PREDAVANJE 29.10.2011.

GODINE
GLAVA ETVRTA

TUBA

Pojam - Tuba je parnina radnja kojom se pokree inicira parnini postupak tako da bez tube nema parninog postupka obzirom na vaenje naela dispozicije u parninom postupku. Kako je pravo na tubu javnopravno ovlaenje graanina prema dravi, tuba je u prvom redu upravljena prema sudu kao dravnom organu jer tuilac tubom trai od suda da mu prui pravnu zatitu za ugroeno ili povreeno subjektivno graansko pravo ili pravno ovlaenje. Tuba ima tri vane funkcije: Prva, tubom tuilac odreuje sud koji e da odluuje o tubenom zahtevu, to ne znai da je zakonom predviena nadlenost ba onog suda koji je tuilac u tubi oznaio; sud oznaen u tubi se moe oglasiti nenadlenim i dostaviti tubu nadlenom sudu; Druga, tuilac tubom odreuje parnine stranke i to sebe u procesnoj ulozi tuioca i odreuje tuenog; Trea, tuilac tubom odreuje predmet spora, a predmet spora predstavlja zahtev tuioca istaknut u tubi. Vrste tubi - Prema kategorijama materijalnog prava, tube u pravnom sistemu RS po
ugledu na germanske pravne sisteme, mogu biti: petitorne, posesorne, naslednopravne i sl. jer se prema kategorijama materijalnog prava odreuje vrsta i sadrina pravne zatite koja se tubom trai. Prema vrsti pravne zatite koja se tubom trai, tube mogu biti: kondemnatorne (osuujue), deklaratorne (utvrujue) i preobraajne (konstitutivne). Ova podela tubi je zastupljena u kontinentalnim pravnim sistemima, a takvom sistemu tubi odgovara i sistem presuda kojima sud izrie svoj stav prema tubenom zahtevu.

Doputenost tube sa aspekta pravnog interesa za tubu Postojanje pravnog

interesa za tubu je procesna pretpostavka na koju sud pazi ex officio, pa kad nedostaje pravni interes sud tubu odbacuje kao nedoputenu (lan 67. stav 1. taka 7. ZPP-a). Interesantno je zapaziti da ZPP postojanje pravnog interesa vezuje samo za deklaratornu (utvrujuu) tubu. Meutim, pravni interes za tubu kao procesna pretpostavka doputenosti tube, mora postojati kod svake tube koja se podnosi sudu, jer tuiocu pripada pravo na pravnu zatitu samo ako on ima pravni interes vredan zatite da bi drava bila duna da mu takvu zatitu i prui. Pravni interes za tubu tuilac uvek ima kad ima pravnozatitnu potrebu, a pravnozatitna potreba postoji kad se tuioevo subjektivno graansko pravo nalazi u stanju neizvesnosti ili povrede ili ugroenosti, koje stanje se moe otkloniti samo intervencijom suda. Kod navedene tri vrste tube, pravni interes nije identian. (a) Kondemnatorna tuba (osuujua) je redovan nain pravne zatite tuioca. Ove tube se dele na: Pozitivne u koje spadaju: (1) tuba za osudu na davanje (plaanje odreene sume novca, predaju odreene stvari itd.) i
1

(2) tuba za osudu na injenje (preduzimanje odreene radnje kao to je dogradnja ili adaptacija ili popravka odreene stvari itd.). Negativne u koje spadaju: (1) Tuba za osudu na proputanje upravljena je na osudu tuenog da propusti vrenje odreene radnje kojom se vri povreda odnosno ugroavanje subjektivnog graanskog prava tuioca. Postoje dve vrste ovih tubi: (a) Ako je subjektivno graansko pravo tuioca ve povreeno ili ugroeno, tuba za osudu na proputanje se upravlja: ka buduem prestanku povrede odnosno ugroavanja; ka uklanjanju stanja nastalog izvrenom povredom odnosno ugroavanjem; ka uspostavljanju stanja kakvo je bilo pre povrede odnosno ugroavanja. Da bi bila osnovana mora postojati budua realna opasnost da e tueni i dalje vriti povredu odnosno ugroavanje tuioevog subjektivnog prava. (b) Ako subjektivno pravo tuioca nije povreeno niti ugroeno, ali postoji realna opasnost da e biti povreeno ili ugroeno obzirom da tueni namerava da preduzme radnju povrede odnosno ugroavanja, tuba za osudu na proputanje se upravlja: ka zabrani tuenom da preduzme radnje kojima se priprema povreda odnosno ugroavanje; ka zabrani tuenom da preduzme radnje kojima se izvrava povreda odnosno ugroavanje; ka zabrani tuenom da preduzima radnje budue povrede odnosno ugroavanja prava. (2) Tuba za osudu na trpljenje Ovom tubom tuilac zahteva da sud obavee tuenog da trpi vrenje odreene radnje tuioca, npr. tuilac radi ostvarenja prava stvarne slubenosti trai da sud obavee tuenog da trpi prelazak tuioca preko svog imanja. Doputenost kondemnatorne tube Pretpostavka je kod kondemnatornih tubenih zahteva da se istiu radi ostvarenja potraivanja koja su, po odredbama materijalnog prava, ve dospela, pa ako potraivanje nije dospelo sud odbija tubeni zahtev kao neosnovan. Meutim, potraivanje ne mora biti dospelo u momentu podnoenja tube, dovoljno je da je dospelo do momenta zakljuenja glavne rasprave (lan 177. stav 1. ZPP-a), pa ako do momenta zakljuenja glavne rasprave potraivanje nije dospelo, sud e odbiti tubeni zahtev kao neosnovan. Od ovog pravila postoje tri izuzetka koje predvia ZPP: Prvi izuzetak (lan 177. stav 2. ZPP-a) odnosi se na tubu iji predmet su trajne obligacije koje podrazumevaju odreeno davanje, injenje, proputanje, trpljenje koje ima odreeni dui vremenski kontinuitet, kao to je obaveza davaoca izdravanja, obaveza kontinuirane isporuke sirovina ili goriva u odreenim vremenskim intervalima kod sukcesivnih obligacija, obaveza iz ugovora o doivotnoj renti, obaveza iz ugovora o radu, obaveza iz ugovora o delu, obaveza iz ugovora o ostavi, obaveza iz ugovora o ortakluku, obaveza iz ugovora o posluzi i sl. Drugi izuzetak (lan 177. stav 3. ZPP-a) se odnosi na tubu za predaju ili preuzimanje stvari datih u najam ili zakup, koja se moe podneti i pre prestanka najamnog ili zakupodavnog odnosa. Trei izuzetak (lan 203. ZOO) se odnosi na tubu za naknadu budue materijalne tete ako je po redovnom toku stvari izvesno da e ona trajati i u budunosti, npr. tuilac kao oteeni zbog invaliditeta, trai da sud obavee tuenog kao tetnika na isplatu doivotne rente i sl. Postojanje pravnog interesa kod kondemnatorne tube - se pretpostavlja, jer pravni interes ve postoji zbog same injenice da tuilac podnosi tubu protiv tuenog da bi ga primorao da ispuni neku obavezu na davanje, injenje, proputanje ili trpljenje. (b) Deklaratorna tuba (utvrujua) je poseban nain pravne zatite tuioca (lan 54. ZPP-a). U odnosu prema kondemnatornoj tubi, deklaratorna tuba ima samo subsidijerni karakter. Smisao ove tube je da sprei povredu subjektivnog prava ili pravnog ovlaenja
2

