Ovu pripovetku napisao je Petar Kocic. Kocic je bio istaknuti pisac, rodio se u selu Stricicima u Zmijanju, u Bosanskoj krajini.

Studirao je slavistiku u Becu i tu poceo da pise pripovetke iz bosanskog zivota. Zbog politicke aktivnosti proteran je iz Sarajeva u Banjaluku, gde je nastavio politicku borbu za resenje agrarnog pitanja u Bosni. Godine 1911. pokrenuo je list ''Otadzbina'' Njpoznatije Kocicevo delo ''Jazavac'' odigralo je vaznu ulogu pred sudom u borbi protiv austrougarske okupacije.

U ovom delu Petar Kocic nudi jedan mali isecak ili dogadjaj iz necijeg zivota. U tekstu nailazimo na bogatu sliku pejzaza, na trolicne okolnosti u kojima se gase 2 zivota, i na drustveno stanje koje nije mnogo naglaseno.

Ovaj tekst u nama budi tuzna i zalosna osecanja. U ovom delu dogadjaji, neizvesnost i strah, kao i borba za zivot gradacijski rastu. Pripovetka u sebi sadrzi i dijalog i monolog, naraciju i deskripciju. Posebno je dirljiva nemilosrdna borba Relje sa mecavom i dubokim snegom. Najemotivnije mesto u pripoveci , jeste kada se u Relji bude stara secanja na mladost ,koja u njemu podsticu tugu, ocaj i zalost. Pisac je u delo uveo ovaj staticki motiv, koristeci se retrospektivnim pripovedanjem, da bi nam sto bolje priblizio licnost Relje Knezevica. U proslosti on je bogat i mocan, a sad siromasan i ocajan. U tekstu se stalno oseca rast dramske napetosti. Ipak Relju ''divske snage'' fizicki pobedjuje mecava, mraz i hladnoca, a psihicki ocaj i tuga koji ga izjedaju iznutra. Takodje okolnosti u kojima se on nalazi inicijatori su njegovog drustvenog stanja. Medjutim njegova uporna ali beznacajna borba podstakla je u nama divljenje. Reljin odnos prema sinovcu je pun neke zabrinutosti. Starac gaji crnih slutnji. Izrazajnost slika prirode u tekstu pisac je iskoristio da nam ukaze na ono protiv cega se Relja bori. Ova starceva borba sa prirodnom stihijom prepuna je simbolike. U tekstu ima puno elemenata koji potkrepljuju akusticne i vizuelne senzacije. Od stilsko izrazajnih sredstava pisac je upotrebio gradaciju i personofikaciju. Njihova umetnicka funkcija je da sto bolje prikazu ovaj tekst. Ovim delom pisac nam porucuje da je mladost najlepse doba zivota i da ga treba pametno iskoristiti.

Pripovetka ''Kroz mecavu'' je moderno umetnicko delo Petra Kocica u kome se lirsko i epsko prozimaju.

Razloge zbog kojih je moda vie nego u nekom drugom vremenu potrebno aktuelizovati priu o Davidu trpcu i njegovoj odbrani pred carskim sudom posebno je obrazloio pismom svom pozoritu iz Lisabona dramski pisac Duan Kovaevi, ambasador nae zemlje u Lisabonu. 'Danas kad se malo odmaknemo i pogledamo sami sebe, onako, sa strane, i ako

