Seminarski rad:

NIKOLO MAKIJAVELI ETIKA

Student: Milica Stojadinovic 265

1

Nikolo Makijaveli vai za velikog poznavaoca svoga drustva. Kao politiki filozof on se bavio ciljevima drutvenog I politikog ivota. Ti ciljevi kod njega jasno su definisani, a to su sticanje vlasti I njeno odranje, ouvanje politikog poretka, I opti napredak. Drava moe biti republika ili monarhija, i one se razlikuju po brojnim karakteristikama. Makijaveli se najvie bavi problemom politike moi, i ujedinjujue naelo pomou kog se odrava celovitost zajednice. Takoe, zajedniki interesi i potrebe drutva moraju biti ispunjeni kako bi se odrala vlast u svom obliku. Politika je dakle sredstvo, pomou koga pojedinac ili grupa ljudi preuzima vlast kako bi u skladu sa svojim potrebama, i potrebama drutva mogla da upravlja dravom. Makijaveli je napisao je tri politika dela, od kojih je Vladalac prvo, napisano 1513. U ovom delu Makijaveli daje praktine savete za ispunjenje tih ciljeva, a upravo ono to je problematino jeste otsustvo etike. Moralna pravila su tehnika pravila za ouvanje i postizanje tih ciljeva, a njegova etika je prva u kojoj se radnje ne prosuuju kao radnje, ve samo s obzirom na poledice. Upravo zbog toga, makjaveli je esto bio tema raznih loih kritika, ali se naravno mora pretpostaviti da je imao u vidu nesto drugo do puke amoralnosti. Jedan od naina na koji bi ovom poznatom delu moglo da se prie jeste uporediti ga sa jo poznatijim delom sline tematike,tj. Platonovom Dravom. Medjutim, pre svega treba se naglasiti da je svrha Platonove drave bila da se obezbedi srea svih njenih graana i da se napravi skladna harmonija izmeu klasa, dok je Makijaveli takoe smatrao da svrha drave jeste da obezbedi sreu, ali je on vei akcenat bacao na slobodu pojedinca. Dakle, dok je Platon dravu posmatrao kao celinu, Makijaveli je smatrao samo kao okvir u kome svaki pojedinac treba da tei ostvarenju linih ciljeva i interesa. Pojedinac nije sputan nikakvim drutvenim
2

stegama, njegovi vlastiti ciljevi moi, slave i ugleda za njega su jedini kriterijum delanja. Pojedinac je u svojim izborima i ciljevima suveren. Meutim, ono na emu se temelji ceo koncept Platonove idealne drzave, svakako je drugaije od onoga na emu se temelji Makijavelijev. Iako se kod Platona razlilkuju tri klase, od kojih je jedna na samom vrhu, tj. Vlada, a jedna na samom dnu, tj. Bez ikakvih prava, ono na emu se temelji vladavina filozofa u odnosu na pokornost zanatlija jeste ideja Dobra. Polazei od ove vrhovne ideje, koju su u stanju da spoznaju samo filozofi, nekako se prirodno namee da zakoni koje oni propisuju, jesu oni pravi po kojima bi se trebali rukovoditi oni koji tu ideju nisu u stanju da spoznaju. Makijaveli meutim polazi od pretpostavke da su svi ljudi u izvesnoj meri iskvareni, ambiciozni, nepostojani, prevrtljivi, a da dobra dela ine jedino iz nude, ali ne smatra da su ljudi nepopravljivo loi, niti da emo ikada sresti oveka koji je olienje moralnog zla. On ovde ne bira stranu izmeu dobra i zla, ve smeta politiku izvan ovih kategorija. Meutim, kada su u pitanju zakoni, on smatra da se oni trebaju donositi pod pretpostavkom ljudske pakosti. Upravo iz razloga to veruje u to da ljudi poseduju potencijal da postanu dobri, on smatra da su dobri zakoni i dobra vojska temelj svake drave. Makijaveli je protivnik toga da o zakonima odluuje nekolicina garana. On smatra da zakoni treba biti zanovani prema onom ta odgovara veini,tj. Prema optem dobru. Makijaveli sada kae da kada se jednom postavi cilj prema kome drava,tj. Vladalac treba da tei, sva sredstva u postizanju tih ciljeva su opravdana, ak I ukol iko nisu moralna. U delu Vladalac, Makijaveli se ne bavi konkretnim ciljevima, vec daje praktine savete vladaru kako da ih ostvari. Ostvarenje politikih ciljeva je jedino emu vladalac treba da tei, a jedina vrednost kojoj treba da tei je efikasnost. Upravo je ovo doprinelo tome da se Makijaveliju prepie maksima da cilj opravdava sredstva.
3

