Savezni sud o ovom zahtevu odlu~i na javnoj sednici, u smislu ~l. 49. Zakona o upravnim sporovima, tako {to }e zahtev uva`iti i osporenu presudu Vrhovnog suda Srbije ukinuti, ili preina~iti usvajawem tu`benog zahteva i poni{tajem re{ewa upravnog organa, kao nezakonitog. Obrazlo`ewe: Svojom tu`bom dr Vojislav [e{eq je tra`io da se utvrdi nezakonitost re{ewa Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove br. 27. 3. 3457 i Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove SR Srbije, 03 br. 27351/87, kojima je odbijen wegov zahtev za izdavawe putne isprave (paso{a) kojom se jugoslovenskim gra|anima omogu}ava kretawe i van granica SFRJ. Tu`ba je odbijena, kao neosnovana, jer je po shvatawu Vrhovnog suda Srbije zakonito postupawe tu`enog organa, koji je... re{avao po slobodnoj oceni. Po mi{qewu podnosioca ovog predloga ozna~enom presudom Vrhovnog suda Srbije nepravilno je primewen Ustav i Zakon. To se, pre svega, odnosi na ~l. 215. st. 1. Ustava SFRJ, kojim se gra|anima garantuje pravo `albe. Pravo na `albu je jedno slo`eno pravo, koje se sastoji iz niza prava. Svako, pa i naju`e tuma~ewe pojma prava `albe podrazumeva pravo `alioca da se wegov zahtev razmatra pred vi{im organom i da se u tom razmatrawu ispituju ~iweni~ne osnove osporene odluke, ispita pravilnost sprovedenog postupka i pravilnost primene Zakona, kao i da se isti~u protiv razlozi, ukqu~uju}i i nove ~iwenice i nove dokaze. U upravnom, kao i u sudskom postupku, koji je proveden po zahtevu dr Vojislava [e{eqa za izdavawe paso{a, je o~igledno do{lo do povrede svih prava koja ~ine su{tinu prava `albe, izuzev golog prava na razmatrawe zahteva od strane vi{eg organa. Wemu nije bila pru`ena mogu}nost da ispituje da li su dr`avni organi ta~no utvrdili ~iwenice (kad mu te ~iwenice nisu poznate) niti da li su ~iwenice pravilno ocewene i pravno kvalifikovane (supsumirane). Tako|e mu nije bilo omogu}eno da ispita sam postupak kojim se do{lo do tih ~iwenica, pa ni data mogu}nost da iznosi protivrazloge i protivdokaze, jer mu nisu poznati ni razlozi, ni dokazi. O~igledno je da je dr Vojislav [e{eq, kao podnosilac zahteva za izdavawe paso{a, li{en ~itavog jednog niza prava koja mu Ustav garantuje u okviru prava na `albu. Smatramo da je u ovom slu~aju nepravilna, nezakonita i protivustavna odredba ~l. 43. st. 5. Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ, i da je sud bio du`an da primeni odredbu ~l. 215. st. 1.
864

Ustava SFRJ, i to na osnovu odredbe ~l. 203. st. 4. Ustava (obezbe|uje se sudska za{tita, sloboda i prava zajem~enih ovim Ustavom). Potrebno je naglasiti da je dr Vojislav [e{eq svojim javnim istupima do sada ~esto izazivao kritike, pa ~ak i osude jednog dela javnosti, i to upravo zbog svog beskompromisnog kriti~kog stava prema svim vidovima dru{tvenih negativnosti. Me|utim, ovakvi wegovi javni istupi nisu i ne mogu biti razlog za uskra}ivawe prava na dobijawe one vrste putne isprave kojom se gra|anima SFRJ omogu}ava kretawe u inostranstvu. O~igledno je da se radi o ~istoj represiji, kazni za wegove javne istupe, jer se na taj na~in ne mo`e spre~iti wegovo istupawe u me|unarodnoj javnosti. Wegovi filozofski, sociolo{ki i politi~ki tekstovi mogu prelaziti granice bez ikakvih prepreka, ali je zato autoru onemogu}en prelaz tih istih granica. Mogu}e je da se radi o odre|enom vidu represije koji je usmeren na ograni~ewe slobode misli i opredeqewa, koja su za{ti}ena ~l. 166. Ustava SFRJ (zajam~ena je sloboda misli i opredeqewa). Zbog toga je Vrhovni sud Srbije trebalo da, na osnovu ~l. 206. st. 2. Ustava SFRJ (podre|enost zakona i propisa Ustavu) i ~l. 203. st. 4. (sudska za{tita, sloboda i prava zajem~enih Ustavom) nalo`i tu`enom organu (RSUP Srbije) da obrazlo`i svoj stav kojim je dr Vojislavu [e{equ ograni~ena sloboda kretawa, zajam~ena ~l. 183. Ustava SFRJ. Odre|ena procesna prava uskra}ena su podnosiocu ovog zahteva vezano za odredbe ~lanova 80. 209. i 223. Zakona o op{tem upravnom postupku. Ta prava se odnose na na~elno pravo stranke da u upravnom postupku razgleda spise predmeta i izjavquje argumentovanu `albu, kao i du`nost upravnog organa koji vodi postupak da navede utvr|eno ~iweni~no stawe. U vezi sa napred navedenim povredama ustavnih prava, trebalo je i tuma~iti ove ~lanove ZOUP-a tako da se nalo`i upravnom organu da doka`e postojawe poverqivih podataka na osnovu kojih ...su se stekli uslovi za odbijawe zahteva za izdavawe putne isprave za putovawe u inostranstvo. (citat iz odgovora na tu`bu). Na ovaj na~in spre~ila bi se mogu}nost tako {iroko shva}enih ovla{}ewa organa unutra{wih poslova, koja bi se mogla zloupotrebiti. Jer, pravo na slobodnu ocenu dokaza, koje ima organ unutra{wih poslova, ne podrazumeva osloba|awe od obaveze tog istog organa da doka`e postojawe razloga (dokaza) na osnovu kojih je doneta odluka. Savezni sud bi trebalo da otkloni i ovu povredu prava gra|ana zajem~enih Ustavom SFRJ. I{~ekuju}i presudu Saveznog suda, u avgustu 1989. podnio sam novi zahtjev Gradskom sekretarijatu za unutra{we poslove Beograda i dobio odgovor br. 07/1-27-3457/86 od 14. septembra 1988. godine: Gradski sekretarijat za unutra{we poslove grada Beograda, Odeqewe za putne isprave u upravnoj stvari Vojislava [e{eqa iz Beograda, Mihajla Pupina 14, zbog nepostojawa uslova za pokretawe postupka za izdavawe putne isprave, a na osnovu ~lana 125. stav 1. a u vezi sa ~lanom 12. Zakona o op{tem upravnom postupku (Slu`beni list SFRJ broj 47/86) doneo je zakqu~ak: Odbacuje se zahtev Vojislava [e{eqa iz Beograda, Zemun, Mihajla
865

Pupina 14. za pokretawe postupka. Obrazlo`ewe: Vojislav [e{eq, iz Beograda, ulica Mihajla Pupina 14, dana 9. 8. 1988. godine, podneo je zahtev za izdavawe putne isprave. Razmatraju}i podneti zahtev kao i tok postupka po ranijem zahtevu Vojislava [e{eqa za izdavawe putne isprave podnetog dana 2. 10. 1986. godine, utvr|eno je da ne postoje uslovi za pokretawe novog postupka za izdavawe putne isprave broj 3457 a doneto po zahtevu podnetom dana 2. 10. 1986. godine, nije postalo pravosna`no jer je protiv istog imenovani pokrenuo upravni spor kod Vrhovnog suda Srbije, koji do sada nije okon~an. Na osnovu izlo`enog, zakqu~eno je kao u dispozitivu. Protiv ovog zakqu~ka, dopu{tena je posebna `alba RSUP SR Srbije u roku od 15 dana od dana prijema ovog zakqu~ka. @alba se predaje neposredno ovom Sekretarijatu ili RSUP SR Srbije taksirana sa 480. - dinara u taksenim markama. I napokon, 13. januara 1989. godine mom advokatu Slobodanu Perovi}u stigla je presuda Saveznog suda Jugoslavije U. iss broj: 275/88: U ime naroda Savezni sud u ve}u sastavqenom od sudija dr Mirjane Kolak, kao predsednika ve}a, dr Rafaela Cijana, Ilije Durbabe, Taipa Taipi i Miladina Tomovi}a, kao ~lanova ve}a, uz sudelovawe vi{eg sudskog savetnika Marijane Tafra-Mirkov, kao zapisni~ara, re{avaju}i po zahtevu za vanredno preispitivawe sudske odluke (~lan 20. Zakona o upravnim sporovima) koji je ulo`io Vojislav [e{eq iz Zemuna, koga zastupa Slobodan Perovi}, advokat iz Beograda, ul. Majke Jevrosime br. 8, protiv presude Vrhovnog suda Srbije U broj 1331/87 od 26. januara 1988. godine, kojom je odbijena wegova tu`ba protiv re{ewa Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove SR Srbije u Beogradu 03 br. 27-351/87 od 19. novembra 1987. godine, u predmetu izdavawa putne isprave, u nejavnoj sednici od 7. decembra 1988. godine, doneo je slede}u presudu: Zahtev se uva`ava, a presuda Vrhovnog suda Srbije U br. 1331/87 od 26. januara 1988. godine se preina~uje tako {to se tu`ba uva`ava i poni{tava re{ewe Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove SR Srbije u Beogradu 03 br. 27-351/87 od 19. novembra 1987. godine. Obrazlo`ewe: Osporenim re{ewem odbijena je, kao neosnovana, `alba tu`ioca ulo`ena protiv prvostepenog re{ewa kojim je odbijen zahtev tu`ioca za izdavawe putne isprave, jer je utvr|eno da na strani tu`ioca stoje smetwe iz ~lana 43. stav 1. ta~ka 6. Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ (Slu`beni list SFRJ, br. 30/79). Re{avaju}i po `albi tu`eni organ je na{ao da je pravilno postupio prvostepeni organ kada je odbio zahtev tu`ioca za izdavawe putne isprave, te da se, saglasno odredbi ~lana 43. stav 5. pomenutog zakona ne moraju dati razlozi za odbijawe zahteva, odnosno `albe tu`ioca. Odlu~uju}i, u upravnom sporu, po tu`bi tu`ioca protiv drugostepenog re{ewa, Vrhovni sud Srbije je na{ao da je osporeno re{ewe pravilno i zasnovano na zakonu, te da saglasno odredbi ~lana 43. stav 5. zakona, budu}i da je osporeno re{ewe doneto na osnovu ta~ke 6. stav 1. ~lana 43.
866

Zakona, tu`eni organ nije morao da navede razloge kojima se rukovodio prilikom odlu~ivawa. Osporavaju}i, zahtevom za vanredno preispitivawe, presudu Vrhovnog suda Srbije tu`ilac je, izme|u ostalog, naveo da je prilikom odlu~ivawa po wegovom zahtevu za izdavawe putne isprave, tj. prilikom re{avawa po podnetim pravnim sredstvima povre|en zakon na wegovu {tetu, kao i prava data Ustavom. Posebno je istakao da ovla{}ewe nadle`nih organa, kada re{avaju po zahtevu stranke, da odluku mogu zasnovati na slobodnoj oceni dokaza ne podrazumeva osloba|awe od obaveze tih organa da doka`u postojawe razloga na osnovu kojih je doneta odluka. Predlo`io je da Savezni sud zahtev uva`i, a osporene odluke poni{ti. Izja{wavaju}i se na navode zahteva tu`eni organ je, u odgovoru, naveo da osporenim re{ewem nije povre|en zakon na {tetu tu`ioca, {to je u svojoj odluci utvrdio i Vrhovni sud Srbije, te je predlo`io da Savezni sud zahtev za vanredno preispitivawe odbije kao neosnovan. Postupaju}i, u prethodnom postupku, po podnetom zahtevu tu`ioca, Savezni sud je saglasno odredbi ~lana 48. stav 2. Zakona o upravnim sporovima podneti zahtev dostavio na odgovor tu`enom organu, te je na osnovu odredbe stava 3. ~lana 48. istog zakona zatra`io dostavu svih spisa predmeta ove upravne stvari. Razmatraju}i navode zahteva, te razloge osporenih odluka, a u odsustvu kompletnih spisa predmeta ove upravne stvari, koji ni na ponovno tra`ewe Suda nisu dostavqeni, Savezni sud nalazi da se ne mo`e sa sigurno{}u oceniti zakonitost osporenog re{ewa sa stanovi{ta da li u konkretnom slu~aju na strani tu`ioca stoje smetwe propisane ~lanom 43. stav 1. ta~ka 6. Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ koje predstavqaju razlog za odbijawe zahteva tu`ioca za izdavawe putne isprave. Ovo zbog toga {to se iz tako dostavqenih spisa i osporenih odluka ne mo`e zakqu~iti koje su to smetwe. Navode tu`enog organa u vezi podno{ewa krivi~ne prijave, ovaj sud je imao u vidu, pa nalazi da bi ovi mogli biti razlog za odbijawe zahteva tu`ioca jedino u slu~aju da su ispuweni svi uslovi propisani ~lanom 43. stav 1. ta~ka 1. zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ, me|utim, o ovome se tu`eni organ nije posebno izja{wavao, pa se i ne mo`e oceniti da je i ovo bio razlog za odbijawe zahteva tu`ioca. Sledstveno napred iznetom, a na osnovu ~l. 20. i 50. Zakona o upravnim sporovima, odlu~eno je kao u izreci. Tri mjeseca po dono{ewu ove presude Gradski sekretarijat za unutra{we poslove Beograda izdao mi je paso{.

867

[ESTI DIO PRIMJER MORALNOG SUNOVRATA NAU^NIKA IZ INSTITUTA ZA UPOREDNO PRAVO U BEOGRADU
Jedanaestog jula 1988. godine podnio sam Institutu za uporedno pravo u Beogradu, Terazije 41, prijavu na konkurs za 1 nau~nog saradnika, objavqen u dnevnom listu Politika od 29. juna 1988. godine. Prijavqujem se na va{ ponovqeni konkurs za izbor jednog nau~nog saradnika sa punim radnim vremenom. Zavr{io sam Pravni fakultet u Sarajevu, a magistrirao i doktorirao na Pravnom fakultetu u Beogradu na Ustavnopravno-politi~kom smeru. Slu`im se engleskim i ruskim jezikom. Imam ukupno 7 godina 1 mesec i 26 dana radnog sta`a nakon diplomirawa, a od toga 4 godine i dva meseca nakon odbrane doktorske disertacije. Prijavi na konkurs prila`em: 1. Ovjereni duplikat Diplome Pravnog fakulteta u Beogradu o ste~enom doktoratu nauka, 2. Biografske podatke, 3. Uvjerewe Centra za strane jezike Radni~kog univerziteta \uro \akovi} iz Sarajeva o zavr{enom IV (konverzacionom) stepenu engleskog jezika, 4. Bibliografiju nau~nih, stru~nih i publicisti~kih radova, 5. Objavqene kwige: Vrijeme preispitivawa, Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma, Marksisti~ki koncept naoru`anog naroda, Sumrak iluzija, Demokratija i dogma, Pravo na istinu, Suo~avawa sa samoupravqawem. (Zakqu~no sa rednim brojem 5. Prilo`eno ukupno 7 kwiga) Nau~no ve}e Instituta za uporedno pravo formiralo je Konkursnu komisiju u sastavu: prof. dr Vida ^ok, nau~ni savetnik, dr Zoran Radovi}, vi{i nau~ni saradnik, dr Lidija Basta, vi{i nau~ni saradnik, koja je 18. avgusta 1988. podnela izvje{taj o svom radu: Odlukom Nau~nog ve}a Instituta za uporedno pravo do 9. maja 1988. godine odre|eni smo za ~lanove Konkursne komisije za izbor jednog nau~nog saradnika sa punim radnim vremenom za oblast javnog prava (ustavno i upravno pravo) i u tom svojstvu podnosimo slede}i izve{taj: Na ponovqeni konkurs, objavqen u dnevnom listu Politika od 29. juna 1988. godine javio se samo jedan kandidat, dr Vojislav [e{eq iz Beograda. Pravovremeno podnetoj prijavi na konkurs prilo`io je:
868

 overeni duplikat Diplome Pravnog fakulteta u Beogradu o ste~enom doktoratu nauka, biografske podatke, Uverewe Centra za strane jezike RU \uro \akovi} iz Sarajeva (datirano sa 27. januarom 1977. godine) o zavr{enom IV (konverzacionom) stepenu kursa iz engleskog jezika, bibliografiju nau~nih, stru~nih i publicisti~kih radova, objavqene kwige: Marksisti~ki koncept naoru`anog naroda, Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma, Vrijeme preispitivawa, Sumrak iluzija, Demokratija i dogma, Pravo na istinu i Suo~avawa sa samoupravqawem. I Biografski podaci. Dr Vojislav [e{eq ro|en 11. oktobra 1954. godine u Sarajevu, gde je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju. Studij prava zavr{io je za dve godine i osam meseci, te diplomirao na Pravnom fakultetu u Sarajevu, 28. maja 1976. godine. U toku studija bio je demonstrator na predmetu Ustavno pravo i prodekan za studentska pitawa. U {kolskoj 1976/77. godini upisao se na Ustavnopravno-politi~ki smer posle diplomskih studija na Pravnom fakultetu u Beogradu, a 19. juna 1978. godine odbranio magistarski rad na temu Pojam naoru`anog naroda u djelima klasika marksizma. Na istom fakultetu odbranio je 26. novembra 1979. godine doktorsku disertaciju na temu Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma i time stekao nau~ni stepen doktora dru{tvenopoliti~kih nauka. Od 25. oktobra 1976. godine dr Vojislav [e{eq radio je kao asistent na predmetu Teorija o ratu na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu. Nakon odbrawene doktorske disertacije izabran je za docenta na predmetu Me|unarodni odnosi na Odsjeku za politi~ke nauke i Odsjeku za `urnalistiku istog fakulteta. Po~etkom 1982. godine preme{ten je u fakultetski Institut za dru{tvena istra`ivawa u zvawu nau~nog saradnika. Nakon {to je 9. jula 1984. godine osu|en zbog krivi~nog dela kontrarevolucionarnog ugro`avawa dru{tvenog ure|ewa dr Vojislavu [e{equ je po pravosna`nosti presude raskinut radni odnos. Iz zatvora je pu{ten 15. marta 1986. godine i od tada nije ponovo zasnivao radni odnos. Ima ukupno sedam godina, jedan mesec i dvadeset {est dana radnog sta`a, a od toga ~etiri godine i dva meseca sa akademskim zvawem doktora nauka. U toku je postupak regulisawa wegovog radnog sta`a za vreme prestanka radnog odnosa, i to u svojstvu samostalnog publiciste. Od juna 1986. godine dr Vojislav [e{eq `ivi u Beogradu i bavi se publicisti~ko-izdava~kom delatno{}u. Dr Vojislav [e{eq je bio ~lan Izdava~kog savjeta lista Ludeks, Ure|iva~kog saveta lista Politikolog i urednik Edicije esejistike Kwi`evne omladine Sarajeva. Do sada je tri puta bio na studijskim boravcima na stranim univerzitetima, i to: 1975. godine, petnaest dana na Univerzitetu u Manhajmu (Savezna Republika Nema~ka),
869

 1978. godine, deset sedmica na Asocijaciji dr`avnih koleya Grin Veli, Mi~igen (Sjediwene Ameri~ke Dr`ave), 1979. godine, deset dana na Univerzitetu u Grajfsvaldu (Nema~ka Demokratska Republika). Uspe{no se slu`i engleskim i ruskim jezikom. Do sada je objavio 150 nau~nih, stru~nih i publicisti~kih radova, od ~ega trinaest kwiga. ^lan je slede}ih strukovnih udru`ewa intelektualaca: Filozofskog dru{tva Srbije, Sociolo{kog dru{tva Srbije, Srpskog PEN centra, Udru`ewa kwi`evnika Srbije, Finskog PEN centra (u svojstvu po~asnog ~lana). II Bibliografija nau~nih, stru~nih i publicisti~kih radova. Iz prilo`ene bibliografije vidi se da je dr Vojislav [e{eq do sada objavio ili samo napisao slede}e nau~ne, stru~ne i publicisti~ke radove: 1. Da li ~ovek ima pravo da `ivi kako ho}e?, Polet br. 20/1973. 2. Radni~ki tribun, Ludeks br. 1/1974. 3. Problemi su ipak rje{ivi, Na{i dani br. 433/1974. 4. Aktuelna idejno-politi~ka situacija na Pravnom fakultetu, referat na I izbornoj konferenciji SSO, oktobar 1974, {apirografisano. 5. Aktuelna pitawa reforme visokog {kolstva, izlagawe na III me|ufakultetskoj konferenciji SK Sarajeva, Bilten GKSK br. 50/1974. 6. Zadaci Saveza komunista u daqem reformisawu visoko{kolskog obrazovawa, referat na tematskoj konferenciji SK Pravnog fakulteta, mart 1975, {apirografisano. 7. Teku}i problemi reforme visokog {kolstva, izlagawe na IV me|ufakultetskoj konferenciji SK Sarajeva, Bilten GKSK br. 62/1975. 8. Pedago{ki standardi na Pravnom fakultetu u Sarajevu, rad u okviru nau~nog projekta Kompleksna istra`ivawa efikasnosti studirawa na visoko{kolskim ustanovama BiH Pedago{ki standardi nastavni rad, Rezultati empirijskog istra`ivawa, Univerzitet u Sarajevu 1976. 9. Ujediwewe nacije i proces dekolonizacije u savremenom svijetu, Lica br. 3/1976. 10. Istorijska uloga Josipa Broza Tita u organizovawu, pokretawu i vo|ewu Narodnooslobodila~kog rata i socijalisti~ke revolucije u Jugoslaviji, Marksisti~ke sveske br. 1-4/1977. 11. O su{tini i odnosu nauke i filozofije, saop{tewe na Me|unarodnom nau~nom skupu Ciqevi i metode nauke razvoj filozofskih i dru{tvenih nauka u SR Wema~koj i SFR Jugoslaviji, Sarajevo 1977, Univerzitet u Sarajevu 1980. 12. Neka osnovna pitawa reformisawa pravni~kog obrazovawa, saop{tewe na III kongresu pravnika Jugoslavije, Arhiv za pravne i dru{tvene nauke br. 2-4/1977.; Advokatura br. 1/1978.
870

13. Delegatski sistem u djelima klasika marksizma, seminarski rad odbrawen januara 1987. godine na Ustavnopravno-politi~kom smeru poslediplomskih studija Pravnog fakulteta u Beogradu. 14. Koncept diktature proleterijata u djelima klasika marksizma, rad nagra|en na Prvomajskom konkursu Pravnog fakulteta, Beograd 1977. 15. Kriti~ki osvrt na savremenu jugoslovensku istoriografiju, izlagawe na Okruglom stolu povodom kwige Nedima [arca Uspostavqawe {estojanuarskog re`ima, Centar za politi~ke studije Fakulteta politi~kih nauka i Redakcija ~asopisa Marksisti~ke sveske, Sarajevo, jun 1977. 16. Politi~ki profesionalizam kao faktor formalizacije rada omladinske organizacije, izlagawe na Okruglom stolu Udru`ewa za politi~ke nauke BiH, Sarajevo, novembra 1977. 17. Pojam naoru`anog naroda u djelima klasika marksizma, magistarski rad odbrawen na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 19. juna 1978. 18. O smislu podru{tvqavawa op{tenarodne odbrane u politi~kom sistemu samoupravnog socijalizma, referat na III kongresu politikologa Jugoslavije, Tre}i program Radio Beograda br. II/1978. 19. Oktobarska revolucija, Obele`ja br. 6/1978. 20. Samoupravni pluralizam kao negacija politi~kog pluralizma, referat na savjetovawu Demokratski pluralizam samoupravnih interesa i uloga subjektivnog faktora, Sarajevo 1978, Lica br. 2/1978. 21. Klasna su{tina samoupravne demokratije, Na{i dani br. 578579/1978. 22. Zadaci subjektivnih snaga dru{tva u daqoj izgradwi na{eg politi~kog sistema, Na{i dani br. 581/1978. 23. Vje~iti plamen avnojski, Na{i dani br. 618/1978. 24. Armija proleterijata, Na{i dani br. 622/1978. 25. Istoriografija ili istorijska nauka, Na{i dani br. 622/1978. 26. Etika i pravo, izlagawe na Okruglom stolu O etici i pravu, Skopqe 1977, Arhiv za pravne i dru{tvene nauke br. 2/1978. 27. Qudsko pravo, prikaz kwige Aleksandra Pele{a Rasna diskriminacija i me|unarodno pravo, Odjek br. 19/1978. 28. Ideologija i istina, osvrt na kwigu Nenada Kecmanovi}a Ideologija i istina, Marksisti~ke sveske br. 1/1978. 29. Nekoliko kriti~kih opaski, izlagawe na Okruglom stolu o Osnovnim tezama za pripremu XI kongresa SKJ i VII kongresa SK BiH, Marksisti~ki studijski centar CK SK BiH, Sarajevo, juna 1978. 30. Politi~ki ciqevi i dru{tvene mogu}nosti aktuelne reforme visokog {kolstva s posebnim aspektom na probleme reformisawa pravni~kog obrazovawa, uvodno izlagawe na interfakultetskom savjetovawu studenata pravnih fakulteta Jugoslavije, Trebevi}, 26. marta 1978.
871

31. Teorijski problemi koncepta podru{tvqavawa op{tenarodne odbrane, izlagawe na seminaru za prosvjetne radnike, Dubrovnik, januara 1979. 32. Marksisti~ka misao o vojnom organizovawu i koncepcija op{tenarodne odbrane, referat na Seminaru za sredwo{kolske nastavnike ONO, Trebiwe, januara 1979. 33. Op{tenarodna odbrana kao specifi~ni oblik primjene marksisti~ke teorije o naoru`anom narodu u samopravnom socijalisti~kom dru{tvu, Putevi i dostignu}a br. 1-2/1979. i 3/1979. 34. Klasici marksizma lewinizma o diktaturi proleterijata i demokratiji, Opredjeqewa br. 1/1979. 35. Ravnopravnost, bratstvo, jedinstvo i zajedni{tvo naroda i narodnosti i op{tenarodna odbrana, referat na Simpozijumu o samoupravnoj afirmaciji narodnosti, Pri{tina 1979. 36. Uporedna analiza vrednovawa i nagra|ivawa nau~nog rada na fakultetima dru{tvenih nauka Sarajevskog univerziteta, Advokatura br. 1-2/1979. 37. Op{tenarodna odbrana u samoupravnom socijalisti~kom dru{tvu, Ideje br. 2/1979. 38. Engelsova teorija sile u Anti-Diringu, referat na nau~nom skupu Anti-Diring danas, Nik{i} 1979, emitovano preko Tre}eg programa Radio Sarajeva 20. septembra 1979. 39. Perspektive nasiqa kao sredstva revolucionarnog prevrata u savremenom svijetu, izlagawe u generalnoj debati na nau~nom skupu Anti-Diring danas, Nik{i} 1979. 40. O konceptu naoru`anog naroda u marksisti~koj politi~koj teoriji, Pregled br. 11-12/1979. 41. Eliminisati karijerizam, Na{i dani br. 625/1979. 42. Revolucionarna teorijska misao Edvarda Kardeqa, Na{i dani br. 628/1979. 43. Prednosti kolektivnog rada, Na{i dani br. 640/1979. 44. O pisanoj diskusiji, Odjek br. 10/1979. 45. Studija zna~ajnih vrijednosti, prikaz kwige Du{ana Milidragovi}a Oblici neposredne demokratije, Odjek br. 8/1979. 46. Doprinos teoriji, osvrt na kwigu Zdravka Crebe Marks i Kelzen, Odjek, br. 18/1979. 47. Duboka teorijska analiza, osvrt na kwigu Nedima [arca Uspostavqawe {estojanuarskog re`ima 1929. godine, Lica br. 6-7/1979. 48. Pledoaje za preispitivawe marksisti~ke kritike politi~kih oblika gra|anske autokratije, ekspoze pred Komisijom za odbranu doktorske disertacije na Pravnom fakultetu u Beogradu, novembar 1979. 49. Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma, doktorska disertacija odbrawena na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 26. novembra 1979. 50. O odnosu filozofije i proleterijata, osvrt na kwigu Bo`idara Sekuli}a Filozofija i proletarijat u djelu Karla Marksa, Odjek br. 23/1980.
872

51. Neke osnovne metodolo{ke postavke marksisti~ko-lewinisti~ke teorije o ratu, Obele`ja br. 1/1981. 52. Socijalizam i rat, Marksisti~ka misao br. 6/1981. 53. Socijalisti~ko samoupravqawe i borba protiv tehnokratizma, emitovano preko Tre}eg programa Radio Sarajeva 15. i 22. avgusta 1981. 54. Su{tinske karakteristike op{tenarodne odbrane, Na{i dani br. 713/1981. 55. Pokreta~ka snaga svijesti, izlagawe na Okruglom stolu Odgovornost u socijalisti~kom samoupravnom dru{tvu, Odjek br. 5/1981. 56. Kolakovski i marksizam, Odjek br. 9/1981. 57. Moderan pristup, osvrt na kwigu Ivana Cvitkovi}a Marksisti~ka misao i religija, Odjek br. 8/1981. 58. Rad i samootu|ewe, osvrt na kwigu Yeme Sokolovi}a Rad i samootu|ewe, Sociologija br. 1-2/1981. 59. Svojevrsni dijalog s marksizmom, osvrt na kwigu Bore Gojkovi}a Dvosmisleni Maurice Marleau-Ponty,,Obele`ja br. 3/1981. 60. Shvatawe dvosmislenosti, Kwi`evna re~ br. 169/1981. 61. Lewinovo shvatawe nacionalnog pitawa, Obele`ja br. 1/1982. 63. Univerzalne teorije i wihovi sqedbenici, Kwi`evna re~ od 25. oktobra 1981. 64. Prakti~ne reperkusije jedne kritike, Duga od 21. novembra 1981. 65. Osvetni~ki pohod sqedbenika univerzalne teorije, Kwi`evna re~ od 25. novembra 1981. 66. Za{to sam iskqu~en iz Saveza komunista? Kwi`evna re~ od 25. decembra 1981. 67. Replika jednom polemi~kom fenomenu, Danas br. 6/1982. 68. O sarajevskoj kulturnoj razglednici, Duga od avgusta 1982. 69. U cara Trajana kozje u{i, Danas od avgusta 1982. 70. Jo{ jedno hvatawe na djelu, Nin od septembra 1982. 71. Istorijska nauka, izgleda, sve trpi, Kwi`evna re~ od 25. januara 1982. 72. Pozadina jedne teorijske studije, Gledi{ta br. 910/1981. 73. Autorizovano izlagawe na Okruglom stolu Federalizam, autonomija i samoupravqawe, Narodna biblioteka Srbije i Marksisti~ki centar CK SK Srbije, Beograd, 17. juna 1982. 74. Kriza vaspitno-obrazovnog sistema i wene reperkusije na dru{eveni polo`aj omladine, rad prihva}en od strane redakcije Vidika. Publikovawe je sprije~eno hap{ewem autora. 75. Intelektualni aran`man u konkretnom vremenu i prostoru, rad prihva}en od strane redakcije Nove revije. Publikovawe je sprije~eno hap{ewem autora. 76. Anarhizam i marksizam, osvrt na kwigu Lasla Sekeqa O anarhizmu, Kwi`evne novine br. 662. od 13. januara 1983.
873

77. Dominacija osredwosti kao antipod demokratije, osvrt na kwigu Koste ^avo{kog Mogu}nosti slobode u demokratiji, Kwi`evna re~ od 25. septembra 1983. 78. Politika kao granica umjetnosti, Kwi`evne novine od 21. marta 1983. 79. Roman kao oblik dru{tvene kritike, Delo br. 6/1982. 80. Autorizovano izlagawe na nau~nom skupu Marks i savremenost, Institut za me|unarodni radni~ki pokret u Beogradu, Novi Sad, 8, 9. i 10. decembar 1983. 81. Relevantnost marksove misli za savremenu dru{tvenu teoriju i praksu, referat podnesen na nau~nom skupu Sociologija u samoupravnom socijalisti~kom dru{tvu, Sociolo{ko dru{tvo Bosne i Hercegovine, Kiseqak 22. i 23. decembra 1983. 82. O teorijskoj zasnovanosti diferencirawa marksisti~kog i gra|anskog pristupa problematici za{tite ~ovjekove sredine, referat podnesen na nau~nom skupu Ekolo{ki problemi savremenog dru{tva, Institut za dru{tvena istra`ivawa Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, Br~ko i Grada~ac, 19. i 20. aprila 1983. 83. Ideolo{ki orijentiri i politi~ki interesi birokratije kao stimulatori dezintegrazionih procesa u jugoslovenskom dru{tvu, referat podnesen Sociolo{kim susretima 83 na temu Integracioni i dezintegracioni procesi u jugoslovenskom dru{tvu, Portoro`, 9, 10, 11. i 12. novembar 1983. 84. Intelektualno reagovawe na politi~ku represiju, izlagawe na nau~nom skupu Nauka i politi~ka justicija, Filozofsko i Sociolo{ko dru{tvo Srbije, Beograd, 17. novembra 1983. 85. Ideolo{ki i politi~ki monopolizam kao duhovni teror u na{em vremenu i prostoru, referat podnesen na Filozofskim susretima Duhovna situacija na{eg vremena, Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta, Beograd, 7. i 8. decembra 1983. 86. Kriza marksizma kao {ansa za novi preporod socijalizma, kra}a verzija pod naslovom Protivrje~nosti savremenog socijalizma determinanta ili posqedica krize marksizma podnesena kao referat na VIII nau~nom skupu Marks i socijalizam protivrje~ja i perspektive Tribine Marks i savremenost, Institut za me|unarodni radni~ki pokret u Beogradu, Novi Sad, 8, 9. i 10. decembar 1983. 87. Aktuelni smisao Marksove filozofije slobode, referat podnesen na nau~nom skupu Marks i na{e vreme, Filozofsko dru{tvo Srbije, Beograd, 29. i 30. januara 1983. 88. Aktuelne refleksije Marksovih teza o slobodi {tampe, referat na nau~nom skupu Marksova misao i na{e vrijeme, Hrvatsko filozofsko dru{tvo, Zagreb, 2, 3. i 4. juna 1983. 89. Socijalne i tehni~ko-tehnolo{ke determinante prostornog situirawa qudskih zajednica, autorski prilog nau~noistra`iva~kom projektu Grad u samoupravnom socijalisti~kom dru{tvu, Institut za dru{tvena istra`ivawa Fakulteta politi~kih nauka, Sarajevo, novembra 1983.
874

90. Teorija me|unarodnih politi~kih odnosa, nedovr{ena skripta za predmet Me|unarodni odnosi, Sarajevo, 1982. 91. Pojam naoru`anog naroda u djelima klasika marksizma, studija prihva}ena za {tampu od strane Marksisti~kog centra CK SK Sarajeva. Pozitivne recenzije napisali general-pukovnik Du{an Dozet i general-major Ivica Mili~evi}. Do objavqivawa nije do{lo zbog autorovog iskqu~ewa iz Saveza komunista. 92. Dru{tvenopoliti~ke teme, studija uvr{}ena u izdava~ki plan Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu i dotirana od strane SIZ nauke BiH, do objavqivawa nije do{lo samovoqom dekana Fakulteta prof. dr Vladimira \uro Degana. Pozitivne recenzije napisali doc. dr Momir Zekovi} i doc. dr Jasna Juri~i}. 93. Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma, skra}ena verzija doktorske disertacije uvr{}ena u izdava~ki plan Kulturnog centra iz Gorweg Milanovca. Pozitivne recenzije napisali prof. dr Olga Kozomara i prof. dr Bo`idar Gajo Sekuli}. Do objavqivawa nije do{lo zbog hap{ewa autora. 94. Dru{tvene potrebe za visokoobrazovanim kadrovima politikolo{ke i sociolo{ke struke u Socijalisti~koj Republici Bosni i Hercegovini, idejna skica nau~noistra`iva~kog projekta, Institut za dru{tvena istra`ivawa Fakulteta politi~kih nauka, Sarajevo, 10. juna 1983. 95. Aparatura za empirijsko istra`ivawe za nau~noistra`iva~ki projekat Dru{tvene potrebe..., Sarajevo 1983. 96. Dru{tvene potrebe za visokoobrazovnim kadrovima politikolo{ke i sociolo{ke struke u Socijalisti~koj Republici Bosni i Hercegovini, nedovr{ena studija, ura|eno 282 kuc. strane, Sarajevo 1983. 97. Marksisti~ki koncept naoru`anog naroda, Kwi`evne novine, Beograd 1982, Recezent: Prof. dr Nenad Kecmanovi} i prof. dr Milan Gakovi}. 98. Kriti~ka analiza determinisanosti bur`oaske vojne organizacije oblikom politi~kog sistema, idejna skica nau~noistra`iva~kog projekta, Institut za dru{tvena istra`ivawa FPN, Sarajevo 1983. 99. Marksizam i savremena gra|anska politi~ka teorija, idejna skica nau~noistra`iva~kog projekta, Institut za dru{tvena istra`ivawa FPN, Sarajevo 1983. 100. Herbert Markuze na razme|i marksizma i novog kriti~kog mi{qewa, skica tematskog odjeqka nau~noistra`iva~kog projekta Savremena filozofija rukovodioca prof. dr Miladina @ivoti}a, Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta, Beograd 1983. 101. Teorijski aspekt istorijske i dru{tvene me|uzavisnosti oblika politi~kog sistema i vojne organizacije, idejna skica nau~noistra`iva~kog projekta, Institut za dru{tvena istra`ivawa FPN, Sarajevo, 15. juna 1982. 102. Osnove dugoro~nog razvoja politikolo{ko-pravnih i filozofsko-sociolo{kih naroda, idejna skica dionice makroprojekta Osnove dugoro~nog razvoja nau~noistra`iva~ke djelatnosti u SFRJ, Institut za dru{tvena istra`ivawa FPN, Sarajevo, novembra 1982.
875

103. Kriti~ka analiza determisanosti bur`oaske vojne organizacije oblikom politi~kog sistema, idejna skica nau~noistra`iva~kog projekta, Institut za dru{tvena istra`ivawa FPN, Sarajevo 1983. 104. Marksova misao i na{e vrijeme, idejna skica nau~noistra`iva~kog projekta, Institut za dru{tvena istra`ivawa FPN, Sarajevo 1983. 105. Mogu}nosti i perspektive marksisti~ke teorije me|unarodnih odnosa, idejna skica nau~noistra`iva~kog projekta, Institut za dru{tvena istra`ivawa FPN, Sarajevo 1983. 106. Osnove dugoro~nog razvoja na{ih politikolo{ko-pravnih i filozofsko-sociolo{kih nauka s obzirom na savremene svjetske tendencije, idejna skica nau~noistra`iva~kog projekta, Institut za dru{tvena istra`ivawa FPN, Sarajevo 1983. 107. Nau~na zasnovanost i metodolo{ki postulati marksisti~ke teorije me|unarodnih odnosa, idejna skica nau~noistra`iva~kog projekta, Institut za dru{tvena istra`ivawa FPN, Sarajevo 1983. 108. Politi~ke mogu}nosti i istorijske perspektive pacifisti~kih pokreta u Evropi, idejna skica Nau~nog simpozijuma, Institut za dru{tvena istra`ivawa FPN, Sarajevo 1983. 109. Ekolo{ki problem u ravni civilizacijske krize ~ovje~anstva, autorski prilog nau~noistra`iva~kom projektu Grad u samoupravnom socijalisti~kom dru{tvu, Institut za dru{tvena istra`ivawa FPN, Sarajevo, mart 1984. 110. Esej o socijalizmu i intelektualcima, Savremenik br. 3-4/1984. 111. Od marsizma ka novom kriti~kom mi{qewu, saop{tewe prijavqeno za nau~ni skup Teorija socijalizma utopija i stvarnost, Sociolo{ko dru{tvo Hrvatske, Zagreb, 18. i 19. maja 1984. Do podno{ewa nije do{lo zbog hap{ewa autora. 112. Ideolo{ka i politi~ka dimenzija kriti~kog sagledavawa raskoraka teorijskih na~ela i empirijskih pokazateqa u praksi savremenih socijalisti~kih dru{tava, rad prihva}en za objavqivawe od strane redakcije ^asopisa Revija za sociologiju. Do objavqivawa nije do{lo zbog hap{ewa autora. 113. Mogu}nosti i smisao etike kritike dru{tvene realnosti, saop{tewe na nau~nom skupu Etika i istorija, Filozofsko dru{tvo Srbije, Beograd, 20. 21. aprila 1984. 114. [ta da se radi, Na{a re~, London 1985. 115. O mogu}nosti filozofskog osmi{qavawa perspektiva dru{tvenog razvoja, referat podnesen na saveznom filozofskom simpozijumu Filozofija, znanost i dru{tvo, Savez filozofskih dru{tava Jugoslavije, Zagreb, 23. i 24. maja 1986. 116. Moralni smisao savremenog filozofskog anga`mana, referat podnesen na nau~nom skupu Filozofija i moral Filozofsko dru{tvo Srbije, Beograd, 18. i 19. novembra 1986. 117. Simptomi termidora, osvrt na kwigu Mirjane Oklobyije Revo lucija izme|u slobode i diktature, Kwi`evna re~ br. 282/283 od jula 1986.
876

118. Osmi{qavawe filozofije levog radikalizma, Osvrt na kwigu Agna{ Heler Filozofija levog radikalizma, Kwi`evna re~ br. 278 od 10. maja 1986. 119. Razvojne tendencije zapadnog marksizma, osvrt na kwigu Peri Andersona Razmatrawa o zapadnom marksizmu, Kwi`evna re~ br. 286. od 10. oktobra 1986. 120. Autorizovano izlagawe na promociji kwige @arka Gavrilovi}a Na braniku vere i nacije, Tribina Srpske patrijar{ije, Beograd, 1986. 121. Autorizovano izlagawe na promociji kwige Dinka Davidova Ogre{ewa, Tribina Srpske patrijar{ije, Beograd, 1986. 122. Problem racionalnosti na nivoima teleolo{kog samoodre|ivawa marksisti~ke teorije, idejna skica autorskog priloga nau~noistra`iva~kom projektu Problem racionalnosti u savremenoj filozofiji i dru{tvenoj teoriji rukovodioca prof. dr Qubomira Tadi}a, Centar za filozofiju i dru{tvenu teoriju Instituta dru{tvenih nauka, Beograd, 8. juna 1986. 123. Perspektive prevazila`ewa eksploatacije u uslovima nove tehnolo{ke revolucije, idejna skica autorskog priloga nau~noistra`iva~kom projektu Mogu}nosti humanizacije rada i demokratije u uslovima savremenog tehnolo{kog razvoja rukovodioca prof. dr Mihaila Markovi}a, CFDT IDN, Beograd, 8. jun 1986. 124. Problem primjene sile kao sredstva revolucionarnog prevrata i vojno pitawe u marksisti~koj teoriji, idejna skica autorskog priloga nau~noistra`iva~kom projektu Socijalna filozofija i dru{tvena teorija rukovodioca dr Dragoquba Mi}unovi}a, CFDT IDN, Beograd, 8. juna 1986. 125. Analiza marksisti~ke kritike politi~kih oblika gra|anske autokratije s aspekta prakti~nih iskustava realizovanih diktatura proletarijata, idejna skica nau~noistra`iva~kog projekta Komparativno prou~avawe socijalizma, evrosocijalizma i evrokomunizma rukovodioca prof. dr Zagorke Golubovi}, CFDT IDN, Beograd, 8. juna 1986. 126. Uzroci kriznog stawa savremenog jugoslovenskog dru{tva i mogu}i pravci wegovog prevazila`ewa s posebnim osvrtom na teoriju i praksu nacionalnog pitawa, idejna skica autorskog priloga nau~noistra`iva~kom projektu Glavne tendencije dru{tvenih promena i mogu}nosti razvoja jugoslovenskog dru{tva rukovodioca prof. dr Svetozara Stojanovi}a, CFDT IDN, Beograd, 8. juna 1986. 127. Istorijski domet i aktuelni sadr`aj i smisao emancipatorskog potencijala markisti~ke teorije, idejna skica autorskog priloga nau~noistra`iva~kom projektu Problem emancipacije u savremenoj filozofiji rukovodioca prof. dr Miladina @ivoti}a, CFDT IDN, Beograd, 8. juna 1986. 128. Politi~ka misao Slobodana Jovanovi}a u svjetlosti moderne kriti~ke teorije, idejna skica autorskog priloga nau~noistra`iva~kom projektu Istorija liberalizma u Srbiji rukovodioca dr Vojislava Ko{tunice, CFDT IDN, Beograd, 8. juna 1986.
877

129. Istorijski korijeni i politi~ki motivi savremene institucionalizacije jugoslovenskog dru{tva sa aspekta autorefleksije sistema, idejna skica autorskog priloga nau~noistra`iva~kom projektu Institucije jugoslovenskog dru{tva. Dr`ava i samoupravqawe rukovodioca dr Lasla Sekeqa, CFDT IDN, Beograd, 8. juna 1986. 130. Poku{aj kriti~ke analize jedne savremene koncepcije socijalisti~kog dru{tva, saop{tewe na nau~nom savetovawu Dru{tvena struktura socijalizma, Sociolo{ko dru{tvo Hrvatske, Zagreb, 19. i 20. marta 1987. 131. Problem racionalnosti u marksisti~koj teoriji na nivoima wenog teleolo{kog samoodre|ivawa, saop{tewe na nau~nom skupu Problem racionalnosti u savremenoj filozofiji. Tradicionalna i savremena epistemologija, Filozofsko dru{tvo Srbije, Beograd, 25, 26. i 27. septembra 1987. 132. Verbalni delikt kao neizbje`ni produkt totalitarnog dru{tva, izlagawe na tribini Udru`ewa kwi`evnika Srbije Verbalni delikt, Beograd, 30. juna 1987. 133. Prvo otvoreno pismo gospodinu Hamdiji Pozdercu, ~lanu Predsjedni{tva SFRJ, Katedra br. 12/1987. 134. Tre}e otvoreno pismo gospodinu Hamdiji Pozdercu, ~lanu Predsjedni{tva SFRJ, Iskra od 15. oktobra 1987. 135. Ustav i ustavne promene, izlagawe na istoimenoj tribini Udru`ewa kwi`evnika Srbije, Beograd, 22. februara 1988. 136. Od kozmeti~kih ka optimalnim ustavnim promjenama, izlagawe na tribini Ustavne promene i mogu}nosti demokratizacije jugoslovenskog dru{tva, Filozofsko dru{tvo Srbije, Beograd, 2. marta 1988. 137. Hajka na jeretika, SIV[, Beograd 1986, recenzenti: akademik prof. dr Qubomir Tadi}, dr Kosta ^avo{ki i Vuk Dra{kovi}. 138. Vrijeme preispitivawa, SIV[, Beograd 1986, recenzenti: dr Vojislav Ko{tunica i Miodrag Skuli}. 139. Sumrak iluzija, SIV[, Beograd 1986, recenzenti: dr Kosta ^avo{ki, dr Vojislav Ko{tunica i dr @arko Gavrilovi}. 140. Veleizdajni~ki proces, SIV[, Beograd 1986, recenzenti: Ilija Moqkovi} i Lazar Stojanovi}. 141. Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma, SIV[, Beograd 1987, recenzenti: dr Milo{ Arsenijevi}, mr Oleg Golubovi} i Zoran Avramovi}. 142. Marksisti~ki koncept naoru`anog naroda, SIV[, Beograd, 1987, recenzent: pukovnik Radisav Filipovi}. 143. Demokratija i dogma, SIV[, Beograd 1987, recenzenti: dr Kosta ^avo{ki i dr Ivan Jankovi}. 144. Kwige za loma~u, SIV[, Beograd 1988, recenzenti: Sr|a Popovi} i @ivorad Stojkovi}. 145. Prvo otvoreno pismo gospodinu Stanetu Dolancu, ~lanu Predjedni{tva SFRJ, Tribina, maj 1988.
878

146. Dru{tvene mogu}nosti realizacije qudskih sloboda i prava, izlagawe na nau~nom skupu Aktuelni problemi ustava i ustavnih promena, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 17. i 18. marta 1988. 147. Drugo otvoreno pismo gospodinu Stanetu Dolancu, ~lanu predsjedni{tva SFRJ, Iskra, 1. juna 1988. 148. Dru{tvene mogu}nosti i misaone perspektive jugoslovenske filozofije, referat podnesen Prvom kongresu filozofa, Herceg Novi, 5-7. maja 1988. 149. Pravo na istinu, SIV[, Beograd 1988. Recenzenti: Miodrag Mili}, Pavlu{ko Im{irevi} i Dragomir Oluji}. 150. Suo~avawa sa samoupravqawem, SIV[, Beograd 1988, recenzenti: Borislav Mihajlovi} Mihiz i Vuk Dra{kovi}. III. Kratak prikaz i ocena najzna~ajnijih nau~nih radova: 1. Marksisti~ki koncept naoru`anog naroda (samostalno izdawe autora, Beograd 1987, str. 244) Kwiga je drugo, dopuweno izdawe objavqene magistarske teze (upor. Bibliografiju radova, red. br. 17). Podeqena je u tri dela i Zakqu~ak. Ne sadr`i bibliografiju kori{}ene literature. Rad se bavi razmatrawem stavova Marksa, Engelsa i Lewina o pojmu i su{tini naoru`anog naroda kao tipa klasne vojne organizacije proletarijata, pri ~emu je dat i prikaz shvatawa drugih marksisti~kih teoreti~ara do oktobarske revolucije. Studija se zavr{ava analizom ovog problema s obzirom na teoriju i praksu naoru`anog naroda u periodu ostvarivawa socijalisti~kih revolucija u vreme i nakon Drugog svetskog rata. 1.1. Prvi deo kwige, Op{ta razmatrawa (str. 3-76), sadr`i Uvodnu raspravu i Istorijski razvoj vojnog oblika organizovawa. U prvoj od ove dve mawe tematske celine autor izla`e osnovna metodsko-konceptualna polazi{ta svoga istra`ivawa, zadr`avaju}i se posebno na pitawima politi~ke su{tine vojne sile i pojma vojne organizacije, prethodnom pojmu naoru`anog naroda i marksisti~kom odre|ewu vojne nauke, odnosno osnovnim karakteristikama marksisti~ke teorije o ratu. Istorijski razvoj oblika vojnog organizovawa dat je u kontekstu klasne su{tine vojne organizacije (odlike vojnog organizovawa u epohama razli~itih dru{tveno-ekonomskih formacija), sa posebnim naglaskom na marksisti~ko vi|ewe uloge vojne organizacije u izgradwi bur`oaskog politi~kog re`ima i na teorijskim izvori{tima pojma i shvatawa o naoru`anom narodu u delima predmarksisti~kih teoreti~ara (Bernhorst, fon Klauzevic, @omini). Drugi deo, pojam naoru`anog naroda u djelima klasika marksizma (str. 77-180), predstavqa sredi{ni deo ove studije, unutar kojeg je izdvojeno nekoliko mawih tematskih celina: Pojam naoru`anog naroda u Marksovoj politi~koj teoriji obra|uje istorijski zna~aj Marksovog dela, wegove osnovne stavove o klasnoj borbi i proleterskoj revoluciji, kritiku vojne organizacije bur`oaske dr`ave i dru{tva, sam koncept naoru`anog naroda u svetlu teorije o proleterskoj revoluciji (tzv. op879

