Piite nam

UVOD U seriji je korien materijal iz knjige Vladana Vlajkovia Vojna tajna, koja je zasnovana na stenogramima sa sednica Generaltaba Vojske Jugoslavije. Vlajkovi je do stenograma dolazio zahvaljujui pomoi iz vojnih i obavetajnih struktura. Uhapen je 14. marta 2002. i optuen za pijunau. Zajedno sa tadanjim potpredsednikom Vlade Srbije Momilom Periiem i pukovnikom VJ Miodragom Sekuliem jo eka suenje. Zbog objavljivanja knjige ponovo je uhapen 18. marta 2004. godine.

Odlomci iz knjige Vojna tajna autora Vladana Vlajkovia Uvod Zato sam uhapen Prislukivanje VJ od strane SDB Srbije Ponuda generala Vesli Klarka VJ Razgovori Miloevia i Ojdania uoi dolaska misije UN na Kosovo i Jovanovia i ainovia u vezi ruske diplomatije Pripreme za potpisivanje Kumanovskog sporazuma Dolazak stranih vojnika na Kosovo Razgovor Bore Miloevia i ministra Jovanovia o dolasku Rusa Povlaenje vojske i naroda sa Kosova i Metohije Knjigu Vojna tajna, koju je objavio Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, krajem marta zaplenila je vojna policija po nalogu vojnog pravosua, a sam autor je proveo mesec dana u pritvoru pod sumnom da je poinio krivino delo odavanja vojne tajne.

OFF Mir koji je potpisivanjem Dejtonskog sporazuma uspostavljen na teritoriji bive Jugoslavije nije dugo potrajao. Godina 1998. poinje sukobima. U Podgorici 13. januara deava se okraj izmeu pristalica poraenog predsednikog kandidata Momira Bulatovia i policije. Na Kosovu padaju prve rtve. Portparol srpske policije pukovnik Ljubinko Cvetkovi saoptava da je samo u januaru te godine Oslobodilaka vojska Kosova izvela 66 napada. Robert Gelbard, specijalni izaslanik SAD za Balkan, 23. februara poseuje Pritinu i optuuje srpsku policiju za irenje nasilja na Kosovu, ali i osuuje akcije OVK, koju naziva teroristikom grupom. estog marta u sukobu sa policijom ubijen je Adem Jaari, jedan od voa OVK. U toj akciji ubijeno je 58 ljudi, meu kojima je bilo i ena i dece. Devetog marta Kontakt grupa na sastanku u Londonu trai da predsednik SRJ Miloevi u roku od 10 dana povue specijalne policijske snage sa Kosova. U aprilu su zabeleeni i prvi pokreti jedinica Vojske Jugoslavije na podruju Deana. Sukobi izmeu policije i OVK nastavljaju se i u maju. Dvanaestog juna ministri odbrane 16 lanica NATO-a i efovi diplomatija Kontakt grupe trae da se do 15. juna obustavi nasilje na Kosovu i prete vojnom

intervencijom. Slobodan Miloevi ne obazire se na injenicu da Zapad vie ne doivljava OVK kao teroristiku organizaciju. General-pukovnik Momilo Perii, naelnik Generaltaba VJ (1993-1998): On (Slobodan Miloevi prim. M.V.) govorio je: Ne, samo da se preskoi. Ako ne moe da se preskoi letvica, onda moe da se provue ispod nje - i da on garantuje da e se teroristi unititi, a meunarodna zajednica nee imati odmazdu. Ja sam, naravno, bio skeptian, tu mi je Aleksandar Dimitrijevi jedini pomagao. Svi drugi nisu smeli ni da pisnu. General-pukovnik Aleksandar Dimitrijevi, naelnik Uprave bezbednosti Generaltaba VJ (1993-1999): U maju 98. list Vojska radio je temu posveenu Kosmetu, tamo sam napisao tekst, s namerom da kaem da se iz toga moe izai, ali mudrije. Miloevieva greka je to taj problem nije reavao odmah posle Dejtona, kad smo bili u boljoj poziciji nego 98. General-pukovnik Momilo Perii, naelnik Generaltaba VJ (1993-1998): 14:30 do 15:23 I onda je on negde u maju pozvao mene i Dimitrijevia sa molbom da damo pomo MUP-u. Ja kaem ta vie da damo MUP-u jer smo im dali i odreena sredstva koja nisu njihova formacijska, ali dovoljno sredstva koja su bila respektivna da uspeno obave zadatak.On je rekao: Ne to! Ja: ta? On: Pamet, Momo, pamet. Ja sam rekao: Ako sarkastino kaete, onda da i ja sarkastino odgovorim. Onda se on naljutio, ustao,poeo da eta i kae: Zemlja je u velikoj opasnosti, posebno KIM, a ti pria o sarkazmu, pamet, Momo, pamet treba. I onda sam ja zakljuio da on zaista eli intelektualnu pomo. OFF Miloevi, meutim, misli na drugu vrstu pomoi. General-pukovnik Aleksandar Dimitrijevi, naelnik Uprave bezbednosti Generaltaba VJ (1993-1999): Ja se seam da sam jo jula 98. na razgovoru s Miloeviem upozorio da bi neadekvatna upotreba delova vojske, direktnim angaovanjem Pritinskig korpusa, preko Pavkovia... da e nas posle toga, zbog humanitarne katastrofe, bombardovati. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Tu je dolo do sukoba interesa. Vojni vrh je smatrao da je borba protiv terorizma na unutranjem planu stvar jedinica MUP-a i da oni to treba da odrade. Ljudi su to radili kako su znali i imali su

dosta gubitaka, jer nije ni koncipirano da se suprotstave takvoj vrsti terorizma. I, naravno, bilo je dosta zahteva od strane rukovodstva MUP-a da se u to ukljui i vojska OFF Perii pristaje, ali pod uslovom da parlament prethodno proglasi vanredno stanje na Kosovu i Metohiji, kako bi se vojsci dalo zakonsko ovlaenje da deluje protiv terorizma. General-pukovnik Momilo Perii, naelnik Generaltaba VJ (1993-1998): Dakle, da Savezna skuptina proglasi stanje, da VSO donese odluku o upotrebi vojske, a da Generaltab struno upotrebljava vojsku na zahtev strunog tima. Momir Bulatovi, premijer SRJ (1998-2000): Jeste, on je. General Perii je u ime Generaltaba u nekoliko navrata traio da se proglasi vanredno stanje, meutim Vrhovni savet odbrane i Savezna vlada nisu to usvojili iz prostog razloga to je potez krajnje besmislen. Zavoenje vanrednog stanja ne bi reilo nijedan problem, ali bi donelo mnogo novih problema jer bi sistematski ugrozilo ljudska prava svih koji ive na Kosovu i Metohiji. General-pukovnik Aleksandar Dimitrijevi, naelnik Uprave bezbednosti Generaltaba VJ (1993-1999): A onda se zloupotrebom Pritinskog korpusa situacija i dalje komplikovala. Naravno, to je skrivano. Seam se da je Perii traio izvetaje o tome da li je VJ bila angaovana, a dobijao je da nije. Onda se dosetio kako to da prati, pa je traio da mu organ GS dnevno daje podatke o utrosku velikih kalibara. I naravno, kad vam komandant korpusa kae da nije nikog angaovao, a vi vidite veliki utroak municije, kome ete verovati? General-pukovnik Momilo Perii, naelnik Generaltaba VJ (1993-1998): Oko 18:30 do oko 19:00 I onda je sve vie zahtevana upotreba vojske i sve vie je taj tim sa ainoviem pokuavao, i uz, rekao bih, nedovoljnu otpornost Pavkovia, a sve vie navaljivanje Miloevia, da zloupotrebljava vojsku. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Gospodin ainovi je, to se tie politikog dela, imao verovatno neka politika ovlaenja od dravnog vrha kao potpredsednik Savezne vlade da koordinira neke akcije, ali g. ainovi nije komandovao vojskom. Znai, sve je ilo preko komande armije i Generaltaba. OFF

Savezna vlada 22. jula pristaje da ispuni zahtev vojske da se granini pojas proiri na pet kilometara kako bi se efikasnije spreavalo unoenje veih koliina oruja i upadi teroristikih grupa u junu srpsku pokrajinu. Kosovo je u plamenu. Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija procenjuje da se krajem leta broj raseljenih u toj pokrajini popeo na 200.000. General-pukovnik Momilo Perii, naelnik Generaltaba VJ (1993-1998): Oko 29:35 do 30:09 I prolazi avgust. U avgustu ajo, koga su u meuvremenu zvali general Paton figurativno, priao je da e oni sigurno unititi terorizam do septembra. Da su im posmatrai koji su tada bili na Kosovu i Metohiji rekli da samo tako treba nastaviti i ako ga do septembra unite, to je dobro, ako ne unite, nee biti dobro. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Dobio sam utisak da su bili spremni da priznaju tu situaciju i da kau: evo, oni dre teritoriju, to to oni dre to je njihovo, o svemu ostalom moemo razgovarati. I mi, poto smo to znali, dobili smo zadatak da preplaniramo akciju i da po svaku cenu uemo u tu njihovu prestonicu Malievo, i to smo uradili. Dobili smo zadatak od dravnog vrha, preko Generaltaba, preko komande armije, i Vojska i policija dobile su zadatak da se u toj fazi operacija u Malievu izvede to pre. Mi smo preplanirali taj plan i uspeli smo da za jedan dan i jednu no uemo u Malievo i kada je doao Hil da razgovara sa ainoviem i kada je izneo taj svoj program, tada je valjda g. ainovi rekao pa u Malievu se nalaze nae snage, on nije mogao da veruje.Onda mu se javio neko od tih komandanata iz MUP-A iz Malieva i rekao evo, mi smo tu. To je jedan detalj. General-pukovnik Momilo Perii, naelnik Generaltaba VJ (1993-1998): Znate ta su traili od mene laici iz te meovite komande od kojih sam neke pomenuo? Oni su traili upotrebu avijacije na Kosovu i Metohiji. I zamislite kad upotrebite savremeno sredstvo: jastreb, galeb, MIG, orao, koji leti podzvunom ili nadzvunom brzinom, vi ga upotrebite protiv terorista da dejstvuje iz vazduha, a njegova brzina je od jednog maha, to je smeno. Pa kad su videli da zaista nema logike da se to upotrebljava, traili su helikopter. Mi nismo imali naoruanih helikoptera i sad ih nemamo, osim gazela, to je protivoklopni helikopter i slui za osmatranje, a nema nikakvog oklopa. I zamislite, u helikopter M1 stavite 25 ljudi, obuenih, i aljete iznad terorista, a nema oklopa. Jednim obinim puanim metkom moe da se pogodi helikoter, pogodi pilot i vi izgubite 25 ljudi. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): ta se desilo u jednom trenutku? Poto je terorizam potpuno poraen na Kosovu, iz tih sela dolaze stareine u MUP, prijavljivali su se da hoe da predaju oruje, i onda, recimo, kolona traktora iz tog sela ide prema stanici MUP -a, vozi oruje i predaje ga. Kao ono kada se ito predaje na silosima, tako su to radili. Ostalo je negde u Prizrenskom okrugu 60-ak sela u kojima

se to nije moglo uraditi. General-pukovnik Momilo Perii, naelnik Generaltaba VJ (1993-1998): I onda se kae: mi smo unitili teroriste. Na primer, Miloevi je napisao lino svojom rukom da su teroristi pobeeni. Ja sam rekao: Bre, predsednie, nemojte da obmanjujemo narod. Pa neu ja dati tu informaciju, dae Roo, onaj orevi, tako su zvali generala policije. Evo on e to kao da je on napisao. I sad ita on preda mnom i kae Roo, a meni namiguje i pita: Roo, da li ti se svia. Da, da. I ispada da on pie Roi i daje u javnost da smo pobedili teroriste i javno oni na nekom sastanku to kau. Ja sam rekao: Gospodo, bio je tu i Vlajko Stoiljkovi, bio je i Miloevi, i sva ona bulumenta iz zdruene komande i Aca Dimitrijevi i predstavnik vojske. I ja kaem da terorizam nije pobeen. OFF 23. septembra Savet bezbednosti UN usvaja Rezoluciju 1199, kojom se od Srba i Albanaca trai da obustave borbe i sednu za pregovaraki sto. Dvadeset etvrtog septembra NATO saoptava da je podignuta borbena gotovost alijanse. Odobren je Akt upozorenja za vazdune operacije na Kosovu. Poetkom oktobra vazduna intervencija avijacije NATO-a postaje sve izvesnija. Mete su odabrane. Delegacija predvoena specijalnim izaslanikom SAD Riardom Holbrukom dolazi u Beograd u poslednjem pokuaju da ubedi Miloevia da se povinuje Rezoluciji 1199. Paralelno sa pregovorima MiloeviHolbruk teku razgovori vojnih delegacija. General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomonik naelnika Generaltaba VJ za RV i PVO (1998-1999): Prije samog poetka pregovora, general Velikovi je meni kazao: Nita ne potpisujemo. Na moj upit zato ne bismo potpisali neto to je dobro za nau VJ, za nau zemlju, on je ostao kategoirian da nita ne potpiemo. Ja sam o tome izvijestio generala Periia, kome sam bio pomonik za RV i PVO. (1:10:57) Devetog oktobra nismo mnogo uradili u pregovorima. Desetog oktobra uli smo u zonu zategnutih pregovarakih pozicija i doli u situaciju prekida. (1:11:15) Jedanaestog oktobra nam se pridruio i Holbruk. Bez obzira na to koliko su strunjaci NATO-a pokuavali da razumeju nae probleme, oni su i nudili neke ustupke, ali sa nae strane je sve bilo limitirano, prvenstveno stavovima generala Velikovia. OFF Jedanaestog oktobra pregovori su na ivici prekida. Dan kasnije, meutim, nastaje preokret.

