Prof . dr habit. inz.

Bogoljub Nedlmo\lic
" AT
() Iltl.llli
.t=
, ,

Prof. dr habil. inz. Bogoljub Nedimo ric
PRENOS NICI SNAGE
VRATILA
6 . izdanje
Beograd, 199 6.

I
P: (,!'. "I' h:!i'ii. In ;i i31lJo ljuh Ncdi J11'.1\ il'
I ' i SH A(;E V]{ II TIL ,\
(, Iz.i:Jnj <.:
. ,
ll zc: nli:
Prof. til' 1m J)i milri:je. Jankovi c
Pr"f. dr 1111' inz. Svclis lav Stoj,kovic
Izdavac :
Grarokomerc, Beog rad , Ce rska 51
Ured ni k:
S iniSa Z ivkovi c
Za i zdavai:a:
Predrag Kurilic
Tiraz : 300 primcraka
Stampa:
Graficki ateljc KUM, Beograd
CIP - Kategori zaci ja 1I publikaeiji
Narodne bibli otekc Srbije, Beograd
621.824 (075 . 8)
NEDIMOVJC, Bogoljub
Pren os niei snage - vratil a (Bogoljub
Nedimovic, - 6. izd. - Beograd:
Grafokomerc , 1996 (Beo grad: Kum).
143 str.: graf. prik azi; 24 em
Tiraz 300. - Bibl iografija: Sir. 141 - 143.
a) 'I ratila
ID = 261493 88

IZVESTAJ 0 RECENZljI
"PRENOSNICI SNAGE - VRATlLA"
<1utora prof. dr ha hil. id' .. Bogoljub:l N..:d imo\'i{:a
Vra lila su clcmenti oonnog krclanja na kojim<l se nalaze elememi za prenos silage
(zupcanici, kaisnici, frikcioni tockovi, lancanici) - tako Ja svi oni zajedno cine prenosnike snage
- znacaj u m3sinslv u i lehnickim sistemima j e izu zelno vazan za izvr savanje namenske
funkcijc masina i lelllli ckih fllnkc ionaLlih sistema. Slozcno t oplereccnja a sa mim tim i proracuna
i konstrui sanj a mehani i.' kih sislema iii reduklora za odredenu namenu - iziskuju prethodnu anal-
izu opterecenja vrati la koja se prorac onavaju s obzirom na vrstu i velicinu optereeenja i ostale
ulicajne faktore na rad (Ila primer, sa udarima) mehani i'ki h prenosnika.
Peto, dopunjeno i pripremlj eno izdanje rukopisa "Prenosnici snage - vralil a" , ilulora prof. d ..
Bogoljuba Nedimoviea, lemeljilo obraduje ovo veoma lozeno i vazno gradivo masinskiiJ eleme-
nata i konstrukcij a - sa aspekla teorijskih i za inzcnj crskll praksu znacaj nih uticaja, tako da prim-
erima ukazuje ll a svu slozenosl analize opterecel\ia i proracuna u karakteristi cllim popreCllim
preseci rna vratila.
- U ovom delu univerzitetskog udfucnika iz masinskih elemenata i konslrukcij a dati su karak-
teristicni primeri analize oplerecellja - sila u ravni i prostoru vratil a i reduktorskih vratila, dija-
grami raspodele snage i obrtnib momenala koji se prenose u odnosnom delu vralila, kao i
dijagrami momenata savijanja i uvijanj a (obrtnib momenata) i svedenih (idealnih iii redukovanih)
'momenata analiziranog vratil a sa datim opterecerUima kojima je one izlozeno.
Uporeuni izgled sila u kosoj i ortogonalnoj proj ekciji "': doprinosi u znatnoj meri bolj em i
brtem shvlltanju prostornog i ravanskog rasporeda sila i delovanja momenata na odnosno vrat ilo,
sto rukopisu "Prenosnici snage - natila" daje veoma znacajno mesto 1I neophodnoj literaturi ne
sarno u skolslvu - vee i u tehnickoj (illzenjerskoj) praksi, zbog cega ovo dele se predlaz.e da bude
prihvaceno i objavljeno, jer ce posebno pomoCi studentima i drugim korisnicima - pri izradi
obaveznih grafickih radova - konstrukcija i proracuna masinskih elemenata koji cine prenosnike
snage.
Posebno valja islaci dcprinos autora u ovom delu gradiva iz mainskih elemenata i kon-
strukcij a - na uvodenju prvi pul kod nas lolerall cij a oblika i poloZaja na realne tebnicke crteze
(vratila i nosece elemente) sa toierancijama duzi nskih mera i kvalitetima obrade povrsina
izradaka (masillskih delova).
U ocekivanju da ce ovo, 5. izmenjeno i dopunjeno izdanje rukopisa "Prenosnici snage - vra-
lil a" naCi svoj e izuzelno vazno mesto u skolstvu i tebni ckoj praksi - predlazemo njegovo prih-
vatanj e i obj avljivallje.
U Beogradu,
juna 1993. g.
RECENZEN TI:
Dr mr DIMITRlJE JANKOVIC, dip!' inz. masinstya,
redovni profesor MF u Beogradu
Dr mr SVETISLAV STOJKOVIC, dip!. inl.. masinstv3
redovni profcsor MF u Kragujevcu

<
,
N
g
o
~
------
0 1 ' O " t ~ O S t
RACUN,I\.f\
(UATeMATlK,I\.)
STANDAROIZACLJA
TOLERANCIJE
PROJEKTI VNA
GEOMETRIJA
PROJEKTOVANIE
TEHNICKO
CRTANIE
KONSTRUI SANIE
KONTROLA KVALITETA
II MA 5 I N A II
SCilla proces:t, proj ekto"anj a, proracuna i izrl'ldc masinc

"J' T
' -'
Sirv!{o pod rucje nllnlenC i SiI)7.':'nost t!ptcrccenj :l \: ratiln I fi r\)-
pl)scbno kO!lstruktivno obJikovanj e razno\"r ni h vratib no i :.;:r-
do 3UlOl1lobii a i iClciicn. vU J, i r prorrcr. c
lok In radnog vcka i pouzd311 0g i7.vr'l!l'anj a namcn, ke funkcijc II rae!
nill"! usiozavaju tc hncnkono:-nskn optimizadjtt od f;lZ(L UO
L"1ciltal nih i pili ya nj a i signm ost i Ii nf.til!l .
Tsto\'rcmcno delovanj c sloz.cnog plOslornog oplcreeenj :; u nekom pr.;seku vr::li1a,
mcguca promenljil'ost fd iml f:l el:: (n< povrSi nskim i: opo\'ima lUuuika), !; IT! C!ra i
obrt3J1j a - uslovlj a\"aju izbor me:oda i Ii ciju optimiz::cij u a:nogu(';;.va .:,d=>o-
varaj uCi PJognlln (algoril3m), sa upis:ln:m tlfojni:.n i vfc.cnosti:r.:! i.H!cajnih u
bUD potbtab raeunara. koj i pri menu sluna.ardu i lolcfzncij a,
udgovarajuce taenosli oblika i polof:!ja vrati b .
Raz\'ojoi put aulora u p;j vrcdi i !1:l iVCrLi tetskoj r.1oogCbroj!ll i clr.siJeli-
mcnlalna ispitivaoj a metodama sa i ba r2zaranja konstrukcioui h malcrijala, l!laSio-
skill delcn i s}jopovu - rczullirali su snn:mj ima i iskustvom u fl hl ikovanj u ,).
snage - vratila" i predlq;om prvog loka prora?: una (a!gorinna) u nas uopsle, koj i j c
haziran na criginalnoj semi i kor.slrui sanja !!1aSina .
Vrcme i usiovi ohj avljivanja Q\'og rukopisa - odrcdil i su nj egcv i cbim i sadrzaj, koj i ce sc
cclovi tUc pojaviti u slcdeCcm
Mp.ogobroj ro a ponovljcna izeanja u;cj ih udZi1,ni..'<a i knj iga - me II uverenju oa ce i
p e l 0 , iZli!enjeno i dupunj eno izeanj e "Vrali la" nac; - odgovarajutc mesic t.: i
inzenj crskoj praksi.
U Bcogr:;du,
27.1.1994. g.
Prof. dr BogoJjub Nedimovic
PREDGOVOR 6. IZDANJU
Scsto i zdanje univ erzit<.:tskog udzbcnika monografijc
"Prenos nici snage - vra.tila
U
neznatno je dopunjeno i izmenjeno tako
da se celovitije graclivo moze ocekivati u sledeeem izdanju.
Zamenj ene su nekc s like ncvim s likama.
U Beogradu,
25 .4.1995.g.
AutoI'

( ,
.f
.-) p r:, '. T
, J. .
,
. ,
1. UVOD ..... .. . . . . ... .. . ... .. . . . . .. . ... . . . ... . . ... . .. . . . .. C'
1. 1. Sla:l,ialdni t." lle' ; .. .. ....... . .. . . ...... .. .............. .. ...... 3
2. TOL t:i<ANCIJE . .. . . .. . . ... . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . .... . . .. .. . . 5
Vr"tc 1()\c; ,lIl cije .... . .. ..... . . . ... . .. . . . .. .. . . . . .... . . ....... .. .. 5
Tol 'rancij <.: dU7inskih Ill cra . . .. . .. ...... . .... .. . . . .. . . ............ .. 5
2
'1 1 p ' " dfj ' "
._.. oJmovl I C IIlICIJC .. . . . ..... . . . . . . . . . . . . . . . . ... .
2.3. Uti caj kmpcrature na nu\eganja . . . . . . . . . .. . .. . ...... .. .. ..... ... . . . .. 6
2.3. J. Rcfercntlla (normalna) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6
2 3.2. Uli caj temperature j konstrukci onih malcrijala nn ........ . . 7
2.4. Geomclri,i kl> tOIt:rancij c .. . ... ... . .. . .. . ... .. . .... . . . .. . . . .. ....... .. 7
2.4. 1. Opstl> karakteri sti ke . . . . . ..... .. . . . .. . . . . .. . . . . . ..... . . .. . . . .. 7
2.4 .2. Oznakc karakt eri stika lolcrancij a ... .. . . . . . . . . .. . . .... ... . . . . . . ... 9
2.4.3 . Primeri upisivanj a tolerancija na crteze .. . . .. . . ... . . ... . . . . . . .. . . . to
KRETANJA 1 OPTERECENJA MASINA I MEHANlZAMA .... . . . . . . . . J3
3.1 . Vrsla kret anj a . ... . .. ... . . . . . .. . . . . . .. . . . .... . .. . . . . ... .. . ... . . . . . 13
3.2. Zakon pUla . .. . .. . . . . . . . . ... . ... .. . . .. . . . . . ... . . .. . . . . . . .. .... . ... 13
3.3. Brzinu kretanj a .... . . . . . . .. . . .... . .. . .. .... . . . ... . ... . . .. . ... . .. 14
3.4. Ubrzanj e . .. . . . ... . . . .. . . . . ... . . ... . .. . .. ... . . . . . . .... . .. . . . .. . . 14
3.5. Ugaona brl ina . .. . . .... . .. . . .... . . . . . . . . . ..... .. .. . . .. . . . . . .... 14
3. 6. Obimna bl7i n3 .... . . . .. .. . . .. . ... ... . .. .. . . ... . .. ... . . .. .. .... .. . 15
3.7. Rad . .. . .. . . . . . . . .. . ...... . . . ... . . ... . . . ... . . . . . . . .. . . .. . . 16
3.8. Snaga, obrlni moment i obimna sila . . . .. .. ..... . . . . ..... . .. . . . . . . .. . . . 16
3.9. Nomogrami .. . . . .. . .. . . . . . . . . . . . .... .... .. . . .. . .. . . .. . . . . . . .. . . 16
3. 10. Inercij alnc sile . . . .. .. . ... . . . . ... .. . . .. . .. . .. . . . .. .. ... .. . . .... . ... 16
4. OPSTE KARAKTERISTlKE PRENOSNlKA ... " . . . . . . .. .. .. . . . .. . .. 23
4. 1. Obrlno krelanj c i njegova uloga u masinama i mehani zmima ... .. . . ..... . .. 24
4.2. Odnosi mC<1uosnog rastojanja, prenosnog odnosa i spregnulih
elcmenata obrtnog kruznog kretanja . . . ... . . .. . ... .... .. ... . . . . .. . .. .. . 30
5. VRATILA . .... . ... . .. . ......... . .... . . .. . . . . ..... . .... . ... ... . 37
5. J. Opste karakteristike ....... . . . . .... . . . . . . . .. . . . ..... .. . . . .. . .. .. . 37
5.2. Opterecenja vratil a .. . . . .. . . .. ... .. . . .. . .. . ...... ... . . ... . . . .. 39
5.2. J. Radn3 opterecenj a vratil a . .. ... .. . .. .. .. . . . . .. .. ... . . . .. . . .40
5.2. 2. Uticaj ct!ntrifugal ne si le . .. . . . ... . . ... . . . ...... .. . . .. . . . . . . .. .41
5.2.3. Optereeenje usled sopslvene teZi ne . . .. .. .... . . .. .. . . .. . . . ...... .42
5._.4. Raspodela opterecenja .. . . . . ..... . .. ... ...... . . .. . . . . . . ... . . .42
5.2.5. lbspodcla oplereccnj a deloya na vratilu . .. . .. . . . .. . ... . . . . . . . .43
5.2.6. (lptereccnj a . . . . .. ... . . . .. .... .. . . . . . . ... . .. . ... ... . . . . .43
5.2.7. Stati ka analiza optcrecenj a vrat il a ... ... . ... .. ... . . . . .. . .. . . .. AS
5.2.7. 1. Anal iza ..... . ....... . .. . . .. . , '" .45
5 (l(\rcd;vanj.l i il.fadc opterecen,:a \ l atil a . . . . .

53 ..
.5 J i \'ft,.;:m ... ! ; ntll r.J\":ln, lh - :...."
5.5. i \.pJJil J
:.,f '! . ' .. :tlUC1 u ra, r.:
:; 7. OJrc..livan.lc 'IlJ IIl Ii
IlO tJ "ptcll.!c.:nih ,iI.r.1J ; .. n . .
Odredi\"anJc o:jX"ra r' I": .: r:(. i 'rll ('j It ) n
9. re.li'l2r:JC ;'1 "'( ',\'""J:' I; [tr
l
'\.
5,9.1 l&!u(,ki J!jJb.11 .. i .1 Ipal1.1;; \"I ;t'aj J

.
\' 11 Ii I .
9
('\
9(i
. $
(1
.99
.. .. 99
.'i.W.i . Nlpr.:] . .t.j;. i ',JV',li \'rali!a . .. . . . ..... .. 1 3
5, to,:! . KOIKt.'nl!", lcij =, . . . . . . .. .. . . .... , . 109
10.3. Izdrz!j i\(:',1 ::!r,' kih delo '" . .. . . . , . . . . . . . . . . . i12
5.WA. S!:!p.::n >i gUrr.rh{J IT.llib . . . . . . . . . . .. .. . . . . 119
5.10.5. DimcIlzicnis3!1je vrllilJ .. .. . .... . ... ........ . . . . ........... 121
5.10.6. Konsrru;;ci oni c!oll!rij ill i ' Talila. .. . . ..... . . .... . . ...... . .... 124
5.10.7. Kon oh ci IT3ti!a. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . 135
LITERATURA .. . . . .. ...... .. . . . .. . . . .. .. . .. . ..... . .. . . . . . 1 .. 1

1. UVOD
Savrcmcno projekl vanje, kon. lIuis3njc. izrada i ckspenJl1c:nlalno ispiliV3!1.ic mu,insKih dc-
i - b3.zirani . u na prilllcni odgovar3juc' ih mCloda proracuna i provc:nll h
lu paka U ci lju oSlvari\'anja nall1C11skc funkcijc i pou;.:danosli masiua i l11a-in,kih si lema u
prcd\' idcnom vcku traj anja leilnoekonomskc opli mi zacij e.
Prenosnici snage su komponente masina iii rnasinskih podsisle ma, koji cine simp funkrilJ-
n:1lno povezanih elemcnala - za prenosenje i lIansformaciju IIIchalli ckc cncrgije.
Vra tila su mas in ki elementi obr tnog kretanja na kojima se nalaze (monlirani) de\ovi za
prcllos snage (zupcanici, kaisnici, Iancanici, frikcioni tockovi) - eiji je zajcdnicki i istovremClli
zaciatak da prenose mehanicku encrgiju od pogon ke (molora) do radne maSine iIi masinskog
sistema.
Slozcnost opterecenja natila, a samim tim i proracuna i konslruisanj a prenosnika snage za
odrcdenu narnenu, iziskuju prerhodnu aualizu opterecenja 5vakOg vratila kojc se proracunava s
obzirorn na vrstu i velicinu opterecenja, potrebnu sigurnost i ostale uticajne faklore (na primer,
rad sa udarima) mellanickih prenosoika.
Osnovna funkcija prenosnika snagc je transformacija ulaznc ugaone brzine Wu koju kara-
ktcrie broj obrlaja rnotora nM = nu (ulazni broj obrtaja prcoosnika) - u izlaznu ugaonu brzinu Wi
koju broj obrtaja radoe rnasine nRl"l = ni (izlazni broj obrtaj a prenosnika u jedinici
vremena).
Broj obrtaja naziva se i ucestalost obrtanj a (n).
1.1. STANDARDNI BROJEVI
Vodeci racuoa 0 prioritetu staodardnih brojeva osnovoih redova (RS, RIO, R20 i R40),
brojeve osoovoih redova treba primenjivati l1 a sve precoike i druge duzinske mere pri konstru-
isanju i izradi elernenata koostrukcija savremene muSioogradnje (JUS A.AO.OOI i JUS
A.AO.002), prema tabeli 1.1.
Mnozenjern tabelamih vredoosti (datih u tabeli 1.1) pozitivoim iIi oegativoim celim srepell -
illla broja 10, dobijaju se odgovarajuCi stalldardni brojevi za vantabelame intervale (podrucja
mera).
Prelazoa zaobljenja elemeoata kooslrukcija prornenljivog poprecoog preseka treba uskladiti
prcma labeli L 1.
Izuzetoi red R80 se koristili sarno u opravdaoo izuzeloirn slucajevima poseboih koo-
strukcija i postojanja nekih drugih standarda za odnosoi masioski dec i koostrukcij u.
Izuzetno se mogu koristiti zaokruzene vrednosli prerna labeli 1.1 .
Standardni brojevi imaju posebao znacaj i ulogu u savremenoj tehniCkoj prnksi i nauci pro-
jeklovanja, proraculla i konstruisanja.
Slaodardni brojevi i redovi slandardoih brojeva bazirani su na standardu ISO 3 iz 1973. god-
ine. uvodeoje standardoih brojcva omogucava izbor i usvajaoje odgovarajuCib velicina (dimeo-
zija) - svodeoj em na preporucene brojeve (prerna ISO 17 iz 1973. godioe).
Primcna standarda - zakonska jc obaveza projektanta, proizvodaca i trgovine u nacional-
oim i medunarodnim olevirirna i razmenama telmiCke dokumentacije i proizvoda. Tako su
Jugoslovcoskim staodardima grupe JUS M.AO. (crteZi u masinstvu) - dati propisi za MASlN-
SKO TEHNICKO CRTANJE, u skladl! sa ISO standardima; odnosno medunarodnim konvenci-
jama, i obavezoom plimenom u naucnim, obrazovnim i privrednim delalnostima kod nas.

I
I
I
I
I
1.:\>,1;/ 1.1 - 'i lal'd;,rd n i hroj c\" i '''I,,''/li lo , ed'1':1 UI ;; \ .. "1.(11) 1)
H I O
1. 0tl j ,{hI 1.UU
1 i ?

r
I
: i\; I1I-.'ni
; Ilftljl \' j
i '
I
o
I
2
1.,nk, 'I }r IH'
\ I t'dnot; l j
1,05
1, 10
I , I !j
1,30

i
1, 60 I ,GO . , 60
I ,I)U
:,<>6
1, l Z
I . I II
1.2S
I,n
1.'10
1,.'>0
1,60
1.70
I. RO
1,90
I
6
7
II
9
10
1 I
7.,(10
2,SO
3,1 5
--l
4,00 I
4,00
I
,
s,oo
--- - r - -'
6,sO I G,10
I
I 8,00
i
1'1,1)0
l, RO
2,on
2,21
1- -----
7.,50
2,60
3, 15
3.55
1,00
5,00
5,60 ,
--6,30 -- -1
7, 10
8,00
2,no I Z
2,1 2 l.j
Z, 21 11
2,16 15
2,.'>0
2,('5
2,HO
3,00
:I, I S
3,15
.1,55
J,7S
1,00
'1,7.5
l.50
4.75
S,OO I
5,30 I
5.60 I
6,00 __ I
6,10 I
6)0
7.10
7,50
f, (JU
16
17
18
19
20
21
n
23
21
25
26
7.7
26
29
.10
3 1
9,00
L
10,00
l :;::
9,5'1
. W.Of) _
32
33
34
J5
36
37
38
- -- '- -
2,1 0
2.20
2.15
3, 20
3,40
3,60
3,80
1,20
urojcvj t('tia flS inl Jju prl'dno\ 1 Il i'lcl ollima rcdil It 10, hrojc'Ji
I<"d:, P 10 11.1<1 oni ", ,, rccl o 1(20 I, n;oil ,.d. 1""I"\,i (c,cI" It20 il " " ill fl ' cci nol ll1nd
",cia RIO

2.TOL ERANCIJE
Dana nji slepen razvoja induslri.i " u u ' Iovima ma ovne pro izlodnj c (cc I 0 , lonjcnc
koopcra ij u rn licit ih fabrib. a reck i pojcdi nih drLal' a) u, lovlj a\' :J. br7. u i i'rc.: iLll u lIl C'n laiu
bez ikJkvog naknadno, poJdal'3.nja (cloracle) dnos nog tnilsi n<kog oj 'Ia. Razvoj
iudustrijc. pored toga. Sl'e vi c iSlicc pOln;blJ zamcalji vo Ii poj edi ni h <l clova (npr. pohabani kl i-
povi i ci.lindri molora, po Ielji ca !ezi ta, zu pcani ci, i dr.). Pojedinc del ovc mas in a i urcdaja -
mogucc je ovako za mcni li samo onda - bda su izrac1eni u odgovarajuCi m grani ca lll a lacll osl i.
2.1. VRSTE TOLERAJ.'lCIJA
Tolerancije se sasloje iz lolcrancija duzi nskill mera i gcomclr ij kill toieranc ija (oblik::t i
polohja), koje sll ematski prikazuje lika
" TOLERANCIJE DUZINSKIH NERA II
I
VRSTE TOLERANCIJA
I
I GEONETRIJSKE TOLERANCIJE I
I
I
II OBLIKA II
II POLOZAJA II
I
I
SI. 2.1 - Vrste toler ancij a
Tolcr ancij e duzinskib mcr a (dimellzija) propisuju se s obzirom na namensku fun kciju
maSinskih delova u skJopovima i maSinama za fad na nonna.lnoj (293 K), povisenoj iii sni zenoj
radnoj temperaturi.
Geometrijske toler ancije - predstavljaju dozvolj ena odslUpanj a od idealnih geometrijskih
oblika i poloZaja deloya i elemennta u sklopu.
2.2. TOLERANCIJE DUZINSKIH MERA
Tolcrancij c duziuski h mcra propisane su za i posebnu namenu.
Tolcr ancije duzinskih lllcra za opstu namenu - od:lOse sc na elemente konstrukcij e
namcnc, kao su, na primer, oso\'ine, poluge, ploce. vratila i dr.
Tolcrancij e duzinskih Ulcra za poschnu namenu - odnose se na delove i cle-
mente sklopova poscbne namcnc, kao suo na primer, tolerancije navoja. wpeastih parova,
kotrljajnih lezaja, i dr.
2.2.1. Pojmovi i definicije
obliku i dimenzijama dclo\'a masina moze se pridruziti do manj e iii vecc
granicc tacno Ii (u pra.icsi), dokje postizanje potpune tacnosti prakti cno nemoguce.
ISO sistem tolerancij:J i nalcganja (osno\'3. tolerancija, odstupanj a i naleganja) propisuje stan-
dard ISO 286-1 iz 1988. godine - prema kome Je izrallen JUS ISO 298-1 krajcm 1990. god inc.

'l" .' ..c I ' II I 1 II! II III . '. :' ;,'f.1 III ); r till, f'_3n 1 IO\! 1,\.
( ..... IHf..!lf-JC IlHo.r m ff: 'Id ., .1 I:': ... ,1- I .,
1.11.1 I !ill 1:, i'Jtifli J'-' l. I :ft'i 'P. 1...' J t: .... :<1 U :1,;11 d ... ljll. I 'pon' ',!:I ad r .VI;l,.'nj:l lc!l11 .
\ f I, l!j. Z ... '\ ' ... .: m(..J:.! "" . j' ... l': .,1' r 't!l"h,I';;' I) 1no .. o ; n.: .. i:ll LI, 1l.J.\ .l1 ( ... t:m
i 'll.'.lil
1
1 !.lil.'Ic!1 '"',r.:II; ..... "' .. p\I-
f .,;]t! U kojim.: duw..:':n;i." .. ;/.J;J:1"{1.,; :'/i\,..,JlHdJ to "ajl:.h!l 0\'11:1 ........ .. jlf .. \,1t:JI ld tfl"
!':1II.1.'l ! .. tV:rnHI li.11.::f3 (\(1 o.t,j\'nih me':l Ii'- ' Jd.\, oi',irnrr: n: n! 'l't,\'U n' mcn;l. k 10 i
rr\,iz';oJnc tn"kovf.! \Ck.mOi;,;(:!1r ....
t
\, O\\., dOI."n)j('111'J {)(htop:"'I,ic 11.1i.;\=\ !'--:l ... t.fcd_
crandjn da\:"le, df.uyolj(no lI(htHp2n.ic <I nal.irnc Vl.l;cin.i d l/H,ljCI:og
iukraudje. 'lavj,j ad vi"": f::ktora, Jer jc da (Io! "eCl
j.,f)d Haliia rcduklora - ncgo kod OSI)\ inc 7:<I"Og caso\'nik3
riclo,, ;! !'II,! U ourcdenflJl1 "yln",,-'; banda1 jl! 7.a
lOb':, ruka\'ac jc luko pokretlji\' u ldi"tu. dol: je vela watil In 0'( 'ar<!na
U/d 1/.I1: ln i7;nedu prclllOdno n:1I \!(knih r.a!eg:mja srJopova.
Mera j c hroj koj i (l1 C>'Jge\'arajucoj iZlai.aVl vrednesl odno,ne line:lrne
III ere. Mcra upisn!la na crtdu - n:;ziva kotom. Na primer spoljne mere mera
pl&lJika ... ille. a m('ra rupc .
Nazi';na merajc t:itna mera prcdmela.
Me6ulJa!odna nacionahliil udruzcnja S3 ISA (Intemational Federation or
the !alicllal slandardizing Msocialiolls) osno\'unajc 1921$. gocline. Jedan kemitct o\'e organiza-
dje (uel 192r.. do 1935. god) iudio j" sistem tolcranclja duZinskih mera (fSA- toleran-
cija) sa ciljern da sc ProiLvoljno,t pri izboru dulin kih mera.
Ovaj sistcm to!erancija sadrii principe za odrbvanje nizo'a doZ\'oljcnih mera u
ZJvi nosli od pojedinih vrsla n<llcganja dclova u odnosnim sk10povima 7.a raznc ste-
pelle iuade, bo i principe mcrcoj a izra<!cnih predmcta .
Od 1946. godine - ratom prekinuti rad ISA - obna\ Ija sc pod nazi\'om ISO (International
Organizalion for SWldardization).
cvropskih zemalja korisli ISA - toIcrancija, a ZDR koji je
slic2.1l iSA - sistemu.
Jll goslovc.:nski standardi. koji se odna.e na lo\crancijc ll1(:ra (grupa JUS M.AI.)
bnirani su na ISA - siSlclillolcrancij3, odnosno ISO-prepomkam3. Ovaj si tern Lolcrancija prc-
va.hodno sc odnosi na duZinske mere delova krufnog preseka, .sa odgo\'arajucom primcnoln i na
:;ve ostale mere. Tolerancijc sc direktno utvrctujl1 za valjkaste delove mlzoog poprccnog
prescka - zbog njihovog znacaja i jooooslavnosli oblika. Tako utvrctelle lolerancije i odstuplnj a -
primcr0uj u se i oa delovc koji nemaju kruz.lli prcsek.
Tolerancijc duzinskih mera detaljoo su obradene u mom "Prirucniku iz tehnickog crtanja" i
p05cbno U UlOjoj knjizi "Tolerancijc u i stezni spojcvi", 15. izdanje (Naucna knj iga,
Beograd, 1992. godine).
2.3. UTICAl TEMPERATURE NA NALEGANJA
U savrcrnenoj maSinogradnji sve je izrazen ij a potreba u7jmanj a U obzir ractne i
razllorodnih kons trukcionib materijala pri rroracunima elemenala konstrukcijc i sklopova. To se
oelnosi j 03 izbor i proracun nalcgallja za us love iii sniz.cne radne temperature u odnosu
na tcmperaturu okolioe rWC) del ova sklopa izractenih od raznorodn ih kon sl rukcion ib mmcrij ala.
2.3. 1. Referentna (normalna) temperatura
Normal oa, osnovna temperatura, utvrdena j e oa :WoC. prema preporu.: i ISO/I< I. Na (woj
tcmperaturi iuadeni lnaSinski dcio':i i mCli lJ moraju imali mere prema slandardima Lolerancije i
n:tleganj a duzinskih meI'll.
JUS ISO 286-1 propisuje rcfcrentnu (norm3I nu) temperaturu na 293 K. Prcma tome, tem-
peralura r. a koju se odnose mere u ISO tolcrancija i naJeganja je 20
o
C.(TSO 286-1 iz 1988.
"' ) Od latinsk,,; reCi 101l!rare - podnoqli, ron(\sno tllJl!Li

'rOi-FR"\j .IJE
--------------------.---------------------
--------
godinc). M<!rt:njc n3 n0nmlnoj lemperal mi podral.u!TIcva. + 20nC =: 2(1 + :! 7:\ '" :'93 K
293,15 K). \emperature '3 loji ,.: u IOIll" d" gralll cne 1l101JjU
r,i!<;<w:trall 7.3hlevima enc:., ,am U 10m , Iucaj u - bela ,ami iZiJd'.i i k0!1U 0!n( . - ili um plIhori .
kojima 'e konlroli'e uli cai lemrer:llllre (11"1 primcr, kal ibri ). Ird," <la ilflJju icmpcl.llunl + 2(JC
2.3.2. U ti caj tCll1pemlu rc i k()l1stru kc ion ih nmtcrijala na mlleganju
Prethod na izlaganja normalnu lempela,uru okolme (20"C), a to un i'
Icmp.:raLU ra elemena13 sklopa pribli :tno jcdnaka referenl!1oj tcmperailiri na koju <c odnose i
udslUpanja u ISO siSlemu lokrHllcija i n<tkganja .
Ukoliko sc radna lempclatu;'a elemenala konstrukcija i klopova razlikujc od nOl1nall1(, I<!m-
perature, mora sc ova razlika uzeli u obzir pri izboru i odredivanju naleganja i glanicnih od,w-
panja delova u spoju, vodeci racuna 0 ulicaju raznorodnih konstrukcionih materijala na
odnosnoj lemperaluri. ovog ulicaja se u ternperaturskorn inlcrvalu linCDrne
promene koelic ijenla - pri zagrevanju. odnosno skuplj:mju - pri hlailcnju
malerijala elemenata konstrukcija .
Poznalo je da lel a rnenjaju svojc dirnenzije sa promenom njihove It!mperatire. Promena
dimenzija lela zavisi od promene lemperalure i vrste materijala izradka. Ove promene su relalivno
male, a kako su i graniena odstupanja male velicioe, sledi da temperaturske promene mogu imali
znacajnog uticaja na namenske funkcije sklopa na iii snizenoj radooj lem-
peraluri u cdoosu na tcmperal uru izrade i sklapanj a (monlaze) elemenata konstrukcije.
Temperatura izrade i mootazc delova skJopa nor malno iznosi 20C, lj. jedoaka je
osnov noj temperaluri.
Ako su dva dela izra(fena ad i tog konstrukcionog materij ala i rade na iSloj tempcraluri , lada
nece nastupi li razlicile promene u njihovim odslupanjima, s obzirom da se jednako ponaaju
spoljne i mere delova u skJopu.
Medutim, ako je unutrasnj i dec cd jednog, a spoljlli deo sklopa cd drugog (razlicilog) kon-
strukcionog pri promeni lemperalure - doei ce do promene cdstupanja, odnosoo dimen-
zija delova spoja. Tako, na primer, k1izni sklop oslvart!n izmedu k1ipa cilindra nonnalno
voju namensku funkciju, ali ako bi se k1ip izradio cd konstrukcionog materijala 52 veCim
koelicijenlom lineamog u poredcnju sa cilindrom, pri nekoj radnoj lempcraturi -
mogao bi naslali cvrsti spoj i zaribavanje del ova spoja. To bi prouzrokovalo neiz\"rsavanje oamenske
funkcije delova u sklopu,lcao posledice razlicitih koeficijenata lineamog nj ihovi h malerijala.
Prcma lome, za dclovc sklopova predvi(fenih za namenskc funkcij e na poviscnoj
radnoj lemperaturi - treba odredi li graniclla cdstupanj a za te uslove, kao i za norrnalnc uslove
izrade (20C).
Tempcraturni r ezim - jedan je od vafnih elemenata sistema lolerancija i naleganj a, s
obzirom da jc sa nj im u vezi sud 0 upotJ'ebljivosti izradka s tacke nj egove velicinc u
poredenju s odgovarajuCim dimenzijarna koje su dale erlel-om takodc, za odredivanj c toleran-
cij a i llalegallja s uzi manjem u obzir lemperalumib ulicaja.
o ulicaju lemperature na naleganja u konstrukcije potpuniji sadriaj i nalaze se u mom "Prak-
li kumu iz tehnickog crtanja" i knjizi: Ned imovic, B.: 'Tolerancije u masinSI\' U i slezni spoj evi, 15.
dopunjeno i izrnenj eno izdanje", Nauena knjiga, Beograd, 1992 . godine.
2.4. GEOMETRIJSKE TOLERANCIJE
Geomctrijske toler ancij e sa lojc se od lolerancij a oblika i polozaja ( I. 2.2).
2.4.1. O pste kar a kterisli ke
TaCII OSI geomelrijskift paraillelara masillskih delOlla U savremenoj nauci 0 konstruisanj u I
masinogradnji, karaklcrise nc Sa!l10 lacnOSl dimenzija clcmenata, nego i laenOSI geometrij skog
oblika i medusobnog polohja njihovih povrsillJ u skJopu.

PRr. () 'NI .I_'r A(;r
OdSIIII'0llj(1 od id'!3\rmg lllctrij>kog oh!ib i !"'!0hja pm ja\"I':aili 'C u pr CC,\I
r:!de III dci<I\O;) 11.10 n,.'t ... i orJllrtcijj m=Lin:! t\l;1 k1, :iJalH j prihnl a. 7 .... lim ckf(,r-
m';;;;ja koj' . . nhnonja izradka , Jr, Kexl pduetnih ':poje"J La 0.1 do\' J,
(j,. slIIanj.'llja mcous hno, luoauj. I.IC!O\'3 u Ie I pon,,,.,ia speciril'Ii"<! prilisk., III ihoeinam"
iKJ;.!\'nind. );.Hirn do h,-")da, ilJ. Pn ap3..1 ala "to:
ld' Jdn kopiranjcm i ,Ii<:oo. u vczi sa smonjcnjem ncra\'nina njihovih gcomclrijs;':iil prollb j(
,niicnjc njiho\'c Ko:1 ncp IKrclnih j kompaktno pokrClnih spoj,>v:! i od lupanja :xl
geomclrij kog oblikJ i pok.iaja rO\Tsina neravnomemost prcklopa iii zazora - nsled ccg.
'c s,; it"va otpomost :poja. j lacno t ccntririlnja.
?ri pO\dallj u uplcrdcnja. j tCII'per"LUra. za suvrcmt:llC i pri-
bore. s\"e \'cci Ulicaj odslupanja g,,01l1eu ijskih ouiika i r lobja povrl\i na dclova spcja,
Ods/llpallja od geomelrijskog oblika i polozaja pO\Tsina sn izavaju ne S:I JnO eksploatacionc
nega i lchnoloske pcbzalclj e izradaka, Na taj nacin. oni ulitu na i funkcional -
no I spoja i ouim radnih opcracija. snizavaju laenosl mercl1,ja dimcnzUa . ulicu n<
lacnosl uaza delova pri izraui i kOll lroli.
Na luj nacin za obciCbe<lcnjc potrebnc lacnosti parametara izradka, l1,jCgO e radne sposobnosli ,
veka traj:mja, na crtczum dclova neophodno je ukazati ne sarno Ila granicll<
ods1I1panj a duzinskih mera (dimen7Jja) . ncgo i u neopbodnim slucajevima na tolcrancije oblikn j
poloz,lj a povrsina, ?oveb:1je i sVl"obulwatnije odredivanje lacnosti gcometrijskog oblika i polozaj ,
- dopri nosi po\"danju lacnosti geometrije delova pri Iljiho\'oj izradi i kontroli
javlj a se kao j edan ad osnovnih faktora za povi 'enje kvalitela i pribora,
[6EO/1ETRIJSKE TO! ERANClJE II
I
1108(/1(/. !!
I
: PlY!


i G/loonincst I
Profil IIm"c
Pra'" -;rs!r.e
UDravm;s!
I
I t!;lao:_ I
S;OflrJCnasii
I
T/.OIOST/ OBRTANJA
Aksi dno bamriiJ
1
I R:r1ijolro
I
SI. 2.2 - Gcomet rijske to\erancijc oblika i polozaj a
Posto je, prakticno, nemoguca izrada maSinski h delova idealuog geomelrij skog oblika -
kako je obicno defi nisano radioni ckim crtezom clemenara, propisuju sc tolcra llcijc oulika
polozaja kojima se obezbe<1uje pra\' ilno skl apanje i funkcionisanjc clemenat" sklopa. Nala
nacin se uzimaju u obzir, pored od.<lupanj a duzinskih i uglovnih mera delova, i izvcsn;
odstupanj a od idealnog geometrij skog oblika i polozaj a - radi postizanj a pou'ebnih usIova z;
funkcionainosl i zamellljivost clemen at a sklopa i masine.
Navedeuo znaci - da je za ispra\'no fuokcioni sanj e maSine potrebno da svi nj eni delovi budt
izra<1eni ne samo prema propi sanim dimcnzijama - vee i po obliku i me<lusobnom polozajl
iz ... cdeni unutar odre<1enih lolcrancija. Zalo se uvodc i na crteze unose, pored tolcrancij a duZin-
skih mcra, i tolerancija oblika i PoloZaja bo vrednosti dozvolj enih odslupanja 0<

:? T{JLIIANCI.I [
idcalnog ohlib i idealnog poloZaja - onda k[.Ja ' II 1 ' 1 ;Jra nlllun, .
d onisanj c cel c i 1I1chanizma. U"odcnjc oblika i flol 1l1.aja ;u !.ou/dJi. "
j 1:1C1l 0SI. ;7. vrs:.wanj 3. rl1nkl.ijl: i k('joi ('cn",
kro, r raSI Ira kova izradc i monla' ".
2.4.2. Ozna ke kara klc rislika
Owake tolcrancij a ohlika, pnnca, pnlozaja i hac:! nj:t -J no. no nhnJ nja)
dale , u u labeli 2.1 (prema ISO 110 1 il. 1989. godi nc).
K"rakl erislike geolll elrijskih lol eroll cija (ablika i poloznja), koje su d::' le u labdi :; . i , zliac,.
na primer, odslupanje od pravc - prOVOSI, odslupanj c od ravni - f(lU/ IOSI, od lupanj.: od kmga
(kruznice) - krll VIOSI, odslupanj c od cilindra - cililldriCIl OSI , odslupanjc oblika bilo koj e li nij.: -
profil (oblik) l il/ije, od lll panje od proil la (obIika) bil o koje - plv!i l (oblik)
Ugaol/ osl ugao nagi ba, od nosnog obuhvac nog seklor. ujegovim kraci ma.
TabcIa 2.1 - Oznake karaktcri stika tolcrancij a
BLBMBNT TOU3P..ANClJA KARAKTBRl STIl{A OZNA Y,A
PCl.'I'ost
--
RaTtlost
0
POjediDatll i
Krotoost
0
OBL LKA
Cilia drX::J os!
fj
!'rom linije
{\

ill referenllli
Pr olil l" m line Q
Pu a1clno!1
II
pravca
Up(;!'TUcs1
J..
:
.....,
UJ.ono:s1
L.
:
LobcijJ.

N
Referenllli
0
mesta
@
Ko:!k,;j.Jn ""
.....l
-
-
0
-
p..
Kru&lo baca.!1je
/
b3canja
Ukupoo b..c""Je
L/

to
._-----
w:"ad}Cl pozicil .:' 0dllP iti ILl Ir.ka .. :i"u 'ffllic ijll )
iii sreu:;:,l:
Koal\s':;"/1]I),\; Os-a in k(lilc('ntrll.illhl (knJl.nh.: a) pnlirallllTh.!va ')c u nJ
rcnlnu o,u iii Imij u.
Tc>lerml(,ljt: o/Jrhlllja Lll..:anja) pC'HJrJzume\'ajlJ 1,"11:'11 0.\ 1 i I"Olll li"st
(ak,ija!no,() c>hrta"ja
U (abeli ::>.1 'u <iopllnsl.c omakc i;arakll!ristika toici ancija ohi ikJ i (pIenta ISO
i ilIl ! 5459).
llllcrna..::ion<.t\ni icrnun La je simhoJ.
iJ gornj'.!l!1 cielu l?r.ck OJI.'.! uporcJne (simbo!i) zn O?n3C:..!.v;.mje referen!nih cle-
Il1Cnala i refer".,c,' ncposrctino (di rcKtno) i , Io\'orn.
Tabcia 2.2 - Doputlskc o:wakc I,arakt orc tik3 !olcraneijc
OPIS
t ;ARAKI13I'J STl KE OZNAKA
Neposredno
I
7//...' .... '77/// ...
Om.tovanje cl ement. kojille (denle
A
910yom
T
77)/)/),77/,
Neposredno 1
//7///,/7'. 0'////77,
..:::ce
0 0
Siovom

),
...
?epcr

AI
Teorlj:;kl ta(!na mer.
[ill
ProJektovnno tolerancijsko polje
0
Prindp mlik!;lmwn molenjllla
@
2.4.3. Primeri upisi\'anja tolerancija na crtcze
Na sliei 2.3 da! j e primer ozeaCa\'ania i upisivanj a tolerancija oblika roloZaj a izradka
deb ), porcd dimellzij a i tOlerancija duzinski h mera.

_.J . )/.E!?AN lJl';
----

0 0 '1

p/
tJ "lS,o
'\ .
,
,
. I ,
!
r-WI

If

rt
I
I
I
I
!
I
Q
.
a

:>
!
I
I OP I
I
I
I

.
'"
:::
...
I I { O545 IOSOM CO
I
I I 0", 710
I I I
Pori cijo
1M a I Na zi" Ikol1l oda I i Tl"i ino I Skl op
Da lum 1m, Po/pi s
( rroa }} 11.1 9 93. U/IIVE,qZITET U )ASENICI
Konstruis oo
12 " i 993.
l EJlNIC,<1 FAJiUl. l T
U.s.Idadi o l"Q..tJ. l Z. 11 t 993
JASENICA
O"pno Prof Dr ('00'1 in:, Oogoljuo N, otmol' ;c'
Na! I "
1:1 OSOVINICA
8ro) eNtia
B - , - t
SI. 2.3 - Primer oznaea"anj a i upisivanja tolerancija oblika i polozaja

-- ---
--
I '" l-,< -!Z0iq;]
" "u')1 '01
:-1
17
'
7urC,INJI( I
v , ,
'7_ "".::;_.,.1 --- I
--, ----r
Modd 0'" J
"
fm

----_._---
---

fjroj zuboco z
"5
. ,
.'
/ --' .
"-
(lgoo sland,profilo dn
;0
-

:!

i3 O'
0
Ugoo not;iha :l.JiJOCD


aro) !JP' f?9nu1f/l
l
n

.1.Q!!l A
ZUbOCD
Z, /'
0


(,oklor korel,,;), X 0
,
'=-=;.-
Cement/roO lubor:o

O,lmm I 6501lB
,
---
1
C LJlO ZUpConik I tJ Ill. JJ
-
rC:<fJO ,torN'It:1 flon'll l(amado
Mosa
SklJp Primrdba
DOlum Ime Po/pi.
:':00 1J 'l 1991 Dronko B. N. UNI\ ERZIIE T U J/lSENICI
17. 12 1991 a'onlto B N
TEl/NICkI FA KULT ET
I
I
.lsi-lo<JtO so AiS 19 11 1991 I Bronko B II
JA SEN/ell
Prof dr inl &K;oljub
J,,-t.
J. ertO
,
----
-----
i
Ro z nl(! ro
lIou",
,
,
8, 01 c(t"Ia
;
7:2.5
ZUPCANIK
BN - l-t
I
;
'1. 2.4 - Radionitl.i crlci zupamika '3 pra \ im Lupcima
'a h(1 prik;lIanje if ,j\!d radi<'niLiwg cihndricnog zllrt .. nika ,J pravim zupcima
= O'). lhmemdjJJna i lokrandjauI3 dulin.kill otnakamJ halilcl3 i
'''<'lIIeu IJ kiln lolcrancijama
,\1'0, IE A.
0 gcom<!lnHcim 1,' lel ndjJma (oblika I polol.JJa) "idell u mojoj knjizi:
OBLIKA I POLOZAJA MA INSKIH ELEMENATA I
KONSTRUKCIJA", AGORA ill JU,oslovenslJ savez dru,131'3 za
S31nanja "NikfllJ T"sla", Kn<'7l Milo'J IU. 19<), godine).