{te naoru`awe naroda), vojnu organizaciju proleterske dr`ave i dru{tva, principe vojnog organizovawa Pariske komune i, kona~no, osnovne principe Marksove teorije o naoru`anom narodu. Engelsov prilog Marksovoj teoriji naoru`anog naroda izlo`en je na pitawima odnosa vojne sile i naoru`anog naroda, su{tini milicijskog oblika vojnog organizovawa, principima vojnog organizovawa proletarijata te osnovnim pitawima proleterske revolucije. Lewinova teorija i praksa razmatrana je kao stvarala~ka nadgradwa i primjena Marksovih stavova na pitawima proleterske revolucije, naoru`anom narodu kao subjektu proleterske revolucije i stubu diktature proletarijata, odnosno na prakti~noj primeni ovih stavova u formirawu Crvene armije kao oblika naoru`anog naroda, te kratkom prikazu revolucionarnog prevrata 1917. Shvatawa drugih marksista i wihov doprinos razvoju teorije o naoru`anom narodu prikazana su kroz stavove. A. Bebela i teoreti~ara Druge internacionale, odnosno Franca Meringa i Roze Luksemburg, s jedne, i ruskih marksista Plehanova, Trockog i Frunzea, sa druge strane. Zaokru`uju}i raspravu u Tre}em delu analizom Razvoja teorije i prakse naoru`anog naroda u periodu ostvarivawa socijalisti~kih revolucija (str. 181-230) autor se posebno zadr`ao na primeni marksisti~kog koncepta naoru`anog naroda u jugoslovenskom narodnooslobodila~kom ratu, socijalisti~koj revoluciji i izgradwi samoupravnog socijalizma, da bi zatim ukratko izlo`io Mao Ce Tungov koncept vojnog organizovawa u kineskoj revoluciji, bu|ewe nacionalne svesti kolonijalnih naroda i wihov revolucionarni preobra`aj, procese dekolonizacije i ulogu UN te osnovne karakteristike vojnog organizovawa u vijetnamskom oslobodila~kom ratu, kubanskoj revoluciji, angolanskoj i etiopskoj revoluciji i, na kraju, perspektive svetske revolucije i prakse naoru`anog naroda. Zakqu~ak (str. 231-235), ukratko, bez problematizovawa, rezimira osnovne rezultate istra`ivawa marksisti~kog koncepta naoru`anog naroda kao osnove za novu revolucionarnu doktrinu oru`ane borbe koja podrazumijeva visoko izgra|enu klasnu svijest vojne organizacije, a ubudu}e }e se ostvarivati u tri globalne dru{tvene situacije: u izgradwi armija socijalisti~kih zemaqa (kombinacijom operativne armije i milicije), izgradwi ustani~ke vojne organizacije u oslobodila~kim i revolucionarnim ratovima, te politi~kom aktivno{}u, organizacionim prodorom i ideolo{kom borbom komunisti~kih partija u bur`oaskim vojnim organizacijama. 1.2. Studija Marksisti~ki koncept naoru`anog naroda pisana je lako i jednostavno. Ipak, sti~e se utisak da jednostavnost nije iskqu~ivi rezultat autorovog ume}a jasnog izra`avawa. Ona je u znatnoj meri posledica i onoga {to bi se moglo ozna~iti osnovnim nedostatkom ove kwige ~estog odsustva nau~ne aparature i ve}e akribije i preciznosti u prikazivawu stavova pojedinih autora, izuzev Marksa, Engelsa i Lewina, koji gotovo da uop{te nisu bli`e identifikovani, ni imenom niti delom. Svakako da je to jedan od razloga {to ovome radu nedostaje razra|enije obrazlo`en autorski stav samoga pisca, koji na nedopustivo malom broju stranica izri~e bez ikakve argumentacije sudove o nekim od
880

temeqnih pitawa problema kojim se bavi. (upor. npr. str. 229-230 perspektive svetske revolucije i prakse naoru`anog naroda). Zatim wegovo jasno nameravano distancirawe u odnosu na neka od izlo`enih shvatawa zaustavqa se na krajwe neobaveznim sintagmama, kao {to su: epigoni, pravovjerni marksisti i sl. s druge strane, neki delovi studije pisani su po svim pravilima imanentne kriti~ke analize (naro~ito Drugi deo). Kona~no iz oskudnog broja napomena ({to je sam autor objasnio potrebom skra}ivawa rukopisa ~ije je objavqivawe sam finansirao) o~igledno je da se autor koristio iskqu~ivo prevodima primarne literature. Me|utim, uprkos izre~enim primedbama, ova kwiga predstavqa u granicama teme kojom se bavi rezultat solidnog, korektnog istra`iva~kog anga`mana, pogotovu kada se ima u vidu da wenu osnovu ~ini magistarska teza autora. 2. Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma (samostalno izdawe autora, Beograd, 1987, str. 235) Kwiga je delimi~no izmeweni i dopuweni doktorski rad autora (upor. Bibliografiju radova, red. br. 49) Bavi se interpretativnom analizom marksisti~ke kritike politi~kih oblika gra|anske autokratije militarizma i fa{izma. Podeqena je u pet delova ve}ih tematskih celina. Ne sadr`i bibliografiju kori{}ewa literature. 2.1 U Uvodnim razmatrawima (str. 7-31) autor odre|uje ciq rada i metodolo{ki pristup. Re~ je o poku{aju politikolo{ke sistematizacije kqu~nih marksisti~kih teorijskih iskaza o su{tini bur`oaskog tipa politi~kog sistema i wegovih autokratskih oblika, i skidawu bar dela iluzija, predrasuda i ideologizma u marksisti~kom promi{qawu bur`oaskog politi~kog sistema i wegovih oblika. U tom smislu uvodna razmatrawa sadr`e odre|ivawe pojma militarizma i fa{izma kao oblika bur`oaskih autokratskih politi~kih re`ima, ukazivawe na filozofsko-istorijsko odre|ewe i ekonomsko ishodi{te fa{izma i militarizma, te wihove socijalno-psiholo{ke karakteristike. Ovaj deo se zavr{ava utvr|ivawem militarizma, fa{izma i anahronog despotizma kao trima dominantnim oblicima autokratskog politi~kog re`ima bur`oaske formacije, pri ~emu pod posledwim oblikom autor zapravo podrazumeva ono {to se naj~e{}e ozna~ava kao diktatura, odnosno despotski re`imi, svojstveni nerazvijenim industrijskim zemqama. Drugi deo rada, Teorijska analiza su{tine politi~kog sistema i oblika politi~kog re`ima (str. 33-118), zajedno sa tre}im, ~ini sredi{wi deo ove studije. U wemu autor odre|uje oblike politi~kog re`ima (autokratiju i demokratiju) s obzirom na klasnu su{tinu dr`ave i politi~kog sistema i wihove istorijske pretpostavke i uslove razvoja, da bi ne{to podrobnije prikazao marksisti~ko odre|ewe bur`oaske demokratije kao negacije slobode i kritiku gra|anskog parlamentarizma. Re~ je, dakle, prevashodno o interpretativnoj, a ne kriti~koj analizi. Prelaze}i na Osnovne konture koncepcije diktature proletarijata i proleterske demokratije, autor skicira Marksovo teorijsko odre|ewe istorijske su{tine revolucionarnog prevrata, nastavqa pitawem institucionalizacije revolucionarnih tekovina (izme|u ostalog, pro881

blem ideologijskog utemeqewa komunisti~kog odre|ewa socijalisti~kog ustava kao samoodre|ewa radni~ke klase i u tom svetlu stav o slobodama i pravima kao rezultatu oslobodila~ke i progresivne uloge proletarijata), osvrtom na marksisti~ko u~ewe o ulozi li~nosti u istoriji i odnosom proleterske revolucije prema nacionalnom pitawu. Sledi nekoliko ta~aka koje u tematskom pogledu ne deluju dovoqno konzistentno uklopqene Engelsova teorija sile u Anti-Diringu, osnovne metodolo{ke postavke marksisti~ke teorije o ratu i koncept naoru`anog naroda u marksisti~koj politi~koj teoriji, da bi se ovaj deo zavr{io utvr|ivawem op{tih pojmova militarizma, fa{izma i anahronog despotizma kao oblika bur`oaskih autokratskih politi~kih re`ima. Tre}i deo, Klasici marksizma o su{tini autokratije (str. 119154), sadr`i interpretaciju najkarakteristi~nijih stavova Marksa, Engelsa i Lewina, te nekih drugih zna~ajnijih marksisti~kih teoreti~ara (R. Luksemburg, Luka~a, Toqatija) o su{tini bur`oaske autokratije i wenim specifi~nim oblicima kao bitnom delu op{te politi~ke teorije marksizma. Autor smatra da su klasici marksizma veoma uspe{no odredili su{tinu autokratije uop{te, te bur`oaskog autokratskog politi~kog re`ima, pri ~emu su razradili su{tinu samo nekih autokratskih politi~kih re`ima 19. i 20. vijeka, ne predvi|aju}i wihova konkretno istorijska obele`ja. Podrobnije su interpretirani Klasne borbe u Francuskoj, 18. brimer Luja Bonaparte, Gra|anski rat u Francuskoj i Kritika Hegelove filozofije dr`avnog prava (Marks), kao i Lewinova dela Imperijalizam kao najvi{i stadij kapitalizma i Dr`ava i revolucija. Sledi kratak osvrt na odnos radni~kog pokreta prema militaristi~kim i fa{isti~kim pojavama (uloga Kominterne). ^etvrti deo, Dosada{wa istorijska iskustva i pojavni oblici militarizma i fa{izma (str. 155-196), po~iwe prikazom militarizma do Prvog svetskog rata kao odrazom mo}i imperijalizma i fa{izma izme|u dva rata kao odraza slabosti imperijalizma i nastavqa izlagawem specifi~nosti wihovih pojavnih oblika (japanski militarizam, italijanski fa{izam, nema~ki nacionalsocijalizam, {panski frankizam i militaristi~ko-fa{isti~ki re`imi Latinske Amerike, odnosno ju`noafri~ki rasizam). Sledi odre|ewe odnosa izme|u militarizma i fa{izma i ukratko izlo`ena marksisti~ka kritika gra|anske filozofije kao temeqa autoritarizma. Ovaj deo zavr{ava prikazom rasprava o su{tini totalitarizma i wihovim ideolo{kim motivima, (totalitarizam kao rezultat izjedna~avawa opasnosti od fa{izma i od komunizma) u gra|anskoj i socijaldemokratskoj misiji, pri ~emu se ukazuje na prenagla{enu ideologizovanost i apodikti~nost ortodoksne marksisti~ke konfrontacije sa ovakvim shvatawima. Zavr{na razmatrawa (str. 197-223) pre bi se - u tematsko-metod skom pogledu mogla ozna~iti prilogom dosada{wim izlagawima i sadr`e osvrt na politi~ke reperkusije moderne krize kapitalizma, mili taristi~ke i fa{isti~ke tendencije u savremenom svetu, problem o~ekivanog uspostavqawa autokratije u SAD. Ovu marksisti~ku viziju totalitarizacije jedne od vode}ih kapitalisti~kih zemaqa autor ocewuje kao
882

vrlo interesantnu i u osnovi argumentovanu i, kona~no, na stav savremenog radni~kog pokreta prema bur`oaskoj dr`avi i najnovijim militaristi~ko-fa{isti~kim tendencijama. Ocewuju}i da marksisti~ka kritika politi~kih oblika bur`oaske autokratije, bez sumwe, predstavqa zna~ajnu teorijsku vrednost, autor zakqu~uje upozorewem da predstoje}i period temeqitog preispitivawa dosada{weg razvoja socijalisti~kih zemaqa mora uzeti u obzir ~iwenicu da dana{we diktature proletarijata ni za radni~ku klasu... ne predstavqaju adekvatnu alternativu razvijenim gra|anskim demokratijama, uprkos svim slabostima i nedore~enostima liberalisti~kog koncepta dru{tvenog i dr`avnog organizovawa. 2.2. Studija Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma prikazuje wenog autora kao istra`iva~a usmerenog na problematizovawe nekih od osnovnih pitawa politi~ke teorije marksizma i nesumwivo predstavqa rezultat korektne interpretativne analize odgovaraju}ih radova Marksa, Engelsa i Lewina. Kao i u prethodnoj studiji, na osnovu ne ba{ velikog broja napomena mo`e se zakqu~iti da se autor i u radu na ovoj kwizi koristio prevodima primarne literature, s tim {to sekundarna nije mnogo zastupqena. To samo po sebi i ne mora ugroziti nau~noistra`iva~ki nivo jednog rada. Me|utim, nedovoqna nau~na aparatura i kriti~nost koja se zaustavqa na verbalnom i neobrazlo`enom distancirawu od nekih izlo`enih postavki ne samo da uti~u na esejisti~ki karakter pojedinih delova ove kwige, ve} svedo~e o nedovoqno konzistentno izgra|enom samosvojnom autorskom stavu, a ovaj bi se u svakom slu~aju morao o~ekivati kao istra`iva~ki rezultat jedne problemski sveobuhvatne interpretativne analize kqu~nih pitawa marksisti~ke politike teorije. Uprkos tome, ovaj nedostatak kwige ne umawuje wen u osnovi zna~ajan glavni doprinos razmatrawu politi~ke su{tine militarizma i fa{izma u najnovijoj jugoslovenskoj politikolo{koj literaturi. 3. Vrijeme preispitivawa (samostalno izdawe autora, Beograd, 1986, str. 244) Kwiga sadr`i ve}i broj tekstova napisanih do 1983. godine, od kojih je jedan broj ranije objavqivan. Re~ je o radovima razli~itim ne samo tematski, ve} i po svome karakteru, a kao nau~ne i stru~ne vaqa izdvojiti slede}e: Relevantnost Marksove misli za savremenu dru{tvenu teoriju i praksu (str. 5-32), Ekolo{ki problem u ravni civilizacijske krize ~ovje~anstva (str. 33-63), Ideolo{ki orijentiri i politi~ki interesi birokratije kao stimulatori dezintegracionih procesa u jugoslovenskom dru{tvu (str. 76-93), Kriza vaspitno obrazovnog sistema i wene reperkusije na dru{tveni polo`aj omladine (str. 93102). U jednom od navedenih tekstova (Ideolo{ki orijentiri...) izla`u se i neki ustavnopravno-politi~ki aspekti odnosa republika i pokrajina u jugoslovenskom federalizmu. Zajedno sa autorizovanim izlagawem na okruglom stolu Federalizam, autonomija i samoupravqawe (str. 144-148), ovo je i jedini rad koji se doti~e ustavno-pravne tematike, i to na primeru federalnog ure|ewa Jugoslavije po Ustavu od 1974. godine. Re~ je o poku{aju anga`ovano-kriti~kog revalorizovawa asimetri~nog federalizma s obzirom na ustavni polo`aj SR Srbije.
883

4. Sumrak ilizuja (samostalno izdawe autora, Beograd, 1986, str. 229). Tekstovi uvr{}eni u ovu zbirku bili su razli~itim povodima ve} prezentirani intelektualnoj javnosti. Sam izbor pitawa i pristup obradi svedo~e o tome da se istra`iva~ki interes autora i u ovoj kwizi pomera ka temeqnijim pitawima politi~ke teorije, ukqu~uju}i npr. i slo`eni problem aktuelnog smisla Marksove filozofije slobode (str. 2742). Pored ovoga, Zbirka sadr`i slede}e tekstove: Kriza marksizma kao {ansa za novi preporod socijalizma (str. 5-16), Od marksizma ka novom kriti~kom mi{qewu (str. 17-26), Ideolo{ka i politi~ka dimenzija kriti~kog sagledavawa raskoraka teorijskih na~ela i empirijskih pokazateqa u praksi savremenih socijalisti~kih dr`ava (str. 62-80), Savremene refleksije Marksovih teza o slobodi {tampe (str. 43-61), Mogu}nosti i smisao eti~ke kritike dru{tvene realnosti (str. 82-88), Socijalne i tehni~ko-tehnolo{ke determinante prostornog situirawa qudskih zajednica (str. 89-111), Marginalije o sociolo{kom i politikolo{kom metodu (str. 130-172), Poku{aj zasnivawa teorijskog pristupa nauci o me|unarodnim odnosima (str. 173-188), Dru{tveni status sociolo{ke i politikolo{ke profesije (str. 189-226). 5. Demokratija i dogma (samostalno izdawe autora, Beograd, 1987, str. 251). Zajedno sa prethodne dve navedene zbirke, ova kwiga po re~ima samog autora ~ini jedinstvenu tematsku celinu. U wu su ukqu~eni eseji, rasprave, nau~na saop{tewa i polemike, od kojih su dva rada nau~noistra`iva~ka: Autorefleksija sistema i neophodnost promena (str. 24/126), i O mogu}nosti filozofskog osmi{qavawa perspektiva dru{tvenog razvoja (str. 150-169). 6. Preostale dve kwige koje je autor prilo`io uz prijavu, Pravo na istinu i Suo~avawa sa samoupravqawem nisu bile predmet ocene Komisije po{to je re~ o zbirkama tekstova sa izrazito pamfletskim i dnevno-politi~kim sadr`ajem. 7. Kao {to se iz dosada re~enog mo`e zakqu~iti, Komisija je prikazane radove ocewivala samo u meri koju je smatrala neophodnom za uvid u nau~noistra`iva~ku delatnost dr Vojislava [e{eqa, ne smatraju}i se dovoqno stru~nom za produbqeniju kriti~ku analizu radova iz oblasti politi~ke teorije u naj{irem smislu re~i. IV. Mi{qewe i predlog. 1. Svojim dosada{wim nau~noistra`iva~kim radom dr Vojislav [e{eq je pokazao da je formiran nau~ni radnik, o ~emu svedo~e i wegova akademska i nastavno-nau~na zvawa. Jo{ u vreme izbora teme za doktorski rad dr Vojislav [e{eq je pokazao kasnije sve vi{e produbqivani interes za izu~avawe slo`enih pitawa politi~ke teorije. Wegova osnovna nau~noistra`iva~ka orijentacija je jasna i konstantna: od svojih prvih nau~nih i stru~nih radova pa do danas, dr Vojislav [e{eq je ostao dosledan u promi{qawu brojnih zna~ajnih pitawa iz politi~ke teorije u naj{irem smislu. On istra`uje i obrazla`e metodima i argumentima politi~ke nauke. Iako po osnovnom obrazovawu pravnik, po svom nau~nom opredeqewu dr [e{eq je iskqu~ivo politikolog. Pored
884

wegovih radova (u kojima nema nijednog koji se celovito bavi problemima ustavnog ili upravnog prava), o tome svedo~i ne samo ste~eni doktorat dru{tvenopoliti~kih nauka, ve} i razgovor koji je obavio sa Komisijom. Tom prilikom je dr [e{eq izrazio odlu~nu spremnost da se savesno anga`uje na nau~noistra`iva~kim poslovima iz redovne delatnosti Instituta. Me|utim, Komisija se i tada uverila u ono {to je iz samih radova dr [e{eqa vi{e nego jasno: on se nije izgra|ivao kao istra`iva~ u oblasti pravnih nauka, a u metodologiji rada na uporedno pravnim istra`ivawima je po~etnik u pravom smislu re~i. Imaju}i to u vidu, Komisija ocewuje i utvr|uje da dr Vojislav [e{eq ne ispuwava bitan uslov konkursa na koji se javio: on ne poseduje tra`eni doktorat pravnih nauka javnopravnog usmerewa. Pored toga, na osnovu dosada{wih, ina~e brojnih i zapa`enih nau~nih radova, jasno je da se dr [e{eq ne bi mogao samostalno baviti nau~noistra`iva~kim radom u oblasti uporedno-ustavnog odnosno upravnog prava, niti, izuzetno rukovoditi radom nau~noistra`iva~kog tima i pru`ati pomo} mla|im saradnicima, na {ta bi sve bio obavezan u skladu sa ~l. 16. st. 1. Pravilnika o organizaciji poslova i radnih zadataka Instituta za uporedno pravo. Ovakvo mi{qewe i ocena Komisije uop{te ne dovode na~elno u pitawe kvalifikovanost dr Vojislava [e{eqa da se, u skladu sa akademskim i nastavno-nau~nim zvawima koje je stekao, bavi nau~noistra`iva~kim radom na pitawima i temama za koje se svojim dosada{wim radovima potvrdio kao kompetentan autor. Uostalom, tome u prilog ide i wegovo anga`ovawe u svojstvu spoqnog saradnika na vi{e istra`iva~kih projekata Centra za filozofiju i dru{tvenu teoriju Instituta dru{tvenih nauka u Beogradu (upor. Bibliografiju radova, br. 121-128), a koji obuhvataju istra`ivawa {irokog kruga temeqnih pitawa politi~ke teorije u naj{irem smislu re~i. 2. S obzirom na to da se na osnovu prilo`enih radova nije mogao ste}i pravi uvid u znawe stranih jezika, koje je dr [e{eq naveo u svojoj prijavi, obavqeno je testirawe. Na testovima za engleski i ruski jezik (obavili dr Lidija Basta i dr Boris Krivokapi}) pokazalo se da dr Vojislav [e{eq vlada engleskim jezikom u meri dovoqnoj da se wime mo`e aktivno koristiti u svom nau~noistra`iva~kom radu. Ruskim jezikom se slu`i. Na osnovu razmotrene prijave sa prilozima, vo|enih razgovora Komisije sa kandidatom, kao i na osnovu svega {to je do sada re~eno, Komisija smatra da kandidat ne ispuwava uslove za rad na poslovima odnosno radnim zadacima nau~nog saradnika i stoga predla`e da se dr Vojislav [e{eq ne izabere u nau~nog saradnika sa punim radnim vremenom za oblast javnog prava ustavno i upravno pravo. Izvod iz zapisnika sa sastanka Zbora radnih qudi Instituta za uporedno pravo odr`anog 25. VIII 1988. godine sa po~etkom u 12 ~asova, kome je predsjedavao dr Boris Krivokapi}, pokazuje da je izvje{taj Konkursne komisije glatko usvojen: Sastanku prisustvuju: prof. dr Vladimir Jovanovi}, dr Marija Toroman, dr Vida ^ok, dr Jelena Vilus, dr Lidija Basta, dr Qubi{a Dabi},
885

dr Boris Krivokapi}, Zorica Radovi}, mr Ivanka Spasi}, Du{an Vrawanac, Dijana Markovi}, Sanvila Tesli}, Ivanka Todorovi}, Natalija Milenkovi}, Anica [ija~i}, Marina Rister. Na predlog predsedavaju}eg, ~lanovi Zbora radnih qudi jednoglasno su usvojili slede}i dnevni red: 1. Dono{ewe odluke u vezi konkursa za izbor nau~nog saradnika za oblast javnog prava ustavno i upravno pravo, 2. Razno. Ad. 1. Predsednica Nau~nog ve}a, dr Lidija Basta, obavestila je ~lanove Zbora radnih qudi Instituta o predlogu Konkursne komisije i mi{qewu Nau~nog ve}a Instituta povodom konkursa za izbor nau~nog saradnika za oblast javnog prava ustavno i upravno pravo. Mi{qewe je: Na konkurs se javio jedan kandidat, dr Vojislav [e{eq. ^lanovi Nau~nog ve}a Instituta usvojili su predlog Konkursne komisije da se dr Vojislav [e{eq ne izabere za nau~nog saradnika jer ne ispuwava uslove za rad na poslovima i radnim zadacima nau~nog saradnika za oblast ustavnog i upravnog prava i uputili odgovaraju}e mi{qewe ~lanovima Zbora radnih qudi Instituta. ^lanovi Zbora radnih qudi Instituta jednoglasno su doneli odluku da se po konkursu za izbor nau~nog saradnika za oblast javnog prava oblast ustavnog i upravnog prava ne izvr{i izbor. Prvog septembra 1988. poslata mi je odluka po konkursu, broj 991, koju je potpisao dr Dragan Kosti}: U skladu sa ~lanom 14. Pravilnika o radnim odnosima Instituta za uporedno pravo, Zbor radnih qudi Instituta na svom sastanku odr`anom 25. VIII 1988. godine doneo je slede}u odluku: 1. da se po konkursu za izbor nau~nog saradnika za oblast ustavnog i upravnog prava ne izvr{i izbor. Obrazlo`ewe: Na konkurs za izbor nau~nog saradnika za oblast ustavnog i upravnog prava sa punim radnim vremenom, objavqen u dnevnom listu Politika dana 29. VI 1988. godine, prijavio se jedan kandidat, dr Vojislav [e{eq. Na osnovu izve{taja i predloga podnetog od strane Konkursne komisije i mi{qewa Nau~nog ve}a Instituta za uporedno pravo, usvojenog na sednici odr`anoj 25. VIII 1988. godine, prema kojima kandidat dr Vojislav [e{eq ne ispuwava Konkursom predvi|ene uslove za rad na poslovima i radnim zadacima nau~nog saradnika za oblast javnog prava (ustavno i upravno pravo) Zbor radnih qudi doneo je jednoglasnu odluku da se po konkursu za izbor nau~nog saradnika za oblast ustavnog i upravnog prava ne izvr{i izbor. Pouka o pravnom leku: Protiv ove odluke mo`e se ulo`iti zahtev za za{titu prava Zboru radnih qudi Instituta u roku od 15 dana od dana wenog prijema. Zboru radnih qudi Instituta za uporedno pravo u Beogradu 8. septembra sam podnio zahtjev za za{titu prava povodom odluke Zbora radnih qudi. U zakonskom roku podnosim ovaj zahtjev i predla`em Zboru da odnosnu odluku preispita, poni{ti i obnovi proceduru odlu~ivawa po kon886

kursu za izbor jednog nau~nog saradnika, objavqenom u dnevnom listu Politika od 29. juna 1988. godine, a pisawe referata povjeri novoj konkursnoj komisiji u ~ijem radu ne bi u~estvovao nijedan ~lan prethodne. Sada{wa konkursna komisija, u sastavu dr Vida ^ok, dr Zoran Radovi} i dr Lidija Basta, pokazala je izrazitu pristrasnost i neozbiqnost u obavqawu povjerenog joj zadatka, te ideolo{ku netrpeqivost i politi~ku netolerantnost prema jedinom prijavqenom kandidatu, {to je rezultiralo politikantskom diskriminacijom koja se najboqe mo`e sagledati iz sadr`aja krajwe neobjektivnog, tendencioznog i protivrje~nog referata, podnesenog Nau~nom ve}u i Zboru. Wihov referat predstavqa dragocjeno svjedo~anstvo prisustva primitivnog mentaliteta u na{em akademskom `ivotu, koji, prije svega, odlikuje intelektualne mediokritete i tipi~ne marginalce u sferi nau~nog stvarala{tva. Ovaj zakqu~ak potkrepqujem slede}im primjerima: 1. U rezimeu referata Komisija ocjewuje i utvr|uje da ne ispuwavam bitan uslov konkursa na koji sam se javio jer ne posjedujem tra`eni doktorat pravnih nauka javnopravnog usmerewa. Rije~ je, dakle, o eventualnom neispuwavawu formalnih uslova konkursa koje je trebalo konstatovati prije upu{tawa u meritum stvari. Kad se ustanovi da kandidat ne ispuwava jedan od formalnih uslova, besmisleno je analizirati su{tinske. Me|utim, Komisija mi je zakazala razgovor 11. avgusta 1988. godine i tom prilikom mi je saop{teno (dr Vida ^ok, koja je vodila razgovor) da ispuwavam sve formalne uslove, te da wenim ~lanovima preostaje da prou~e moje radove, upoznaju se sa dosada{wim nau~noistra`iva~kim iskustvom i provjere moje znawe stranih jezika. Kada se pokazalo da nisu u stawu izna}i neki ozbiqniji razlog odbijawa mog prijema u radni odnos, pribjegli su onom krajwe formalisti~kom. Ciq su sebi unaprijed zadali, pa se onda samo postavqalo pitawe kako }e ga najuspje{nije realizovati, a da pri tome sa~uvaju bar privid ozbiqnosti i objektivnosti. Jedino {to su postigli ~lanovi Komisije je to {to su dokazali sopstvenu sklonost ne~asnim postupcima, obmawivawu i manipulisawu ovla{}ewima koja su im povjerena od strane Nau~nog vije}a. Wihova prevrtqivost i amoralnost nedostojna je nau~ne profesije kojom se bave, te predstavqa {kolski primjer nedostatka intelektualnog morala i akademskog dostojanstva. 2. Kroz sadr`aj referata do{lo je do izra`aja i povr{no pravni~ko obrazovawe ~lanova Komisije kroz wihovo neustru~avawe ni od besmislenog formalisti~kog razlikovawa doktorata pravnih nauka javnopravnog usmjerewa i doktorata dru{tvenopoliti~kih nauka i prenebregavawe ~iwenice da se doktorat dru{tvenopoliti~kih nauka sti~e po zavr{etku Ustavnopravno-politi~kog smjera poslediplomskih studija Pravnog fakulteta u Beogradu i pribavqawu magisterija dru{tvenopoliti~kih nauka. S doktoratom dru{tvenopoliti~kih nauka sti~e se kvalifikacija za izbor u nastavni~ko zvawe na predmetu Ustavno pravo svih pravnih fakulteta u zemqi, ali, po tvrdwi Komisije, to nije dovoqno za rad u Institutu za uporedno pravo. 3. Komisija tvrdi da se na osnovu dosada{wih nau~nih radova ne bi mogao samostalno baviti nau~noistra`iva~kim radom u oblasti upo887

redno-ustavnog odnosno upravnog prava, niti, izuzetno, rukovoditi radom nau~noistra`iva~kog tima ni pru`ati pomo} mla|im saradnicima. Pri tome se zapostavqa ~iwenica da je od ukupno 150 bibliografskih jedinica mojih nau~nih, stru~nih i publicisti~kih radova najve}i broj iz politi~ke teorije, ~iji je pravna teorija sastavni dio, te od koje se ustavno pravo nikako ne bi moglo izdvojiti ili distancirati, a i da sam, pored toga, napisao petnaest radova iz ~isto pravne problematike. 4. Krajwe je bezobrazno i perfidno potencirawe od strane Komisije mog navodnog svojstva spoqnog saradnika na vi{e istra`iva~kih projekata Centra za filozofiju i dru{tvenu teoriju Instituta dru{tvenih nauka u Beogradu... a koji obuhvataju istra`ivawa {irokog kruga temeqnih pitawa politi~ke teorije u naj{irem smislu re~i. Pri tome ~lanovi Komisije imaju u vidu moje ad hok u~e{}e iz 1986. godine, posle koga vi{e nikada nisam ni u kom pogledu sara|ivao s tom nau~nom institucijom. Wihov je zadatak bio da nepristrasno procjene da li ispuwavam konkursne uslove za zasnivawe radnog odnosa u Institutu za uporedno pravo a ne da istra`uju gdje bih sve jo{ eventualno mogao raditi. S druge strane zaboravqaju podatak da je nau~ni savjetnik Instituta za uporedno pravo dr Kosta ^avo{ki nedavno pre{ao u Centar za filozofiju i dru{tvenu teoriju, a da mu pri tome nimalo nije smetala ~iwenica da posjeduje doktorat pravnih nauka, te da se Centar nikada nije bavio istra`ivawima iz oblasti uporednog prava niti ima namjeru da se u budu}nosti time bavi. 5. U zavr{noj ocjeni se konstatuje da ne ispuwavam uslove za rad na poslovima odnosno radnim zadacima nau~nog saradnika na osnovu razmotrene prijave sa prilozima, vo|enih razgovora Komisije sa kandidatom kao i na osnovu svega {to je do sada re~eno. Me|utim, ni jednom rije~ju se Nau~no ve}e ne obavje{tava kroz tekst referata o sadr`aju razgovora sa kandidatom, osim {to se napomiwe: Tom prilikom je dr [e{eq izrazio odlu~nu spremnost da se savesno anga`uje na nau~noistra`iva~kim poslovima iz redovne delatnosti Instituta, pa odmah zatim Komisija izra`ava svoje uvjerewe, o~ekuju}i da }e ono biti prihva}eno bez ikakvih prigovora ili sumwi, {to se, na`alost, i obistinilo. O~igledno je da je taj razgovor Komisiji samo poslu`io kao formalno pokri}e za u~vr{}ivawe politikantskih predrasuda s kojim su pristupili izvr{avawu svog zadatka, a da nisu ni imali namjeru da na taj na~in steknu neki objektivniji uvid u ~iwenice koje bi im pomogle da do|u do nepristrasne ocjene. O tome posebno svjedo~i podatak da me je u toku razgovora dr Zoran Radovi} pitao i za moja politi~ka opredjeqewa, pa se podrugqivo nasmijao kad je ~uo da sam pristalica parlamentarne demokratije i vi{epartijskog sistema. 6. ^itav referat je prepun neozbiqnih konstatacija i apodikti~kih sudova. Prikazivawu mojih po~etni~kih radova, kwiga Marksisti~ki koncept naoru`anog naroda i Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma posve}eno je po 3,5 stranice referata, a mojoj do sada najzna~ajnijoj kwizi, Demokratija i dogma, svega 10 redova, uprkos ~iwenici da je weno objavqivawe imalo velikog odjeka u nau~noj i {irokoj intelek888

tualnoj javnosti. Ne{to je povoqniji tretman kwige Vrijeme preispitivawa koja je prikazana kroz 21 redak, mada se u woj nalaze i dva teksta iz ustavnopravne problematike na osnovu kojih mi se me|u uglednim pravnicima priznaje zna~ajan doprinos nauci o ustavnom pravu u jugoslovenskim okvirima. U najmawu ruku pisao sam o stvarima o kojima niko prije mene nije pisao na taj na~in, a danas je to postalo op{te mjesto u mnogim studijama i nau~nim raspravama. Na prostoru iste veli~ine kao prethodna prikazana je i kwiga Sumrak iluzija. Dakle, o~igledno je da je Komisija krajwe tendenciozno najve}i prostor posvetila dvjema mojim najranijim kwigama, koje su ve} i po tome prirodno slabijeg kvaliteta od kasnijih, dok je one zna~ajnije potpuno zapostavila. 7. Da iznena|ewe zbog brojnih stupidarija bude ve}e, u referatu se nalazi i ovakva re~enica: Iako po osnovnom obrazovawu pravnik, po svom nau~nom opredeqewu dr [e{eq je iskqu~ivo politikolog. Pored wegovih radova (u kojima nema nijednog koji se celovito bavi problemom ustavnog ili upravnog prava), o tome svedo~i ne samo ste~eni doktorat dru{tvenopoliti~kih nauka, ve} i razgovor koji je obavio sa Komisijom. (str. 28.). Tome slijedi zakqu~ak u kome se ka`e: Komisija se i tada uverila u ono {to je iz samih radova dr [e{eqa vi{e nego jasno: on se nije izgra|ivao kao istra`iva~ u oblasti pravnih nauka, a u metodologiji rada na uporednopravnim istra`ivawima je po~etnik u pravnom smislu re~i. Dakle, pored stalnog insistirawa na distinkciji izme|u politi~ke i ustavnopravne teorije, ~lanovi Komisije mistifikuju i feti{izuju uporedno-pravni metod, koji, ina~e, u nauci ima drugorazredni, sporedni zna~aj, pa je za wegovo kompletno ovladavawe, ~ak i za onoga koji ga nikada nije primjewivao, dovoqno mjesec-dva intenzivnog rada. 8. Kqu~na primjedba koju ~lanovi Komisije izri~u pri ocjeni mojih radova bazira se na procjeni ~estog odsustva nau~ne aparature i ve}e akribije i preciznosti u prikazivawu stavova pojedinih autora, te da se autor koristio iskqu~ivo prevodom primarne literature. Kao nau~ni istra`iva~i koji su navikli da samo interpretiraju, prepri~avaju, tu|a stanovi{ta, ne raspola`u}i nijednom svje`om idejom kojom bi potisli skolasti~ka pre`vakavawa, ~lanovi Komisije jednostavno ne mogu pojmiti da postoje i originalni pristupi obradi pojedinih tema i problema koji ne iziskuju sterilna pre`ivawa onoga {to je o wima u nauci ve} re~e no. Nije mi bio ciq da pi{em uybenike pa da ~itaoca uputim u sve ono {to je o odre|enom problemu re~eno, nego da kroz prou~avawe primarne gra|e izgradim originalno vi|ewe, pa posle to, eventualno kompariram s rezultatima drugih autora. S obzirom da ~lanovi Komisije i daqe tvrdoglavo insistiraju na metodolo{kom pristupu koji je u modernoj nauci ve} uveliko prevazi|en, nije ni ~udo {to nikakve rezultate ne posti`u, te {to su wihovi radovi toliko dosadni da ih niko ozbiqan ne ~ita. 9. Provode}i proceduru povodom raspisanog konkursa Komisija kao da traga za kandidatom koji se ve} uveliko bavio uporednopravnim istra`ivawima, prenebregavaju}i ~iwenicu da se time danas malo ko u ~itavoj Jugoslaviji bavi, osim onih koji su profesionalno vezani za Institut za uporedno pravo u Beogradu kao jedinu instituciju te vrste u ze889

mqi. Ako bi se rezon ~lanova Komisije prihvatio to bi zna~ilo da se po raspisanom konkursu mogu izabrati samo kandidati koji su ve} radili u Institutu za uporedno pravo. 10. Uprkos ~iwenici da ve} osam godina posjedujem zvawe docenta, odnosno nau~nog saradnika, kao i da sam ve} uveliko ispunio sve zakonske uslove za izbor ne samo u zvawe vi{eg nau~nog saradnika, nego i nau~nog savjetnika, konkurisao sam za ponovni izbor u zvawe nau~nog saradnika. Uprkos tome, Komisija je svojim stavom pokazala da od kandidata o~ekuje da ispuwava one uslove koji se ne tra`e za izbor u zvawe nau~nog saradnika, nego one koji bi bili dovoqni i za izbor u zvawe redovnog ~lana Srpske akademije nauka i umetnosti. Pa ni to mi ne bi mnogo smetalo, jer sam se i sam uvijek zalagao za najvi{i stepen strogosti pri izboru u nastavni~ka i nau~na zvawa, kad bi bar ~lanovi komisije bili neki afirmisani nau~nici. A rije~ je o qudima za koje gotovo niko u nau~nim krugovima nije ~uo, o autorima bezna~ajnih tekstova i potpunim intelektualnim anonimusima. Dodu{e, dr Lidija Basta je ne{to poznatija, ali, na`alost, ne kao nau~nik radnik, nego iskqu~ivo kao supruga poznatog autora iz oblasti politi~ke filozofije Danila Baste. I ne samo to. I me|u ~lanovima Nau~nog vije}a Instituta za uporedno pravo nemogu}e je na}i makar jedno ime koje danas u pravnoj nauci ne{to zna~i. Ko je i kojim povodom ~uo za prisutne ~lanove Nau~nog ve}a koji su jednoglasno prihvatili odnosni referat: Jovanovi}, Toroman, Zorica Radovi}, Krivokapi}, Dabi}, Spasi}, Vrawanac, Markovi}? [ta su to oni napisali i kakav su doprinos nauci pru`ili? Ni{ta ozbiqno nisu uradili, ali to uop{te nije ni va`no. Va`no je da dobro poznaju uporednopravni metod, pa makar nikakve rezultate wegovom primjenom ne postizali. Razumije se, ja i ne o~ekujem da }e ti isti qudi na osnovu mog prigovora promijeniti svoje mi{qewe, ali ovaj zahtjev podnosim samo zato da bi se ispunili svi zakonski uslovi, potrebni za podno{ewe tu`be odgovaraju}em sudu, a tamo }e se ve} ukazati prilika da po ovim pitawima ~ujemo i mi{qewe kompetentnih vje{taka istaknutih nau~nika iz oblasti ustavnog prava i politi~ke teorije. Iz zapisnika sa sastanka Zbora radnih qudi Instituta za uporedno pravo odr`anog 27. septembra 1988. godine sa po~etkom u 11 ~asova mo`e se vidjeti kakva je bila sudbina mog prigovora: Sastanku prisustvuju: dr Dragan Kosti}, prof. Vladimir Jovanovi}, dr Marija Toroman, dr Vida ^ok, dr Lidija Basta, dr Zoran Radovi}, dr Qubi{a Dabi}, mr Ivanka Spasi}, Zorica Radovi}, Du{an Vrawanac, Sanvila Tesli}, Ivanka Todorovi}, Mirjana Marjanovi}, Anica [ija~i}, Nevenka @alac, Vesna Fijan, Nada Borovski, Marina Rister i Dijana Markovi}. Predsedavaju}i Zbora radnih qudi, dr Dragan Kosti}, predlo`io je slede}i dnevni red: 1. Konkurs OZN Beograda za stipendirawe studenata poslediplomaca;
890

2. Konkurs za u~e{}e u finansirawu jugoslovenskih primarnih nau~nih ~asopisa u 1989. godini; 3. Odlu~ivawe o zahtevu za za{titu prava dr Vojislava [e{eqa; 4. Odlu~ivawe o zahtevu za odsustvo s rada uz naknadu li~nog dohotka dr Sr|ana Stojanovi}a; 5. Odlu~ivawe o zahtevu za dopunu Pravilnika o raspodeli sredstava za li~ne dohotke; 6. Informacija o povra}aju sredstava doprinosa za penzijsko i invalidsko osigurawe radnika; 7. Razno. ^lanovi Zbora radnih qudi jednoglasno su usvojili predlo`eni dnevni red. Pre razgovora o pitawima iz dnevnog reda sastanka, dr Qubi{a Dabi} je izneo primedbu da prilikom sastavqawa dnevnog reda nije postupqeno po zakqu~cima sa prethodnog sastanka Zbora radnih qudi, budu}i da kao ta~ka dnevnog reda nije predvi|eno raspravqawe o materijalnom polo`aju Instituta i mogu}nostima za pove}awe li~nog dohotka radnika. Dr Vida ^ok i dr Lidija Basta pridru`ile su se ovoj primedbi. Ad. 1. ^lanovi Zbora radnih qudi jednoglasno su doneli odluku da se OZN Beograda prijavi potreba za stipendirawem dva studenta-poslediplomca, jedan za ustavno ili upravno a jedan za gra|ansko ili privredno pravo, radi raspisivawa zajedni~kog konkursa nau~noistra`iva~kih organizacija za stipendirawe studenata-poslediplomaca. Ad. 2. ^lanovi Zbora radnih qudi jednoglasno su doneli odluku da se kod Saveza zajednica za nauku Jugoslavije konkuri{e za finansirawe ~asopisa Yugoslav Law Droit Yougoslave u 1989. godini. Tako|e je zakqu~eno da se na slede}em sastanku Nau~nog ve}a Instituta razgovara o sadr`aju i grafi~koj opremi ~asopisa Yugoslav Law i Strani pravni `ivot. Ad. 3. Predsednik Zbora radnih qudi Instituta, dr Dragan Kosti}, pro~itao je ~lanovima Zbora prigovor dr Vojislava [e{eqa. U diskusiji koja je potom usledila naglasak je dat slede}im ~iwenicama: Konkursna komisija je savesno i sa izuzetnom pa`wom obavila povereni joj posao; potvr|eno je mi{qewe Komisije da kandidat ne zadovoqava formalno-pravne uslove konkursa jer ne poseduje doktorat pravnih nauka javno-pravnog usmerewa ve} doktorat dru{tvenopoliti~kih nauka, bez obzira na to {to je taj doktorat ste~en na Pravnom fakultetu; ne mo`e se uzeti kao nedostatak u konkursnom postupku ~iwenica da je konkursna komisija utvrdila da kandidat ne ispuwava formalne uslove konkursa a, zatim, nastavila konkursni postupak. Konkursna komisija je pokazala savesnost u radu i benevolentnost prema jedinom kandidatu, time {to je izvr{ila analizu prilo`enih radova i obavila razgovor s kandidatom. Namera je bila da se i na ovaj na~in utvrdi nau~na i stru~na usmerenost kandidata. Prilikom analize radova pa`wa je posve891

}ena onima ~iji je predmet iz oblasti za koju su ~lanovi komisije dovoqno kompetentni po svojoj nau~noj orijentaciji, imaju}i u vidu i orijentaciju Instituta i poslove i zadatke koje bi kandidat, ukoliko bi eventualno bio primqen, obavqao. Utvr|eno je da je kandidat svojim nau~nim radovima pisanim nakon doktorirawa, nastavio svoje politikolo{ko usmeravawe te da, kao takav, ne bi bio u stawu da obavqa poslove i zadatke koji bi mu kao nau~nom saradniku za ustavno ili upravno pravo bili povereni; pamfletski karakter izjavqenog prigovora i diskvalifikacija svih ~lanova Nau~nog ve}a kao nau~nih radnika ukazuju da namera kandidata nije bila da u Institutu za uporedno pravo udru`i rad. Nakon diskusije, ~lanovi Zbora radnih qudi jednoglasno su doneli odluku da se prigovor dr Vojislava [e{eqa odbije kao neosnovan. Ad. 4. Iznose}i svoj stav u pogledu zahteva dr Sr|ana Stojanovi}a da mu se odobri odsustvo sa rada uz naknadu li~nog dohotka u trajawu od godine dana, nekolicina ~lanova Zbora radnih qudi Instituta prigovorila je da u samoupravnim op{tim aktima Instituta ne postoji odredba na osnovu koje bi se tra`eno odsustvo moglo odobriti. Iznose}i razloge zbog kojih smatra da, ipak, treba prona}i na~in da se dr Sr|anu Stojanovi}u iza|e u susret, direktor Instituta, prof. Vladimir Jovanovi}, ukazao je na vi{estruku korist koju radnici Instituta imaju od boravka dr Sr|ana Stojanovi}a pri {vajcarskom Institutu za uporedno pravo. Ta korist je kako stru~na jer je dr Sr|an Stojanovi} tokom svog dosada{weg boravka u [vajcarskoj slao ve}em broju nau~nih radnika relevantnu literaturu i dokumentaciju, tako i finansijska, jer je Institut dobio zna~ajna finansijska sredstva za studije i projekte koje je u proteklom periodu radio dr Stojanovi}, a naknada ispla}ena pomenutom radniku za taj rad bila je neuporedivo mawa. Ovom mi{qewu pridru`ili su se i dr Dragan Kosti}, dr Lidija Basta, dr Zoran Radovi}, Dijana Markovi}, mr Ivanka Spasi} i @eqka Radulovi}. Zakqu~eno je da, u {to kra}em roku, treba Pravilnik o radnim odnosima Instituta dopuniti odredbom o na~inu i uslovima odobravawa odsustva s rada uz naknadu li~nog dohotka u trajawu du`em od mesec dana. ^lanovi Zbora radnih qudi zatim su sa 12 glasova za, jednim protiv i 6 uzdr`anih, doneli odluku da se dr Sr|anu Stojanovi}u odobri odsustvo s rada uz naknadu li~nog dohotka. Sastanak je zavr{en u 13,30 ~asova. Rasprava o ta~kama 5. i 6. dnevnog reda odlo`ena je za slede}i sastanak. Trinaestog oktobra mi je upu}ena odluka br. 1154 koju je potpisao dr Dragan Kosti}: Zbor radnih qudi Instituta za uporedno pravo u Beogradu, re{avaju}i, na osnovu ~lana 48. Statuta Instituta za uporedno pravo, o prigovoru dr Vojislava [e{eqa, iz Beograda, ulica Mihaila Pupina 14, Zemun Poqe, podnet protiv odluke broj 981 od 1. septembra 1988. godine, na svojoj sednici odr`anoj 27. 09. 1988. godine, doneo je slede}u odluku: Odbija se prigovor kao neosnovan. Obrazlo`ewe:
892

Povodom konkursa objavqenog u dnevnom listu Politika od 29. juna 1988. godine, kojim je data mogu}nost da se kandidat koji ispuwava uslove konkursa izabere za izvr{ioca poslova nau~nog saradnika u Institutu za uporedno pravo u Beogradu, sa punim radnim vremenom na neodre|eno vreme, javio se dr Vojislav [e{eq. Konkursna komisija, prof. dr Vida ^ok, dr Zoran Radovi} i dr Lidija Basta, odre|ena 9. maja 1988. godine, razmotrila je podneske koje je kandidat prilo`io svojoj prijavi i obavila razgovor sa kandidatom. Nakon toga, ona je podnela iscrpan izve{taj Nau~nom ve}u i Zboru radnih qudi Instituta, sa mi{qewem da kandidat ne ispuwava uslove za rad na poslovima odnosno radnim zadacima nau~nog saradnika. Stoga je predlo`ila da dr Vojislav [e{eq ne bude izabran za nau~nog saradnika u Institutu za uporedno pravo sa punim radnim vremenom za oblast javnog prava ustavno ili upravno pravo. Mi{qewe i predlog komisija je dala na osnovu ~lana 15. Pravilnika o radnim odnosima Instituta za uporedno pravo. Nezadovoqan navedenom odlukom, dr Vojislav [e{eq je podneo prigovor u kojem predla`e da se ta odluka preispita i poni{ti, a postupak obnovi, s tim da se pisawe referata o tome da li on kao kandidat ispuwava uslove da bude primqen za nau~nog saradnika za navedene poslove, poveri drugoj konkursnoj komisiji u ~ijem radu ne bi u~estvovao nijedan ~lan navedene komisije. Prigovor nije osnovan. Konkursna komisija je prvo ispitala da li su radovi kandidata ili barem relevantan broj tih radova dokaz o kandidatovoj podobnosti za rad na poslovima i zadacima koji su opisani u odgovaraju}im samoupravnim aktima Instituta. Ona je temeqito ocewivala prirodu, predmet i kvalitet tih radova, i na{la da kandidat ni svojim nau~nim opredeqewem ni dosada{wom radnom praksom nije kvalifikovan za rad na poslovima i radnim zadacima koji su tra`eni konkursom. Komisija je to u svom izve{taju i detaqno obrazlo`ila. Komisija je namerno prvo utvr|ivala kandidatovu stru~nu kvalifikovanost za te poslove i radne zadatke, a kada je utvrdila da kandidat nije za to kvalifikovan, osvrnula se i na to da kandidat nema ni doktorat pravnih nauka, ve} doktorat dru{tvenopoliti~kih nauka. Osnovano se mo`e zakqu~iti da taj red utvr|ivawa odlu~nih ~iwenica za re{ewe ove pravne stvari, nije i{ao ni u kom pogledu na {tetu kandidata. Da je bilo vi{e kandidata, sigurno bi red ispitivawa tih stvari bio drugi, jer bi svaki zainteresovani kandidat mogao prigovoriti da dr Vojislav [e{eq ne ispuwava uslove konkursa ni po tom osnovu, a ne samo zbog prirode i predmeta svojih radova. U svom prigovoru, kandidat nije ni~im dokazao neosnovanost razloga zbog kojih nije mogao biti primqen na poslove i radne zadatke nau~nog saradnika, u skladu sa konkursom. Naprotiv, on se upustio u ocenu podobnosti ~lanova komisije i ~lanova Nau~nog ve}a Instituta pori~u}i im stru~nu i moralnu kompetentnost da cene wegove radove i odlu~uju o wegovom prijemu. Stoga Zbor radnih qudi Instituta za uporedno pravo, po{to je svestrano razmotrio i osporavanu odluku i prigovor, ostaje u svemu pri razlozima koji su navedeni u osporenoj odluci, broj 981 od 1. septembra 1988. godine i odbija prigovor kao neosnovan.
893

