Studija o Dostignućima I Perspektivama Na Putu Ka Zelenoj Ekonomiji I Održivom Razvoju U Srbiji

Studija o dostignuima i perspektivama na putu ka zelenoj ekonomiji i odrivom rastu u Srbiji
Nacionalni izvetaj za Svetsku konferenciju o odrivom razvoju Rio+20, Rio de aneiro, 2022. jun 2012. godine
Studija o dostignuima i perspektivama na putu ka zelenoj ekonomiji i odrivom rastu u Srbiji Nacionalni izvetaj za Svetsku konferenciju o odrivom razvoju Rio+20, Rio de aneiro, 2022. jun 2012. godine
Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji
Napomena Studija o dostignuima i perspektivama na putu ka zelenoj ekonomiji i odrivom razvoju u Srbiji predstavlja dokument koji je pripremljen kao podrka Vladi Srbije u procesu priprema za Konferenciju o odrivom razvoju Rio+20 Ujedinjenih nacija, koja se odrava u junu 2012. godine u Brazilu. Bez obzira na to to se ova studija preteno zasniva na dokumentima koje su ve usvojile Skuptina i Vlada Srbije, ona ne predstavlja zvanian dokument Republike Srbije.
Radni tim i saradnici na izradi Studije: Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja je bilo koordinator projekta izrade studije, uz tehniku i finansijsku podrku organizacija UNDP i UNEP. UNDP je podrao ukupan razvoj studije, a UNEP je sproveo kvantitativnu analizu opcija za razvoj zelene ekonomije. Pojedinci koji su rukovodili izradom ove studije su Anelka Mihajlov, Hristina Stevanovi arapina i Miroslav Tadi, Jrg Staudenmann, Duan Stoki, Rie Tsutsumi i Andrea Bassi.
Najznaajniji doprinos izradi studije dali su: Neboja Pokimica, Danijela Boani, Stamatios Christopoulos, Jelena Simovi, Tijana Spasi, Sandra Radunovi, Milica Petrovi, Milica Duronji, Dunja Proki, Vera Jankovi. Izradi studije su takoe doprineli (dalje po azbunom redu): Aleksandar Jovovi, Aleksandar Durkovi, Aleksandar Krsti, Aleksandar Manojlovi, Aleksandar Marinkovi, Aleksandar Simi, Aleksandar Vesi, Aleksandra Janji, Aleksandra Radinovi, Aleksandra Tripi, Ana Pua, Ana Ranitovi, Antonela Soluji, Biljana Rami, Biljana Stamenkovi, Biljana Vaskovi, Bojan Borkovi, Bojan Kovai, Damjan urpi, Damjan Rehm Bogunovi, Dejan Leki, Dimitrije Lili, Dragana Petrovi, Filip Jovanovi, Gordana Stojanovi, Ivonne Higuero, Jelena Jovanovi, Jelena Ki, Jelena Milovanovi, Jovan Proti, Karlo Pukarica, Kristina Cvejanov, Lidija Abovi, Ljiljana Veljkovi, Ljubica Pakovi, Milena Stupar, Mihailo Crnobrnja, Milan Ivankovic, Milo Banjac, Nataa ugi-Drakuli, Rajka Vukomanovi, Ralph van der Zijden, Rastislav Kragi, Ratko Risti, Savo ustibek, Sinia Mitrovi, Verica Jovanovi, Vesna Rodi, Vesna Simi, Vladimir Pilipovi, Vojislavka Sati, Vukica Popadi, Zlatko Arvaji. Izradi studije su doprinele i sledee institucije: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo rada i socijalne politike, Nacionalna komisija za UNESCO, Ministarstvo finansija, Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede, Kancelarija za odrivi razvoj nedovoljno razvijenih podruja Vlada RS, Tim za socijalno ukljuivanje i smanjivanje siromatva u okviru Vlade RS, Agencija za energetsku efikasnost, Agencija za hemikalije, Privredna komora Srbije, ILO Srbija, Privredna komora Beograda, Eurobank EFG a.d. Beograd, Victoria Consulting doo Beograd, Greentech doo Novi Sad, Sunce Kragujevac, Recan Fund, Strawberry Energy, d.o.o , iBikeBelgrade d.o.o., JP Elektroprivreda Srbije, PD RB Kolubara d.o.o., JKP Vodovod i kanalizacija Novi Sad, Saobraajni fakultet Univerziteta u Beogradu,Tehnolokometalurki fakultet Centar za istiju proizvodnju, Institut Mihajlo Pupin, ekspertski tim Ambasadora ivotne sredine, Evropski pokret u Srbiji, Stalna konferencija gradova i optina, APOS Asocijacija potroaa Srbije, Interinstitucionalna profesionalna mrea u sektoru voda, Univerzitetski savez za ekologiju i turizam, Centar ekspertize za ekonomske i prirodne resurse, Ambasadori odrivog razvoja i ivotne sredine, IPA projekat Tehnika podrka za tretman medicinskog otpada u Srbiji. Fotografije: Pavle Pavlovi Ovu studiju citirati kao: UNDP / UNEP (2012), Study on Achievements and Perspectives towards a Green Economy and Sustainable Growth in Serbia.
Odricanje od odgovornosti Upotrebljeni navodi i predstavljanje materijala u ovoj publikaciji ne podrazumevaju izraavanje bilo kakvog miljenja od strane Ujedinjenih nacija i njenih entiteta u pogledu pravnog statusa bilo koje zemlje, teritorije, grada ili oblasti, ili njihovih organa vlasti, niti u pogledu odreivanja njihovih granica i graninih linija. Povrh toga, izraeni stavovi ne odraavaju nuno odluku ili definisanu politiku Ujedinjenih nacija i njenih entiteta, kao to ni navoenje trgovakih naziva ili procesa ne predstavlja znak odobravanja.
Sadraj
1. Predgovor od strane ministra ivotne sredine, r udarstva i prostornog planiranja Republike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 2. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 3. Saetak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 4. Postojei strateki okvir za ozelenjavanje ekonomije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 5. Primeri zelene ekonomije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 5.1. Odrivi turizam u Srbiji kao primer zelene ekonomije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 5.2. istija proizvodnja i odgovorno poslovanje i finansiranje kao primeri zelene ekonomije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 6. Strateki pravci za razvoj zelene ekonomije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 6.1. Harmonizacija socioekonomskog razvoja sa politikama Evropske unije u oblasti efikasnog korienja prirodnih resursa i razvoja praenog niskim emisijama gasova sa efektom staklene bate. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 6.1.1. Efikasno korienje resursa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 6.1.2. Odriva proizvodnja i potronja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 6.1.3. Zelene javne nabavke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 6.1.4. Mere ekonomske i fiskalne politike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 6.1.5. Mere za ekonomiju sa niskom potronjom ugljenika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 6.1.6. Inovacije za zelenu ekonomiju i odrivi razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 6.1.7. Obrazovanje za odrivi razvoj i zelenu ekonomiju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 6.2. Unapreenje socijalne inkluzije i smanjenje siromatva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 6.2.1. Mere za smanjivanje siromatva i socijalnu inkluziju osetljivih grupa. . . . . . . . . . 44 6.2.2. Podrka otvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti. . . . . . . . . . . 45 6.3. Jaanje i podrka sektoru ivotne sredine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 6.3.1. Infrastruktura za odrivi razvoj ivotne sredine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 6.4. Ustanovljavanje dugoronog institucionalnog i finansijskog okvira kao podrke odrivom razvoju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 6.4.1. Budetska linija za odrivi razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 6.4.2. Ustanovljavanje analize uticaja na odrivi razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 6.4.3. Institucionalni izazovi i preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 6.5. Promovisanje podregionalne saradnje doprinos zelenoj ekonomiji i odrivom razvoju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 7. Analiza scenarija u odabranim sektorima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 7.1. Potranja energije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 7.2. Snabdevanje energijom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 7.3. Povrine za organsku poljoprivredu i proizvodnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 7.4. Preporuke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72 8. Predlog potencijalnih stratekih mera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 8.1. Zakljuna razmatranja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 Osnovna literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
1. Predgovor [od strane ministra ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije]
U trojnoj strukturi odrivog razvoja (drutvo, ekonomija i ivotna sredina), politika zelenog rasta regulie mesta gde ekonomski interesi mogu biti upotrebljeni kao sredstvo promovisanja optimalnog upravljanja ivotnom sredinom i socijalne jednakosti, i u tom kontekstu predlau najbolje opcije za razvoj. Time strategije zelenog ekonomskog rasta doprinose odrivom razvoju, tako to se njima kreira napredniji politiki okvir, neophodan za ostvarivanje koncepta odrivog razvoja. U pripremnom procesu za Svetsku konferenciju o odrivom razvoju Rio+20 Ujedinjene nacije ne zahtevaju da nacionalni izvetaji budu uraeni po standardnom ablonu. Svaki od njih treba da bude specifian za zemlju, sa okvirom koji treba da obuhvati posveenost, napredak i probleme zemlje u oblastima zelene ekonomije i institucionalnog organizovanja za sprovoenje odrivog razvoja. Imajui navedenu instrukciju u vidu, Nacionalni izvetaj za Srbiju je usredsreen na analizu zelene ekonomije, upotpunjenu znaajnim poglavljem posveenim izazovu efikasnog institucionalnog organizovanja za sprovoenje odrivog razvoja.
Republika Srbija se nalazi na putu odrivog razvoja jo od 2002. godine, sprovodei johanezburki plan akcije u svojim stratekim dokumentima, i stalno imajui u vidu Rio deklaraciju, Agendu 21 i tri Rio konvencije. Pri tome se mora priznati da entuzijazam i opredeljenost ka odrivom razvoju nisu u svim fazama imali isti intenzitet. Naroito se istiu 2002. i 2003. godina, kada je ovom procesu dat znaajan podstrek porukom tadanjeg premijera Republike Srbije Svetskom samitu o odrivom razvoju, 2002. godine, da je ivotna sredina prioritetna i znaajna podrka ekonomskom razvoju, kao i 2009. i 2010. godina, u kojima se moze istai potvrda posveenosti Srbije odrivom razvoju od strane predsednika drave Srbije na Samitu o milenijumskim ciljevima razvoja..
Na UN konferenciji o ivotnoj sredini i razvoju, koja je u junu 1992. godine1 odrana u Rio de aneiru, kao i na Svetskom samitu Ujedinjenih nacija o odrivom razvoju odranom tokom avgusta i septembra 2002. godine 2 u Johanezburgu, Republika Srbija je uestvovala kao Savezna Republika Jugoslavija. Od 5. juna 2006. godine, Republika Srbija deluje kao nezavisna i suverena drava3.
1 2 3
ef delegacije bio je tadanji savezni ministar za ivotnu sredinu dr Mihailo Buri (pored predstavnika savezne drave i Republike Crne Gore, u delegaciji je Republiku Srbiju predstavljao tadanji ministar zatite ivotne sredine Srbije dr Pavle Todorovi). Imenovani ef delegacije je bila tadanja ministarka za zatitu prirodnih bogatstava i ivotne sredine Srbije dr Anelka Mihajlov (pored predstavnika savezne drave i Republike Crne Gore, u delegaciji Republike Srbije bili su i Aleksandar Vesi i dr Stojan Jevti, savetnici). Predstavljajui pravnog naslednika Savezne Republike Jugoslavije i Dravne Zajednice Srbija i Crna Gora.
Pripremne aktivnosti za Konferenciju o odrivom razvoju 2012. godine obuhvataju4: aktivno uee delegacije Srbije na razliitim Ministar nadlean za oblast ivotne meunarodnim dogaajima, kao to su sastanci sredine Republike Srbije predsedavao u okviru UNECE (Ekonomska komisija Ujedinjenih je Upravnim savetom UNEP-a i nacija za Evropu), UNEP (Program Ujedinjenih Globalnim ministarskim forumom za nacija za ivotnu sredinu), UNEP GC / GMEF ivotnu sredinu (20092011), kada je zapoet Beogradski proces, usmeren (Upravni savet / Globalni ministarski forum za ka jaanju meunarodnih institucija ivotnu sredinu), UN-CSD (Komitet za odrivi u oblasti ivotne sredine i njihove razvoj Ujedinjenih nacija), UNESCO (Organizacija meusobne povezanosti. Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu), predsedavanje 5 Upravnim savetom UNEP-a i Globalnim ministarskim forumom za ivotnu sredinu (20092011) i posveenost procesu jaanja i reformisanja meunarodnih institucija u oblasti ivotne sredine (Beogradski proces), organizovanje podregionalnog Seminara o zelenoj ekonomiji i odrivoj potronji i proizvodnji, koji je odran u aprilu 2011. godine u Beogradu, organizovanje dogaaja na visokom nivou u septembru 2011. godine, Foruma Srbija Evropska unija, sa razliitim tribinama i panel-diskusijom o odrivom razvoju i zelenoj ekonomiji, organizovanje nacionalnih seminara6 posveenih pripremi dokumenata za Rio+20, tokom novembra 2011. i maja 2012. godine, organizovanje podregionalne konferencije (marta 2012. godine) Jadransko-jonskog regiona (Jadransko-jonska inicijativa) i Crnomorskog regiona (Organizacija za crnomorsku ekonomsku saradnju), organizovanje regionalne konferencije ivotna sredina ka Evropi u susret Rio+20 EnE12 (maja 2012. godine) kao dogaaja razmene znanja (learning event) u okviru pripreme za Rio+20. Republika Srbija je pripremila viziju za Rio+20 na osnovu inicijalnih pripremnih aktivnosti i nacionalnih strategija i dokumenata, ukljuujui ali ne ograniavajui se na implementaciju Strategije odrivog razvoja, Strategije za pristupanje EU, Strategije aproksimacije u oblasti ivotne sredine, stratekih dokumenata za smanjenje siromatva, Plana implementacije za postizanje Milenijumskih ciljeva razvoja, Nacionalnog programa zatite ivotne sredine, Strategije odrivog korienja prirodnih resursa i dobara, Strategije razvoja energetike do 2015. godine, Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, Prvog akcionog plana za energetsku efikasnost do 2012. godine,
4 5 6 Za vie informacija posetiti internet prezentaciju Ministarstva ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije (www.ekoplan.gov.rs). Ministar za ivotnu sredinu i prostorno planiranje Srbije dr Oliver Duli predsedavao je Upravnim savetom UNEP-a od 2009. do 2011. godine. Od oktobra 2011. godine, Kancelarija UNDP u Srbiji podrava pripreme Srbije za Rio+20.
Strategije zatite biodiverziteta, Strategije upravljanja otpadom za period 20102019. g., kao i analiza u vezi sa sprovoenjem multilateralnih sporazuma o ivotnoj sredini i energetici koje je Srbija ratifikovala. Republika Srbija veruje da e Rio+20 doprineti Preporuke (date u poglavljima 710 ovog dokumenta) se odnose daljem razvoju mehanizama za partnerstvo sa svim na izmenu ekonomskog pejzaa zainteresovanim stranama, a posebno da e motivisati na nain kojim e se primeniti poslovni sektor da ulae u eko-inovacije i da racionalno koncept odrivog razvoja. koristi resurse i energiju. Civilno drutvo e biti podstaknuto da uestvuje u procesima donoenja odluka, a naune i obrazovne organizacije da obezbede visok nivo naunog rada i ekspertize, dok e naroita panja biti posveena socijalno ugroenim grupama (kao to su mladi, ene, nezaposleni i ruralne zajednice, posebno u izolovanim oblastima poput planinskih regiona) da utiu na procese koji doprinose odrivom razvoju. Srbija shvata da u cilju doprinosa harmonizaciji socioekonomskog razvoja sa politikama Evropske unije u oblasti efikasnog korienja prirodnih resursa i razvoja praenog niskim emisijama gasova sa efektom staklene bate, kao i budui da je zemlja sa nizom specifinosti za nju predstavlja veliki izazov da realizuje principe zelene ekonomije kao sredstva za dostizanje odrivog razvoja. Nacionalni izvetaj i Studija o zelenoj ekonomiji pokazuju da je Srbiji potrebna podrka, ukljuujui i finansijsku podrku, u naporima da razvija svoju privredu i drutvo u celini na ovim principima. U 2012. godini, kada se odrava Svetska konferencija o odrivom razvoju u Brazilu, fokus Srbije nije na kvantitativnim pokazateljima, ve na viziji i strategiji.
Nacionalni izvetaj za Srbiju sadri Studiju o zelenoj ekonomiji, dopunjenu sa analizom i preporukama za institucionalni okvir.
Nacionalni sintezni izvetaj
Nakon Konferencije o odrivom razvoju 2012. godine u Brazilu, ovaj dokument treba aurirati i unaprediti na osnovu zakljuaka i preporuka koji na Konferenciji budu usvojeni. Sa tim ciljem, u zakljunom poglavlju su predstavljene sistematizovane preporuke koje su identifikovane u ovoj studiji i nacionalnom izvetaju o zelenoj ekonomiji.
Studija o zelenoj ekonomiji
2. Uvod
Ova studija o zelenoj ekonomiji i odgovarajuem institucionalnom organizovanju ima za cilj podsticanje ozelenjavanja glavnih sektora ekonomije, usmeravanje javnih i privatnih odrivih investicija na nisku potronju ugljenika i efikasno korienje resursa, uveanje zelenog zapoljavanja, kao i postizanje ostalih srodnih socijalnih ciljeva.
UNEP definie zelenu ekonomiju na sledei nain: Ekonomija iji rezultati dovode do poboljanja ljudskog blagostanja i socijalne jednakosti, dok znaajno smanjuje rizike po ivotnu sredinu.
U okviru istraivanja predstavljenih u ovoj studiji posebna panja je posveena identifikaciji potencijalnih sinergija (prvenstveno regulatornih), radi pojednostavljenja i izbegavanja institucionalnog preklapanja procedura ozelenjavanja ekonomije u Srbiji. Zelena ekonomija nije usmerena protiv ekonomskog rasta, naprotiv, ona treba da predstavlja novi zamajac rasta i generator novih, kvalitetnih radnih mesta, kao i neophodnu strategiju za smanjenje postojeeg siromatva. Sve je vie dokaza da ozelenjavanje ekonomije niti smanjuje stvaranje nacionalnog dohotka, niti utie na smanjenje mogunosti zapoljavanja. Mnogi sektori vezani za zelenu ekonomiju na svom primeru dokazuju da se u okviru njih mogu ostvariti znaajne investicije i veliki ekonomski rast i zapoljavanje. Da bi se integrisali ekonomski, socijalni i aspekt ivotne sredine u odrivom razvoju, rast koji se ostvaruje morao bi biti inkluzivan i zelen. Klju je, svakako, u ostvarivanju povoljnih uslova za tranziciju ka zelenoj ekonomiji i na tom planu se moe jo mnogo uraditi, pre svega stvaranjem odgovarajueg okruenja i praktine politike, za koje je u ovom dokumentu izvreno utvrivanje prioriteta, po kriterijumu integracije politike razliitih sektora.
3. Saetak
Ova studija o dostignuima i perspektivama na putu ka zelenoj ekonomiji i odrivom razvoju u Srbiji uraena je kao inicijalni dokument na ovu temu. Vano je naglasiti da, ak ni na globalnom nivou, jo nema jedinstvene, opteprihvaene definicije termina zelena ekonomija. U procesu izrade ove studije oslanjali smo se na definiciju zelene ekonomije koju je dao UNEP7, uz uzimanje u obzir i definicije koju je dala Meunarodna trgovinska komora (ICC)8.
7 8
United Nations Environment Programme (UNEP), Towards a Green Economy: Pathways to Sustainable Development and Poverty Eradication (2011). Ten conditions for a transition toward a Green Economy, Prepared by the ICC Commission on Environment and Energy Task Force on Green Economy, Doc. No. 213-18/7 8 th Dec. 2011.
10
Koncept zelene ekonomije se promovie kao sredstvo koje dravama moe pomoi na putu dostizanja odrivog razvoja. Svet je bio oevidac toga da je ekonomski rast, premda je podigao milione ljudi iz siromatva, esto bio sproveden na raun ivotne sredine i socijalnih aspekata i nije obezbedio dobrobit svima. Decenije u kojima su nove vrednosti i blagostanje stvarani na principima i uz korienje tradicionalnih ekonomskih modela nisu uspele da se izbore sa pojavama drutvene marginalizacije i prekomerne potronje resursa. Neophodno je osigurati da ekonomski rast obezbedi dobrobit i drutvu i ivotnoj sredini u celosti. Odrivost i dalje ostaje prvorazredni dugoroni cilj, ali se dodatni napori moraju usmeriti ka ostvarivanju koncepta zelene ekonomije ukoliko se taj cilj eli dostii9. Odrivi razvoj predstavlja krovni, holistiki koncept i paradigmu koja povezuje ekonomiju, drutvo i ivotnu sredinu, unutar koje se strategije zelenog rasta mogu smatrati odgovarajuim doprinosom za praktine politike. Imajui ovo u vidu, jasno je da zelena ekonomija predstavlja neto znatno konkretnije od odrivog razvoja. Dokument je uraen sa irokim ueem svih relevantnih subjekata na nacionalnom i meunarodnom nivou. U poglavlju 4 evidentirani su postojei strateki okviri koji su relevantni za ozelenjavanje ekonomije u Srbiji.
Izrada liste primera zelene ekonomije, koji se trenutno realizuju u zemlji, pokazuje razliite nijanse zelene boje u procesu ozelenjavanja ekonomije u Srbiji. Argumentujui ideju10 da bi bilo praktine koristi od razvoja pomonog instrumenta procene uticaja aktivnosti na odrivi razvoj, radi indikacije odrivosti razvoja, predstavljen je indikativni simbol semafora za zelenu ekonomiju. Za evidentirane primere u Srbiji u 2012. godini (poglavlje 5, kao i u drugim poglavljima gde se potkrepljuje argumentacija) moe se rei da pripadaju primerima koji karakteriu ozelenjavanje ekonomije. Ova studija o zelenoj ekonomiji i odgovarajuoj institucionalnoj organizaciji uraena je sa namerom pokretanja odrive proizvodnje i odrivih investicionih ciklusa, uz proces socijalne inkluzije i smanjenje nezaposlenosti. Na osnovu ustanovljenog stanja, u procesu izrade
9 Odriva proizvodnja i potronja i zelena ekonomija, Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije i Privredna komora Srbije, publikacija realizovana uz podrku vedske agencije za razvojnu saradnju (Swedish International Development Agency Sida) putem projekta Podrka sprovoenju Nacionalne strategije odrivog razvoja Republike Srbije, Beograd (2011). Republic of Serbia Contribution to the zero draft of the outcome document (2011/2012); available at http://www. uncsd2012.org/rio20/index.php?page=view&type=510&nr=115&menu=115 http://www.ekoplan.gov.rs/en/Rio-20-102-p1-list.htm?_sector_id=6&_sm_id=110
Radna grupa za zelenu ekonomiju Meunarodne trgovinske komore definie zelenu ekonomiju na sledei nain: Poslovna zajednica smatra da je termin zelena ekonomija ugraen u iri koncept odrivog razvoja. Zelena ekonomija se opisuje kao ekonomija u kojoj ekonomski rast i ekoloka odgovornost funkcioniu zajedno jaajui se uzajamno, i istovremeno podravajui napredak drutvenog razvoja. Biznis i industrija imaju kljunu ulogu u pruanju ekonomski odrivih proizvoda, procesa, usluga i reenja koji su potrebni za prelazak na zelenu ekonomiju.
10
11
ovog dokumenta prepoznati su i u poglavlju 6 detaljnije objanjeni sledei strateki pravci za razvoj zelene ekonomije u Srbiji: 1. Harmonizacija socioekonomskog razvoja sa politikama Evropske unije u oblasti efikasnog korienja prirodnih resursa i razvoja praenog niskim emisijama gasova sa efektom staklene bate11 (koja ukljuuje efikasno korienje prirodnih resursa i energije, princip odrive proizvodnje i potronje, zelene javne nabavke, reforme ekonomske i fiskalne politike koje e uspostaviti adekvatne signale za trite, mere u pravcu ekonomije sa niskom potronjom ugljenika, obrazovanje i inovacije za odrivi razvoj, itd.); 2. Unapreenje socijalne inkluzije i smanjenje siromatva (ukljuujui mere za smanjivanje siromatva i neusklaenosti prihoda, borbu protiv nejednakosti, podrku otvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti, sa naroitim akcentom na socijalnoj inkluziji osetljivih grupa); 3. Jaanje i podrka sektoru ivotne sredine (ukljuujui promovisanje investicija u infrastrukturu koja podrava sve aspekte odrivog razvoja, od otvaranja novih radnih mesta do zatite ivotne sredine, podrku jaanju strunih kapaciteta, itd.); 4. Definisanje dugoronog institucionalnog i finansijskog okvira kao podrke odrivom razvoju (ukljuujui postojanje obavezne budetske linije za odrivi razvoj u svakoj kljunoj instituciji, uvoenje sistema analize uticaja na odrivi razvoj, promovisanje stabilne institucionalne organizacije uz finansijski okvir za odrivi razvoj); 5. Promovisanje podregionalne saradnje (preko procesa poput Jadransko-jonske regionalne inicijative, saradnje u Dunavsko-karpatskom regionu, Sporazuma o regionalnom tritu energije, projekti bilateralne razmene znanja i ekspertize meu zemljama kandidatima za lanstvo u Evropskoj uniji, itd.). Uspostavljanje stabilne institucionalne organizacije za dostizanje odrivog razvoja (i zelene ekonomije, kao sredstva za dostizanje odrivog razvoja), predstavlja veliki izazov na svim nivoima. Za odrivu budunost su potrebne stabilne, efikasne, strune i operativne institucije i administracija, koje nisu podlone potresima prilikom politikih promena. Dat je predlog za institucionalnu organizaciju za odrivi razvoj u Srbiji, koja uzima u obzir realnost situacije i ima potencijal da bude dugorona i uspena. Predloeni institucionalni sistem se sastoji od: unapreenja rada postojeeg Saveta za odrivi razvoj, Savetodavnog odbora Vlade, Sekretarijata saveta, Savetodavno-naunog odbora Saveta za odrivi razvoj, Radne grupe Saveta za odrivi razvoj i Biroa. Neophodno je dalje razvijanje institucionalnog okvira i unapreenje koordinacije procesa socijalne inkluzije. U tom smislu, neophodno je koordinacionu funkciju Tima za socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatva uiniti
11 U okviru napora da se reprodukuje inicijativa European Union Flagship u okviru strategije Evropa 2020.
12
odrivom. Unutar samih ministarstava potrebno je definisati kontakt osobe (fokalne take) nadlene za odreene meunarodne sporazume i procese, zelenu ekonomiju, odrivi razvoj i odrivo korienje prirodnih resursa. Potrebno je uspostaviti sistemske mehanizme planiranja, koordinacije primene, praenja i evaluacije politika na nivou Vlade. U tom pogledu, bie posebno vana uloga Generalnog sekretarijata Vlade, od kojeg se oekuje da obavlja vane zadatke koordinacije, uspostavljanja i primene javnih politika na republikom nivou. U poetnoj fazi implementacije predloenog institucionalnog povezivanja, potrebno je razraditi procedure rada svake od navedenih struktura (kako na nivou Vlade, tako i unutar kljunih ministarstava), razraditi plan unapreenja procesa iz okvira zelene ekonomije posredstvom Saveta za odrivi razvoj, kao i za unapreenje procesa socijalne inkluzije posredstvom Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije. Treba ojaati i kapacitete Narodne skuptine Republike Srbije, odnosno njenih odbora. Iako u Skuptini Srbije nije osnovan Odbor za odrivi razvoj, postoje odredbe na osnovu kojih se aktivnosti postojeih odbora mogu usmeriti i na oblast odrivog razvoja, ime se mogu otvoriti mogunosti meusobne saradnje odbora, kao i odravanja zajednikih sednica Odbora za pitanja od zajednikog interesa. Do uspostavljanja operativnih mehanizama za funkcionisanje Grupe odbora za odrivi razvoj, potrebno je iskoristiti ovlaenje predsednika Narodne skuptine da, na predlog radnog tela, moe angaovati naune ili strune institucije, kao i pojedince, za pruanje podrke u radu na pitanjima odrivog razvoja, koja su u nadlenosti Narodne skuptine kao aktivnosti od javnog interesa. Neophodno je dalje usaglaavanje politike finansiranja lokalnih samouprava, razvoja informacionih sistema (to podrazumeva prikupljanje i razmenu informacija), jaanja njihovih kapaciteta i potpunijeg sprovoenja reformi u procesu socijalne inkluzije i smanjenja siromatva, sprovoenja lokalnih strategija odrivog razvoja i lokalnih ekolokih akcionih planova, i dr. Analiza moguih scenarija za sektore obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i poljoprivrede prikazana je u poglavlju 7. Strateki ciljevi ovog dokumenta dati su u poglavlju 8. Sistematizovane su preporuke u okviru prioritetnih stratekih pravaca, usredsreene na srednjoronu (i dugoronu) tranziciju ka zelenoj ekonomiji. Zakljuna razmatranja su usredsreena na neophodne mere koje bi trebalo sprovesti da bi ekonomski razvoj u Srbiji imao odlike odrivog razvoja i izraeniju zelenu boju u zelenoekonomskom konceptu. Nakon Konferencije o odrivom razvoju 2012. godine u Brazilu, ovaj dokument treba aurirati i unaprediti na osnovu zakljuaka i preporuka koji na Konferenciji budu usvojeni.
13
Sa tim ciljem, u zakljunom poglavlju su predstavljene sistematizovane preporuke koje su identifikovane u ovoj studiji i nacionalnom izvetaju o zelenoj ekonomiji. Preporueni koraci za poboljanje zakonskog okvira sadre: unapreenje i prilagoavanje zakona konceptu zelene ekonomije, podrku efikasnijoj primeni zakona, podrku zakonodavno-proceduralnom uspostavljanju indikatora odrivosti razvoja predloenih u ovoj studiji (kao jednog od kriterijuma pri donoenju odluka o finansiranju projekata iz svih sektorskih oblasti), podrku implementaciji multilateralnih i regionalnih ugovora koji doprinose razvoju, kao i podrku razvoju novih multilateralnih i regionalnih ugovora i sporazuma (npr. za odrivi razvoj dinarskih i balkanskih planina), ukoliko imaju potencijal ojaavanja makroregiona. Preporueni koraci za dalje usmeravanje stratekog planiranja ukljuuju: nakon Konferencije o odrivom razvoju 2012. godine u Brazilu, ovaj dokument treba unaprediti analizom zakljuaka i preporuka koji na Konferenciji budu usvojeni i pripremiti Nacionalni strateki plan za zelenu ekonomiju, u skladu sa potrebama. Pored toga, neophodno je sprovesti horizontalnu analizu svih relevantnih usvojenih strategija i zakonskih reenja, sa fokusom na doprinosu ozelenjavanju ekonomije i odrivom razvoju, i sa predlogom potrebnih izmena u cilju harmonizovanog i sinergetskog pristupa. U okviru daljih koraka neophodno je i pripremiti nacionalni program za unapreenje efikasnosti zelenih javnih nabavki, a takoe i pripremiti uslove za sprovoenje razvoja mera ekonomske i fiskalne politike za ozelenjavanje ekonomije, kao i preispitati fiskalnu politiku sa ciljem stimulisanja otvaranja novih radnih mesta. Na bazi studije o zelenoj ekonomiji, potrebno je pripremiti nacionalni akcioni plan za odrivu proizvodnju i potronju, za period od najmanje deset godina. Potrebno je sprovesti i dodatnu reviziju Strategije o istijoj proizvodnji, kao i odgovarajuu reviziju Nacionalne strategije odrivog razvoja kako bi odraavali zakljuke i odluke konferencije Rio+20. Neophodno je i sprovesti planiranje razvoja, proizvodnje i primene domae opreme, osposobljavanje potrebnih struka za adekvatno funkcionisanje sistema u okviru ozelenjavanja ekonomije, kao i pruanje podrke efikasnijem razvoju odrivog turizma putem zelenog ugostiteljstva, zelene destinacije, zelene usluge, promociju ekoloki svesnog korisnika turistikih usluga i permanentno osavremenjivanje Strategije razvoja turizma na osnovu ovih principa. Potrebno je obezbediti i adekvatnu dostupnost javnih finansija, ali i izvora privatnog finansiranja, tako da niz stratekih alata moe biti efikasno primenjen. Vano je istai i da je neophodno ohrabriti i pokrajinsku i lokalnu samoupravu, putem zakonskih okvira, da u svojim budetima predvide posebnu budetsku liniju za zelenu ekonomiju i odrivi razvoj (namenski, npr. za realizaciju lokalnih strategija odrivog razvoja). Preporueni koraci za poboljanje institucionalnog okvira ukljuuju: podrku razradi i ostvarivanju uslova za institucionalno organizovanje, predloenih u okviru ovog dokumenta (detalji su dati u poglavlju 6.4.3); unapreenje efikasnosti institucionalnog organizovanja za odrivi razvoj putem izmene zakona. Potrebno je ojaati i podrati rad Saveta za odrivi
14
razvoj i njegovih radnih tela, ojaati i podrati rad Socijalno-ekonomskog saveta i njegovih radnih tela, ojaati ekspertsku podrku zajednikim sednicama odbora u Narodnoj skuptini, sa ciljem ostvarivanja parlamentarnog uticaja na odrivi razvoj i zelenu ekonomiju. Potrebno je podrati kontinualnu obuku vladinih slubenika po pitanju razvoja i implementacije multilateralnih ugovora u oblasti ivotne sredine, obezbediti podrku i adekvatnu obuku za fokalne take razliitih konvencija, kao i razvoj mehanizama za funkcionalno povezivanje. Takoe je vano razviti operativne mehanizme institucionalnog povezivanja za ostvarivanje regionalne saradnje. Kljuna preporuka za poboljanje implementacionih kapaciteta je da se ostvare uslovi potpunog sprovoenja usvojenih zakona i strategija. Vano je i naglasiti da se Srbija nalazi u osetljivom regionu, koji ukljuuje i osetljivost na klimatske promene i uestalost prirodnih nepogoda. Sredstva za sprovoenje ovog dokumenta i rezultujuih preporuka su ili ve sadrana u dokumentima na koje se ova studija oslanja, ili e biti sadrana u razvojnim dokumentima ija je izrada preporuena u okviru ovog dokumenta (u razliitim sektorima delovanja). Oekivana, neophodna i neizbena ulaganja u ivotnu sredinu12, kao i u izbegavanje negativnih efekata i prilagoavanje na klimatske promene, u kombinaciji sa adekvatnim merama promovisanja socijalne inkluzije, treba shvatiti kao pokretae zelenog (i odrivog) razvoja i kao poetnu investiciju, a nikako kao izdatke. Simptomi ekonomske krize dananjice daju signale da se dugoronom procesu oporavka mora pristupiti sistematski, na lokalnom, nacionalnom, podregionalnom, regionalnom i globalnom nivou. Ovaj dokument potvruje opredeljenost Republike Srbije da doprinese dogovoru zemalja sveta na Svetskoj konferenciji o odrivom razvoju 2012. godine, i predstavlja osnovu za dalju razradu i sprovoenje predvienih aktivnosti nakon konferencije.
12
National Strategy for Environmental Aproximation (NEAS) Nacionalna strategija Republike Srbije za aproksimaciju u oblasti ivotne sredine (2011)
15
4. Postojei strateki okvir za ozelenjavanje ekonomije