Meutim ovo je potpuno pogreno, jer kao to smo ve rekli, po Makijaveliju cilj drave nije bio da se kod gradjana stvori stanje straha, niti intelektualne I moralne otupelosti, ve da im se obezbedi slobodan I srean ivot. Ako pretpostavimo da cilj opravdava sredstvo, dolazimo do zakljuka da svakog pojedinca unutar drave moemo da gledamo kao potencijalno sredstvo za unapreivanje drave. Instrumentalizovanje individua na ovaj nain gasi svaku pomisao o moralnom delovanju, jer individua postaje moralno indiferentna. to se tie same politike, ona bi trebalo da bude smetena u domen tehnike i odvojena od filozofskih uticaja. Ona treba biti osloboena od normi konvencionalne moralnost, tj moralnosti koja vlada unutar jedne zajednice. Moralnost u politikom planu mora da se pre svega dri interese svih graana, celokupne zajednice a ne pojedinaca ili nekih. I najzad, politika ne sme imati uticaj na pravila konvencionalne moralnosti. Lina (pojedinac) ili konvencionalna (grupna) moralnost samo mogu da sputavaju napredak u dravi, npr. kada bi neki od autoriteta bio pacifista a politike prilike u dravi od njega zahtevaju da zauzme agresivniji stav, Makijaveli bi tu savetovao da istupi van svog konvencionalnog poimanja dobra i zla i uini ono to je najpoeljnije za dravu. Kompromisna reenja su najgora, u politici se mora teiti ka beskompromisnosti. Npr. Kada bi neka pacifistika zemlja bila napadnuta od neke neprijateljske zemlje, onda bez obzira na svoju pacifistiku konvenciju, morala bi da gleda kako da se odupre napadu, a to najee podrazumeva istupanje iz usaenih normi i zauzimanje napadakog stava prema neprijatelju. Norme politikog delovanja se razlikuju od konvencionalnih moralnih normi.

Po njemu nije dobro biti zao. On je samo tvrdio kako politiki nain ivota ponekad iziskuje odlunije delovanje, koje esto odstupa od tradicionalnih naina postupanja. I kada zahteva odstupanje, on to ini sa ogranienjem na izvesni period krize, kada je egzistencija drave kao celine ugroena i kada joj preti izbor izmeu ivota i smrti. Drastine mere ne treba primenjivati u svakodnevne svrhe. On dopu ta da zlo postane sredstvo politike, ali ne doputa da se ta dva izjednae. Neki od prakticnih Makijavelijevih saveta koji su se posebno mogli loe protumaciti su sledeci: Da li je bolje da vladara vole, ili da ga se plase. Makijaveli zakljuuje da je bolje da se vladara plae. On ovde, naravno ne podrava nikakav konstantan teror nad gradjanima. On naprotiv izmeu dva zla, bira ono manje, objanjavajuci ovako: Ukoliko je vladar svirep nad nekolicinom, spreie masovne nerede I krvoprolia, do kijih bi jednom neminovno dolo ukoliko bi bio preterano blag. Dakle, vladara treba da se plae, ali ne I da ga mrze,a to e postii tako to e biti svirep, ali nee krasti imovinu I ene od svojih podanika I sugraana. Kako vladaoci treba da odre re. On ovde govori da postoje dva naina borbe, zakonima I silom. Prvi je svojstven ljudima dok je drugi svojstven ivotinjama. Ovaj drugi treba da se koristi samo ukoliko prvi nije dovoljan. Vladar treba da bude lisica da prepozna zamke I lav, da uplai vukove. Dakle, vladalac treba da odri re, ali I da bude sposoban da je prekri, ako okolnosti to nalau. Kako izbei prezir I mrnju. Vladalac ne sme da je slab, neodluan, maloduan. Kada ga narod zavoli, nee morati da strahuje ni od spoljnih ni od unutranjih neprijatelja. Meutim problem se javlja kada on treba da se stavi na stranu graana, koji vole mir, ili vojske, koja voli rat. On se obino opredeljuje za vojnike.
5

O dareljivosti I tvrdiluku. Ukoliko je vladalac previse dareljiv, na kraju e potroiti celu imovinu, pa da ne bi izgubio ugled dareljivca, stavie svojim podanicima sve vee I vee namete. A kad jednom ni to ne bude dovoljno narod e ga prozvati krticom jer im vie ne daje. Medjutim, ukoliko se on postavi kao krtica, nee morati da uzima od naroda I imace dovoljno da obezbedi dravu. On navodi kako se vie ceni da ovek naizgled poseduje vrline, nego li to da ih aktuelno poseduje. Takva vrsta igre moe biti korisna pri postizanju odreenih ciljeva. Makijaveli u sutini shvata sve politiare kao aktere na javnoj sceni koji pokuavaju da igraju na simpatijama naroda. Za njega je reputacija gotovo uvek pozitivna stvar, i esto se tumai kao vrlina. Kada se pogledaju ovi Makijavelijevi saveti, jasno je zato mnogi dolaze u iskuenje da ga nazovu makijavelistom, meutim pre i nego to upliva u nezgodnu situaciju, Makijaveli okree priu i govori o tome kako kontrolisanje graana nije toliko vano koliko je bitan utisak koji odaje vladar kod svojih graana. Naposletku, ciljna grupa kod koje vladalac hoe da ostavi utisak jeste ira narodna masa, i u skladu sa tim, vladalac treba da deluje kako bi veini najvie udovoljio, svojim postupcima i rezultatima. Masa je vrlo povodljiva, i istovremeno ona je temeljac drutvenog reda i mira a srea veine mora biti zadovoljena kako bi se odr alo takvo stanje. Vladalac kod Makijavelija je u neku ruku shvaen na demokratski nain. On je slian svojim graanima, po svojim manama. On je ujedinjujue naelo koje ima funkciju koordinisanja. Kada nebi bilo vlasti, svaki pojedinac bi teio za svojim egoistikim interesima.

Dok su sve velike vladavine zapoete naporom jednog oveka, snaga koja odrava celovitost drave ne moe spasti na pojedincu, ve drava opstaje kada mnotvo krene da se postavlja u interesu zajednice.Ljudsko ponasanje je vodjeno nepromenjivim zakonima. Ziveci u doba previranja on je razumeo prolaznost drustvenih poredaka i to je ono sto njegovo pozivanje na trajnost ljutske prirode cini na jedan nacin tako upecatljivim.