tuioca i uini kraj jednoj neizvesnoj pravnoj situaciji tj. cilj ove tube je da izmeu parninih stranaka stvori izvesnost i pravnu sigurnost kako bi one mogle da odrede svoja budua ponaanja. Deklaratornom tubom, za razliku od preobraajne, zapravo se samo konstatuje postojanje ili nepostojanje odreenog pravnog stanja. Ove tube se dele na: Pozitivne kad tuilac od suda trai da utvrdi postojanje nekog spornog prava ili spornog pravnog odnosa ili istinitost neke isprave. Negativne - kad tuilac od suda trai da utvrdi nepostojanje nekog spornog prava ili spornog pravnog odnosa ili neistinitost neke isprave. Doputenost deklaratorne tube Deklaratorna tuba je doputena ako je podneta radi utvrenja: - Postojanja odnosno nepostojanja nekog spornog prava ili spornog pravnog odnosa. Pravni odnos ije se postojanje odnosno nepostojanje utvruje mora biti: (1) graanskopravnog karaktera; (2) izmeu parninih stranaka; izuzetak je kad se radi o pravnom odnosu izmeu treih lica uz uslov da taj odnos ima neposredan uticaj na pravni poloaj tuioca; npr. u procesnoj ulozi tuioca Primus kao vlasnik zemljita koje je dao u zakup Sekundusu, tubom protiv Tercijusa, koji tvrdi da na istom zemljitu ima pravo plodouivanja, trai da sud utvrdi da na zemljitu ne postoji pravo plodouivanja; (3) postojei, a to znai da se ne moe traiti utvrenje buduih i nepostojeih pravnih odnosa, ali se moe traiti utvrenje postojanja pravnih odnosa zasnovanih pod odlonim ili raskidnim uslovom ili rokom. - Istinitosti ili neistinitosti neke isprave. Moe se utvrivati samo autentinost isprave, to znai, da li isprava potie od organa ili lica koje je na njoj oznaeno kao izdavalac. Ne moe se i ne sme utvrivati istinitost sadrine isprave tj. da li je tano ono to se u ispravi tvrdi. Deklaratorna tuba nije doputena kad je inidba iz spornog prava ili pravnog odnosa ve dospela i u tom smislu ova tuba je subsidijerna u odnosu na kondemnatornu tubu. U svakom sluaju predmet deklaratorne tube ne mogu nikada da budu: (1) elementi ili prethodna pitanja iz jednog pravnog odnosa kao to je postojanje protivpravnosti, mane u izjavama volje, postojanje krivice itd. (2) obine injenice, npr. da je dug izmiren, (3) pravna kvalifikacija jednog pravnog odnosa, (4) apstraktna pravna pitanja, (5) tumaenje apstraktnih pravnih normi i (6) prava koja nisu tuiva. Postojanje pravnog interesa kod deklaratorne tube se ogleda u tome da se okona neizvesnost koja postoji u vezi sa postojanjem nekog subjektivnog prava ili pravnog odnosa ili u vezi sa istinitou neke isprave. Ako je pravnu zatitu mogue postii kondemnatornom ili preobraajnom tubom, onda nedostaje pravni interes za deklaratornu tubu i u tom sluaju e sud odbaciti tubu. Pravni interes za podnoenje deklaratorne tube mora postojati najkasnije u momentu zakljuenja glavne rasprave u prvostepenom postupku, a ako pravni interes nestane u toku postupka, sud e odbaciti tubu. Dakle, postojanje pravnog interesa je procesna pretpostavka za podnoenje deklaratorne tube o kojoj sud pazi ex officio tokom trajanja celog postupka. Odnos deklaratornog i kondemnatornog zahteva moe se sagledati kroz dve razliite situacije: (1) Kad je prvo podneta kondemnatorna tuba, a zatim deklaratorna tuba, deklaratorna tuba e biti nedoputena jer ve tee parnica izmeu istih parninih stranaka u istoj pravnoj stvari, pa ako sud odbije kondemnatorni tubeni zahtev kao neosnovan, sudska odluka u sebi sadri i odluku o nepostojanju pravnog odnosa izmeu parninih stranaka odnosno o nepostojanju odreenog prava tuioca, a time je ostvarena potpuna pravna zatita tuenog.