General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomonik naelnika Generaltaba VJ za RV i PVO (1998-1999): Dvanaestog ujutro u 6, kad sam doao u kancelariju, naao sam Velikovia i on mi je objasnio

sledee: ii emo u susret onome to bude traio NATO i napraviemo sporazum. General-pukovnik Aleksandar Dimitrijevi, naelnik Uprave bezbednosti Generaltaba VJ (1993-1999): Tu se nije radilo o nekim potezima koji bi ugrozili nau bezbednost nego su za cilj imali da se omogue nad Kosovom i Metohijom letovi, a da se prethodno to mora najaviti. Ako su u pitanju nai vazduhoplovi, onda se to mora najaviti komandi NATO-a, odnosano ako NATO planira da u vazduhu na Kosovu i Metohiji ima neke vazduhoplove, onda je to morao da najavi naoj komandi ratnog vazduhoplovstva i PVO-u. General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomonik naelnika Generaltaba VJ za RV i PVO (1998-1999): Kad je trebalo parafirati na kraju taj nacrt vojnog sporazuma, koji se odnosio na monitoring iz vazduha, general Velikovi je odbio da potpie taj nacrt. (1:13:56) Doli smo u neugodnu situaciju gen. ort potpisuje, general Velikovi odbija. General-pukovnik Aleksandar Dimitrijevi, naelnik Uprave bezbednosti Generaltaba VJ (1993-1999): Dakle, pod negovom komandom je pripremljen taj nacrt sporazuma, ali je rekao da ne eli da ga potpie ne elaborirajui nijedan razlog. General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomonik naelnika Generaltaba VJ za RV i PVO (1998-1999): U toj pat-poziciji, ja sam sugerisao Periiu da on potpie. General-pukovnik Momilo Perii, naelnik Generaltaba VJ (1993-1998): 35:06 do 35:40 I ja, poto najbolje to znam, zavravam pregovore sa Klarkom i potpisujemo dokument i to u vam pokazati - potpisuje general Klark za NATO, potpisujem ja za SRJ i VJ i uspevam da nagovorim Miloevia da i on potpie. Ja sam znao da e se kad-tad zlouporebiti taj dokument i rei: evo, Perii je potpisao sa NATO-om neto - tim pre to neki nisu hteli da potpiu. General-pukovnik Momilo Perii, naelnik Generaltaba VJ (1993-1998): Miloevi je uzeo da potpie, nije imao pero, onda mu Solana da napravi jednu aluziju kae: gospodine predsednie, kad drugi put doem, doneu vam ekskluzivno pero, a ast mi je da ete vi jedan takav znaajan dokument potpisivati mojim perom.

Miloevi je potpisao neto na engleskom u smislu odobravam ili saglasan, i posle toga je trebalo realizovati odredbe Rezolucije. U tim odredbama reeno je, izmeu ostalog, da se vraa nivo iz januara 98. godine. To je znailo da Pritinski korpus i sve jedinice vazduhoplovne koje su bile na tom prostoru ostanu dole. OFF Trinaestog oktobra Riard Holbruk vraa se u Brisel, a Miloevi saoptava graanima da je postignutim dogovorom otklonjena opasnost od vojne intervencije. Istog dana, meutim, specijalna delegacija odlazi u Belorusiju, radi nabavke oruja. General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomonik naelnika Generaltaba VJ za RV i PVO (1998-1999): Neto to je moglo biti simptomatino trinaestog sam ja dobio nalog da sa timom strunjaka u pratnji jednog visokog dravnog funkcionera odem u jednu evropsku zemlju i da tamo pogledamo neka sredstva koja su nam potrebna. Momir Bulatovi, premijer SRJ (1998-2000): Ne mogu da govorim o detaljima. Samo znam da smo stalno pokuavali da preskoimo taj embargo koji se inae prema SRJ primenjivao jo od 92. godine i mislim da je logino bilo da zemlja koja je napadnuta ili se spremao napad na nju pokuava da doe do oruja da bi se branila. General-pukovnik Momilo Perii, naelnik Generaltaba VJ (1993-1998): Tano je da su Lili i Grahovac ili u Belorusiju, koja je obeavala ne znam ta, sve neto zastarelo. Obeavali su migove 29, na kojima je trebalo izvriti generalni remont, a remont jednog miga 29 kota 12 miliona dolara. A vi znate u kakvoj smo mi situaciji bili. Davali su nam neka sredstva koja su ve tada bila zastarela, rakete S300, a jedan divizion treba 300 vagona tih raketa, a to kota 350 miliona dolara. Prema tome, i da su nam mig dali dabe i potpuno ispravan, i da smo imali potpuno obuenu vojsku za taj divizion - mi ga nismo mogli transportovati. OFF Petnaestog oktobra oekuje se dolazak u Beograd generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane i generala Veslija Klarka i Majkla orta, radi potpisivanja konanog sporazuma kojim se dozvoljavaju preleti i verifikacija NATO-a. Do tada su, prema nacrtu sporazuma, komande vazduhoplovnih snaga NATO-a i Vojske Jugoslavije morale da razmene posmatrake misije, kako bi se lake sprovele odredbe sporazuma. Dva dana dovoljna su da itav sporazum ponovo bude doveden u pitanje. General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomonik naelnika Generaltaba VJ za RV i PVO (1998-1999):

Kad sam doao u svoju kancelariju naao sam skoro vanredno stanje. General Krga, koji je tada bio naelnik obavetajne uprave, uao je kod mene i kazao da smo uli u zonu visokog rizika, da naa strana nije potovala dogovor da se primi tim NATO-a u komandu vazduhoplovstva, da to odbija general Velikovi, i da smo samim tim doveli institucije NATO-a na to da zakljue da je u pitanju prevara. General-pukovnik Aleksandar Dimitrijevi, naelnik Uprave bezbednosti Generaltaba VJ (1993-1999): Sporazum je podrazumevao da na tim bude u Vienci, a da njihov tim bude ovde. General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomonik naelnika Generaltaba VJ za RV i PVO (1998-1999): Nakon pola sata sat, pozvao me je Perii i u njegovom kabinetu sam naao njega, Velikovia i generala Dimitrijevia. Situacija je bila vrlo napregnuta. Vodi se prepirka, vrlo otra. General Velikovi odbija da prihvati tim NATO-a u komandu vazduhoplovstva. Oni su zapravo doli od predsednika Miloevia. Tamo nisu postigli nikakav sporazum i prepirka je nastavljena u Periievom kabinetu. General-pukovnik Aleksandar Dimitrijevi, naelnik Uprave bezbednosti Generaltaba VJ (1993-1999): Jeste, taj sastanak jeste odran u kabinetu naelnika Greneraltaba gospodina Periia. On se zavrio tako to je general Velikovi uporno odbijao i govorio da on ne eli to da potpie i onda je u jednom trenutku ak demonstrantivno napustio taj sastanak, i itava pria se tako i zavrila. General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomonik naelnika Generaltaba VJ za RV i PVO (1998-1999): Nije ostalo nita drugo nego da se napie nareenje koje je imalo dva stava. Prvi, da mora da primi tim NATO-a i drugi da izvri pripremu tima za odlazak u Viencu. OFF Miloevi u razgovoru sa Havijerom Solanom i generalom Klarkom pokuava da izbegne sprovoenje pojedinih odredaba dogovora s Holbrukom, negirajui postojanje nekih jedinica na Kosovu. General Perii, koji prisustvuje razgovoru, potvruje informacije koje ima NATO. General-pukovnik Momilo Perii, naelnik Generaltaba VJ (1993-1998): Oni su iz vazdunog prostora utvrdili da sa Kosova i Metohije nisu povuene neke jedinice koje su dole posle januara '98. To je bio jedan bataljon iz 11. oklopne brigade. Tu sam ja intervenisao. Miloevi je rekao da jeste, ja sam rekao da nije, jer imali smo argumente i bilo je smeno da jedan drugog obmanjujemo pred meunarodnom zajednicom kada je to bilo toliko

oito - kao da sam ja oian ili nisam oian. General Vesli Klark, komandant snaga NATO-a za Evropu (1997-2000), svedoenje pred Hakim tribunalom, decembar 2003: To je tano. Kad je on rekao da tamo nema dodatnih vojnih snaga, ja sam mu prosto rekao: Pa, gospodine predsednie, da li ste uli za 211. oklopnu brigadu? Govorili smo na engleskom. On je odgovorio: Ne, nisam uo za takvu jedinicu. Onda se okrenuo i neto rekao generalu Periiu na srpskohrvatskom. Perii mu je odgovorio, a onda se Miloevi okrenuo, nije izgledao veselo, i rekao: Dobro, moda postoji takva jedinica. I tako se nastavilo za jo nekoliko jedinica, dok na kraju nije pristao da svaku od njih povue. Prihvatio je, ali s negodovanjem. Nije to bilo prihvatanje povlaenja prekomernih jedinica, ve prihvatanje po principu koju god pomenete, mi emo je povui. OFF Devetnaestog oktobra Perii prilikom posete Gornjem Milanovcu javno saoptava da opasnost od vazdunih udara nije otklonjena i da e se oni dogoditi ako se ne ispune odredbe iz Rezolucije 1199 Saveta bezbednosti UN-a. Dvadeset sedmog oktobra smenjen je dugogodinji ef Slube dravne bezbednosti Srbije Jovica Stanii. Komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdune odbrane general Ljubia Velikovi premeten je na mesto savetnika u Saveznom ministarstvu odbrane. Perii je sledei. General-pukovnik Momilo Perii, naelnik Generaltaba VJ (1993-1998): Onda sam ja 24. novembra smenjen sa funkcije naelnika generaltaba. Navee me je Miloevi zvao i rekao: Momo, ti nisi odsada naelnik Generaltaba, dunost e primiti Ojdani. Ja sam rekao da to nije korektno, da je vojska ozbiljna institucija, da se on ne sme igrati, jer to moe negativno da mu se vrati. Onda je on poeo da me ubeuje: Ti nisi smenjen zato to mi nismo zadovoljni, veoma smo zadovoljni. Ti ide za savetnika predsednika Savezne Vlade Momira Bulatovia. Ti zna da smo to usmeno dogovorili, bilo bi dobro da se pomeri, dugo si naelnik Generaltaba. Ja kaem: Zato, efe? Pa, kae, zato to Amerikanac, je si li video, naelnik generaltaba, bude to tri godine. Ti si to ve pet godina. Pa, ja kaem, ista je stvar i sa predsednicima. Onda je trebalo da nas dvojica idemo zajedno. Ja sam se alio sa njim ovako. Momir Bulatovi, premijer SRJ (1998-2000): General Perii je traio alibi za neuspeh vojske Jugoslavije u procesu odbrane granice SRJ jer je pred saveznu vladu iznosio nemogue materijalno-finansijske zahteve. Sada znam da je bio potpuno svestan da u ovoj zemlji nema desetina miliona dolara, koliko je navodno trebalo da se angauje vojska u odbrani zemlje, a morao je da obezbedi da se drava brani na svojim granicama nezavisno od toga koliko novca u njoj ima. Nakon toga je izvrena smena na vrhu

