Fernan Brodel, Dinamika kapitalizma, Sremski Karlovci 1989

U ovoj knjizi pretampan je tekst tri predavanja koja je Brodel odrao 1977. na Univerzitetu Don Hopkins u SAD. Text je potpuno isti kao text predavanja, i predstavlja pregled ili sinopsis za njegovo obimno trotomno delo Materijalna civilizacija, ekonomija i kapitalizam izalo 1979, a kome je posvetio 20 godina svog ivota. Ovaj pregled je pod naslovom Dinamika kapitalizma i objavljen 1985. Delo ima tri glave koje odgovaraju trima tomova velikog dela, a to su: 1) strukture svakodnevnog ivota, 2) mehanizmi razmene i 3) vreme sveta. Sutinu je ta da ekonomiju kao jednu veliku istorijsku strukturu posmatra u skladu sa svojim troslojnim shvatanjem istorijskog vremena. U predindustrijskom dobu razlikuju se dva ekonomska sveta, jedan je ekonomski svet mase, a drugi manjine. Prvi je svet inertan i ogranien, ali ini iroku osnovu koja obuhvata sav prostor ekonomskog deavanja. Drugi je bogat i dinamian, obuhvata ue inioce ekonomije, ali one koji stalno idu napred, ka modernosti, a ine ga trina ekonomija i kapitalizam. 1. Strukture svakodnevnog ivota Treba poi od inercija, zbivanja kojih ljudi nisu svesni, u kojima su pre pokretani nego pokretai. U svom velikom delu, to objanjava u prvom tomu Materijalna civilizacija. Svakidanje je sve ono ega nismo svesni, nae rutine. Vei deo nae civilizacije je ukopan u ono to se moe nazvati svakidanjim. Brojne navike odluuju umesto nas i nameu svoje okvire. Sve to pokuava da obuhvati jednim izrazom materijalni ivot. To je sve ono to ini deo radnog ivota ljudi. To je istorija itavog ivota oveanstva. Donju granicu ekonomije ine primitivna trita. Izmeu materijalnog i ekonomskog ivota postoji razlika. Materijalni ivot podrazumeva odlazak na posao, rad, proizvodnju za svoje potrebe, u bati, radionici ili na njivi. Ekonomski ivot podrazumeva razmenu i postojanje trita, deo ekonomskog ivota su i seljak koji donosi robu da je proda na pijaci, i duandija koji nudi mogunost plaanja na kredit ili zajam, zatim vaari i sajmovi na kojima glavnu ulogu igraju veletrgovci koji se uopte ne bave maloprodajnom trgovinom i najzad, krupni finansijeri koji proizvode na veliko i finansiraju itave vlade. Dakle, materijalni ivot ne poznaje privredu zasnovanu na razmeni, ve obuhvata ogromni sektor potronje samo za svoje potrebe. U XVIII veku i dalje postoje velika podruja Evrope koja su i dalje zatvorene za opti ivot i potpuno okrenute samo sebi. Iznad nivoa materijalnog ivota stoji nivo trine privrede. 2. Mehanizmi razmene Trina privreda predstavlja sponu izmeu proizvodnje u kojoj sve nastaje i potronje u kojoj se sve gubi. Ona postoji samo tamo gde postoji razmena u ma kako velikom obimu, i njena podloga su potrebe svakodnevnog ivota. Ali, da li se istorija ekonomije svodi samo na istoriju trine privrede? Razlikujemo dva stupnja trine ekonomije koji ine osnovu ekonomskog ivota Evrope od XV do XVIII veka: prvi, nii, ine duani i torbari, a drugi, vii, ine sajmovi i berze. Sledi kratak prikaz evolucije zapada u ova etiri veka.