(2) Kad je prvo podneta deklaratorna tuba, a zatim kondemnatorna tuba, deklaratorna tuba e biti nedoputena jer nestaje pravni interes tuioca za deklaratorni tubeni zahtev obzirom da ako sud usvoji kondemnatorni tubeni zahtev kao osnovan, sudska odluka o ovom zahtevu e implicitno obuhvatiti i sudsku odluku o tubenom zahtevu iz deklaratorne tube, a time je ostvarena potpuna pravna zatita tuioca. U ovoj pravnoj situaciji ne postoji dvostruka litispendencija jer nema identiteta izmeu zahteva istaknutih u deklaratornoj i kondenmnatornoj tubi. Ipak, u obe pravne situacije se opravdano postavlja pitanje zabrane dvostruke litispendencije i pitanje postojanja pravnozatitne potrebe. Prejudicijelni (incidentni) zahtev za utvrenje Napred navedene pravne situacije valja razlikovati od pravne situacije kad u toku parnice, tuilac istakne prejudicijelni (incidentni) zahtev za utvrenje da jedan pravni odnos ili pravo postoji ili ne postoji. Prejudicijelni zahtev kao prethodno pitanje za osnovni tubeni zahtev postaje predmet posebnog tubenog zahteva i od njegovog reenja zavisi ishod spora. Isticanje prejudicijelnog (incidentnog) zahteva doputeno je ako se ispune sledei uslovi: Ako parnica ve tee i to do zakljuenja glavne rasprave tj. dok sud nije odluio o glavnom zahtevu; Prejudicijelni pravni odnos mora postati sporan u toku parnice i ostati sporan do zakljuenja glavne rasprave; Predmet prejudicijelne tube mora biti prejudicijelan za meritorno reenje glavnog zahteva tj. od njegovog reenja zavisi ishod spora u celini; Sud mora biti stvarno nadlean za reenje prejudicijelnog zahteva za utvrenje. Domaaj deklaratornog tubenog zahteva Sudska odluka o deklaratornom tubenom zahtevu tj. deklaratorna sudska odluka ne stvara, ne menja i ne gasi materijalnopravni odnos koji je predmet sudske zatite, ali je podobna za materijalnu pravnosnanost jer obavezuje sud i u drugom postupku u kojem bi se kao prethodno postavilo pitanje o postojanju odnosno nepostojanju nekog prava ili pravnog odnosa. (c) Preobraajna tuba (konstitutivna) Nastanak, promena i gaenje odreenih subjektivnih graanskih prava ili pravnih odnosa postie se jednostranim izjavama volje, npr. izjava o raskidu ugovora, otkaz ugovora o zakupu itd. Vrenje ovih preobraajnih prava esto daje povoda sporu jer se uvek moe postaviti pitanje pravne valjanosti izjava volje zbog postojanja mana volje. Zato zakon predvia da se preobraajna ovlaenja koja imaju uticaj na pravni poloaj treih lica, mogu ostvarivati samo u parninom postupku, npr. tuba za razvod braka. Dakle, preobraajna tuba je procesnopravni korelativ materijalnim preobraajnim ovlaenjima. Preobraajna tuba je upravljena na stvaranje (konstituisanje), promenu ili gaenje pravnih odnosa izmeu parninih stranaka. Tuilac u ovoj tubi trai da sud utvrdi da mu pripada odreeno preobraajno ovlaenje, a zatim zahteva od suda da svojom odlukom konstituie novo pravno stanje. Vrste preobraajnih tubi - Prema sadrini tubenog zahteva razlikuju se tri vrste preobraajnih tubi: (1) Tube u kojima se zahteva konstituisanje novog pravnog stanja ili pravnog odnosa; (2) Tube u kojima se zahteva promena pravnog odnosa, npr. tuba za smanjenje ugovorne kazne itd.; (3) Tube u kojima se zahteva da sud izrekne prestanak jednog pravnog odnosa, npr. tuba za razvod braka, tuba za ponitenje braka, tuba za pobijanje odluke skuptine akcionara itd.

Za preobraajne tube je karakteristino da mogu biti upravljene tako da sudska odluka po njima proizvodi pravno dejstvo: (1) Ex tunc su one tube koje su upravljene na ponitaj odluke skuptine akcionara itd. (2) Ex nunc su one tube koje su upravljene na razvod braka, ponitaj braka itd. Preobraajne tube po pravilu imaju svoj osnov u materijalnom pravu, ali postoje i preobraajne tube koje svoj osnov imaju u procesnom pravu, a to su: tuba za ponitenje presude arbitrae (lan 451. ZPP-a) i tuba za prestanak vanosti ugovora o arbitrai (lan 441. ZPP-a). Doputenost preobraajnih tubi Za preobraajne tube vai princip numerus clausus to znai da su doputene samo one preobraajne tube koje zakon izriito predvia. Za doputenost preobraajne tube ne zahteva se posebno postojanje pravnog interesa tuioca jer je pravni interes imanentan samom cilju ove tube. Preobraaj u pravu po ovoj tubi nastaje tek sa pravnosnanou preobraajne presude koja deluje erga omnes bez obzira da li se tubeni zahtev odbija ili usvaja.

Sadrina tube - Tuba sadri nune i fakultativne sastojke propisane Zakonom o parninom postupku (lan 53. i 334. ZPP-a). A. Nuni sastojci tube: (1) Osnov za nadlenost suda Ve u momentu prijema tube, sud ex officio ceni svoju nadlenost na osnovu navoda tube i injenica koje su mu poznate. Kad se radi o zasnivanju direktne meunarodne stvarne i mesne nadlenosti suda kojem se podnosi tuba, tuilac je duan da u tubi navede injenice na kojima se zasniva nadlenost suda kojem se podnosi tuba. O stvarnoj i mesnoj nadlenosti suda bie rei u delu koji se odnosi na Dranje tuenog u parnici. (2) Tubeni zahtev (predmet spora) Tubeni zahtev tuioca predstavlja de facto predmet spora tako da tuilac sam u tubi navodi ta e biti predmet spora. Tubeni zahtev je procesnopravni pojam i ne zavisi od materijalnopravnih ovlaenja tuioca koje on ima u skladu sa materijalnim pravom. U tubenom zahtevu tuilac istie da smatra da iz odreenih injenica proizlazi odreena pravna posledica. Tuilac u predlogu tubenog zahteva tubenom predlogu (petitumu) specificira sadrinu, vrstu i obim pravne zatite koju od suda trai obzirom da sud odluuje o onome to stranke u toku postupka zahtevaju (lan 3. stav 1. ZPP-a). Tubeni zahtev obuhvata: (a) zahtev tuioca u pogledu glavne stvari i (2) zahtev tuioca u pogledu sporednih traenja (kamate, trokovi postupka). Da bi tuba bila potpuna, tubeni zahtev mora biti odreen, a to znai da je tuilac duan da odredi sadrinu, vrstu i obim pravne zatite koju zahteva, a u zavisnosti od toga o kojoj vrsti tube se radi (kondemnatorna, deklaratorna, preobraajna). (3) injenice na kojima tuilac zasniva tubeni zahtev Tuilac bi u tubi po pravilu trebalo da navede ivotni dogaaj iz kojeg, po njegovom shvatanju, proizlazi pravna posledica na koju se u tubenom zahtevu poziva. U pogledu obima i dunosti specificiranja injenica iz ivotnog dogaaja, u pravnoj literaturi postoje dve terorije: (a) Teorija individualizacije zahteva da se navedu sve injenice koje ine ivotni dogaaj iz kojeg proizlazi pravna posledica na koju se tuilac u tubenom zahtevu poziva. (b) Teorija substanciranja zahteva da se navedu sve injenice od kojih zavisi osnovanost tubenog zahteva. (c) Ublaena teorija individualizacije Ovu teoriju prihvata ZPP (lan 7. ZPP-a). Prema ovoj teoriji tuilac je duan da u tubi navede samo one injenice na kojima zasniva svoj tubeni zahtev. Dakle, neophodne su samo one injenice kojima se tubeni zahtev individualizira kako bi
5