smo ista oka i potena srca, moramo rei - priznati da ceo srpski narod podsea na onog nesrenog jazavca u vrei Davida trpca', kae Kovaevi. 'Virimo iz vree oekujui da vidimo gde e nam, ko e nam i zato e nam sve suditi?! Stanovnici zemlje Petra Koia morali bi da podignu veliki spomenik oveku koji nosi vreu i u vrei - nas', zakljuio je Kovaevi. Uloga Davida trpca poverena je Petru Kralju. O svojoj ulozi ovaj velikan naeg pozorita kae: 'Jo od detinjstva, kada sam u Sremskoj Mitrovici gledao predstavu Jazavac pred sudom, nosim snane emocije o toj prii o Davidu trpcu i samoj predstavi koju sam tada gledao. Osim toga, moj otac je iz tih krajeva i kao da oseam neku posebnu bliskost sa tim svetom Petra Koia', kae Kralj. On smatra da Koievo delo nije folklor ve mnogo dublja analiza jedne sudbine. 'Moj cilj kao glumca nije da traim ire okvire koje ova pria nesumnjivo ima, ve da na sceni branim i, ako bude sree, odbranim ljudsku stranu te prie. Sluajno Koiev Jazavac pred sudom prvi put je izveden 1905. godine u novembru, po starom kalendaru. Kada se doda onih etrnaest dana, izgleda da smo ovu premijeru zakazali tano na dan kada je Koi prvi put igran u Beogradu', kae Petar Kralj. O aktuelnosti o kojoj govori Duan Kovaevi na poznati glumac kae da je ona sasvim logina, dodajui: 'Miljenja sam da pisci i treba da se bave irim uglovima nekog dela, meutim, ako je Jazavac' i danas aktuelan, onda je to udno i treba da nas zabrine.' On na kraju istie da e o tome 'da li je i u kojoj meri Koiev Jazavac i dalje aktuelan odluiti publika'. Pored njega, u predstavi jo igraju bekog inovnika Aleksandar Sibinovi, carskog pisaria Aleksandar Stojkovi, a ulogu doktora ore Markovi. Scenograf predstave je Todor Lalicki, kostimograf Dragica Pavlovi, a kompozitor Ivan Brkljai. Drugu reprizu 'Jazavac pred sudom' imae u Banjaluci 10. decembra. . Jovanovi

Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska

ta bi danas rekao Petar Koi?

Dragia Spremo

utorak, 07. septembar 2010.

ta se u zemlji Bosni promenilo, a ta ostalo isto, od vremena Petra Koia, Benjamina Kalaja i Davida trpca ? Ove jeseni navrava se 102. godina kako je nekadanja Austro -Ugarska monarhija izvrila aneksiju Bosne i Hercegovine. Taj nezakoniti in otimanja i prisvajanja prethodno okupiranih teritorija uinjen je suprotno odlukama Berlinskog kongresa i, kako je poznato, bio uzrok izbijanju Prvog svetskog rata. Bilo je to vreme Benjamina Kalaja, glavatog gospodina iz Ugarske, kojeg je beki dvor 1882. godine ovlastio da bude glavni tuma carske vlasti u vojno i politiki pokorenoj Bosni i Hercegovini. Bilo je to vreme i Davida trpca, Simeuna aka, Mraajskog prote i drugih znamenitih linosti Koievog Zmijanja. Tom vremenu na razmeu 19. i 20. veka vraamo se, evo, i mi. Ne samo radi toga da bi smo obeleili jedno stolee koje nas deli od austrougarske okupacije i aneksije ovih prostora od strane jedne od najmonijih carevina, ve i da bi se nainila paralela sa vremenom sadanjim. Prolost koja otvara vidike Nedavnog laureata ugledne Koieve nagrade, poznatog banjalukog profesora, knjievnika i senatora RS Predraga Gugu Lazarevia, pitali su novinari kako on vidi minulo stolee i koja je osnovna poruka njegovog nagraenog dela Bez prava na utanje. Lazarevi kae: Da bismo ispravno razumeli ovo to nam se danas dogaa u Bosni i Hercegovini moramo se vraati blioj i daljoj prolosti. Istorija je proces koji traje. Sasvim je izvesno da put u budunost vodi preko prolosti. Odnosno, bez poznavanja prolosti nema razumevanja sadanjosti, ni sagledavanja budunosti. Nije uzalud Andri jednom prilikom rekao da e, dokle god bude imao snage, prouavati prolost. Od nje, na alost, na svet bei, pa je zato lak plen za zapadne demagoge. U ovih nekoliko reenica sadrana je i poenta moje knjige 'Bez prava na utanje'. - Posmatrajui sadanje politike prilike i ivot ljudi u BiH, ta bi nam,po vaem miljenju, Petar Koi rekao danas? Rekao bi: Nita novo pod suncem i kapom nebeskom. Moja pripovijetka Zmijanje danas je metafora za Republiku Srpsku Bosna nekad i danas Zbilja, ta bi nam Koi rekao danas? ta bi rekli njegovi literarni junaci (linosti iz stvarnog ivota) Mraajski proto, David trbac , Simeun ak ? U selu Melina, na Zmijanju, na jednom proplanku, nedaleko od brvnare u kojoj je roen, i danas je vidljiva humka sa Davidovom krstaom. Nedaleko odatle su Striii, rodno mesto omiljenog krajikog pisca. I stari manastir Gomionica u kojoj je Koi pohodio osnovnu kolu. I Ratkovo, Slavika, Joikova Voda. sva ta sela koja je Koi pominjao u svojim delima. ta se, dakle, promenilo pod suncem Zmijanja i kapom nebeskom u Krajini? Ako bi poglede usmeravali samo na objekte i mrtvu prirodu koja nas danas okruuje (ulice, trgovi, parkovi), to bi nas svakako odvelo do pogrenog zakljuka i selektivne istine da su promene oigledne i nesporne. Meutim, ako se paljivo osmotre ljudi i ivot koji danas pulsira na Zmijanju i irom Bosne i

