1

SPOLJNA PRIPRATA BOGORODIINE CRKVE U STUDENICI - RADOSLAVLJEVA PRIPRATA

Arhitekturom spoljne priprate Bogorodiine crkve u Studenici bavilo se vie istraivaa, a najvei doprinos u razumevanju njene strukture dao je V.Kora koji je, izmeu ostalog, zakljuio da je to delo italijanskih majstora Komaina iz Lombardije. Takoe, po njegovom miljenju, ova skupina majstora uradila je i arhitekturu Mileeve i zvonik u ii. Naruilac spoljne priprate u Studenici je eleo da sauva puni izgled Z fasade Nemanjine graevine, te je zbog toga morao da napravi mnogo viu i iru graevinu nego to je Nemanjina crkva. Najvei problem te velike i prostrane dvorane bio je u njenoj supstrukciji (gornjem delu), nainu na koji e biti ona pokrivena. Reenje koje je ovde primenjeno pokazuje s jedne strane ozbiljnu doslednost i sa druge zaista veliku umenost majstora. Ova priprata je sainjena iz dva traveja: jednog ueg na I strani i ireg na Z strani. Ovde su sauvana i dva rebrasta (sa pravougaonim rebrima) svoda. Ovi svodovi poivaju na udvojenim lucima (prelomljeni gotika) koji su na konzolama. Dva mona pilastra, koja dele ovu pripratu na dva traveja i luk koji ih povezuje, takoe su vai elementi ove kostrukcije. Ova graevia je sazidana od sige, lakog poroznog materijala, ali i to oigledno nije bilo dovoljno za graditelje da e im smelo svodno reenje opstati. Graevina je omalterisana i potom i obojena crvenom bojom na svetogorski nain. Da bi smelo presvoavanje bilo uspeno majstori su se opredelili za jo jedno pomono sredstvo. Na J i S strani sagradili su niske, masivne polukrune paraklise, kao kakve apside na J i S zidu. Ovi paraklisi po svojoj konstrukciji trebali su biti u ulozi kontrafora. Nisu dozvoljavali da se S i J zid pomere. Ovim reenjem jo je neto postignuto ponovljen je onaj sklop i odnos prostora i kulta iz ie, gde su uz pripratu postavljena dva paraklisa. Pojava rebrastog svoda neobino je zanimljiva i svakako potvruje razmiljanja prof. Koraa da je ovaj elemenat pristigao sa zapada i to svojim sasvim odreenim putem preko Kotora gde se ovaj elemenat sree u katedrali sv.Trifuna i sv.Mariji Koleati. Uporeujui i Studenicu i Mileevu gde su inae posebno reeni problemi bonih i istonog potiska i iku kapelu u kuli moemo utvrditi da je velika priprata u Studenici zaista grandiozno delo nekih veoma obrazovanih i dobrih majstora. Spoljna priprata u Studenici morala je biti graena u nekoliko graditeljskih sezona. O tome nam svedoe i veliina i reenje koiji su ovde primenjeni. Zbog toga i arhitektura, pri odreivanju vremena nastanka fresaka ima vanu ulogu, jer nam ona pouzdano otkriva ktitora. Na J paraklisu (u junoj konhi), nalaze se istorijske linosti oko kojih traju rasprave od 30-tih godina XX veka. Ovaj paraklis pokazuje svoju funkciju time to je u donjoj zoni I dela konhe predstavljeno Poklonjenje Hristu rtvi , a u ? Bogorodica sa Hristom u medaljonu na grudima. Na J delu do oltarske pregrade ispod prozora je predstava jednog monaha u kleeem stavu, sa podignutim rukama prema stojeoj figuri patrona ovog paraklisa sv.Simeona Nemanje. Nemanja je naslikan kao monah: desnom rukom blagosilja, u levoj mu je svitak (danas sa izbrisanim