EGIPATSKA UMETNOST Istorija Egipta deli se na dinastije vladara, onako kako se to inilo u starom Egiptu, poev od prve dinastije

neto pre 3000 . godine p.n.e. Nae poznavanje egipatske civilizacije poiva samo na grobnicama i njihovom sadraju. To nije sluajno jer su te grobnice bile sag rdjene da veno traju. Za Narmerovu paletu moemo rei da je po mnogo emu najstarije umetniko delo koje poznajemo (slika 1.). Ona je najstarija sauvana slika jedne istorijske linosti identifikovane po imenu, ona pokazuje skoro sve crte egipatske umetnosti Starog carstva i kasnijeg perioda. Ono to prvo uoavamo na njoj jeste njen strogi smisao za red. Povrina palete je podeljena na horizontalne pojaseve, a svaka figura stoji na liniji ili traci koja predstavlja tlo. Na figuri Nermera vidi mo metodu prikazivanja ljudske figure koja e ostati nepromenjena 2500 godina. Oko i ramena dati su frontalno a glava i noge u profilu. Ova formula je oigledno bila izradjena da faraona prikae na to potpuniji nain. Kada se govori o stavu Egipana prema smrti i zagrobnom ivotu treba jasno istai da se ovde ne misli na prosenog Egipanina, ve na stav malobrojne plemike kaste. Uzoran oblik grobnice pripadnika ove klase je mastaba, pravougaona humka obloena opekom ili kamenom, podignuta iznad grobne komore koja se nalazi duboko pod zemljom. Za vreme tree dinastije iz njih su se razvile stepenaste piramide, najpoznatija je piramida faraona Zosera sagradjena iznad tradicionalne mastabe (slika 4.). Ovi spomenici nisu bili podignuti kao usamljene gradjevine ve kao deo prostrane grobljanske etvrti, sa hramovima i drugim zgradama koje su bile pozornica verskih sveanosti za faraonova ivota i posle njega. Najsloenija medju njima je etvrt oko Zoserove piramide (slika 3.). Njen tvorac je bio Imhotep, i on je prvi umetnik ije je ime zabeleeno u istoriji. Razvoj piramida dostigao je vrhunac za vreme etvrte dinastije u uvenoj trojci piramida kod Gize (slika 9.). Sve one imaju onaj poznati oblik sa glatkim stranama i prvobitno su bile obloene obradjenim kamenom. Osim arhitektonskih ostvaranja, najveu slavu egipatske umetnosti ine portretne statue nadjene u grobnim hramovima. Jedna od najlepih je statua Kefrena iz hrama u dolini koji pripada njegovoj piramidi, isklesana je u dioritu i prikazuje faraona koji sedi na prestolu, dok mu je soko boga Hora krilima obgrlio potiljak (slika 6. ). Statua princa Rahotepa i njegove ene Nofret pokazuje nam kako su statue bile ivo i bogato obojene (slika 14.). Tamnija boja prinevog lica nema posebno znaenje, to je uobiajena boja mukog tela u egipatskoj umetnosti. Umesto oiju usadjen je svetlucavi kvarc da bi izgledale to ivlje. Ponekad je na skulpturama bila izbaena jedna noga, koja nije pokazivala kretanje nego je poveavala statinost. Figure u sedeem i stojeem poloaju ine osnov egipatske monumentalne slobodne skulpture. Na kraju etvrte dinastije dodaje se i trea poza, poza pisara koji sedi na zemlji skrtenih nogu. Najlepa od ovih statua potie iz vremena poetka pete dinastije (slika 15.). Pored pom enutog imamo i scene iz svakodnevnog ivota. Lov na nilskog konja (slika 17.) je za nas veoma interesantan zbog pejsaa koji prikaz uje. Pozadina reljefa predstavlja estar papirusa, u gornjem delu su grane sa pticama a u donjem je voda sa ribama i nilskim konjima koji se bore. Na jednom drugom reljefu iz Tiovog groba prikazana su goveda kako prelaze reku (slika 18.), jedan od pastira nosi tek rodjeno tele da se ne bi udavilo, a uplaeno tele se okree da bi videlo majku koja isto tako briljivo gleda. Nemirni duh vremena odraava se na umetnosti starog carstva. Naroito ga nalazimo na novom tipu carskog portreta karak teristinom za dva naestu dinastiju (slika 19.). Ovaj portret je lien svih spoljanjih obeleja. Ublaavanje utvrdjenih pravila osea se i u slikarstvu, to vidimo na zidnoj slici hranjenje oriska (slika 20.) koja potie iz jedne od grobnica u steni.Posle proteravanja Hiksa dolazi do treeg zlatnog doba, zemlja se ponovo ujedinjuje i proiruje. Umetnost Novog carstva obuhvata itav niz stilova i kvaliteta. Medju arhitektonskim poduhvatima Novog doba koji su sauvani najznamenitiji je pogrebni hram kraljice Hatepsut. Osn ova hrama u Luksoru (slika 21.) posveenog Amonu, njegovoj eni Mut i njihovom sinu, karakteristina je za optu emu kasnijih eg ipatskih hramova. Proelje se sastoji iz dva masivna zakoena zida koji se diu sa obe strane ulaza - kapija sa pilonima, zatim dvorite koje vodi u hipostilnu salu, pa jo jedno dvorite i jo jedna sala sa stubovima i tek onda hram. Kontrast prema prolosti postaje upadljivo oigledan ako uporedimo glavu u niskom reljefu iz grod nice Ramosea (slika 29.) sa Akhenatonovim portretom u niskom reljefu (slika 30.) koji je svega desetak godina mladji. Prva pokazuje tradicionalni stil na najbolji mogui nain, udesna utananost linija, preciznost i finoa, dok druga sa udno ispijenim licem i prenaglaenim talasastim oblicima pradstavlj a krajnji izraz novog ideala. U egipatskoj umetnosti vai zakon frontaliteta, ortogonalno je predstavljanje i uglovi se menjaju za 90 i 180. Na slikama su koristili izokefalij, vladari su bili vei a robovi manji. Tutankamon koji je umro sa svega 18 godina, duguje svoju slavu pukoj srei to je njegova grobnica jedina faraonska grobnica netaknute sadrine pronadjena u moderno doba, 1920. godine. Mnogo je predmeta iz ove grobnice, stolica (slika 33.) na kojoj je primenjen novi stil, na stolic i je prikazana scena na kojoj Tutankamon razgovara sa enom dok ih obasjava sunce. Samo vrednost materijala iz ove grobnice ini razumljivim pljakae grobnica. Sa Kl eopatrom se zavrava istorija staroegipatske civilizacije

GRKA UMETNOSTGrka umetnost je nama izuzetno bliska i razumljiva, ona se preklapa sa egipatskim srednjim i novim dobom. Ono to je prethodilo samoj grkoj umetnosti jesu Krit i Mikena Kriani nisu bili uznapredovali mnogo iznad neolitskog nivoa seoskog ivota, ali su bili trgov ci i putovanja su ih dovela u dodir sa Egiptom. Onda su stvoril ne samo sopstveni sistem pisma nego i sopstvenu civilizaciju kao i nekoliko palata. Palata u Knososu (slika 1.), nazvana Minosova palata gradjena je sa najvie ambicije, pokrivala je veliku povrinu i imala je mnogo prostorija pa je u grkoj legendi sauvana kao Minotaurov lavirint. Karakteristika ove palate je njen stub. Kriani nisu bili ratniki narod, jer nismo nali nikakve ostake oruja, a nigde ne postoje ni odbram bene zidine ili ostaci tog tipa. U kritskoj umetnosti se esto javlja predstava muke plodnosti kroz ivotinju bika (slika 4.). Izmedju ostalog u Knososu su pronadjene s tatue od terakote boginje sa zmijama (slika 5.), nije najjasnije da li se ovde radi o boanstkom atributu ili je ipak u pitanju samo ritualni ples sa zmijama. Jedan od paradoksa je i u tome to na Kritu ima malo zmija, pa je kult zmije verovatno bio importovan, a ne domai. Na kritu se razvijala i granarija uvena po tehnikom savranstvu i dinaminom spiralnom ornamentu. Zidovi palata su bila oslikavani naturalistikim slikama ali su one sauvane samo fragmentalno i nikada nemamo celu kompozicij u. Za razliku od Kriana, Mikenci jesu bili ratniki narod to jasno vidimo po njhovoj arhitekturi. Naime, kada su se Egipani pokuali odbraniti od Hiksa u tome su im pomogli Mikenci, koji su za uzvrat dobili mnogo zlata i odatle je taj jasan uticaj Egipta na Mikenu, no budui da su ih Kriani, kao trgovci i veliki moreplovci prevozili tamo-vamo nalazimo i kod njih uticaje Egipta. Palate na kopnu bile su tvrdjave na vrhovima bregova, okruene odbrambenim zidovima od dinovskih kamenih blokova. Ovakav tip g radjevine je nepoznat Kritu. Lavlja kapija u Mikeni (slika 8.) je najupeatljiviji ostatak tih masivih bedema. U samoj Grkoj umet nosti razlikujemo nekoliko perioda: geometrijski stil, arhajski stil, strogi stil, klasiku, i helenizam Prvu fazu ili prvi stil poznajemo samo sa bojene granarije i sitne skulpture. Objekti su bili od tonih materijala pa nisu sauvani. Granarija je nejpre bila ukraena samo apstraktnim arama trouglovima, ahovskim ornamenima, koncentrinim krugovima. Dipilonska vaza (slika 11.) sa dipilonskog groblja u Atini spada u grupu veoma velikih vaze koje su sluile kao nadgrobni spomenici. Ona na dnu ima otvore kroz koje su se pokojniku slivali teni darovi u zemlju. Trbuh vaze uvek je najoslikovanije mesto, a donji i gornji delovi i u kasnijim fazama ostaju oslikani geometrijskim elementima. Na trbuhu ove vaze je prikazan pokojnik sveano opremljen, ali na ovoj sceni nema nieg to bi se odnosilo na ivot posle smrti.Sledei je Arhajski period koji je najvitalniji i najivotniji period. Rimljani su bili oboavaoci grke umetnosti i oni su je mnogo kopirali tako da su nam i oni danas jedan od izvora saznanja grke umetnosti. Jo jedan vid saznanja je i pisana zaostavtina ali ona nas zbunjuje, jer neka najspominjanija dela nisu sauvana, a neka koja mi smatramo vrhunskim domenom Grke umetnosti se ne spominju. U Grkoj umetnosti se prvi put sreemo sa potpisom autora ne granarijama i zbog toga shvatamo da su i granariju smatrali umetnikim delom. Rane grke statue su tretirane ukoeno, muke statue -Kurosi su uvek prikazivani nagi, dok su enske statue -Kore uvek prikazivane odevene. Grke statue nisu ni bogovi ni ljudi, one su neto izmedju, kao ideal fizikog savrenstva i ivotnosti koja pripada i smrtnima i besmrtnima. Grke skulp ture su bile bojene. U

