SEMINARSKI RAD

Predmet: RADNO PRAVO

Tema: PRESTANAK RADNOG ODNOSA

Mentor :

Student :

Beograd, januar 2013.god

SADRAJ

SADRAJ.......................................................................................................2 1. Osnovni principi.3 2. Pozitivnopravna reenja.4 2.1. Sporazumni prestanak radnog odnos..4 2.2. Otkaz od strane zaposlenog.5 2.3. Otkaz od strane poslodavca.6 2.3.1. Otkazni razlozi..6 2.3.2. Dunosti poslodavca.8 2.3.3. Neopravdani otkazni razlozi.8 2.4. Postupak u sluaju otkaza9 2.4.1. Rok zastarelosti.9 2.4.2. Dostavljanje akta o otkazu ugovora o radu..9 2.4.3. Obaveza isplate zarade i naknade zarade...10 2.5. Posebna zatita od otkaza ugovora o radu.10 2.6. Otkazni rok i novana naknada..11 2.7. Nezakoniti otkaz.11 3. Tok procedure kod prestanka radnog odnosa (otkaza)..............................12 4. Primer ugovora o sporazumnom prestanku radnog odnosa..14 5. Zakljuak...................................................................................................15 6. Literatura...................................................................................................16

1. Osnovni principi
U naredno obradjenom seminarskom radu, potrudiu se da to bolje pribliim institut Prestanka radnog odnosa, kao jednog od najvanijih instituta radnog prava, a samim tim i savremenog ivota. Prestanak radnog odnosa pripada radnom odnosu kao pojmu i kao pojavi. On moe biti uobiajen, oekivan i zakonit ili neoekivan prestanak. Stalnost zaposlenja, kao bitna karakteristika radnog odnosa na neodreeno vreme, relativizovana je mnogim faktorima koji su uzrok i osnov njegovog prestanka, sa bitnom pretpostavkom njihove zakonitosti. Pravo na slobodu rada priznato je i radnicima i poslodavcima i ono se ostvaruje i u radnom odnosu, pri emu zaposleni ima pravo da slobodno raskine radni odnos, ali ta sloboda nije apsolutna ve mora uvaavati i interese poslodavca (obaveza najave raskida, otkazni rok itd.). Poslodavac moe otkazati ugovor o radu zaposlenom, ali samo u sluajevima predvienim zakonom i optim aktom. On ima, relativnu, slobodu otputanja radnika po postojeim osnovima, ali ne radi se o apsolutno diskrecionom pravu poslodavca koje ne podlee nikakvoj kontroli ili nikakvom ogranienju1. Radni odnos moe zaposlenom prestati samo iz opravdanih razloga, a neopravdan (abizivan) prestanak sankcionisan je radnopravnim normama. Nee se smatrati valjanim razlozima za prestanak radnog odnosa: lanstvo u sindikatu ili uee u aktivnostima sindikata van radnog odnosa ili uz saglasnost poslodavca za vreme radnog vremena; injenica to je zaposleni traio da istupa kao predstavnik radnika ili zbog biveg, odnosno sadanjeg istupanja u tom svojstvu; podnoenje albe ili uee u postupku protiv poslodavca zbog navodnog krenja zakona ili propisa ili obraanje nadlenim administrativnim organima vlasti; rasa, boja, pol, brano stanje, porodine obaveze, trudnoa, veroispovest, politiko miljenje, nacionalno i socijalno poreklo; odsustvo sa posla za vreme porodiljskog odsustva i privremeno odsustvo s posla zbog bolesti ili zbog povrede. Ove nevaljane razloge u dobrom delu predvia i na Zakon o radu u formulaciji neopravdanih razloga za otkaz ugovora o radu. Termini valjanost (po konvenciji) i opravdanost (po Zakonu o radu) razloga za prestanak radnog odnosa, predmet su teorijske rasprave o tome koji od njih vie odgovara funkciji razloga za prestanak radnog odnosa.

Dr Aleksandar Balti, dr Milan Despotovi, op.cit., str. 319.