Osnovni pravci razvoja Republike Srbije definisani su krovnim stratekim dokumentima u koje spadaju: Nacionalna strategija odrivog razvoja, Nacionalna strategija odrivog korienja prirodnih resursa i dobara, Strategija za smanjenje siromatva u Srbiji, Prvi nacionalni izvetaj o socijalnom ukljuivanju i smanjenju siromatva, Nacionalni Milenijumski ciljevi razvoja, Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije, Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju, Nacionalni program zatite ivotne sredine, Nacionalna strategija Republike Srbije za aproksimaciju u oblasti ivotne sredine, Strategija razvoja energetike do 2015. godine, Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, Prvi akcioni plan za energetsku efikasnost do 2012. godine, Inicijalna nacionalna komunikacija, itd. Pored navedenih, prisutan je i odreeni broj strategija iz sektora ivotne sredine i energetike, kao i znaajan broj sektorskih strategija (u oblasti zapoljavanja, obrazovanja, socijalne zatite, zdravlja, itd.) koje sadre mere za unapreenje poloaja osetljivih grupa.
16
17
5. Primeri zelene ekonomije

U okviru izrade ovog dokumenta osmiljen je i iroko distribuiran upitnik, sa ciljem identifikacije i katalogizacije pozitivnih primera zelene ekonomije koji su ve prisutni u praksi, a koji su tek sada putem ovog procesa prepoznati kao primeri dobre prakse u ozelenjavanju ekonomije. Vano je naglasiti da bi predstavljene aktivnosti trebalo da poslue iskljuivo kao primeri, i da nipoto ne sadre sve aktivnosti koje spadaju u oblast zelene ekonomije u Srbiji. Njihova svrha je da podstaknu dijalog i diskusije tokom konferencije Rio+20, da informiu delegaciju Republike Srbije i da poslue kao osnova daljih aktivnosti nakon zavretka konferencije. Vano je istai i da mnogi subjekti koji sprovode odreene aktivnosti koje spadaju u primere dobre prakse u okviru zelene ekonomije, date aktivnosti nisu prepoznali kao takve. Kao neki od takvih primera mogu se navesti upotreba stajnjaka za proizvodnju energije na farmama, uvoenje savetnika za hemikalije za kontrolu upravljanja hemikalijama, uvoenje poljoprivrednog savetnika u cilju promocije odrive poljoprivredne proizvodnje, uvoenje tzv. pasoa za zgrade, sistema nadzora u energetici ispitivanja (energy audit), uvoenje BAT posredstvom IPPC dozvole i reorganizacija grupe za IPPC, regionalno planiranje upravljanja otpadom.
Obnavljanje voznog parka gradskih autobusa u gradovima u Republici Srbiji Autobuski vozni park u Republici Srbiji sastoji se od preko 8000 autobusa. Od toga, vozni park gradskih autobusa ini oko 4100 autobusa, pri emu veoma mali broj autobusa koristi komprimovani prirodni gas, dok se biodizel ne koristi kao pogonsko gorivo. Zamena voznog parka moe da se odvija po vie scenarija. Procenjuje se da je za nabavku 4100 autobusa potrebno obezbediti oko 700 miliona , dok bi se uvoenjem savremenih vozila obezbedilo smanjenje trokova potronje energije, odnosno trokova potronje pogonskog goriva, za 70 miliona na godinjem nivou, odnosno za oko 700 miliona u desetogodinjem periodu eksploatacije autobusa. U okviru predvienih scenarija obnavljanja voznog parka, u odnosu na baznu 2010. godinu, emisija CO2 bi se najvie smanjila u okviru scenarija obnavljanja voznog parka autobusima koji koriste biodizel.
U finalnom dokumentu nali su se samo izabrani primeri zelene ekonomije, koji su takoe bili izabrani i u participativnom procesu zainteresovanih strana, svrstani u dve glavne grupe: Odrivi turizam u Srbiji, i istija proizvodnja i odgovorno poslovanje i finansiranje.
18
5.1. Odrivi turizam u Srbiji kao primer zelene ekonomije

Srbija je 2002. godine u Johanezburgu kao primer odrivog razvoja predstavila odrivi turizam, odnosno turizam postavljen na konceptu odrivog razvoja. Tokom poslednjih nekoliko godina, razvoj programa odrivog turizma uspostavlja se strateki. Cilj programa je da postigne sledea dva kljuna rezultata: - Na nacionalnom nivou: razvoj pravnog i politikog okvira za podrku diverzifikaciji ruralne ekonomije putem turizma i doprinos postizanju Milenijumskih ciljeva razvoja. Kljune aktivnosti usmerene ka dostizanju ovog cilja su: a) razvoj Nacionalnog master plana za razvoj ruralnog turizma iNacionalnog programaruralnog razvoja; i b) davanje smernica za javne investicije sa ciljem stvaranja nacionalnih i meunarodnih partnerstava izmeu javnog, civilnog i dravnog sektora;
Promovisanje eko-turizma preko povezivanja Srbije sa evropskom mreom peakih staza Kroz Srbiju prolaze dva evropska peaka koridora, E4 i E7, to doprinosi dodatnoj atraktivnosti turistike ponude. Tim koridorima kreu se turisti i planinari koji ele da upoznaju nove krajeve, a odreene razdaljine prelaze u celosti ili sa prekidima u razliitim terminima. Evropski peaki koridor E4 polazi od Gibraltara i protee se preko Pirineja i jezera Konstanca i Balaton do Srbije, gde na severnoj strani poinje kod Kanjie. Trasa vodi preko Carske bare, Beograda i erdapa do kanjona Jerme, gde prelazi u Bugarsku. Koridor E7 poinje na Kanarskim ostrvima u Atlantiku, pa se preko Mediterana, Andore i Francuske protee du italijanskog jezera Garda i june Maarske. Zapadnim delom Srbije polazi sa severa, od Palia, pa preko Baa, Novog Sada, Zasavice, Rajca i Zlatibora, nastavlja se do Sopotnice, avolje Varoi i Vlasine, pa sve do najjunije planine Dukat, i nastavlja se dalje u Bugarsku.
- Na lokalnom nivou: bolja povezanost i organizacija ruralnog turizma, putem poboljanja kapaciteta lokalnih aktera za Formirane su i oznaene peake staze u NP pruanje usluga i proizvodnju u skladu Kopaonik i NP Tara, planirane su i planinarske i sa nacionalnom strategijom. Kljune biciklistike staze u Bajinoj Bati, staze zdravlja u aktivnosti usmerene ka dostizanju ovog blizini Paraina, kao i peako-biciklistike staze u cilja ukljuuju: a) jaanje kapaciteta Starom Slankamenu. preduzetnika u ruralnom turizmu, turistikih organizacija i udruenja graana, i b) promocija inovativnog pristuparazvoju, preko Lokalnih akcionih grupa (LAG) i turistikih organizacija,i davanje posebne podrke lokalnim projektima putem Zajednikog programa UN za odriviturizam i ruralni razvoj. Na konkursima za diverzifikaciju ruralne ekonomije putem turizma 2010. i 2011. godine, dodeljena su bespovratna sredstva od ukupno 600.000 USD; podrano je preko 70 projekata. Posebna panja je posveena aktiviranju ena i ugroenih kategorija drutva i podsticanju njihovog uea u ruralnom turizmu, naroito u proizvodnji lokalnih rukotvorina i tradicionalnim nainima proizvodnje, revitalizaciji seoskih kola i stimulisanju aktivnog
19
uenja i uenja u prirodi za decu i omladinu, kao i olakavanju pristupa tritu lokalnih poljoprivrednih proizvoda, posebno onih koji potiu sa malih poljoprivrednih gazdinstava. Neki od ostalih pozitivnih primera odrivog turizma koji se realizuju, ukljuuju: - Meunarodnu standardizaciju plaa i marina putem sistema sertifikacije Plava zastava13 Plaa Ada Ciganlija Savsko jezero je dobila ovaj sertifikat u 2012. godini. Ovo priznanje predstavlja pozitivan pokretaki izazov i drugim plaama i marinama na Dunavu i drugim rekama da steknu ovaj sertifikat; Oivljavanje tzv. starih zanata za novo doba, posebno u cilju poboljanja ekonomskog poloaja nezaposlenih ena putemjaanja enskog preduzetnitva u ruralnim podrujima. Kao pozitivni primeri u jugozapadnoj Srbiji mogu se istai inicijative u optinama Nova Varo, Prijepolje i ajetina. Na podruju navedenih optina formirana je mrea tri enska udruenja za proizvodnju, distribuciju i promociju standardizovanih runo izraenih suvenira; Promocija biciklizma u gradovima; pozitivni primeri su iBikeBelgrade i biciklistika staza Eurovelo VI, panevropski koridor koji povezuje Srbiju sa Holandijom i Nemakom na severu, i Rumunijom Bugarskom na istoku. Upotreba recikliranog papira za pravljenje suvenira; pozitivan primer je Kreativna radionica Ekobeej.
Pitanje r e avanja pravnog statusa individualnih sakupljaa sekundarnih sirovina Za razliku od reciklanih centara i preduzea koja, radi obavljanja poslova reciklae i sakupljanja sekundardnih sirovina, angauju zaposlene putem ugovora o radu ili drugih ugovora koje predvia Zakon o radu, individualni sakupljai sekundarnih sirovina su bez regulisanog radnog statusa, nezaposleni i bez zdravstvenog osiguranja. Oni se susreu i sa drugim problemima, kao to su nedostatak adekvatne opreme za rad i sredstava zatite na radu. Ministarstvo rada i socijalne politike prepoznalo je problem radno-pravnog i socijalnog poloaja individualnih sakupljaa sekundarnih sirovina i buduim izmenama i dopunama Zakona o radu, imae se u vidu i ova pitanja, naroito prilikom uvoenja novih fleksibilnih oblika rada, a koji e biti prilagoeni i njihovim potrebama i specifinosti delatnosti koju obavljaju.
13
Nacionalni operater programa Plava zastava za Srbiju: kontakt: fee.serbia@gmail.com
20
5.2. istija proizvodnja i odgovorno poslovanje i finansiranje kao primeri zelene ekonomije
Eko-oznaavanje Eko-znak Republike Srbije pripada tipu I oznaka o zatiti ivotne sredine, to znai da je dobrovoljan, na viestrukim kriterijumima zasnovan program tree strane, u okviru koga se dodeljuje licenca za dozvolu upotrebe oznaka o zatiti ivotne sredine proizvoda. Ovakvom oznakom se potvruje da odreeni proizvod nema negativan uticaj na ivotnu sredinu, a takva procena se zasniva na razmatranju ivotnog ciklusa proizvoda (LCA). Oznake ovog tipa definisane su standardom SRPS-ISO 14024. Ministarstvo ivotne sredine dodelilo je u martu 2010. godine prvi eko-znak Republike Srbije Akcionarskom drutvu za proizvodnju graevinskog materijala Potisje Kanjia iz Kanjie, za proizvode vueni crepovi, presovani crepovi i proizvodi za meuspratne konstrukcije. Unapreenje tehnologije eksploatacije lignita u RB Kolubara u cilju poveanja efikasnosti termoelektrana i smanjenja uticaja na ivotnu sredinu Ratifikacijom Ugovora o Energetskoj zajednici Jugoistone Evrope 2006. godine, energetski sektor Republike Srbije je postao deo evropskog trita. Takoe, u skladu sa Nacionalnim strategijama odrivog razvoja i uvoenja istije proizvodnje, EPS i RB Kolubara su definisali prioritetne aktivnosti za uspostavljanje odrive eksploatacije uglja. Sutina projekta za uspostavljanje homogenizacije je da ugalj postane roba poznatog, standardizovanog kvaliteta, i za kopove i za termoelektrane. Projekat je multidisciplinaran i predstavlja spoj zatite ivotne sredine, proizvodnje elektrine energije i eksploatacije uglja. Uvoenjem sistema za ujednaavanje kvaliteta uglja (homogenizacija) u RB Kolubara, mogue je izvriti optimizaciju procesa sagorevanja u kotlovima TENT-a, doprineti podizanju efikasnosti i smanjenju zagaivanja ivotne sredine. Ekonomsko-finansijski doprinos se manifestuje i u rudarskom i u energetskom sektoru. Ukupna procenjena uteda usled uvoenja sistema upravljanja kvalitetom uglja iznosi 26 miliona /god. u energetskom sektoru, a u rudarskom sektoru 7,6 miliona /god. Ukupna uteda u energetskom i rudarskom sektoru iznosi 36,7 miliona /god. Procena smanjenja emisije dimnih gasova u termoelektranama PD TENT usled uvoenja sistema homogenizacije uglja je: smanjenje emisije SO2 = 3,648 t/god., smanjenje emisije
21
NO2 = 21,370 t/god. i smanjenje emisije CO2 = 555,350 t/god. Homogenizacija uglja utie i na smanjenje koliine pepela i ljake u iznosu od 3%, tako da e smanjenje koliina pepela i ljake iznositi 885.000 t/god. Primena biznis modela hemijskog lizinga Hemijski lizing14 je poslovni model orijentisan na pruanje usluge koji pomera fokus sa poveanja obima prodaje hemikalija prema pristupu dodatne vrednosti. Smanjenje potronje hemikalija se postie ekonomskim motivisanjem proizvoaa da prenesu ekspertsko znanje korisnicima i da zajedno sa njima optimizuju potronju.
MLEKARA LAZAR BLACE Biogas postrojenje na farmi muznihkrava u selu G. Dragua, Optina Blace, jug Srbije. Mlekara Lazar upoljava 200 radnika i preko 3000 kooperanata, seljaka i predstavlja znaajan faktor ekonomskog i socijalnog razvoja juga Srbije i ouvanja ruralnih prostora. Kompanija je dobitnik priznanja Agro biznis lidera u Srbiji.
Ugovor o primeni poslovnog modela hemijski Primenom novih tehnologija, mlekara Lazar lizing izmeu kompanije Knjaz Milo, kao reava problem biorazgradivog otpada sa farme i proizvodnog procesa mlekare, stajnjaka i surutke, korisnika hemikalija, kompanije Ecolab kao koristei otpad kao energent za proizvodnju snabdevaa i Centra za istiju proizvodnju biogasa i struje. Projekat predstavlja ekoloki kao neutralne strane, potpisan je 2009. odgovorno poslovanje, a vrednost investicije je 1,5 godine, kada je poela i primena modela. miliona USD. Model je primenjen na podmazivanju linija za pakovanje proizvoda u PET ambalai. Jedinica plaanja je, u skladu sa funkcijom hemikalije, broj radnih sati konvejera. Iako je cilj poslovanja po ovom modelu smanjenje potronje hemikalija (potronja je u navedenom sluaju smanjena dva puta), rezultat primene je i smanjenje potronje drugih resursa: vode, drugih hemikalija (za predtretman i tretman otpadne vode), unapreenje procesa (poveanje efikasnosti linije za 5%), smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu, unapreenje bezbednosti i zdravlja na radu (nema kontakta sa hemikalijama, smanjena koliina aerosola u vazduhu i opasnost od povreda), kao i finansijska dobit za uesnike. Razvoj sakupljake mree za reciklau limenki Ball Packaging Europe i kompanija Recan d.o.o pruaju podrku aktivnostima Recan Fonda za povraaj i reciklau aluminijumskih limenki za pie. U periodu od 2006. do 2011. godine, Recan Fond je inicirao akcije prikupljanja limenki u 526 kola. Recan Fond, preko akcija sakupljanja limenki, godinje u proseku ukljuuje oko 100 kola, pri emu se prikupi oko 3 tone upotrebljenih limenki za pie. Pored toga, podravaju se i marginalne drutvene grupe. Tokom perioda 20062011, najmanje 280 fizikih lica je prepoznalo sakupljanje UBC-a kao izvor dodatnih prihoda. U
14 http://www.chemicalleasing.com/
22
istom periodu, 117 malih i srednjih preduzea, kao i 12 javnih komunalnih preduzea ulo je u sakupljaku mreu Recan-a. Aktivnosti u regionu Jugoistone Evrope ukljuuju saradnju sa 8 kompanija. Jo jedan dobar primer dobre prakse je i ECOprofit15. Upravljanje gubicima vode na novosadskom vodovodnom sistemu Novosadski vodovod aktivno primenjuje metodologije Meunarodnog udruenja za vode (IWA) za analize i smanjenje gubitaka vode. Pored toga unapreena je i politika utvrivanja cene vode. Ove aktivnosti neposredno utiu na ouvanje resursa pitke vode, poveanje efikasnosti sistema i doprinos konceptu odrivog razvoja. Rezultati koji su postignuti ine novosadski vodovodni sistem jednim od najuspenijih sa aspekta upravljanja gubicima vode i finansijske samoodrivosti u Srbiji.
Strawberry energy Strawberry Tree je stvorio ureaj koji pomae ljudima da ponovo pokrenu svoje digitalne ureaje putem eko-prijateljski platforme. Strawberry energy je socijalno orijentisan, solarni punja i Wi-Fi stanica, gde se ljudi okupljaju kako bi napunili svoje prenosive ureaje. Osnovni cilj projekta je unapreenje svesti javnosti o velikom energetskom potencijalu obnovljivih izvora energije.
Promenom politike utvrivanja cene vode postignut je pozitivan ekonomski bilans preduzea: +350 miliona RSD (2010), +700 miliona RSD (2011), postignuto je smanjenje potronje vode za 15% i podizanje svesti potroaa o pitkoj vodi kao ogranienom i teko obnovljivom resursu, kao i smanjenje gubitaka vode na 23% (sa 12,3 miliona m3 2007. godine, to je iznosilo 32%, na 7,4 miliona m3 2011. godine). Dugorono gledano, smanjuje se eksploatacija izvorita pitke vode i uvaju resursi za budunost. Poboljanje energetske efikasnosti u kolskim zgradama Sa ciljem uspostavljanja dobrog primera domainskog poslovanja u kolama, u odreenom broju kola realizovane su mere za poveanje energetske efikasnosti, koje su odmah dale pozitivne rezultate. Tako je u zgradi kole za decu sa specijalnim potrebama Radivoj Popovi u Sremskoj Mitrovici uraena zamena drvenih prozora, vrata i svetlarnika sa novim elementima od PVC profila, zamena kotla na lo-ulje novim kotlom na prirodni gas (500 KW), izgraena je kotlarnica, uraena ugradnja i prikljuenje na mreu nove merno regulacione stanice i ugradnja termostatskih radijatorskih ventila. Postignuto je smanjenje trokova za utroenu energiju za 41%, uporeujui grejnu sezonu pre i grejnu sezonu posle primene navedenih mera. Smanjenje potronje energije po m2 grejane povrine iznosi 54%, sa 120 KWh/m2 godinje na 55 KWh/m2 godinje. Smanjenje su i ukupne emisije CO2 za 50%.
15
ECOprofit, www.victoriaconsulting.co.rs
23
Zatita socijalno ugroenih potroaa elektrine energije Rad na definisanju pojma i kriterijuma za utvrivanje socijalno ugroenog potroaa elektrine energije je u toku, a kao kategorije stanovnitva za koje treba predvideti odgovarajue mere pomoi, pored postojeih, razmatraju se: stariji ljudi koji ive sami, domainstva samohranih roditelja, nezaposlena lica, penzioneri sa najniim penzijama. Vlada Republike Srbije usvojila je Akcioni plan za reavanje socijalnih posledica Energetske zajednice 2009. godine. U donoenju Akcionog plana i njegovoj implementaciji, pored predstavnika Vlade, tj. resornih ministarstava, uestvuju i predstavnici reprezentativnih sindikata koji deluju u sektoru energetike, kao i predstavnici preduzea iz ove oblasti.
U osnovnoj koli Mio Matovi u Katiima, zamenjena su dva kotla na mazut kotlovima na biomasu. kola je godinje troila oko 10 t mazuta, odnosno oko 5000 evra. Ista toplotna mo se sada ostvaruje sa oko 35 m3 ogrevnog drveta to kolu kota oko 1000 evra godinje. Praktino, uteda na ceni za gorivo iznosi oko 4000 evra godinje. Na godinjem nivou smanjena je emisija CO2 u atmosferu za oko 30 t. U osnovnoj koli Jovan Popovi u oki, ugradnjom dva kotla na prirodni gas (2 x 300 KW), sa gorionikom i prateom opremom (prethodni sistem grejanja je bio na mazut), smanjeni su trokovi za utroenu energiju za 39.4%, uporeujui grejnu sezonu pre i grejnu sezonu posle primene navedenih mera. Smanjenje potronje energije po m2 grejane povrine iznosi 16.25%, sa 143 KWh/m2 godinje na 120 KWh/ m2 godinje. Smanjenje ukupne emisije CO2 iznosi 42.7%.
U kontekstu promocije korienja solarne energije u Srbiji, realizovani su pilot-projekti solarnih elektrana u srednjoj tehnikoj koli Mihajlo Pupin u Kuli (snage 5 kWp), elektrotehnikoj koli Rade Konar u Beogradu (5 kWp), srednjoj koli u Varvarinu (5 kWp) i termosolarno postrojenje na specijalnoj bolnici Gornja Toponica kod Nia (25 m2, 2500 L) Global Compact Network Serbia Decembra 2007. godine, osam preduzea i jedna nevladina organizacija, na skupu u organizaciji UNDP-a Srbije i Narodne banke Srbije, osnovali su inicijativu Global Compact Network Serbia. Njena osnovna misija je promovisanje aktivnosti globalne inicijative (Global Compact Network) i njenih deset principa koji se odnose na ljudska prava, radna prava, ivotnu sredinu i borbu protiv korupcije u Srbiji, i da preko partnerstva obezbede napredak svojih lanova u odnosu na sprovoenje principa uenja. Ovakvim umreavanjem su stvorene mogunosti za unapreenje komunikacije i lobiranje preko zajednikih akcija. Ukupan broj potpisnika se trenutno kree oko 80 (38 preduzea, 26 nevladine organizacije, 8 poslovnih udruenja, 4 akademske institucije, 2 sindikata, jedan grad i jedna centralna banka). Aktivnosti se realizuju preko osam radnih grupa: za socijalnu inkluziju, za borbu protiv korupcije, za bankarstvo i finansije, za obrazovanje i razvoj drutveno odgovornog poslovanja, za zatitu ivotne sredine, za medije, za podrku u vanrednim situacijama i za radna prava.
24
Na samitu lidera i godinjem sastanku lokalnih mrea inicijative odranim u Njujorku 2010. godine, srpska mrea je dobila nagradu kao jedna od tri najuspenije mree na svetu u 2009. godini (zajedno sa Japanom i Ukrajinom). Privredna komora Srbije podrava rad mree i obavlja ulogu Sekretarijata mree, kao i uee u Upravnom odboru. Mrea predstavlja znaajno sredstvo razmene iskustava, znanja i informacija u vezi sa ulogom privrede u primeni koncepta zelene ekonomije. Zeleno poslovanje putem GREEN projekta
Doprinos sektora bankarstva primeni zelene ekonomije jedan od mnogih primera Eurobank EFG je sprovela niz programa u cilju smanjenja negativnog uticaja na ivotnu sredinu i promocije odrivog razvoja: primena niskoenergetskih multifunkcionalnih ureaja, ijom se upotrebom smanjuje potronja papira za 60% (dvostrana tampa), kontinuirano poboljanje energetske efikasnosti u svim poslovnim prostorijama banke primenom tehnikih mera i podizanjem ekoloke svesti zaposlenih, slanje mesenih izvoda putem elektronske pote, sistem upravljanja otpadom (reciklaa papira, elektrinog i elektronskog otpada, tonera, PET ambalae), praenja ekolokog i socijalnog rizika klijenata prilikom odobravanja kredita, primer kredita odobrenog Ministarstvu za nauku i tehnologiju za projekat upravljanja nuklearnim objektima, itd.
Ideja meunarodnog projekta GREEN Putem projekta Eurobank EFG PARKOVI, u 7 gradova Srbije preureeno je ukupno 9 parkova, tako (GReening business through the Enterprise to su oplemenjene zelene povrine i obnovljena Europe Network) je da pomogne malim i parkovska rasveta (vie informacija nahttp://www. srednjim preduzeima u primeni standarda eurobankefg.rs/o_banci/doprinos_zajednici/). i sistema upravljanja zatitom ivotne sredine, kao i da prui podrku Evropskoj preduzetnikoj mrei (EEN mrea) u pruanju usluga i reavanju problema vezanih za zatitu ivotne sredine u dva specifina sektora, prehrambenoj industriji i industriji graevinskog materijala. Partneri na ovom projektu koji je realizovan tokom 2011. i 2012. godine su Privredne komore Italije, Grke, Bugarske, Slovenije, Crne Gore i Turske, Fondacija za menadment i industrijsko istraivanje iz Makedonije, Centar za tehnoloko istraivanje iz Osijeka i Institut Mihajlo Pupin iz Beograda kao predstavnik iz Srbije. Predstavnici preduzea su imali priliku da unaprede svoja znanja iz etiri oblasti: Evropska unija i domai propisi za zatitu ivotne sredine, dobrovoljna zelena inicijativa, ekoloki zahtevi za proizvode i objekte i logistika. Poseban akcenat u interaktivnim radionicama stavljen je na znaaj procene energetske efikasnosti, na ekodizajn proizvoda, CE znak za proizvode, znaaj reciklae, kao i na standardizaciju sistema menadmenta (ISO 14001, EMAS, ISO 50001 i dr.). Kljuni rezultat ovog projekta je podizanje svesti i razmena znanja i iskustava MSP sektora, a posebno poslovno povezivanje preduzea koja pruaju usluge u oblasti zatite ivotne sredine sa preduzeima koja predstavljaju generatore otpada i zagaivae. Projekat GREEN podran je od strane Ministarstva ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i Privredne komore Srbije.
25
Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji Od 2001. godine realizuje se jedan od najuspenijih razvojnih programa Republike Srbije u okviru finansijske saradnje izmeu Nemake i Srbije Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji. Do sada su ostvarene 3 faze ovog programa, ukupno vredne 63 mil. , preko kojih su rehabilitovani sistemi daljinskog grejanja u 8 gradova: Beograd, Novi Sad, Ni, Kragujevac, Kraljevo, Pirot, Sombor i Zrenjanin. Program se nastavlja etvrtom fazom u koju e biti ukljueno dodatnih 20 uesnika. Po okonanju ove faze, putem ovog programa bie rehabilitovano i modernizovano ak 22 sistema daljinskog grejanja od ukupno 57 koliko ih ima u Srbiji. Osnovni ciljevi ovog programa su stabilnije, energetski efikasnije grejanje, zatita ivotne sredine i doprinos borbi protiv klimatskih promena. Program e doprineti kvalitetnijim uslovima ivota za oko 1.000.000 graana Srbije. Do sada su realizovane tri faze Programa. Faza I i II realizovane su u periodu od 2001. do 2004. godine. Ukupna vrednost investicija iznosila je 26,3 mil. . Od toga je 17,7 mil. donacija nemake vlade, a 8,6 mil. kofinansiranje od strane partnera u Srbiji. U programu su uestvovali Beograd, Novi Sad i Ni kao gradovi sa najveim sistemima daljinskog grejanja. Rekonstruisano je 40,4 km toplovoda i 960 toplotnih podstanica. Faza III ovog programa realizovana je u periodu od 2008. do 2011. Godine. U Programu su uestvovali gradovi Kragujevac, Kraljevo, Ni, Pirot, Sombor i Zrenjanin. Ukupna vrednost investicija iznosila je 38,8 mil. , od toga je 10,2 mil. donacija nemake vlade, 12 mil. je kredit, 5,5 mil. je uee Republike Srbije i 11 mil. je uee toplana. Izgraeno je 6 novih kotlarnica ukupnog kapaciteta 132 MW, rekonstruisano je jo 6 kotlarnica ukupnog kapaciteta 250 MW i toplotnih podstanica ukupnog kapaciteta 205 MW. Rekonstruisano je 70 km toplovoda i ugraeno 2700 kalorimetara. Ostvareno je poveanje energetske efikasnosti u sistemima proizvodnje i distribucije toplote od 12%, to na godinjem nivou daje utede u energiji od 38.000 MWh. Utede u trokovima za energiju iznose 2 mil. godinje. Godinja emisija CO2 je smanjena za 10.000 t. Do danas su potpisani svi ugovori izmeu KfW i Republike Srbije koji ine pravnu osnovu Faze IV. Ovim sporazumima obezbeena su sredstva za njenu implementaciju u ukupnom iznosu od 58,25 mil. . Primena mera energetske efikasnosti i rehabilitacija sistema za snabdevanje energijom uz upotrebu istih i/ili obnovljivih izvora energije za grejanje u javnim zgradama u sektoru zdravlja, prosvete i socijalne zatite Primenjene mere energetske efikasnosti obuhvataju graevinske radove/intervencije na graevinskom omotau (izolacija fasade, zamena stolarije i sanacija krovnih konstrukcija) i mainske radove (sanacija i rekonstrukcija sistema za grejanje) u dva klinika centra I 90 javnih zgrada. Ukupna vrednost radova iznosi oko 55 miliona USD. U okviru prve faze
26
projekta, izvrena je rehabilitacija sistema za grejanje Klinikog centra Srbije u Beogradu (izgradnja kotlarnice na gas, snage 50 MW, sanacija 55 podstanica i energetske mree i izgradnja postrojenja za kogeneraciju, snage 2 x 2 MW), kao i primena mera energetske efikasnosti u 28 javnih zgrada (16 kola i 12 bolnica irom Srbije). U drugoj fazi projekta, izvrena je rehabilitacija sistema za grejanje Klinikog centra Ni (izgradnja kotlarnice na gas sa pripadajuom distributivnom mreom, snage 32 MW, izgradnja 14 podstanica i zamena unutranjih instalacija grejanja za priblino 15.000 m2), kao i primena mera energetske efikasnosti u 62 javne zgrade (20 bolnica unutar kompleksa Klinikog centra Ni i 9 bolnica, 28 kola i 5 ustanova za socijalno staranje irom Srbije). Znaajan rezultat navedenog projekta je i doprinos odrivom razvoju projektom je ostvarena ekonomska i socijalna odrivost sa jedne strane (preko finansijske i fizike utede u potronji energije), kao i socijalna odrivost (unapreenje komfora i zadovoljstva korisnika) u sprezi sa zatitom ivotne sredine. Odrivost rezultata se ogleda preko: demonstracionog efekta, s obzirom na to da predstavlja primer koji moe podstai druge korisnike da primene istu ili slinu metodologiju u energetskoj sanaciji svojih objekata; doprinosa promeni obrasca ponaanja i poveanju brige za zatitu ivotne sredine, kao i upotrebe obnovljivih izvora energije; ustupanja svim potencijalnim korisnicima optimalnih tehnikih mera, ija primena garantuje optimalne rezultate u utedama energije. Projekat je za svoj uticaj na poboljanje kvaliteta ivotne sredine dobio Zeleno priznanje, koje Svetska banka dodeljuje projektima koji u svojim ciljevima imaju ugraene postulate i postignua zelene ekonomije. Odrivi saobraaj u gradu Beogradu Prevoz i mobilnost dovedeni u pitanje aspektima odrivosti na nacionalnom i lokalnom nivou u Srbiji Beograd, kao i veliki broj gradova danas, suoava se sa mnotvom izazova vezanih za zaguenje, buku, kvalitet vazduha, zdravlje, bezbednost, kvalitet ivota, kao i sa problemom mnogobrojnih politika preusmeravanja na polju javnog prevoza. Na globalnom nivou, klimatske promene kao izazov i njihov uticaj na ivotnu sredinu, zdravlje i ekonomiju izrazito su povezane sa prevozom i neodrivim ponaanjem u saobraaju. Ovi izazovi su pokretake snage koje su u pozadini zahteva za monim merama kojima bi se reila odrivost prevoza. Ovaj projekat je jedan od pionirskih pokuaja u Srbiji za suoavanje sa ovim izazovima i reavanje pitanja u irem obimu. Projekat UNDP-a za Podrku odrivom saobraaju u gradu Beogradu finansiran je preko Globalnog ekolokog fonda. Budet projekta iznosi 950.000 dolara, a traje etiri godine. Krajnji cilj projekta je da se smanji emisija izduvnih gasova u gradu Beogradu poboljanjem plana javnog prevoza, da se povea uee biciklista u saobraaju i obezbedi politiki okvir razvoja odrivog gradskog prevoza Beograda. Grad Beograd je preko svojih institucija u ime Direkcije za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda i Sekretarijata za saobraaj identifikovan kao glavni partner i korisnik projekta.
27
Projekat je zamiljen tako da stimulie i podrava glavne partnere u njihovim aktivnostima, koji imaju za cilj poboljanje odrivog gradskog saobraaja u gradu Beogradu. Projekat je operativan od poetka 2011. godine. Prola godina je bila period zapoinjanja i razvoja projekta koji omoguava podrku za uspostavljanje odrivijeg gradskog saobraaja u gradu Beogradu. Bili su prisutni veliki izazovi poev od aprila 2011. godine, kada je usvojen plan za poetak projekta. Projekat je tokom poetne faze bio redizajniran kako bi bolje odgovarao portfolijima tekuih aktivnosti od strane oba partnera, Sekretarijata grada za transport i Direkcije za graevinsko zemljite. Ovaj projekat je, pre svega, dizajniran na nain koji je komplementaran sa osnovnom delatnou partnera i podrava ih u obezbeivanju bolje odrivosti gradskog saobraaja. Front za aktivnosti i delovanje je prilino raznovrstan, poevi od institucionalne podrke i kreiranja politika, preko javne svesti i promovisanja alternativne mobilnosti, do sprovoenja pilot-projekata na osnovama koje poboljavaju bezbednost najmlae populacije, i u isto vreme edukuju o pitanjima kao to su zatita ivotne sredine i mobilnost. Graenje kapaciteta dominira celim projektom pomou poveanja mogunosti gradskih institucija i zainteresovanih strana da deluju po pitanju upravljanja mobilnou putem razmene znanja i obuke profesionalnih vozaa o bezbednoj i ekolokoj vonji.
28
6. Strateki pravci za razvoj zelene ekonomije