ranoarhajskom periodu zabat sadri narativne scene i izmedju glavnih figura se dodaju manje.Posejdonov hram u Italiji je najbolje ouvan dorski hram, to jo jednom govori o odnosu Grka-Rimska umetnost. Ponovna izgradnja Akropolja u V veku, kada je Atina bila na vrhuncu moi, bila je najastoljubiviji poduhvat u istoriji Grke arhitekture i njen umetniki vrhunac. Pojedinano i skupno ove gradjevine predstavljaju klasinu fazu grke umetnosti u punoj zrelosti. Da bi podmirio trokove gradjenja najveeg i najraskonijeg hrama na kopnu, Perikle je zavukao ruku u rezerve novca skupljane od saveznikih drava z a odbranu od Persijanaca. Ovaj njegov in je oslabio poloaj Atine i doprineo katasrofalnom ishodu peloponeskog rata. Medju statuama iskopanim iz ruevina Akropolj a nalazi se jedan Kuros koji se izdvaja od ostalih. Ovo izvanredno delo poznato kao Kritijev mladi (slika 18.) razlikuje se od ostalih, moda neprimetno ali veoma bitno. Naime, ova statua zaista stoji, stojale su i arhajske figure ali u sceni zamrznutog hoda sa jednom nogom napred (kuros sa slike 14.), dok Kritijev kuros isto ima jednu nogu napred ali mi ni za trenutak ne sumnjamo da on stoji mirno, njegova linija simetrije nije prava linija nego je u blagom loloaju S slova a njegova teina t ela je na levoj nozi. Kod ove skulpture mi vidimo da se telo odmara Mironov Baca diska (slika 21.) nas dovodi u eru zrelog klasinog stila. Osvajanje pokreta slobodne statue sada je izvrilo oslobodilaki uticaj i na skulpturu na zabatima dajui joj nove osobine prostornosti. Statua Apolona Belvederskog (slika 26.) je najpoznati ja i najinteresantnija i to ne toliko sam po sebi nego zbog njegove ogromne popularnosti tokom XVIII i XIX veka. Smatran je idealom klasine lepote i gotovo de nema muzej a, koleda ili akademije bez njegove kopije a pokolenja studenata su ga smatrali otelovljenjem grkog duha. Statua Apoksimenosa (slika 28.) prikazuje mladog atletu koji se isti strugaem i to je bio est motiv, ali ono to razlikuje ovu statuu od ostalih je to to su joj ruke opruene horizontalno ispred tela, rizikujui da odv uku panju sa trupa. Isto tako je dinamina i statua RIMSKA UMETNOSTRimskoj umetnosti je predhodila Etrurska umetnost. Etrurci su bili napustili zaviaj u maloazijskoj Lidiji i naselili se u pr edelu izmedju Firence i Rima. Arhitektura ovog perioda je slabo sauvana jer je bila od tronih materijala. Etrurci su bili mnogoboci, ali im je religija mrana i mistina. Etrurci su radili monumentalne grobnice koje kasnije Rimljani nisu skrnavili pa ih i danas poznajemo. Ostake pokojnika su kremirali i smetali i posude od peene gline urne, koje su post epeno dobijale ljudski oblik (slika 1.). Statua vuice koja je danas simbol Rima (slika 2.), je boanski kip vuice koja je othranila Romula i Rema. Vuica je etrurska a deaci su renesansni dodatak. Istorija statue je u mraku i neki strunjaci su smatrali da ona moda i nije srednjevekovna. Vremenom su se Etrurci srodili sa Rimljanima i u toj masi izgubili Rimska umetnost je produetak etrurske umetnosti pod velikim grkim uticajem. Uvozili su na hiljade originala arhajskih, klasinih i helenistikih dela, a jo ih vie kopirali. Njihova dela su bila angaovana i u slubi drave, umetnost je slavila velike pobede Rima i rim skih imperatora. Bili su osvajai ali nisu nametali svoju veru, nego samo pravnu i dravnu volju. Rim je u IV veku ima milion stano vnika i ve tada se susretao sa problemima milionskog grada kao to su problemi saobraaja, vodovoda i higijene. Tada je imao preko 800 kupatila i oko 1300 fontana i troio je vie vode nego da nas. Sam ivot Rima je stvorio atipinu arhitekturu. Koloseum (slika 6, 7 i 8.) ogroman amfiteatar za gladijatorske igre to najbolje predstavlja. Parola dajte narodu leba i igara je defi nifno bila primenjena. Koloseum je mogao da primi 70.000 ljudi. Luci, svodovi i upotreba betona dozvolili su Rimljanima, prvi put u istriji arhitekture da stvore velike unutranje prostore. Ovo je primenjivano na velika kupatila koja su bila znaajna sredita drutvenog ivota, terme, no nisu sauvane. U njima su se nalazile saune, itaone, vebaone a kapacitet im je bio i do 3000 ljudi. Pored kupatila, korienje betona i definisanje velikih prostora najoitije je na Panteonu (slika 9 i 10.), hramu krun e osnove sa poetka drugog veka. Njegova unutranjost je najbolje ouvana, kupola je prava polulopta prenika 33,5m i tolika je i v isina. Kada govorimo o Rimskoj skulpturi nailazimo na portretnu i reljefnu. Naravno jako je bila vezana za Grku. Nalazimo i mnogo spisa ali uglavnom o divljenju Grk oj skulpturi. Skulptura Rimskog patricija sa poprsjima svojih predaka (slika 12.) govori nam o elji patrticija da naglase svoje poreklo. Statua Augusata iz Primaporte (slika 13.) prikazuje jednu novu struju u Rimskoj portretnoj umetnosti i njena je ideja da stvori sumnju u prikazu da li vidimo boga ili vladara. Vodei motiv August ove vladavine bio je mir, i voleo je da bude prikazivan kao vladar mira , a ne kao pobedonosni vojni heroj.Carska umetnost nije bila samo ograniena na portrete, imperato ri su svoje najznamenitije podvige oslikavali na oltarima, slavolucima i stubovima. Najvaniji od ovih spomenika bio je Oltar mira, Ara Pacis, (slika 14.) bogato je ukraen skulpturama i itava gradjevina podsea na pergamski oltar iako je daleko manja. Titov slavoluk (slika 16.) u svom prostornom kvalitetu reljefa prikazuje s cenu osvajanja Jerusalima (slika 17.), i iako je povrina oteena on jo uvek zadivljuje svojom ubedljivou. Trajanov stub (slika 18.) podignut u ast imperatorovih pob edonosnih pohoda protiv Daana odlikuje se na samo velikom visinom od 38m nego i neprkidnom spiralnom tra kom reljefa (slika 19.) koji pokriva njegovu povrinu. Stub je bio krunisan statuom imperatora. Kada bismo mogli odmotati spiralnu traku dobili bi reljef dug 190m. Ona je u isto vreme i potpuni promaaj jer gledalac mora non-stop da ide oko stuba ne bi li video celu priu. Konjanika statua Marka Aurelija (slika 21.) zanimljiva nam je pored toga to je jedini sauvan primer ove vrste , i zato to je ostala na svom mestu tokom celog srednjeg veka. I on je sebe predstavljao kao nosioca mira a ne ratnika i heroja. Posle krize u III veku i brzih smena vladara, na vlast dolazi Kostantin Veliki, prvi imperator hrianina i reorganizator rimske drave. Statua glave Konstantina Velikog (slika 22.) moe se nazvati nadljudska , i to ne samo zbog nenih ogromnih dimenzija i visine od 2,44m, ve moda zbog toga to je to slika carskog velianstva. Ogromne ozarene oi, masivno nepokretno lice ne govore nam mnogo o Konstantinovom stvarnom izgledu, ali nam govore o tome kako je on gledao na sebe i svoje uzvieno zvanje. Ko nstantinovo shvatanje sopstvene uloge jasno se ogleda i na njegovom slavoluku podignutom u blizini koloseuma. Jedan od najveih i najsloenijih u svojoj vrsti ukraen je najveim delom skulpturama uzetih sa starijih spomenika carskog doba. Pogledamo li Konstantinov slavoluk i uporedimo medaljone sa reljefima neposredno ispod njih (slika 23.) primetiemo veliku razliku.O Rimskom slikarstvu znamo mnogo manje nego o vajarstvu i arhitekturi. Sauvan materijal pripada strogo ogranienom podruju o sim manjeg broja izuzetaka, i skoro sav se sastoji od zidnih slika. Najvei broj potie iz Pompeje i Herkulanuma i drugih naselja zatrpanih Vezuvom. Jedan ugao odaje s Iksionom u kui Vetija u Pompeji (slika 26.) predstavlja kombinaciju mramorne obloge, upadljivo uok virenih mitolokog prizora koji treba da ostave utisak slike na panoima. Pogled na vrt (slika 28.) predstavlja pouan kontrast, ovde je arhitektonski okvir sasvim izostavljen. Ceo zid predstavlja pogled na jedan prekrasan vr t pun cvea, voaka i ptica. Pr i dnu se nalazi niska reetkasta ograda, iza nje uska pruga trave sa drvetom u sredini, zatim jedan niski zid a odmah iza poinje sam vrt. Medjutim mi ne moemo u vrt, iza prednjeg reda drvea i cvea lei jedna neprozirna masa zelenila koja nam zatvara pogled. Ovaj vrt je stvoren samo za gledanje! Ova ogranienost prostorne dubine daje naoj slici onaj neuobiajen stepen logine povezanosti koja se ne javlja esto u rimskoj zidnoj dekoraciji. No nalazimo je i u mrtvim prirodama. Naroito nam je zanimljiva slika Breskve i stakleni sud iz Herkulanuma (slika 29.) i to zbog predstave boce sa vodom do pola napunjene, ods jaj u boci je tako realistian no kada pokuamo da odredimo gde je izvor svetlosti shvatimo da je to nemogue jer senke medju delovima kompozicije nisu dosledne. Postoji jedan spomenik ija su neodoljiva veliina kompozicije i logika povezanost stila jedinstvene u rimskom slikarstvu, to je veliki friz u jednoj od od aja u vili Misterija na ivice Polmpeje (slika 24.). Figure su postavljene na uskom pojasu zelenila naspram nepravilne eme crvenih ploa. Pored zidnog slikarstva susreemo se i sa slikama u teh nici toplog voska na dasci, kojoj moemo zahvaliti za trajnost koja nam je doarala neverovatnu sveinu boja. Portret Deaka iz Fajuma (slika 31.), ovaj crnokosi deak je vrst, vrcav i pun ivota RANOHRIANSKAumetnost je usko povezana i bliska sa Vizantijskom, a opet se preklapa sa rimskom, postoje istovremeno, ali ih razdvojeno analiziramo. Konstantinova odluka da hrianstvo uzme za dravnu veru Rimskog carstva imala je dubok uticaj na hriansku umetnost. Poetak i osnova ranohrianske umetnosti su katakombe koje su bile oslikavane (slika 4.). Ovo slikarstvo se nadovezuje na ono iz pompeje. Novina je simbologija i prikaz simbola. Prikaz Hrista kao dobrog

pastira sa ovcama (slika 5.). Sve do tada zajednice nisu bile u mogunosti da obavljaju bogosluenje, slube su vrene potajno po kuama bogatih lanova, i sada se javila potrebe da se preko noi stvori novi upeatljivi arhitektonski okvir da crkva postane vidljiva svima. Sam Konstantin je sve svoje mogunosti koje mu je poloaj omoguavao posvetio ovom zadatku, pa je za nekoliko godina nikao neverovatan broj velikih crkava. Ove gradjevine pripadaju je dnom novom tipu koji se danas zove hrianska bazilika. Naalost ni jedna se nije u potpunosti sauvala. Hrianska bazilika bila je orjentisana du jedne ose. Neprekinut ritam arkada glavnog broda vodi nas ka velikom luku na istonom kraju koji uokviruje oltar i zasvodjena apsida iznad njega. Karakteristika ranohrianske arhitekture je i suprotnost izmedju spoljanjosti i unutranjosti. Ona se upadljivo pokazuje na crkvi S. Apolinare in Classe blizu Ravene. Jednostavna spoljanjo st od opeke ustupa pred krajnjim bogatstvom im stupimo u crkvu (slika 6.). Apsida sada postaje centralno mesto i na njoj se oslikava najznaajnija scena prikaza hri stovog ivota. Isus je u sredini a sa strane su 12 apostola. Na drugom primeru crkve S. Constanze iz Rima itamo jedan drugi tip gradjevine na krunoj osnovi, zasvodjene kupolom (slika 7.).Brz razvoj hrianske arhitekture velikih dimenzija morao je imati skoro revolucionarno dejstvo na razvoj ranohrianskog slikarstva. Od jednom je trebalo oslikati ogromne povrine zidova. Slike Razilazak Lota i Avrama (slika 8.) i Scena izdajstva Judinog (slika 9.) prikazuju jednu novu kompoziciju u kojoj je centar n ajbitniji i on opisuje glavni dogadjaj, a sa strane idu delovi koji smo dopunjuju sliku. Usled ovih potreba javlja se jedan nov um etniki oblik, ranohrianski zidni mozaik koji je u velikoj meri zamenio tehniku zidnog slikarstva . Jo jedna odlika ranohrianske umetnosti jesu rukopisi, koji su se koristili i za d ekoraciju. U ranijim periodima rukopisi su bili izvodjeni na papirusovim svituljcima i nije bilo mogue oslikavati ih jer bi boja prilikom motanja ispucala i otpala. Tek kasnije kada su tekstovi pisani na pergamentu i papirusu koji se koriio javlja se mogunost onjihovog oslikavanja. Jedan od najstarijih sauvanih ilustrova nih rukopisa je Vatikanski Vergilije (slika 11.), na njemu je slika uokvirena i odvojena od teksta. Rukopis Beka Geneza, (slika 12.) mnogo je upeatljivije delo. Pisana srebrom na purpur nom pergamentu i ukrasena minijaturama blistavih boja, ona ostavlja raskoan utisak slian utisku mozaika.Uporedo sa slikarstvom i arhitekturom, vajarstvo je igralo sekundarnu ulogu. Biblijska zabrana u pogledu idola trebalo je da se s naroitom strogou primeni na velike kultne statue. Tako se vajarstvo od samoga poetka razvijalo u antimonumentalnom pravcu. Najstarija dela hrianske skulpture su mermerni sarkofazi. Jedan od glavnih primera je bogato izvajan i obradjen sar kofag Junija Basa (slika 14.). Njegova prednja strana s kolonadom je podeljena na 10 kvadratnih od eljaka i ukraena je scenama iz novog i starog zaveta. U centralnom delu je Hrist kao mladi filozof izmedu Petra i Pavla. Jo jedan vid skulpture je primenjivan, mali objekti ija vrednost daleko nadmauje njihovu veliinu. To su bi le ploe od slonovae i reljefi u dragocenom materijalu. Bili su namenjeni privatnom vlasnitvu i pravljeni da se posmatraju izbliza. Takav jedan komad je ploa od slonov ae (slika 16.). No, iako je monumentalna skulptura izgubila pokroviteljstvo crkve, zadrala je bar na neko vreme pokroviteljstvo drave. Carevi, konzuli i visoki slubenici su i dalje po starom obiaju dizali svoje portretne statue na javnim mestima. VIZANTIJSKA Izmedju vizantijske i ranohrianske umetnosti nema tano odredjene demarkacione linije. Za vreme vlada vine Justinijana Carigrad je potvrdio ne samo svoju politiku vlast nad Zapadom, ve je postao i neosporna umetnika prestonica. Kao po ironiji sudbine, najbogatija grupa spomenika prvog zlatnog doba sauvana je danas ne u Carigradu, nego u Italiji u Raven i. Najznamenitija crkva tog vremena je crkva S. Vitale, oktogonalne osnove sa kupolom nad sredinjim delom (slika 5, 6.). to se tie S. Vitale njegova veza s vizantijskim dvorom posvedoena je na dva uvena mozaika s obe strane oltara (slika 7, 8 .) za koje je nacrt morao doi neposredno iz carskih radionica. Na njima Justinijan i njegova ena carica Teodora, u pratnji visokih slubenika, mesnog svetenstva i dvorskih dama prisustvuju slubi kao da su u dvorskoj kapeli. Justinijan, Teodora i njima blie fig ure verovetno su bili slikani sa namerom da budu individualni portreti, pa su njihove crte zaista i diferencirane do izvesnog stepena, ali inae i lica i tela su uobliena prema jednom idealnom tipu, tako da pokazuju udnu porodinu slinost. Od ovog trenu tka pa na dalje emo te iste krupne crne oi, mala usta i dug tanak nos sretati bezbroj puta. Medju sauvanim spomenicima Justinijanove vlade u Cari gradu je daleko najzna ajnija Aja Sofija, remek-delo arhitekture tog doba i jedan od velikih stvaralakih trijumfa svih vremena. Posle turskog osvajanja postala je damija, dodata su joj etiri minareta a mozaici su prekreeni. Ona ima dinovsku osnovu ranohrianskih bazilika, ali glavnu karakteristiku glavnog broda ini kvadra tni prostor krunisan ogromnom kupolom kojoj su pripojene dve polukupole. Aja Sofija je najstariji tip kupole na pandantifima i njen najmonumentalniji primer, a sve tlost ovde svojom ulogom stvara utisak da kupola lebdi (slika 3.). Crkve drugog zlatnog doba bile su skromnijih razmera i vie monake nego carske. Glavna karakteristika konstrukcije je kupola na kvadratnoj osnovi koja poiva na valjkastom tamburu sa visokim prozorima ime se jo vie uzdie, primer su dve manastirske crkve u Hosi os Loukas-u u Grkoj (slika 14.). Mnogo je bolje ouvana slikarska dekoracija u kupoli manastirske crkve u Dafni (slika 23.). Ovde vidimo jedan novi karakteristian prikaz Hri sta sa bradom. Najvea i najraskonije ukraena je crkva drugog zlatnog doba sauvana do danas je Sv. Marko u Veneciji (slika 16, 1 7.) , koja isto ima osnovu grkog krsta upisanog u kvadrat. Za vreme drugog zlatnog doba vizantijska arhitektura se proirila sa pravoslavnom verom i u Rusiji. Tamo je osnovni tip vizan tijske crkve doiveo jedan udan preobraaj zahvaljujui drvetu kao materjalu. Najuvenije delo ove domae struje jeste saborna crkva Vasilija Blaenog kraj Kremlja u Moskvi (slika 18.). Medju najlepim delima drugog zlatnog doba je i Raspee (slika 22.) mozaik iz manastirske crkve u Dafni, i tu ne vidimo tenju da s e ponovo stvori realistiki prostorni okvir, ali je kompozicija puna ravnotee i jasnoe. Medutim, najznaajniji vid njihovog klasinog nasledja je emocionalan, a ne fizi ki. ivopis Anastasis iz Kahrije damije je rezultat osiromaenja ve jako suenog carstva, mozaici su bili zamenjeni. Iako su primeri ikona na drvetu oskudni ipak ih ima a tehnika nam je poznata jo iz perioda ranohrianske umetnosti. Od malog broja dosad otkrivenih moda je najvanija Bogorodica iz crkve Sta Francesca Romana u Rimu (slika 10.), koja je izala na svetlost dana tek pre nekoliko godina prilikom ienja jedne ploe na kojoj je bilo nekoliko puta slikano. Ono to ini da ova slika ostavlja snaan utisak jeste geometrijska strogost crtea. Zbog potovanja koje im je ukazivano, ikone su se morale potinjavati stogim etikim pravilima i utvrdjenim uzorcima koji su se stalno ponavljali. Bogorodica na prestolu (slika 18.) je delo ove vrste, slika pokazuje mnogo odjeka klasicizma drugog zlatnog doba, ljupka poza , bogata nabora draperje, blaga seta na licu. Monumentalno vajarstvo bilo je na putu da isezne, dok su reljefi malih razmera, naroito u slonovai i metalu, i dalje stvarani. Harbavilski triptih (slika 26.) je mali pokretni oltar sa pripojenim krilima kakve su visoki dostojanstvenic i nosili sa sobom na putovanja da bi pred njima itali molitve. U gornjoj polovini je prikazan Hrist sa Jovanom krstiteljem i Bogorodicom a u donjoj polovini je prikazano pet apostola. Druga ploa, koja prikazuje rtvova nje Ifigenije (slika 27.) pripada jednom malom kovegu od slonovae koji je trebao da bude svadbeni dar, pa je dosta ukraen scenama iz grke mitologije. ROMANIKANajstariji istoriari umetnosti su sve to nije bilo gotiko prihvatali kao romaniko, mislei uglavnom na arhitekturu. Karli nka umentost koju su stvorili Karlo Veliki i njegov krug ostala je i posle njegove smrti snano vezana za dvor. I otonska umetnost je uivala carsku podrk u i razvijala se na odgovarajue uskoj osnovi. Nasuprot tome, romanika umetnost nikla je irom cele zapadne Evrope u otprilike isto vreme.Najoevidnija razlika izmedju romanike arhitekture i arhitekture prethodnih vekova jeste neverovatan porast gradjevinske delatnosti. Te crkve bile su ne samo mnogobrojnije, nego i znatno vee, bogatije razudjene i vie rimske po izgledu, jer su njihovi brodovi sada imali svodove umesto drvenog krova, a njihova spoljanjost za razliku od star ohrianskih, vizantijskih, karlinkih i otonskih crkava, bila je ukraena i arhitektonskim ornamentima i skulpturama. Dolazi do formiranja monakih redova i pojave hodoasnikih crkava. itava umetnost, i slikarstvo i arhitektura bili su u slubi crkve.Crkva St -Sernin u Toulouse-u (slika 3. i 4.), jedna je od velikih crkava hodoasnikog stila koje su bile gradjenu uz puteve hodoasnika, i odmah se primeuje da je osnova ove crkve mnogo sloenija i da predstavlja mnogo potpuniju celinu nego to je sluaj sa ranijim gradjevinama. Glavni brod u ovoj crkvi je pokriven poluobliastim svodom preko kojeg su prelazili nastavci stubaca i ta ko ga izdelili, dok je kod nekih crkava taj svod bio slobodan, oslikan,