tekstom). Na glavi (oko glave) vidi mu se vrlo dobro sevastokratorski venac, i to jo sa niskama bisera prependulijama. Njemu prilazi njegov sin poivi Stefan Prvovenani tk. kao monah, isto sa sevastokratorskim vencem sa prependulijama. On drei za ruku privodi svoga, danas nepoznatog, sina koji ima tamno-crvenu tuniku sa cvetovima i ornamentima, i plat sa dvoglavim orlovima u medaljonima. Ovaj vladar ima isto sevastokratorski venac sa prependulijama, iako se on na prvi pogled ne vidi. Konano, iza ovog vladara, naslikana je i jedna enska figura,danas delom unitene glave i ona je odevena u plavu dugaku donju haljinu sa pojasom, a prekjo te haljine je plat sa dvoglavim orlovima u medaljonima. Uz monaha nije se sauvao natpis. Uz sv.Simeona Nemanju stoji, na naem savremenom jeziku, natpis: Sv.Simeon Nemanja i ktitor mesta ovog svetog . Ovaj natpis stajao je sasvim pouzdano uz Nemanju u naosu Bogorodiine crkve 1208/09., kao to i danas stoji iz 1568. Uz Stefana Nemanju stoji: Stefan Prvovenani kralj svesrpske zemlje i sin sv.Simeona Nemanje (zet vizantijskog cara Alexija III je bio u Mileevi). Kod treeg lica stoji ouvano: zemlje i sin prvovenanog kralja Stefana, a unuk sv.Simeona Nemanje. Uz dotinu srpsku

2 kraljicu nema natpisa. Na S zidu, izmeu zapadnog zavretka konhe i prolaza ka glavnom delu priprate, naslikana su prva dva srpska arhiepiskopa, jedan jeromonah. Do prolaza ka glavnom delu naslikan je prvi srpski arhiepiskop, Sava. U sredini Arsenije; i kao trei naslikan je jeromonah Sava, brat Radoslava, Vladislava i Uroa, a sin Stefana Prvovenanog (budui arhiepiskop Sava II). Uz Savu pie: '' Sava preosveeni '', onda dolazi oteenje gde je pisalo ili '' prvi arhiepiskop sve srpske'' ili '' arhiepiskop sve srpske'' i ouvano ''zemlje'' . Ova rekonstrukcija izvodi se na osnovu Arsenijevog natpisa '' Arsenije preosveeni i drugi arhiepiskop sve srpske zemlje''. Konano, uz treu linost pie: '' Sava, jeromonarh Prvovenanog kralja Stefana sin, unuk sv.Simeona Nemanje. Srpski arhiepiskopi su u svojim odedama, a jeromonarh u monakoj. Moramo jo primetiti da se izmeu enske figure Srpske kraljice i S zida nalazi prostor u kome nema vie ni traga freskama. Izmeu kraljice i tog praznog polja nalazi se jedno poprsje, izgleda sv.monaha . Nije jo izloena ni jedna pretpostavka ta se moglo nai u tom polju. ivopis u J paraklisu spoljne priprate u Studenici morao je nastati do januara 1236. i to je jedini mogui zakljuak iz svih rasprava oko datuma nastanka fresaka. Tada je sv.Sava umro u Trnovu, poto ni ovde niim nije obeleen da je umro, a najmanje svetiteljstvom! Osnovni problem datovanja sadri se u nama dve nepoznanice: kada je zaista Radoslav napustio presto i kada je zaista Sava ustupio arhiepiskopski presto Arseniju. Radoslav, pouzdano, nije vie kralj u februaru 1234. (povelja Dubrovanima, a mogue je da ga je iz Srbije oterao Vladislav jo u jesen 1233. Sava je napustio arhiepiskopski presto ili pre nego to je Vladislav oterao Radoslava, ili posle. Verovatnije je da je to bilo posle 1234. U to bi se uklapalo kazivanje Domentijana, a opet, ne bi arhiepiskopa Danila II. ivopis je, po svemu sudei, uraen (poto se s jeseni ne