A
3. KRETANJA I OPTERECENJA MASINA I
MEHANIZAMA
3.1. VRSTA KRETANJA
Te/o miruje. odnosno telo je u rJ\'l1otezi - kada /lema krela/lja toga tela. Telo se mOle kretati
lralls/arorno (bi lo da je translacija prJ"olioijska iii krivolinijska). sl. 3.1 i 3. \. \.
E u--'r-1
H
'
I I
____ I I
F G F' G'
SI. 3.1 - Pravoli.nijsko translatorno kretanje SI. 3.1.1 - Krivolinijsko translalorno kretanje
Obrtno (rotaciono) kretanje il"odi telo obrtanjern oko ose odnosno tacke 0 za proizvoljni
ugao zakretanja cp (sl. 3.2).
Ove dYe vrste kretanja (translacija i rotacija) jesu komponentna kretanja jednog opIleg kre-
lallja koje se zove zavrlanje iLi zavrtanj (kretanje navrtke po zavrtnju, odnosno relativno kretanje
navrtke prema vijku).
N ul
C.
A
D ./' \
-. --, \
------ , \
" ) B.
B, ~ /
......... -- - - ~ - " "
SI. 3.2 - Obrtno kretanje SI. 3.3 - Zakon puta pokretne ta(!ke N
3.2. ZAKON PUT A
Krelanjem laCke N nastaje kriva (L), sl. 3.3, u nekom vrernenskom interval u I. Od poeetnog
polo'-nja 0 pa do tacke N pokretna tack a opie luk S = 'ON. Smatrajuti luk S lucnom koordinatom
pokretne tacke N, poloUij lacke N je odreden u bilo korn trenutku vremena I relacijorn:
S = S(I). (3-1)
Duzioa luka S pokretne laCke N u zavisnosti je od vremena I i naziva se zakall pUla. U ki ne-
matici i kinematici mehanizama zakon se puta najcete prikazuje dijagramima put (oridinata) -
Vfeme (apscisa). Ovi dijagrami daju na vrlo jednostavan nacin predstavu 0 krelanju (sl. 3.4).

l<l
---. -- ._--- - -------
-<Oli r:rcde tackc tl
zo vreme !;
s.
)
t.
! [r]-vreme krelonjo.
..
t,
SI. 3.4 -l'Alkan puta 1'-1) uijugram
Vrcme I se izratava u sekundama [sJ. a more se ilfazili i u casQvim, [11] . iii u
minulima [mi n].
3.3. BRZINA KRETANJA
PUI prevaljen ujedinici vremcna naziva se brzinom. RuJikuje se brzina kodjedllolikog kre-
fallja:
s
v = -
i brzina kod nej ednolikog m lanj a:
3.4. UBRZANJE
dS .
v= -=S[mls].
df
Ubrzanje (akccleracija) je prirasl brzine u jedinici vremena:
2
dv . d S .. ,
a = - = v = - = S [mls- ]
dl dl
2
dok j e usporellj e (relardacija) smanjenj e brzine ujedinici vremena.
3. 5. UGAONA BRZINA
UgaoDa brzina CIl j e promena ugla zaokrela q> u j edinici vremena (sl. 3.2 i 51. 3.5):
dq> . -I
CJ) = - = q> (s J .
dl
Obrce Ii se lelo jednoliko, sa II obrLa u minuli, lada j e:
2-1('" n"1I _I
CIl = = - [s 1.
60 30
Ugaona brzina se izraZava u radijanima u sekundi [rad/s].
(3- 2)
(3-3)
(3-4)
(3- 5)
(3-6)

3. KRF:TANJ. \ I OI'TCRlfr.NJ. \ MA)J,V,; I M EflANJZAMA 15
i\ko j c llC '<lalosl obl13nj n (II) dalu brojl'111 oi11'1a,i :1 II ,,,kundi (,- 1\ uponn or I ina j,' ,.dl e,kna
obrusccl11'
w=2j'{ /J . 13-h3 '
SI. 3.5 - Obimna vi ugaona w brzina
3.6. OBIMNA BRZINA
Obil7lna (obodlla) b,zina v neke tacke N obrtnog tela (51. 3.5), vodeci racuna 0 (3-6),
odredena je:
Itn D 1t'1I
V = R . w = R . - = - . -- [m/s 1 .
30 2 30
(3-7)
Zadatak 3.1
Tacka N rotirajuceg tela (sl. 3.5) udaljena je ad centra rotacije (0) 100 mm, a obrce se sa
lOOOo/min. Treba odrediti velicinu obimne i ugaone brzine tacke N.
Resellje:
1. Kako je:
'N= 100 mm = 0,1 m;
to je prema (3-7) obimna brzina tacke N (sl. 3.5):
It n N 3 14 1000
v
N
= 'N ,w
N
= 'N'-- = 0,1 ' ~ 10,47 (1II/s).
30 30
2. Ugaona je brzina tacke N (sl. 3.5) prema (3-6):
n'II
N
3,141000 1
W
N
= -- = = 104,67 s- .
30 30
3. Prema (3-7) sadaje moguce odrediti vN i ovako:
vN = wN' 'N = 104,67 0,1 ~ 10,47 (m/s).

16
---------------------------------- ------
RAD
I,ad !\ jc pr ll\'Ot! S!1e f i pr"dcnog pUI" S:
A=F S.
(3-fl)
Za proll,cnjivc sik i kl i\ kJ CI.lI1ja (.1. .1.6) rad je <1 di lHs;}n rcloc ij o m:
S
A = JF . dS.cosex. (3-9)
o .
dinira I,I rad A jc (NID).
(iN . Lm = 11 ).
o
s
SI. 3.6 - Rad sile F na putu S
3.8. SNAGA, OBRTNI MOMENT I OBIMNA SILA
Rad u jedinici vrcmena naziva sc cfekat iii snaga:
A S
P = - = F- = F v. (3-tO)
r r
Ako se obimna sil a Fo iuazi u daN, snaga P u kW, a broj obrta /l u o/min (obrta [\3 minut),
obrtlli moment Mo u daNcm - moze se izrazili u obli ku (51. 3.7):
n[o/
DlIn r 1
v = 60 l m/ 5 J
D=2R
'"
"
81. 3.7

3. f<A'J Ji l N.JA J Ol'fXr:Cr:N.JA MA$JNA J HJ;flANI7.1IMA Ii
------------------------------
(3-111
pri D =:m u cm, a Mo u daNcUl.
3.9. NOMOGRAM I
Nomogrami se koriste za odrl'divanjc iii orijcllt acionu (pr ibJi zllll i br7u) plOveru veJicina
koje sc na njima llata7c u vidu grafika iii skaJa odrcdcne llamene (kno StO su obimna brlina.
prcenik obrtl1og dela i broj obrtaja, sl. 3.8 i 3.9).
Zadatak 3.2
KaiSnik se obctc sa 800<'/min pri obimnoj brzilli od 20011 . Odredili odgovarajuCi preenik kaiSrtika.
Resellje:
Spajanjem lneaka (800
0
/mio i 20 m/s) na 1l00l0grarnu (sl. 3.8) - i produUlvanjem ove
(lackaste) pravc - ocitamo odgovaraj uCi preenik D = 476 mm, a se dobije i po
obrascu:
60 . LOOO 60 . LOOO
D = v = .,...,-,--20 = 476mm.
800 3,14 /I n
Zadatak 3.3
Zupeanik, precnika podeonog kruga 300 mrn, obrce se sa 250
0
/min. Odredili velicinu
obimne brzine geomeLIijskog mesta taeaka podeonog kruga (ovog) zupcanika.
Rese/lje:
PovlaceDjem spojoe prave dalih vrednosli (D = 300 mm i n = 250
0
/mio) odredimo IIliZenu
obimnu brziou geometrijskog mesta lacah krufuog kretanja - prema oomogramu (sl. 3.9):
v = 3,92 mls
a raeunski mozemo proverili po obrascu
Dlt 1I 3001t250
60. 1000 = 3,925 mls.
v= =
601000
3.10.INERCDALNE SILE
Ubrzanjem iii usporavanjem kretanja - meDja se veJieina baine. Intezitet brzine moZe da se
meoja na poeelku i oa kraju kretanja (rada ili za svo vreme rada odnosno oscilalor-
nog kretanja, itd.
Promena velicine iii pravca brzine manifestuje se u pojavi opterecenja delova
inercijaJnim silama i spregovima (odoosno momenlima) .
Promenom pra\'ca brzine pri obrtnom krctanju maSinskih dclova - javljaju se inercijaine sile
- koje se nazivaju centrifugalnim sil ama. Velicina centrifugalne si Je moze se odredili prema obrascu
(sl. 3.10): 2 2
v (rCi)) 2
F = 11/'- = I/l .-'----'- = /II rCi) ,
c
gdeje:
r
Fe [N] - cenlrifugalna sila;
m [kg]- masa koj a se ebrce oko ese 0;
r [cm}- udaljeoosl mase od ose rotacije;
Ci) [s- ]- ugaona brzina.
r
(3-12)

n ( -iminJ
v:
-;::r-JOOO
-
-

...:j
-
-i
-=-2000
---l
..::;
-i

..::;
1500---:3
1

-]
-::J
_ 1-1000
'"
/
-=0

r
=<
...
MO
:;
700-=i



501
L400
..",
3
:g


Zadalak 3.4
0'][ . n
[ mis_
be aDO
v [m /sl
100-_-
;;: SO
iJO !:
:: 70

t::
:: 50
40
;: 30
t::

'" t:.
20. =.
.:-
=-
c-

Co
E-
=--10
9

"" 7
6
to
'--5

co
S.
L3
21
E
E
t=
1,5
SI. 3.8
."
0, S:l 100 . v r m,.. -J
n.<Jt _

.-
900
: sso
eoo ;;
75J
c
7 ----=---
:: &50

: 550
= 350

300 "-
t::..
t
:-250
r-
c-
200+
i
150
100 -L-
Odredili velicinu centrifugalnc siJe vozi la kojc prolazi kroz krivin u poluprecnika 250 In brL-
inom od 361an/h, ako jc lei-ina vozil a 981 daN.
Re!ellje:
VeliCina centrifugalne sile vozil a u kri vini data je obrascem (3-12), sl. 3.1 0:
2
U
F=III - =
c
r
G / 981
=
g r 9,81
,
(36/3,6) - = 40 daN = 400 N.
250

,
.'.
kRDilNJA / OI'ri,,"'C".\) \ '\/,I,\ /NA !
M E!lA:, ! /J'\ .,1."\
0:
60 100 'C'. [rn mJ v:
o .7f. n [ 1
n . 'JT 60
1000 mlsJ
D(mm] v [mI.]
1000

IS-:=-

,-
900
-
;: B50
BOO
0;
10
:: 750 9
700
; 8
:: 650
7
t::
:: s
600
=
t::
:: 550
5
t::
t= '-
500
1=
... 4
GSa
c
'-
3
t:

400
f0-
r
E:::

.'
350
....
= 2
<=-
=- ....
<=-
E "
1,5
300
r=

c....
l=-
250

E=-"O
r
0,9
=
=
0,8

0, 7
E
200
E-a,6

E
L
a,s
l=

EO
F

0,3
t-
a
,25
E

E-
lOa
I
E-
0,15
51. 3.9
/
51. 3.10 - CentriCugalna sila

m=JL
9
; ,
n('/min]
--_ -3eO
c-
-
-
-
250--::--

C'
E-200
....
r-
....
150
L
t-
l-
F-
F-

EO
E"


E-
;: SO
c:
70
c:
E-
E-so

f0-
50-!
F
J" 35 ....
F


------
\'diclIl3 tnt:fC:1rdt14.' "lk- rri h .. n"'!Jlf'lrn\m MCldl"\j U tit.: deb In. rl'
.4.-' ('t!n.'lhti [,h.-rna
(i
,.
, ..
-Ill I = - l.
Je.
I'd [N! (dumni':;"", "'J pllll'.m 1.1011'" 1;,' Jnj u'
- f 1- h:iin3 n1:i"'inl)J.\o!! df..'i3:
(lim!, ]- ubrnnj\!. 000'>-110 U Ih" "njc.
f 1'n/,1] - UhrlQnj<: 71:mlJinc
Zadllfak 3.5
0-1 'l
Vont I.J 5 >ekundi 1110,3 da 1.3U,IJI'l vozilo kojc '" In hrll1l0m 00 72 I..m/h Odrcditi
optcreccnj.: inercijalnom ,,10m, I'olat telJk "11.8 daN.
Rt' .fel1)e:
Brzina jednoliko usporenog kretanp data je iuazom I ' = n . t, pa odredtti
usporenje:
n [mJ UIJ
- - = a "2 . 5 [s].
3, 6 s
a = 4 mli.
VeliCina inercijalne sile koj a tokom kotcoja voOlila oplerecuje "ozata mole se odrediti prema
ohrnseu (3-13):
G 98, I
Fd= - a=-- 4= - 40daN=-400N.
1/1 9,81
Ako maSinski deo obrtno krelanje sa ugaon im ubrzanjem 00[s-2]. tada jc inercijalni
momeut maSinskog dela odrlen izrazom:
gdeje:
Md [daNcmJ - inercijalni (dinamitki) moment dela:
J [daNcms
2
] - moment inercije za obnnu 0 u.
momenta inercije za osu se odrediti (za pritnenjene maSin-
ske delol'c) prema obrascu:
gdeje:
Go
2
J=E' --
4g
G u daN - tezina dela:
o U CDl - naj l'e6 IIlJsinskog dela:
g U em/s2 - ubrzanje zemlj ine tetc:
(3- J 5)
E - fakLor koji uzima u obzir raspor,'d Ina a. OOnosno oblik dell. Nekc orije nta-
cione vrednosti faktora E date su u tabcli 3. 1.

K/ifANJA / 01'/ II" I 'vIti MA:/NA I MrHA{\'// .. 'MA I
ra hcla 3. 1 - Orij cnlacioll. H cdno,ti faktora (
ri=j :::V:.:_'''' I i:: i 1_1=': ' :f:1. :k_-::':' ,-:o: r :f I -' c_-__
0,45 Za
- 0,5
- 0,55 ... 0,6
- 0,70
La delove cilinuri t nog oblika he/.
/.up <lni kc. kao i z..l drugc
Za cJ I Z a I l ea.

1 ' .
- - -'--' -- ---------------------

4. OPSTE KARAKTERISTIKE
Prcllosll it na/l \ -aju uredJJi k<:ii sluft! 7..11 prc:no' sn:sgc na Ntrcdcll(1 U I ... \-I'm' .. tl
od na koji piCnO,,> r:l7ltkuj u 'c! md)an18(J , pnt:uma.! .... kj t hidlJUii m prell'''',!HU
Mclwllit ki 1"<'lImlli el _ u mch;tnizmi koj ima ,c pre.dajt: (" prcno,i") _ naga molar" t"igovard-
organu rudne a t: nazivlju plcno,nicima ( nage). sl. 4. I .
Ii M
IJ V
MP
SI. 4.1 - Mchanicki prenosnik obrtnog kretanja MP
sa motorom M i radnom lI1all inom RM
MelzalliCka ell ergija, koja se kon ti za pokrelanje radnlb ma'ina, prcd lavlja snagu obrlnog
vralila molora.
Medu najrasprostranjenije mchanitke prenosnike - ubrajaju c meilallitki prellosllici oort -
nog krelallja koj e jednostavnoSI usposlavlj anja neprekidnog obrln(lg krelanja. lako
postizanje ravnomernosti hoda, manji gubiei na lfenje.jednoslavnosl i kompaktnosl konstrukeije.
Savrenumj motori. radi smanjenja gabarita i eene. izrartuju c keo brwhodi mOlor! sa us ' m
rasponom promenc ugaooib brzina.
Relko se oSlvaruje oeposredna veza vralila brLOhodnih mOlora .a vraLilom ma.ftna ("eoLila-
lori, i dr.).
U najveeem broju slucajeva ne se revm rada radlle maline sa refimom rada molora.
pa se stoga predaja energije sa mOlora oa cadou maSinu pomocu razlicitib prenos-
nika snage.
PredajuCi mebanicku eoergiju. prenosnici istovremeno mogu da vrOO sledeee funkcije:
- prelvaranje jednog vida kretanja u drugi vid kretanja (obrtnog u pravolinij sko: i obralno,
ravnomemog u promenlj ivo. itd.) ;
- poveeanje i smanjenje ugaone brzine. shod no poveeanju ii i smanjerUu obrtnog momenta;
- raspodela energije mOlora izmedu organa
- povralnost, oduo no reverzibilnosl krelanja (pravolinijski. i obralan hod);
- regulisanje ugaone brzine radnog organa maioe.
U zavisnosti od naei na dejslva mehanieki prenosnici se dele na:
- preliosll i ke sa Irelljem (frikcioni i remeni preoosni ci).
- prellosllike sa ozubljelljem (zupeasti. pufasli i laneani prenosnici).
Prenosll ici sa Irenjem imaju habanj e radnib (larnih) povr ina. slOg a lo je kod rUih
neizbezno klizanje spregl1U1ib delova.
U zavisnosli od sposoboosti oSlvarivanja sprege predajll og (vodeeeg, motomog) i prijenmol;
(vodeoo nemolornog) elemenla - razlikuju sc:
- prell osllici lI eposredllog kolllakla
(frikciooi. zupcasti, pufasli ):
- prell osll ici so gipkolll (elaslicnom) vezolll
(remeni i lancaoi prenosnici).

1 ,
...
.._----------
U lljlllakal11d It:! 4 d,) 4.:\ l oJlI' \ i ..: l' f fctLjili ,I 1I1dc}" - ;:. U
prijcl nni (ncmot(lr01).
,
! '01 .
- -r- ------';'c-- -- -
\ :0, . 0.,
I '/
1
""'
/-- -.........! ? ...
-- ' '---_//
' 1. 4.2 - Serna za odrc(ti"anjc smcro,"
obr tnih mome".!" u radnom
pololoju preno nika
SI. 4.2.1 - Scm" 2a odredivanjc smerova
obrtnib momena!a II
rastal Ijenom polo1.aju
Kod pn'nosnika sa gipkom \'e70m dozvoljeno jc ZIlalno r3Stoj anj c prcdajoog i prijemnog
dementa (51. 4.3).
\
_._._-\
-'--,
L
I
I
SI. 4.3 - &ma odredivanja smerova obrtnih momcnata
preno5nika sa elasHenom vczom
J
U prenosnike obrtnog Icretanj a ubrajaj u se tak06e prellosll ici vijcollih parova (vijak-
navrtka), a odlikuj u se pretvararUa obrtnog kreta:Jja u pravolinijsko kretanje.
U ovom kursu proucavaju se, u prvom redu, najra5prostranjeniji preno5nici obrt-
nog krctanj a; koj ima se, pored predaje energije motor. radnoj maini, obicno vr-i promena obim-
nih bruna, sila i obrnutih momenata.
4.1. OBRTNO KRETANJE I NJEGOVA ULOGA
U MASINAMA I MEHANIZMIMA
Ako lela pri nj egovom Icrelanj u opisuj u Icrugove sa cenLrima I1a jednoj pra\"oj , koj a j t:
upravna na ravni tih brzina. takvo se kre\anje naziva obrtll i m kretolljelll . Nepomicna prava. na
kojoj se nalaze krugova - lrajektorij a sredista obrtanja tela . naziva 5e OSOI/l obrrl/og kre-
lallja (01 odno5no O
2
na 51. 4.2 do 4. 3)

/Jrzillll obrtllog h(,lnllja. bo jc p07nato il teorij . kc mchan'ko. karaktcrik
w Iraul ]. U tchnici $" lI gaona brzin luaZ2va broil'''' obrtajll II lIIinu,i II [Olmin] S
lin broj obn aja 1I minlll i. ugnona bo.illa jc dJia obrascem (3-6).
Obi lllllO brzill(l " I m/s jnck" obrlnog tell data jc izra70ID (3- 7). a C!l = 2n . n - kada jc n
ual0 1I 5-
1
.
Si la. kojn l\' uj e l1a tcl a. izazivajuci njcgovo obrlanje iii suproLSlavljanjc.: obrlanju. pad a
upravac tall genule trajcklorije laeaka njcnog prislanjanja. naziva sc obillll1011l silolll F 0 IN] .
Rad A [J] pri obrlnom krelanju jednak je proizvodll obnnog lToomenla Mo [N . m] i lIgla
<p [radIo koji odgovara prcacnom putu (Iuku S = R . <p):
A=AfOip=FoRip. (4-1 )
Kako je slIaga (efekal) P [WI rad II )edill ici vremell a I [s]. 5 obzirom na i1.raz (4-1 ). dobije se
pri obrlnom krelanju:
A <p .
p= - =Mo' - = Mo'ip = Mow =FoR w =Fov, (4- 13)
t t
gde je <p = W - ugaona: a v [mls]- obimna brzioa.
U obra5cu (4-1a) Mo = Fo' R [N . m] predstavlja obr/lli ",omellt. koji se moze
izruili i u obliku:
(4- 2)
Kada SlI poznate velil!ine snage P [WI i obirnne brzine v [mls]. moze se odredili velieina
obimne sile F 0 [N] prema obrascu (4-l a):
P
Fo = -.
v
(4-3)
Ako se u izrull za obimne brzine v [mls] velitina prdnika izrazi u milirnetrima
D [mm]. obrazac (3 - 7) poprima oblik:
Rw
V= =
pri
ro[radlsJ- ugaona brzina;
n [o/minJ- broj abrla;
1000
Dw
21000
=
Dlt/I
60 1000 .
D
R = - [mmJ- pol uprdnik. odnosno najkrace raslojanje neke od ose obrlUOg
2 krelanja tela (sl. 3.5 i sl. 4.2 do 4.3);
v [m/s]- obimna brzina.
(4-4)
Kadaje snaga P dala u [kWJ. izraz (4- 3) za obimnu silu Fo [N) svodi se na oblik (sl. 3.5 i
3.7. odnosno sl. 4.2.1):
P Mo
Fo=lOOO - = - =
v R
(4-5)
Ako je snaga P dala u [kW]. obrtni moment Mo u [Nmm]. a precnik D [mm] (sl. 3.5 i 3.4.
odnosno si. 4.2 do 4.3). izru (4- 2) svodi se na oblik:
P D
Mo = ]rJ5. - = Fo' R = Fo ' - .
ro 2
(4-6)
Osobine nekog prenosnika i njegova primena odreaeni su sledecim osnovnim karakteris-
likama (sl. 4.2 do 4.3):

- "l1ugcm na prl!(l:ij nOtn PI i pni..:mpom p) dclu:
- c ': \" ;lOm br l.inom WI i prijemnog Co2 dd '.
n .. " ... u d\'t! k4J,I .. 'r; ... ,i
l
:, 'lu pH il l U prcli.o ... ni
1
;.a
\Jopun,kt! .. prt!nn,nik.ljJ\' ljaju sc:
- "dicina .';r I' 6 ili p:ijcmnog dda:
- ii.1 F(. jka:
- r,
- f:ldni :'r':ii0:\11: \ i nik:l;
- konsI1C'g rrenosnika.
C'i, ' '''; mOllienl t ... ;(t! .',/e :'lc' / dflJ{1 FOJ mOL mog.) de!t1 U prilua prc<lajno (jlil0 0
1
U ::>U1er
I!ll l ... C pC' ):: ..!.,):! Ur,'0nc brlillc Wt obllanj a toga dch1 (\1. 4 .:! do4.J).
Obnn; fli
o
' site /lprotS!Qvljanja krelfJnju F02 pnji'lIll1og (nemO(l)il1og) de/a uvek
prim> \'In;il0 0; " <mer rnu uprolan SIn ru brzine 0)2 obrl.'lI1ja loga dela (sl.
4.2 do4 .3).
Obimne brzinc pl eJajnog Vj i prijemnog v2 dela. kuda " ema klizu/lja spreglltlliiz delo/Jo.
jcdnake suo
VJ = v2'
(4- 7)
S obzirom na ohrazac (4-4)! (4- 7), (sl. 4.2 do 4.3):
D
j
. il
j
D2 . ill D I r.; " 1 D
2
n"2
a se svodi na izraz: odnosno
=
21000 21000 '
=
=
(4- 8)
0)2 DI 112
i radni prenosni odnos i spregnulih dclova.
Prc" os,,; od/l os nazi"a SI! ugaonih brzina vodeecg (motornog) i vodcnog (ncmolor-
DOg) dela (sl . 4.2 do 4.3), i sc sa i , a ponekada i sa odgovarajutim incleksima sprcgnutih
ill
delova (npr. i
l
_
2
= - ).
il
2
Prellosnici kojima se smaJ/j llje ugoolla bruna (ill> COz) i > 1 i nazivaju se redllklorima.
Prellosllici kOjinza se pO/Jecava IIgoona brzina imaju i < 1 i nazivaju se tnulliplikalorimo.
Stepen kori snog 11 predstavlja odnos izlazne Pi i ulazne p. snage:
izlazna (odvedeoa) snaga Pi P 2
1"/ = = =
P uJama (dovedena) snaga p. P
j
Prema obrascu (4-2) sJedi:
PI
MOl =
OJ
I
P
2
M02 =
OJ
2
Ako se podeli izraz (b) sa (a), vodeCi racuna 0 obrasc u (4- 8) i (4-9) , bice:
P2
MOl
il
2
P
2
OJ,
=,,i:
=
-
=
M
o
, P, PI ' OJ
2
OJ
I
Prcma obrascu (4-10) sledi:
(4-9)
(a)
(b)
(4-10)

4 OpS rE !VI RAATF:R1SJlKE J'Rr:NO. NIK,\

t= --
" . MOl
(.1 - 1 "
Ako jc obrrllC'. m'lmellla kojl oogQvara ulaznoj n07i Moo' a obrll1ol!
momenl a koji odgcl\'ara Illnno] ,nni MOl ' ond .. sc .flep" 11 ismr;SlellJO moze oorwiti prcma
obrascu (4. 11 ):
MQi
(4-!la)
=
Koeficijenl korisnog dcj tva '1 i prenosni oono ; s10[e1l08 l1IellOllickog preliosTlika. koji 51!
sasloji iz uza lopno spojcnih prestih prenosnika obrtnog kretanja. odre(juju se na sledeti
naein.
Neka 5e sloieni prenosni.k sasloji iz k prostih prenosnika. Brej k plOslih prenos-
nika - cdgovara k + I vralil, ( I. 4.4).
Nekaje predajno "ralilo I. a prijemno vralilo k + 1 (sl. 4.4).
Koeficijenli korisnog dejst"a pojedinih pro lih prenosnika nekog sloienog mehanickog
prenosnika odre(jeni su izrazom (4- 9):
Tit =
M (mololni)
w,
'-'
P,
L->
.--,
11,
i
Z

3
\I
1,,
w,
'--'
P,
'-'
n,

Ilf
,.....,
1)_,
?,-t
W,
'-'
P,
'-'
n,

,.....,
-----..!i(nemolorni )
SI. 4.4 - Slozcni mehanicki prenosnik
Mnozenjem koeficijenala korisnog dejslv:l prostih preno nilea cd koj ih se sastoji
neki slozeni prenosnik dobije sec
(4-12)
Sledi :
(4-12a)

,.
-'
PRENOSNICI SNAGE
Ij. kO"ficij<'''' korisllog dej -1110 J/ot<'lIog prcmo.,/lik<J. k"j; II: " a<taji lJik prostill
jcci"ak jt" pft);:. vociu ko,{fCljeIlOf" knrisIJog dcj 'i/1J{/l vIII pro 'ili!J ika (k j i 6 ne
,I,,'-en: pr,no<nik).
odno<i pojedimh pm<lih prcllosllika n.:kog prcllonika 4.4) Ixlrcc1cni
.," lua70m (4- ):
(01

(02
(0*
i
k
=
(Ok + I
Mnoz.cnjcm prcno nih odno a P'CO snika, koji slozcoi pre no nik, dobije se izru:
i, i" ... i,=
(01 . 00
2
.. (Ok
= i (4-13)
Sledi :
i = i, . i" ... i
k
(4- 13a)
Ij . prCllasni odlios lIle"allickog prcnosnika. koj; se saslOji iz viSe pros/ill prenasllika,
j edflok je proizl'Odu pajedifli" prcllosllilt adnosa sui" IIjegovih prosliil prellosllika.
'fahcla 4.1 - OrijcnlJlcionc vcli cinc knrnkteristika jednostr uklb mehanlckih prcnosnika
I
OBIMNA PRENOSNJ S1UE:-I
V;!STA PRENOSNIKA SNAGA BRZlNA ODNOS KORISNOG
P[kIV1
vlmI'J
i '1
FRIKC I ONJ sa ... 20 ... 20 ... 7 O,83 ... 0,9S
I elllndrilnim loc\;ovima (150) (20) (0,97)
!
sa plam.lln: beskona- ... 70 5 ... 30 ... 5
0.92 ... 0,98
Z
lnlm (1500) (100) (10)

sa j<dntm k1in.,tim .. . 35 ... 7
0,92 .. . 0,97
<
""
k.luem (200) 5 ... 30 (15)
clhndnlni>a pr'Vlm ... 6000 ... 25 ... 6
r=
tupdma (30000) (100) (10)
0, 95 ... 0,99

cllindrtbll sa \;oslin 3500 . .. 25 ... 7
<
'V
zupclm. (150) (20)
0..
:::l
N
pu1n! pr<namti ... 100 ... 35 8 .. . 100
(700) (pub) (1000)
0,35 ... 0,98
lJ\NCANIO ... 150 .. .25 ... 10
0,95 ... 0,98
(3500) (40) (lS)
U ugrad. m. su date granitne (najwte) .
... mat;, da (n.",dene vredna,tl u labell).
SICpeD koriSDOg dejsl\'a TJ mote se iuazili i preko odnosa veli6ne rada na iziazli A i ulazu
Au prenosnika: , I

4. 0/ ,)TT: " 'ARJIKm RIST/I,:/-; PRI:NOSNIKA
2<:1
A
A2 ,
ry= - =
A
AI
"
(-l-1 4)
Ako je 11",1' kori, nog dej slva prcno, nika, porrebna snaga pogc>Jl skog
molOr" PM odrudllj e u OOno u n3 illawu snagll prenosnib Pi , ohzirorn III obruscc (4-9) i (4-12):
Pi
PM = - , (4-M)
11 JJlp
Orijcnl acione stepena kori snog raz nih rnehnni ckih prcnosnika snage dale su
u tabeli 4.2 i rnogu da poslufc kOO pret hodnog proj cklovanog (odno, no konSlrui sanog)
pn:no nika.
Trcnj e U 0 iOl1ci ma (Icii lima) sni1.ava dovcden u snagu, lO sc uz ima U obzir (pri prorac ullu
prcnosni ka) uvodenj em stepen. kori snog dej st"a Id i, ta: za jedan par Id ita sa kOlrlj anj em
11 L = 0,99 ... 0,995, a za jedan par kl iznih lef ista 11K!. = 0,98 ... 0,99, 1I zavi. nasli od us lov. pod-
mazivanja.
U prcno ni rn mehanizmi rna malib dizaliea, kranova i liflova - uzimaj u se u obzir dodatn i
gubiei od koturaca i blokova, prouzrokovani (OOno no uslovlj eni ) uenjem u i krelanjem
u1ela, tako za nepokreloe blokov.; 11nb = 0,94 ... 0,96, a za pokretne blokoye 11pb = 0,97 .. ,0,98,
Tlll>ela 4.2 - Orijentacionc koeficijenta kor isnog dcj stva mchanickih prenosni ka
snage 11 (bez uzimanj a U obzir gubitaka u lei iSti ma)
TIP P REN05 NI KA SN AGE OTVORENI ZATVORENI
Zupbsti prenos.nid "" zupclnlclm, 0,96 ... 0,98 0,93 ... 0,95
Zllpbnlcl so pr.lvlm zupctma 0,95 ... 0,97 0,92 ... 0,94
PliUlstl
I
samokoclvi ... 0,30 ... 0, 40 0,20 ... 0, 30
nes;>mokoovl sa brolem
hOOoY;) Z PU22:
%. = 1 ... 0,65 ... 0,70
-
.. :2 ... 0,70 ... 0,75
-
%J = 3 ... 0,80 ... 0,85
-
.. =4 ... O,Ss ... O,90
-
L:lllt.nl prcnosnid ... 0,95 ... 0,97 0,90 ... 0.93
Frlkclonl prcnomlci ... 0.90 ... 0,96 0,70 ... 0,80
(krllnl) prenosnlcl ... 0,95 ... 0. 96
NAI'OM'ENA:
i<oefidlcn.mkortmog del'tva prenos,-dk. snngo Iz ove tabol.
SU onlCnI.done i mogu poslulitl Z3 prethOOnl prOr.lCun prenosn.ka. dok So ..... alne
mxlnostl odr ulu upltivan lim.1 sv:Ucog tipa (vr.tc) prenosOlka ponaosoo,
--
,

4.2. ODNOSl MEDlJS013NOG RASTOJANJA, PltENUS 0(;
OJ) OSA J PH Eel 1 KA SI'H I:G lITI! I 1' 1 I': A TA
OBRTNOG KHUZ OC KH.ETAN.I
VeJ i6n3 r""oJanja L 'prcgllutlh 1 ,2 hru?,,,,!, kr,t.lnp (,1.45).
0, O
2

/. = + =-

(4- 1
Ako je "Iemcnat 1 pred"j ll i (JIl l)tnrni). a clement prijeml11 fllemowrn i). vcli ci " 3
el ement., 1,Ia ,Iucaj ,13 nc", al'ruklif;l'lnJa (npr k,oJ 'il"cgnu!lh lup':,lnika),
Je i7IaZOln (sl. 4.5):
2 L
D '" - .-
I I + i
a pret nika prij emnog cle Ul enta 2:
2 L.
D =- . / .
2 I + i
U prednjim izrazima i j e prcnosni odnos sprcgnulih elemcnalll I i 2 ( I. 4.5).
w, 2

n, I
I (l-

1,
l
(4 - 16)
(4- 17)
SI. 4.5 - Sprcgnuti clementi obrtnog krctanja: 1 - motorni, 2 - nemotorni obrtni dec
Element 1 obrce se oko osc ai' a elcmenl 2 oko ose O
2
(sl. 4.5).
Zadatak 4.1
Najve<:a vut na sila trakastog transportera (sl. 4.6) iznosi 2,5 kN. Brzina krctanja Irake i7.llosi
1,2 mls. Odredili potrebnu snagu elektromotora i snagu oa vrati lima rcduktora, ako je stepen
remenog prenosnika 0,96: 0,97: svakog para sa kotrljanjem 0,99, a
lantanika 0.95.
Resel/je:
Data je maksimalnc sile trake: F = 2,5 kN = 2500 N i brzina krclanja !rake
v = 1,2 mls.

J . 01'5 I E K.IRrlKmRI. rtKE I'RF. 'OSNIK,I
..
snage 11 . dobo>u ttaka<l og IrJ.lhponcra (,1 4.6) mol-I! ,,' o(hcditi plcma ,)hr"-,.:u
(4- 1:1) '
I'd = r /I = 2500 1.2 = 3(JO{} tv = 3 klV,
Rc.\u"tor illl" dV,1 p:U'J a dobo' jed.n par \C/ I'U ' " "ou\pnj"lIl a "epen i<kuli <:':cl1jJ " .,h"g
para iznosi Ilk = 0,99 i 1.3 ITi para biee. Ilk . '1k ' Ilk =
Stepen iSkorisccnja remenog prcnosnika jt! Ilr = 0.96; lanc anlkn '1L = 0,95 3 sprq:nullh
zupcanika '1 z = 0.97.
Prema tome, ukllpni slepen kori snog dcj<l" a lr3.kastog transport"ra odrt:dcn je izra/ool

'1 = '1r . '1z . '1L . = 0,96 0.97 0.95 .0.99
3
= 0.858.
Prema obra' cu (4-9) potrcbn3 snaga elcktr mOiorajc:
I' 3
d = __ = 3.496 kW.
'1 0,858
4

F
T
K,
2
3
\
/-
----..



, ,
\ \ ,
,
/
\1../
,
EM
. '
"/ .
I

/
'7l I
/
K
I II
.
...-

1.:
I
'1,
\
----
/'
\
T\
,f
\JJ
SI. 4.6 - Serna pogona trakast og transporter. ; 1- elcktromotor, 2 - remen; prenosnik.
3 - zUpCasli prcnosllik, 4 -lancanik, 5 - trakasti transporter
Velieina snage na brzohodom (predajnom) vratilu I rcduktora (51. 4.6) :
P J = '1
r
' T]k . P
EM
= 0,96 . 0,99 . 3,5 = 3,33 kW.
Veli ei na snage no sporohodom (prijemnom) vratilu 11 reduktora (sl. 4.6):

.12
]
=
= , 1'1 kW.
0,99 O. 95
P
II
='1, 1=0,96 9,97(),99:35=3,1'J43kW
Zadat:Jk 4.2
Procnik traka 109 lran,poncra 4.6) lZOO,' 600 mm, a "!'Zina trake 1,2 m/s.
Odrediti ukupni prcl1o. ni odnos ako jc IIgaona bl7ina c1cktromotora 300 radls.
Re!cnje:
Ugaona bn.ina trallsportcra (,I. 4.6) dala jc i,Ia/om (4-4).
2 1000 v 21000'1,2
Old = D = 600 = 4 radls.
Ukupni preoosni odnos trakaslog transportera dat je izrazom (4-13):
OlEM 300
i = - = - = 75.
Old 4
Zadatak 4.3
Odrediti prenosni odnos reduktora i ugaonc brzine vratila reduktora trakastog transportera
(sl. 4.6) ukupni prenosni odnos i = 75, prenosni odllOS laocanika iL = 3, a remenog prenos-
nilea ir = 5.
Ugaona bnina Old = 4 cadis.
Re!l!llje:
Prema obrascu (4-13a) trafeni prcnosni odnos reduktora transportera (51. 4.6)
odredenjc:
j
i. =
- i i
r L
75
= -=5.
53
Ugaona brzina sporobodnog (prijemnog) vratila II (sl. 4.6) odrc<lenaje izrazom (4-8):
CJ)/1 = i
L
CJ)d = 3 4= 12 radls.
Ugaona brzina brLOhodog vratila I reduktora (sl. 4.6):
W, = i
z
. WII = 5 12 = 60 radls.
Zadatak za vczou
Snaga elektromotora trakaslog transportern (51. 4.6) je 5 kW, a ugaona brzina
400 mm, iznosi 2 radls. Ukupni koeficijent korisnog dcjslva trakastog transportera je
0,82. Odrediti sile trake.
Zadatak 4.4
Odrediti me<l uosnog ra5tojanj a spregnutih elemenata 1 i 2 (51. 4.5) ako j e D( = 100
mm, a = 250 mm.

.J 01 STE KARAKTERISTIKE I'RF:NO NI KA
Re. e/lje:
rn<.-duosnog fa loj.oja (sJ. 4.5). oored"na J" i71 dZorn (4-15):
01 +01
100 + 250
L= --- = - --
,
= 175 mm .
Z.datak 4.5
Odrcditi pretnika prcdaj nog elemenl a I i prijcmnog clemenla 1, ako ,u nJlh \C o. c
obrlanja medu oboo parnlelne i udaljcne jedna od druge 330 mID. Element I sc tro<truko br1"
obrt<! cd elemenl a 2 (sI 4. 5).
ReIellje:
Velit ina prenosnog odnosa clemenata 1 i 2 je data i
1

2
= 3 (s]. 4.5).
Meduosno rasloj anje elemenata I i 2 je dato L = 330 mm (sl. 4. 5).
Velitina predaj nog (molomog) clementa I, odredenaje izrazom (4- 16):
2 L 2330
0 1 = -:- 1---'.- = = 165 mm.
+ ' 12 1+3
,
pretnika prijemnog (nemolomog) elemenla 2, odredena je obrascem (4- 17):
2 L 2330
D - . i - 3 = 1653 = 495 mID .
2 - I + i 1. 2 - 1 + 3
1,2
Zadatak 4.6
Odrediti prenosoog cdoosa predajoog elementa 1 i prijemnog clementa 2 (sl. 4.5),
ako je pretnik DI = 100 mm, a D2 = 250 mm.
ReIenj e:
prenosnog odnosa elemenata 1 i 2 (51. 4.5) data je izrazom (4- 8):
Zadatak 4.7
02 250
i
1
, 2 = D = 100 = 2, 5.
1
Odrediti brej obrta elementa 2 (51. 4.5), aka se element 1 obrte sa 1250 a/min. Prenosni
odn05 elemenata 1 i 2 odreden je u zadatku 4.6.
ReIeTlje:
Element 1 je predajni (motomi), a element 2 prijemni (nemotomi), pajc prema izrazu (4-8)
traieni broj prijemnog elementa 2 odreden:
Zadatak 4.8
1/
1
112 = =
I
1250 = 500 o/min.
2, 5
Odrediti ukupoog preoosnog odnosa 510lenog zuaslOg prenosnika (s1. 4.7). ako se
vratilo elektromotora EM sa 1200 a/min. a vratilo zuanika' 6 sa 40 a/min. Zatim odredi ti

34 PRENOSNrcr SNAGF.
prenosn<l OOnose meduprenosnika datog slozcnog prenosnika ,mge, kao i brojcve obrta drugog (II) i
tl';xeg (TIl) vralilo pod uslovom da sc Irocc vralilo ob!'ce tri puta sporij e 00 vrati l. dva. i
5
,6 = 2.
Rdenje:
Veli eina ukupnog preno nog odnosa lotenog zupcastog prenosnika (s1. 4.7) odredcna je
i7Iazom (4-8):
" I 1200
i = i = - = -- = 30
" 1,6 /I 40
6
40 a/mi n
1200 a/min
\\

2
II
Sl, 4.7 - Slofeni prenosnik snage
Ukuplli pre/losni odnos dalog prenosnika (sl. 4.7) dat je ilrazom (4- 13) i (4- 13a):
i" = i
1
.
6
= ; 1,2' ;3,4 ' i
5
,6 = 30 .
Zadalkom jc uslovljeoo da se vratilo tri (Ill) obree tri puta sporije od vrati.la dva (II), a to
daje prenosni odnos vralil a II i III (sl. 4.7) dat: i3,4 = 3.
Vodeei 0 olimscu (4- 13), more se odrediti vrednost i
1
.2 i
5
,6:
30
- = 10 .
3
Sada je, prema izrazu (4-13), sl. 4.7:
i 0
. u l 1
'1 ,2 = -i - =: 2 = 5 .
5.6
Broj obrta vratil a IT (sl. 4.7) odreden j e i7Iazom (4- 8):
n
,
/II 1200
;1, 2 = - = - = -- = 5,
/I ll nl/ "/I
pa je:
1200 o.
nil = - 5- = 240 fmlD.