bez krstastih rebara i zamrenih konstrukcija, crkva St -Savin-sur-Gartempe (slika 5.). Zapadno proelje pokazuje sklonost da bude nisko i iroko i moe se pretvoriti u skulpturama bogatu pregradu. Proelje crkve Notre -Dame-la-Grande u Poitiersu (slika 6.) posebno je interesantno u ovom pogledu. U njegove briljivo i podrobno obradjene arkade smetene su velike figure u sedeem i stojeem stavu. Snopovi viih stubova pojaavaju utisak vi sine kulica. Na severu u Normandiji, zapadno proelje se razvijalo u potpuno drugom pravcu. U potpunoj suprotnosti malopre pomenutoj crkvi stoji proelje crkve St -Etienne u Caenu. Dekoracija je svedena na minimum, a etiri ogromna potporna stupca dele proelje crkve na tri vertikalna sektora. Unutranjost ove crkve je veoma zanimljiva jer je glavni brod pokriven svodom koji predstavlja najstariju sistematsku primenu krstastih svodova s rebrima na brodu visokom tri sprata (slika 6.). Crkva S. Ambrogio u Milanu (slika 9. i 10.) najznaajnija je gradjevina i pravi je primer tradicije slobodnog zvonika koja je ostala toliko jaka u Italiji da zvonik nika da nije postao sastavni deo same crkve. Obnova monumentalne kamene skulpture jo nas vie zaudjuje nego arhitektonska reenja, jer ni karlinka ni otonska umetnost nisu pokazivale tenju u tom pravcu. Slobodna skulptura je izezla iz zapadne umetnosti posle V veka, kameni reljefi su se zadrali samo u obliku ornamenata za de koraciju arhitektonskih elemenata kod kojih je dubina klesanja bila svedena na minimum. Kada i gde je tano poela obnova skulptura u kamenu ne znamo, znamo samo d a su to bile jugozapadna Francuska i severna panija. Timpanon na crkvi u Vezelayu nedaleko od Autuna u Burgundiji je jedan od najlepih romanikih (slika 14.). Njegova tema, odailjanje apostola, imala je specijalno znaenje za ovo doba krstakih ratova, jer objavljuje da je dunost svakog hrianina da iri jevandjelje . Hrist iri ruke i sputa zrake svetog duha na apostole. Pored ovakvih scena postoje i dekorativni ukrasi u vidu isprepletene trake, i raznih biljnih motiva.Za razliku od arhitekture i sku lpture, romaniko slikarstvo se ne odlikuje iznenadnim i revolucionarnim razvojem koji bi ga direktno odvojio od karlinkog i oto nskog.Na detalju Tapiserije iz Bayeuxa (slika 25.) prikazana je Bitka kod Hastingsa se divimo lakoi sa kojom je crta sjedinio pripovedanje i ornament, glavni prizor zatvoren je dvema bor durama koje obavljaju funkciju okvira, gornje je dekorativna a donja se sastoji od mrtvih konja i boraca koji su deo prie. vrsti obrisi i snano oseanje za kompoziciju isto tako su karakteristin i i za romaniko zidno slikarstvo. Prikaz zidanja vavilonske kule iz crkve St -Savin-sur-Gartempe (slika 23.) je jedna duboko dramat ina kompozicija puna napete radnje. Sa leve strane je prikazan sam Gospod koji se obraa radnicima.Pored zidnog slikarstva nailazimo i na oslikane minijature. Dobro poznato delo Carmina Burana zahtevalo je da bude oslikano, ilustrator ove zbirke, od koga se zahtevalo da opie ivot prirode u prolee smatrao je da je njegov zadatak zamren. On ga je reio na jedini nain koji mu je bio moguan, ispunivi stranicu nekom vrstom antologije romanikih biljnih ornamenata medju koje je rasuo ivotinj e i ptice. Ceo prokaz je toliko apstraktan da ne moemo identifikovati ni jednu vrstu ali odie jednom sablasnom vitalnou (slika 30. GOTIKA Ni za jedan raniji stil ne moe se tako tano odrediti mesto i vreme postanka kao za gotiki, on je rodjen izmedju 1137. i 11 44. godine. Kada je opat Suger prezidjivao kraljevsku opatijsku crkvu St-Deni u neposrednoj blizina Pariza. Osnova hodoasnikog hora, prelomljeni luci, krstasti svod sa rebrima, sve nam je to bilo poznato i u romanici ali ih sve do St-Deniza nigde ne sreemo udruene u istoj gradjevini. Prelomljeni luk sada je postao sastavni deo krstastog svoda i zahvaljujui tome ti svodovi nisu vie ogranieni na kvadratne osnove. Svakako jedna od najznaajnih crkava jeste Notre -Dame u Parizu, (slika 1.) a njen najmonumentalniji vid spoljanjosti jeste zapadno proelje. Izuzev skulpture koja je oteena za vreme revolucije i koja je obnovljena, ovo proelje je uglavnom zadralo svoj prvobitni izgled. Katedrale visoke gotike u Francuskoj su pravi nacionalni spomenici. Za r azliku od romanikih, gotske katedrale nisu imale za cilj da zaplae vernika i da mu pokau pakao nego da pokau lepotu nebeskog jerusalima. Ono to nas iznenadjuje u vezi sa gotikim stilom jeste oduevljen odziv na koji je ovaj kraljevski francuski stil pariske oblasti naiao izvan zemlje. U Nemakoj je gotika arhitektura hvatala korene mnogo sporije nego u Engleskoj, dok Italijanska gotika arhitektura stoji po strani od arhitekture u ostaloj Evropi, gotovo da se njen nejvei deo jedva i moe nazvati gotskim. Iako se u svom opisu preuredjenja crkve St-Deniz ne bavi podrobnije skulpturalnom dekoracijom opat Suger je morao pridavati prilinu vanost ovoj strani poduhvata. Zbijenost i estoki pokret romanikog vajarstva ustupili su mesto naglaavanju simetrije i jasnoe, figure na nadvratnicima, arhivoltama i timpanonima nisu vie medjusobno izmeane, ve stoje kao posebni ele menti, pa celo reenje ima mnogo vei domet nego raniji portali. U ovom pogledu osobito je upadljiv nov nain obrade dovratnika (sl ika 7. i 8.) du kojih su poredjane visoke figure vezane za stubove. Vrhunac gotikog klasicizma dostignut je u nekim statuama na katedrali u Reimsu, medju kojima je na jpoznatija kompozicija Posete (slika 9.). Ovde vidimo kako dve statue sa dovratnika odi gravaju jedan narativni prizor, i veoma je jasno u kojoj su meri stubovi nosai potisnuti u pozadinu. Jo jedna karakteristika jesu i poloaji tela ovih figura koje su u obliku slovs S. Zbog velikog vajarskog programa za remsku katedra lu , bilo je neophodno potraiti usluge majstora i radionica mnogih drugih gradilita, pa se zato medju remskim skulpturama uoava nekoliko jasno odredjenih stilova. Jo jedna od karakteristika gotskog vajarstva jesu i skulpture malih formata javnog karaktera za kunu upotrebu. Najea tema ovih statua je bogorodicino oplakivanje Isusa (slika 13.). Oigledno je da je svrha ovakvog dela bila da izazove takvo neodoljivo oseanje uasa i jada da gledalac potpuno identifikuje svoje oseanje sa oseanjima ojadjene Bogorodice. Fasade Italijanskih gotikih crkava ne mogu se takmiiti sa Francuskim koje su bile arita arhitektonskog i vajarskog pregnua . Na konkursu za vrata krstionice u Firenci prvi put se sraemo sa Lorenzom Ghibertijem koji je pobedio na tom konkursu. Svaki umetnik je morao doneti probni reljef u gotikom etvorolisnom okviru sa predstavom rtvovanja Isaka. Ghibertijev reljef ostavlja utisak savrenstva zanatske izrade.Za razliku od gotike arhitekture i vajarstva iji je dramatini poetek zabeleen na St-Denizu, gotiko slikarstvo se razvijalo sporijim tempom. Tokom sledee polovine veka, kada su gotike katedrale postale jo vie sk eletne, a prozori dostigli velike razmere, bojeno staklo zamenilo je iluminirane rukopise koji su bili vodea grana slikarstva. Nar avno dolazimo do susreta sa vitraom kao vidom slikarstva i kao glavnom karakteristikom gotike. Nailazimo na geometrijski i figuralni vitra. No posebnu panju moramo posve titi Italiji i njenom slikarstvu u kojem je dolo do eksplozije stvaralake energije, tako spektakularne i tako dalekosene po dejstvu na budunost, kao to je bila pojava gotikih katedrala u Francuskoj. Medj u slikama grkog manira, firentinski majstor Cimabue, koji je moda bio Giottov uitelj, uivao je poseban glas. Njegova upeat ljiva oltarska slika na drvetu Madona na prestolu (slika 25.) takmii se sa njlepim vizantijskim ikonama. Druga Madona na prestolu (slika 26.) koju je etvrt veka ka snije naslikao Duccio iz Sijene za glavni oltar sijenske katedrale, je slika na kojoj primeujemo da grki manir nije vie ukoen, draperje nisu vie krute i uglaste nego talasasto meke, senenje zlatnim crtama svedeno je na minimum, a tela, lica i ruke poinju da se zaobljuju od nenog trodimenzijalnog ivota. Kada se od Duccia okren emo ka Giottu sreemo se sa umetnikom daleko smelijeg temperamenta koji je od samog poetka bio manje blizak grkom maniru. Kapela Skrovenji u Padovi jed no je od najznaajnijih dela Giotta (slika28). U ovoj kapeli je po prvi put primenjeno slikanje na vlanom malteru, al fresko. Jedan pogled na Gottovo delo Oplakivanje Hrista (slika 29.) uverie nas da smo ovde suoeni sa zaista revolucionarnim razvojem. Ovo delo u nama budi oseanje kao da smo uesnici, a ne samo posmatrai jer se pre svega ceo prizor odigrava u prednjem planu i to u donjoj polovini slike. Tako deluje kao da stojimo u istoj ravni sa slikanim figurama. Nagib brega koji se spu ta deluje kao ujedinjujui element i to u isto vreme upravlja nae poglede prema glavama Hrista i Bogorodice, koji su ia prizora . Istoriari kau da je do Giotta sve istorija stilova a od Giotta istorija umetnika. Na slici Ambogia Lorenzettia, Dobra uprava (slika 29.), vidimo sliku itavog jednog grada. I na poslednjoj slici (s lika 35.) vidimo sejanje ozimnog ita u oktobru, dan je svetao i sunan, figure su u prvom planu i prvi put posle klasine antike .RANA RENESANSARana Renesansa vezana je uglavnom za Firencu i za period 1400-1495. godine. Za razliku od prethodnih perioda koji su imena dobijali kasnije umetnici renesanse su bili svesni novog doba i novog trenutka i sami su dali ime. U ovom periodu razvija se i skulptura i slikarstvo, i arhitektura. Kao i u gotici i u ovom periodu skulptura nastavlja svoje odvajanje od arhitekture. Nia sa statuom svetog Djordja, delo Donatella (slika 1.) pokazuje nam kako telo i udovi vie nisu kruti, ve