Zbor radnih qudi Instituta za uporedno pravo osvrnuo se i na one navode u prigovoru koje je podnosilac prigovora napisao protiv ~lanova komisije i onih ~lanova Nau~nog ve}a Instituta za uporedno pravo koji su razmatrali izve{taj komisije na sednici od 1. septembra 1988. godine kada je odlu~eno da kandidat ne bude primqen u radni odnos na neodre|eno vreme. Zbor radnih qudi je na{ao da su ti navodi i ta mi{qewa podnosioca prigovora za `aqewe i da su takve prirode da ih ne bi trebalo ni razmatrati u obrazlo`ewu ove odluke. Ipak, Zbor radnih qudi se na wih osvr}e da bi podnosiocu prigovora saop{tio da ti navodi i ta mi{qewa nemaju nikakvog uticaja na ovu odluku Zbora, jer su potpuno izvan merituma sporne stvari. Pouka o pravnom leku: Protiv ove Odluke mo`e se ulo`iti zahtev za za{titu prava Osnovnom sudu udru`enog rada. Osnovnom sudu udru`enog rada u Beogradu podnio sam 26. oktobra 1988. predlog za poni{tavawe odluke Zbora radnih qudi Instituta za uporedno pravo u Beogradu br. 981 od 1. septembra 1988. i odluke istog organa br. 1154 od 13. oktobra 1988: Obrazlo`ewe predloga: Prijavio sam se na konkurs Instituta za uporedno pravo za izbor jednog nau~nog saradnika za oblast ustavnog i upravnog prava. Na predlog Konkursne komisije moja prijava je odbijena uz ocjenu da ne ispuwavam bitan uslov konkursa na koji sam se javio jer ne posjedujem tra`eni doktorat nauka javnopravnog usmjerewa. Komisija je pri tome prenebregla ~iwenicu da sam na Pravnom fakultetu u Beogradu stekao doktorat dru{tvenopoliti~kih nauka koji po svemu odgovara doktoratu iz ustavnog prava. Doktorat dru{tvenopoliti~kih nauka u Jugoslaviji se mo`e ste}i jedino na Pravnom fakultetu u Beogradu, a sam wegov naziv je proizvod preovla|uju}e dru{tvene tendencije iz jednog perioda na{eg razvoja u kome se ustavni poredak po~eo nazivati dru{tvenopoliti~kim sistemom, pa otud i odgovaraju}a transformacija terminologije u oblasti pravno-politi~kih nauka. Koliko je stanovi{te Komisije besmisleno govori i ~iwenica da je i dr Kosta ^avo{ki na ~ije sam upra`weno radno mjesto upravo konkurisao, tako|e stekao doktorat dru{tvenopoliti~kih nauka na Pravnom fakultetu u Beogradu, pa mu to uop{te nije smetalo da bude izabran za Nau~nog saradnika iz oblasti javnog prava. Predla`em Sudu udru`enog rada da odredi vje{take koji }e dati stru~no mi{qewe da li doktorat dru{tvenopoliti~kih nauka po svom specijalisti~kom usmjerewu u svemu odgovara doktoratu pravnih nauka iz oblasti javnog prava. Komisija je konstatovala da sam se u svom dosada{wem nau~nom radu prevashodno bavio istra`ivawima iz oblasti politi~ke teorije, te da pr venstveno koristim metod politi~kih nauka. Time je pokazala i dokazala svoju stru~nu nekompetentnost, jer se nikako ne mo`e napraviti jasna distinkcija izme|u politi~ke teorije i ustavnog prava, niti izme|u metoda politi~kih nauka i metoda koje se primjewuju u disciplinama javnog prava. Predla`em i da po ovom osnovu sud odredi kompetentne vje{take koji }e dati svoje stru~no mi{qewe.
894

Kako su to dva jedina razloga odbijawa mog prijema i izbora po raspisanom konkursu, predla`em Sudu udru`enog rada, da odluku po izvje{taju konkursne komisije i odluku po mojoj `albi poni{ti i Institutu za uporedno pravo nalo`i raspisivawe novog konkursa. Ovom predlogu prila`em kopije osporavanih odluka. Prvo ro~i{te u Osnovnom sudu udru`enog rada odr`ano je 25. novembra 1988. i na wemu je sa~iwen slede}i zapisnik: Sud donosi re{ewe da se rasprava odr`i. Predlaga~ izjavi da ostaje kod navoda iz predloga. Pun. drugog u~esnika moli rok za izja{wewe. Sud donosi re{ewe: nala`e se pun. drugog u~esnika da u roku od 8 dana pod pretwom nov~anog ka`wavawa zbog zloupotrebe prava dostavi sudu i predlaga~u neposredno: pismeni odgovor na predlog, tekst oglasa, odluku sa prethodnim mi{qewem, zapisnik sa sednice, prigovor i drugostepenu odluku Izvod iz Sistematizacije za tra`ene poslove i Pravilnik o radnim odnosima. Novo ro~i{te odre|uje se na dan: 9. 12. 1988. u 12. 30 sati {to je u~esnicima saop{teno te ih ne pozivati. Dovr{eno u 11,45 sati. Advokat Nenad Milovanovi} iz Prve beogradske advokatske radne zajednice 2. decembra je u ime Instituta za uporedno pravo podnio odgovor na predlog: Postupaju}i po nalogu suda sa ro~i{ta odr`anog 25. 11. 1988. godine, drugi u~esnik dostavqa sudu i neposredno predlaga~u: tekst oglasa, odluku da se po konkursu ne izvr{i izbor, izve{taj konkursne komisije, izvod iz zapisnika sa sastanka Zbora radnih qudi drugog u~esnika, zahtev za za{titu prava predlaga~a, odluku drugog u~esnika po zahtevu za za{titu prava, zapisnik sa sastanka Zbora radnih qudi drugog u~esnika, izvod iz Pravilnika o organizaciji poslova i radnih zadataka za mesto nau~nog saradnika i Pravilnik o radnim odnosima drugog u~esnika. Drugi u~esnik, u odgovoru na predlog, isti~e da predlog nije dozvoqen. Naime, prijavqeni kandidat po konkursu se mo`e obratiti Sudu udru`enog rada, radi pobijawa konkursa ili odluke o izboru kandidata, samo ako su kumulativno ispuweni slede}i uslovi: ako je prijava kandidata, prilikom dono{ewa odluke o izboru, odbijena; ako je povodom izbora izabran drugi kandidat; ako je prethodno ulo`en zahtev za za{titu prava i ako je predlog sudu podnet blagovremeno. Kako odlukom nadle`nog organa drugog u~esnika nije niko izabran, jedan od navedenih uslova ne postoji, pa stoga predlog predlaga~a nije dozvoqen. Nezavisno od predwih razloga, drugi u~esnik posebno nagla{ava da je, prema ~l. 124. Zakona o udru`enom radu, organizacija koja raspi{e konkurs obavezna da odlu~uje o prijavama kandidata, ali ne i da izvr{i
895

izbor. Ako, prilikom odlu~ivawa, nijedan kandidat, makar bio i jedini, ne dobije potrebnu ve}inu glasova, sprovo|ewe konkursa je zavr{eno i bez odluke o izboru kandidata. Sa svega izlo`enog predla`em da sud predlog predlaga~a, sa zahtevom da se poni{ti odluka drugog u~esnika, odbaci, kao nedozvoqen. Na slede}em ro~i{tu Osnovnom sudu udru`enog rada u Beogradu podneo sam Izja{wewe o odgovoru na predlog u sporu Ro. br. 960/88. Odgovor drugog u~esnika je pravno neosnovan jer je moj predlog dozvo qen zato {to sam na konkursu odbijen iz takozvanih formalnih razloga, {to govori o neta~nom prikazivawu i pogre{nom interpretirawu ~iweni~nog stawa. Ta~no je da bi u slu~aju da je konkursna komisija predlo`ila izbor jednog ili alternativno nekoliko kandidata, pa da u glasawu nijedan nije dobio potreban broj glasova, otpala mogu}nost obra}awa Sudu udru`enog rada. Me|utim, ovdje je konkursna komisija svojim zlonamjer nim interpretacijama ~iweni~nog stawa i na wima zasnovanim negativnim izvje{tajem prejudicirala ishod postupka. Nadle`ni samoupravni organ mogao je samo da prihvati ili ne prihvati izvje{taj i predlog komisije. Ukoliko bi htio da postupi druga~ije morao bi prethodno komisiji vratiti izvje{taj da postupi po primjedbama ili formirati novu komisiju. U ovom slu~aju nije bilo na sjednici nadle`nog samoupravnog organa nikakvog upu{tawa u meritum stvari jer je konkursna komisija obmanula wegovo ~lanstvo u pogledu ~iweni~nog stawa. Konkursna komisija je u svom izvje{taju tvrdila da ne ispuwavam formalne uslove konkursa za izbor u stalni radni odnos na radnom mjestu koje je ovako formulisano u ~lanu 16. Pravilnika o organizaciji poslova i radnih zadataka Instituta za uporedno pravo: Nau~ni saradnik samostalno se bavi nau~noistra`iva~kim radom u oblasti uporednog prava, izuzetno rukovodi radom nau~noistra`iva~kog tima i pru`a pomo} mla|im saradnicima. Za obavqawe poslova i radnih zadataka iz prethodnog stava zahteva se pravni fakultet, nau~noistra`iva~ko zvawe nau~nog saradnika, znawe najmawe dva svetska jezika i rad od najmawe tri godine na nau~noistra`iva~kim poslovima. Sve ove tra`ene uslove ispuwavam: zavr{io sam pravni fakultet, imam nau~noistra`iva~ko zvawe nau~nog saradnika, znam dva svjetska jezika (engleski i ruski, {to je i testirawem u Institutu za uporedno pravo utvr|eno i u izvje{taju konstatovano) i radio sam vi{e od tri godine na nau~noistra`iva~kim poslovima (zapravo osam godina). Komisija se u svom izvje{taju pozivala i na uslove koji uop{te nisu predvi|eni ovim pravilnikom, a od ~lanova samoupravnog organa koji je odlu~ivao povodom konkursa niko se nije dosjetio da provjeri zasnovanost izvje{taja konkursne komisije na odredbama samoupravnih op{tih akata Instituta. Da je komisija savjesno obavila svoj posao mogla bi samo konstatovati da ispuwavam sve formalne uslove konkursa, a da i pored toga nisam izabran zbog nepovoqnog ishoda glasawa i moje obra}awe Sudu udru`enog rada bilo bi bespredmetno, odnosno nedozvoqeno. Kako zastupnik drugog u~esnika uop{te nije odgovarao na argumente na koje sam se pozivao u predlogu, pri predlogu u potpunosti ostajem.
896

Na istom ro~i{tu advokat Milovanovi} sudu je podnio izvod iz zapisnika sa sastanka zbora radnih qudi Instituta za uporedno pravo odr`anog 9. 11. 1988. godine sa po~etkom u 10 ~asova: Sastanku prisustvuju: prof. Vladimir Jovanovi}, dr Marija Toroman, dr Qubi{a Dabi}, mr Ivanka Spasi}, dr Dragan Kosti}, dr Boris Krivokapi}, dr Lidija Basta, dr Vida ^ok, Mirjana Marjanovi}, Zorica Radovi}, Ivanka Todorovi}, Sanvila Tesli}, Natalija Milenkovi}, Nevenka @alac, Dijana Markovi}, dr Zoran Radovi}, Nada Borovski, Anica [ija~i}, Vesna Fijan, Marina Rister, i Du{an Vrawanac. Na predlog predsedavaju}eg ~lanovi Zbora radnih qudi jednoglasno su usvojili slede}i dnevni red: 1. Predlog odluke o usvajawu periodi~nog obra~una za period I - IX 1988. godine. 2. Predlog odluke o pove}awu vrednosti boda. 3. Predlog odluke o raspisivawu konkursa za istra`iva~a saradnika. 4. Predlog odluke o raspisivawu konkursa za asistenta istra`iva~a. 5. Izve{taj Komisije u vezi konkursa za izbor radnika za poslove istra`iva~a saradnika. 6. Predlog odluke o nabavci osnovnih sredstava 7. Mera upozorewa direktora Instituta povodom dono{ewa odluka o usvajawu zapisnika sa Zbora odr`anog 27. 9. 1988. 8. Izve{taj Komisije za pra}ewe i primenu Pravilnika o li~nim dohocima povodom zahteva grupe radnika. 9. Razno Ad. 3. Jednoglasno odlukom svih prisutnih ~lanova Zbora radnih qudi Instituta za uporedno pravo usvojen je predlog za raspisivawe konkursa za izbor jednog istra`iva~a saradnika za oblast javnog prava ustavno i upravno pravo. Na ro~i{tu od 9. decembra 1988. sa~iwen je slede}i zapisnik: Strana 2/ 9. 12. 1988. Sud donosi re{ewe da se ro~i{te odr`i. Zbog izmene u sastavu ve}a rasprava po~iwe iznova ~itawem spisa. Spisi pro~itani. Predlaga~ izjavi da ostaje kod navoda iz predloga. U vezi navoda iz odgovora isti~e: dostavqa sudu pismeni podnesak u smislu svoje re~i. Nema novih predloga u smislu dopune dokaznog postupka. Pun. drugog u~esnika ostaje kod navoda iz odgovora, dostavqa sudu zapisnik sa sednice od 9. 11. 1988. godine. Za ovim predlaga~ izjavi da se ne radi o popuwavawu istih poslova s obzirom da je raspisan konkurs za istra`iva~kog saradnika, {to je u zvawu asistenta. Pun. drugog u~esnika isti~e da je drugi u~esnik doneo ovakvu odluku jer se na prethodni konkurs odnosno prethodna dva konkursa nije javio niko od kandidata koji ispuwavaju uslove pa je drugi u~esnik snizio uslove konkursa u pogledu uslova da bi obezbedio sebi izvr{ioca.
897

U~esnici saglasno izjavquju da nemaju novih predloga u smislu dopune dokaznog postupka. Sud donosi re{ewe da se u dokaznom postupku izvr{i uvid u prilo`enu dokumentaciju, a uz saglasnost u~esnika ne vr{i se pojedina~no nabrajawe dokaza koje su u spisu, a koji sud ~ita u dokaznom postupku. Dokazni postupak je zavr{en. Predlaga~ predla`e usvajawe zahteva. Sud donosi re{ewe odbija se predlog za izvo|ewe dokaza ve{ta~ewem na okolnost ispuwavawa uslova od strane predlaga~a. U~esnici saglasno izjavquju da nemaju drugih predloga, pa predwa re{ewa ostaju na snazi. Predlaga~ predla`e da se zahtev usvoji. Ne tra`i tro{kove. Pun. drugog u~esnika predla`e da se zahtev odbije, tro{kove tra`i na ime zastupawa po AT. Sud donosi re{ewe: Rasprava je zakqu~ena. Odluka }e biti dostavqena u zakonskom roku u pismenom otpravku dostaviti u~esnicima. Dovr{eno u 12,55 sati. Polovinom januara 1989. dostavqena mi je sudska odluka br. 960/88. I. Predlaga~ dr Vojislav [e{eq iz Zemuna, podneo je ovom sudu predlog sa zahtevom kojim je tra`io da sud poni{ti kona~nu odluku Zbora radnih qudi u~esnika Instituta za uporedno pravo u Beogradu, broj 991 od 1. IX 1988. godine kojom je odlu~eno da se po konkursu za izbor nau~nog saradnika za oblast ustavnog i upravnog prava ne izvr{i izbor. Obrazla`u}i svoj zahtev predlaga~ je naveo da se prijavio na konkurs u Institutu za uporedno pravo za izbor jednog nau~nog saradnika za oblast ustavnog i upravnog prava. Na predlog konkursne komisije prijava predlaga~a je odbijena uz ocenu da ne ispuwava bitan uslov konkursa na koji se javio jer ne poseduje tra`eni doktorat nauka radno-pravnog usmerewa. Komisija je pri tome prenebregla ~iwenicu da je predlaga~ na Pravnom fakultetu u Beogradu stekao doktorat dru{tvenopoliti~kih nauka koji u svemu odgovara doktoratu iz ustavnog prava. Doktorat dru{tvenopoliti~kih nauka u Jugoslaviji se mo`e ste}i jedino na Pravnom fakultetu u Beogradu, a sam wegov naziv je proizvod preovladaju}e dru{tvene tendencije iz jednog perioda razvoja u kome se ustavni poredak po~eo nazivati dru{tvenopoliti~kim sistemom pa otuda i odgovaraju}a deformacija terminologije u oblasti pravno-politi~kih nauka. Koliko je stanovi{te komisije besmisleno govori ~iwenica da je i dr Kosta ^avo{ki na ~ije se upra`weno radno mesto upravo prijavio predlaga~, tako|e stekao doktorat dru{tvenopoliti~kih nauka na Pravnom fakultetu u Beogradu, pa mu uop{te nije smetalo da bude izabran za nau~nog saradnika iz oblasti javnog prava. Predlo`io je da sud odredi ve{taka koji }e dati stru~no mi{qewe, da li doktorat dru{tvenopoliti~kih nauka po svom specifi~nom usmerewu u svemu odgovara doktoratu pravnih nauka iz oblasti javnog prava. Sa izlo`enog predlo`io je da sud usvoji wegov zahtev.
898

II. U~esnik Institut za uporedno pravo iz Beograda, preko punomo}nika advokata Nenada Milanovi}a iz Beograda, u svom odgovoru na predlog i tokom postupka osporio je zahtev predlaga~a u celosti navode}i da se prijavqeni kandidat po konkursu mo`e obratiti Sudu udru`enog rada radi pobijawa konkursa i odluke o izboru kandidata, samo ako su kumulativno ispuweni slede}i uslovi: ako je prijava kandidata prilikom dono{ewa odluke o izboru odbijena i ako je povodom izbora izabran drugi kandidat i ako je prethodno ulo`en zahtev za za{titu prava, ako je predlog suda podnet blagovremeno. Kako odlukom nadle`nog organa u~esnika nije niko izabran jedan od navedenih uslova ne postoji pa stoga predlog predlaga~a nije dozvoqen. Nezavisno od predwih razloga drugi u~esnik posebno nagla{ava da je prema ~lanu 124. Zakona o udru`enom radu organizacija koja raspi{e konkurs obavezna da odlu~uje o prijavama kandidata, ali ne da i izvr{i izbor. Ako prilikom odlu~ivawa nijedan kandidat makar bio jedini ne dobije potrebnu ve}inu glasova, sprovo|ewe konkursa zavr{eno je bez odluke o izboru kandidata. Sa izlo`enog predlo`io je da sud odbije zahtev predlaga~a kao neosnovan. III. Na osnovu navoda u~esnika u postupku i rezultata izvedenih pismenih dokaza, sud je utvrdio slede}e ~iweni~no stawe: Odlukom Zbora radnih qudi u~esnika Instituta za uporedno pravo broj 991. od 1. IX 1988. godine, odlu~eno je da se po konkursu za izbor nau~nog saradnika za oblast ustavnog i upravnog prava ne izvr{i izbor. U obrazlo`ewu navedene odluke konstatovano je da se na konkurs za izbor nau~nog saradnika za oblast ustavnog i upravnog prava sa punim radnim vremenom objavqen u dnevnom listu Politika dana 29. VI. 1988. godine, prijavio jedan kandidat dr Vojislav [e{eq. Na osnovu izve{taja i predloga podnetog od strane konkursne komisije i mi{qewa Nau~nog ve}a Instituta za uporedno pravo, usvojenog na sednici od 25. VIII. 1988. godine prema kojima kandidat dr Vojislav [e{eq ne ispuwava konkursom predvi|ene uslove za rad na poslovima i radnim zadacima nau~nog saradnika iz oblasti radnog prava, Zbor je doneo odluku da se po konkursu za izbor nau~nog saradnika za oblast ustavnog i upravnog prava ne izvr{i izbor. Odlukom Zbora radnih qudi u~esnika broj 1154 od 12. X. 1988. godine odbijen je prigovor predlaga~a kao neosnovan. Dana 19. V. 1988. godine, drugi u~esnik je raspisao konkurs za prijem nau~nog saradnika sa punim radnim vremenom na neodre|eno vreme, sa uslovima: pravni fakultet, doktor nauka javno pravnog usmerewa (upravno pravo), da zna najmawe dva svetska jezika i godina radnog iskustva. Odredbom ~lana 16 Pravilnika o organizaciji poslova i radnih zadataka Instituta za uporedno pravo od 11. VII. 1985. godine opisani su uslovi za obavqawe poslova i radnih zadataka nau~nog saradnika za uporedno pravo: pravni fakultet, nau~noistra`iva~ko zvawe nau~nog saradnika, znawe najmawe dva svetska jezika i rad najmawe tri godine na nau~no-istra`iva~kim poslovima.
899

Uvidom u izvod iz zapisnika sa sastanka Zbora radnih qudi u~esnika od 9. XI. 1988. godine, utvr|eno je da je Zbor radnih qudi u~esnika doneo odluku da se raspi{e konkurs za izbor jednog istra`iva~a saradnika iz oblasti javnog prava, ustavno i upravno pravo. IV. Ocenom utvr|enog ~iweni~nog stawa sud je na{ao da je zahtev predlaga~a neosnovan. Odredbom ~lana 11. Zakona o radnim odnosima SR Srbije je predvi|eno da ako niko od kandidata ne bude izabran raspisa}e se novi konkurs odnosno oglas u roku utvr|enom samoupravnim op{tim aktom, kojim se ure|uje radni odnos na najdaqe 30 dana od dana dono{ewa odluke dok se ne izvr{i izbor. Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da je izbor kandidata pravo, a ne obaveza organizacije koja je raspisala oglas odnosno konkurs. To zna~i da drugi u~esnik je postupio u skladu sa svojim ovla{}ewima ne izabrav{i nijednog kandidata, bez obzira da li su kandidati ispuwavali uslove iz oglasa. Stoga je bez uticaja navod predlaga~a da ispuwava formalne uslove oglasa jer je drugi u~esnik postupio shodno svojim ovla{}ewima predvi|enim odredbom ~lana 11. Zakona o radnim odnosima SR Srbije ne izabrav{i nikog na objavqeni konkurs. Sud je pri tom imao u vidu ~iwenicu da je drugi u~esnik postupio u skladu sa odredbom ~lana 11. Zakona o radnim odnosima SR Srbije, jer je odlukom Zbora radnih qudi od 9. XI 1988. godine raspisao oglas za jednog istra`iva~a saradnika za radno pravo ustavno i upravno pravo, bez uticaja pri tom je navod predlaga~a da se ovde radi o ni`em zvawu odnosno zvawu asistenta, imaju}i u vidu odredbu ~lana 16. citiranog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka u~esnika. Odlu~uju}i o zahtevu drugog u~esnika za naknadu tro{kova postupka, sud je na{ao da je isti neosnovan shodno odredbi ~lana 154. Zakona o parni~nom postupku, imaju}i u vidu prirodu i karakter ovog spornog odnosa. Sud je cenio i ostale navode u~esnika u postupku kao i prilo`ene pismene dokaze, ali je na{ao da isti nisu od uticaja za druga~iju odluku o ovom spornom odnosu, pa ih iz tih razloga nije posebno obrazlagao. Sa svega iznetog Sud je doneo odluku: Odbija se zahtev predlaga~a dr Vojislava [e{eqa iz Zemuna, kojim je tra`io da sud poni{ti kona~nu odluku Zbora radnih qudi drugog u~esnika Instituta za uporedno pravo u Beogradu, broj 991 od 1. IX 1988. godine, kojom nije izvr{en izbor kandidata za nau~nog saradnika za oblast ustavnog i upravnog prava, kao neosnovan. Odbija se zahtev drugog u~esnika za naknadu tro{kova postupka kao neosnovan. V. Ovu odluku donelo je ve}e Osnovnog suda udru`enog rada u Beogradu, u sastavu sudija: [arki} Neboj{a, predsednik ve}a, Petri} Dragoqub i Malba{i} Ilija, ~lanovi ve}a. Pravna pouka: Protiv ove odluke mo`e se izjaviti `alba u roku od 15 dana od dana prijema iste, preko ovog suda Sudu udru`enog rada SR Srbije.
900

SEDMI DIO GRA\ANSKA PARNICA ZBOG ODBIJAWA BOSANSKE POLICIJE DA VRATI PRIVREMENO ODUZETE STVARI
Drugog oktobra 1986. godine moj advokat Aleksandar Lojpur podnio je Op{tinskom sudu u Sarajevu tu`bu protiv Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine, koju zastupa Javno pravobranila{tvo Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine, radi vra}awa predmeta nad kojima imam pravo svojine ili naknade {tete: Dana 9. 2. 1984. g. i dana 11. 2. 1984. tu`itequ su privremeno oduzeti rukopisi nad kojima on ima pravo svojine, od strane nadle`nih radnika Sekretarijata za unutra{we poslove SR Bosne i Hercegovine. Ta~na specifikacija oduzetih rukopisa navedena je u ni`e postavqenom tu`benom zahtevu. Dokaz: Potvrda o privremeno oduzetim stvarima Kako do danas tu`iocu od strane Sekretarijata za unutra{we poslove koji je organ tu`enog, i pored tu`io~evog vi{e puta ponovqenog zahteva, nisu vra}eni privremeno oduzeti predmeti, to tu`ilac podnose}i ovu tu`bu zahteva da sud naredi tu`enom da vrati tu`iocu wegove predmete, ili da tu`iocu isplati od{tetu u novcu u iznosu i na na~in kako je opredeqeno u ni`e postavqenom tu`benom zahtevu. II. Me|u privremeno oduzetim i do sada nevra}enim predmetima nalazi se i rukopis tu`io~eve kwige Hajka. Tu`ilac je pretrpeo veliku {tetu time {to je bio prinu|en da ponovo priprema kwigu ~iji je rukopis bio gotovo pripremqen za {tampu. On je morao da ponovi vi{emese~ni rad i da ponovo za {tampu priprema kwigu koja je ve} bila spremna za {tampawe, ali je tu`enikov organ to onemogu}io time {to je kwigu zaplenio i odbio wen povrat tu`iocu. Stoga tu`ilac zahteva da sud obave`e tu`enika da tu`iocu naknadi {tetu u iznosu i na na~in kako je postavqeno pod ta~kom II tu`benog zahteva. Na osnovu svega navedenog tu`ilac predla`e da sud donese slede}u presudu: 1. Nala`e se tu`eniku da tu`iocu vrati u dr`avinu slede}e predmete nad kojima tu`ilac ima pravo svojine: 1. Rukopis kwige Hajka 2. Arhiv i materijali za kwigu Hajka 4 fascikle 3. Kopija rukopisa Pavla Jak{i}a Razmi{qawa nad uspomenama 4. 15 tekstova Radisava Filipovi}a 5. Kopija poziva Raselovog suda Branku Mikuli}u da odgovara zbog kr{ewa gra|anskih prava i sloboda u Bosni i Hercegovini 6. Kopije tekstova nekoliko peticija upu}enih nadle`nim saveznim i republi~kim organima
901

7. Privatna prepiska s Vukom Dra{kovi}em, Radisavom Filipovi}em i Du{anom Bogavcem 8. 2 rokovnika 9. 12 kucanih strana teksta (redni broj spiska oduzetih stvari br. 27) 10. Teleks Petra @ivadinovi}a na engleskom jeziku i fotokopija wegovog ~lanka iz Observera. 11. Fotokopija odgovora Vuka Dra{kovi}a @arku Papi}u 12. Fotokopija pisma Vuka Dra{kovi}a borcima Gacka 13. Fotokopije pesama Mustafe Grab~anovi}a u usta{kim novinama 14. Fotokopija kwige Bilans sovjetskog termidora 15. Fotokopija teksta Vladimira Markovi}a: Ludnice zatvori za politi~ki nepo`eqne u Jugoslaviji 16. Kopija bro{ure Jugoslavija... na engleskom jeziku 17. Ekspoze Velimira Stojni}a na sednici Saveta Federacije 18. Fotokopija teksta Kosovo u svetlu istorije albansko-jugoslovenskih odnosa 19. Fotokopija teksta Svetozara Stojanovi}a Belo postaje crno 20. Fotokopija teksta Balkanski rat i Srbija 21. Ugovor o izdavawu kwige Hajka, potpisan izme|u tu`ioca i izdava~ke ku}e Zapis; ili da tu`iocu isplati iznos od 1.000.000 dinara sa kamatom obra~unatom na taj iznos, po stopi koju primewuju banke na {tedne uloge gra|ana oro~ene preko godinu dana, od dana podno{ewa tu`be do isplate, sve pod pretwom prinudnog izvr{ewa. II. Nala`e se tu`eniku da tu`iocu isplati iznos od 500.000 dinara sa kamatom obra~unatom na taj iznos, po stopi koju primewuju banke na {tedne uloge gra|ana oro~ene preko godinu dana, na ime naknade {tete koju je tu`ilac pretrpeo zbog nemogu}nosti da preda na {tampawe kwigu Hajka koja je bila pripremqena za {tampawe ali je tu`ilac morao ponovo da je priprema za {tampawe jer je tu`enik neosnovano odbio da ranije pripremqeni rukopis vrati tu`iocu. III. Sve tro{kove parnice du`an je snositi tu`enik. Zamjenik republi~kog javnog pravobranioca Zorislava Mila{in na prvom ro~i{tu je podnijela odgovor na tu`bu P. 198/86, datiran 23. januara 1987. godine: Predmet tu`benog zahtjeva je povrat predmeta specificiranih od 1. do 21. tu`be ili isplata 1.000.000 din. i zahtjev za naknadu {tete u iznosu od 500.000 din. zbog nemogu}nosti {tampawa kwige Hajka. Kao dokaz o oduzetim predmetima, uz tu`bu je prilo`ena potvrda od 9. 2. 1984. godine o privremeno oduzetim predmetima. Nakon razmatrawa pojedina~nih zahtjeva za povrat predmeta i zahtjeva za naknadu {tete, izjavqujemo slijede}e: Rukopis kwige Hajka, te arhiv i materijal za ovu kwigu su identi~ni objavqenoj kwizi tu`ioca Hajka na jeretika ~ije je rasturawe u cjelosti zabraweno pravomo}nim rje{ewem Okru`nog suda u Beogradu br.
902

K. 14/86 od 17. 6. 1986. godine. Istim rje{ewem je odlu~eno da se svi primjerci kwige imaju oduzeti od tu`iteqa i uni{titi. Stoga zahtjev pod rednim brojem 1. i 2. tu`be za povrat navedenih predmeta, nije osnovan. Bespredmetan je zahtjev tu`iteqa za povratak predmeta pod rednim brojevima tu`be 3, 5, 10, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, i 21. jer se isti ne nalaze na spisku privremeno oduzetih predmeta od 9. 2. 1984. godine. To se odnosi i na privatnu prepisku sa Vukom Dra{kovi}em pod rednim brojem 7. tu`be, koja nije evidentirana u navedenoj potvrdi. Predmeti pod ta~kom 8. tu`be i to: jedan rokovnik (u tu`bi pogre{no nazna~ena 2 rokovnika suprotno potvrdi od 9. 2. 1984. g) i 12 kucanih strana teksta pod rednim brojem 9 tu`be, vra}eni su supruzi tu`iteqa dana 6. 2. 1985. godine. Predmeti pod rednim brojem 6. tu`be Peticija sa potpisima za promjenu Ustava ~l. 154. SFRJ, zajedno sa fotokopijom potvrde da je upu}ena Predsjedni{tvu i SIV-u, te 2 pisma u rukopisu Radisava Filipovi}a pod rednim brojem 7. tu`be, vra}eni su tu`itequ. Tu`ena ne raspola`e sa predmetima iz ta~ke 4. tu`be tekstovima Radisava Filipovi}a, koji su ina~e ve} bili dostavqeni Predsedni{tvu i SIV-u, te pismom Du{ana Bogavca pod rednim brojem 7.tu`be jer je prilo`eno uz krivi~nu prijavu, kao i fotokopijom odgovora Vuka Dra{kovi}a @arku Papi}u nazna~enom pod rednim brojem 11. tu`be, a koji ~lanak je bio objavqen u {tampi, pa stoga zahtjev tu`iteqa i nije osnovan. Na osnovu izlo`enog: I. Zahtjev tu`iteqa za povrat stvari je neosnovan, kao i alternativno postavqeni tu`beni zahtjev za isplatu 1.000.000 dinara, kojeg tu`ilac u pogledu wegove visine nije ni obrazlo`io. II. Tako|e nije osnovan zahtjev tu`iteqa za naknadu {tete u iznosu od 500.000 dinara. U tu`bi nisu navedeni razlozi u odnosu na visinu {tete, pa se o istom ne mo`e ni raspravqati. Me|utim, opreza radi isti~emo da je svaki zahtjev za naknadu {tete zbog neobjavqivawa kwige Hajka neosnovan, jer je predmetna kwiga zabrawena, oduzeta i nalo`eno da se ima uni{titi, prema naprijed navedenom rje{ewu Okru`nog suda u Beogradu. Stoga predla`emo da se tu`beni zahtjev u cijelosti odbije uz naknadu parni~nih tro{kova. Na prvom ro~i{tu, odr`anom 26. januara 1987. godine sa~iwen je slede}i zapisnik: Izla`e se tu`ba. Izjava da i daqe ostaje kod tu`be i tu`benog zahtjeva tu`iteq li~no. Isti~e da je utu`ena SR BiH Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dr`avne bezbjednosti. Pun. tu`enog predaje u spis pismeni odgovor na tu`bu te se isti ~ita i ~ini sastavni dio raspravnog zapisnika. Jedan primjerak se uru~uje tu`itequ li~no.
903

Pun. tu`enog izjavi da je podatke o vra}awu pojedinih predmeta kao {to je naveo u odgovoru, dobio na osnovu stawa, prema obavjesti SUP-a Sarajevo. Tu`iteq izjavi da se danas ne mo`e izjasniti u potpunosti na ove navode iz odgovora na tu`bu s tim {to isti~e da raspola`e i dr. podacima potvrdama o oduzimawu predmeta koje }e predati sudu na uvid sqede}i put. Radi se zapravo o 5 potvrda. Radi se o potvrdama koje datiraju od 9. 2. 1984. i 2. 11. 5. 1984. godine. Saglasno predla`u da sud pribavi i izvr{i uvid u spis Okru`nog suda u Sarajevu br. K-14/86. u kojem bi se eventualno na{le potvrde i ostala dokumentacija. Predla`e tako|e da sud od Slu`be dr`avne bezbjednosti Centar Sarajevo pribavi kopije 5 potvrda o oduzimawu stvari. Pun. tu`enog smatra da je pribavqawe potvrda od Slu`be bezbjednosti suvi{no s obzirom da tu`iteq raspola`e kopijama istih tih potvrda, kako je sam izjavio. Sud donosi rje{ewe: Od Okru`nog suda u Sarajevu pribavi}e se wihov spis br. K-161/84. Nakon uvida u ovaj spis sud }e odlu~iti o eventualnom pribavqawu potvrda od Slu`be bezbjednosti. Rasprava se odla`e za dan utorak 10. 3. 1987. u 13,00 ~asova o ~emu se obavje{tavaju prisutni, umjesto poziva. Nala`e se tu`itequ da preda fotokopije preostalih potvrda o preuzimawu predmeta. Dvadeset ~etvrtog februara 1987. advokat Lojpur je sudu podnio pripremni podnesak tu`ioca, u kome je naveo: I. Nakon pretresa li~nog prtqaga u vozu Bosna-ekspres na putu iz Sarajeva u Beograd, kojim je rukovodio slu`benik Dr`avne bezbjednosti Dragan Kijac u prisustvu svjedoka Avdije Muhovi}a i Zdravka Gali}a, dr [e{equ je izdata potvrda br. 62/84 od 9. februara 1984. godine sa zaglavqem koje identifikuje Stanicu milicije Novo Sarajevo kao dr`aoca privremeno oduzetih stvari i ne~itkim potpisom ovla{}enog lica i slu`benim pe~atom. U potvrdu su uneseni slede}i kucani tekstovi: 1. Pismo GSUP-u Sarajevo 6 str, 2. O sarajevskoj kulturnoj razglednici 5 str. 3. U cara Trajana kozje u{i 7 str. 4. O jednoj modernoj verziji zlo~ina i kazne 21 str. 5. Bal vampira u savremenoj varijanti 20 str. 6. Odgovori na anketu - intervju [ta da se radi 40 str. 7. Istorijska nauka, izgleda, sve trpi 9 str. 8. Pozadina jedne teorijske studije 12 str. 9. Roman kao oblik dru{tvene kritike 12 str. 10. Intelektualni anga`man u konkretnom vremenu i prostoru 20 str.
904

11. Ideolo{ki i politi~ki monopolizam kao duhovni teror u na{em vremenu i prostoru 21 str. 12. Kriza vaspitno-obrazovnog sistema i wene reperkusije na dru{tveni polo`aj omladine 17 str. 13. Ideolo{ki orjentiri i politi~ki interesi birokratije kao stimulator dezintegracionih procesa u jugoslovenskom dru{tvu 30 str. 14. Savremene refleksije Marksovih teza o slobodi {tampe 34 str. 15. Esej o socijalizmu i intelektualcima 30 str. 16. Aktuelni smisao Marksove filozofije slobode 27 str. 17. Od marksizma ka novom kriti~kom mi{qewu 17 str. 18. Kriza marksizma kao {ansa za novi preporod socijalizma 21 str. 19. Od marksizma ka novom kriti~kom mi{qewu 17 str. 20. Ideolo{ka i politi~ka dimenzija kriti~kog sagledavawa raskoraka teorijskih na~ela i empirijskih pokazateqa u praksi savremenih socijalisti~kih dru{tava 34 str. 21. Napomena 2 str. Potvrda je izdata na dvije strane, te na kraju napomenuto da sadr`i dvadeset jedan naslov, te da su svi oduzeti tekstovi kucani pisa}om ma{inom i parafirani od strane vlasnika, koji ina~e na sadr`aj potvrde nije imao primjedbi. Dokaz: Prilog 1: Potvrda br. 62/84 II. Nakon pretresa privatnog stana, kojim je rukovodio slu`benik Dr`avne bezbjednosti Sulejman Svraka u prisustvu svjedoka Ramiza Heldara i Nike Bari{i}a, dr [e{equ je izdata potvrda br. 415/1 od 9. februara 1984. godine sa zaglavqem koje identifikuje sarajevski centar Slu`be dr`avne bezbjednosti Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove Bosne i Hercegovine kao dr`aoca privremeno oduzetih predmeta. U potvrdu je uneseno slede}e: 1. Kopija rukopisa kwige Pavla Jak{i}a Razmi{qawa nad uspomenama, 2. Paso{ HE 475459 na ime Vojislava [e{eqa, 3. Hajka, rukopis kwige, prema sadr`aju 500 strana, 4. Esej o socijalizmu i intelektualcima, 2 primjerka, 5. Savremene refleksije Marksovih teza o slobodi {tampe, 2 primjerka od po 34 strane, 6. Aktuelni smisao Marksove filozofije slobode 27 str, 7. Ideolo{ki i politi~ki monopolizam kao duhovni teror u na{em vremenu i prostoru 21 str, 8. Od marksizma ka novom kriti~kom mi{qewu 17 str, 9. Kriza marksizma kao {ansa za novi preporod socijalizma, 3 primjerka od po 21 str, 10. Odgovori na anketu intervju [ta da se radi 2 primjerka od po 40 str, 11. Intelektualni anga`man u konkretnom vremenu i prostoru 2 primjerka od po 20 str,
905

12. Ideolo{ki orjentiri i politi~ki interesi birokratije kao stimulatori dezintegracionih procesa u jugoslovenskom dru{tvu 1 kompletan tekst i 2 nekompletna, 13. Roman kao oblik dru{tvene kritike 2 primjerka od po 12 str, 14. Ideolo{ka i politi~ka dimenzija kriti~kog sagledavawa raskoraka teorijskih na~ela i empirijskih pokazateqa u praksi savremenih socijalisti~kih dru{tava 34 str, 15. Pozadina jedne teorijske studije 2 primjerka od po 12 str, 16. Kriza vaspitno-obrazovnog sistema i wene reperkusije na dru{tveni polo`aj omladine 18 str, 17. Bal vampira u savremenoj varijanti 3 primjerka od po 20 str, 18. Mo`e li car Trajan sakriti kozje u{i 2 primjerka od po 13 str, 19. Politikantskim frazama protiv nau~nih argumenata 3 primjerka od po 17 str, 20. U cara Trajana kozje u{i 2 primjerka od po 7 strana, 21. O jednoj modernoj verziji zlo~ina i kazne 2 primjerka od po 21 str, 22. O sarajevskoj kulturnoj razglednici 3 primjerka od po 5 str, 23. Istorijska nauka, izgleda, sve trpi, 24. Dvije kopije protestnih pisama sa prepisima, 25. Otvoreno pismo Predsjedni{tvu SUBNOR-a Gacko, autora Vuka Dra{kovi}a, 26. Napomena 2 primjerka, 27. Odgovor Grab~anovi}u i V. Sultanovi}u 4 str, 28. Pismo Vuka Dra{kovi}a upu}eno Vojislavu [e{equ 3 str, 29. Fotokopije tekstova iz Novog behara 2 strane, 30. Predstavka Gradskom SUP-u Sarajevo, 31. Peticija Predsjedni{tvu SFRJ i Predsjedni{tvu SR BiH sa susreta sociologa u Komi`i, 32. Primjedba na koncept peticije, pisana u rukopisu, 33. Fotokopija kwige Bilans sovjetskog termidora, 34. Fotokopija kwige Na{a sporna pitawa, 35. Fotokopija teksta Ludnice zatvori za politi~ki nepo`eqne u Jugoslaviji, autora Vladimira Markovi}a objavqen u listu Amerikanski Srbobran, 36. Kopija bro{ure Jugoslavija... na engleskom jeziku, 37. Tekst saop{tewa upu}enih Republi~koj zajednici nauke Srbije 26 str. 38. Ekspoze Velimira Stojni}a na sjednici Savjeta Federacije, 39. Fotokopija teksta Kosovo u svjetlu istorije albansko-ju`noslovenskih odnosa 25 str, 40. Fotokopija teksta Belo postaje crno autora Svetozara Stojanovi}a, 11 str,
906

41. Intelektualno reagovawe na politi~ku represiju 3 str, 42. Fotokopija teksta Balkanski rat i Srbija iz 1912. god, od 651. do 664. str, 43. Fotokopija Poziva Raselovog suda Branku Mikuli}u da odgovara zbog kr{ewa gra|anskih prava u Bosni i Hercegovini 2 primjerka, 44. Tekstovi Radisava Filipovi}a 6 komada, 45. Dva pisma Radisava V. Filipovi}a u rukopisu, upu}ena Vojislavu [e{equ, 46. Tri poziva za nau~ne skupove, 47. Ugovor o izdavawu kwige potpisan izme|u Zapisa i Vojislava [e{eqa, 48. Autorizovano izlagawe sa diskusije u Novom Sadu od 8, 9. i 10. decembra 1983. godine, 2 primjerka 7+4 str, 49. Relevantnost Marksove misli za savremenu dru{tvenu teoriju i praksu, 50. Razne pribiqe{ke u rukopisu 19 strana, 51. Razne pribiqe{ke u rukopisu supruge Vojislava [e{eqa, 52. Potvrde o predatoj po{ti 10 komada. Potvrda je izdata na tri strane, te je na kraju napomenuto da vlasnik predmeta Vojislav [e{eq i svjedoci nemaju nikakvih primjedbi na konstatacije iznesene u zapisniku. Dokaz: Prilog 2 Potvrda br. 415/1 III. Nakon pretresa kabineta na Fakultetu politi~kih nauka Univerziteta u Sarajevu, kojim je rukovodio slu`benik Dr`avne bezbjednosti Dragan Kijac, a zapisnik vodio Sulejman Svraka u prisustvu svjedoka Zore Bahri~anin i Nedjeqka ]u}ila, dr [e{equ je izdata potvrda br. 416/2 od 9. februara 1984. godine, sa istim zaglavqem kao i prethodna. U potvrdu je uneseno slede}e: 1. Tekstovi Radisava Filipovi}a 9 komada, 2. Autorizovano izlagawe Mijalka Todorovi}a, 3. Pismo Dobrice ]osi}a Mitji Ribi~i~u, 4. Pismo Du{ku Bogavcu od 3. oktobra 1983. god, 5. Razne obavijesti od pojedinih redakcija 17 komada, 6. Pisma u rukopisu Radisava Filipovi}a upu}ena Vojislavu [e{equ 2 kom, 7. Peticija sa potpisnicima za promjenu ~l. 154. Ustava SFRJ, zajedno sa fotokopijom potvrde da je upu}ena Predsjedni{tvu i SIV-u, 8. Teleks Petra Hayiristi}a na engleskom jeziku, posjetnica, fotokopija teksta na engleskom, te fotokopija teksta iz Observera, 9. Pisa}a ma{ina marke Biser br. 154996, 10. Materijali za Hajku ~etiri fascikle, 11. @uta fascikla, stru~ni rukopisi i kucani materijali, 12. Pisma upu}ena listu Duga 2 komada, 13. Odgovor Vuka Dra{kovi}a @arku Papi}u,
907

14. Dopis Tre}eg programa Radio Beograda Gaji Sekuli}u, 15. Teorijska osnovanost diferencirawa marksisti~kog pristupa analizi problema ~ovjekove sredine u odnosu na savremene gra|anske teorije, 16. Akademska i diletantska ekvilibristika, 17. Crni rokovnik, 18. Politika kao granica umjetnosti, 19. Fotokopija teksta Pere [imunovi}a iz Kwi`evnosti, 20. Zabiqe{ke Qube Tadi}a 2 lista u rukopisu, 21. Jo{ jedno hvatawe na djelu, 22. Dominacija osredwosti kao antipod demokratije 4 primjerka, 23. Protivrje~nosti savremenog marksizma determinanta ili posledica krize socijalizma, 24. Povodom rasprave o federalizmu 20 kuc. strana, 25. Otvoreno pismo CKSK i Republi~koj konferenciji SSRN BiH povodom napada na srpsku {tampu i Vojislava [e{eqa, 26. Anarhizam i marksizam 3 primjerka, 27. Dvanaest strana kucanog teksta ozna~enih brojem 12, 28. Indigo papir 27 komada, 29. Pismo dopis Uredni{tva Kulturnog radnika iz Zagreba i Dela 2 komada, 30. Potvrde o predaji po{te, 31. Razni papiri}i, pribiqe{ke i posjetnice koverta br. 5. Potvrda je izdata na dvije strane, te na kraju unesena primjedba Vojislava [e{eqa da mu nije dozvoqeno da sam predlo`i svjedoke pretresa. Dokaz: Prilog 3: Potvrda br. 416/2 IV. Nakon ponovnog pretresa privatnog stana, kojim je rukovodio slu`benik Dr`avne bezbjednosti Sulejman Svraka u prisustvu svjedoka Kadune Huremovi} i Qubice Kolovrat, dr [e{equ je izdata potvrda br. 1055/1 od 11. maja 1984. o privremenom oduzimawu predmeta sa istim zaglavqem kao i prethodna. U potvrdu je uneseno slede}e: 1. Prepis partijskog materijala pisano rukom - 3 strane, 2. Tu`ba Radisava V. Filipovi}a naslovqena Op{tinskom sudu u Sarajevu, 3. Jedan primjerak wema~kih novina Zidoj~e Cajtung, 4. Potvrde o upu}enoj po{iqci 2 komada, od 4. maja 1984, 5. Sedamnaest predstavki Radisava V. Filipovi}a, 6. Putna isprava na ime Vojislava [e{eqa, br. HE 475459, 7. Tri predstavke Radisava V. Filipovi}a, 8. ^etiri predstavke Filozofskog dru{tva Srbije upu}ene Predsjedni{tvu SFRJ i SR BiH, 9. Predstavka upu}ena Predsjedni{tvu SFRJ i SR BiH od Dobrice ]osi}a, Svetozara Stojanovi}a, Neboj{e Popova, Qubomira Tadi}a i Mihaila Markovi}a,
908

10. Predstavka upu}ena Predsedni{tvu SFRJ od Svetozara Stojanovi}a, Dragoquba Mi}unovi}a, Mihaila Markovi}a i Zagorke Golubovi}, 11. Predstavka Filozofskog dru{tva Srbije Predsjedni{tvu SR Srbije i dekanu Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, 12. Pismo Filozofskog dru{tva Hrvatske upu}eno Filozofskom dru{tvu Srbije, 13. Rje{ewe Uprave Slu`be dr`avne bezbjednosti Beograda o odre|ivawu i ukidawu pritvora za Vojislava [e{eqa, 14. Punomo} Vojislava [e{eqa advokatu Sr|i Popovi}u, 15. Fotokopija Optu`nog prijedloga Okru`nog javnog tu`ila{tva Qubqana, 16. Peticija Predsjedni{tvu SFRJ i SR Slovenije, 17. Predstavka Predsjedni{tvu SFRJ i SIV-u za ukidawe ~l. 154. Ustava SFRJ, 18. Fotokopija teksta iz lista Zidoj~e Cajtung, 19. Vizit-karta Barbare K. (austrijske novinarke), 20. Fotokopija bro{ure Jugoslovenski nacionalni i dr`avni program Kne`evine Srbije iz 1844. god, 21. Telefonski imenik, mali, crni, 22. Mogu}nosti i smisao eti~ke kritike dru{tvene realnosti 2 primjerka, 23. Od marksizma ka novom kriti~kom mi{qewu, 24. Ideolo{ka i politi~ka dimenzija..., 25. Mo`e li car Trajan sakriti kozje u{i, 26. Socijalisti~ko samoupravqawe i borba protiv tehnokratizma, 27. Savremene refleksije Marksovih teza o slobodi {tampe, 28. Ideolo{ki i politi~ki monopolizam kao duhovni teror u na{em vremenu i prostoru, 29. Protivrje~nosti savremenog socijalizma razlog ili posledica krize marksizma, 30. Magnetofonske trake engleski jezik komplet sa futrolom, 31. Magnetofonska kaseta od 60 minuta 1 komad, 32. Sveska formata A4 plavih korica. Potvrda je izdata na dvije strane, s tim {to je redni broj 19 ponovqen. Dr Vojislav [e{eq je dao primedbu da kasetofonske trake nisu na licu mesta preslu{ane, mada je to izri~ito zahtevao. Dokaz: Prilog 4: Potvrda br. 1055/1 V. Nakon ponovnog pretresa kabineta na Fakultetu politi~kih nauka, kojim je rukovodio slu`benik Dr`avne bezbjednosti Dragan Kijac u prisustvu svedoka Adile Kreso i Besima Spahi}a, dr [e{equ je izdata potvrda br. 1055/2 od 11. maja 1984. sa istim zaglavqem kao i prethodna, o privremenom oduzimawu pisa}e ma{ine marke Biser br. 154996. VI. Prilikom pretresa privatnog stana majke i sestre dr Vojislava [e{eqa, obavqenog 11. maja 1984. godine, nijedan predmet nije oduzet.
909