Hercegovine, videemo da sutinskih promena nema. Drutvene i ivotne prilike uveliko podseaju na vreme sa poetka prolog veka kada je Petar Koi pisao svoju satirinu dramu Jazavac pred sudom (1903. god.) i pokretao patriotsku i buntovnu Otadbinu (1906.god), da bi ga austrijski cenzori ubrzo poslali da robija u banjalukoj Crnoj kui, a njegovu Otadbinu trajno zabranili. Takvih, ili jo gorih, cenzora ima i danas u zemlji Bosni. Oni deluju u ime tzv. meunarodne zajednice i imaju ovlaenja koja su nepojmljiva u savremenom svetu. Pravni timovi u kancelarijama OHR, kojima rukovodi visoki predstavnik UN, imaju ekskluzivitet da, bez prava na albu, obesnae svaku odluku i svaki zakon BH parlamenata i institucija, da opozovu i smene svakog funkci onera, od optine do vrha zakonodavne i izvrne vlasti u entitetu i dravi, da samostalno tumae i prekrajaju ak i ustave BiH i entiteta, a da pri tome nikome u BiH ne polau raune niti mogu odgovarati za svoije pogrene odluke. To je lice i nalije dananje BiH. Stopama Benjamina Kalaja Mnoge dananje teze i poimanja u Bosni i Hercegovini o istoriji, veri, nacionalnosti, obrazovanju, primeni jezika i pisma, imaju svoje utemeljenje u filozofiji i konceptu nekadanjeg austrougarskog poglavara BiH Benjamina Kalaja. On se zalagao za stvaranje jedinstvene bosanske (bonjake) nacije, za jedan jezik i pismo, a svojim neposrednim delovanjem doprinosio je raskolima po verskoj i nacionalnoj liniji, favorizovanju bonjatva, raspirivanju mrnje meu ljudima itd . Naravno, takav koncept Srbi i Hrvati u BiH nisu mogli, niti hteli, da prihvate. O ovoj dananjoj BiH bilo je dosta rei na okruglim stolovima i naunim skupovima koji su organizovani povodom 100.godinjice aneksije BiH. Nauni radnnici u Republici Srpskoj, kao i mnogi istoriari iz ireg okruenja, saglasni su u miljenju da je BiH pod meunarodnim protektoratom i zemlja sa veoma suenim suverenitetom. Na jednom od tih skupova akademik Rajko Kuzmanovi, inae predsednik RS, rekao je da je Bosna i Hercegovina i danas, jedan vek kasnije, samo formalno slobodna i sa formalnim suverenitetom, jer je on de fakto u rukama meunarodne zajednice, oliene u visokom predstavniku. Kuzmanovi je podsetio da se procesi iz vremena aneksije BiH i danas na prostorima bive Jugoslavije na slian nain odvijaju. Ondanja nastojanja da se u BiH stvori integralni nacionalni identitet ni danas ne mogu biti ostvarena. Vidljive su jake tendencije bonjakog politikog kruga da se i sada oivi ideja da se u BiH gradi jedan jedinstveni jezik, integralno drutvo, integralni nacionalni identitet, to nije uspelo pre sto godina, pa ni sada ne moe biti ostvareno. Tako je govorio David trbac - Boe moj, udne ljepote u vaeg cara! (austrijskog). Boe moj, boe, ala vi usreiste nau zem lju! Svijet se lijepo umrtvio od nekakva dobra, i miline, pa jedva die!. - Svak ves`o, zadovoljan, svak pjeva, samo se pjesna nie ne uje. Jedini sam ja nezadovoljan, jadan i emeran. Sudija pita: Oklen si? Kako se zove? - Ja se zovem, slavni sude, David trbac, selo Melina, kotar Banja Luka, okrulje Banja Luka, a zemlja, mislim glavati gospodine, da e biti Bosna. Kuna mi je lumera 17. Tako me slavni sud pie i tako mi pozovke alje. - A kako ti se zove njivica, Davide? To treba da zna Slavni sud. - Zove se: Ni Davidova, ni carska, ni spaiska. Tako joj je ime i tako je, ini mi se, i voe u sudu zapisato.