izvanredno elastini, a stav skulpture govori o spremnosti za borbu. Statua Davida, takodje delo Donattela (slika 2.) prikazuje nago telo u punom klasinom smislu. Ovo je revolucionarno delo ranorenesansnog vajarstva i prva naga statua u prirodnoj veliini koja je potpuno slobodna. Istorija ove statue nije poznata, a ovo delo je dugo bilo jedino te vrste. Veruje se da je bilo napravljeno po narudbini da bi krasilo neije dvorite. Donatello je svoju tehniku vajanja u bronzi nauio radei kod Ghibertija na vratima za krstionicu, poznatijim kao vrata raja (slika 3.). Crkva San Lorenco, Filippa Brunelleschi -ja (slika 4.) na prvi pogled ne ostavlja utisak nieg novog, ne zastaje nam dah, no ipak je znaajno delo jer je ovde dat nov znaaj simetriji i pravilnosti. itav objekat se sastoji od kvadratnih jedinica. Kada ud jemo u objekat mi ni ne pomiljamo da idemo napred, dovoljno nam je to to stojimo kraj vrata, jer pogledom obuhvatamo itavu grad jevinu. Brunelleschi-jeva kapela Pazzi (slika 5. i 6.) je dokaz da Renesansa nije isto kopiranje antike nego jedno novo istraivanje. U unutranjosti vidimo da Bru nelleschi nije dozvolio da skulptura igra znaajniju ulogu od uloge medaljona. Mada se ranorenesansno slikarstvo nije javilo sve do 1420. godine njegov poetak je najneobiniji. Novi stil je uveo potpuno sam jedan mladi Masaccio. Njegova slika Sveta Trojica sa Bogorodicom (slika 7.) je njegovo najranije sauvano delo koje je na slikao sa samo 21-u godinu, umro je sa samo 27 godina. U donjem delu ove slike prikazan je kostur iznad kog je natpis ono to si ti ja sam nekad bio, ono to sam ja ti e biti. Jedna od osnovnih karakteristika Renesanse je to to su se sva nauna otkria primenjivala na slikarstvu, mislei se ovde najpre na perspektivu i anatomiju. Prva monumentalna slika od Rimskog doba na ovamo jeste rodjenje Venere, slika Sandro Botticelli -ja (slika 8.), 175 x 280 cm, na ovoj slici imamo utisak da figure lete iako dodiruju tlo. Ova slika je i primer koji pokazuje da je Renesansa donela i nove teme, mitoloke. Jasnou prostora i matematiki tanu perspektivu pri meujemo na slici Pietra Perugina, predaja kljueva (slika 9.). Ova sveano simetrina kompozicija izraava specijalan znaaj teme u ovom posebnom ambijentu i ujedno je njegovo najbolje ostvarenje. U ovom stilskom periodu nema vie scena patnji, muenja, gladi konano svi deluju zdravo i sreno. Ovo nam najbolje ilustruje slika Madona sa svecima, monumentalno delo Giovanni-ja Bellini-ja 502 x 230 cm. Ovde vidimo jedan arhitektonski okvir koji predstavlja apsidu, ali ne prave crkve jer su joj strane otvorene i cela slika je obasjana sunevom svetlou. Na slici Arnolfini i njegova supruga, Jan Van Eyck -a (slika 11.), vidimo sveani trenutak polaganja branog zaveta. Ova slika je puna simbolizma i ustvari je neka vrsta svedoanstva. ini se da je par sam na slici, ali ako bolje pogledamo odraz u ogle dalu videemo jo dve osobe, slikara i oca neveste. Dela holandskog umetnika Hieronymus-a Bosch-a su puna tajanstvenih i naizgled iracionalnih prizora, no pokazalo se da su jako teka za tumaenje. Njegovo najpoznatije i najzagonetnije delo je Vrt uivana (slika 12.). Na ovoj slici Gospod upoznaje Adama sa tek rodjenom Evom , veruje se da je Bosch pripadao nekoj jeretikoj sekti i da je ova slika ustvari njeno dvosmisleno vidjenje raja. Period XV veka jeste i period razvoja grafike i pojave tampe. Grafika Martina ongajera, iskuenje svetog Antonija (slika 13.) je njegovo najbolje delo koje kombinuje neobuzdanu izraajnost i formalnu preciznost, snane pokrete i ornamentalnu stabilnost. Njegove gravure odlikuju se sloenom kompozicijom, prostornom dubinom i bogatstvom fakture to ih ini potpuno ra vnim slikama na drvetu. VISOKA RENESANSA Centar u kojem je nastala, razvila se i umrla je Rim. Trajala je samo 25 godina. U izvesnim osnovnim pogledima nai emo da j e ona bila kulminacija rane renesanse, dok je u nekim drugim predstavljala poetak neeg novog. Visoka renesansa je dala neobino mali broj majstora, ona se i ugasila sa ljudima koji su je stvorili pa moda ak i pre njih. Iako je bila nestabilna i ograniena imala je veliki uticaj na kasnije u metnosti.Od arhitektonskih ostvarenja njeno najznaajnije delo je crkva Svetog Petra (slika 1.), koju je zapoeo Bramante a koju je zavrio Michelangelo. Grobnica Julija II (slika 2 .) bi bila Michelangelo najvea dostignue da je bila zavrna onako kako ju je on prvobitno projektovao. No grobnica je ostala nedovrena jer je papa umetnika malo milom, malo silom, naterao da izradi freske na tavanici Sikstinske kapele (slika 5.). U elji da se to pre vrati na rad na grobnici on je celu tavanicu oslikao za samo etiri godine. Jedna od najpoznatijh scena sa te tavanice je stvaranje Adama (slika 6.). Savrenstvo Michelangelo -vih skulptura moda je najjasnije na Bogorodicom sa Isusom na kojoj ne moemo a da ne primetimo lakou Bogorodicine haljine. I sam je tvrdio za sebe da je skulptor a ne slikar.Nasuprot njemu, stoji Raffaello kao glavni slikar visoke renesanse. Bio je izuzetan crta, ali i naunik. Njegova najpoznatija slika je Atinska kola, (slika 9.), iz Vatikanske palate (slika 8.), ko ja je i smatrana njegovim remek-delom. Galateja, slika lepe nimfe (slika 10.) za razliku od hladnog idealizma Atinske kole, slavi vedri i ulni vid antike. Raffaelo nije svoje teme prikazivao ni la skavo ni konvencijalno, svakako da papa Lav X (slika 14.) ovde ne izgleda lepi nego to je u stvari bio. Njegov mrgodan lik debel ih obraza dat je u konkretnim pojedinostima, jedino dva kardinala kojima nedostaje uravnoteena vrstina svojim kontrastom pojaavaju suverenost glavnog lika.Razlika izmedju rane i visoke renesanse, tako upadljiva u Firenci i Rimu, daleko je manje otra u Veneciji. Giovanni Bellini je jedin venecijanski slikar koji je pripadao ovom periodu. Od veoma malog broja njegovih zrelih d ela najindividualnija i najzagonetnija je Oluja (slika 11.). U ovoj slici poelo je neto to e postati znaajna nova tradici ja. Madona sa lanovima porodice Pesaro (slika 15.), slika Tiziana prikazuje svojstvo vedre ivahnosti, iako je religiozna slika. Arhitektura je na ovoj slici toliko velika u odnosu na figure da se u stvari vidi samo jedan njen deo, ali smela kompozicija doarava ostatak tako da smo spremni da ga zamislimo. Posle Raffaelove smrti Tizian je postao najtraeniji portretista svog doba. Njegov udesni dar oigledan je na portretu ovek s rukavicom (slika 16.). Tajna veera, Leonarda da Vinci -ja je oduvek bila priznavana kao prvi klasini izraz ideala slikarstva visoke renesanse. Na nesreu ova slika je poela da propada ve nekoliko godina poto je zavrena. Leonardo nije stvarao arhitektonski okvir pa u njega stavljao figure, linosti, nego je prvo slikao linosti pa je tek onda stvarao arhitektonski okvir. Slava Mona Lize (slika 19.), njegovog najuvenijeg portreta, ne potie samo iz njene slikarske utananosti, mnogo je zagonetnija psiholoki neodoljiva privlanost linosti modela. Crte lica su suvie individualne da bismo pomislili da je naslikao jedan idealni tip. Ova slika je jo popularna i zbog same tehnike, naime, na njoj nema strogih prelaza, sve je nekeko mutnjikavo. Slika Bogorodica u peini (slika20.), vie lii na poetsku viziju nego na obinu sliku stvarnosti. Na crteu Zaetak u meterici (slika 21.) spojeni su njegovo ivo posmatranje i analitika jasnoa dijagrama. Moemo rei da je on stvorio modernu naunu ilustraciju, orudje od bitne vanosti za anatome i biologe MANIRIZAMta se deavalo 75 godina izmedju visoke renesanse i baroka ? U ranorenesansnom periodu postavilo se pitanje relistinog, u visokorenesan snom periodu je sve to dignuto na vii nivo, a u manirizmu je naglaen antirealizam. Sama re MANIR MANIERA znai odstupanje radi izazivanja posmatraa. Dela su u ovom periodu nastajala za uzani krug obrazovnih ljudi, i nije bio cilj da ih svako razume i vidi. Akcenat se stavlja na ideju , a ne na prirodu. Slika postaje vieslojna, osim poruioca i slikara imamo i osmislioca svega toga, onoga koji e rei ta slika znai. Parmigianov Autoportret (slika 1.) ne nagovetava nikakav psiholoki nemir, umetnikov lik je mio i doteran i slika belei ono to je slikar video dok se gledao u konveksnom ogledalu. Ovaj umetnik je pr ed kraj svoje kratke karijere bio opsednut alhemijom i postao je ovek duge brade i duge kose, gotovo divljak. Njegova udna mata se ogleda u njegovom najuvenijem del u Madona dugog vrata (slika 2.), na kojoj vidimo likove izduenih i glatkih udova, koji se kreu bez napora otelovljujui ideal lepote udaljen od prirode kao i vizantijski lik. Marijin pohod Elizabeti, Jacopa Pontorma (slika 3.) i Skidanje sa krsta, Rossa Fiorentina (slika 4.), predstavljaju prve znake nemira u visokoj renesansi. Na ovim slikama likovi su uzbudjeni ali kruti, kao da ih je zamrzao iznenadni ledeni udar vetra. Slika Paola Veronesea Hrist u Levijevij kui (slika 5.) na prvi pogled izgled a kao zakasnelo delo renesanse od 50 godina, ali na njoj nedostaje ono uzvieno, idealno shvatanje oveka. Veronese slika jedan raskoni sveani obed, no mi nismo ni sigurni koji je to dogadjaj. Zbog ove slike je iao pred crkveni sud jer se verovalo da je naslikao tajnu veeru no sadanje ime ovoj slici je dao u tom periodu i to mu je dozvolilo da ostavi izvesne uvredljive scene. Poslednji i najvei maniristiki slikar je El Greco. Njegovo najvee i najslavnije delo je Sahrana grofa Oraza (slika 10.), i ono predstavlja sahranu srednjovekovnog dobrotvora koji je bio tako poboan da su se na sahrani pojavili sv. Stefan i sv. Avgustin koji su ga lino poloili u grob. El Greco ovaj dogadjaj predstavlja kao jedan savremen dogadjaj.