Napomena: Povodom odbijawa nadle`nog organa unutra{wih poslova da se dr Vojislavu [e{equ vrati paso{ vodi se poseban postupak, tako da to nije predmet ovog spora. Oduzeta pisa}a ma{ina je vlasni{tvo Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, pa se i ne tretira u ovom tu`benom zahtevu. VII. Dana 6. februara 1985. godine slu`benik Dr`avne bezbjednosti Milan Krwaji} predao je supruzi dr [e{eqa, Vesni [e{eq, dio predmeta oduzetih prilikom pretresa 9. februara i 11. maja 1984. godine, i to prema sa~iwenom spisku: 1. Kwiga po~etni te~aj engleskog, 2. 13 kaseta na engleskom jeziku u okvirima, 3. Mali rokovnik adresar, 1 komad, 4. 1 sveska formata A4, 5. 1 rokovnik, 6. Akademska i diletantska ekvilibristika 1 primjerak, 7. Jo{ jedno hvatawe na djelu, 8. Politika kao granica umjetnosti 2 primjerka, 9. Protivrje~nosti savremenog socijalizma 1 primjerak, 10. Dominacija osredwosti kao antipod demokratije 4 primjerka, 11. Povodom rasprave o federalizmu 2 primjerka, 12. Anarhizam i marksizam 4 primjerka, 13. Politikantskim frazama protiv nau~nih argumenata 1 primjerak, 14. Vi{e komada vizitkarti i pribiqe{ki, 15. Fotokopija teksta Pere [imunovi}a Da li su u pitawu samo zanosi i kako se postaje slu~aj, 16. Tekst pisma Tre}eg programa Radio Beograda upu}enog Gaji Sekuli}u, 17. 2 pisma upu}ena Delu i Kulturnom radniku, 18. 2 pisma upu}ena listu Duga, 19. 15 pismenih obavijesti od raznih redakcija ili obratno, 20. 1 pismo Vojislava [e{eqa upu}eno Radisavu Filipovi}u, 21. Teorijska osnovanost diferencirawa marksisti~kog pristupa analizi problema za{tite ~ovjekove sredine 1 primjerak, 22. Od marksizma ka novom kriti~kom mi{qewu 2 primjerka, 23. 10 potvrda o predaji po{te, 24. 1 rokovnik, 25. 1 rje{ewe o pritvoru u Beogradu, 26. Socijalisti~ko samoupravqawe i borba protiv tehnokratizma, 27. Jedne novine wema~ke, 28. Mogu}nosti i smisao eti~ke kritike dru{tvene realnosti 1 primjerak,
910

29. Protivrje~nosti savremenog socijalizma... jedan primjerak, 30. Kopija rje{ewa o pritvoru u Beogradu, 31. Punomo} advokatu Sr|i Popovi}u, 32. Od marksizma ka novom kriti~kom mi{qewu 1 primjerak, 33. Mo`e li car Trajan sakriti kozje u{i 1 primjerak, 34. Mogu}nosti i smisao eti~ke kritike dru{tvene realnosti 1 primjerak, 35. Pozadina jedne teorijske studije 1 primjerak, 36. Od marksizma ka novom kriti~kom mi{qewu 1 primjerak, 37. [e{eqev tekst upu}en Sekretarijatu za unutra{we poslove, 38. Izvjesne Napomene 3 primjerka, 39. Pribiqe{ke Qubomira Tadi}a 2 lista, 40. Politikantskim frazama protiv nau~nih argumenata 3 primjerka, 41. O sarajevskoj kulturnoj razglednici 3 primjerka, 42. O jednoj modernoj verziji zlo~ina i kazne 2 primjerka, 43. Istorijska nauka, izgleda, sve trpi 1 primjerak, 44. 2 fotokopije lista Novi behar, 45. Odgovor Grap~anovi}u i Sultanovi}u 2 primjerka, 46. Ideolo{ki i politi~ki monopolizam kao duhovni teror u na{em vremenu i prostoru 2 primjerka, 47. Ideolo{ka i politi~ka dimenzija kriti~kog sagledavawa raskoraka teorijskih na~ela i empirijskih pokazateqa u praksi savremenih socijalisti~kih dru{tava 1 primjerak, 48. Pribiqe{ke supruge Vojislava [e{eqa, 49. 10 primjeraka po{tanskih uputnica, 50. Pribiqe{ke Vojislava [e{eqa u rukopisu, 51. Tekst Svetozara Stojanovi}a Belo postaje crno, 52. Fotokopija teksta Balkanski rat i Srbija, 53. Esej o socijalizmu i intelektualcima 1 primjerak, 54. 4 stranice raznog teksta kucano, 55. Tekst Dimitrija Bogdanovi}a Kosovo u svetlu istorije albansko-jugoslovenskih odnosa, 56. 2 teksta izlagana na nau~nom skupu u Novom Sadu, 57. 3 poziva Filozofskog dru{tva upu}ena Vojislavu [e{equ, 58. Mo`e li car Trajan sakriti kozje u{i 2 primjerka, 59. Predstavka GSUP-u Sarajevo, 60. U cara Trajana kozje u{i 3 primjerka, 61. Kriza vaspitno-obrazovnog sistema i wene reperkusije na dru{tveni polo`aj omladine 2 primjerka, 62. Bal vampira u savremenoj varijanti 3 primjerka, 63. Pozadina jedne teorijske studije 2 primjerka, 64. Jedan primjerak teksta sa nastavkom Relevantnost Marksove misli za savremenu dru{tvenu teoriju i praksu,
911

65. Ideolo{ki orjentiri i politi~ki interesi birokratije kao stimulatori dezintegracionih procesa u jugoslovenskom dru{tvu 2 primjerka, 66. 1 primjerak teksta Na{a sporna pitawa, 67. Intelektualni anga`man u konkretnom vremenu i prostoru 2 primjerka, 68. Esej o socijalizmu i intelektualcima 1 primjerak, 69. Politi~ki sistem i vojna organizacija, 70. Od marksizma ka novom kriti~kom mi{qewu 1 primjerak, 71. Aktuelni smisao Marksove filozofije slobode 3 primjerka, 72. Kriza marksizma kao {ansa za novi preporod socijalizma 4 primjerka, 73. O jednoj modernoj verziji zlo~ina i kazne 1 primjerak, 74. O sarajevskoj kulturnoj razglednici 1 primjerak, 75. Istorijska nauka, izgleda, sve trpi 1 primjerak, 76. Esej o socijalizmu i intelektualcima 1 primjerak, 77. Fotokopija teksta na wema~kom jeziku, 78. 2 vizit-karte, 79. Fotokopija teksta Jugoslovenski nacionalni i dr`avni program Kne`evine Srbije iz 1844. godine. Potvrda je izdata na ~etiri strane i ovjerena potpisom Milana Krwaji}a i pe~atom Slu`be dr`avne bezbjednosti Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove Bosne i Hercegovine. Dokaz: Prilog 5: Spisak od 06. 02. 1985. g. VIII. Na pismeno podneseni zahtjev dr Vojislava [e{eqa od 14. maja 1986. za vra}awe privremeno oduzetih stvari iz spiska K 161/84, Okru`ni sud u Sarajevu mu je vratio u po jednom primjerku slede}e autorske tekstove: 1. Savremene refleksije Marksovih teza o slobodi {tampe (izuzetno ovaj tekst u dva primjerka) 2. Ideolo{ki i politi~ki monopolizam kao duhovni teror u na{em vremenu i prostoru, 3. Intelektualno reagovawe na politi~ku represiju, 4. Intelektualni anga`man u konkretnom vremenu i prostoru, 5. Ideolo{ka i politi~ka dimenzija kriti~kog sagledavawa raskoraka teorijskih na~ela i empirijskih pokazateqa u praksi savremenih socijalisti~kih dru{tava, 6. Roman kao oblik dru{tvene kritike, 7. Ideolo{ki orjentiri i politi~ki interesi birokratije kao stimulatori dezintegracionih procesa u jugoslovenskom dru{tvu. Tekstovi su vra}eni istog dana, neposredno nakon podno{ewa za htjeva. Dokaz: Prilog 6: Podnesak od 14. 05. 1986. g.
912

IX. Tri i po mjeseca nakon podizawa tu`be dr Vojislav [e{eq je dobio poziv (datiran 16. januara 1987, bez oznake broja, sa slu`benim pe~atom i ne~itkim potpisom) da 22. januara (~etiri dana prije zakazanog prvog ro~i{ta u Op{tinskom sudu) u 8 sati do|e u sobu broj 40 Centra slu`bi bezbjednosti u Sarajevu, ulica Branka [otre br. 5, radi preuzimawa privremeno oduzetih predmeta. Doktor [e{eq se odazvao na ovaj poziv, me|utim, Slu`ba dr`avne bezbjednosti nije pokazala stvarnu spremnost da mu oduzete stvari vrati, mada je na to obavezivala presuda Vrhovnog suda Bosne i Hercegovine. Slu`benici Dr`avne bezbjednosti su prevashodno insistirali da im se predaju potvrde o oduzetim stvarima, s o~iglednom namjerom da ih oduzmu, s tim {to bi zauzvrat neke od predmeta i vratili, izuzev glavnih stavki potra`ivawa. Kako je dr [e{eq odbio da im preda spiskove, vra}ena su mu samo tri dokumenta, i to, prema potvrdi koju je potpisao slu`benik SDB Dragan Kijac, zavedenoj pod brojem 274. u Sektoru za Slu`bu dr`avne bezbjednosti Centra slu`bi bezbjednosti Sarajevo: 1. Fotokopija peticije za promjenu ~lana 154. Ustava SFRJ, 2. Dva pisma Radisava Filipovi}a upu}ena Vojislavu [e{equ. U koverti su se nalazila tri pisma Radisava Filipovi}a, a kada je Vojislav [e{eq skrenuo pa`wu na to, Dragan Kijac je jednostavno uzeo jedno pismo i vratio preostala dva. Oba slu`benika su insistirala na tvrdwi da je wihova slu`ba izgubila spiskove, da stvari koje su predmet sudskog zahtjeva uop{te nemaju, da za neke od wih i ne znaju. Tako|e su odbili da dr [e{equ snose putne tro{kove, mada je u Sarajevo putovao po wihovom slu`benom pozivu. Ina~e, na zahtjev advokata Sr|e Popovi}a, upu}en prije vi{e od dvije godine, da se oduzete stvari vrate vlasniku, uop{te nisu ni odgovorili, pa je o~igledno da namjerno izbjegavaju udovoqavawu zakonskim obavezama, nanose}i dr [e{equ znatnu materijalnu {tetu. Dokaz: Prilog 7: Potvrda br. 274 X. Pore|ewem spiskova privremeno oduzetih i vra}enih stvari konstatuje se da jo{ nisu vra}eni slede}i predmeti: 1. Kopija rukopisa kwige Pavla Jak{i}a Razmi{qawa nad uspomenama, 2. Hajka, rukopis kwige, prema sadr`aju 500 strana, 3. Dvije kopije protestnih pisama sa prepisima, 4. Otvoreno pismo Predsjedni{tvu SUBNOR-a Gacko, autora Vuka Dra{kovi}a, 5. Pismo Vuka Dra{kovi}a upu}eno Vojislavu [e{equ 3 strane, 6. Peticija Predsjedni{tvu SFRJ i Predsjedni{tvu SR BiH sa susreta sociologa u Komi`i, 7. Primjedba na koncept peticije, pisana u rukopisu, 8. Fotokopija kwige Bilans sovjetskog termidora, 9. Fotokopija teksta Ludnice zatvori za politi~ki nepo`eqne u Jugoslaviji, autora Vladimira Markovi}a objavqen u listu Amerikanski Srbobran,
913

10. Kopija bro{ure Jugoslavija... na engleskom jeziku, 11. Tekst saop{tewa upu}enih Republi~koj zajednici nauke Srbije 26 strana, 12. Ekspoze Velimira Stojni}a na sjednici Savjeta Federacije, 13. Fotokopija Poziva Raselovog suda Branku Mikuli}u da odgovara zbog kr{ewa gra|anskih prava u Bosni i Hercegovini 2 primjerka, 14. Tekstovi Radisava Filipovi}a 35 komada, 15. Ugovor o izdavawu kwige potpisan izme|u Zapisa i Vojislava [e{eqa, 16. Autorizovano izlagawe Mijalka Todorovi}a, 17. Pismo Dobrice ]osi}a Mitji Ribi~i~u, 18. Pisma u rukopisu Radisava Filipovi}a upu}ena Vojislavu [e{equ 2 kom, 19. Teleks Petra Hayiristi}a na engleskom jeziku, posjetnica, fotokopija teksta na engleskom, te fotokopija teksta iz Observera, 20. Materijali za Hajku ~etiri fascikle, 21. @uta fascikla, stru~ni rukopisi i kucani materijali, 22. Odgovor Vuka Dra{kovi}a @arku Papi}u, 23. Otvoreno pismo CKSK i Republi~koj konferenciji SSRN BiH povodom napada na srpsku {tampu i Vojislava [e{eqa, 24. Dvanaest strana kucanog teksta ozna~enih brojem 12, 25. Indigo papir 27 komada, 26. Prepis partijskog materijala pisano rukom 3 strane, 27. Tu`ba Radisava V. Filipovi}a naslovqena Op{tinskom sudu u Sarajevu, 28. ^etiri predstavke Filozofskog dru{tva Srbije upu}ena Predsjedni{tvu SFRJ i SR BiH, 29. Predstavka upu}ena Predsjedni{tvu SFRJ i SR BiH od Dobrice ]osi}a, Svetozara Stojanovi}a, Neboj{e Popova, Qubomira Tadi}a i Mihaila Markovi}a, 30. Predstavka upu}ena Predsedni{tvu SFRJ od Svetozara Stojanovi}a, Dragoquba Mi}unovi}a, Mihaila Markovi}a i Zagorke Golubovi}, 31. Predstavka Filozofskog dru{tva Srbije Predsjedni{tvu SR Srbije i dekanu Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, 32. Pismo Filozofskog dru{tva Hrvatske upu}eno Filozofskom dru{tvu Srbije, 33. Fotokopija Optu`nog predloga Okru`nog javnog tu`ila{tva Qubqana, 34. Peticija Predsedni{tvu SFRJ i SR Slovenije. Pravosna`nom sudskom presudom oduzet je samo tekst Odgovora na anketu intervju [ta da se radi, pa je Slu`ba dr`avne bezbjednosti morala sve druge tekstove da vrati vlasniku. Dokaz: Prilozi od 1 7
914

XI. Neistinite su tvrdwe iznijete u odgovoru na tu`bu koji je podnijela zamjenica republi~kog javnog pravobranioca Zorislava Mila{in, prema kojima su navodno rukopis kwige Hajka, te arhiv i materijal za ovu kwigu identi~ni objavqenoj kwizi tu`ioca Hajka na jeretika ~ije je rasturawe u cjelosti zabraweno pravosna`nim rje{ewem Okru`nog suda u Beogradu br. K 14/86 od 17. juna 1986. Kwiga Hajka sadr`i 500 kucanih strana teksta, uvr{tena je svojevremeno u izdava~ki plan Izdava~ke ku}e Zapis iz Beograda, a pozitivno su je recenzirali i preporu~ili za {tampu dr Olga Kozomara, redovni profesor Pravnog fakulteta u Sarajevu, Dragan Bajraktarevi}, urednik lista Duga, te Zoran Petrovi}, glavni i odgovorni urednik Zapis-a. U kwizi su sadr`ani slede}i tekstovi: 1. Uvod 2. Univerzalne teorije i wihovi sledbenici 3. Prakti~ne reperkusije jedne kritike 4. Osvetni~ki pohod sqedbenika univerzalne teorije 5. Izvje{taj Drugarskog vije}a Op{tinskog komiteta SK Centar 6. Za{to sam iskqu~en iz Saveza komunista 7. Sa sjednica Op{tinskog komiteta Saveza komunista Centar 8. Komunisti Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu raspravqali o stawu i aktivnosti SK na Fakultetu 9. Fuad Muhi}: O Ganimedu i ostalom (II) 10. Odluka Komisije za statutarna pitawa SK BiH 11. Komisija za statutarna pitawa Saveza komunista Jugoslavije 12. O jednoj plagijatorskoj seansi i wenim akterima 13. Odgovor miqeniku bogova 14. Odgovor iz podzemqa 15. Klupko se daqe odmotava 16. Replika jednom polemi~kom fenomenu 17. Stranputice akademskog morala 18. ^ar{ijskim metodama protiv ~ar{ijskog mentaliteta 19. Pozadina jedne teorijske studije 20. Reagovawa javnosti 21. Dragan Biskupovi}: Dva greha jednog [e{eqa 22. Redakcija Kwi`evne re~i: Muhi}u posledwi put 23. \or|ije Uskokovi}: Koncert za udaraqke 24. Vuk Dra{kovi}: O partiji, dru{tvancu i jo{ pone~emu 25. Milutin Stanisavac: samo jednom se gubi 26. Namik Barbulovi}: Pismo obi~nog gra|anina 27. Vuk Dra{kovi}: Na{ sagovornik: dr Vojislav [e{eq buntovnik bez razloga 28. Radivoj Cveti~anin: Kanye dobrote 29. Izvr{nom ve}u SR Bosne i Hercegovine, Centralnom komitetu Saveza komunista Bosne i Hercegovine, Fakultetu politi~kih nauka
915

30. Centralnom komitetu Saveza komunista Bosne i Hercegovine i Fakultetu politi~kih nauka 31. Radisav V. Filipovi}: Bosansko-hercegova~ki yihad (sveti rat) protiv srpske {tampe 32. Zoran Sekuli} i Vojislav Lubarda: Svileni gajtan 33. Fuad Muhi}: Glavni junak tu`ne pri~e 34. Zoran Sekuli}: Nastavqa se... 35. Zoran Erak: Ofanziva pquva~ke 36. Mi{ko Kalezi}: Malo pismo iz Sarajeva 37. Prilog istoriji samovoqe i tiranije 38. Nad jednom nezakonitom odlukom 39. Izvje{taj stru~ne komisije 40. Odluka Savjeta Fakulteta o udaqavawu iz nastave 41. Kad revolvera{ postane {erif 42. Jesam li zaista satjeran u mi{ju rupu? 43. Sadr`aj Kwiga Hajka je posve}ena Gavrilu Principu i Mladoj Bosni. Kwiga Hajka na jeretika sadr`ala je 355 kucanih strana teksta u rukopisu, objavqena je u privatnom izdawu, a pozitivno su je recenzirali akademik prof. dr Qubomir Tadi}, nau~ni savetnik Centra za filozofiju i dru{tvenu teoriju Instituta dru{tvenih nauka Univerziteta u Beogradu, dr Kosta ^avo{ki, nau~ni savetnik Instituta za uporedno pravo, te Vuk Dra{kovi}, kwi`evnik iz Beograda. U kwizi su sadr`ani slede}i tekstovi: 1. Uvod 2. Univerzalne teorije i wihovi sqedbenici 3. Prakti~ne reperkusije jedne kritike 4. Osvetni~ki pohod sqedbenika univerzalne teorije 5. Za{to sam iskqu~en iz Saveza komunista? 6. Odgovor iz podzemqa 7. Klupko se daqe odmotava 8. Replika jednom polemi~kom fenomenu 9. Komisiji za statutarna pitawa Saveza komunista Jugoslavije 10. Prilog istoriji samovoqe i tiranije 11. Nad jednom nezakonitom odlukom 12. O sarajevskoj kulturnoj razglednici 13. U cara Trajana kozje u{i 14. O jednoj modernoj verziji zlo~ina i kazne 15. Bal vampira u savremenoj varijanti 16. Mo`e li car Trajan sakriti kozje u{i? 17. Politikantskim frazama protiv nau~nih argumenata 18. Sekretarijatu za unutra{we poslove Skup{tine grada Sarajeva. Prvo, zabraweno izdawe kwige Hajka na jeretika nije nikome posve}ivano.
916

Dokaz: Samo u slu~aju da tu`enik i daqe bude osporavao: ^itawe kwige Hajka ^itawe kwige Hajka na jeretika Na osnovu svega navedenog, te posebno na osnovu navoda pod ta~kom X ovog podneska tu`ilac ispravqa spisak u ta~ki I tu`benog zahteva tako da tu`beni zahtev pod ta~kom I glasi: I. Nala`e se tu`eniku da tu`iocu vrati u dr`avinu slede}e predmete nad kojima tu`ilac ima pravo svojine: 1. Kopija rukopisa kwige Pavla Jak{i}a Razmi{qawa nad uspomenama, 2. Hajka, rukopis kwige, prema sadr`aju 500 strana, 3. Dvije kopije protestnih pisama sa prepisima, 4. Otvoreno pismo Predsjedni{tvu SUBNOR-a Gacko, autora Vuka Dra{kovi}a, 5. Pismo Vuka Dra{kovi}a upu}eno Vojislavu [e{equ 3 stranice 6. Peticija Predsjedni{tvu SFRJ i Predsjedni{tvu SR BiH sa susreta sociologa u Komi`i, 7. Primjedbe na koncept peticije, pisano u rukopisu, 8. Fotokopija kwige Bilans sovjetskog termidora, 9. Fotokopija teksta Ludnice zatvori za politi~ki nepo`eqne u Jugoslaviji, autora Vladimira Markovi}a, objavqenog u listu Amerikanski Srbobran, 10. Kopija bro{ure Jugoslavije... na engleskom jeziku, 11. Tekst saop{tewa upu}enih Republi~koj zajednici nauke Srbije 26 str. 12. Ekspoze Velimira Stojni}a na sjednici Saveta Federacije, 13. Fotokopija Poziva Raselovog suda Branku Mikuli}u da odgovara zbog kr{ewa gra|anskih prava u Bosni i Hercegovini 2 primjerka, 14. Tekstovi Radisava Filipovi}a, 35 komada 15. Ugovor o izdavawu kwige potpisan izme|u Zapisa i Vojislava [e{eqa, 16. Autorizovano izlagawe Mijalka Todorovi}a, 17. Pismo Dobrice ]osi}a Mitji Ribi~i~u, 18. Pisma u rukopisu Radisava Filipovi}a upu}ena Vojislavu [e{equ 2 kom. 18. Teleks Petra Hayiristi}a na engleskom jeziku, posjetnica, fotokopija teksta iz Observera, 20. Materijali za Hajku, ~etiri fascikle, 21. @uta fascikla, stru~ni ~asopisi i kucani materijali, 22. Odgovor Vuka Dra{kovi}a @arku Papi}u, 23. Otvoreno pismo CK SK i Republi~koj konferenciji SSRN BiH povodom napada na srpsku {tampu i Vojislava [e{eqa, 24. Dvanaest strana kucanog teksta ozna~enih brojem 12,
917

25. Indigo papir 27 komada. 26. Prepis partijskog materijala, pisano rukom 3 stranice 27. Tu`ba Radisava Filipovi}a naslovqena Op{tinskom sudu u Sarajevu, 28. ^etiri predstavke Filozofskog dru{tva Srbije upu}ene Predsjedni{tvu SFRJ i SR BiH, 29. Predstavka upu}ena Predsjedni{tvu SFRJ i SR BiH od strane Dobrice ]osi}a, Svetozara Stojanovi}a, Neboj{e Popova, Qubomira Tadi}a i Mihaila Markovi}a, 30. Predstavka upu}ena Predsjedni{tvu SFRJ od Svetozara Stojanovi}a, Dragoquba Mi}unovi}a, Mihaila Markovi}a i Zagorke Golubovi}, 31. Predstavka Filozofskog dru{tva Srbije Predsjedni{tvu SR Srbije i dekanu Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, 32. Pismo Filozofskog dru{tva Hrvatske upu}eno Filozofskom dru{tvu Srbije, 33. Fotokopija Optu`nog predloga Okru`nog javnog tu`ila{tva Qubqana, 34. Peticija Predsjedni{tvu SFRJ i SR Slovenije, ili da tu`iocu isplati iznos od 1.000.000 dinara sa kamatom obra~unatom na taj iznos po stopi koju primewuju banke na {tedne uloge gra|ana oro~ene preko godinu dana, od dana podno{ewa tu`be do isplate, sve pod pretwom prinudnog izvr{ewa. U ostalim delovima tu`beni zahtjev ostaje neizmewen. Slede}e ro~i{te je odr`ano 10. marta 1987. i u zapisniku konstatovano: Usqed izmjene u sastavu vije}a rasprava se vodi iznova. Izla`e se dosada{wi tok postupka. ^ita se pismeni podnesak tu`iteqa predat sudu 27. 2. 1987. godine, a dostavqen sudu dana 9. 3. 1987. godine, pa tu`iteq izjavi da ostaje u cjelosti kod navoda ovog podneska. Podnesak se ~ita i ~ini sastavni dio ovog zapisnika. Pun. tu`enog izjavi da mu je ovaj isti pismeni podnesak tu`iteqa uru~en dana 26. 2. 1987. godine, dostavqen Slu`bi dr`avne bezbjednosti pa stoga nema nikakvih uputa da se izjasni povodom ovakvog obimnog zahteva. Sud donosi Rje{ewe: Prove{}e se uvid u spis Okru`nog suda Sarajeva br. K-161/84. te se konstatuje da se kod internim red. popisom spisa pod br. 6. nalazi zapisnik od 9. 2. 1984. a ti~e se pretresa stana tu`iteqa, pod red. br. 5. potvrda o privremenom oduzimawu predmeta od tu`iteqa sa~iwena dana 9. 2. 1984, pod red. br. 4. potvrda o privremenom oduzimawu predmeta istog dana. Zapisnik o pretresu stana ozna~en je br. 415/2. sastoji se od dvije strane potvrda o privremenom oduzimawu predmeta od 9. 2. 1984. br. 416/2. sastoji se od dvije strane, potvrda o privremenom oduzimawu predmeta od 9. 2. 1984. sastoji se od 3 strane pod br. 418/1. Potvrda o privremenom od918

uzimawu predmeta od SM Novo Sarajevo 9. 2. 1984. pod wihovim brojem 62/84 i zapisnik o pretresu poslovnih prostorija od 9. 2. 1984. godine, ozna~en sa br. 416. sastoji se od dvije strane. Vr{i se uvid Nakon izvr{enog uvida pun. stranaka, odnosno punomo}nik tu`iteqa i tu`eni nemaju primjedbi. Saglasno predla`u da se vrati uru~eni spis. Tu`iteq dodaje da on raspola`e i da je predao sudu kopije potvrde br. 1055/1 od 11. 05. 1984. godine, a koja se ti~e oduzetih predmeta. Sud donosi rje{ewe: Rasprava se odla`e za dan ~etvrtak 23. IV 1987. godine u 13 ~asova o ~emu se stranke usmeno obavje{tavaju, a pozivi im se ne}e slati. Nala`e se punomo}niku tu`enog da se na idu}oj raspravi izjasni na precizirani tu`beni zahtjev, a tu`itequ se nala`e da obrazlo`i osnov i visinu potra`ivawa navodno pretrpqene {tete kroz materijalnu naknadu. Vratiti spis Okru`nog suda u Sarajevu br. 181/84. Advokat Lojpur je 17. aprila podnio novi pripremni podnesak tu`ioca, u kome je naveo: Postupaju}i po nalogu suda sa rasprave od 10. 3. 1987. g. tu`ilac obrazla`e visinu alternativno postavqenog tu`benog zahteva u ta~ki I tu`benog zahteva. Tu`ilac je tu`benim zahtevom pod ta~kom I zahtevao da mu tu`enik isplati 1.000.000 dinara sa kamatom sa slede}ih razloga: 1. Kopija rukopisa kwige Pavla Jak{i}a Razmi{qawe nad uspomenama. Rije~ je o izuzetno vrijednom istoriografsko-memoarskom rukopisu koji se do danas nije usudio objaviti niti jedan izdava~ u Jugoslaviji, a autor nije vi{e voqan da bilo kome daje nove kopije. Nezakonitim oduzimawem rukopisa tu`itequ je bitno ote`ano daqe bavqewe nau~nim i publicisti~kim radom, s obzirom da je rije~ o izvoru vrlo zna~ajnih i do sada nepoznatih podataka kojima se daqe demistifikuju neka zbivawa vezana za jugoslovenski narodnooslobodila~ki rat i socijalisti~ku revoluciju. Zato je procijewena vrijednost koju kopija rukopisa ima za autora 50.000 dinara plus tro{kovi fotokopirawa 400 strana puta 50 dinara (danas uobi~ajena cijena), {to iznosi 20.000 dinara odnosno ukupno: 70.000 dinara. 2. Hajka, rukopis kwige, prema sadr`aju 500 strana, {to iznosi jedan autorski tabak. Uobi~ajeni iznos autorskog honorara koji ispla}uju izdava~ke ku}e je 12.000 dinara po tabaku, {to ukupno iznosi 372.000 dinara. Tu`ilac ne raspola`e najve}im dijelom tekstova obuhva}enih rukopisom koji je zaplijewen, pa mu je nemogu}e da ih po sje}awu reprodukuje, a wi hovu ukupnu vrijednost procijewuje na 128.000 dinara, tako da u slu~aju odbijawa tu`enikovog da se rukopis vrati, po tom osnovu potra`uje 500.000 dinara. 3. Dvije kopije protestnih pisama sa prepisima.
919

Da bi ponovo do{ao do tih kopija tu`iteq bi izgubio dosta vremena i snosio bi tro{kove fotokopirawa, pa wihovu vrijednost procijewuje na 5.000 dinara. 4. Otvoreno pismo Predsjedni{tvu SUBNOR-a Gacko, autora V. Dra{kovi}a. Da bi ponovo do{ao do kopije tu`iteq bi izgubio dosta vremena, a snosio bi i tro{kove fotokopirawa, pa wegovu vrijednost procjewuje na 5.000 dinara. 5. Predmeti navedeni u ispravqenom spisku koji je prilo`en ta~ki I tu`benog zahtjeva, navedeni pod rednim brojem 6, 9, 10, 12, 16, 17, 19, 22, 23, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33 i 34. Da bi ponovo do{ao do wihove kopije tu`iteq bi morao da izgubi mnogo vremena, a izlo`io bi se ponovo tro{kovima fotokopirawa, pa wihovu ukupnu vrijednost procjewuje na 90.000 dinara, ili 5.000 dinara po svakom predmetu potra`ivawa. 6. Pismo Vuka Dra{kovi}a Vojislavu [e{equ. Rije~ je o unikatu koji se vi{e nikako ne bi mogao reprodukovati. S druge strane u pitawu je rukopis poznatog kwi`evnika koji svojim talentom i sposobnostima nagovje{tava vrlo brzi uspon u sam vrh srpske kwi`evnosti svih vremena. Zato }e svaki wegov rukopisni tekst neprekidno dobijati na vrijednosti, pogotovo ako ne postoje wegove kopije. Vrednost ovoga pisma tu`iteq sada procjewuje na 50.000 dinara. 7. Primjedbe na koncept peticije pisane u rukopisu. Rije~ je o tu`iteqevom rukopisu koji je nastao u toku pisawa peticije protiv su|ewa poznatoj grupi takozvanih mladomuslimana iz 1983. g, s obzirom da se ne mo`e doslovno reprodukovati wegov sadr`aj, tu`iteq mu vrijednost procjewuje na 10.000 dinara. 8. Fotokopija kwige Bilans sovjetskog termidora. Rije~ je o izuzetno vrijednoj kwizi autora @ivojina Pavlovi}a, objavqenoj uo~i II svetskog rata, koju je danas nemogu}e na}i u jugoslovenskim bibliotekama, pa bi tu`iteq u slu~aju da poku{a pribaviti novu kopiju izgubio mnogo vremena, a uz to se izlagao tro{kovima fotokopirawa, pa wenu vrijednost procjewuje na 30.000 dinara. 9. Tekst saop{tewa upu}enih Republi~koj zajednici nauke Srbije 26 strana. Rije~ je o tu`iteqevoj privatnoj dokumentaciji koja se ti~e wegovog nau~nog rada. Vrijednost 20.000 dinara. 10. Fotokopija poziva Raselovog suda Branku Mikuli}u da odgovara zbog kr{ewa gra|anskih prava u Bosni i Hercegovini. Rije~ je o dokumentu od izuzetne istorijske vrijednosti, s obzirom da je Branko Mikuli} prvi jugoslovenski politi~ar koji je pozvan da odgovara pred Raselovim sudom. Tu`iteq bi se suo~io s ogromnim pote{ko}ama u poku{aju da pribavi novu kopiju, s obzirom da se original ~uva u arhivi Vladimira Dedijera u En Arburu, u ameri~koj saveznoj dr`avi Mi~igen, pa zato wenu vrijednost procjewuje na 20.000 dinara.
920

11. Tekstovi Radisava Filipovi}a 35 komada. U slu~aju da ponovo pribavqa wihove kopije tu`iteq bi izgubio mnogo vremena i suo~io bi se s velikim tro{kovima fotokopirawa s obzirom da je najmawi obim svakog teksta 10 strana, te wihovu ukupnu vrijednost procjewuje na 20.000 dinara. 12. Pisma u rukopisu Radisava Filipovi}a upu}ena Vojislavu [e{equ i to dva pisma. Rije~ je o unikatima ~iji je sadr`aj nemogu}e reprodukovati, a s obzirom da tu`iteq o~ekuje da }e se tek u narednom periodu u potpunosti sagledati zna~ajna istorijska i dru{tvena uloga pukovnika Radisava Filipovi}a, wegovi rukopisi }e imati veliku vrijednost. Vrijednost svakog pisma se procjewuje na 15.000 din, {to za dva pisma iznosi 30.000 dinara. 13. Rukopisi pod rednim brojem 21 i 24, te nau~na gra|a koja im je prilo`ena. Ovi rukopisi imaju za tu`iteqa veliku vrijednost pa bi mu wihovo trajno otu|ivawe nanijelo nenadoknadiv gubitak. Vrijednost im procijewuje na 50.000 dinara ukupno. 14. Materijal za kwigu Hajka ~etiri fascikle. Radi se uglavnom o dokumentima koji se odnose na gra|anski, akademski i politi~ki status tu`iteqev, nastalim od 1978-1984. g, ~iji je eventualni gubitak nemogu}e nadoknaditi, pa im tu`iteq vrijednost procjewuje na 100.000 dinara. Sa navedenih razloga je tu`iteq alternativno zahtijevao ukupni iznos od 1.000.000 dinara sa kamatama. Tre}e ro~i{te je odr`ano 23. aprila: Usqed izmjene u sastavu vije}a rasprava se vodi iznova. Izla`e se dosada{wi tok postupka. Konstatuje se da je ulo`en u spis pismeni podnesak tu`iteqa od 20. 4. 1987. godine, pa se isti ~ita i ~ini sastavni dio raspravnog zapisnika. Tu`iteq izjavi da ostaje i daqe kod navoda iz tu`be, preciziranog tu`benog zahtjeva kako i kod navoda iz podneska od 20. 4. 1987. godine. Punomo}nik tu`enog izjavi da ostaje kod datog odgovora na tu`bu s tim {to dodaje: Prema informaciji koju smo dobili od strane SDB u odnosu na podnesak tu`iteqa od 24. 2. 1987. godine, predmeti pod rednim brojem 5, 18, 25 i 26 }e biti vra}eni tu`itequ, a pod rednim brojem 24 su ranije vra}eni tu`itequ, dok sa ostalim predmetima ne raspola`u. U odnosu na zahtjev tu`iteqa koji se odnosi na rukopis i materijal za kwigu Hajka se ne mo`e udovoqiti. Naime, iz citiranog podneska tu`iteqa se vidi da kwige Hajka i Hajka na jeretika sadr`e 10 istih poglavqa. Djelovi teksta dva poglavqa i to Odgovor iz podzemqa i Komisija za statutarna pitawa SFRJ, su u rje{ewu Okru`nog suda u Beogradu broj K:14/86 od 17. 6. 1986. godine citirani, a koja kwiga Hajka na jeretika je zabrawena u cijelosti, nalo`eno da se svi primjerci oduzmu i uni{te, {to zna~i da se kwiga Hajka ne bi mogla {tampati, pa je zahtjev tu`iteqa neo921

snovan. Ostali predmeti iz citiranog podneska nemaju prometnu vrijednost, zbog kojih bi tu`ilac trpio {tetu, pa nema ni osnova za predmetnu naknadu u smislu odredaba Zakona o obligacionim odnosima. Dodaje, kada isti~e da preostali oduzeti predmeti ne postoje, podrazumjeva da oni vi{e ne postoje, dok nije sporno da su oduzeti od tu`iteqa {to je i dokazano. Tu`iteq izjavi da ove navode smatra neosnovanim u dijelovima koji su suprotni wegovim dosada{wim tvrdwama i zahtjevima. Nakon {to se tu`itequ prezentiraju odredbe Zakona o obligacionim odnosima, kojim se u slu~ajevima zahtjeva za naknadu materijalne {tete ista odre|uje iskqu~ivo prema dokazima koji govore da je na o{te}enikovoj strani nastupilo umawewe imovine usqed eventualnih propusta u radu tu`enog ili wegovih organa tu`iteq izjavi da on ne raspola`e takvim dokazima o stvarno pretrpqenim tro{kovima i {teti, a u vidu raznih ra~una ili potvrda o fotokopirawu, pa i da se ovo ne mo`e smatrati budu}om {tetom, jer da je on zbog ovog kontinuirano trpi, pa predla`e da sud na ovu okolnost odredi vje{ta~ewe po odgovaraju}em stru~waku, kvalifikacije i akademskog obrazovawa. Punomo}nik tu`enog se ovom prijedlogu protivi i isti smatra suvi{nim jer smatra da obzirom na odredbe Zakona o obligacionim odnosima, tu`itequ ne pripada naknada ovakve {tete. Naknadno dodaje da }e se predmeti za koje je re~eno, da }e se dostaviti tu`itequ, vratiti u {to kra}em roku o ~emu }e i sud biti obavje{ten. Nakon vije}awa sud donosi rje{ewe; O Prijedlogu tu`iteqa sud }e naknadno odlu~iti na sqede}oj raspravi. Nala`e se punomo}niku tu`enog da preda u spis kopiju ugovora tu`iteqa zakqu~enog sa izdava~kom ku}om Zapis. Tu`iteq dodaje da se protivi pribavqawu ovog ugovora jer se tu`eni izjasnio da istim vi{e ne raspola`e. Sud donosi rje{ewe: Rasprava se odla`e za dan utorak 16. 6. 1987. godine u 13 ~asova o ~emu se prisutni obavje{tavaju umjesto poziva. Ro~i{te, koje je zakazano za 16. jun, odr`ano je tek 17. septembra: Usqed izmjene u sastavu vije}a rasprava se vodi iznova. Izla`e se dosada{wi tok postupka. Tu`iteq izjavi da ostaje i daqe kod tu`be i tu`benog zahtjeva. Odustaje od stavqenog prijedloga da sud provodi dokaz vje{ta~ewem. Dodaje da kao {to je ranije rekao ugovor zakqu~en sa izdava~kom ku}om Zapis on ne posjeduje jer mu je i on tako|e oduzet. Punomo}nik tu`enog ostaje kod datog odgovora na tu`bu, s tim {to dodaje da je pogre{no navela na ro~i{tu 23. 4. 1987. godine, da je i predmet naveden u zapisniku pri oduzimawu stvari tu`iteqa pod brojem 18, a radi se o Pismo Radisava Filipovi}a, upu}eno tu`itequ, jer se ovaj predmet ne nalazi kod tu`enog, odnosno da tu`eni vi{e s wim ne raspola`u, a bio je oduzet od tu`iteqa. Dodaje da je, po uputi suda, obratila se
922

tu`enom li~no sa zahtjevom da se u spis preda ugovor sa izdava~kom ku}om i da od stranke koju zastupa nije dobila nikakav odgovor. Ovaj zahtev je tu`enoj stranci upu}en usmeno. Naknadno tu`iteq dodaje da mu u me|uvremenu tj. na ro~i{tu od 23. 4. 1987. godine, ni{ta od nabrojanih predmeta za koje je re~eno da }e biti uru~eno nije predato. Nakon vije}awa sud donosi rje{ewe: Po slu`benoj du`nosti odre|uje se provo|ewe dokaza vje{ta~ewem a kao predmet vje{ta~ewa odre|uje utvr|ivawe identi~nosti sadr`aja rukopisa i materijala za kwigu Hajka, kwizi Hajka na jeretika ~ije je rasturawe prema navodima punomo}nika tu`enog u cijelosti zabraweno pravosna`nim rje{ewem Okru`nog suda u Beogradu broj K: 14/86. od 17. 6. 1986. godine. Predmet vje{ta~ewa treba da obuhvati tako|e, zavisno od ishoda ovog nalaza i mi{qewa i visinu materijalne {tete navodno pri~iwene tu`itequ zbog neizdavawa kwige Hajka, u visini koja proizilazi iz ugovora o izdavawu zakqu~enog izme|u tu`iteqa i izdava~ke ku}e Zapis Beograd (koji }e tu`ena stranka li~no predati u spis ili ustanovi odre|enoj za vje{ta~ewe). Vje{ta~ewe }e se obaviti po Akademiji za znanosti i umjetnosti Hrvatske Sekcija za kwi`evnost kojoj }e se predmet, uz odgovaraju}e rje{ewe, dostaviti i istu obavjestiti da nakon obavqawa vje{ta~ewa ispostavi tro{kovnik. Nala`e se tu`itequ da na ime tro{kova vje{ta~ewa na ra~un suda polo`i iznos od 100.000 dinara. Po ulo`enom dokazu o polo`enom predujmu poslati predmet na vje{ta~ewe. Nala`e se tu`enom da preda u spis ugovor o izdavawu kwige Hajka potpisan izme|u tu`ioca i izdava~ke ku}e Zapis, kao i rukopis kwige Hajka bilo direktno u spis ili ustanovi odre|enoj za vje{ta~ewe. Rasprava se odla`e na neodre|eno vrijeme. Takvu glupost je mogla smisliti samo sudija Milica Niki} \uranovi}. To je bio na~in da dobije u vremenu i izbjegne da presu|uje u ovom predmetu, i{~ekuju}i prelazak u Okru`ni sud. Do tada su se i kao sudije porotnici izre|ali Ida Pupovac, Hasija ]erimagi}, Zvonimir Peri{i}, Ante Vukovi} i Izeta Ro`ajac. Posledwe ro~i{te je odr`ano pred potpuno izmijewenim sastavom vije}a, koje }e i donijeti presudu 4. aprila 1988. godine: Zbog izmjene u sastavu vije}a glavna rasprava se vodi iznova. Predsjednik vije}a izla`e dosada{wi tok postupka. Tu`iteq izjavquje saglasno navodima iz tu`be i saglasno iz tu`benog podneska. Zast. tu`ene izjavquje saglasno sa navodima iz odgovora na tu`bu i dodaje: Dobili smo obavijest od stranke da nemaju ugovor tu`iteqa i izdava~a Zapis iz Beograda o {tampawu kwige Hajka. Da su poku{ali
923

uru~iti tu`itequ sqede}e stvari pa kako je to bilo bezuspje{no da su zamolili da tu`itequ predamo li~no i to: pod rednim brojem 5. preciziranog zahtjeva pismo Vuka Dra{kovi}a, pod rednim brojem 18. poruku Radisava Filipovi}a, dok su pisma vra}ena tu`itequ u januaru 87. god. {to se vidi iz podneska na strani 15. Tako|er vra}a se pod rednim brojem 25. indigo papir 27 komada i pod rednim brojem 26. prepis hartijskog materijala, tri stranice. Napomiwe da su stvari pod brojem 24. vra}ene 6. 2. 87. god. supruzi tu`iteqa. Ostajemo kod navoda iz odgovora na tu`bu da stvari koje su predmet tu`be nemaju prometnu vrijednost zbog kojih bi tu`ilac trpio {tetu pa nema ni osnova za predmetnu naknadu. Iz podneska tu`iteqa od 24. 2. 87. god. koji je precizirao tu`beni zahtjev se vidi da tu`ilac raspola`e sa tekstovima kwige Hajka i Hajka na jeretika ~ija je poglavqa detaqno citirao, pa nisu postojale smetwe za {tampawe kwige sve do dono{ewa rje{ewa Okru`nog suda Beograd o zabrani rasturawa kwige Hajka na jeretika i da se svi primjerci kwige uni{te. U odnosu na predwe navode zast. tu`enog tu`iteq izjavquje: Slu`ba dr`avne bezbjednosti nije nikad poku{ala da mi vrati tekstove koji su danas done{eni, zatim poruka Radislava Filipovi}a nije pismo koje ja potra`ujem, pismo Vuka Dra{kovi}a nije koje ja potra`ujem. Dra{kovi}evo pismo koje je predmet potra`ivawa sastoji se iz tri kucane strane {to se mo`e konstatovati uvidom u potvrdu o oduzetim stvarima i tre}e: nije mi vra}en prepis partijskog materijala. Tri lista papira koje je zast. tu`enog donio su u stvari uzeti iz jedne od ~etiri fascikle dokumenata uz kwigu Hajka, i na kraju iz mog podneska mo`e se vidjeti da sadr`aj kwige Hajka nije identi~an sa drugom Hajka na jeretika. ^ak i da je identi~an, ~ak i da je kwiga Hajka zabrawena, tu`eni je du`an da mi vrati rukopis jer rje{ewem o zabrani zabrawuju se samo {tampani primjerci, odnosno primjerci kwige namjeweni za rasturawe. Rukopis tom prilikom mi nije mogao biti oduzet, kao i sam slog kwige to se vidi iz rje{ewa. Zato je stav prema kome mi se rukopis kwige Hajka ne vra}a neodr`iv. S druge strane, u ~etiri velike fascikle, koje su u potvrdi o oduzimawu stvari navedene kao dokumenta, uz kwigu Hajka, bio je ~itav niz mojih li~nih dokumenata koji se ne odnose na kwigu Hajka. Naknadno sam ustanovio da je, izme|u ostalog u jednoj od tih fascikli bila i moja voza~ka dozvola. Razumije se, po{to prilikom pretresa nije vr{en detaqan popis dokumenata iz ~etiri fascikle, te{ko je wihov sadr`aj rekonstruisati. Ostajem u potpunosti pri svojoj tu`bi i podnescima, s tim {to konstatujem da mi je vra}en potra`ivani indigo papir. Na pro{lom ro~i{tu sud je donio rje{ewe da se izvr{i vje{ta~ewe sadr`aja kwige Hajka i Hajka na jeretika te ustanovi wihova eventualna identi~nost. Takvom vje{ta~ewu smo se protivili i zast. tu`enog i ja, smatraju}i ga besmislenim. Pokazalo se da je takvo rje{ewe doneseno samo zato da bi tada{wi predsjednik sudskog vije}a dobio u vremenu i sebe li{io obaveza da u ovom postupku radi do kraja. Zast. tu`enog i daqe ostaje kod predwih navoda.
924

Konstatuje se da je zast. tu`enog predao za potrebe u spis fotokopiju rje{ewa Okru`nog suda u Beogradu br. KR-142/86, pa sud donosi rje{ewe: Vr{i se uvid u rje{ewe Okru`nog suda u Beogradu br. KR-142/86 od 20. 6. 87. god. Tu`iteq nema primjedbi i zast. tu`enog. Konstatuje se da je sud pribavio kompletan spis Okru`nog suda u Beogradu br. KR-142/86 sa primjerkom kwige tu`iteqa Hajka na jeretika {tampane u Beogradu 1986, pa sud donosi rje{ewe: Vr{i se uvid u kompletan spis Okru`nog suda u Beogradu br. KR142/86. Tu`iteq nema primjedbi i zast. tu`enog. Tu`iteq posebno isti~e da je dio tekstova iz rukopisa kwige Hajka na jeretika i Hajka identi~an, a drugi dio potpuno razli~it, {to se mo`e uvidjeti uvidom u moj podnesak iz 87. godine. Otprilike 1/3 kwige je identi~na. Zast. tu`ene isti~e da se pore|ewem sadr`aja kwige Hajka na jeretika i sadr`aj kwige Hajka mo`e na pouzdan na~in utvrditi istovjetnost jedne i druge kwige, odnosno razlike izme|u jedne i druge kwige, a taj sadr`aj je tu`iteq dostavio 24. 2. 87. god. Sud donosi rje{ewe: Vr{i se uvid u sadr`aj kojeg je uz pripremni podnesak od 24. 2.87. god. dostavio tu`itequ za potrebe spisa, kako u odnosu na sadr`aj kwige Hajka i odnosu na sadr`aj kwige Hajka na jeretika. Na poseban upit predsjednika vije}a tu`iteq izjavquje da nije sklopio ugovor, odnosno sklopio je ugovor sa izdava~kom ku}om Zapis Beograd 82. god. u avgustu ili septembru 82. god. u odnosu na {tampawe kwige Hajka. Me|utim, ne raspola`e tim ugovorom jer mu je oduzet, a izdava~ka ku}a Zapis je likvidirana 83. godine, pa nije do{lo do {tampawa kwige Hajka. Prilikom likvidacije pomenute izdava~ke ku}e meni je vra}en rukopis 83. god. kao i primjerak ugovora, odnosno primjerak ugovora sam imao ranije. Prilikom potpisivawa sam dobio svoj primjerak. A rukopis mi je oduzet 84. god. tako da vi{e ne raspola`em rukopisom koji je bio za {tampawe pomenute kwige. Ne{to tekstova iz kwige Hajka bilo je objavqeno po ~asopisima, a ne{to sam na{ao u partijskoj dokumentaciji, pa sam dopunio svojim drugim tekstovima i {tampao kwigu Hajka na jeretika. Da sam raspolagao rukopisom kwige Hajka {tampao bih je u cjelosti. Tu`iteq isti~e da nema novih dokaznih prijedloga, a smatra da nije trebalo odre|ivati vje{ta~ewe, {to je sud u~inio po slu`benoj du`nosti, rje{ewem od 17. 9. 87. god. Zast. tu`ene nema dokaznih prijedloga, a pridru`uje se konstataciji tu`iteqa da nije bilo potrebno odre|ivati vje{ta~ewe. Tu`iteq predla`e da sud udovoqi tu`benom zahtjevu na na~in kako ga je postavio u pripremnom podnesku 24. 2. 87. god. Tra`i tro{kove ko925

ji se sastoje iz izdataka adv, tu`be, pripremnog podneska, takse na tu`bu i presudu, te putnih tro{kova Beograd Sarajevo i nazad. Moli sud da mu ostavi rok od tri dana za popis tro{kova. Zast. tu`ene predla`e da sud tu`iteqa odbije sa tu`benim zahtjevom uz naknadu tro{kova prema tro{kovniku koji }e dostaviti u roku od 3 dana. Predsjednik vije}a objavquje da je glavna rasprava zakqu~ena. Dvadeset devetog aprila 1988. godine stigla mi je presuda br. P3196/86 - I u kojoj je stajalo: U ime naroda! Osnovni sud I u Sarajevu u vije}u sastavqenom od sudije [inikovi} Branka kao predsjednika vije}a i sudija porotnika Nikolinovi} Bo`e i Peri{i} Zvonimira, ~lanova vije}a, u pravnoj stvari tu`iteqa dr Vojislava [e{eqa, ul. Mihajla Pupina 14 Zemun, koga zastupa Lojpur Aleksandar, advokat iz Beograda, protiv tu`enog SR BiH koju zastupa Republi~ko javno pravobranila{tvo SR BiH, Sarajevo, radi povrata stvari, nakon odr`ane glavne, usmene i javne rasprave u prisutnosti tu`iteqa koji predla`e da se udovoqi tu`benom zahtjevu uz naknadu tro{kova postupka i prisutnosti zastupnika tu`enog Mila{in Zorislave, koja predla`e da se tu`iteq odbije sa tu`benim zahtjevom uz naknadu tro{kova spora, dana 4. 4. 1988. godine, donio je i u ime naroda javno objavio slijede}u presudu: Zahtijev tu`iteqa Dr. [e{eq Vojislava iz Zemuna da mu tu`ena SR BiH vrati predmete nad kojima ima pravo svojine (pobli`e navedeno u podnesku od 27. 2. 1987. godine od rednog broja 1 do 34. strana 21 i 23) ili u protivnom da mu isplati 1.000.000, dinara sa pripadaju}im kamatama, kao i zahtjev tu`iteqa da mu tu`ena na ime {tete isplati 500.000. dinara s odgovaraju}im kamatama, kao i zahtjev da mu tu`ena na ime tro{kova parni~nog postupka isplati iznos od 625.000. dinara se odbija. Nala`e se tu`itequ da na ime tro{kova parni~nog postupka isplati tu`enoj iznos od 137.525. dinara u roku od 15 dana pod prijetwom prinudnog izvr{ewa. Obrazlo`ewe: U tu`bi od 6. 10. 1987. godine, tu`iteq dr [e{eq Vojislav isti~e da su mu dana 9. 2. 1984. godine i 11. 5. 1984. godine privremeno oduzeti rukopisi nad kojima je on imao pravo svojine, od strane nadle`nih radnika Sekretarijata za unutra{we poslove SR BiH. Ta~na specifikacija rukopisa navedena je u tu`benom zahtjevu. Me|u privremeno oduzetim i do sada nevra}enim predmetima nalazi se i rukopis tu`io~eve kwige (Hajka). Tu`iteq je pretrpio veliku {tetu time {to je bio prinu|en da ponovo priprema kwigu, ~iji je rukopis bio gotovo pripremqen za {tampu. Tu`iteq je morao da ponovi vi{emjese~ni rad i da ponovo za {tampu priprema kwigu koja je ve} bila spremna za {tampawe, ali je tu`enikov organ to onemogu}io zapleniv{i kwigu i odbio wen povrat tu`itequ. Stoga tu`iteq ustaje tu`bom i zahtijeva da sud nalo`i tu`enom da vrati wegove predmete ili da tu`itequ isplati od{tetu u novcu od 1.500.000.- dinara sa pripadaju}im kamatama kao i da mu se naknade tro{kovi parni~nog postupka.
926