2. Pozitivnopravna reenja
Zakon o radu utvruje pravne osnove, razloge i naine prestanka radnog odnosa. Pravni osnov prestanka radnog odnosa odreen je pravnim injenicama, ijim ostvarenjem prestaje radni odnos po nekom od pravnih osnova. Radni odnos prestaje: 1) istekom roka na koji je zasnovan; 2) kad zaposleni navri 65 godina ivota i najmanje 15 godina staa osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drugaije ne sporazumeju; 3) sporazumom izmeu zaposlenog i poslodavca; 4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog; 5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlaeg od 18 godina ivota; 6) smru zaposlenog; 7) u drugim sluajevima utvrenim zakonom. Moe se rei da je sistematizovanje sluajeva i pravnih osnova prestanka radnog odnosa ureeno je po kriterijumu volje subjekata radnog odnosa, zaposlenog i poslodavca. Po ovom kriterijumu, mogue je da radni odnos prestane: 1) sporazumom izmeu zaposlenog i poslodavca; 2) otkazom od strane zaposlenog; 3) otkazom od strane poslodavca; 4) nezavisno od volje zaposlenog i poslodavca na osnovu zakona i 5) po drugim osnovima odreenim zakonom.

2.1. Sporazumni prestanak radnog odnosa

Kako radni odnos nastaje sporazumom ugovornih strana materijalizovanim ugovorom o radu, mogue je i da prestane sporazumom. Ovaj nain prestanka radnog odnosa koristi se na inicijativu jednog od subjekata radnog odnosa, u praksi najee zaposlenog. Uslov prestanka radnog odnosa je pisani sporazum. Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je duan da zaposlenog, pisanim putem, obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za sluaj nezaposlenosti, gde se prvenstveno misli na nemogunost ostvarenja prava na novanu naknadu i sva prava koja nezaposlenom po tom osnovu pripadaju, o emu e vie biti rei u delu udbenika koji se bavi osiguranjem za sluaj nezaposlenosti. U praksi se deava da je zaposleni u odreenom sukobu sa poslodavcem i izazvan reaguje neprimereno podnoenjem zahteva za sporazumni prestanak radnog odnosa, nesvestan negativnih posledica takvog prestanka radnog odnosa po njegov radnopravni status.

Sporazum o prestanku radnog odnosa treba da sadri: dan prestanka radnog odnosa, podatke o neisplaenim zaradama, ostalim primanjima i trokovima, dan primopredaje dunosti, eventualno razduenje sa opremom i sredstvima rada koje je zaduivao na radnom mestu, napomenu o iskorienosti godinjeg odmora i ostala pitanja vezana za radnopravni status zaposlenog, a vana kod prestanka radnog odnosa, kako bi se ispunila meusobna prava i obaveze subjekata radnog odnosa. Potpisan sporazum o prestanku radnog odnosa ne moe se raskinuti jednostranom izjavom volje, jer se radi o dvostranom pravnom poslu koji se raskida samo izjavama saglasnih volja strana potpisnica sporazuma.