vojske Jugoslavije i vojska je korektno odradila svoj posao u odbrani drave i na Kosovu i Metohiji. General Vesli Klark, komandant snaga NATO za Evropu (1997-2000), svedoenje pred Hakim tribunalom, decembar 2003: Moj utisak je da je general Perii smenjen zato to nije u potpunosti podravao politiku optuenog da se koristi vojna snaga protiv stanovnitva na Kosovu. Ono to smo mi primetili jeste da su, skoro odmah posle njegovog smenjivanja, snage koje su se tamo nalazile poele da se razmetaju po terenu i da idu u akcije koje su bile u suprotnosti sa obeanjima koja je u saoptenju NATO-u dao optueni. General-pukovnik Momilo Perii, naelnik Generaltaba VJ (1993-1998): Sa dunosti naelnika generaltaba smenjen sam neprimereno, na nezakonit nain, bez konsultacija. Tree, izmiljenu dunost savetnika u Saveznoj vladi ne prihvatam. etvrto, ostajem na raspolaganju narodu, vojsci i dravi. I to sam poslao i to je oeknulo kao medijska bomba, tako da su iz njegovog okruenja priali: pa on nije smenjen. Ja nisam smenjen, isteran iz vojske, nego poslat na neki sporedni kolosek, ali sam rekao: Zato? Da bi on doveo nekoga da radi ono to sa mnom nije. General Vesli Klark, komandant snaga NATO za Evropu (1997-2000), svedoenje pred Hakim tribunalom, decembar 2003: Uinilo mi se da je Ojdani karijerista dovoljno ambiciozan da eli taj posao, i moda da je ovek koji ne bi postavljao teka pitanja zbog kojih je general Perii dospeo u nevolje. Momir Bulatovi, premijer SRJ (1998-2000): Konkretno znam da je Perii smenjen iz prostog razloga to nije potovao i nije sledio odluke VSO-a i dravnog vrha. Zaista, nije mogao, i zadatak vojnika nije bio da predlae politika reenja. OFF Decembar donosi nove incidente. Samo 14. decembra u teroristikom napadu u pekom kafiu gine est mladia srpske nacionalnosti, a u sukobu na granici sa Albanijom, ubijeno je 36 pripadnika naoruane albanske grupe. Dvadesetog decembra general Klark ponovo je u Beogradu. General Vesli Klark, komandant snaga NATO-a za Evropu (1997-2000), svedoenje pred Hakim tribunalom, decembar 2003: Gospodine sudija, ja kaem da do polovine decembra, ili do 20. decembra, sporazum nije bio potovan. Nisam siguran da je on ikad u potpunosti potovan. Jer, verovali smo da je jo bilo tekog naoruanja koje je bilo predato MUP-u, a nije bilo uklonjeno ili vraeno VJ u skladu sa

sporazumom. Povrh toga, do 20. decembra, ili tu negde, imali smo dokaze da su rasporeene dodatne srpske vojne snage koje su koriene protiv stanovnitva, suprotno odredbama sporazuma. General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomonik naelnika Generaltaba VJ za RV i PVO (1998-1999): General Klark je bio vrlo korektan. On je iznosio ta to nije dobro i u emu se sve ne drimo dogovora. General-pukovnik Aleksandar Dimitrijevi, naelnik Uprave bezbednosti Generaltaba VJ (1993-1999): To krenje se odnosilo, po mom seanju, na pomeranje jedinica vojske i MUP-a na terenu. Naime, oktobarskim sporazumom definisano je da se jedinice koje su bile u prostoru, to je sasvim regularno uraeno, vrate u svoje stacionarne objekte i tim sporazumom je bilo predvieno da tri jedinice ranga ojaane ete ostanu u prostoru. To je uraeno na insistiranje generala Periia, generala Samardia i ja sam lino uestvovao u tom delu razgovora u Generaltabu. To su general Klark i njegov tim prihvatili iz prostog razloga to smo im argumentovano ukazivali na to da e u trenutku povlaenja jedinica vojske u kasarne, odnosno jedinica MUP-a, teroristi osvojiti taj prostor. General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomonik naelnika Generaltaba VJ za RV i PVO (1998-1999): On je pojedinano po zonama i lokacijama odredio gde se ne drimo dogovora i gde postoje povrede reima vatre (1:28:13) i zloupotreba oruja. On je zamolio da se to vie ne radi General Vesli Klark, komandant snaga NATO- a za Evropu (1997-2000), svedoenje pred Hakim tribunalom, decembar 2003: Da. U tom trenutku, mi smo ve imali dokaze da se kre Miloevieve obaveze prema NATO-u. Oni su rasporedili tenkove severno od Pritine, uz glavnu liniju komunikacije blizu Podujeva. To sam rekao generalu Ojdaniu, a on je odgovorio da je to vojna veba. To nisu bile vojne vebe. A po sporazumu, i one bi morale da budu najavljene unapred, a nisu bile najavljene. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Ja mislim da je to bilo dobro reenje, da je ono ispotovano do kraja. Ali kasnije se pokazalo da nije tako. Ako krenete iz Pritine za Srbiju, morate proi Podujevo, a izmeu Pritine i Podujeva pet puta neko puca na vas. I kad se pojave posmatrai, tamo nema nikoga. General Vesli Klark, komandant snaga NATO-a za Evropu (1997-2000), svedoenje pred Hakim tribunalom, decembar 2003:

Gospodine sudija, prema informacijama koje ja imam, srpska vojska i policija nisu u potpunosti potovale sporazum. Zbog toga je nastavljen albanski otpor, a diplomatija nije imala uinka. Srbi su planirali da taj problem ree ne putem diplomatije, ve upotrebom sile. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): injenica je da se i dalje radilo na formiranju teroristikih jedinica, sada mnogo organizovanijih i mnogo bolje opremljenih, opet iste lokacije, Drenica, Jablanica, Malievo itd. Formiraju se brigade, jedinice logistike, svi elementi koje ima jedna vojska. I mi to znamo, ali ne moemo nita da uradimo jer potujemo ono to je dogovoreno. General Vesli Klark, komandant snaga NATO-a za Evropu (1997-2000), svedoenje pred Hakim tribunalom, decembar 2003: Mislim da je injenica da tu obe strane, i OVK i vlada, snose odreenu odgovornost. Jer, ni Srbi ni OVK nisu potpuno potovali dogovore u tom periodu. General-pukovnik Aleksandar Dimitrijevi, naelnik Uprave bezbednosti Generaltaba VJ (1993-1999): Ako je general Klark reagovao na to to se ponovo jedinice vojske upotrebljavaju ili izlaze u prostor, valjda je pre toga bilo logino da reaguje na injenicu da teroristi, jedinice OVK, ulaze u prostor, teroriu, ine zloine itd. Dakle, na taj se deo nije reagovalo, a reagovalo se na ono to je kao protivmera raeno. General Vesli Klark, komandant snaga NATO-a za Evropu (1997-2000), svedoenje pred Hakim tribunalom, decembar 2003: Nisam posebno upuen u to. Ne mogu ni da potvrdim ni da opovrgnem da li je zaista bilo toliko napada i incidenata na Kosovu. U svakom sluaju, prema informacijama koje sam dobijao iz pouzdanih izvora, nije bilo naznaka o tome. Moje informacije govorile su da ima stalnih akcija izmeu srpske vojske i policije i nekih lanova zajednice kosovskih Albanaca, kao i da su te srpske vojne i policijske jedinice jo u upotrebi, ak i u oblastima iz kojih su ranije naveli da se povui. OFF Razgovori se zavravaju bez konkretnih rezultata. Miloevi pokuava da dobije na vremenu. Plan za odbranu zemlje pripremljen je jo tokom jeseni. General-pukovnik Momilo Perii, naelnik Generaltaba VJ (1993-1998): I kompletan septembarski deo - avgust, septembar, oktobar i novembar - to je uvebavano u celoj VJ od Horgoa do Tabanovaca, od Dimitrovgrada do prelaza na Drini. I vojska je to svojski uradila. Nala je prirodne objekte koje nije mogla nijedna bomba NATO-a da uniti. Ovo govorim zato to se mnogi busaju u prsa da smo pobedili NATO, a vidite koliko smo mi

dalekoseno gledali, zahvaljujui pameti, ne Periia nego Generaltaba, a u tom Generaltabu najznaajniji ljudi u pravljenju te operacije bili su Blagoje Grahovac i Velikovi, bez obzira na to to on nije hteo da potpie, poto je to bila operacija RV i PVO. General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomonik naelnika Generaltaba VJ za RV i PVO (1998-1999): Mi vojnici koji smo delom odgovorni za odbranu zemlje, naroito iz vazduha, uvek smo traili reenja dvostruko... Prvo da uinimo sve da do toga ne doe, i drugo, ukoliko do toga doe, da se treba suprotstaviti. OFF Petnaestog januara 1999. godine u kosovskom selu Raak ubijeno je 45 kosovskih Albanaca. Tridesetog januara Kontakt grupa objavljuje osnovne elemente za pregovore. Istog dana Savet NATO-a izdaje saoptenje u kome insistira na nastavku pregovora i prekidu nasilja, istovremeno dajui ovlaenje generalnom sekretaru da odobri vazdune udare po ciljevima u Jugoslaviji, radi spreavanja humanitarne katastrofe. Vuk Drakovi, potpredsednik Vlade SRJ (januar-april 2000): Tada sam, izmeu ostalog, imao i jedan nezvanini susret sa generalom Dimitrijeviem, koji mi je rekao da podrava to to radim, ali me je upozorio da su u vrhu vojske jastrebovi koji su potpuno slepo odani Miloeviu SEDNICA KOLEGIJUMA GENERALTABA VJ, januar 1999. General-pukovnik Aleksandar Dimitrijevi: Presvega elim da kaem, i smatram da je u ovom trenutku za ovu dravu najbolje reenje prihvatiti ponudu Kontakt grupe i krenuti na razgovore. Svako drugo reenje nije dobro i bilo bi protiv ove zemlje... Naa saznanja iz istih izvora kau da bi, u sluaju da ne prihvatimo razgovore, ponudu Kontakt grupe, ve 20. februara otpoeli vazduni udari po svim postrojenjima vojske, a Savet bezbednosti UN-a Kosovo bi proglasio teritorijom pod kontrolom Saveta bezbednosti ili, drugaije reeno protektoratom. General-pukovnik Aleksandar Dimitrijevi, naelnik Uprave bezbednosti Generaltaba VJ (1993-1999): Tu nije bilo nekih posebnih reagovanja. Procena je kao procena prihvaena, a da li je Ojdani to tako preneo - ne znam. General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomonik naelnika Generaltaba VJ za RV i PVO (1998-1999): Ja sam istupio sa vrlo konkretnim stavom. Da li e trajati pet dana ili meseci, nebitno je. Cilj e

biti ostvaren. OFF Dravni vrh ignorie upozorenja. Zapad pritiska obe strane da 6. februara ponu pregovore u Rambujeu. Dvadeset treceg februara pregovori se zavravaju neuspehom. Iza zatvorenih vrata Generaltaba odigrava se drugaija drama. Naelnik vojne slube bezbednosti general Dimitrijevi saoptava lanovima Generaltaba da DB prislukuje vojne telefone. IZVOD IZ STENOGRAMA SA SEDNICE KOLEGIJUMA G, februar 99. GENERAL Aleksandar Dimitrijevi, naelnik Slube bezbednosti VJ:

...Mismo,naime,ovihdanaaktivnouorganabezbednostiutvrdilidajepraktino itavakomandaPritinskogkorpusapodkontrolomSlubedravnebezbednosti. Znai, 34 telefonaukomandiPritinskogkorpusa,naelusakomandantom, prislukujeDravnabezbednost. Japostavljampitanje, da litonekonareujedasevojskakontrolie, tajeciljtoga... General-pukovnik DRAGOLJUB OJDANI, naelnik Generaltaba VJ: Ima li pitanja ili neslaganja sa izlaganjem generala Dimitrijevia? Nema. Ima li, Aco, za ovakvu tvrdnju dokaze neke, da se cela Komanda Pritinskog korpusa prislukuje? General Aleksandar Dimitrijevi, naelnik Slube bezbednosti VJ:

Apsolutno. Za svaku izgovorenu re. General-pukovnik Aleksandar Dimitrijevi, naelnik Uprave bezbednosti Generaltaba VJ (1993-1999): Ja sam na kolegijumu eleo da upoznam sve lanove kolegijuma i naelnika Generaltaba s tim da se u Pritini deava neto vrlo udno i da se prislukuje praktino itava komanda Pritinskog korpusa. Pitan sam da li imam dokaze, rekao sam da imam i poto je naelnik Generaltaba odbio da o tome razgovara, ja sam traio razgovor kod predsednika drave, kao predsednika VSO - uz moj komentar, ukoliko je to uraeno uz saznanje efa drave da je onda problematian njegov odnos prema vojsci, a ako je bez njegovog znanja, onda je pitanje ko koga tu kontrolie. General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomonik naelnika Generaltaba VJ za RV i PVO (1998-1999): Nije bilo nikakvog nezadovoljstva. I to je ono to zabrinjava. OFF

Dimitrijevi trai sastanak s Miloeviem. General-pukovnik Aleksandar Dimitrijevi, naelnik Uprave bezbednosti Generaltaba VJ (1993-1999): Onda me je obavestio Ojdani da treba da se javim Miloeviu. Tu je bio i Ojdani i ja sam pitao Miloevia da li se to radi bez njegovog znanja. On je rekao da on o tome ne zna nita. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Da li je prislukivanja bilo - sigurno je bilo. Meutim, nema se tu ta prislukivati. I to to se prislukivalo, ne znam kakva je svrha bila. Da se neko ucenjuje ili ta jo? Prislukivalo se, ja sam kasnije saznao da se prislukivalo. OFF Tokom razgovora sa Ojdaniem i Dimitrijeviem, predsednik Miloevi poziva i Radeta Markovia, naelnika slube Dravne bezbednosti. Markovi negira Dimitrijevieve tvrdnje. General-pukovnik Aleksandar Dimitrijevi, naelnik Uprave bezbednosti Generaltaba VJ (1993-1999): Onda je Sloba, da bi olakao stvar, naloio da se formira komisija. I, naravno, bilo je iluzorno oekivati da e komisija zatei sve to na licu mesta, ali komisija je zakljuila da za tako neto postoje tehnike mogunosti - i to u roku od pet minuta To je bila potvrda. OFF U predveerje rata dve slube bezbednosti nisu verovale jedna drugoj. Ljubodrag Stojadinovi, vojni analitiar: Oito da postoji prilina disharmonija izmeu te slube i slube DB-a i oito je tu postojala konkurencija, proizala iz Miloevieve taktike da te dve slube treba drati u stanju tenzija, kako bi se lake odrala vlast. OFF Paralelno sa pregovorima, Severnoatlantski savez obavlja poslednje pripreme za vazdune udare po ciljevima u Jugoslaviji, za sluaj da se sporazum ne postigne. Glavnokomandujui NATO-a za Evropu general Vesli Klark nekoliko dana pred poetak rata upozorava generala Ojdania na predstojeu katastrofu. Ojdani ovaj telefonski razgovor, kojem je prisustvovao i prvi obavetajac Vojske general Branko Krga, prepriava lanovima kolegijuma G-a. IZVOD IZ STENOGRAMA SA SEDNICE KOLEGIJUMA G, MART 99.