U odgovoru na navode iz tu`be tu`ena putem svoga zastupnika, Republi~ko javno pravobranila{tvo Sarajevo, isti~e da su rukopisi kwige Hajka, te arhiv i materijal za rukopis ove kwige, identi~ni objavqenoj kwizi tu`iteqa (Hajka na jeretika) ~ije je rasturawe u cijelosti zabraweno pravosna`nim rje{ewem Okru`nog suda u Beogradu broj K-14/86 od 17. 6. 1986. godine. Istim rje{ewem je odlu~eno da se svi primjerci kwige imaju oduzeti od tu`iteqa i uni{titi. Stoga zahtjev pod rednim brojem 1. i 2. tu`be za povrat navedenih predmeta nije osnovan. Bespredmetan je zahtijev tu`iteqa za povratak predmeta pod rednim brojevima tu`be 3, 5, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20. i 21. jer se isti ne nalaze na spisku privremeno oduzetih predmeta od 9. 2. 1984. godine. To se odnosi na privatnu prepisku sa Vukom Dra{kovi}em pod rednim brojem 7. tu`be, koja nije evidentirana u navedenoj potvrdi. Predmeti pod rednim brojem 8. i 9. vra}eni su supruzi tu`iteqa 6. 2. 1985. godine. Tu`ena ne raspola`e sa materijalom pod rednim brojem 7. i 11. iz tu`be. Tu`ena predla`e da se zahtijev tu`iteqa u cijelosti odbije i da se tu`iteq obave`e da tu`enoj naknadi tro{kove postupka. Na raspravnom ro~i{tu od 26. 1. 1987. godine, tu`iteq je pobrojao stvari koje su mu oduzete kriti~ne zgode u vozu i stvari koje su mu oduzete prilikom pretresa stana, te stvari koje su mu oduzete prilikom pretresa kabineta na Fakultetu politi~kih nauka Univerziteta u Sarajevu. U pomenutom pripremnom podnesku tu`iteq navodi stvari koje su vra}ene wegovoj supruzi od rednog broja 1. do 79. (strana 10. do 14. pripremnog podneska tu`iteqa). Na strani 14. pripremnog podneska tu`iteq navodi stvari koje mu je na wegov zahtjev vratio Okru`ni sud u Sarajevu (od rednog broja 1 do rednog broja 7). Na strani 15. navodi da mu je vra}ena fotokopija peticije za promjenu ~l. 154. Ustava SFRJ i dva pisma Radisava Filipovi}a, upu}ena Vojislavu [e{equ. Na strani 16. i 17. pripremnog podneska navodi stvari od 1. do 34. koje mu nisu vra}ene. Tu`iteq na strani 18. tvrdi da rukopis kwige (Hajka) nije identi~an kwizi (Hajka na jeretika), koja je zabrawena, pa da je sadr`aj kwige (Hajka) od rednog broja 1. do 43. kao i sadr`aj kwige (Hajka na jeretika) od broja 1. do broja 18. Kwiga Hajka je posve}ena Gavrilu Principu i Mladoj Bosni, a prvo zabraweno izdawe kwige Hajka na jeretika nije nikome posve}eno. Ovim podneskom zahtijeva da se nalo`i tu`enoj da mu vrati predmete nad kojima tu`iteq ima pravo svojine i to od rednog broja 1. do ta~ke 34, strana 21. do strane 23. Podneska ili da tu`itequ isplati 1.000.000. dinara sa zakonskim kamatama od dana podno{ewa tu`be do isplate. Podneskom od 20. 4. 1987. godine, tu`iteq obrazla`e iz kojih razloga postavqa alternativni zahtjev za povra}aj stvari ili isplatu protuvrijednosti od 1.000.000. dinara.
927

Na raspravnom ro~i{tu od 10. 3. 1987. godine tu`iteq je izjavio saglasno navodima iz tu`be i saglasno navodima iz pripremnih podnesaka, dok je zastupnik tu`ene izjavio saglasno navodima iz odgovora na tu`bu. Na pomenutom ro~i{tu objavqen je uvid u spis Okru`nog suda Sarajevo broj K-161/84 u kojem se nalaze zapisnici o oduzetim stvarima od 9. 2. 1984. godine, potvrda o oduzetim stvarima, zapisnik o pretresu stana tu`iteqa te zapisnik o pretresu kabineta (poslovnih prostorija). Tu`iteq i zastupnik tu`ene nisu imali primjedbi, pa je na wihov saglasan predlog Krivi~ni spis vra}en Okru`nom sudu Sarajevo. Na raspravnom ro~i{tu od 23. 4. 1987. godine, tu`iteq je izjavio saglasno navodima iz tu`be i navodima iz pripremnih podnesaka. Zastupnik tu`ene je izjavio saglasno navodima iz odgovora na tu`bu uz napomenu da }e predmeti pod rednim brojem 5, 18, 25, 26, biti vra}eni, a sa ostalim predmetima tu`ena ne raspola`e. Kwiga Hajka i Hajka na jeretika sadr`i deset istih poglavqa, pa se ne mo`e udovoqiti zahtjevu tu`iteqa. Ostali predmeti nemaju prometnu vrijednost pa tu`iteq prema odgovaraju}im odredbama Zakona o obligacionim odnosima ne trpi {tetu. Na ro~i{tu od 17. 9. 1987. godine, tu`iteq se izjasnio da nije potrebno obavqati vje{ta~ewe. Istakao je da ne posjeduje Ugovor zakqu~en sa izdava~kom ku}om (Zapis) jer mu je i ugovor oduzet. Ni{ta mu nije vra}eno od stvari. Na ovom ro~i{tu zastupnik tu`ene istakao je da tu`ena ne raspola`e sa pismom Radisava Filipovi}a iako je oduzeto tu`itequ i nije dobila ugovor kojeg je tu`iteq zakqu~io sa izdava~kom ku}om. Na ro~i{tu odr`anom 4. 4. 1988. godine, tu`iteq je istakao saglasno navodima iz tu`be, te saglasno navodima iz pripremnog podneska. Posebno je istakao da rje{ewem Okru`nog suda u Beogradu nije mu zabraweno kucawe kwige Hajka. Pa i da je to u~iweno tu`eni je u obavezi da mu vrati rukopise. Smatra da je nepotrebno vr{iti vje{ta~ewe. Po mi{qewu tu`iteqa sadr`ina rukopisa spremqenih za izdavawe kwige Hajka je otprilike identi~na jednoj tre}ini kwige koja je zabrawena (Hajka na jeretika). U avgustu ili septembru 1982. godine zakqu~io je ugovor sa izdava~kom ku}om Zapis u Beogradu u odnosu na {tampawe kwige Hajka. Tim ugovorom ne raspola`e jer mu je ugovor oduzet, a izdava~ka ku}a je likvidirana 1983. godine. Rukopis mu je vra}en 1983. godine, ali mu je rukopis oduzet i vi{e ne raspola`e sa istim. Zapisnik tu`enika na ro~i{tu od 4. 4. 1988. godine, isti~e da prema obavjesti stranke nemaju ugovor tu`iteqa i izdava~a Zapis iz Beograda o {tampawu kwige Hajka Pisma su vra}ena tu`itequ u januaru 1987. godine {to se vidi iz podneska na strani 15. Dana 6. 2. 1987. godine stvari pod rednim brojem 24. vra}ene su supruzi tu`iteqa. Stvari koje tu`iteq tra`i nemaju prometnu vrijednost zbog kojih bi tu`iteq pretrpio {tetu pa nema ni osnova za predmetnu naknadu. Iz podneska tu`iteqa od 24. 2. 1987. godine, kojim je precizirao tu`beni zahtjev, se vidi da tu`iteq raspola`e sa tekstovima kwige Hajka i Hajka na jeretika, ~ija je
928

poglavqa detaqno citirao pa nisu postojale smetwe za {tampawe kwige sve do dono{ewa rje{ewa Okru`nog suda u Beogradu o zabrani kwige Hajka na jeretika i da se svi primjerci kwige uni{te. Obavqen je uvid u kompletan spis Okru`nog suda u Beogradu broj KR-142/86 sa primjerkom kwige tu`iteqa Hajka na jeretika, {tampano u Beogradu 1986. godine. Iz spisa Okru`nog suda u Beogradu vidqivo je da je rje{ewem Okru`nog suda u Beogradu, gorwi broj 20. juna 1986. godine, u cijelosti zabraweno rasturawe kwige autora dr Vojislava [e{eqa Hajka na jeretika, koju su zajedni~ki izdali sam autor dr Vojislav [e{eq iz Sarajeva, Obala 27. jula br. 91/VI, trenutno nastawen u Zemunu, Ba~ka 17 i Rastko Zaki} iz Beograda, Borska 36-B. Svi primjerci kwige Hajka na jeretika dr Vojislava [e{eqa se oduzimaju i po pravosna`nosti rje{ewa imaju se uni{titi. Po pravosna`nosti rje{ewa izreku istog objaviti u Slu`benom listu SFRJ i Slu`benom glasniku SR Srbije. Iz obrazlo`ewa navedenog rje{ewa Okru`nog suda u Beogradu je evidentno da je taj sud ~itawem dijelova tekstova u kwizi Hajka na jeretika na{ao da se u kwizi iznose ~iwenice u vidu razmatrawa prodora panislamizma i muslimanskog nacionalizma u dru{tvene strukture SR Bosne i Hercegovine ~ija se istinitost ni~im ne dokazuje u kwizi, a iz kojih proizilaze neistinite tvrdwe i insinuacije da se ovaj prodor panislamizma i muslimanskog nacionalizma u SR BiH vr{i pod za{titom najvi{eg rukovodstva SR BiH, a po nala`ewu Okru`nog suda u Beogradu objektivno mo`e dovesti do uznemiravawa javnosti ovakvo izno{ewe ~iwenica bez ikakvih dokaza, pa je predlog Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu u cijelosti osnovan u odnosu na zabranu kwige. Taj sud je na{ao neophodnim da se izrekne zabrana kwige u cijelosti, a ne pojedinih dijelova, s obzirom da tekstovi koji su poslu`ili kao osnov za izricawe zabrane rasturawa kwige ne predstavqaju posebnu, lako odvojivu cjelinu od ostalih dijelova kwige ve} su direktno ili indirektno inkorporirani u ve}em obimu ove kwige. Osnovni sud I u Sarajevu u jednakoj mjeri, bri`qivo, podrobno i savjesno, a ovo opet u krugu zakonskih ovla{tewa, je cijenio navode tu`iteqa, navode tu`enog, te stawe iz navedenog spisa Okru`nog suda u Beogradu, pa je odlu~io kao u izreci iz slede}ih razloga: Me|u parni~nim strankama nesporno je da je Slu`ba dr`avne bezbjednosti SR BiH oduzela tu`itequ stvari koje tu`iteq navodi u tu`bi i pripremnom podnesku. Nesporno je da su te stvari predstavqale okosnicu za {tampawe kwige Hajka. Nesporno je da materijali pripremqeni za {tampawe kwige Hajka, to jest sadr`aj kwige Hajka da je identi~an oko jednu tre}inu sadr`ini kwige Hajka na jeretika. Me|u parni~nim strankama sporno je da li je tu`eni u obavezi da vrati predmete koji predstavqaju platformu za tu`iteqevu kwigu Hajka i da li tu`iteq zbog neobjavqivawa te kwige trpi {tetu. Polaze}i od nesporne ~iwenice da je jedna tre}ina pripremqenog materijala za objavqivawe kwige Hajka identi~an tekstu kwige Hajka
929

na jeretika, koja je rje{ewem Okru`nog suda u Beogradu zabrawena, zakqu~ak je ovoga suda da bi objavqivawe te kwige moglo dovesti do uznemiravawa javnosti, iz istih razloga koje u obrazlo`ewu citiranog rje{ewa navodi Okru`ni sud u Beogradu. Samim tim da je 1/3 te kwige identi~na sadr`ini kwige koja je zabrawena logi~an je zakqu~ak da ovim dijelovi od 1/3 ne predstavqaju posebnu i lako odvojivu cjelinu od ostalih dijelova kwige, ve} su direktno ili indirektno inkorporirani u ve}em obimu ove kwige kao tvorevine autora dr Vojislava [e{eqa u konkretnoj pravnoj stvari tvorevina tu`iteqa. E pa kad je tako, da je do{lo do objavqivawa kwige Hajka u bilo kojoj federalnoj jedinici, na podru~ju SFRJ, sigurno je da bi na predlog nadle`nog javnog tu`ila{tva ovla{teni sud rje{ewem, identi~no Okru`nom sudu u Beogradu, zabranio wenu upotrebu i naredio uni{tewe iste. Slijedom predweg zakqu~ak je gra|anskog vije}a Osnovnog suda I u Sarajevu da trud tu`iteqa na pripremawu kwige nije dru{tveno opravdan, to jeste da i tematika te kwige predstavqa dru{tveno {tetnu radwu, kojom bi se uznemirila javnost, pa prema pozitivnim propisima tu`itequ ne pripada pravo na naknadu {tete, niti pravo na povratak tog materijala. Ako bi se materijali vratili tu`itequ on bi ustrajao na objavqivawu kwige pa bi time sud povredio propise koji se odnose na preventivno djelovawe kako suda tako i Slu`be javne bezbjednosti, kao jednog od dr`avnih organa. Zbog naprijed navedenih ~iwenica vaqalo je zahtijev tu`iteqa odbiti. Kako tu`iteq nije uspio sa tu`benim zahtijevom u ovoj parnici nisu mu dosu|eni tro{kovi parni~nog postupka, a {to je u skladu sa odgovaraju}im odredbama Zakona o parni~nom postupku. Tu`ena je tra`ila tro{kove koji se sastoje od izdataka zastupniku na ime zastupawa prema advokatskoj tarifi SR BiH od jula 1987. godine. Tro{kovi tu`ene sastoje se od izdataka na ime sastava odgovora na tu`bu i zastupawa na pet ro~i{ta i pristupa na jedno ro~i{te u ukupnom iznosu od 137.525.- dinara, pa je tu`iteq u skladu sa odgovaraju}im odredbama Zakona o parni~nom postupku obavezan da ove tro{kove naknadi tu`enom. Pouka: Protiv ove presude dozvoqena je `alba Vi{em sudu u Sarajevu u roku od 8 dana putem ovog suda. @alba se podnosi u dovoqnom broju primjeraka za sud i suprotnu stranku. Dvanaestog maja 1988. podnio sam `albu Vi{em sudu u Sarajevu: U zakonskom roku putem Osnovnog suda I u Sarajevu podnosim Vi{em sudu u Sarajevu `albu na presudu Osnovnog suda I u Sarajevu broj P-3196/86I od 4. aprila 1988. godine, koja je mom punomo}niku advokatu Aleksandru Lojpuru dostavqena 29. aprila 1988. Prvostepenu presudu pobijam u cjelosti zbog bitnih povreda Zakona o parni~nom postupku, zbog pogre{no i ne potpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa i zbog pogre{ne primjene materijalnog prava, pa predla`em Vi{em sudu da je ukine i moj zahtjev u cjelosti prihvati ili da ~itav predmet vrati Osnovnom sudu I na ponovno rje{ava we pred izmijewenim sudskim vije}em. Obrazlo`ewe:
930

Svojom tu`bom sam zahtijevao da mi Slu`ba dr`avne bezbjednosti Bosne i Hercegovine vrati privremeno oduzete rukopise, privatnu prepisku i nau~nu dokumentaciju. Zastupnik tu`ene stranke, Republi~ko javno pravobranila{tvo iz Sarajeva nije opovrglo nijedan moj navod iz specifikacije oduzetih stvari, ali je pred sudom tvrdilo da te stvari vi{e nisu u posjedu Slu`be dr`avne bezbjednosti, {to opet zna~i da su izgubqene ili uni{tene. Po Zakonu o krivi~nom postupku organi unutra{wih poslova su du`ni eventualnom po~iniocu krivi~nog djela vratiti sve privremeno oduzete stvari osim onih za koje se pravosna`nom presudom po okon~awu krivi~nog sudskog postupka nalo`i da se trajno oduzmu. Prilikom povrata oduzetih stvari mojoj porodici koji je 1985. godine obavio slu`benik sarajevskog Centra Slu`be dr`avne bezbjednosti Republi~kog Sekretarijata za unutra{we poslove Bosne i Hercegovine Milan Krwaji}, ve}i broj rukopisa, nau~ne dokumentacije i privatne prepiske protivpravno je zadr`an. Time su odgovorni slu`benici po~inili i krivi~no djelo zloupotrebe slu`benog polo`aja, ali, s obzirom da su oni samo izvr{avali naloge svog neposredno pretpostavqenog Du{ka Zgowanina, te sprovodili voqu glavnih gazda Branka Mikuli}a i Hamdije Pozderca, ti neodgovorni i nesavjesni slu`benici, u uslovima dugogodi{weg nepostojawa civilizovanog pravnog poretka, nisu zbog svojih postupaka ni krivi~no goweni ni disciplinski odgovarali. Dakle, bosanskohercegova~koj Slu`bi dr`avne bezbjednosti je od strane aktuelnih regionalnih vlastodr`aca dopu{teno da se pona{a poput najobi~nije razbojni~ke bande. Kad joj se prohtije da nekom gra|aninu oduzme predmete na kojima ovaj ima pravo svojine, ona to mo`e u~initi bez ikakvog ustezawa, sigurna da ih nikada ne}e morati vratiti, s obzirom da uvijek mo`e ra~unati na povla{}eni tretman pred pravosudnim organima. U stvari, tu uop{te vi{e nije ni rije~ o povla{}enom tretmanu, nego o punoj kontroli koju policija ima nad pravosu|em. U kakvom se bijednom polo`aju nalazi bosanskohercegova~ko pravosu|e upe~atqivo svjedo~i upravo ova presuda sudskog vije}a kojim je predsjedavao sudija Branko [inikovi}. U odsustvu elementarnog sudijskog dostojanstva, nepoznavawa osje}aja ~asti i nepristrasnosti, Branko [inikovi} nije ni poku{ao da se odupre kombinovanim politi~ko-policij skim nalozima kako da presudi u ovoj parnici. Utoliko tragikomi~nije djeluje wegovo uvjeravawe iz obrazlo`ewa prvostepene presude da je Osnovni sud I u Sarajevu u jednakoj mjeri, bri`qivo, podrobno i savjesno, a ovo opet u krugu zakonskih ovla{}ewa, cijenio navode tu`iteqa, navode tu`enog, te stawe iz navedenog spisa. Ovakva tvrdwa bi se mogla sma trati ta~nom samo u uslovima propisivawa novog zna~ewa upotrijebqe nih termina. U tom slu~aju bri`qivo bi zna~ilo striktno i discipli novano izvr{avawe policijsko-politi~kih naloga; podrobno bi bilo sinonim za poltronsko zapostavqawe i prenebregavawe svih raspolo`i vih ~iwenica koje ne idu u prilog tu`ene stranke; a savjesno je, u stvari, termin kojim se u Bosni i Hercegovini tradicionalno ozna~ava sta we odsutnosti svake gra|anske savjesnosti, objektivnosti i nepristra snosti u radu dr`avnih organa, uzdignuto na nivo najvi{e vrline, origi nalnog izraza samoupravne socijalisti~ke svijesti.
931

Prvostepeni sud tvrdi da su sve moje oduzete, a nevra}ene stvari predstavqale okosnicu za {tampawe kwige Hajka, te da je to me|u parni~nim strankama nesporno. Pitam se, na ~emu se uop{te bazira ovakva tvrdwa? Sigurno je da se ne zasniva ni na jednom dokumentu ili zapisniku iz spisa. Za rukopis kwige Hajka (u pripremnom podnesku od 17. aprila 1987. godine pod rednim brojem 2) tematski i sadr`ajno vezane su samo ~etiri fascikle materijala za kwigu Hajka (redni broj 14) Kako bi uop{te sudija [inikovi} mogao objasniti tvrdwu da, recimo, kopija rukopisa generala Pavla Jak{i}a Razmi{qawa nad uspomenama ili fotokopija kwige Bilans sovjetskog termidora @ivojina Pavlovi}a predstavqaju okosnicu za {tampawe kwige Hajka? Razumije se, on, u svojoj beskrajnoj drskosti, zna da nema nikakve potrebe da tako ne{to obja{wava jer wegovi nalogodavci to uop{te od wega i ne o~ekuju. Od wega se ne tra`i stru~nost nego poslu{nost. Mikuli} i Zgowanin kao glavne gazde bi}e zadovoqni [inikovi}evim perfidnim i podlim povezivawem svih mojih oduzetih rukopisa, privatne prepiske i nau~ne dokumentacije za kwigu Hajka ~ija se, ina~e, tre}ina sadr`aja poklapa sa mojom zabrawenom kwigom Hajka na jeretika, kako bi se onda svaki daqi spor predstavio kao bespredmetan. Sve da je rukopis kwige Hajka identi~an sadr`aju zabrawene kwige Hajka na jeretika, Slu`ba dr`avne bezbjednosti bi bila du`na da mi ga vrati. U Beogradu su mi do sada zabranili ukupno pet kwiga, a da nikada policija nije ni poku{avala da mi oduzme ne samo rukopis nego ni {tamparski slog. U rje{ewima o zabrani stoji da se oduzimaju samo {tampani primjerci, dakle, iskqu~ivo ono {to je namjeweno rasturawu. Uostalom, tu je i rije~ o zabrani rasturawa {tampane publikacije, pa se po tom osnovu pod udar zakona nikako ne bi mogao podvesti rukopis kwige. Po kojoj bi me to zakonskoj odredbi Osnovni sud I mogao sprije~iti da danas objavim kwigu Hajka, nakon {to bih iz we izbacio jednu tre}inu teksta, dakle sve ono {to je preuzeto u kwizi Hajka na jeretika? Sve dok se kwiga ne publikuje autor ima pravo da wen rukopis popravqa, prekraja, mijewa i dotjeruje. Kako je kwiga Hajka na jeretika zabrawena zbog svega nekoliko inkriminisanih re~enica, nema nikakvih pravnih smetwi da te re~enice jednostavno odstranim i {tampam, tako, drugo izmijeweno izdawe. Me|utim, to jo{ ne}u uraditi. Po{to su svi moji navodi koji se ti~u politi~ke djelatnosti Hamdije Pozderca i Munira Mesihovi}a prakti~no dokazani, preostaje jo{ samo da se strpim desetak dana i sa~ekam spektakularni politi~ki pad Branka Mikuli}a, kao tre}eg funkcionera zbog ~ijeg mi je direktnog apostrofirawa kwiga zabrawena. Tada }u pred Okru`nim sudom u Beogradu zahtijevati obnovu postupka povodom zabrane moje kwige Hajka na jeretika, a weno drugo, neizmijeweno izdawe }u {tampati najdaqe do Nove godine. Sama ~iwenica da sam bio jedan od prvih koji su javno ukazivali na mra~ne politi~ke prilike u Bosni i Hercegovini, samovoqu Branka Mikuli}a, Hamdije Pozderca, Munira Mesihovi}a, brojne korupciona{ke afere, zvani~nu potporu partijskih i dr`avnih institucija tendencijama muslimanskog nacionalizma i panislamizma, kwizi }e, ina~e, pribaviti posebnu popularnost.
932

Budu}im istra`iva~ima savremenog totalitarizma i balkanskog despotizma sigurno }e biti vrlo simptomati~na jedna od posledwih re~enica iz obrazlo`ewa pobijanog rje{ewa, koja glasi: Ako bi se materijali vratili tu`itequ on bi ustrajao na objavqivawu kwige, pa bi time sud povredio propise koji se odnose na preventivno djelovawe, kako suda, tako i Slu`be javne bezbjednosti, kao jednog od dr`avnih organa. Dakle, po takvoj autorskoj svijesti i birokratskoj logici, Slu`ba dr`avne bezbjednosti je ovla{}ena da, i bez sudskog postupka, trajno zaplijeni svaki rukopis za koji procijeni da bi wegovo objavqivawe predstavqalo dru{tveno {tetnu radwu, kojom bi se uznemirila javnost. Iz toga bi proizilazilo pravo i du`nost politi~ke policije da vr{i preventivnu cenzuru. Meni je jasno da takve stvari prakti~no decenijama postoje u Bosni i Hercegovini, ali do sada nije bilo potrebe da im se da pravni izraz, ili pak nije prijetila opasnost da se taj pravni izraz prezentuje javnosti. Ovog puta vas uvjeravam da }u uz pomo} gra|anskih parnica koje trenutno vodim protiv bosanskohercegova~kog birokratskog aparata upoznati naj{iru jugoslovensku i me|unarodnu javnost sa besprimjernim bezakowem i samovoqom koji se i daqe provode u Bosni i Hercegovini, te dokazati da pred tamo{wim sudovima gra|anin ne mo`e ra~unati ni na kakvu zakonsku za{titu ukoliko se javno deklari{e kao Mikuli}ev ideolo{ki i politi~ki protivnik. Ina~e, Osnovni sud I u Sarajevu, pri saznawu da pravna argumentacija u ovoj parnici daje meni za puno pravo u pogledu tu`benog zahtjeva, sve je ~inio ne bi li me natjerao da odustanem od tu`be. Proces je bez ikakvih razumnih razloga odugovla~en. Prethodni predsjednik sudskog vije}a Milica \uranovi} je ~ak tra`ila vje{ta~ewe od Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti iz Zagreba po pitawu identi~nosti ili razli~itosti sadr`aja rukopisa Hajka i sadr`aja kwige Hajka na jeretika, bez obzira na ~iwenicu da se Republi~ko javno pravobranila{tvo prethodno izjasnilo da Slu`ba dr`avne bezbjednosti vi{e ne raspola`e ni s jednim primjerkom rukopisa. Jedan primjerak je ipak na|en, kad je trebalo da se spis po{aqe u Zagreb, ali je ubrzo vra}en jer je ta ugledna nau~na ustanova odbila da se ukqu~i u bosanskohercegova~ke pravosudne mahinacije. Tu`ena strana je ~ak na raspravi dokazivala da moji rukopisi, nau~na dokumentacija i privatna prepiska nemaju nikakvu prometnu vrijednost, kao da je rije~ o tonama ugqa ili kilogramima krompira. Oni, prije svega, imaju nau~nu i afekcionu vrijednost, ali i onu ~isto materijalnu koju sam naveo u specifikaciji za svaki predmet pojedina~no. Wihova prometna vrijednost bi se, ina~e mogla provjeriti samo na osnovu javne licitacije, a ubije|en sam da bi se na taj na~in mogli prodati za iznos koji vi{estruko prevazilazi tu`beni zahtjev za naknadu {tete. Za bosanskohercegova~ku vladaju}u garnituru bi bilo najboqe da mi sve oduzete stvari {to prije vrati, da me obe{teti za maltretirawa i batinawa u zeni~koj robija{nici, te da mi izda potvrdu o polo`enom voza~kom ispitu. U protivnom, predstoji joj jo{ mnogo glavoboqe. Moje strpqewe je beskrajno, naro~ito posle iskustava iz samice zeni~ke robija{nice, a ni vrijeme ni u kom slu~aju ne radi ni za Mikuli}a, ni za Zgowanina, ni za druge wihove pajta{e.
933

[esnaestog maja `alio se i advokat Aleksandar Lojpur: Na osnovu propisa iz ~l. 348 Zakona o parni~nom postupku ovim punomo}nik tu`iteqa podnosi `albu vi{em sudu u Sarajevu protiv presude Osnovnog suda I Sarajevo broj P-3196/86-I od 04. aprila 1988. g. koja je tu`itequ dostavqena dana 29. aprila 1988. g. zbog: 1) pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa (~l. 353 st. 1. t. 2) 2) zbog pogre{ne primene materijalnog prava (~l. 353. st. 1 t. 3 ZPP) pa tu`ilac predla`e da sud ukine prvostepenu presudu i vrati prvostepenom sudu predmet na ponovno odlu~ivawe, a za ovaj predlog tu`ilac daje slede}e obrazlo`ewe: 1) pogre{no i nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe. Pogre{no je sud utvrdio da spisi i predmeti ~iji povrat tu`ilac zahteva predstavqaju okosnicu odnosno platformu za tu`io~evu kwigu Hajka. Sud je konstatovao da je me|u strankama nesporno da je Slu`ba dr`avne bezbednosti oduzela tu`itequ stvari koje je on zahtevao. Na tu`io~evom spisku kojeg priznaje i tu`enik kao ta~an nalaze se i takve stvari za koje je o~igledno da ne mogu predstavqati nikakvu okosnicu ili platformu za tu`io~evu kwigu, kao {to su na primer, tu`io~eva voza~ka dozvola, wegova partijska dokumentacija, ili, npr, kwige {tampane 1912. godine, izlagawa ~lanova Saveta Federacije, tu`io~evi spisi koji nemaju veze sa Hajkom, kao {to su radovi objavqivani u raznim listovima i stru~nim publikacijama i sl. Tvr|ewe suda da svi tra`eni predmeti predstavqaju okosnicu ili platformu za neki wegov rukopis je potpuno nerazumqivo. Re~i okosnica i platforma nisu pravno definisani pojmovi, i stavqeni u kontekst odbijawa tu`io~evog zahteva nemaju nikakvoga smisla. Stoga je tvr|ewe suda da svi tra`eni predmeti predstavqaju okosnicu ili platformu za kwigu Hajka proizvoqno i neta~no. 2) Pogre{na primena materijalnog prava. Ova sudska odluka predstavqa presedan u jugoslovenskoj pravosudnoj praksi jer se wome sa do sada ne~uvenom argumentacijom na protivzakonit na~in ograni~ava pravo svojine tu`ioca. Naime, sud je odbio tu`io~ev zahtev da mu se vrate stvari nad kojima ima pravo svojine sa argumentacijom da je sud ocenio da }e te stvari tu`ilac upotrebiti za stvarawe rukopisa kojeg sud unapred progla{ava zabrawenim i protivzakonitim. Naravno, suvi{no je isticati da prvostepeni sud ne mo`e znati ~emu bi stvari ~iji povrat zahteva tu`ilac wemu mogle poslu`iti. Sud na protivzakonit na~in zabrawuje i unapred progla{ava zabrawenom svaku intelektualnu tvorevinu tu`ioca tvrde}i da stvari ~iji on povrat zahteva wemu mogu poslu`iti iskqu~ivo za stvarawe spisa koje }e javni tu`ilac sigurno zabraniti odnosno predlo`iti nadle`nom sudu da budu zabraweni, {to }e po oceni prvostepenog suda taj nadle`ni sud i prihvatiti i trajno zabraniti svako tu`io~evo delo.
934

Dakle, prvostepeni sud ve} unapred zabrawuje jedno delo koje nije ni nastalo, i to sud shvata kao svoje preventivno delovawe: Ako bi se materijali vratili tu`iocu on bi ustrajao na objavqivawu kwige pa bi time sud povredio propise koji se odnose na preventivno djelovawe kako suda tako i Slu`be javne bezbjednosti, kao jednog od dr`avnih organa, stoji doslovce u obrazlo`ewu prvostepene presude. Zaista je neshvatqivo (najbla`e re~eno) kako je mogu}e unapred i bez ikakvih argumenata diskvalifikovati jednom presudom, svako delo koje mo`e nastati ispod pera tu`io~evog. Jer evo {ta ka`e presuda o jednom delu koje nije ni nastalo, dakle, o jednom hipoteti~nom autorskom delu tu`io~evom: Slijedom predweg zakqu~ak je gra|anskog vije}a Osnovnog suda I Sarajevo da trud tu`iteqa na pripremawu kwige (dakle budu}e kwige za koju sud podozreva da je tu`ilac mo`e napisati na osnovu materijala ~iji se povrat zahteva prim zast.) nije dru{tveno opravdan to jest da i tematika te kwige predstavqa dru{tveno {tetnu radwu, kojom bi se uznemirila javnost, pa prema pozitivnim propisima tu`itequ ne pripada pravo na naknadu {tete, niti pravo na povratak tog materijala. Sledom ovakve logike, svakom gra|aninu je mogu}e oduzeti bilo ko ju kwigu. Dovoqno je da Slu`ba dr`avne bezbednosti posumwa i da sud poveruje u to da }e ona poslu`iti kao materijal za pravqewe zabrawenih spisa. Nije va`no da li je delo nastalo ili da li }e nastati, va`no je da sud i nadle`ni dr`avni organ preventivno deluju i onemogu}e nastanak spisa koji bi mo`da bio zabrawen, to je logika koju primewuje sud. Malo je re}i da je takva logika nerazumqiva. Ona je i zakonski neprihvatqiva, jer gra|ansko ve}e u parni~nom postupku ne mo`e utvr|ivati da li }e jedno delo biti zabrawivano ili ne i pre nastanka tog dela. Nije mogu}e preventivno dejstvovati da jedno delo nastane jer nije mogu}e zabraniti ne{to {to jo{ nije ni napisano. Da bi se ne{to moglo zabraniti, ono prethodno mora nastati. Tako je po zakonu i tako je po logici. Sledom logike koju primewuje sud, mogu}e je svaku stvar proglasiti kao namewenu za nastanak hipoteti~nog zabrawenog dela, pa je tako mogu}e gra|aninu oduzeti olovku kojom bi delo napisao, sto za kojim bi sedeo dok bi delo pisao, krevet na kome bi smi{qao kako da delo napi{e. Sledom takve logike najboqe bi bilo takvog gra|anina trajno ukloniti. To bi bio najefikasniji na~in preventivnog delovawa suda i dr`avnih organa jer tek tada bi svi bili sigurni da taj nepo}udni gra|anin ne}e mo}i praviti dela koja bi bila dru{tveno neopravdana ili zakonom zabrawena. Naravno, ovakvu logiku jedan sud ne bi smeo primewivati jer bi do{ao u sukob sa zakonom. Ukratko re~eno (i zastupnik tu`ioca moli da re~enice koje slede budu neizostavno citirane kao razlozi `albe) prvostepenom presudom je povre|en materijalni propis iz slede}ih razloga:
935

1. Tu`ilac je podneo reivindikacionu tu`bu sa zahtevom da mu se vrate stvari na kojima je imao pravo svojine i koje su mu privremeno oduzete od strane dr`avnog organa. Budu}i da je me|u strankama nesporno da je tu`ilac imao pravo svojine na tim stvarima, da je tu`enik taj koji ih je od tu`ioca oduzeo, da u vezi sa tim stvarima nije vo|en nekakav postupak u kome bi te stvari bile oduzete, tu`enik je du`an te stvari tu`iocu vratiti. Za odluku suda po reivindikacionom tu`benom zahtevu je irelevantno koji su motivi tu`ioca zbog kojih on zahteva da mu se vrate stvari na kojima ima pravo svojine. Sud ne mo`e ulaziti u razmatrawa ~emu bi te stvari tu`iocu mogle koristiti, niti sud mo`e znati za kakvu }e svrhu tu`ilac koristiti te stvari. Parni~ni sud nije nadle`an da procewuje da li bi neko delo koje jo{ nije nastalo bilo zabraweno ili ne, ve} je za to nadle`an drugi sud po predlogu Javnog tu`ila{tva i za delo koje je nastalo, koje postoji. Tu`ilac svoj zahtev zasniva na svome pravu svojine koje ima (nesporno me|u strankama) na osnovu Zakona o osnovnim svojinskim odnosima, a sud odbijawem tu`io~evog zahteva bez poziva na zakonski osnov na nezakoniti na~in ograni~ava to pravo svojine. 2. Tu`ilac ima i pravo na naknadu {tete, bez obzira na to {to po nalazu suda wegov trud koji je {tetnom radwom upropa{}en nije dru{tveno opravdan. Sud po tu`benom zahtevu za naknadu {tete nije ovla{}en davati ocenu opravdanosti truda tu`io~evog, ve} je du`an sud oceniti da li postoje osnovi za naknadu {tete: da li postoji {teta kao smawewe imovine ili onemogu}avawe pove}awa imovine, da li je tu`enik odgovoran za naknadu {tete. Budu}i da je tu`ilac dokazao postojawe {tete, wenu visinu i odgovornost tu`enika za weno nastajawe, te budu}i da je sud bez poziva na zakonski osnov protivzakonito odbio ovaj opravdani tu`io~ev zahtev, sud je povredio zakon na tu`io~evu {tetu i u pogledu wegovog zahteva za naknadu {tete. Na osnovu navedenog, ova je `alba opravdana i predlog u woj je na zakonu osnovan. U junu 1988. uru~en mi je odgovor Republi~kog javnog pravobranila{tva P. 198/86. od 27. maja 1988. godine: Odgovor na `albu s prijedlogom da Vi{i sud u Sarajevu odbije `albu tu`ioca, a potvrdi presudu Osnovnog suda I u Sarajevu broj P-3196/86 od 4. 4. 1988. godine. Obrazlo`ewe: @alba tu`ioca nije osnovana. Pobijena presuda je donijeta na osnovu pravilno i potpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa i pravilne primjene materijalnog prava. Prvostepeni sud je u toku dokaznog postupka proveo sve potrebne dokaze, kao i dokaze koje su predlo`ile obje parni~ne stranke, pa je na osnovu tako utvr|enih ~iwenica pravilno zakqu~io da tu`iocu ne pripada pravo na naknadu {tete. Nije osnovan navod `albe tu`ioca u pogledu zahtjeva za naknadu {tete u vidu afekcione vrijednosti.
936

Smatramo potrebnim, povodom `albe, da istaknemo da prvostepeni sud nije mogao obavezati tu`enu da naknadi {tetu u vidu afekcione cijene, jer se za to nisu stekli zakonski uslovi navedeni u odredbi ~lana 189. stav 4. Zakona o obligacionim odnosima. Ostali navodi `albe su pravno irelevantni i proizvoqni, a posebno da je tu`ena na{la primjerak rukopisa sporne kwige i dostavila ga radi vje{ta~ewa u Zagreb. S obzirom na izlo`eno, smatramo da je `alba tu`ioca neosnovana pa predla`emo da se donese odluka kao u izreci. U qeto 1990. napokon sam dobio presudu Vi{eg suda u Sarajevu broj G@: 2952/88. Vi{i sud u Sarajevu Broj G@; 2952/88 Sarajevo, 2. 3. 1989. godine Vi{i sud u Sarajevu u vije}u sastavqenom od predsjednika vije}a sudije Mandi} Milo{a i sudija Mitrinovi} Stanice i Pa{i} Mubere kao ~lanova vije}a, u pravnoj stvari tu`ioca dr. [e{eq Vojislava iz Zemuna koga zastupa Lojpur Aleksandar advokat iz Beograda G. @danova 35. protiv tu`ene SR Bosne i Hercegovine, koju zastupa Republi~ko javno pravobranila{tvo Sarajevo radi predaje u posjed stvari, rje{avaju}i po `albi tu`ioca protiv presude Osnovnog suda I u Sarajevu broj P; 3196/86 od 4. 4. 1988. godine, na sjednici koja je odr`ana dana 2. 3. 1989. godine donio je rje{ewe: @alba se uva`ava, prvostepena presuda ukida i predmet vra}a prvostepenom sudu na ponovno su|ewe. Obrazlo`ewe: Prvostepenom presudom odbijen je tu`beni zahtjev tu`ioca postavqen u tu`bi i tokom prvostepenog postupka, te je obavezan tu`ilac da tu`enoj naknadi parni~ne tro{kove u iznosu od 137.525 dinara. Protiv ove presude `ali se tu`ilac i predla`e da se ista ukine i predmet vrati na ponovno su|ewe. Presudu pobija zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa i pogre{ne primjene materijalnog prava. Prvu povredu `alilac vidi u tome {to je prvostepeni sud pogre{no utvrdio da spisi i pred meti, ~ije vra}awe tu`ilac tra`i, predstavqaju okosnicu odnosno platformu za tu`io~evu kwigu Hajka. Ovo s toga {to se na spisku, koji ni tu`ena nije osporila, nalaze i stvari koje ne mogu predstavqa ti nikakvu okosnicu ili platformu za navedenu kwigu (li~na tu `io~eva dokumenta i dr). Ina~e, prema navodima `albe, re~i okosnica i platforma koje se navode u pobijanoj presudi u kontekstu odbijawa tu`benog zahtjeva, su pravno nedefinisani pojmovi i nemaju nika kvog smisla, te da je tvrdwa suda da svi tra`eni predmeti predstavqaju okosnicu ili platformu za rukopis kwige Hajka proizvoqna i neta~na. Druga povreda se ogleda u tome {to je prvostepeni sud odbio tu`io~ev tu`beni zahtjev kojim je tra`eno da mu se vrate stvari na kojima ima pravo svojine, sa argumentacijom da je sud ocenio da }e te stva ri tu`ilac upotrebiti za stvarawe rukopisa koji prvostepeni sud una 937

pred progla{ava zabrawenim i protivzakonitim, a {to je apsurdno jer sud ne mo`e znati ~emu bi tra`ene stvari tu`iocu mogle poslu`iti, pa da sud unapred zabrawuje jedno delo koje nije ni nastalo. Ovakva logika je po shvatawu `albe najbla`e re~eno nerazumqiva, a i zakonski nerazumqiva, jer gra|ansko ve}e u parni~nom postupku ne mo`e utvr|ivati da li }e jedno delo biti zabraweno ili ne i pre nastanka tog dela. S toga su zauzetim pravnim stavom po prvostepenom sudu povre|ene odredbe Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima na kojima je tu`ilac zasnovao svoj zahtjev za tra`ewe i vra}awe stvari koje su wegova svojina pa mu s tim u vezi pripada i pravo na naknadu {tete jer je weno postojawe u toku postupka dokazano. Sa izlo`enog predlo`eno je da se `alba uva`i. Tu`ena je dala odgovor na `albu i predlo`ila da se `alba kao neosnovana odbije. @alba je osnovana. U prvostepenom postupku je na osnovu provedenih dokaza i nespornih ~iwenica utvr|eno da su stvari, koje su predmet tu`benog zahtjeva i koje tu`ilac tra`i da mu se predaju u posed ili da mu se naknadi {teta u iznosu od 1.500.000 dinara, oduzeli radnici Dr`avne bezbednosti SR BiH. Me|u privremeno oduzetim mu predmetima nalazi se i rukopis kwige Hajka. Jedna tre}ina sadr`ine rukopisa ove kwige sadr`ana je u tu`io~evoj kwizi Hajka na jeretika, ~ije rasturawe je prvostepenim re{ewem Okru`nog suda u Beogradu br. Kr-142/86 od 20. 6. 1986. godine zabraweno a izdao ju je tu`ilac sa Zaki} Rastkom iz Beograda. Svi primerci kwige oduzeti su od tu`ioca i uni{teni. Prema razlozima navedenog re{ewa Okru`nog suda u Beogradu, taj sud je na{ao da se izrekne zabrana kwige Hajka na jeretika u celosti bez obzira {to se u woj nalaze i delovi iz rukopisa tu`io~eve kwige Hajka, a ovo iz razloga {to tekstovi koji su poslu`ili kao osnov za izricawe zabrane rasturawa kwige ne predstavqaju posebnu, lako odvojivu celinu od ostalih delova kwige, ve} su direktno ili indirektno inkorporirani u ve} obimu zabrawene kwige. Zabrana rasturawa tu`io~eve kwige Hajka na jeretika prema razlozima re{ewa Okru`nog suda u Beogradu usledila je {to je taj sud na{ao da se u kwizi iznose ~iwenice u vidu razmatrawa prodora panislamizma i musli manskog nacionalizma u dru{tvene strukture SR Bosne i Hercegovi ne ~ija se istinitost ni~im ne dokazuje u toj kwizi, a iz kojih proiz laze neistinite tvrdwe i insinuacije da se ovaj prodor panislami zma i muslimanskog nacionalizma u SR BiH vr{i pod za{titom najvi {eg rukovodstva SR BiH. Polaze}i od predweg ~iweni~nog utvr|ewa kao i da su i druge oduzete tu`io~eve stvari predstavqale okosnicu za {tampawe tu`io~eve kwige Hajka, prvostepeni sud je stao na stanovi{te da bi objavqivawe kwige Hajka moglo dovesti do uznemiravawa javnosti i to iz istih razloga koji su navedeni u re{ewu Okru`nog suda u Beogradu po{to je 1/3 ove kwige identi~na sadr`ini zabrawene kwige, te je zbog toga i od938

lu~io kao u izreci pobijane presude, polaze}i od toga ako bi se materijali vratili tu`iocu, on bi ustrajao na objavqivawu kwige, pa bi time sud povredio propise koji se odnose na preventivno delovawe kako suda, tako i Slu`be javne bezbednosti, kao jednog od dr`avnih organa. Predwi stav prvostepenog suda je pogre{an i kao takav neodr`iv jer je zasnovan na pogre{no i nepotpuno utvr|enom ~iweni~nom stawu a samim tim u vezi i pogre{noj primjeni materijalnog prava na tu`io~evu {tetu, pa je `albu kao osnovanu vaqalo uva`iti i temeqem ~lana 370. Zakona o parni~nom postupku re{iti kao gore. Naime, prije svega nu`no je navesti da je u prvostepenom postupku propu{teno da sud pozove tu`ioca da u smislu odredbe ~lana 186. ZPP precizira postavi odre|en zahtev u pogledu koje sve stvari tra`i da mu se vrate i ovakav zahtev sud je du`an da navede i u razlozima presude jer su u suprotnosti i razlozi nejasni. U konkretnom slu~aju se ne vidi {ta na kraju tu`ilac tra`i da mu tu`ena vrati jer iz stawa u spisu bi proizlazilo da su neke od oduzetih stvari vra}ene tu`iocu li~no kao i wegovoj supruzi, pa tek kada tu`ilac jasno odredi svoj zahtev po wemu }e se mo}i postupiti (~lan 2. stav 1. ZPP). Osim toga u ponovnom postupku a radi utvr|ewa osnovanosti tu`io~evog tu`benog zahteva, bi}e nu`no uvidom u krivi~ni spis Okru`nog suda Sarajevo broj K161/84, utvrditi koje stvari su oduzete tu`iocu u vezi sa izvr{ewem krivi~nog dela za koje je progla{en krivim, a koji materijali, u koje je krivi~ni sud utvrdio uvid, se imaju vratiti tu`iocu. Ovo s toga {to od utvr|ewa ove relevantne ~iwenice zavisi}e i osnovanost konkretnog tu`io~evog tu`benog zahteva, jer ukoliko bi se utvrdilo da stvari prema ~lanu 69 Krivi~nog zakona SFRJ (Sl. list SFRJ br. 44/76) nisu oduzete u krivi~nom postupku, u tom slu~aju bi se ove stvari imale vratiti vlasniku istih. Kako je bez utvr|ewa navedene odlu~ne ~iwenice bilo preuraweno dono{ewe ma kakve presude o osnovanosti ili neosnovanosti tu`io~evog tu`benog zahtjeva, to je sa izlo`enog vaqalo rije{iti kao u izreci ovog re{ewa. U ponovnom postupku prilikom otklawawa navedenih propusta prvostepeni sud }e imati u vidu i ostale navode `albe, te }e nakon {to provede sve potrebne dokaze pravilnom primenom ~lana 8 ZPP utvrditi sve odlu~ne ~iwenice i nakon toga doneti svoju novu odluku u konkretnoj pravnoj stvari. Po isteku tolikog vremena vi{e nisam bio zainteresovan za ovaj spor jer su mi glavni protivnici bili definitivno potu~eni na politi~koj sceni, a uskoro je i komunisti~ki re`im propao.