se razlikovao od drugog tubenog zahteva u parnici izmeu istih stranaka. U tom smislu tuilac nije duan da opisuje itav ivotni dogaaj, ve je dovoljno da iznese samo one injenice za koje on smatra da su dovoljne da proizvedu pravnu posledicu na koju se u tubenom zahtevu poziva. (4) Dokazi kojima se utvruju injenice na kojima tuilac zasniva tubeni zahtev Tuilac je duan da u tubi navede dokaze kojima potkrepljuje svoje injenine tvrdnje. Dokazi su dokazna sredstva ije izvoenje tuilac predlae tokom trajanja parnice. Tuilac je duan da svako predloeno dokazno sredstvo tano oznai i vee ga za odreenu injeninu tvrdnju. (5) Vrednost predmeta spora je obavezan tj. nuan sastojak tube, jer od vrednosti predmeta spora zavisi: (a) doputenost revizije obzirom da revizija nije dozvoljena ako vrednost pobijanog dela pravnosnane presude ne prelazi 10.000 KM, a u privrednim sporovima 20.000 KM (lan 237. stav 2. ZPP-a); (b) vrsta postupka obzirom da se pravila o postupku u sporovima male vrednosti primenjuju kad se tubeni zahtev odnosi na novano potraivanje koje ne prelazi iznos od 3.000 KM; (c) visina sudskih taksi; (d) visina advokatskog honorara. Opta pravila o odreivanju vrednosti predmeta spora (a) Kad se tubeni zahtev odnosi na novano potraivanje, visina tog novanog potraivanja ini vrednost predmeta spora. U svakom sluaju vrednost predmeta spora ini samo vrednost glavnog zahteva, jer se sporedna traenja (kamata, ugovorna kazna i sl.) ukoliko ne ine glavni zahtev, ne uzimaju u obzir (lan 316. stav 2. i 3. ZPP-a). (b) Kad se tubeni zahtev odnosi na nenovano potraivanje, ali tuilac u tubi navede da pristaje da umesto ispunjenja tog zahteva primi odreeni novani iznos, kao vrednost predmeta spora se uzima taj iznos (lan 321. stav 1. ZPP-a). (c) Kad se tubeni zahtev odnosi na nenovano potraivanje, tuilac je duan da oznai vrednost predmeta spora i tako oznaena vrednost predmeta spora merodavna je za sud i protivnu stranku (lan 321. stav 2. ZPP-a). Meutim, tueni u odgovoru na tubu moe da prigovori na oznaenu vrednost predmeta spora, da je suvie visoko ili suvie nisko oznaena, a ako prigovori duan je pruiti dokaze na okolnost da je vrednost predmeta spora suvie visoko ili suvie nisko oznaena. Ako sud, po prigovoru tuenog i na osnovu pruenih dokaza, oceni da je tuilac suvie visoko ili suvie nisko oznaio vrednost predmeta spora, on e najdocnije na pripremnom roitu, a ako pripremno roite nije odrano, onda na prvom roitu za glavnu raspravu pre poetka rasprave o glavnoj stvari, brzo i na pogodan nain proveriti tanost oznaene vrednosti predmeta spora i doneti reenje o odreivanju vrednosti predmeta spora protiv kojeg nije dozvoljena posebna alba (lan 321. stav 3. i 4. ZPP-a). Da bi sud mogao odrediti pravu vrednost predmeta spora, potrebno je da se uvek rukovodi ekonomskim interesom tuioca koji on ima u pogledu donoenja za njega povoljne pravnosnane sudske odluke. Posebna pravila o odreivanju vrednosti predmeta spora (a) Kad se tubeni zahtev odnosi na budua davanja koja se ponavljaju, vrednost predmeta spora se rauna po njihovom zbiru, ali najvie do iznosa koji odgovara zbiru davanja za vreme od pet godina; (2) Kad se radi o objektivnoj kumulaciji tubenih zahteva tj. kad je u jednoj tubi istaknuto vie zahteva koji proizlaze iz istog injeninog i pravnog osnova, vrednost zahteva se sabira, a zbir ini vrednost predmeta spora (lan 318. stav 1. ZPP-a); (3) Kad je u jednoj tubi istaknuto vie zahteva koji proizlaze iz razliitog injeninog i pravnog osnova ili kad su zahtevi istaknuti protiv vie tuenih, vrednost predmeta spora se rauna prema vrednosti svakog pojedinanog zahteva (lan 318. stav 2. ZPP-a); (4) Kad su u jednoj tubi alternativno istaknuta dva tubena zahteva koja glase na novano potraivanje, vrednost predmeta spora se rauna prema visini vrednosti manjeg zahteva; (5) kad je predmet spora najamni ili zakupni odnos, vrednost predmeta spora se rauna prema jednogodinjoj najamnini odnosno zakupnini (lan 319. ZPP-a); (6) Kad se tubeni zahtev odnosi na davanje obezbeenja za izvesno potraivanje ili na ustanovljenje zalonog prava,
6

vrednost predmeta spora se rauna prema iznosu potraivanja koje treba obezbediti, ali ako predmet zaloge ima manju vrednost od potraivanja koje treba obezbediti vrednost predmeta spora se rauna prema vrednosti predmeta zaloge. (6) Drugi podaci koje mora imati svaki podnesak O drugim podacima koje mora imati svaki podnesak bilo je rei u delu koji se odnosi na podneske kao pisane parnine radnje stranaka. B. Fakultativni sastojci tube - (1) Pravni osnov tubenog zahteva ne sme se meati sa osnovom tube koji podrazumeva iznoenje injenica na kojima se zasniva tubeni zahtev. Pravni osnov tubenog zahteva se odnosi na izbor materijalnopravne norme pod iju dispoziciju tuilac podvodi injenice koje je naveo u tubi. Ako tuilac u tubi nije naveo pravni osnov tubenog zahteva, sud e postupiti po toj tubi (lan 53. stav 4. ZPP-a); ako je tuilac u tubi naveo pravni osnov tubenog zahteva, sud nije vezan za navedeni pravni osnov tubenog zahteva (lan 53. stav 3. ZPP-a) i to po principu Iura novit curia. (2) zahtev za oslobaanje od plaanja trokova postupka, (3) zahtev za obezbeenje dokaza, (4) zahtev da tueni podnese sudu ispravu, (5) predlog za odreivanje privremene mere.