BAROK U ITALIJI Barok su stvorili novi mladi ljudu u Rimu. Estetski i tehniki, umetnici se u ovom periodu vraaju na dostignua renesanse ali tematski idu korak dalje. Pejsa nije bio samostalna tema ni renesanse ni baroka, religiozni karakter se minimalizuje dok se priroda prikazuje r ealistino. Prvo mesto zauzimao je slikar Caravaggio, nazvan po svom mestu u blizini Milana. Njegov realizam je toliko nekompromisan da je potreban nov izraz, naturalizam. To moemo videti ve na delu Pozivanje svetog Mateje (slika 9.). Nikada nismo videli jednu svetu temu opisanu tako savreno izrazima prostih ljudi. Mate ja, poreznik, sedi sa nekolicinom naoruanih ljudi u odaji koja kao da je obina rimska krma, on upitno pokazuje prstom na sebe dok dva lika prilaze sa desne strane, njihove bose noge i prosta odea jako odudaraju od raznobojnog ruha Mateje i njegovih drugova. Medjutim u ovoj slici oseamo neto religiozno, a jednog od likova smatramo Isusom. Najpresudniji je snani zrak suneve svetlosti koji osvetljava Isusovo lice i ruku. U Italiji Caravaggio nije tako lepo primljen. Njegovo delo hvalili su umetnici, ali za oveka sa ulice kome je i bilo namenjeno nedostajala je pristojnost i uvaenost. Zamerali su mu to na slikama vide sebi sline. Sledee njegovo d elo je freska na tavanici Galerije u palati Farnese (slika 5. i 6.) koja je postala toliko slavna da je ubrzo stala iza fresaka Michelangela i Raffaela. Aurora Guida Renija (slika 11.) pokazuje Apolona u kolima koja vodi Aurora. I pored svoje ritmike ljupkosti ova kompozicija nalik na reljef ne bi predstavljala mnogo vie do bledi od raz visokorenesansne umetnosti da nije arke i dramatine svetlosti koja mu daje emocionalnu prodornu snagu koju likovi sami nikada ne bi postigli. Prava suprotnost njemu je Aurora na tavanici od Guercina (slika 12.), arhitektonska perspektiva , kombinovana sa slikarskim iluzionizmom i jakom svetlou i bojom pretvara ovu povrinu u jedan bezgranini prostor. Najsnanija od ovih je freska Pietra da Cortone u velikoj dvorani palate Bareberini u Rimu (slika 13.). Grupe figura na oblac ima ili one koje slobodno lebde, proleu iznad i ispod ovih okvira stvarajui dvostruku iluziju, ini se da se neke figure probijaju duboko unutar dvorane, do naih glava. Vajarska preci znost Galerije Farnese nanosi nepravdu znaajnom venecijanskom elementu u stilu Annibalea Carraccija. Ovaj je najupadljiviji na njegovim pejsaima, kao to je monumentalni Predeo sa bekstvom u Egipat (slika 07.).Zbog ogromnih dimenzija crkve Sv. Petra (slika 1. i 2.), ukraavanje njene unutranjosti postalo je izvanredno teak zadatak, kako povezati njeno ledeno prostranstvo s ljudskim razmerama i natopiti ga izvesnom merom oseajne topline. Problem je reio Gianlorenzo Bernini, najvei vajar i arhitekta tog veka. Crkvom Svetog Petra bavio se tokom celog svog ivota. Kao linost, Bernini je bio samouveren, ekspanzivni svetski ovek. Njegov suparnik u arhitekturi, Francesko Borromini bio je suprotan, uzdrljiv, psihiki labilan koji je zavrio ivot samoubistvom. Obojica pre dstavljaju vrhunac barokne arhitekture u Rimu. Berninijev nacrt za kolonade ispred crkve Sv. Petra je dramatino jednostavan i jedinstven, dok su Boronminijeve gradjevine preterano sloene. No trei Borominijev projekat crkva Sv. Agnese (slika 04.) je posebno interesantna kao kritika visokog baroka na crkvu Sv. Petra. Dram atino suprotstavljanje konkavnog i konveks nog, stalnu karakteristiku Borominija, jo jae istiu dve kule, koje ine monumentalno trojstvo sa kupolom.Za razliku od ran ijih statua Davida Berninijev David (slika 16.) je zamiljen kao polovina jednog para, a itava njegova akcija je usresredjena na protivnika. Prostor izmedju statue i njegovog nevidljivog protivnika pun je snage, on pripada statui. Ova skulptura nam jasno pokazuje po emu se skulptura baroka razlikuje od skulpture prethodn a dva veka, po njihovoj aktivnoj povezanosti sa prostorom u kom se nalaze. Ako uporedimo Berninijevog davida sa Michelangelovim videemo da je Berninijev bliskiji pergamskom frizu i Laok onovoj grupi. Bernini je bio najbolji onda kada je mogao da povee arhitekturu, vajarstvo i slikarstvo. Njegovo remek -delo je kapela Cornaro u crkvi St. Maria della Vittoria, u kojoj se nalazi uvena grupa nazvana Zanos Sv. Tereze (slika 14.). Tereza od Avile opisala je kako joj je jedan andjeo prob o srce plamenom zlatnom strelom - Bol je bio tako jak da sam glasno kriknula , ali s am istovremeno osetila tako beskrajno blaenstvo da sam poelela da bol veno traje. Nije to bio fiziki bol ve duevni BAROK U FLANDRIJI I HOLANDIJI Mada mu je mu je rodno mesto bio Rim, barokni stil je ubrzo postao medjunarodan. Medju umetnicima koji su tome doprineli , mesto od izuzetnog znaaja zauzima flamanski slikar Pieter Paul Rubens. Podizanje krsta (slika 2.), prvi veliki oltar koj i je Rubens naslikao na upeatljiv nain pokazuje koliko duguje italijanskoj umetnosti. Miiavi likovi, oblikovani tako da prikau telesnu snagu podseaji na tavanicu Sikstinske kapele, a osvetljenje podsea na Caravaggiovo. Prilikom posete Madridu Rubensonova uzburkana dramatinost dotadanjih dela se menja u pozni stil lirske nenosti, rezultat je Vrt ljubavi (slika 3.). Ovde je Rubens stvorio jedan znaajan zaarani svet u kome su stvarnost i mit postali jedno. Na slici Pejsa sa zamkom Steen divan otvoren prostor se prua od lovca sa njegovim plenom u prvom planu ka maglom obavijenim breuljcima na hori zontu. Pored Rubensa samo jedan umetnik flamanskog baroka stekao je medjunarodni glas, Anonis Van Duck, pre nego to je napunio 20 godina bio je Rubensonov najcenjeniji pomonik. Njegova slava zasniva se uglavnom na portretima i to onim koje je kao dvorski slikar Charlesa I slikao u Engleskoj (slika 5.). Nasuprot Flandriji gde je slikarstvo bilo u Rubensovoj senci, Holandija je d ala toliko raznolikih majstora i stilova da nas to zapanjuje. Iako holandski umetnici nisu dobijali one obimne javne radove koje s u potpomagale crkva i drava, razvio se tako nezasit prohtev za slikama da je zemlju obuhvatila nekakva vrsta kolekcionarske groznice. Slikano je za trite. Jedan od prvih velik ih portretista bio je Frans Hals. Njegov grupni portret lanice Upravnog odbora Doma staraca u Harlemu (slika 6.), pokazuje da je Hals tako zavirio u ljudski karakter da mu je takmac samo Rembrantov pozni stil. Provodio je sate nad svojim platnima u prirodnoj veliini, sauvavi iluziju da ih je stvorio za tren oka. Ta svo jstva su izraena na slici Malle Babbe (slika 7.), medjutim njegov zreli stil koji se vidi na slici Vesela pijanica (slika 8.) jeste kombinacija Rubensove snage i irine sa u sresredjenou na dramatinom trenutku.Rembrant je najvei genije holandske umetnosti. U Osleplivanju Samsona (slika 9.) razvio je stil visokog baroka u punom cvatu. Nagli prodor bljetave svetlosti koja se prosipa po mranom atoru je bestidno teatralna i pojaava dramatinost. U ovom periodu Rembrant je bio najtraeniji slikar portreta u Amsterdamu i veoma imuan ovek. Ovo blagostanje je prestalo oko 1640. godine. Prekretnica je mogla biti njegov uveni grupni portret poznat kao Nona stara (slika 12.). To ogromno platno prikazuje etu vojnika , od kojih je svaki platio svoj deo , ali Rembrant se nije svakome oduio podjednako. U tenji da izbegne mehaniki pravilnu sliku on je tu virtuozno ostvario barokni pokret i osvetljenje, i u tom postupku neki od likova su utonuli u senku a neke su zaklonili drugi likovi. Povratak bludnog sina (slika 13.) koju je naslikao pred sam kraj ivota, moda je njegovo najreitije delo, a takodje i najspokojnije trenutak koji prua venost. Pored portreta, pejsaa i scene mrtve prirode, postoji i grupa slika nazvana anr -scena. Jedna tog tipa je slika Pismo (slika 14.) Jana Vermeera. Na ovoj slici dve ene razmenjuju poglede i to je sve. One ive u jednom bezvremenskom svetu mrtve prirode mirnom kao da je opinjen. Kada pogledamo ovu sliku imamo utisa k kao da nam je neko skinuo nekakav veo sa oiju i kao da svakodnevni svet sija sveinom dragog kamena. Hladna jasna svetlost koja dolazi sa leve strane jedini je aktivan element koji stvara uda na svim predmetima koje dotakne. Nijedan slikar posle Van Eycka nije video tako intenzivno kao Vermeer. Me dju panskim slikarima isticao se Francisko de Zurbaran spokojnom dubinom svojih religioznih slika (sliak 15.). Diego Velazquez, Zurbaranov savremenik, takodje je slikao na karavadj evski nain, ali se njegovo interesovanje usresredilo na anr-scene i mrtvu prirodu. Nijedna slika ne odaje Velasquezov zreli stil od slike Mlade plemkinje (slika 16.), koja je i grupni portret i an r-scena. Na ovoj slici on je prikazao i sebe kako slika, pored njega je mala princeza Margarita a lica njenih roditelja pojavljuju se u ogledalu na dnu. Ne znamo da li oni upravo ulaze u sobu ili su odraz platna . Ova dvosmislenost je karakteristina za Velasquezovu oparanost svetlou.Izlaganje baroka u Flandriji, Holandiji i paniji bilo je ogranieno na slikarstvo, arhitektura i vajarstvo u tim zemljama, mada ih nikako ne treba zanemariti, nemaju bitnog znaaja za istoriju umetnosti. Ali u Francuskoj j e situacija drugaija. Pod Lujem XIV Francuska je postala nejmonija nacija u Evropi. Versajsku palatu (slika 18. i 19.) poeo je d a gradi 1669. godine Le Vau koji je dao vertikalno reenje i umro ubrzo. Projekat je proirio i zavrio Jules Hardouin -Mansarat. Najvei francuski slikar ovog veka i najraniji francuski slikar koji je stekako svetsku slavu bio je Nicolas Poussin. U Rimu je proveo skoro itav svoj ivot i bio je odan antici, slika Cefalus i Aurora (slika 21.) to i dokazuje. Slika Otmica Sabinja nki (slika 22.) nas nimalo ne potresa, naime, ove vrsto modelovane figure su zamrznute u akciji, kao statue, nedostaje im sponta nost. Dok je Poussin razvio herojska svojstva

