FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE PRAVO EU 2008/2009 PITANJA ZA DRUGI KOLOKVIJUM 1.

. Institucije EU koje bi se mogle nazvati skoro izvornim, nalazimo u ranim fazama razvoja EU, odnosno u: Ugovoru o EEZ, ali i u Ugovoru o EU iz 1992. godine jesu: Evropski savet, Savet ministara (Savet EU), Komisija, Parlament i Sud pravde 2. Institucija/e EU koje je klasifikuje/u kao izvorne su: Evropski savet, Savet ministara (Savet EU), Komisija, Parlament i Sud pravde 3. Evropski savet nije bio predvien kao organ u osnivakim ugovorima. Tek je Jedinstveni evropski akt uvrstio Evropski savet kao organ Zajednice. 4. Dalja institucionalizacija Evropskog saveta uvrena je Ugovorom iz Mastrihta, kada dobija ulogu politike/og vlade Unije. 5. Evropski savet sastavljen je od efova drava ili vlada drava lanica. Pored njih, u njegov sastav ulazi predsednik Komisije. 6. U administrativnim poslovima Evropskom savetu stoji na raspolaganju: Sekretarijat Saveta ministara 7. Evropski savet se sastaje najmanje 2 puta godinje. 8. Evropski savet o svom radu i donetim odlukama podnosi izvetaj Evropskom parlamentu posle svakog sastanka. 9. Evropski savet odluuje o: zajednikim strategijama koje e Unija primenjivati u domenima u kojima drave lanice imaju znaajne zajednike interese (tome da li su pojedine lanice ispunile uslov za prelazak na jedinsvtenu valutu).1 10. Odluke u Evropskom savetu, po pravilu, donose se: jednoglasno (citat iz knjige: Ne postoji u Ugovoru, izuzev pobrjanih retkih sluajeva, predviena procedura donoenja odluka u Evropskom savetu, mada treba rei da skoro postoji opta saglasnost o tome da se njegove odluke donose, po pravilu, jednoglasno)2. 11. Da li je Evropski savet podloan kontroli Suda pravde EU? Ne 12. Predstavnici drava lanica EU u Savetu EU moraju biti na najmanje ministarskom nivou. 13. Savet EU nema stalan sastav. 14. Savetom EU predsedava, naizmenino, 6 meseci svaka drava lanica. 15. Administrativne poslove Saveta EU obavlja: Generalni sekretarijat, na ijem elu se nalazi Generalni sekretar 16. Centralno zakonodavno telo u EU je: Savet 17. Odluku o raspisivanju izbora za Evropski parlament donosi: Savet 18. Kada se u Savetu EU odluuje o osetljivim sferama iz oblasti drugog i treeg stuba saradnje primenje se sledei vid odluivanja: jednoglasnost 19. Kada se u Savetu EU odluuje o proceduralnim pitanjima primenjuje se sledei vid odluivanja: prosta veina 20. Odluivanje kvalifikovanom veinom u Savetu EU podrazumeva da se glasovi drava lanica vrednuju prema: broju stanovnika. 21. COREPER sainjavaju slubenici visokog ranga, po pravilu, to su ambasadori drava lanica. 22. Stalni organ koji obavlja pripremne poslove za Savet EU je: komitet stalnih predstavnika 23. Komisija EU je podeljena na Generalne direktorate koji su pojedinano na bazi portfelja odgovorni za pojedine sektore politike EU. 24. Komisija EU se sastaje u: Briselu 25. Koji organ sainjava preporuke za Savet EU i Parlament EU? Komisija 26. Imenovani predsednik i lanovi Komisije EU kao celina podleu odobrenju Evropskog parlamenta. 27. Predsednika i lanove Komisije EU postavlja Savet odluujui kvalifikovanom veinom.

1 2

U zagradi je odgovor koji je stajao do ispravka. Blagu ideju nemam ta bi drugo moglo stajati, ovo je citat iz knjige. Ako neko smisli, nek javi.