- Mlogo sam ja, gospodini moji, svijeta proo, iz mlogo vuruna kruva io, sa mlogo vrela vode se napio. Odajui po svijetu i narodu, na svato sam pazio i ovo sam uverio: poe li dolje kroz Lijeve, ispod Banje Luke, svakom je gotovo drugom ojeku ime etoje. - Nai carevi, tono vele, bie i preminue. Nego sam naukno, da mi, Srbovi, imamo jednog kralja i jednog kneza. Daj mi kai, tako ti carskog kruva, a vidim pametan si i uevan si: bi li se ikako, ikako mogo od tog naeg kralja i knjaza istesati makar jedan osrednji car, jer smo se mi, Srbovi, odavno zaeljeli careva? - O, zar je orava naa Zemljana vlada, god joj njezin! Zato nami, grdna rano, sve oravo i ide u ovoj zemlji! (Fragmenti iz Koievog Jazavca pred sudom)

Petar Svaka

Kocic druga

je boja

knjizevnom bila

zuci bi

slikao

BiH. nerealna.

Baron Kalaj je dokaz kako je K&K vrednovala Hrvatsku, Slavoniju (deo), Vojvodinu (deo)i BiH, davsi ih pod upravu [Srbe da Danasnja Republika Srbija a Interesi nad slugeranjstvo, Moc pretocena nazalost Nepismeni, morao malo Takvi rata, Pise (kao nije (nijedna stradanja izvrsene Srbin-Bosanac nasem Srbiju filmu u to sto nepismeni, Principov u svasta biti pored razum), ga prihvatamo (srpski) mnogim-stranim pise cinjenica odbranu od roku iz a od male pretnje dve anarhista/terorista) Srbije, a ne i nedelje. je Austrija po da Srbije oruzane Princip da metak i tarabama). su ili sile (neka samo je Kocica u K&K nama prosnja rec, osta silnih danas skola, ga i je je uzrok u "nasim" Ni u objave I su mocnih, i pisca za je ginu pokorica Srpska kao je slabi i Madjarima zavarala za boje svetionik luka, svetionik pretoceni a i i u poslusnika pohlepa filozofa nas, potomstvu glava ne (u citamo, kojoj a isti interes Imperije ucinise (moje neizmerne na zgusane ostrvu gasi (ugarskom (i delu suprotstavila) njene krvi srpstva svetla, u i oluji dize i K&K). "privilegijama" interese.] cemera. oblacima. maglu, nema. ali (koju silom". poimanje), vrdnosti, uzalud. bi samo razumelo. s. simbol. "istorijama" jednoj rata sprecavanje K&K) je u napala obrnuto.

obala

suprostavljena za Srba

[Nije "u da Mocna aktivnost atentata. kaciju Nije Srbija Svoju hoce Za {bez S. Savic 102

nikakva milosti", je Austriska "Mlade Datum(a Princip optuzena, "gesku"u godine naslednika} a

tajna verovatno bio tajna Bosne" Vidovdan metod-uspesan, ispalio kaznjena Dejtonsku

da bi nesrecni

Ferdinand se

nije moglo "zrtveni nije

bio dokazati jarac". previdela pripreme

policija ni je ni i prvi, na i posle Republiku "novokalaj"

amaterske izabran ni Markale, jos Srpsku ali za

provoposlednji).] je

granatu

bombardovana. zato BiH.

se a

promenilo jazavce

Kocic ne

je

umro. prebrojavamo.