General-pukovnik DRAGOLJUB OJDANI: Klark je naglasio da mu je ao to ja nisam doao prole nedelje u Vrhovnu komandu NATO-a. Rekao je da je eleo da mi objasni primenu sporazuma Kosova i Metohije sa vojnog aspekta. .. Posle toga Klark je rekao da eli da mi prenese jedan ozbiljan problem, a to je da e Vojska Jugoslavije biti unitena ako ue u sukob sa NATO-om... General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomonik naelnika Generaltaba VJ za RV i PVO (1998-1999): Da, General Ojdani je obavestio svoj kolegij da je imao razgovor s Klarkom i da ga je on zvao da doe u Mons i Ojdani je izneo ta je odgovorio Klarku. IZVOD IZ STENOGRAMA SA SEDNICE KOLEGIJUMA G VJ, MART 99. General-pukovnik DRAGOLJUB OJDANI: ...Molim vas, nemojte da se manipulie ovim razgovorima. Uostalom, poznato je da oni samo prete i plae. Dodao je da trae od mene da ja ubedim dravno rukovodstvo da ne uini greku koja bi NATO dovela u situaciju da primeni silu i pitao je da li u to da uinim... General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomonik naelnika Generaltaba VJ za RV i PVO (1998-1999): Na taj njegov odgovor dali smo vrlo kritiki osvrt general Dimitrijevi i ja. General-pukovnik Aleksandar Dimitrijevi, naelnik Uprave bezbednosti Generaltaba VJ (1993-1999): On je ispriao ta mu je sve Klark rekao. Seam se da je jedan komentar bio da e nas polupati. I bio je jedan komentar da oni nas samo plae (27:30). To je komentar koji ja nisam ozbiljno shvatio, jer pomisliti da Ojdani veruje da to to mu Klark govori nije ozbiljno - ne verujem, moda se hrabrio. General Vesli Klark, komandant snaga NATO-a za Evropu (1997-2000), svedoenje pred Hakim tribunalom, decembar 2003: Ja sam video da se i dalje koncentriu snage i rekao sam Ojdaniu za to. On je rekao da kazem Ojdaniu da prestane da radi to da bi se izbegla dalja eskalacija. Ja sam nazvao Ojdania i rekao da mi pratimo ta rade i da to ne rade, a on je rekao da smo mi to uzroili i da to rade u samoodbrani, zbog pretnje od invazije NATO-a. (10:19) Ja sam mu rekao da ne postoji mogunost invazije, on je rekao da dolaze trupe u Makedoniju, ja da to nije dovoljno za invaziju i da kri dogovor iz oktobra 98.

STENOGRAM (sednica Kolegijuma G VJ, mart 1999) General Dragoljub Ojdani: Ja sam ga pitao da li general Klark neto trai od takozvane OVK? Na to pitanje Klark je odgovorio da oni moraju da potuju sporazum i da se izvri njihova demilitarizacija, da predaju oruje, prestanu da nose uniforme i da prekinu sa funkcionisanjem. General-pukovnik Aleksandar Dimitrijevi, naelnik Uprave bezbednosti Generaltaba VJ (1993-1999): Bilo je onih koji su Slobu ubeivali da mogu da pobede NATO, da nee biti bombardovanja, da e to trajati samo dva-tri dana i mislim da je tu poslednju priu gurao neko sa Zapada, a mi smo progutali tu priu. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): U jednom trenutku vi shvatite da e vas napasti najjaa vojna alijansa u svetu. I dolazite u dilemu ta da radite. Da se uplaimo i da kaemo: dajte da se mi pokupimo i da pobegnemo. Onda bi tek bili izdajice ovog naroda. Ali mi smo rekli: dali smi zakletvu, pa neka bude ta bude. General-pukovnik Aleksandar Dimitrijevi, naelnik Uprave bezbednosti Generaltaba VJ (1993-1999): Uostalom, ja sam 23. marta u razgovoru sa Slobom, rekao da bombe samo to nisu poele da padaju, a on mi je odgovorio: pa nee to ba tako biti, itd. OFF Povod za taj razgovor bila je Dimitrijevieva smena sa funkcije naelnika Slube vojne bezbednosti. Umesto njega, Miloevi na tu funkciju postavlja generala Gezu Farkaa.

General-pukovnik Aleksandar Dimitrijevi, naelnik Uprave bezbednosti Generaltaba VJ (1993-1999): Ja sam jednostavno pozvan 23. marta, ponovo sam dao procenu da se mora nai politiko reenje. Zovite Olbrajtovu, polupae nam zemlju. On je to sve sasluao, a onda mi je rekao da ja treba da preem na drugu funkciju da se odmorim. OFF Dimitrijevi posle tog razgovora odlazi u penziju. Njegov kolega general Perii ne dobija tu privilegiju. Sredinom marta konano je odstranjen iz vojske.

Ljubodrag Stojadinovi, vojni analitiar: Nisu oni smenjeni zato to su pruali otpor Miloeviu, ve zato to su bili demodirani za akcije koje je Slobodan Miloevi eleo da sprovede na Kosovu. On je eleo nove ratnike, koji su dinaminiji i spremni da mu obeaju da e sprovesti i njegove najlue odluke, koji e biti spremni da ratuju protiv itavog sveta, i da na to pristanu. OFF Rat protiv najmonije vojne sile sveta mogao je da pone.

Piite nam

UVOD U seriji je korien materijal iz knjige Vladana Vlajkovia Vojna tajna, koja je zasnovana na stenogramima sa sednica Generaltaba Vojske Jugoslavije. Vlajkovi je do stenograma dolazio zahvaljujui pomoi iz vojnih i obavetajnih struktura. Uhapen je 14. marta 2002. i optuen za pijunau. Zajedno sa tadanjim potpredsednikom Vlade Srbije Momilom Periiem i pukovnikom VJ Miodragom Sekuliem jo eka suenje. Zbog objavljivanja knjige ponovo je uhapen 18. marta 2004. godine.

OFF

Devetog juna 1999. godine, potpisivanjem Vojno-tehnikog sporazuma o povlaenju jugoslovenskih snaga bezbednosti s Kosova, okonani su vazduni napadi NATO-a. Dan kasnije, Savet bezbednosti UN-a usvaja rezoluciju koja meunarodnim mirovnim snagama pod komandom NATO-a odobrava ulazak na Kosovo.

Odlomci iz knjige Vojna tajna autora Vladana Vlajkovia Praenje Unutranjeg neprijatelja Miloeviev sastanak sa generalima Generali i odnos prema Crnoj Gori Knjigu Vojna tajna, koju je objavio Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, krajem marta zaplenila je vojna policija po nalogu vojnog pravosua, a sam autor je proveo mesec dana u pritvoru pod sumnom da je poinio krivino delo odavanja vojne tajne.

General-potpukovnik Vladimir Lazarevi (jun 1999): Vojska Jugoslavije, posebno Trea armija, izvrila je ustavni zadatak i odbranila zemlju, sauvala suverenitet i integritet. Prema odluci Vrhovne komande, danas poinje izmetanje i itav korpus treba da se dislocira na obod Kosmeta. OFF Jedanaest dana kasnije na Kosovu vie nema jugoslovenske vojske i policije. Miloevi u meuvremenu sa vojnim vrhom analizira gubitke posle 78 dana bombardovanja. Sednica Kolegijuma naelnika Generaltaba VJ,_jun 1999. Predsednik SRJ SLOBODAN MILOEVI: ...Generale, koliko nam je poginulo ljudi u ratu sada, evo sa jueranjim danom? Naelnik Generaltaba VJ general-pukovnik DRAGOLJUB OJDANI: Sa dananjim danom ukupno su poginula 462 oveka. Oficira 50, podoficira 34, to je 7%, vojnika 37%, rezervni sastav 136 ili 29%. E ovo nisu uspeli, ostalo 71, to je 15% po kategorijama, tako da nije ralanjeno... Predsednik SRJ SLOBODAN MILOEVI:

Ja imam podatak da je poginulo 114 policajaca, 462 vojnika. Nama je poginuo jedan promil za ceo rat. Jer ako imamo 400.000 ljudi,to je jedan na hiljadu, jedan promil za sve vreme rata, za 77 dana. To treba da ue u anale vojne nauke. General-pukovnik Neboja Pavkovi: Savremeni rat predvia da jedan odsto brojnog stanja budu dnevni gubici, znai 1800 ljudi dnevno izbaeno iz stroja, od toga 30 su nepovratni gubici. Puta 78 dana, koliko je trajalo bombardovanje, sraunajte koliko se u analitici oekivalo da emo imati gubitaka, a koliko smo imali. Dakle, to je uspeh preko koga mi ne moemo prei. OFF Generali koji se ne slau sa takvim miljenjem naputaju vojnu slubu. General Blagoje Grahovac odlazi u Crnu Goru, nudei svoje savetodavne usluge tamonjoj vlasti. On svoju nameru krajem decembra 1999. godine lino najavljuje naelniku Generaltaba generalu Dragoljubu Ojdaniu. U to vreme, ve ima saznanja o tome da se nalazi pod prismotrom Vojne slube bezbednosti. General-potpukovnik Blagoje Grahovac, savetnik za odbranu predsednika Crne Gore (1999-2000): Rekao sam mu sledee: Dragoljube, znam ta spremate prema Crnoj Gori, doao sam da ti kaem tri stvari, da ne uje ni od koga sa strane, da uje od mene. Idem u Crnu Goru i biu radno angaovan za potrebe organa Crne Gore. Znam ta spremate. Ne gajite iluzije da ete Crnu Goru nadmudriti. Ne gajite iluzije da ete Crnu Goru, u sluaju sukoba, poraziti. Ne gajite iluzije da za sve ovo neete odgovarati (2:02:46). OFF Napetosti izmeu Beograda i Podgorice i dalje rastu. Predsednik Milo ukanovi ne prisustvuje sednicama Vrhovnog saveta odbrane od 24. novembra 1998. godine. Crnogorska vlast ne priznaje ni Saveznu vladu Momira Bulatovia. Vojska je jedina savezna institucija koja jo funkcionie u Crnoj Gori i njeno prisustvo u toj republici postaje sve vidljivije. Vuk Bokovi, pomonik ministra unutranjih poslova Crne Gore (1997 - 2000): Naravno, kad nisu uspeli politikim manipulacijama ostvariti svoje ciljeve na politikoj sceni Crne Gore, upotrebili su vojsku kao instrument represije i zato im je dobro posluila NATO intervencija, kada su izvrili mobilizaciju rezervnog sastava u Crnoj Gori. Prethodno su formirali Sedmi bataljon, formirali ga iskljuivo na partijskoj osnovi, promenili kadrovsku strukturu u vojsci, doveli sebi poslune oficire, oficire koji su imali iskljuivo partijske preporuke, i oficire, komandni kadar koji je hteo da realizuje politiku Slobodana Miloevia. OFF Slobodan Miloevi ozbiljno razmatra mogunost da uz pomo Vojske i lojalnih politikih

