Futurizam

Futurizam je umetniki pokret koji je osnovan pred Prvi svetski rat u Italiji, bio je prvi avangardni pokret. Tipian je bio za Italijansku umetnost iako se javlja i u Rusiji i Engleskoj, kao i u drugim zemljama. Pokret futurizma je zapoeo pesnik Filipo Marineti objavivi manifest u Francuskim dnevnim novinama Figaro 1909.g. On je u svom manifestu eleo da pokua da isprovocira zaostalu Italiju da krene u pravcu nekakvog napretka, bre industrijalizacije, tehnikog razvoja i da razmilja u sadanjem vremenu i ne bude zadovoljna svojom prolosti. Ne elimo deo nje, prolosti, mi, mladi i snani Futuristi. Futuristi su oboavali brzinu, tehnologiju, mladost, nasilje, industrijske gradove, automobile, avione itd. Za nastanak futurizma se uzima 1909.g kada je Marineti izdao svoj Manifest u pariskom dnevnom listu Figaro. U manifestu Marineti je oglasio program u nekoliko taaka: ljubav nemira, brzine, poezije, odvanosti i revolta. Slian manifest su 1910.g izdali slikari, a 1912.g i arhitekti. Futurizam se proirio i u Rusiji gde je bio jako popularan i nastaju dva srodna pravca- egofuturizam i kubofuturizam koji je uticao na rusku umetnost. Svetski knjievnici futurizma su bili Filipo Marineti (Italija), Vladimir Majakovski (Rusija) i Veimir Hlebnikov (Rusija)

Iz manifesta futurizma u Italiji, Filipo Marineti

1. 2.

Mi elimo da opevamo ljubav prema opasnosti, energiju iz navike i ludu smelost. Glavni elementi nae poezije bide odvanost, smelost i buntovnost. .........

4.

Mi izjavljujemo da je sjaj sveta obogaden novom lepotom: lepotom brzine. Trkaki automobil, cija je karoserija natovarena velikim cevima koje nalikuju zmijama eksplozivnog daha, automobil koji zavija, koji izgleda kao da tri na karteima, lepi je od Nike iz Samotrake. ........

10.

elimo da razorimo muzeje, biblioteke da bismo se borili protiv moralizma, feminizma i svih kukaviluka koji su oportunistiki i cilj im je korisnost. Pevademo o ljudima koje pokrede rad, o zadovoljstvu, o buntu, o mnogobrojnim, mnogoiznijansiranim puinama revolucije u modernim glavnim gradovima, o nodnim vibracijama arsenala i radilita pod njihovim estokim elektrinim mesecima; o prodrljivim eleznikim stanicama punim dimnih zmija; o fabrikama koje su se svojim divnim koncima obesile o oblake; o mostovima koji kao gimnastiari skakudu preko kovanice noeva suncem obasjane reke; o avanturistikim brodovima koji svojim nozdrvama osecaju horizont; o lokomotivama irokih prsa koje udaraju po kolosecima kao divovski elini konji obuzdani dugakim cevima i o klizajudem letu aviona ija elisa pucketa kao zastava koja lepra i koja pljeska kao masa u delirijumu odoravanja.

11.