idealnog predela, veliki francuski pajsaist Claude Lorrain ostvario je idiline vidove idealnog predela. Slika Pastorala ( slika 23.) pokazuje da su njegove kompozicije prelivene magliastim svetlom atmosfern og ranog jutra, prostor se prostire ravnovremeno .ROKOKO Kao to se barok esto smatra zavrnom etapom renesanse, tako se i rokoko smatra zavrnom fazom baroka. Medjutim ako previe naglaavamo koliko rokoko u stilskom smlislu duguje baroku, mogli bismo zanemariti osnovne razlike medju njima. U emu je stvar ? Dok nam barok predoava pozorite u velikom obimu rokoko to ini u malom i intimnom. Moemo rei da je rokoko intimniji, fleksibilniji stil, nesputan klasicistikim normama ko je ostavljaju mesta mati pojedinca. Prvenstveno je procvetao u dekorativnim umetnostima. Arhitekti nisu projektovali samo objekte, nego su projektovali i unutra njost, nametaj, opremu za dvor i tapiserije. S obzirom da su se mnogo radili enterijeri vajarstvo rokokoa se p riklonilo minijaturama. Najvei sledbenik Rubensa u Francuskoj bio je slikar an Antoan Vato. Njegove slike su krile sve akademske kanone, a ni teme nisu bile ustaljene. Obeleje Vatovog slikarstva je preplitanje pozorita i stvarnog ivota. Slika Hodoae na Kiteru (slika 2.) prikazuje ljubav ali ukljuuje i element mitologije. Kratko pred smrt, Vato je naslikao svoje moda najdirljivije delo il i etiri lika iz komedije del arte (slika 3.), verovatno naslikan za krmu prijatelja koji se povukao sa pozornice. I an-Onore Fragoar je bio privren Rubensu. On je slikao teno i spontano , njegovi likovi na slici Kupaice (slika 4.) kreu se kao da plove. Jedan od prvih slikara rokokoa iz engleske je Vilijam Nogart. Na njegovoj slici Orgije (slika 7.) vidimo toliko detalja da bi nam trebale stranice i stranice da ih opiemo. Za engleske slikare portretisanje je bio jedin i izvor stalnih prihoda. Engleska je razvila stil koji se razlikovao od evropskih tradicija. Ovde je Nogart preuzeo vodeu ulogu. Zapoeo je kao pejzaista a zavrio kao omiljeni portretista. Njegovo najranije delo je Robert Endrjuz i njegova ena (slika 8.). Ovo delo poseduje lirsku privlanost koju neemo sresti u njegovim kasnijim delim a. Poslednju i najrafiniraniju etapu italijanskog iluzio-nistikog oslikavanja tavanica, moemo videti u delu Djovanija Batiste Tjapola (slika 9.). On je nadmaio ostale venecijance i proslavio se irom zemlje. Freske u Vicburgu slikao je na vruncu svoje karijere, Venanje Fridriha Barbarose (slik a 10.). NEOKLASICIZAMNeoklasicizam je novo oivljavanje klasine starine, doslednije nego to je bio raniji klasicizam. Ovo je ujedno i period vel ikih otkria, Pompeje, Rimskih grobnica, dolazi do prvog talasa istorije umetnosti i do objavljivanja kn jiga. Sve ovo je doprinelo jednom oaranou grkim redom i mirom. Sa neoklasicizmom poinju i neuporedivo manji pravci. an Lui David se na neki nain smatra osnivaem neoklasicizma. Bio je sara dnik Robespjera, jednog od vodeih linosti francuske revolucije, ak je i sam aktivno uestvovao u njoj. Prva od njegovih slika je Zakletva Horaciju (slika 1.) dok na drugoj Sokratov a smrt (slika 2.) vidimo vrste nepomine likove kao skulpture, ova slika ima otru usmerenu svetlost koja baca precizne senke. Njegova najvea slika je Maraova smrt (slika 4.), ova slika nema pozadinu, sve je usmereno na Maraa, on je ubijen i to je to. Ovu sliku je stvorilo Davidovo duboko proivljavanje ovog dogadjaja. Kada je David upoznao Napoleona postao je verni bonapartista , pa je naslikao nekoliko velikih slika koje slave cara, ali je jedan od njegovih omiljenjih uenika Antoan an Gros delimin o bacio senku na Davida postavi glavni Napoleonov slikar. Napoleon prelazi Alpe (slika 5.) i Napoleon u Aliru sa gubavcima (slika 6.). David je kasnije otiao u izgnanstvo a svoje uenike je prebacio Grosu, a Gros poto je bio razapet izmedju svojih slikarskih nagona i akademskih nael a nikada nije dostigao Davidov autoritet i zavrio je ivot samoubistvom Davidov plat zagrnuo je na kraju an Ogist Dominik Engr, kao i David i Engr je svoje znanje stekao u Italiji. Bio je pobornik svedenosti, kao i David, ali se tematski potpuno razlikovao, slikao je enski akt (slika7.). i portret (slika 8.), dok je David slikao sa mo savremenike i dogadjaje.Najuveniji vajar bio je Antonio Kanova, njegova dostignua uglavnom su vezana za Napoleona, skulptura Napoleon Mars Mirotvorac (slika 9.). Napol eonova sestra Paulina Borgeze, da ne bi zaostajala za bratom , dopustila je Kanovi da je izvaj a kao veneru (slika 10.). Statua je toliko oigledno idealizovana da je uutkala sva ogovaranja.U Engleskoj se sreemo sa Bendaminom Vestom i njegovim najpoznatijim delom smrt generala Vulfa (slika 11). Najznaajnija kao umetniko d elo a i kao uzor romantiarskog slikarstva je slika Votson i ajkula (slika 12) Dona Singltona. Slina tema je i na slici Dorda Stuba Lav napada konja (slika 13). I sreemo se sa prvim enskim slikarem, Andjelikom Kalfman i njenom slikom Umetnica kao personifikacija ( slika 14). ROMANTIZAM se ne odnosi na neki odredjeni stil, ve na jedno shvatanje koje moe da se izrazi na mnogo naina. Poto je romantizam daleko iri pojam shodno tome je i mnogo tei za definisanje. Cilj romantiara je po njihovom priznanju, bio da srue vetake tvorevine koje su preile put povratku prirodi. Ovaj pokret se prvo javio u muzici i poeziji pa tek onda u slikarstvu. Vilijam Blejk je pisao pesme i sam pravio ilustracije za njih . Iako nikada nije napustio Englesku raspolagao je pozamanim repertoarom Mikelandjelovskih i Maniristikih motiva. Pribliio sa vie nego i jedan drugi umetnik romantiarskoj obnovi prer enesansnih oblika. Sve ovo je jasno na slici Prauzrok stvari-Bog Miiava figura, radikalno skraena i stavljena u jedan svetlosni krug, izvedena je iz maniristikih izvora, dok simbolian estar potie od srednjovekovnih prikazivanja gospoda kao graditelja svemira.Romantizam nastaje u periodu stiavanja takorei sveg a.Umetnici se vie interesuju za opte ljudske vrednosti, sentimentalizam, za prirodu, za daleke zemlje. Don Konsavl i Vilijam Tarner su bil pejsaisti. Donova sl ika Katedrala u Solzberi ju gledana sa livade i Tarnerove slike Brod sa robljem i Kia, para i brzina velika zapadna eleznica nagovetavale su impresionozam. Romantizam prikazuje neto to nije opipljivo. Najvei panski romantiar bio je Fransisko Goja. Porodica Karlosa IV (slika 9.) je Gojin najvei kraljevski portret. Ova s lika izgleda kao skup duhova, uplaena deca, podbuli kralj, i s vetim ubodom zajedljivog humora, groteskno vulgarna kraljica u pozi Velaskezove princeze Margarite. lanovi kraljevske porodice kao da su bili zasenjeni odeom i nisu shvatili ta je Goja napravio od njih. Slika Trei maj 1808. odraava gorko iskustvo. ive boje, iroki potezi kiicom i dramatino nono osvetljenje daju ovoj slici dramatinu snagu religiozne umetnosti. Na slici Saturn jede svoju decu , Goja nam govori kako panija jede svoju decu. Kljuna slika je Splav Meduza, Teodora erika. Brod Meduza je potonuo i aica ljudi je preivela. Umetnik se toliko zainteresovao za ovaj dogadjaj da je razgovarao sa preivelima, pravio modele i ak prouavo leeve. Slika prikazuje momenat kada je sa splava prvi put primeen spasilaki brod. Slika Oficir carske garde na konju pokazuje nam kako eriko u Napoleonovim bitkama nije video nita drugo nego jezu okrutnog ina. Sposobnost umetnika da rtve duevne boles ti vidi kao sebi ravna bia, a ne kao proklete ili opinjene izgnanike iz drutva, jedna je od najplemenitijih plodova romantiarskog pokreta. eriko je naslikao i tavu seriju duevno obolelih osoba i slika Ludak je samo jedna od njih. Sli ka Pokolj na Hiosu, uinila je Eena Delakroa najveim medju neobaroknim slikarima romantizma. Kao i Splav Meduza i ova slika je nadahnuta istinitim dogadjajem. Sloboda vodi narod Antoan an Gro je REALIZAM Realizam je nastao krajem XIX veka u periodu kada su se formirale nacionalne drave i raspadala carstva. Presudna linost ovog pravca je Gistav Kurbe, poeo je kao neobarokni romantiar 50 -ih godina XIX veka ali pod utiskom revolucionarnih pobuna koje su se irila po Evropi doao je do uverenja da je romantiarsk o isticanje oseanja i mate samo beanje od stvarnosti tog vremena. Savremeni umetnik se mora drati svog linog neposrednog doivljavanja, mora biti realista. Govorio je da ne moe da slika andjele kada ih nikada nije video. Na Pariskoj izlobi 1855. godine Kurbeove slike nisu bile p rimljene, no on je ipak privukao panju izloivi svoje slike ispred na poljani. Tom prilikom je sastavio i manifest Realizma u kojem je objasnio njegovu sutinu. Ne samo da se crtalo realistiki nego su i teme bile realistine, Sahrana u Ornanu (slika 1.). Na slici Slikarev atelje, punog naziva Unutranjost mog ateljea, istinita alegorija u kojoj je saeto sedam godina mog umetnikog ivota (slika 2.) okvir je poznat, Kurbeova kompozicija spada u tip Velaskezovih Mladih plemkinja, i Gojine Po rodice Karla IV, ali sada je umetnik u sreditu, njegovi posetioci su njegovi gosti, a ne kraljevski pokrovitelji. Na levoj strani portreta je narod, vie tipovi nego pojedinci, lovac, svetenik, seljak A na