2.2. Otkaz od strane zaposlenog

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkae ugovor o radu2. Istakli smo da je pojavni oblik slobode rada i pravo zaposlenog da raskine radni odnos sa poslodavcem. Zakon o radu u lanu 178. potvruje pravo zaposlenog da otkae ugovor o radu. Otkaz ugovora zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. Meutim, neki autori3 istiu da je ova pravna norma neprecizna, jer se ne odreuje gornja granica vremena izmeu izjave da se ne eli raditi i dana prestanka radnog odnosa. Ova nepreciznost uzrokuje mnoge radne sporove, a spornost u ovom postupku prestanka radnog odnosa bila bi izbegnuta odreivanjem otkaznog roka u sluaju prestanka radnog odnosa izjavom zaposlenog. Odredba o dostavi otkaza ugovora o radu restriktivna je u izboru relevantnog izjavljivanja volje zaposlenog da ne eli da radi. U nekim zemljama, ova izjava moe da se da bilo kojom radnjom iz koje je vidljiva namera zaposlenog (konkludentna radnja) da ne eli da radi kod poslodavca Ako zaposleni otkae ugovor o radu zbog, od strane poslodavca uinjene povrede obaveza utvrenih zakonom, optim aktom i ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao u sluaju da mu je nezakonito prestao radni odnos. I ova odredba zakona nedoreena je i neprecizna i ostavlja mogunost razliitog tumaenja o kojim pravima zaposlenog iz sluaja nezakonito prestalog odnosa se ovde moe raditi. Postavlja se pitanje praktine realizacije otkaza ugovora o radu od strane zaposlenog, odnosno da li je otkaz potrebno potvrditi odreenim aktom (reenje ili odluka) ili je dovoljna izjava volje zaposlenog za prestanak radnog odnosa. U praksi, ponaanja su razliita, no svaki doneti akt, u tom smislu, ima deklarativni karakter, jer samo potvruje injenicu prestanka radnog odnosa ipso iure (po samom pravu).

2
3

ZAKON O RADU "Slubeni glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 Prof. dr Radoje R. Brkovi, op.cit., str. 72 .

2.3. Otkaz od strane poslodavca

2.3.1. Otkazni razlozi

Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca sloeniji je pravni osnov prestanka radnog odnosa nego kada radni odnos prestaje otkazom od strane zaposlenog, kako po uslovima, tako i po proceduri i po obavezama koje su posledica takvog prestanka radnog odnosa. Otkaz od strane poslodavca, bez obzira na broj zaposlenih koji ostaju bez posla, utie na ekonomsku, politiku i socijalnu sigurnost drutva i predstavlja jedan od teih drutvenih rizika. Zato je neophodno jasno, izriito i doreeno pravno ureivanje osnovnih i elemenata ovog instituta i njegovih pojavnih oblika. Poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlozi predvieni zakonom. Po zajednikim karakteristikama ove razloge, ureene lanom 179. Zakona o radu, moemo grupisati: a) na razloge koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog, b) na razloge koji se odnose na ponaanje zaposlenog i c) na razloge koji se odnose na potrebe poslodavca u odreenom trenutku poslovanja. U skladu sa prirodom navedenih razloga poslodavac moe da otkae ugovor o radu zaposlenom: 1) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi 2) ako zaposleni svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrene optim aktom ili ugovorom o radu 3) ako zaposleni ne potuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponaanje takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca 4) ako zaposleni uini krivino delo na radu ili u vezi sa radom 5) ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu zakona 6) ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spreenosti za rad 7) ako zaposleni odbije zakljuenje aneksa ugovora o radu u smislu lana 171. stav 1. take 14 zakona, odnosno kada je zaposlenom: ponuen premetaj na drugi odgovarajui posao, zbog potreba procesa i organizacije rada; premetaj u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa zakonom; rad na odgovarajui posao kod drugog poslodavca, u skladu sa zakonom; kao viku (tehnolokom) obezbedio ostvarivanje prava, u skladu sa zakonom 8) ako zaposleni odbije zakljuenje aneksa ugovora o radu u vezi sa lanom 33. stav 1. taka 10, kojim su ureeni: novani iznos osnovne zarade i elementi za utvrivanje radnog uinka, naknade zarade i druga primanja zaposlenog 9) ako usled tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odreenog posla ili doe do smanjenja obima posla.
6