Nedostaci tube nepotpuna tuba - Kad sud utvrdi: (1) da je tuba nerazumljiva ili
da ne sadri nune sastojke (u kojem sluaju se radi o nepotpunoj tubi) sud e radi otklanjanja ovih nedostataka, vratiti podnosiocu tubu radi ispravke ili dopune, uz nalog da u odreenom roku koji ne moe biti dui od osam dana, ispravi ili dopuni tubu. Ako tuilac propusti da u odreenom mu roku vrati ispravljenu ili dopunjenu tubu, smatrae se da je tubu povukao. Ako tuilac u odreenom mu roku vrati tubu sudu, ali bez ispravke ili dopune, sud e doneti reenje kojim takvu tubu odbacuje (lan 66. u vezi lana 67. stav 1. taka 8. ZPP-a). Ako tuilac u odreenom mu roku vrati ispravljenu ili dopunjenu tubu, smatrae se da je tuba podneta onog dana kad je prvi put podneta, to znai da uklanjanje nedostataka u tubi ima dejstvo ex nunc, a to je vano za odreenje momenta podnoenja tube. (2) da postoje nedostaci koji se tiu sposobnosti tuioca ili tuenog da budu stranke u parnici ili ako postoje nedostaci u pogledu zakonskog zastupanja stranke ili ako postoje nedostaci koji se odnose na ovlaenje zastupnika da pokrene parnicu kad je takvo ovlaenje potrebno, sud e radi otklanjanja ovih nedostataka doneti reenje kojim se u odreenom roku nareuju mere za uklanjanje nedostataka, a protiv tog reenja nije dozvoljena alba. Ako se navedeni nedostaci ne mogu ukloniti ili ako rok koji je sud odredio za uklanjanje nedostataka protekne bez uspeha, sud e reenjem ukinuti radnje sprovedene u postupku i odbacie tubu (lan 295. u vezi lana 67. stav 1. taka 8. ZPP-a).

Identitet tubenog zahteva (predmet spora) - U parninom postupku se mora znati o emu se raspravlja i odluuje (lan 1. ZPP-a). Kao kriterijum za odreenje o emu se raspravlja i odluuje slui tubeni zahtev odnosno predmet spora. Odreenje predmeta spora je veoma vano iz sledeih razloga: 1. Sud moe da odlui samo o predmetu spora tj. sud odluuje u granicama tubenog zahteva koji je stavljen u postupku (lan 2. stav 1. ZPP-a); 2. Tuilac u jednoj tubi moe da istakne vie tubenih zahteva protiv istog tuenog, samo ako su ispunjeni zakonom predvieni uslovi (lan 55. ZPP-a); 3. Ako tuilac izmeni identitet predmeta spora odnosno tubenog zahteva, radi se o preinaenju tube, a preinaenje je doputeno ako su ispunjeni zakonom predvieni uslovi (lan 56., 57. i 58. ZPP-a);
7

4. Kad je u vie parnica istaknut isti tubeni zahtev onda postoji identitet tubenih zahteva odnosno identitet predmeta spora; prema tome kad je jednom izmeu stranaka pokrenuta parnica sa odreenim predmetom spora, nije doputeno da se pokrene nova parnica izmeu istih stranaka o istom predmetu spora. Zabrana dvostruke litispendencije je propisana lanom 60. ZPP-a. Ako se dogodi da tuilac postupi protivno ovoj zabrani, sud e primenom lana 67. stav 1. taka 3. ZPP-a, odbaciti tubu; 5. Kad je jednom pravnosnano presueno o predmetu spora, izmeu istih parninih stranaka ne moe vie da se vodi parnica o identinom predmetu spora (lan 196. stav 2. ZPP-a). Ako je tuilac pokrenuo parnicu o identinom predmetu spora o kojem je ve pravnosnano presueno, sud e primenom lana 67. stav 1. taka 4. ZPP-a, odbaciti tubu. Teorije o pojmu predmeta spora (a) Stare materijalnopravne teorije su identifikovale predmet spora sa materijalnopravnim ovlaenjem, pa kad je tuilac imao materijalnopravno ovlaenje on je to ovlaenje mogao da istakne kao tubeni zahtev u tubi. (b) Novije materijalnopravne teorije identitet predmeta spora objanjavaju konkurencijom pravnih naslova i razlikuju tri situacije: (1) prava konkurencija pravnih naslova kod koje injenice zahvataju dispozicije razliitih materijalnih normi, ali svaka proizvodi istu pravnu posledicu i tada postoji samo jedan tubeni zahtev; (2) realna konkurencija pravnih naslova kod koje iz vie ivotnih dogaaja proizlazi vie pravnih posledica, ali se svakom od njih ostvaruje isti cilj, pa ako je prvim tubenim zahtevom tuilac ostvario svoju pravnozatitnu potrebu, druga pravna posledica (potraivanje) se gasi; (3) idealna konkurencija pravnih naslova kod koje iz jednog ivotnog dogaaja proizlaze razliite pravne posledice, ali se svima ostvaruje isti cilj, pa zato postoji samo jedan predmet spora. (c) Stare procesnopravne teorije ima ih dve: (1) Dvolana procesna teorija je vladajua i prema njoj postoje dva inioca koja odreuju predmet spora: prvi, injenice i drugi, pravna posledica koju tuilac u tubi zahteva. Identitet predmeta spora po ovoj teoriji postoji kad oba inioca ostanu ista, a nema identiteta kad se promeni bilo koji od ova dva inioca. Problem kod ove teorije je u odreivanju identiteta injenica, pa o tome kad postoji identitet injenica postoje dva shvatanja: Prvo, vladajue shvatanje istie da se radi o istim injenicama kad se sve injenice na koje se poziva tuilac mogu podvesti pod dispoziciju iste materijalnopravne norme; Drugo, shvatanje istie da je uslov za identitet injenica da moraju biti istovetne tj. identine odnosno da se mora raditi o ivotnom dogaaju kao skupu injenica koji je prostorno i vremenski lokalizovan. (2) Jednolana procesna teorija svodi predmet spora na pravnu posledicu koju tuilac tubom trai. Po ovoj teoriji, injenice ne ine deo predmeta spora i ne slue identifikaciji tubenog zahteva, ve samo njegovom tumaenju. (d) Novije procesnopravne teorije ima ih dve: (1) Relativna procesna teorija istie da pojam predmeta spora varira u zavisnosti od toga da li se radi o kondemnatornom, deklaratornom ili preobraajnom tubenom zahtevu ili se pitanje identiteta predmeta spora postavlja u kontekstu prigovora litispendencije, preinaenja tube ili prigovora presuene stvari od ega zavisi primena ili dvolane procesne teorije ili jednolane procesne teorije. Tako Jering odreuje identitet predmeta spora u skladu sa vrstama tubi, pa smatra da se za odreenje predmeta spora u postupcima u kojima vlada inkviziciono naelo, moe primeniti jednolana procesna teorija obzirom da je predmet spora ve odreen navoenjem pravne posledice u tubi, a sud duan da ex officio utvrdi injenice. Obrnuto, u postupcima u kojima vlada dispoziciono naelo, Jering smatra da se za odreenje predmeta spora moe primeniti samo dvolana procesna teorija. (2)