Republika Srbija mora sprovesti predviene mere za ublaavanje posledica ekonomske krize i osigurati usklaenost rada svih zainteresovanih strana koje imaju uticaja na ekonomsko okruenje. Stoga, usvajanje zakona i jaanje institucija neophodnih za uspeh reformi podrazumevaju izdvajanje neophodnih sredstava. Meutim, uslovi efikasnog sprovoenja reformskih procesa i socioekonomskog razvoja pod uticajem globalne ekonomske krize postaju sve zahtevniji i sloeniji. Za razvoj zelene ekonomije u Srbiji usaglaeni su sledei strateki prioriteti: 1. Harmonizacija socioekonomskog razvoja sa politikama Evropske unije u oblasti efikasnog korienja prirodnih resursa i razvoja praenog niskim emisijama gasova sa efektom staklene bate (koja ukljuuje efikasno korienje prirodnih resursa i energije, princip odrive proizvodnje i potronje, zelene javne nabavke, reforme ekonomske i fiskalne politike koje e uspostaviti adekvatne signale za trite, mere u pravcu ekonomije sa niskom potronjom ugljenika, obrazovanje i inovacije za odrivi razvoj, itd.); 2. Unapreenje socijalne inkluzije i smanjenje siromatva (ukljuujui mere za smanjivanje siromatva i neusklaenosti prihoda, borbu protiv nejednakosti, podrku otvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti, sa naroitim akcentom na socijalnoj inkluziji osetljivih grupa); 3. Jaanje i podrka sektoru ivotne sredine (ukljuujui promovisanje investicija u infrastrukturu koja podrava sve aspekte odrivog razvoja, od otvaranja novih radnih mesta do zatite ivotne sredine, podrku jaanju strunih kapaciteta, itd.);
29
4. Ustanovljavanje dugoronog institucionalnog i finansijskog okvira kao podrke odrivom razvoju (ukljuujui postojanje obavezne budetske linije za odrivi razvoj u svakoj kljunoj instituciji, uvoenje sistema analize uticaja na odrivi razvoj, promovisanje stabilne institucionalne organizacije uz finansijski okvir za odrivi razvoj); 5. Promovisanje podregionalne saradnje (preko procesa poput Jadransko-jonske regionalne inicijative, saradnje u Dunavsko-karpatskom regionu, Sporazuma o regionalnom tritu energije, projekata bilateralne razmene znanja i ekspertize meu zemljama kandidatima za lanstvo u Evropskoj uniji, itd.).
6.1. Harmonizacija socioekonomskog razvoja sa politikama Evropske unije u oblasti efikasnog korienja prirodnih resursa i razvoja praenog niskim emisijama gasova sa efektom staklene bate
Republika Srbija je podnela zahtev za lanstvo u Evropskoj uniji u decembru 2009. godine i u martu 2012. godine stekla je status kandidata za lanstvo. Ovim inom Republika Srbija je pokazala jasnu i nedvosmislenu posveenost dobijanju statusa drave lanice EU. Proces evropskih integracija, kao osnovna strateko-politika usmerenost i strateki okvir celokupnog demokratskog i ekonomskog razvoja zemlje, podrazumeva nastavak procesa evropskih integracija i ispunjenje brojnih, sloenih i meusobno povezanih zahteva.
6.1.1.Efikasno korienje resursa

Korienje prirodnih resursa na odriv nain, kao i unapreenje ekolokog otiska16,podrazumeva obezbeivanje njihove raspoloivosti i u budunosti i smanjenje negativnog uticaja njihovog korienja na ivotnu sredinu.Svi prirodni resursi su po definiciji ogranieni u ekonomskom smislu, a istovremeno su veoma vredni zbog svog uticaja na privredu i koristi koje donose drutvu. Prema tome, odrivo korienje i upravljanje prirodnim resursima (obnovljivim i neobnovljivim) zahteva primenu tri kljuna naela: - korienje obnovljivih resursa ne sme da pree stopu njihovog obnavljanja/ regeneracije; - korienje neobnovljivih resursa ne sme da pree stopu po kojoj se razvijaju zamene za te resurse (korienje treba da se ogranii na stepen na kojem se mogu zameniti fiziki ili funkcionalno ekvivalentnim obnovljivim resursima, ili na kojem se potronja moe kompenzovati poveanjem produktivnosti obnovljivih ili neobnovljivih resursa);
16 http://issuu.com/undp_in_europe_cis/docs/resource_constraints_and_economic_performance_f#download
30
Srbija
Globalni hektari po stanovniku
Ugljenik Urbanizovano zemljite Podruje izlova ribe ume Panjaci Usevi Biokapacitet
Ecoloki otisak Republike Srbije - koliina materija koje se isputaju u ivotnu sredinu (zagaenje) ne sme da pree kapacitet transformacije zagaujuih materija u nekodljive ili manje kodljive po ivi svet.
MINERALNI RESURSI U toku je realizacija generalnog Projekta prognoze i geoloko-ekonomske ocene resursa i rezervi mineralnih sirovina Republike Srbije, kao i Mineragenetske karte nemetalinih mineralnih sirovina Republike Srbije. Potrebno je otkriti odgovarajue lokacije za investiranje, izvriti seizmike procene, kao i proceniti rizike za inenjersko-geoloke procese i stvoriti geonaune baze podataka, mape i izvetaje. Formiran je Geoloki informacioni sistem Republike Srbije, iji je cilj, izmeu ostalog, i objektivno sagledavanje celokupnog mineralnog blaga drave i priprema odreene dokumentacije po svetskim standardima. Ovaj sistem bi trebalo da omogui unapreenje planiranja korienja mineralnih resursa na odrivi nain.
31
OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE17 Stratekim dokumentima razvoja energetike Republike Srbije predvieno je vee i efikasnije korienje obnovljivih izvora energije. Energetski potencijal obnovljivih izvora u Republici Srbiji izuzetno je znaajan: skoro treina ukupne koliine elektrine energije proizvodi se u hidroelektranama, a ukupna snaga 12 velikih hidroelektrana sa 50 agregata iznosi 2835 MW. Tehniki upotrebljiv potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji iznosi preko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte godinje (ten). U okviru ovog iznosa, 63% predstavlja udeo biomase, 14% udeo energije iz malih hidroelektrana, 5% udeo energije vetra, 14% udeo suneve energije i 4% predstavlja udeo geotermalne energije. Ukupan potencijal za proizvodnju energije iz biomase u Republici Srbijiprocenjuje se na 2,7 miliona ten. Potencijal biomase sadran je u drvnom otpadu i umskim ostacima (oko milion ten) i ostacima iz stoarstva, voarstva, vinogradarstva i primarne prerade voa (oko 1,7 miliona ten). Potencijal za proizvodnju energije iz biomase poreklom iz stoarstva, pogodne za proizvodnju biogasa, procenjuje se na 42.000 ten. Uee obnovljivih izvora u potronji ukupne primarne energije poveano je sa 4,7% u 1990. godini na 8,2% u 2010. godini, to predstavlja porast od 64%. Nakon naglog skoka uea na 9,68% u1994. godini, udeo obnovljive energije u ukupnoj potronji postepeno opada do 2007, kada je iznosio 6,33%. Od tada, udeo obnovljivih izvora se poveava, da bi 2010. godine iznosio 8,28%. U apsolutnom smislu potronja obnovljivih izvora energije je u periodu od 1990. do 2010. godine rasla po prosenoj godinjoj stopi od 2,5%. Vlada Srbije je usvojila odgovarajue podzakonske akte kojima se ureuje program podsticajnih mera za proizvodnju elektrine energije iz obnovljivih izvora, sa ciljem podsticanja investicija u njihov razvoj i vee korienje, koje e doprineti veoj pouzdanosti snabdevanja energijom, smanjivanju zavisnosti od uvoza energije, generisanju novih radnih mesta, ruralnom razvoju, smanjenju emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bate, kao i odrivom razvoju sektora energetike. ENERGETSKA EFIKASNOST18 Osnovna obaveza energetske politike jeste obezbeivanje neprekidnog snabdevanja energijom, da bi se zadovoljile sve vee potrebe graana i privrednih subjekata, kao i smanjivanje rizika od sistemskih potresa i prekida snabdevanja, putem rekonstrukcije, revitalizacije i izgradnje postrojenja za proizvodnju, skladitenje i prenos. Time e biti omogueno smanjenje trokova, odnosno optimalna efikasnost i uteda energije, dok e istovremeno uticaj na ivotnu sredinu biti sveden na najmanju moguu meru. Korienjem postrojenja za kogeneraciju (spregnutu proizvodnju toplotne i elektrine energije) znatno se poveava efikasnost iskorienja energije, ali korienje ovakvih sistema za postrojenja manjih kapaciteta u Republici Srbiji jo uvek nije ekonomski isplativo. Kako bi stimulisala
17 18 Videti i poglavlje 6 ove studije. Videti i poglavlje 6 ove studije.
32
primenu kogeneracije, Vlada je 2009. godine putem podzakonskih akata ustanovila podsticajne cene i za kogenerativna postrojenja sa instaliranim kapacitetom do 10 MW. Najvei potencijal u smislu ekonomsko-tehnike isplativosti kogeneracije nalazi se u industriji, dok bi manje jedinice na gas ili biomasu (do 10 MW) bile pogodne za daljinske sisteme grejanja, bolnice i studentske i ake domove. Na osnovu grubih procena (Statistiki zavod Republike Srbije ne prikazuje potrebne podatke o GDP-u za sprovoenje preciznijih analiza), energetski intenzitet u Srbiji je 23 puta vei nego u zemljama EU 15, kao rezultat pada industrijskih aktivnosti tokom devedesetih godina, sporog oporavka industrije, niskih cena elektrine energije i neusaglaenosti cena energije i energenata koje nisu stimulativne za racionalnu upotrebu energije. Za Republiku Srbiju je karakteristina relativno visoka potronja elektrine energije po stanovniku (u 2010. godini iznosila je 3789 Mtoe, dok je svetski prosek ispod 3 Mtoe). Za razliku od razvijenih zemalja, gde je visoka potronja elektrine energije po stanovniku rezultat njenog intenzivnog korienja u procesu proizvodnje i stvaranja novih vrednosti, visoka potronja elektrine energije u Srbiji je posledica neracionalnog korienja elektrine energije u domainstvima i javnim i komercijalnim delatnostima, prvenstveno za potrebe grejanja (uee domainstava u potronji elektrine energije u 2010. godini iznosila je 53%). Intenzivno korienje elektrine energije u ovim sektorima je rezultat niske cene elektrine energije u odnosu na druge energente. Prema procenama iz Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije, prosena specifina finalna potronja energije za grejanje i pripremu sanitarne tople vode u Republici Srbiji procenjuje se na oko 220 kWh/m2, to je daleko vie od proseka u Evropskoj uniji. Energetski intenzitet u industriji Republike Srbije 1990. godine bio je etiri puta vii u odnosu na zapadnoevropske zemlje, a u 2002. godini porastao je za 25%. Specifina potronja energije industrijskog sektora je rasla tokom devedesetih godina prolog veka, dok je udeo industrije u finalnoj potronji energije opadao zbog slabog korienja raspoloivih kapaciteta pogona, zastarele opreme i neadekvatnog odravanja opreme. Tokom poslednjih nekoliko godina zabeleen je blago fluktuirajui rast potronje energije u industrijskom sektoru. Na osnovu statistikih podataka koji su danas raspoloivi, ne moe se utvrditi tana finalna potronja energije po industrijskim granama, niti se mogu jasno definisati energetski indikatori. Kljuni problem u pogledu energetske efikasnosti, zatite ivotne sredine, ali i bezbednosti u sektoru saobraaja, predstavlja starost voznog parka u Republici Srbiji. Krajem 2005. godine, prosena starost celokupnog voznog parka u drumskom saobraaju iznosila je 15,3 godina, od ega je 20% vozila (preko 400.000) bilo starije od 20 godina. Na osnovu ovih pokazatelja evidentno je da u svim sektorima potronje finalne energije19 industriji, stambenim objektima i saobraaju, postoji veliki potencijal za unapreenje energetske efikasnosti. Poveanje energetske efikasnosti mora da predstavlja trajan proces u svim sektorima proizvodnje i potronje energije, to je danas redovna praksa u razvijenim zemljama, a za ta je potrebno stvoriti relevantan zakonodavni okvir i uvesti podsticajne mere. U cilju unapreenja energetske efikasnosti preduzete su odreene aktivnosti, koje ukljuuju izradu nacrta Zakona o racionalnoj upotrebi energije, donoenje novog Zakona o planiranju i izgradnji, usvajanje Nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost i realizovanje projekata koji doprinose poboljanju energetske efikasnosti.
19 http://www.sepa.gov.rs/download/Izvestaj_o_stanju_zivotne_sredine_za_2010_godinu.pdf
33
UMSKI RESURSI Udeo prirodnog umskog zemljita i poumljenog zemljita u ukupnom zemljinom fondu Republike Srbije iznosi 35,33%. Od toga, 29,1% nalazi se pod umom, dok ostalo umsko zemljite, kojem po meunarodnoj definiciji pripadaju i ikare i ibljaci, obuhvata 4,9% teritorije, to ukupno iznosi 34,0%, odnosno 35,3% povrine produktivnog zemljita Republike Srbije. Ukupna povrina uma u Republici Srbiji iznosi 2.252.400 ha. Od toga je u dravnom vlasnitvu 1.194.000 ha ili 53,0%, a u privatnom vlasnitvu 1.058.400 ha ili 47,0%20. Dravne ume koje poseduju meunarodno priznat FSC sertifikat zauzimaju povrinu od oko milion hektara. U finalnoj energetskoj potronji svih energenata, drvo uestvuje sa 14%, pri emu takav nivo potronje ne ugroava trajnost i odrivo upravljanje umama. Ostvarivanje osnovnih preporuka Strategije razvoja umarstva Republike Srbije21 zahteva utvrivanje najboljeg oblika upravljanja umama, bez obzira na vlasnitvo, kao i posebnih mera ekonomske politike. Potrebno je obezbediti zakonske i institucionalne okvire za podrku zatitnim funkcijama uma, tako to e se regulisati i ograniiti dosadanja praksa gazdovanja umama da bi se zatitilo zemljite od erozije, vodni resursi i infrastruktura. Pri izradi nacionalnih, regionalnih i lokalnih prostornih planskih dokumenata, potrebno je obezbediti model meusektorske saradnje koji e uvaavati i sve funkcije uma, kao i finansijske podsticaje razvoja putem projekata i sistema subvencija budetskog fonda za ume. Poreskim podsticajima treba pospeiti aktivnosti na proirenju teritorije pod umama, podstai ulaganje privatnog kapitala u umarstvo i preradu drveta, a takoe stimulisati i poumljavanje degradiranog zemljita i osnivanje energetskih plantaa povezivanjem s postojeim tritima goriva od drvne biomase (npr. peleti, briketi i sl.). ume i umarstvo ispunjavaju zahteve odrivosti posredstvom angamana 6850 zaposlenih lica. BIO, GEO i PREDEONI DIVERZITET Bioloki diverzitet u Republici Srbiji izuzetno je veliki i znaajan22. Ukupna povrina zatienih podruja trenutno iznosi 5,86% ukupne povrine Republike Srbije. Zatienih prirodnih dobara ima 464 (5 nacionalnih parkova, 14 parkova prirode, 17 predela izuzetnih odlika, 73 rezervata prirode, 312 spomenika prirode, 43 zatiena podruja od kulturno-istorijskog znaaja i 1 rezervat biosfere), kao i 215 zatienih biljnih vrsta i 429 ivotinjskih vrsta koje predstavljaju prirodne retkosti.Pritisak na bioloki i geoloki diverzitet odraava se najvie u nekontrolisanoj prekomernoj eksploataciji ogranienih prirodnih resursa. Posebno izraeni negativni uticaji potiu od aktivnosti oveka koje se odnose na umske ekosisteme i druga ugroena stanita (movarna, stepska i umsko-stepska podruja, peskovita podruja, kontinentalne slatine, brdsko-planinska stanita i dr.). Potrebno je razviti nove i ojaati postojee mehanizme zatite i upravljanja biodiverzitetom, geodiverzitetom i predeonim diverzitetom, kako bi se obezbedilo odrivo korienje bioloke raznovrsnosti u Srbiji, i iroko
20 Nacionalni program zatite ivotne sredine, 2010. 21 Strategije razvoja umarstva Republike Srbije; Zakon o umama (Slubeni glasnik RS, broj 30/10) 22 Nacionalna strategija biodiverziteta (2010)
34
promovisati ove mehanizme u okviru javnog i privatnog sektora. Takoe je neophodno obezbediti drutvenu i ekonomsku korist od upotrebe genetikih resursa i drugih proizvoda i usluga koje potiu od bioloke raznovrsnosti, unaprediti upotrebu tehnika za ekonomsko vrednovanje biodiverziteta kao mehanizma za precizniju ekonomsku procenu razlike izmeu prednosti od zatite biodiverziteta i ljudskih aktivnosti koje mogu dovesti do gubitka biodiverziteta. RIBLJI RESURSI U cilju efikasnog i odrivog korienja ribljih resursa, potrebno je zatititi prirodna plodita, revitalizovati postojee plavne zone i ekosistemskim pristupom obezbediti najveu moguu prirodnu reprodukciju ribljeg fonda. Veoma je vano poveati upravljake kapacitete, kako administrativne tako i korisnike, tako to e se obrazovati strunjaci za poslove upravljanja ribolovnim aktivnostima i poslove proizvodnje i prerade ribe. Da bi se ravnomerno razvijao rekreativni ribolov, kao preduslov razvoja ribolovnog turizma na celoj teritoriji Republike Srbije, neophodno je utvrditi jedinstvenu dravnu dozvolu i fleksibilan regulacioni sistem koordinacije korisnika. Takoe, neophodno je obezbediti odrivost mogueg obima privrednog ribolova, koji je ogranien neophodnim merama zatite i prirodnom produkcijom, i to prvenstveno razliitim ekonomskim mehanizmima (npr. uvoenjem individualnih prenosivih kvota) za ugroene vrste riba (npr. jesetarske vrste) i u zonama visokog ribolovnog pritiska, kao i pogodnostima plasmana i unapreenjem tehnologije prerade ulova u zonama nerazvijenog trita. Drava mora doprineti reenju institucionalnog poloaja privrednih ribara i omoguiti im socijalnu zatitu. Neophodno je da se inicijalnim merama upravljanja i delovanjem trinih mehanizama povea produktivnost akvakulture, da bi ona postala konkurentna proizvodnji ribe u okruenju. VODNI RESURSI Kao to je istaknuto u ciljevima politike dugoronog odrivog korienja vodnih resursa, razvoj sektora voda treba da ostvari pozitivne efekte na ukupni ekonomski razvoj zemlje, da ublai ili otkloni socijalne probleme na odreenim prostorima, kao i u Republici Srbiji u celini, i da zatiti i unapredi ivotnu sredinu, posebno u oblasti voda. Poveanje obima investicija i poslovau sektoru voda, koje bi omoguile rast godinjeg obrta sa oko 250 miliona na oko 900 miliona , odnosno realizaciju ukupnih investicija u iznosu od 68 milijardi u sledeih dvadesetak godina, omoguilo biotvaranje novih radnih mesta i obezbeivanje dodatnih prihoda stanovnitva i drave, kao i poboljano korienje vodnih resursa. Bez ureenja reima voda (povrinskih, podzemnih i zemljine vlage), ne moe se oekivati visoka i stabilna poljoprivredna proizvodnja. U oblasti vodosnabdevanja stanovnitva ilustrativan je odnos ekonomskih gubitaka zbog zdravstvene nege stanovnitva kao posledice nedostatka adekvatnog vodosnabdevanja i sanitarnih uslova, i potrebnih ulaganja za adekvatno vodosnabdevanje stanovnitva i sanitarno regulisanje naselja. Iz ovih analiza se vidi da je
35
reenje pitanja obezbeivanja zdrave vode i sanitarnih uslova u naseljima zahteva dvostruko nie investicije od leenja ljudi prouzrokovanog nezadovoljavajuim reavanjem ovih pitanja. Treba uspostaviti sistem upravljanja vodama kojim e se potrebe sadanjih generacija zadovoljavati na nain kojim se nee ugroziti mogunost buduih generacija da zadovolje svoje potrebe, odnosno mora se obezbediti korienje voda zasnovano na dugoronoj zatiti raspoloivih vodnih resursa, kako po koliini tako i po kvalitetu. Pri upravljanju vodama moraju se primenjivati najbolje dostupne tehnike i najnaprednija dostignua. Uee hidroenergije u ukupnoj potronji primarne energije iz obnovljivih izvora u 1990. godini iznosilo je 100%, dok je u 2010. godini iznosilo 76%. Udeo u ukupnoj potronji primarne energije u 2010. godini iznosio je 6,3%. EFIKASNO I ODRIVO KORIENJE ZEMLJITA I PROSTORA23 Prostor je prepoznat kao znaajan resurs, a prostorno planiranje zasnovano na elementima odrivog razvoja je poseban izazov. Ovo ukljuuje posebno planiranje i korienje prostora u urbanim sredinama. Udeo poljoprivrednog zemljita na teritoriji centralne Srbije iznosi 60,2%, a na teritoriji AP Vojvodine 82%. U strukturi poljoprivrednog zemljita, po kategorijama njenog korienja, evidentan je visok udeo obradivih povrina (83%). U proteklih petnaest godina, udeo poljoprivrednog zemljita smanjen je za 10,6%, dok je udeo obradivog poljoprivrednog zemljita smanjen za 10%. Prema nainu korienja poljoprivrednog zemljita, posmatrano preko relativnih promena, najvie je izgubljeno povrina pod vinogradima (20,7%), dok je najmanji gubitak zabeleen kod povrina pod ribnjacima i barama (2,5%). Posmatrano prema apsolutnim promenama u povrini, tokom proteklih petnaest godina najvie je izgubljeno povrina pod panjacima (179.036 ha, odnosno 18%). Vano je istai da povrina pod oranicama i batama u Republici Srbiji iznosi 3.355.000 ha, to ini 79% ukupnog obradivog zemljita. Tome treba dodati i oko 312.000 ha pod vonjacima i vinogradima i 587.000 ha pod livadama. Oko 855.000 ha poljoprivrednog zemljita se ne obrauje (panjaci, trstici, bare i ribnjaci). Najznaajniji faktori smanjenja i degradacije poljoprivrednog zemljita u Republici Srbiji su irenje naselja, industrijski, rudarski, energetski i saobraajni objekti, vodna erozija, eolska erozija, zaslanjivanje zemljita, gubitak hranljivih elemenata, hemijsko zagaenje od bioindustrijskih izvora, mehaniko zbijanje zemljita prilikom obrade tekim mainama, zabarivanje zemljita, poplave, gubitak plodnosti i dr. Republika Srbija ima veliki potencijal u sektoru poljoprivredne proizvodnje zahvaljujui povoljnim klimatskim uslovima, dobrim prirodnim karakteristikama zemljita i raspoloivim vodnim resursima. Poljoprivredna proizvodnja predstavlja ekonomsku granu koja na podruju Republike Srbije moe obezbediti daleko vee prihode nego to to trenutno ini i tako znaajno doprineti ukupnom privrednom razvoju zemlje. Organska proizvodnja postaje sve znaajnija i predstavlja buduu perspektivu za poljoprivredne proizvoae iz Srbije.
23 Videti i poglavlje 6.
36
6.1.2.Odriva proizvodnja i potronja