Formulacija pojedinih opravdanih razloga za davanje otkaza ugovora o radu od strane poslodavca u praksi moe da izazove razliite probleme, jer njihovo postojanje zavisi, u pravilu, od subjektivne procene poslodavca, koja ne mora da odgovara stvarnom stanju4. Tako, neostvarenje potrebnih rezultata rada od strane zaposlenog je razlog koji je, relativno, lako utvrditi, naroito kada se radi o poslu gde su pokazatelji precizni, a rad merljiv. No, sluaj da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, diskutabilan je u svom sutinskom odreenju i primeni. U okolnostima kada poslodavac moe i, u pravilu, vri prethodnu proveru znanja i sposobnosti kandidata za zasnivanje radnog odnosa, osnovano se pretpostavlja da je ocenio potrebna znanja i sposobnosti zaposlenog i nije logino da taj zaposleni, u meuvremenu, izgubi pokazana znanja i sposobnosti, osim u sluajevima kada ih u radu nije usavravao, a bio je obavezan. Tu postoji znaajan prostor za zloupotrebe od strane poslodavca. Radne obaveze treba da budu utvrene optim aktom ili ugovorom o radu, pa njihova povreda, uglavnom, nije teko utvrdiva, kao ni povreda radne discipline koja je, taloe, propisana. U praksi, esto, radne obaveze i radna disciplina nisu propisani aktom poslodavca, pa poslodavac neposredno primenjuje zakonske odredbe koje govore o povredi radne obaveze i o povredi radne discipline uopte, previajui da ih nije definisao svojim aktima, ime je povredio naelo zakonitosti otkazujui ugovor o radu po osnovu koji nije predvien kao osnov otkaz ugovora o radu. Ponaanje zbog kojeg zaposleni ne moe da nastavi rad kod poslodavca, kao pojam, nije lako utvrdivo i tu je mogunost zloupotrebe od strane poslodavca, takoe, znaajna. I postojanje ostalih opravdanih razloga za otkazivanje ugovora o radu od strane poslodavca treba dosledno primenjivati u skladu sa zakonom i, u pravilu, to ue ih tumaiti u primeni na konkretne sluajeve.

D. Bosanac, Radno pravo, Novi Sad, 2011.

2.3.2. Dunosti poslodavca

Poslodavac je duan da pre otkaza ugovora o radu u navedenim sluajevima iz taaka 1) do 6) pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju poslodavac je duan da navede osnov za davanje otkaza, injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Ako postoje olakavajue okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepotovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac moe u upozorenju da zaposlenog obavesti da e mu otkazati ugovor o radu ako ponovo uini istu ili slinu povredu, bez ponovnog upozorenja. Ovakav vid upozorenja zakonodavac je utvrdio i pod uticajem sudske prakse koja je spoznala njegov preventivni karakter u reavanju vanog egzistencijalnog pitanja zaposlenog ostanka na radu. Poslodavac je duan da upozorenje zaposlenom dostavi na miljenje sindikatu iji je zaposleni lan. Sindikat je duan da dostavi miljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja. Ako poslodavac otkae zaposlenom ugovor o radu kada usled tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odreenog posla ili doe do smanjenja obima posla ne moe na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od est meseci od dana prestanka radnog odnosa zaposlenom. Ako pre isteka roka od est meseci nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zakljuivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

2.3.3. Neopravdani otkazni razlozi

Zakon o radu u lanu 183. je, uvaavajui reenja pripadajue konvencije i preporuke Meunarodne organizacije rada o nevaljanim razlozima, konkretno naveo ta se ne smatra opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca. Tako se opravdanim razlogom ne smatra: 1) privremena spreenost za rad usled bolesti, nesree na radu ili profesionalnog oboljenja 2) korienje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta 3) odsluenje ili dosluenje vojnog roka 4) lanstvo u politikoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, politiko ili drugo uverenje ili neko drugo lino svojstvo zaposlenog 5) delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih u skladu sa zakonom 6) obraanje zaposlenog sindikatu ili organima nadlenim za zatitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu.
8

2.4. Postupak u sluaju otkaza

2.4.1. Rok zastarelosti
Poslodavac moe otkazati ugovor o radu zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za injenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od est meseci od dana nastupanja injenica koje su osnov za davanje otkaza u sledeim sluajevima: ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi ako zaposleni svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrene optim aktom ili ugovorom o radu ako zaposleni ne potuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponaanje takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu zakona ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spreenosti za rad. Rok od tri meseca predstavlja subjektivan rok, odreen saznanjem injenica koje su osnov za davanje otkaza kao linim aktom zaposlenog, dok rok od est meseci predstavlja objektivan rok koji je odreen samim protekom vremena od samog nastupanja ovih injenica, kojim poslodavac gubi pravo na otkaz ugovora o radu. Poslodavac moe otkazati ugovor o radu zaposlenom ako ovaj uini krivino delo na radu ili u vezi sa radom, najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrenog zakonom za krivino delo.