4 ()P.!;rE KARAI\ TFRISTIKE I'RI,'NOSNIKA
Bmj obrla vralila In (s l. 4.7), prcma obra <;c u (4-81.jc.
odnosno:
" "
Zadatak 4.9
""
' 3.4 =
"11/
140
= 80 o/min .
3
Vralilo predaje snagu od 10 kW (po redslvom pojnice) oct cici<tJomolora na
vralilo II. clcmenata I i 2, na vratilo clementa 2, prenetaje snaga oct 9.5 kW. Odrcd-
iti veliclnu tcpena prcnosnika soage dalog na sli ci (sl. 4.5).
Re!e/lj e:
Vcli6 na stepena
obrascu (4- 9):
Zadatak 4.10
dalog prenosnika snage (sl. 4.5),
1', I'll 9,5
IIp = - = - = - = 0 95 .
P
u
1', 10
moZe se odrediti prcma
Odredili velicinu obrlnog momenta prenosnika snage cUa jc soags na ul aznom vratilu
1500 W, a ugaona brzina 100 rad/s.
Re!e"je:
Velicina obnnog momenta dataje izrazom (4-2):
Zadatak 4.11
1500
= -- = 15 Nm = 150 daNcm = 15000 N mm.
100
Odredili veHcinu obimne siJe prenosnika snage cija je obimna b17.ina elementa na vratilu
10 mis, ako se njime prenosi snaga od 20 kW.
Re!ellje:
VeHcioa obimne si le obrtnog kretanja odre<lena j e izrazom (4-3):
I' 20000
F = - = = 2000 N = 200 daN = 2 kN .
o v 10 mls
Zodatak 4.12
Vratilo prenosnika snage obn!e se sa 1000 /min i prenos i snagu (posredstvom elemenata oa
njcmu) od 10 kW oa drugo vratil o. Odrediti vclicinu obrtnog momenta prvog vTalila.
Re!ellje:
Veli cina obrtnog momenta mole se odredili prcma izrazu :
I' 10
Mo = 9,55 ;; = 9,55 1000 = 0,0955 kNm = 95,5 Nm =
= 95500 Nmm = 955 daNcm = 9550 daNmm .


5. VRATILA
5.1. OPSTE KARAKTERISTIKE
Vratila su nosaCi obrtnih masinskih dl!lo\' a , J kojima 'u spojcna u funkci0nJInu ccltnu radi
prcnosenja Vralila . u obnni delovi preno. nika snage kojima ; c t obnni
momenl sa jednog na drugi obnni ki deo. Pored obrtnih momenala, vratila mogu da pn-
maju i preno e uzduznc i popretne sile u odno u na os u vralila. Usled delovanja si ia ''falila mogu
bili izlozena savijanju 11 ravnima koje prolaz.e kroz o. u vralila. Zavi no od narncthkc funkcijc,
vrali la rnogu bili izlozena uvijanju, snvijanju i uvijanju, ali i zalczanju iii priliskivanju usled
dejslva aksijalnih sila (odnosno U zavisnosli od noseCih clemen ala obnanog kre-
lanja na vralilu i namenske funkcije oSlvarenog klopa, odnosno koja pre nose, raL-
likuju se vTatila prcnosnika snage. pogonska i specijalna vralila (sl. 5.1).
VRATlLA
I I
VRATlLA PRENOSNlKA
POGONSKA VRATILA
ROTORA ENERGETSKIH SPECIJALNA VRATILA
SNAGE
MASINA
Sl. 5.1 - PodeIa vratila prema nameni
VTalila su elementi kruznog poprelnog preseka ciji geomelrijski oblik se usvaja i konslruie
u zavisnosti od namenske funkcije i optereeenja koje prima i prenosi odnosno "ratilo sa delovima
sklopa. Vratilima se obezbec1uje prenoenje proslornog sistema sila (optereeenja) sa noseCih
obrtnih delova do nepokretnib osionaca, kao i obrtnog momenta sa jednog obrtnog
dela na drugi sa njim spojeni deo.
Vratila preoosoika sORge su deIovi prenosnika snage na kojima se nalaze noseei elemenLi
(zupcanici, i dr.) koji se obrcu zajedno sa vratilom na kome se nalaze (sl. 5.1 i
5.2). Vratila prenosnika snage izlofena su dejs!vu sila i momenala koje prenose sa ooseCih obrt-
nih deIova. Ova se "ratila izraduju kao zasebni konslrukLivni elementi (sl. 5.1), ali i izjedna sa
noseeim obrtnim delom, na primer, zUpCanikom (sl. 5.3).
Pogooska vratila rotora energetskih prenose obrtni momena!, na primer, elektromo-
tora, ventilalora, centrifugalnili pumpi, turbina, i dr. Primenjuju se i za obrtnog
momenta od prenosnika molornog vozila do pogonskih locko"a (poluvratiIa).
Specijalna vratila primenjuju se za posebnih (specijalnih) namenskih funkcija u
podsistemima iIi sistemima. U specij alna vratiIa ubrajaju se koIeoasta \'ratila molora
sa sagorevanjem, zatim savilljiva (gipka) vraLila - Ciji se poloZaj ose moze menjali (s
obzirom na konsttulctivno
VraLila se oslanjaju u leZajevima - osloncima ;'ratila.
Deo vraLila kojim se one oslanja u Jdaju - Zove se rukavac (R).
Geomelrijski oblik i mere rukavca obezbec1uju da se oplereeenje prenese na oslonce - le7..aje
koji mogu da prime odnosna optereeenja.
Rukavci se u lezajima oslanjaju i obreu.
Deo vratila oa kome se oslanja noseCeg elemenla naziva se podglavak (P) - stika 5.2 i 5.4.
Cilindricna povIsina rukavca i podgJavka vratila - posebno (kvali!etnije) se obrac1uju (sl. 5.2 do 5.4).

/rI\ l ... n C \.1 Ualll ,\ \ \\. 1 'I ,lhl.1 l no -.: ill 1\ 1i"X'11 Il.I. I '''1 \ .1).,: II. hill in 1( 1
,idu "J1illdll\". 11 , Im\ ' (Iht I(t .... f W I 111\' 1,1 (:>.1''''' oU'lJ1.: ... lJ \llt;I J .... l I .... ' 1Jl( 1\ no
I i71.,J,,'nim'h.: '111/3lhl'\tUVJnj' :-'1 ': ... 'll dU/llunkliuom( ... 1 1)
OSU\ mc. 1.:1 IJ/Ith.U .. l\J \ r.1IiIJ. 1lt.P' 'lh.' ... 1. llh!ln..: mpnwn. ", In I' II d:\ . ill IIIHtlJu - u
/J""rh , 'j. nj ih)\c lumcnc j "llc,' ,'ojJ (,I .'i.5), (1 0\101.' l>ill IIl,Jil.'l1C d<j' " 'l;
""ih i u/Juinih ,,1.1. I 1lI,"no m,'lll nal.\ ',IVII,IIlJ - liml.' i' od, J'n I" IlIJl.u.. 1I]lh .,.-
P' 'la, unl prven I,','n n.\ .\'IJJIIJC), O ,will m' Ie du]jn . "odnl"U 11.1 1"0 oik lIa/iv:! I.' i -
li'n iii "orrUak (,I
"r:lIila l',w'l>nikn 'nR cpr' 0 prn SIIc 1 SplC 'r, (mlllnl.'lIlC II n ]a".!a I '""!jan!a).
pa s r"'IJcuna ',IJU )..,1" ckmt'n I <!oknin on!,' '1.lnjill11 ')
N III ,.(jma II,JruIjJnj.: II 'ihcklllcnntJ i <lUI T1 lila I1lCIlj.l . llJ<):(W 0 'oi !' J... k.I'lI dl in t
nal'n II mim 1"'1 'nim PI ' unJ To mcicnalnij<' i.,j("ri , eni. mnhriJ.tI
, j.1' ln0 1:\\ nu,1 j lehnl'Ck,'I1l.'m 1m nplimi/ocip izradc: vratil. IIJih. v I pte. .\..
um.:; to r ,tcnuh (". upIJih") manJckori-<lc i Llpoo:e rIC n en.:
. )
SI. S.2 - Deo vratila nn kome sc nalazl klinssti kai!nik 1 je glavl!ina uzdumim
klinom 2spoj cna podgls\'kom. Na ruka,'cu R vratiln nalan se leinj 3.
Gln"cilla zuiXanika 4 spoj cna je k1inom 5 sa podglavkom P
SI. 5.3 - Vralilo izr acteno iJ.jcdna sa koni cnim ZlIpennikoltl (dcs no), 0 lonjello
rllku\'cima R lIa cilindricnc kOlltaktne l' 0vrsine lo18j 9 I i 2
B.: Zbirka rclenih WWllaka. iz ma!!nskih sa Q<no\'im teorijc,
13. i7..dunj <. NAUCNA KNJlGA. Bcogrnd. 1992,

5. I' RATILII
l'
SI. S.4 - Izgled promenc gcomctrijskog oblika "ralil ..
Izglcd promenc geomelrij kog oblika vrali la a cvrslim naJeganj ima obnoih eleme-
nata Jill. sa prelaznim zaoblenjima R3. radijaJnim (Ievim) i radiaksij alnim (desnim) osloncem.
prikazuje sl ika 5.4.
a b a
F
F

A 8
L U
c
.
o
,
r-,
SI. S5 - Vagonska osovi na
F/2
F
SI. 5.6 - Osovinic .. u spoj u opterecena silom F
5.2. OYfERECENJA VRATILA
Vr I. primfljtl i prenose optcrecenja prostornog sistema sila i spregova. Vralila Sl
izlo1.ena dejslYU prostomog sislema silo i spregova koji mogu da od oplereecnj a obrtnil
delova na vraliN. od sopslvene ldine vratila i delova koje one nosi, kao i od inercijalnih sila kojl
mogu da se j avlj aju usled' neuravnole!enosli masa noseeih elemenal a.

--------------------------.------------
,ruti'"
O\l1t"\na u!i;n 11;1) iJptcrc.;\.:cnja \ rl1lila rru.ht Ij IU q'llcn. ..
ddn\J .... . i ... m.:n un \olj\:
Pnnci, . mrroltiiH:lio ,iLl, '"pn.:C.' ;\ui ott1nihmomcnOj(a-' h..: ';,1 j
I k, 'iIU)..qii rl-J 11.0; cf I. oi .led," funktlOll31.u _<Imu . 3 OInt Ta'1 (110 (,I 521
"'rs ,h:lic:inJ ira. [,Of '(1 ('plC.('("{CJlj i nal'm . (' \ ;.1I1Jtl \",,)1\; uju tCl u i algnflwm
(alec! "(k3 .'OS"J nl I...Io.Ir. tJ
cm.l letU i n 'nj.] optt.!cct!cr1.1li nJ \lraul '. HI tui nHl In kj delo\i I11llca 'I'
porlclili \I d'C
J>n II gn.pu or.rln; ddo"i na vralilu kod kojihjc l;lvnomern fa r Ie no-
llll.;o J3 se ile mcJu,"bno uruvnOlch, Jju, a nbimnc sile dduju f" ,clom "bunu -
,'brazuju sprci;ove ,ila u rl\ ni Upl3\1l0j na (I<U vra'ila kOJe oni oplerctuju (s!. 5.7 J.
SI. 5.7 - Ura,'notcZcne poprccnc komponente sila na obrtnom delu n. kome obimnc
komponcntc sila cine sprego\-e koji oplerccllju nn kome se de<) n.la7i
Pored LOga, II U1visoosti od namene i konstrukcije, ovi obrtni del(",i mogu biti bJo1.eni i dcj tvu
aksijalnih sila po celom obimu, koje islim imenzilCtom opleniuju j vntilo. U ovu grupu spadaj u
obrtna (radna) kola lurbom:Wna. pumpi, ventilators, turbina. tnrbopumpi, turbokompresor3, zatim
mtori elektromolora, raznih rezni alali nekih alalnih maSina (gJodala, burgije i dr.).
Vratilo eJelclromolora povdina p preseka) nosi rotor oa koji deJuju eJe-
mentarnc eJektromagneUle sHe (6Fo) po obimima ceJe prslenaslc (spolJnjeg procnika 0)
prema slici 5.7. Ako je diferencijal dF
o
od eJemcnlame sile AFo. oDda jc ukupna obimna sila po
zapremini rotora V odIedena izrazom (sl. 5.7):
(5- 1)
v
Na radDo koJo ventilalora - na njcgove Jopalicc - deluje vazdub usled l'ijcg dejslva se j avlj-
aj u obimne j aksijalne komponenle sila u odnosu on osu vratila kojc se take Op\cretuje obnni m
momenlom (i7.azvanim obimnom ilom Fo) i aksijalnom silom (. I. 5.8).
SI. 5.8 - Dejstvo sila na lopaticc vent il atora

5. \"Rtl711..tl
II
J" oplerdeno vralilo hidr:.ulitne - pn t emu pnll-ak vo(k 03 lnpalicc POgOLl-
sk'\g hob inJ iva OplcJ"(,tenJ" \ ralJla brt nim momcl1lom i ak<ljalnom , ,10m. dok . ol(,<'r u r.ltl-
nom ckmenlll (roloru gcneralN") - javlja u qdll obrlnog moment a
Drultu grupu ot">rtni tn 'lI1,ki <lelovi kl k. i111 .C prima i j .-d nim
d 'Iom ohima tkao Iv su upta. li. k:ti{OI. i lanlalli paro,"l) - u In! c<'ga \ nltl"
opler 'cuju 'pregovl . ohrlni momenlJ. i 11" \ <l. 9 do 5 J 7), n kod konitnih I cl hnJn':OJh
zuptanika sa kosim i zavojnim zupcimajo' i ak. <ipl"c . lle (,l. 5. 18 dn 5.28) . U yu grupu o/>rtOlI1
ma,in' kih delo\'a Ublajaj u . 'jo i pogonski locoli i drum kilt v07il3, ,1 xl
di7uliea. elementi ir.voznih rllJarsk.ih i nck.ih poljoprivredni h ma'ma . neki alatl kod a!Jlnil1
i dI.
Kod prcgnutJh 7uptanita javljaj u sc radij al ne ,i\e koje deluju nn "ratilo - kroz O>lJ
prolaze njihovi pravei (sl. 5 16 do 5.28).
Aksijalne sile i IIjima iUlzvani (obr azovani) optcrccuju natilo na K,'me <e nJlan
konitni i zupbnici a kosim i zavoj nlm 7.upcima (. 1. 5. 18 do 5.::8)
(t
.. \
\ ', '"1..- .

/ i .
+
. \
._+._.-+
, I)
"'.--t--.

81.5.9 - Optcrccenje vratila sHama cilindricnog zupcanOOI (Ievo) i kaiSnika (dcsno)
2
..
3
b

..
...
81. 5.10 - 8ile medusobDog normalnog pritiska Fn cilindr icnib frikcionib spregnutih
rockova i obimna sila Fo Da obimima kontaktnib povrSina poluprecni ka R
J
i
R
2
, tockova b, medllsobnog rastojaDja L vratila preenika d J i d
2
Sil e po obodima spregnulih frikc ionih lockova date su na slici 5. lD.

5.2.2. l ' Iicllj c<:l1lriful:"ll1c <Ii"
imaju po.
teicno.
5.2.3. OIlI(fCccnje uslcd Ollslvene l"line
Sopsh'ena tdina vralila i na nj mu dclo'8 \ ralilo u laVl'-l1 U 00 pi
lomog llcometrij kog oblika i Idin .. snkog dela u kl pu uoi!enog popre.:n<'l!. plcseka
leon trukc ije.
Sopsncna tmna \raola predsl3vlja konlinualno oplC2denje ", 1.:oe kod hor wntaiRlh r-
lila - dcluje poprocno, a kod vcrtikalnih .TaWa - .. ijalno (u adno ;u na 0$0 vt1Ilila),
Sopstvene kline no"x,ih obrtnih ciemenata nl vTal,lu (k,." 10 je, na pnmcr, lrlina polu e
pojnke na kraju I'ratil a) uobibjeno se prika7uju u viol! koncentri.'anih I ('iI8) - krol r"<i-
njihovog popre/!nog pre eka upravno o. O'U \'falil, kod IlOli7(lnWnm vcatll
ZaYI no od geomelrijskog obiika i dIm 1171)3 obrtnih del \'a na .. calilu (lupc: n' . 11' B,
spojnicJ, i dr), p"lrobne pr,'CiznoSli pr<)racuna I drugih (po.I 'bnih) u luva - II; < ruklor wl-
uluje da Ii /!e iii ne{' uleli U obllr lelmu woje konstrukcije.
Sopo.tvena telina dug4&ih (tra", m 'onfh) i kib "utili rudat'. i melWHlI iJe
De llUlemaruje sc pri proralunu vralila,l<.ao oi nosel!i1 clem n311 (oa primer, poJOIca iii zup<!an-
ika veliJeog pretnika).
Kod savremenih kODstrukcija prooosnika anlge - uticaJ .pstvCflC teline vralila i obltoih
delova na nupon ko Manje u prese 'U vralila. U odnosu oa napon!J(a tanja iz.l1vsna
radnim (napanim) optertterliima, u znatnom broju kod prora<!on nlila -
mote se z:lI1emariu.
Sopslvene leline, odoo,no geometrijski oblik i dimenzije "raul a oortnih deloya leoje ono
nosi, odreduju se prelhodnim (gruoim) prorxunom iii procrnom nn 0 novu i<kuslva kOllstrukl ra
i projeklanala, pa se lokom Iinalil.acije (z vBne v' njanle) prorllluna opli miliraju
korekcijama programa U do aigorilma: !coji 0 laje na di. !celL
5.2.4. Raspodela optcreecnja
U - ma!ine. ure(\aji iii nj'hovi deloyi - izloteni u pr lOrno," optcrctenju
sistema sila i momenala. odnosno spregoya.
sejavlj.ju u "idu koncentr isanih lereta (odnosno sib) Da odgovaraju6m mc .... -
lima kon lrukcije, a mogu bili i ravnomerno (kontinualno) raspore.!cna.
OJ B.: Tolt randje oblika i polo/.aja m 'nslJb clemen."" i Icoo<lrulrcija,
STAZBZNANJA, Asaro i JSDSNS "N .. kol. Te.I., Beogrod, 1993.
**) B.: Zbirka rclenih l.d:lIaka iz malin.l:.ih el men31:l .. a. nov.mdItOnje,
IV "d,cle 1.13.3.4), PRJVREDNI PREGLED, Beogmd.
1976. godin<, ili 15. i.d. njc. Beograd, 1994 g.

:; \ '1\.1"111..1 .1.1
Ra 'podcla optercccnja llI(1k bili: lacb'la, lillijska. i zaprcmin,ku
Konccntrisano (t.nckasto) optcrcccnjc deluje " jcdnoj (napadnoj) latki lela (I.
.Jcdinica raspodcJc oplcrcccnj a je Iljulll (N).
/
SI. 5.11 - Tackasu>
oplcrcccnjc
t
SI. 5.12 - Linijsko
opterecenje
SI. S.13 - Povrsinsko
oplcreccnje
Linijsko optcreccnje napada lelo duz linije (sl. 5.12), kao je, na primer, dodir dva valj ka
dul. izvodnice, iii konlakt spregnutih frikcionih tockova - pre optereeenja u radu (sl. 5.10).
Jedinica raspodele optereecnjaje njutn po metru (N/m).
PovrSinsko optcrecenje podjednako opteretuje sve tacke konaene povrline (sl. 5.13), kao slo
je, na primer, medusobni pritisak na povrlinama dva dodirna tela (kontaktna valjka ili spregnula
frikciona lOCka u radu). Jedinica rasp odele opterecenja je njutn po kvadratnom metru (N/m
2
), kao
sto je, na primer, prilisak gasa u zatvorenoj posudi na njene zidove.
5.2.5 RaspodeJa opterecenja delova na vratilu
Ulicaj tezina obrtnib delova koji se nalazc ns vratilu iii osnovici moze se uzeti u obzir kod
odredivanja procnika, odnosno dimenzionisanja poprocnih preseka vratila i osovinica. Prema slici
5.14, u obzir su uzele leZine G
K
K, G
z
zupeanika Z, kao i lezina G
s
spojnice S koja se
nalazi na vratilu AB.
Slika 5.14.1 prikazuje pribliZno stvarou raspodelu optcreeenja (tclina G
K
, G
z
i G
s
) oa
vralilu, osovinici iii osovio.i, a slika 5.14.2 ... 5.14.4 - postupni nacin pa sve do
seme optcrecenja koja slul.i kao baza za proraeun (sl. 5.14.5).
Dejstvu opteretenja usled sopstvene tdine pojedioih obrtnib delova (GK' G
Z
i G
s
) ' 0 P i r u
se. o t p 0 rio s Ion a c a FA i F
B
, tj. leuji A i B koji primaju oplcreeenja od dodirnih povrioa
rukavaca.
Kada se radi 0 znatnim tetinama masinskih delova koje nose vralila - njihove se tezine
redovno uzimaju u obzir - pri proracunima vratila, kao i znatnije sopstvenc tdine samih vratil a.
Sopstvene ldine vratila - lreba smalrali odgovaraju6m kontinualnim n. odabranim
delovima (segmentima) pOjedinill precnika vralila (C! . 1.13.3.4).')
5.2.6. Serna opterecenja
Serna optcrecenja predstavlj a raspored opteretenja nekog dela. Posto se odredi
pravac, smer i intenzitel svih opterecenja koja deluju na odnosni masinski dec - crla se serna -
odnosno raspored optereccnja. Kod crtanja seme opterecenja nekog maSinskog deJa - potrebno
je taj dec predstaviti sto jednoslavnije, odnosno - svest; ga na poznati oblik (prost a greda, slap,
konzola, i sl. ). Zatim se crtaju napadna opterccenja (po pravcu, smeru i velieini ) na odgovara-
*) Nedimovic, B.: Zbirka rclenih zadalaka iz elemenata sa osnovima leorije,
IV izdanje, PRlVREDNl PREGLED, Beograd, 1976. godine,
ili I S. izdanje. Beograd, 1994. g.

44
I'l{E:--<OSN!CI SNAGE
K
[ ~ 'l.,
A - -
__ 9
I I
I
f
I
,
I

~ 1 1
~ .
,G.,;
1
. -
l . ~ . 1 4
Sl. 5. 14.1
SI.5.14.2
A
I

l
l
i
B
SI.5.14.3
Sl. S.14A
G. G
z
G
s
A
8
11FA
I IF.
SI. 5.14.5

juCim mrsl ima r j<!<ill(hl:1\ IjclI(lf!, oblika m,l>ll1,kog dd:'. pa Ijcnc rca hdjc IUlpor;,
oslonacn odno,no!! vralll.!. I d 5.14.5).
Sli ka 5. 14. 1 pnbl :1nc> 'I"arnu l':1 ' p0(\clll OPlclcCcl1ja Ile; "1,/ G
K
G,. I (' slciu, , ....
Iii:. :\ B,
1'0,I"peno oplcrc':" nja pn:ma rJ'poddi 11" 'l iei . , Id I, do obhb ;wjl 'c k,m",
lokom vrali!a , i. 5. 14 .5), prikazanoj cslikama 5. 14:! d 5.14 1 7JklJuCIlO
5.2.7. Sl'uricka Analiza oplercccnju vnllila
Staticka ana liz:! uptercccnj:l vratila 'lrsi se radi ol por" lhiC':laca i lako pO\li!,nu
$"i polrebni us lovi za odredi\'anje napadnih oplereecnja u pojedinim pnprccnim vra-
lila, koja sluze 1:30 osno\' za dimcnzionisanjc. Kod loga.c p la7i od predposlavke i u" ' aja d. sile
i spregovi dcluju koneentrisa no, a Oem a bitnog ulieaja nn lacno. 1 proratuna vlalil a U
lIim (karakLerislicnilll) prcs,x ima.
Kako vr la, geomell'ijski oblik i velicina obrlnog dda UIICU nJ vrstu i
izazvanog opleretenja vralila na kome sc nalaze, to se analiza "ptercccnja Yrsi - prema prcl-
poslavljenoj iii izvec!enoj konstrukeiji i njenim dimenzijama. prcma "ralila.
Popretne i ak ijalnc sile, obrtni momenli i pregovi u aksijalnim ravnima kojc prolaze k1 pz
osu vratila - prec!slavljaju aktivna (nspadna) opterccenja koja vralilo prima i prcllosi preko
svojih dodimih sa aklivnim glavcine noscCih delo"a (51. 5.2).
Zalo se analiza optcreccnja \'ratila veSi - prema vrsli (zuplasli. frikeioni. lancani iii kaisni
elementi u sprezi). gcometrijskom obliku i konstrukciji (npr.. pravi, ko i iii zavojni zupei
zupcanika) i velieini - dimcllzijama obrtnog masinskog dela od ulicaja lin sop Iv IlU IC7J nu I
nj cnog u proracun vralila. Oluda se analiza optcreccnja svakog obrtnog ma!i inskog
dela na vratilu nsi poscbno u zavisnosli od njegovc vrstc i gcomctrij kog oblika (odnosno
konslrUkeije) i ostvarivanja spoja sa sprcgnutim mu delom i vratilom.
5.2.7.1. Analiza zupcanika
Analiza optcreccnja wpeanika vrsi se u zavisnosli od vrSle zupcanika (ci lindricni sa pravim
iIi kosim zupeima, konicni, i dr.) i smera njihovog obrlanja, a ako se uzima tef ina u obzir -
zavisno i od velicine (dimenzija) svakog zuplanika oa vrati lu.
Prostoml izglcd vratila prikawje se u vertikalnoj i horizontalnoj r avn;, sa nanoscnjem
odgovarajuCih opterecenja iIi komponcnata sila u eilju odredivanja ukupnih nap,aunih
oplerecenja u nckom poprecnom preseku vrallla - prema slalickim uslovima ravnoleZc I.
Spoljnje (napadfio) opterecenje zubaea zupcanika od obnnog momenta koji se
prenosi posredstvom spregnulOg zupcaslog para, pri cemu se zupcima pogonskog (motomog)
zupcanika potiskuju zupci gonjenog (nemotomog) zupcanika u pral'cu dodimiee. Potiskivanjc
sc vrsi normalnom silom. Sile no zupeima j ednog zupcanika u sprezi - jednake su sil ama drugog
sa njim spregnulOg zupcanika, iSIOg SU pravea. a suproll1og smera.
5.2.7.1.1. Analiza opterecenja cilindricnih zupcanika sa prvim z upcima
Cilindricni zupcanici sa pravim zupeima medusobno su oplercccni normaJnom silom FN u
praveu dodimiee, sa napadnom lackom na kinematskim krugovima bokova zubaca ( I. 5.9 i 5.15).
Na slici 5.15 prikazan je izgled spregnulih cilindricnih zupcanika I i 2 sa pravim zupcima
jcdnostruke sprcge cije eelokupno optercccnje prima i prenosi spregnuli par zubac3.
Bokovi zubaca zupcanika I i 2 dodiruju se u kinemalskom pOlu P kroz koji pro-
lazi dodirnica N-N (sl. 5.15). Sa praveem dodirnice N-N pokJapa se pra\'ac normalntl sile P
N

koja se j.vlj a n. konlaktnim povrsi nama bokol'a zubaca spregnulih zupcanika I i 2. a njeno
dej slvo prenosi na vralilo - izrai.eno velicinom njenih komponenala: 0bimne sile FO i radij alne
*) Nedimo'\iC', B.: Zbirk.a zadalaka iz nl aSinski h sa osno\':JmJ tcorij.;:, IV izdanje.
PRIVREDNt PREGLED, Bwgrad. !976 .. ili 15. izdanj e, Beograd. 1994.

46 PRENOSNICI
sile F, . Obilllna 5118 spragnu!ih FO II !angen! \) n" kincma!skim
krugovinlJ D! I D,) u d0ui , a - polu P (; \. 5. 15).
Obl",n. sUa Fospfcgmi!ih lUI unika od Obfl'h')',1I10111,'n!a MO i dclujc na nomlaln 111
ds!oj.mjujcdllako," polllpn' niku rR = DI2) kincmalsh.o kruga odnosno!! (s \. S. 15 do
5. I 7). u odrclknn j c ohrnsccm (4-3) i (.I-S):
(5-2)
pri jc obrin g m01l1011! 3 MO data obrnsccm (3-11):
(5-3)
nonnalne sUe FN sprcgnll!ih - odrt'dujc se na osnovu obimnc sil e Fo (s1.
5.9 i S.15):
FO
FN - - (5-4)
cosa
Posma!mno u dodiTa D, spregnulih 7uanika t i 2 obimna slla Foo gornj cg
(nemolomog. vo(!enog) l.upbllliku 2 ima sOler njcgovog obrtanja. a goneccg (motornng.
vodcceg) 1 obhnna siln FOI hna supr{llsn smer od njcgovog ohrtanja (s\. 5. 16 i
5,17).
Dodirnka N-N i !angenta kroz pol P spregnu!ih 1 i 2 mcdusoboo zak-
lapaju ugao dodirniee a (s1. 5.15) koji najeeUe iznosi 20.
Usled delovanja nonnalnc sile F
N
on me lillla dodira bokovn spregnutih profila zubaen.
javlja se po\Tinski prilisnk Pm povrl:ina oko pola P). Spregnuti zunnici 1 i 2 nalaze
se na mc(!u obnom ras!ojanju L. s u O! i O
2
z.ajedoieki centri osa vra!iJa i
koji se na njima nalnze (sl. 5.15).
PraVRC radijalnc ilc F, spregnutih zuanikn poklapa se sa pravccm spojnc prave koja pro-
lazi kroz dodirnu tatku bekova zubaea i zu::mika - upravo nn osu vrntila kome jc
u. merena (51. 5.17).
Radijnlnc komponcnte normalne sHe Ide da razdvoje spregnute po imaju
smer - ka zupCnnika (51. 5.16 i 5.17) odredcna je i=ol11:
F,. = Fo lga .
(5-5)
Na sliei 5.15 - p! i P2 su kri.vina spregoutih zuptaIlika 1 i 2. a Mode obltni
moment zuaoika l.
Cilindritni sa pravim zupeima 1 prcdaje snagu, odnosno obrtni moment
nlpCanlku 2 (51. 5.16). ZUpContk 1 je mot{lrni (predajni). n 2 nemotorni (prijemni)
obrloi element na vrntilu AB. Kroz dodlmu tatku D, sprcgnutlh t i 2 prolazi pravne
obimne sHe Fen nemolomog 2 ,u smeru njcgovog obrt<Jnja (sl. 5.16). Radijalna sila
FI2 zupCanlka 2 - usmcrena je ka njegovom centru C koji sc n.lati na osi vrntila AB. n ima
pravac D, - C.
Tciino zuptanika 2 poklnpa so sa vcrtikalnim pravcem koji prolazi kroz ccnlar (sredite)
C i uprnvnnjc ua osu vrali1a AB.
Oznaka M odnosi se na motorni. a oznaka N na ncmotorru obrtni mai ll ski dec
kainik. i!d.) - kod nnalize sila sprcgnu!ih clemenB!n.
Pruncr postupka anBlize opt.erceenja vratila AB. koje prima snagu od spojnice S. i predajc
je preko 1 7.uaniku 2. sa poslupnocu koja se primenjuje pri iundi (rcavanju)
znd.taka, da!jc n. slici 5. 17 do 5. 17.6.

51. 5.15 - spregnutih cilindricnib zupeanikn 1 i 2 mcdusoboog rastojanj:l L
B
51. 5.16 - Optcreeenj a vratiJa AB uslcd prcdaje obrtnog momenta
1 zupeaniku 2 koji se nalazl na vratiJu AB
4:
Vratilo All prima snagu od spo.l nlcc S i predaje je preko 1 zupcaniku 2 (51. 5. 17 i
5.17. 1). Prostorni poloiaj sprcgnlltih I i 2 prikazan je nu slid 5.17.1, a dobiven j e
tako je slevu nadesno d31 njihov pogled (projckcija) u praveu ose vralila AB.
Ako se zanemare gubici u Ic'ajima A i B vraLila AB, sva snaga sa spoj nice 5 prenosi se na
1 je dalo nn dijagramu snage (51. 5.17.2) i dijagramu obrtnih momcnala (koji su jed-
naki vclicini momenala uvijanj a Mul = MOt) du! vraliJa AB (sl. 5. l7.3).
Prostomi izgled sprcgnutih zupcanika 1 i 2, 53 anali zom sila molornog zupcaniJ<a I, koji se
nalazi nn vraLilu AB, sa redllkcijom (svodenjem)') obimne sile FO! iz dodime lacke D, na sredile
.) B. : Zbirka ret,nih l",da,aka iz m",;jnskih elemenata sa osnovama
IV i7.danje 1.8). PRIVREDNI PREGLED. Beograd. 1976. godi no,
jjj 15. izdanj e. Beograd. 1994. g.

PRENO'iNICI SNAG:
I rcdukovana siia = FOI i M,pr I = FOI . Rl koji na>lajc pn
silc FOI il. lacke D,''" (ccnlar) zUpCanika I i v, alil a AS (sl. 5. 17. 1.1 ).
Serna oplerccenja vrat il a AU u , crt ililllnoj ra,ni (,I. 5. 17.5) dobije 1',',-
tikalnih k,'mponenala: radij;,jne f rl\' i obimnc F(;\iIJ Fn i FOI sa slikc 5. 17.4 (koja pred,t a, Ija
,likn 5.1 7. 1.1). Na slibn doh,vcna jc sCilla nati la AD u hor i/ ()n-
talnoj rami (sI.5.17.6).
VAZ A NAPOM ENA: Kada hilo koje \TJlilo prima snagu od ;,pojnicc (S) ohrllli clemenli .
koji sc na vralilll. dco snage koji prcnose - prcdaju svom
spregnul om elemenill . pa 511 zato 5li takvi clement i motorn;!
lilo koje snagu od spojoicc je motorno. pa u motorni i svi
obrt ni l!lemcnl i oa nJemu. .
450 300 300
I
J
A 8 11
s
-l/ i l
,
;
. ,
SI. 5.17
SI. 5.17.1
2
PI !1I111111111111i1I1I1I1II1Ps

. I "\ \
)
" . =30 \
D, i __ . ___ t
,
SI.5.17.2 I
Mul = Mol jill"" 1/11 flllllllllill MoS = MuS ,
. . , X\
'j I .
: SI.5.17.3 :

SI. 5.17.1.1

I'RENO NI I SN,\( ,I
I.lIp alllka I OplCfcc!uje r.:dukovana slid = F
ot
i 'prcg M,pr I = 1'01 . R
J
kOJi pn
rcdukciji ' ilc FOt il D, na (cent:lI) Ii m,u \TJlila AB (sl. 5. 17. 1. 1)
Scma oplcrcccnja All II Icrtihalnoj nnoi (,I. 5.17.5) dobijc fie ICi-
tikalnih bmponcnala. radijalnc f,l\' i obimnc FI ;v ila Fn i FOt sa 5. 17.4 (kOjR prcd,la, ija
uproseenlJ s likll 5. 17.1. 1). Na dobivena jc sCilla oplcrcccnja Hatil. AS u hori/l)l1-
talnoj ral ni (sI.5. 17 .6).
VA7.NA NI\POMENA: Kada bil o kOJe vralil o prilll a od spojni c\! (S) olll ini Clem,,"" ,
k ii 5C Ilala/.e na lTat ilu. deo snage koji prcnose - prctlaju \'0111
sprcgnutom clcmcnlll , pall 7.atO svi lakvi clementi motorni! Vra-
tilo koje prima snagu od spujnicc jc motnrno, pa s u motorni i >vi
obetni clementi oa njcmu .
450 300 300
I
J
A B 11
5
..l/ .l-
I
,
, ,
SI. 5.17.1
SI. 5.17
2

. I . \
)
SI. 5.17.2 . /. :30 1
Mo' "M
o
' 11111111111 1111111111111 D, I , -
illllWill, X\
SI. 5.1'7.3 j
PI II II !III i 11111 illIllIllIl Ps

5. VR"rlT.A
5.2.7. 1.2. Ana li z o ptc rcccnj ::l ci lindr icnih 7. upclll1ik u loa kos ill1 :t.upci mu
Anali7.a 'prcglllllih ci lindricnih kosi m tupcimH - J . dlla-
li7j sil3 1.upcanika S3 pravim 7upeim3 u ol'imnc i . 1d.jJl nc knmrOncl1lc 1I('r-
maine sile - voddi 0 uglu nn.[liba zavojnice bob lUp " na podc nnm eli llldru
7upcanika. bo i 0 aksijalnoj s ili (51. 5. IS) .
SlIlcr obimne sUc vodcnog (nemotornog) zupcanika. kao i kod cliindri nih LUplanika
pravim zup ima. pokJapa sc sa smcrom obrtanja "ratil a (odno no obimne ortinc) II tacki
dodira (0,) sprcgnulib zupcanikn. Na . Iici 5. IS. 1 w pcanik J jc ncmolOi ni (N) i u I. hi dodlra 0,
pokJapa se smer obrtanja J (N) sa smerom njeg ve obimnc si lc F
OJ
'
SOlcr obi mne sil e vodcccg (motornog) - suprolan jc smcru njegovog u
dodira 0, sprcgnulih eilindricni h zupcanika sa kosim zupeima, kao i kod cililldritnlh
zupcanika sa pravim zupcima. Primer je zupcanik 4 (M) i njcgova obimna sila F().1 (.;1. 5. 18.1).
Aksijolna silaF. cilindricnih zupcanika sa kosin! zupcima - n::staje kao posledica dejst'a
ohrtnog momenta Mo. oonosno obimnc silc Fo. na zako;;eni wbac (kao StrolU ravan). Zalo, pri
ooredivanju prave8 i slllers dejstva aksij alne sile Fa> polrei>no je "dovesli" obiml1u <ilu Fn u
njenu napadnu tacku na kosini zupea - vidljivu u projekciji (glavnom pogledu ' }) kao l1a liei
5.IS.1. Pravac aksijalne sile Fa - uporedao je i paralelan sa osom vratila na kome c IlJlazi
zuptanik odnosne aksijalne sile. Smcr aksijalne sile sprcgnutih zuptanika sa kosim
zupcima F. uvek jc takav - da sa obimnom silom Fo daje rezultantu upravnu oa pravac oagiba
(kosillc) zupea, lj. da se vektori obimne i aksijalne sUe - nalaze sa isle strane kosine zupea u
glavnom (vidljh'om) pogJedu (51. 5.18.1), pri 5e prvo mora oorediti pravac i SIDer dejsha
obimne sile Fo anallzlranog na odnosnom "ratilu.
Posle izvi!ene analize sila i odrc<livallja pravca i smera dejslva aksijalne si le u glavnom
pogledu (sl. 5.1S.1). zuptaoik sa tako odredenim silama n3 ojemu - clovodi se u pn'obitni
poloZaj na vratilu se odreduje u prosloru (sl. 5.18.2) i ravnima V (51.
5.18.3) i H (sl. 5.18.4).
Vratilo DE prima snsgu od spojnicc S2 i preko zuplanika 4 (M) predaje je zuplaniku 3 (N),
pri letaj E prima i prenosi aksijalno Fo4 (sl. 5. 18 do 5.1S.4).
Kako vratilo DE prima soagu od spojnice S2 - zupcanik 4 jc motorni M za koje uslovc su
oacrtani dijagrami snage (51. 5.1S.5) i obrtnih momenata (51. 5.18.6), uzimajuci u obzir gubilke
ovog dela prenosnika snage.
Prostorni izgJcd spregnutib sa kosim zupeima 3 i 4 prikazujc slika
5.18.1, kojaje dobiveoa projiciranjem - sdesoa nalevo: u pravcu ose vratila DE. U ovoj projekciji
je analiza sila, koje SU, zatim, obrnulim postupkom dovedene zupeanika 4
u prostomi izgled oa vratilu DE, stika 5.18 i 5.18.2). Sada su vertikalne komponenle sile date u
vertikalnoj ravni - projekciji DvEv (51. 5.1S.3) vratila DE (sl. 5.18 do 5.18.2). Horizontaine
komponente i sile, koje vratilo DE, date su u horizontainoj ravni - projekciji DhEh
(sl. 5.1S.4) S obzirom na izvi!enu analizu sila (sl. 5.18 do 5.18.2).
Na osnovu izvnene analiu opterceenja - pristupa se proracunu precnika vratila U odab-
ranom iIi Iratenom popreenom preseku.
Na slici 5.18.7 datje dijagram aksijalnih sila vTalila DE (51. 5.18).
VeliCina obimne sile Po odreduje se prema obrascu (5-2) uzimajue; polupreenik kinematske,
odnosno podeonc kru! nice zu
Veliclna radijalne sile Fr spregnutih cilindricnih zupcnnika sa kosim zupcima je
obrascem (sl. 5. 1S.1 i 5.18.2):
a aksij alne sile:
tga
F F /I
r =
*) Nerumovic, B. : crt onj e, 9. izdanje, NAUKA, Beograd. 1993.
(5-6)

SiI{\(jE
------ -------------.-------------- ----------
SI. 5.18.2
E v I :
fF.,
0,
.-J"

G,
WFoy
T-'Y
G
s
,
2
5L5.1 8.1
SI. 5.18.3
51. 5.18.4
1IIIIIIIIIIpS,
SI. 5.18.5
Mor " .. ! Ii II! ,,! i tlIITIllI!lllll!!11 M,s,
SI. S. 18.1i
111111 IIlllIlilFc,
1.5.1S.7

5 \ '/?A /'I LA
gdc j..::
ex" = 20" - uapadni ugao bd,., lupea U ut>rmalnom pr"""kll n3 ro(kmwll1luufu 111[".))11' '.
- ugao naglb3 7uflca, adno,uo h ka 711pCa n3 pod""u 111 cilindru
Velicina normalne sik ciliudricnih zup-'nnik.1 sa kosim zupcllna J<! (lbl ""':CI11
Fa
FN = co;(;' (5-8)
"
Gubici snage na mestu ICZ:l j a D (Po) i E (PE> - prikaz:"ni u smanjenjcm visine (,,;kok-
O\' ima") na dijagramu raspodele snage P dUl vralila DE (,I. 5.18.5).
Gubici "elil:ine obrtnih momenata na mestima oslanjanja u Ic'l.aj u D (Moo) i leLaj ll E
(MoE> - prikazani u smanjenjem visinc ("skokovima") na dijagramu raspodcle ohrtnih momc-
nata du! vralila DE (sl. 5.18.6).
Zadatak 5.1
a kosim zupcima l predaj e snagu, odnosno obrln; ,"omena I,
2 a ovaj vralilu AB - koj e podjednaku snagu predaje zuaniku 3 i 5, kao i pojnici (si. 5. 19).
Za dati smer obrtanja 2, koji se nalazi na vralilu AB, nacrlali vrali la
AB - zanemarujuCi sve gubilke snage.
ReIellje:
Premallslovimazadataka-sledidajezuanik2prijemni.azupi.anici 3 i 5, kao i spoj nica
S, su predajni (molorni) elementi kojima sc dalje predaje podjednaka snage - koja je
preuzela od zupcanika 2 (sl. 5.19). Na osnovu toga - naertan j e dij agram ra podele snage vratil a
AB (sl. 5.19.1).
Prostomi polozaj sprcgnutih zupi:ast ih paro,'a pokazan je na slikama 5. 19.2 do 5.19.4 -
njihovim projieiranjem sleva nadesDo - u ravnima preseka upravnim na oSU vrali la AB (sl. 5.19).
Pored date slike proslomog polofaja zupcanika 1 i 2, sa smerom obrtanj a zUpCanika 2, ovi
spregnuti zuptanici su prikazani na slid 5.19.2 - na kojoj je zupeanik 2 eN) dal u jednoj
(dodallloj) projekeiji radi odre<livanja pravea i smera nj egove aksijalne sil e Fo2 Obimna sila F02
pada u pravae tangente povutene kroz dodirnu tacku i ima smer obrtanja nemotornog zupl:an-
ika 2 (sl. 5.19.2 -Ievo). Sada se zamisli: da jc zupl:anik 1 uklonjen, pa ostaje vidljiva sila F02 sa
kosinom zupea - je projicirann nadesno - gde se sa iste strane mora da nalazi napred
odred"ena sila F02 i aksijalna sil a Fa2 zupcanika 2 (sl. 5. 19.2 - desno). Nakon toga, obrnutim
redoslcdom projekcija zupi:anika 1 i 2, dolazi se do prostornog izgleda vralila AB (sl. 5.19.5) i
sli cne slike (5. 19.6) - na kojoj su izostavljeni zupeanici da se Slo j asnije pokaze prostorni
izgled rasporeda sHa. Na osnovu iznelog - datc su sHe u vertikalnoj ravoi (sl. 5.l9.7) i hori-
zontalnoj ravni (sl. 5.19.8) vralila AB sa noseeim elemenlima (sl. 5.19).
Slicno iznetom postupku - analiza sila spregnulih zuptanika 5 i 6 (51. 5.19.3) i 3 i
4 (sl. 5.19.4) u eilju odredivanja oplerecenj a prostomog sistema sila (sl. 5.19. 5 i 5.19.6) koje
su, zatim, prikazane II vertikalnoj (sl. 5.19.7) i horizontalnoj (sl. 5. 19.8) ravni koje predstavlJaju
optereeenja neopbodne za prorat un (dimenzionisanj e) natila AB \I bilo korn njegovorn
poprecnom preseku (sl. 5.l9).
Zuaniei 3 i 5 su motomi, jer su cvrslo spojeni vrat il om AB na komo se nalaze i od koga
primaju snagu i predaju j e dalje svom spregnulom paru (zupcaniku 4, odnosllo 6).
Postupak analize preostalih sila spregnutih zupcanika na \'Catilu AB (sl. 5. 19) prikazanje
slikama 5. 19.3 do 5.19.8, treba samostalno proveriti - na osnovu napred izlozenog gradiva.
Radijalne sHe F
T
- usmercne su ka zupcanika (sl. 5. 19.2 do 5.19.8).
Na slici 5.19.5 data je rcdukcija Csvodenje") obimnih sHa Fo na tacku zupcaDika
2,3 i 5) kojase nalazi na osi vrati la AB.