desnoj je grupa portreta koji predstavljaju Parisku stranu Kurbeovog ivota, kupci, kritiari, intelektualci U ovom periodu slikari izlaze u prirodu, slikaju napolju na ternu. Slike zapoinju napolju pa ih zavravaju u ateljeu (slika 3.). Slika Odmor konjskih zaprega (slika 4.) je jo je dna ralistina tema. No, sutinska slika sa realistinom temom je slika Tucai kamena (slika 5.), naime, Kurbe je video dva oveka kako na nekom putu razbijaju kamen i pozvao ih je u atelje da mu poziraju. Naslikao ih je u prirodnoj veliini. Njihova razlika u godinama je znaajna jer je jedan suvie mlad za taj posao, a drugi je opet suvie star. Lica im se ne vide a slika tera na razmiljanje.an Fransoa Mile ne insistira na izrazu lica, nego na temi i na pokretu to je jasno na slici Seja (slika 6.). Onore Domije, kao po nekoj ironiji, bio je veliki umetnik romantizma koji se nije grozio stvarnosti, ali je ostao nepoznat u svom vremenu, bio je karikaturista, ali nij e naao publiku za svoja dela Karikatura pripadnika gradskog proleterijata (slika 7.). Don Kihot napada vetrenjae (slika 8.). Ovoga moemo mirno pustiti na slobodu (slika 9.). Teme su mu veoma raznolike i u mnogima tretira svakodnevni gradski ivot. Slika Vagon tree klase (slika 10.), naslikana vrlo slobodno sigur no je izgledala sirova i nedovrena , ali njena snaga je ba u toj slobodi .IMPRESIONIZAM Impresionizam je dobio ime po slici Kloda Monea "Impresija izlazak sunca" (slika 1.). Za ovaj pravac moemo rei da su se skoro svi autori pridravali dve osnovne postavke, prikazivanja savremenog ivota i slikanja na otvorenom. Dok su realisti slikali prirodu onakvu kakvu je vide, impresionisti su radili u slubi ula, njihova tehnika je bila brza. Sve zavisi od toga kako u trenutku slikanja vidimo objekat koji slikamo, crtei nastaju brzo jer je taj momenat sa da i nikada vie. Tehniki nema vie tanih linija, sve vibrira. Slika "Doruak na travi" (slika 2.), Edvarda Manea, na kojoj je prikazan nag model kako sedi u drutvu dva gospodina obuena u salonske kapute, okirala je javnost. Jasno je da Mane ovde nije naslikao nikakav stvarni dogadjaj. Slika "Olimpija" (slika 3 .). Na slici "Frula" (slika 4.), Mane nam je prikazao platno na jedan novi nain. Ova slika nema pozadinu, nema dubinu, slika je ravna kao karta, slika vie nije prozor, nego ekran ravnih povrin a boje. Mane je imao drugaiji odnos prema temi, i njegov doprinos je vie u temama nego u delima. Naslikao je preko 30 slika "Kat edrale u Ruanu" (slika 5 i 6), i to u razliito doba dana i doba godine. Druga tema koja ga je bila okupirala je bila voda, slika "Lokvanji" (slika 7.). Slika "Stanica san Lazar" (slika 8.) pokazuje nam interesovanje za temu grada, eleznice. "Ulica Montorgej, Pariz" (slika 10.).Slika Ogista Renoara Le Mulen de la Galet (slika 13.) prikazuje nam parove koji oijukaju u la Mule n de la Galet, zasute mrljama suneve svetlosti i senki, ali Renoar nam ne daje nita vie od letiminog pogleda na njih. Naa ulog a jeste uloga etaa koji je u prolazu pogledom obuhvatio deli ivota. Mane je ipak ostao najbolji slikara impresionizma. Njegova slika Bar u Foli Berenu (slika 14.) je poduhvat bez premca. Na platnu je jedan jedini lik smeten u pravougaonik isto kao i Frula, ali je sada pozadina definisana. Ogromni svetlucavi odraz u ogledalu oitava unutranjost lokala. Odraz devojke u ogledalu je nestvarno pomeren. I u ovom periodu imamo ene slikarke. Berta Morizo, slika Prikaz majke i sestre (slika 15.), i slika itanje (slika 16.). I slikarka Meri Kasat i slike Plavi salon (slika 17.), i Kupanje (slika 18.).Slika aa apsinta (slika 19.) Edgara Degaa na prvi pogled deluje kao nepripremljena u kompozicijskom smislu, deluje kao fotografija nekog paparaz za, no nije tako. Krivudanje linija praznih stolova u prvom planu izmedju nas i nesrenog para samo pojaava njihovu zamiljenu usamljenost. Ovako smela kompozicija izdvaja Degaa od ostalih impresionista. Za razliku od ae apsinta, slika Kupanje u lege nu (slika 20.) postavljena je strogo geometrijski. Sto sa bokalima koji upada u sliku skoro de je sliku podelio na dva dela. Napetost izmedju dubina je ovde dovedena do krajne take. Slika Orkestar (slika 21.), i slika Primabalerina (slika 22.). Dejms Abot Maknil Visler i njegova najpoznatija slika je Aranman u crnom i sivom: Umetnikova majka (slika 25.). No druga slika Nokturno u crnom i zlatnom: padajua raketa (slika 26.), bi bez podnaslova bila teko razumljiva.esto se kae da je impresionizam jednako oiveo i skulpturu. Ogist Roden je prvi veliki skulptor posle Berninija. Njegova skulptura Mislilac (slika 27.) radjena za vr ata kole primenjenih umetnosti u Parizu, ostala je kao nezavisni komad. Skulptura je trebala biti nadvratnik koji posma tra panoramu oaja. Druga skulptura sa istih vrata je Poljubac (slika 28.). No poto je Roden bio vajar a ne klesar, njegova najznaajnija dela bila su namenjena izlivanju u bronzi .Jedini od slikara koji se oprobao u skulpturama bio je Edgar Dega. Kada je izloio svoj model Mala etrnaestogodinja igraica (slika 29.) javnost je bila zgranuta, to zbog manjka uobiajene dorade i beskompromisne odanosti neulepanoj istini, to i zbog komada tkanine koji je stavio na skulpturu umesto oblikovanja odee, to je za ono vreme bila revoluciona zamisao. POSTIMPRESIONIZAMImpresionizam je odvojio umetnost od potreba da prikazuje stvarnost onakvu kakva je, i on je prvi istakao umetnika. 1882. godine Maneu je Francuska, neposredmo pred smrt, dodelila orden Legije asti. Taj dogadjaj je oznaio promenu zbivanja, impresionizam su prihvatili i umetnici i iroke narodne mase i on je prestao da bude avangardni pokret. etiri godine kasnije kada su impresi onisti odrali svoju poslednju izlobu pravac je prestao da postoji i budunost je pripala postimpresionistima. Postimpresionisti su uglavnom bili umetnici koji su proli kroz fazu impresionizma ali su bili nezadovoljni ogranienjima stila pa su se uputili razliitim smerovima. Kako nisu imali zajednike ciljeve, nisu nali ni naziv koji bi ih bolje opisao. U svakom slua ju oni nisu bili antiimpresionisti i nisu ponitavali Maneove efekte. Pol Sezan je najstariji postimpresionista, poeo je sa impresionistima i sa njima je izlagao ali je poeo da ih kritikuje i rekao je da su svetlost i pokret rastopili sliku, slika vie nema oblik. Proao je kroz nekoiko faza. Slika Moderna Olimpija (slika 1.) je iz najranije faze i prikazuje prostitutku ija je golotinja izazvala skandal u umetnikom svetu. Slika Autoportret (slika 2.) naslikana je pred kraj ove faze a Sezan se okrenuo slikanju mtrvih priroda i pejsaa (slike 3. i 4.). Oblici su mu bili namerno poje-dnostavljeni i svedeni na geometrijska tela. Tvrdio je da se svi oblici u prirodi zasnivaju na kupi, lopti i valjku. Tako je i formirao svoj stil, takozvani sezaizam, i verovao je da e tako slici biti vraena izgubljena vrstina forme. I or Sera je eleo da impresionizam uini vrstim i trajnim ali je krenuo drugim putem. Uloio je mnogo truda u mali broj slika velikog formata. Jednu sliku je slikao i po godinu dana. Slika Nedeljno popodne na ostrvu Grand at (slika 5.) je njegovo najvee remek -delo i plod tog mukotrpnog metoda. Iako je tema ovog dela jedna od najeih impresionistikih tema, slika je u svakom drugom pogledu suprotna impresiji. vrste jednostavne konture nepominih figura daju slici stabilnost. Figure se pojavljuju ili fron talno ili u profilu, i tako su tesno utisnute u kompoziciju da nam sa ini da se ni jedna ne bi mogla pomeriti na milimetar. Postupak kojim je Sera stvarao svoja dela poznat je ka o poentilizam. Seraove takice ivih boja trebale su se stopiti u oku posmatraa i tek tamo dati srednje nijanse. Na slici Chahut (slika 7.) vidimo jednu novu ivost koju su Seraove slike dobile pred kraj njegove karijere.Dok su Sezan i Sera pokuavali da preobraze impresionizam u strog klasini stil, Vinsent van Gog krenuo je u suprotnom smeru. Smatrao je da impresionizam ne ostavlja umetniku dovoljno slobode da iskae svoja oseanja. Bio je prvi veliki holandski slikar posle XVII veka i njegova karijera je bila kratka kao i Sreaova. Poslednja i najambicioznija slika, iz prve faze njegovog stvaranja, Ljudi koji jedu krompir (slika 8.) pokazuje naivnu nespretnost koja proistie iz nedostatka redovnog obrazovanja. Dok je slikao ovu sliku nije jo bio otkrio znaaj boje. Godinu dana kasnije u Parizu je upoznao Degaa i Seraa i ostavivi na njega snaan utisak njegove slike su blistale od boja. Na slici itno polje s empresima (slika 10.) i nebo i zemlja pulsiraju snanim nemirom, dok su drugi umetnici pej zae videli kao arhitektonske stabilne i trajne scene, on ih je video kao scene ispunjene zanosnim kretanjem. Van Gogovo itno polje lii na olujno more, stabla se izvijaju iz zemlje poput plamena, a breuljci i talasi diu talasnim ritmom. Za Van Goga je boja presudna za izraavanje sadraja slike. U perio du slikanja Autoportreta (slika 11.) ve je upao u duevnu bolest koja mu je oteavala rad. Ne nadajui se ozdravljenju izvrio je samoubistvo.Gogen je dosta kasno poeo da slika. iveo je u Parizu, no imao je otpor prema urbanom ivotu i tehnikim dostignuima. Napustio je grad i otiao na Tahiti. Inspiraciju je naao u primitivni m zajednicama i tamo je naslikao cikluse Tahianki (slike 16. i 17.). Remek delo ovog perioda je slika Odakle dolazimo ? Ko smo ? Kuda idemo ? (slika 18.) naslika na kao saetak njegove umetnosti, nedugo pre nego to e pokuati da izvri samoubistvo.

RAKA KOLA

Raka kola, ili Raka stilska grupa je simbioza vizantijskih i romanskih elemenata. Vremenom su vizantijski elementi jaali, a romanski su se gubili. Krajem XII veka pojavljuje se dinastija Nemanjia, koja diktira kulturu, manastirskih kompleksa. STUDENICA je najvaniji objekat koji je podigao Stefan nemanja i to je njegova grobna crkva (slika 4. i 5.). Studenicom ne poinjemo sl iuajno nacionalnu arhitekturu, na njoj je prvi put natpis uz fresku na srpskom jeziku. Znamo da je oslikana 1209. godine po natpisu u kupoli. Slikarstvo su uradili grki umetnici. Pored Studenice znaajna je i crkva manastira gradi zadubine i centre obrazovanja. ele da se gradjenjim zadubina utvrde na prestolu. Svaki lan zadubine je podizao svoju grobnu crkvu. Bili su ktitori velikih IA koja pokazuje kako gardjevine sve vie dobijaju vizantijski izraz i gube romaniki (slika 11.). Od crkava koje su znaajne za ovaj stilski period tu su jo i crkva manastira MILEEVO (slika 13.), crkva manastira SOPOANI (slika 15.), GRADAC (slika 16.) i crkva u ARILJU (slika 17.). Unutranji prostor rakih crkava je jedinstven, pregledan i bogato osvetljen, podredjen zahtevima slikarske deko racije, ne postoje ikonostasi a prestone ikone su na istonoj strani. Na Studenici ralikujemo dva tipa slikarstva, slikanje na utoj osnovi i slikanje na plavoj osnovi. Materijalne mogunosti su ograniavale upotrebu vitraa i na ovaj nain, korienjem jakih boja se improvizovalo. Slikano je linijama, t.j. linearnim stilom. Nailazimo i na ktitorske kompozicije koje su nam bitne zbog izvornosti same gradjevine, jer je ktitor bio prikazan sa modelom crkve u rukama, i zbog godine koje s mo preko njih saznali. Scene koje su prikazane u Sopoanima su velike po formatu i kada govorimo o slikarstvu Sopoana govorimo o monumentalnom stilu i vedrom koloritu. U okviru rake stilske grupe govorimo o dvorskom slikarstvu i o monakom slikarstvu. Karakteristike monaog slikarstva su tam na pozadina slike i sveden kolorit, i ono je bilo namenjeno monasima, teoloki je bilo jae i kompleksnije. Sobzirom da nije bilo ikonostasa, i ikona je bilo manje, vie su s e radile freske, ikone ranog srednjeg veka su slabo ouvane. U hilandaru se uvaju najbolje ouvane ali ih nema u velikom broju. ( Al-fresko na vlanom malteru, Al-seko na suvom malteru, freske - nepokretne, naslikane na zidu, ikone - pokretne, naslikane na drvetu.) Lepota crkve je unutra, u freskama i ikonama, u njihovom koloritu. Za crkve rake kole kaemo da su introvert ne, spolja su okreene i skromne, a unutra su bogate. Pored zidnog slikarstva imamo i rukopise, Miroslavovo jevandjelje skraja XII veka i Vukanovo jevandjelje iz 1208. Godine SRPSKO-VIZANTIJSKI STIL Krajem XIII i poetkom XIV veka sinovi Cara Uroa, Milutin i Dragurin, su zaratili i pobedio je Milutin (slika 1.), i teritorije srpskih zemalja je proirio ka jugu. O n se ustoliio u potpuno drugaijem svetlu. Ostvario je vezu sa Vatikanom i sa Carigradom, bio je ravan sa vizantijskim vladarima, i vizantijski Car mu je dao erku. Sa Milutinom dolazi do procvata umetnosti. Ne samo da je podizao crkve i zadubine nego je i obnavljao stare. U Prizrenu je podi gao crkvu BOGORODICA LJEVIKA (slika 2. i 3.). Podigao je i GRAANICU (slika 5.). Crkve ovog perioda su imale osnovu upisanog krsta i mogle su biti sa jednom ili sa pet kupola. Za razliko od Rake kole gradjevine nisu vie malterisane ili oblagane kamenom, nego se radila kombinacija kamena i opeke, d ominirala je horizontalna podela i gradjevine su bile dinaminije. I na HILANDARU i u STUDENICI je Milutin izgradio crkvu. Milutinov sin Stefan Deanski je hteo da svoju zadubinu podigne po ugledu na Nemanjine. Izgradio je petobrodnu baziliku, manastir DEANI (slika 25.) koja je podravala izled studenice ali je bila monumentalnija. 1346. godine Duan postaje Car i on je jo vie proirio Srbiju. Odlika slikarstva nije vie monumentalnost nego narativnost, zidovi se segmentiraju, scene se vie ne predstavljaju jednom sc enom nego itavim nizom povezanih scena. Sadraj postaje bitniji od scene. Slikarstvo je postalo vie teoloko nego likovno i izvodjenje je zavisilo od ideje. Jedna od najlepe oslikanih crkava je Milutinova crkva u Studenici, crkva SVETE ANE, oslikana je u potpun osti od poda do krova. Scene su podeljene u horizontalne trake, emotivno i intimno. Kaemo da je Sveta Ana oslikana u ljupkom stilu. U Graanici dolazi do potpunog tipa tog novog narativnog slikarstva, imamo puno malih scena odvojenih trakama. Loza nemanjia postaje veoma bitna scena, nalazimo je i u Deanima. Deansko slikarstvo je najmonumentalniji primer zidnog sl ikarstva i po veliini jer je sama gradjevina velika, i po koliini jer imamo mnogo malih scena. Stubovi su nosili kupolu i unutranjost je bila jedinstvena (slika 26.), to je bila osnova za monumentalno slikarstvo. Kvalitet izvodjenja u svim delovima nije bio isti, naos je poveravan jako dobrim slikarima a ostatak manje dobrim . U Deanima tu razliku primeujemo. Jo jedna karakteristika narativnog slikarstva je tekst koji oznaava segment scene. Loza Nemanjia u manastiru Deani (slika 30.). U ovom periodu nailazimo i na rukopise. Humaniko jevandjelje, srpsko jevandjelje iz svete katarine Ikonostas se uslonjava i samim tim imamo vei broj ikona nego u Rakoj koli. MORAVSKA KOLA Moravska kola, ili Moravski stil, je ime dobila po geografskom poloaju. Vizantija je poela da gubi svoju mo, turci su ja ali i to je u velikoj meri uticalo na dalji tok umetnosti. U ovom periodu beleimo migracije i svetenstva i umetnika, sa juga balkana u srpsku dravu. Najznaajniji centar ove umetnosti bio je Kruevac. Kosovski boj nije zaustavio umetnost. Srbija postaje kulturni centar podruja. Ovaj stil je bio integracioni, pojavio se istovremeno i u arhitekturi, i u slikarstvu i u svim drugim oblicima. Gradjevine ovog perioda su imale osnovu takozvanog trikonhosa (slika 5.), to su bile jednobrodne gradjevine koje su se zavra vale sa tri konhe. Ovaj oblik je bio karakteristian za svetu goru i odatle je preuzet. Bile su manjih dimenzija i nisu bile monumentalne. I dalje se gradi kombin acijom kamena i opeke ali se fasade ukraavaju kordonskim vencima i rozetama. Nije vie sva panja usmerena samo na unutranjost, bitan je i spoljanji izgled crkve. Pojavljivanje razvijanja dekorativne fasade je lokalnog karaktera. Crkve ovod perioda su LAZARICA trikonhos sa tri kupole (slika 1.). Neto kompleksnija gradjevin a je RAVANICA (slika 2.), ima pet kupola. LJUBOSTINJA (slika 4.) je poznata po svojim rozetama i prozorima. Nailazimo na kermoplastine ukrase. KALENI (slika 6.) je najdekorativniji tip moravske stilske grupe. Ukraen je rozetama, tordiranim subovima, horizontalnim podelama k amena i opeke, i ahovskim poljima, primeujemo dinaminu strukturu gornje zone. Karakteristika svih crkava moravskog perioda je stremljenje ka visini. Kermoplastian ukras (Slika 7.), je u stvari neki vid skulpture u vidu reljefa. Ovi ukrasi mogu biti vegitabilni, geometrijski i ivotinjski i pojavljuju se i na prozorima (slika 8.). Prozori sa dekoracijom sa manastira Kaleni (slika 9. i 10).