939

OSMI DIO GRA\ANSKA PARNICA ZBOG BATINAWA I ZLOSTAVQAWA U ZENI^KOJ ROBIJA[NICI

Drugog oktobra 1986. godine advokat Aleksandar Lojpur podnio je u moje ime tu`bu protiv Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine i zatvorskog stra`ara Ive [imi}a radi naknade {tete: Dana 29. januara 1985. g. dok se tu`ilac nalazio na izdr`avawu kazne u KP domu Zenica, wega je tu`enik II, kao stra`ar tog doma, fizi~ki zlostavqao. Tu`enik II - Ivica [imi} je toga dana slu`benom palicom 15 puta sna`no udario tu`ioca po le|ima, iako nisu postojali nikakvi zakonom predvi|eni uslovi za primenu sile prema tu`iocu. Sutradan, 30. januara 1985. g, po{to je tu`ilac zbog zadobijenih povreda zatra`io lekarsku pomo}, tu`ioca su na razgovor pozvali na~elnik zatvorske stra`e, Yemo Kadri} i nadzornik zatvorskog kruga, Pero Koji}. Oni su kao slu`bena lica zabranili tu`iocu da bude pregledan od strane lekara. Tu`iocu je bilo zapre}eno u tom razgovoru da }e i ubudu}e biti tu~en. Me|utim, po{to je tu`ilac preko svojih advokata i rodbine insistirao na tome da se rasvetli ovaj slu~aj zloupotrebe primene sile, Yemo Kadri} je tu`ioca posle tri meseca od dana kada se doga|aj desio obavestio da je stra`ar Ivica [imi} ka`wen javnom opomenom u disciplinskom postupku i preme{ten na drugo radno mesto. Dokaz: Saslu{awe tu`enika II reda, saslu{awe tu`ioca, saslu{awe Yemala Kadri}a, KP dom Zenica, kao svedoka, saslu{awe Pera Koji}a, KP dom Zenica, kao svedoka, po potrebi drugi dokazi. Tu`ilac je u periodu 10. 1. 1985. 15. 3. 1986. g. izdr`avao kaznu u KP domu Zenica. Od ovog vremena ukupno je tu`ilac proveo 6 meseci i 15 dana u samici, iako nisu bili ispuweni zakonski uslovi za primenu mere izolacije kao disciplinske mere. Dokaz: Saslu{awe tu`ioca, saslu{awe svedoka Yemala Kadri}a, KP dom Zenica. III. Protivzakonitom primenom mere izolacije i protivzakonitom primenom sile protiv tu`ioca, wemu su nanesene nepotrebne fizi~ke i psihi~ke patwe. Tu`iocu je nanesena nematerijalna {teta u vidu prekomernog fizi~kog i psihi~kog bola. Stoga tu`ilac predla`e da sud po odr`anoj raspravi i izvedenim dokazima donese slede}u presudu: Obavezuju se tu`enici da tu`iocu solidarno isplate iznos od 500.000. dinara na ime naknade za pretrpqeni fizi~ki bol i psihi~ke pat we nanesene nezakonitom primenom sile i disciplinske mere izolacije za vreme tu`io~evog izdr`avawa kazne u KP domu Zenica, uz kamatu ob ra~unatu od dana podno{ewa tu`be do isplate po stopi koju odobravaju banke u mestu isplate na {tedne uloge gra|ana oro~ene na godinu dana.
940

Tro{kove parnice du`ni su snositi tu`enici solidarno. Zamjenik Republi~kog javnog pravobranioca Bosne i Hercegovine Zorislava Mila{in podnijela je 17. decembra 1986. godine odgovor na tu`bu Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine br. P:207/86: Tu`ilac je dana 10. 1. 1985. godine primqen na izdr`avawe kazne zatvora u KPD Zenica, kojom prilikom je bio upoznat sa pravima i obavezama koje proizlaze iz Zakona o izvr{ewu krivi~nih i prekr{ajnih sankcija i odredaba ku}nog reda KPD Zenica. Tretman prema tu`itequ u toku izdr`avawa kazne zatvora bio je, kao i prema svim drugim osu|enicima, zakonit i u skladu sa navedenim propisima. Me|utim, tu`ilac je od po~etka izdr`avawa kazne po~eo ispoqavati otpor prema obavezama predvi|enim zakonima za osu|ena lica (odbio da pi{e biografiju {to je bila obaveza za sve osu|enike prema Uputstvu o li~nom listu u KPD organizacijama Sl. list SR BiH br. 7/79), zatim nije prihvatio redarstvo po ~l. 90 ku}nog reda, odbijao da uzima hranu, kontinuirano odbijao izvr{avawe svih drugih radnih zadataka). Pona{awe tu`ioca stvaralo je te{ko}e nadle`nom osobqu u KPD Zenica u odr`avawu reda i discipline osu|enika. Tako je dana 29. 1. 1985. godine II-tu`eni nastoje}i da tu`ioca privoli na izvr{avawe radnih obaveza, upotrebio gumenu palicu. Tom prilikom je tu`iocu nanio 5 udaraca od ~ega su ostala 2 traga bez ikakvih posqedica. Neta~na je tvrdwa tu`be da je tu`iocu naneseno 15 udaraca. Protiv tu`enog uprava KPD je provela disciplinski postupak i izrekla mu disciplinsku mjeru. Dokaz: uvid u rje{ewe i izvje{taj o upotrebi palice. Po{to je tu`ilac od po~etka izdr`avawa kazne zatvora kategori~ki i kontinuirano odbijao svaki rad, sa wim su vi{e puta obavili razgovore: upravnik Doma, zatim wegov zamjenik i {ef prijavno-otpusnog odjeqewa, ukazuju}i mu na wegovu obavezu izvr{avawa radnih zadu`ewa kao jedne od mjera prevaspitawa. Me|utim, umjesto da objasni razloge odbijawa posla izjavio je da je spreman da prihvati sve disciplinske mjere koje se prema wemu mogu izre}i do kraja izdr`avawa kazne. Naprijed opisano pona{awe tu`ioca je bilo razlog i zakonski osnov za izricawe disciplinske kazne upu}ivawa u samicu. Ova kazna je izre~ena u smislu odredbe ~lana 109. Zakona o izvr{ewu krivi~nih i prekr{ajnih sankcija (Sl. list SR BiH br. 2/84), zatim ~lana 94. Pravilnika o ku}nom redu u KPD Zenica i Uputstva o uslovima izdr`avawa disciplinske kazne upu}ivawa u samicu (Sl. list SR BiH br. 7/79). Prema tome, u postupcima organa tu`ene nije bilo protivpravnog pona{awa. Ni u tu`bi se ne navodi u ~emu bi se sastojalo nezakonito postupawe nadle`nog organa pri izricawu i sprovo|ewu ovih disciplinskih mjera. U toku izdr`avawa kazne tu`ilac tako|e u odnosu na izre~ene mjere nije izra`avao svoje protivqewe pritu`bom ili predstavkom, iako je bio upoznat da mu na to pripada pravo u smislu ~l. 81. Pravilnika o ku}nom redu. Tu`ilac u tu`bi tra`i pla}awe pravi~ne nov~ane naknade u smislu ~l. 200. Zakona o obligacionim odnosima. Prema navedenoj odredbi za
941

pretrpqene fizi~ke bolove i pretrpqene psihi~ke bolove zbog povrede ugleda, ~asti ili prava li~nosti, sud }e ako na|e da okolnosti slu~aja, a naro~ito ja~ina bolova i straha, i wihovo trajawe to opravdavaju, dosuditi nov~anu naknadu. Iz navedene zakonske odredbe proizlazi ({to je ve} i u sudskoj praksi ra{~i{}eno), da se u slu~ajevima postojawa bolova maweg intenziteta, i kra}eg trajawa, nov~ana kazna ne}e dopustiti. Imaju}i u vidu naprijed izlo`eno ~iweni~no stawe te navedene odredbe Zakona mo`e se zakqu~iti da nema osnova da se tu`iocu dosudi pravi~na nov~ana naknada za pretrpqene fizi~ke bolove zbog upotrebe gumene palice, jer ja~ina bolova i wihovo trajawe to ne opravdavaju. Tako|er je neosnovan zahtjev za dosu|ivawe pravi~ne nov~ane naknade zbog pretrpqenih psihi~kih bolova povredom slobode i prava li~nosti, usqed izricawa kazni upu}ivawa u samicu, jer u postupcima organa I-tu`ene nema protivpravnosti pa stoga nema ni zakonskog osnova za odgovornost I-tu`ene. Na osnovu izlo`enog predla`emo da se tu`beni zahtjev odbije uz naknadu parni~nih tro{kova. Prvo ro~i{te u Op{tinskom sudu I u Sarajevu odr`ano je 18. decembra 1986. godine, te u zapisniku konstatovano: Objavquje se stav sudskog vije}a. Prisutni nemaju primjedbi na stav vije}a. Izla`e se tu`ba. Tu`iteq li~no ostaje kod tu`be kao u tekstu od 3. 10. 86. i tu`benog zahtjeva. Pun. I-tu`enog u odgovoru na tu`bu izjavi da je potrebno da prethodno tu`iteq uredi tu`bu za ta~an naziv I-tu`enog, ula`e pismeni odgovor na tu`bu i predla`e da se isti smatra sastavom spisa. Tu`iteq moli kra}i rok da se o~ituje na tu`bu. Pun. I-tu`enog i IItu`eni se ne protivi. II-tu`eni li~no u odgovoru na tu`bu izjavquje da su ta~ni navodi tu`be da je dana 29. 1. 85. god. kada se tu`ilac nalazio na izdr`avawu kazne u KP domu Zenica tu`eni 5 puta udario palicom tu`iteqa, ali zbog razloga koji su propisani po pravilima pona{awa o ku}nom redu, a koje tu`ilac nije po{tovao jer je tog dana bio red na tu`iteqa da ~isti prostorije. Obzirom da je tu`iteq neopravdano isto odbio upotrebqena je slu`bena palica, o ~emu je napravqen i izve{taj. Tu`iteq nije tom prilikom tra`io nikakvu qekarsku pomo}. Tu`iteq moli kra}i rok kako bi se o~itovao na pismeni odgovor na tu`bu I-tu`enog i dana{we navode II-tu`enog. Sud donosi rje{ewe: Dana{we ro~. se odla`e za dan utorak 27. 1. 87. god. u 11 ~asova o ~emu se prisutni obavje{tavaju umjesto poziva. Nala`e se tu`itequ da se u roku od 15 dana izjasni na navode iz odgovora na tu`bu I-tu`enog i II-tu`enog, te jedan primjerak izravno dostavi pun. I-tu`enog i II-tu`enog li~no. Reaguju}i na odgovor prvotu`enog advokat Lojpur je 19. januara 1987. godine podnio slede}i podnesak tu`ioca:
942

Ovim podneskom tu`ilac odgovara na navode prvooptu`enika sadr`ane u wegovom podnesku od 17. 12. 1986. g: I. Neistinit je navod prvotu`enika da je tu`ilac dana 29. 1. 1985. g. primio svega pet udaraca gumenom palicom, ve} je istina ono {to je navedeno u tu`bi da je tu`ilac od drugotu`enika podneo 15 jakih udaraca. Na ovu okolnost predla`e se dokaz: saslu{awe tu`ioca kao stranke, saslu{awe drugotu`enika. II. Neistinito je da tu`ilac nije izra`avao svoje protivqewe prekomernom ka`wavawu osamqivawem. Naprotiv, i tu`ilac i ~lanovi wegove porodice su upu}ivali brojne predstavke upravi KP doma i drugim organizacijama u kojima su zahtevali da se prekine sa primenom mere upu}ivawa u samicu. Na ovu okolnost predla`e se dokaz: Uvid u dosije osu|enika Vojislava [e{eqa (Predla`e se da sud nalo`i tu`eniku prvog reda da prilo`i u spis ceo dosije iz koga se mogu videti okolnosti vezane za izdr`avawe kazne Vojislava [e{eqa, tu`ioca), saslu{awe Vesne [e{eq, na istoj adresi kao i tu`ilac. III. Nezakonitost upu}ivawa u samicu tu`ioca se sastojala u tome {to je tu`ilac proveo u samici mnogo vi{e vremena nego {to je to zakonom dozvoqeno. U tu`bi je ve} navedeno da je tu`ilac ukupno proveo u samici 6 meseci i 15 dana. Ta~ni datumi i ostale okolnosti vezane za upu}ivawe tu`ioca u samicu navedeni su u dokumentima koja se nalaze kod prvotu`enika u dosijeu osu|enika. Stoga se predla`e: dokaz: uvid u dosije osu|enika Vojislava [e{eqa koji se nalazi kod prvotu`enika. (Predla`e se da sud nalo`i prvotu`eniku da ovaj dosije ulo`i u spis). IV. Tu`ilac ostaje u celosti pri navodima iz tu`be i kod postavqenog tu`benog zahteva. Drugo ro~i{te je odr`ano 27. januara 1987. godine i na wemu je sa~iwen slede}i zapisnik: Rasprava je javna. Rasprava se vodi iznova usqed izmjene vije}a. Izla`e se tu`ba, i tok dosada{weg postupka. Tu`iteq li~no ostaje kod tu`be kao u tekstu od 3. 10. 86. g. i tu`b. zahtjeva. Predla`e da se provedu dokazi nazna~eni u tu`bi kao i u podnesku od 21. 1. 87. g. Punom. I. tu`ene ostaje kod navoda datih u odgovoru na tu`bu kao i navoda datih u podnesku 17. 12. 86. g, s tim {to dodaje da u cijelosti ostaje kod odgovora na tu`bu. Predajemo u spis i tu`iocu rje{ewe o izrica wu mjere zbog povrede radne du`nosti od 24. 3. 86. g. i izvje{taj KPD Zenica od 31. 1. 85. g. o upotrebi gumene palice, iz kojeg se vidi koliko je puta upotrebqena gumena palica, da tu`iteq nije tra`io qekarsku intervenciju, te smatramo da je suvi{no provo|ewe dokaza tu`ioca i IItu`enog. Ponovo isti~emo, da je izvr{ewe kazne zatvora nad tu`iocem vr{eno u skladu sa zakonom o izvr{ewu kriv, i prekr{ajnih sankcija, te pravilnikom KPD Zenica. Ovim tu`ilac sam ne ukazuje na konkretne nezakonitosti. Stoga se protivimo da parni~ni sud izvr{i uvid u dosije o izvr{avawu kazne tu`ioca, jer za to nema potrebe ni razloga. Ovo tim pri943

je {to tu`ena ne osporava vrijeme koliko je tu`ilac proveo u samici (6 mjeseci i 15 dana), te ~iwenicu da citirani zakon ne ograni~ava vrijeme trajawa disciplinske mjere u samici. Iz istih razloga se protivimo saslu{awu supruge tu`ioca. II-tu`eni ostaje kod navoda datih u toku odgovora na tu`bu. Ne protivi se provo|ewu dokaza predlo`enih u tu`bi i podnesku tu`iteqa od 21. 7. 87. g. Sud donosi rje{ewe: Prove{}e se dokaz saslu{awem svedoka: Yeme Kadri}a, Pere Koji}a i Vesne [e{eq. U ciqu postupawa rasprava se odla`e za dan ~etvrtak, 2. april 87. u 11 ~. o ~emu se prisutni obavje{tavaju umjesto poziva. Nala`e se I-tu`enom da najkasnije do zakazanog ro~i{ta dostavi Pravilnik o ku}nom redu KPD Zenica, i dosije tu`iteqa. Na drugom ro~i{tu zamjenica republi~kog javnog pravobranioca donijela je navodni prepis rje{ewa o ka`wavawu Ive [imi}a, broj 01-12519/85, datiran od prvostepene disciplinske komisije Kazneno popravnog doma Zenica 24. marta 1986. god: Na osnovu ~lana 261, 262, i 270. Zakona o dr`avnoj upravi (Sl. list SR BiH br. 38/78 i 13/82 i ~lana 92. Pravilnika o radnim odnosima Kazneno popravnog doma Zenica, disciplinska komisija u sastavu: Boj~i} Zulfikar, predsjednik, Luji} Martin, ~lan i Tubak Perica, zamjenik ~lana u postupku za utvr|ivawe povrede radne du`nosti od strane [imi} Ive, radnika u Slu`bi stra`e, po zahtjevu broj: 01-125-19/85. od 10. 5. 1985. godine u prisustvu [imi} Ive, donijela je rje{ewe o izricawu mjere zbog povrede radne du`nosti: [imi} Ivo, raspore|en na radno mjesto stra`ara u unutra{wem vodu Slu`be stra`e, ro|en 13. 11. 1957. godine u Zenici, SO-e Zenica, sa adresom stanovawa ul. dr Mujbegovi}a 10, Zenica, zaposlen u KPD-u od 1981. godine, sa zavr{enom sredwom ugostiteqskom {kolom, vojnu obavezu regulisao, do sada nije disciplinski ka`wavan, u~inio je te`u povredu radne du`nosti iz ~lana 91. st. 1. ta~ka 10. Pravilnika o radnim odnosima Kazneno-popravnog doma Zenica, zbog toga {to je dana 29. 1. 1985. godine rade}i prvu smjenu u II paviqonu upotrebio gumenu palicu nad osu|enim [e{eq Vojislavom, pa mu se zbog toga na osnovu ~lana 92. ta~ka 4. i ~l. 115. istog Pravilnika izri~e disciplinska mjera Nov~ana kazna 5% akontacije od ostvarene u prethodnom mjesecu uslovno 6 mjeseci. Obrazlo`ewe: Upravnik Doma podnio je zahtjev za pokretawe disciplinskog postupka protiv radnika [imi} Ive u kome je naveo da je imenovani dana 29. 1. 1985. godine rade}i prvu smjenu u II paviqonu upotrijebio gumenu palicu nad osu|enim [e{eq Vojislavom. Disciplinska komisija Doma odr`ala je javnu raspravu dana 30. 1. 1986. godine. Odgovorni radnik u svojoj izjavi nije imao ni{ta da doda van zapisnika o saslu{awu, koji je sa~iwen u Slu`bi za op{te poslove. Na pitawe odgovornom radniku od strane disciplinske komisije da
944

li je mogao poduzeti druge mjere osim upotrebe palice, da li je mogao obavijestiti svoje pretpostavqene o pona{awu osu|enog [e{eqa za vrijeme boravka u disciplinskom odjeqewu, da li je praksa da se takve disciplinske mjere primjewuju nad ostalim osu|enicima u slu~aju da ne izvr{avaju nare|ewa starje{ina, da li je poznato da su mjere koje je primjenio (upotreba palice) u skladu sa pravilnikom o upotrebi prinude. Odgovorni radnik je iznio odgovore na postavqena pitawa: da se nisu mogle preduzeti druge mjere osim upotrebe palice, obzirom da druge mjere i nisu propisane za takve slu~ajeve. Mogao je jedino u tom slu~aju, tj. o pona{awu osu|enog obavjestiti nadzornika stra`e, ali je mislio da bi mu i on rekao da postupi po zakonu. Praksa je da se i nad ostalim osu|enim licima koja se nalaze u disciplinskom odjeqewu primjewuju mjere upotrebe palice ukoliko odbijaju zakonita nare|ewa starje{ine, mada su takvi slu~ajevi vrlo rijetki. Odgovorni je iznio u izjavi da misli da je postupio u skladu sa pravilnikom o upotrebi sredstava prinude i da je opravdano upotrijebio gumenu palicu nad osu|enim [e{eq Vojislavom. Poslije upotrebe palice nije do{lo ni do kakvih zdravstvenih posqedica kod osu|enog [e{eqa, niti je on tra`io qekarsku intervenciju. Na pitawe Komisije odgovornom radniku da li je osu|eni pao od zadatih udaraca, odgovorni radnik je iznio da su udarci bili bla`eg intenziteta, a da je wegov pad vjerovatno prouzrokovan simulirawem i fizi~kom iscrpqeno{}u zbog odbijawa hrane. Nakon zavr{enog saslu{awa odgovornog radnika, te pro~itanih pisanih dokaza i uvida u prilo`eni materijal, disciplinska komisija je jednoglasno konstatovala da je radnik [imi} Ivo u~inio te`u povredu radne du`nosti iz ~lana 91. stav 1. ta~ka 10. Pravilnika o radnim odnosima Kazneno popravnog doma Zenica, pa mu se na osnovu ~lana 92. stav 1. ta~ka 41. i ~lana 115. istog Pravilnika izri~e disciplinska mjera nov~ana kazna 5% akontacije ld. ostvarene u prethodnom mjesecu uslovno na 6 mjeseci. Prilikom izricawa ove disciplinske mjere Komisija je vodila ra~una o olak{avaju}im i ote`avaju}im okolnostima. Od olak{avaju}ih okolnosti Komisija je imala u vidu potpuno priznawe odgovornog radnika, wegovo ubje|ewe da je radio po pravilima slu`be i da ranije nije ~inio takve povrede radne du`nosti, te pozitivno mi{qewe wegove sindikalne grupe. Od ote`avaju}ih okolnosti Komisija je uzela ~iwenicu da je odgovorni radnik bio upoznat da je osu|enik [e{eq ranije odbijao konzumirawe hrane i na taj na~in pru`io pasivan otpor, {to je mogao pretpostaviti da i u ovom slu~aju ne}e izvr{iti nare|ewe da ~isti prostorije, te ~iwenicu da je prije upotrebe palice trebao obavjestiti svoje pretpostavqene o pona{awu osu|enika, pa tek onda preduzeti odre|ene mjere. Imaju}i u obzir sve navedene ~iwenice i okolnosti Komisija je izrekla disciplinsku mjeru kao u dispozitivu ovog rje{ewa. Pouka o pravnom lijeku: Protiv ovog rje{ewa nezadovoqna strana ima pravo `albe drugostepenoj disciplinskoj komisiji u roku od 15 dana od dana prijema rje{ewa. @alba se podnosi u dva primjerka putem ove Komisije.
945

Uz to je podne{en i navodni prepis slu`benog izvje{taja o upotrebi gumene palice koji je 31. januara 1985. upravnik Kazneno-popravnog doma Zenica Fadil Lipni~evi} uputio Republi~kom sekretarijatu za pravosu|e i upravu Bosne i Hercegovine: Dana 29. 1. 1985. godine upotrijebqena je gumena palica nad osu|enikom [e{eq Nikole Vojislavom mb. 16/85 iz prijemno-otpusnog odjeqewa. Nad wim je upotrijebio gumenu palicu stra`ar [imi} Ivo. Imenovani je su|en na 4 godine po ~l. 133. KZ SFRJ. Kaznu je po~eo izdr`avati 15. 5. 1984. godine, a kazna isti~e 15. 5. 1988. godine. Pomenutog dana bio je izveden na {etwu [e{eq Vojislav koji se nalazio u drugom paviqonu. Prilikom {etwe nije se pridr`avao datih uputa da dr`i odstojawe od drugih osu|enika. Na ovo je bio samo upozoren. Istog dana poslije obavqenog doru~ka bio je red na istog osu|enog da treba ribati odjeqewe. Starje{ina [imi} Ivo ga je izveo u mokri ~vor. Rekao mu je da uzme kantu i krpu, te da nato~i toplu vodu. Ovo je uradio. Zatim mu je starje{ina objasnio {ta treba ribati. Kategori~ki je odbio govore}i odbijam bilo {ta da radim. Starje{ina ga je ponovo upozorio da je du`an da riba i pozvao ga da izvr{i wegovo zakonito nare|ewe i da }e biti prisiqen da upotrijebi gumenu palicu. Na to je osu|eni [e{eq rekao pa neka dobijem. Zatim ga je starje{ina ponovo povi{enim tonom zapitao Ho}e{ li raditi? Odgovorio je samo kratko: ne. Po{to je osu|eni tri puta bio upozoren da izvr{i nare|ewe starje{ine da bi ribao hodnik, a isti je sva upozorewa odbio starje{ina [imi} Ivo je upotrijebio gumenu palicu dva puta po lijevoj ple}ki i ponovo ga upitao ho}e{ li ribati? Na to je opet odgovorio da ne}e. Starje{ina je upotrijebio jo{ tri puta gumenu palicu po istom mjestu. Starje{ina nije vi{e upotrebqavao gumenu palicu. Gumena palica je upotrebqena pet puta. Od toga su dva traga vidqiva, jer je upotreba bila ja~eg intenziteta, dok se druga tri traga jedva primje}uju. To navodi na zakqu~ak da su bila slabijeg intenziteta. Od upotrebe gumene palice nema nikakvih posqedica. Gumena palica je opravdano upotrijebqena. Na ro~i{tu od 2. aprila 1987. obavqeno je saslu{awe svjedoka: Tu`iteq prisutan li~no, u pratwi Aleksandra Lojpura, adv. iz Beograda, za I-tu`enog Zorica Mila{in, za II-tu`enog li~no, svjedoci Vesna [e{eq i Yemo Kadri}, svjedok Pero Koji} nije pristupio nije uredno obavije{ten relacija penzionisan. Rasprava se vodi iznova uslijed sastava vije}a. Izla`e se tu`ba, i tok dosada{weg postupka. Pun. tu`iteq ostaje kod tu`be i tu`benog zahtije va. Pun. tu`iteqa predla`e da se saslu{a prido{li svjedok Vesna [e {eq, a da se svjedok Yemo Kadri} saslu{a kada sud pribavi adresu svjedoka Pere Koji}a, obzirom da je wihovo prisustvo zajedno potrebno. Pun. I-tu`enog ostaje kod dosada{wih navoda iz odgovora na tu`bu, s tim {to u odnosu na dosada{we navode dodaje: tu`ilac je bio pravomo}946

no osu|en na kaznu zatvora u trajawu od 1 godine i 10 mjeseci, od ~ega je bio na izdr`avawu kazne u KPD Zenica u periodu od 10. 1. 1985. do 15. 3. 1986. godine to jest 14 mjeseci i 5 dana. Za to vrijeme proveo je u samici i to od 15. 2. 85. do 12. 3. 85. 15 dana, od 16. 3. 85. do 31. 3. 85. 15 dana, od 15. 4. 85. do 16. 5. 85. 30 dana, od 20. 5. 1985. do 19. 6. 85. 30 dana, od 24. 6. 85. do 24. 7. 85. 30 dana, i od 20. 1. 86. 10 dana, ukupno 6 mjeseci i 5 dana. Napomiwemo da tu`ilac nije naveo konkretne nezakonitosti u postupawu tu`enika niti je u odgovoru na tu`bu osporio navode da je tu`ilac odbijao svaki rad, a na {to je bio obavezan u smislu ~l. 16. Zakona o izvr{ewu prekr{ajnih i krivi~nih sankcija. Zna~i da me|u strankama nema spornih ~iwenica, a nije jasno na koje okolnosti je sud zakqu~io da tra`i pribavqawe dosijea za tu`iteqa. Ovaj dosije nismo dobili od KPD Zenica jer isti predstavqa slu`benu tajnu, pa se ne mo`e nikom ustupiti, ali se mogu na zahtjev sudu dostaviti odre|eni podaci. U odnosu na navode pun. I-tu`enog pun. tu`iteq izjavquje da osporava sve datume u pogledu boravka u samici, obzirom da oni nisu istiniti, a isti se upravo nalaze u dosijeu tu`iteqa i tek se iz wega mogu pravilno utvrditi. Ta~nije pun. tu`iteqa ne osporava ~iwenicu da je tu`iteq boravio u samici 6 mjeseci i 15 dana, ve} datume od kad do kad i u kom periodu je tu`iteq boravio u samici, zbog toga {to je tu`iteqev boravak u samici bio u du`im periodima bez prekida u odnosu na tu`enog da se dosije tu`iteqa smatra slu`benom tajnom koji ne mo`e biti dostavqen sudu po wegovom zahtjevu, pa stoga predla`e da I-tu`eni postupi po nalogu suda sa prethodne rasprave. II-tu`eni li~no ostaje kod dosada{wih navoda iz odgovora na tu`bu. U odnosu na navode pun. tu`iteqa da se podaci u kojim periodima i koliko je tu`iteq boravio u samici nalaze u dosijeu tu`iteqa, podaci se nalaze u raportnoj kwizi KPD Zenice. Ina~e ne protivi se predlogu da se saslu{a prido{li svjedok Vesna [e{eq. U odnosu na navode pun. I-tu`enog pun. tu`iteqa izjavquje da ne osporava ~iwenicu da se podaci o boravku tu`iteqa u samici mo`da evidentiraju i u raportnoj kwizi, ali insistira da se isti podaci utvrde iz dosijea tu`iteqa obzirom da se u dosijeu mora nalaziti i odluka o upu}ivawu tu`iteqa u samicu jer je upu}ivawe u samicu vid disciplinske mjere, a o istoj donosi odluku upravnik doma. Tako|e napomiwe da se ovakav podatak mo`e voditi na bilo kom mjestu, me|utim tu`iteq ima saznawe da se ovakav podatak nalazi u dosijeu tu`iteqa, odnosno i po zakonu o izvr{ewu krivi~nih sankcija ovakvi podaci se unose i ~uvaju u dosijeu osu|enika. Sud donosi rje{ewe: Prove{}e se dokaz saslu{awem svjedoka [e{eq Vesne. Svjedok [e{eq Vesna, k}i Qubomira, ekonomista, stalno nastawena u Beogradu, Mihajla Pupina 14, ro|ena u Sarajevu 7. 10. 1954, supruga tu`iteqa, upozorena na du`nost kazivawa istine izjavi: Ja sam svaki mjesec i{la u posjetu kod tu`iteqa dok je boravio u KPD Zenica na izdr`avawu kazne. Prvi put sam bila u posjeti negdje
947

oko 2. ili 3. januara, ne sje}am se ta~no, i tada mi je tu`iteq samo jednom re~enicom da ga fizi~ki maltretiraju i zlostavqaju, odnosno sje}am se da je tu`iteq o takvom pona{awu govorio kada sam bila drugi put u posjeti negdje oko 2. februara, i tada mi je u stvari rekao da ga fizi~ki zlostavqaju i maltretiraju, da ima modrice po le|ima, tad mi je i rekao da mu nije uru~ena tu`ba koju je wegov advokat pisao i da mu nisu uru~ene kwige koje je tra`io, da je u samici i da {trajkuje gla|u. O drugom {to se ti~e wegovog stawa u zatvoru nismo vi{e mogli da razgovaramo, jer je to zabrawivao stra`ar koji je cijelo vrijeme bio prisutan, dok smo razgovarali sa tu`iteqem. Kada sam se vratila ku}i poslije ove druge posjete, ja sam zajedno sa zaovom odnosno sestrom tu`iteqa pisala predstavku i odnijela je li~no u Republi~ki sekretarijat za pravosu|e BiH i predali smo na protokol, a kod izvesnog druga Amira smo bili na razgovoru. On nam je tom prilikom rekao da }e uputiti zahtjev KPD Zenica, te poslati komisiju da ispita navode koji se odnose na pona{awe osobqa prema tu`itequ i rekao mi je da }emo takav izvje{taj dobiti u roku od 7 dana. Kad smo za 7 dana, odnosno za 10 dana, ponovo oti{le niko nas nije htio primiti, a takav izvje{taj nismo dobili cijeli boravak tu`iteqa u zatvoru. Do izlaska iz zatvora tu`iteqa sam redovno posje}ivala svaki mjesec i svaki put mi je pri~ao da se nalazi u samici, a jedne posjete, ne sje}am se ta~no koje primjetila sam da se tu`iteq fizi~ki lo{e osje}a i tada mi se `alio na bolove u predjelu srca i da mu trnu ruke i noge. Po pitawu wegovog zdravqa ja nisam ni{ta preduzimala jer sam o~ekivala izvje{taj koji je bio obe}an od strane Sekretarijata za pravosu|e. Nakon izlaska iz zatvora tu`itequ je konstatovano oboqewe tuberkuloze bubrega i sada je jo{ u toku ispitivawe ovog oboqewa. Na poseban upit da li je tu`iteq pri svakoj posjeti govorio da je u samici, svjedokiwa izjavquje da pred kraj boravka u zatvoru nije vi{e spomiwao da je u samici, a ina~e je spomiwao svaki put da je u samici. Odnosno koliko mogu da se sjetim pri~ao mi je da je bio u u samici uvijek dok nije po~eo raditi u biblioteci. Na upit pun. tu`iteqa da li je tu`iteq prilikom posjete kad je bio slab, odnosno `alio se na bolove u nogama i oko srca, spomiwao intervenciju qekara svjedokiwa izjavquje da, koliko se sje}a, da je jednom prilikom tu`iteq rekao da je zatvorski qekar zbog wegovog zdravstvenog stawa dao zabranu za samicu, a da je on i pored toga boravio u samici. Pun. tu`iteqa prezentira sudu i svjedokiwi predstavke upu}ene Republi~kom sekretarijatu za pravosu|e SR BiH i na poseban upit da li su to predstavke koje je svjedokiwa slala ovome organu, svjedokiwa izjavquje da su to predstavke koje je li~no i napisala i predala ovom organu. Na upit tu`iteqa da li su se svjedokiwa i ostali iz posjete od 2. 2. 85. obra}ali nekom iz uprave KPD Zenica nakon {to je tu`iteq ispri~ao da ga fizi~ki zlostavqaju i maltretiraju, i nakon {to ih je prisutni stra`ar prekinuo u takvom pri~awu, svjedokiwa izjavquje da su ona i wena zaova poku{ale da se obrate upravniku doma, me|utim tom prilikom wih je informisao drugi ~ovjek koji se predstavio kao upravnik do948

ma i rekao im da sam tu`iteq posjeduje pravilnik o pona{awu slu`benog osobqa prema osu|enicima, iz kojih razloga im isti nije dao na uvid a upravnika doma smo upoznali tek negdje u junu iste godine. Pun. tu`iteqa i tu`iteq li~no nema vi{e pitawa ni primjedbi na iskaz svjedoka. Na upit pun. I-tu`enog da li je tu`iteq pri~ao svjedokiwi u svakoj posjeti da ga fizi~ki tuku i maltretiraju ili je to pri~ao samo u posjeti 2. 2. 85. svjedokiwa izjavquje da je to pri~ao samo 2. 2. 85. godine. Na upit ko ga je tukao, svjedokiwa izjavquje da nije rekao ko ga je tukao. Svjedokiwa posebno dodaje da to i nije bilo mogu}e jer su razgovori uvijek vo|eni u prisustvu ~uvara koji je prekidao razgovor kada je smatrao da je nedopu{ten. Tako|e izjavquje da tom prilikom i nije pitala ko je tukao tu`iteqa jer se jednostavno nije sjetila da to pita, bila je {okirana zbog ~iwenice da je uop{te tu~en. Pun. tu`enog nema pitawa, a primje}uje na iskaz ukoliko je u suprotnosti sa navodima iz odgovora na tu`bu. II-tu`eni nema pitawa, ni primjedbi na iskaz svjedokiwe. Svjedokiwa potra`uje tro{kove za svjedo~ewe od 8.000 dinara, a koji se odnose na putne tro{kove i to tro{kove putne karte Beograd Sarajevo i natrag. Sud donosi rje{ewe: Odre|uju se tro{kovi svjedoka od 8.000 dinara, pa se obavezuje tu`iteq da iste tro{kove naknadi svjedokiwi u roku od 3 dana. Pun. tu`iteqa predla`e da se na okolnosti tu`iteqevog obra}awa zatvorskom lije~niku da je u periodu krajem avgusta, kada je boravio u samici i kada mu je ista produ`ena nakon prekida od jedne no}i produ`ena bez obzira na zabranu lije~nika, saslu{a qekar Hara~i} Muhamed iz Zenice, a na istu okolnost da se saslu{a upravnik Fadil Lipni~evi}. Pun. I-tu`enog ili II-tu`eni se ne protive. Pun. I-tu`enog predla`e da se na okolnost kakvo je bilo pona{awe tu`iteqa saslu{a Tuce Predrag, na~elnik slu`be za prevaspitavawe osu|enih lica i da se pribavi zdravstveni karton tu`iteqa. Pun. tu`iteqa se ne protivi. Tu`iteq se ne protivi. Sud donosi rje{ewe: Rasprava se odla`e za dan utorak 16. 6. 1987. u 11 ~asova o ~emu se prisutni usmeno obavije{tavaju umjesto poziva. Pozvati svjedoka qekara Hara~i} Muhameda, upravnika Fadila Lipni~evi}a i Tuce Predraga, sve na KPD Zenica. Zatra`iti zdravstveni karton tu`iteqa od KPD Zenica. Zatra`iti od SUP-a Zenica podatak na kojoj se adresi nalazi prijavqen Koji} Pero, raniji nadzornik zatvorskog kruga KPD Zenica, a koji je prema saznawu penzionisan. Junsko ro~i{te je bilo odgo|eno za avgust 1987. Zastupao me je advokat Vidoje Qa~i} iz Zenice, zamewuju}i advokata Aleksandra Lojpura, dok je Zorislavu Mila{in zamewivala Munira Mili{i}:
949

Konstatuje se da su pristupili svjedoci Fadil Lipni~evi} i Pero Koji}, Kadri} Yemal. Izla`e se tu`ba i tok dosada{weg postupka. Pun. tu`iteqa ostaje kod tu`be i tu`benog zahtjeva. Pun. I-tu`enog ostaje kod navoda odgovora na tu`bu. II-tu`eni li~no ostaje kod dosada{wih navoda. Sud donosi rje{ewe: Provesti }e se dokaz saslu{awem svjedoka. Svjedok, Lipni~evi} Fadil, Jusufa, ro|en 1930. godine u Bijeqini, `ivi u Zenici radi u KPD Zenica Upravnik, propisno upozoren na kazivawe istine izjavi: Ja sam u periodu izdr`avawa kazne tu`iteqa u KP Domu Zenica bio upravnik doma. Bio sam u potpunosti upoznat sa pona{awem tu`iteqa od dana dolaska u dom pa do izlaska. Zbog toga {to je to uobi~ajeno i zbog toga {to mi je skrenuta pa`wa na tu`iteqevo pona{awe, koje je imao u istra`nom zatvoru, gdje je odbijao da uzima hranu pa su mu hranu morali davati na silu, a ~uo sam da je i sam zahtjevao da mu hranu daju vezanih ruku. Kod nas u prijemnom odjeqewu pona{awe tu`iteqa bilo je normalno u smislu odr`avawa `ivotnih aktivnosti, me|utim, obaveze u pogledu pisawa biografije i davawa drugih li~nih podataka tu`iteq je odbijao. Poslije boravka u prijemnom odjeqewu, a kako to predvi|aju pravila ku}nog reda KP doma tu`iteq je trebao biti raspore|en na odre|ene poslove zbog toga, {to je to obaveza svih osu|enika da rade. Ja sam li~no pravio raspored, me|utim, kada sam povodom toga pozvao tu`iteqa on mi je odmah rekao da odbija da radi bilo kakav posao, tako da raspored na poslove nije ni bio realizovan, iako sam imao podatke da je zdravstveno stawe tu`iteqa takvo da mo`e da radi sve fizi~ke poslove osim poslova koji su mnogo vezani za hodawe i rad po pra{ini, jer je prethodno imao upalu plu}a i alergiju-polensku. Obzirom da je tu`iteq tako kategori~ki odbio da bilo {ta radi, bio sam prinu|en izre}i mjeru odlaska u samicu {to je u ovakvim slu~ajevima uobi~ajeno, a tu`iteq se nije protivio odlasku u samicu. Posebno je tra`io mjeru usamqewa, {to je o~igledno tu`itequ odgovaralo jer je tra`io da ~ita. Prije prvog upu}ivawa u samicu, ja sam zamolio {efa prijemnog odjeqewa da ponovno poku{a razgovor sa tu`iteqem kako bi ozbiqnije shvatio svoje obaveze, koje su propisane pravilnikom ovog doma. Me|utim, ni ovaj razgovor nije bio uspje{an pa je bilo neophodno upu}ivawe u samicu. U prvo vrijeme tu`iteq je upu}ivan u samicu po 10 dana, i li~no sam se anga`ovao da ponovno razgovaram sa tu`iteqem nakon izlaska iz samice ne bi li taj razgovor vaspitno uticao na tu`iteqa, pa da se vi{e ne izri~e mjera upu}ivawa u samicu. Me|utim, niti jedan put to nije uspjelo sa tu`iteqem, pa je tako tu`iteq u periodima iz po~etka po 10 dana, a kasnije i do 30 dana boravio u samici. Pred kraj izdr`ava wa kazne, da ne bi izricao mjere odlaska u samicu ponudio sam tu`itequ da radi u biblioteci i sa znawem koje on posjeduje da pomogne u izboru literature za zatvorenike. [to se ti~e zdravstvenog stawa koje je ina~e potrebno da je u radu pri upu}ivawu u samicu upoznat da je ono bilo dobro i samo jedne prilike kada je tu`iteq rekao da mu je qekar za 950

branio odlazak u samicu ja sam tra`io slu`benu zabiqe{ku zatvorskog qekara u vezi toga, pa istu prezentiram sudu, a iz we se vidi da nije bilo zdravstvenih smetwi za upu}ivawe tu`iteqa u samicu. Tako|e, jedne prilike kada sam bio obavje{ten da je tu`iteq rekao da ima halucinacije, li~no sam se anga`ovao i doveo sam qekara neuropsihijatra iz @eqezare Zenica da pregleda tu`iteqa i on je tada konstatovao da nema nikakvih fizi~kih poreme}aja kod tu`iteqa, odnosno psihi~kih bolesti. Ina~e sam uvijek intervenisao u pogledu pritu`bi tu`iteqa. Tako sam u vezi doga|aja koji se desio 29. 1. 1985. g. kada je nad tu`iteqem upotrebqena slu`bena palica od strane stra`ara Ivice [imi}a li~no izvjestio sekretarijat za pravosu|e i li~no sam smatrao da je bez toga moglo da se pro|e iz kojih razloga sam pokrenuo disciplinski postupak protiv stra`ara Ivice [imi}a koji je zbog toga ka`wen, iako sam prethodno dobio izvje{taj o upotrebi slu`bene palice od strane komandira odnosno na~elnika komandira stra`e iz kojeg izvje{taja proizilazi da je palica upotrebqena po propisu. Posebno napomiwem da je odnos svih zaposlenih u KP Domu Zenica bio potpuno isti i kao prema ostalim osu|enicima. Na upit pun. tu`iteqa da li je tu`itequ u momentu raspore|ivawa ponudio konkretan posao svjedok izjavquje da nije bilo prilike da mu se ponudi konkretan posao zato {to je tu`iteq odmah odbio da radi bilo kakav posao, a daqe napomiwe da mu je u periodu izme|u izlaska iz samice tako|er nu|en posao, ali ne konkretan zato {to je tu`iteq tako|er odmah reagovao da odbija da radi bilo kakav posao. Me|utim, kada mu je ponu|en posao u biblioteci tada je prihvatio posao i do izlaska iz zatvora je radio taj posao. Svjedok tako|er napomiwe da je posao ponudio ~isto iz qudskih razloga, jer wemu samom bilo je vi{e `ao da upu}uje tu`iteqa u samicu jer nije bilo potrebe za poslove u biblioteci, jer su takva stru~na posla ve} prije dolaska tu`iteqa bila popuwena. II-tu`eni nema primjedbi niti pitawa. Sud donosi rje{ewe: Odluka o tro{kovima donije}e se naknadno nakon {to svjedok prezentira sudu tro{kove i tro{kove putovawa. Svjedok, Kadri} Yemal, sin Asima, ro|en 1936. godine u Visokom, `ivi u Zenici, radi u KP Domu Zenica, propisno upozoren na kazivawe istine, izjavi: Ja sam u periodu izdr`avawa kazne tu`iteqa bio na~elnik zatvorske stra`e, a to sam bio i u momentu kada se nad tu`iteqem 29. 1. 1985. slu`beno upotrebila palica. O tom doga|aju sam upoznat neposredno iz izvje{taja stra`ara koji je upotrebio palicu. Ina~e, upoznat sam sa pona{awem tu`iteqa koje je bilo izuzetno nedisciplinovano, iz kojih razloga je tu`iteq ~esto boravio u odjeqewu za disciplinsku odgovornost. Zbog toga sam u tom momentu bio mi{qewa da je bila palica upotrebqena opravdano jer sam i sam znao da tu`iteq odbija sve da radi pa sam u skladu sa izvje{tajem stra`ara koji je upotrebio palicu i u skladu sa tim {to sam do tada znao o pona{awu tu`iteqa napravio izvje{taj
951

o upotrebi slu`bene palice. ^im sam dobio izvje{taj o upotrebi palice od strane stra`ara, a to se desilo odmah sutradan, ina~e je obaveza za 24 ~asa, oti{ao sam na lice mjesta, tj. kod tu`iteqa i naredio mu da se skine kako bih konstatovao da li postoje tragovi upotrebe palice. Sada se ta~no ne sje}am koliko je tragova bilo i koje ja~ine, ali se sje}am da tu`iteq nije tra`io qekarsku intervenciju od mene, a sje}am se da tragovi sigurno nisu bili takvi da bi zahtjevali qekarsku intervenciju. O svemu tome sam izvjestio upravnika doma. Na upit pun. tu`iteqa da li je bilo tragova svjedok izjavi da je tragova sigurno bilo, jer se u protivnom ne bi pravio izvje{taj. Na upit pun. tu`iteqa u ~emu se ogledalo nedisciplinovano pona{awe tu`iteqa, svjedok izjavi da je odbijao da radi, odbijao je hranu, a posebno napomiwe da nije pru`ao nikakav otpor kada bi ga mi hranili. Drugih na~ina nedisciplinskog pona{awa svjedok se ne sje}a. Na upit tu`iteqa li~no da li se stra`ar koji je upotrebio palicu, svjedok izjavi da mu se stra`ar nije `alio na wega. Na upit da li je po propisima nadle`an da pregledava nakon upotrebe palice svjedok izjavi jeste, da je nadle`an. Na upit tu`iteqa li~no da li mu je re~eno da }e i daqe biti batiwan ako odbija da radi svjedok izjavi da on nije prijetio. Da li je to nadzorni zatvorski stra`ar, svjedok izjavi da nije rekao niti on niti stra`ar. Na upit da li je nadzornik zatvorske stra`e bio prisutan u momentu pregleda, svjedok izjavi da nije. Pun. tu`enog izjavi da nema pitawa niti primjedbi na iskaz svjedoka. II-tu`eni li~no nema pitawa niti primjedbu na iskaz svjedoka. Sud donosi rje{ewe: Odluka o tro{kovima donije}e se naknadno nakon {to svjedok pru`i dokaz o izgubqenoj zaradi i tro{kovima putovawa. Na poseban upit pun. tu`iteqa da je raspored vr{io usmeno i u neposrednim razgovorima sa tu`iteqem. Na daqi upit, kada je bio upoznat sa upotrebom palice, bio je upoznat sutradan, jer sve {to se de{ava danas sutra se prezentira u raportnoj kwizi, koja se meni ujutro prezentira. Na upit da li je tu`iteq tra`io qekarsku intervenciju i da li je svjedoku poznato da je bio tu`iteq spre~en da ode qekaru, svjedok izjavi da s tim nije upoznat, a pravilo je da ko god tra`i qekarsku intervenciju da mu se pru`i. Posle upotrebe palice tu`iteqa je pregledao na~elnik stra`e i obzirom da on u svom izvje{taju nije naveo da je bila potrebna qekarska intervencija za tu`iteqa, smatram da ona i nije bila potrebna. Svjedok nagla{ava da je ta~no da na~elnik stra`e nema qe~ni~ku naobrazbu, me|utim, tragovi palice, ukoliko su ja~e upotrebqene, su vidqivi. Ako su ja~e mogu da izazovu krvne podlive, a nikako druge zdravstvene povrede.
952

Na upit tu`iteqa li~no da li je svjedoku poznato {ta je konkretno u obrascu tzv. biografije tu`iteq odbio da pi{e, svjedok izjavquje da mu je poznato da u prvi mah ni{ta iz tog obrasca nije htio da napi{e, a kasnije pred kraj... Na upit tu`iteqa li~no da li je bio upoznat sa zdravstvenim stawem i kartonom, kao i qekarskim intervencijama, svedok izjavquje da nije bio upoznat, da mu je zdravstveni karton tu`iteqa nedavno predo~en. A posebno napomiwe da bi bio upoznat da je to bilo potrebno. Na upit da li mu je bilo poznato da je po propisima obavezan da bude pregledan od strane qekara prije upu}ivawa u samicu, svjedok izjavi da to nije obaveza po propisima, da se to radi od slu~aja do slu~aja, odnosno da nije pitao qekara za zdravstveno stawe tu`iteqa prije upu}ivawa u samicu, jer mu to nisu ukazivale okolnosti o zdravstvenom stawu tu`iteqa. Na upit tu`iteqa da li je nakon intervencije kod qekara upoznat da je ponovo oti{ao u samicu, odnosno da je od strane qekara upu}en u prijemno-otpusno odjeqewe, svjedok izjavi da mu je poznato da je oti{ao u prijemno odjeqewe i da je kasnije opet upu}en u samicu, a to je bilo zbog toga {to qekar nije znao gdje se tu`iteq nalazi, da li u samici ili u prijemno-otpusnom odjeqewu. Na upit tu`iteqa, ko od stra`ara, odnosno da li isti stra`ar dovodi osu|enike iz samice kod qekara i nazad, svjedok izjavi da je to nebitno jer to ~ini svako od stra`ara ko u tom momentu ima vremena. Na upit tu`iteqa ko je potpisao izve{taj o tome da je palica upotrebqena opravdano, svjedok izjavi da je to on potpisao. Na upit da u zapisniku stoji da ima tragova primjene palice kod tu`iteqa, svjedok izjavi da se ne sje}a. Na upit koliki je vremenski period intervencije poslije upotrebe sl. palice svjedok izjavi da se ne sje}a. Na upit pun. tu`enog da li je postupak prema tu`itequ bio u skladu sa zakonom ili pravilnikom Doma svjedok izjavi da jeste. Na upit pun. da li se de{ava da stra`ar upotrebi palicu prije nego {to je ona zaista opravdana, svjedok izjavi da se i to de{ava. Svjedok izjavi da se de{ava, jer se mo`e desiti da stra`ar bude iznerviran postupkom tu`enika osu|enika, pa da ne bude u situaciji da u cijelosti ocjeni opravdanost primjene palice. Naknadno pun. tu`iteqa primje}uje da u zapisniku nije konstatovano da je svjedok Lipni~evi} izjavio da je prvo upu}ivawe tu`iteqa bilo zbog nepisawa tu`iteqa biografije, {to svjedok potvr|uje. Svjedok, Koji} Pero, sin Nika, ro|en 1924. godine u Bjelajcima, `ivi u Zenici, penzioner, propisno upozoren na kazivawe istine izjavi: Ja sam u vrijeme kada je nad tu`iteqem upotrebqena palica bio nadzornik stra`e i odmah po tom doga|aju mene je starje{ina kruga usmeno obavjestio o upotrebi palice nad tu`iteqem i dao mi pismenu izjavu stra`ara koji je upotrebio palicu. Ja sam tu pismenu izjavu uputio komandantu stra`e drugu Yemi Kadri}u i daqe se ne sje}am {ta se de{avalo u vezi ovog doga|aja, obzirom da sam penzionisan pre dve godine i ne sje}am se vi{e detaqa sa posla.
953