52
rl
510 600
sl


-'/
r A
...l../
51.5:19
,


Gs
T
51.5.19.1
610
I
/ ----
1- ,
- --.:...

;


r-
SL -5.195
V
Gi
2'
Syr 1
fi.
,
,
=.
F ..

SLS.19.6
PKENOSNICI SNJ\GE
,
s
-----
1J{-K
,
++ \
B
;}

G,
,
ce
Fa3
co F,s
Bv
G
3
G, '"

FaS
Ifl,v &S.
F"
F.,
51. 5.19.7

.. I'.:
Fa,

Fas
co
Bh
F ...
: 1
-'
F.,
F"
T, Fah
51.5<19.8
4.-
...

5. \"RATILA
3
eM)
Fas
1 (11)
SI. 5.19.2
03
SI.5.19.3
Sl. 5.19.4

PRENOSN[CI SN,\GE
-----_ ..
Tt zitl t.> ,)hrrr: ih dLln, oj G. \' r ltil, AB n:d;'7''::-L: u r;J \'l1 i, so.: \ ;n .. f , Hn
l .. vJol.:. it p1.lv",,-i . I Ill Uf)I.!\'ni 11 .1 o:.u \rati JJ I rr0l:J/.\! trl. ! ... r .... -( i
(..;1.:-'
r\.l'd "c 1' \I J') \l l1 ;) tt' i': nc .. pojni e S S!'I (l hnd :",::
\lk",lI :J jVlitH!.. :I ) kdjJj..: na \j::Li lu AB, ij . ( ... 1. d\, 5.!'). ) .
..\ l.I lpc'i t!ih.a 2. ,3 i .:;, ! lI ... tI" l ) m AB (sl 5. i 9.5 do
.\k .. F..I - I kiJj 9. katl i radlj:dnc :, de, dok k- 1uj A pnma i
'J ,,,,' 'llc (;1. 5.19 ; 5.10.5 do 5. 19.81.
1"/Ylll\ I ENA. DiJ3gracl \)bnnih lllnmen"la "l3l il J AB <! ib n je po dij"gf"mtl
(. 1. 5 19. 1). PlqxJr ucljil'o jc da i dij :lgrall1 snage l
oll rl nih mOlll"nJla U 01'0'" zadal!,: u izml31'Ijcn - rad i prika7ivanja i
izgleda i u \'erikJl:loj i hori zonlalnoj ravl1i
optcrccenj . \fatil a AB).
5.2.7. J . .1 . Ana lizu illl konicnih z upcanika sa pral'irn ZUPCilll:l
Kod sa pravim zupt ima, uzirnajuCi k. o memcl ava n sr ednji pre""k
7. upca, mOl." odri!dili obi rnnJ si la prcma inazu (3- 1 J):
"10
Fo = - =
Rm Dm
gde je R", = D",n - sreJnje ki nemalske kruf niee (sl. 5.20) .
SI. 5.20 - Sil e n3 wpell koni cnog 1.llpeanika sa pral'im zupcima
Vcli cina norma lne sile FN mozc sc odrcdili prema obrascu (si. 5.20):
F
o
FN= --
COSet
gde j c Fo obi mna sila, a 0: ugao dodirnice spregnuli b zupCanika.
radijal ne sile Fr dalaje izrazom (51. 5.20):
(5-9)
(5- i 0)

PRENOSNICl
-----
---.--
"[pi-inc ddu\-J n, k ... ,' i ,i.:i!n ,1.8. li:1I.'I.'': U Sf: ,m' .. ' l"OI .-,
h.l'.;n!,:. a rL.1\'...:i '.:': I! n Ur1a\':li 11 ..1 ,)!.u \"I:.ttila i Ph'!;)', LU rK",\! lI h.1 .:.. i
:' ( I. " I"'.
t':'pd ::11 ,iiil" :-i!:l I illl:! \C ina t(,finr ;) jlO inic\! S S:I oltt:d:nw
\ d ....... I1:1 pnj U Ik;,) k\)j.1 jl.: na 1, ,':!lili'J ,\ P. ij . Ci:. 5, 19. S t!\, s. ! t) .ri). .
i:r: ! ,3 i ') para! dnt' . a W\ IJIn AS (:\ 1 5,19.5 d 5. 19.8).
:\h!'ijaJnt'. ii c prima 1 plL'nt, ",j kZ=tj B. kJtl i rJdij:linc si lc, dok IC/aj ,\ prima i prcm
SJ,,,,1 {r"Jij"ln""k (-;\. 5.1 9 is.!'' 5 <1" 5.19.R).
1";YU!\IENr, . [)ij:tgr,"Ol "bnlliil llh)mCI1:113 I'lat ib AB slibn jc po i/!(lcJu dij,' ' , " mu
rilspoock snagc (sl. 5.19.1). jc (la ,e i snage ,
nhrlnih mUlnen:tta (koji je U oVOm zadalku - rad i i
uporedi\ 3nia pro s' omng izgleda i u '.' erikalnoj i hori zoIll.tinoj ravll i scma
c.pt crccenja "ra li la AB).
S.2. 7.1. 3. Analiza s iia koni cnih 'l.LIpcaniku sa pru \'im z upcima
Kod ,3 pravim zupcima . uziInaj ucl kao III rodavan srcdnji presek
7.upca. moze SC ooredili obimnd sila prema izrazu (3-11):
gd.; j c R", '" Dm/:! - srednje kinemalskc kruzn ice (s1. 5.20).
SI. 5.20 - Sile 113 zupcu konil'nog zupeanika 53 pravim zupcim'l
Velicina nonnalne sile FN moze se odredili prema obrascu (s1. 5.20):
Fa
F N '" cos a
gde je Fa obimna sila, 3 ex ugao dodirnice sprcgnutih zupCanika.
Velicina radijalne sile F, dalaje izrazom (sl. 5.20):
(5- 9)
(5-10)

5)
F,. = fo . cos o t go. . (5-11)
a ak-Ua ll1(' silc F" kOl1iCllog 7.Upcani ka praVill1l UpC1!lIa:
,"'t, = 'sino ' tbo. , \)-I:!)
Vcl icin3 ugla kOllllsa 0 sc prcko P' <! " I"snog odnosa i sprcglliitill kOl11 cnih zupcanika
sa pravim Z,lIpcima (51. ) ,20)'
motornog zlIpl':lnika I :
(5-13)
a nemotomog 2:
(5-14)
pri cemu jc vrlo ceslo:
(5-15)
Prenosni od nos i koni l' nih spregnuLih zupcanika sa pravim zupcima dal je odnosom 1'010-
preenika kinemaLSkih krufnica motornog 1 i ncmotomog 2 zupcanikn, odnosno njihovim broj cm
zubaca 7.. 1 i z:z (sl. 5,20 i 5,2 1) :
i = Rm2 = Z2 (5-16)
Rml ZI
Smer oblmnc sile konicnih wpl'anika a pn\\' im zupcima odreduje se nn isli naci n kao kod
zupeonika (st. 5.20),
RadiJalnll sila zupeanika sa prl\\'im zupcima - uvek deluj e radijalno - usmcrena
prema zupl'uniku (sl. 5.20 do 5.22),
Smcr aksijalnc sUe F. zupi'anika sa pravim zupcima je takav do ona sa radijal-
nom sil om daje rezullantu upravllu na pravac zubaca (sl. 5.20), odnosno da tdi da razdvoji sprcg-
nute (51. 5.21 i 5.22).
5.2.7.2. M todologij a odredi \ onjo . izrndc vralilo
Mctodologija (poslupak) odrc(tivanj a i izradc M!me opterctenj a Vfllliia - bazira se na
vrsti i i dalotO iii usvojenom smeru ubrtal1ia nekog od obrtanib delova
na vrali lu iii samog \fotUs sa kojim noseti cine rotacionu celinu.
Vratilo prima j optcreccnje od obrtnog del a koji se na njcmu nala7i i sa
njim lini rolacionu cclinu.
Obrlni deo nil. Hatilu - C oplerccenjc analizir , utvrc1uJc - moZe bitijedan ill od
spregnutih parO\'a 7,upeanika, 'ai;nlka, lancanika, frikcionih j slicno, kao i pol ulka
spojoicc sa obo<iima, i dr.
Na hoko,'" svakol! para sprellolllih wbaca - dclujc normaloa sUa FN (s1. 5.15) - koj u
tTl komponente: Ian Fn. radij"ln3 F" i ak\ijalna Fa (scm kod zupcanika '3
p,.lvim gdc je F. = 0)
Vratil i ohr lni - no\cci dclo,i nn njcmu - mogu bill' koji p<>lo'aj u prostoru - tako
da njihow,! sile (oplcrcC nja) mogu Z<l1l1.cti prn torni polotaj i ciuc sistem sila.
Tako izaz 'an (nas!ao oa bokovimJ. 7.u baca 1.u:lJ1ilca) pro\lomi sistcm sila - svodi se
na ravRn!>ki sistelll ila IIjiho\'im na proil.volJno odabrane, mcdu<obno upra\'c
cavni , kojc sc seku dul Oq vralil .. I. 5.19.6)
Poln'ti se od Rnll lize sila obrtnih dclov8 na Hati lu - cije se IIhcdh' unjc i odrcdh'3uje
uptc tenj a vrsi odahranim (a preporl1i'ljivo je - analiw poee!i od ubrt-

56
PRENOSNI 1 SNAGE
--_._--------
nih ddo"J c do\'cxJi na vl atil o). silt.: , anulil In pro-
jicin.ju nn upr:lv ll r::t\'l1i. na plimcr. \'t! lliknll1u V i hOli7onl ainu H r3Vun
(,1. 5. 19.5 do 5.t9.M i 5.11 I d,,5.21.4).
oplcre enja - , so 1a svc ohrtnc dd",'c na ,ral iJu cijc 'c optcrccclljc utvrdllje i
ndredllje - lI klju<"ujl1('i tu i sup,tv""" le/.illc pO.ll'dinih nl"cCill Jl rlnih eldova nJ vrali lu i . Opsl\,-
en" Id inu ,"mog vruIil" (Jko SI! uLilllaju 1I ob1-u).
Kadn CC se opslvcnc ohrt nil1 clemenala nn vr;Jlilu (l1Ipcanl ka, lancanika,
spojniea i ;,1.) i samog vra ila - uzeLi u bl.ir pri :tnalizi oplcnXcnja i proraeunu nekog vralil a -
1IlVI <1ujc ill projo"kl:lnl mlSinc iii sislcm3.
Na ovaj nacin dobijeni sistem sila - prcdsta" lju scmu opler-ecenja \'f;lIi la - prema kojoj sc
veSi ojegov odnosno dimcn7.ion isnlljc u uckom poprccnolll prcscku - prema 7.akonima
mch:Ulikc i otpomo<li matcI ijab.
S"i obrtni dclo"j II. \'rstilu - iSlog smora obrtanju, kao i sal110 \'rati lo, sa koj im cine
rotacionu e\!1inu i imuj u isLi broj ohrtaja n (odnosno ugaonu bainu CIl).
5.2.7,2.1. Dijagram
Dijallram snage pokaluje raspodclu snage dUl vralila, odnosno kako se prenosi i
(dovooi i odvodi), kao i kol ikajc snaga P (a.ko je crtana 1I razmeri) duz vralila.
Ako sc. na primer, snaga spojnicom S dO"odi vralilu AB i njegovom posrcdstvom prcdaje
zupcaniku I - koji je datje predaje zupcaniku 2, pod uslovom da su zanemureni svi gubiei souge.
dijagram raspodele snage dUl "ratila izgleda kao na slici 5.17.1. Snaga na spoj niei S (Ps) - jcd-
naka jc snage nu zupCan iku 1 (PI) - knda su svi gubici snage zancmarcni elemenata U
klopu sa vratilom AB (sl. 5.17.2).
Karakterlstlcan dijagram raspodcic snage (pri zancmnrcnim gubi cima) dal je oa sli ci-
lZ.T. l ) vratila AS (sl. lZ.J) koje suagu prima od spojnicc S I (PSI) i prcdaje je dalje
1 (PI) i 3 (P3), a prcoslali deo snage PS2 - spojnici S2'
Na slici 5.19.1 dal je dijagram raspodcle snnge dul vralila AS (sa 7anemarcnim gubicima
soage) koje prima snagu od zupcanika 2 i prcdaje je dalj c 1upCanicima 3 i 5 i spojnici S.
Drugi, karaklcri tican dijngram raspodelc snagc (pri zanemarenim gubicima) dal je na
sHei tz.U.l duf vralila AB (51. lZ.U) koj e snagu prima od 1 i predaje je 3,
pojnicama SI i S2'
IzgJcd karaklerislicnih dijagrama raspodelc snage sa uzlmanjem U obzir gubitaka snage
elemenata u spoju sa vralilom dati su nn slikamn 5. 18.5,5.22,2 i 5.23.5.
snage leva u prescku N-N (sI.IZ.l.l) iznosi:
I
PH = PSI - PI'
a dcsno posmalrano u i 10m preseku N-N:
d
PH = P
3
+P
S2
ako se zanemare gubici snagc elemenuta sklopa vratila AB (sl. tz,I).
Ako se zanemare svi gubici snage, veliei na snuge iSlajc izmedu pojniec SI i zupennika 1,
zalim izmedu zupcanib I i 3, te duz vmlila od zupcnnika 3 do spojnke S2 ( 1. rz.l i IZ. I) .
Velieina snage nn me lU popreenog prescb K-K vralila AS (sl. IZ.U) levo od ovo preseka
jc (sl. tz.Jl.!):
I d
P K = PI - a de no P
K
= f'3 + f'S2 ,ako nema gubitaka snage .
) Nedi movi c, B.: Zbirka ruenih 7,..;1dataka iz mIlSir. skih d cmenata sa osnovama teorije.
J 3. izdanje, NAOtNA KNJIGA, Beogmd, 1992.

5. IIRATI LA
57
--------------------------------------------
300 250 S50 300 300
-'-----'
I
I
L.
1\1
I
I
Fall
,

l
....!..
"" \ :
A
I
N
B ..1
-
" ' ,
r
I

. I
"I
,
1
-+
SI.IZ.I
G
l

II
P,
III111111 It
= '0' 2
p
;\--r\ ..... / '. 1-
5, i'
+ r 3rf/ I
'--!... "I
: ... I
. ---">--
. I I
I ,

P.
1
\
51. IZ.1.!
Ma,
MOl
'"
i 111111/ II i'
(
51. rz.1.2
5
N
5.2.7.2.2. Dij agrom obrtnih momenata
Dijagram obrtnih momenata pokazuje raspodelu obrtnib momenala vratila, odnOSDO
kako se prenose i (dovodc i odvode), kao i koliki su obrtni momenti Mo (ako su crtani u
razmeri) dUl vratila.
AIm se, Da primer, obrtni momenat Mos dovodi spojnicom 5 vratilu AB i njegovim
posredstvom predaje I (MOl) - koji ga dalje predaje zupcaniku 2 (MOl), pod uslovom
da su zanemareui svi gubici, dijagram raspodele obrtnih momenata duf vratila AB izgleda kao
na slici 5.17.3.
Karaktcristil!an dijagram raspodclc obrtnib momcnata (pri zanemarenim
gubicima) datje na slici !Z.1.2) duz vratila AB (sl. !Z.O koje obrtni momenl prima od spoj nice 51
(MOSl) i predaje ga dalje zuaniku I (MOl )' a preOSLaIi obrtni moment M0S2 - spojnici 52'
Drugl, karakteristican dijagram raspodcle obrtnib momcnata (pri zanemareni m
gubicima) dalje na slici lZ.1l.2 dui. vralila AB (sl. !Z.lD kojc obrtni moment prima od zupcanika
I (MOl ) i predaje ga zupcanika 3 (M03). a spoj nicama 5 1 (MOSI) i 52 (MOS2)'
lzgJcd karakteristicnill dijagrama raspodclc obrtni b momcnata sa uzimanjcm u obzi r
gubilaka elemenata u spoju sa "ratilom dat i su na sllkama 5.18.6,5.22.3 i 5.23.6.
Ako se zanemarc gubici snage u letajima vralil a AB (sl. 5.17), obrtni moment doveden preko
spojnice 5 (Mos), u celosti se prenosi do zupcanika I (MOl) - posredstvom vralila AB sa kojim
rolacionu celinu (kao i spoj ni ca 5) - tako da je Mos = MOl (s1. 5.17.3). Zupcanik 1 predaje
dalje obrtni moment MOl spregnutom zUpCaniku 2 (st. 5. 17 i 5. 17. 1).

58
PRENOSNJCJ '. A ,E
300 250 . 300 300

I
-l-
" I
- \ II
" I
0 l
s,
AI
,,"-
....
LL
I
,
8
..l.J

r
I
2./"

Yl
G,
5,
S1. lUI
p.
, illl l i ll
U W1J.WJ
P,
P,
SlIZ.lLI
(h)
,ill""II,
II
WllliilllJ.'
MCl ..
Mo,
F
' ..
K
SJ. IZ.Il.J
SllZ.lLl

r
o
,
N
F.,
4
F.
E
F"
-:7
0
B, ','
F" A,
"
( V)
IV) L
F.,f

)
G"
G,
G,
G.,
-2-
2'
3 M
;;'t,.
SllZ.lL4
SllZ.lL6
F"
F,
I Frlh
,
A. 8.
(h)
Ih)
(h)
IF,1h
F"t
Ih)
.J
IIIFe.
G,
S1. 1l.1I.5
S1. 1Z.I1.7

5. VRATl L4
-------------------------------------------- ------------
Kada ZanCInnre J?,lIblCI 1I Ichjevill13 A i B \'Failla AB (sl. 17). lIa ddu ot! spojokc
do zupcanik a I - lTatilo jc i7.1o;. no mOlllentu U1 ijanja (lor7Ijc) Mu kol' .I e in!nak ,chemi
nbnnog. momenla 1>1 0 . odn , no ' 01' IJ"" dajc Mu = Mas = 'uS = M01 = MUI ( I : 17 1).
I\I0lllcnt u"ljanjs vraHla oel o,I(I"<:a A <1" 7.Upc8nika I j cdnak je Ilu li i . I, k,,1 . -c
gubi ci u leh jima.
Na Hatilu moze da e nalll !.; obr tJlih dcJma (lUpb Olb, ' I"'JIl ;" " I dl) !.nji predajll
("Ir e") doyedeni obrtni mOllient - tako da c dllz "alila \,r;; njego\'() rllz,od,' nj . dl) ,,,I,,, ,.
nih ( L 5.27 i 5.27.3).
Karakh:risticni prilll cri ralvoucnjH oLJrtnog moment.a du ,r,alita - dati "u rtJ 5. '!7.3
i 5.28.2.
Premaliei lZ.lil7 .. 1.2 - oiletni moment MOS I dOl odi . 03 jcdnom kraj u vralH. -
posredslvOm prYog obrt nog dela (sp St), a, zatim, preoajc dalje prcko pogonskih elc-
m nata (zuiXani ka 1 i 3 i spoj nice Zbir prcdatib obrtnih momclUlta (MOl' M03 i MOS) -
mora biti jednak pojemnom momenlu Mosl (s I. 12.1.2):
odno no:
MOS! = MOl + M03 + MOS
2
'
MOSI - MOl - M
03
- MOS2 = O.
(5-17)
(5- l8)
Drugi karakterist ican primer j e dovodcnj e abrtnog momenta prcka nekog od obrlllih
deloya koji se ne lI alue na krajevima vratila ( I. rZ.lT i lZJL2). Tako se, no prim
1 dovodi obrtni moment MOl Yratilu AB prcko koga se dalje preno-i nn os;aJe clemente
(zujXanik 3 i spojnice SI i S2) - srazmerno ( I. 12.Il .2). I u ovom !utaju pojemni
moment MOl jednakje zbi ru predatih momenata (MOS1' Moo i Mos2l :
MOl = Mos l + M03 + MOS
2
' (5- 19)
odnosno:
- M051-M03 - MOS2 + MOl = 0,
(5- 193)
po cemu se obrtni moment MOl ralvodi (deli) levo i desoo od mest:! dovO<1enj a 1).
Momenti uvijanja Mu u pejedinim poprclnim pr ecima vratiia - jednaki su
obrmog momenta - koji se kroz odnosni ("taj") presek prenosi, !l je na dijagramu obrtnog
momenta uspravnom (ordin3tama) vratila (s!. 12.1.2 i lZ.1I.2).
Ako se dij agram obrtnib momenata crta u razmed - syakoj ordinati d uz natila odgo-
vara odgovarajuca vcl il!ina obrtnog momenta MO koja j e brojcano jednaka velieini momenta
uvijanj a Mu u odabranom ("lorn") poprccnom preseku vratila (sl. 5.17.3, 12.1. 2, lZ. n .2, i dr.).
Tako je, na primer, obrtnog momenta MOl jednaka velitini momenta l!\'ijanj.l Mol .. a
mestu zupcanika 1 vraUla AB (51. IZ.1. 2), iii Mos = MuS - predstavlja visinu dij agrama obrt-
nog momenta na mestu spoj nice S (sl. 5.17.3 .
Obrtni moment M 0 (napadno) opteretenje koje izaziva uvijanj e u
odnosnom preseku vratHa (sl. 5.17.3).
Moment uvij anja Mo prcdsta' Ija unutrasnje (otperno) opterctcnjc koj im 'c materijal
odnosDog poprecnog prescka suprostavlja napadnom dcj tvu obI1nog momenta Mo
(sl. 5. 17.3).
Da bi vralilo, IzloZeno m ij anju usled dcjstva spolj asnjeg obrtnog momenta Mo, bilo u
ra"Gotdi u uocenom poprecnom preseku, u tom preseku mora se izazyati i dclo\' ati odgo\l\ra .
jute unutrasnje opterecer\.ic - un utrasnji moment uvij anj a Mu iSIOg inlC117.itcta a . uprolno..,
smera.
Velicina momenta uvijanja u poprecnom preseku na mestu leuja A -levo (sI.IZ.1. i IZ.L2) :
I
MuA = M
OS1
'
a desno od preseka !croz [euj A:
M,;/1 = MOI+MO)+MoS2'

60
PRENOSNICI SNAGE
Vel;ein" !nomen I> uvijanja ;evo d pre. ka N-N (51. ILL:!):
I
M"N '" MOSI - MOI '
a desl10 od prescka N-N:
Md = \1 M
" N I 03 + , 05'2'
V"i;cina momenla llvijanja u popreCl1o;n prt:seku $-$ levo (51. !Z.1.2):
I
Mus = MOSI -MOl -M
OJ
'
a desno ad preseka $-S:
d
Mus = MOSl .
Velie;na momenla uvijanja u poprecnorn preseku K-K leva (51. I Z.U.:!):
I
M"K = MOI-MOS!
a desno ad prescka K-K:
M
d
- M M
v- 03+
"i\ JL
Kod proraeuna maSlnskih delova i konstrukcija. odnosno prcnosnika snage. uzimaju se
apsolutne vredllosli prema prcdnjim obrascima odredenih vclieina mom en ala uvijanja u odnos-
nom poprecnom prcseku (npr. N i S na slici IZ.1.2. ili K na slici IZ.II.2).
Prema dalim podacima i slici IZ.U.2 izvdcna je i analiza opterccellja vralila AB u vertikalnoj
(\I) i horizontalnoj (H) favni (sl. IZ.Il.3 do lZ.II.7).
Kod rclavanja pojedinib zadataka mogu se koristiti obrasci (5-18) i (5-18a). odnosno (5- 19) i
(5-19a). za odredivanje inlcnziteta odnosllib momenata uvijanja pojedillih prenosnika s03ge
(sI.IZ.I i lZ.I.2. odllosno sl.IZ.n i lZ.ll.2).
5.2.7.2.3. Dijagmm aksijalnih sil.a
Dijagram aks ijalnlh sUa pokazuje kolikoj aksij alnoj sili je Ilcki popreeni presek
vmtila uslcd dejstva aksijalnog (uzdufnog) opterecenja.
Prl iuadi Cformir!ll1ju) dijagrama aksijalnih sila - polazi se od najudaljenijeg popreenog
preseka "ralila - ad oslonca kojije izabran da prima i prenosi aksijalno optereccnje.Poeev od
najudaljenijeg prescka \'ratila izlounog aksijalnim silama U odnosu na izabrani aksi-
jalni oslonac - nanose se i crtaju aksijalne sUe u izabranom smeru odnosnog dijagrama aksi -
jainih sila (sl. 1Z.m.1 i 1Z.lll.2. dole). Moe se usvojiti. na primer. da aksij alnc sile - usmerenc
u le,'u stranu budu okrcnute (usmerene) na dole u dijagramu aksijalnih sila (leao na slici !Z.ll.1
i IZ.lli.2}. iii obrnulo. pod uslovom - da se taj izbor zadrti. do kraja izrade odnosnog dijagrama.
Dodavanjem iii oduzimanjem uzduinih slla (za i500 od njihovog smera) polazi se od
najudaljenijeg presck3 vrati la izlounog dejslvu aksijaloih sila do z3vrsetka dij agrama
ispod izabranog aksijalnog oslonca. Poligon aksijalnih sila - zalvara se aksija!nog
olpora oslonca (npr . Fae - na slici lZ.1I1.2) odnoscog smera i inlenzitela. Prcma uslovima ravno-
le!c ravanskog 'i>tema sila - zbir svih aksijalnih sila i aksijalni otpor oslonca vralila)
- mora bili jednak nuli.)
Karla ak5ija lni oslonac nijc no kraju vratil a (sl. IZ.lVl). poslllpak izrade (fonniranja)
dijagrama aksijalnih sila jc slede':i. Aksijalne sile se nanose od najudaljenijeg popreellog
prl!Seka vralila od izabranog DepOkremog oslonca sa jedne (npr. leve). pa druge Copr. desne)
.) B.: Zbirka zadalaka iz mlilinskih eiemerola. Ideo. 1 S. izdanj e. Beograd. 1994.

5. IIHA'lJUI
h i
SLr::me, pri CCI1lLl SI! jed nom usvojcni ak:-.i.Pl inil l sit:! oci no!' l1 og diJagraln.1 nc tj mora
udrhli iSl i - do iuaoe eelo!, dij"); ' :till:! ,xlno,nn!! vralila . Kada s\! pn crunill dijagram:l ak,,-
jalnih , il a do<1c do 0;,IOnc3 (A 11;1 , Ii ei IZ.IVI), sila zatvara "lporom \ Cl.c-
rcakcij om F.
A
(sl. IZ. IV.I ) .
. me r rcakcije aks ij alnog os!,)I1ca - bi ra 5<': lako cia zbi r (SUIll , ) '''il1 aksijalnih ,il3 odlH"n,' g
vr"l ii a ("proslc gredc") bllciejcdnak nuli , Ij . poli g n , il:l bll de Z" lvoren - bda ,,<,; 11 :111\:$<': odno n3
r akcij c oslonca (na primer, F
nA
, 51. ILIV.! i IZ. IV.2) .
lzglcd dijagrama aksijalnih sib zav isi od smera i pojcdinih aksij a!niil sila - jt!
pra\'Jc jJaralc!aa i!i kolineardll sa o. om vr.li!a (,1. IZ. l do lZ.IV.3j .
Fo<
,
--'
200 lOO
-
,
<M
/
Fo< \
G<
//
1
-.
J
I
V
Il 0
G<
Gs?

2
81
----
cl
3
I
V
Ev
v S2v
II F
Ev Fo<
1 Fav
FaE H
V
H
Eh
h S2h
I
"'I'"
I
I F;,< 0-<
Fan
Pa

F-
I Mu< 1I11I1I
I
MuS2
F() ,
, 1111111 111111 II: Fa<
Sl. IZ.Hl.l

PRENO 'NICI 5NAUE
o
r
250 , 100
2 3
I
el "
~
,
8
G G
3/1
C
v
Fey F02 FOJ
Fa3
F'J
.,.,
Fae Ch
'""I
F,2 I FCh
1',,2
,
2M
I III II I
t
t-
III
F02
tN
Fa2 FaJ
Fac ~ q l l l i l l
SI. IZ.lII.2

i Oh AT/l oA
.. --------
cf' 10 :;r: A1 =1-1-
__ - -<! r
I
I ,,-' !3


I A _I
-,- 'T
c
'03
I!
I
II
"
I
I
I
1
t


Q:'"

I
I
! Co: 1
;----i ... . 1:,
I ... 7.
I
I
i
1
,
[-III Ti l
I
I
I
j,
!
I II
I. I Z.f V.J
.J

I
I
I
!
I
!

I
I
I Ii,
t:
0
0
2
I ,



-


-
B


A 8
,.
l'
/.
.,
2
,
J
I
0:. ....

I

II
j I

I I
Fa3

SI.IZ.IV.3
Karakterislibn primer aksijalnib sila vrnlila dalje na sliei IV.).
Kada se izradi (formira) dijagram raspodclc snagc i odgovarajut'ih obrtnib rnorncnala du!
nckog vrati13, pristupa se izradi odoosDog walila.
Dijagram ra5podcle snage i obrtnih momeoala duf vratila, sa optcretenja. polazna su
osnova za dimenzionisanje vralila u nekom (odDosnom) poprccnom prcseku - primenom
metoda i zakona iz statike i otpornosti materijala na nosac U obUku proste grcde. To se svodi
na odredivaoje olpara oslc Ilaca (reakcija). napadnib momenata savij anja, momcnala uvijanja i
svedenib (ckvivalenLnib, idcalni b) momeoa13 u karakterislicnim (!eljeoim ii i lraIenim)
poprecnim presecima waula ("proste grede") u kojima sc vrSi dimenziooisanjc za uslovc
opterecenja, konstrukeiooi m.terij al i potrebou sigumosl kon lrUkcije. )
Zadatak 5.2
Nacrt ati opteroccnja vraLila AB na kome se na13ti komeni zUpCanik 53 pravirn zupcima
I koj i predaj e snagu spregnulom zuptaniku 2 (sl. 5.21). ZUpCanik 2 nalazi se na vratilu eij . je osa
upravoa na osu watiJ. AB. Smer obrtanja vratila AB i zUpCanika 1 SUprotall je hodu same
kazaljkc.
Re!ellje:
Pogonski (motorni) konicni zupcanik sa pravim zupcima 1 (M) nalazi e na vrali lu AB koje
je dato u proslomom izgledu (sl. 5.21 ). Motorni 2.UpCanik 1 nalni se u sprezi sa nemolornim
OJ B.: M.sioski el<menti. IV ildanje. Beosrad, 1994.

5. VRAIfLA
- ---------- - -
(gonjcnim) zul'tanikol11 2 ( ) ,e nalalJ 11 3 \'Iililiu upr J\n'lITlIl,' \r.lll i o AB. p i ' " \ ' C I UI"'.III-
ika I i :1 ,"ku poJ uglom od 90
Q
(sl 5.2 J).
y
1_. - , I
-r.: - -- . - - - z
51. 5.21 - Vratilo AD sa pogonskim konicnim zupC8nlkom sa pravim zupcima 1
Motorni zupeanik J obrce se suprolno od boda saIne kazaljke, pa njegova obimna sila FOl (u
dod ira spregnulilJ I i 2) ima smcr suprotan smeru obrtanja, a radijalna sila Fri
- im3 smcr ka sreditu zupcanik J, a pravac - upravan na osu vralila AB kroz koju i prol azi
(sl. 5.21.1).
Aksijalna sila FA1 J lefi da razdvoji spregnule zupeanike 1 i 2 - tako daje usme-
rena prema Iczaju A, a pravac joj je paralclan sa osom \Tallla AB (sl. 5.21. J).
dod ira spregnutih zupeanika I i 2 sa DI ( 1. 5.21.1 do 5.21.3).
Gsa vrati la AB oznacena j e sa z (sl. 5.21).
Upravno na oro Z - povuecne su ose x i y, koj e mec1usobno zalvaraju ugao od 90, lako da
ose xi z obrazuju horizontalnu a ose y i z vertikalnu ravan (sl. 5.21.2).
Ako se 0 d sIr ani vratilo AB i zupeanik J sa slike 5.2l.l, dobi':e se stika 5.21.2 - koja
predstavlja pojednostavljenu sllku 5.21.1 prostorne optereeenja vratila AB (sl. 5.21 ).
Izrada prostorne Scme optereeenja u vee nacrtanom osnovnom trijedru Axyz mcdusobno
upravnih osa x, y i z more se posti6 i talco - lo se izvrena analiza oplerceenja vratila AB na
slici 5.21.1 "prenese" Da odgovarajuCa meSla (popreene preseke) trijedra Axyz (sl. 5.21.2).
Predpostavljene reakcije (otpori) oslonaca A i B u horizontalnoj Axz (FAb i FsrJ i ,'er-
likalnoj Ayz (FAv i FSv) ravni - dale su oa slici 5.21.2 u prosloru.
5ada je prostorna Serna optereeenja vratila AB (sl. 5.21.2) prikazana u vertikalnoj (sl.
5.21.3) i horizontalnoj (sl. 5.21.4) ravni - prema kojima se vrsi dimenzioDisanje vratila u poje-
dinim presecima na osnovu uslova i olpomosti malerijala.
Zadatak 5.3
Prema podacirna za grupu II iz labele 5.1 - reduktor oa slici 5.22 prima snagu na spojnici S2
(Pu1 = P
S2
= 15 kW) i predajeje posredstvom vratila DE zupcaniku 4 a ovaj zupcaniku 3 sa koga
se (posredstvom vralila Be) prenosi na 2. Dalje se snaga sa 2 prenosi n3
zupcanik I, a posredslvom vratila AI( na spojnicu Sl - umanjena za gubilke snage naslale od
ulaza u redkolor na meSlU spojnice S2 do izlazna na meslu spojnice S1 (sl. 5.22).
VodeCi rOCuna 0 gubi cima snage i obrlnog momenla, nacrtali izgled dijagrama raspodele
snage i obrtnog momenla dui. vratila AK, a, zatim, dali odgovarajucu emu oplerecenja vralila
AK u pros lorn i dye mec1usobno upravne ravni koje se seku ose vralila AK (s1. 5.22).

\y
('
y \
-:c:f7Eo;
%;-

Fa,

01
lY
\
i


!="v
I. 5.21.1
Fev

Fr,

z
y ,
I
,
I

SI. 5.21.2


i
Fav
II
i
\
II
, F,.,
Aav
LL-.
L.
l---'
z
F.
I' lAyl l
0T::"1
IBv
I I
,
IDt
!
I
Fa,
i
I
,
I
-
I
i
I
EO ,
0::: 1
SI. 5.21.3
____ -L __________ __
x SI. 5.21 .4

5. VRATILA
400 200 300
4
150
t.!
s,
..---:-
r
-,
3
..J
C I
\:::;::)1
B
\
SI. 5.22 - Reduktor sa osnovnim podacima datim u tabeli 5.1
Tabcla 5.1 - Osnovni podaci z.a rcduktor dat na slid 5.22

I II III IV Pitanja z. ,ve g ru p e
P",,;; I'll [kW] 10,19 20
Uz.lmalutJ U ohzlr sve gubltke reduktora
1'",1 = /It! [kW'j 15 25
na sUel, proratunatl:
Ll. kotrllalnlldal A za 10' r.c.;
,,) 1
0
1m In) 2700 400 2100 500
L2: prefulk vratU. no mestu zupeanJka
I. Inllnl 300 220 210 200
4.
ILl. naleganle zupeanlka 3 I vratJla Be;
3 2 3 2
11.2. vratila na mestu lei.Uta J<.
i,.. 2 3 2 3
IILl.kotrljalnl le1A1 0 za ve.k od 210'
120
1
radnlh bsov.l;
d'ltrfmmJ
360 100 330
111.2. tvnto nalegonje zupeanlka 2 I vra
II,.. ('J 30
1
2S 30 25
IUa Be
QI...a = fi
l
-< 1 20 20 20 20
IV.l. precnUc vratila na mestu E;
IV.2. dimcnz.iJe spoinJcc 51 '
G,: C. (da !\') 10 16 10 16
NAPOMENE:

C.0545 C.0645 C.0745 C.0545
Ostalc podatke treba odabratl.
wcX
3nik
<J Nacrtati dijagramc mage I mOine-
Stepen sigumosti
2
nal. uvllanla, kao I scmu op-
"rmila v ;; S
2
2
2
te.retenj.J.
67

-- ---------------------_ .. _---
SI. 5.22.1
p.K
r" [u[[[ulJIIlIlI! II UiJllIIlW umIOlIIlTIJJli liD P,
SI. 5.22.2
M .. MoA
go- 0
M. 5, lillflIIlmrrnfIIlIlll ! III rrrrrrrlill In I ITmI II n I
SI. 5.22.3
SI. 5. 22.5

P. S. Ova stranica je i u knjizi ovakva!
----.----
:... _ " i ty "-<1< 111
ltZ:LUJ11H . , ....
:H;l'l:"'l :)n'''l MnC"t l:,:,7.tn.: S cmttanib..!:> - -i.uji l U I ,It -..-uth. ,.' _.f
t't"k"l1L: l 6" w'n - lU 1..2 - -:.:::. u '1.lt"!:: UIlH.l. un t: nnmu .. iu.;,
'- 27-ili-'-'r:"
a: Wlolli-"tf' If) ' '''tillu"jI!' ' .hldne 1\ ( st -='.2:- 1!.l til Ji "f}lT"
;nt:C;l gi.:.,mli.l : n J IDU.: !' .::::' 1 , w..'SllC !l0n; . :..1. m NnWIrI;: m nnrUJlUl lll.Wl1' tl O;- ; "":
JlllnCurrncu.:> - ;lre. ndr.elltl" SDlOl Ill'ID0l<Wn .: C') (=:\l M 1;0::.::
' 1":.1.. miu i. - fl nuG:r1ffl{ l oJHIOC fi'lJt'":ti!:-"1l.uti:, .:: 'H.'lf.C"IOl.ll tn Hmon
timtllqunJlfl1arn1ll,(mtylCunil:;g.2 1"'Ni) - "lIliOwnmH JC'WlWO ' 8 nbimllh lib. II RUIUtl UlO Cld r l!"
- 'umrumma )e 'ommnn Iii] memot0ll110E Aurcanika 1 ,!rI'll utumm sIu: Til. II hlL 'fllJe.gnmlJ
;at PIDUn.it.h c Ii _ - pCCaiJ:qll 1'':' lJhU1.fCOll' Ql',ng.elnt q:Tflt :u.Okl tI(JQC{ nih.
oih'(l)finl'J lIcine:mallliJll l{J1uZlIlCU. litnIDIJ.t lit. FlU ' fC
U2
d= u n:rmllltam, , fl"-
l ltkill.jjJv.;JIti.u Lill. .:'.:1_ - ill: 11< '1.
E1iJ.wru. ml.l! ',n;ruq>i:DnJkb:!.. kt"F lit' rnubIzi 118 vrillilU Ali., IHi.UU!Ttmll JL ttl, fWldmtu
. qpi'lIlriiiu, n.. n upru""lljC Ita OIlu l'Iurlln .AKC - ltlik ru, im. cjlTlI"Wi sclwpotl L321.\)
. 1l tt.eZi SIlmU1o<1" 'flP'''gtnneling>brn.ike qj .2.'P'l1l''1>81Jl1lT.m JlTmnh ll7:"Ii
A..\ (tl l.I!Jlf1!J,llcjmjJerrlurooall f;u ,nlID "Trull fill 5':"""'1,
1l'ciilim G uZfli8 j.e Il okili;, Inrll lIp1!lI'1l.funye ame a .l1ien SIDer i '!lrav1iC
IPrilkn'hanj :Bli !Oil Ill" ::!2. ,(pr= uS\('''Jimn ILMlntka.l OSLOI'm .analize.Biit! Ollila A:K
fun .iie!ll' 'Iiliai ji.22.fi.. '(f) an liz1r.an Iww.mL"Ilj1R 'lRila ' - lllij.CllinlJl!tlm\pmO .( &
] <6" :t\ilid.':>!1 .. ll tlllll)izoutHIl1l' 1A'm. ijj.!yroUffi.skli"iJlnTh rum '-'en-
D AIK - futt . e DIR .fllicii '521Im.
Gtfu:irii leiaJ ,I);i liE -;pr.il:cazani flU (' kol;--
, ;!mn')) IITll<iiji.l!.grnmu lNlPDlOOle-llllqogE <iiu2 ,mniI' (91..5._2.2) .
.Qtlliicii wtlli'Wne .rl!lruiib Imllm.enma .oB llDl!!ltiima oSlsnijnqi& til 1e7.l!ii IIi llM.lJiu
- IJldkM:llni '!ill 'BllIuqjel ' m W[!lll 1(' llkcikov.imll ' ) anome--
JllllIl!<ilift n:ntila llJK(s1.
.u !!JllilJ!fue !l'lJPC (, prua tahdi 5..3 j 81mi 'li .2-. . JIBQWl li aoIDll oj't,fl'''<:':l1ol ' "Lnuir me u
ri \![!; ' lI imu :kq}eile Reku.dui :'lite -IWlillu lB , 'IlIIIlr,qi.uri!lL ' Ifuzir","\\e
qgcnw1tUlmn.u.

rna hItn' \ "=0:5,, ' ,\ioi' UWll 7.uU'V
iil.S.221 .. mmg8 se _0 f!!,qinio !.ll1nil alD.B)
'/djpCOriil,. (llIotmni[j:nr'1lfl naluz.imu ' TJltilU . cleo
pililj:e i"!(JJIl llU .lCmiil<u] (sl. :'i.23,i '5 .231 ) KnlIloolie=tIltliluoi =ncunik'3 i
1001= .. mlllaz Ino ' vrJIlilu lCB:c) - Mlti (emi) smef oi!lrtul!fll l! l1Jlt .. :kna i
fr':nr n.eZm :rl: 'i -'p ?,lJplnrtik U . If. 2E - elf
m:;l1zIlmiB q ;ttl j ' C - 12''ISen ,i.e n ;;11 . j\.25.1Lp liutl! ll,P
T
:'lSUiIll! nu lWI
S .";' .c. 1 'ttlfumim !lltlllusc.JiJrro 1I 1l\'liim mvrnm' '(81. 5 "''\ .3) 1 E r __ .,;:::'J;,l X.l> <\pu;gnUli
:: ,' :anile: azr,. ,nnw ' >l! 41JClll!il1 11L Ilhc.i 5.23. B i:5.22 J
:Jilnw-...lIIT '--nilll 'B "uzimaj urii u ohm snage ' Ilpl'"gnullm
dl.llt nt'slIcij.1"i1-.. L :l(1fKWan:tJlLCb :ii!ugrum mOLlwnaLR'Il ' 'flhc
: .\ Ii:' 2 i:uf!- uOI :Jtsiiulnii s.i.ll2 vl' tltib .. lBC
-t .; .:-.: .! :iall
1
, p ij:ll ."inr !!_!.!IUlltl;. . Uf\::unikH :-.