XV vek: mrea male, pijane prodaje jo uvek ne uspeva da povee itavu proizvodnju sa itavom potronjom jer se veliki deo proizvodnje gubi u unutranjoj potronji porodice i ne ulazi u cirkulaciju na tritu. Posle 1450. dolazi do opteg poleta privrede u gradovima koji su imali tu prednost da su tokom veka cene industrijskih proizvoda rasle, dok su cene prehrambenih proizvoda padale ili ostajale iste. Pijace u ovom dobu jo uvek nameu ritam ekonomiji. XVI vek: donosi komplikovanije funkcionisanje privrednih mehanizama zahvaljujui velikom prilivu plemenitih metala iz Amerike i sve veoj primeni hartija od vrednosti i kredita. Njegov ritam ovog puta odreuju sajmovi najvaniji je bio bezansonski sajam u rukama enovljana, koji su ga kasnije, 70ih godina veka, izmestili u Pjaencu. Na njemu su se samo obavljale berzanske aktivnosti. Uticao je na kretanje tokova novca meu raznim zemljama. XVII vek: karakterie preduzimljivost ekonomskog ivota osloboenog mediteranskih ini, i seljenja sredita aktivnosti na Atlantik. Sajmovi uzmiu pred berzama, a nakon doba finansijskih pekulacija prethodnog veka, dolazi do povratka robi, u korist zemalja koje poseduju jake trgovake flote, pre svega Holandije. Evropski gradovi se pretvaraju u mesta malih duana, naroito ekonomska prestonica Evrope i sveta u ovom veku Amsterdam. Dakle, imamo prelazak na neprestani protok robe u odnsu na povremena sastajanja. XVIII vek: donosi ubrzani privredni razvoj. Berze se umnoavaju, a London lagano potiskuje Amsterdam. Ova dva grada, uz neto manju ulogu eneve i enove, postaju sredita u kojima se daju i uzimaju veliki meunarodni zajmovi. Sajmovi su potpuno izgubili smisao u doba kada se razmene lako obavljaju, a krediti lako dobijaju. Nabrajati regione gde su oni opstali znai ukazati na periferne regione evropske privrede: oblast Alpa, Balkan, Poljska, Rusija. U periodu koji Brodel razmatra, lagano se formira verovanje da je trite neka samodovoljna ili samoreguliua sila. Kako je trina privreda povezana sa faktorom kretanja, raniji ekonomisti su razmiljali samo u okvirima rei dinamino. Tirgo (francuski dravnik, 1723 1790) je smatrao da promet materijalnih dobara predstavlja sutinu privrednog ivota. Adam Smit, uz Dejvida Rikarda glavni predstavnik engleske klasine liberalne ekonomije, je opet verovao da je dovoljno obezbediti slobodu poslovanja i trite e se samo regulisati (citat: pustite neka svako ini ta hoe i neka sve ide svojim tokom). Naravno, ovo je pomalo nezrelo razmiljanje; koliko puta je uticaj trita bio zaobien, a cene odreivane na osnovu monopola! Naprotiv, Brodel opet naglaava da je trite samo spona izmeu proizvodnje i potronje, i da ono ne ini celokupni privredni ivot. Re kapitalizam uveo je poetkom XX veka u upotrebu Verner Zombart koji se bavio prouavanjem kapitalisitikog drutva (Marks je koristio pojam kapital). Kapital je masa sredstava kojima se deluje u ekonomiji, a kapitalizam nain na koji se upravlja neprestanim ulaganjem kapitala u proces proizvodnje koji se nikada ne prekida. Kapital su nagomilani i iskoristivi plodovi svakog ranije obavljenog rada ali, samo ako sudeluje u ponovnom procesu proizvodnje. Najvea mana rei kapitalizam je to je optereena njenim dananjim znaenjem. Izmeu pojmova trina privreda i kapitalizam postoji razlika. Sam kapitalizam (kakav je u XVI i XVII veku) ne obuhvata jo uvek celokupni privredni ivot, on je samo jedan deo trine privrede; jo uvek postoje i proizvodnja za sopstvene potrebe ili princip