2.4.2. Dostavljanje akta o otkazu ugovora o radu

Ugovor o radu poslodavac otkazuje reenjem, u pisanom obliku, koje obavezno sadri obrazloenje i pouku o pravnom leku (postojanje preambule i izreke-dispozitiva, kao konstitutivnih elemenata reenja, zakonodavac podrazumeva). Reenje mora da se dostavi zaposlenom lino, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivalita ili boravita zaposlenog. Ako poslodavac nije mogao da dostavi reenje na predviene naine, duan je da o tome saini slubenu beleku. Nakon sainjenja slubene beleke o nemogunosti dostave reenja o otkazu ugovora o radu, poslodavac reenje objavljuje na svojoj oglasnoj tabli i po isteku osam dana od dana objavljivanja, reenje se smatra dostavljenim.

Zaposlenom radni odnos prestaje danom dostavljanja reenja o otkazu ugovora o radu, osim ako ovim zakonom ili reenjem nije odreen drugi rok. Zaposleni je duan da

narednog dana od dana prijema reenja o otkazu ugovora o radu u pisanom obliku obavesti poslodavca ako eli da spor reava pred arbitrom u smislu odredaba zakona.

2.4.3. Obaveza isplate zarade i naknade zarade

Poslodavac je duan da zaposlenom, u sluaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu. Isplatu ovih obaveza poslodavac je duan da izvri najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

2.5. Posebna zatita od otkaza ugovora o radu

Pored neopravdanih otkaznih razloga od strane poslodavca, zakon predvia i posebnu zatitu od otkaza ugovora o radu. Poslodavac ne moe zaposlenom da otkae ugovor o radu: za vreme trudnoe, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta. Meutim, zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na odreeno vreme moe da prestane radni odnos po isteku roka za koji je zasnovan i za vreme trudnoe, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.5 Poslodavac ne moe da otkae ugovor o radu, niti na drugi nain da stavi u nepovoljan poloaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu, i to:

1) lanu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca 2) predsedniku sindikata kod poslodavca 3) imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku. Ako predstavnik zaposlenih ne postupi u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu, poslodavac moe da mu otkae ugovor o radu. Broj sindikalnih predstavnika koji uivaju zatitu u navedenom smislu utvruje se kolektivnim ugovorom, odnosno sporazumom sindikata sa poslodavcem, u zavisnosti od broja lanova sindikata kod poslodavca. Poslodavac moe, uz saglasnost ministarstva, da otkae ugovor o radu predstavniku zaposlenih ako odbije ponueni posao kao viak, u skladu sa zakonom.

2.6. Otkazni rok i novana naknada

5

D. Bosanac, Radno pravo, Novi Sad, 2011.

10

Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato to ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti ima pravo i dunost da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana, a najdue tri meseca (dalje: otkazni rok), u zavisnosti od ukupnog staa osiguranja, i to: 1) mesec dana ako je navrio do 10 godina staa osiguranja 2) dva meseca, ako je navrio preko 10 do 20 godina staa osiguranja 3) tri meseca, ako je navrio preko 20 godina staa osiguranja. Otkazni rok poinje da tee narednog dana od dana dostavljanja reenja o otkazu ugovora o radu. Zaposleni moe, u sporazumu sa nadlenim organom, da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, s tim to mu se za to vreme obezbeuje naknada zarade u visini utvrenoj optim aktom ili ugovorom o radu. Ako je zaposleni pozvan na vojnu vebu, odnosno dosluenje vojnog roka ili ako je postao privremeno spreen za rad u toku vremena za koje je duan da ostane na radu, na njegov zahtev, tok tog vremena zaustavlja se i nastavlja da tee po povratku sa vebe, odnosno dosluenja vojnog roka ili po prestanku privremene spreenosti za rad.