Hvala, Nina! mazoni

28. Dunosti (funkcije) Komisije EU su po svom kvalitetu razliite. Prva grupa: se naziva, sledei
29. duh f-nalizma, motorom ili inicijatorom komunitarnih akcija. Komisija predlae Savetu donoenje odluka. Taj tip odluka se oznaava kao komplementaran i pridodat. 3 Dunosti (funkcije) Komisije EU su po svom kvalitetu razliite. Druga grupa: obuhvata staranje o primei osnivakih ugovora. Komisija je u neku ruku zatitnica tih dokumenata, jer su drave lanice obavezne da preduzmu odgovarajue mere za sprovoenje obaveza koje proizilaze iz ugovora. Komisija je, takoe, zaduena da se brine o politici konkurencije i da u skladu sa tom obavezom za sluaj povreda primenjuje sankcije i penale prema dravama lanicama i pojedincima. Dunosti (funkcije) Komisije EU su po svom kvalitetu razliite. Trea grupa: bi se mogla oznaiti kao izvrna. Komisija ima ovlaenja da posle donoenja pojedine odluke od strane Saveta nadgleda u formi supervizije njenu implementaciju. U tu svrhu ona se pomae raznovrsnim telima, kao npr. komitetima i menadmentom. Deluje uglavnom u formi odgovarajuih preporuka i raznovrsnim formi supervizije. Parlament EU ima sedite u: Strazburu Parlament EU se bira svake 5. godine direktnim izborima u svakoj dravi lanici. Odluujuu ulogu u pitanjima usvajanja budeta igra: Parlament Asambleja se zvao koji organ EU? Parlament Postupak koodluivanja u EU se prema veem broju autora naziva: tri itanja Sedite Evropskog suda pravde je u: Luksemburgu U sastav Evropskog suda pravde ulazi koliko sudija? Po jedan iz svake drave lanice - 27 Nadlenost Suda pravde EU je: obavezna Evropski sud pravde ima funkciju tumaa osnivakih ugovora. Tano Evropski sud pravde je netipina (sui generis) sudska institucija koja ima karakteristike razliite od: i od nacionalnih i od meunarodnih sudova. Nadlenost Evropskog suda pravde se deli na: onu po direktnim tubama i nadlenost po prethodnim pitanjima U postupcima Evropskog suda pravde po direktnim tubama mogue je identifikovati etiri faze. Prva faza je: pismeni postupak U postupcima Evropskog suda pravde po direktnim tubama mogue je identifikovati etiri faze. Druga faza je: pripremno istraivanje dokazni postupak U postupcima Evropskog suda pravde po direktnim tubama mogue je identifikovati etiri faze. Trea faza je: usmeni pretres U postupcima Evropskog suda pravde po direktnim tubama mogue je identifikovati etiri faze. etvrta faza je: donoenje presude Pred Evropskim sudom pravde se mogu voditi posebni sledei postupci: postupak po prigovoru tree strane, postupak po osnovu otkrivanja nove injenice, tumaenje presude. Evropska centralna banka pod kursom stabilnih cena podrazumeva godinji rast usklaenih potroakih cena koji je manji od: 2% Da li nacionalne centralne banke moraju slediti politiku Evropske centralne banke? Da Da li Evropska centralna banka raspolae sa sopstvenim sredstvima i kapitalom? Da Efikasnost rada Evropske centralne banke ocenjuje: Evropski parlament Organi Evropske centralne banke su: Savet guvernera i Izvrni odbor Osnovni cilj/evi Evropske investicione banke je/su: da finansira projekte koji doprnose skladnom razvoju zajednikog trita i (ovde je verovatno trebalo da pie ulae) u projekte u manje razvijenim regionima. Glavni organ/i Evropske investicione banke je/su: Savet guvernera, Administrativni savet i Upravni komitet Nadlenost ovog organa Evropske investicione banke obuhvata donoenje odluka o davanju garancija, kredita i pozajmica. Koji je to organ? Administrativni savet Koji organ EU predstavlja regione, iako drave lanice razliito tretiraju njegovu ulogu dajui joj, ponekad, i centralistiku dimenziju? Komitet regiona i lokalnih vlasti Koji organ EU se naziva finansijskom saveu EU? Revizorski sud

30.