slika) 1234. ili 1235. i do toga zakljuka, samo drugim putem stigli su i ostali istraivai. Oni su, za razliku od I.orevia, ne videvi krunu na glavi vladara, rekli da to mora biti bivi kralj. Problem je u tome to istraivai nisu zapazili da se kod Srba jednom osvojena kruna ne gubi. I dalje postoji pravo na nju, iako neko nije zvanian vladar. O tome govore reito 2 primera: kralj Dragutin u njegovoj kapeli u .Stupovima i zajedniki portret Milutina i Dragutina u Arilju; i, drugi sluaj, kraljevska predstava S.Deanskog u Deanima. Zidne slike, naroito spoljne priprate, mogle bi biti neto ire datovane, ako se u razmatranje uzme i nekoliko injenica iz tehnologije graenja i oslikavanja. Ako su freske nastale 1234/35., mora se uzeti u obzir vreme graenja monumentalnog zdanja, kao god i vreme slaganja veoma komplikovanog zdanja. Uzimajui u obzir druge primere nema nikakve sumnje da je priprata poela da se zida odmah posle 1230. Ovo navodi na zakljuak da je spoljnu pripratu Bogorodiine crkve u Studenici podigao kralj Radoslav, a da je njeno ivopisanje zavreno u trenutku kada ovaj zbaeni kralj nije vie u Srbiji. To nije, naravno, znailo da oni koji su ostali, studeniki iguman Spiridon i arhiepiskopi Sava i Arsenije, nisu zavrili delo. CIKLUS SV.SIMEONA NEMANJE Najznaajniji deo programa ovog omanjeg paraklisa, jeste ciklus posveen prvom srpskom svetitelju, osnivau dinastije i Nemanjike drave, prvom monahu sa znaenjem svetiteljstva. Ciklus sv.Simeona Nemanje u Studenici veoma je vaan za razumevanje : 1. preenog puta Srpske drave od kraja XII veka do sredine 4. decenije XIII veka, 2. to je prvi srpski svetiteljski ciklus i kao takav zasluuje posebnu panju. Ovaj ciklus, i njegovu pojavu mogue je razumeti u kontekstu vremena i dogaaja nastanka, ali nemogue mu je razumeti sutinu bez uvida u sva dogaanja u ideolokoj ravni s kraja XII veka. Jedan od najnavoenijih izvora za shvatanje ideolokog ustrojstva poetka Nemanjike drave jeste Hilandarska povelja sa potpisom Simeona Nemanje, koju je 1198.godine sastavio njegov sin Sava. Na samom poetku povelje, Sava i Simeon pokazuju sopstveno i vladajue opte shvatanje o univerzalnoj hijerarhiji drava i naroda, onoj hijerarhiji koja se esto naziva i vizantijskom. Zna se tano da po Boijem pravu Romeji su carevi, Ugari kraljevi, a ostali pod njima, ali razdeljeni po obiaju i po zakonu (po obiaju ima jednako pravnu snagu kao i definitivno napisana akta u srednjem veku; iz obiajnih prava i piu se pravna akta). Od 1198.godine do 1234/35. u Srpskoj dravi, u ideolokom smislu, dogodilo se veoma mnogo:13.02.1199. u Hilandaru umire monah Simeon Nemanja. Odmah nakon njegove smrti, njegov sin Sava poinje da pie, kako oevo