Manastir RESAVA ili MANASIJA (slika 14.) je podignut za vreme Despota Stefana i to je gradjevina trikon hosa sa pet kupola. Bila je veliki kulturni i prepisivaki centar. Ono to Resavu izdvaja od ostalih je to to nema dekoracije kao i ostale, izvor joj je bio studenica, gradjena je od mermera, nema ralanjenosti i ima slepe arkadice. Despot Stefan je hteo sebe da prikae kao Nemanjia, iako u imenu nije imao nikakvu vezu sa njima. On se povezao gradnjom. Na ktitorskom porteretu Stefana (slika 15.) prikazan je u raskonoj odei bordo boje, koja je bila voja vizantijskih careva, ima zlatni vez, model cr kve u ruci i andjeli mu se sputaju sa neba. Slikarstvo u moravskom periodu je dekorativno, stil je slobodniji, i proporcije i detalji su fini. Ovo slikarstvo je ot ilo najdalje u prikazu svetitelja. Jo jedna karakteristika slikarstva ovog perioda su medaljoni (slika 20.). Kompozicija Svete trojice (slika 22.). Na slikama se poinje oseati dinamika, pokret (slika 25.) . Zidovi su u gornjoj zoni oslikavani predstavama praznika, u sredini su medaljoni a u donjoj zoni su svetitelji. Na minijaturama majstora Radovana prikazane su predstave jevandjelista i kvalitetne su kao i freske. U ovom periodu se i dalje razvije crkveni vez, najpoznatiji su vezovi monahinje Jefimije.

BAROK 18.vek Istorijske prilike srba Velika Seoba Srba 1690.god., dolaze u Vojvodinu, Habsburku monarhiju i nalaze se okrueni srednjovekovnom kulturom, koja je bila drugaija od njihove. Prilagoavanje novoj kulturi je trajalo dugo, prihvatanju novih shvatanja najdue se opiralo slikarstvo. -U to vreme nisu imali dravu ni vladara i stoga crkva tu ulogu preuzima na sebe, katolika crkva je vodila organizaciju, dok je Arsenije 3. arnojevi preuzeo organizaciju duhovnog ivota za Srpski narod. -Karlovaka mitropolija je bila vodea duhovna snaga tokom itavog jednog veka, epohi Baroka. -Barokna epoha zapoinje seobom 1690. i zavrava se sazivanjem Temivarskog sabora 1790 . -U okviru baroka uoavamo dve perioda , prvom dominira ruski a u drugom Austrijski. -Crkveno slikarstvo je predstavljalo dominantnu formu likovnog stvaralatva , a jedini profani anr bio je portret, koji poruuju plemike porodice i visoka crkvena jerarhija. -MANASTIR BOANI ( pr. U galeriji Matice Srpske ) -Hristofor Defarovi oslikao manastir u modernom shvatanju baroka , tj teio je da uskladi tradicijonalno sa zapadnim shvatanjima. Defarovi je u veo drugaiji lik svetitelja bucmasti, mladi svetitelji, izgledajuivotnije od srednjevekovnih likova svetitelja. U Hristovim predstavama je uveo modenu odeu kako bi svetitelj e pribliio vernicima. Defarovi je prvi put prikazao scene iz stvaranja sveta , veza sa umetnou zapada. Dafarovi je bio s juga iz Makedonije i doneo je sa sobom Italo Kritski duh vizantijske umetnosti. Jov Vasiljevi i Vasilije Romanovi, su u njihovim radionicama formirala prvu generacija srpskih baroknih slikara. Poduavali su kako se slika na barokni nain , a da ne izgubi tradicijonalnu vrednost. Jov Vasiljevi je osnovao radionicu u Sremskim Karlovcima u kojoj su boravili Vasilije Ostoji, Joakim Markovi, Nikola Nekovi, Ambrosije Jankovi. Srpski velikodostojnici su iveli po centralnoevropskom modelu i bili su svesni da nije mogue da zapad ne utie na srpsko slikarstvo pa su poduprli ovo obuavanje. Crkveno barokno slikarstvo je bilo nerazdvojni deo baroknog propovednitva , i obrnuto. GRAFIKA je u baroku imala presudnu ulogu u irenju ideja, bila je najjeftiniji oblika irenja propagande, ilustrovane biblije. Crkva je bilapokrovitelj i uvatelj verskog i nacijonalnog identiteta. Najznaajniji list Hristofora Defarovia, prikazao je sve svetitelje vladare, grbove, veliinu sile Srbije u to vreme. Drvorez - kraj 17. , poetak 18. veka Bakrorez- izraajnija tehnika SLIKARSVO je prevashodno bilo vezano za crkvene narudbine. ZOGRAFSKO SLIKARSTVO tradicijonalni, neuki slikari , monasi, stil formirali na osnovu podravanja crkvenog slikarstva .Srpski slikari se nisu kolovali ve su nastavili da razvijaju srednjevekovni vid slikarstva. Akcenat na odnos vernika i ikone. Slikari zografi se nisu vodili kao slikari niti su se potpisivali na svoja dela. IKONOSTAS- niska pregrada s carskim dverima, bono od njih prikaz blagovesti, prikaz svetitelja kojem je crkva posveena . Ikonostas u b aroku doivljava transformaciju die se u visinu, i sav program sa fresaka prelazi na ikonostas. U srednjem delu ikonostasa se nalazi raspee Hrista. Ikonostas deli naos i pronaos. PRESTONE IKONE - stoje desno od carskih dveri ikona Hrista - ikona bogorodice TRIPTIH pokretni oltar Arsenija IV akabente, omoguvao mu je da vri obrede van crkve ITIJSKE IKONE - u sredini prikazuje svetitelja , a okolo prikaze iz njegovog ivota PORTRET - Je bio privilegija najviih drutvenih slojeva , pre svega svetenstva , predstavnika plemstvai vojnika. Portret je paradni poto se ne insistira na istinitosti lika, ve na simbolima statusa u drutvu. Prvi autoportret Stefana Teneckog , umetnik slika samog sebe, i prikazuje simbolima pera i etkice u ruci da je i pismen i da je slikar. Odeo se u najgizdavije odelo, prikazujui time svoj status. Barok je uneo -treu dimenziju u sliku -perspektivu u pozadini - anelii , oblaii, sve je raspevano - unos dramatike u sliku aktera

10

Barok tei da spoji sve umetnosti, slikarstvo, skulpturu, grafiku,... Sutina umetnosti 18. veka je tranzicija od tradicional nog , umetniki kanon i iskorak na kraju veka gde slikar postaje umetnik, i ima slobodu da slika po svom izboru. Najvei srpski slikari 18. veka su Stefan Tenecki, Teodor Kraun, Dimitrije Baevi

REALIZAM Pojava Realizma oznaava se Berlinskim kongresom 1878, Srbija postaje nezavisna kneevina, pa kraljevina. On se moe shvatiti kao vreme naputanja ideja Romantizma. Srpski realizam je nastao pod uticajem Nemakog realizma. U Srbiji Realizam nikada nije u potpunosti zaiveo , s obzirom da se zasnivao na prikazima iz svakodnevog ivota obinih ljud i, dok je kod nas religiozno slikarstvo i portreti imunih ljudi bilo ono od ega su mogli da ive. Po Realizmu zadatak umetnosti da odraava ivot, predmete i svakidanjicu onako kako se oni vide i pojavljuju. Karakteristina obeleja su u optem utisku mirnoe i razboritosti koju slikar gradi tako to se umesto dinamikih kompozicijonih konstrukcija opredeljuje za simetrina i uravnoteena reenja, izbegava dramatino naglaavanje kontrastima. Koristi se smeim mrkim tonovima glatke fakture, funkciju boje prenosi na cr te. SLIKARSTVO presudni inioci su nepostoanje redovnih slikarskih izlobi, slabo razvijena likovna kritika, jo slabija teorija, nedostatak sopstvenih kola i akademija za likovno obrazovanje. Srpsko realistiko slikarstvo deli se u dve stilsske celine skole Minhenskog i Bekog ili akademskog realizma. Realizam ostaje lien- kritikog pristupa stvarnosti. Po svom sadraju ima tano odreeno nacijonalno obeleje. Prve grupe slikara imaju izrazitu sk lonost ka tamnom zagasito smeu boju, slobodi crtea i ne tako vrstom tematikom vezivanom za literaturu. Druga grupa slikara neguje svetliji kolorit, precizan i strog crte, teme literarne. Akademskom realizmu nedostaje kritiki odnops prema stvarnosti , to i karakterie Srpsko Realistino slikarstvo. Reali zam u Srpskom slikarstvu je nastao na jedinstvu suprotnosti izmeu sadraja koji ima Srpsko obeleje, i forme koja je proizvod zapodno evropskog likovnog iskustva. Slikari ORE KRSTI najdosledniji predstavnik realistinog slikarstava, Minhenski ak. Radio ikonostase za crkvu u Niu i urugu. URO PREDI Beki ak, slikao je precizno i uglaeno, bio je majstor svog zanata, njegova preciznost i valjanost imaju kontinuitete, ne vide se razlike izmeu slika koje su nastale u razmaku od dvadeset godina, ispunjenost detaljima je krakteristina za njega eleo je da prenese poruku. PAVLE - PAJA JOVANOVI Beki ak njegove slike nisu tako uglaene i precizne, ali imaju ivost pokreta i materijali su doarani i neverovatno su lepravi. Dela Ranjeni crnogorac izvedena asocijacija na temu skidanje Isusa sa krsta, Borba petlova, ena u zelenom, ....

SKULPTURA sve do pojave Ogista Rodena bila je pod snanim utica jem antike. Pojavila se u drugoj polovini 19. veka zbog vekovnog odbijanja crkve prema skulpturi. Ali snani politiki, drutveni i kulturni razvoj je uticao. Prvi kolovani vajari su: PETAR UBAVKI kolovao se u Minhenu i Rimu, oslanjao se na samog sebe, i njegove skulpture imaju pijonirski duh i ORE JOVANOVI studirao u Beu, Minhenu i Parizu. Radio je dela manjih formata, bio je sledbenik klasinog vajarstva. GRAFIKA nastavila svoj razvoj, bakrorez namenjen ukraavanju knjiga LITOGRAFIJA - naprednija tehnika grafike od bakroreza i prva obnova grafike. ANASTAS JOVANOVI obino svoja dela fotografisao pa onda izvodio u litografijizato to fotografija jo uvek nije bila priznata kao umetnost, pr vi srpski fotograf. Njegovo najznaajnije delo je izdavanje srpskih spomenika znamenitih srrba starije i novije istorije ROMANTIZAM Razvijao se od 1848 1878. Suprotstavljao se Klasicizmu , boja, svetlo- tamno. Razvoj romantiarskih oblika posebno je vidljiv u slikarstvu, moemo grupisati u tri osnovna razdoblja RANI ROMANTIZAM, ROMANTIZAM I PERIOD AKADEMSKE ZRELOSTI. Romantizam kao stil sa istorijskom tematikom i dramskim bojama i svetlostima menja postojee umetnike principe. Srpska umetnost je imala romantizam zahvaljijui uri Jakiu. Sadraj i morfologija romantiarske knjievnosti - to su epski i dramski , a u arhitekturi romaniki, gotiki i vizantijski oblici, a u slikarstvu boje i osvetljenje. Pre svega se ostvaruje kroz istorijske kompozicije i nacijonalnu tematiku. SLIKARSTVO je dobilo specifinosti Romantizma kada su tematika i koloristika snaga bili sjedinjeni i istovremeno korieni. Presudnu karakteristiku predstavlja topla hromatika, pastozni namazi boje, njena jaina i sveina i problem osvetljenja koje odreuje planove i figure u prostoru. Crkveno slikarstvo se razvijalo u duhu Beke poznonazarenske umetnosti. Nain slikanja ostao je dosledan glatkoj, doraenoj, lazurnoj fakturi. Forsiranje nacionalnog i lajikog ispred religiozno i svetiteljskog zapoeo je ura Jaki. Vodei umetnici epohe su PAVLE SIMI prvenac u romantiarskim temama Majska skuptina koja je po jeziku slikanja klasicistina, a po temi romantiarska, ...., NOVAK RADONJI, STEVA TODOROVI podjednko slikao portrete i religiozne kompozicije, istorijske kompozicije. MINA VUKOMANOVI jedina slikarka romantizma. URA JAKI jedan od pvih slikara romantizma, kolovao se u Beu i Minhenu i kopirao majstore po muzejima oponaa manire Rembranat i Van Dajka.Ima oseanje za boju, za dramatiku zasnovanu na suprotnostima tamno svetlog. Portrete je radio kao studije.

11

Epoha Romantizma u Srpskoj umetnosti znai isto to i epoha ure Jakia. Slike Devojka sa lautom, Devojka u plavom, Ubistvo Karaora, .... , Pod Sentomaa, Majska skuptina - po jeziku slikanja je klasicistika , a po temi romantiarska, Ustanak Crnogoraca kompozicija koja se uvija na gore , crveno nebo u pozadini, dramatika scene karakteristika Romantizma PORTRETI mnogo meki, jo vie se insistira na psiholokom delu linosti portretisanog. GRAFIKA izraajna sredstva grafiara bile su linije i odnosi tamno svetlih senenja, crtako bogatstvo proirilo interesovanjem za pejza, za figuralnu kopoziciju. Boja prevladava disciplinu crtanja.

12