2.7. Nezakoniti otkaz

Ako sud donese pravosnanu odluku kojom je utvreno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud e odluiti da se zaposleni vrati na rad, ako zaposleni to zahteva. Pored vraanja na rad, poslodavac je duan da zaposlenom isplati naknadu tete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, optem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Naknada tete umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa. Ako sud utvrdi da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud e na njegov zahtev obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu tete u iznosu od najvie 18 zarada koje bi zaposleni ostvario da radi, i to zavisno od vremena provedenog u radnom odnosu i godina ivota zaposlenog, kao i broja izdravanih lanova porodice. Ovu odluku sud moe doneti i na zahtev poslodavca, ako postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvaavanje svih okolnosti i interesa obe ugovorne strane, nije mogu, s tim da se naknada tete zaposlenom dosuuje u dvostrukom iznosu od iznosa od najvie 18 zarada. Zahtev za naknadu tete na nain kako je navedeno poslodavac i zaposleni mogu podneti do okonanja glavne rasprave pred sudom.

11

3. Tok procedure kod prestanka radnog odnosa (otkaza)

1. Pre otkaza sleduje pismeno obavetenje od poslodavca da bi radno mesto moglo biti ukinuto ili da postoji mogunost za dobijanje otkaza. Poslodavac je duan da obavesti o razlozima i da prui priliku da se stvar popravi, ako je greska produkt zaposlenog. Period izmeu tog obavetenja i reenja o otkaza bi, po pravilu, trebalo da bude oko 3-6 meseci. 2. Otkaz se uruuje pismeno i lino, a u izuzetnim sluajevima ga poslodavac alje na kunu adresu. Ako ba nije mogao da doe u kontakt sa zaposlenim i da lino urui otkaz ili ako je zaposleni odbijao da prihvati otkaz, onda e poslodavac reenje o otkazu objaviti na tabli za obavetenja. U tom sluaju, otkaz poinje da tee osam radnih dana od dana kaenja na tabli. 3. U sluaju da pismeno reenje o otkazu zaposleni primi u ruke, trebalo bi da ga potpie i stavi datum kada ga je primio, ako datum nije unet. 4. To to je zaposleni primio pismeno reenje o otkazu, ne znai da je taj dokument potpuno u skladu sa zakonom. Paljivo ga treba proitati, razmisliti o tome da li su obrazloenja o otkazu opravdana i proveriti da li na kraju stoji pouka o pravnom leku. 5. Pouka o pravnom leku je obavetenje o pravnim mogunostima koje su dostupne u sluaju da zaposleni smatra da je otkaz nepravedan ili nezakonit. 6. Od momenta kada je lice prihvatilo reenje, radna obaveza istog je zavrena, a poslodavac je duan da u roku od mesec dana isplati sva dugovanja. 7. Dugovanja koja je poslodavac duan su neisplaene zarade, nagrade, nadoknade, otpremnine i eventualno novana nadoknada za neiskorieni godinji odmor. 8. Ako zbog otkaza ili odluke poslodavca nije iskorien godinji odmor tekue godine, onda postoji mogunost dogovora sa poslodavcem da se najpre iskoristi godinji odmor, pa da prestane radni odnos ili da se isplati neiskorieni godinji odmor u potpunosti ili da se sastavi potvrda o neiskorienom godinjem odmoru koja e licu obezbediti da taj godinji iskoristi kod sledeeg poslodavca. 9. Ova trea varijanta predstavlja medveu uslugu, jer u ovom sluaju ne treba razmiljati o godinjem odmoru onda kada sledi dokazivanje na novom poslu, niti e se novom poslodavcu svideti ta odluka. 10. Posle otkaza, sa overenom radnom knjiicom i ostalim dokumentima lice odlazi u nacionalnu slubu za zapoljavanje (Biro za nezaposlene) i tamo se ponovo prijavi u evidenciju. Od vrste otkaza zavisi da li nezaposleni ima pravo na nadoknadu od drave ili ne. 11. Ako iz bilo kog razloga lice smatra da je otkaz nepravedan ili nezakonit, ima nekoliko reenja. 12. Otkaz je nezakonit ako je lice otputeno zbog bolovanja, godinjeg, porodiljskog odsustva. Takoe je nezakonit ako se kao razlog otkaza pominje angaovanje u trajku ili sindikatu zaposlenih, nacionalnost, pol, jezik, invaliditet. Nezakonit je i ako poslodavac kao razloge otkaza pominje neke faktore koji su u firmi potpuno nepoznati, ali zvue. To moe da bude pominjanje pravilnika firme i ispunjenje norme, a da u firmi ne postoje ni pravilnik ni norme.