31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56.
3

Seate se od prolog puta nemam pojma kako glasi odgovor, pa sam prepisala skoro sve.

Hvala, Nina! mazoni

57. Protiv odluka Suda prve instance EU ne mogu se izjaviti albe Evropskom sudu. Netano 58. Postoje tri kategorije dozvoljenih albenih razloga na odluku Suda prve instance EU. On/oni su: zbog nenadlenosti suda prve instance, zbog materijalne povrede prava Eu i zbog povreda pravila postupka. 59. Ustrojstvo Ombusmana EU uglavnom je bazirano na skandinavskoj pravnoj tradiciji. 60. Pravo EU u oblasti konkurencije moglo bi se podeliti na: ono koje se fokusira na aktivnosti drave, odnosno vlada, i ono koje se odnosi na aktivnosti privatnih subjekata. 61. Esencijalni element/ti politike konkurencije na teritoriji EU je/su: obezbeivanje ostvarivanja 4 fundamentalne slobode (najvaniji element), zabrana sklapanja antikonkurencijskih sporazuma, zabrana zloupotrebe dominantnog poloaja, obaveza drava da ne uestvuju u podravanju mera koje bi bile uzork stvaranja ekskluzivnog poloaja domaih firmi, onemoguavanje sklapanja sporazuma o paralelnoj trgovini izmeu dve zemlje 62. Nadlenosti Komisije u oblasti konkurencije su znaajne iz razloga mogunosti spreavanja kartelnih sporazuma i udruenja interesnog karaktera u raznim oblicima. 63. ta su karteli? Sporazumi koje sklapaju konkurentne firme o smanjenju konkurencije meu njima. Oni su klasnini sporazumi protiv konkurencije. To su, po pravilu, tajni sporazumi, ali se javljaju i u okvirima mehanizama koji zamagljuju njihovu stvarnu prirodu. 64. Karteli sadre dogovore o: fiksnim cenama, podeli trita i zatiti domaeg trita od stranih proizvoaa. 65. Naroito su pogubni kartelni sporazumi o podeli trita, jer za posledicu imaju ruenje dostignutog stepena integracija. 66. Kartelni sporazumi o podeli trita odravaju relativno visoke cene i niske performanse, to je protivno interesima potroaa. 67. Karteli su se ranije sklapali na dravnom nivou. Tano 68. Protivno ekonomskoj logici lanovi kartela ele da prodaju manje proizvoda po viim cenama. 69. Okviri evropske politike u okviru prava zatite ivotne sredine odnose se na postizanje sledeih ciljeva: ouvanje, zatita i poboljanje kvaliteta ivotne sredine; zatita ljudskog zdravlja; oprezno i racionalno korienje prirodnih resursa; unapreenje na meunarodnom planu mera za suoavanje sa regionalnim i planetarnim problemima ivotne sredine. 70. Politika EU u oblasti zatite ivotne sredine zasniva se na naelu: predostronosti i preventivne akcije 71. Da li se u EU plaa kazna za zagaenje ivotne sredine? Da 72. U Amsterdamskom ugovoru je navedeno da se politika zatite ivotne sredine mora integrisati u politiku Unije pod nazivom: odrivi razvoj 73. Unijske aktivnosti u ivotnoj sredini obino su se preduzimale na osnovu direktiva. Ipak, pojavila su se miljenja da se u ovoj oblasti vie primenjuju: uredbe 74. Zatita prava potroaa odvija se na nekoliko polja aktivnosti. On/oni je/su: potroake reklame, neregularni ugovori, kvalitet proizvoda. 75. Evropski socijalni dijalog, kroz pravo na udruivanje, postie se pravom na informisanje, konsultovanje i participacijom radnika.

Hvala, Nina! mazoni