Osnovni instrumenti24 za ostvarivanje odrive proizvodnje i potronje su: eko-oznaavanje, eko-menadment i provera (EMAS), zelene javne nabavke, uvoenje i verifikacija istijih tehnologija, eko-dizajniranje proizvoda, edukacija potroaa, ekoloki otisak proizvoda i preduzea i drutveno odgovorno poslovanje. S obzirom na sloenost ove oblasti, a radi ostvarivanja cilja orijentisanog na rezultate, Republika Srbija smatra nacionalno strateko planiranje odrive proizvodnje i potronje veoma znaajnim. Republika Srbija je odrivu potronju prepoznala jo 2002. godine kao mogunost postkonfliktnog razvoja25, uestvujui u daljem procesu meunarodne promocije znaaja26 ove teme. istija proizvodnja27 predstavlja primenu sveobuhvatne preventivne strategije i metoda zatite ivotne sredine u okviru proizvodnih procesa, proizvoda i usluga, sa ciljem poveanja ukupne efikasnosti i smanjenja rizika po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. U aprilu 2011. godine, u Beogradu je odrana podregionalna radionica pod nazivom Odriva proizvodnja i potronja i zelena ekonomija iskustva i primeri dobre prakse28. Na radionici su definisani budui koraci i aktivnosti, kako na regionalnom tako i na nacionalnom nivou. Rezultati regionalne radionice bili su predstavljeni na 19. zasedanju Komisije Ujedinjenih nacija za odrivi razvoj (CSD), 2011. godine u Njujorku, i posluili su kao deo platforme za nastup na Svetskom samitu o odrivom razvoju (Rio+20) 2012. godine. Efekti istije i u pogledu potronje resursa efikasnije proizvodnje ogledaju se u smanjivanju negativnih efekata industrijske proizvodnje, zdravlje stanovnitva i ukupno blagostanje. Uklanjanjem negativnih efekata otvara se mogunost veih investicija u poljoprivredu, pre svega organsku, dolazi do porasta cena nekretnina, pre svega u gradovima, to je bitna komponenta nacionalnog bogatstva, stvara se napredak u sektorima turistikih i ostalih usluga, a to se sve pozitivno odraava i na zaposlenost i socijalnu sigurnost. istija i efikasnija proizvodnja moe se u praksi ostvariti primenom sledeih tehnika: domainsko poslovanje, supstitucija sirovina, poboljanje efikasnosti procesa, modifikacija opreme, promena tehnologije, interna reciklaa, izmena proizvoda i dr.
6.1.3.Zelene javne nabavke

Zelene javne nabavke (javne nabavke koje pored cene vode rauna i o ivotnoj sredini i socijalnoj komponenti, i koje imaju znaajan nivo uea javnosti u odluivanju) u Srbiji predstavljaju jedan od stratekih ciljeva do 2015. godine29. Iskustvo u primenizelenih javnih
24 Jula 2008. godine, Evropska komisija predstavila je Akcioni plan za odrivu proizvodnju i potronju i odrivu industrijsku politiku (SCP/SIP). 25 Sustainable Consumption Oportunities,UNEP/Ministry for the Protection of Natural Resources and Environment, March 2002 (http://postconflict.unep.ch/publications/scopeWeb.pdf) 26 Ostend NGO Statement towards Sustainable Consumption and Production Patterns, EU Stakeholder Meeting, 2004 27 Nacionalna strategija istije proizvodnje 28 http://www.ekoplan.gov.rs/en/Radionica-Zelena-ekonomija-i-odriva-proizvodnja-i-potronja--1147-c35-content.htm 29 Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji (2005)
37
nabavki30 je ogranieno.S druge strane,postoji svest i spremnost31 da se pone sa irom primenom ovakvih nabavki,ali je jedna od kljunih prepreka nedostatak adekvatnih znanja o dostupnim proizvodima, uslugama i procedurama javnih nabavki bez negativnih socijalnih i ekolokih uticaja.Da bi se ovaj cilj uspeno realizovao,centralno mesto moraju zauzeti aktivnosti vezane za energetsku utedu u sektoru javnog saobraaja i objektima kojima raspolae drava.Takoe,ukljuivanjem socijalnog aspekta javnih nabavki ostvaruju se ciljevi inkluzivnog razvoja, dok njihovo kombinovanje sa kriterijumima zatite ivotne sredine predstavlja integrisani pristup odrivom sistemu javnih nabavki. Zakonom o javnim nabavkama32 je obrazovana Uprava za javne nabavke i definisan njen status, kao posebne organizacije za obavljanje strunih poslova u oblasti javnih nabavki, radi obezbeivanja uslova za ekonominu, efikasnu i transparentnu upotrebu javnih sredstava za javne nabavke i podsticanja konkurentnosti i ravnopravnosti ponuaa u postupcima javnih nabavki.
30 Green Public Procurement 31 Nacrt zakona o racionalnoj upotrebi energije predvideo obavezu javnog sektora da sprovodi javne nabavke koje uvaavaju kriterijum energetske efikasnosti (metodologiju procene energetske efikasnosti roba i usluga donee ministar zaduen za poslove energetike), a ovaj kriterijum dodat je i u nacrt novog Zakona o javnim nabavkama. 32 Zakon o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS, br. 39/02, 43/03, 55/04 i 101/05)
38
U posebnoj Strategiji razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji33 ostavljen je otvoren prostor za sprovoenje zelenih javnih nabavki, pri emu je ograniavajui faktor da ovi elementi nisu ukljueni u sektorske strategije. Meutim, kao i u celokupnom sistemu vezanom za zelenu ekonomiju u Srbiji, mnoge aktivnosti u oblasti javnih nabavki koje se primenjuju, uprkos tome to se ne oznaavaju kao zelene javne nabavke, imaju mnoge njihove karakteristike (npr. drutveno odgovorno poslovanje). Takvi primeri su: nabavke energetski efikasnih audio i video ureaja, ureaja u oblasti informacionih tehnologija (energetske klase), vozila sa manje emisija tetnih gasova, recikliranog papira i recikliranih materijala, deterdenata i sredstava za ienje koja imaju umanjen negativan uticaj na ivotnu sredinu, energetski efikasne (pasivne) zgrade i kue, energija iz obnovljivih izvora, proizvodnja nametaja sa umanjenim negativnim uticajem na prirodne resurse, procedura nabavki hrane za kole, eko-obeleavanje, razvoj zelenih inovacija, itd.
6.1.4. Mere ekonomske i fiskalne politike

Jedan od direktnih naina za promovisanje zelene ekonomije je preko javnih investicija i fiskalnih mera. Na primer, javna potronja na istraivanje i razvoj moe da bude efikasno sredstvo za podsticanje inovacija neophodnih za tranziciju ka zelenoj ekonomiji. Javne investicije u zelenu ekonomiju su posebno vane (na primer, posredstvom upotrebe odrivih javnih nabavki koje stimuliu potranju za zelenim proizvodima i uslugama). Pored toga, neophodno je i da se reguliu negativne eksternalije, tako to e cene odraavati stvarne trokove robe i usluga, ukljuujui i trokove zatite ivotne sredine, koji su esto zanemareni na tritu. Kljune politike mere su i reforme tetnih subvencija, kao to su mnoge subvencije prisutne u ribarstvu, korienje poreskih instrumenata, kao to su porez na zagaenje i poreske olakice za uvoenje efikasnih tehnologija. Ekonomski instrumenti, kao to su porezi, sistem povraaja depozita i trgovina emisijama, predstavljaju najefikasnija dostupna sredstva za direktno integrisanje upravljanja ekolokim problemima u funkcionisanju trine ekonomije. Navedeni mehanizmi ne mogu uvek garantovati ispunjenje specifinih ciljeva, ali mogu podstai preduzea, industriju i potroae da u veoj meri ine odrive izbore. Takvi alati trino orijentisane politike mogu obezbediti poslovnim sektorima veu fleksibilnost pri izboru sredstava za smanjenje uticaja na ivotnu sredinu u odnosu na pristupe utemeljene na naredbama i kontroli. Pored navedenog, takoe je neophodno i uspostavljanje pravnog okvira koji e olakati sprovoenje zelenih ekonomskih aktivnosti i regulisanje tetnih oblika proizvodnje i potronje. Privreda prepoznaje potrebu za novim zajednikim naporima da se integriu ekoloke eksternalije. Da bi zelena ekonomija postala operativna, indikatori, analize, raunovodstvene mere i praenje i izvetavanje moraju biti efikasni. Proirenje kapaciteta vlade i drugih zainteresovanih strana, kao i promovisanje aktivnosti koje poveavaju podrku javnosti
33 Strategija razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji (71/11)
39
za promene, mogu takoe biti obezbeeni u procesu tranzicije ka zelenoj ekonomiji. Uspena realizacija stratekih projekcija zasnovana je na razvoju ekonomskih kapaciteta u ministarstvu nadlenom za ivotnu sredinu i drugim ministarstvima, kao i optimalnom korienju ekonomskih instrumenata34. Procenjuje se da e potrebe za dodatnim finansiranjem iz budeta, posebno za potrebe razvoja infrastrukture ivotne sredine, dostii maksimum od oko 360 miliona evra tokom 2018. godine, nakon ega se oekuje da e ravnomerno opadati do 2025. godine, kada bi po uslovnim procenama mogla da se postigne potpuna nadoknada trokova. Poboljana zatita ivotne sredine daje ekonomske koristi putem poboljanja zdravlja ljudi, nie stope smrtnosti i dueg ivota, smanjenja tete nanete poljoprivredi i imovini usled zagaenja, kao i zdravijih ekosistema, ime se umanjuje gubitak biodiverziteta i uvaju ekosistemske usluge. U domenu opte ekonomske politike, prelazak na novi model rasta treba da donese radikalnu promenu podsticaja za ekonomske aktere. Orijentacija ka investicijama i izvozu trebalo bi da bude podrana koordinisanim merama monetarne, fiskalne, industrijske, spoljnotrgovinske politike i drugih kljunih sektorskih politika. Neophodno je preispitati fiskalnu politiku u cilju stimulisanja otvaranja novih radnih mesta. Neophodno je i da se udeo izdvajanja za aktivne mere na tritu rada u BDP-u udvostrui do 2015. godine, u kombinaciji sa poveanjem transparentnosti korienja sredstava, kao i da se aktivnosti naroito usmere na duboko ugroene socijalne grupe. Takoe, neophodno je da se razvije koncept mikrofinansiranja i da se obezbedi okvir za dalji razvoj razliitih vidova socijalne ekonomije, kako bi se proirilo zapoljavanje neaktivnog stanovnitva. U sklopu nove fiskalne politike, neophodno je radikalno smanjenje oporezivanja rada, posebno slabije plaenog. Reformom poreza na dohodak, s druge strane, obezbedila bi se vea vertikalna pravinost i sprovodila politika dohodaka zasnovana na oporezivanju.
6.1.5. Mere za ekonomiju sa niskom potronjom ugljenika

Ekonomija i tehnologije zasnovane na niskim emisijama ugljenika imaju za cilj postavljanje dugoronih smernica i okvira za borbu protiv klimatskih promena. Za Republiku Srbiju, ovakve okvire su dale Prva nacionalna komunikacija prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime35 i Prvi akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije za period od 2010. do 2012. godine, a bie definisani i posredstvom nove Strategije razvoja
34 Na osnovu stanja infrastrukture u ivotnoj sredini u Srbiji i ekstrapolacije situacije u zemljama koje su nedavno postale lanice EU, procenjuje se da e ukupni trokovi za ispunjavanje svih pravnih tekovina EU u oblasti ivotne sredine biti oko 10,6 milijardi evra (zakljuno sa 2030. godinom), od ega su najzahtevniji sektor za vode (5,6 milijardi evra), otpad (2,8 milijardi evra) i sektor industrijskog zagaenja (1,3 milijarde evra). Bitan deo trokova se odnosi na operativne trokove. Direktne ekonomske koristi koje proizilaze iz usklaivanja u oblasti ivotne sredine trebalo bi da nadmae oekivane trokove gotovo 2,4 puta. 35 The First Communication for UN FCCC Prva nacionalna komunikacija prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime (2010)
40
energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine36. Odreene dodatne analize vezane za ogranienja GHG emisija sprovedene su procesom implementacije projekta: Efikasni naini smanjenja emisija GHG u okvirima nakon Kjota, kao i Projekta izgradnje kapaciteta za odgovarajue nacionalne aktivnosti izbegavanja (NAMAs) 37. Navedene analize obezbeuju preliminarne i inicijalne informacije o mogunostima izbegavanja do 2020. godine, koje e biti unapreene i razraene u buduem periodu. Republika Srbija je lanica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime iz 2001. godine, kao i Kjoto protokola iz 2008. godine, sa statusom zemlje u razvoju. Republika Srbija je, putem procesa implementacije Nacionalne strategije za upravljanje otpadom, usmerena ka alternativnim oblicima upravljanja otpadom kojima se, izmeu ostalog, u znaajnoj meri spreava nastajanje metana.
6.1.6. Inovacije za zelenu ekonomiju i odrivi razvoj

Politika istraivanja, razvoja i inovativnosti predstavlja politiku koja ima za cilj uspostavljanje i obezbeivanje okvirnih uslova za otvaranje novih preduzea ili poboljavanje sposobnosti postojeih preduzea, neophodnih za uee u trinoj konkurenciji. U Republici Srbiji je zapoet projekat podrke stvaranja inovativnog preduzetnitva, u vrednosti od 8.4 miliona 38.
6.1.7.Obrazovanje za odrivi razvoj i zelenu ekonomiju

Da bi se primenio princip zelene ekonomije, kao i odriva socijalna politika, odrivo korienje prirodnih resursa i zatita ivotne sredine, moraju biti identifikovane osobe koje e struno i profesionalno sprovoditi aktivnosti u ovoj oblasti. Potrebno je projektovati trite potrebnih zanimanja i potrebnih znanja i vetina, da bi odrivi razvoj mogao postii rezultate39.
36 - U toku je izrada nove Strategije energetike - Nacional Capacity Self Assesment for Environmental Protection Management (NCSA), Cross-Cutting Analysis Report and Action Plan for Serbia Samoprocena nacionalnih kapaciteta za upravljanje ivotnom sredinom, Izvetaj i akcioni plan (2011/2012), GEF/UNDP, Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning of Republic Serbia - Project Efficient ways for GHG emissions reduction under the post-Kyoto framework - Efikasni naini za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bate u post-Kjoto periodu, GARRIGUES Medio Ambiente/ Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije (2010); - Available at http://www.ekoplan.gov.rs/src/upload-centar/dokumenti/izvestaji/final_report_ghg_emissions_projections_and_ reduction_measures1.pdf - Project Capacity Development Project on Nationally Appropriate Mitigation Actions (NAMAs) 37 Available at: http://www.ekoplan.gov.rs/src/Opste-informacije-1622-c106-content.htm?_sector_id=6&_sm_id=112 Projekat Jaanje kapaciteta za izradu nacionalnih aktivnosti mitigacije, JICA/Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije (zapoet 2010) 38 Finansira se preko pretpristupnih fondova Evropske unije (IPA) za Srbiju za 2011. godinu i sprovodi se u saradnji sa Svetskom bankom; http://www.inovacionifond.rs. 39 UNEP et al (2008). Green jobs: towards decent work in a sustainable, low-carbon world. Nairobi: UNEP
41
Drugim reima, potrebno je uskladiti obrazovne programe sa potrebama trita rada u kontekstu zelene ekonomije. Obrazovni nivo i informisanost stanovnitva od presudne su vanosti za oivljavanje ekonomije u Republici Srbiji. Usled navedenog, neophodno je definisati i primeniti celovitu strategiju razvoja obrazovanja40 koja bi u fokusu imala poveanje kvaliteta, pravednosti, efikasnosti i konkurentnosti obrazovnog sistema, kao i strateki doneti okvir za obrazovanje za odrivi razvoj. Obrazovanje za odrivi razvoj41 nadgrauje obrazovanje u oblasti zatite ivotne sredine i predstavlja obrazovanje za budunost i budue generacije.
Prema Nacionalnoj strategiji odrivog razvoja, osnovni partneri Ministarstva prosvete za obrazovanje za odrivi razvoj su: - ministarstvo nadleno za ivotnu sredinu, za 53% aktivnosti; - profesionalna, strukovna udruenja, za 30% aktivnosti.
Neophodno je uspostaviti fleksibilnu mreu obrazovnih ustanova koje e se bre prilagoavati demografskim promenama i razliitim potrebama korisnika. Potreban je kontinuiran rad na unapreivanju nastavnikog poziva i osavremenjivanju nastavnikih kompetencija. Za potpuno ukljuivanje dece iz osetljivih grupa (deca romske nacionalnosti, deca sa smetnjama u razvoju, deca iz ruralnih podruja) potrebno je podrati i ojaati inkluzivnu praksu u kolama, unapreivati kompetencije nastavnika i podrati stvaranje inkluzivnog okruenja. Preliminarne analize pokazuju potrebu da se postojea zanimanja nadograde novim zelenim sposobnostima i znanjima42. Dosadanjom akreditacijom visokokolskih ustanova u Srbiji na polju obrazovanja za ivotnu sredinu i odrivi razvoj, nisu se uspostavljali adekvatni programi za budunost, ve programi kakve je odobravala Akreditaciona komisija, zasnovani preteno na rigidnim sistemima podele na prirodne, tehnike, biotehnike, medicinske i drutvene nauke. Ovo je za posledicu imalo proizvodnju strunih profila koji se ne prepoznaju na tritu, odnosno profila koji nisu navedeni u ifarniku zanimanja, ime je poslodavcima onemogueno da budu upoznati sa znanjima i kompetencijama koje takvi
40 Strategija razvoja obrazovanja za period 20102020. godine. 41 Obrazovanje o odrivom razvoju u reformisanoj koli i drutvu se mora zasnivati na standardima koji su utvreni na meunarodnom nivou: Konferencija UN o ivotnoj sredini i razvoju Rio 1992. godine, UNESCO konferencija o obrazovanju i razvijanju javne svesti za odrivost Solun 1997. godine, Milenijumska deklaracija, uvojena na Konferenciji UN o odrivom razvoju u Johanezburgu 2002. godine, Obrazovanje za sve put ka razvijenom drutvu Dakar 2002. godine, Izjava ministara ivotne sredine o obrazovanju za odrivi razvoj Kijev 2003. godine, Strategija obrazovanja za odrivi razvoj UNECE Vilnijus 2005. godine, UN Dekada obrazovanja za odrivi razvoj, 20052015. g., Zajednika izjava ministara ivotne sredine i obrazovanja zemalja UNECE regiona o obrazovanju za odrivi razvoj, kojom se iskazuje potreba i spremnost da se pojaaju napori za njegovu implementaciju (usvojena na estoj ministarskoj konferenciji ivotna sredina za Evropu u Beogradu, oktobra 2007. godine). 42 Mihajlov A., Needs for tailored knowledge and skill-based education for sustainable development: Balkan Environment Life Leadership Standards Courses, World Symposium on Sustainable Development at Universities (WSSD-U-2012), Rio de Janeiro, 2012.
42
struni profili pruaju. Pored navedenog, nedostatak poslova nastao je i kao posledica nedovoljne privredne aktivnosti i ekonomske krize43.
Obrazovanje za odrivi razvoj 44 podrazumeva integrisanje odgovarajuih znanja i sposobnosti u nastavne programe na svim nivoima obrazovanja. Odabrani pokazatelji stanja socijalne inkluzije i Potrebna je kontinuirana edukacija i smanjenja siromatva, u periodu od 2008. do 2010. unapreenje svesti svih relevantnih godine, sadre pokazatelje iz nekoliko kljunih aktera u oblasti primene zakona zatite oblasti za praenje socijalne inkluzije i siromatva: i potovanja ljudskih i manjinskih prava finansijsko siromatvo, zapoljavanje, socijalna (nosilaca pravosudnih funkcija, policije, zatita, zdravlje, stanovanje i obrazovanje. javnih tuilaca i sudija, kao i zaposlenih u organima dravne uprave i pokrajinske i lokalne samouprave), sa posebnim osvrtom na edukaciju graana o diskriminaciji i mehanizmima za njeno suzbijanje. U ovom trenutku se moe rei da je inicijativa i obaveza45 integracije obrazovanja za odrivi razvoj u vaspitno-obrazovni sistem jo uvek u velikoj meri bez vidljivog napretka, s obzirom na to da od strane nadlenih subjekata jo uvek nisu preduzete neophodne mere.
U domenu praenja socijalne inkluzije i smanjenja siromatva znaajan korak je uinjen 2009. godine preko aktivnosti Tima za socijalnu inkluziju i smanjenje siromatva, i to definisanjem specifinih nacionalnih indikatora, usvojenih na nivou Evropske unije u granicama Republike Srbije, kao i utvrivanjem jasnih ciljeva kojima je zapoeto praenje indikatora socijalne inkluzije i smanjenja siromatva.
43 Prema Nacionalnoj slubi za zapoljavanje. 44 http://unesdoc.unesco.org/images/0021/002163/216383e.pdf 45 Prvi okvirni akcioni plan obrazovanja za zastitu ivotne sredine u funkciji odrivog razvoja, Ministarstvo ivotne sredine Republike Srbije (2008), Pripremila radna grupa za sprovoenje Strategije obrazovanja za odrivi razvoj UNECE.
43
6.2. Unapreenje socijalne inkluzije i smanjenje siromatva

Koncept smanjenja siromatva46 u prethodnom periodu bio je strateki zasnovan na dinaminom ekonomskom rastu i razvoju, sa naglaskom na otvaranju novih radnih mesta i razvoju programa, mera i aktivnosti usmerenih na osetljive grupe stanovnitva. Prelazak sa koncepta smanjenja siromatva na koncept socijalne inkluzije motivisan je opredeljenjem Vlade da sprovede proces evropskih integracija i potrebom da se mere Vlade usklade sa politikom Evropske unije koja vodi delotvornijoj socijalnoj koheziji. Ovaj prelazak zasnivae se na unapreenju kvaliteta ivota svih drutvenih kategorija i sastavni je deo procesa evropskih integracija.
6.2.1. Mere za smanjivanje siromatva i socijalnu inkluziju osetljivih grupa47

Za Srbiju je vano da nastavi da prati kretanje apsolutnog siromatva prema dosadanjoj metodologiji (apsolutna linija siromatva i potronja domainstva), kako bi se stekla sveobuhvatna slika o siromatvu u Republici Srbiji. Posle perioda znaajnog smanjenja siromatva (20022008. godine), apsolutno siromatvo je poelo da raste u 2009. godini, kao posledica pogoranja pokazatelja na tritu rada koje je uzrokovano efektima svetske ekonomske krize. Stopa apsolutnog siromatva poveana je sa 6,1% u 2008. na 6,9% u 2009. godini. Trend rasta apsolutnog siromatva nastavljen je i tokom 2010. godine (9,2%). Profil apsolutnog siromatva ukazuje na izraene regionalne razlike izmeu urbanih i ruralnih podruja, a ukazuje i na jaku vezu izmeu siromatva i nivoa obrazovanja. Relativna linija siromatva, koja se odreuje kao 60% medijane line potronje po potroakoj jedinici, pokazuje da je u Srbiji u 2010. godini bilo siromano 14,5% stanovnitva. Ekonomski rast koji za posledicu ima poveanje zaposlenosti i smanjenu ili nepromenjenu nejednakost dohotka stanovnitva, dva su osnovna uslova koja treba ostvariti s ciljem Kancelarija za odrivi razvoj nedovoljno razvijenih smanjenja finansijskog siromatva. Dravna pomo siromanima u narednom periodu bi trebalo da ublai nastanak novog siromatva, ali i da pomogne u spreavanju produbljivanja siromatva najosetljivijih kategorija stanovnitva. U sferi usluga, deinstitucionalizacija i dalji razvoj usluga u zajednici ostaju najvaniji strateki pravci
46 47 Nacionalna strategija smanjenja siromatva (2003) Vlada je utvrdila sledee osetljive grupe stanovnitva u Republici Srbiji: osobe sa invaliditetom, deca, mladi, ene, stariji preko 65 godina, pripadnici romske nacionalne manjine, neobrazovani, nezaposleni, izbegla i interno raseljena lica i stanovnitvo ruralnih sredina.
podruja, u saradnji sa Agrobiznis projektom, pokrenula je u decembru 2011. godine Program obuke ena u agrobiznisu. Program je namenjen iskljuivo enama koje imaju poslovnu ideju da pokrenu biznis u sektoru agrobiznisa na teritoriji grada/optine Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Prijepolje, Priboj i Nova Varo, agubica, Malo Crnie, Petrovac na Mlavi, Kuevo, Majdanpek, Golubac i abari.
44
razvoja. Vano je naglasiti da socijalna dimenzija ukljuuje i dravnu politiku koja zalazi i van okvira zapoljavanja i obrazovanja, kao to su socijalna zatita i druge investicije. Ove mere se mogu usmeriti na osetljive grupe, ugroene kompromisima na polju zelene ekonomije, i tako im pomoi da ostvaruju direktnu dobrobit od mera vezanih za zelenu ekonomiju.
6.2.2. Podrka otvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti

U Srbiji je zaposleno oko 45% stanovnitva radnog uzrasta (od 15. do 64. godine starosti), to je ini dravom sa jednom od najniih stopa zaposlenosti u Evropi. Realizacija cilja poveanja zaposlenosti zahteva poveanu efikasnost trita rada i promenu strukture radne snage. U cilju poveanja efikasnosti trita rada treba, pre svega, izmeniti postojei Zakon o radu, i obezbediti dosledno sprovoenje radnog zakonodavstva kako bi se to znaajniji deo sive ekonomije preveo u odrivi realni sektor. Trite rada moralo bi da postane fleksibilnije, trebalo bi unaprediti dinaminost trita rada u cilju poboljanja konkurentnosti u ovoj oblasti, uz realno i kredibilno kolektivno pregovaranje o adekvatnom vrednovanju rada i zatiti prava zaposlenih. Potrebno je voditi i odgovornu politiku na polju definisanja minimalne zarade, koja bi morala biti postavljena na onaj nivo koji bi rad uinio isplativijim u odnosu na alternative (socijalna pomo, rad na crno), uz istovremenu reviziju sistema i uvoenja progresivnog oporezivanja rada (ukljuujui i propise o doprinosima za Zahvaljujui primeni Zakona o upravljanju otpadom socijalno osiguranje) koje bi uz iru bazu i posebnog Zakona o ambalai i ambalanom oporezivanja dovelo i do efikasnije naplate otpadu, usvojenim u maju 2009. godine, poreza i vee socijalne pravde. Takoe, zagarantovanom otkupu sakupljenog ambalanog rast konkurentnosti u ovoj oblasti imae PET otpada i investicijama preduzea za reciklau plastike Greentech iz Novog Sada u sakupljaku za rezultat i privlaenje novih investicija, infrastrukturu dobavljaa lanica svoje mree (koja koje bi omoguile otvaranje novih radnih samo u 2011. godini iznosi 17 miliona dinara), broj mesta. Neophodno je i znaajno unaprediti privatnih sakupljaa se u odnosu na 2008. godinu meuresornu saradnju ministarstava iji udvostruio i trenutno broji 77 preduzea, a u okviru njih zabeleen je i znaajan porast broja zaposlenih je delokrug rada od znaaja za pitanje lica, pogotovo onih koja dolaze iz ekonomski zelene ekonomije, kao i ministarstva u najugroenijih grupa stanovnitva. U 2011. godini, ijoj je nadlenosti zapoljavanje, u cilju koliina otpada recikliranog u fabrici Greentech profilisanja novih zanimanja koja bi postala dostigla je rekordnih 4000 tona godinje, to je okosnica zelene ekonomije, definisanja porast od 56% u odnosu na period pre usvajanja serije zakona iz oblasti zatite ivotne sredine. zajednikih podsticaja za stvaranje zelenih (www.greentech.rs/socijalniaspektreciklae) radnih mesta i procene stvarnih efekata zelene ekonomije na trite rada. Novi postkrizni model rasta treba da integrie ciljeve u vezi sa tritem rada i socijalnom inkluzijom, odnosno da postavi rast zaposlenosti i smanjenje apsolutnog, ali i relativnog siromatva kao svoje krajnje ciljeve.
45
Da bi se postavljeni ciljevi politike zapoljavanja ostvarili, osim paralelnog unapreenja efikasnosti aktivnih mera zapoljavanja, potrebno je u roku od tri godine poveati uee ovih mera u BDP-u sa 0,1% na 0,4%, a zatim stabilizovati uee na oko 0,5% BDP u drugoj polovini ove decenije. U narednim godinama treba raditi na kvalitetnijem praenju i temeljnim evaluacijama postojeih programa i na njihovom efikasnijem usmeravanju prema ranjivim grupama. Potrebno je i definisanje okvira i institucionalne podrke za razvoj i promociju socijalnog preduzetnitva, sa ciljem jaanja ovog sektora. Reformu srednjeg strunog obrazovanja treba ubrzati i jae povezati sa potrebama trita rada. Treba raditi na to veem ukljuivanju odraslih u obrazovanje, povezivanju formalnog i neformalnog obrazovanja, kao i na promociji permanentnog obrazovanja.
6.3. Jaanje i podrka sektoru ivotne sredine

Jednu od glavnih aktivnosti potrebnih u Srbiji da bi se napravio pomak ka zelenoj ekonomiji predstavlja poveanje ulaganja u infrastrukturu za odrivi razvoj ivotne sredine, usredsreenu na viestruke aspekte od drutveno odgovornog otvaranja novih radnih mesta do zatite ivotne sredine. Razvoj zelene ekonomije u Republici Srbiji prvenstveno podrazumeva ulaganja u oblast ivotne sredine i njen dalji napredak. Ovaj prioritet se ostvaruje preko jaanja stratekog planiranja i njegovog sprovoenja putem zakonodavne reforme, jaanja administrativnih kapaciteta u sektoru ivotne sredine, razvoja integrisanog informacionog i nadzornog sistema, obezbeivanja ouvanja, odrivog korienja i unapreenja u upravljanju prirodnim resursima, razvoja i unapreenja sistema upravljanja otpadom, unapreenja upravljanja vodama, kao i unapreenja kvaliteta vazduha putem smanjenja emisije tetnih gasova.
6.3.1.Infrastruktura za odrivi razvoj ivotne sredine

Osnovna infrastruktura je jedan od preduslova ekonomskog rasta i jedan od osnova konkurentnosti i razvoja. Neefikasne slube u oblasti infrastrukture odvraaju ili spreavaju investicije i smanjuju stopu ekonomskog rasta i, konano, zaposlenosti. Nasuprot tome, planiranje i razvoj, u sprezi sa principima zatite ivotne sredine, sastavni su deo sveukupnih razvojnih strategija. U Srbiji je neophodno osigurati znaajna finansijska sredstva za potrebne investicije48, kako u pogledu unapreivanja postojeih kapaciteta, tako i usklaivanja sa zakonima u oblasti zatite ivotne sredine.
48 National Strategy for Environmental Aproximation (NEAS) Nacionalna strategija Republike Srbije za aproksimaciju u oblasti ivotne sredine (2011)
46
6.4. Ustanovljavanje dugoronog institucionalnog i finansijskog okvira kao podrke odrivom razvoju
Internacionalna nagrada Disability Matters za 2012. godinu dodeljena je srpskoj kompaniji Delta Holding, lanici Globalnog dogovora u Srbiji, za program profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom. Disability Matters je jedna od najvanijih evropskih nagrada za korporativnu drutvenu odgovornost, koja se dodeljuje kompanijama liderima u pruanju podrke osobama sa invaliditetom i njihovim porodicama. Od oktobra 2008. godine do danas, u Delta Holdingu je zaposleno 207 osoba sa invaliditetom, koje su angaovane na razliitim radnim mestima u lanicama Delta Holdinga u skladu sa svojim kvalifikacijama.
Da bi se postigli navedeni ciljevi, potrebno je izgraditi savremenu i efikasnu dravnu upravu, odnosno sistem institucija koje zajedniki rade na ostvarivanju principaodrivog razvoja. Poboljanje saradnje, koordinacije i konsultacija izmeu sektora, kao i izmeu dravne uprave i privatnog i civilnog sektorapreduslov je za ostvarenje odrivog razvoja. Bez jakih, osposobljenih istabilnih institucija, nee biti mogue postii eljene dugorone rezultateodrivog razvoja koji se odnose na poboljanje kvaliteta ivota, ivotnog standarda i smanjenje siromatva.Izgradnja efikasnog institucionalnogokvira na svim nivoima osnov je za postizanje ciljeva odrivog razvoja. Za finansiranje procesa odrivog razvoja, oekuje se korienje sredstava iz budeta Republike Srbije, budeta optina, iz namenskih fondova kao to su Fond za razvoj i Fond za zatitu ivotne sredine, iz donacija, tenajveim delom sredstvima iz privrede.Vlada treba da pristupi planiranju budeta koji e podravatistrateke razvojne prioritete, kao i da osigura vei stepen koordinacije meupojedinim sektorima u sprovoenju mera Strategije, radi ostvarivanja puneracionalnosti u korienju budetskih sredstava za te svrhe. Vlada takoetreba da planira rastui deo budeta za odrivi razvoj, da bi se obezbediladodatna sredstva za realizaciju akcionog plana za sprovoenje Strategije odrivog razvoja. Potrebno je obezbediti i korienje mehanizma partnerstva javnog i privatnog sektora, unapreenje saradnjesa donatorima i druge izvore prihoda za predviene aktivnosti. Istovremeno, neophodno je jaanje kapaciteta Saveta za odrivi razvoj, Socijalnoekonomskog saveta, kao i slinih saveta na lokalnom nivou.
47
6.4.1. Budetska linija za odrivi razvoj

Kod sprovoenja sektorskih strategija, jasno je da one imaju oslonac u budetskim razdelima odgovarajuih sektora. Kod finansiranja multi i meusektorskih strategija, kao to su Strategija odrivog razvoja, Strategija odrivog korienja prirodnih resursa i dobara i Strategija smanjenja siromatva, postavlja se jo uvek nereeni problem finansiranja i budetskih linija oslonaca. ta vie, proces prelaska sa projektnog na sektorsko finansiranje, koji je u Srbiji zapoet 2009. godine, postavio je potrebu i izazov da se pronau inovativna i efikasna reenja za finansiranje odrivog razvoja.
Prema usvojenim dokumentima i projekcijama, za sektor ivotne sredine treba obezbediti najmanje 2,5% BDP godinje do 2021. godine.
Neke analize u okviru sprovoenja Nacionalne strategije odrivog razvoja ukazuju da je preko 50% finansiranja u nadlenosti ministarstva za ivotnu sredinu. Analiza koja je sprovedena prilikom izrade ovog dokumenta pokazuje okvirno da u sektorima u nadlenim ministarstvima treba da postoji posebna budetska linija za odrivi razvoj, a da budetski opredeljena sredstva49 za tri prioritetne strategije50 iz korpusa odrivog razvoja treba opredeliti naroito51: - ministarstvu nadlenom za ivotnu sredinu52 i - ministarstvu nadlenom za socijalnu politiku53, a u znaajno manjoj meri i ministarstvu nadlenom za inovacije, ministarstvu nadlenom za obrazovanje, ministarstvu nadlenom za energetiku, ministarstvu nadlenom za ekonomiju, ministarstvu nadlenom za vode, ministarstvu nadlenom za poljoprivredu, ministarstvu nadlenom za mineralne sirovine i ministarstvu nadlenom za ume. Postojanje Fonda za zatitu ivotne sredine stvara osnovu za regularno finansiranje primene dela nacionalnih strategija iz korpusa zelene ekonomije. Osnivanjem Fonda za zatitu ivotne sredine aktivnosti poinju da se finansiraju na organizovaniji nain, pored redovnog budetskog izdvajanja za rad nadlenih institucija. Zakon o Fondu za zatitu ivotne sredine (2009) predvia namensko korienje sredstava. Prihodi Fonda se ostvaruju po osnovu naknade za promet divlje flore i faune, kao i naknade za zagaivanje ivotne
49 Ukljuuje samo budetska sredstva. 50 Nacionalna strategija odrivog razvoja, Nacionalna strategija odrivog korisenja prirodnih resursa i dobara i Nacionalna strategija smanjenja siromatva. 51 Rezultat irokih konsultacija svih zainteresovanih subjekata; neophodne dodatne konsultacije u vezi sa planiranjem budeta. 52 Ovaj iznos minimalno treba da bude jednak iznosu koji je procenjen na 2.5% BDP u 2021. godini, naspram sadasnjih 0.4% BDP (NEAS). 53 Minimalno: da bi se postavljeni ciljevi ostvarili, osim paralelnog unapreenja efikasnosti aktivnih mera smanjenja siromatva, potrebno je u roku od tri godine poveati uee ovih mera u BDP-u sa 0,1% na 0,4%, a zatim stabilizovati uee na oko 0,5% BDP u drugoj polovini ove decenije. U uslovima fiskalnih restrikcija, trebalo bi izvriti preraspodelu izmeu aktivnih i pasivnih mera i niim maksimalnim limitom za naknadu osloboditi dodatna sredstva za aktivne programe.
48
sredine koja obuhvata naknadu za vozila na motorni pogon, supstance koje oteuju ozonski omota, emisije oksida sumpora, oksida azota, prakastih materija i proizvedenog ili odloenog otpada. Dok prihod ostvaren po osnovu naknade za promet divlje flore i faune pripada u celosti Fondu, prihod od naknade za zagaivanje ivotne sredine se deli, tako da 60% prihoda pripada Fondu, a 40% lokalnoj samoupravi na ijoj se teritoriji nalazi zagaiva. Od 2010. godine, Fond ostvaruje prihode i prema razliitim sektorskim zakonima iz oblasti ivotne sredine, i to preko naknade za posebne tokove otpada, naknade za stavljanje ambalae u promet i naknade za korienje ribarskog podruja. Takoe je uvedena i naknada za zagaivanje ivotne sredine na podrujima od posebnog dravnog interesa u oblasti zatite ivotne sredine (sredstva ostvarena po osnovu ove naknade se dele, tako da 80% prihoda pripada budetu Republike Srbije, a 20% lokalnoj samoupravi na ijoj je teritoriji dolo do zagaenja). Prihodi od naknada i taksi za zatitu ivotne sredine, koji predstavljaju sredstva Fonda za zatitu ivotne sredine, iznose godinje oko 0.3% bruto drutvenog proizvoda (BDP). Sredstva Fonda se dodeljuju fizikim i pravnim licima na teritoriji Republike Srbije preko javnih konkursa, a finansiranje se vri putem kredita, podsticajnih sredstava, dotacija, bespovratnih sredstava i pomoi. Osnivanje Fonda za energetsku efikasnost predvieno je radnom verzijom Zakona o racionalnoj upotrebi energije. Ovaj Fond bi trebalo bi da bude glavni finansijski mehanizam i institucija preko koje se obezbeuju finansijska sredstva za podsticanje racionalne upotrebe energije i poveanje energetske efikasnosti u Srbiji.
6.4.2.Ustanovljavanje analize uticaja na odrivi razvoj

Bez obzira na to to je u okviru procesa evidentiranja primera zelene ekonomije u praksi u Srbiji bilo definisano koji se tipovi aktivnosti mogu smatrati zelenom ekonomijom i konceptom zelene ekonomije, pokazalo se da razliiti subjekti to razliito tumae, dajui zelenoj boji u konceptu zelene ekonomije dijapazon razliitih nijansi (to je ve i navedeno u poglavlju 3 ovog dokumenta). Struni tim koji koordinira izradom ovog dokumenta predloio je, a uesnici projekta izrade dokumenta prihvatili, da bi bilo od velike pomoi razviti kao instrument procenu uticaja na odrivi razvoj54 (ili procenu odrivosti55), i primenjivati ga dok se sutinsko shvatanje zelene ekonomije ne odomai u praksi u Srbiji.
54 Sustainable Development Impact Assessment 55 Sustainability Impact Assessment
49
ini se da ovaj instrument treba da bude zasnovan na analitikom instrumentu56 analize ivotnog ciklusa (LCA57), uz ukljuivanje ne samo analize uticaja na ivotnu sredinu, ve i na ostale sektore58. Poetne konture za indikativni instrument semafora za zelenu ekonomiju (gde bi nijansa 3 zelene boje ukazivala na pozitivne primere zelene ekonomije, a nijanse 1 i 2 na razliite stepene ozelenjavanja ekonomije putem socijalne politike i zatite ivotne sredine) ini sinergetski okvir ekonomskih i socijalnih indikatora i indikatora ivotne sredine.
6.4.3. Institucionalni izazovi i preporuke

Institucionalno organizovanje za ciljno, na rezultate orijentisano, praenje i unapreivanje odrivog razvoja (i zelene ekonomije, koja ima iste oslonce, samo uz drugaije postavljene granice obuhvata sistema), veliki je izazov na svim nivoima. Na globalnom nivou postoje odreene smernice i okviri, uspostavljeni od strane Ujedinjenih nacija, po kojima se moe ii ka veoj verovatnoi uspenosti. Za odrivu budunost su, pre svega, potrebne stabilne, efikasne, strune i operativne institucije i administracija, koji nisu podloni potresima usled politikih promena. U Srbiji je institucionalno organizovanje za odrivi razvoj pokazalo slabosti u kontinuitetu. Oslanjajui se na meusektorsku analizu sprovoenja 3 Rio konvencije59 (videti poglavlje 5 Primeri zelene ekonomije) i ekstrapolacioni predlog za efikasno institucionalno praenje i razvijanje ove tri konvencije na iri kontekst odrivog razvoja, u nastavku je predstavljen predlog za institucionalno organizovanje za odrivi razvoj u Srbiji, koji uzima u obzir realnost situacije i ima potencijal da bude dugoroan i uspean60. Savet za odrivi razvoj61, u iji sastav ulaze nadleni ministri, koordinira aktivnosti na polju odrivog razvoja u okviru Vlade, prati politiku i predlae mere. Savetodavni odbor Vlade bi obavljao ulogu okvirnog tela koje obuhvata razliite savete Vlade.
56 Mihajlov A., Basic Environmental Analytical Tools (in Serbian), monografija, Univerzitet Edukons (2010), ISBN 978-8687785-13-7 Stevanovic Carapina H.; Jovovic A.; Stepanov J.; Life Cycle Assessment as the tool for efficient strategic waste managent (in Serbian). ISBN 978-86-87785-26-7, izdava: Univerzitet Educons (2011) 57 LCA - Life Cycle Analysis 58 EEA Technical Report: Time for action towards sustainable consumption and production in Europe, 1/2008 (2008) 59 National Capacity Self Assesment for Environmental Protection Management (NCSA), Cross-Cutting Analysis Report and Action Plan for Serbia Samoprocena nacionalnih kapaciteta za upravljanje ivotnom sredinom, Izvetaj i akcioni plan (2011/2012), GEF/UNDP, Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning of Serbia 60 Preporuuje se kao projektna aktivnost posle samita Rio+20, koja bi pomogla ovakvo organizovanje i testirala ga preko pilot-projekta. 61 Odluka o obrazovanju Saveta za odrivi razvoj (103/03 od 24. 10. 2003, 12/06, 71/08. 94/08, 05/11).
50
Sekretarijat saveta 62 obavlja struno-operativne poslove kao podrku radu Saveta za odrivi razvoj (komunikacija sa nadlenim institucijama, strunim slubama Vlade, interesnim stranama). Savetodavno-nauni odbor Saveta za odrivi razvoj obavlja poslove pruanja strunih usluga, informacija i predlaganja mera, kao potporu kreiranju i realizaciji politike odrivog razvoja. Odbor ine predstavnici naunih institucija, univerziteta, strunih organizacija, udruenja, pojedinci... Radne grupe Saveta za odrivi razvoj predstavljaju strune grupe Saveta za odrivi razvoj koje se uspostavljaju shodno potrebama u odnosu na najvanije meunarodne sporazume, procese i obaveze drave u oblasti politike odrivog razvoja. Sastav radne Tokom 2011. i 2012. godine realizovan je 1. deo projekta grupe ine kontakt osobe (fokalne take) Partnerstvo za usaglaavanje sa propisima EU (PACE), za odgovarajue sporazume i procese, koji finansira Evropska unija, preko Evropske asocijacije komora (Eurochambres), a zemlje partneri su zemlje predstavnici nadlenih ministarstava Zapadnog Balkana Albanija, Bosna i Hercegovina, i drugih interesnih strana (voditi Crna Gora, Makedonija, Hrvatska i Srbija. U Srbiji, rauna da se nadlenost ne preklapa nacionalni partner je Privredna komora Srbije. Cilj sa Savetodavno-naunim odborom). projekta je procena stepena usklaenosti kompanijskog Radne grupe razmatraju konkretna poslovanja sa evropskim zakonodavstvom, odnosno odgovarajuim nacionalnim propisima u tematska pitanja i politike i rezultate horizontalnim oblastima - zatita ivotne sredine, svog rada upuuju u formi predloga bezbednost i zdravlje na radu, kao i u sektorskim Savetu za odrivi razvoj (putem Biroa). oblastima prehrambena industrija, hemijska i Biro nadzorni organ za rad radnih grupa i mehanizam za uspostavljanje sinergije izmeu pojedinanih radnih grupa, ukljuujui konvencije i procese iz njihove nadlenosti. Radne grupe svoju komunikaciju sa Savetom za odrivi razvoj obavljaju uz posredovanje Biroa. lanovi Biroa su kontakt osobe (fokalne take) nadlene za odreene meunarodne sporazume i procese.
farmaceutska industrija i tehniko zakonodavstvo (CE znak za proizvode). Dvadeset obuenih eksperata iz est zemalja Zapadnog Balkana, prema prethodno utvrenoj metodologiji, izvrilo je kontrolu u ukupno 300 preduzea. Rezultat projekta je Studija koja omoguava svojevrsni benchmarking , odnosno poreenje nivoa primene propisa u kompanijama u est zemalja Zapadnog Balkana. Analiza pokazuje gde se nalaze glavne tekoe u primeni evropskog zakonodavstva u pojedinim zemljama, ali i gde postoje mogunosti za dalje unapreenje (Studija se moe preuzeti na linku: http://www.pks.rs/SADRAJ/Files/ Brochure_PACE_04_04_2012.pdf).
62 Saglasno Uredbi o slubama Vlade (Sl. glasnik 75/05, 48/10) Uredbom treba osnovati Kancelariju Sekretarijat Saveta za odrivi razvoj (npr. analogno Sekretarijatu Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije).
51
Neophodno je dalje razvijanje institucionalnog okvira i unapreenje koordinacije procesa socijalne inkluzije. U tom smislu, neophodno je koordinacionu funkciju Tima za socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatva uiniti odrivom, ime bi se doprinelo poveanju efikasnosti i delotvornosti organa koji u svom domenu ve imaju odreene funkcije u procesu socijalne inkluzije. U istom cilju treba promovisati i saradnju i integraciju organa koji se bave slinim poslovima, radi ostvarivanja vee ekonominosti administrativnih poslova, u aktuelnom kontekstu smanjenja javnih rashoda. Unutar samih ministarstava neophodno je obezbediti strune, sistematizovane poslove za kontakt osobe (fokalne take) nadlene za odreene meunarodne sporazume i procese (ne dodeljivati ih kao uzgredni posao jednoj osobi, da bude fokalna taka za vie meunarodnih sporazuma, jer to unapred implicira nemogunost efikasnog sprovoenja), zelenu ekonomiju, odrivi razvoj i odrivo korienje prirodnih resursa. Lep primer iz dosadanje prakse jeste formiranje i rad Odseka za odrivi razvoj i klimatske promene u okviru Sektora za odrivu energetiku, obnovljive izvore energije i strateko planiranje ministarstva nadlenog za oblast energetike. U sadanjoj institucionalnoj strukturi Vlade Republike Srbije, uspena implementacija odrivog razvoja i pristupanja Evropskoj uniji e zahtevati poboljanje trenutne unutar i meuministarske saradnje i kanala za saradnju. Poveana panja e morati da se posveti jaanju komunikacije, koordinacije i saradnje izmeu i u okviru organa koji su nadleni za implementaciju i primenu transponovanih propisa. Postoji veliki broj nacionalnih strategija, koje nisu obavezno meusobno komplementarne. Potrebno je uspostaviti sistemske mehanizme planiranja, koordinacije primene, praenja i evaluacije politike na nivou Vlade. U tom pogledu bie posebno vana uloga Generalnog sekretarijata Vlade, od kojeg se oekuje da obavlja vane zadatke koordinacije uspostavljanja i primene javne politike na republikom nivou. Zbog toga je potrebno dalje uspostavljanje i izgradnja kapaciteta Generalnog sekretarijata Vlade, kako bi ovo telo bilo u mogunosti da efikasno realizuje navedene poslove. Pored toga, treba uloiti dodatne napore da se nezavisnim organima obezbede adekvatni uslovi za rad. U poetnoj fazi implementacije predloenog institucionalnog povezivanja potrebno je: razraditi, makar okvirno, procedure rada svake od navedenih struktura (na nivou Vlade i unutar kljunih ministarstava), razraditi deo za unapreenje procesa iz okvira zelene ekonomije posredstvom Saveta za odrivi razvoj, razraditi deo za unapreenje procesa socijalne inkluzije posredstvom Socijalnoekonomskog saveta. Kada su u pitanju nadlenosti lokalne samouprave, prioritet u narednom periodu bie potpuno preuzimanje ve prenetih nadlenosti i uspostavljanje partnerstava na lokalnom nivou, ukljuujui meusektorsku i meuoptinsku saradnju. Da bi se ovo ostvarilo, neophodno je
52
Sekretarijat za Savete o odrivom razvoju i Ekonomsko-socijalni (administrativno koordinativna uloga), veza sa ostalim Savetima i telima Vlade
Savet za odrivi razvoj Vladino telo
Ekonomskosocijalni savet
Intersektorska koordinacija Intersektorska radna tela

Radna grupa za konvenciju 1 Fokalne take za Konvenciju 1 Ministarstvo za ivotnu sredinu
Biro
Radna grupa za konvenciju 2 Fokalne take za Konvenciju 2 Radna grupa za Konvenciju 3 Fokalne take za Konvenciju 3 Radna grupa za.... Fokalne take za Konvenciju ...
Savetodavnonauni odbor Saveta
Nivo ministarstava
Ministarstvo x
Ministarstvo y
dalje usaglaavanje politike finansiranja lokalnih samouprava, razvoj informacionih sistema (to podrazumeva prikupljanje i razmenu informacija), jaanje njihovih kapaciteta i potpunije ukljuivanje u reforme u procesu socijalne inkluzije i smanjenja siromatva, sprovoenja lokalnih strategija odrivog razvoja i lokalnih ekolokih akcionih planova, i dr. U participativnom procesu pripreme ovog dokumenta i pripreme Republike Srbije za Svetski Samit o odrivom razvoju 2012. godine, sa vie strana je iskazana potreba da je, pored adekvatnog institucionalnog organizovanja za odrivi razvoj u okvirima izvrne vlasti, neophodno ojaati i kapacitete Narodne skuptine Republike Srbije, odnosno njenih odbora. Ekspertski tim za pripreme ovog dokumenta sproveo je analizu o najefikasnijem nainu pozicioniranja aktivnosti praenja uticaja na odrivi razvoj i mogunosti intervenisanja u postojeoj praksi rada Skuptine Republike Srbije. Prema Poslovniku Narodne skuptine, Skuptina ima radna tela, koja mogu biti stalna (odbori) i privremena (anketni odbori i komisije) (l. 41). Delokrug odbora, definisan u lanu 44, u potpunosti odgovara predvienim aktivnostima Odbora za odrivi razvoj, kada bi postojao. Meutim, iako odbor za odrivi
53
razvoj nije osnovan u Skuptini Srbije, postoje odredbe na osnovu kojih se aktivnost postojeih odbora moe usmeriti na polje odrivog razvoja, ime bi se stvorila i mogunost da odbori meusobno sarauju, kao i da odravaju zajednike sednice za pitanja od zajednikog interesa. Tako se, na primer, kada su u pitanju strateka pitanja i zakonodavna reenja koja se odnose na zelenu ekonomiju i odrivi razvoj, odravaju zajednike sednice sledeih odbora: Odbor za finansije, republiki budet i kontrolu troenja javnih sredstava Odbor za rad, socijalna pitanja, drutvenu ukljuenost i smanjenje siromatva Odbor za zatitu ivotne sredine Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Zajednika sednica Grupa odbora za odrivi razvoj
Do uspostavljanja operativnih mehanizama za funkcionisanje Grupe odbora za odrivi razvoj potrebno je iskoristiti ovlaenje predsednika Narodne skuptine da, na predlog radnog tela, angauje naune ili strune institucije, kao i pojedince, za pruanje podrke u radu na polju odrivog razvoja koje je, kao oblast od javnog interesa, u nadlenosti Narodne skuptine.
54
6.5. Promovisanje podregionalne saradnje doprinos zelenoj ekonomiji i odrivom razvoju