Teorija cilja pravne norme polazi od dvolane procesne teorije, ali podrazumeva da se radi odreenja identiteta injenica moraju koristiti materijalne norme. (e) Evropski sud pravde je razvio autonomno shvatanje pojma predmeta spora u vezi sa nadlenou i priznanjem sudskih odluka u graanskim i trgovakim stvarima. Stav ovog Suda je da identitet predmeta spora postoji kad je sutina dve parnice punovanost ugovora ili postojanje ugovorne ili deliktne odgovornosti. Bitno je da se obe tube zasnivaju na istim injenicama na osnovu kojih se postavlja isto pravno pitanje, a nije vano da se tubeni zahtevi zasnivaju na istoj materijalnopravnoj normi. (f) Stav zakonodavca i sudska praksa u Republici Srpskoj ZPP je prihvatio staru dvolanu procesnu teoriju za odreenje identiteta predmeta spora. To proizlazi iz odredbi ZPP-a kojima se odreuju nuni sastojci tube (injenice i pravna posledica), iz odredbi o preinaenju tube, iz odredbi o zabrani litispendencije, iz odredbi kojima se odreuju razlozi za pobijanje prvostepene presude. Sudska praksa mnogo jednostavnije pristupa problemu odreenja identiteta predmeta spora tako to uvek ima u vidu identitet stranaka, identitet injenica (ivotnog dogaaja) i identitet pravne posledice tj. ta tuilac zahteva od suda (izreku o pravnoj posledici).

Preinaenje tube - Kad se tuba dostavi tuenom poinje da tee parnica i trebalo bi
da se ista okona sa istim inicijalnim parninim strankama i sa istim inicijalnim predmetom spora. Meutim, mogue je da je tuilac imao pogrenu predstavu o tome protiv kojeg lica eli da zahteva pravnu zatitu, a mogue je da je prevideo visinu tubenog zahteva tako to ga je oznaio nie nego to bi trebalo. U takvim sluajevima, tuilac e posegnuti za korekcijom tube koja podrazumeva korekciju pravila da se zapoeta parnica okonava sa istim inicijalnim parninim strankama i sa istim inicijalnim predmetom spora. Korekcija tube se u ovim sluajevima vri primenom instituta preinaenja tube. Postupak po preinaenoj tubi - Tuilac moe preinaiti tubu podneskom ili usmeno na roitu. U sluaju da je tuba preinaena usmenom izjavom na roitu na kojem tueni nije prisutan, sud je duan da raspravu odloi i time omogui tuenom da se izjasni o preinaenju. Pravilo prema kojem je sud duan da tuenom ostavi vreme potrebno da se pripremi za raspravljanje po preinaenoj tubi, nije ZPP-om posebno ureeno, ali dunost suda da postupi po takom pravilu proizlazi nesumnjivo iz odredbe lana 5. ZPP-a kojom je propisano pravo svake stranke da se izjasni o predlozima i zahtevima protivne stranke. Opta pretpostavka za preinaenje tube Preinaenje tube je parnina radnja koju tuilac moe da preduzme pod uslovima predvienim ZPP-om. Opta pretpostavka za preinaenje tube je rok u kojem se ta parnina radnja moe preduzeti. Tako tuilac moe bez ikakvog ogranienja preduzeti preinaenje tube najkasnije do zakljuenja pripremnog roita ili do poetka glavne rasprave ako pripremno roite nije odrano (lan 57. stav 1. ZPP-a). Ostale pretpostavke za preinaenje tube razliite su u zavisnosti od toga o kojem vidu preinaenja tube se radi tj. da li se radi o objektivnom ili subjektivnom preinaenju tube. Prema tome, preinaenje tube se javlja u dva vida: (a) Objektivno preinaenje tube nastaje kad je u pitanju: - Promena istovetnosti tubenog zahteva (lan 56. stav 1. ZPP-a) postoji u sluaju kad se menja predmet spora, a promena predmeta spora podrazumeva promenu injenica ili promenu pravne posledice koja se tubom zahteva. Promena injenica tj. osnova tube postoji npr. u sluaju: kad tuilac postojeom tubom zahteva da sud utvrdi da je stekao pravo svojine na nekoj stvari (pokretnoj ili nepokretnoj) na osnovu ugovora o prodaji, a zatim u toku parnice promeni tu svoju injeninu tvrdnju navodei da je pravo svojine na stvari stekao na osnovu
9