Pun. tu`iteqa nema pitawa. Na upit tu`iteqa li~no svjedok izjavi da je bio prisutan sa Yemom Kadri}em u momentu kada je tu`iteq bio saslu{avan povodom upotrebe palice nad wim. Na upit tu`iteqa da li se sje}a tragova upotrebe palice na le|ima svjedok izjavi da se ne sje}a da li je to vidio ili ne. Na upit da li je tom prilikom stra`ar pravilno upotrebio palicu, na upit tu`iteqa svjedok izjavi da mu je tom prilikom rekao da misli da je palica upotrebqena opravdano i da }e i ubudu}e biti upotrebqena ako se ne bude pridr`avao propisa o ku}nom redu doma; a nemogne se to regulisati na drugi na~in. Napomiwe da se ne sje}a {to je tu`iteq tom prilikom rekao. Svjedok nagla{ava da se sje}a da je rekao tu`itequ da i on mora da se pona{a po pravilima ku}nog reda odnosno da ~isti i pere prostorije jer ih i sam prqa kao i ostali osu|enici, a u domu ne postoje radnici na odr`avawu ~isto}e, jer to rade sami osu|enici. Na upit da li je svjedok rekao tu`itequ jadan ne bio izi}i }e{ krivih le|a odavde, svjedok izjavi da se ne sje}a da je to rekao, ali je mogao re}i samo u {ali. Tu`iteq nema pitawa, primje}uje na iskaz svedoka, a tako|e primje}uje da je prethodni svjedok mimikom davao znake ovom svjedoku. Pun. tu`enog predla`e da se konstatuje da je to samo vidio tu`iteq, a da od prisutnih niko nije primjetio, iako su svi gledali u svjedoka. Pun: tu`enog nema pitawa niti primjedbi iskazu svjedoka. Svjedok tra`i naknadu za prisustvo na sudu. Odluka o tro{kovima donije}e se naknadno kad svjedok pru`i dokaz o tro{kovima putovawa. Pun. tu`enog u odnosu na navode danas saslu{anih svjedoka isti~e da su iskazi danas saslu{anih svjedoka bez uticaja na odluku u ovoj pravnoj stvari. Iskazi se odnose na pojedine faze i radwe postupka izvr{ewa kazne zatvora koji je proveden u zakonom predvi|enom postupku i pravosna`no okon~anom. Parni~ni sud u ovom postupku nije ovla{ten da cijeni ni pravilnost ni zakonitost pojedinih radwi iz postupka izvr{ewa kazne, provedenog u skladu sa odredbama zakona o izvr{ewu krivi~nih sankcija pred nadle`nim organima koji je pravosna`no okon~an. Zakonitost i va qanost pojedinih radwi ovog postupka ne mo`e se cijeniti u nekom drugom parni~nom postupku, isto kao {to se ne mo`e cijeniti ni zakonitost i vaqanost pojedinih radwi u krivi~nom i upravnom i drugih postupaka. Drugotu`eni stoga smatra da je provo|ewe bilo kakvih dokaza na ove okolnosti potpuno suvi{no i nepotrebno vodi odugovla~ewu postupka. Napomiwe da odustaje od saslu{awa svjedoka Tuce Predraga. Pun. tu`iteqa predla`e da se pribavi original zdravstvenog kartona, radi uvida i sravwewa s prilo`enom fotokopijom, da se pribavi osu|eni~ki dosije tu`iteqa, da se provede saslu{awe svjedoka dr Hara~i}a, te da se provede dokaz saslu{awem stranaka, odnosno da se tu`itequ da prilika da detaqno ispita ~iwenice na kojima zasniva svoj tu`beni zahtjev.
954

U kratkom roku tu`ila~ka strana }e izvr{iti precizirawe tu`benog zahtjeva, kao upitnik gdje se popuwavaju biografski podaci tu`iteqa. Pun. tu`enog se protivi provo|ewu dokaza iz ranije navedenih razloga datih u odgovoru na tu`bu i na dana{wem ro~i{tu. Tu`eni zadr`ava pravo da naknadno imenuje lice koje }e biti saslu{ano kao stranka. Sud donosi rje{ewe Prove{}e se dokaz saslu{awem svjedoka dr Hara~i}a i saslu{awem stranaka. Odbija se prijedlog tu`iteqa da se pribavi original zdravstveni karton tu`iteqa i dosije tu`ioca. U ciqu postupawa rasprava se odla`e za dan utorak 27. 10. 1987. g. u 11 sati o ~emu se prisutni obavje{tavaju. Pozvati dr Hara~i} Muhameda, KP dom Zenica. Ina~e u izvje{taju nalazu qekara specijaliste dr Slobodana Stankovi}a, neuropsihijatra iz Zavoda za medicinu rada @eqezare Zenica koji me je po li~nom, rekao bih, privatnom nalogu upravnika robija{nice, pregledao 4. septembra 1985. godine, stajalo je: Pregled obavqen po pozivu od strane upravnika dana 4. 9. 1985. godine u 10 ~. u ambulanti KPD Zenica. Nalazi, ocjena i mi{qewe. Urednog izgleda i pona{awa, verbalni kontakt se spontano uspostavqa i odr`ava uobi~ajenom komunikacijom za svo vrijeme razgovora i pregleda. Svjestan, alopsihi~ki i autopsihi~ki orijentisan, afebrilan, aktivno pokretan. Iz anamneznih podataka: smetwe u vidu, nepatolo{ke anksioznosti, smawewe apetita, stawe osje}awa neraspolo`ewa u smislu monotonosti. Sam iznosi da mu je dosadno, a prije par dana je imao nelagodne senzacije u predjelu srca, ~inilo mu se kao da }e srce stati. U dva navrata je do`ivio, kako sam ka`e, ne{to sli~no kao da ~uje neki glas, ali kada se primirio i oslu{nuo, shvatio je da se ni{ta ne ~uje. Fizikalni nalaz RR 19/11 cP, puls 66, akcija srca ritmi~na, tonovi jasni, {umova nema, pulmo vezikularno disawe. Abdomen i ekstremiteti b.o. Lokomotorni aparat u fiziolo{kim granicama. Neurolo{ki organski nalaz u fiziolo{kim granicama, osim {to su `ivqi tetivni refleksi: Psihijatrijskom eksplorijacijom li~nosti motrenika, mo`e se osno vano konstatovati da nema elemenata koji bi upu}ivali na postojawe psihopatolo{kih alteracija za klini~ku etikeciju du{evne bolesti, niti ekvivalenata za istu. Motrenik je kriti~an i uvi|avan u odnosu na tegobe i smatra da bi iste prestale ili bile mawe da mu je dozvoqena literatura. Mi{qewa sam da se ne radi o trajnom niti privremenom du{evnom oboqewu. Pretposledwe ro~i{te je odr`ano 27. oktobra 1987. godine: Rasprava se vodi iznova usqed izmjene u sastavu vije}a. Izla`e se tu`ba i tok dosada{weg postupka.
955

Tu`iteq li~no ostaje kod tu`be i tu`benog zahtjeva. Punom. I-tu`enog izjavi da ostaje kod odgovora na tu`bu i dosada{wih navoda u toku postupka. II-tu`eni li~no izjavi da ostaje kod dosada{wih navoda iz odgovora na tu`bu. Stranke saglasno predla`u da se provede dokaz saslu{awem tu`iteqa i II-tu`enog kao parni~nih stranaka. Sud donosi rje{ewe Prove{}e se dokaz saslu{awem tu`iteqa i II-tu`enog. Prelazi se na saslu{awe tu`iteqa: Tu`iteq, [e{eq Vojislav, sin Nikole, ro|en 1954. godine u Sarajevu, nastawen u Beogradu, Mihajla Pupina 14, Zemun, propisno upozoren na kazivawe istine, izjavi: Ja sam 10. januara 1985. do{ao u Kazneno popravni dom Zenica na izdr`avawe kazne. Deset dana nakon toga jedan osu|enik je naredio da pi{em biografiju sa detaqnim izja{wewem o politi~kom opredjeqewu i ideolo{kom uvjerewu. Ja sam to odbio da pi{em, a upisao sam osnovne biografske podatke za koje sam smatrao da su potrebni. Zbog toga me je pozvao {ef Prijemno-otpusnog odjeqewa i zbog nepostupawa odredio mi samicu. Od 21. januara sam boravio u samici do 5. februara. Tom prilikom nije mi dozvoqeno da ponesem osnovni pribor za li~nu higijenu i to je bio razlog za {trajk gla|u. U tom periodu se nisam ni dvadeset i pet dana okupao. Osmog dana nakon odre|ivawa ove samice u samicu je u{ao stra`ar [imi} i naredio mi da ~istim hodnik ispred samica. Ja sam to odmah odbio jer sam bio izrevoltiran dotada{wim postupawem prema meni, a najvi{e time {to mi nisu dozvolili da ponesem pribor za li~nu higijenu i da se okupam, iz kojih razloga sam, kako sam ve} naveo, {trajkovao gla|u. Napomiwem da sam do ovog momenta uredno izvr{avao redovne zadatke oko odr`avawa kolektivne higijene. Nakon {to sam odbio da uradim stra`ar me je, jo{ jednom pozvao da hodnik o~istim i zaprijetio mi da }e me tu}i. Ja sam ponovno odbio i tada me je stra`ar [imi} udario koliko se sje}am 8 puta po gorwem dijelu le|a sa palicom. Ja nisam pru`ao otpor jer to nisam htio, a nisam ni mogao jer sam bio iscrpqen zbog ve} pomenutog {trajka gla|u. Poslije ovih udaraca je napravio pauzu i ponovno me pitao da li }u da uradim {to mi je nalo`eno. Kada sam ponovno odbio tada mi je rekao da obu~em bluzu i ponovo me je udario mislim negdje jo{ oko 7 puta tako|er po gorwem dijelu le|a, i svaki put me pitao ho}u li da radim, a ja sam svaki put odgovarao da ne}u. Poslije nekih 15-tak udaraca ja sam pao kako zbog iscrpqenosti gla|u, tako i zbog ja~ine udaraca. Osje}ao sam bolove u gorwem dijelu le|a na mjestima gdje me je stra`ar udarao palicom. Kada sam pao prestao me je tu}i, ali je rekao da }e me opet tu}i. U tom momentu se nisam onesvijestio i nisam rekao tu`enom [imi}u da mi je potrebna qekarska pomo}. Ovu pomo} sam zatra`io od stra`ara koji je bio druga smjena. On mi je rekao da }e predve~e do}i med. tehni~ar ~iji je ina~e zadatak bio da me hrani na sondu, pa da }e on pogledati le|a. Predve~e je do{ao med. tehni~ar i kada sam mu pokazao le|a on je samo rekao da qe956

kara nema trenutno u zatvoru i da }e tek ujutro biti. Sutradan je tu`eni [imi} ponovno bio de`urni i on me je odveo nadzornicima stra`e Kadri}u i Koji}u, koji su me pregledali i koliko se sje}am Pero Koji} je tom prilikom prebrojao tri ja~a i dva slabija o`iqka od udaraca. Oni su to zapisni~ki konstatovali i konstatovali su da povrede nisu opasne i da ne moram i}i kod qekara. Nakon ovog doga|aja ponovno sam boravio u samici jo{ sedam dana i nakon toga sam odveden qekaru. Tom prilikom qekaru nisam rekao za udarce po le|ima jer tog momenta nisam osje}ao bolove u le|ima. Qekaru sam se obratio zbog drugih smetwi posebno zbog urinarnog trakta, {to me je ve} mu~ilo od samog dolaska u Zenicu. Tek u qeto iste godine ponovo sam osjetio bolove u le|ima u predjelu lumbaga. Taj bol sam osjetio prvi put u `ivotu i nakon pregleda kod qekara qekar je konstatovao reumu i dobio sam qekove koji su mi pomogli. Od tada nikad nisam vi{e osje}ao bolove u le|ima niti sam se do danas `alio na bolove u le|ima. [to se ti~e neosnovanog upu}ivawa u samicu, kako sam ve} napome nuo, prvi put upu}ivawe u samicu bilo je prouzrokovano time {to sam odbio da pi{em u biografiji o svojim ideolo{ko-politi~kim opredjeqewima i ubje|ewima. Nakon toga ja sam u periodima od po trideset dana, a sa pauzom od 15 dana, a kasnije jo{ kra}om od 3 dana boravio u samici punih {est mjeseci i 15 dana. Posebno napomiwem da sam upu}ivan u samicu zbog toga {to sam odbio da radim bilo kakav posao, osim poslova redovnog odr`avawa higijene zajedni~kih prostorija. To sam rekao i upravniku KP doma Zenica, da ne}u ni{ta da radim, a posebno sam izrazio `equ da se zbog toga prema meni izrekne mjera izolacije koja je mom psihi~kom stawu vi{e odgovarala jer nisam mogao da se dru `im sa ostalim osu|enicima, a `elio sam da budem sam i da ~itam. Me|utim upravnik doma me je o~igledno namjerno ba{ slao u samicu iako je u stvari mjera izolacije te`a jer du`e traje ba{ zbog toga {to sam ja rekao da mi mjera izolacije vi{e odgovara od mjere upu}ivawa u samicu. Zbog tako ~estog upu}ivawa u samicu za koje sam smatrao da su nezakonite mjere zbog ~estog i du`eg vremenskog trajawa, a {to sam rekao i li~no upravniku, ja sam psihi~ki bio mnogo optere}en, te{ko sam i malo spavao i imao sam bolove u grudima i imao sam halucinacije. O tome sam izvjestio upravnika koji je tek nakon vi{e insistirawa sa moje strane doveo qekara neuropsihijatra iz @eqezare Zenica koji me je vrlo povr{no pogledao i propisao mi neke qekove, odnosno ovaj qekar je konstatovao da nema nikakvog trajnog niti privremenog poreme}aja, a uputio me je zatvorskom qekaru koji je za navedene tegobe napisao mi i dao samo lagana sredstva za umirewe. Pred kraj izdr`avawa kazne u Zenici, odnosno krajem septembra 1985. godine, upravnik mi je ponudio da radim u biblioteci {to sam odmah prihvatio i od tada vi{e nije bilo upu}ivawa u samicu. U biblioteci sam dobio sto i stolicu i mogao sam da ~itam i pomalo sam sre|ivao katalog. Mislim da je to bilo takozvano izmi{qeno radno mjesto i vjerovatno neka vrsta mjere da me vi{e ne upu}uju u samicu. Posebno napomiwem da upravnik Doma prilikom upu}ivawa u samicu nikada nije konsultovao zatvorskog qekara,
957

na {to je bio obavezan, a tako|e napomiwem da ja nisam tra`io qekarsku intervenciju, a vodili su me qekaru kada sam tra`io i jedne prilike kada su me odveli qekaru poslije pregleda su me pustili iz samice, pa sam ja mislio da je to po intervenciji qekara, ali su me nakon dva sata ponovno vratili u samicu. Posebno napomiwem da u momentu kada su me hranili sondom nije bio prisutan nikada zatvorski qekar, ve} samo medicinski tehni~ar. Punom. prvotu`enog izjavquje da nema pitawa, a primje}uje na iskaz ukoliko je u suprotnosti sa navodima iz tu`be. Posebno napomiwe da je iskaz tu`iteqa proizvoqan, a ne da je zasnovan na zakonskim odredbama, npr. u pogledu izolacije, jer postoje disciplinske mjere samo upu}ivawa u samicu, a isto tako nema zakonske obaveze da se svaki put tra`i mi{qewe qekara kod odre|ivawa u samicu. II-tu`eni nema pitawa ni primjedbi na iskaz tu`iteqa. Prelazi se na dokaz saslu{awem II-tu`enog: Pristupi II-tu`eni [imi} Ivo, sin Vinka, ro|en 1957. godine u Zenici, nastawen dr Mujbegovi}a 10, Zenica, propisno opomenut na du`nost kazivawa istine, izjavi: Ta~no je da sam, ne sje}am se ba{ ta~no datuma, u periodu boravka tu`iteqa u disciplinskom odjeqewu, a gdje sam tada bio raspore|en, pozvao tu`iteqa koji je po rasporedu bio du`an da ~isti prostorije, da uzme kantu, krpu i ostali pribor potreban za ~i{}ewe zajedni~kog hodnika. Tu`iteq je uzeo kantu i kada sam mu naredio da u kantu uspe vodu i deteryent i po~ne da pere hodnik tu`iteq je to kategori~ki odbio i rekao ne}u da perem. Ja sam mu tada rekao da se okrene zidu i udario sam ga jednom palicom u gorwem dijelu le|a, po ple}ki. Ponovo sam ga upitao ho}e{ li da radi{, to je tvoja obaveza on je rekao da ne}e i ja sam ga, dobro se se}am, udario jo{ ~etiri puta u istom predjelu! Nakon pet udaraca tu`iteq je pao i ja sam prestao da ga udaram i oti{ao sam, nazvao telefonom na~elnika stra`e i izvijestio ga o doga|aju. On je samo rekao da sam znam {ta treba da ~inim u ovakvim situacijama, na {to sam ja napravio pismeni izvje{taj o upotrebi palice. Smatram da sam zakonito postupao jer u ovakvim situacijama ja kao stra`ar nemam drugih mogu}nosti da natjeram osu|enika da uradi svoj redovni zadatak. Nakon jedan sat ponovno sam oti{ao kod tu`iteqa da provjerim da li le`i. On tada nije le`ao, bio je svjestan i po{to mi se uop{te nije obratio ja sam oti{ao. O ovom doga|aju izvijestio sam i upravnika koji mi je rekao da tu`iteqa vi{e ne tjeram da radi, {to ja vi{e nikada nisam ni u~inio. Po ovom doga|aju protiv mene je vo|en disciplinski postupak i ja sam ka`wen nov~anom kaznom uslovno za {to smatram da sam neopravdano ka`wen jer sam palicu upotrijebio opravdano. Na upit tu`iteqa li~no da li je svjedok znao da {trajkuje gla|u prije ovog doga|aja tu`eni izjavi: Znao sam da {trajkuje gla|u. Na upit koliko se osu|enika izvede kada se ~isti hodnik, tu`eni izjavquje da se izvede samo jedan osu|enik. Na upit kolika je du`ina hodni958

ka tu`eni izjavi da je dug oko 40-tak metara, a {irine oko jedan metar, a da je prostorija samice veli~ine 3 x 3. Na upit da li postoji pored mjere samice i mjera izolacije tu`eni izjavquje da postoji i mjera usamqewa, a ona se izri~e na prijedlog upravnika i po posebnom postupku. Na upit da li su ista prava osu|enika u samici i izolaciji osamqewu, tu`eni izjavi da je ta~no kako je tu`iteq naveo da u samici osu|enik ne mo`e ~itati, pisati i primati po{tu, a da u usamqewu to mo`e. Na upit tu`iteqa da li je tu`enom re~eno nakon upotrebe palice da je upotrebqena opravdano, tu`eni izjavi da su mu iz uprave rekli da je palicu upotrijebio opravdano, odnosno na~elnik stra`e je rekao da sam je opravdano upotrijebio. Na upit koliko je pro{lo vremena od spornog doga|aja do pokretawa disciplinskog postupka protiv wega, tu`eni izjavi da je proteklo 34 mjeseca. Tu`iteq nema pitawa a primje}uje na iskaz tu`enog ukoliko je u suprotnosti sa navodima iz tu`be. Punom. I-tu`enog izjavi da nema pitawa, a primje}uje na iskaz ukoliko je u suprotnosti sa navodima odgovora na tu`bu. Sud donosi rje{ewe Rasprava se odla`e za dan ~etvrtak 10. 12. 1987. godine u 11,00 ~asova o ~emu se obavje{tavaju prisutni umjesto pismenog poziva. Pozvati svjedoka Hara~i} dr Muhameda na ruke upravnika KP doma Zenica, sa napomenom upravniku Doma, da nas izvjeste kako je zdravstveno stawe ovog svjedoka obzirom da se ne odaziva na pozive, a sud je saznawa da je isti bolestan. Nala`e se tu`itequ li~no da najkasnije do zakazanog ro~i{ta dostavi dokumentaciju preuzetu sa prethodnog ro~i{ta odnosno kopiju zdrav. kartona i izvje{taje qekara specijaliste. Nala`e se I-tu`enom da najkasnije do zakazanog ro~i{ta dostavi zapisnik o saslu{awu tu`iteqa nakon upotrebe palice, izvje{taj tu`enog o upotrebi palice. Posledwe ro~i{te je odr`ano 10. decembra 1987. godine, kada je u zapisniku konstatovano slede}e: Konstatuje se da }e se rasprava voditi u odsutnosti punomo}nika tu`iteqa uz sagl. tu`iteqa. Konstatuje se da je pristupio svjedok dr Hara~i} Muhamed. Usqed izmjene u sastavu vije}a rasprava se vodi iznova. Punom. tu`iteqa odnosno tu`iteq li~no izjavi da ostaje kod tu`be i tu`benog zahtjeva. Punomo}nik tu`enog izjavi da ostaje kod dosada{wih navoda iz odgovora na tu`bu. Sud donosi rje{ewe: Provest }e se dokaz saslu{awem svjedoka dr Hara~i} Muhameda. Svjedok dr Hara~i} Muhamed, sin Ra{ida, ro|en 1946. godine u Kakwu, nastawen u Zenici, ul. Hasana Brki}a broj 77, propisno opomenut na du`nost kazivawa istine izjavi:
959

Ja sam u periodu izdr`avawa kazne tu`iteqa u KP domu Zenica radio kao qekar i poznato mi je zdravstveno stawe tu`iteqa od samog dolaska tu`iteqa u KP dom Zenica do izlaska. Prilikom dolaska obavqen je rutinski pregled i to pregled plu}a, krvna slika, pritisak i sl. Tada je konstatovano, a i sa tom bole{}u tu`iteq je i do{ao u KP dom Zenica, da tu`iteq boluje od hroni~ne upale mokra}nih kanala. Tokom boravka pored redovnih pregleda sje}am se da se tu`iteq samoinicijativno jednom obratio zbog bolova u krstima, konstatovano je da se radi o lumbagu, pa je prepisana odgovaraju}a terapija. Tako|er se sje}am da se jednom obratio zbog svog psihi~kog stawa te da je rekao da je nervozan i da ima smetwi oko srca. Smatrao sam da se ne radi o nekom ozbiqnijem psihi~kom poreme}aju, pa sam dao odre|ena sredstva za smirewe. Nisam upu}ivao tu`iteqa kod neuropsihijatra na spec. pregled, ali znam da je tu`iteq na svoju inicijativu, a uz saglasnost upravnika doma bio kod psihijatra, koji je u svom nalazu istakao da se ne radi o nekom ozbiqnijem poreme}aju. Posebno napomiwem da tu`iteq nije izri~ito naglasio da su wegove psihi~ke neuroze zbog upu}ivawa u samicu, ve} sam shvatio da je to jedno op {te stawe. Tako|er napomiwem da tu`iteq nije tra`io od mene pomo} da uti~em na odgovorne u KP domu da se vi{e ne upu}uje u samicu. Na upit tu`iteqa da li je svjedoku bilo poznato da je prije dolaska u KP dom Zenica, tu`iteq boravio 8 mjeseci u istra`nom zatvoru u Sarajevu, svjedok izjavi da mu to nije poznato. Na daqi upit tu`iteqa da li je prilikom dolaska prenesen zdravstveni dosije karton iz Istra`nog zatvora Sarajevo, svjedok izjavi da takav karton nije dobio. Na daqi upit tu`iteqa da li je svjedoku poznato da je tu`iteq u Centralnom zatvoru 48 dana {trajkovao gla|u, svjedok izjavi da mu to nije poznato. Na upit tu`iteqa da li je slat na pregled, odnosno na snimawe bubrega, obzirom na hroni~no oboqewe mokra}nih kanala, svjedok izjavi da nije slat, a posebno izjavi da to tu`iteq nije ni tra`io, a obzirom na postoje}u zdravstvenu situaciju, smatrao je da to tu`itequ nije potrebno. Na upit da li je svjedoku poznato da je tu`iteq {trajkovao gla|u u KP domu Zenica, svjedok izjavi da je to naknadno saznao, ali da je nemogu}e da je tu`iteq {trajkovao toliko dana jer se nakon 7 dana pristupa prisilnoj ishrani povodom {trajkovawa gla|u. Tako|e nagla{ava da mu nije poznato da je tu`iteq prisilno hrawen u Zenici. Na daqi upit da li je upravnik zatvora tra`io saglasnost qekara prilikom upu}ivawa u samicu, svjedok izjavi da to nije neophodno. Na upit tu`iteqa da li je u prisustvu Nikole Petri}a svjedok tra`io od tu`iteqa da potpi{e izjavu da ga nije osloba|ao iz samice, svjedok izjavi da to od tu`iteqa nije tra`io, odnosno ta~nije da je jedne prilike kada je ~uo da je tu`iteq pri~ao posjeti da ga je qekar oslobodio samice, li~no oti{ao kod tu`iteqa i pitao ga je li to ta~no, a tu`iteq je rekao da nije. Tu`iteq nema vi{e pitawa primje}uje na iskaz svjedoka u odre|enom dijelu, da se nije nikada obra}ao zbog psihi~kih smetwi koje su prouzrokovane boravkom u samici. Na upit punom. tu`enog da li je u toku izdr`avawa kazne u KP domu Zenica zbog nekog te`eg psihi~kog i fizi~kog poreme}aja zdravqa kod
960

tu`iteqa obavje{tavao upravnika KP doma, svjedok izjavi da to nije ~inio jer to nije bilo poznato. Na daqi upit da li je zdravstveno stawe kod tu`iteqa bilo normalno svjedok izjavi da kod tu`iteqa, sem tegoba kod mokra}nih kanala, drugih promjena nije bilo. II-tu`eni izjavi da nema pitawa ni primjedbi na iskaz svjedoka. Svjedok potra`uje naknadu za svjedo~ewe u iznosu od 10.000.- dinara, koji iznos se odnosi na izgubqenu dnevnicu i tro{kove prevoza. Sud donosi rje{ewe: Odre|uju se tro{kovi svjedoku u iznosu od 10.000.- dinara koji iznos }e isplatiti tu`iteq nakon {to svjedok u roku od 3 dana pismeno dostavi izvje{taj o izgubqenoj zaradi. Tu`iteq li~no, punomo}nik tu`enog i II-tu`enog saglasno izjavquju da nemaju novih prijedloga za provo|ewe dokaza. Sud donosi rje{ewe: Vr{i se uvid u dokumentaciju u spisu. Prisutni nemaju primjedbu na provedeni dokaz. Tu`iteq li~no predla`e da se tu`benom zahtjevu udovoqi u cjelosti, uz naknadu tro{kova prema tro{kovniku koji }e dostaviti u roku od 3 dana. Punom. I-tu`enog predla`e da se u odnosu na I-tu`enog tu`iteq odbije sa tu`benim zahtjevom, uz naknadu tro{kova prema tro{kovniku koji }e dostaviti u roku od 3 dana. II-tu`eni predla`e da se tu`iteq odbije sa tu`benim zahtjevom, uz naknadu tro{kova za rasprave zbog izgubqenih dnevnica koje }e dokaze dostaviti u roku od 3 dana. Naknadno se konstatuje da tu`iteq primje}uje da predsjednik vije}a nije konstatovao primjedbu tu`iteqa koja se odnosi na iskaz svjedoka Hara~i}a u dijelu koji je prema tu`iteqevoj tvrdwi bio kontradiktoran, jer je svjedok izjavio u iskazu da se nikada nije `alio na samicu, a odgovaraju}i na moja pitawa svjedok je izjavio da se on obra}ao, a da ga svjedok nije osloba|ao. Sud konstatuje da je glavna rasprava zakqu~ena. Posle vi{e od mjesec dana uru~ena mi je presuda broj P-3204/861 od 10. decembra 1987. godine: U ime naroda! Vije}e Osnovnog suda I u Sarajevu u sastavu sudije Milene Raji}, kao predsjednika vije}a i sudija porotnika Salijevski Kire i Bilalagi} Huseina kao ~lanova vije}a, uz sudjelovawe zapisni~ara Hamaluki} Senade, odlu~uju}i u pravnoj stvari tu`iteqa dr Vojislava [e{eqa iz Zemuna, koga zastupa Aleksandar Lojpur, advokat iz Beograda, protiv tu`ene SR BiH (za KPD Zenica) koju zastupa Republi~ko javno pravobranila{tvo Sarajevo i tu`enog [imi} Ivice, radnika KPD Zenica, radi naknade {tete v. s. 500.000.- dinara, nakon odr`ane glavne, usmene i javne rasprave u prisustvu tu`iteqa li~no, punomo}nika I-tu`ene i II-tu`enog li~no dana 10. 12. 1987. godine donosi i objavquje slijede}u presudu: Tu`iteq se odbija sa tu`benim zahtjevom.
961

Tu`iteq se obavezuje naknaditi I-tu`enoj tro{kove postupka u iznosu od 113.400.- dinara, sve u roku od 15 dana pod prijetwom izvr{ewa. Obrazlo`ewe: Tu`ilac je putem punomo}nika podnio tu`bu ovom sudu dana 3. 10. 1986. godine. U istorijatu tu`be je navedeno da je dana 29. januara 1985. godine, dok se tu`ilac nalazio na izdr`avawu kazne u KP domu Zenica fizi~ki zlostavqan od strane II-tu`enog kao stra`ara u KP domu Zenica, na taj na~in {to ga je II-tu`eni tog dana udario 15 puta slu`benom palicom po le|ima, iako nisu postojali nikakvi zakonom predvi|eni uslovi za primjenu sile prema tu`iocu. Povodom ovog doga|aja tu`itequ nije dozvoqena qekarska intervencija ve} je obavqen razgovor sa na~elnikom zatvorske stra`e Yemom Kadri}em i nadzornikom zatvorskog kruga Perom Koji}em koji su kao slu`bena lica zabranili tu`iocu da bude pregledan od strane qekara i zaprijetili mu da }e i ubudu}e biti tu~en. Nakon {to je tu`iteq insistirao da se ovaj doga|aj razjasni obavije{ten je nakon tri mjeseca da je II-tu`eni ka`wen javnom opomenom u disciplinskom postupku. Tu`iteq u tu`bi daqe navodi da je u periodu od 10. 01. 1985. godine do 15. 03. 1986. godine izdr`avao kaznu u KP domu Zenica i od ovog vremena ukupno je proveo {est mjeseci i 15 dana u samici iako nisu bili ispuweni zakonski uslovi za primjenu mjere izolacije kao disciplinske mjere pa su time tu`itequ nanesene nepotrebne fizi~ke i psihi~ke patwe iz kojih razloga je tu`iteq predlo`io da se tu`eni solidarno obave`u da na ime pretrpqenih fizi~kih bolova i psihi~ke patwe nanesene nezakonitom primjenom sile i disciplinske mjere izolacije za vrijeme izdr`avawa kazne u KP domu Zenica naknade tu`itequ {tetu u iznosu od 500.000. dinara. U odgovoru na tu`bu I-tu`ena je navela da su ta~ni navodi tu`be da je tu`ilac od 10. 01. 1985. godine izdr`avao kaznu zatvora u KP domu Zenica. Tom prilikom bio je upoznat sa svim pravima i obavezama koje proizilaze iz Zakona o izvr{ewu krivi~nih i prekr{ajnih sankcija i odredbama ku}nog reda KP doma Zenica. Tretman prema tu`itequ u toku izdr`avawa kazne zatvora bio je isti kao i prema svim drugim osu|enicima, zakonit i u skladu sa navedenim propisima. Me|utim, pona{awe tu`ite qa od po~etka izdr`avawa kazne nije u skladu sa pravilima ku}nog reda KP doma Zenica jer je odmah odbio da pi{e biografiju, nije prihvatao redarstvo, odbijao da uzima hranu te kontinuirano odbijao izvr{ewe bi lo kojih radnih zadataka. Daqe je navedeno da su ta~ni navodi tu`be da je dana 21. 01. 1985. godine II-tu`eni, nastoje}i da tu`ioca privoli na izvr {ewe radnih obaveza, upotrijebio gumenu palicu nad tu`iteqem, ali dva traga bez ikakvih posqedica. Povodom ovog doga|aja Uprava KP doma Ze nica je u disciplinskom postupku kaznila II-tu`enog. Kako je tu`iteq kontinuirano odbijao svaki rad izjavquju}i sam da je spreman da prihvati sve disciplinske mjere koje se prema wemu mogu iz re}i do kraja izdr`avawa kazne to je daqe navedeno da su ta~ni navodi tu`be da je prema tu`itequ izre~ena kazna upu}ivawa u samicu koja je bila zakonita u smislu odredaba ~l. 109. Zakona o izvr{ewu krivi~nih i pre 962

kr{ajnih sankcija i ~l. 94 Pravilnika KP doma Zenica o ku}nom redu i Uputstva o uslovima izdr`avawa i upu}ivawa u samicu. Tu`iteq je boravio u samici u slijede}im periodima: od 15. 2. 1985. do 12. 3. 1985. (15 dana), od 16. 3. 1985. do 31. 03. 1985. (15 dana), od 16. 04. 1985. do 16. 05. 1985. (30 dana), od 20. 05. 1985. do 19. 06. 1985. (30 dana), od 23. 06. 1985. do 24. 07. 1985. (30 dana), od 29. 07. 1985. do 28. 8. 1985. (30 dana), od 29. 08. 1985. do 28. 09. 1985. godine (30 dana), i od 20. 01. 1986. jo{ deset dana, ukupno {est mjeseci i pet dana. Tu`iteq je ina~e bio na izdr`avawu kazne u KPD Zenica u periodu od 10. 01. 1985. do 15. 03. 1986. tj. 14 mjeseci i pet dana. Zbog toga {to u postupcima organa I-tu`ene nije bilo protivpravno pona{awe u pogledu upu}ivawa u samicu, te zbog fizi~kih bolova koji su bili maweg intenziteta i ne zaslu`uju pravi~nu nov~anu naknadu I-tu`ena je predlo`ila da se tu`iteq u cjelosti odbije sa tu`benim zahtjevom uz naknadu tro{kova parni~nog postupka. U odgovoru na tu`bu II-tu`eni je naveo da su ta~ni navodi tu`be da je dana 29. 1. 1985. godine udario tu`iteqa slu`benom palicom, ali ne 15 puta kako navodi tu`iteq ve} pet puta po le|ima jer je taj dan tu`iteq bio na redu da ~isti prostorije, a odbio je da to u~ini ne navode}i opravdane razloge. Tako|er je izjavio da su neta~ni navodi da je toga dana tra`io qekarsku pomo}. U toku dokaznog postupka sud je izvr{io uvid u rje{ewe o izricawu mjere zbog povrede radne du`nosti od 24. 3. 1986. godine, izvje{taj o upotrebi gumene palice od 31. 1. 1985. godine, zdravstveni karton tu`iteqa, nalaz qekara specijaliste neuropsihijatra Stankovi}a dr Slobodana od 4. 09. 1985. godine, slu`benu zabiqe{ku qekara Hara~i} dr Muhameda od 4. 09. 1985. godine, izjavu tu`iteqa od 16. 03. 1985. godine, pritu`bu porodice tu`iteqa upu}enu Republi~kom sekretarijatu za pravosu|e SR BiH Sarajevo od 5. 02. 1985. godine i 15. 02. 1985. godine, saslu{ao svjedoke: Vesnu [e{eq, Lipni~evi} Fadila, Kadri} Yemala, Koji} Peru, Hara~i} dr Muhameda, te tu`iteqa i II-tu`enog li~no. Drugi dokazni prijedlozi nisu stavqeni. Cijene}i izvedene dokaze pojedina~no, te dovode}i ih u me|usobnu vezu, a sve u smislu odredaba ~l. 7. i 8. ZPP-a Vije}e ovog suda utvrdilo je slijede}e ~iweni~no stawe: Uvidom u rje{ewe Prvostepene disciplinske komisije KPD Zenica od 24. 03. 1986. godine konstatovano je da je II-tu`eni ka`wen nov~anom kaznom zbog toga {to je dana 29. 01. 1985. godine kao stra`ar u unutra{wem vodu slu`be stra`e upotrijebio gumenu palicu nad tu`iteqem, sa obrazlo`ewem da je II-tu`eni bio upoznat da je tu`iteq od ranije odbijao konzumirawe hrane, pa je II-tu`eni mogao pretpostaviti da i u ovom slu~aju ne}e izvr{iti nare|ewe da ~isti prostorije, a trebao je i prije upotrebe palice obavijestiti svoje pretpostavqene iako stoji i mi{qewe da je II-tu`eni priznao navedene radwe, jer je bio ubje|ewa da radi po pravilima slu`be, a ranije nije ~inio povrede radne du`nosti. Iz izve{taja o upotrebi gumene palice koji je upu}en Republi~kom se kretarijatu za pravosu|e i upravu od strane upravnika KP doma Zenica Fadila Lipni~evi}a, proizilazi da je dana 29. 1. 1985. godine upotrijebqe963

na gumena palica nad tu`iteqem od strane II-tu`enog. Tog dana u {etwu je bio izveden tu`iteq, a nalazio se u drugom paviqonu i prilikom {etwe nije se pridr`avao datih uputa da dr`i odstojawe od drugih osu|enika kojom prilikom je bio samo upozoren. Istog dana poslije obavqenog doru~ka bio je red na tu`iteqa da riba odjeqewe. Tu`eni [imi} Ivica kao starje{ina uveo je tu`iteqa u mokri ~vor, naredio mu da uzme kantu i krpu {to je tu`iteq i u~inio, ali je kategori~ki odbio da riba. II-tu`eni je upozorio tu`iteqa da mora izvr{iti nare|ewe, jer }e biti prisiqen da upotrijebi gumenu palicu na {to je tu`iteq odgovorio pa neka dobijem. Nakon tre}eg upozorewa II-tu`eni je upotrijebio gumenu palicu nad tu`iteqem po lijevoj ple}ki dva puta i ponovno ga upitao da li }e raditi, pa kako to tu`iteq ponovno odbija II-tu`eni je upotrijebio gumenu palicu po istom mjestu jo{ tri puta. II-tu`eni nije vi{e upotrebqavao gumenu palicu. Od upotrebe palice dva traga su bila vidqiva dok se tri traga jedva primje}uju. Od upotrebe palice nije bilo nikakvih posqedica. Daqe se konstatuje da je gumena palica opravdano upotrebqena. Uvidom u zdravstveni karton tu`iteqa, pored podataka o krvnoj slici, ve} evidentirane polenske alergije i tegoba od strane urinarnog trakta, konstatovano je da je tu`iteq sposoban za rad. Iz nalaza qekara specijaliste neuropsihijatra Stankovi} dr Slobodana od 4. 9. 1985. godine proizilazi da je na pregledu obavqenom po pozivu od strane upravnika KPD Zenica dana 4. 9. 1985. godine konstatovano da je tu`iteq urednog izgleda i pona{awa, da se verbalni kontakt sa tu`iteqem spontano uspostavqa i odr`ava uobi~ajenom komunikacijom. Svjestan je alopsihi~ki i autopsihi~ki orijentisan i afrebilan i aktivno pokretan. Tu`iteq sam iznosi da mu je dosadno, da ima nelagodne senzacije u predjelu srca, da mu se u dva navrata u~inilo da ~uje neki glas, ali kada se primiri shvati da nije tako. Po mi{qewu ovog specijaliste kod tu`iteqa nisu postojali elementi koji bi upu}ivali na postojawe psihopatolo{kih alternacija za klini~ku etikeciju du{evne bolesti niti ekvivalenta za istu. Posebno napomiwe da je tu`iteq i sam kriti~an i uvi|avan na svoje tegobe koje bi sigurno prestale da mu je dozvoqena literatura. Mi{qewe specijaliste je da se kod tu`iteqa ne radi o trajnom niti privremenom du{evnom oboqewu. Iz slu`bene zabiqe{ke qekara KPD Zenica Hara~i} dr Muhameda od 4. 9. 1985. godine proizilazi da se tu`iteq prijavio na pregled dana 29. 8. 1985. godine nakon ~ega je odre|ena terapija, a na pitawe tu`iteqa da li je sposoban za izdr`avawe samice qekar nije dao nikakav odgovor ve} je odgovorio da }e vidjeti {ta }e se daqe raditi, misle}i pri tome da }e se potreba od osloba|awa samice ocijeniti na osnovu zdravstvenog stawa koje }e se pratiti. Tu`iteq je pregled ponovno zatra`io 3. 09. 1985. godine i iznio niz tegoba nakon ~ega je qekar preporu~io uzimawe lijekova, a o prekidu samice nije mu ni{ta govorio. Dana 4. 9. 1985. godine poslije obavqenog neuropsihijatrijskog pregleda od strane dr Stankovi}a na pitawe qekara tu`itequ za{to je rekao posjeti da ga je on oslobodio od samice, a uprava ga je ipak zatvorila tu`iteq se iznenadio
964

otkud to zna i samo konstatovao ipak mi zna~i postavqaju prislu{kiva~e. Izjasnio se tom prilikom tu`iteq da mu qekar nije ni{ta konkretno rekao od osloba|awa samice, ali da je to tu`iteq sam zakqu~io. Iz izjave tu`iteqa od 16. 3. 1985. godine proizilazi da dana 16. 3. 1985. godine tu`iteq nije htio da radi na preno{ewu `eqeznih {ipki sa ostalim osu|enicima iz karantina. Na pitawe starje{ine, za{to odbija da radi jer posao nije te`ak, tu`iteq je odgovorio da to ~ini iz principa i da je takvu izjavu u nekoliko navrata dao upravniku KPD Zenica, zbog ~ega je ve} dva puta disciplinski ka`wavan. Iz pritu`be upu}ene republi~kom sekretaru za pravosu|e i upravu od 5. 2. 1985. godine od strane porodice tu`iteqa proizilazi da su supruga, majka i sestra tu`iteqa 2. 02. 1985. godine posjetile tu`iteqa u KPD Zenica, kojom prilikom je tu`iteq rekao da od 21. 1. 1985. godine {trajkuje gla|u, da je preba~en u samicu te da ne dobija nikakvu {tampu. Na pitawe da li ga tuku, potvrdno je klimnuo glavom, a primjetile su kod tu`iteqa modrice na obrazu i modre nokte na rukama. Tu`iteq je tako|er rekao da su mu sva le|a modra, a da je do batiwawa do{lo poslije wegovog odbijawa da odgovori na upitnik u kome se tra`ilo wegovo mi{qewe i stavovi o dana{wem stawu u dru{tvu i obavje{tewe o wegovim porodi~nim prilikama. Tako|er je nagla{eno da je tom prilikom posjeta bila skra}ena na pola sata da tu`iteq nije primio kwige iz prethodne posjete, niti pismo koje je upu}eno u me|uvremenu. Slu`benik koji prima po{tu odbio je da preda tu`itequ i `albu koju je tu`iteqev advokat uputio Vrhovnom sudu Jugoslavije, sa obrazlo`ewem da se takve stvari {aqu po{tom. Zahtjev porodice tu`iteqa je bio da se preduzmu sve neophodne mjere da se prekine sa daqim, nehumanim i nezakonitim, psihi~kim i fizi~kim zlostavqawem tu`iteqa. Iz pritu`be porodice tu`iteqa od 15. 02. 1985. godine, proizilazi da porodica urgira odgovor po ranije navedenoj pritu`bi jer do 15. 02. 1985. godine porodica nije dobila nikakva obavje{tewa o rezultatima intervencije, a zabrinuta je za zdravstveno stawe tu`iteqa. Iz iskaza svjedoka Vesne [e{eq, supruge tu`iteqa proizilazi da je svakog mjeseca i{la u posjetu kod tu`iteqa. U jednoj od posjeta u januaru ili februaru 1985. godine (svjedokiwa se ne sje}a ta~no), tu`iteq je rekao da ga fizi~ki maltretiraju i zlostavqaju, da ima modrice po le|ima, da mu nije uru~ena tu`ba od advokata ni kwige koje je tra`io i da {trajkuje gla|u. Tu`iteq vi{e nije smio da pri~a zbog prisustva stra`ara. Nakon ove posjete uslijedila je pritu`ba Republi~kom sekretarijatu za pravosu|e i upravu i tom prilikom izvjesni drug Amir sa kojim je svjedokiwa obavila razgovor je obe}ao da }e uputiti zahtjev KPD Zenica te poslati komisiju da ispita navode koji se odnose na pona{awe osobqa prema tu`itequ, i obe}ao da }emo ove izvje{taje dobiti u roku od 7 dana {to nije u~iweno u toku cijelog izdr`avawa kazne tu`iteqa. [to se ti~e zdravstvenog stawa tu`iteqa svjedokiwa je izjavila da nije ni{ta daqe preduzimala jer je o~ekivala navedeni izvje{taj. Prilikom jedne posjete (tako|er se ne sje}a kada), tu`iteq se `alio na bolove u predjelu srca i da mu trnu ruke i noge. Svjedokiwa daqe navodi da je pri965

likom svake posjete do pred kraj izdr`avawa kazne, tu`iteq spomiwao da se nalazi u samici, i jednom prilikom je rekao da je zatvorski qekar zbog wegovog zdravstvenog stawa dao zabranu boravka u samici, a da je i pored toga boravio u samici. Iz iskaza svjedoka Lipni~evi} Fadila upravnika KP doma Zenica proizlazi da je u periodu izdr`avawa kazne tu`iteqa bio upravnik Doma, te da je u potpunosti bio upoznat sa pona{awem tu`iteqa od samog dolaska pa do izlaska iz KP doma Zenica. Posebno napomiwe da mu je posebno bila skrenuta pa`wa na tu`iteqevo pona{awe jer je jo{ prije dolaska u KPD Zenica u Istra`nom zatvoru {trajkovao gla|u, pa su ga hranili na silu. Prilikom dolaska u KPD Zenica pona{awe tu`iteqa u smislu odr`avawa `ivotnih aktivnosti bilo je normalno, me|utim u prijemnom odjeqewu tu`iteq je odbio da pi{e biografiju i da daje druge li~ne podatke. Nakon toga upravnik Doma je htio da rasporedi tu`iteqa na odre|ene poslove, jer je obaveza svih osu|enika da rade, me|utim, ve} na po~etku i prije nego {to se uspio obaviti razgovor povodom rasporeda nekih poslova, tu`iteq se odmah izjasnio da odbija da radi bilo kakav posao, iako za to nije bilo kakvog konkretnog povoda, posebno {to se ti~e zdravstvenog stawa koje je konstatovano kao dobro, odnosno mogao je da radi sve fizi~ke poslove, osim poslova koji su mnogo vezani za rad po pra{ini. Obzirom da je tu`iteq tako kategori~ki odbijao da radi bilo kakav posao upravnik Doma mu je izrekao disciplinsku mjeru odlaska u samicu jer je to u ovakvim slu~ajevima uobi~ajeno, i u skladu sa va`e}im propisima KP doma Zenica. Posebno navodi, da se tu`iteq nije protivio, a sam je tra`io jo{ te`u disciplinsku mjeru Usamqewe, jer mu je to o~igledno vi{e odgovaralo da mo`e da ~ita. Prije upu}ivawa u samicu obavqen je razgovor sa tu`iteqem od strane {efa prijemnog odjeqewa, me|utim kako je isti bio bezuspje{an, bilo je normalno i neophodno upu}ivawe u samicu. U prvo vrijeme tu`iteq je upu}ivan u samicu po 10 dana i upravnik Doma se li~no anga`ovao da svaki put obavi razgovor sa tu`iteqem nakon izlaska iz samice iz razloga da taj razgovor vaspitno uti~e na tu`iteqa, kako ne bi vi{e odlazio u samicu, me|utim, svaki razgovor je bio bezuspje{an iz kojih razloga se kazna upu}ivawa u samicu produ`avala do 30 dana. [to se ti~e zdravstvenog stawa tu`iteqa ono je bilo dobro i obzirom na takvo zdravstveno stawe mogao je i}i u samicu. Jedne prilike zbog pritu`bi tu`iteqa na zdravstveno stawe upravnik Doma se li~no anga`ovao i obezbijedio pregled tu`iteqa od strane neuropsihijatra koji je tom prilikom konstatovao da nema psihi~kih poreme}aja kod tu`iteqa. Upravnik doma je tako|er izjavio da je intervenisao i zbog doga|aja kada je nad tu`iteqem upotrijebqena slu`bena palica od strane II-tu`enog, jer je pokrenuo disciplinski postupak protiv II-tu`enog i obavijestio o tome Republi~ki sekretarijat za pravosu|e i upravu. Zbog upornog pona{awa tu`iteqa da odbija bilo kakav posao zbog ~ega mu se i izricala disciplinska mjera upu}ivawe u samicu upravnik Doma je sam odlu~io da prekine sa takvim mjerama koje o~igledno nisu vaspitno uticale na tu`iteqa pa mu je predlo`io posao u biblioteci, poslije ~ega se tu`iteq normalno pona{ao.
966