Podregionalna saradnja, koja ukljuuje sigurno snabdevanje Meunarodna saradnja u oblasti zatite i unapreenja energijom, razvijenu saobraajnu i energetsku infrastrukturu, ivotne sredine, a pre svega kao i ouvanje i unapreenje ivotne sredine, od kljunog meu susedima, predstavlja su znaaja za ukupni ekonomski razvoj i kvalitet ivota imperativ zbog prekogranine graana regiona. Republika Srbija, sa geografskim poloajem prirode ove oblasti. Osnov na raskrsnici saobraajnih koridora, predstavlja najkrau za saradnju je niz globalnih i regionalnih multilateralnih i najefikasniju tranzitnu vezu izmeu zemalja Centralne i konvencija i sporazuma. Zapadne Evrope, s jedne strane, i zemalja June Evrope i Republika Srbija je zemlja Bliskog i Dalekog istoka, s druge. Ekonomska i finansijska l a n i c a v e l i ko g b ro j a kriza sa socijalnim posledicama, kao i klimatske promene i multilateralnih sporazuma u oblasti ivotne sredine. drugi negativni uticaji na ivotnu sredinu, izazovi su sa kojima se dodatno suoava ceo region. Republika Srbija uestvuje u brojnim podregionalnim inicijativama i procesima63: Proces Evropski pokret u Srbiji saradnje u Jugoistonoj Evropi, Regionalni savet za saradnju (Istraivaki forum) predlae pokretanje inicijative radi (RSS), Energetska zajednica, Centralnoevropska inicijativa zakljuivanja Konvencije o (CEI), Inicijativa za saradnju u JIE (SECI), Regionalna inicijativa saradnji drava Jugoistone za migracije, azil i izbegla lica (MARRI), Organizacija za Evrope u oblasti ivotne crnomorsku ekonomsku saradnju (BSEC), Jadransko-jonska sredine. inicijativa (AII), Proces saradnje na Dunavu, Meunarodna komisija za zatitu reke Dunav (ICPDR), Dunavska komisija, Meunarodna komisija za sliv reke Save, kao i u nizu specijalizovanih inicijativa i centara koji su uglavnom inicirani pod okriljem nekadanjeg Pakta stabilnosti za Jugoistonu Evropu (iji rad je preuzeo Regionalni savet za saradnju RCC). Kada su u pitanju odrivi razvoj i zelena ekonomija, injenice ukazuju da regionalna saradnja ima znaajnu ulogu u realizaciji zakljuaka brojnih meunarodnih sporazuma i procesa. Naime, drave pojedinih regiona, usled prirodnih, politikih i drutveno-ekonomskih slinosti, putem zajednikih aktivnosti, programa i projekata saradnje efikasnije sprovode meunarodne obaveze. Pored toga, podregionalne inicijative umnogome pomau da interesi pojedinanih Srbija u implementaciji Karpatske konvencije stie znaajno iskustvo i znanja na pozitivnim primerima drava budu plasirani sa uspehom na odrivog razvoja planina, i ima elju da se po istom meunarodnoj sceni. Vano je istai i da modelu zatite i Dinarske i Balkanske planine i drave u regionu poseduju slina iskustva u regioni, to ini zajedniki element Dunavskooblasti odrivog razvoja i zelene ekonomije karpatske i Jadransko-jonske reagije, a Srbiju razmena ovih iskustava i informacija postavlja u sinergetski centar ovih inicijativa.
63 Lopandi D., J. Kronja, Regionalne inicijative i multilateralna saradnja na Balkanu, Evropski pokret u Srbiji, drugo dopunjeno izdanje, 2010.
55
mogu dovesti do pozitivnih efekata u celom regionu. Ovo naroito vai za zajednike projekte i aktivnosti u razliitim oblastima, kao to su upravljanje otpadom, prekogranino upravljanje zatienim podrujima, proizvodnja i potronja energije, itd. injenica je da najznaajniji donatori, kao to je Evropska unija, stvaraju makroregionalne pristupe u pogledu finansiranja i implementacije (npr. Strategija EU za Dunavski region, radna Strategija EU za Jadransko-jonski makroregion, itd.).
Ugovor o osnivanju Energetske zajednice Evropska unija je u oktobru 2005. godine sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Bugarskom, Hrvatskom, Crnom Gorom, Bivom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom, Rumunijom, Srbijom i Privremenom misijom Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) u ime Kosova potpisala Ugovor o osnivanju Energetske zajednice. Moldavija je postala punopravna lanica 1. maja 2010. godine, dok je Ukrajina zvanino pristupila Energetskoj zajednici 1. februara 2011. godine. Jermenija, Gruzija, Norveka i Turska uestvuju kao posmatrai. Od oktobra 2011. godine, 15 drava lanica Evropske unije ima status uesnika. Skuptina Srbije je ratifikovala Ugovor o Energetskoj zajednici. Ugovorom se zahteva da ugovorne strane sprovedu relevantne delove pravnih tekovina Evropske unije i predvia se stvaranje jedinstvenog energetskog trita i mehanizma za funkcionisanje mrenih trita. Takoe, u skladu sa ustanovljenim postupcima, ugovorne strane su preuzele obavezu da sprovedu seriju zakona vezanih za sigurnost snabdevanja i energetsku efikasnost. Pravne tekovine se moraju sprovesti u utvrenom okviru i moraju da budu podrane konkretnim akcionim planovima. Ugovorom se takoe osnivaju institucije Energetske zajednice i utvruje se proces odluivanja. Prema tome, Ugovor prua stabilno investiciono okruenje zasnovano na vladavini prava, i povezuje ugovorne strane sa Evropskom unijom. Preko svojih aktivnosti, Energetska zajednica doprinosi sigurnosti snabdevanja, unapreuje ekoloku situaciju u odnosu na snabdevanje energijom u regionu, jaa konkurentnost na regionalnom nivou i koristi ekonomiju obima u iroj Evropi. Glavna odluujua institucija Energetske zajednice je Ministarski savet. Savet donosi kljune odluke o politikama i usvaja pravila i postupke Energetske zajednice. Ministarski savet sainjava po jedan predstavnik svake ugovorne strane i dvojica predstavnika Evropske unije. Republiku Srbiju u Energetskoj zajednici zastupa ministar odgovoran za sektor energetike (trenutno Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku) (Zakon o energetici, lan 42). Ministar za infrastrukturu i energetiku je lan Ministarskog saveta Energetske zajednice. Ovo ministarstvo je odgovorno za sprovoenje odluka Ministarskog saveta u ime Vlade Republike Srbije. Ugovorom se utvruje interni proces odluivanja. Energetska zajednica moe da preduzima mere u obliku preporuka, reenja ili proceduralnih akata. Time se stvara sekundarno zakonodavstvo Energetske zajednice. Prema lanu 76. Ugovora, Odluka je pravno obavezujua u svojoj potpunosti u odnosu na one na koje se odnosi. http://www.energy-community.org
56
7. Analiza scenarija u odabranim sektorima
64
Analiza je sprovedena za tri kljuna identifikovana sektora: Potranja energije: sa naglaskom na energetskoj efikasnosti u objektima (ukljuujui korienje energije u stambenim, komercijalnim i uslunim objektima), industriji i transportu; Snabdevanje energijom: sa naglaskom na proizvodnji energije, ukljuujui i korienje izvora obnovljive energije; Poljoprivreda: sa fokusom na potencijalnom prelazu na eko-poljoprivredu65 da bi se poveala dodata vrednost i zaposlenost. Analiza prikazana u ovoj studiji podrazumeva stvaranje prilagoenih simulacionih modela uz korienje postojee nacionalne i meunarodne statistike prema primenljivosti. Obavljeno je prikupljanje najpogodnijih i najvalidnijih podataka po sektorima za ukljuivanje u modele. Uprkos nedostatku podataka na nacionalnom nivou za odreene sektore i izabrane pokazatelje (kao to je organska poljoprivreda), kreirani su modeli koji e odgovarati dostupnim podacima i dati projekcije koje se mogu direktno uporediti sa postojeim bazama podataka, kako nacionalnim tako i regionalnim i globalnim. U stvari, za simuliranje scenarija, u odreenim sluajevima su koriene pretpostavke iz literature, ak i kada nisu odraavale specifine karakteristike Srbije. Koriena metodologija se naziva sistemska dinamika (SD) i ona se oslanja na kauzalne odnose, povratne sprege, kanjenja i nelinearnosti kako bi se tano predstavila sloenost. Ova metodologija omoguava da se generiu projekcije koje se u velikoj meri ne oslanjaju na istorijske podatke, ili bar ne u tolikoj meri kao to bi zahtevala prouavanja optimizacije i ekonometrije. Validnost je proverena testovima bihevioristike i strukturne validacije. Simulacija poinje 2004, a zavrava se 2030. godine, omoguavajui istorijsku bihevioristiku validaciju za period od oko 6 godina (za najvei broj varijabli, u zavisnosti od dostupnosti podataka). - U ovoj studiji su simulirana i analizirana dva glavna scenarija koja su data u nastavku. Scenario uobiajeni posao (BAU) podrazumeva nastavak istorijskih i sadanjih tendencija. On obuhvata sve politike i intervencije koje su trenutno aktivne i koje se sprovode, ali iskljuuje politike koje su planirane ali jo nisu sprovedene (npr. ukljuujui sve mere koje nisu predviene zakonom ili politike koje se nalaze u fazi razmatranja). U sluaju energije, to znai nastavak tendencija potranje energije za potronju bez znaajne ekspanzije obnovljivih izvora energije za proizvodnju elektrine energije, kako se istie u scenarijima ukljuenim u Strategiju razvoja energetskog sektora66. U odnosu na poljoprivredu, BAU scenario ne predvia ekspanziju organske poljoprivrede, pri emu e povrine na kojima se zemlja obrauje ekoloki u budunosti ostati konstantne.
64 Scenario analysis for Green Economy interventions in Serbia - A scoping study in support of Serbias Green Economy Study (GES), UNEP (2012) 65 Ekoloka poljoprivreda (savremena usvojena terminologija: http://www.ecoagriculture.org/page.php?id=47) 66 Ovi scenariji predstavljaju Brzi ekonomski razvoj zemlje (PED scenario) i Spor ekonomski razvoj zemlje (SED scenario).
57
Skup scenarija zelena ekonomija (GE) simulira dodatne intervencije kojima se smanjuje intenzitet energije, poveava korienje obnovljivih izvora energije i podrava prihvatanje ekoloke poljoprivrede. Specifine intervencije i pretpostavke simulirane u GE scenariju su navedene u nastavku i u odeljku sa rezultatima. - Energetska efikasnost: o Poboljanje energetske efikasnosti: primenom Direktive 2006/31/EZ Evropskog parlamenta i Prvog nacionalnog plana za energetsku efikasnost Republike Srbije za period od 2010. do 2012. godine (NEEAP), simulirani su scenariji za poboljanje energetske efikasnosti od 9% do 2018. godine i od 1% godinje do 2030. godine (ukupno 20%)67. Takoe, simulirana su dva dodatna scenarija za poboljanje energetske efikasnosti do 2030. godine za 10% (slabije) i 30% (agresivnije). o Specifine pretpostavke i intervencije u transportnom sektoru obuhvataju smanjenje starosti vozila i poveanje efikasnosti goriva za putnika vozila (kupovinom novih i efikasnijih vozila, npr. hibridnih vozila; izvor: Strategija razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine). Da bi se postigao cilj energetske efikasnosti u transportnom sektoru, glavne simulirane intervencije obuhvataju smanjenje ivotnog veka vozila (npr. putem davanja podsticaja za kupovinu efikasnijih vozila), poveanje prodora hibridnih vozila i vozila sa niskom emisijom ugljenika na trite (do 12% do 2030. godine). o Poetna poboljanja energetske efikasnosti su rasporeena na sledei nain: industrija (45%), transport (36%), stambeni i drugi sektori (19%) (izvor: NEEAP). Osnovni pokazatelji koji su obraunati ukljuuju potrebne investicije, utedu energije i CO2, izbegnute trokove, zaposlenost i potencijalni prihod. - Obnovljivi izvori energije: o Poveana upotreba obnovljivih izvora energije za proizvodnju struje: predvieno je da se udeo novih obnovljivih izvora energije u krajnjoj potronji energije do 2015. godine povea na 5%. Testiran je i dodatni scenario prema kom poveanje potronje do 2030. godine treba da dostigne 10%. o Poveanje korienja biomase za proizvodnju energije: pretpostavlja se da e do 2015. postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektrine energije iz biomase (CHP) dostii ukupni kapacitet od 800 MW godinje (oko 400 MW vie u odnosu na trenutne vrednosti). Iako je potencijal za proizvodnju energije vei (2,7 Mtoe od drvne biomase i 1,7 Mtoe od poljoprivredne biomase), zbog nedostatka podataka o trokovima nije bilo
67 Ciljna konana uteda energije od 1,5% (0,125 Mtoe) bie postignuta implementacijom EEI mera u sektorima domainstava i javnim i komercijalnim aktivnostima (0,0235 Mtoe), industriji (0,0566 Mtoe) i transportu (0,0453 Mtoe).Izvor: NEEAP.
58
mogue simulirati specifine scenarije investiranja (npr. za sekundarna biogoriva). o Osnovni pokazatelji koji su obraunavani ukljuuju potrebne investicije, utedu energije i CO2, izbegnute trokove, zaposlenost i potencijalni prihod. - Poljoprivreda: o Obavljena je analiza koja se odnosi na organsku poljoprivredu68 kao jedan od primera planova/praksi relevantnih za ouvanje i zatitu ivotne sredine. o Poveanje povrina pod organskom poljoprivredom: na osnovu Nacionalnog akcionog plana za razvoj organske poljoprivrede u Srbiji (MAFWM 2009), pretpostavlja se da e proirenjem povrina za organsku poljoprivredu one dostii 50.000 ha do 2016. godine i proiriti se na 150.000 ha do 2030. godine (ili 3% od trenutnog poljoprivrednog zemljita). Dodatni scenario projektuje manje agresivnu ekspanziju, prema kojoj e se do 2030. godine dostii povrinu od 96.000 ha, ili 2% od trenutnog poljoprivrednog zemljita (izraunato putem dupliranja povrina pod organskim kulturama svakih pet godina, poevi od trenutne vrednosti). o Osnovni pokazatelji koji su obraunavani ukljuuju potrebne investicije, poveanje proizvodnje, zaposlenost i potencijalne prihode.
Za sve sektore i scenarije procenjeni su, izmeu ostalog, i uticaji na izbegnutu potronju i trokove energije, izbegnutu emisiju CO2 (za intervencije potranje energije i snabdevanja energijom), ekonomske performanse i proizvodnju (za poljoprivredni sektor) i zaposlenost. Opcije politika za postizanje navedenih ciljeva i napretka ka postizanju zelenije ekonomije su analizirani kvalitativno, ukljuujui i komparativnu analizu njihovog funkcionisanja u razliitim dravama. Rezultati simulacije su u ovom izvetaju predstavljeni sa gornjim i donjim opsegom iz dva glavna razloga: - Dostupnost podataka i kvalitet su nejednaki za varijable i za analizirane sektore. Takoe, odreeni pokazatelji su bili obraunati korienjem postojee svetske literature/ skupova podataka koji mogu koristiti pretpostavke koje se ne odnose na specifini socioekonomski i ekoloki kontekst Srbije (npr. transport i otvaranje radnih mesta radi postizanja energetske efikasnosti). - Veina projektovanih rezultata pretpostavlja tanu i efektivnu realizaciju investicija i/ili regulatornih mera do 2030. godine. S obzirom na to da budui razvoj analiziranih sektora zavisi od sprovedenih specifinih politika i intervencija (odnosno, utvrivanja ekonomskih inicijativa, uredbi, mekih mera), projekcije se mogu znatno promeniti ukoliko se simulira razliita kombinacija intervencija. Identifikovanje najbolje interventne opcije je izvan obima ove studije i, kao rezultat, prikladnije je da se ukae na niz rezultata umesto na procenu jedne take.
68 Procene EU pokazuju da oko 30% ukupne teritorije EU predstavlja poljoprivredno zemljite sa visokom prirodnom vrednou (VPV): http://www.ieep.eu/work-areas/agriculture-and-land-management/high-nature-valuefarming/2004/04/high-nature-value-farmland.
59
- -
Glavni rezultati analize ukazuju na to da bi analizirane intervencije u zelenu ekonomiju: efektivno smanjile potronju energije i emisije, smanjujui tako i trokove za energiju u svim sektorima i pritom otvarajui nova radna mesta; poveale proizvodnju organskih proizvoda69, stvarajui dodatu vrednost (prihode i BDP) u odreenim proizvodnim podsektorima i sa odreenim povlaenim uslovima (npr. premirane cene).
Sa ekonomske take gledita, a sa primenjenim pretpostavkama (zasnovanim na nacionalnim izvetajima i meunarodnim recenziranim studijama), moe se zakljuiti da povraaj od investicije u poljoprivredu moe da bude pozitivan u sledeem scenariju: kada su trokovi nadoknaeni poveanim (ili zadranim) prinosima, i/ili kada je pad prinosa nadoknaen premiranom cenom za organsku proizvodnju; i da bi investicije koje se odnose na potranju energije (energetsku efikasnost) i snabdevanje energijom (obnovljive izvore energije) smanjile zavisnost od fosilnih goriva, poveale elastinost sektora na promenljivost cena fosilnih goriva, ali bi moda imale visoke direktne kapitalne trokove koji bi rezultirali dugoronim prinosima. Ovi osnovni uticaji mogu da imaju vie posledica u razliitim sektorima, kao to je otvaranje radnih mesta ili cena proizvodnje u energetski intenzivnim sektorima, to bi variralo u odnosu na snagu i relevantnost u zavisnosti od primenjenih politika i mehanizama za postizanje ciljeva projektovanih u ovoj studiji.
7.1. Potranja energije

Potranja energije je projektovana na 9,7 Mtoe do 2020. godine i na 10,5 Mtoe do 2030. godine, odnosno na 8% do 12% ispod BAU. U zavisnosti od pretpostavki za rast BDP-a, vrednosti mogu biti vie ili nie. Na slici 1 prikazana je krajnja potronja energije, obraunata kao zbir celokupne energetske potronje u svim sektorima, na koju prvenstveno utiu BDP, broj stanovnika, cene energije i energetska efikasnost u moguim BAU scenarijima. Na slici su dati rezultati za niz simulacija koje pretpostavljaju promenljivi opseg realnog rasta BDP-a (od 1% do 4,62%, ukljuujui i PED i SED scenarije) i urbanizaciju (pretpostavka da e se smanjiti km vonje po vozilu na godinjem nivou za 5%, odnosno 10% do 2030. godine). Na slici 2 prikazana je krajnja potronja energije za mogue GE scenarije, koji su uvek ispod osnovne (crvene) linije. Slika 1: Krajnja potronja energije: Crvena linija predstavlja istorijske podatke i postojee projekcije do 2015. godine (Strategija za razvoj energetskog sektora). Obojena povrina ukazuje na potencijalne budue vrednosti za potranju, pod razliitim pretpostavkama BDP-a i urbanizacije u BAU i GE scenarijima. uta povrina predstavlja veliku verovatnou
69 Kao i poveanje poljoprivrednog zemljita sa visokom prirodnom vrednou.
60
(>50%), zelena srednju verovatnou (izmeu 25% i 50%), plava malu verovatnou (izmeu 25% i 5%), a siva povrina verovatnou manju od 5%. Slika 2: Krajnja potronja energije: Crvena linija predstavlja BAU projekciju i postojee projekcije do 2015. godine (Strategija za razvoj energetskog sektora), zelena puna linija istorijske podatke, dok obojena povrina oznaava GE vrednosti. - Investicije
GE_GDP Model data GE_GDP 50% 75% Model data
95%
100%
krajnja energije 50%potronja 75% 95% 13.91 krajnja potronja energije 13.91 11.93
100%
11.93 9.953 9.953 7.977 7.977 6 2004 6 2004
2010
2010
2017 Period (Godina) 2017 Period (Godina)
2024
2030
2024
2030
Ukupne potrebne investicije u GE 50% 75% 95% 100% scenariju za poboljanje energetske 13.80 krajnja potronja energije efikasnosti dostiu ukupan iznos od 11.85 13.80 2,7 milijardi evra do 2030. godine. 11.85 Prosene godinje investicije iznose 9.898 147 miliona evra. Ovo je obraunato 7.949 9.898 procenom potronje energije koja bi 6 7.949 se izbegla kada bi se postigla ciljna 2004 2010 2017 2024 2030 Period (Godina) energetska efikasnost pretpostavljena 6 2004 2010 2017 2024 2030 GE scenarijom (20% do 2030. godine); Period (Godina) obraunavanjem odgovarajuih emisija GE_EE iz fosilnih goriva koje bi se izbegle kao 50% 75% 95% 100% rezultat; i mnoenjem koliina emisija ukupna kumulativna investicija GE_EE 6 B bi se postiglo takvo smanjenje (50 dolara sa pretpostavljenim trokom koji je potreban da 50% 75% 95% 100% po toni emisije). ukupna kumulativna investicija
4.499 B 6B
GE_GDP BAU Model data GE_GDP 50% 95% BAU 75% Model data energije krajnja potronja
100%
Predvieno je da e za transport biti potrebno oko 1,05 milijardi evra ili 58 miliona evra 2.998 B B 4.499 godinje, sa smanjenjem potronje i emisije za 17% ispod BAU do 2030. godine. Projektovano je da e za stambeni, komercijalni i industrijski sektor ukupno biti potrebno oko 1.497 B 2.998 B 1,7 milijardi evra (ili 89 miliona evra godinje), i da e biti ostvareno poboljanje i efikasnost za 12% u svim sektorima u odnosu na BAU, smanjujui pritom emisije na 32,8 miliona tona, -4 M 1.497 B 2004 2010 2017 2024 odnosno na 11% do 2030. godine. Period (Godina)
2004 2010 2017 energetske 2024 Procenjene ukupne investicije bi se menjale pod razliitim pretpostavkama ciljne GE_EE Period (Godina) efikasnosti i trokova intervencije. Naa analiza ukazuje na to da bi postizanje agresivnijeg 50% 75% 95% 100% poboljanja (30% do 2030. godine), kada bi investicioni se kao primer stambeni, komercijalni troak za razmatrali energetsku ekasnost GE_EE 287.40 M milijardi evra ukupno ili 148 miliona evra i industrijski sektori, zahtevalo investiciju od 2,8 50% 75% 95% 100% godinje, to je za oko 67% vie nego u sluaju energetske efikasnosti od 20% (ili, verovatno, investicioni troak za energetsku ekasnost 215.52 M 287.40 M
143.65 M 215.52 M
2030
-4 M

71.77 M
61
143.65 M
7.949 6 2004 6 2004
2010 2010
2017 Period (Godina) 2017 Period (Godina)
2024 2024
2030 2030
ak i vee vrednosti, u zavisnosti od sprovedenih politika). Slika 3: Kumulativne investicije (za transportni, stambeni, komercijalni i industrijski sektor i za snabdevanje energijom) i godinje investicije i za energetsku efikasnost stambenog, komercijalnog i industrijskog sektora. Centralna plava linija predstavlja medijanu GE scenarija. Obojena povrina ukazuje na potencijalne budue vrednosti za obe varijable, pod razliitim pretpostavkama ciljne energetske efikasnosti i trokova intervencije.
GE_EE 50% 75% 95% 100% GE_EE ukupna kumulativna investicija 50% 95% 100% 6 B 75% ukupna kumulativna investicija 6B 4.499 B 4.499 B 2.998 B 2.998 B 1.497 B 1.497 B -4 M -4 M
2004 2004
2010 2010
2017
Period (Godina)
2024 2024
2030 2030
2017
Period (Godina)
GE_EE 50% 75% 95% 100% GE_EE investicioni troak za energetsku ekasnost 50% 75% 95% 100% 287.40 M investicioni troak za energetsku ekasnost 287.40 M 215.52 M
215.52 M U zavisnosti od primenjenih 143.65 M politika za postizanje navedenih 143.65 M 71.77 M ciljeva, investicije se dodeljuju glavnim ekonomskim 71.77 M -100,000 2004 2010 2017 2024 2030 subjektima; javno, privatno, Period (Godina) -100,000 domae i inostrano investiranje. 2004 2010 2017 2024 2030 Period (Godina) Izmeu ostalog, podsticaji su instrumenti projektovani za GE_RE2 stimulisanje privatnih investicija, BAU2 koje e biti privuene povoljnim investicionim uslovima kreiranim intervencijama Vlade. GE_RE2 50% 75% 95% 100% BAU2 U tom smislu, kao primer, podsticaji Vlade od 20% za stimulisanje potrebnih investicija za novi udeo obnovljivih izvora energije u potronji 50% 75% 95% 100% 10 scenario efikasnosti od 20% do 2030.novi godine predstavljao bi ukupan rashod od 25 miliona udeo obnovljivih izvora energije u potronji 10 do 35 miliona evra godinje. 7.5
Izbegnuti trokovi i neto investicije
7.5 5 5
2.5 Projektovano je da ukupne investicije realizovane prema GE scenariju imaju nekoliko uticaja. 2.5 potranje energije i emisija, kao to je prethodno Ovde, izmeu ostalog, spadaju smanjenje 0 2004 2010 2017 2024 2030 navedeno. Utede u potronji energije ili izbegnuti trokovi mogu se iskoristiti da bi se Period (Godina) 0 2004 2010 2017 2024 za postizanje 2030 izraunala ukupna (ili za celu ekonomiju) neto investicija koja je potrebna Period (Godina) navedenih ciljeva, obraunata kao investicija smanjena za izbegnute trokove. Ag1 Izbegnuti trokovi od investiranja u 50% energetsku efikasnost 75% 95% 100% stambenog, komercijalnog i Ag1 kumulativna investicija industrijskog sektora dostiu maksimalnu vrednost od oko 170 miliona evra u 2030. godini, 50% 75% 95% 100% 60 M i ukupnu kumulativnu vrednost od 1,8kumulativna milijardiinvesticija evra kroz celu simulaciju (ili 95 miliona evra 60 M godinje u proseku, nasuprot investicijama od 89 miliona evra godinje). U uslovima viih
45 M
45 M 30 M 30 M 15 M 15 M 0
62
cena na energetskom tritu, u scenariju u kom e cene elektrine energije rasti u realnim uslovima (kada se uzme u obzir inflacija), utede mogu biti konzistentnije. Izbegnuti trokovi u sektoru transporta iznose ukupno od 2,9 milijardi do maksimalno procenjenih 5,5 milijardi evra, ili priblino od 155 miliona do 290 miliona evra godinje u odnosu na investicije od neto iznad 1 milijarde evra. Ovaj iroki opseg je procenjen na osnovu investicija u energetsku efikasnost (nizak opseg izbegnutih trokova) i aktivnosti za poboljanje masovnog transporta ili bezmotornog transporta (visok opseg izbegnutih trokova). Veoma efektivna strategija mogla bi znatno da smanji potronju goriva (UNEP, 2011). Takoe se pretpostavlja da e cene tenih goriva za transport realno rasti u budunosti (pratei istorijske tendencije u poslednjih 10 godina), to je vaan faktor koji poveava izbegnute trokove za energiju kao rezultat intervencija u energetsku efikasnost. Kao rezultat, izbegnuti trokovi e do 2030. godine biti vii od investicija, dostiui kumulativnu neto korist u iznosu od 1 do 2 milijarde evra ili oko 50 do 100 miliona godinje. Prema simuliranim pretpostavkama, ukupno vreme u kome e se investicija isplatiti je 7 do 10 godina, sa dostizanjem granice rentabilnosti (sa take gledita cele ekonomije) 2012. do 2022. godine. Ovaj proraun ne ukljuuje mogue dodatne izbegnute zdravstvene trokove, naroito u sektoru transporta. Iako je projektovano da stambeni, komercijalni i industrijski sektor daju pozitivne prinose u roku od 3 do 5 godina, sektor transporta kratkorono i srednjorono pokazuje komparativno loije ekonomske performanse, ali dugorono nudi vee prinose od investicije (sa vremenom isplate investicije od 10 godina u proseku). Ovo je rezultat razliitih faktora, ukljuujui i trokove intervencije, kao i cene energije. U stvari, projektovane vee cene tenih goriva dugorono poveavaju profitabilnost investicije u transportni sektor, pri emu su kratkorone performanse pogoene komparativno visokom cenom intervencije. Iako prilikom modeliranja izbegnutih trokova nije bilo mogue ukljuivanje potencijalno izbegnutih zdravstvenih trokova koji bi bili rezultat investiranja u zelenu ekonomiju, posebno u sektoru transporta, utede na raun izbegnutih zdravstvenih trokova bi mogle da budu relevantne. Iako specifina statistika za Srbiju nije dostupna, sprovedeno je nekoliko studija da bi se procenio uticaj transporta (i ozelenjavanja transporta) na zdravstvene i druge trokove. Institut za politike u sektoru transporta iz Viktorije (http://www.vtpi.org) pripremio je sveobuhvatni primer koji se odnosi na severnoameriki kontekst i ukljuuje nekoliko tipova razliitih transportnih naina. Zanimljivo je da su zdravstvene beneficije predstavljene kao negativni trokovi zato to bi efektivno smanjile rashode, to je pokazano.
63
200
100
-100
-200
-300
-400
2012
2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022
2023
2024
2025
2026
2027
2028
2029
2030
investicije u energetski sektor
investicije u transportni sektor
izbegnuti trokovi u energetskom sektoru
izbegnuti trokovi u transp. sektoru
Slika 4: Poreenje godinjih investicija (pozitivne vrednosti) i izbegnutih trokova (negativne vrednosti). - Zaposlenost
Projektovano je da simulirane investicije imaju potencijal za otvaranje 50008000 novih radnih mesta do 2030. godine, u zavisnosti od specifinih sprovedenih politika. Od ovog broja, do 2030. godine bi se u stambenom, komercijalnom i industrijskom sektoru otvorilo 2000 do 3000 radnih mesta, dok bi preostala radna mesta bila otvorena u transportnom sektoru. Ove brojeve treba uzeti sa oprezom zato to trenutno u Srbiji nisu dostupni specifini statistiki podaci o zelenim radnim mestima, zbog ega su u simulaciji, tamo gde je bilo potrebno, prihvaeni regionalni i globalni podaci recenziranih studija, pa je stoga teko praviti projekcije. Od posebnog interesa je to to intervencije u transportnom sektoru imaju potencijal kreiranja znaajnih radnih mesta ako investicije ciljaju ka proirenju infrastrukture javnog transporta (konvencionalnije investicije koje, prema literaturi, mogu da otvore do 80 radnih mesta na investiran jedan milion evra prema meunarodnim izvorima, npr. Meunarodna konfederacija sindikata/ITUC (2012)), to potencijalno vodi do otvaranja 6000 radnih mesta tokom poetnih godina investiranja u zelenu ekonomiju. S druge strane, otvaranje radnih mesta e biti veoma ogranieno ukoliko poboljanja energetske efikasnosti u transportnom sektoru treba da se postignu samo putem uvoza putnikih vozila proizvedenih u inostranstvu.
64
7.2. Snabdevanje energijom