7u
/./'
I. F,
,r- 'G,
. I
3
\
Fa,
SI.5.23.1
Fa
e

I
8 02
c
FOl
FOl
, c,23
PRENOSNICI SNJ\(
200 I
,/
2- I 3 I

t-----j M------J
1
B
SI. 5.23
SI. 5.23.2
r' r'
e,

Fcyli
6
2
G,
II Fe.
SI. 5.23.3
oj

I fh
J
F. l tFr2

r
Ch .. I iJfih
Fa
z
SI. S.2."l.4
Pc
lillIllIl Ps
SI.5.23.5
M
c
SI. 23.6
III" '4

5. \fRAT/LA
71
ZADACI ZA SAMOSTALt U VEZl3lJ I PHOVERLJ ZNANJA
Za date u labcli 5 1 i d;ll i ' Iller obnanj \ ,1. 5.:::n I grup" Pool = 1"1 = 10.l l/I. \\")
odredili kmu optcrcccnja vratil a AK u pf(1s toru i ra, nil1\J Y i H.
Rdcllje zadalka dalo je na shei 5.24 do .'\ 24.6 - ;adi prov.:re re;;cnjJ .
2. Za date podatkc u labeli 5. 1 i dati Siller obrtanja (sl. 5.22) III grupe (P
ul
= PSI = 20 kW) odrediti
cmu opterecenj a vraLi la Be u prostoru i ravnima V i H.
Resellje zadat ka dato j c na sliei 5.25 do 5.25.7 - radi provere sopstvenog reenja.
3. Za date podatke prema labeh 5.1 i dati smer obrtanja (sl. 5.22) !II grupe (P
ul
= PSI = 20 kW)
odrediti emu oplereecnja vralila DE u prostoru i ravnima V i H.
Reellje zadatka dato je na slici 5.26 do 5.26.7 - radi provere sopstvenog rcSenja.
4. Uporediti i anali zirati reenja zadataka prema podaeima I i IV grupe iz tabele 5.2 za dale
smcrove obrtanj a (sl. 5.28 i 5.29).
Resellje odredivanja emc optereecnja vratila AB - uporednih zadataka dato je na slikama 5.28
do 5.28.7 i 5.29 do 5.29.7. a treba analizirati samoslalno izra<lenja reenja i uporediti ib.
zatim. sa ovim ovde datim
5. Izraditi emu optereeenja vratila AB (sl. 5.30) za vrednosti uglova E = 40 (sl. 5.30.1). <p = 50
(sl. 5.30.2) i r= 75 (sl. 5:30.3).
Resellje je dato slikama 5.30.4 do 5.30.7 i 5.30.1.1. do 5.30.3.1.

1 . \
- - .
-( ' -1 -
'-'" (;2
.......
.-; 1
51. 5.24
Si. 5.24.2
---1l1TI
71

I I ! ! . I : : t I j I '--':-;-:- :----- ._- -- - .-

" . I " I I ; I I I
"5, : . I I' " . ' i ! i : ., : ri..;. ,
, '. j ' I t
.11, L . . . . __ -1 k _____ . _. ___ . _____ " __ ,-'- Lu .... '--_ _
SI.
c
'''' :'
I .. -". - - \. ".
", l ___ .' I
a

SI. 5. 24.6
1;,
2

:;. \ N.r,/Ll

SI. 5.25
51. 5.25.2
51. 5.25.1
51. 5.25.4
Pc II
=oPa
SI. 5.25.5
I i I 11 11 1 Me- a
Moe /I I i 11I111IIJ]Jtfo 1
SI. 5.25.6
Fcc ____ _

F.
J
SI. 5.26. 1
___ -'- t, 0 0
EI_
Eyl - I
ill
h y
PRE O:-'Nl< i
- 0 -,S
' I. 5.26
SI. 5.26.3
SI. 5.26.4
Pe """"" !",, ,1/11111 "
SI. 5.26.5
MOE! ! !! !!! ! !!!! ,jllllill h'I [[[ !lIm Mo
SI. 5.26 6
FaE,,111I111111111111111F.\ .
SI. 5.26.7

5. VHA71fA 75
Zad:\lak 5.S
, 4 predaje (odl1o,oo obrtni moment) LUpCanikll J ,c nalazi na Konicni zupcanik
' Tatiiu B. Posrcdst\"o
5.27). Zanemw' ujuci
u(".'r 3\" l1im ravnima V i
II) \'ral il :l AS - snag:l "c dalJc prcno i III 7upc3.nik I i 't.t ....;: i 52
$ve od redll1 SCIl1U optcrccc llja u pro,wru I
H kojc c seku dul osc vraLila AS (, I. 5.27).
7..adatka - prl'dajni zlipcanik 4 . pregnutj c sa prijcmoim 7.uptan- Prcm:l uslo\' ima
ikoDl sa pravim zupci
koja se daJjc prenosi
osnovu ovog reZonova
zanemarenim gubicim
gram raspode Ie obrtni
ma 3 - koji sa I'fatilom AS cini rotacionu celinu i Laka l11U prcdaje snagu
(posred lvom vraLil a AB) oa zupcanik I i spojnice SI I S! (51. 5.27). Na
nja - nacrl ao je odgovarajuci dijagram ra podelc nage dUl \Talila AB po
a nage (sl. 5.27.1). Na oaein se moZe rezonovati i lako dobiLi dija-
b momenal a duz vralila AB (51. 5.27.2).
prima snagu (posredslvom vratila AB) i predaje jc spregnulom ciJindricnom Kako zu peanik 1
zupcaniku sa pravim z
podeonih kruzl1ica ovih
ima SOler suprotan sm
1 ko
njegovog opterceenja.
iranib sila. Kojima zupe
upcima 2 (sl. 5.27 - desno) . sa datim smerom obnanja, to u taNd dodira
zupeanika tangentoa - obimna siJa POI pogonskog (motornog) zupeanika 1
eru ohrtanja ovog zupeanika. Radijaloa sHa zupcanika I - u merena je ka
se naJazi na vratilu AB cija analiza oplereeeoja 5e vrlii u cilju izradc
Prikazanaje i teiina 0
1
zupcaoika 1. a, zatim, poj cdoosLavljen izgled analiz-
anik 1 opterecuj e vratilo AB, prikazuje 51ika 5.27.3.
nik 3 cini rotacionu celinu sa vratHom AB na kome se nalazi i zujXanik 1 Ncmotorni zupCa
- ciji srner obrtanja je
3 na zajedn
Tangentna - obim
3 i4 - ima smer koji s
Radijalna sila zu
leline 0
3
zuptanika 3
Kada se od5trane
Kojima zupcanik 3 opt
dat (51. 5.27 - desno), pa je na laj naein - odreden (isli!) s mer obrtanja
ickom vratilu AB (51. 5.27 i 5.27.4).
na sila Fro ocmotornog zupcanika 3 u tacki dodira spregnutih zupeanika
e poklapa sa smerom oj egovog obrtanj a (sl. 5.27.4).
pcanika 3 - usmerena jc ka njegovom - kroz koje prolazi i pravac
(sl. 5.27.4).
zupeanici 3 i 4 sa slikc 5.27.4 - dobije sc jasniji izgled si la (sJ. 5.27.5)
erecuje vratilo AB (51. 5.27).
e anaJize sil a spregnuLih zupcanika 1 i 3 koji se nalaze oa vralilu AB (51.
rna opterecenja vrati la AB u prostoru (51. 5.27.1.1), kao i u vertikalnoj(sl.
Na osnovu izvrlien
5.27) - izradena je 5e
5.27 .6) i horizontainoj
Tabela 5.2 - Osnovni
IUp"
I'od;)ci
P" lkWl
PI [kWJ
I', [kWJ
Ps,
I "zlOJmlnl
i "4 I-' rninl
r'l-l
(51. 5.27.7) ravni vratila AB - na kome se naJaze zupcaJlici 1 i 3.
podad za prenosnik snage dat na slid 5.28 i 5.29
t
I
II
I
tlt
I
rv ZA SVE GRUPE
!
I
I
IO J
5
G
S1
=0(= G
2
=GaC: 100 N;
J
20 5 ;
S 20
S I
IS
TlA = t'lu = 1'h_2 = Ti)...4 '" 1;
I
'V1-:: = 2.5;
a" = 20.
10 5 25
1
5
Za zupQsli prcnosnlk n3 sUd (gore)
I
5 10
7 I
25 odreditl:
j
500
1000 !
/.1 Lelal A;
!
/.2. Velu spojnlce 51 1 vrillJla AS
I
700
I
600 bcz uponcbc kUnOl;
2 2 2 I 2
11 . 1. Dullnu glavt1ne zUJXilnU:a 1:
2.5
I
3 3
,
3
11.2. Prctnlk vr.l;tila AB na meSlu
200
1
160 300 190 rupbnlka 3:
2'
70 30
I
20
I11.l. Vc:zu spojnlce 5
z
sa vratllom
AS bel. upotrcbe klina;
30 120 210 I 310 11/.2. Let:>j S; !
2.10
4
,
JO' 1.5' 111' ! 1.1' 10'
vratHa AB na mestu
,
I
-.----
ruptanlka 1
1
I' "5-1."
i' ,,- ..
I V '; "" .1' 1
,
.


l. :,;;,
I', fr/
1--- ---1, i
I
,
,! 'I
" ----
r r]
-----,;;
,
,
",..
l.vl
1
-"-_ .. _.'

_. - . __ .-'-'--'---'-'---
1 _ __
f'
,.
-1r------
, ,
" "" I -"
.01 j r
__
I..... 2

I t 1n
:. .,

,
t"
:-
"
1;.,
-..., .
. .
I
,
!:
T
,
J
-...
i r. J
r
"',
SIL . 4
/

,--
.'
,
t
"
'OJ


- ~
.' .
I
"
SI. 5.27.1.1 Scma optercccnj a nalila A B
,_300
25Cl.c-
650 300 I 300_.-
"
r- '\. /
/
4
I
Li--
-
'-
I
I
-
J
!s;- A
B
- ~
52
3 '
,
1
..::/\
'-
-
-
SI. 5.2S (y= 300) i 5.29 (,,(=3 10")

,.

.. s .

"" I I I
~ . I 1
F.
.'.
J
' I ~ _ 7

5 VRArtf.A
___________________ 7')
--
S1. 5.29
?', ITIUIl13ImIIIIOOIIIIIIIIIII",
G,
51. 5.29. 1
Frlh ;
Fa,,,
;
M
03 Fi,
... ...... F.

'IV
MO'
2
... .. .. F.
Fa,v
0,
51. 5.29.3
SI. 5.29.2
G,
IT:F.
liN F,3 8 3
N F,3
4
Av
Fr
l
",
(v I
v
"l
( v)
G.!
F: G
3

lv
G'
2
2 "2
3
SI. 5.29.6
SI. 5.29.4
;
,
F.3
F.
A"
'I"
Fa)
F,3
(h)
B"
-l
(hI
( h) (h I
T
F.
I
"
liFe"
G)
SI. 5.29.5
SI. 5.29.7

xn I'Rf '0 . . I I S. (
_ -.:?..OO. "50
I ~ . .q . - ~ -
.. .--c __ l.OO
,.< 300 . 2 ,. n
i>__ JU
I -- ,....
I
; - ~ . ~ i
I _I
2
-
A
s15.30
51.5,30.3
51. 5.30.1
51. 5.JO.2

5. \ RA TIl .l\
Av
+
ct::'
,
,
f
ZV
SI. 5.30.5
SI. 5.30.6
Iv)
1
,
,
i
I hI L., i ..... h)
o3h Frlh
SI. 5.30.7
,
,
. __ .. _ ....... _ ... _._._.-
Gs
(v) T '?
III
SI. 5.30.1.1
SI. 5.30.2.1
SI. 5.30.3.1

- . 2. 7.' ':: . \ .:;, : I' I,'
I
I '" . . ' - I '1' l' ,., 1
rt !f . :":.ii':.
01
..: !" ... ... 7 mJ,jWJi J ill 1 \ '1'31:.1 roO,I.,) ... 1I. ,.:'P': r I .. I' "1 j ,,,\ t.J ..
" - C - , I '" . - - " ( ' I
r .. ! " " " ,l..""'! ,;!' .... I) r:'./!.d .. .!. -/1:1":"1"" ., .... ta
,\ t'IL lb: :'f...!J': tjl 111/:\' ;11 ptl/i\; jr :! ... n l k .:. c (I\! It!!.-
1. )
i ... :J.ni !,i.!JI,:wi . prcno riO;; OJ[IO" ( I ), t.:c. :.Iii \;1 m..:r.j l
.' i !) ,':t' .... .-:r; \l ,.'.;r\,' \, nj: 11 j'("II l.'ul!n.iu 3
pcellC'I\ nk-i ',e ::f\ri"tc ,ell!.! , ..... ItJ:i r.1\,lomClnl
i
Q , bc;um.h)'l. i ,i \' !irn
...! .. 1.,,;: ......... _ .......... , .. .,., . 0': . 1 ... : , ,,, !31 .... " \ t .. .. ... 1 , ' ... - ..,, ' .... -I,""
1 ... _ .......... J...I., .... p ..., " ...... .... . Hl'.3, . , .. ,.,.i,U .. :. "Sdr lf .. II""'JI.1 ",
k\\t"). h.. r i', lC So:! Obl !:1 ,--J do i man}.! tllj!.!' .. (8 ... hhHl'
Plj l.jl j .. od pUl a i pUlnog cij:.t \ II h""ltJJ-:1,
I'l:JUklO:;) (st )3 do3 1
i'uz 1 mOLe f,itl d iindricni l,j 5.33a) i gJnboidni (51. 5 331, prcrn.l:omc c ra/.:ikuj':: ctlin-
d:- ie ni i .l lohoid ni f'ttl i pCCOO(nlK.
CiJindi' i ni pUl. imH [lr3'oiinij'ki (ArhimcJo\' pu!) iii (, vi o-tali Ff !il
II OS/10iTI I r\! ... c!<u.
Annliza sii a l'dll"f!. da!3je na slici 5.34.
a)
b)
j/' ---t---= ,
2

/ 1
I.
-
I
.
./
SI. 5.33 - Shcn1a puznog prcnosnika:
a - s ci lindricnim pUlcm,
b - s globoidni m pUlcm

5. VRAffLA
------ ----
SL 5.34 - Analiza sila puznog prenosnika sa ozuhljenjern
Na slici 5.35 dati su dijagrami savijanja i obrtnog momenta Mo vralila puza. Velicina ukup-
nog momenta savijanja M, u opasnom preseku vratila puia odredenaje izrazom (sl. 5.35):
Ms = J(M
SF01
)2+ (MsF)
2
+ (MsF}
2
= ,/(F
OI
1!4)
2
+ (F
rl
/!4 +Fal
d
1l4)2,
gdeje:
M F - velicina momenta savijanja usled delovanj a obimne sil e FOI puia 1,
s 01
M F - veli6na momenta savijanja usled delovanja radijalne sile F rl puza J,
s rl
M F - velicina momenta savijanja usled delovanja aksijalne sile Fal pula l.
s 01
pri ccmu j e:
Fal = F02 (obimna sila puinog locka).
Sl. - Dijagrami momcnata savij anja i 0 obrtnog .lila puza

84 PRENOSNICI ' NAGE
Raslojanje ilmcdu oslon.::! A i B "'ralila putajc I (51. 5.35).
Velicina ck\'h'alcntnog (svcdenog) momenta sa\ijanj. u opasnom prcseku vralila pu?.a
odnXlcna jc iZr37.0 m (5-59).
p
- 't) -
SI. 5.36 - Puini rcduktor (levo) i cilindricni pui (dcsno)
jc u obliku zavrtnj a ciji su zupei obavijeni oko jezgra (sl. 5.35 i 5.36 - desno), ciji deo
obuhvataju zupei zupcanika koji je u sprezi (sl. 5.33). Puzni paro\'j ostvaruju svoj u funkciju na
principu intcnzivnog klizanja - zbog cega je potrebno da jedan od delova u kliznom spoju bude
od mekog a drugi od l"rdog konstrukcionog materijala. Stoga jc pumi zupcanik najceUe
od kaJjene bronze, a puz od i kaljcnog celika.
Puijc uvek pogonski clement, scm retkih izuzetak:t - kada moze biti i gonjeni (nemotorni)
deo u funkcionom spoju puznog para.
Puz moze biti sa jednim pocetkom na\'oja, tj . jednim zupcem, ili sa dva i vire zubaca. Smer
zavojnice i rOlacije pu?.a moze biti desni i levi - tako da se prema njihovoj kQmbinaciji odrcduje
smer obrtanja puznog zupCanika (odnosno izlaznog vTalila) pumog prenosnika (reduktora).
U napadnoj tacki spregnutih pUlnih parova sile deluju u tri upravna pravca (sl.
5.34). To su obimna F
o
, radijalna Fr i aksijalna F 3 sila. Velicina obimoe siJe puta F01 odrcdena je
izrazom (sl. 5.34):
gde je: MOl - obrtni moment puta,
d
l
- preenik podeonog kruga puza,
PI - snaga puta,
001 - ugaona brzina pula.
=
Velicina radijalne sile pUla Frl izrazom (sl. 5.34):
F,! = F,= FO! 'Iga
pri cemu je a = 20 - ugao profila zupca pUla i pUloog locka.
Na iSli nacin se mogu odredili vcliCine sila puznog tocka (zupeanika) sarno trcba umesto I
staviti indeks 2 pored odgovarajucih oznaka velicina u prelhodnim obrascima.
Brojne vrednosli obimnih sila pUla FOl i puzoog loCka F02 iste su, ali su ove sile suprotnih
smerova (sl. 5.34):
FO! = F
O
] '

5. VRATJU
------- ---
k,lO i silc! puzuog p"ra
F
rJ
= F, :
Velitina aksijalne. ik I'u}" F,; j('dnab je ohill13 Iii puln"g 11.0:.,1'", . hje >"prol-
oog mcra (sl. 5.34):
FaJ = F(ll'
Velil ina aksijalne il..! puznog lOCka Fa2 jednaka j c obimne sile puzn FOb ali je
uprolnog smera (sl. 5.34):
5.3. NOSACI
Nosaci su kon lIukcij ski clementi iii cde konslrukcije jc namcna da nose odnosna
opterccenja i prenose ih na oslonce. U zavisno' li ad namene - nosali mogu biti j ednoslavnog do
veoma slofeoog konstrukcionog obJika, kao su osovinica, vraliJo iti moslovska konslrukcija.
U zavisnosli ad vrsle optcrecenja i konstrukcije - nosaci mogu hili ravanski i prostorni.
Ra\'anski oosac je cija osa i napadne sile !de u i toj rayni - ravni njibovog
dejstva.
Prostorni nosac prima i prcnosi prostorna napadna opterceenja koja mogu zauzimati proiz-
voljni polofaj u prostoru U odgovarajucim ravnima dejstva.
Prost nosae - eini jedno kruto lelo, a s!ozcni nosac - sasloji se od kru tih lela.
Nosaei se izvode u IIi osnol'na konSlIuklivna oblika: puni (prosta greda), rcletkasti (rdet-
kaste konslIUkcije) i okvirni (okvirni iii ramovi) nosaei.
Poni nosaei su ugl avnom oblika ciliodrienog iii prizmaticnog (grede) punog popreenog
preseka.
ReSctkasti nosael - sastavljcni su iz viSe pravih slapova - zglobno vezanih na svoj im kra-
jevima u krutu konslIUkciju
Okvirni rainovi (ramo vi ili ohiri) - sastavljeni su iz vise punih nosaea koji su spojeni pod
izvesnim uglom u celovitu konslIukciju (ram).
Osnol'Di puni ravanski nosaei su: prosta grOOa, greda sa prepuslima i konzola.
Prosta g:reda je puni nosae koji svojim krajcvima nalde na oslonce od kojih je jedan
pokretan a drugi nepokrelan oslonac (sl. 5.42). Nepokretnl je levi A, a pokrctni desni B oslonac
proSte grede AB - moousobnog rastojanja I (sl. 5.42).
1
SI. 5.42 - Prosta grcda
Greda sa prepustima je puni nosae eija je duzina od rastojanja izmcdu oslonca. Ako
nosae prelazi preko oslonca - sarno jcdnim svojim krajcm - naziva se greda sa jednostra ni m
prepustom (sl. 5.43 -Ievo). Ako oba kraja nosaea prelaze prcko oslonca - nosac se naziva greda
sa obostranim prepustom (sl. 5.43 - dcsno).

116
I']{ENO!>NICI
SI. 5.43 - Greda sa jC<inostranim (Ie,'o) i obostranim (desno) prepustom
Konzola je puni koji jc najcdnom kraju (sl. 5.44).
SI. 5.44 - Konzola
Vratila su nosaci (grede) namenski izvedene i optimizirane konstrukeije za vrstu i \"elicinu
opter&enj a koja primaju i prenose u predvidenom veku trajanja pouzdanog izvravanja namenske
funkcije.
Da bi nameDska fUllkcija Dosaea bila zadovoljena - nosac mora biti nepokretan, tj. kruto
vezan za oslonce.
Staticki odredcrj gredni nosaei - oslonjeni su na pokretni i nepokretni oslonae (sl. 5.42 i
5.43). a konzolaje (sl. 5.44).
Pokretnl i ncpokretni oslonac nosaca predstavljaju, u stvari. pokreUli i nepokretni eilin-
dricni zglob 0) u ravni (sl. 5.45).
Kod pokretnog oslonca nosaca reakcije veze (zgloba u ravni) u\'ek deluje upravDo Da pod-
logu osloDca (sl. 5.45) B.
Kod nepokretnog oslonca grede javljaju se sile reakcije veze koje mogu imati proizvoljan
pravac u ravni (sl. 5.45) A.
Pokretni oslonac dozvoljava translatorno pomeranje nossea njegove ose.
UkleStenje - predstavlja krutu vezu nosaea sa drugim telom (zidom ukieStenja) i ne doz-
voljava nosacu translatorno pomeranje, ni obrtanje. Stoga se kao reakeije veze - pojavljuju
sila FB i spreg MB koji deluju u tacki B (sl. 5.46).
Sila FB (reakcija veze) - translatorno pomeraDje nosaca (konzole). dok spreg MB
spreeava obrtaoje konzole oko taCke B Da mestu ukieSteDja IISled dcjstva napadne aktivDe sile F
(sl. 5.46).
Ako konzolu napada kosa aktivna sila F. ooda olpor ukieStenja FA cine njegove komponenle
ZA (u praveu ose konzole) i Y
A
upravna Da nju (u pravcu y ose), kao pokazuje slika 5.47.
Reakcije veze FA i F
B
, kao i spreg M Ai M
B
nisu unapred poznate pa se odre<1uj u na
osnovu statickih uslo\' a ravnoteZe sila u ravni.
$) Nedimovic, D. : Zbirka zadataka iz maSinskih eJomenata sa osnovama teorije,
Ideo, 15. izdanje, Beograd, 1994.

5. "RAT/LA
117
--- ------
y I
a
_ -i F
A 8
_
,

Sl. 5.45 - Rcakcijc (otporl vczc) nepokretnog oslonc8 A (FA)
i pokretnog oslonca n (F
B
) prostc grcde All
F

1:ISOOmm
Sl. 5.46 - Otpor vcze (rcakcija) FBi spreg (moment)
uklcltenja MB ns mestu ukldtcrU8 II konzole
y
Y F
SI. 5.47 - Otpori usled tlejstvs kose sUe F

88
5.4. NACINI I VREME OfYI'ERECENJA PUNIFI
RAVANSKIH NOSACA
I'RENOSNICI NAGE
Oplerccenj a punih r avanskih mogu sc razlikovali po obli ku, nacinu dcjst\'3 i "rc-
menu lraj anj a.
Po obliku - oplerceenj a IJlogu bili koncent risana i kOl1 linua lna .
Koncentrisano optcrccenje dejs lvuje u jednoj taeki i moze bili vertikalno i koso (sl.
5. 11 i 5.48), iii aksij alno u odnosu na osu nosaea.
F

81. 5. 48 - Konecntrisano vertikalno F i koso F 1 opterecenje
IIII IIIIIIIIIIII(
q
81. 5.49 - Kontinualno opterecenje levog dela nosaea AB
Kontinualno opterceenjc nosaea rasporedeno je na jednom delu (sl. 5.49), ili na eel oj njegovoj
duZini. Kontinualna optereeenja se priJ<azuju povrlinom koja sc naziva povdina optereeenja. Kon-
tinuaino optereeeuje po jedinici dufine nosaea - naziva se specificno optereecnje i se sa q
(N/m). RaVDomerno rasporedeno kontinualno opteretenje predslavlja sc pominom pravougaonika
duZina predstavlja duZinu nosaea oa kojoj dclujc kootinualno optCTeecnje, a visina (u usvojenoj
razmeri) - predstavlja specificno optereeeoje q koje j e, u ovom slueaju, koostaotno (sl. 5.49, levo).
Prema nacinu dejstva - optereecoje mo!e biLi neposredno i posredno.
Neposrednooptereeenje dejstvuje oeposredno oa a moze biti koneentrisaoo (s1. 5.48)
i kontinualno (sl. 5.49), iIi kombinovaoo od ova dva opterecenja.
Posredno optereecnje nosaea se preko drugill elemenata (nosaca) prenosi oa osnovni nosac
(gredu AB) i na odgovarajuci nal!in ga opteretuje (51. 5.50). Na slici 5.50 prikazana su posredna
vertikaina i borizontalna ekseentricna opterefenja osnovnih nos3Ca AB - sa drugim dodatim
elementima sa gomje strane.
F
--.L
I I
F
81. 5.50 - Posredna ekscentricna optcrecenj a nosaca

5. IR.UJI.I\
-----------------------------
!TIl"<! blti ptcTI..'.!cn i knmhin""anim 'cnJ"m knjc e 1 !('ji od ncp ( l'( l m' I
posrednog opt.:rc 'cnja.
00 Ii od n mcna Irajanja - <;pt"(cc .... nja m()gu nll; stain" i prlllnlll1jh.f
StaIn" oplercccnje neprek,d 1(> i 'Iui" IlJ no .. Ie - t ",Ia c IlJV"'(I 'e.l ". nB nf>, C
mcnja !(\kom vrcmena Slalno <>ptcre(cn.: nazi" jM i Ilfti;::!..o opl .
Dcjsho promcnljimg fJptcrcCenja nB In n.la 'c I .1..0:\ rcmen. Pr mcnIJ'"
oplerccenjc nUJ\:a sc jo;; i dinamifko "ptere enje.
Vratilll prim"ju i pren :c po. redna optcreccnja preko nos -<.'ill r!erncont,\ nIl< .
p<>jnica, i dr.) sa kojima fllokcionalnu celinu.
5.5. NAPADNA OJYfERECENJA
apadna opterceenja ma<inskog dcla ili konstrukciJe lOe sve - ' . ile i. \i
sprcgovi koji dcj tvuju na odnomi clemcnl. PO.IO im sc odrcde intenziteli - u napadna
optcreccnja se ubrajaju i otpori oslollaca
Mehani&o optcrcccnje - izrahvJ sc islemom ila i spregova koji napadaJu ma -iMki d 0,
kao je pogonski iIi vralilo na njegovom rneslu.
Odrec:livaoje pr3\"ca, smera, ra podele i inlcnziteta oplereC:enja pol aZII a je osnova za prorai!un
tvrstoce maSinskih dclova. Zatim se analiziraju i odrec:luju opterecenja koja n3padaju pojedine
preseke maSinskih delova, odnosno napadno opiereeenje svakog karaklcri litnog poprdnog
preseka vratila.
Naplldno opterccenjc prescka dela cini zbir svih spolja njih optcreccnja koja
deluju sajedne stranc preseka- svedena (redukovana) na odno nog pre eka.
Kada na deo dcluje prostomi sislem sila i sprcgova, napadno opterocenje - svodi sc
na glavoi vektor i glavni moment u bilo korn njegovom (uocenom) prescku.
S obzirom na uslove ravnoteze cclog dela, napadna optereecnja imaju iste apse--
lutnc (brojcane) vrednosti, a suprotne smcrove sajedne (Ieve) i druge (dc De) strane posmatranog
preseka (sl. 5.51b).
Glavni \'ektor i glavni moment napadnog opteretenja - mogu ds se iuaZavaju preko
njihovih komponenata koje odgovaraju odnosnim projekcijama na ose odabranog pro. lomog
koordiDatoog sistema.
Uslcd delovanja aktivnih DS vratila, ona su izIo"ana savljanju -
od poprdnih (transverzalnih) sila F
t
i spregova, zatczanju ill prltlskivanju - od aksijalnih
sila Fa' te uvijanju - od obrtnih momenata Mo (sl. 5.19.5 i 5.19.6).
Analiza nspadnih opteretenja nekog vratila - vri SC u pogodno odabrani m ravDima (na
primer u horizontalnoj h i vcrtikalnoj v) i izrafavaj u sc komponentama projekcija glaveog vek-
tora i glaveog momenta na osc usvojenog prostomog koordinatoog sistema (sl. 5.21 do 5.21.4).
5.6. ODREDIVANJE OTPORA OSLONACA U RAVNI
se oslanjaju na pokretoi i nepokretni ostonae, ili su jedeim svojim krajem ukIdteoi
(kao sto j e konzola) .
Pod dejstvom aktivnilt sila na na njegovim osloDcima iIi uklelenju,
pojavljuju se reakcije vezc - otpori oslonaca. Ako su date spoljaoje sile aktivne rue - otpori
oslonaca se odrec:luju prema statiekim uslovima ravnotde sistema ravanskih sita koje deluju oa
oosae.
Kako sc mogu postaviti i graficki uslovi ravnoteze, otpori oslonaca nosaea mogu se
odrediti analitiekim i grafickim postupkom.
Graficki postupak odredivanja otpora oslonaca podrazumeva crtanje nosaea u usvojenoj
razmeri za duunu U
L
i sile Up, a baziran je na uslovima ravnoteZe prema kojima je
potrebno i dovolj no da poligon siJa i verizni poli gon budu zatvoreni.

90
PRENOS II I SNA E
Analililki poslupnk odrc(livanja olpora oslonaca bazirnll jc na uslovima
ravnolde nosaen. Ii. ravanskog siSlema sil a IU i olpon.: 0 Icnaca) koji dcj slvuje na
nosat. Oa bi sislcm' ravanskih sil a bio u ravnolczi - pOlrehno jc i dO\' oljno da gla\ ni vcktor FR i
glavni moment Mo blldll j cdnaki nuli (FR = 0 i MO = 0).
ra\' notcZc FR = 0 i MO = 0 - predslavljaju oSl1ovni obli k us lom nn"l1otcZe sistema
proi'lvoljnih rav3nskih iln. Ti se uslovi mogu i bzali i dogovaraj ut'i h projekc ija 5i la
i tema na ose Dekartovog pravouglog koordinalnog sislema. Kako e glnvni vcklor FR svodi na
rezullanlu sislemn sila u ravni F" to jc FR = Fro Ie je:
FR = = 0,
(5-20)
se za uslove ravnOleze sislema sila u ravni moze pisati u obliku:
i=o
X
R
= I,xi =. 0,
(5-20a)
i=1
i=n
(5-20b)
i=l
Glavni moment MO za bilo koju 0 prcdstavlja zbir (sumu) mornenata za bilo koj u lac-
leu (0) u ravni dej sl"a sila: .
Glavni momcnt Mo jednak j e algebarskom zbiru momenata svih sila (F
j
) za bilo koju
momenlnu (0) u ravni dejslva sila:
(5-21)
i=I
Uslovi rav!1oteZe sistema sila u ravni izraZeni su sislemi ad ITi algebarske (5- 20a)
do (5-21) - prema kojima se mogu adredili tri nepoznate velicine.
Prema tome, da bi sistem proizvoljnih ravanskih sila bio u ravnotefi , potrebno je i dovoljno:
da al gebarski zbirovi projekcija svill sila na xi y osu budu jednaki nuli i da algebarski zbir mom-
enala s\'ih sil a za bilo koju rnomentu tatku u mvni dej stva sila bude jedllak nuli.
Tri nepoznate velicine kod proste grede su olpor poki"etnog oslonca (npr. F
B
) i nepokret-
nog oslonca (FA tije su komponente i YtJ, kod konzole - olpor (npr. FA sa kompo-
nentama X
A
i Y,0 i moment ukleslenja MA u mvni xAy.
Pored osnovnog oblika uslova ravnoteZe, mogu se postaviti tri bilo koj a druga - ekvivaJentna
uslova ravnotcZc. Take, na primer, uslove mvnoteZe u ravni mogu predstavljali tri jednntine - uslovi
da so algebarski zbirovi momenata svih silajednald nuli za tri proiz\'oljno izabrane momenle taCke, iii
usIovi - da je algebarski zbir projekcija svih sila oa jednu (npr. x) osu jednak nuli ida su algebarski
zbirovi momenala svih sila u odnosu na dye proizvoljno izabrane tntke jednaki nuli.
Jmajuti u vidu uslove ravnotcZe statike u ravni, uslo\'i ravnotde - posta\'ljaju se tako da
ruenje odnosnog zadatka bude 5tO jednostavnlje!
5.7. ODREDIVANJE UNUTRASNJlH SILA I MOMENATA
METODOM PRESEKA NOSACA OPTERECENIH
SILAMA U RAVNI
Spoljasnje aktivnc silc j otpori oslonaca predstavljaju sistem spoljanjih sila koje
opterecuju nosae.
Pod dejsn'om spolja!njih sila u presecima nosaca javljaju se unutrasRjc sHe
koje se suprotstavljaju aklivnim napadnim dejstvima.
sile su naponi koji se j avlj aju u poprecnom prescku nosaca, a kojima se malerijal
grede svojom cvrslocom opire dej stvu spolj anjih opterecenja.

IR' n!. \
(ldn .ti t .\uje IInllt r"'nj:'l ,if:. u ,"Pf\. tun i' c<.\.(. im, Ii , ..
I: " 1 1. 1 . {'I: ( '01' ' \' ! 111 \. : '!Jill II "\'nII" 1 In :l!{,'(Jj Ii, I t
.. l ' rl'h" pi . 1. ... .c(.I1,
P1{[j r .n;tll, ki It 'lP. ' t.n,!u
hit Iii hi h ... P.
,
..
. , \ ' \h,IJ , ....... 1
f,! ,T" l p' 1 t nkrL!'l i I i ... r
II '''1111'. ibm., r., PI I F, I. -I' u er,i" In 1 \. '"ill (,' n,. I.i, .,<ill.liI 11/111 -
tr.1Mlj,,-, sU' u P' lJr l,Xnlllll pr ", .:hu IV;'.3(''' , I. 5.51 3), d.di n(' , tr..: l .uni'::I;.:rul pn p_p
1,IIJ"(' jCtlUld
v
aot'l,l\1 Sc;, il, (.)ph:r':-..nj. t\ f.F
t
i F,}ucj,t\U,1 , p. J\ J' lJI
l..t\'nl .r m.:trlll! kOla 1'!01..&71 kJ l J,*du inl ! \f-\l U ... . B ,l ' "
oj
cJ
p

Fr,. c ,
4 _ --.....

I t'
____ --'1 I
{- -
2---'-: ---y;-;-;;- ;-
A : . I ::6..
: P
I.. l -1
I
b
p
I
IP
______ ________ 0
p
1
p
/
X
c
[ /
-.---4--11
JI Z
SJ. 5.51 - Prosta greda oplcrcrcn;, silama \I V r,,,' ni :
n - dar n akli \' na oplcreccnj:l.
b - d eo grcdc Icvo i destlo od prcseka 1'-1'.
c - ilgk-d napadnih optercccnja levo;: dd.1 u pre cku P-P

92
PREiNOSNICI SNAGE
Oa bi ovako dobijcll i delovi nosaea, odvojeno posmaLIani, blli u ravnolcti, ocigleduo je da se
ulicaj jednog del a na drugi u zamisljenom preseku - mora zameniti odgovaraj ucim unulrasnjim
silama koje ce uravnolci.ili razdvojene clclove nosaea (sl. 5.51 b). Kako su te sile, na odgovarajuci
nacin, rasporedene po popreenom preseku grecle - onc se mogu svesli (redukovali) na tdisle
(sredisle) S poprccnog prcseka. Na laj se naci n u tezistu poprccnog preseka nosaea dobije glavni
vcktor i gla"m momcnt unutrasnjill sil a. Ovako dobiven glavni veklor se razlo1i ti u dYe
komponente u pravcima koordi natnih osa y i z u ravni dej tva sila, odnosno ravni poprecnog pre-
scka nosaca,
Ako sc posmalIa samo jed an. na primer, samo levi deo tad a glavni vcklor i glavni
moment unUlrasnjih sila u zamiSIjenog preseka moraju biti u ravnotezi sa spoljasnji m
silama koje dcjstvuju na taj cleo nosaea - racunajuCi tu i olpor oslonca (sl. 5.51b i e) .
I spoljaSnje sile mogu se redukovali na tdiste zamisljenog popreenog preseka i na taj nacin
dobiti glavni yektor i glavni moment spoljasnjih sila koje dejstvuju na levi deo nosaea. I u ovom
slucaju se glavni vektor U10ze razloziti na dYe komponente u praveima koordinalnib osa y i z (51.
551c).
Ovako dobijeni glavm vektor i glavni moment spoljasnjih sila - moraju biti u ravnoteii sa
glavnim vektorom i glavnim momcntom unutrasnjih sila, tj, moraju biti - istog pravea i istog
iDtenziteta a suprotnih smerova u zamisljcnom poprecnom prcseku (51. 5.51).
Ako se posmalra desni deo nosaea, u teZi stu popreenog preseka - dobije se glavru vektor i
glavru moment koji su suprotno orijenlisani u poredenju sa odnosnim velicinama levog dela
(sl. 55lb),jer se (prema aksiomu mehanike 0 dejstvu i prolivdejstvu) - uticaj jednog dela
Dosaea na drugi (odseeeni) deo nosaca manifestuje glavnim vektorom i glavnim momentom -
istog pravca i istog intenziteta ;t suprotnih smerova.
Vet je rel:eno - da se glavni vektor moze razlozili u borizontalnu i vertikalnu komponent u,
koje dejstvuju u praveu ose nosaca i upravno na osu
Horizontalna komponenta glavnog vektora naziva se aksijalnom silom i obelehva se sa F.
(sl. 551e).
VertikaIna komponenta giavnog vektora naziva se trans,erzalnom iIi poprel:nom silom i
obeleZava se sa F
t
(sl. 5.51e).
Glavni moment (Mz = M:) dejstvuje u ravni dejstva sila, njegov vektor M
z
upravan je na
tu ravan, a to je pravac x-ose oko koje tdi da savije nosae i naziva se moment savijanja Ms = M:
(sl. 5.5Ic).
Aksijalna sil.a, Iransverzalna sila i mOlpent savija - predstavljaju osnovne staticke veHeine u
popremom preseku punog ravanskog nosaes (sl. 5.51b,levo).
Glavni vektor u popreenom preseku nosaea dobije se kao vektorski zbir svih sila leva iii
desno cd tog preseka.
Glavni moment u popreenom preseku nosaca dobije se kao vektorski zbir momenata svih
sila leva ili desno od tog preseka za teuste preseka kao momentnu
Ked prednjih razmalranja oblik i dimenzij e preseka grede, kao i rnaterij al
nosaea,nisu uzeli U obzir, tako da se osnovne staticke veJicine u preseku punog
ravanskog mogu definisali na sledeCi
- projekcija aksijaJne sHe u nekom popreenom preseku nosaes dobije se kao algebarski
wir projekcija svib sila - leva iii desno cd preseka - na uzdu1nu osu npsaca, pri cemu
su leva i desno od preseka aksijalne sile istog intenziteta a suprotnog smera;
- projekcija transverzalne sile u nekom poprecnom prescku nosaes dobije se kao alge-
barski projekcija svih sila - leva iii desno od preseka - na osu upravnu na
uzdufuu osu nosaea, pri su sa obe Slrane preseka transverzalne sile istog intenziteta a
suprotnih smerova;
- moment savijanja M
z
za presek odreaen koordinatom z, koja predstavlja rasto-
janje tog preseka od koordinatnog poeetka (nepokretnog oslonea), dobije se kao algebarski zbir
projekcija momenata svih sila -levo iii desno od popreenog preseka - za teziste poprecnog pre-
seka kao momentnu taek-u, pri su sa obe slrane preseka momentni savijanj a istog intenziteta

51R:\/ fl A
1J3
:1 Kod ovogJ 5U diJl1cJl7 P prescka 7anl'marCne (momenli aksi-
J31nih sila jednaki nuli).
- ledi?a eo !loyne stati ckc Iclieine U poprccnom prcseku f:l\anskog
Odn.-dltl kOJc dCJ'lllIjulc\'('\ il.i dc. n? od l,<! pl.:cnog pre eka. I'll cemu
In . uprNno - U /3.\I,no. 1I da II e Ircduju za levi iii dell
pr ... pIe cka (sl. 5.5 J i 5. 2).
p
p
p
I
I
I


I
M
z
.
M
z
+
I
+
+ 1 i jt
r+t
(0

..
Fa
,
Fa
I

,
I
I I
p
p p
I. S.5Z - l ojene kon\'cncije 0 wacima osno\'nih statifkib
l u popremlm presedma ravan kih nosaes
Dol bi se izbegLi suprotni pred(znaci) osnovnih stalifldh U i lorn popre nom preseku,
nczlvilno ex! LOg. k se doo grl.-dc po maLra (levi ili desni deo) - uvade se Icdete kon\'encije
(L 5.52):
- I Ulloa il l F. jc pozilil'n - aim je na silo. zalezanj a u odoosu lla presek. a
nc ' ll vnl - ako je ona ila prili Idvanj a.
- trillS' rzalna sHa F( j pozith na - ako jc us mereoa a leve stran a oani!e sa
PC lrIne POPrDOg p n at:
- m In nl vijlnjl je pozilh n - ako mu je mer obnanja (savijanj a) sa leve strooe
p u m ru Icr unja kazalj ke na S2IU. a a druge (desoe) Slrane preseka grede -
proLan hOOu we auljke.
k noj r Ullom. DO\nih tati k ih U presedma punih
matski up' nni De Ji ci 5.52. ovih konvencija u
p de d 0 0\ nc tali e imaju iSle pred(znake) - bez obzira da
li pn nji \ m lI\ju posmalIa leVI iii d oi deo no 3\!a ad preseka. Na
I. pri i7..ra un \ anju 0 (\\'nih Ih vclil'ioa. mole se kori Ii Ii onaj dec
. I (jcdn ta 'nijc) i bt1c V3Jljc fC7.uIUlta .
da su 01 ri I naca p ',Ie grede AB odredcni pretna uslov-
I I lIeu fa 'oi. u pr ku P-P 11:\"0 dela mogu 'e odredili aksijalne.
(U I \ ) Ie i I'ij nJ3 ( I. 5.51 b - Icl'o):

94
PRE 0 I'l l I NAGE
1. :- I,Z:i = 0 .,
-ZA + Z, - Fa = 0,
Fa = 2, - Z" = F, . 'osa - 7./\ .
2. +1 I,F,: = 0 :.
Y" - F - Y, - F, = 0
F, = Y,\ - F - I', = Y
A
- F - FI . sill a.
(Za S kao momCIlUlU lacku, a zanemaruju6 dimenzije no aea, sledi):
Y" . z - F(z-a) - Ylz-b) + = 0,
M; = F(z- a) + Ylz- b) - Y
A
. Z = M
l

Za desni deo prcseka nosaea AB (sl. 5.51 b - desno) , bice:
4. = 0 ..

Fo= F
z
cosr
5. +.1. = 0 : .
-F,+Yz-FB= O,
F
,
= YZ-FB=Fz sinr - FB
6. = 0 :.
(Za S kao momenlnu lacku, a zanemarujuci dimenzije nosaca, sledi):
- Y
z
(l'- c) + FB(I- z) = 0,
= Y
2
(l'- c) - FB(I- z) = M
l

L
Na osnovu iz]ozenog - slcdi (sl. 5.51b):
Trans\'erzalna sila F
I
, kao rezultanla unutrasnjib sila odbacenog dela nosaca, brojno j e jed-
naka algebarskom zbiru sila koj e dej slvuju najednoj (Ievoj iii desnoj) strani preseka.
Aksijalna sila Fa' kao rezult311la unutraSnji h sila odbaeenog del a nosaea, brojno je
algebarskom zbiru spoljasnj ib sila dejslvuj u duz ose, sa leve iii desne sLrane preseka.
Moment unutrasnjih sila M" kao rezul tanla spregova odbaeenog dela nosaea, broj no je
j ednak algebarskom zbiru momcnala svib spolj anj ih sila, koje dcjslvuju s j edne sU'ane popreenog
preseka grede, naziva se napadni momcnt iii momcnt savijanja.