snaga u Crnoj Gori srui aktuelnu crnogorsku vlast. Svaki podatak o namerama vojnog vrha je dragocen. A jedan ovek ima informacije. Vladan Vlajkovi, graevinski preduzima i nekadanje vojno lice, po izlasku iz pritvora, gde je zavrio zbog sukoba sa lokalnim funkcionerima JUL-a, odluuje da svoje kontakte u vojsci stavi na raspolaganje Vladi Crne Gore. Krajem jula odlazi s porodicom u Budvu, a odatle sam dolazi u Podgoricu. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Po mom dolasku u Crnu Goru pojavio se problem, jer ja u crnogorskom rukovodstvu nisam znao nikog, niti u crnogorskom MUP-u. Svaki moj kontakt na temu koja je bila aktuelna mogao je da bude kontraproduktivan po mene. Nisam imao nikakvu preporuku, a ne treba zaboraviti injenicu da je dosta agenata vojne bezbednosti bilo infiltrirano u delove crnogorskog MUP-a. OFF Vlajkovi odluuje da stupi u kontakt sa prvim ovekom crnogorske policije Vukainom Maraem. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Kontakt sa njegovim kabinetom dobio sam preko Slube za informisanje. Dobio sam broj efa kabineta, on je reio da me primi u MUP-u, to mi je bio znak da je Crna Gora u prilinoj paranoji zbog Miloevievog reima i da im je svaka informacija krajnje bitna. OFF Vlajkovi iz opreza kasni na sastanak i dolazi u kafi Maa, preko puta zgrade Ministarstva unutranjih poslova. Posmatra ima li u okolini nekih neuobiajenih aktivnosti. Za sluaj da se telefoni ministarstva prislukuju, u razgovoru sa Maraevim efom kabineta, predstavio se kao Popovi. Posle pola sata kanjenja, odluuje da ipak ode na sastanak. Svom sagovorniku objanjava da je u mogunosti da redovno dobija informacije sa sednica Kolegijuma Generaltaba i da moe da uspostavi i kontakte sa oficirima u Crnoj Gori. Dobija instrukcije da ode u Budvu, gde e uskoro sa njim kontaktirati Maraev ovek od najveeg poverenja. Budimir epanovi, savetnik ministra unutranjih poslova Crne Gore: Pozvao me je Mara u kabinet i rekao da ima jednu vanu misiju. Da se upoznam sa Vlajkoviem i da na neki nain vidim ta taj ovek nudi i da li ima mogunosti da mi sa njim stupimo u neki oblik saradnje. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Sutradan je u Budvu doao Serdar, to mu je nadimak, ovek koji je imao izuzetno poverenje gospodina Maraa, koji je drao sve te operativne kontakte sa ljudima koji su mogli pomoi ne

Crnoj Gori nego Srbiji, da ne ue u problem ka kome smo ili. OFF Serdar je operativno ime Budimira epanovia, savetnika Vukaina Maraa, jo iz vremena dok je on bio na elu Slube dravne bezbednosti Crne Gore. Posle Maraevog prelaska na funkciju ministra unutranjih poslova, epanovi jedno vreme obavlja i funkciju vrioca dunosti naelnika crnogorskog DB-a. Sa Vlajkoviem se sastaje u budvanskom kafiu Pod lozom, u blizini stana koji je Vlajkovi iznajmio. Budimir epanovi, savetnik ministra unutranjih poslova Crne Gore: Moj prvi susret sa gospodinom Vlajkoviem bio je kao susret obavetajca sa ovekom koga prvi put sree. Sa odreenom dozom nepoverenja, ali i uvaavanja, jer nikada se ne zna ta iz toga moe da izae. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Posle nekih sat vremena razgovora doli smo do zakljuka da se to mora i treba uraditi, da ti kontakti moraju dati rezultate. Budimir epanovi, savetnik ministra unutranjih poslova Crne Gore: Na tom prvom susretu date su odreene informacije koje su se odnosile na njegove mogunosti, gde on moe da prodre kad je u pitanju Generaltab VJ, vojna obavetajna sluba... I u tom smislu, na tom prvom susretu, on nije dao konkretne podatke o licima preko kojih moe da doe do informacija, ali je uglavnom dao jednu dobru osnovu da nas zainteresuje, da smo naili na pravog oveka sa kojim moe da se ue u ozbiljan razgovor ili, kako bismo mi to rekli policijskim argonom, u igru. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Predloio mi je da se sastanem s gospodinom Maraem, i za vreme boravka u Crnoj Gori ja sam se sastao vie puta s njim. I u njegovom kabinetu, i u vili u Budvi. Mara je ovek koji je znao svoj posao, poznavao dobro strukture vlasti u Srbiji, Miloevieve mogunosti. Znao je da odredi prioritete, znao je da odredi nain da se neke stvari odrade do kraja i, to mi je bilo najvanije, imao je bezbednosnu kulturu i drao se zadate rei. Budimir epanovi, savetnik ministra unutranjih poslova Crne Gore: Na sastanku kod Maraa procenili smo da za ovaj na susret sa Vlajkoviem ne sme niko da zna. Znai, postojala su tri oveka - Mara, ja i predsednik ukanovi, zbog vanosti informacija, jer se radilo o informacijama od najvee tajnosti, dravne i slubene tajne, tako da te informacije ne bi curile, da bi na taj nain zatitili celu akciju i Vlajkovia. OFF

Vlajkovi ima svog oveka, koji redovno prisustvuje sednicama Kolegijuma Generaltaba. Potpukovnik Miodrag Sekuli ima pristup zapisima sa sastanaka vojnog vrha i mogunost da ih kopira. Budimir epanovi, savetnik ministra unutranjih poslova Crne Gore: Mi smo prili tome veoma ozbiljno i napravili smo plan mera i aktivnosti koji je iziskivao i morao da sve detalje razradi, do toga kako e se primati informacije, ko e koristiti informacije, kako e se ostvarivati kontakti itd. OFF Vlajkovi organizuje mreu od desetak ljudi sa zadatkom da se crnogorskoj vlasti obezbedi blagovremeni dotok informacija o namerama vojnog vrha. Lanac dobro funkcionie. Budimir epanovi, savetnik ministra unutranjih poslova Crne Gore: Tako da smo mi imali, ako je sednica kolegijuma danas, ve sutra smo imali taj stenogram, predsednik ukanovi ga je imao na stolu. OFF Gotovo u isto vreme kada Vlajkovi stupa u kontakt sa crnogorskim MUP-om, u toj republici proces formiranja specijalne jedinice ulazi u zavrnu fazu. Bila je to jedinica opasnih namera. Vuk Bokovi, pomonik ministra unutranjih poslova Crne Gore (1997 - 2000): Sedmi bataljon je jedna paravojna formacija formirana pri komandi Druge armije i komandi ratne mornarice, istovremeno stavljena pod komandu ta dva komanadanta, to je neprirodno i to nije u skladu sa organizacijom VJ tada i po normativnim aktima koji ureuju njihovu unutranju organizaciju. General-potpukovnik Blagoje Grahovac, savetnik za odbranu predsednika Crne Gore (1999-2000): Prvo, u formiranju tog bataljona bila je zla namera. U nomenklaturi jedinica ne postoji to to je bilo u nomenklaturi Sedmog bataljona. On se zvao Sedmi bataljon specijalne namene. Teorija i propisi znaju ta su to specijalni zadaci. A ono to je pisalo u naimenovanju Sedmog bataljona ostalo je na naredbodavcima da sami tumae, ta je specijalna namena i da im izdaju zadatke u skladu s tim. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Sedmi bataljon je bio pandan srpskim Crvenim beretkama. Sloba je mnoge stvari resavao pomou te jedinice, uklanjao politike protivnike i trebala mu je slina jedinica i u Crnoj Gori.

Reenje su nali u formiranju te jedinice. Sedmi bataljon trebalo je da broji 1.000 ljudi. Momir Bulatovi, premijer SRJ (1998-2000): Istina oko Sedmog bataljona je mnogo jednostavnija. Naime, radi se o tome da su posle pobede te procrnogorske opcije u Crnoj Gori morali napustiti poslove u policiji i u dravnim organima svi oni koji su imali neko projugoslovensko opredeljenje. Desetine, stotine, hiljade ljudi je ostajalo bez posla i bez egzistencije. Oni su vrili na nas pritisak i ja znam da je osnovni zadatak formiranja Sedmog bataljona bio da se ree egzistencijalni problem policajaca i ljudi koji ni na koji drugi nain nisu mogli da imaju neku platu, primanja, koji su ostali bez iega, a imali su svoje porodice i eleli su da organizuju koliko-toliko normalan ivot. Vuk Bokovi, pomonik ministra unutranjih poslova Crne Gore (1997 - 2000): Kadrovi za regrutovanje Sedmog bataljona, od komandnog kadra pa do poslednjeg pripadnika, bili su po partijskoj preporuci tadanjeg SNP-a i njegovih funkcionera, po prethodno pribavljenim spiskovima. Oni su regrutovani u Sedmi bataljon, oblaeni u uniformu i dobijali su status vojnog policajca. Momir Bulatovi, premijer SRJ (1998-2000): Mogue je da je bilo 1.000 zloupotreba, u kojoj to instituciji toga nema, ali ideja da se formira takav jedan bataljon jeste bila politika, i ja sam stajao iza nje. Ponavljam, ne s namerom da bilo kome napravimo nekakvu tetu ili da ratujemo izmeu sebe, a sva ostala realizacija je bila u skladu sa zakonom jer je, konano, i Generaltab to sproveo. General-pukovnik Neboja Pavkovi: Ja sam u to vreme bio komandant armije. Bataljon je formiran jo za vreme agresije, ne znam kako je formiran. Znam da je bilo nekih stvari koje su ukazivale na to da postoje stranaka obeleja itd. Vie puta sam razgovarao sa tadanjim predsednikom Crne Gore ukanoviem i on mi je na to ukazivao. Meutim, kad sam ja doao, to je ve bila zavrena stvar. To je pitanje za oveka koji je u to vreme bio, i to formirao. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Taj Sedmi bataljon je bio sastavljen od profesionalaca, uglavnom podoficira i oficira, a najmanje je bilo onih sa vojnom akademijom. Bilo je ljudi iz DB-a, iz Momirovog otcepljenog krila, ali i onih iz kriminalnog miljea, koji nisu proli bezbednosnu proveru. Ljudi iz Druge armije nisu se slagali s tim i utoliko mi je bilo lake da s njima uspostavim normalan kontakt. OFF Sedmom bataljonu nareenja stiu direktno iz Beograda, ona preskau lanac komande. Januara 2000. godine, na sednici Kolegijuma Generaltaba VJ, naelnik Generaltaba

general Ojdani indirektno ukazuje na probleme koje ta jedinica moe da napravi. Sednica Kolegijuma naelnika Generaltaba VJ, januar 2000. GENERAL-PUKOVNIK DRAGOLJUB OJDANI: U vezi sa tim, jednu informaciju gospodinu predsedniku Savezne vlade, saveznom ministru odbrane, o stanju, o kvalitetu, o kvalitativnoj popuni, ponaanju dosadanjem, koje su postupke do sada napravili, kako su postupili i ta za ubudue zahtevamo. I s obzirom na to da su oni bili ti koji su to podigrali, neka izvole na koji god hoe nain da pomognu vojnoj organizaciji. Znai, nema ta, dogovorno. Mi sa njima raiavamo, za dva minuta raiavamo, ne interesuje me uopte ko je, jer moe nam se desiti da ba taj Sedmi bataljon bude uzronik neega to niko ne eli. OFF Zahvaljujui oficirima iz vrha Druge armije, Vlajkovi redovno dobija informacije o namerama Sedmog bataljona i prosleuje ih crnogorskom vrhu. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Imao sam dobar kontakt sa jednim od oficira Druge armije i od njega sam dobijao sve informacije o upotrebi Sedmog bataljona i ko ga ini, podatke o svim fazama formiranja bataljona. Budimir epanovi, savetnik ministra unutranjih poslova Crne Gore: Umnogome zahvaljujui i ovim informacijama koje smo dobijali od Vlajkovia dat je jedan ogroman doprinos Crne Gore da se mir sauva jer smo mi zahvaljujui tim stenogramima sa sednica kolegijuma Generaltaba znali sve planove VJ. Vuk Bokovi, pomonik ministra unutranjih poslova Crne Gore (1997 - 2000): Svakodnevno smo bili u situaciji da dobijamo nove informacije o namerama Sedmog bataljona, imali smo dobru procenu situacije i vladali smo situacijom apsolutno u svakom delu teritorije Crne Gore. Jedna takva dobra procena je, mislim, i rezultirala ishodom koji smo u krajnjem sluaju imali. Znai, ne nedostatkom volje pripadnika Sedmog bataljona da izazovu incident, nego mudrim reagovanjem ukupne politike u Crnoj Gori. Beskonaan je broj primera da su oni napravili incidentne sutuacije - izazivanja tue, pucanje iz vatrenog oruja na ulicama, restoranima, javnim mestima. ak, mislim da imamo i sluaj ubistva pripadnika MUP-a koje je poinio pripadnik Sedmog bataljona. Mislim da je jedna takva formacija u ukupnom zbiru incidentnih situacija koje su proizvedene u Crnoj Gori bila najvei remetilaki faktor u tom vremenu na teritoriji Crne Gore. Spremna uvek da konkretnu situaciju koju ona napravi incidentnom pretvori u neto to moe eskalirati u iri sukob.