Planirano je da snabdevanje elektrinom energijom do 2020. i 2030. godine dostigne 40 i 44 GWh u GE scenarijima, ili 11,3% ispod BAU 2030. godine. Razuman raspored korienja energije (energy mix) sainjava proizvodnju termalne energije (61% umesto 73% u sluaju BAU 2030. godine), hidroenergije (26% i 25% u GE i BAU 2030. godine), novih obnovljivih izvora energija (kao to je solarna energija, energija vetra i kogeneracija, 13% u sluaju GE u odnosu na 2% u BAU scenariju 2030. godine). Tanije, procenjuje se da e kogeneracija i energija vetra dostii po 6% od ukupnog snabdevanja energijom, a da e solarna fotonaponska energija (PV) iznositi 1%. Za proirenje obnovljivih izvora energije simulirani su razliiti scenariji, voeni razliitim ciljevima za udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potronji energije. Opseg rezultata je dat na slici 5, gde se poveanje kapaciteta pretpostavlja kratkorono i srednjorono, sa konzervativnijim proirenjem na GE_GDP dugoronom planu.
Model data 50%
Slika 5: Udeo novih obnovljivih izvora krajnja potronja energije 13.91 energije u ukupnoj potronji energije. Obojeni deo ukazuje na potencijalne 11.93 budue vrednosti za udeo novih obnovljivih izvora, obraunate kao 9.953 odnos izmeu proizvodnje energije iz 7.977 ovih izvora i ukupne potronje energije. Crvena linija predstavlja BAU sluaj, 6 2004 2010 2017 2024 2030 dok centralna plava linija predstavlja Period (Godina) GE simulaciju (dostiui prodor krajnje potranje za energijom od 5%). Obojena povrina predstavlja dodatne mogue rezultate dobijene promenom pretpostavki, kao to su investicije ili trokovi GE_GDP BAU verovatnou, zelena srednju, a plava malu intervencije. uta povrina predstavlja veliku Model data verovatnou za dobijanjem rezultata prikazanih u75% grafikonu. 50% 95% 100% - Investicije
krajnja potronja energije 13.80
75%
95%
100%
Ukupne potrebne investicije za proirenje snabdevanja iz obnovljivih izvora energija u GE 9.898milijardi evra do 2030. godine za scenarije scenariju dostie ukupan iznos od 1,5 do 2,5 sa prodorom novih obnovljivih izvora energije od 5%, odnosno 10%. Prosene godinje 7.949 investicije iznose 80130 miliona evra. Iako scenario velikog proirenja obnovljivih izvora energije omoguava da se znatno smanji planirano proirenje proizvodnje energije na 6 2004 2010 2017 2024 2030 ugalj (sa generacijom od 30% ispod BAU do 2030. godine), treba da bi bilo Periodnapomenuti (Godina) poeljno ispitati ostale interventne opcije, kao to je zamena starih energetskih postrojenja efikasnijim (isti ugalj).
GE_EE 50% 75% 95% 100% ukupna kumulativna investicija 6B
11.85
Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom 4.499 B na zelenoj ekonomiji
65
Kao u sluaju potranje energije, imajui u vidu postojee podsticaje za podrku proirenja novih obnovljivih izvora u proizvodnji energije, investicije bi bile rasporeene izmeu javnog i privatnog sektora. S obzirom na to da planirani brzi porast snabdevanja prema tekuoj strukturi povlaenih tarifa treba znaajno da se revidira, jasno je ukazano na spremnost za zajedniko uestvovanje u trokovima. U sluaju solarnih PV i vetra, javni sektor bi do 2020. godine doprineo sa vie desetina miliona evra. Mogue etapno ukidanje podsticaja, verovatno kada kapitalni trokovi i efikasnost novih obnovljivih izvora budu konkurentni sa drugim opcijama snabdevanja (ak i u velikom obimu), uinilo bi da se javne investicije postepeno smanje. - Izbegnuti trokovi i neto investicije
Izbegnuti trokovi u sluaju snabdevanja elektrinom energijom predstavljali bi smanjenu izgradnju termoenergetskih kapaciteta kada se realizuju investicije u obnovljive izvore energije. Takoe, utedu bi predstavljala izbegnuta potronja uglja (kao varijabilni trokovi). S druge strane, kapitalni troak za kapacitete obnovljivih izvora energije uglavnom je vii od troka konvencionalne termoenergije (IEA, 2011). Izbegnuta proizvodnja elektrine energije od uglja e dostii od 5000 do 10.000 GWh 2030. godine, stvarajui kapitalne utede do 1,3 milijarde evra. Neto investicije za snabdevanje elektrinom energijom, pravei grube pretpostavke tekuih i buduih trokova uglja za proizvodnju elektrine energije, 2030. godine e ukupno dostii 10 do 40 miliona evra (grubo pretpostavljajui cenu od 20 evra po 1 toni), ili dostiui do 50% od godinjih investicija. Ukupno vreme isplate investicije u ovom sluaju bi bilo smanjeno, ali ne bi mogle da se urade posebne procene s obzirom na to da u ovoj fazi nisu bili dostupni podaci o cenama uglja za proizvodnju energije u Srbiji. U stvari, brojevi bi mogli znatno da se promene kada se razmotre razliite projekcije cena uglja, kao i varijacije pretpostavki trokova za kapacitete proizvodnje elektrine energije iz obnovljivih izvora. - Zaposlenost
U sektoru snabdevanja elektrinom energijom obraunato je otvaranje radnih mesta za sve izvore energije koji se koriste i za izgradnju, kao i za rad i upravljanje. Ukupna dodatna stopa novih radnih mesta kree se izmeu 1500 (rad i upravljanje) i 2000 radnih mesta (rad i upravljanje, kao i izgradnja sa privremenim maksimumima od 5000 radnih mesta), ali ovaj opseg veoma zavisi od politike koja se koristi i domaih proizvodnih potencijala za kapacitete proizvodnje elektrine energije iz obnovljivih izvora energije. U stvari, nekoliko studija ukazuje na to da su obnovljivi izvori energije radno intenzivniji za proizvodnju kapaciteta (do 8 puta vie od termoenergetskih kapaciteta), ali imaju otprilike isti radni intenzitet za rad i upravljanje (npr. videti Wai i saradnici, 2010). Kao posledica toga, ako se izmeu ostalog uvezu solarni paneli i vetrogeneratori i postave iskljuivo u domaim uslovima, potencijalno otvaranje novih radnih mesta bilo bi ogranieno na mali procenat
66
punog potencijala, i otvaranje radnih mesta bi 2030. godine bilo procenjeno na prosenih 15001600 radnih mesta. Tabela 1: Glavni rezultati analize uticaja energetske efikasnosti i intervencija u obnovljive izvore energije.
2018. TRANSPORTNI SEKTOR Prosene investicije Smanjenje potronje energije (ukljuuje intervencije izvan onih za koje bi investicije mogle da se obraunaju) Izbegnuti troak za energiju Evra/godinje Mtoe/godinje 58 M 0.17 0.35 0.48 2025. 2030.
Evra/godinje
103 M
222 M
318 M
Zaposlenost u odnosu na energetsku Osoba efikasnost STAMBENI, KOMERCIJALNI I INDUSTRIJSKI SEKTOR Prosene investicije Smanjenje potronje energije Izbegnuti troak za elektrinu energiju Evra/godinje Mtoe/godinje Evra/godinje
Potencijal za 30005000, 2030. godine
89 M 0.52 82 M 0.8 126 M 1 167 M
Zaposlenost u odnosu na energetsku Osoba Potencijal za 20003000, 2030. godine efikasnost SNABDEVANJE ELEKTRINOM ENERGIJOM (OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE) Prosene dodatne investicije za snabdevanje elektrinom energijom Kapacitet biomase Kapaciteti za solarnu energiju Kapaciteti za energiju vetra Kapaciteti za termoenergiju Smanjenje potronje elektrine energije (do 2030. godine), koje doprinosi smanjenju potrebnih kapaciteta za energiju Proseno smanjenje potronje goriva Zaposlenost, sektor proizvodnje elektrine energije Evra/godinje MW MW MW MW GWh 80 M 130 M 8001150 do 2030. godine 300750 do 2030. godine 7001700, do 2030. godine minus 6001000 do 2030. godine 4900
Mtoe/godinje Osoba
1.31.9 2300 (20122017)
2.13.0 1150 (20182024)
2.33.5 1800 (2025 2030)
Potencijal za 15002600, 2030. godine
67
2004
2010
2017 Period (Godina)
2024
2030
50% 75% 95% 100% 7.3. Povrine za organsku poljoprivredu i proizvodnja ukupna kumulativna investicija 6B
GE_EE
Projekcije o povrinama za organsku poljoprivredu ukazuju na to da se proizvodnja (ili prinos) 4.499 B mogu poveati kada se zemljitem bude upravljalo praksom koja vodi vie rauna o zatiti 2.998proizvodnje. B ivotne sredine, naroito za odreene vrste Koristei aktuelne procene (tabela 2), osim kukuruza (koji pokazuje prosean pad prinosa od oko 4%), sve druge kulture i 1.497 B voe imaju vee prinose (generalno, u opsegu od 9% iznad BAU), ili nie/sline prinose ali -4 M znaajno poboljanje tokom poslednje dve godine. Prema tome, moemo da pretpostavimo 2004 2010 2017 2024 2030 Period (Godina) da organska proizvodnja u budunosti moe da se skoncentrie na one kulture i voe koji obezbeuju vei prinos, ili na one trine segmente koji garantuju vie cene. Meutim, u GE_EE cilju pojednostavljenja, simulacija je bila sprovedena na osnovu pretpostavke da e trenutni 50% 75% 95% 100% investicioni troak za energetsku ekasnost sastav kultura i voa ostati isti.
287.40 M
Tabela 2: Evidentirani prinosi organske nasuprot konvencionalnoj poljoprivredi u Srbiji (izvor: 215.52 M Ministarstvo poljoprivrede)
143.65 M 71.77 M
Kukuruz Penica Soja Jabuke Maline Jagode ljive Vinje
2008. 98% 81% 92% 110% 114% 115% 103% 115%
2009. 2010. -100,000 2004 2010 2017 96% 93% Period (Godina) 94% 103% 100% 91% 105%GE_RE2 113% BAU2 110%50% 75% 95% 102% 100% energije u potronji 109%novi udeo obnovljivih izvora105% 10 107% 106% 7.5 99% 114%
5 2.5
Prosek 2024 96% 93% 94% 109% 109% 109% 105% 109%
2030
Investicije
Prema prvom scenariju, za postizanje 150.000 ha do 2030. godine, ukupna potrebna 0 2004 2010 2017 2024 2030 investicija bi u proseku iznosila Period (Godina) izmeu 15 i 55 miliona evra ukupno ili 720.0002,75 miliona evra godinje. Ag1 50% 75% 95% 100% Ova procena je napravljena na kumulativna investicija osnovu trokova u vezi sa radom i 60 M upravljanjem aktivnostima obrade 45 M zemljita pod pretpostavkom da bi u Srbiji troak iznosio od 30% do 30 M 300% vie od vrednosti dostupnih u studijama obavljenim za zemlje u 15 M razvoju (odnosno, trokovi se kreu 0 oko 100 dolara po hektaru). 2004 2010 2017 2024 2030
Period (Godina)
Price premium Ag1
68
50% 75% 95% 100% ukupna dodata organska vrednost 249.10 M
2004
2010
2017
Period (Godina)
2024
2030
GE_EE 50% 75% 95% 100% investicioni troak za energetsku ekasnost 287.40 M
Prema drugom scenariju za poveanje povrina pod organskim kulturama koje daje konzervativniju procenu za postizanje 96.000 215.52 M ha do 2030. godine, potrebna investicija bi iznosila 936 miliona evra ukupno, ili 0,5 do 1,5 miliona evra godinje u proseku.
143.65 M
Slika 6: Kumulativne investicije u poljoprivredu. Obojena povrina ukazuje na potencijalne 71.77 M budue vrednosti za ukupne investicije u poljoprivredu, obraunate kao proizvod povrine -100,000 pod organskim kulturama (pretpostavka u scenariju) i trokove konverzije koji se kreu u 2004 2010 2017 2024 2030 Period (Godina) opsegu izmeu 100 i 300 evra. uta povrina predstavlja veliku verovatnou, zelena srednju verovatnou, a plava malu verovatnou za dobijanje rezultata prikazanih u grafikonu. - Prihodi i neto investicije
GE_RE2 BAU2 50% 75% 95% 100%
Prelazak na organsku poljoprivredu e doprineti poveanju prihoda preko poveanja novi udeo obnovljivih izvora energije u potronji 10 trinih cena, prinosa i drugih dodatnih ekonomskih koristi, npr. prihod od sekvestracije ugljenika. 7.5 Nekoliko studija pokazuje da e sertifikovani organski proizvodi normalno imati premirane 5 cene (npr. 40% do 200% u vajcarskoj), ali veliina i stepen do kog je dostupna ova premija 2.5 2012. godine). zavise od trinih uslova (npr. potranje) (FAO, U testiranim simulacijama, koristei prethodno navedene pretpostavke (sa istorijskim 0 2004 2010 2017 2024 2030 prinosima i niskim trokovima intervencije), procenjuje se da e trina Period (Godina) cena biti oko 9% via u poreenju sa kulturama proizvedenim konvencionalnom poljoprivredom da bi se zadrao isti nivo profitabilnosti sektora uoen u BAU Ag1 scenariju, bez vraanja dodatne investicije. U 50% 75% 95% 100% ovom smislu, da bi se postiglo pozitivno vraanje investicije, vreme za vraanje investicije kumulativna investicija od 10 godina bi zahtevalo premiranu cenu niu od 20% (u proseku, radi pojednostavljenja, i 60 M za sve kulture koje se trenutno odgajaju organski). Pribliavanje Srbije zemljama Evropske 45 M unije i njen potencijal izvoza na trite Evropske unije moe da obezbedi dobre izglede za postizanje vee krajnje premirane cene. Sa kumulativnim investicijama koje bi ukupno 30 M iznosile od 15 do 55 miliona evra za scenario sa velikim proirenjem, testirali smo tri mogua scenarija sa premiranim cenama: ukoliko 15 jeMpremirana cena 60%, dobilo bi se dodatnih 51,7 miliona evra godinje izmeu 2012. i 2030. godine (ili 981 milion evra ukupno); 40% 0 bi u proseku godinje kreiralo 34,4 miliona evra vrednosti 2024 (ili ukupno2030 2004 dopunske 2010 dodate 2017 Period (Godina) 654 miliona evra); 20% godinje u proseku bi dalo 17,2 miliona evra (ili ukupno 327 miliona evra). Ova dopunska dodata vrednost, Price premium ak i u sluaju premirane cene od Ag1 20%, umnogome bi omoguila puno 50% 75% 95% 100% ukupna dodata organska vrednost vraanje trokova (u zavisnosti od 249.10 M korienih pretpostavki za investicije i prinos) (za vie detalja, vidite tabelu 186.83 M 3).
124.55 M
Slika 7: Organska poljoprivreda, godinja dodata vrednost.
62.28 M 0
2004
2010
2017
Period (Godina)
2024
2030
69
Obojena povrina ukazuje na potencijalne budue vrednosti za godinje dodate vrednosti u poljoprivredi, obraunate kao proizvod organske poljoprivredne proizvodnje i dodate vrednosti po toni (pretpostavka u scenariju), ukljuujui i premiranu cenu do 60%. Razlika izmeu donjeg i gornjeg dela obojene povrine predstavlja stvaranje dopunske dodate vrednosti od 70 miliona evra prethodno spomenute u glavnom tekstu. Uzimajui u obzir to da bi, ak i u najgorem scenariju, ukupni trokovi intervencije u proseku iznosili do 6,75 miliona evra godinje ili ukupno 135 miliona evra, dostupnost premirane cene bi predstavljala relevantan uslov koji bi omoguio proizvodnju odreenih kultura (npr. penice, kukuruza i soje), a ve premija od 20% bi do 2030. godine omoguila isplatu investicije est puta. Takoe, ukoliko prelaz na organsku poljoprivredu zahteva vie radnika kao to pokazuje nekoliko studija (FAO, 2012), vidite takoe u nastavku premirana cena bi bila ak i vea kako bi se nadoknadili poveani trokovi rada. to je jo bolje, i dopunjava mogunosti koje obezbeuju premije na trinu cenu, organska poljoprivreda smanjuje eroziju tla i omoguava veu sekvestraciju ugljenika u zemlji u poreenju sa konvencionalnom praksom. Procenjuje se da je u Severnoj Evropi dodatna sekvestracija ugljenika reda veliine od 2 tona CO2 po hektaru godinje (HogJensen, 2004).70 Primenjujui ovu vrednost na projektovano irenje zemljita pod organskim kulturama i uzimajui u obzir prosenu trinu vrednost ugljenika koja se u studijama slinim ovoj uglavnom procenjuje na vrednosti u opsegu od 5 dolara po toni do 15 dolara po toni (3,85 evra/tona 11,5 evra/tona), vrednost sekvestriranog ugljenika samo u 2030. godini mogla bi da dostigne 0,6 do 1,7 miliona evra u scenariju ambicioznog irenja (150.000 ha do 2030. godine).Ukupna vrednost ugljenika do 2030. godine, pod pretpostavkom da e cena ugljenika biti primenjena odmah (jaka i verovatno neverovatna pretpostavka), dostii e 6,7 miliona evra, odnosno 20 miliona evra u scenarijima sa dve cene. Slino ovome, takoe se mogu razmotriti izbegnuti zdravstveni trokovi od korienja sintetikih pesticida, u zavisnosti od stepena do kog je pogoeno zdravlje korienjem ovih supstanci u Srbiji71. Da zakljuimo, vraanje investicije u organsku poljoprivredu e biti pozitivno ukoliko premirana cena organskih poljoprivrednih proizvoda bude u opsegu od 9% i vie, prinos bude vei od trenutno uoenih vrednosti (u proseku, najmanje 9% iznad BAU) ili ukoliko se primeni mehanizam utvrivanja cene ugljenika. Mogu biti uvedene i politike intervencije, kao to su subvencije i podsticaji, kojima bi se podrao prelazak na organsku poljoprivredu (npr. da
70 Hgh-Jensen, B. F. (2004). Carbon sequestration potential of organic agriculture in northern Europe a 71
modeling approach. Nutrient cycling in agro ecosystems, 68 (1), 1324. Na primer, pretpostavlja se da su pesticidi koji su u Kini korieni samo u sistemima za proizvodnju pirina dostigli iznos od 1,6 milijardi dolara godinje samo za zdravstvene trokove za ljude i za negativne efekte u agrobiodiverzitetu i drugim elementima biodiverziteta (Norse et al. 2001). Norse D, Li, J. Jin, L., and Zhang, Z. (2001). Environmental Costs ofRice Production in China. Aileen Press, Bethesda.
70
se obezbedi pristup tritima), posebno u svetlu pomenutih neizvesnosti. Iako e sigurno biti potrebno vie podataka, ciljna intervencija je potrebna zato to odreena organska proizvodnja ve daje vei prinos u odnosu na konvencionalnu praksu, a moda na evropskom tritu ve postoje premirane cene za organske poljoprivredne proizvode iz Srbije. - Zaposlenost
Trenutno nema podataka kako bi se procenilo da li organska poljoprivreda u Srbiji stvara dodatna radna mesta u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu. S druge strane, istraivanja sprovedena u zemljama u razvoju ukazuju na potencijal za stvaranje do 30% vie radnih mesta bavljenjem organskom poljoprivredom u zemljama u razvoju i tranziciji u Africi i u Jugoistonoj Aziji (FAO, 2012). Iako ova vrednost izgleda visoka za Srbiju, u kojoj je poljoprivredna proizvodnja sigurno mehanizovanija u poreenju sa ovim zemljama, mogue je da e organska poljoprivreda otvoriti dodatna radna mesta ili e jednostavno zahtevati vie radnih sati od strane zemljoradnika. Iako se ovo moe smatrati pozitivnim razvojem za kreiranje novih radnih mesta i prihoda, osim ako se prinos ili cene ne poveaju vie od broja radnih mesta, prihod po glavi stanovnika (i profit) zemljoradnika mogao bi da opadne. Zbog toga je izuzetno vano da se ocene i prate ukupne performanse sektora, a i njegova profitabilnost, kako bi se osmislile uspene intervencije (npr. politike i investicije). Tabela 3: Glavni rezultati analize uticaja zelenih poljoprivrednih intervencija. Oekuje se da irenje povrina pod organskim kulturama stvori dopunsku dodatu vrednost i otvori nova radna mesta.
2016. 2020. 2030. 50.000 100.000 150.000 12.000 24.000 96.000 15 M 55 M 9 M 36 M 0.72 M 2.75 M 0.5 M 1.5 M 0,25% do 1,25% u niske i visoke trokove Bez premirane cene: -9% u proseku ili 6 miliona evra u sluaju sa velikim irenjem. Sa premiranom cenom: izmeu 17,2 miliona evra i 51,7 miliona evra u sluajevima sa premiranom cenom od 20%, odnosno od 60%. U opsegu od 6,7 miliona do 20 miliona ukupno 9% za vraanje investicije do 2030. godine 20% za vraanje investicije do 2022. godine
Povrine za organsku zemljoradnju Ukupne investicije Prosena godinja investicija Udeo u tekuim investicijama u poljoprivredi Dopunska dodata vrednost prema GE scenariju
Ha Evra Evra/ godinje % Evra/ godinje
Vrednosti sekvestracije ugljenika prema GE Potrebna cena, poveanje prinosa ili subvencija prema GE
Evra %
71
7.4. Preporuke
Postoje etiri glavna naina kojima se moe uticati na budue trendove da bi se postigli navedeni ciljevi: (1) dobrovoljna promena ponaanja, (2) kapitalne investicije, (3) javni ciljevi predvieni zakonom i (4) inicijative (kao to su smanjenje poreza i subvencije). S obzirom na to da ciljevi i mandati obezbeuju postizanje navedenih ciljeva sa istovremenom kontrolom potronje, a inicijative kao i kapitalne investicije podravaju podelu troka izmeu kljunih ekonomskih subjekata bez obezbeivanja cilja, kreiranje sveobuhvatnog paketa bi omoguilo da se iz svih analiziranih opcija izvue najbolje, kao to je ve ukazano u nekoliko politika za energetsku efikasnost u EU. Konkretnije, potrebno je kreirati sinergiju koristei: - mandate: za postizanje navedenog cilja. Ovo ukljuuje donoenje zakona kojim e se zahtevati da prodor obnovljivih izvora u snabdevanje energijom postigne definisani cilj do odreene godine. Usvajanje Zakona o racionalnom korienju energije koji e propisati obavezu tednje energije za velike i javne potroae (uvoenje uzimanja u obzir Sistema za upravljanje energijom), uvesti uslove proizvoaima, distributerima i prenosnicima energije u odnosu na ispunjavanje minimalnih zahteva u pogledu energetske efikasnosti i uvoenje obrauna na bazi potronje; - podsticaje i kapitalne investicije: za smanjenje direktnih trokova (koji se dele izmeu Vlade i drugih subjekata kao to su domainstva i privatni sektor), pri emu su podsticaji naroito efikasni ako su direktni trokovi ogranieni, a kapitalne investicije kada su poetni trokovi visoki. Ovde su ukljueni podsticajni paketi, kao to su povlaene tarife, namenska sredstva za usvajanje organske poljoprivrede, osnivanje Fonda za energetsku efikasnost, itd. Intervencije u zelenu ekonomiju, koje esto poinju sa ekonomskim nedostacima, zahtevale bi politike pakete koji obuhvataju mandate/ciljeve da bi se obezbedile aktivnosti, podsticaji za podelu trokova i kapitalne investicije za podsticanje istraivanja i razvoja u novim sektorima. Cilj je da se nae strategija koja bi izbalansirala odgovornosti finansiranja, omoguila podelu koristi izmeu svih drutvenih i ekonomskih subjekata i u isto vreme obezbedila podrku porodicama sa niskim primanjima i ugroenim porodicama. Specifine preporuke koje proizilaze iz studije obuhvataju: - Prikupljanje podataka: da bi se bolje ocenio potencijalni uticaj intervencija u zelenu ekonomiju u Srbiji, potrebno je vie podataka. Podaci koji se odnose na otvaranje novih radnih mesta, potencijalne visine plata, kao i produktivnost zelenih praksi omoguili bi znaajno poboljanje analize i bolje donoenje odluka zasnovano na informacijama. - Investicije u zelenu ekonomiju u Srbiji trenutno nisu atraktivne zbog toga to poinju sa nepovoljne pozicije. Potrebno je osloboditi se politika koje stimuliu neefikasnost (kao to su subvencije za energetske cene) da bi se omoguilo
72
nivelisanje cena na nivo rentabilnosti, kao i vraanje investicija u energetski sektor i stimulisanje poboljanja efikasnosti i razvoja ekonomije sa niskom potronjom ugljenika. Iako ovo nije lako za sprovoenje, radi domae proizvodnje uglja trebalo bi razmotriti postepeno ukidanje subvencija za elektrinu energiju u kontekstu strategije o zelenoj ekonomiji i s obzirom na budue integracije u EU. Takoe, ukidanje subvencija bi moglo da se preraspodeli (kao izbegnuti troak) na podrku energetskoj efikasnosti (videti u nastavku). Imajui sve ovo u vidu, za stimulisanje racionalnog korienja energije i poveanje energetske efikasnosti od kljunog znaaja je da se osnuje Fond za energetsku efikasnost to je mogue pre i da se uvede druga vrsta podsticajnih mehanizama, kao to je smanjenje PDV-a i poreza. S obzirom na potencijalni porast trokova energije i/ili poljoprivredne proizvodnje, intervencije bi trebalo da budu osmiljene tako da istovremeno obezbeuju podsticaje za smanjenje potronje (npr. putem energetske efikasnosti) kako bi se ublaio potencijalni predstojei porast trokova. Prema tome, poetni napori za usaglaavanje sa EU direktivom o energetskoj efikasnosti trebalo bi da se nastave i proire. Opcije transporta sa niskom emisijom ugljenika, naroito javnog transporta, zahtevaju znaajne direktne investicije, ali vode do znaajnih srednjoronih i dugoronih uteda. Efikasniji sektor javnog transporta (putnikog i teretnog) takoe e poveati profitabilnost (to e dovesti do veih izbegnutih trokova) ukoliko se cene energije poveaju u budunosti. Predlae se uvoenje obnovljivih izvora energije za odreene primene (npr. solarno grejanje vode), i to ak i kratkorono. Takoe, proirena upotreba biomase za proizvodnju energije mogla bi da podri stvaranje lokalnog lanca snabdevanja i smanjenje otpada. I na kraju, potrebno je istraiti potencijale organske poljoprivrede, naroito u odnosu na potencijalne trine vrednosti organskih proizvoda i otvaranje novih radnih mesta. Za pokretanje sektora bi mogle biti dostupne znaajne mogunosti i Srbija bi mogla da profitira ranim pozicioniranjem na evropskom tritu. Od potencijalnog interesa je takoe i sposobnost organske poljoprivrede da povea sekvestraciju ugljenika, to moe da obezbedi dodatne prihode ako narednih godina budu doneti globalni (regionalni ili nacionalni) mehanizmi cena ugljenika.
73
8. Predlog potencijalnih stratekih mera