jednostavne razmene. Dok trina privreda podrazumeva irinu, kapitalizam podrazumeva dubinu. Na primer, ukupan obrt novca u Portugalu 1579. je bio mnogo vei nego novac koji se te godine okrenuo u trgovini zainima. Ali, ta unutranja trgovina nosi uglavnom oblik trampe ili pijane prodaje na malo, dok je trgovina zainima u samoj sutini monetarne ekonomije kojoj pripada budunost. Kao pojam, kapitalizam treba prilagoditi istorijskoj stvarnosti. Zato se u istorijskim istraivanjima uglavnom koristi pojam kapitalno dobro nego kapital. Na primer, uma koja se ne see je kapital (kao novac koji lei u riznici), ali ne i kapitalno dobro. Veoma bitna karakteristika kapitalizma poetkom modernog doba je ta da jo uvek ne dolazi do specijalizacije; tanije do nje dolazi na niim stepenicama privredne hijerarhije, ali se kapitalisti (u to vreme uglavnom veletrgovci) jo uvek ne specijalizuju. Zato to su oni jo uvek samo finansijski kapitalisti. Da bi se osigurali od rizika samo jednog posla, oni ulau svuda gde moe da se obrne novac: prevoz, pomorsko osiguranje, bankarstvo, trgovina na (extra)veliko ... Time smanjuju opasnost od gubitka. Brodel smatra da se veletrgovac nije specijalizovao i zato to njemu nijedna grana privredne aktivnosti nije jo uvek dovoljno razvijena da bi apsorbovala njegovu celokupnu delatnost. On esto skae iz jedne oblasti u drugu i zato to prva ne donosi vie dovoljno profita. Kapitalizam je pobedu odnosio tek onda kada bi se poistovetio sa dravom, onda kada bi vlast preuzeli poslovni ljudi. Tako je prvobitno bilo u Veneciji i enovi, u Firenci od XV i XVI veka, Holandiji od XVII a u Engleskoj od XVIII veka. U Francuskoj je do toga dolo tek posle 1830. godine. Kapitalizmu se suprotstavljaju sve tradicionalne strukture, pre svih drava i crkva. Da bi mogao da postoji neophodna su dva preduslova: odreena stabilnost drutvenog poretka i izvesna neutralnost, slabost ili predusretljivost drave. Moe se rei da je jedna zemlja prela na kapitalistiki sistem onda kada finansijska i proizvodna bogatstva (buroazija) steknu primat nad bogatstvima u zemlji (feudalna aristokratija). Kapital dravi najpre ini samo oslonac, zatim saveznika, i najzad, postaje deo politike hijerarhije. Dakle, kapitalizam ne stvara novu hijerarhiju, ve koristi postojeu! Na kraju ovog dela i osvrt na zabludu Maxa Vebera, koja i dalje izgleda primamljivo mnogim drutvenjacima irom sveta. On je bio u zabludi da je protestantizam doprineo nastanku kapitalizma. Ali, ovo je potpuno promaena teza (nije ni udo, bez obzira na svu erudiciju, Max Veber je ipak bio sociolog). Ve je reeno da je kapitalizam postojao mnogo pre protestanske reformacije, a severne drave su samo zauzele mesto koje su pre njih drala stara kapitalistika sredita Mediterana. U pitanju je pomeranje teita svetske privrede, koje nema nikakve veze sa skrivenom prirodom kapitalizma, ve iskljiivo sa privrednim razlozima. 3. Vreme sveta U poslednjem poglavlju Brodel prikazuje evoluciju kapitalizma i njegovih sredstava u skladu sa optom svetskom istorijom (koja se uobliava kao celina u periodu XV XVIII vek). Takoe se osvre na industrijsku revoluciju, ali samo sa aspekta opte strukture kapitalizma. Najpre, definisanje dva geografsko ekonomska pojma kojima Brodel definie ekonomske odnose na relaciji makrokosmos - mikrokosmos: svetska privreda i privreda koja je svet za sebe. Prvi pojam je dosta jasan. Veoma tipian primer za ovaj drugi je