Iz iskaza svjedoka Kadri} Yemala koji je u spornom periodu bio na~elnik stra`e u KPD Zenica proizilazi da je o doga|aju od 29. 1. 1985. godine kada je nad tu`iteqem upotrijebqena palica upoznat neposredno iz izvje{taja stra`ara koji je upotrijebio palicu. Svjedok posebno napomiwe da je i sam bio upoznat o pona{awu tu`iteqa koje je bilo izuzetno nedisciplinovano i iz kojih razloga je tu`iteq ~esto boravio u odjeqewu za disciplinsku odgovornost, iz kojih razloga smatra da je i upotreba palice bila opravdana. Nakon {to je upoznat sa ovim doga|ajem svjedok je oti{ao na lice mjesta, tj. kod tu`iteqa, pregledao tu`iteqa zbog eventualnih tragova palice, me|utim ne sje}a se koliko je tragova bilo i koje ja~ine, ali se sje}a da tu`iteq nije tra`io qekarsku intervenciju i da tragovi sigurno nisu bili takvi da zahtijevaju qekarsku intervenciju, jer bi u suprotnom morao izvijestiti qekara. Svjedok je o svemu izvijestio upravnika doma. Iz iskaza svjedoka Koji} Pere, koji je u vrijeme spornog doga|aja bio nadzornik stra`e, proizilazi da je o doga|aju upoznat na taj na~in {to ga je starje{ina kruga usmeno obavijestio o upotrebi palice nad tu`iteqem i dao mu pismenu izjavu stra`ara koji je upotrijebio palicu. Ovu pismenu izjavu svjedok je uputio komandiru stra`e Kadri} Yemalu, a daqe se ne sje}a {ta se de{avalo u vezi ovog doga|aja obzirom da je ve} dvije godine penzionisan i malo se sje}a detaqa sa posla. Mi{qewe ovog svjedoka je da je palica upotrijebqewa opravdano, {to je tom prilikom i rekao tu`itequ, kao i to da }e se i ubudu}e upotrebqavati ako se ne bude pridr`avao propisa o ku}nom redu, a ne mogne se to regulisati na drugi na~in. Svjedok se tako|er ne sje}a {ta je tom prilikom tu`iteq rekao. Iz iskaza svjedoka Hara~i} dr Muhameda koji je u vrijeme spornih doga|aja bio qekar u KPD Zenica proizilazi da mu je bilo u cjelosti poznato zdravstveno stawe tu`iteqa od samog dolaska pa do izlaska iz KPD Zenica. Prilikom dolaska obavqen je rutinski pregled i to pregled plu}a, krvne slike, pritiska i sl. i tada je konstatovano da je tu`iteq do{ao u KPD Zenica sa bole{}u hroni~ne upale mokra}nih kanala. Svjedok se sje}a da se jedne prilike tu`iteq samoinicijativno obratio qekaru zbog bolova u krstima, kada je konstatovano da se radi o lumbagu te da je propisana odgovaraju}a terapija. Tako|e se sje}a da se jedne prilike obratio zbog psihi~kih smetwi, da je nervozan i da ima smetwi oko srca. Svjedok nije smatrao da se radi o ozbiqnijem psihi~kom poreme}aju, pa je propisao sredstvo za smirewe. Upoznat je da je tu`iteq na svoju inicijativu, a uz saglasnost upravnika Doma pregledan od strane specijaliste neuropsihijatra koji je u svom nalazu istakao da se ne radi o nekom ozbiqnom poreme}aju. Svjedok posebno isti~e da se tu`iteq nije nikada izri~ito `alio da su wegove psihi~ke neuroze zbog upu}ivawa u samicu ve} je sam shvatio da je to jedno op{te stawe. Tako|e nagla{ava da tu`iteq nije od wega tra`io pomo} da uti~e na odgovorne u KPD da se vi{e ne upu}uje u samicu. Iz iskaza tu`iteqa proizilazi da je deset dana po dolasku na izdr`avawe u KPD Zenica, nakon {to je odbio da se uz biografske podatke izjasni i o dru{tvenopoliti~kom opredjeqewu i ideolo{kom uvjerewu,
967

a nakon razgovora sa {efom prijemno-otpusnog odjeqewa, protiv wega bila izre~ena disciplinska mjera upu}ivawe u samicu i trajala je do 5. februara 1985. godine. Zbog toga {to mu nije dozvoqen li~ni pribor za higijenu u samici tu`iteq se odlu~io na {trajk gla|u. Osmog dana boravka u samici tu`itequ je bilo nare|eno od strane II-tu`enog da ~isti hodnik ispred samice. Nakon {to je tu`iteq odbio da ~isti II-tu`eni ga je nakon dva upozorewa udario gumenom palicom 8 puta po gorwem dijelu le|a. Nakon ponovnog upozorewa da ~isti, {to je tu`iteq opet odbio, uda rio ga jo{ oko 7 puta tako|e po gorwem dijelu le|a. Nakon toga tu`iteq je pao, osje}ao je bolove u gorwem dijelu le|a, nije se onesvijestio, ali od II-tu`enog nije tra`io qekarsku pomo} ve} je ovu pomo} tra`io od stra`ara koji je bio druga smjena a koji mu je rekao da }e ga predve~e pogledati medicinski tehni~ar koji ga je ina~e hranio na sondu. Nakon pregleda od strane med. tehni~ara koji je rekao da nema qekara do ujutro, sutradan je tu`iteqa pregledao nadzornik stra`e Kadri} i Koji} i tom prilikom su konstatovali tri ja~a i dva slabija o`iqka od udaraca. Tako|e su konstatovali da povrede nisu opasne i da nije potrebna intervencija qekara. Tu`iteq je nakon ovog doga|aja prvi put bio kod qekara poslije sedam dana i to zbog drugih smetwi od ranije i to bolesti urinarnog trakta i ovom prilikom nije spomiwao bolove u predjelu le|a gdje su bili udarci. Tek u qeto iste godine tu`iteq se ponovo obratio qekaru ali zbog bolova u le|ima u predjelu lumbaga kada je konstatovana reuma i odre|ena te rapija. Ovakvih smetwi niti drugih u le|ima tu`iteq nije vi{e imao. U odnosu na disciplinsku mjeru upu}ivawa u samicu tu`iteq je jo{ naveo da je ista izricana iz razloga {to je sam odbio da radi bilo kakav posao, a jo{ je izrazio `equ i za te`om kaznom usamqewem jer mu je vi{e odgovaralo da ne kontaktira sa drugim osu|enicima, a `eleo je da bude sam i da ~ita. Tu`iteq je boravio u samici u periodima od po 30 dana sa pauzama od 15 dana, a kasnije i kra}im pauzama od 3 dana. Ukupno je proveo u samici {est mjeseci i petnaest dana. Krajem septembra 1985. god. nakon {to je dobio posao u biblioteci koji je hteo da obavqa, tu`iteqa nisu vi{e upu}ivali u samicu. Zbog ~estog boravka u samici tu`iteq je bio psihi~ki optere}en jer je smatrao da se ove mjere nezakonito koriste prema tu`itequ, pa je slabo spavao i povremeno imao halucinacije, zbog ~ega je na li~ni zahtjev upravnik doma obezbedio tu`itequ pregled od strane specijaliste neuropsihijatra koji je konstatovao da nema ni trajnog ni privremenog psihi~kog poreme}aja i propisao sredstva za umirewe. Tu`iteq daqe napomiwe da je tokom boravka u samici imao kontrolu qekara uvek kada je to tra`io, pa je jedne prilike zakqu~io da ga je qekar oslobodio samice jer su ga nakon pregleda kod qekara pustili iz samice, a nakon jedan sat opet vratili. Iz iskaza tu`enog [imi} Ive proizilazi da su nesporni navodi tu`be da je upotrebio gumenu palicu nad tu`iteqem zbog toga {to je i nakon vi{e upozorewa odbio da o~isti zajedni~ke prostorije, a {to je obaveza svih osu|enika. Me|utim, palicu je upotrebio samo par puta i to prvo jedanput po gorwem dijelu le|a, tj. ple}ki, a nakon {to je tu`iteq ponovo odbio da radi, jo{ ~etiri puta po istom dijelu tijela, nakon ~ega je
968

tu`iteq pao. Palicu nije vi{e upotrebqavao i o istom je odmah obavjestio na~elnika stra`e i napravio pismeni izvje{taj. Nakon jedan sat provjerio je stawe tu`iteqa i konstatovao da ne le`i, da je svjestan pa kako tu`iteq nije hteo da se obrati, oti{ao je. O istom doga|aju obavjestio je i upravnika Doma koji je rekao da tu`iteqa vi{e ne tjera da radi, a {to tu`eni vi{e nije ni ~inio. Zbog ovog doga|aja ka`wen je je nov~anom kaznom uslovno u disciplinskom postupku za koju kaznu tu`eni smatra da je neopravdana jer je palicu opravdano upotrebio nad tu`iteqem. Tu`eni je tako|e naveo da je znao da tu`iteq {trajkuje gla|u. Cjene}i ovako utvr|eno ~iweni~no stawe vije}e ovog suda je mi{qewa da tu`beni zahtjev tu`iteqa nije osnovan iz slede}ih razloga: Me|u strankama je nesporno da je za vrijeme izdr`avawa kazne zatvora u KP domu Zenica nad tu`iteqem upotrijebqena slu`bena gumena palica po gorwem dijelu le|a od strane II-tu`enog. Zbog upotrebe slu`bene palice II-tu`enom je izre~ena u disciplinskom postupku nov~ana kazna uslovno jer nije ocijenio da je tu`iteq bio slab (prethodno je {trajkovao gla|u), iako je ~iwenica da je odbio da radi {to mu je bila du`nost kao i ostalim osu|enicima. Ovakva mjera daje tu`itequ osnov za naknadu {tete zbog fizi~kih bolova prouzrokovanih povredama usqed upotrebe slu`bene palice, a zahtjev predstavqa i pravno priznat oblik naknade nematerijalne {tete. Me|utim, u toku postupka je utvr|eno, posebno iz iskaza samog tu`iteqa, da nije bilo posqedica zbog povreda prouzrokovanih upotrebom gumene palice, a bolovi su kratko trajali, odnosno bili su slabog intenziteta jer kako sam tu`iteq u svom iskazu navodi, nakon povrede se nije obra}ao qekaru, jer mu to, navodno, nije bilo dozvoqeno. A qekaru se obratio 7 dana nakon ovog doga|aja sasvim po osnovu drugih bolesti i tom prilikom qekaru nije ni spomenuo bolove u gorwem dijelu le|a, jer ih tada nije ni osje}ao. Ovo ukazuje na ~iwenicu da su bolovi trajali mawe od 7 dana pa ne bi bilo pravi~no priznati {tetu tu`itequ za tako kratkotrajne bolove bez posqedica, a {to je ve} i op{teprihva}eno u sudskoj praksi da o{te}enom pripada pravo naknade zbog pretrpqenih fizi~kih bolova, samo pod uslovom da su bili jakog intenziteta i da su u tom intenzitetu du`e trajali. Me|u strankama je tako|er nesporno da je prema tu`itequ vi{e puta u toku izdr`avawa kazne u KPD Zenica izricana disciplinska mjera upu}ivawa u samicu. U toku postupka utvr|eno je, a {to proizilazi i iz iskaza tu`iteqa i iskaza upravnika Doma da je ova mjera izre~ena vi{e puta, jer je tu`iteq odbijao da kao osu|enik radi bilo kakav posao. Sud je mi{qewa da je zahtjev tu`iteqa za psihi~ke patwe zbog upu}ivawa u samicu neosnovan, jer u radwama prvotu`enog nije bilo protivpravnog pona{awa, odnosno disciplinska mjera upu}ivawa u samicu je izre~ena u skladu sa Pravilnikom o ku}nom redu KPD Zenica i Zakonom o izvr{ewu krivi~nih sankcija, a zbog toga {to je tu`iteq odbijao da bilo {ta radi, a obaveza svih osu|enika je ista, da izvr{avaju poslove na koje se rasporede i koji im se narede.
969

Zahtjev je neosnovan i iz razloga {to je sam tu`iteq svojim pona{awem doprineo izricawu ovakve mjere volenti non fit iniuria, jer je odmah na po~etku rekao da je spreman da se protiv wega izreknu sve disciplinske mjere jer on ne}e ni{ta da radi, a jedne prilike je i pismeno izjavio da odbija bilo kakav posao iz principa. Tako|e je neprihvatqiva tvrdwa tu`iteqa da je zbog ovakvih mjera psihi~ki patio jer je sam tra`io i te`u disciplinsku mjeru usamqewa koja neprekidno i du`e traje. Osim toga psihi~ko stawe u toku izdr`avawa kazne u KPD Zenica kod tu`iteqa je ocijeweno kao dobro, a {to proizilazi iz iskaza qekara dr Hara~i} Muhameda i nalaza specijaliste neuropsihijatra Stankovi} dr Slobodana koje sud prihvata kao istinite i stru~ne. Zbog svega izlo`enog sud je mi{qewa da ne bi bilo pravi~no naknaditi {tetu koju zahtijeva tu`iteq pa je odlu~io kao u dispozitivu presude. Odluka o tro{kovima donesena je na osnovu ~l. 154 ZPP-a a sastoji se od sastava odgovora na tu`bu i zastupawa na {est ro~i{ta, a sve prema va`e}oj advokatskoj tarifi. Odluka o tro{kovima za II-tu`enog nije donesena jer isti nije opredijelio svoj zahtjev za tro{kove. Pravna pouka: Protiv ove odluke dozvoqena je `alba Vi{em sudu u Sarajevu u roku od 15 dana po prijemu presude. @alba se ula`e putem prvostepenog suda u tri istovjetna primjerka. Osmog februara sam uputio `albu Vi{em sudu u Sarajevu: Preko Osnovnog suda u Sarajevu na presudu toga suda broj P-3204/86I od 10. decembra 1987. godine u zakonskom roku podnosim `albu Vi{em sudu u Sarajevu i predla`em da se prvostepena presuda poni{ti i moj zahtjev u cjelosti prihvati ili da se ~itav predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno rje{avawe pred izmijewenim sudskim vije}em. Prvostepenu presudu pobijam zbog bitnih povreda Zakona o parni~nom postupku i zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa. Obrazlo`ewe: Prvog oktobra 1986. godine podnio sam Op{tinskom sudu I u Sarajevu privatnu tu`bu protiv Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine i Ivice [imi}a, stra`ara Kazneno-popravnog doma Zenica, radi naknade {tete zbog fizi~kog i psihi~kog zlostavqawa kome sam sistematski podvrgavan u doti~noj robija{nici. U toku dokaznog postupka nedvosmisleno je utvr|eno da sam 29. januara 1985. godine podvrgavan batinawu ~iji je izvr{ilac bio stra`ar Ivo [imi}, te da sam samovoqnom odlukom upravnika Doma protivpropisno proveo ukupno {est mjeseci i petnaest dana u samici. Sud je zauzeo stanovi{te da su bolovi koje sam pretrpio prilikom batinawa bili slabog intenziteta, i to samo na osnovu ~iwenice da se nakon sedam dana, po{to sam iza{ao iz samice, nisam `alio qekaru, a prenebregava ~iwenicu da na~elnik stra`e i nadzornik zatvorskog kruga, ne samo da mi nisu neposredno nakon batinawa omogu}ili qekarsku pomo}, nego su sami, neovla{}eno, preuzeli ulogu qekara, pregledali mi le|a i konstatovali tragove udaraca i krvne podlive. Ukoliko bi se odr`alo ovakvo sudsko stanovi{te prema kome nije pravi~no priznati {te970

tu za bolove koji ne traju du`e od sedam dana, proizilazilo bi da se takva {teta mo`e priznavati samo u slu~aju trajnog ili privremenog invaliditeta, pogotovo ako se ovakva presuda posebno temeqi na ~iwenici da batinawe nije dovelo do bitnih negativnih posledica koje bi do`ivotno optere}ivale moje ukupno zdravstveno stawe. Sud je potpuno zanemario veliku psihi~ku patwu i poni`ewe koje sam do`ivio samim ~inom batinawa. Patwa je bila utoliko ve}a, s obzirom da mi je veliki fizi~ki bol nano{en u zatvoru, u samici, da mi je uskra}ivana qekarska pomo}, a kad sam poku{ao da se po`alim svom advokatu Zdravku Radovi}u prilikom wegove redovne posjete i zatra`im da interveni{e na odgovaraju}i na~in kako bi prestalo {ikanirawe i maltretirawe kojem sam podvrgavan, posjeta je odmah prekinuta vikom, prijetwama i psovkama prisutnog stra`ara. Pored toga, gotovo svo zatvorsko osobqe s kojim sam stupao u kontakt, posebno pripadnici slu`be stra`e, neprekidno mi je prijetilo da }u biti ponovo podvrgavan batinawu, {to se uostalom mo`e ustanoviti i na osnovu svjedo~ewa nadzornika stra`e Pere Koji}a. Pri svemu tome, posebno smatram zna~ajnom ~iwenicu da sam batinawu podvrgavan devetog dana {trajka gla|u koji sam smatrao jedinim sredstvom suprotstavqawa prethodnim oblicima maltretirawa (kao {to je onemogu}avawe kori{}ewa elementarnih sredstava za li~nu higijenu: sapuna, pe{kira, ~etke za zube, kaladonta, presvlake itd.) ili poku{ajima prevaspitawa po svaku cijenu (~iji je jedan od oblika i pisawe takozvane autobiografije prema unaprijed pripremqenom upitniku). 31. januara upravnik zatvora Fadil Lipni~evi} je podnio izvje{taj o upotrebi gumene palice Republi~kom sekretarijatu za pravosu|e i upravu BiH u kome je naveo svoj stav da je gumena palica opravdano upotrijebqena, da bi nakon dva mjeseca pokrenuo disciplinski postupak protiv stra`ara [imi}a, a Disciplinska komisija utvrdila da je Ivo [imi} po~inio te`u povredu radne du`nosti iz ~lana 91. stav 1. ta~ka 10. Pravilnika o radnim odnosima KPD Zenica, pa je zbog toga disciplinski ka`wen. [to se ti~e mog javqawa na qekarski pregled, nakon {to sam se uvjerio da zatvorski qekar Muhamed Hara~i} krajwe nesavjesno obavqa svoju du`nost (najboqi dokaz za takvu tvrdwu je ~iwenica da je na moje stalne `albe da imam velikih problema sa urinarnim traktom propisivao bezazlene lijekove, ne preduzimaju}i nikada nikakav pregled bubrega, a kasnije se pokazalo da sam bolovao od tuberkuloze ovih vitalnih organa). Dok sam 16 dana {trajkovao gla|u qekara nikada nisam vidio, a morao je uvijek biti prisutan bar prilikom nasilnog hrawewa sondom kroz nos. Umjesto wega, hranili su me medicinski tehni~ari i stra`ari po{to bi me prethodno vezivali lisicama i lancima. Qekar Muhamed Hara~i} je kao svjedok izjavio da je za moj {trajk gla|u tek naknadno saznao, da mu uop{te nije poznato da sam prisilno hrawen, te da od wega nije tra`eno mi{qewe prilikom upu}ivawa u samicu jer to navodno i nije neophodno. Dakle, on ne poznaje ni osnovne propise koje bi morao striktno po{tivati pri svakodnevnom radu sa osu|enicima. Uz to, pokazao se i krajwe nepouzdanim svjedokom koji pred sudom prvo izjavquje da se wemu
971

nikada nisam `alio na samicu, a posle da sam se ipak `alio ali da me on nije osloba|ao od izdr`avawa te represivne sankcije. Kako mi je onda takav ~ovjek uop{te mogao ulijevati povjerewe i navesti me na pomisao da mu se `alim na batinawe, i to u uslovima kada su zatvorske vlasti na sve na~ine postupak stra`ara [imi}a poku{ale zata{kati spre~avaju}i me da o tome govorim sa svojim advokatom i porodicom prilikom redovnih posjeta. Po svaku cijenu su nastojali izbje}i da se o brutalnom teroru kome sam izlagan sazna i izvan zatvorskih zidina. U samicu sam svaki put upu}ivan protivzakonito. Prvi put me je upravnik kaznio s petnaest dana samice jer sam odbio da pi{em biografiju prema stalnom upitniku po kome se tra`ilo da se izja{wavam o vlastitim ideolo{kim, politi~kim i religioznim uvjerewima, te takvim uvjerewima ~lanova moje porodice. Drugi put sam ka`wen s petnaest dana samice jer sam odbio da izvr{avam nare|ewa osu|enika Ante Babi}a, kriminalca ubice, osu|enog na deset godina zatvora, koga je uprava, kao osvjedo~enog sadistu i denuncijanta, postavila da u karantinu kao stalni sobni starje{ina kapo kiwi novoprido{le zatvorenike. Taj osu|enik je samovoqno pravio rasporede obavqawa redarskih du`nosti, bahato se pona{ao, osu|enike koji su ga podmi}ivali osloba|ao od svakodnevnih poslova na odr`avawu kolektivne higijene, a dovoqno je bilo da mu se neko li~no zamjeri ili samo da mu je na prvi pogled nesimpati~an pa da ga vodi stra`i na batinawe zbog izmi{qene krivice. Mada me je tada kaznio samicom {to sam kategori~ki odbijao poslu{nost ovom kriminalcu, upravnik je ipak odlu~io da mu se donekle smawe ingerencije tako {to je obavezu pravqewa rasporeda obavqawa redarskih du`nosti prenio na jednog stra`ara. Uz to je kriminalac Babi} dobio uputstvo da se mene ubudu}e okane, dok je i daqe nastavqao s torturom nad ostalim osu|enicima. Tre}i put sam ka`wen samicom petnaest dana jer sam odbio da utovaram neke ~eli~ne {ipke, nakon {to me je stra`ar nepropisno iz karantina odveo na radili{te. Prvo, sve dok su u karantinu, osu|enici se ne mogu voditi na radili{te i upotrebqavati za te`ak fizi~ki rad, po{to jo{ nisu podvrgavani svim neophodnim qekarskim pregledima niti im je dat radni raspored. Drugo, stra`a je zadu`ena za odr`avawe reda, a ne za organizaciju rada i raspored poslova na radili{tu. Nakon toga sam jo{ pet puta po mjesec dana upu}ivan u samicu na osnovu moje op{te izjave da imam namjeru odbiti da bilo {ta radim. Me|utim, iz izjave upravnika robija{nice o~igledno je da mi zapravo nikada nije ni odre|ivan radni raspored, niti sam dobijao radno mjesto, pa je iz tog razloga ka`wavawe bilo nezakonito. ^ak da je i bilo zakonito, za jedan prekr{aj se mo`e izre}i najdu`e mjesec dana samice, a ne ta disciplinska mjera neprekidno ponavqati nakon svega dva ili tri dana pauze. Poslije mjesec dana samice mo`e se izre}i kazna usamqewa koja traje du`e od tri mjeseca, ali su tu zato uslovi bla`i jer osu|enik ima pravo da ~ita, pi{e i pu{i. Kazna kojoj sam ja podvrgavan bila je neuporedivo stro`ija od najstro`ije zakonom propisane jer su mi objektivno stro`i uslovi samice od uslova usamqewa (takozvane izolacije) produ`avani na
972

rokove izdr`avawa izolacije, a da mi je i ~itawe i pisawe i daqe uskra}ivano, {to je kod mene izazvalo neuporedivo ve}u psihi~ku patwu. Pored toga, u sarajevskom istra`nom zatvoru proveo sam vi{e od mjesec dana u takozvanoj }eliji smrti, {to zna~i da sam u samici dr`an skoro osam punih mjeseci, a ukupna kazna zatvora mi je iznosila dvadeset dva mjeseca. Dakle, vrijeme koje sam proveo u samici je du`e od jedne tre}ine ukupne kazne, a zakon propisuje da se osu|enik mo`e samo u izolaciji dr`ati najdu`e do jedne tre}ine kazne (u wenim uslovima koji su neuporedivo bla`i od samice upravo zbog ve}e du`ine trajawa). Iz svega toga je o~igledno da sam smi{qeno podvrgavan brutalnom {ikanirawu kako bi moje psihi~ko i fizi~ko zdravqe bilo trajno o{te}eno. Uprava Kazneno-popravnog doma Zenica nije sudu omogu}ila uvid u moj osu|eni~ki dosije, pa je zato bilo nemogu}e ustanoviti da li uop{te postoje odluke o mom ka`wavawu samicom i, ako postoje, kakvo je obrazlo`ewe u wima. Koliko je meni poznato, takve odluke uop{te ne postoje, a moje upu}ivawe u samicu je bilo iskqu~ivo stvar upravnikove samovoqe i svjesnog kr{ewa odgovaraju}ih propisa. S druge strane, zakon nala`e da se prije svakog upu}ivawa osu|enika u samicu zatra`i mi{qewe qekara, a u mom slu~aju to nikada nije u~iweno. Kad mi se tokom posledwe samice psihi~ko stawe krajwe pogor{alo upravnik je privatnim kanalima anga`ovao neuropsihijatra Stankovi}a iz zeni~ke `eqezare da me pregleda, prenebregavaju}i uobi~ajeni postupak u takvim slu~ajevima, te s razlogom o~ekuju}i da }e mu ovaj qekar kao li~ni prijateq podnijeti pismeni izvje{taj o mom zdravstvenom stawu koji }e mu odgovarati kao sredstvo prikrivawa posledica koje je po moje du{evno zdravqe imalo dugotrajno i sistematsko protivzakonito {ikanirawe. U toku cijelog trajawa sudskog postupka sudija Milena Raji} je pokazivala visok stepen neobjektivnosti i pristrasnosti, te podlijegawa pritisku i voqi vansudskih faktora. Sudsko vije}e kome je predsjedavala ve} na drugom ro~i{tu je odlu~ilo da se pribavi moj dosije iz Kazneno-popravnog doma Zenica. Me|utim, nakon naknadnog `estokog politi~ko-policijskog protivqewa, Milena Raji} je od toga odustala bez odgovaraju}e odluke vije}a kojom bi se anulirala prethodna. U presudi koju pobijam stoji da drugi dokazni predlozi osim onih koji su izvo|eni, nisu stavqani, {to tako|e nije ta~no. Pored odluke o vr{ewu uvida u moj robija{ki dosije, na raspravi od 27. januara 1987. godine rje{ewem sudskog vije}a nalo`eno je prvooptu`enom da dostavi Pravilnik o ku}nom redu KPD, {to nikada nije pribavqeno, kao ni tekst upitnika po kome osu|enici pi{u biografiju u karantinu. 27. oktobra je sudskim rje{ewem nalo`eno prvotu`enom da dostavi zapisnik o mom saslu{awu nakon upotrebe palice, te izvje{taj stra`ara [imi}a o upotrebi palice, {to tako|e nikada nije u~iweno. Sudija Milena Raji} je pokazivala posebnu priqe`nost u falsifikovawu iskaza pojedinih svjedoka prilikom wihovog interpretirawa u zapisniku ispu{taju}i namjerno sve one podatke koji su nepovoqni po prvotu`enog, a, primjera radi, u zapisniku sa posledwe rasprave moj prvi {trajk gla|u koji je trajao 48 dana u Istra`nom zatvoru u Sarajevu
973

pretvara u {trajk od 48 sati. Prilikom saslu{awa svjedoka svaki put me je prekidala kad bi vidjela da svjedoci, odgovaraju}i na moja pitawa, iznose ne{to {to nije po voqi prvotu`enog, naro~ito ~iwenice koje ukazuju na nequdske uslove kojima su podvrgnuti osu|enici u zeni~koj robija{nici, te svjesno kr{ewe zakonskih propisa od strane uprave. S druge strane, u presudi Milena Raji} se poziva i na dokumenta u koje uop{te nije vr{en uvid u dokaznom postupku, kao, na primjer, na moju navodnu izjavu od 16. marta 1985. godine. Sve to ukazuje da je i u ovom slu~aju do{lo do flagrantnog kr{ewa principa objektivnosti i nepristrasnosti u vo|ewu sudskog postupka, te do grubog negirawa na~ela nezavisnosti i samostalnosti suda u odnosu na politi~ke forume i policiju. Svojim postupcima Milena Raji} je pokazala i dokazala da je nedostojna obavqawa sudijske funkcije, a opstanak presude, koju je ona potpisala, u pravnom prometu dokazivao bi eventualnu tvrdwu da u ovoj zemqi uop{te ne postoji civilizovani i moderni pravni poredak. Razloge ovakvog ne~asnog sudskog postupka bilo bi te{ko razumjeti bez ula`ewa u su{tinu politi~ko-policijskog progona kome sam podvrgavan kao nau~ni radnik i publicista u Sarajevu od 1981. godine, a posebno re`iranog staqinisti~kog su|ewa iz 1984. godine na kome sam osu|en na osam godina zatvora na osnovu neobjavqenih i nikom pokazivanih rukopisa koje je iskqu~ivo policija distribuirala nakon {to su od mene oduzeti, te uz pomo} la`nih iskaza podmetnutih svjedoka me|u kojima je bilo i lica koja nikad u svom `ivotu nisam ni vidio. Glavni re`iseri tog procesa bili su Hamdija Pozderac, Branko Mikuli} i Stane Dolanc koji su se na taj na~in poku{ali sa mnom definitivno obra~unati kao sa svojim li~nim, vrlo opasnim, nepodmitqivim i nepokolebqivim politi~kim protivnikom. Kako im nije uspjelo da me ucijene i privole na poslu{nost, Pozderac i Mikuli} su nalo`ili zatvorskoj upravi da me psihi~ki uni{ti za vrijeme izdr`avawa kazne u zeni~koj robija{nici, a uz to mi je li~no Pozderac preko na{ih zajedni~kih poznanika nudio da }e me odmah pustiti iz zatvora samo ako ja ili neko od ~lanova moje najbli`e porodice podnesemo molbu za pomilovawe. Imaju}i velikog iskustva u prethodnim obra~unavawima sa bosanskohercegova~kom birokratskom vrhu{kom, posebno s wenim glavnim liderima Hamdijom Pozdercom i Brankom Miku li}em, jo{ u vrijeme podno{ewa tu`be radi naknade {tete zbog fizi~kog i psihi~kog maltretirawa u zeni~koj robija{nici vrlo dobro sam znao kakav }e biti ishod sudskog postupka, tako da samom presudom nisam nima lo iznena|en. Za mene je mnogo va`nija od samog od{tetnog zahtjeva mogu}nost da {iru jugoslovensku i me|unarodnu javnost i dokumentima ove gra|anske parnice informi{em o stawu u bosanskohercegova~kom pravosu|u, kao i o sistematskom kr{ewu i negirawu elementarnih gra|anskih slobo da i prava koje je upravo u mom slu~aju tako upe~atqivo. Primjera radi, navodim da je uporedo s ovim u toku jo{ jedan sudski proces po mojoj tu`bi zbog odbijawa bosanskohercegova~ke Slu`be dr`avne bezbjednosti da mi vrati sve oduzete rukopise, nau~nu dokumentaciju i privatnu prepisku na ~ije je vra}awe obavezana jo{ presudom Vrhovnog suda Bosne i Hercegovine iz novembra 1984. godine. S druge strane, Sekretarijata za unutra{we
974

poslove Op{tine Olovo i Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Bosne i Hercegovine nedavno su me obavijestili da ne postoje nikakvi dokazi da sam u decembru 1978. godine u Olovu polo`io voza~ki ispit, kao ni podaci da sam u tom mjestu u isto vrijeme imao prijavqen boravak. To zna~i da je kompletan voza~ki dosije uni{ten, te da su izbrisani svi tragovi o promjeni boravka i polagawu ispita, {to bi i jednom Yoryu Orvelu izgledalo fantasti~no. Do{ao sam do saznawa da ~ovjeku koji se bavi prou~avawem teorijske su{tine totalitarizma i autokratskih tendencija u savremenom svijetu, najve}u uvjerqivost nau~nim iskazima i radikalnoj kritici mogu pru`iti upravo dokumenti koji ukazuju na ovakvu samovoqu i bezakowe koje provode politi~ki i policijski mo}nici. O kakvim se op{tim dru{tvenim uslovima radi najboqe pokazuje pona{awe dugogodi{weg neospornog glavnog lidera bosanskohercegova~ke birokratske vrhu{ke Branka Mikuli}a, o ~emu sam ina~e vi{e puta pisao i govorio u javnim istupima. Zato }u ovdje navesti samo najsvje`iji primjer wegovog smi{qenog obmawivawa javnosti. U ~etvrtak 17. decembra 1987. godine emitovan je razgovor Branka Mikuli}a sa urednicima titogradskog televizijskog studija. Tom prilikom Mikuli} je odgovorio na nekoliko pitawa koja su mu postavili gledaoci telefonski. Na pitawe da li posjeduje ku}u u inostranstvu Mikuli} je odgovorio da je i on ~uo da se u javnosti prepri~ava izjava Gorana Bregovi}a da sada{wi predsjednik jugoslovenske vlade ima ku}u u Parizu i da to nije istina, zapravo da je spreman ukoliko se ustanovi da zaista ima ku}u u Parizu da je odmah pokloni tom gledaocu. Me|utim, u javnosti se ne prepri~ava izjava Gorana Bregovi}a nego kompozitora Pogoreli}a za koga se ka`e da je jednom prilikom izjavio da Mikuli} ima ku}u u Londonu i da se nalazi u wegovom neposrednom susjedstvu. Na slede}e pitawe, da li je ta~no da su mu se djeca {kolovala u inostranstvu Branko Mikuli} je odgovorio: Ne, k}erka mi je diplomirala filozofiju u Sarajevu, a sin arhitekturu, tako|e u Sarajevu. A samo nepune dvije godine prije toga u razgovoru sa novinarkom Politike Bazar Sne`anom Milo{evi} Mikuli}eva }erka Planinka Mikuli}-Cuci} na pitawe da li je slikar po profesiji, po{to je pa`wu javnosti skretala prodajom slika partijskim komitetima i dr`avnim organima ~iji su se ~elnici naprosto takmi~ili ko }e joj vi{e djela otkupiti i po ve}oj cije ni, odgovara: Za vrijeme studija jezika i kwi`evnosti u Kembriyu, zavr{ila sam Vi{u umjetni~ku {kolu, tako da prakti~no imam zavr{enu i likovnu akademiju. (Politika Bazar br. 549. od 31. januara 1986. godine). Razumije se, o Mikuli}evim nesta{lucima mogle bi se ~itave kwige napisati, posebno o ulozi u organizovawu zimskih olimpijskih igara u Sarajevu i s tim vezanim finansijskim malverzacijama, nepotizmu, izgradwi vila i rezidencija za privatne potrebe, umije{anosti u aferu Agrokomerc, zata{kavawu wenih pogubnih finansijskih i privrednih posledica koje je uvi{estru~ilo ukupnu {tetu koju je dru{tvo pretrpjelo itd. Za sada se ja zadr`avam samo na tih nekoliko najop{tijih napomena. Bude li potrebe, spreman sam da se posvetim sistematskoj obradi wegove biografije, u i{~ekivawu odluke drugostepenog suda po ovoj mojoj `albi.
975

Istog dana se `alio i moj advokat Aleksandar Lojpur: Protiv presude Osnovnog suda I Sarajevo P. br. 3204/86-1 od 10. decembra 1987. g, koja je punomo}niku tu`ioca dostavqena dana 23. januara 1988. g, ovim tu`ilac izjavquje `albu Vi{em sudu u Sarajevu: zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa (~l. 252 st. 1. t. 2. ZPP) zbog pogre{ne primene materijalnoga prava (~l. 353 st. 1 t. 3 ZPP) Kojom tu`ilac pobija prvostepenu presudu u celosti i predla`e da drugostepeni sud prvostepenu presudu ukine i predmet vrati na ponovno presu|ewe prvostepenom sudu. Obrazlo`ewe: 1) ^iweni~no stawe koje je sud utvrdio odbijaju}i tu`beni zahtev nije ta~no utvr|eno i za takvo utvr|ewe nema podloge u dokazima utvr|enim u toku postupka. Naime, bolovi koje je tu`ilac imao usled udaraca koje mu je gumenom palicom naneo drugotu`eni su bili intenzivni i kao takvi dugo su trajali. Tu`ilac je primio petnaest jakih udaraca gumenom palicom. Me|utim, ~ak i da je istina ono {to iznose tu`enici, da je tu`iocu naneto ne petnaest ve} pet udaraca, opet su bolovi usled tih udaraca bili intenzivni i dugo su trajali. Utvr|ewe suda da se ima smatrati da su bolovi dugotrajni samo ako su trajali du`e od sedam dana je potpuna besmislica. Po takvom shvatawu, potrebno je da je tu`ilac ostao privremeni invalid da bi imao prava na pravi~nu nadoknadu. Pri tome sud ne daje razloge za{to veruje drugotu`enom a ne tu`iocu u pogledu broja udaraca. Tako|e, sud ne daje svoje razloge u pogledu ~iwenice da je tu`ilac imao i psihi~ke patwe u vidu naru{ene ~asti i nanetog straha, povre|enog qudskog dostojanstva. Da su udarci bili intenzivni to ne spore ni tu`enici, odn. predstavnik prvotu`enika, upravnik Lipni~evi}: Gumena palica je upotrebqena pet puta, od toga su dva traga bila vidqiva, jer je upotreba bila ja~eg intenziteta, dok se druga tri traga jedva prime}uju. Notorno je i da dva jaka udarca palicom (a bilo ih je petnaest) prouzrokuju vi{ednevne intenzivne bolove i jake tegobe u vidu krvnog podliva i drugih zdravstvenih problema. Ako je sud ovu notornu ~iwenicu imao razloga dovoditi u pitawe morao je putem sudskog ve{taka medicinske struke utvrditi intenzitet bolova koje je pretrpeo tu`ilac. Na osnovu navedenog jasno se vidi da je pred sudom dokazano da je tu`iocu protivpravno naneto bar pet udaraca gumenom palicom, {to ni tu`enici ne spore, te da su bolovi fizi~ki i psihi~ki koje je tu`ilac pretrpeo bili intenzivni i dugotrajni, pa je suprotno utvr|ewe suda neta~no. 2) Tu`ilac je bio neprekidno dr`an u samici, du`e od {est meseci. Ovu ~iwenicu ni tu`enik prvog reda ne spori. Prekidi od jedan do tri dana izme|u tridesetodnevnih neprekidnih zatvarawa u samicu su
976

~iweni samo da bi se formalno zadovoqio zakonski kriterijum da samica mo`e trajati najdu`e trideset dana bez prekida. U pojedinim slu~ajevima ti prekidi ni formalno nisu pravqeni, ve} je samo u karton bilo upisano da je mera prekinuta, iako je tu`ilac i daqe dr`an u samici, da bi odmah narednog dana bio izmi{qen novi prekr{aj i odre|ena nova mera usamqewa. Ovakvo postupawe organa prvotu`enika jeste bilo protivpravno jer prema propisu iz ~l. 111 Zakona o izvr{ewu krivi~nih sankcija samica mo`e biti odre|ena u trajawu du`em od mesec dana neprekidno samo uz saglasnost republi~kog sekretara za pravosu|e i ako zbog svojih postupaka predstavqa osu|eni ozbiqnu opasnost za bezbednost, i kao posebna mera u trajawu najvi{e do jedne tre}ine kazne. Tako|e, prema propisu iz ~l. 109 ZIKS mera samica mo`e biti odre|ena samo do trideset dana kao disciplinska mera koju mo`e izre}i upravnik zatvora po{to prethodno sprovede odgovaraju}i postupak. Najzad, prema propisu iz ~l. 110 stav 1 ZIKS mera samice se ne mo`e primewivati ako se wom ugro`ava zdravqe osu|enog. Tu`ilac nikad nije u~estvovao u bilo kakvom odgovaraju}em postupku kojeg je bio du`an da sprovede upravnik pre odre|ivawa samice. Tu`ilac se `alio na zdravstvene tegobe zbog samice u toliko dugom periodu, ali tu`ioca nisu zbog tih tegoba pregledali prema pravilima medicinske struke ve} su mu odre|ivali meru samice i bez konsultovawa lekara, i pored toga {to se tu`ilac `alio da samica {kodi wegovom zdravqu. Nalaz suda da tu`io~ev zahtev nije opravdan zbog toga {to je tu`ilac unapred dao saglasnost da se prema wemu primewuju disciplinske mere zbog nepodvrgavawa obavezama osu|enih lica, predstavqa grubu povredu zakona. Ako je tu`ilac takvu saglasnost i dao to jo{ ne zna~i da je mogu}e na pravno obavezuju}i na~in prihvatiti da se bude `rtva nezakonitog pona{awa. Po ovoj logici i da je tu`ilac bio te{ko povre|en, ili ~ak, li{en `ivota, opet ne bi niko mogao tra`iti naknadu {tete jer je tu`ilac pristao na to. Zar je potrebno podse}ati da pristanak `rtve da se prema woj po~ini nezakonito delo ne eskulpira po~inioca od gra|anskopravne odgovornosti. Budu}i da je prema tu`iocu protivzakonito odre|ivana mera usamqewa i da je tu`ilac pretrpeo {tetu zbog toga kako je opisano u tu`bi, tu`io~ev zahtev je i u ovom delu potpuno opravdan pa ga je trebalo usvojiti. Na osnovu navedenog, ova je `alba opravdana i predlog u woj je na zakonu zasnovan. Polovinom 1990. godine dostavqena mi je presuda Vi{eg suda u Sarajevu br. G@ 2289/89: Vi{i sud u Sarajevu u vije}u sastavqenom od predsjednika vije}a sudije Mandi} Milo{a i sudija Dra{kovi} Ne|e i Hayimuratovi} Lejle kao ~lanova vije}a u pravnoj stvari tu`ioca dr Vojislava [e{eqa iz Zemuna, koga zastupa Aleksandar Lojpur advokat iz Beograda, protiv tu`ene SR BiH (za KPD Zenica) koju zastupa Republi~ko javno pravobra977

nila{tvo Sarajevo i tu`enog [imi} Ivice radnika KPD Zenica, radi naknade {tete, rje{avaju}i po `albi tu`ioca protiv presude Osnovnog suda I u Sarajevu broj P:3204/86 od 10. 12. 1987. godine na sjednici koja je odr`ana dana 18. 01. 1990. godine donio je rje{ewe: @alba se uva`ava, prvostepena presuda i dopunsko rje{ewe ukidaju i predmet vra}a prvostepenom sudu na ponovno su|ewe. Obrazlo`ewe: Prvostepenom presudom tu`iteq je odbijen sa tu`benim zahtjevom da se tu`eni obave`u da na ime naknade {tete tu`itequ isplate iznos od 500.000 dinara i naknade tro{kove postupka. Istom presudom i dopunskim rje{ewem tu`iteq je obavezan da tu`enom naknadi tro{kove postupka. Protiv prvostepene presude tu`iteq i wegov punomo}nik blagovremeno su ulo`ili `albu iz svih razloga predvi|enih u odredbi ~lana 353 ZPP i predlo`ili da se prvostepena presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno su|ewe. U obrazlo`ewu `albe su naveli da ~iweni~no stawe nije ta~no utvr|eno i za takvo utvr|ewe nema podloge u dokazima izvedenim u toku postupka. Bolovi koje je tu`ilac imao usled udaraca koje mu je gumenom palicom nanio drugotu`eni su bili intenzivni i kao takvi dugo su trajali. Tu`ilac je primio petnaest udaraca gumenom palicom. Kada bi bila istina ono {to iznose tu`enici, da je tu`iocu naneseno ne petnaest ve} pet udaraca, opet su bolovi usled tih udaraca bili intenzivni i dugo su trajali. Sud ne daje razloge za{to vjeruje drugotu`enom a ne tu`iocu u pogledu broja udaraca. Nema razloga u pogledu ~iwenice da je tu`ilac imao psihi~ke patwe u vidu naru{ene ~asti i nanetog straha, povre|enog qudskog dostojanstva. Da su udarci bili intenzivni ne spori ni organ prvotu`enog, upravnik Lon~arevi}, koji je izjavio da je gumena palica upotrebqena pet puta, od toga su dva traga bila vidqiva, jer je upotreba bila ja~eg intenziteta, dok se druga tri traga jedva primje}uju. Ako je sud ovu notornu ~iwenicu imao razloga dovoditi u pitawe morao je putem sudskog vje{taka medicinske struke utvrditi intenzitet bolova koje je pretrpio tu`ilac. Bolovi fizi~ki i psihi~ki koje je pretrpio tu`ilac bili su intenzivni i dugotrajni, pa je suprotno utvr|ewe suda neta~no. Tu`ilac je bio u samici du`e od {est mjeseci. Prekidi od jedan do tri dana izme|u tridesetodnevnih zatvarawa u samicu su ~iweni samo da bi se formalno zadovoqio zakonski kriterijum da samica mo`e trajati najdu`e trideset dana bez prekida. U pojedinim slu~ajevima ni formalno nisu pravqeni ve} je samo u karton bilo upisano da je mjera prekinuta. Ovako postupawe bilo je protivno propisu iz ~lana 111 Zakona o izvr{ewu krivi~nih sankcija. Izricawe disciplinskih mjera upu}ivawa u samicu bila je protivna propisu iz ~lana 109. i ~lana 110. stav 1. ZIKS. Nalaz suda da tu`iteqev zahtjev nije opravdan zbog toga {to je tu`ilac unapred dao saglasnost da se prema wemu primjewuju mjere zbog nepovrgavawa obavezama osu|enih lica, predstavqa grubu povredu zakona. Prvotu`ena u odgovoru na `albu osporila je navode u `albi tu`iteqa i predlo`ila da se `alba odbije kao neosnovana i potvrdi prvostepena presuda.
978

Ispituju}i prvostepenu presudu u smislu ~lana 365 ZPP odlu~eno je kao u izreci iz slijede}ih razloga: @alba je osnovana. Prvostepeni sud je odbio tu`iteqa sa tu`benim zahtjevom jer je iz provedenih dokaza zakqu~io da bolovi koje je pretrpio tu`iteq nisu bili jakog intenziteta i da nisu du`e trajali, a u odnosu na psihi~ke patwe upu}ivawa u samicu, iz razloga {to je utvrdio da u radwama prvotu`enog nije bilo protivpravnosti, odnosno da su disciplinske mjere preduzimane u skladu sa pravilnikom o ku}nom redu u KPD Zenica i Zakon o izvr{ewu krivi~nih sankcija. S obzirom na stawe spisa i navode u `albi tu`iteqa, po ocjeni ovog suda preurawen je zakqu~ak prvostepenog suda o neosnovanosti tu`benog zahtjeva. Odlu~ne ~iwenice u pobijanoj presudi prvostepeni sud nije utvrdio niti za to dao razloge. Nije utvr|eno da li je drugotu`eni nanio tu`iocu petnaest udaraca gumenom palicom ili pet udaraca u predjelu le|a. Tu`ilac tvrdi da je zadobio petnaest udaraca, a tu`eni tvrdi da je zadobio pet udaraca, od kojih su dva traga bila vidqiva, a tri traga se jedva primje}ivala. Prvostepeni sud ne daje razloge za{to ne vjeruje tu`itequ da je zadobio petnaest udaraca gumenom palicom i za{to vjeruje tu`enom da je drugotu`eni nanio tu`itequ pet udaraca gumenom palicom. Prvostepeni sud je morao na osnovu provedenih dokaza utvrditi da li je tu`iteq zadobio pet udaraca gumenom palicom ili petnaest i za to dati vaqane razloge. Tako|e prvostepeni sud iz provedenih dokaza treba izvu}i odre|eni zakqu~ak da li je gumena palica upotrijebqena iz opravdanih razloga ili protivpravno, jer u spisu postoje o tom pitawu kontradiktorni dokazi. Okolnost da li je tu`iteq trpio fizi~ke bolove i strah i kakvog intenziteta i u kom vremenskom trajawu, trebalo je provesti dokaz vje{ta~ewem putem vje{taka medicinske struke, da bi prvostepeni sud mogao pravilno utvrditi da li je tu`iteq pretrpio fizi~ke bolove i strah i da bi pravilno primjenio materijalno pravo (~lan 200. ZOO). U smislu ~lana 86. Zakona o izvr{ewu krivi~nih i prekr{ajnih sankcija (Sl. list SR BiH broj 2/84) pre~i{}en tekst i ~lana 100. Pravilnika o ku}nom redu Kazneno popravnog doma u Zenici, osu|ena lica sposobna za rad du`na su raditi na poslovima gdje se rasporede u Domu. Prema odredbi ~lana 109. istog zakona osu|ena lica du`na su se pridr`avati zakona, propisa o ku}nom redu i nare|ewa slu`benih lica. Za povredu pravila ku}nog reda i radne discipline osu|ena lica mogu biti disciplinski ka`wena. Iz stawa spisa proizilazi da je tu`iteq odbio naredbu drugotu`enog da ~isti hodnik ispred tamnice. Zbog ~ega je drugotu`eni upotrijebio gumenu palicu. Zbog upotrebe gumene palice drugotu`eni je disciplinski ka`wen, o ~emu postoji dokaz u spisu. U izvje{taju upravnika KPD u Zenici, Republi~kom sekretarijatu za pravosu|e i upravu BiH, se navodi da je gumena palica opravdano upotrebqena. Svijedoci Kadi} Ye979

mo, Koji} Pero, kao i drugotu`eni su izjavili da je upotreba palice bila opravdana. Stoga se postavqa pitawe ako je upotreba gumene palice bila opravdana za{to je drugotu`enom izre~ena disciplinska mjera zbog upotrebe gumene palice, pa je prvostepeni sud trebao raspraviti ovo pitawe i izvr{iti uvid u pravilnik o upotrebi vatrenog oru`ja i drugih sredstava prinude pripadnika stra`e u Kazneno-popravnom domu, da bi utvrdio da li je kriti~nog dana gumena palica bila opravdano upotrebqena, ili nije. Me|utim, iz stawa spisa proizilazi da je tu`iteq odbijao da radi bilo kakav posao. Stoga je u smislu ~lana 110. stav 1. i 111. Zakona o izvr{ewu krivi~nih i prekr{ajnih sankcija potrebno cijeniti da li su prema tu`itequ bile pravilno primjewene disciplinske mjere i da li je tu`iteq du`an u samici neprekidno biti du`e od {est mjeseci, kako to tu`iteq isti~e. Obzirom na izlo`eno tu`iteq opravdano ukazuje da je ~iweni~no stawe pogre{no i nepotpuno utvr|eno {to je imalo za posledicu pogre{nu primjenu materijalnog prava, pa je stoga u smislu ~lana 370 ZPP vaqalo uva`iti `albu tu`iteqa, ukinuti prvostepenu presudu kao i dopunsko rje{ewe o tro{kovima postupka i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno su|ewe. U ponovnom postupku prvostepeni sud }e nalo`iti tu`itequ da precizira tu`beni zahtjev tako {to }e odre|eno navesti koje iznose potra`uje i za koje vidove neimovinske {tete i ukupan iznos, provesti dokaz vje{ta~ewem putem vje{taka medicinske struke na okolnost pretrpqenih fizi~kih i psihi~kih bolova zbog upotrebe gumene palice, kod tu`iteqa te na okolnost psihi~kih patwi zbog primjene mjere izolacije, te provesti dokaz na okolnost koliko je vremena tu`iteq bio neprekidno u samici, pa po potrebi provesti i druge dokaze koje predla`e stranka ili po slu`benoj du`nosti, a bitne za pravilno rje{ewe ove pravne stvari, pa }e nakon ocjene svih provedenih dokaza odlu~iti o osnovanosti ili neosnovanosti tu`benog zahtjeva. Presuda mi je, kao i prethodna, uru~ena nakon politi~kog sloma Mikuli}eve bulumente, pa sam daqi spor smatrao suvi{nim.

980

SADR@AJ

SUO^AVAWA SA SAMOUPRAVQAWEM
PREDGOVOR .................................................................................................................... PREDGOVOR PRVOM IZDAWU ................................................................................ PRVI DIO PROCES PRED SUDOM UDRU@ENOG RADA POVODOM UKLAWAWA SA NASTAVNI^KE KATEDRE ................................................... DRUGI DIO PROCESI PO PRIVATNOJ TU@BI PRED OP[TINSKIM SUDOM U SARAJEVU POVODOM OBJAVQIVAWA TEKSTA U CARA TRAJANA KOZJE U[I ............................................................................ TRE]I DIO GRA\ANSKA PARNICA PROTIV STANETA DOLANCA I WEGOVIH POMAGA^A ........................................................................................ ^ETVRTI DIO MIKULI]EV PROGON TOMA@A MASTNAKA ............................................. PETI DIO KOMUNISTI^KI RE@IM I GRA\ANSKE PETICIJE .......................................................................................... [ESTI DIO OTPU[TAWE DU[ANA BOGAVCA I FORMIRAWE FONDA SOLIDARNOSTI ........................................................................................ NACRT PROGRAMA FONDA SOLIDARNOSTI .............................................. 3 5

80

158 189

203

220 251

KWIGE ZA LOMA^U
PREDGOVOR PRVOM IZDAWU .................................................................................. PRVI DIO ZABRANA KWIGE HAJKA NA JERETIKA ..................................................... DRUGI DIO ZABRANA KWIGE VELEIZDAJNI^KI PROCES ...................................... TRE]I DIO ZABRANA KWIGE DISIDENTSKI SPOMENAR ....................................... ^ETVRTI DIO ZABRANA KWIGE DEMOKRATIJA I DOGMA .............................................. 265 267 307 419 480

981

FENOMENOLOGIJA BALKANSKOG ESPOTIZMA

PREDGOVOR PRVOM IZDAWU ................................................................................. PRVI DIO ZABRANA ZBIRKE DOKUMENATA KWIGE ZA LOMA^U ................................................................................................ DRUGI DIO ZABRANA KWIGE OSVAJAWE SLOBODE ...................................................... TRE]I DIO ZABRANA KWIGE PLEDOAJE ZA DEMOKRATSKI USTAV ............................................................................................ 535

537 584

640

^ETVRTI DIO PRATE]E POJAVE I POLITI^KE REPERKUSIJE PRETHODNIH ZABRANA KWIGA .......................................................................... 705 PETI DIO USKRA]IVAWE PRAVA NA PASO[ I PROTIVZAKONITO ODUZIMAWE VOZA^KE DOZVOLE ..................................................................... [ESTI DIO PRIMJER MORALNOG SUNOVRATA NAU^NIKA IZ INSTITUTA ZA UPOREDNO PRAVO U BEOGRADU .................................................................................................................... SEDMI DIO GRA\ANSKA PARNICA ZBOG ODBIJAWA BOSANSKE POLICIJE DA VRATI PRIVREMENO ODUZETE STVARI ........................................................................................................ OSMI DIO GRA\ANSKA PARNICA ZBOG BATINAWA I ZLOSTAVQAWA U ZENI^KOJ ROBIJA[NICI .......................................

820

868

901

940

982