Predloeni set potencijalnih stratekih mera predstavlja samo predloge. Oni su definisani na osnovu rezultata dosadanjeg rada na izradi ovog dokumenta, i imaju za cilj da informiu delegaciju Republike Srbije i da olakaju dijalog i diskusiju tokom konferencije Rio+20. Nakon konferencije, ove mere e biti aurirane, proirene i unapreene. Ova studija o zelenoj ekonomiji u Srbiji je uraena tako da se sistematizuju preporuke u okviru prioritetnih stratekih pravaca, usredsreenih na srednjoroni i dugoroni proces u pravcu zelene ekonomije. Harmonizacija socioekonomskog razvoja sa politikama Evropske unije u oblasti efikasnog korienja prirodnih resursa i razvoja praenog niskim emisijama gasova sa efektom staklene bate Efikasno korienje resursa Mineralni resursi (metalini, nemetalini i fosilna goriva) Ciljevi Redukovati i uspostaviti odrivo upravljanje otpadom iz rudarskih aktivnosti Redukovati ilegalnu eksploataciju mineralnih resursa Nalaenje novih leita i racionalno korienje postojeih prirodnih resursa, uz primenu istijih tehnologija, integrisanog spreavanja i kontrole zagaivanja Ispitivanje vrednosti zaostalih mineralnih sirovina u jalovitima i deponijama aktivnih i zatvorenih rudnika sa ekonomskog aspekta i aspekta zatite ivotne sredine Unapreenje efikasnosti odrivog upravljanja mineralnim resursima Harmonizacija socioekonomskog razvoja sa politikama Evropske unije u oblasti efikasnog korienja prirodnih resursa i razvoja praenog niskim emisijama gasova sa efektom staklene bate Efikasno korienje resursa Obnovljivi izvori energije Ciljevi Poveati udeo korienja obnovljivih izvora energije u skladu sa stratekim ciljem tranzicije Redukovati uvoz fosilnih goriva, kao i gubitke u elektromrei obnavljanjem infrastrukture i izgradnjom novih kapaciteta za prihvatanje obnovljivih izvora energije Poveati uee biogoriva u sektoru saobraaja Poveati korienje biomase kao goriva
74
Harmonizacija socioekonomskog razvoja sa politikama Evropske unije u oblasti efikasnog korienja prirodnih resursa i razvoja praenog niskim emisijama gasova sa efektom staklene bate Efikasno korienje resursa Energetska efikasnost Ciljevi Smanjiti zaostajanje za razvijenim zemljama prema svim indikatorima energetske efikasnosti; poveati energetsku efikasnost u skladu sa stratekim ciljevima razvoja Obezbediti da nova i revitalizovana postrojenja za proizvodnju, odnosno sistemi za prenoenje i distribuciju elektrine i toplotne energije moraju da ispunjavaju minimalne zahteve u pogledu njihove energetske efikasnosti Redukovati potronju fosilnih goriva u sektoru saobraaja Ispuniti obaveze preuzete Ugovorom o Energetskoj zajednici zemalja Jugoistone Evrope Do kraja 2018. godine smanjiti potronju finalne energije (bez avio-saobraaja) u odnosu na projekcije za 0,752 Mtoe (9% PFE u 2008. godini) Harmonizacija socioekonomskog razvoja sa politikama Evropske unije u oblasti efikasnog korienja prirodnih resursa i razvoja praenog niskim emisijama gasova sa efektom staklene bate Efikasno korienje resursa Bio, geo i predeoni diverzitet i umski resursi Ciljevi Poveanje stepena umovitosti na 41.7%, umesto sadanjeg nivoa od priblino 28%; poveanje povrina pod umom na 29% teritorije Republike Srbije do 2015. godine Poboljanje strukture postojeih uma (vee uee visokih uma) Racionalnija upotreba drvne mase (vii stepen prerade i vee uee finalnih proizvoda u ukupnoj strukturi proizvoda; korienje produkata prerade i drvnog otpada u proizvodnji elektrine energije) Strateki ciljevi ureenja i korienja uma i umskih zemljita Unapreenje odrivog upravljanja zatienim prirodnim dobrima Afirmacija principa agroumarstva (kombinovano korienje poljoprivrednih i umskih povrina u okviru celovitog sistema) Zatita veih kompleksa obradivog zemljita ravniarskih predela podizanjem linijskih, vierednih umskih pojaseva Smanjiti pritisak na bioloki, geoloki i predeoni diverzitet (izraen pre svega u nekontrolisanoj i prekomernoj eksploataciji ogranienih prirodnih resursa) Adekvatno prepoznavanje vrednosti biodiverziteta i ekosistema, uspostavljanje multidimenzionalne procene prirodnih resursa i ivotne sredine Ekosistemska valorizacija prirodnog kapitala i ekosistemskih usluga Unapreenje odrivog upravljanja zatienim prirodnim dobrima
75
Harmonizacija socioekonomskog razvoja sa politikama Evropske unije u oblasti efikasnog korienja prirodnih resursa i razvoja praenog niskim emisijama gasova sa efektom staklene bate Efikasno korienje resursa Vodni i riblji resursi Ciljevi Redukovati zagaivanje, eutrofikaciju i neracionalno korienje vode, kao i gubitke vode za pie u javnim sistemima za snabdevanje vodom Obezbediti integralno upravljanje vodnim resursima Redukovati korienje ribljih resursa do nivoa odrivosti, odnosno ekosistemske stabilnosti ribolovnih voda Redukovati unos alohtonih i potencijalno invazivnih vrsta riba Zatititi prirodna plodita, revitalizovati postojee plavne zone i ekosistemskim pristupom obezbediti najveu moguu prirodnu reprodukciju ribljeg fonda Poveati upravljaki, administrativni i korisniki kapacitet na polju vodnih i ribljih resursa Poveati produktivnost akvakulture i njenu konkurentnost proizvodnji ribe u okruenju Harmonizacija socioekonomskog razvoja sa politikama Evropske unije u oblasti efikasnog korienja prirodnih resursa i razvoja praenog niskim emisijama gasova sa efektom staklene bate Efikasno korienje resursa Efikasno i odrivo korienje zemljita i prostora (ukljuujui poljoprivredu) Ciljevi Odrivo planiranje i korienje prostora, naroito u urbanim sredinama Redukovati zagaenje, degradaciju i trajni gubitak zemljita i proces dezertifikacije Afirmisati brdsko-planinske zemljine resurse u proizvodnji zdrave hrane, uz primenu konzervacionih i protiverozionih mera Afirmisati principe agroumarstva (kombinovano korienje poljoprivrednih i umskih povrina u okviru celovitog sistema) Zatita od degradacije i promene namene zemljita, kao i ureenje poljoprivrednog zemljita; zatita veih kompleksa obradivog zemljita ravniarskih predela podizanjem linijskih, vierednih umskih pojaseva Razvoj organske poljoprivrede Obezbediti integralno/koordinirano upravljanje i korienje zemljita i prostora u skladu sa njihovom namenom, prema planskim dokumentima
76
Harmonizacija socioekonomskog razvoja sa politikama Evropske unije u oblasti efikasnog korienja prirodnih resursa i razvoja praenog niskim emisijama gasova sa efektom staklene bate Odriva proizvodnja i potronja Ciljevi Ostvarivanje cilja uspostavljanja sistema odrive proizvodnje do 2017. godine, prema Akcionom planu za sprovoenje Nacionalne strategije odrivog razvoja za period od 2011. do 2017. godine Racionalno i odrivo korienje prirodnih resursa, preko tehnolokih procesa koji doprinose smanjenju emisije tetnih materija i odravanju stabilnosti ekosistema Promovisanje obrazovne kampanje za podizanje svesti potroaa za odrivu potronju odriva potronja ne mora da predstavlja princip troi manje, ve troi drugaije Harmonizacija socioekonomskog razvoja sa politikama Evropske unije u oblasti efikasnog korienja prirodnih resursa i razvoja praenog niskim emisijama gasova sa efektom staklene bate Zelene javne nabavke Ciljevi Ostvariti uslove za uspostavljanje principa zelenih javnih nabavki, koji predstavlja jedan od stratekih ciljeva Srbije do 2015. godine Smanjenje potronje energije putem nabavke efikasne opreme, tehnologija i drugih proizvoda koji utiu na potronju energije u javnom sektoru Harmonizacija socioekonomskog razvoja sa politikama Evropske unije u oblasti efikasnog korienja prirodnih resursa i razvoja praenog niskim emisijama gasova sa efektom staklene bate Mere ekonomske i fiskalne politike Ciljevi Obezbeivanje namenskih sredstava iz budeta za dalje ozelenjavanje ekonomije, detaljno opisanih u okviru ove studije Smanjenje PDV-a za proizvode i tehnologije koji znaajno doprinose smanjenju potronje energije Uspostavljanje adekvatnih instrumenata ekonomske i fiskalne politike
77
Harmonizacija socioekonomskog razvoja sa politikama Evropske unije u oblasti efikasnog korienja prirodnih resursa i razvoja praenog niskim emisijama gasova sa efektom staklene bate Mere za ekonomiju sa niskom potronjom ugljenika Ciljevi Efikasna implementacija i dalje usavravanje propisa u oblasti klimatskih promena Revitalizovati industrijsku proizvodnju na bazi principa primene tehnologija sa niskom emisijom ugljenika i drugih gasova koji dovode do efekta staklene bate
Harmonizacija socioekonomskog razvoja sa politikama Evropske unije u oblasti efikasnog korienja prirodnih resursa i razvoja praenog niskim emisijama gasova sa efektom staklene bate Inovacije za odrivi razvoj Ciljevi Ostvarivanje prepoznatog stratekog pravca da se putem inovacija ostvaruje zelena ekonomija
Unapreenje socijalne inkluzije i smanjenje siromatva Mere za smanjivanje siromatva i socijalne inkluzije osetljivih grupa Ciljevi Smanjenje broja siromanih ljudi koji ne mogu da zadovolje osnovne potrebe i smanjenje stope relativnog siromatva na 14% do 2020. godine72 Obezbediti ekonomski rast koji za posledicu ima poveanje zaposlenosti i smanjenu ili nepromenjenu nejednakost dohotka stanovnitva
Unapreenje socijalne inkluzije i smanjenje siromatva Podrka otvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti Ciljevi Poveati procenat zaposlenih u ukupnom stanovnitvu (na predvienih 68% do 2020. godine) starosti od 2064 godina Poveanje efikasnosti trita rada i promena strukture radne snage
72
Prema stratekom dokumentu Srbija 2020 (nacrt).
78
Jaanje i podrka sektoru ivotne sredine Infrastruktura za odrivi razvoj ivotne sredine Ciljevi Primeniti usvojene strateke dokumente na polju razvoja infrastrukture za odrivi razvoj ivotne sredine Jaanje i podrka sektoru ivotne sredine Podrka jaanju strunih kapaciteta i obrazovanju
Ciljevi Obezbediti veu strunost za obavljanje poslova u sektoru ivotne sredine, zasnovanu na savremenim znanjima i iskustvima Primeniti usvojena strateka opredeljenja za primenu obrazovanja za odrivi razvoj Ustanovljavanje dugoronog institucionalnog i finansijskog okvira kao podrke odrivom razvoju Ustanovljavanje analize uticaja na odrivi razvoj
Ciljevi Obezbediti okvirnu/indikativnu procenu uticaja projekata na odrivi razvoj u to ranijoj fazi donoenja odluka Ustanovljavanje dugoronog institucionalnog i finansijskog okvira kao podrke odrivom razvoju Stabilno institucionalno organizovanje i budetsko obezbeenje Ciljevi Obezbediti efikasno i stabilno institucionalno funkcionisanje za sprovoenje zelene ekonomije i odrivog razvoja Obezbediti budetske linije za odrivi razvoj u relevantnim ministarstvima Obezbediti razliite raspoloive izvore finansijske podrke Obezbediti efikasnost sektorskog i meusektorskog finansiranja za odrivi razvoj
79
Ustanovljavanje dugoronog institucionalnog i finansijskog okvira kao podrke odrivom razvoju Ostale aktivnosti za uspostavljanje stratekih, regulatornih, finansijskih i nadzornih mehanizama za obezbeivanje odrivog razvoja Ciljevi Redukovati koliinu otpada i ambalanog otpada u skladu sa usvojenim stratekim dokumentima
80
8.1. Zakljuna razmatranja

Nakon Konferencije o odrivom razvoju 2012. godine u Brazilu, ovaj dokument treba unaprediti i aurirati na osnovu zakljuaka i preporuka koji na Konferenciji budu usvojeni. Sa tim ciljem, u ovom zakljunom poglavlju su preporuke sistematizovane u okviru aktivnosti, Za Srbiju , kao zemlju u tranziciji ka identifikovanih u ovoj studiji o zelenoj ekonomiji i ekonomiji Evropske unije i zemlju koja poseduje niz specifinosti, sprovoenje nacionalnom izvetaju, za: 1. poboljanje principa zelene ekonomije i odrivog zakonodavnog okvira, 2. dalje usmeravanje razvoja predstavlja veliki izazov. Srbiji je stratekog planiranja, 3. poboljanje potrebna podrka, ukljuujui i finansijsku, institucionalnog okvira, 4. poboljanje kapaciteta u naporima da razvija svoju ekonomiju i drutvo na ovim principima. za implementaciju i 5. realizaciju ostalih preporuka koje su definisane u ovoj studiji. Preporueni koraci za poboljanje zakonskog okvira sadre: poboljanje i prilagoavanje zakona konceptu zelene ekonomije, podrku efikasnijoj primeni zakona, podrku zakonodavno-proceduralnom uspostavljanju indikatora odrivog razvoja, predloenih u ovoj studiji (kao jednom od kriterijuma kod odobravanja finansiranja projekata iz svih sektorskih oblasti), podrku implementaciji multilateralnih i regionalnih ugovora koji doprinose razvoju, podrku razvoju novih multilateralnih i regionalnih ugovora i sporazuma (npr. za odrivi razvoj dinarskih i balkanskih planina), ukoliko imaju potencijal ojaavanja makroregiona. Preporueni koraci za dalje usmeravanje Analiza sprovedena u okviru izrade stratekog planiranja ukljuuju: da nakon ovog dokumenta okvirno pokazuje da u Konferencije o odrivom razvoju 2012. godine u sektorima nadlenih ministarstava treba da postoji posebna budetska linija za odrivi Brazilu, ovaj dokument treba unaprediti i aurirati razvoj, a da budetski odreena sredstva na osnovu analize zakljuaka i preporuka koji na za tri prioritetne nacionalne strategije iz Konferenciji budu usvojeni, i razmotriti mogunost korpusa odrivog razvoja treba dodeliti pripreme nacionalnog stratekog plana/okvira za prvenstveno: zelenu ekonomiju, u skladu sa potrebama. Dalje, - ministarstvu nadlenom za ivotnu oni ukljuuju horizontalnu analizu svih relevantnih sredinu i usvojenih strategija i zakonskih reenja, sa - ministarstvu nadlenom za socijalnu fokusom na doprinos ozelenjavanju ekonomije politiku. i odrivom razvoju i sa predlogom i realizovanjem izmena sa ciljem harmonizovanog i sinergetskog pristupa. U okviru daljih koraka treba pripremiti nacionalni program za unapreenje efikasnosti zelenih javnih nabavki, pripremiti uslove za sprovoenje mera ekonomske i fiskalne politike za ozelenjavanje ekonomije, kao i preispitati fiskalnu politiku u cilju stimulisanja otvaranja novih radnih mesta. Na osnovu ove studije o zelenoj ekonomiji, Strategije o istijoj proizvodnji i dr., pripremiti nacionalni plan za odrivu proizvodnju i potronju, za period od najmanje 10 godina. Potrebno je planirati razvoj, proizvodnju i primenu domae opreme, potrebno je planirati osposobljavanje
81
potrebnih struka za funkcionisanje sistema u okviru ozelenjavanja ekonomije, kao i podrati efikasniji razvoj odrivog turizma, putem zelenog ugostiteljstva, zelenih destinacija i zelenih usluga, kao i promociju ekoloki svesnog korisnika turistikih usluga i uspostaviti kontinualno osavremenjivanje Strategije razvoja turizma na osnovu ovih principa. Potrebno je prema potrebama poveati dostupnost javnih finansija, tako da se omogui primena niza stratekih alata i da se bolje iskoristi privatno finansiranje. Vano je podrati razvoj i implementaciju i ostalih strategija navedenih u poglavlju 8. Treba istai i da je potrebno ohrabriti pokrajinsku i lokalnu samoupravu (posredstvom zakonske instrukcije) da u svojim budetima predvide posebnu budetsku liniju za zelenu ekonomiju i odrivi razvoj (namenski, za realizaciju lokalnih strategija odrivog razvoja). Preporueni koraci za poboljanje institucionalnog okvira ukljuuju: podrku definisanja i ostvarivanja uslova za institucionalno organizovanje, predloenih u okviru ovog dokumenta (detalji su dati u poglavlju 8); izmenom zakona unaprediti efikasnost institucionalnog organizovanja za odrivi razvoj. Potrebno je ojaati i podrati rad Saveta za odrivi razvoj i njegovih radnih tela, ojaati i podrati rad Socijalno-ekonomskog saveta i njegovih radnih tela, ojaati ekspertsku podrku zajednikim sednicama vie odbora u Narodnoj skuptini, sa ciljem ostvarivanja parlamentarnog uticaja na odrivi razvoj i zelenu ekonomiju. Potrebno je podrati kontinualnu obuku vladinih slubenika u vezi sa razvojem i implementacijom multilateralnih ugovora u oblasti ivotne sredine, kao i podrati ekspertske aktivnosti za
82
fokalne take razliitih konvencija i razvijanje mehanizama za funkcionalno povezivanje. Takoe je vano i razviti operativne mehanizme institucionalnog povezivanja za ostvarivanje regionalne saradnje. Kljuna preporuka za poboljanje implementacionih kapaciteta je da se ostvare uslovi potpunog sprovoenja usvojenih zakona i strategija. Odrivi razvoj sadri mnoge izazove, a nastavak tranzicije u ekonomiji zavisi od pravilnog izbora zapoetih i novih inicijativa. Anticipirani mogui rizik73 od vremenskog odlaganja praktine primene koncepta odrivog razvoja, doveo bi do dugoronih ireverzibilnih negativnih efekata. Dalji koraci koji podravaju promovisanje zelene ekonomije ukljuuju: dodatnu podrku siromanim i marginalizovanim grupama stanovnitva u cilju obezbeivanja potpunog pristupa obrazovanju, radu, zdravstvenim i socijalnim uslugama i mogunosti reavanja stambenih i finansijskih problema; podrku operativnoj saradnji sa privrednom komorom; podrku kompanijama da usvoje LCA pristup; ohrabrivanje inovativnog industrijskog dizajna; promociju zelene berze, inovacionih i investicionih fondova zelenog ekonomskog rasta; podrku evidentiranju i razvoju novih, potrebnih zanimanja za zelenu ekonomiju, odrivi razvoj i spreavanje i ublaavanje klimatskih promena (u formalnom sistemu obrazovanja, akreditacijom adekvatnih kurseva u neformalnom obrazovanju, podrati permanentno obrazovanje); podrku naunim i strukovnim organizacijama civilnog drutva (udruenja graana i dr.) koje se bave ostvarivanjem opteg interesa unapreenja, popularizacije i promocije nauno-istraivakog rada u oblastima znaajnim za zelenu ekonomiju i spreavanje i ublaavanje klimatskih promena; podrku evidentiranju i razvoju potencijala inovacija za odrivi razvoj i zelenu ekonomiju; podrku preduzetnicima, preduzeima i strukovnim organizacijama civilnog drutva (udruenja graana i dr.), koji se bave ostvarivanjem opteg interesa unapreenja, popularizacije i promocije inovativnog rada i zelene ekonomije; podrku razvoja instrumenata i metodologije za jednostavno, indikativno utvrivanje kako odreeni projekat ili aktivnost utie na odrivi razvoj (treba, izmeu ostalog, da bude i rodno senzitivna); podrku realizaciji ostalih preporuka navedenih u ovom dokumentu.
- - - -
- - - -
73
Interagency Report Towards Sustainable and Inclusive Development in Europe and Central Asia UNECE/ UNDP/UNEP/UNIDO/WHO/FAO/ILO (2011)
83
Srbija, u modelu svoje ekonomije u tranziciji, mora predvideti i to da se nalazi u osetljivom regionu, koji ukljuuje i osetljivost na klimatske promene i uestalost prirodnih nepogoda. Sredstva za sprovoenje ovog dokumenta i rezultujuih preporuka, ili su ve sadrana u dokumentima na koje se oslanja ova studija, ili e biti sadrana u razvojnim dokumentima ija je izrada preporuena u okviru ovog dokumenta (u razliitim sektorima delovanja). Sagledana, neophodna i neizbena ulaganja u ivotnu sredinu74 i spreavanje klimatskih promena i prilagoavanje na njih treba shvatiti kao pokretae odrivog razvoja, kao poetnu investiciju, a nikako kao izdatke. Simptomi ekonomske krize dananjice daju signale da dugoronom procesu oporavka moramo pristupiti sistematski na lokalnom, nacionalnom, podregionalnom, regionalnom i globalnom nivou. Ovaj dokument potvruje opredeljenost Republike Srbije da doprinese dogovoru zemalja sveta na Svetskoj konferenciji o odrivom razvoju 2012. godine, kao i da bude osnova za njeno dalje unapreenje i sprovoenje nakon konferencije Rio+20/ Johannesburg+10.
74
National Strategy for Environmental Aproximation (NEAS) Nacionalna strategija Republike Srbije za aproksimaciju u oblasti ivotne sredine (2011)
84
Osnovna literatura
EEA Technical Report: Time for action towards sustainable consumption and production in Europe, 1/2008 (2008). EPTISA (2011). National Environmental Approximation Strategy for the Republic of Serbia (final draft). 29 June 2011. Europe 2020. Available at http://ec.europa.eu/europe2020/index_en.htm Europe 2020: green growth and jobs (2010), http://www.euractiv.com/en/priorities/ europe-2020-greengrowth-and-jobs-linksdossier-280116. Garrigues Medio Ambiente (2011). Efficient Ways for GHG Emissions Reductions Within the Post-Kyoto Framework In Serbia. Final report. August 2011. Government of the Republic of Serbia (2007). Strategy of Railway, Road, Inland Waterway, Air and Intermodal Transport Development in the Republic of Serbia, 2008-2015. Belgrade, on 27 December 2007. Government of the Republic of Serbia (2008). National Sustainable Development Strategy. Belgrade, 2008. Government of the Republic of Serbia (2009). Action Plan for the Implementation of the National Sustainable Develent Strategy for the Period 2009-2017. Official Gazette of the Republic of Serbia, No22/09. Government of the Republic of Serbia (2009). Regulation on the Requirements for Obtaining the Status of the Privileged Electric Power Producer and the Criteria for Assessing Fulfillment of these Requirements. Belgrade, 3 September 2009. Government of the Republic of Serbia (2010). Biomass Action Plan for The Republic of Serbia 2010 2012. Belgrade, 2010. Government of the Republic of Serbia (2010). Decree on Incentive Measures for Electricity Generation Using Renewable Energy Sources and for Combined Heat and Power (CHP) Generation. 2010-2012. Government of the Republic of Serbia (2010). Regulation on Establishing the Program for Realising the Power Supply Development Strategy for the Republic of Serbia Up to Year 2015 for the Period from 2007 to 2012. Official Gazette of the Republic of Serbia, no. 17/2007, 73/2007, 99/2009 and 27/2010.
85
Government of the Republic of Serbia (2010). The First Energy Efficiency Plan of the Republic of Serbia for the Period from 2010 to 2012. Belgrade, July 2010. Herren, H.R., A.M. Bassi, Z. Tan, W.P. Binns (2012). Green Jobs for a Revitalized Food and Agriculture Sector. Natural Resources Management and Environment Department, Food and Agriculture Organization of the United Nations. ILO (2011). Green jobs becoming a reality: Progress and outlook 2012, Geneva http:// www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---ed_emp/---emp_ent/documents/publication/ wcms_168068.pdf International Energy Agency (IEA) (2011). World Energy Outlook 2011. Paris. International Trade Union Confederation (ITUC) (2012). Growing Green and Decent Jobs. Bruxelles. Lopandi D., J. Kronja, Regionalne inicijative i multilateralna saradnja na Balkanu, Evropski pokret u Srbiji, drugo dopunjeno izdanje, 2010. Marz et al. (2010). Organic Agriculture in Serbia. At a Glance. Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit. Belgrade, 2010. Marz et al. (2011). Organic Agriculture in Serbia 2012. At a Glance. Serbia Organica. Belgrade, 2011. Ministry of Infrastructure and Energy of the Republic of Serbia (2010). Energy in Serbia 2010. Belgrade, 2010. National Biodiversity Strategy Strategija biodiverziteta (2010). National Capacity Self Assesment for Environmental Protection Management (NCSA), Cross-Cutting Analysis Report and Action Plan for Serbia Samoprocena nacionalnih kapaciteta za upravljanje ivotnom sredinom, Izvetaj i akcioni plan (2011/2012), GEF/UNDP, Ministry of Environment Mining and Spatial Planning of Serbia. National Environmental Programme (NEP) Nacionalni program zatite ivotne sredine, 2010. National Poverty Reduction Strategy Nacionalna strategija za smanjivanje siromatva (2003). National Report on MDGs Implementation Nacionalni izvetaj o implementaciji za postizanje Milenijumskih ciljeva razvoja 2006 (2009).
86
National Strategy for Accession to European Union Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji (2005). National Strategy for Environmental Aproximation (NEAS) Nacionalna strategija Republike Srbije za aproksimaciju u oblasti ivotne sredine (2011). National Strategy for Sustainable Use of Natural Resources and Environment Nacionalna strategija za odrivo korienje prirodnih resursa i dobara (2012). National Sustainable Development Strategy from 2009 to 2019 Nacionalna strategija odrivog razvoja od 2009. do 2019 (2008). National Waste Management Stratedy Strategija upravljanja otpadom (updated 2010). Official Gazete of Republic of Serbia Slubeni glasnik RS, broj 39/02, 43/03. 55/04, 78/05,101/05, 108/05, 12/06, 76/06 111/06, 1/07, 21/07, 13/08, 55/08, 57/08., 103/08, 122/08, 15/09, 16/09, 27/09, 59/09, 72/09, 83/09, 30/10, 83/10, 51/10, 88/10, 71/11 i dr. Project Support to National Sustainable Development Strategy Implementation Projekat implementacije Nacionalne strategije odrivog razvoja 20092013, Sida / Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja (2011/2012). Report on National Sustainable Development Strategy Implementation Izvetaj o napretku u realizaciji Nacionalne strategije odrivog razvoja (2011). Republic of Serbia Contribution to the zero draft of the outcome document (2011/2012); available at http://www.uncsd2012.org/rio20/index.php?page=view&type=510&nr=115&m enu=115 http://www.ekoplan.gov.rs/en/Rio-20-102-p1-list.htm?_sector_id=6&_sm_id=110 Republic of Serbias Ministry for Infrastructure and Energy (2012). Energy Statistics in Serbia. Belgrade, 2012. Republic of Serbias Ministry of Environment and Spatial Planning (2010). Initial National Communication of the Republic of Serbia under the United Nations Framework Convention on Climate Change. Belgrade, November 2010. Republic of Serbias Ministry of Mining and Energy (2005). The Energy Sector Development Strategy of the Republic of Serbia by 2015. Belgrade, May 2005.
87
Scenario analysis for Green Economy interventions in Serbia - A scoping study in support of Serbias Green Economy Study (GES), contribution by UNEP to this document used for chapter 7 of this document, 2012. UNEP et al (2008). Green jobs: towards decent work in a sustainable, low-carbon world. Nairobi: UNEP. UNEP, 2011. Towards a Green Economy: Pathways to Sustainable Development and Poverty Eradication, http://www.unep.org/greeneconomy/greeneconomyreport/tabid/29846/ default.aspx Wei M., S. Patadia, and M. Kammen (2010). Putting Renewables and Energy Efficiency to Work: How Many Jobs Can the Clean Energy Industry Generate in the US? Energy Policy 38 (2010) 919-931. Other National Strategies, listed on http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija. php?id=45678 Other documents and literature listed within the text of this document
88
TOWARDS A GREEN ECONOMY SUSTAINABLE GROWTH
NA PUTU ODRIVOG RAZVOJA I ZELENE EKONOMIJE
www.ekoplan.gov.rs

Studija o Dostignućima I Perspektivama Na Putu Ka Zelenoj Ekonomiji I Održivom Razvoju U Srbiji

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Studija o Dostignućima I Perspektivama Na Putu Ka Zelenoj Ekonomiji I Održivom Razvoju U Srbiji

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Studija o dostignuima i perspektivama na putu ka zelenoj ekonomiji i odrivom rastu u Srbiji

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

Nacionalni sintezni izvetaj

Studija o zelenoj ekonomiji

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

4. Postojei strateki okvir za ozelenjavanje ekonomije

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

5. Primeri zelene ekonomije

5.1. Odrivi turizam u Srbiji kao primer zelene ekonomije

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

Nacionalni operater programa Plava zastava za Srbiju: kontakt: fee.serbia@gmail.com

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

6. Strateki pravci za razvoj zelene ekonomije

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

6.1.1.Efikasno korienje resursa

Globalni hektari po stanovniku

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

6.1.2.Odriva proizvodnja i potronja

6.1.3.Zelene javne nabavke

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

6.1.4. Mere ekonomske i fiskalne politike

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

6.1.5. Mere za ekonomiju sa niskom potronjom ugljenika

6.1.6. Inovacije za zelenu ekonomiju i odrivi razvoj

6.1.7.Obrazovanje za odrivi razvoj i zelenu ekonomiju

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

6.2. Unapreenje socijalne inkluzije i smanjenje siromatva

6.2.1. Mere za smanjivanje siromatva i socijalnu inkluziju osetljivih grupa47

6.2.2. Podrka otvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

6.3. Jaanje i podrka sektoru ivotne sredine

6.3.1.Infrastruktura za odrivi razvoj ivotne sredine

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

6.4.1. Budetska linija za odrivi razvoj

6.4.2.Ustanovljavanje analize uticaja na odrivi razvoj

54 Sustainable Development Impact Assessment 55 Sustainability Impact Assessment

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

6.4.3. Institucionalni izazovi i preporuke

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

Savet za odrivi razvoj Vladino telo

Intersektorska koordinacija Intersektorska radna tela

Savetodavnonauni odbor Saveta

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

6.5. Promovisanje podregionalne saradnje doprinos zelenoj ekonomiji i odrivom razvoju

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

7. Analiza scenarija u odabranim sektorima

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji

7.1. Potranja energije

GE_GDP Model data GE_GDP 50% 75% Model data

11.93 9.953 9.953 7.977 7.977 6 2004 6 2004