12

13. Za pravnu pomo neophodno je da se lice najpre obrati sudu. Sudu se moe obratiti najkasnije 90 dana nakon uruivanja otkaza. Osim tube koju je sastavilo, lice je duno da preda i kopije ostalih bitnih dokumenata koji se tiu radnog odnosa. 14. Nakon suda, postoji mogunost prijave Inspekciji rada. Inspekciji lice moe da se obrati i ako je radilo na crno, ali pod uslovom da je firma u kojoj je radilo, legalna. Prijava Inspekciji rada se podnosi usmeno pred inspektorom koji pravi zapisnik ili pismeno. Obavezno je poneti sva potrebna dokumenta. Identitet lica koje podnosdi prijavu, ostaje tajna izmeu njega i inspekcije, odnosno poslodavac nikada nee moi da sazna odakle i od kog lica potie prijava. Anonimne prijave ne postoje, jer u svakoj Inspekciji i svakoj prijavi se moraju ostaviti podaci, ali je Inspekcija duna da ih uva. Osim toga, Inspekcija ne sme poslodavcu ni da kae da li ga je neko uopte prijavio. 15. Od momenta prijave, Inspekcija e u roku od 15 dana do mesec dana ispitati informacije i dokaze, a lice koje je prijavilo sluaj obavestiti o rezultatima. Ovo moe trajati i due, ako je glavno sedite firme u drugom gradu ili ako je inspektorima potrebno vie vremena da utvrde sve injenice. Inspektori e za svaku nepravilnost poslodavcu napisati prekrajnu ili krivinu prijavu, obavestiti sve druge organe kojih se pronaeni prestupi tiu. Za svaku nepravilnost mogu da kazne poslodavca do milion dinara po prestupu/prekraju. 16. O svojoj finalnoj odluci e Inspekcija obavestiti lice na vreme, koje e njihova reenja priloiti tubi koju je ve podnelo sudu ili e napisati jo jednu tubu. 17. Ako Inspekcija rada zakljui da je lice nezakonito otputeno, mogu da naloe poslodavcu da isto lice vrati na posao, ukoliko to eli. Pritom e poslodavac uplatiti licu sve zaostale zarade koje je propustilo od otkaza. Ako lice ne eli da se vrati na posao, onda e poslodavac opet uplaivati nadoknadu, dok sud ne donese konanu odluku. Ovi detalji e se razlikovati od sluaja do sluaja, ali je sutina ista poslodavac duguje novac. Koliko zavisi od pojedinanog sluaja.