3 itije, tako i slubu posveenu ocu (izraz kanonizacija ne odgovara onome to je vizantijska i srpska crkva imala u vidu treba ga izbegavati; postoji samo postepeno uvrtenje linosti u red svetitelja. Sledee godine, posle smrti, pie se malo itije ili pesma, a onda se postepeno, godinama, dobijaju vea itija i vee slube kada linost dobija pravo itije i pravu slubu, tek tada je uvrtena u red svetitelja. Blagohanije = Mirotoenje je jedan od najveih, najvanijih elemenata svetitelja. Sv.Simeon Nemanja je Mirotoac, kao i njegov uzor sv.Simeon Stolpnik). Kratko itije sv.Simeona Nemanje, na poetku Hilandarskog tipika; a due se nalazi u Studenikom tipiku. Smatra se da je prvih 7 glava napisano u Hilandaru tako je mirotoenje otpoelo jo tamo, a nastavljeno je u Studenici. - 1206. godine, po svemu sudei, Sava je doneo oeve moti i, zajedno sa braom, poloio ih u Studenicu. Izmirenje sukobljene brae samo je potvreno dolaskom sv.Save i donoenjem motiju. Tu se privodi kraju pisanje itija i slube, - 1208/09.godine oslikan je Nemanjin mauzolej i, definitivno, utvren kult srpskog svetitelja. Otprilike u isto vreme zapoinju i radovi na crkvi Hrista Spasa u ii. - 1217. godine, papa Honorije III alje, preko svog brata, Stefanu, Velikom upanu, kraljevsku krunu. - 1219.god., Sava uspeva da u Nikeji izbori ne zavisnu crkvenu organizaciju, podlonu carigradskom patrijarhu, - 1220. godine zavrava se ia, sada kao sedite Srpskih arhiepiskopa. Ktitori ove crkve bili su S.Prvovenani i njegov sin Radoslav, - 1221. odran je Sabor na kome su postavljeni Srpski episkopi; krunisan ponovo Stefan Prvovenani; ustanovljena je Srpska crkva i zakonskim aktima. Namah posle toga, drugi Stefanov sin Vladislav, princ, verovatno oblasni gospodar, zajedno sa stricem Savom, podie i oslikava svoju zadubinu crkvu Vaznesenja u Mileevi. - 1228. umire S.Prvovenani, nasleuje ga sin Radoslav 1229/30. Sava boravi u Palestini; po povratku, zajedno sa Radoslavom, podie veliku, prostranu Radoslavljevu pripratu. Svi ovi dogaaji od kraja XII veka vani su zato to svaki od njih ima neko svoje posebno iskustvo bez koga se nije moglo ii napred. Takoe, postepenost u nadgradnji prvog shvatanja ideolokog ustrojstva, pokazuje svu moguu temeljnost da bi se postigao eljeni cilj nova, savremena, dobro ureena drava. Kao god to je to bilo u prethodna vremena u Vizantiji ili u Rusiji, tako ureena drava mora imati i svog sopstvenog patrona svetitelja. Pored pisane rei, istiu veliki crkveni oci, jednako je vana i slika, i zato je drugde, pa i ovde, ciklus posveen prvom srpskom svetitelju. Ciklus je, nema sumnje, uredio sam Sava. Izbor scena je njegov, sa vanom ogradom bilo da je ciklus izveden u Savinom prisustvu ili bez njega. Takoe, nema sumnje da su osnovi ovog ciklusa sluba i itije sv.Simeona Nemanje, kao to je to bilo svugde. Ciklus ima 4 scene: Odlazak (ispraaj) sv.Simeona na Svetu Goru, Dolazak na Svetu Goru, Smrt sv.Simeona (uniteno) i Doek motiju sv.Simeona Nemanje u Studenici. Od prve scene sauvalo se relativno malo, ali dovoljno da bi se konstatovao sadraj: ispred jedne zgrade sa dvoslivnim krovom i otvorenih vrata stoje dve linosti prva / starija, kratke brade, brkova i sa istaknutim zaliscima; druga (iza prve) / bujne kose, due brade, gustih brkova, mlaa od prve (poto je sme, a prvi je prosed). Odea prvog sastoji se iz dva haljetka: gornja haljina bez rukava, crvena i sa prosekom na sredini spreda. Da je re o linosti visokog roda ukazuju na beloj, donjoj haljini, posebni zlatni naivci na miicama i laktovima i narukvice. Druga linost ima belu gornju haljinu. Ispred njih je jedna monaka figura (fragment donji deo). Ovim ciklusom