redovnog odraja; kad tuilac postojeom tubom zahteva da sud obavee tuenog da mu plati iznos od 5.000,00 KM kao dug po ugovoru o prodaji, a zatim u toku parnice promeni svoju injeninu tvrdnju da mu tueni duguje po osnovu ugovora o prodaji, navodei da dug potie iz ugovora o zajmu itd. Promena pravne posledice postoji npr. u sluaju kad tuilac iz istog ivotnog dogaaja tj. iz istih injenica izvodi drugu pravnu posledicu koju zahteva tubenim zahtevom, npr. umesto postojeeg tubenog zahteva za naknadu tete trai povraaj stvari; kad umesto smanjenja prodajne cene zahteva povraaj cene itd. - Poveanje postojeeg (inicijalnog) tubenog zahteva (lan 56. stav 1. ZPP-a) postoji u sluaju kad tuilac npr. umesto postojeeg tubenog zahteva kojim trai da sud obavee tuenog da plati iznos od 500,00 KM, istakne zahtev da sud obavee tuenog da plati 1.500,00 KM; kad npr. tuilac umesto povraaja stvari zahteva i pripatke te stvari itd. - Isticanje drugog tubenog zahteva uz postojei (lan 56. stav 1. ZPP-a) po pravilu bi bio sluaj kumulacije tubenih zahteva, ali ZPP je na stanovitu da se dodavanje novih tubenih zahteva ve postojeem (inicijalnom) tubenom zahtevu smatra preinaenjem tube. Tako ovaj nain kumulacije tubenih zahteva, ZPP podvrgava blaem reimu koji vai za preinaenje tube. Kad tuba nije objektivno preinaena (lan 56. stav 2. ZPP-a) Preinaenje tube ne postoji kad je u pitanju: - Promena pravnog osnova tubenog zahteva Odreenje predmeta spora ne obuhvata pravnu kvalifikaciju injenica. Zato tuilac ne mora u tubi da navede pravnu kvalifikaciju injenica, jer navoenje pravne kvalifikacije injenica tj. pravnog osnova tubenog zahteva nije nuan, ve fakultativan sastojak tube. Prema tome, ako tuilac u toku parnice oznai drugi pravni osnov tubenog zahteva, to se nee smatrati preinaenjem tube. - Smanjenje tubenog zahteva ne predstavlja preinaenje tube pod uslovom da se time istovremeno ne menja osnov tube. Smanjenje tubenog zahteva se ne sme poistovetiti sa povlaenjem tube, niti sa deliminim odricanjem od tubenog zahteva. Ovo zato to je smanjenje tubenog zahteva predvieno kao posebna parnina radnja stranke koja je regulisana posebnom procesnom normom iji je cilj da se postupak sprovede bez odugovlaenja i sudska odluka donese u razumnom roku. Prema tome, na smanjenje tubenog zahteva ne primenjuju se procesne norme o povlaenju tube, niti procesne norme o deliminom odricanju od tubenog zahteva. - Menjanje, dopunjavanje ili ispravljanje pojedinih navoda u tubi pod uslovom da nije promenjen predmet spora, nee predstavljati preinaenje tube. - Isticanje zahteva kao to su: incidentni zahtev za utvrenje (lan 54. stav 4. ZPP-a) i zahtevi koji spadaju u fakultativne sastojke tube kao to su: predlog za obezbeenje dokaza, predlog za odreivanje privremenih mera, zahtev za naknadu tete nastale nesavesnim voenjem parnice. Doputenost objektivnog preinaenja tube Tuilac moe bez ogranienja preinaiti tubu najdocnije do zakljuenja pripremnog roita ili do poetka glavne rasprave, ako pripremno roite nije odrano (lan 57. stav 1. ZPP-a). Posle odravanja pripremnog roita i najdocnije do zakljuenja glavne rasprave (lan 57. stav 2. ZPP-a), sud moe dozvoliti preinaenje tube samo ako su kumulativno ispunjena dva uslova: prvi, ako je sud ocenio da preinaenje tube nije usmereno na odugovlaenje postupka i drugi, ako je tueni pristao na preinaenje tube, a smatrae se da je tueni pristao na preinaenje tube ako se upustio u raspravljanje o glavnoj stvari po preinaenoj tubi, a pre toga se nije protivio preinaenju (lan 57. stav 3. ZPP-a). Posle odravanja pripremnog roita i najdocnije do zakljuenja glavne
10

rasprave (lan 57. stav 2. ZPP-a), sud moe dozvoliti preinaenje tube i u sluaju kad se tueni tome protivi, ali samo ako su kumulativno ispunjena dva uslova: prvi, da tuilac bez svoje krivice nije mogao ranije preinaiti tubu i drugi, da je tueni u mogunosti da raspravlja po preinaenoj tubi bez odlaganja glavne rasprave, a to znai da je tueni bio prisutan na roitu na kojem je tuilac usmenom izjavom preinaio tubu. Dejstvo objektivnog preinaenja tube Kad sud dozvoli objektivno preinaenje tube (protiv reenja kojim sud usvaja ili odbija preinaenje tube nije dozvoljena posebna alba lan 57. stav 5. ZPP-a), parnica po postojeem (inicijalnom) tubenom zahtevu se gasi, a poinje da tee parnica po preinaenoj tubi tj. nova parnica; time prestaje litispendencija po prvobitnoj tubi i poinje da tee litispendencija po preinaenoj tubi sa svim posledicama (materijalnopravnim i procesnopravnim) koje nastupaju od momenta kad je preinaena tuba dostavljena tuenom. (b) Subjektivno preinaenje tube podrazumeva promenu identiteta tuenog u parnici. Zato ustanovu subjektivnog preinaenja tube valja razgraniiti od problema identiteta stranaka. Ovo zato to ZPP za odreenje stranke koristi procesni pojam stranke koji ne podrazumeva materijalnopravni odnos stranaka, ve samo to, ko od suda zahteva pravnu zatitu i protiv koga se ta pravna zatita zahteva. Subjektivno preinaenje tube se javlja u dva vida: - Tuilac u toku parnice moe da subjektivno preinai tubu, tako to e umesto prvobitno tuenog tuiti drugo lice i na taj nain izazvati procesnu sukcesiju. U ovom sluaju tuilac povlai tubu u odnosu na prvobitno tuenog i zamenjuje linost u procesnoj ulozi tuenog. Da bi u ovoj situaciji dolo do subjektivnog preinaenja tube potrebno je da u momentu preinaenja postoje i prvobitno tueni i novo lice koje prvobitno tuenog zamenjuje u procesnoj ulozi tuenog. - Tuilac u toku parnice moe da subjektivno preinai tubu tako to e je proiriti na novog ili nove tuene i tako naknadno zasnovati pasivno suparniarstvo. Kad tuba nije subjektivno preinaena Kad tuilac ispravlja greke u odreenju identiteta tuenog, kad tuilac umesto prvobitnog tuenog oznai njegovog univerzalnog sukcesora, kad tuba u kojoj je tuilac tano oznaio tuenog bude dostavljena pogrenom licu. Doputenost subjektivnog preinaenja tube Tuilac moe subjektivno preinaiti tubu bez ikakvog ogranienja najdocnije do zakljuenja pripremnog roita ili do poetka glavne rasprave ako pripremno roite nije odrano (lan 58. U vezi lana 57. ZPP-a). Posle odravanja pripremnog roita i do zakljuenja glavne rasprave: - za subjektivno preinaenje tube koje dovodi do procesne sukcesije, potreban je pristanak prvobitno tuenog ako se upustio u raspravljanje o glavnoj stvari obzirom da se prema njemu subjektivno preinaenje manifestuje kao povlaenje tube (a za povlaenje tube ZPP zahteva pristanak tuenog) i potreban je pristanak novotuenog obzirom da on prima parnicu u onom stanju u kakvom se ona nalazi u trenutku kad u nju stupa i obzirom da ne moe vie preduzimati one parnine radnje koje su vezane za neki raniji moment u parninom postupku (lan 58. stav 2. i 3. ZPP-a); - za subjektivno preinaenje tube proirenjem na novog ili nove tuene koje dovodi do naknadnog zasnivanja suparniarstva, potreban je pristanak novog tuenog jer on prima parnicu u onom stanju u kakvom se ona nalazi u trenutku kad u nju stupa i obzirom da ne moe vie preduzimati one parnine radnje koje su vezane za neki raniji momenat u parninom postupku. Izuzetak od pravila da je za subjektivno preinaenje tube proirenjem na novog tuenog, potreban pristanak novog tuenog, jeste u sluaju jedinstvenog suparniarstva, sluaju nunog suparniarstva i u sluaj umeaa, kada sud dozvoljava subjektivno preinaenje tube i bez
11