Momir Bulatovi, premijer SRJ (1998-2000): Onda je to neka druga Crna Gora koju ja nisam gledao i nisam iveo. Apsolutno nije istina. Apsolutno, zadatak Sedmog bataljona nije bio to. General-potpukovnik Blagoje Grahovac, savetnik za odbranu predsednika Crne Gore (1999-2000): Zamislite kad se, recimo, ulicama Podgorice, neprekidno, u jednom danu, vrti 10 kamiona na kojima su neu rei vojnici nego zlonamernici, odakle se s orujem uperenim prema graanima glasovima imitira plotun. To je bilo runo. Momir Bulatovi, premijer SRJ (1998-2000) : Kao to je Milo ukanovi imao tada 30.000 policajaca, to je bilo tuno pogledati, niste mogli, jednostavno fiziki ne moete, ne preti vam nikakva opasnost, nego ne moete da stignete od Podgorice do Nikia. Stotine patrola, svi ti policajci moraju neto da zarade, da vas izmaltretiraju, da piu neke prijave. Sve je to bilo i, sreom, prolo. OFF Situaciju u Crnoj Gori prate i van granica zemlje. NATO ima spreman plan za intervenciju u sluaju da Miloevi pokua da uz pomo vojske obori vlast u Crnoj Gori. Informacija o planu evakuacije izbeglica iz Crne Gore stigla je i do vojnog vrha. Sednica Kolegijuma naelnika Generaltaba VJ, decembar 1999. Naelnik Uprave bezbednosti VJ general-potpukovnikGeza Farka: ...Mi smo operativnim putem doli i pribavili nacrt operativnog plana za prihvat izbeglica iz SRJ, koji je u prvoj polovini septembra 1999. godine sainio regionalni ured UHCR-a za junu Bosnu i Hercegovinu. Plan je izraen na osnovu predvianja UHCR-a da bi u sluaju nasilne ili sporazumne secesije Crne Gore moglo doi do graanskog rata u Crnoj Gori izmeu crnogorskih separatista i VJ. Procenjuju da su sukobi mogui ak i u nepovoljnim meteorolokim uslovima ve krajem 1999. i poetkom 2000. godine... Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: U Crnu Goru su se tada slivale velike koliine novca, agenata je bilo sa svih strana, jer je to bilo bojno polje na kome e se lomiti koplja sa Miloeviem. To je bila oaza gde su beali opozicioni lideri Srbije, gde su delimino bili finansirani preko Vlade Crne Gore, gde su pravljeni svi planovi kako da se rui Miloevi. Svima nama je bilo jasno da Miloevi ne moe pasti na izborima i da su iluzije da ga moemo sruiti tako to emo mu rei: Znate ta, iko, vi ste sad izgubili na izborima, hajde se sad lepo povucite. Jedini nain da on padne jeste nain na koji je on vlast odravao.

OFF Incident koji Crnu Goru dovodi gotovo na ivicu rata dogodio se u decembru 1999. godine na podgorikom aerodromu Golubovci. Aerodrom je bio u vlasnitvu vojske, ali ga, kao zakupci, godinama koriste i JAT, Jugopetrol, kontrola letenja, Montenegro erlajnz, carina i MUP Crne Gore. General-potpukovnik Blagoje Grahovac, savetnik za odbranu predsednika Crne Gore (1999-2000): Samo je MUP Crne Gore trebalo da napravi hangar, jer kupljena letelica nije mogla da ue u postojei. Trebalo je samo napraviti neki koji ima vee gabarite u visinu i vea vrata. I to nije nikad bio spor, da zakupci grade ta im treba, niti se to nekom osporavalo, ali se u sutini to nije odobravalo MUP-u, jer je trebalo povoda za eksces. OFF U vojnom vrhu veruju da je gradnja hangara smiljena provokacija. Prvi obavetajac Vojske general Branko Krga na sednici Kolegijuma Generaltaba iznosi svoju procenu. Sednica Kolegijuma naelnika Generaltaba VJ, decembar 1999. Naelnik Obavetajne uprave GENERAL-POTPUKOVNIK BRANKO KRGA (str. 226): Nema zvaninog reagovanja u vezi sa ovom akcijom VJ na aerodromu, jedino su zapadni mediji osudili to kao jo jednu meru vlasti u Beogradu protiv reformskog crnogorskog rukovodstva. Sa stanovita mogueg daljeg reagovanja stranog faktora bilo bi dobro da se ova napeta situacija to pre smiri, jer je sasvim mogue da se radi o insceniranom postupku crnogorskog MUP-a u dogovoru sa Zapadom s ciljem da se isprovocira reagovanje vojske i iznesu dodatne optube na na raun, pa ne bi trebalo da dozvolimo da nas u to uvuku. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Ojdaniu su pokuavali na mapi da objasne gde se nalazi taj hangar to ga MUP Crne Gore kani da napravi. On to nije mogao da uoi, ali je zato bio spreman da upotrebi jedinice armije da se obrauna s rukovodstvom Crne Gore. OFF Dozvolu za gradnju na aerodromu izdaje Savezno ministarstvo odbrane, iju nadlenost crnogorska vlast ne priznaje. Komandant aerodroma pukovnik Luka Kasatovi insistira na dozvoli. Vuk Bokovi, pomonik ministra unutranjih poslova Crne Gore (1997 - 2000): Tadanji komandant aerodroma Golubovci upotrebio je delove Sedmog bataljona i delove jedinica koje su stacionirane na vojnom delu aerodroma Golubovci, uperio oruje, kompletnu koliinu naoruanja i arsenal kojim je on raspolagao u tom trenutku uperio u pripadnike MUP-a.

I ta se desilo? Nisu se povukli pripadnici MUP-a. Bili su na aerodromu Golubovci, a istovremeno vie dana pred uperenim cevima Vojske Jugoslavije, tada pod pretnjom da se povuku. Nisu se povukli, naalost. Oni su za taj svoj in imali i podrku tada predsednika Savezne vlade Momira Bulatovia koji je njih javno, u svojim politikom obraanjima, pohvalio za jedno takvo delovanje, i druge politike inioce koji su podravali politiku Slobodana Miloevia u Crnoj Gori. Momir Bulatovi, premijer SRJ (1998-2000): Sam incident svodio se na to da se jedna grupa od 10-15 ljudi u crnim uniformama muvala oko aerodroma, izlazila iz neke ume tamo, nije se znalo jesu li to pripadnici crnogorske policije ili su ljudi iz Albanije, ali osim medijske i politike praine tu jednostavno nije bilo nikakve mogunosti ni povoda da izbiju bilo kakvi sukobi. Graanski rat - ni na kraj pameti. Oko ega, pobogu? Budimir epanovi, savetnik ministra unutranjih poslova Crne Gore: Situacija je bila toliko opasna da je dolo do konfrontiranja, na jednoj strani, pripadnika VJ i, s druge strane, naih policijskih snaga. Praktino su bile uperene cevi sa jedne i sa druge strane, ali, opet kaem, mi smo delovali u sklopu redovnih aktivnosti obezbeenja poslova koji su se odvijali na jednom legalnom zadatku na hangaru koji mi koristimo. S druge strane, nama su se preko noi pojavile snane vojne snage sa topovskim cevima i tu je posebno ekstremno prednjaio oficir Kastratovi. Momir Bulatovi, premijer SRJ (1998-2000): Pa, ne. Sad se, dok se seam tih incidenata na aerodromu, smekam iz prostog razloga to oni jesu bili preuveliani i sa jedne i sa druge strane. Znao sam tada veoma dobro komandanta aerodroma. Mislio sam i mislim da se radi o jednom asnom, korektnom i potenom oveku. General-pukovnik Spasoje Smiljani, komandant RV i PVO, arhivski snimak, decembar 1999. godine: to se tie naoruanja pripadnika VJ, kojima je poviena borbena gotovost, njima je podeljena municija, a to se tie naoruanja aviona sa kasetnim bombama, i tu vam je informacija pogrena, nije tano. Momir Bulatovi, premijer SRJ (1998-2000): Pa, naravno. Normalno je. Podignuta je uvek borbena gotovost na aerodromima, na svim aerodromima. im se desi neki incident, im neko doe sa strane, vi morate jednostavno da zatitite taj aerodrom da bi avioni mogli slobodno da sleu i poleu. OFF

Napetost na aerodromu traje nekoliko dana. General pukovnik Spasoje Smiljani, komandant RV i PVO, arhivski snimak, decembar 1999: U zoni spornog objekta i dalje su pripadnici MUP-a, ne znam broj, ali i dalje se zadravaju mere pripravnosti na aerodromu u Podgorici. Ukoliko doe do eskalacije u vezi sa spornim dogaajem, sigurno emo zatvoriti aerodrom i preduzeti druge mere. Budimir epanovi, savetnik ministra unutranjih poslova Crne Gore: Mara je tada koordinirao, bio stalno u dogovorima sa predsednikom ukanovem, ta i kako da se radi, i kroz nae tako neposredno prisustvo na terenu i diplomatsko ponaanje u kontaktu sa tim ljudima i sa rukovodstvom armije i sa generalima VJ u poslednjem trenutku je izbegnut otvoreni sukob. OFF MUP i DB Crne Gore kompletiraju podatke o pripadnicima Sedmog bataljona. Naelnik vojne slube bezbednosti general Geza Farka u februaru 2000. godine iznosi svoja saznanja na sednici Kolegijuma Generaltaba. Sednica Kolegijuma naelnika Generaltaba VJ, februar 2000. Naelnik Uprave bezbednosti VJ general-potpukovnikGeza Farka: to se tie Crne Gore, Sluba dravne bezbednosti Crne Gore pribavila je fotografije skoro svih pripadnika Sedmog bataljona, aurirala kriminalistike podatke, odnosno evidenciju o njima i o lanovima porodica, proturila vest meu pripadnicima Sedmog bataljona da predstoji njihovo rasformiranje, to dodatno uznemirava celokupan sastav i postavljaju pitanje ta e sa njima biti. Ako budu rasformirani i napuste Sedmi bataljon, da li e biti izloeni maltretiranjima i problemima sa aktuelnom vlau. Budimir epanovi, savetnik ministra unutranjih poslova Crne Gore: Mi smo zahvaljujui saradnji sa Vlajkoviem uli praktino u sve strukture tog obavetajnobezbednosnog sistema VJ. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Prioritet SDB Crne Gore u to vreme bio je ouvanje stabilnosti na teritoriji Crne Gore i sluba bezbednosti Crne Gore takoe nije sedela skrtenih ruku i ekala podatke iz Beograda. Oni su imali svoje operativne podatke. Nije bilo teko doi do njih, jer su Sedmi bataljon inili bivi pripadnici DB-a Crne Gore i neki ljudi iz kriminalnog miljea, uglavnom po preporuci SNP-a, tako da se jasno znalo ko je pripadnik Sedmog bataljona. Onog momenta kad se neko verifikuje kao pripadnik Sedmog bataljona, MUP i DB ve imaju njegove podatke samim tim to su mu

izdali linu kartu u Crnoj Gori. Malo im je tee bilo, ali njih je bilo malo, za ljude koji su doli iz Srbije, poto je saradnja izmeu MUP-a Srbije i Crne Gore bila svedena na minimum, ako ne i potpuno ugaena. Vuk Bokovi, pomonik ministra unutranjih poslova Crne Gore (1997 - 2000): MUP Crne Gore je tada dostavio Generaltabu VJ spisak svih pripadnika Sedmog bataljona koji imaju kriminalnu prolost. Nije dostavljen samo spisak nego i podaci o konkretnim krivinim delima koja su oni poinili. O konkretnim kaznama na koje su osueni. Bilo je i pripadnika Sedmog bataljona koji su viestruki povratnici u sluajevima najteih krivinih dela protiv ivota, razbojnitva, teke krae. Momir Bulatovi, premijer SRJ (1998-2000): Da, mogue. Mogue je da su bili sa kriminalnim dosijeom, ali isto tako sigurno je da su pre toga bili u crnogorskoj policiji. Budimir epanovi, savetnik ministra unutranjih poslova Crne Gore: Mi smo imali u tom Sedmom bataljonu infiltrirane ljude i mi smo blagovremeno dobijali sve informacije, tako da smo znali gde, na kom mestu je bio svaki njihov pojedinac, ta je planirao, i odmah smo slali nae ljude da daju upozorenja tim ljudima, da im pariraju u njihovim aktivnostima. No, bez obzira na takve nae informacije, mi nismo mogli izbei neke incidente, kao to je ubistvo naeg policajca. OFF Dvadeset drugog septembra 2000. godine, dva dana uoi saveznih izbora, ispred kafia u podgorikom naselju Zlatica deava se obraun izmeu pripadnika etvrtog bataljona vojne policije i Ministarstva unutranjih poslova Crne Gore. Posle kratke i ustre rasprave, vojni policajac Momilo Mojaevi, bivi pripadnik Sedmog bataljona, ubija pripadnika posebne jedinice MUP-a Crne Gore Neboju Lekovia. Komanda Druge armije saoptava da je njen pripadnik pucao u samoodbrani, dok crnogorska policija tvrdi da se incident dogodio zbog bahatog ponaanja pripadnika vojske. MUP Crne Gore objavljuje da je ubica i ranije imao krivini dosije i upozorava na to da su se pripadnici vojne policije otrgli kontroli. Vuk Bokovi, pomonik ministra unutranjih poslova Crne Gore (1997 - 2000): To sve za njih nije bio dovoljan razlog da te ljude demobiliu, da te ljude uklone iz sastava VJ, ve su ih zadrali. Ja bih rekao da su bili u povlaenom poloaju. Zato? Zato to su verovali da e upravo oni, takvi kakvi jesu, biti najspremniji da izvre njihova nareenja, koja, uveren sam, ne bi izvrio profesionalni sastav VJ. I oni su upravo uvali te ljude. General-pukovnik Neboja Pavkovi:

I sad, od mene se trai da uradim neto to nije u mojoj nadlenosti. I ja sam bio taj most preko ijih lea su se reavala ta pitanja, ali ta tenzija je sreena. Mi smo reili pitanje Sedmog bataljona i sve ostalo na najbolji nain. OFF Ubistvo policajca jedan je od najdramatinijih trenutaka trogodinjih sukoba naoruanih predstavnika dveju politikih opcija u Crnoj Gori, sukoba zapoetih 13. januara 1998. godine, posle pobede Mila ukanovia na izborima za predsednika Crne Gore, kada se desio obraun izmeu pristalica Momira Bulatovia i policije. Dragan o, ministar pravde Crne Gore (1998-2000): Ja bih rekao da je, po mom nekom sudu, iako tada nisam bio u vlasti, najozbiljnija kriza bila 1998. godine, kada je trebalo da se izvede smena na elu drave. Po mojim informacijama, koje treba proveriti, jer su svi ti ljudi ivi, tada je Miloevi, a na pritisak Momira Bulatovia, najozbiljnije razmiljao o eventualnoj upotrebi vojske. OFF Tenzije su nastavljene i u vreme intervencije NATO-a. Savezna vlada insistira na mobilizaciji, crnogorska na radnoj obavezi. Crnogorski parlament donosi rezoluciju o ouvanju mira u Crnoj Gori koju potpisuju sve stranke, ali strah od obrauna vojske i policije i dalje postoji. Momir Bulatovi, premijer SRJ (1998-2000): Ma, to su takve gluposti. Mislim, zaista se elelo pokazati, kao da e sad neko da napadne i u tom optem meteu koji je nastao zbog NATO agresije, sad e neko da smeni i da ugrozi tu demokratsku vlast. Ja sam na samom poetku agresije pozvao Filipa Vujanovia i rekao mu da se ne igramo, ozbiljni smo ljudi, neka se sklone ispred VJ, VJ nee da ulazi u strukturu vlasti drave Crne Gore, a mora da brani Jugoslaviju, iji je ona sastavni deo. I to je bio jedan sporadian incident koji su svi naduvali. Znate, odnos snaga je bio takav da tu nije bilo prie o mogunosti sukoba. OFF Vojska blokira Luku Bar, ulazi u demilitarizovanu zonu i blokira granini prelaz Debeli brijeg. Komandanta Druge armije generala Martinovia na tom mestu smenjuje general Milorad Obradovi. Nezvanino se uje da on nije dovoljno auran u sprovoenju mobilizacije na teritoriji Crne Gore. Osamnaestog aprila, samo nekoliko sati poto je Generaltab VJ traio od vlasti u Podgorici da se crnogorska policija stavi pod vojnu komandu, rezervisti Druge armije upadaju u selo Kaluerski Jaz kod Roaja i ubijaju est albanskih izbeglica s Kosova. Nemile scene viaju se gotovo svakodnevno.

Dragan o, ministar pravde Crne Gore (1998-2000): Jedna se desila prilikom preuzimanja graninog prelaza, vrlo mali broj ljudi zna da je tu maltene bilo na ivici. To je nekako prolo nezapaeno, u sudaru oveka koji je u ime policije trebalo da preuzme odgovornost i komandanta iz Vojske desio se konflikt, ali se, sreom, desio u ogranienom obimu i ogranienom krugu ljudi i to nije dobilo javne konotacije koje bi podigle tenziju. Bilo je nekoliko incidenata kad je vojska blokirala deonice puteva, kad je bilo spekulacija oko toga da li e se moda to zloupotrebiti da se zaustavi kolona u kojoj ide predsednik ukanovi. Najvie tenzija je bilo na Cetinju. I s jedne i s druge strane su bili ljudi koji nisu shvatali ta bi znailo da se desi konflikt. OFF esnaestog maja na Cetinje stie oko 1.000 pripadnika rezervnog sastava Vojske Jugoslavije, uglavnom iz Srbije. Ubrzo, u nekadanju crnogorsku prestonicu stie i vie stotina pripadnika MUP-a Crne Gore. Vuk Bokovi, pomonik ministra unutranjih poslova Crne Gore (1997 - 2000): Cetinje je bio grad u kojem je bio najmanji odziv rezervista na poziv VJ za mobilizaciju rezervnog sastava. Da bi kaznili Cetinje i i pokazali koliko su oni moni i gde je njihovo mesto, napravili su potpunu opsadu Cetinja. Izveli su artiljerijske jedinice, uperili topove prema Cetinju. Kada smo ih pitali zato su to uradili, oni su rekli: ovo je odbrana od NATO agresije. Onda smo ih pitali: a kako su cevi uperene prema gradu, NATO nije u gradu - tu nisu imali odgovora, ali nisu okrenuli cevi u drugom pravcu. Momir Bulatovi, premijer SRJ (1998-2000): Beznaajan incident. Znate kakvi su Cetinjani, izmisle neto, veljaju se, apsolutno nikakav incident nije bio. Dragan o, ministar pravde Crne Gore (1998-2000): Kao relaksiranje situacije dolo je kada su stigli rezervisti iz Srbije na Cetinje. Tada se atmosfera opustila. Tada su problem napravili rezervisti iz Crne Gore u vojsci i policiji. Ne znam ija je to ideja bila, ali se pokazala kao blagotvorna kada su doli neki momci iz Kraljeva, aka, Uica, nebitno. Cetinjani su odjednom poeli da shvataju. Oni su doli i rekli: Znate, mi nismo ovde doli zato to smo eleli, nego po nareenju. Mi ne elimo nikakve probleme. Onda su oni (Cetinjani prim. M.V.) rekli: Dobro doli, mi ne elimo probleme. Miodrag ivkovi, politiki lider Liberalnog saveza Crne Gore: Ja sam siguran da su ti dogaaji na Cetinju, koji su trajali jedan dan, posluili i jednima i drugima za dodatnu homogenizaciju, a posebno ukanoviu da jedan znatan broj mladih ljudi, dotadanjih glasaa liberala, zavede i navue ih da nakon tog dogaaja obuku uniforme, jer su

smatrali da se u tom trenutku pravi Crna Gora i da treba pristupiti toj crnogorskoj vojsci. Mi smo se zalagali meu naim biraima da ne ulaze u te podele, da ne oblae uniforme, jer smo bili protiv svih sukoba i ratova. Dragan o, ministar pravde Crne Gore (1998-2000): Nagli rast preko realnih potreba MUP-a jeste proizvod upravo tog pritiska koji je krenuo u januaru 1998. godine, i pre NATO agresije, pritisak Miloevievog reima prema novoj vlasti, koja je bila protiv njega. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: MUP je bio daleko inferiorniji od vojske, to je Slobodan Miloevi znao i to je iznosio pred Generaltab. MUP Crne Gore, pre svega, kao formacija nije bio napravljen da moe da bude pandan armiji. ak je putena pria da MUP ima 25.000 ljudi, ne bi li to bio neki odvraajui faktor. Zapravo je brojao 7.000, to je bio dvostruko vei broj ljudi, jer u redovnim okolnostima broji oko 3.500 ljudi. OFF Posle rata, osim trojice generala Vojske Jugoslavije, koji su postali savetnici crnogorskoj vlasti, raste i broj oficira koji ele da napuste vojnu slubu. Neki od njih nalaze mesto u MUP-u Crne Gore. Vuk Bokovi, pomonik ministra unutranjih poslova Crne Gore (1997 - 2000): MUP je imao potrebu za jednim brojem tih kadrova, posebno srednjeg stareinskog nivoa, jer bi mogli iskoristiti njihova struna znanja koja su mogla doprineti kvalitetu rada MUP-a. I mi smo rekli dobro, ti ljudi su kvalitetni, ti ljudi svojim profesionalnim dignitetom zasluuju da budu pripadnici MUP-a i oni su na lep nain iskazali sebe u MUP-u, istovremeno izraavajui neslaganje sa politikom Slobodana Miloevia, svojih pretpostavljenih stareina koje su im izdavale nareenja koja su se kosila sa njihovom profesionalnom etikom i nisu bili spremni da izvravaju takva nareenja. Takvih stareina bilo je na svim nivoima i njihovo prisustvo u MUPu, i na savetnikim i svim drugim funkcijama, bilo je zaista dragoceno. OFF Tokom 2000. godine dolazi do pokuaja da se spusti tenzija u Crnoj Gori. Predstavnici vojske i policije sastaju se u vie navrata da bi razmotrili probleme. Vuk Bokovi, pomonik ministra unutranjih poslova Crne Gore (1997 - 2000): Ono to ja nosim kao utisak sa tih sastanaka jeste injenica da su tada generali koji su prisustvovali tom sastanku bili veoma stereotipni u tom pogledu da pripadnici vojske potuju ustav, zakon i da je to neto to mi njima imputiramo. Pritenjeni koliinom argumenata koje smo im saoptavali, davali na uvid, oni bi naprosto rekli: dajte vremena da vidimo, mi emo

odgovoriti. Nikada nam ne bi odgovarali. Dragan o, ministar pravde Crne Gore (1998-2000): Ali u toku tog perioda, ja bih rekao da je to sve vie bilo plod aktivnosti SNP-a, odnosno Momira Bulatovia, nego samog Miloevia. Neu rei da Miloevi nije eleo da doe do promene u Crnoj Gori, ali bih rekao da je taj dodatni naboj bio isprovociran iz tog dela vladajue strukture koja je tada bila u Beogradu, vie nego to je to sam Miloevi hteo. Mislim da je on ve imao ozbiljnih problema u Srbiji i da je bio pritisnut mnogo veim problemima da bi se bavio Crnom Gorom. OFF U Srbiji se obraun sa opozicijom zahuktava. Vojni vrh stavlja svoju infrastukturu u slubu borbe protiv Miloevievih politikih protivnika, u bezbednosnim strukturama poznatim i pod nazivom unutranji neprijatelj.

Piite nam

Odlomci iz knjige Vojna tajna autora Vladana Vlajkovia Praenje generala Momila Periia Progon Zorana ivkovia Praenje Vuka Drakovia pred atentat u Budvi Vojno pravosue

Knjigu Vojna tajna, koju je objavio Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, krajem marta zaplenila je vojna policija po nalogu vojnog pravosua, a sam autor je proveo mesec dana u pritvoru pod sumnom da je poinio krivino delo odavanja vojne tajne.