13

4. Primer ugovora o sporazumnom prestanku radnog odnosa

________________________________ (naziv i sedite poslodavca) __________________ (broj) __________________ (datum) Na osnovu lana 177. stav 1. i lana 192. Zakona o radu ("Slubeni glasnik RS" br. 24/2005), Poslodavac _______________________________________________________________ i zaposleni __________________________________________________ zakljuuju

SPORAZUM o prestanku radnog odnosa

lan 1. Zaposleni _______________________________________________________________ (ime i prezime, stepen strune spreme i zanimanje) na poslovima ____________________ i vlasnik ___________________________________________(u daljem tekstu: Poslodavac), sporazumeli su se da zaposlenom prestane radni odnos kod Poslodavca zakljuno sa danom ________________ godine, koga dana se otkazuje Ugovor o radu br. _______________________ godine. lan 2. Zakljuno sa danom prestanka radnog odnosa po ovom sporazumu, zaposleni prestaje da ostvaruje prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa kod Poslodavca. Do dana prestanka radnog odnosa, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, zaposlenom e se isplatiti sve neisplaene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu. lan 3. U sluaju spora iz ovog sporazuma, zaposleni se moe obratiti nadlenom sudu u roku od 90. dana od dana potpisivanja ovog sporazuma. lan 4. Ovaj sporazum je sainjen u etiri primerka, od kojih se jedan primerak uruuje zaposlenom, a ostale primerke zadrava Poslodavac. U Beogradu ______________ godine ZAPOSLENI DIREKTOR

_________________

_____________

14

5. Zakljuak
Prema podacima koji su bili dostupni a koji su uglavnom zasnovani na pozitivno pravnim propisima (Zakon o radu, Kolektivni ugovor) moemo zakljuiti da prestanak radnog odnosa pripada radnom odnosu kao pojmu i kao pojavi. On moe biti uobiajen, oekivan i zakonit ili neoekivan prestanak. Stalnost zaposlenja, kao bitna karakteristika radnog odnosa na neodreeno vreme, relativizovana je mnogim faktorima koji su uzrok i osnov njegovog prestanka, sa bitnom pretpostavkom njihove zakonitosti. Radni odnos moe zaposlenom prestati samo iz opravdanih razloga, a neopravdan prestanak sankcionisan je radnopravnim normama. Nee se smatrati valjanim razlozima za prestanak radnog odnosa: lanstvo u sindikatu ili uee u aktivnostima sindikata van radnog odnosa ili uz saglasnost poslodavca za vreme radnog vremena. Zakon o radu utvruje pravne osnove, razloge i naine prestanka radnog odnosa. Pravni osnov prestanka radnog odnosa odreen je pravnim injenicama, ijim ostvarenjem prestaje radni odnos po nekom od pravnih osnova. Radni odnos prestaje: 1) istekom roka na koji je zasnovan; 2) kad zaposleni navri 65 godina ivota i najmanje 15 godina staa osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drugaije ne sporazumeju; 3) sporazumom izmeu zaposlenog i poslodavca; 4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog; 5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlaeg od 18 godina ivota; 6) smru zaposlenog; 7) u drugim sluajevima utvrenim zakonom. Moe se rei da je sistematizovanje sluajeva i pravnih osnova prestanka radnog odnosa ureeno je po kriterijumu volje subjekata radnog odnosa, zaposlenog i poslodavca. Po ovom kriterijumu, mogue je da radni odnos prestane: 1) sporazumom izmeu zaposlenog i poslodavca; 2) otkazom od strane zaposlenog; 3) otkazom od strane poslodavca; 4) nezavisno od volje zaposlenog i poslodavca na osnovu zakona i 5) po drugim osnovima odreenim zakonom. Poslodavac je duan da pre otkaza ugovora o radu u navedenim sluajevima iz taaka 1) do 6) pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju poslodavac je duan da navede osnov za davanje otkaza, injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Poslodavac je duan da zaposlenom, u sluaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu. Isplatu ovih obaveza poslodavac je duan da izvri najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

15

6. Literatura
1.A. Balti, M. Despotovi: Osnovi radnog prava Jugoslavije,Savremena administracija,Beograd, 1981. godine; 2.D. Bosanac: Radno pravo, Novi Sad, 2011. 3.D. Paravina: Radno pravo, Slubeni glasnik, 1998. godine; 4.D. Stanojevi, O. Anti: Uvod u graansko pravo, Beograd 2004. godine; 5.P. Jovanovi: Radno pravo, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 1998. godine; 6. Zakon o Radu "Slubeni glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009

16