najvie se bavio prof. V.uri koji je i ovu scenu identifikovao kao scenu Odlaska, s razlogom. Na to su ga navele dve stvari: odea predstavljenih linosti, njihov izgled i fragment natpisa koji bi se otprilike mogao identifikovati: Sveti Simeon Nemanja, koji je primio aneoski obraz (koji se zamonaio). I poslednja scena potvruje ovakvu identifikaciju. Drugu scenu predstavlja fragment figure u monakoj odei, koja je postavljena na nekog konja, a u pozadini je pejza, tk. sa razlogom:

4 ovde se vidi Dolazak sv.Simeona na Svetu Goru ; ali, poto nije ouvan desni deo scene, ne znamo da li je to tano i slika Nemanjinog dolaska u Vatoped. Na S zidu je ogromna kompozicija Doek Nemanjinih motiju u Studenici. U levom delu ostao nam je odar sa motima, telom, iza odra su monasi pratnja, a odar nose dva sina Stefan i Vukan, pokazujui rukom napred ka ikoni Bogorodice Molebnice, koja zbog posebnog potovanja ima i poden zavesu. Bogorodica ima u ruci svitak sa neitkim tekstom, ali zna se da je tu napisan tekst molitve:Primi Gospode molenije matere svoje - koja je bila vrlo rasprostranjena na tim svicima. Vukan je na slici sasvim sed, due kose, brade i brkova. Stefan je opet, smee kose, brade i brkova, ali sa mnogo raskonijom odeom i na boljem mestu na slici nego na poetku ciklusa dok je Vukan uglavnom naslikan kao na poetku. Jednostavno, Stefan je ovde prikazan kao vladar, sa crvenom tinikom, na kome su zlatni listovi, preko koje je purpurni plat, optoen biserima, a koji se spaja kopom od bisera. Plat je ukraen floralnim ornamentom, koji je stavljen u dijagonalno ipartana polja. Slikarski, deluje teko. Nema sumnje, to su Vukan i Stefan! Iza ikone Bogorodice Moliteljke, nalazi se vea grupa akona, jedan episkop, jedan crkveni velikodostojnik i vie monaha. U pozadini predstava manastira Studenice, sa utvrenjem, kulom na Z strani i karakteristinom crvenom kupolom. Literarna osnova sluba i itije sv.Save. likovna podloga je preuzeta, kao i inae u pravoslavnom svetu, iz drugih slinih ciklusa i pojedinanih kompozicija. Prva scena, ne toliko sadrajem, koliko likovno, odgovara scenama razliitih doeka, kao to je to i sam doek sv.Simeona. dolazak na Svetu Goru, uporeen u pisanoj rei, a i ovde jeste predstava praznika Cveti dolaska Hristovog u Jerusalim. Sam doek motiju slikan je po drugim prenosima motiju do tog doba. Verujemo, na zidu J paraklisa ie nalazila se predstava doeka motiju sv.Stefana Prvomuenika u Carigradu. Kada slika, odnosno bira, Sava predstavu patrona paraklisa, on ga vidi irazume kao novog Joasafa. Kada slika, tj. bira scenu Doek motiju, onda ga vidi kao patrona porodice i drave. Nimalo sluajno, i sa dobrom podlogom u izgraivanju one osnove koja treba da poslui i ostalima za uzor. Vie je crkava, Nemanjikih mauzoleja koje se oslanjaju na Bogorodiinu crkvu u Studenici. Njihovi ktitori izriito su traili da im zadubine lie na njihovog slavnog pretka. Ovim ciklusom, Bogorodiina crkva postala je zaokruena celina i model. J paraklisi crkve sv.Trojice u Sopoanima i crkve Blagovetenja u Gradcu, sa ciklusom sv.Simeona Nemanje, svedoe o pravom, temeljnom kontinuitetu ideologije i umetnosti kod Srba u srednjem veku.