;:; .... ( '.IF (HI' Oh \ 0, ' 1.0 . \\.: ,\ "/<():-;Tr)lii\;O
(WrFHE ' !ll i .J' \

"'u II OJ ... . 4..: l 1:\' ; . PC .... L I t ... ,\. I .J. I till! '; n l . ,1 ,1 \. \I HI'
koj l u .J}..' II ..
1
n It: l: r ,t \'11 :.1 .. / .... rTl'O. I )1, _ K J LIl:lhi ,xht,t. Porh
' ra t iJil - Ol rO) i 1.. .1 .... n;.' p :l " "U " .1li.:kill lJ h,\ d r ," n "_ I. ,. h.!LJ ,,,I
rr('"l rnih opl 'ret Cll l.' ('11.11 pnh to,oni -j' tcm ... :iil i "'p:.!!..o\a , "JI (I
IIh. prcma uslo\ima rn\nn: l J' C - ;j,ir kt1 ln pnnlm:I' j ,,1.( I! ,\'J ,d pr.1;'\..i
j)"'kart"' fJg k(\(\rd i!1:t ll,l't i I!10 f :! htll rI :.J !I, 1 ' hir ,;. :11 0i,ll'f' t lI" I , It .. ! ' n_
pfa\ a mora hili .i ,'OIl , !.: :wl!
Ka!;0, u Op'I':'P1 ,l ue" Il! , I't"atil u pred,t:n Ij:lju pr q " rr1e 'i'l cmc -iii. i
Au' :! , t rcha ill n ... r.l\' - fl j i njJ Plpo!"a o,lnllacJ I ..
poprccnih pre .:ko \ ra'Jb U I(lm .:iliu hlril st! orto!!()llalni f)d.JII\Jv k, x,IJ .". tlll " , ' cu;. ',C
jcdno OS3 pokl apa J ulduznom lJ>;om vrat il n, a ostale dv\ r"c - Ur IJ\ \1 I.,. 11) 11. I;l\ " tlJ 0. _
'obno ugao od po 90
0
(s \. 5.:!1.2). cpokrdni A "J'lbl,lli I': t. Jl' OO;J," lllli
poe':lak ortogOJ1aln,' g Irijcora Any, tal-o da l Ax obl awJc h"rimmalnu ra"lll h (, I
5.:! I :! i 5.21.4). a po', r, ina zAy , crliklllnu ra, an v ( . \. 5.2 1.2 i 5.21 .3) za koorJ inatni A.
Za o\" ako odrcdenu ra\'un b (7 A ) j optcrcccnjima u nj oj (5\. 5.2 1..l ), tI1ogl1 sc po I vi ti Irl '1>IO\J
rav notcze sistema sil a u ra\' ni .
Prema slati t kitl1 l1 lovi m ravnotde ravanskog sislcma sila , sledi .
- da je algebarski zbir momenta svih sila zn ma koju lacKu lnpr., oslonae A., iIi B,,) U ver-
likalnoj ravni i njihovog dej slva jcdnak nuli (sl. 5.21.3):
1=1\ F
I,M,: = 0, (5-21)
;=1
omogucav3 da so: cxlrcdi radijal na komponcnta Olpora osloll ca F,\, iIi Fa" na mcstu leuja A.. IIi B,.
- dok uslov da j c Lbir s vi h sib u vcrtikal nom (y) praveu j ed nak nuli moze se pisati u obliku:
i=l
prema kome se moic o<lI cditi nepoznat a vclit io n radij alne komponcnt.:. FA\' iIi F
D
, otpora os\onea
vrali la AB.
- a aksijalna otpora oslonca FAa' = ZAo" u peaveu 0 e vratila (z). aksijalno ncp-
olo'ctnog oslonea A.. . moze se odrcditi iz uslova ravno!eze da je s\' ih sib u aksij a!Jl0m prJ\"Cu
jednak nuli :
"F . =0 .
(I E' l
i=l
(5-2-1)
Slieno prelhodnom pOSlupku. a prema slatickim uslovima ravanskog istcma sil a u
hori zontalnoj h ravni ( I. 5.11.4), ledi :
- da j e a1gebarski zbir momeoata svih sila za ma koju laeku (npr.. Ah iIi B
h
) u horizool alnoj
ravni dej slva jednak nuli :
i=l
prema kome izrazu sc mOLe odredili nepoznala velicio a - komponenta otpora oslonca FAb iI i F
Bb
na mestu lei-aja Ab iii Bh vrali la AB (sl. 5.21.1).
- prema drugom u.l ovu ramoleze u h ravni. zbir s\' ih silo u hori zol1talnom (xl pravcu moea
bili jednak nuli:

I'RINOS ' IC I . I N;E
--------- ------------------- - - --
I ' ll
"r ,,()
L.J lit .
I1J o. nO\,11 I!CP.3 se O1oh' vU rt.'(h I I n,:pOlllJ t3 vdi.::inJ radlji1l nc kompon'IHe FAh iii r
w
. C>lp f3
o,lonca Ah iii B" vrallb AS (,I. 1.2),
- nksijalnll kompol1cnl:l ,lOlleD FAM = ZA h 1I pravcu OSC (1.) nk'>lj3lncj ncp-
krclnog osloncn A
h
, Illoze ,t: 0 Ircdi li il 13\ nole' ' da j(; 7hll Wlh sil a u aksija 111 llll pi J\'cu
jcdnak nuli (sl. 5.21.4).
(5-27)
Ukupna aksijalna sila FAa oslonca A vralila A B (sl 5.2 1.1), koja padn U lSli pravac OSC 7,
naka je algebarskom zbiru njenih kornponenata u h (F
AoJ,
) i v (FAIr.) ravni (sl. 5.21.2 do 5.21.4):
FAa = FAa" + FAa. = ZAa" +ZAOl' = ZAa . (5-28)
ukupnc (lolalne) radijalnc reakcije na me tu ncpokrelnog oslonca (Iclaja) A vra-
lila AB (sl. 5.2 1.2) odrcdenajc izra70m:
FA = JFl" + F!v .
(5-29)
Velicine lotalnih reakcija u radijalnorn FA = FrA i aksijalnom FAa praveu vralila AB, nt:p-
okrclnog oslonca A, merOOavna je za dimenzionisanje OOnosno izbor radi-aksijalnog lefaja nn
mCSlU A sa kotrljajutirn clcmeolima (sl. 5.21 do 5.21.2).
Velicina ukupne (lolalne) radijalnc reakcije na mestu pokrclnog oslonca (lcuja) B "ratila
AB (sl. 5.21 do 5.21.2) OOredena je i7Iazom:
Fo = .
i merodavnaje za dimenzionisanje, odnosno izbor lelaja B sa kotrljajutim elementima.
5.9. ODREDIVANJE NAPADNIH OPTERECENJA
U POPRECNIM PRESECIMA VRA TILA
(5-30)
Vratila su izloiena delovanJu sJoi.enib spoljdnjih prostornlh optere6!njs, koja u njima
izazivaju odgovarajuta naprezanja.
Spoljdnja opterccenja u vratilu izazivsju naprczanjl na uvijanje usled dejslva obrlnog
momenta, na savijanje koje izaziva delovaoje poprei!nih sil a i spregova, i zatezanje iii pritiski-
vanje pod uticajem aksijalnih sila.
Radi OOrcdivanja vrslc i napona izazvan ih naprezanja - potrebno j e prethodno
ulvrditi napadna optercteDja (sile i momente) koj a napadaju rna koji popreeni presek vratila
Napadna opterecenja u nekom poprecnom preseku vratila mogu se odrediti - ako se
pretposlavi da j e odstranjcn dec vralil a sa jedne strane zammljcnog preseka, a ravnotdu pos-
matranog dela vratila da drze unutranje sUe - naponi Iroji se j av ljaju u OOno. nom prcscku.
Dejstvom spoljdnjlh oprerecenja nu vratilo u njegovim poprei!nim presecima izazvane unu-
sile - mogu se svcsli na glavni vektor i glavni momenl u ravni dejslva (sl. 5.51), odnosno
na moment savijanj a, moment uvijanja, transverzalnu i aksijalnu silu pei delovanju slofcnih pros-
tomih opterecenja na neko vratilo. Glavni veklor i clavni moment svOOe se na S vratila.
Napadni moment savijanja, u posmah:anom poprecnom prescku "ralila, drfi l'avnolefu
dej sl\'a momenata svih i spregova svih aksijalnih sila - na posmatranom (neOOslran-
jenom) delu vral ila, lj. zamenjuje dej slvo spregova i momcnata svih sila odslranjenog dela vrali la.
Sloga jc nupaclni moment savij anja Ms za svaku ravan dejslva eM.
x
i Msy) jednak algebarskom

5, I'RAnLA -.7
zhiru rnorn<!nal ",ill ila i "prcgo"<l koji delujll s jc Inc ,>Iranc plc,ck . u (dnr',ll II" X-P"ll.
C'ldn('lsll('l y- 'u (u ra 'nima Upr:lvllim nJ [Xlduzn!l 0 u vrali!a),
Kompnncntn 1" adnog a\ ilallj:1 M, d 'J,!\'llle U I"';\"I\I \ -i II,' LOlli ic
upravna "-osn (,I 521 .::) i plcJ'i4\lp Iblr 11 mCllilta ,\ ii, i 'PI':' ., I.OJI ,Iduju
-3 po mat rane pre\cka (,I. 5:; a i h j'
I=n
/11" = I, M
s
..
'
, (5-1,)
,=1
Komponentll Msv (Ilapadnog momenta avijanja M.) dcjslvulc 1I ' " "IIi X-I na koiu jt:
upravna y-osa ( I. 5.2i.2) i p,..:d t3\'lja a1gebarski lbir mome!lala s"il1 ,ila i 'pregova koji deluju
sa posrnatrane SHane pre ckl (si. 5.532 i c):
l=n
Ms)' = IMs)'I' (5-32)
i=!
U prednjim i narednim izrnima i = 1,2. 3 ..... n.
Vektorski zbir komponenata napadnih momcnata savijanja (Ms. i Msy) daje ukupni (rezultu-
juCi) moment savijanja u nekom poprecnom preseku vratil a (sl. 5.53a do c):
-) -) -)
M =M i+M .j
s sx sy
(5-33)
odnosno u skalarnom obliku za medusobno upravne b i v ravni (51. 5.53):
M s = ./M;x + M;y . (5-34)
Moment uvijanja (Mu = M.J. koji napada bilo koji popreeni presek vratila. predstavlja alge-
barski zbir obrtnih momenata (Mo) koji deluju sa jedne strane posmatranog preseka u odnosu na
z-osu (tj . u ravllima upravnim Ila osu vratila):
i=n
Mu = I,MOi . (5-35)
i=1
Transverzalna sila (FJ. koj a deluje u ravni bilo kog popre/:nog preseka vralila. jcdnaka
algebarskom zbiru komponenata svih poprecnih si la koj e deJuju s jedne strane posmatranog pre-
seka u obe ravni (v i h) dejslva. tj, u pravcu x-ose (FtX> . odnosno y-ose (F
ty
):
F, = ./F;x + F;y , (5-36:
pri cemu je F
tx
komponenta u ravni dejstva x-z (h). odnosno u pra\'cu x-ose. odredella izrawm:
i::::n
F,x = I,F,xi'
i=1
a komponenta F
ty
u ravni dej stva y-z (v), odnosno u pravcu y-ose:
i=n
F ='"F ..
,)' L. tyl
i=]
(5-36a:
(5-36b
Aksijalna sila (Fa = F
z
), za ma koji poprecni presek vratila. jednaka je algebarskom zbin
komponenata svih aksijalnih (uzduznib) sila. koje dcluju s jedne strane posmatranog preseka. I
pravcu z- ose vralil a: I=n
Fa = I,Fai = F
z

i=l
(5-37

c)
d)
e)
---
,
" ' ,:
, /
': /
'*
I
/
PRENOSNICI :, ! ,v,f-
Sl. 553 - Prostorni izgled seme optereeenja i dijagrami
napadnih momenata savijanja vratilaAB:
a - prostorni izgled seme opteretenja u h i v ravni,
b - dijagram momenata savijanja u h ravni (Msx = M
sh
)'
c - dijagram momenata savijanja u v ravni (Msy = M
sv
),
d - rezultuju6 dijagram momenata savijanja (M.),
e - prostorni vektorski rgultuj uCi dljagram
momenta savijanja (MJ

a po-.:t>no I.a , ra' :111
, n
/. -, I
.,1, i-J uh:
,-I
, n
P aJ' - Ir'IfII'
I'::: I
tako dn sc rezultujuta aksijalna kOJa delujc sa jcJnc Mrnnc p
vralila, mo1!! odrcditi prclna izraw:
F = F rF
a air til'
5,9.1. dijagrami napadnih optcr;eccnj a r alila
(5-J7t
(5-37c)
Pored dijagrama raspodelc dovcdcne i odvedene snage (P) i obrlnih momenata (Mo) vraLi la
prenosnika snage, daje se pregleda oplcrctenja (F
j
) i dij agrami momenala l ijanjl u
medusobno uprnvllim (h i v) ravnima (Mob i M.v) i rczultuj uci dijagrama savijanja (M.), kao i
svcdeni dijagram idealnih (ckviyalenlnih) momcnata savijanja i uvijanja (M. = Mi)' Ovi
grami - nazivaju se staticki dijagrami Jlapadnib optcre&nja vralila. Oligledno jc oa >e najbolj i
pregled napatnih opleretenja svih preseka du! vralila dobija iz statilkih dijagrama napatnih
opleretenja (sl. 5.53 do 5.55).
Kada u nekom poprelnom prescku proSle gredc (adnosno vratila) deluje sprcg sila, u dij a-
gramu momenta pojavljujc se skok. Tako se vrednosti napadnog mom.:nta savijanja razlikuJu U
talkama beskonalno blisko leva iii desno ad poprelnog preseka eksccntrilno opteret.:ne grOOe
(sl. 5.56), iii vralila koje savija sprcg (Fa R) ad dej tva aksijalnc sile F. na udaljeoosli R ad osc
vralila, pored savijaoja koje izaziva sila F, u horizontalnoj ravni vralila AB (sl. 5.57).
Obrwi momcoti M
o
, odnosno momenti uvijanja M
u
' mogu da sc rnzlikuju u bcsko-
oatoo blisko leva iii desno ad ockog prescka vratila, 03 primer, zujXanika I i 3
(st. 5.27 i 5.27.2).
S. lO, CVRSTOCA VRATILA
Polazni osnovi za proracun cvrstoee vratila su dijagrami raspodele snage i obrtnih mome-
oata, kao i Sema optcretenja za date podalke i karakteristike preoosnika soage odnosnog vraula.
Napadna opterel:enja (sile i momcoli), koji oapadaju ma koji presek vratila i koja zameojuju
dejstvo (utieaj) zaD1gljcnog - adstranjenog dela natila, predsta"ljaju opt.erc&nja
koja se (odstranjenjem del a vratila) posmatraju kao spoljnja - napadllB opterecc1lja Il posmatra-
nom prcseku (sl. 5.51e).
Dejstvo spolJnjib (napadnih) opterccenja izaziva odgoncajuta naprezanj a koja sc
izrahvaju velil::inom napona u poprcloim presecima vratil a.
Dimenzionisanje vratila vri se primenom metoda iz mehaoike (statike) i otporno 'Ii mater-
ijala za oosata u obliku grede za data opterctenja 0) i karakteristike radoih uslova u
predvic:lenom veku trajanja i pouzdanog nameoske fuokcij e.
Proracun vratila se odrec:livanjcm otpoca oslonaca (Idaja), oapadnih momenata sa\'i-
j anja i uvijanja u karakteristiloim presecima gredc (vrali la) , svedenib (ideal nih) momenata s3vi-
janj a - prema kojima se dimcnzioniu odoosni (pojedini) preseci za dati iii odabrani
konslrukcioni materij al i predvic:lcnu sigumost vratila.
*) Nedimovi C: , B.: Zbirka resenih zadataka iz elernena13 sa osnovama teorije,
15. izdanje. Beograd, 1994. g.

Ion PRe -.j )SNl( I :'.NAGE
SI. 5.54 - Serna optcrccenja i dijagrami n ~ p a d n i h rnomcnata savijanja u \' (My) i h (M.)
ra\'ni i rczultujuCi moment sa\'ijanja (M
s
)' obrtni moment (Mo = i'vlul
i ehivalentni moment (M E) natila prenosnika snage
Vratilo mOle bili izlozeno II vijanju - usled dejstva momenala uvij anja. Mu. savijanju -
usied dejsl\'a momenala savij anj a Ms. zatcl.anju iCili} pritiskivanju - usled dejslva u7.duznih sila
F, koje su poslcdica delol'anja napadnih ak ijalnih sila Fa. kao i smicanju - uslcd delol'anja
poprccnih (lransverLainih) sila Ft.

5, VRAi'iL./\
- -------- --
P
E
II I I ! I I I P'2
Msh
-178,6

1J'J;9

Imm
D/FDV
II
) "FDh
FaJ
SI. 5,55 - Anali za i serna optereccnja natil a slozcnog prenosnika snage, sa dijagramirna
,'aspodelc snage (P) i obrtnih momcnata (Mo = dijagramima s3\'ijanja
u h (:\<l oh1 j ,' (:'-1 ,,) r3,' ni i rezultujuci dUagram sa\'ijanja (Ms)
H'I

IO:! PRENO NI I SNA E
y
F
.,
A B
~
N

b
---
r
F
c
- --- - - -;::-;::::. ~ -
--
-
L- ---
A -=
B
N
y",
r ~
z .. F
/
\
Hip. F
~
N7
~
z
\
I
r--,....r-
t-rr--
...
r r--
~

E;
0 0
~
..
,;!.
O
Fr
O
Y .. Ie
F.
;p
+
F
Z.
/ZA
Sf. 5.56. - Dijagram momenata savijanja ekscentricno opterecene grede
- aksijalnom silom F ciji spreg dejstva izaziva skok momcData

5 \ '1\ ,4 TI f _'
10.\

I
--.!' - -
1 I C
F. ,

II ra.
SI. 5.57 - Skok momenata savijanja, u preseku kroz C, od dclovanja aksijalnc sHe Fa
(odnosno sprega Fa ' R) u horizontalnoj ra\'ni datog vratila All
5.10.1. Naprczanja i naponi vratila
Spoljasnja optereecnja izazivaju odgovarajuCa naprezanja koja sc izraZavaju velicinom napona.
Napon predsta\'lja brojesnu velicinu unutrdnjih sila (otpora evrsloce materijala dejstvu
spoljnji h oplereeenj a) po jedinici povrline nekog preseka nosaea (vratita). (intenzitet)
napona izrahva se u N/m
2
, iIi N/mm2, i dl1l gim jedinicama Mellunarodnog sistema SI (prof. dr
B. Nedimovic: "Masinski clementi, IV izdanje, Beograd, 1994. g.).
Raspodela i napona (unutr"aSnjih si la) po preseku grede - odredllju se na osnovu
zakona otpomosti materijaJa - koji se baziraju na predposlavkama homogenosti konstrukcionog
materijala, nepromenjenosti preseka i da su svi napon.i u oblasti, odnosno podrucju clasticnosti.
U tabeli 5.3 dat je pregled vrsta optereecnja i naprezanja sa nj ihovim karakterislikama koje
cine velieine gornjeg (o'
g
). donjeg (O'ej), srednjeg (0.,) i amplitudnog (o',J napona, kao i
koeficijent asimetr ije cikiusa r = O'c/0g = O'ruin/0max'
Tabela 5.3 - Vrste i opterecenja
I Mirna (mOlto)
N31mlmJtno opromVlJlwo
opte:rettnjc i optm!"C'mir I I
napn:Dnje
lS;;I I
'um
nje.m I tb:o
i
F, (mdlb
i1r TIr
!'h' ';'

m
'"")

b.
I
III
. . I
4 'il

4.'0
J
FD (dlrumi-
+'b
'''''0'
<to Olo)
h ' ,.Fa
- I
I
+6 f l

r

1
I
.J " :;l
Ii i1fGg. 0f1ll. M
iii
ci
1l.9

919J I i I <91
19j01 'ti \9; hI/! 1
G! Ii
I I
\iii lllUU \iW
!i
I
c;:, - I
G" - - Go
1
G" - f>l
G. - 0
I I
""'lor",,"",
Gsr-G'g Gsr=
G.+Gd
G,,=
G,,= Go 2 Gd I G,,-o
2
napJU;U]jol
I

G=.L
Ga_G'2-;G'd
G. - Gr- c?d
I
G. =0.
2
Q 2
Go =, Gd >0 fu... < 0
Gd 0=_ 1
G"
Go
G
9
G,
Go
r::: 7
I
O< r<7
I
{ ::: O - 7< r<O
r :::- 7
-

l' l-;
I .' AGE
Kod gn:da n3 savijanj e, 7.a OdTcOiv3njc normalnih napona savij anja (li nckorn
poprecnolll preseku gredel, mcrodavan jc napadni moment sa\'ijanja U odnosnom (10m) prc-
seku.
Dcrormacijc ,"\ijanja il.duicnj ;\ (usled za tezanja) iii sknl(;c nja (usled pn tbki-
vlaka1l3 grede (sl. 5.58). Tako, pd obnanju (rolaciji) vralil a, uoc.:na tack" u popre nom
preseku - prolali kroz zonu nn!tog napona 1 i dolazi u 7.onu maksimalnog napona z3lcza nja 2,
z3lim dolaz.i 1I zonu nultog napono 3, pa U W IlU maksimalnog napona pritiskivanja 4, i pono"o
II nu Illl mnll I - tokom jednog punog obrta (sl. 5.58). Daljim obnanj em - 10 se ponavlja i zbog.
toga se pr i proracunu vratila kori ti kriticn8 velicina napona naizmenicno promenlj ivog
janja 0D"s = 0D5.-1) za odredivanje dozvoljnog napona 0sdoz'
Tako se vcllcina napona savijanja vrali la menja tokom svakog obnaja koji pJe(i>tavlja pun
ciklus ojegovc naizmenicl10 simelricne promene (sl. 5.58-dcsno) . Na taj nacin obrlanjc vralil3
doprinosi da se velicina napona savijanja Os menja i lineamo povecava - sa udaljavanjem od neu-
tralne (sredi ne) osc preseka prema najudaljenijim lackama povrSinskog sloja vraliln (sl. 5.58-
Ievo). NajveCi naponi savijanja su u najudaljenijim lackama ad neulralne ose (vlakna) grede.
Velicina napona savijanja Os odredena je prema obrascu iz olpornosti malerij ala') (51. 5.58):
gdeje:
Ms
=
s W'
Ms u Nmm - momenal savij anja,
W u mm
3
- aksijalni otporni moment popreenog prcseka vralila.
1
G'sL-- ..
I 4
I. 10brt
(ciklus)
2

SJ. 5.58 - Deo vratila izlozen savijanju momentom savijanja M" pri
naizmenicno promenljivom optcreCeoju, tokom vremena t
(5-38)
t
Momenti uvijanja izazivaju tangeotne napooe 'tu koji se lineamo povecavaju sa udaljenoscu
ad pol a 0 (ose) i imaju najveee vrednosli oa obimu popreenog preseka vralila, a odredene su
prema olpomosti materijaJa obrascem (sl. 5.59):
M"
'C =-
II W'
o
gde je Wo U mm
3
- polarni olpomi moment popreenog prcseka vratila.
0) Nedirnovic, B. : elementi. IV izdanje, Beograd, 1994.
(5-39)

-------------
---- - _. __ ._-_. -- _.
Pri ncpromcnjenom 111' lncnlll lI \ ijanj a i napOllU uv ip nj a (',l ajo! (kpn<lanlan)
- b..:z ob/jra na nbrt:l nje vrali la prcllo>n ika 'nagc, a . to sl.:di i plcma obra, cc \5- J 91. Jcr jc i Wo
kOIl lantno za i7ratkno " ralilo.
K.lko mogu da sC sm;lI1juju radlli olpori ii i da plcslanc nj iho\o dcj Lvn, kao I d.\ jJ"i po\'-
n:mcllo LO ;noZe da se iii prcsLajl! i dejsL '0 obnn g momcnta MI)
10kol1l vrcmena I (st 5.59). Promena \elicille olntnol( momenta Mo iii pn:<,tanak njeguvos
Jcj:IV3 - ilal.iva udgovarajucu promcnu vc1iCino! napona uvijanj a \ u tokom vremena Llsi. 5.60), a
,to skdi i prcma obrascu (5-39) ., obzirom J je za i,vedcno vralilo u !1reseku
ncprorncnjcna polm nog Cltl'ornog momen ta Woo
Kao ucestalost. nacin i hroj pJOmcna raJa radne Ill <clinc a lime i prenos nika snage -
mogu hiti vl!oma razli'::ili Lokom vremena rada i veka fun kdjc vlatila, 0
tome trl!ba "oditi pri oUlc<livanJu sigumosti i pouzdanosLi, kao j pn izhoru
napona koji jc Illcrodavan za dimenz.ioni anjc vratila za odnosnu namcnu konstrukcij e.
Ako sc vratilo obrC'e samo u jcdnom smeru lokom rada i veka traj anj a, tada e proracun vra-
tila na uvijanje VI usvajajuci da je promena napona jcdnosmerna a kr iticnog napona
u\'ijanja 10ju = tD!O) ' To je, ujedno, i lucaj kriterij uma koji e j a\' lja kod dimenzion-
isanja vraula na uVljanje.
Ako je smer obrtanja vratll s, lokom narnenske funkcije i veka trajanj a,
promenljiv - naponl uvijanja bi imaH promenu i tada se na uvijanje
Yrsi prema kriticnoj napona uvij anja l Ouu = 'to(-1)'
Mu
81. 5.59 - Deo vratila izlGkn ovijanjtJ obrtni m momentom
Mo = Mu 13 ustojima to!rom vremena t. pO
jednosmerno promenljivom. optereCea:itl
t
U popreenim presecima vratila, izlozenim istovremeno naprezanjima na savijanje i uvjjanje,
odreduje se svedeni (idealni) napon savijanja OJ ovakvog slofeOQg naprezanja "svodcnj em"
(redukovanjem) uticnja napolla uvijanja na napon savij anj a:
o -
j -
0
2
+ ( [
o
,.l . 1 )2
S [ tJ " '
(5-39a)
gdejc: .
a. u N/mm2 - velicina radnog DapoDa savijanj a u uoceoom poprecnom preseku vratila,
[a,] u N/mm2 - velicina kriticnog napona savijanj a u odabranom preseku vraula, .
r 1 ) u N/mm2 - velicina kriticnog napona uvij anj a u odabranom poprecnom vraula,
t II u N/mm2 _ velie ina napona uvijanj a u odabranom poprt:tnom preseku vraula.
Kod izrafunavanj a svcdcnog (uporednog) ft apona savijanja OJ prema obrascu (5-39a), za
naprez:mj a vratila na savij anjc i uvij anj e islovremeno u nekom poprecnom preseku. uvck

106
se uzirn. , eli"ina kril icnog napona Z8 naiLmen; nO promenljhQ optcr cccnje
10.1 = 0 0(- 1) = a o,,! za ad koga jc ,' ralilo iLraden" iii JC ' j ena (u, 'oj"na) njc: (wu
.zrada ( prcma label. 5. 12) ,
g l1 ap(ll1a u\'ijanjJ u7ima sc u z , Ii d Ii vlalilo ob{c.: lokom
vanj a namcnskc funkcije II jednom Iii oba smera:
[tu l = 1:0(0, = 'DJu - kad. e ,'ralilo obrtc sarno u Jedn m . meru,
Itul = '1:0(- 1) = 'o"u - kada sc vrati lo slalno ili povrcmcno obrce U o\'la
. Inera rOlacijlokom rada PI' nosnika
VeliCioe kri ticnog napona uvija nja Zll prorBeun "ralila date u u tabeli 5, 12, kao i la 3vi-
janje, il, bazi podalaka (daloleci) u kame se nala7i program loka njcgovog r ()-
raeuDa (al gorilam za proracun vrat ila),
t
SI. 5.60 - Izgled promcDe napona uvijanja. pri jednDsmerno
promenJjivom optereeenJu, tokom vremena t
Normalni naponi prl zatezanju i(1i) pritiskivanj u vratila, usled dejstva aksijaLnih sila cle-
meDala preDosnika snage, ravnomerno rasporedeni po popreeDom preseku, usled dejslva uzdutne
sile F
z
' mogu se odredili prema obrascu iz olpornosti malerijal a (sl. 5.61):
F,
CJ = A'
gde j e A u mm
2
- poprecnog preseka vratiIa Da koju dejstvuje sil a F z.
bZ
--4-- Fz
I
o
t
SI. 5.61 - Dec vratiJa jzloien zatezanju uzduznom sHorn F v pri jednosmcrno
promenlj h'om optcretenju, tokom vremena t
(5-40)
Tangentni naponi smicanja, usled dejslva transverzalnih (popreenih) sila, nemaju bitan
znacaj i uticaj pri proracunu cvrstoce vrati la - s obzirom da su relativno male velicine ida imaju
naj vete vrednosti oko neutral ne ose (gde su normalni naponj usled savijanj a ravni nuli), te se
Dapooi ad popreCnih sila mogu zanemarili.

,\8\1/',
Ako <" lllk.l\'(i i P xiglwli "I 'Ill!.', l' (' llllc.l I "Villa" I",' tl I ',1u 01," 1 ncpo I' h j
"Ii/Ill I - i 'da (. ifRl.HII Il1:1ll1i larll.!\'lIln; tJ.IIHUi ,mi<;l1Ija U '" I ocj t, a Iran VCr7 Inth
sib. tl'lrd'3 pr<'\'<:nli 'cit 111<: 11al '11 t 'Jlllc,l!1i I kod I.tk 'Ill 1.;. 11 UU"II '1Jl. '':'':1113 \[al il a (.1 5 J
0611(1), a pr<:J1lJ lIhl I eU I{ (\lp\'rl\o Ii m.ttl'll,I.tI.1.
F
I
" = - .
,\
gel.: jl' A u mm
2
- PO\'I :Jna pr<:,<,I.;a vralila na 11i<:,tu dejslv.1 1I anwcr7.alnc F
I
,
':I osno\'u prclh0dnih ralmatranja uplt!n:ccnj.l I naprl'zaop \'fallla, a po, d no ras.p(xlc: lc
narona pli savijanju i u"ljanju - 'c z:lkljul:ili da ,'C Jl,ljvcCi nonnalni naponi sa\'ijanj3 I lao-
g.:-ntni naponi uvijanja Javljaju u sloj':\'lln I imaju mak Imaloe HI'Juu Ii na ohlmu
prescka Hatiln (sl. 5.58 i 5,59). RaJi toga su za Qdrcdivanje dimcnlija i prO\efU stepcnll 5il:-
umosti Halila mcrodamc maksimalne napona u navcdcnim (\rajojim) tac;kama
uoodnc kruznicc poprecnog prcs\!ka vTatila (sl 5.58 i 5.59).
U tabeli 5.4 dati su obra<ei za odrcdiv3nje oLpornih momeoala i nelo-preseka "ralila, Date
oznake mcra zlcbo\'a u tabcli 5.4 odgovaraju klinovima bel nagiba i a nagiboUl prema JUS
M.C2,020 i JUS M.C2.060 (prof. dr B. Ncdimovil!: "Zbirka rclenih zadalaka iz mainskih clcmc-
nata a osnovama tcorij\!, 13. izdanje" -labela 16.1, NAUCNA KNJIGA, Bcograd, 1992. godine).
Tabela 5.4 - Olporni momcnti i po\dine ncto-prcseka vratila
IzgJed
poprecnog
Otporni momenli
poprecnog
preseka A[mm
2
)
pri savijanju W[mm
3
j pri uvijanju W
o
(gun3]
preseka
i
2
.
3 3
nd
n , d
nd
-- -- --
4 32 16
i
2 2
D4 -cf
n
D4 -cf
It (D - d ) It
- '
_ .
4 32 D 16 D

?
3 2 3 2
It d-
Itd b I (d - t) Itd b l (d -/)
--(b'l) --- ---
4
32 2d 16 2d
I
2 3
(1-
3
(1-
It d
It,d Itd
--(db)
-_ .
-- .
4 32
16
, b
-I;
2 3 2 3 2
n d
It,d
b'l(d-l)
Itd b/(d-I)
-- - (2 b 1) ---
---
4 32 d
16 d
Neke vrednosti aksijalL1ih i polo.mib olpornih momenala
vralila odredelle su premo. obrascima iz tabele 5.4 1 date u tabel! 5.5 za dato podrul:Je d I
odgovarajuce mere (siJine b i dubine t) Zieba. ... . . ...
U tabeli 5.6 date su vrednosti otpomih momcnata ozlebljemh vraUla sa ravOlm bokovlma
oblik odgovarajugoslovcnskom standardu JUS M.C 1.410.

108
PRENOSNICI NAGE
Ta hela 5.5 - Olporni rnomcnti presckH Hslil.
Prctoik
Pf't!sck bez !leba
Presek sa jednilll
vTntila
Mere 11cba
!:lebom
Prcsek sa dva ! lcb.1
d Vol
IVO
b I IV
IVO
IV
\Vo
nml
1l11l1
2 3
mm
3
mm
l
mm
3
mm
3
nml mm mill
20 785 1 571 6 35 643 1428 500 1285
21 909 1818 6 35 756 1665 603 1 512
22 1045 2091 6 35 882 1927 719 1764
25 1 534 3070 8 4 1 1247 2781 961 2495
28 2155 4310 8 4 1 1821 3980 1486 3640
30 2651 5300 8 4 1 2284 4930 1917 4470
,
32 3220 6430 10 47 2669 5890 2122 5340
1-
34 3860 7720 10 47 3270 7120 2672 6530
~ S
4210 8420 10 47 3590 7800 2976 7190
-
36 4580 9160 10 47 3940 8520 3300 7 880
38 5390 10770 10 47 4700 10090 4020 9400
40 6280 12570 12 49 5380 11660 4470 10760
42 7270 14550 12 49 6310 13580 53SO 12620
45 8950 17890 14 55 7610 16560 6280 15220
48 10860 21710 14 55 9410 20270 7960 18820
SO .12270 24540 14 5S 1075 23.020 9220 21 490
53 14620 2923 16 62 1257 27180 10 520 25 130
55 16330 32700 16 62 14 19 30500 12040 28370
56 17240 34500 16 62 1504 32300 128SO 30100
60 21210 42400 18 68 1832 39500 15430 36600
63 245SO 49100 18 68 2148 46000 18410 43000
65 26960 53900 18 68 2377 50700 20580 47500
67 29530 59100 20 74 2560 55 100 21680 51200
70 33700 67300 20 74 2953 63200 25390 59100
71 35100 70300 20 74 3090 66100 26710 61800
75 41400 82800 20 74 3690 78300 32400 73800
80 50300 100500 22 85 4430 94600 38300 88600
85 60300 120600 22 85 5390 114100 47400 107700
90 71600 143100 25 87 6360 135100 55600 127 200
95 84200 168 300 25 87 7560 159800 67100 151 300
100 98200 196400 28 99 8690 185100 75700 173800
105 113 700 227300 28 99 101 70 215400 89800 203400

<: \ RAJIf,,'
I If '
Tahc:la 5.6 - Olporni mOl1lcnli uzljcbljcni h Halila

. 0

z - broj 7uh.\ lldnu,l1o ikhov;\ ;,[Jlil.l
Lnkn serija
Srcdnja SCr 1)3
zxdill b W
Wo "dill b W
Wo
rum mm
l
mm
nun
3
6x23><26 6 1 370 2730 6,16x20 4
520 1030
6><26x30 6 1970 3930 6x 18x22 5 740 1480
6x28x32 7 2480 4960 6x21ill
5 1080 2 160
8x32x36 6 3630 7260 6x23x28 6 1 500 3000
8x36x40 7 5130 10260 6x26x32 6 2 100 4200
8x42x46 8 8000 16000 6x28x34 7 2660 5320
8x46x50 9 10500 20900 8x32x38 6 3870 7 740
8x52x58 10 15500 31 100 8x36x42 7 5660 11 320
8x56x62 10 18900 37900 8x42x48 8 8410 16820
8x62><68 \2 25800 51600 8x52x60 10 16130 32260
IOx72><78 12 40300 80600 8x56x65 10 19900 39800
IOx82x88 12 57800 115600 8x62x72 12 27600 55200
10x92><98 14 81 300 162600 1 Ox72x82 12 43000 86000
IOxI02xI08 16 85800 171600 IOx82x92 12 60500 121 000
IOx112x120 18 148 800 297100 IOx112xl25 18 156300 312600
T e I k

s e r i j a
10xl6x20 2.5 520 1050 16x52x60 5 16 100 32200
10x18x23 3 790 1 580 16x56x65 5 19900 39 800
10x21x26 3 1 130 2260 16x62x72 6 27600 55200
10x26x32 4 2190 4380 16x72x82 7 43300 84600
10x28x35 4 2720 5440 20x82x92 6 56600 113200
10x32x40 5 4190 8380 2Oxl02x115 8 119 200 238400
10x36x45 5 5710 11 420 2Ox112xl25 9 156600 313200
10x42x52 6 8220 16440
W=1tcf+b(D - d) (D+d)2 Z
- .
32D
Wo = 2W.
5.10.2. Koncentracij a napona vratila
Promena geometrijskog oblika i dimenzij a preseka duz vralil a na
raspodelu i napona na mestu promene busenj a olvora. urezivanja zieba za klin i
spoljnjih ozljebljenja. narezivanja navoja i dr. Na ovim meslima. odnosno na mestima. osl anjanja
i oSlvarivanja spoj eva vTatila sa drugim delovima. dolazi do napona i koncen-
tracije naponskih linija. na primer. na mestu olvora. Usled urezivanja zlebova i
promcne preseka vralila je pojava viestruke koncentracije napona u pojedinim presec-
ima 0 se u fazi konslTUisanja i eksperimentalnih ispitivanja nove konstrukcije mora

r


1,
-_ .. _----
lrekat kon,'cntr>lcijc napona U ohlasti cl a,ti cno. ti i/ ra).al a sc plcko Uk' Ill orc hL>Il';I'Il-
napl'I1" Illogu da izazovu nCi l.I'CSIl3 i ': ITstil Il akg,' nja _ . .. ke> u SPOJCVilll" ni , u il'lCC blago

Ohi':lIi knllSlrukc ioni (ll1llki) cellei su 1ll3nje oscllj il' i n:l pOj dl'U kC'ncCIlIrac ij c i oJ
Iljiil \t.0545 i (- .06-15) ccsto. e iZl ad uj u vratila Vratilo od cel ika VC,;C J ,l ill" potl ebll jc kJlI-
. tl uklll'lJ o i tehnolo'ki izraditi - tako da sc uticaj kOll CCnlJ3cij c Il ap" n;) na najmanju
mogucu meru i oSlvari optimalrla kon lrukcij a.
Uticaj kons t r ukcionng obli ka i matcrij al:! ll/.ima sc U obzir uvodcnjcm
fa kl ora konccntracijc napona Pk pri prorac unu fiela na ildrzlJil'OSl
konslrllkc ioll og malerij:tla za dato optcreccnj e.
U tabcli 5.7 dale su vr'dnosti crckti vnog faktora koncellt rac ije napona Pk pri naprezanju na
savijanje pkJ i uvijanju Pku prcma i odnosu di menzij a i izgledu preseka vrali la koje je
i7rnc1cll o od konslrukcionog Olalcrijala dale zaleznc cvrslocc (1,\ 1'
Tabela 5.7 - Orijentacione vreunosti cfcktivnog kocficij enta konccntracije napona pri
savijanju Pks i uvij anj u Pku vra til a datog izgleda prclaznih zaobljcnja
f1
ft .

.r:.
1m
-.::1

II
r
-


-
T
d pri N/mm2
. . ?
pn OM (N/mm-)
500 700 900 1200 500 700 900 1200
O,Q! 1,35 1,40 1,45 1,5 1,3 1,3 1,3 1,3
0,Q2 1,45 1,50 1,55 1,6 1,35 1,35 1,4 1,4
1 0,D3 1,65 1,70 1,8 1,9 1,4 1,45 1,45 1,5
0,05 1,60 1,70 1,8 1,9 1,45 1,45 1,5 1,55
0,10 1,45 1,55 1,65 1,8 1,4 1,4 1,45 1,5
0,01 1,55 1,60 1,65 1,7 1,4 1,4 1.45 1,45
2
0,02 1,8 1,90 2,0 2,15 1,55 1,6 1,65 1,7
0,03 1,8 1,95 2,05 2,25 1,55 1,6 1,65 1,7
0,05 1,75 1.90
2,0 2,2 \,6 1,6 1,65 1,75
3 0,01 1,90 2,0 2,1 2,2 1,55 1,6 1,65 1,75
0.02
1,95 2.1 2,2 2,4 1,6 1,7 1.75 1,85
0,03 1,95 2, 1 2,25 2,45 1,65 1,7 1,75 1,9
0,01 2, 10 2,25 2,35 2,5 2,2 2,3 2,4 2,6
5
2,65 2,1 2,15 2,25 2,4
0,02 2, I 5 2,30 2,45

1 12
!
OIOJ


....!:l . C)....L
__
r.\>t\----,- , O/d=l ,G lumm: -

0.1
0.2 O.J
Bks

J.O
,00

CLLi .-l. i
1.0
0
(11 0.2 (1J <1' J'ld
PRE :-.1,\ .r
2.5
I, r-,---, - ' .
i
fUO-r{).J)S .. D.IO
-- (- \
- r
d
-
r--
-
n
I
I
2,0
r-
d/O=O,/5 ... '0,15
',5
I I I
<()()
600 1100
'000
2,5 r---------+-:;I-""------
,
2,0
,
',5\f---.,----t
'00
1,5 """""",;....o=---
'00
1000 t1DO
Sl. 5.64 - Dijagrami efcktivnih koeficijenata konceotracije
napona pri savijanju i uvijanju

deklivnih raktora konc":lltrac ije naponn nekih karaktcri. II nih (l hJi hJ i f' 'Pit nih
preseka vTatila. u od velicinc za te?ne cv[Stoce kon"trukcIPno!! malcrijala 0 , ( '\/1111'1
2
1.
pri ,Wij111j u i uvijanj u date su na dijagramim3 (sl. 5.(4).
prrseka i slozenost (ra7n(lrodIl O t) optcrcccnja , ouz vratila , 1/.11l; ' =l U
vise truku koncI.!I1 11 3cij u napona,
Zadatak 5.6
Za dati odnos ple':nika vrali la diD = 0,85 i plL = I, odrediti v.:1 icinu h:orij.,kog
konccnlracije napona pri savijanju (sl. 5,63).
ReSellje:
Datom odno u precnika dID = 0,85 i pit = I, pri savijanju vralila sa odgovara vc lic-
ina leorijskog (geomelrij skog) koeficijenta koncenlracije napona savij anj a u ks = 2,2 (prema dija-
gramu na slici 5,63),
Na krajevima vralila momenti savijanja mogu bili mali ili jednaki nuli , pa se na tim mestima
urezuju za uskocnike iii narezuju navoji za osiguranj e skl opova protiv razdvajanj a, Tako
nastale promene i smanjenja popreenog preseka na kraj evima vratila izazivaju odgovarajutu kon-
centraciju aapona.
Na mestu fleba za uzduzni !din javlj a se lokalna koncentracij a napona sajedue strane vrati la.
U tabeli 5,8 dale su orijentacione vrednosti faktora stanj a pri savijanj u i uvijanju
u zavisnosti od postupka obrade povrsina i zatezne cvrstoce celika od koga j e izrat1eno vralilo.
Tabela 5.8 - Vrednosti faktora stanja povrsina pri savijanju i uvij anj u
STANJE
KLASA
ZATEZNA CVRSTOCA aM u N/mm2
OBRADENE
HRAPAVOSTI
POVRSINE
400 800 1200
Brusena N4 .. . N5 1 1 1
Fino strugana N6 ... N8 0,95 ... 0,97 0,90 ... 0,96 0,80 .. ,0,91
Grubo strugaoa N9 ... Nll 0,83.,,0,90 0,80 ... 0,90 0,71...0,80
Neobrat1eoa 0,75 .. . 0,84 0,54 .. . 0,75 0,40 ... 0,60
Najveee vrednosti se odnose oa popreene preseke vratila cij i je cfektivni faktor koncentracij e
oko 2, a najmanje vrednosti na preseke bez koncentracije napona. Meduvrednosti se
odreduju srazmerno velicini odnosno
5.10.3. Izddljivost delova
StatiCka cvrstoea i dinamicka izdriljivost maSinskih del ova moze se odrediti nj ihovim
neposrednim ispitivanjem oJ, iii ispitivanjem i korekcijom (svodenjem) ispi tivanja epru-
veta prema geometrij skim oblicima i optereeenjima delova u radu. KorckclJ3 moze da obulwau
*)
E, : NEW METHODOLOGY FOR TESTING MINlNG CONSTRUCTION
STRUCruRES AND MACHINE PARTS, Noise control, 1985.