pristanka ovih novih tuenih. U ovom sluaju pristanak prvobitnog tuenog se ne trai obzirom da se njegova pozicija uopte ne menja. (c) Promena identiteta tuioca Od subjektivnog preinaenja tube valja razlikovati promenu identiteta tuioca do koje dolazi kad inicijalni tuilac istupi iz parnice, a umesto njega u parnicu stupi novi tuilac. U svakom sluaju, za promenu identiteta tuioca potreban je pristanak inicijalnih stranaka (prvobitnog tuioca i tuenog), kao i novog tuioca (lan 61. stav 2. ZPP-a).

Dejstva podnoenja tube sudu - Tuba koja je podneta sudu proizvodi i materijalnopravna i procesna dejstva. Ako tuilac povue tubu ili sud odbaci tubu kao nedoputenu, smatrae se kao da tuba uopte nije bila podneta i moe se ponovo podneti. To znai da su sa povlaenjem tube ili odbaajem tube zbog nedoputenosti, prestala sva pravna dejstva (materijalnopravna i procesna) koja su izazvana podnoenjem tube i to ex tunc. (a) Procesna dejstva podnoenja tube Podnoenje tube proizvodi sledea procesna dejstva: (1) Pokree se parnini postupak ime se zasniva procesni odnos izmeu tuioca i suda, (2) Zasniva se stranako svojstvo onih lica koja su u tubi oznaena kao parnine stranke, (3) Obzirom na okolnosti koje su postojale u momentu podnoenja tube vri se ocenjivanje nadlenosti suda, (4) Tuilac podnoenjem tube vri izbor suda u sluaju kad je ZPP-om predviena izborna nadlenost i taj njegov izbor je neopoziv, (5) Ako je ugovor o prorogaciji bio zakljuen pre podnoenja tube, tuilac je podnoenjem tube realizovao taj ugovor, (6) Odreuje se vrednost predmeta spora ukoliko je tuilac suvie visoko ili suvie nisko odredio vrednost predmeta spora, (7) Prekidaju se materijalnopravni rokovi za podnoenje tube od ijeg odranja zavisi doputenost tube (rok za podnoenje tube za ponitaj zelenakog ugovora ili ponitaj ugovora zbog mana volje, rok za podnoenje tube zbog smetanja poseda itd.), (8) Zasniva se obaveza parninih stranaka, njihovih zakonskih zastupnika ili punomonika da o promeni adrese obaveste sud, u protivnom e im se vriti fiktivno dostavljanje. (b) Materijalnopravna dejstva podnoenja tube - Podnoenje tube proizvodi sledea materijalnopravna dejstva tj. ima sledee posledice: (1) Prekida se zastarelost. Do prekida zastarelosti dolazi pod rezolutivnim uslovom, to znai da e se smatrati da nije dolo do prekida zastarelosti ako tuba bude povuena ili odbaena ili odbijen tubeni zahtev; ako tuba bude odbaena zbog nenadlenosti suda ili iz bilo kojeg razloga koji se ne tie sutine (merituma) stvari, tuilac moe ponovo da podnese tubu u roku od tri meseca od dana pravnosnanosti odluke o odbacivanju tube i tada se smatra da je zastarevanje prekinuto prvom tubom (lan 390. ZOO), (2) Prekida se tok roka za odraj, (3) Ako kod alternativnih obligacija pravo na izbor inidbe pripada tuiocu, podnoenjem tube tuilac je izvrio izbor dugovane inidbe, (4) Na iznos neisplaene i dospele kamate, kao i na povremena dospela novana davanja moe se zahtevati zatezna kamata samo od dana kada je tuba podneta sudu (lan 279. stav 2. i 3. ZOO), (5) Ako rok za ispunjenje obaveze nije odreen, podnoenjem tube tueni pada u docnju, (6) Prema momentu podnoenja tube sudu odreuje se merodavno pravo u stvarima sa elementom inostranosti, (7) Naslednici stiu pravo da nastave postupak u vezi sa zatitom nekih linih i neprenosivih prava ostavioca, ako je on ve pokrenuo postupak. (c) Fikcije o podnoenju tube U odreenim situacijama, iako stranka nije podnela tubu niti je njom pokrenula parnini postupak, smatra se kao da je tuba podneta i parnini postupak je pokrenut. Fikcije o podnoenju tube su sledee: (1) Kad titular pogrei u izboru redovnog pravnog puta za zatitu svog prava, pa predlog umesto tubu podnese vanparninom sudu umesto parninom, vanparnini sud e kad utvrdi da postupak treba sprovesti po pravilima parninog postupka, obustaviti vanparnini postupak i po pravnosnanosti reenja o
12

obustavljanju vanparninog postupka, spise predmeta dostaviti nadlenom parninom sudu koji e nastaviti postupak po pravilima parninog postupka (lan 14. Zakona o vanparninom postupku), (2) Kad tuilac preinai tubu, smatra se da je preinaena tuba podneta u momentu podnoenja prve tube, (3) Ako jedan od predlagaa za sporazumni razbog braka odustane od predloga za razvod braka, a drugi ostane pri nameri da brak treba razvesti, taj predlog e se smatrati tubom za razvod braka, (4) Kad u toku parnice uz postojeeg tuioca pristupi novi tuilac , a tueni pristane na naknadno zasnivanje aktivnog suparniarstva, smatrae se da je satuilac podneo tubu u momentu kad je tueni pristao na zasnivanje naknadnog aktivnog suparniarstva, (5) Kad u toku brakorazvodne parnice umre jedan od suprunika, naslednici ne nastavljaju zapoeti postupak za razvod braka radi utvrivanja da je postojao osnov za razvod braka, ve pokreu sasvim novi postupak iako nisu podneli tubu.

13