Mediteran. Uslovi za postojanje privrede koja je svet za sebe su odreen geografski prosor i postojanje jednog sredita koje je ekonomski centar tog geografskog prostora (na primer, Venecija na Mediteranu od XIII do XVI veka). Uvek kada se pomeri prostor privrede koja je svet za sebe novi prostor dobije i novo sredite. Kada se od Mediterana taj prostor proirio na itavu Evropu, sredite novog prostora postao je Amsterdam. Do ovakvih promena dolazi tokom velikih i dubokih privrednih kriza, male krize nemaju tako dalekosene ekonomske posledice. Svaka privreda koja je svet za sebe se sastoji od manjih podruja; to se ide dalje od sredita geografsko privrednog prostora, to se menjaju (smanjuju!) i standard i nain ivota. Primer: Holandija je oko 1650. sredite kapitalizma, umetnosti i kulture, a to se ide dalje na istok, nailazi se na kmetstvo i, ak ropstvo. Slian odnos je i u sluaju Veneciju Dalmacija Balkan. Moe se rei da se kapitalizam i razvio u uslovima ovakve nejednakosti. Zato ne moemo da prihvatimo uobiajen model po kome se drutveno ekonomski sistemi smenjuju jedan za drugim, tipa: robovlasnitvo feudalizam kapitalizam, ve u jednom trenutku na razliitim prostorima opstaju sva tri sistema. U istoriji Evrope treba razlikovati fazu privrede koju su stvorili gradovi, i njihovu prevlast, i fazu privrede koju su stvorile drave, i njihovu prevlast. Primer prvog su Venecija, enova i Amsterdam. Amsterdam je poslednji grad drava u istoriji, iza njega je Holandija samo fasada. To je i razlog zato je do 1750. prevlast morao da prepusti Londonu, iza koga je stajalo jako nacionalno trite. Ovo otvara pitanje nacionalnog privrede. Nacionalna privreda je politiki prostor koji je drava iznutra pretvorila u jedan ujedinjeni prostor. Engleska je ubedljivo najbre ostvarila ovaj podvig, smatra se iz dva razloga: 1) zbog guste mree plovnih reka i kanala i redovne obalske plovidbe (znai, zbog dobrih saobraajnih veza) i 2) zbog ranog ukidanja unutranjih carina i putarina. Prostor i trite su zaokrueni ujedinjenjem sa kotskom 1707. i Irskom 1801. Ujedinjene Provincije Nizozemske (skraeno Holandija) su u principu takoe ostvarile ovaj podvig, ali je ta teritorija isuvie mala i nedovoljno produktivna; zato holandski kapitalisti nisu previe vodili rauna o unutranjem tritu, ve su bili okrenuti samo spoljnjem. Francuska je imala drugi problem: prevelika teritorija sa jako loim saobraajnim vezama i organizacijom. Zbog toga priobalna Francuska nije obraala panju na velike neiskoriene mogunosti zaostale unutranjosti i posvetila se takoe samo spoljnjem tritu. Sa prelaskom sredita evropske privrede u London, poinje nova epoha u privrednoj istoriji Evrope jer, po prvi put privredna prevlast postala je potpuna politika prevlast. To je kraj vievekovne privrede kojom upravljaju gradovi. Takoe, to je i kraj privrede koja je svet za sebe. Po prvi put, vropska privreda postaje gospodar svetske privrede. Poslednje pitanje kojim se Brodel bavi u Dinamici kapitalizma je: zato je do industr. revolucije dolo ba u Engleskoj. Odgovor je: zbog toga to su se tek u Engleskoj savreno uklopili unutranji i spoljanji razlozi. Seosko stanovnitvo se slilo u gradove i obezbedilo radnu snagu industriji. Poljoprivredna proizvodnja se pritom nije smanjila jer su novi tehniki izumi pratili razvoj unutranjeg trita. Spoljna trita su se lanano otvarala jedno za drugim. U sluaju opadanja jedne, kapital se odmah selio na drugu stranu. Tehniki pronalasci niu u malim fabrikim okruenjima meu zaposlenima, a ne u Londonu meu kolovanima. Tako se zatvorio krug: ovladalo se unutranjim tritem, zatim su osvojena spoljna trita, a vitalnost proizvodnje je obezbeena sirovinama iz kolonija. To je sila koja je sarela u dugom unutranjem procesu!

Za kraj kao zakljuak: materijalni ivot, trina privreda i kapitalizam su tri razliita nivoa koja se naslanjaju jedan na drugi. Pritom kapitalizam lrbdi sve vreme na vrhu sistema koji ine prva dva i koji predstavlja podruje gde se ostvaruje najvei profit.