11 4
PRE '0. , Ill. , !I.
ra7.like u poprctnim prease ima 'pruvelC i maSin kog dd (walila). Lallje hrapa"o Ii pol'r in,l.
mchanitke i lertnohemij , b.c obrade i druge ulicaj..: .
Normalni kriticni naponi (di namil'ka i7drl:ljh'ost) U opasnim pr' im3 vralila (0J)d).
odreduju se Ila 0 no\'u dmamickc izdr1.ljivosli koo>lrukci(\nog m3lcrijala,landardnl!
epruvele (00), uzimajuci u ohzir $\'\.' ulicajc gcolllctrijskog oblika i iua k r..:alne kon-
slrukcije (vraliJa) koji dovode do razlike vclicina ovilJ izdrfljil'oSli:
a langentni krititni napon:

'Dd = 'D- = 'DM'

gde je - efektivni faklor koncenlracije napona.
(5-42)
(5-43)
Velicina normalnog kriticnog napona maSinskog dela (\'raLila) ODd = 00M. pri naizmenitno
promenljivom savijanju O[)ru = 00(-1), odredena je prema obcascu (5-42):
... Dn.
ODd = Dn. R = Dn. = D(_I) = =
Pk. KD

, (5-44)
D
a pri uvijanju:
'tDns 'tD(_I)
't
Dd
= 't
Dntl
- = 't
Dnu
= tD(-I) = -- = K ' (5-45)
13
ku
13t.. KD D
gde indeks S oznacava savijanje, a indeks u uvijanje, dok se \'elicinom faklora uzimaju u obzir
uticaji dimenrija preseka. faktorom - uticaj stanja powsina, faklorom - uticaj zavrSne i ler-
mohemijske obrede, a velitinom koeficijenata - uzimaju se u obzir osta\i (na primer, agre-
sivnog delovanja medijuma) uticaji na pouzdano izvrsavanje namenske funkcije tokom veka
trajanja watila 13
U obrascima (5-44) i (5-45) je Ko = k i naziva se korekcioni faktor dina-
mi&e en-stoee (s - savijanja, u - uvijanja). . . ...
Uticaj velicine poprecnog preseka urima se u obzir tmX1enjem faktora uticaja apsolutnih
dimenzija poprecnog preseka (sl. 5.65). popreenog preseka obradka (msSinskog
dela) se odraziti na odstupanja strukture, smanjenje dinamitke cwstoee (izdrlljivosti). Na
dijagramu (sl. 5.65) kriva I odnosi se na IDaSinske delove od oelegiranog (ugljenickog) celika koji
su savijanju, a kriva 2 118 delove izlorene uvijanju za legirane i nelegirane
tel ike, kao i za legirane telike izlozene savijanju.
Pretniku d = 30 rom IDaSinskog dela od nelegiranog iSelika, izlozenog savijanju (kriva 1),
odgovara velicina faktora utieaja apsolutnih dimenzija = O)r7 (sl. 5.65 -levo). Vrednost ;> 1.
(B. Nedimovic: MaSinski clementi, IV izdanje, Beograd, 1994. godine).
Uticaj stanja povdina i svojstva povrSinskog sloja') na dinamitku izdrZljivost
delova iroa poseban znacaj, jer se u velikom breju slucajeva iDicijalne prskotine javljaju na pov-
rSini dela. Kao posledica mehanicke obrade javljaju se mali izvori konceutracije napona, zaostali
naponi usled zatezanja sloja i drugi uticaji na rad i vek dela iuabvaju se i uzimaju u
obzir uvo(1enjem faktora stanja <;2 cije su orijentacione vrednosti date u tabeli 5.8. a neka
poredenja na slici 5.66.
*) B.: Prilog iSl rafivanju uLicaja agresivnog medijumana konstrukcione karal.:teristike
elemenata konstrukcije, YUTRIB 89, Ma!inskifal:ultet. Kragujevac. 1989.

5. I'RHlf-' II
!, t
I
, ,00
0,9
,
!
1\ I
5 ,
I
"-
I
\r\1
!
I
I
I
I
5' I
, ,
J
I
\
"'-
I
5 I :
"-
'-'<

,
'\

r '\.. ......
"
"
-..........

r----.
J

V-
i
!---
0,9
0,8
O,B
0,7
0,7
0,6
0,6
D,S
,
d [mm]
20 LO 60 BO 100 120 140 160 180 200 220
SJ. 5.65 - Vrednosti faktora /;1 za celike i precnike d poprecnog preseka maSinskog dela
0.5

0",
I
0.2
0: I
i
J O 0(()
50 /SO 70 110 PO 100 no 120 IJO uo 150
SI. 5.66 - Dijagram faktora stanja pousina /;2
Uticaj zavrsne povrsinske obrade mlazom - stvaranjem povrsinskog sloja
(debijine 0,2 do 0,8 mm) moZe se znatno povetati izdriljivost masinskog dela.
efekat predhodnom, moze se postiti kaljenim valjcima kojima se vaija povrsinski sloj, kao i
drugim termohemijskim postupcima obrade maSinskih delova za odgovarajuce namene, a to se
izrahva velicinom faktora zavrsne povrSinske obrade /;3 > 1 (tabela 5.8). MaSinski deo bez
zavrsne povrsinske obrade ima /;3 = 1.

Ilh
o l:tli ulicaJi izra1<!ni su a l mogu bili po.i.:(lIcl! delo\ anja agrc,ivn 'f m-=dijum'
(korollJc). radm: lemperature, i tlru!!) ulieaj i kojiml C U7una U oO/ ir manJl: nJC i7.dr'l-
j ivo li delov U rndnim u lm'l ma. n3 prilller, konvi<'nc ,cdl/Jc '.
Tabcla 5.9 - Orijcntaci ne vrcdnos li fak lorn ul icaja Ut'T nc po> ri;jn,kc
obr ade na ojacanje PO' rinskog sloja
VRSTA
ZATEZ A
GLATKA
PHI KONCENTRAC]JJ NAPONA
CVRSToCA
OBRADE
oM, N/mm2
EPRUVETA
1,5
1.8
CemenLacija sa
400".1200 1 1.5...1.6 ." 1,6
kaljenjcm
itriranje 900 .. 1200 1 , 1 . I.:! 1.5",1.6 1.7" 2.0
Indukciono
600". 00
I,LI.7 1,5".1,7 2.3" 2.5
kaIj enje strujom
vel ike ufesla-
800 ... 1000 1.2",1,4 - -
losti
Obrada
600".1400 1.1...1.2 1,5".1.6 1.6.,,2.0
sa/',mom
Obrada
J ,2".1 ,3 1,4 ... 1,5 1,7.,,1,9
valjcima
-
Vrednosti koeficijenta > J mogu se posli<!i pri pouzdanoj tehnologiji izrade i defeloslrop-
ske kontrole izradaka, a treba uzimali nize i srednjl! vrednosti - ukoliko se izradena vralila
eksperimentalno ne ispiluju bar 1I serijama.
Uticaj koncentracije napono na dinamicku izdriIji1lost mliSinskib dclo\'a, i poscbno
promena popreenog preseka dut vraula. odra1ava lie rta dimeozionisanje i 10k
(aIgoritam) - uvodcnj em i oplimizacijom odgovaraju<!ih puamelara i koeficijenaLa u
cilju pouzdanog izvravanja namenske fuokcije u predvidenom veku lrajanja "). To se sve jo
usloZava kod i izrade vratila prenosnika soage IaJji 5U predvideoi za rad u agresivnoj
(korozionoj) sredini").
U oblasti elastifnosti konstrukcionog materijala mainskih delova (vr3lila) pojava koncen-
tracije napona doprinosi uvetanju radnog napona koje se izrai.3\'3 uvodenjem pojrna leorijskog
(geometrijskog) faktora koneenlracije napona!ltc. VeliCina j l1ISJlodela napona se menja - usled
pojave skokova napona sa C
nam
na onaJ lj , dopunskih napooa (sl. 5.67),
Pojava dopunskih napona usled pramen.: preseka mainskog dela naziva se koncentracija
napona. kao pos ledica delovanja napadllog oplere<!enja
. ) Nedimovit, D. : THE POSSIBILITY OF ULTRA-SOUND CONTROL APPLICATION DURING
THE PROCESSING AND MAINTENANCE OF MACHINERY IN
AGGRESSIVE MEDIA, Noise control, 1992,
) D.: Doplinos primene racunar, oplimizaciji i;onslrukcija. II simpozjjum 0 primeni
racunara. Beograd, 1991.
*"*) B.: Mogutnosti predvidanja velea delova u speci/icnim uslovima korozione sredi ne,
OMO. Beograd, 1980.

" \ 'R \/"IfA
-------_._------ _ .- ---
ROllil Jl i POJ,"' '', dJiu 't'il ,idll I.,h.;l;, ,I diJ )"ama, le<."il')';O'
faktora honcrnlracij l' n"flona (,I i (, )
o
ffftl
a II(}'"
Faktor koo cilfracijc napom, ZJ\ i" uJ gc k(J<,! o/1lik" <'I,,, , vr,'c "I ,cr"cnp
dell (sl. 5.6:!, 5 6.1 I 67).
I
-.. .. --'--
SI. 5.67 - Pojcdnostavljen prikaz konccntracijc napon" zatczanja
natila sa provrtom usled dcjstn sile F
Stvarni izgled i 10k naponskih linija u blizini otvora odreduje se eksperi meol<1J'," !ako da
se posmatrali i praliLi njihova koncentracija ("zgunjavanje") na modelu od "pleksiglasa" i
snimati kamerom i diafilmom sa polariskopa:)
Pr i granice konstrukcionog malerijala, javljaju sc lokalne pI as-
deformacije koje doprinose promeni karaklerislika malerijala, odraul\' aj u se na iniciranjc i
razvoj naprslioa a time i na koncentraciju napona u zavisnosli od vrSlc malerijala i Oplcl ctenj a
ilIadka (mainskog del a).
Nominalni napon (ooom = on) se odrcduje prema melodama i zaknima olpornosli malerijala
za homogcnu strukluru i ravnomemu raspodelu oplcrecenja po preseku
dela (sl. 5.67):
F
nom = On = A'
(5-47)
gde j e A u mm
2
- poprecnog preseka vratila.
najveccg napona zatczanja javlja se, kao posledica izazvanc koncenlracijc napona,
usled burenja rupe (provrta) upravno na osu prikazanog dela vralila, ciji je vcoma pojednoslavljen
izgled dat na slici 5.67 i moze se odrediti prema obrascu (5-46):
O'max = crnom . Ok I
(5-48)
gde j e Uk - geomelrij skog faklOra koncenlracije napona vralila na mcstu olvora.
*) Nedimovic, n.: Doprinos i proracun hann<li cnog spojn sa primenom u 1989.

lIS PRENO NICI SNAGE
UlicRj koro7.iollih process slIl"'\icnjc poprccnog pre cka i poj avu konccnlracij.: n:lpc>nJ
n:1 ddovima i ' kl povilllJ pn:nosnika , nage, koji rad..: u agrcsivllom meJijumu, mote dn ilustruj ..:
dela ,' ratib cenlrifugalne pump..: trall sport vode (NaCI.,.,) eiji vek je lruko manjcn u
odnosu nn nonnalnc radn..: ll slove 0) (s l. 5.68 i 5.68.1).
I 1" Y - '=-,
. .
' 1' d'iiW !7J I'
1-. _ -""6::> --- "'?"i>r>.
SI. 5.68 - Izg\cd dela korodiranog vrati la centrifugalne
pumpe za transport slane ,ode
Svaki materijal nije podjednako osetljiv ua koncentraciju napona. Tako je liveno gvoMe
yeoma malo oselljivo na konccntraciju napnna, dok je legirani telik za opruge veoma osetJjiv na
pojavu kODcentracije napona. Oselljivost prerna koncentraciji napona 11k dataje obrascern:
- I
'11k = --,
a
k
-\
a odavde je velieioa efektivnog faktora koncentracije napona:
J3 k = \ + (a k - I) . 11k .
(5-49)
(5- 50)
Orijeolacione vrednosti osetJjivosli konstrukcionih materijala prema koncentraciji napona 11k
date su u tabeli 5.10. .
Tabela 5,10 - Orijcntacione vrcdnosti osclljivosti konstrukcionih
materijala prcma konccntraciji napona '11k
MATERlJAL
VrednoSii
Zalezna
vosti konccnlra-
Nazivi Oznaka
a
M
N/mm
2
dje napona Tlk
Uyeno gvozde SL . ..
0,00 ... 0,40
Celicni liv (;L.. .. 0.25...0,50
(; .. .. 340 .. .420 0,50 ... 0,60
konslruk-
(;.0545 500 .. . 600 0,40 .. . 0,70
cioni Celik,
(;.0645 600 .. . 700 0,50 ... 0,75
<::.0745 700 .. . 850 0.65 .. . 0,85
800 ... 1000 0,65 ... 0,95
Legirani celik
za opruge 1200 ... 1700 0,95 ... 1,00
Lake legure 0,60 ... 0,80
NAPOMENA
Manjem a" odgo-
vara manja vred-
nost Tlk '
Vecoj zaleznoj cvrs-
loci a manjem jedin-
izduk nju -
odgovaraju veee
vrednosti osetljivostj
'Ilk'
OJ Ned.imovic, n.: Influence oflhe agresive media and cleval ellemperalure 10 Ihe life of Ihe
conslruction in specific conditions, Polish Academy of Sciences, Inlernalional
Symposium INSYCONT. AGH. Krakow, 1982.


I ........... t'--. ......

81. 5.68.1 - Dijllgram dinamicke CVfstoce <'el ika pri norma lnilJ1l1slovima
(kriv8 1) i u otopini natrijumhlorida (NaCl
o1
' kriYa 2)
i broja promena optcrecenja (ciklusa) N
Kod viSestruke koncentracije napona za proraclIn je merodavna najveta vredll0st efek-
livnog faktora kOl1centracije napona dela (\Tatila).
Dinamicka izdrZIjivost masinskog dela (oOJ = 00M' odnosno rOd = odredujc se za
odgovarajure opteretenje i ostale radne uslove vratila.
Radni napon dela odreduje se prema cbrascima olpornosti materijala a nj egove
vrcdnosti proveravaju eksr,erimentalnim ispilivanjirna metodama sa razaranjem i bez razaranja
konstrukcijskih malerijala ).
Velicioa radoog napona uporet1uje se sa odnosnom velicinom kriticnog napona u cilju
procene sigurnosti i pouzdanosti namenske funkcije dela (vratila) u pred-
vic1enom veku trajanja.
5.10.4. Stepen sigurnosti vratila
8igurnost se iskazuje veliCinom slepena sigurnosli masinskog del a (vmlila).
deo u radu, u cilju izvrsavanj a namenske funkcije, izlozen jc radnoUl
optercCenju, koje izaziva odgovarajute naprezanjc - <'ija Sl! velicina izraZava broj canom velici-
nom napona. Oluda jc sigurnost masinskog dela (vratila) protiv pojaxe kriticnog slanja,
odnosno - protiv razaranja (Ioma), obezbedcna - ako je radno opterccenje manje od kritic-
nog, odnosno - ako je radni nllpon manji od kriticnog napona. Stoga, ako bi se velicine radnog
i kriticnog opterecenja, odoosno kriticnog i radnog napona ul'ck mogle pouzdano utvrditi -
moglo bi se dopustiti da radni (stvarni) napon bude blizak \'clicini kritil'nog napona masin-
skog dela (vratila). Kako je to praklicno teSko izvodljivo, u\'odi se stepcn sigumosti 8 koji pred-
slavlj a odnos izmcdu kritil'nog i radnog optereccnja "), odnosno kriticnog [oj i radnog 0
napona:
*) Nedi movic. B.: Savremene met ode i mogucnosti proraeuna, ispitivanja i odrtavanja mebanizacije
podzemne eksploalacije mineral nih sirovina primenom racunara u nas, Peti
jugoslov<l1ski si mpozijum 0 podzemnoj eksploataciji, Ljubljana. 1986.
-*) Nedimovic, B.: clementi , IV izdanje, Beograd. 1994.

120
PRENOSNICI
s = [OJ
o 0
(5-5 \)
za normalni napon, a za LangenLni [r] j radni ,napen:
s = [rJ .
" 1
(5-52)
Vclici na kriticnog napona ne odrcduje se za sve velieine uzorka eksperime.nLalnih ispili-
vanja, vee za sLandardne epruveLe i odredcnc u love, tako dJ se jJvlja rasipanje podaLaka i nemo-
gucnosL preciznog uLvrdivanja rezuliata.
Veiicina radnog r,apona odrcduje sc na osnclVU radnih opterecenja, koja se Lesko mogu.
utvrditi zbog odstupanja radnih uslova u kojima deo (vrati lo) treba da izvrava narncn-
sku funkc iju u sklopu iii masinskog sistema u predvidcnom vcku trajanja i traknc
pouzdanosli.
Kako se i naponi odrcduju i izracunanju pod odredcnim predpostavkama u otpornosti
materijala, a uvek ne vrse ckspcrinlentalne provcre, to i vclicine radnih napona mogu biti razlicite
i vece od izracunalih vrednosti! Oluda je dozl'oljena ona vclieina izracunatog stepena sig-
urnosti, koj a osigurava da najvcca vrednost radnog napona bude manja od najmanje vcHeine
kriticnog napona konstrukcionog materijala od kogaje masinski deo izraden. Ovaj uslov je time
viSe ispunjen - sto je izracunata (proverna) vrednost slepena sigurnosli S veca od dozvoljene
(predvijene) veliCine [S) za masinski deo.
Sto je veb. izracunata vrednost stepella sigurnosti S od predvic1ene - dozvoljene velicine [S),
to je tim vge taj masinski deo prcdimenzionisan! Kako uvek rreba teZili i tehnoekonomskoj
oplimizaciji svake maSine i konstrukcije, to se proracun delova i sklopova ponavlja prema
algoritmu (toku proracuna) a uticajni podaci u bazi podataka (datoteci) menjaju - sve dok se ne
posligne optimalna nrijanta Z3vrsnog (konacnog) proracuna za odredenu namensku
fuokdju i pouzdanost izradka u prcdvic1enom radnom veku.
Stepeo sigurnosti vratila odreduje se i proverava na svim mestima gde se moze ocekivali da
velicina radnog napona bude iznad kriticne vrednosti za konstrukcioni matcrijal i vrstu
nja u odnosnom ("kriticnom") prcseku u kome bi moglo doCi do pojave razaranja. To su mesta
promena poprecnog preseka, sa velikim promenljivim opterecenjima i izrazito velikom koncen-
tracijom napona, lIa mestima i u neposrednoj blizini glavcina noseeih elemenata na vratilu. Na
takva mesta ukazuju izgledi dijagrama momenata u semi optereeenja vralila (51. 5.53 i 5.54), koja
se procenjuju na osnovu iskustva i literature.
Velicina stepena sigurnosti pri zatezanju Sz odredena je prema obrascu (5-51) za krilicni
napon maSinskog dela [oDM] i radni napona oz:
z
a pri savijanju vratila:
[oDM) z
s =---
z
(5- 53)
(5- 54)
Kako su naprezanja na savijanje i zatezanje (odnosno pritiskivanje) istorodna (normalna)
naprezanja, to je velicina stepena sigull10sti vfatila, izlozenog u nekom preseku istovremeno
zatezanj u i savij anju, odredena obrascem:
s . s
s = z s
o S +s '
z s
(5-55)
gde su Sz i Ss velicine odgovaraj uCih parcijalnih stepcna sigurnosti u prcseku vratil a izlozenom
istovremeno naprezanju na zatezanje (z) i savijanj e (s).

, I'RAl'l L,\
!2
PIC-In a ohl a'cu (5-):!) ,kdi (13 j.: sIc-pen a ,igUrIlOS!1 1'1 ,'l i\' l al:lfania vl'1l1i l3 usk"
naprC7:1nja 113 u\' ij anjc: f'c 1 '
DM II
S" = --:; -- (5-56)
"
Kalil) su naprczllnj:l 113 , i lIvijanjc ra zo"rod :1, to M' ''''itina SiPUl lll'Sli
vraLila u preseku, iSlO\TClnL'nt, izlozenom lozcnom raznolodnom napr<!l,anju na i uvi-
janje, moze odrcdili prema obrascu: S ,5
s= Sit .
j5
2
+5
1
S I'
(5-57)
U zavi nosli od pouzdanosti podalaka, koji se kori lo[ i za odrcdivanje i izracl!navanj c velicine
slcpenu sigurnosli u nekom poprecnom preseku vralila, sigurnost proli\, lorna usJed zamora
konstrukcionog materijalaje zadovoljena - ako je vclicinu izracunatog slcpena sigurnosli veta od
1,5 ... 2,5.
PI"OVel"8 "elieine stepcna sigurnosti u nckoU1 poprecnOIll ("kriticnom") prescku vratiJa
moze se prema odnosu kriticnog napooa s3vijanja [O', l i proizvoda korekcionog faklora
dinamiCke cvrstoce Kn i svedenog napona suvijanj a O'j u odnosnom preseku:
[as] O'Dlls O'D(-ll
s=
= = (5-58)
K
D
O'j K
D
O'i K
D
O'j
Prema obrascu (5-58) izracunate vrednosti stepcna sigurnosti vratila, u odabenom (bilo
kom) poprecnom preseku, treba da su vece od donjih (minima lnih) dozvoJjenih vrednosti
1,5 ... 2,5.
Velicina idealnog (svedenog) napona savijanja O'j u nekol!l poprecnom preseku vratila moze
se odrediti prema obrascu (5-39a).
5.10.5. Dimenzionisanje vratila
Dimenzionisanje vratila vrsi se prvenstveno na osnovu potrebne i provere krutosti i
oscilatome stabilnosti konstrukcije.
Odre4ivanje d imenzija poprecnih prescka vratila se na osnovu potrebne -
tako da ne do(te do razaranja lokom veka trajanj a i izvrsavanja namenske funkcije u predvi(tenim
radnim uslovima:
l
Polaze6i od obrascu (5-39a) svedenog napona savijaoja, moze se izvesti izraz za odredivanje
idealnog (svedenog) momenta savij unja u rna kom popreenom preseku vratila:
gdeje:
M . =
I
2 ([as] )2
M+-- M =
s 2[,) II
(5-59)
M, u Nmm - velicina ukupnog momenta savij anj a u odnosnom popfocnom
. preseku data obrascem (5-34),
[O'sl u N/mm2 - velicina kriticnog napona savijanja materijala vratila,
[tul u N/mm2 - vel icina kriticnog napona uvij anja \Tatila (label a 5. 12), .
-M u Nmm - velicina momenta uvijanja u odnosnom poprecnom preseku vratila,
II [0' 1 jednaka odnosnoj velicini obrtnog momenla M
o
'
s
0.0 = [.;] - koeficijent preracunavanj a (ekvivalencije) kriticnih napona.
II
*) Nedimovic, B : Uticaj korozije na rad mehanickih prenosnika snagc zupCaslog sislema u usl ovima
proizyodnje nalrij umhlorida, Svelski simpozijum 0 zupcanicima i zUpCaslim
prenosnicima, IFrOMM, .lUDEKO, Dubrovnik-Kupari, 1978.

PRENOSNI _1 SNAG;;
Dcjstvom svedcnog (ck" j,alcntnog) momenta savijanja M
j
, 11 nekom poprecnnm prcot:kll.
nas lajc (o,l\,ari se) vclicin3 upl'rcdnog (idealll og) napona savijanja 0; koja mora bili manja iii
jcdllaka dOlvol.icllom naponu s:l\' ijanja (Jsdoz:
!If;
0 . = - =
I IV
12..1::0 da prema ovom izrazu sledi:
gdeje:
It. (/3

d; = 3 --' ,
sdoz.
(5-60)
, 3
IV = -n:; 0, 1 d; - olporni momenl preseka vralil a idealnog
pr&nika d
j
u mm.
[zracnnata vrednost precnika vratila d
j
dalje se prema narneni log del a (seg-
menla) vralil a u odnosnom preseku, ali lako da vrednost d; moze ostati nepromenjena (ako je
sa standardnom velici nom prema labeli 1. 1) i odnosi se na deo vratila bez spojeva
glavci na noseeih elemenala.
d; vratila, u pojedinim presecima, na mestima ostvarivanj a spoja sa glavcinom
noseeeg elemenla, povec.'ava se radi uzimanja u olnir slabljenj a usled smanjenj a poprecnog
(nosec.'eg) prcscka radi izrade 7Jeba za klin i 51. Nakon toga sc povceana vrednost usaglasi sa
prvom standard nom velicinom precnlka nalih, prema In!>"li I. I .J
Velicins donoljenog napona odreduje se uzimajuci u obzir odgovarajuci (odabrani iii dati)
konsl1Ukcioni materijal slepen sigurnosli (prema nameni vratila), mogucnosl i
pojave koncentracije napona, ulicaj velicine preseka, kvalilela povISina, delovanje agresivnog
medijuma ) i drugih specificnosli radnih uslova prenosnika snage.
VcliNna dozvoljcnog napona s3vijanj a 0odOl za odredivanje idealnog precnika vral il a u
nekom poprdnom preseku, prema obrascu (5-60), odreduje se na osnovu naizmcnicno promen-
Ijive izdrfIjivosti (l!vrstoce) slandardne epruvete 0On. = 00(-1) i procene ol!ekivane velicine d;,
stepeoa sigurnosti S i korekcionog koeficijenla dinamil!ke izdrfljivosti K
D
:
gdeje:
S
ros]
sdOl = S KD = S KD =
(5-61)
(0,1 = 0Dns = 0D(_I) u N/mrn2 - veli6na krilicnog napona savijanja konslrukcionog
m:llerijaJa vralila (prema tabeli 5.12),
- velicina usvojenog stepena sigumosli vralila za dimenzionisanje poprecnog prescka
cija se orijenlaciona vrednost mo!e uzeti oko 2,
- korekcioni koeficijenl dinamicke izdrZljivosli koji obuhvata procenu ulicaja koncen-
lracije napona, velicine popr&nog prcscka, kvaliteta obrade povrina, korozioni b
procesa i drugih uticaja.
*) B.: Zhirka rclenih zadalaka iz eJemenata sa 08nO"301" leorije,
13. izdanje, NAUCNA KNJIGA, Beograd, 1992 .
.. ) B.: Neka islru8tva u izboru "onstrukcionih materijab S obzirom na radne uslove
pll'nosnika snage, Drug; jugosloven8ki simpozijum prenosnicima snage,
Beograd, 1978.

-- ----.
5.1 J - Orijcntaclof,t! \ redno ti K
1
) z:t prihli znr \
I
I ZATEZNA CY-RSTOCA-'I
GEOl\lETRUSKl OBUK I SPOj YRATlLA
'
I
d 700 izn ad 700
I
Glalko sa slalnim
1,0
1.26
Na mcslima promcne
j ,5 ... 2.2
1.8...2,5
Sa Zlebom za uzdu! ni klin
1,5...2,0 1,8 ... 2,1
S3 prslenaslim ilebom po obimu 2,1. .. 2,2
2,2 ... 2.5
Ozlebljeno sa pravim bokovima 2,0 ... 2,3 2,1...2,6
Oflebljcno sa evolventnim bokovi ma 1,5 ... 1,3 1,8 ... 2,1
Spoj sa delovima sa lab3vim naleganjem 1.2 ... 1,7 1,6 ... 2,1
Spoj a obrlnim deloviOla sa neizvc nim oaleganjem 1,8 ... 2,3 2,0 ... 2,5
Spoj sa obrlnim delovima sa naleganjem 2,3 .. . 3,0 2,7 .. .3.5
Sa olVOfom kru!nog preseka 2,J...2.2 2.0 ... 2,6
Mesta sa navojem 1,5 .. . 1.8 1.8 .. 2,3
Za grublje obradcne povrl:ioe i konstrukcione materij alc vralila sa zaleznom
i vocim kso i za izraienije (naglije) promene preseka i za
voce prcklope - treba uzimall "etc , 'rednosti Ko.
S.10.S.1. Optimizaeija konstrukeij e vratiln
Oplimizacij u kOI trukcije natila omogutava izr ada odgovarajuceg algorilma (Ioka pro-
i konstruisanja (pomocu plolera) na prema redosledu operacija u procesu
dimenzionisanja i ckspcrimenlalne provere ispilivanjem viSe varijanli izradaka. oblikovanih
prema oprcreecnja i uloznim podacima u bazu podalaka (daloreku) ral unara oJ.
Polawe duzinske mere vratils (koje se upisuju u baw podaraka njegova
du!ina. mcdusobne udaijenosti pojedinih noseCi h clemcnala i (Iehja) i zavise od
namene i funkcije.
) B : OplimizacijJ promeuna, kOnSlrui"lnja i ispili"anja ddo\-a i konstrukcija rudarske
mehani;wcije. p,,; JU sirnpotijum 0 primeni rarunara. D<ogrod. 1988.
I
i

124 I'RENO. NICI SNA(;:
Polullcdlllinskc mere neopllodne ZJ vnllilJ p,cno nika, odrcduju sc pr('m3 prcd-
vi(knim dllZinnma g13vcma i pOlrcbllim mc,1uproslorima no,,' ' ,ll (ohrlllih) eiemeno':! I "mn.llna
I.:l.jc lrcba ugrarilli (si. 5.69)
I I daloteku sc uno. e (upi'uju) i ohnnih na "ralilu koj l hU ncophodni 7a
d:llji 10k proraluna i dimellzion;,anja vratila.
Smanjcnjcm i oplimizaeijom rn,pona oslonaca i du1.inc walila. ul ite se na poveeanJc krulO. li
i tvrstoce \Talila.
Nakoo odredi\'anja duzinskih mera i i7.radc Scmc OpICH.:tcllja vraula. izrat un3vaju se vclitinc
. ila i momcnata. kao i napadnih opleretenja u pasnim i drugim popretnim presecima vratila.
Kod loga, tcfinc (odnosno masc) nosc6h obrtnih clemen ala na vralilu, u zavi no Ii od nJibove
vclitine i uticaja oa proratun i rad prenosnikn, procenjujc so: polreba njihovog uzimanja u obzir iii
zanemariv:toja njibovog dejslva.
I sop tvena telina tcskih "rallla mOle se uzeti u obzir pri dimenzionisanju pojedioih
popretnih preseka, smatrajuti pojedine segmenle kontinualnim opterctenjima (napadnim ilama)
odnosni" delova vratila.
U dal.oleku se unose i podaei 0 gubieima snage, rezima rada, broju .obrLaja vralila, i drugim
podacima i faktorimn k.oji su .od uli caja na tok proratuna i dimenzija sa standardom
(prema labeli 1.l).
U cilju pouzdanije i br1.e procelle Ioiticnih (".opasnih") preseka vratila preporucljiv.o je da sc
graficki prikazu dijagraroi momcnata i sUa, odnosno rasp.ored .opleretenjn u k.osoj projekciji iii
bar u b.orizoOlalnoj i vertikalo.oj ravoi (sl. 5.69).
Pol.ofaj .obrtnih ooseeih elemenala mole da zauzima razlitite prostorne pol.ofaje .0 remu
treba voditi ratuna pri analizi i izratunavanja intenziteLa p.ojedini" sila i m.omenata u
karakteristicnim (odabranim) presecima.
Algoritam moZe sadrzatl program za odredivanje dimenzija i za proveru evrstoce i krutosti
watila Lako da se postupkom l.ogicnih proceoa i izmena ulaznih i drugi" velicina i podaLaka, i
ponavljanjcm opcracija u procesu dimenzionisanja na racunaru. m.oze oslvarili .optimalan
proratuo i koostrukcija (prikljucenjem plotera), i na Laj nacm p.otrebna krut.ost i sigum.ost
u radu sa oajmaojim dimcnzijama vratil a (s1. 5.60).
5.10.6. K.onstrukcioni materijali vratila
lzbor konstrukclonog materljala vratila vrSi se prema nameosk.oj funkciji i radnim usl.ov-
ima .odo.osn.og vralila. Prema vrsli i velicini mestu i 08emu oslanjanja rukavaca u
le!ajiUla iIi konstrukci.onim rereojima oblikovanja i zbijeoosli konSlrukeije, potrebne
krut.osti, odret1uju se kriterijumi za izbor materijala vratila - sa te!ojo01 ka tehn.oek.onomskoj
.optimizaciji izradka.
U ZRvisoosti od namenskc funkcijc i radnib uslova (ka.o to su uticaj agresivne sredine i
dr.), na izOOr k.onstrukcionog materijala nek.og vralila - mote da utice velicina dinaoaicke izdr!l-
. jiv.osti (cVTStoce) .osetljiv.ost na k.oncentraciju nap.ona, p.og.odn.ost za termicku obradu kliznih
p.ovrsina rukavea, cena i druga sv.ojstva i zablevi.
Osnovni materijali za vratila su ugljenicni (.obicni) konstrukci.oni celiei. telici p.og.odni za
p.ob.oljsanje i ce01enLaciju.
Kada se oil vratila zahteva veea krutost i nib cena - izrat1uju se od obitni" ugljenicoih
k.onstrukci.onih telika relativn.o manje i Ivrd.oce. Ugljenitni celiei dinaoaicke izdr1.l-
jiv.osti (C.0545 i C.0645) primenjuju se za izradu vralila - kada se teli manjim presecima i tvrt10j
povrsi ni rukavca k.oji se oslanjaju u kliznim lem lima. Manje se primenjuje celik C.0460 - zbog
manje cvrSloce i tvrdoee, a celik C.0745 - zbog veee osetljivosli na koncenlraciju napona i kru-
t.osti kao i tele obradivosti. O\' i telici nisu predviaeni za termitku .obradu, ali se O1.ogu termiCki
.obraaivati i to cementirati (C.0460) i (C.0545. (':.0645 i (':.0745).
Od uglj eni b konstrukeionib celika sa garanlovanim hemijskim sastavom za izradu vrati la
prvenstveno se k.oriste telici C.1430 i C.1530, a posebn.o za normaln.o .opleretene .osovine
v.ozila (premaJUS P.F2.310).

-----
L", 300
Kv

f, .
.!:b.
f1h
PS1= 10.19 kW p
111111111111111111111111111 11111111111 Pl = kW
MosF dJNcm Mo
1I 1111I1111II111111111 11111111111 11111 M01 = 356.8 dJNcm
51. 5.69 - Analiza i serna raspodclc optcreccnja vratila AK u prostornorn
izgledu (gore, levo) i u borizontalnoj i vcrtikalnoj ravni, sa
dijagramima raspodele snage i obrtnib rnomenata, kao i
mornenata sal'ijanja u H i V ravni i ukupnog momenta savijanja
!-

126
\
PRENOSNI I SNAGE
l
S T
p. Il. G, n. i ,
0, .l,
S. KO
Dijogro mi Pi J...lo i
OPTERECeNJA SEMA
"'.
Fo.
1:
F:
Mo.
Fa
tlbor r Q5tojonjQ
b. a.
FAA'
'io..
.
Msn.
IzbO.-
v,
mahrijala
atila
TOTEKA) (DA
M,.
J
1
dt=
Izbor standcldnin
pr ccni ka vratlto
( DATOTEKAJ
d
A
G
K
d
S
' d
1
KonSHukciono
obtikcvanjc
vrotilo
OdrcdjivonjQ
T. KO
Izracunavanjc
S u prcsccimo
Do Ii
j. S
dovotjno
OA
Izracunavanjc
dcformacija i
00 Ii
jl C
dovoljno
OA
K RAJ
NE
NE
SI. 5. 70 - Algoritam - tok operacija procesa dimenzionisanja i
pro,'ere fvrstoce i krutoslj vratila prenosnika
Pove.CQOjC

vrotila
i (I i I
smcnjonjC:
rasto;anja
oslonacQ

.' 1,/\ \i//A
1:: 7
- -- -- -- _.- ----- --_ .. _----
\ \,:\ cw,h cJ k",il,mih cl'lil,." 'lll:lnj<:I1J' 1'0[lI'CClllh prc'cka vrati l:! II kojima se
1.11:(' \\! 'I l:Jd'li n:lp, l!llIl'lc.knju "I ke'll , tfu"citlnim ce\ici013 ,
'al':':'':C la l'lJ \Tald \ l'd kgilJl1 ih ldika rrimcnjuiu kgir;'111 : :J
( ):,.,0) i hromolll ( . .: 1 I\. , hromnm J ll1olihdcnOIll C'-\T\(l i (:.471'2). b" I hromom.
Ilh'I INCllOlll i " al1 3dijullwm (C 473';',
clici za \ll at il ;! "u \J lahdi 5
Lcgirani celik CA7 2 ,)havcl an malerijal 1.3 izradu koknaslih vratila i
\'coma oplcre 'enih \'ol il :l (JUS P,F2.310) . a CA734 7,a rukavcc i krivaje kod
iokomoli va tJUS P.F2,320),
Ilrzohoda vrlll il:l , su rukavci iii pojediui dclovi izJo2.cni in lt!nzi vnom k1inoju koolaktnih
I' vr;;inu, irraduj u \c oJ ce menlir3l1ih cdika vclikc povr. inskc IvrdoC'e. Takouc, od celika pogod-
ni h 7:1 em 'nt:! iju. ilJ 31.1uju c breg:l. ta vfnlila i \Tali l iZla ella izj cdna sa dr ugim dclovima
(;-,upcanicima).
ada . U1 hl "'II laka iii zbij nn konsl rukcija, kao i kada jt: vfali lo izra(!cno izjedna sa
dlU_,im dclom (7upeanikom). plimcnj uju sc za ccmcnt aciju i p b
Za izradu " r lltHa ccmentinl ni j kaljcni ugljenicni <: .:lici <::. 11 :2 1 i c . ln!. Oni
imJju "ceu cv lotu od kon, lrukcinnih cclika, a manj u od legiranih celika. sto
ima odreduj namenu za izradu vral i13.
05novni t:lem nti lika C,4320 i <::.432 1 su hrom i mangan, <:: .5421 - hrom i
nikal. n <::.4720 i C,4721 - brom i molibden
Za vrotils - mogu $( upotrcbiti i drugi prema nameni i radnim u lovima vra-
til a
Zadatak 5.7
S malski prikaz no \'T tilo AB prima snagu od t: lektromot rn EM (preko spoj nicc S) i pre-
daje jc dalje kaisnim parom 1 i :1 (plema slici 5.7 1). UccstaloSI ohrtanja i materijal vratila AB dali
su nn lici 5.71. a rp'tolni pololaj kaisnog para na slici 5.71.1 . Slt:pen sigum ti proliv lorna
"falila 2. :,vc gubilkc dal g prenosnika na liei 5.7 1:
1. NucHali dijagmm mom.:n:lIa U\ ijanja.
2 . InU optcn:fenja vralila AB,
3. Odrediti prel!nik VI alila AB 1I3 me IU njegove veze a kai nikom J uzduf nim klinom.
lbda i:
R Jell) :
P
s
=7.5 k\1:
I
G
1
:: - G = 200 N:
:2 s
D
J
=400 mm.
'cliCin" uga nc brlilll pC'J""'" odre cnn jc obrascem (3-6):
11 lis
W :: - ::
S 0
. 1000
- :: J 7'2 .
:;0
'Ii-in llltln mom<nl '[\ tint, S( l. 5.7l) datajcl1 f.l em (4-2):
f
, Ii In
1', 7. 6 6
= -- :: 71, Iq 5
(j)
mn it
1()4. n
1
m:. 71620 ,vllll/l = MOl = Mwl '

Tnbcla S.12 - Mehanickc karaktcristike celika za vratila
MEl-! ANlOO KARAKTIl.R1STI KE
g
GARANTOVANE NEGARN,roVANE
!!l
:!5
'"
U
t=l


pri jed.nos- ITl n.lizme-
....
Grunica . ' r.njn
,eJ


memo promenljivml n.too pmrnclIlJi\ om

2
aT. Nlmm
'"
Nlmm
1
N/m",'!


to E
.oj
!-

!;' E 0
VI
"
'" -
.oS
'"
dZ
Debljin. uzorb. mru
Q
S.!lVijMje uvijl\Dje lftteuoje u\'ipnJc
>
<
S
" !-

'i
Ojz
aDj.
smictmje
Onz On.
smlCM)e
'VI
.:l "
0..
preko preko
0 do 16
16 do 4O 4Odo 100
00(0.). 00(0.)5 to(Q)
0'0(-1). 0D(-l). tD(-1 )

Z .
"
t.Q46Q
420. ... 500 260 250. 240 22 240 ... 280 300. .. 350. 150._. 180 130. . 170. 190 ... 2JQ 11 0. 140
::O
Q;;<

U<J 51
(:.0.545 500 ... 600 300 290 280 20. 280. .. 340 350. .420 170. ... 210. 160 200 220.. 110 130. .. 160
5 - -
VI
Z <.J
UJ-

C.0645 600 ... nQ 340. 330. 320 32Q ... 3SO 400. .. 480. 200 ... 230. lOO NO 2SO. 330. 160 ... 1<1<1
"'0
'"

!;
'"
!-
(:.0.745 700 ... 850 370. 350. 350. 10. 350. ... 410. 430. ... 540. 210. ... 210. 220.280 170. . 190
(:.4120. 600 ... 850 400 13 380. .. .450 400 .. 600 250 . 380. 220. 160 300 .. 360. 170. 110
<B
(:.4321 850. ... 11 00 600 10. 430. ... 520 6OO ... no. 370. .. .450. 250. . .300 350 ... 420.
d
8
N

(:.4720. 900 ... 1200 650 9 420. ... 520. 600 ... 710. 370. ... 450 240. . .300 3JO . 420. 200 .
-!-
!'!z
o..U
C.4721 1000 ... 1300 700 8 470 .. .580 650 ... 830. 410. .. .520 270. .. 340 380. 0160 2=0 .

VI

(:.5420 1100 ... 1450. 750 7 400 .. .520 550 ... 720. 340 .. ..150. 230. .300 320 . 420 ISO
(:.542 1 1200 ... 1450. 800 7 480. .. 580 iOO ... 83o. 4JO ... 52Q 280 o\{\l JlIo.
Kod (dib 7.A cc:menlaC'iju fbbje min,l./NJna veli6na II mehanalke.l..u:rcrlSltk. pas\c t.ruulte otot.!e.
L,; ....
w-
.2
" .

v,<.J
ON
e
e
'" ..

R "
L; It
" .

-
:;
r-
t
--
1-.-
1-100 . l7/))
,
,
i7f'}
117
----.! -.._--
I 1 .!1
--_.

--
1.(1
---

2.7
"l


"

\ '
E
-- -----
.. ,
'"
;
'7
..,
-
.,

r
,
:.


-------- --
::>. 7!620
== - .. - J N
400 - . 0 , .
I. su ' vi \' ratib AB pr.;nosnib ($1. S.7l), a snaga sc do\'odi spojnicorn S
I ud"odl posredst vol11 para 1 12, 10.le vcliCina mOl11enta uviJ'anJ'a IIcllr .
d
. . S:I k . - 'k 1 ' 1 B' omclIJcna
o spoJnIC{; {o ;\1,11 1 'J vrall J A ,tako daJc Mus = = M = M ( ' J 7 1
2. Sema oplere cnja vratila AB data jeIII sJi ci 5.7 1. 2. ul 01 '... ..oj .
Velicina silc kojolll J opterecuje v[:l.ti lo AB (sl. 5.71 do 5.71.2) uzima sc <.Ia izno i:
TKI == 3 FOI == 3353, 1 = 1074.3 N.
"00
200
200
I. -

,

,
. 1
,
' ! ..
LL
I
.
I
C.O S45
I
/
-
I

.-
1000
o
/
min
81.5.71
). Otpor 0 lonea B (s1. 5.71.2):
-
B
Os
- - 200+ (0 +F ) 200-F (200+?OO) = 0,
2 1 Kl 8 -
- 200200 + (200 + 1074,3) -F
B
400 = 0,
F
B
==537,15N.
Moment 3\'ijanja \Talila A B n:l meslU kaisnika 1 (s1. 5.71.2):
M.1 == M,I = F
8
200 = 537,15200 ::: J07430NI1lIll.
karaktcri. like rnaterijala (C.0545) vratila AB (tabela 5.12):
2
TO(O) = to)1I = 190 NIl/lin = [till,
1
0D(_I) = 0DnJ = 250 Nllllm- = (0) .
51.5.71.1
Vratilo AB je pro lorna opterccen no ae, izloZen sa vijanju od dejstva sila i rna a
(0000 no tdina) komnika 1 i dela spojnice S (Os/2), koji se nalazi na vratilu AS .
Pr tomi iz led prenosnika I i 2 pokAzuje da se 011 nalazi u vertikal noj ravni. (51.
5.71 i 5.71.1). kao i ukupna si la FKl koja vratilo AB (51. 5.71 .2).

1 0 I'RENOSNICI N/\ GE
Kako mere i oblili poprctnog prcscka natila All nisli poznati, 10 nije mogucc odrcdili
vclicinc cicklivll og r3klOJ a konccnlraeij c napona Pk i rakt ora tltieuja vclic inc poprecnog pres<!ka
slanja spoljn>! i LavrSne obrade S.I' I se vrcdnosl korckci nog
dinami k<! izdrZljivu, ti Ko orijcntaciollO hinl (za vew I<!i nom) prcma l..1 hcli 'i. I I:
Ko =2.
Vcli i:ina dozvoljclIog napon'l s''lVijanja vratila AD (sl. 5.7 1), odrc<1cna je prema obraseu
(5-61). za dali stepen sigurnosli S = 2 i u vojenu velicinu ['attora Kb = 2:
f <1s1
<1 = =
sdoz S. K
o
o Dllj <1
0
(_1) 250 2 .
= = -- = 62,5 Nt mill
SK
o
22
U poprecnom prcscku vratila AB, na mesLU veze uzduznim k1inom sa glavcinom kaisnika
I,javljaju se naponi savij anj a i uvijanja usled sloi.enog optcreeenj a od momenta savijanja MSJ i
u\'ijanja Mul (sl. 5.71 do 5.71.2) - ciji cfckat na dinamicku izddljivost (cvrslocu) vratil a proti\'
lorna usled zamora konstrukcionog materijala moZe zameniti ekviva lcntni normalni
napon savijanja <1i - cijij e ulieaj jednak zbiru napona savijanja 0:'1 i uvijanja "t
u
1 prema obrascu
(5-39a).
Velicioa ek"ivalentnog (idealnog) momenta s3vijanja vratil a AD, na mestu veze k1inom sa
I , odredena je obrascem (5-59):
2 ([<1
s
1 )2
M + --M =
sl 2 ["tu
1
,,\
107430
2
+ ( 250 71620) 2 = 115000 Nmm = 115 Nmm.
2 190
Mos M01
200 200 200
lL
-

-
rr-
A-r-
-r

J

8 5
G
s
IIFA
II
2
FKl
SI. 5.71.2
Idealni precnik vratila AB. na mestu kaBnika 1 (sl. 5.71), odnosno (5.71.2), odreden je obra-
seem (5-60):
j 10 Mil JIO . 115000
d;z = 3 = 3 = 26,4 mm.
A <1
sdoz
62,5
Pn'a vcCa standardna vredoost prccnika vratila AB na mesLU 1 (si. 5.71 ), prema
tabeLi 1.1. reda R20. je:
d, = 28171111.

ZadHfak 5., .
V 1.!lIlI, .\8 pI i.'1 'hJ,"j" i 7."'>. \ 'f . I P"..:IJ.1JC l' ,I Iii ... i'JI) '" I <. ! 7
c 1 J)' , . J ttl" - . , . I
,1 , "t...!il (I J . .I1.! 1/ "l' 1,,: C 1 r' '\' ,em nC' .. I. h ." rt . \..., 'n
:ll:p\:Jnik fk!l PUt. I," \' I J!lI ! ... a kp'lln j U 'PI!../} I
Snag" k IJ" . .: pn':l1o I 'l'ojniC ' :n ] 1.5 kW lUrK a j ;c 21!1) t,;. i" InKl' s
pOllilkc) 500 N. UgU(' < = 301\ (,1 5 t 7.1l.
,'.c gubJU:': Il'II!C Halila AD prenosni.a. odrl'Jili .iil nl111Ii.: ul duilhlf! kiln.!
(lip A) za o,lvanvanje VI!/C 7u[KJl1Ika I ';" ralilom AD (sl 5.17). .
Rdt'nj<!:
11oloiaj spr gnutih wpcanika 1 i 2, prema datom uglu E = 30 (sl. 5. 1 .1 ) prikJ7an jt: na
'Iiei 5.17.1 . 1, a njihovi kinematski lcrugovi se dodiruju u kontakla D, (odn pol u P prema
shcI5. 15) .
Napadna tacka svih sila D, je na me IU prcgazupca. lo" para I i 2 (51. 5.1 7.1.1 )
preenici kincmalSkih krugov:J D
J
i D
2
a njibov prcnosni odno, i
l
_
2
.
Pra\'ci obimn,h sila FOi (zupl!anika 1) i F02 Czupeanika 2) pok.I:'paju sc sa pravccm tangenl,
t nn kinemalskim krugovima u lal!ki nji hovog dodira D, (sl. 5.17. 1.1).
Pogonski 1 (motomi M) potiskuje gonjeni zupcanik 2 (ne01otomi N), jer t
zupcanik 1 nalazi na motornom vratilu AB - koje j e spojnicom S spojeno sa pogonskom
nom cija je snaga PM = P
s
= P
1
= 37,5 kW (sl. 5.17 do 5.17.2).
Smer obimne sHe pogonskog (motornog F
OM
) l upeanika j e smer u njcgoye rot-
acije, a smer obimne sile gonjenog (nemotomog F
ON
) u smem njcgove rOlacije, po -
matrano u dodimoj tacki D, kinematskih krugova spl egnutih zupcanika ( I. 5. 17.J . 1).
Smer obrtanja (rolacijc) motomog 1 je odabra n (sl. 5.17.1.1).
Prcma datom nacinu dovo(jenja snage (posredslvom spojnice S) ,rratilu AB, sledi da Jc
lUpCanik 1 pogonski i da (prema lome) njegova obimna sil a FOJ pada u pravac tangenlc t (pov-
ueene na kinematske krugove spregnuti b zupcaoika 1 i 2 - kroz dodirnu lacku DJ, a ima odabran
smer nj egove rotacij e (sl. 5.17 i 5.1 7.1.1).
Obimna sila gonjenog zupeanika 2 (F02) ima smer njegoye rotacije, ali nije Crlana na slic
5.17. 1.1. jer nije pOlrcbna za resavanje lra1.enog zadalka, posto se njen zupcanik 2 ne nalazi n
vrali lu AB - ciji se prt:lnik odrC(juj e.
Kako obimne sile spregnutih zupcastih parova padaju u prllvac tangente I (sl. 5. 17.1.1). II
se oznacavaju i sa indcksom t i brojem zupcanika (na primer, Ftl = FOl za zupcanik 1).
Radijalne sile Fr spregnutih - usmerene su od dod ira D, (s1. 5.17.1.1
kinemalSkih krugova ka centrima rotacije (obrlanja) zupcanika, a pravci su im upravoi oa os
vralila na kojima se zUpCaoici nalaze.
Radijalna sila zupcanika 1 (Frl) prolazi kroz dodiruu tacku spregnulih zupcanika 1 i 2 (D
na njihovim kinematskim krugovima i srediste rotacije zllpcanika 1 (osu vratila AB koj
pritiskuj e), kao sto je prikazano na slici 5. 17. 1. 1.
Redukcij a ("svo(jenje") 'J obimne sile F
OJ
iz dodirne tacke D, kioematskih krugova spreg
nutih zupcanika 1 i 2, na srcdisle 1 (osu vralila AB) ura(jeno je prema zakonim
mchanike u cilju resavanja zadatka (51. 5. 17.1.1) pojedooslavlj enja (polje pregJednosli) ove slik
- kako je dalo na slici 5.17.4 i na kojoj su zalim, kose sHe razlozcne na odgovarajuce kompo
nente sila. a zalim nanele na odgovaraj uca mesta u vertikalnoj (sl. 5.17.5) i horizonlalnoj (s
5.17.6) ravni Dekartovog pravouglog koordinatnog sistema osa Oxyz.
Na slici 5.17.2 da.tje dijagram raspodele soage. a na slici 5.17.3 dijagram momenta uvijan.
- duz vralil a AB prema uslovima zadalka (sa zanemarenim svim gubicima nage ovog de
prenosnika!).
*) Nedim<JVic. B.: "Zb.irka reSenih zadataka iz elemenal3 sa osnovnmaleorije".
15. i zdanje, Beograd, 1994. g.

Obimna (Fa). radij aJna (F,) i aksija lna (Fa) ila zupeanlka u komponcmc nl'rmalne Iie
(Fs = Fnl na bok zup J. (. I. 5. i 5) .
Obimna (FO) i aksijalna (F.) sila u kOll1ponenlc nonllJllll! silt: (F
N
) nn bok lupca U lallgenl-
DOj ravni oa kinem:u_ kc cilll1dre LOg para ( I 12 na shei 5.15).
Na taj naein jc iZ\TSCna analiza optercccnja \'ratila AS \ -I. 5. 17), kao pOI"LlJa II newa
daljj 10k rchvanja i proracuna zadalka bel primcD': racuuara i odgovarajuccg programa
(algoriuna) za efikasno izllaaienje oplimalne varijanle proraeuna prerna narnen koj runkciji
pouzdanog rada u pred idenom veku u-ajanja preno nw.
Kako jc obrtanje zupeanika 2 pel pUla sporije cd zupCanika 1 (prema U IOVI1113 zadalk3!).
to je oji!:Jov radni prenosni odnos lime odreden:
;/-2 = 5.
2. Kako je dato meduosno rastojanje L spregnutih zupCanika 1 i 2 sa pravim
zupcirna (sl. 5.17.1), to je veticina precnika DI lrinematskog kruga rnotornog zupcanika 1
odredenja obrascem (4-16):
2 L 2480
Dl = = = 160 mm .
1+;1_2 1+5
3. VeliCina ugaone brzine WI zupcanika 1 (sl. 5. 17) odredena je obrascern (3- 6):
It "I It 400
WI = "3iJ = 30 = 41,888 rad/s.
4. Velicina obrtnog momenla MOl zupl!aoika I (sl. 5. I 7 do 5.173) odredenaje prema obrascu
(4-2):
PI 37500
MOl = - = = 895,4446 Nm = 895244,46 Nmm.
WI 41,888
5. Velicina obirnne sile zupeanika 1 (sl. 5.17 i 5.17.4) odredenaje obrascem (3-11):
MOl 2 . MOl 2.895244,46
FOI = - = -- = = 11191 N
Rl Dl 160 '
a njene komponente u borizonlalnoj i vertikalnoj ravni (s1. 5.17.4):
FOlh = FOl . sinE = FOl . sin300 = 11191 0,5 = 5595.5 N,
FOI
v
= FOl . COSE = FOI . cos300 = /1191 0,866 = 9691,4 N.
Radijalna sila zupcanika 1 sa uglom dodirnice a" = 20 (sl. 5.17. 1.1):
Fri = FOl . 19a" = FOI . tg200 = 11191 0.364 = 4073,5 N,
a njene komponenle ubi v ravni (sl. 5.17.4):
Fqb = Frl . COSE = FOl . cos300 = 4073.50,866 = 3527.6 N,
Fr I" = FrI' sinE = FOI . sin300 = 4073.50,5 = 2036,7 N.
Deo tezine spoj nice S na vratilu AB (sl. 5.17):
G =
s
500
= -=
2 2
250 N.

--- ----
1.1.\
. ---- ---- -----
- F\.. 1i)O, ... r
Ol
JO()- ( F
rI
, -rGI )
-F
,
\" . 7:>0 ;- \.)1)9 l..l . J00 - C2113().7 + 200) 300 ;- 2. 0 ) (I(l = I).
FA,. = 3070, .
Ol ror IOI1CJ A U horilol1lall1oj ra\' l1i (sl. 5. 17.6) prc ma obra,c u (5-25):
- F
Ah
(4.'i0 + 300);- ( FIlJ
h
+ F'rl h) ' 300 = O.
-F h' 750 + + 3527,6) . 300 = 0,
FAh =3640 N.
7. Momen! (uLet !evo od preseka kroz J) na J u vcrti kal-
noj fa ni (sl. 5.17.5 :
M,I, = FA,. ' 450 = 3070450 = 1381500 Nmm.
Momenl . me<tu 1 u hori 70ntalnoj ravn i 5. 17.6) :
M 1h = FAh . -1 50 = 3640 .. 50 = 1638()00 mm.
Momen! sJ\ljanja nl me,IU zup.:'anika J (51. 5.17.7) datje obrascem (5-34):
[, -,- / ') ")
MSI = ,,IM,,-, I -,U
s
-
1
=, tJ8 1500- + 1638000- = 2114500 Nmm.
8. Moment u\'ipoja n:lme.tu zupeunika I ( I. 5. 17.3) veC odr.:den:
Mo, = to/ = M,.! = 895244.46 Nmm.
9 E".\'ivalt'nlni OOno. no i,'cJlni lllom':lll s;lVij anj a na lIlestu 7UP anika I vrelila AB ( I. 5.17)
n:den j.: ot r;c (em (5- 59):
I, (( 0) ,=
.\1 = 1,1- .. --M I =
. Ii ',' s I 2 I I " )
10. K.lko prcma u,!,'\'lmJ qaulo AB pOl rcmcno obrcc U oba smera, to jc ono
i7Jl1icno naum<nil'no prollll'nljhom na prcza nju i nn uI' ijanjc i nn uvijanj e, pa lreba u pro-
ralUIlU 'a dl;0"u kriticne vditilltl n:lpona savijanja i uvij anje za dali kOll-
Il mat 'mal \'f;Jtil .. (C 07 .. 5). prema tal'K.' li 5. I::!:
,
'" aD = a
o
I = Imm- .
IU {- J
,
('ul = 'v"" = t
D
. _
II
= liU
Kako I (! I 111': Inj 'I \kt111SIJU -tivni) ot> lik \'ralila AB (. 1. 5. 17) ni u poznati, 10 nije
III gu6: oJr.:dill l'kkli, n g faktora koncenu-a ij.: napena i faktora ulicaja
pr.: .... k ;1, tallJe po' r. in:! _ I povr' in ',: obradc 10 se l
cknog aJ..'1 ra Izdrtljl\ II KO orij ntscion bira 73 pred'.:idenu ' ezu zupal1lka sa vratll om
ulduznim !i nurn (lip A) - pr"rna la!' Ii 5. 11:
I " _..,
"0 - -

I 1 ; I'I\ !' . IS. ,( I .. '." ,r:
------_._-
II . ':v j 'o.! \cUC1Il:!. ,IIlUrl1("11 \T. III AU ( I 5, 17) '
50.:.: 1.
12. Veil ' 111.1 ""/\',,ljcII('1I nap, "1. '3\ "an i a "ali 1.1 A B hI. . 17) odrclkn., io.! nt-r .I" C III \ 5-11 I).
1
0
,1
a - - -
- s . K' -
n
,
::.. = 80 N/mm".
_2
13. idcalnog vralila AB (,I. 5. 17) 113 mo.! IU vc/C II la\'cinc I
lIzd u1.nim kilO m ncir,(kn.1 jc (l\1m'c<!111 (. -60).
10M" 10 . 2286500
d ' i = 1 -- = 3 {IC = 65,87 mm.
J
--
I ' V-- 80
a sdc:,
Us\'sj n se prvs sL1ndardna ve a vrednost prctnika vratil a AB (sl. 5.17) na me IU lup.l!an-
ika J prema labeli 1. 1:
d, = 67 mm.
14. Prema labeli 16. 1'), 7..:1 nazivnih mern prcko 65 do 75 mm (u korn sc
nalazi procnik vratil a d 1 = 67 mm), dimenzije uzdu!nog klina su:
b = 20 mm - klina.
h = 12 mm - visina klina,
l = 7,4 mm - visi nn (dubina) u vrali lu,
11 = 4.2 mm - visina (dubina) u glavl! ini.
ZADACI ZA SAMOSTALNU VEZBU
5. 1. Odredili procnike u karakteristil!nim poprocnim preseeima (A. I, B i S) vratila AB premn
sil a i daLim vrednostima na slici 5.17 i 5,17, I. Zatim ponovili
opLimiziranjem me(\usobnih udaljenosLi pojedinib elernenata na vratilu AB, pa lako dobivene
"rednosti procnika uporediti i vrednosLi izrazili, u proceDtima, kao i crlanjem oba "ralila u
istoj razmen, koj n su oel C.0545,
5.2. Prema podaeima iz labele 5, 1 i izvrenoj analizi optere{enja vratil a (sl. 5.22,1 do 5.22,6)
. dimenzionisati i naertati vrati lo AK prema JUS ISO standardima - vodui 0 tolcran-
cijama i kvali tetu obrac1enih Nacrtali dijagrame idealnih momenata vrati la AK.
5.3. Prema slikama 5.23 do 5,23.7 dimeozionisati preseke i naertati dijagram ide-
alnih momenata vrali la BC.
5.4. i konslrui sali vratil o AK prcma slici 5,24, 1 do 5,24.6.
5.5. Prora1!unati i naerlali izgled vratila BC i dijagrama momenata u h i v ravni, kao i dijagram
idealnih (ekvivalenlnih) momenata prcma sliei 5,25 do 5.25.7.
5.6. Dimenzioni sati i naert ati vrnli!o DE prema sli ci 5.26 do 5.26,7.
5.7. Dimenzioni ali. konSU'uisati i optimizirati medurastojanja svih elemcnata vratila AB (sl. 5,27
do 5.27.7).
5.8. Dimenzionisati prcseke vral ila AB prcma slici 5.30 do 5,30,6. Nacrt at i dij a-
gram idealnih momcnala vratila AB.
0) B,: Zbirka rdeni h zadataka iz eiemen. 1Il sa osnova ma leorije,
13. izdanj e, NAUCNA KNJlGA, Beograd. 1992,

'" t NIl;!.
:, <) "'I,tojJti d'l I r' d!, hni iiI ok r .. r. ClIp ("I" 'r'
f 'IOJ ;-,\ :11.:1.' "r.ll'!,) pre n3 0 ... 1" "him <bdUl:l /'l\'ht
K.OiO'truktini kii 00111< Unlit:. oc.lrc!ll.1 j..: oi Ilk, n ; l'n In'':h'1l\ ""
['('pr<!l'1l g pn: cka dUl ''''<! - U taVISIiO\,1 uti " 1.I'J"I,i, ;". ; .If'\3. ,I:
-3 drugim elcJTlentima H 5.72) ,
Sl. 5.72 - Izgled vratila sa nepromenjenim poprecnim presckom izmedu
osloDaca i smanjenim presecima na mestima oslanjanja
rukavaca A i B Da unutrasnjc prstenove Idajeva sa kuglicama
Na slici 5.73 prikazan je ceLVrtinski prcsek rcduktora sa rnebanickirn generatorom j pros-
tornirn izgledom ujihovib vratila 3 is. Vratila 3 i 5 oslanjaju se svojim rukavcirna u lezajevirna sa
kotrljaju61!l elementima.
Na slici 5.74 prikazano je transmisiono vratilo koje prima i prcuosi obrtne mornentc
parovima.
Popreeni preseci vratila mogu bili krug, kvadral, trongao, trougao (zarnenjuje
uzdufui klin) i kruini prsten . Puni popreeni kruzni presck je najpogodoiji za izradu i najcescc
izvedeo konstrukciooi oblik vratila.
Kada je potreboa velika krutost i mala masa (odnosno tezina) \'rali la, iIi za po ebne name-oe
(dovo(!enje siplci za obradu na strugovima i druge namene), koriste se vratila, Za
izradu supljih vratila mogu se koristiti i besavne cevi. Male debljine zidova cevi za izradu suplj ih
vrati la nepovoljoe su za oSlvari\'anje veze sa ostalim elemenlima, pa se ova vra lila pri-
menjuju za prenoseoje obrtnih momcnala. Vratila koja pre nose sarno obrtne momente - nazivaju
se jos i transmisionim \Tatilima.
Na obliko\'anjc vratila duz njegol'e ose mogu da uticu - vrsta i veli t ina oplereCClIja, njc-
gova namenska funkcija, potrebna krulost (odllosno dozvoljeni ugibi i nagibi u pojcdinim mes-
tima preseka), pogodllOSl montaie, tehnololli uslovi izrade i druga svojstva u cilju 05tvari\'anja
tehnoekonomske optimizacijc sigurnog i pouzdanog rada u predvidenom veku trajanja.
Pri oblikovanju vratila treba teziti sto jednostavnijem procesu izrade i mOll-
laie, sa poslepenim promenama poprecnih preseka u ci lju smanjenja koncentracije napona i 05t-
varivanja njegove dinamicke izdrZljivosti (cvrstoce) protiv loma od zamora konstrukcionog
materijala tokom predvidenog radnog veka i namenske funkcije. ZatC! preenik.
ispravno konstrui sanog i izradcnog \'fatila, De moze biti manji od najmanje proracunom dobi\'cnc
velicine u ma kom njegovom poprecnom preseku na njegovoj skt ivnoj duzini .
Elementi izjedna izradcni sa lTatilolll (na primer, zupeanici) mogu da daju poseban oblik
vralilu, kao i bregovi, krivaje iI i diskovi.
Uticaj temperature (razlicite od normalnih uslova) i aksijalniil si la na ispravno i namenskc
funkcionisa nje vratila resava se prerna postupcima za odre(!ivanjc zazora. koji su

136
3
4
PRf:NOSN1CI SNA ,I'.
2
1
SI. 5.73 - Reduktor sa mehanickim generatorom:
1 - telo rcduktora, 2 - ozubljeni "cnac,
3 - vrat ilo reduktora, 4 - elasticni elcment,
S - vr2tilo gcneratora, 6 - osa leiaja,
7 - Iciaj
SI. 5.74 - TralLsmisiono natilo kaisnog prcnos!tika
7
6
5

77.
:WdU}
S\ako \"ra1ilo ,nora hid .pH U&hh-' uim-':'lli vni'utn i kfJil tn:k.d"ltJ , ,( It
.0..1 Jf'$ 1S') tandarlip .. 3 I.! '7in . ill m4;! 1 .\a!lt a :r rada
P"li7d rng il,,-r:;J,.,1,n.lJ Pllr. :1 ;"C funkl I,e U PI h "-\.0 In \c.:!-..IJ If8.Jan;
irorllji\",ti. '
KnraLlcrili\'ni primer; ,u dati u 1'f1 "gu I u napred r. \ m
uJi.rcnl trna , rJu(l\ima L"Ji S'l sa' P'!CI,j , (lhJl\ lj .. m u na l m.j; I IlllOS':'I",,,
i riU\'.lnj1lnJ i pllmljt:l:: u realnc') - indu-rr;J . j.'!M I
Na ,Iikama 5.15 do plikM.<Iri IJ r.d" ':U tel pnu.e. I 1Ij gj ,tIl "
leajc,ima SJ kotrljaju im
Kod cluiih "ratila i \ctib tcmpcr&lUnkih dd'>rm8cija I ujr. a u radu n' a
cJemenata prik;!zan" ,u na shl.:ama 5.71. 5.11 i 5 7
2
4
--H---
SI. 5.75 - Vralilo 1 0 Ionjeno m ruka>ce u radljalnim leiaje\irnll 58 1m li ' rUm kntr-
ljajuCim elcmcntima, a ojihovi spoJj nji prsleno\ i n3 osloncr 2 i 3. Cc.ntdr.-
nje i fik5iranje ,'faliJa i.ndeno je preko nj 'gO\ ib o" onih PO' i b
le:Gaja sa poklopcimH 4 I 5. Mogulnost mali h ugib;, H lil a u hl kll rada
obezbeduje se znzorom od 2$ do 3Q f.lm poklopcn 4 i spoljnjl1! pr.te-
na dcsnog lezaja.
U 10m slucaju odstupanja "mtila od osoih pomeranja vr.1i 'e u j ednom o,lonc.u. 3 U 0 talim
osloncima omogu<'cno jc pomcranje 11 osnom prnvclI vrat'la taj u konstruisani le1j;OI
sklopovi vratiln za razJWte n:u:nelle Da bi se t w i bavanja
Jelajcl'a. neophodno u njiho"im ,klopovima prcdvideti i obezb<:dili potetoc 73rore.
Vclicina 7.BlOra zavisi cd konSllukcionih osobinn i nameoc Id.ajeva. ad pr<'Oela . j h;mj a
radGe temperature. od ugla \'tatila. nCl3cno>li iunde i monlUc !eli ib sklop.>\J 1 dr
Pri tome (reba imnli u -idu d3 \'eei zazor; ncpo\'oljnn 03 radn' I'ek
Orijeotaciono se uzima d:> it!7ajc"i dati na sli , 5.75 i 5.76 podn l.32ore od toplOUlog.
ircoja vratila Z = 25 ... 30 jJOl

13.
PRENOSNIU SN."n,
5
3
1
- RHf-+-- 1r--'
SI. 5.7G - Osno ccntrira njc i (" fiksiranj c") vratila ostvaruje se pomocu
osloni u pO\'rSina vra til a 1 poklopaca i oba lezaja 4 i S. Mogucnost Illalih ugi-
bn natila 7.3 "rcme rada ohczbeduje sc zazorom Z = 25 ... 30 11m izmcou pok-
lopea 4 i spolj njeg prstena desnog ICZaja sa va!jciCima kao kotrlj ajuCim
ch:: menthna.
SL s.n - Osno ccntriranjc i flksira nje Hatila 1 izvrSeno jc preko njcgoYih oslonih
povrSinn nn le\'oj strani, jcdnorednog radijalnog kuglicnog lezaja u osloncu
3, elasticnog prstena 2 i poklopaca 4 i s.. Mogucnost vcecg ugiba naWa
obezbcdujc se desnim \'aljcaslim leZajem kod koga jc mnguce pomeranje
prstcna sa
S!. 5.73 - Osno ccntriranje i fiksiranje vratila 1 oSh'aruj e se njcgovim oslonim povrsi-
nama le\'c stranc, Icvog ICZaja II osloncu 3, clasticnog prslcna 2 i poklopcima
4 i 5. Mogucnost vceeg ugiba "ratila lokom rada obezbcduje sc desnim
lcz.ajcm ciji sc spoljnji prstcn moze slobodno pomcrati u osnom pravciJ, kao
j kod leiaja n n3 slid 5.72.
U prilogu su dati tebnicki crtcZi konslruisanih i dimelizionisanih v[alila iIi lljihovih karak1er-
i ' licnih delova.

1
----
r--- -------- "--._--
!
,
r-- " -I-
". - -'
r ...i ttl"O' !ill
II
!}/

, '1
!!
I ,} II
i/
'"
0

- -l----

0
_.

- --.-



,
I
I
II
II',
"
f-
"

.j
1!
1 ..
.2(5
----

PRESK C-C
)..
T

I
lID"" YRATILO I ;50)( 1"
Pozlc.Ua Naz" Kamec/o
" ...
Sltlop PrkTrtdba
1m. Po(pls
Crtao 15. 0.f,.Q".5. tlN/VERZ/TET U JASENICI
TEHNJCK/ FAXULTET
ii:lklcdio.tO JUS
JASENICA
0,,,,,,
Prof.dr BoyoUub N.dim:mc"
RozlMrQ Naz/r i:!cj
, " ,
KRAJ VRATILA BN-Z

20P8
70k6
-V,OIS
-0,OJ7
+ 0.021
+0,002
r-----

<:>
c
-"-
0
L--
I
(J 701:6
1,\
-
-'i--
f-
.
I Q
I
1.
I
-
r1
I
'" r--'
'---r--
f--. --
Q
I
'"
'"
,

I

I

.....

.
0
I '"

'"
I
I
'"
<:>
10
,
'"
0
I '"
,-
"-
'"
t.
MH
Vratllo (J 70x 162
Poz/clja Materijat Naz/v Komada Oimenzije
00 tum Ime Potpis
Crtao 21.02.1995.
Konstrulsao
Uskladio so ISO
overio Prof.dr Bogoljub Nedimovic
v v
Meri!o Naziv KONfCNO - VfJCANf
1: 1
KRAJ VRATfLA
PRENl)SNICI SNAGE
) ,21/ 0:;/ g l!
'1 , vi
20P8
PRESEK A-A
Masa Sklop Primedba
UNIVERZfTET U JASENICI
TEHNICKI FAKUL TET
JASENICA
Bro} crteia
BN-J-I

L1TERATURA
Ncdi l\1o, ic. B.:
B.:
vic. B.:
Nedill1o_ic. B.:
Nedi movic, B. :
Nedirnovic. B.:
Nedill1ovic. B.:
Nt'dimovic. B.:
Nedimovic, B.:
Nedimovic. B.:
Nedimovic, B.:
B.:
Nedimo\'ic, B.:
Nedirnovic, B.:
Nedimovic. n.:
Nellimovic. B.:
NedimO\;c. B.:
Ndimovic, B.:
Nt'dirnovic. B.:
Nedimovic. B.:
I
lLJ91.
Zbirk:1 r ...... laJ.HJk" il. lIla;inskih <\ .. 1 \ISn{)\,;J;lt1 i l'r, nl:.:. i., i ' O'h.'Pj(ih.
I
dopunj "no Knii g". 1992.
Zbirka rdcni h jz 5;1 h orij" . III il,d:1n.i, . TEH-
NitKA KNJl GA. Bcogrdd.
Tokmncijc oblika i puioi.aj'l elcmcnata i ko n>tlu\;cija. AGORA i .Iugosiovcn,\' i
sa\'ez druslava za naucni h saznanja "Nikoi:l Tcsla". !3corad. i 993.
Ma ' inski deme nt i. IV izdanje. Beograd. J 994.
Zbirka rdenih zadataka iz masi nski h ele rnemt a, DP Studemska stamparij 'l Univel7ilcta u
Sarajevo. Sarajevo. 199 1.
Osnovi s lehnickim crt anjell1. IV izdanjc, lOP Udzbenici , prirucni ci j didakticka
sredst va. S3rJ jt'vo. 1991.
Tehnicko cl1anje sa rnas inskill1 dementima, III izdanje. lOP Udi.bcnici . i didak-
ticka sredst'a. Saraje ... o. 1991 .
Masinski dement i. Uni\'erzit et u Tuzli . Tuzla 1984.
Prcnoslliei 3. izdanje. Univerzi tct u Tuzli . Tuzla 1981.
clementi sa konst rukcij ama, Uni vcrzitelll Tuzl i. Tuzl a. 1979.
Osnovi maSinsl va. Ideo. UnivCfzi tel u Sarajevu. Saraje\o. 1973.
Zbirka rdenih wdalak3 iz osnova konst ruisanja. 9. Ul1iverLit et u Tuzli. Tu;:]n.
1985.
Osno\'i kon truisa nj3. 9. i'zdanje . Uniw.lzit et u Tuzli . Tuzla. 1986.
Predno ti unifikacije i standardizacije u uslovima sve \'ece na domacu mas ino-
gradnju pri proiz\'oonji rudarske mehanizacije i delo,,!. Naucno- strucni skup
MASINSTVO U RUDARSTV U. Rudarsko-geoloski fakuJt el Uni\'erzit cta u Beogradu.
Beograd. 1934.
Influence of diflicuh operati ng conditions on pitt ing appeara nce and reduced bearing
capacity of indi\'idual and constructions of the mini ng machinery in the cont 2ct . Polska
akademia nnuk. cksploatacija maszyn. Z J (65) vol. 2 1 1986.
NeW methodology for testing mining constructions stluctures and machine parts. The Con-
f,'renee on Noise Control Engi neeri ng, Acoustic31 Commi ttee of the Polish Academy of
Sciences. The Acoustical Commission of the Hungari an Academy of Sciences. AGH, Kra-
kow. 1985.
Dopril1o> primene fa unara oplimizaciji \;onstruisanja. Drugi si mpozijum 0 primeni racun-
ara u GRM. SlTRGM - KPMR. Beograd, 199 1.
Optimizacija o>1lo\'nih kJi lerij uma na pouzdanost rudarskih masina u agresivnom medi-
jumu. XXIV OSRM. Tehnicki fakultet Bor, Institut za bakar Bor, Bor, 1992.
A Contribution to the Investication of tht' Agresive Medium on the Choice ofConstructi w
Material, of Con,tructiol1 Ekmenl s. Conference on Engineeting Design.
ICED 90. Dubro\nik. 1990.
Doprinos standarJilacije i unifrkacije sinhroni zacij i i neprekidnosti odvijanja lehnoloilih
proccsa ebploal,lCije Illi neralnih sirovina. IX J U SZR. Herceg Novi. 1989.
Opt ilTIlzacija osnovnih kri lerij um3 dimenzioni sanj a n3 pouzdanost i odri avanj e rudar ke
mehanizacij e i post roje nj a u eks pl oataciji. XVII JU "SYlv!-OP-IS '90". Dubrovnil:-
Kupari. 1
0
90

142
Ncdimovit. D.:
S.:
:"ledimovit. S.:
Nedilllllvit. D.:
B.:
Hubka, V:
Titzc, H. :
Arora, J.:
Jakobsen, K.:
Grant. H. E.:
Groh, W.:
Mochel, M.G.:
Neimann, G.:
Weleh, H.E.:
OrJov, P.I.:
Roth, K.H.:
Timosenko, S.:
Nedimovic, D.:
Nedimovic, D.:
Nedimovic, D.:
Nedimovic, B.:
Nedimovic. B.:
Nedimovic, D.:
Nedimovic, B.:
B.:
Nedimovic . B.:
B.:
Nedimovic, S. :
Nedimovit. B.:
PRENOSNICi SNAGE
iz cnanja. 9. izdanje. NAUKA. Beosred. 1994.
St:1nje i IT1t'haruzacije n1lOl.'mlnih slro\ina
rn\.lguC:nosti domace: u njL'[ IOm "RuJan.t\\)
V!Jjugn'l wnski sill1pozijum 0 rl>J I.<',nnoi Bkd-Idri ja. 1990.
Th\! possibilit y nf ultrd-sounli control applkalion durring the and maiOlcn:mc..:
of machinery in aggressi ve media. NOI SE CON'! ROL 92. AGH. Cracow. 1992.
lspilivanje rudarskih postrojt!nju kao lIslo ... pouz.dano'iiti i
TdlOika. specij alni broj 42 ( 1987). Beograd.
Uticaj i fi n pouzdanoli;t delr.va i konslrttkcij\!. . \.)bir"
Akruelni problomi n, ma<inski le cJememi i konsl ",kcii". Masinski fal-:ultet Skopje. Ohrid.
1985.
Principles of Enggi neering BUlierwort h Sciemific. London. Boston. Aydney. Dur-
ban. Toronlo, 1982.
Appar.lIenbauers, Springer-Verlag. Derlin. Gotlingen. Heidelberg. 1963.
Inlroduction to oplimum Design. Mc Graw - Hi ll . Mechanical Engineering. International
editions. 1989.
The Intemalion between produCi shape. malerial and production melhod. ICED- 89. Har-
England. 1989.
Dmwing. Mc Graw Hil l, New York, 1962.
Die nomgerechl e lechnische Zeichnun, Verlag Technik, Berlin. 1960.
Fundamenlals of grapphics. Prentice Hall, London, 1960.
MaschineneJemenle, Bandl und II. Springer-Verlag. Der]jn/New York, 1965.
Basic drawing, Me Graw Hill. New York. 1959.
Osnovi konstruirovanija, Masinoslroenie, Mos!.:va, 1980.
Anwendung von Konstruktionsmelhoden in der Praxis. WERKSTATT UND BETRIEB
117 (1984) .
. Elements of Strenght Materials, New York. 4 (1962) .
Osnovi konslrukcija masinskih elemenala. Univerzitel u Sarajevu, Tuzla, 1976.
Zbirka zadalaka iz maSinskih elemenata sa osnovama IV izdanje,
PRlVREDN1 PREGLED, Beograd, 1976.
Zbirka reseniJl zadataka iz masinskih elemenata sa osnovni m poglavljima iz statike i
olpomosti materijala. Univerzitet u - RF i TF Tuzla, Tuzla, 1965.
Osnovi konslruisanja - stezni spojevi, 3. izdanje, Univerzitet u Tuzli. Tuzla, 1979.
Masinski elementi - i dijagrami. Univerzilet u Sarnjevu - RGF TuzJa, Tuzla. 1974.
Moguenosti predvic1anja "eka delova u uslovima korozione sredine, OMO IX
(1980) 1 , Beograd.
Zbirka res.:nih zadataka iz maSinskih sa osnovama teorije. tabelarna i nomo-
gramima,II deo, 6. izdanje, Univerzitet u Banjaluci, VTS 198!.
Spoj evi sa preklopom - i dijagrnmi. Univerzilet u Tuzli. RGF. Tuzla, 1980.
Masinski elementi - reseni ispi tni zadaci, 2. izdanje. Univerzilet u Sarajevu. RGF. TuzJa.
1976.
Stemi spojevi. Univerzitet u Samjevu, RF. Tuzla. 1969.
Zbirka zadalaka iz demenata i sklopova rudarskih posl rojenj a. Univerzi tel u Tuzli
- RGF, Tuzla. 1978.
Radionice i odti:n'anje rudarskih postrojenja, 2. izdanje. Univerzitel u Tuzli - RGF. Tuzla,
1979.

U7 T:i iATURII
--------------------------------------
N.!di lHovic. n,: clementi !'3 -
u TUlli, TU7.::I, 1980.
i-Jedimo\i ic. D.' 0500\'j JJ d .. :l'. u. Tuzli - RGF. Tl!zb, 1985.
,
13.: pl::stil'nih iJ. iu:t..l:1 :.1,) .. k:;! pri d('],,\ .. , i k')I1:'. Ir.lkc: ';I
i naponsk()::; 37 (1 983). L.l"".s r.Jd. )
Ndi lUcvic. n.: Nt!k:l iskus l\,[l l! izbolu S ol)7. iror,1 0 :1 u::, jon::: prcr:unib.
sn:lgl,;, Drugi jugol' lo\'en$ki :,illlpl..'l.ijlJm ;m:lg<.! , Ir.Sli[U1 MI HAJLO PUPIN,
1970.
Nedl:r. c'.1C', 13.: osc!::;m;:.;!i i. isrit! ... ";c!:-'i:> kc Zn::.r.<,;',cllo- str.J,"lli
.) koJr,<;(nlis:'lnju,
Nedimo\;c, D.: Zbirkn iz OSno\'3 10. iz(hnj.! , J3cof.raJ. : 99.1
8.: Mcogucnosti wkn dt'lC
1
',1 i frumpniJl p0s.lr.1j.::;-,ja l! .!f.lI:::-: ivr.oj sredini, XVIII
jugos.lovcnski simpozijum 7..2 ojA!r.lciona i:o; trtlvv.anj:l. H.: rccg No'. i, 1991.
"OIOV, J.V.: Kak m:l!iina, NAUKA, Moskva. 1988.
Rao. S.: Optimizat ion-leary and applications, Wiley caSll:!ra LId. New i 979.
Siemjeniec, A.: Izabr.mi teorijski i cksperimentililli problelTJ RGF, Univcu.ilet u
Tuzli, Tu,oJa, 1989.
Homjak, O. N. : nadleinosti elemellto\' pri proek1irovani..i, Visa Skela. Kiev. 1988.
Nedimovi{. B.: Izbor profita i proraron sta\'nog r.os.'lb kranske staze, Zbomik r.1dova RGF Uiij'\CI7.itcta u
Tuuj, Tuz.l.a, 1982.
Nedimovic, D.: unifikacije i st.1nd3rdizacije u uslovima svc vcce orijentaci,ie na d0m.:lru Iil:!sino-
gradnju pri proizvodnji rudarske i rc7.crvnih dclova, RGP Unl\'(:rz.i.:c: t3 u
Bcogf3du, Beograd. 1984.
Nectimovic. B.: Contribution of the uhrasond control of the saferi of elements and industrial faci li ties run-
ning in heavy cor.ditions of media. Internat ional Conference and ExhibiJilior. on
NOISE AND VIDRATION CONTROL IN INDUSTRY. in Ih< High Talres. Talronsk.
Lom";ca, C;R, 1990.
Nedimovif, S.: THE INFLUENCE OF AGGRESIVE MEDIUM ON DREARING AND LIFE TIME OF
MACHlNE PARTS. 4th International Symposium INSYCONT '94, Poli sh Academy of
Science, AGH, Kr.tko\'.1994.
Standardi JUS, lSO. GOST i dr.

UNIVERZlTETSKl UDZBENlCI 1 MONOGRAFlJE
autora prof. dr habil. in z. Bogoljuba Ncdimovi6a:
1. Tolerancije u masinstvu i stczni spojcvi. 15. jzmcnjcno i dopunjcno
jZdanje, Nauena knjiga, Beograd, 1992.
2. Zbirka resenih zadataka iz maiiinskih elemcnata sa osnovama teorijc 13.
izmenjeno i dopunjcno izdanje, Naucna knjiga, Beograd, 1992.
3. Zbirka resenih zadataka iz nacrtne geomctrije sa osnovama tcorije 3.
izdanje, Tehnicka kojiga, Beogra.d. 1993.
4. Tolerancije oblika i poloZaja masinskih elemenata i konstrukcija,
AGORA i Jugoslovenski savez drustava Za sircnje nauenih saznanja "Nikola
Tesla", Beograd, 1993.
5. Osnovi masinstva, 10. izdanje, Grosknjiga, Beograd, 1994.
6. TehniCko crtanje, 11. izdanje, Grafokomerc, Beograd, 1996.
7. Osnovi konstruisanja, 10. izdanje, Beograd, 1996.
8. Zbirka resenih zadataka iz osnova konstruisanja sa osnovama teorije, II
deo, 10. izdanje, Grafokomerc, Beograd, 1996.
9. Prenosnici snage - vratila, 6. izdanje, Grafokomerc, Beograd, 1996.
10. MaSinski elementi, 4. izdanje, Beograd, 1996.
1 L Tehnologija odrZavanja, 7. izdanjc, Beograd, 1996.
12. Praktikum iz tehnickog crtanja, 9. izdanje, Grafokomerc - Beograd i
Univerzitet u Novom Sadu - TehniCki fakultet Zrenjanin, 1995.


B I () G R A F I J A
"wI Ill' hahd 101 B< x ;( lI.1l ' B Nl ' ))IM( )VI( '. r\letell
Jt.' I'U:'I l'odmc u Jascnid
J)'pIOlllirall JC rut Masinskom lakultetu u BI..'opadu.
I % I I!odine l'rusao.ic r.vvojni pUI II industriji- od inlcnjCnl'
sla)islc, kooslruklorn. scfa pt"\>Jel-1no-kon.,>lrul;onn!! hin>a I
iSlraiivai'koj! IdlOOloskol! oddJcnJ3 do dtrektllrn raIVIIJa I
tdllllcl-lIj!. (lirel-1ora slo/cnog kllmhinala
I/r;ulio jc invcslicioni pml'ml1l IInlllmSnjcl' lr.m'pm1a I
soli i oslvario vise inovacija i racinnali7acija . 1;1 knit"
jc nagr<lden.
Proracunavao jc i krnnsku sta.tU sa
pokrctnim clcmcnlima. apaml 111 vC/ivimjc Samlltnih opcka,
SIJlJJnc prihlm: 1:1 izvoma poslmjenja rudnika sa po<ll.eIDnom
cksplo3lacijom, razmcnjivac loplolc 73 iskoriSccnjc loplolne
cncrgijc Illpadnih dimnih gasovil i saopt io rut Oilucnom skupll
100 GODINA MASINSTYA U HE(X iRADlI (MaSinski fakullel lIniverzileta u 800, .....
IlJ73.godinc).
btrazivao jc moguL'nosl loplOUlC encrgijc Olpadnih dimnih guo
sagorcvanju uglja i odredio vclicinc kocticijcnata prelaza i pmlaza loplate gimni JUUIOVllo-
vazdub sopstvenih (originalnih) konstrukcija i prorneuna i1l1Jllcnjivaea toplote i suilllOl
malcrijala u rolacionim su1inicarna i fC.1lizovao u konkretnim radnim industrijskiro ualovima.
Od sk.1961/62. godine-honor.trni je nastavnik rnaSinske tehniBte ikole, a 1JIIiIa
asislenl , docent i pmfcsor "'1 pet naSih i jcdnom stranom univerzitetu iz predmela tebllii.
crtanjc, masinski clementi, osnovi konstruisanja i tcrotehnologija iz kojih je
univcrl.itclske udzbcnike sa vise il.danja.
Prof. dr Hogoljub Ncdimovic prvi je u nas uopStc napisao univer.litetske
'T olcr:mcije u mllsinstvu i stezni spojevi" i "Zbirka re1icnih zadataka iz rnaSinskih elemtaa
osnovama teorije" sa preko 30 dosadaSnjih izdanja. kao i ''Tolerancije oblika i
masinskih elemenata i konstrukcija" (Beograd, 1993.godine).
Yodio jc laboratoriju 7.a il;pitivanje materijaJa i konstrukcija metodama sa razaraojem-
bez razaranja konstrukcionih matcrijaia- za potrebc industrijc, gradevinstva i rudlullrlJl'
cncrgetskih komplcba. Uvea je i u inostrdnstvu na eminentnom nauenom skupu sa< .. ti6,.;
svoju novu metodologiju ispitivanja (NEW METHODOLOGY FOR TESTING MIND.
CONSfRUCllON AND MACHINE PARTS), kao poseban doprioos_uA
lzvTSio je mnogobrojna ispitivanja materijala, maiinskih delovs. sklopova
konstrukcija metodama sa razaranjem i bez razaranja materijala, a poaebno
postrojenja i transportnih sistema u rudarstvu.
Profesor Nedimovic je poseban doprinos dao u oblasti pmraeuna. koIJStrUkciJl
tolerancija pri povieooj temperaturi i korozioooj sredioi.
Prof. dr Bogoljub je na vie studijskih putovanja, spc:cijalil_Ua;i \
ispitivanja materijaJa i koostrukcija u inostranstvu-poseboo u oblasti
ultrazvuka.
Saoptio je i objavio na nauaum skupoviroa u zemJji i ioosrranstvu veliki broj uulBl,
radova-od kojih su oeke objavile strane akacJemjje nauka. Predsedavao je
oajpozoatijib nautnih skupova u naoj zemJji i inostraostvu-gde se priprema abjavljivaajD
Icnjiga prof. dr Bogoljuba Nedimoviea.