Devetnaestog avgusta 1999. godine, na Preobraenje, dva meseca po zavretku bombardovanja, posle ukidanja ratnih uredbi, srpska opozicija najavljuje prvo vee organizovano okupljanje u prestonici. Inicijator je ekspertska Grupa 17, koja je napisala i tekst Pakta za stabilnost Srbije. Na miting ispred Savezne skuptine pozvane su sve opozicione stranke. Na dan mitinga, u Generaltabu Vojske Jugoslavije, na sednici Kolegijuma, naelnik Uprave bezbednosti general Geza Farka informie generale o opozicionom okupljanju. STENOGRAM SA SEDNICE KOLEGIJUMA G VJ, 19. AVGUST 1999. General-pukovnik Geza Farka, naelnik Uprave bezbednosti VJ: U organizacionom odboru je dogovoreno da na bini ne bude zajednikog znamenja, ve samo zastava Srbije, a ispod nje zastave stranaka koje uestvuju na mitingu. Trokovi mitinga iznosie 16.000 maraka, to e svaka stranka uesnica platiti pod jednakim uslovima... Predrag Markovi, G17 plus: Dogovor je bio da se ravnomerno podele trokovi. Ja znam da se i dan-danas pominje da neko nije platio svojih 2.000 maraka organizatoru, ali to nisu bili veliki trokovi, jer je najvei broj ljudi sve radio besplatno. Neboja ovi, lider DA: Da, bilo je takvih dogovora i oigledno je da je Vojna bezbednost bila dobro upoznata sa delovima dogovora. No, da vam kaem, mi ni tada nismo nita krili. Znali smo konkretno za sve

te dogaaje, da nas oni prate, prislukuju, da nas stalno kontroliu, da je mrtva trka ko e vie da se dodvori Miloeviu sa navodno tajnim podacima o tome ta mi radimo, to je bilo smeno. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: to se tie same aktivnosti uprave bezbednosti, ona bi trebalo da prestaje tamo gde poinje politiko polje. Osim ako je Uprava bezbednosti imala za cilj da ne dozvoli promenu vlasti, onda je ona mogla da uzme sebi za pravo da deluje u tom pravcu. I ja vrsto verujem da je ona sa SDB, nije se bavila time da li je ugroena drava, ve da li je ugroen reim. I u kom stepenu je bio ugroen reim, u tom stepenu je po njihovom tumaenju bila ugroena zemlja. Upravo tih dana, Vojna sluba bezbednosti na elu sa generalom Gezom Farkaem zapoinje akciju Grabe. Na meti su bivi oficiri vojske koji javno istupaju protiv Miloevieve politike. SEDNICA KOLEGIJUMA NAELNIKA GENERALTABA VJ, MART 2000. Naelnik Generaltaba VJ general-pukovnik NEBOJA PAVKOVI: Najnovija informacija, ovo to komandant RV pie o ponaanju Grahovca dole i ta on sve radi. Mi inae u naim akcijama prema takvim licima moramo da budemo otri. Nama nita ne znai to to imamo podatke i informacije o tome ta se deava, a nemamo akciju Ako mi znamo da neko neprijateljski radi prema nama, ma nema ta mi njemu da dokumentujemo dokaze, imate da ga uhapsite, da ga dovedete da ga ispitate dva-tri dana, koliko moemo da ga drimo, pa emo posle da mu se izvinjavamo, a ne da prave dumbus, ubijaju, likvidiraju i sada ih pustimo da dou i da se vrate nazad. Ma ima da se uhapse, ima da ga nema, ako hoemo da zatitimo i linost i vojnu organizaciju i sve ostalo. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Ja sam uo da je to postojalo, kasnije sam video da je postojalo, to treba pitati tadanjeg naelnika Generaltaba koji je potpisao to tada i naelnika uprave bezbednosti. Zaista ne znam. Nisam ulazio u te detalje. General pukovnik Momilo Perii, naelnik Generalaba VJ (1993-1998): Postojao je plan Grabe i Farka je pripremio taj plan i dao ga Ojdaniu. Ojdani je dobio taj plan kao naelnik Generaltaba, da se pratimo Aca Dimitrijevi, ja, Ljuba Stojadinovi, Grahovac i jo neki ljudi. Ljubodrag Stojadinovi, vojni analitiar: Na tom spisku ja sam bio na prvom mestu, pa Vuk Obradovi i jo neki ljudi. U tom dokumentu stoji da vojna sluba bezbednosti treba da prati i prislukuje lica na tom spisku, operativna obrada do definitivne obrade. Pretpostavljam da znate ta znai faza definitivne obrade. Pa verovatno

do likvidacije, to je definitivna obrada. General-pukovnik Aleksandar Dimitrijevi, naelnik Uprave bezbednosti Generaltaba VJ (1993-1999): Evo, ja u vam rei da sam i ja po odlasku u penziju bio pod paskom slube. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Ta akcija Grabe, ako je uraena tako kako je uraena da vojna bezbednost prati civilno lice, onda je to potpuno nepravilno uraeno. Ako je ta akcija Grabe napravljena da bi se pratilo neko vojno lice koje radi protiv vojske, pa i u tom lancu praenja dolo se do saznanja da je ukljueno neko civilno lice, onda tu ide i civilna sluba DB-a. Ljubodrag Stojadinovi, vojni analitiar: Peti oktobar je presekao akciju Grabe, iako ona nikad nije opozvana, a sluba se pravi kao da nikad nije ni postojala. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Ma kako nije opozvana. Opozvana je akcija, ali nije nikad sprovedena. Ne znam ni o emu se radi. General-pukovnik Aleksandar Dimitrijevi, naelnik Uprave bezbednosti Generaltaba VJ (1993-1999): Bukvalno pred 5. oktobar, do samih popodnevnih sati sam bio pod pratnjom vojne slube. Poznajem ljude. Zato to poznajem ljude, ja bih priao, pitao kako je, ne pitam to su tu, znam da rade ono to im je zadatak, a to im je neko naredio. Dvadeset prvog septembra zapoinje novi ciklus protestnih okupljanja u organizaciji Saveza za promene. Reim Slobodana Miloevia pojaava represiju. Dvadesetog i tridesetog septembra policija brutalno prebija demonstrante. Tri dana kasnije u atentatu na predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Drakovia na Ibarskoj magistrali ginu etiri funkcionera te stranke. Dvanaestog novembra general Neboja Pavkovi i ministar unutranjih poslova Srbije Vlajko Stojiljkovi izjavljuju da su pripadnici policije i vojske spremni da se vrate na Kosovo. Dvadeset petog novembra jugoslovenske vlasti saoptavaju da je uhapeno pet pripadnika rezervnog sastava Vojske Jugoslavije, pod optubom da su planirali atentat na predsednika Slobodana Miloevia. Grupa je nazvana Pauk, a optuena je i za pijuniranje u korist francuske obavetajne slube.

Goran Mati, savezni sekretar za informisanje, novembar 1999: Poslednja aktivnost ove grupe je nedovrena i nee se nikada zavriti. Poslednja aktivnost je bila pokuaj planiranja atentata na predsednika Miloevia. I u njihovoj arhivi su naene mape i pojedinosti u modalitetima i razmiljanjima kako to da uine. Voa grupe Pauk Jugoslav Petrui, poznat i kao Dominik, priznaje da je ranije radio za francusku slubu bezbednosti i da je komandovao jedinicom plaenika u Zairu. Goran Mati pripisuje mu odgovornost za zloine u Srebrenici 1995. godine i na Kosovu tokom NATO intervencije. Mati, meutim, preutkuje da je Petrui bio poznat domaim slubama bezbednosti ve poetkom devedesetih. Dragan Letari, pripadnik DB-a Srbije (1995-2000): Jugoslav Petrui, alias Dominik, ovek je koji je zvanino doao u MUP Srbije, i rekao: ljudi, ja sam taj i taj, radim za francusku slubu i elim kontakt. Petrui se predstavio kao svestran ovek, sretao se s vojskom i policijom, prodavao opremu vojsci i policiji, prema mojim saznanjima. U prvim danima bombardovanja, Petrui dolazi u Beograd i trai sastanak sa Letariem, sa kojim se ranije upoznao.

Dragan Letari, pripadnik DB-a Srbije (1995-2000): Prvi moji kontakti s Petruiem vezani su za njegov zahtev MUP-u oko isporuke oruja, slanja naih ljudi. Petrui je bio zainteresovan da strunjaci MUP-a idu u Zair i sprovode obuku.

Nalaze se u restoranu eher u elitnom delu Beograda. Dragan Letari, pripadnik DB-a Srbije (1995-2000): Na tom hajde recimo sastanku, gde smo bili ja, Petrui, Oreanin, Batoanin (Nenad, bivi pripadnik DB-a i Saveznog MUP-a, ubijen novembra 2002 prim. aut.), on je izvadio kartu i rekao da su u Briselu odluivali kad e se gaati zgrade MUP-a, republikog i saveznog. To je bio utorak-sreda, i on kae da su hteli da gaaju odmah sutradan, ali da su Francuzi traili da to bude vikend, kad ima manje ljudi. Znate, kad vam neko kae da e za tri dana da gaaju zgradu u kojoj radite, ne moe vam biti svejedno, koliko god da se time bavite. Ja sam rekao da u tu informaciju proslediti, ne ulazei u to da li je tana ili ne. U svakom sluaju, ove tri zgrade su gaane u subotu, kao to svi znamo. Batoanin i ja smo to prosledili vrhu slube. Posle bombardovanja, Petrui je ponovo u Beogradu i Letari pregovara sa njim o

nabavci opreme za specijalne jedinice MUP-a Srbije. Posao je ugovoren, ali stvari kreu neoekivanim tokom. Dragan Letari, pripadnik DB-a Srbije (1995-2000): U kontekstu oekivanja tih sredstava, dolazi do intenziviranja afere Pauk, hapenja, njegovog serviranja te medijske prie ta se desilo i ta su nameravali. Goran Mati, savezni sekretar za informisanje, novembar 1999. Imali su etiri osnovna scenarija i ja u ih navesti. Prvi scenario je bio razmiljanje o snajperskom napadu unutar rezidencije predsednika Miloevia. Dragan Letari, pripadnik DB-a Srbije (1995-2000): U jednoj toj pompeznoj najavi, Slobodan Oreanin, koji nosi vrlo debele naoare, bio je predstavljen kao snajperista. Pa, loginije je da je hteo da ga otruje, on je ipak, naunik, a ne ovako, ne vidi na pet metara, ovek sedi za raunarom, magistar. Letari za operaciju Pauk saznaje sasvim sluajno, tokom neformalnog razgovora sa svojim kolegom Aleksandrom Doreviem iz este uprave Slube dravne bezbednosti. orevi mu pria da se priprema velika akcija hvatanja neke teroristike grupe i pokazuje mu sliku Jugoslava Petruia, oznaivi ga kao vou grupe za kojim sluba intenzivno traga. Dragan Letari, pripadnik DB-a Srbije (1995-2000): Sticajem okolnosti ja sam s Petruiem bio dan pre u hotelu Putnik u Sarajevskoj ulici gde je on odsedao. Videli smo se neformalno, razgovarali onako a ta fotografija koju mi je Aca pokazao je fotografija na kojoj Petrui ima totalno izmenjeno lice, ne lii na sebe, ima bradu, mraviji je. Sluba je oigledno skenirala njegovu fotku iz ranijih dana. Ja kaem: Aco, ja sam jue bio s ovim ovekom, on uote ne izgleda ovako. On je tu u Beogradu, Aca kae nemogue. Rekoh on je tu u Beogradu, u Sarajevskoj. I onda je on okrenuo par brojeva telefona, javio nekom To je zanimljiv detalj koji pokazuje da je Sluba imala vakuume. Ubrzo, grupa je uhapena i posle jednogodinjeg pritvora osloboena optubi za pijunau i neuspeli atentat. Tokom 2000. godine dravni vrh sve ee pominje termin terorizam kada govori o aktivnostima opozicije. Vojni vrh razmatra mogunosti kanjavanja politikih protivnika svog vrhovnog komandanta.

STENOGRAM SA SEDNICE KOLEGIJUMA G VJ, april 2000. (str. 264)

General-pukovnik NEBOJA PAVKOVI: Ovo to spominju ovoga ivkovia, gradonaelnika, mi smo ga tuili za onu izjavu, jer on stalno daje izjave i ocenjuje vojsku, zahteva od vojske itd. Danas je Doje vele preneo tu njegovu izjavu. Evo ta kae: da jedna opasna igra nekih ljudi u vojsci koji i dalje misle da u vojsci treba da postoje politiki komesari.... No, videemo, on je dao izjavu, i to jako loe nekoliko puta, da vojska die borbenu gotovost, da upuuje trupe na teritoriju 3. armije, da je poslata 63. padobranska brigada u ono vreme kada su se deavale one stvari na aerodromu, to je izazvalo veliku uznemirenost graana u Niu i mi smo ga zbog toga tuili i tuiemo ga i dalje. Zoran ivkovi, gradonaelnik Nia (1997-2000): Razlog za tubu je moj govor na jednom od mitinga Saveza za promene. Tada je podignuta borbena gotovost 3. armije zbog toga to su se mrko gledali policajci i vojnici na podgorikom aerodromu Golubovci. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Meutim, kakav je tu spor bio. Spor je bio prva njegova izjava da smo podigli borbenu gotovost 3. armije, da smo podigli borbenu gotovost 63. padobranske brigade, da je ona upuena za Crnu Goru, to nije bilo tano, pa se u tom smislu vodila polemika oko toga. Zoran ivkovi, gradonaelnik Nia (1997-2000): Ali ja znam da je podignuta borbena gotovost kao za predratno stanje. Ja sam na mitingu rekao: Zato se to desilo? Protiv koga mi to ponovo ratujemo? Ko je taj novi neprijatelj? Posle nekoliko dana sam obaveten da je podneta krivina prijava. Iao sam dva puta kod istranog sudije, ponovio od rei do rei govor koji sam odrao tamo i rekao sam da ne vidim ta sam rekao to ne odgovara istini i to je loe. I drugi lideri opozicije su na meti nadlenih slubi. Aktivnosti Vuka Drakovia analiziraju se i na zajednikoj sednici vojnog i policijskog vrha, odranoj 10. aprila 2000. godine. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Ono to je karakteristino za ovaj kolegijum je sledee Vuk je pre toga boravio u Moskvi, zajedno s njim je boravio i sadanji naelnik Generaltaba Krga. U Moskvi su imali susrete s Ivanovim, a Krga sa naelnikom Generaltaba ruske armije. Oigledno je da je predmet interesovanja obe slube bio vrlo veliki za lidera kakav je bio Vuk Draskovi. Vuk Drakovi, predsednik SPO-a: Posle zloina na Ibarskoj magistrali u januaru 2000. godine ja sam bio u Moskvi, boravio sam

tamo tri dana, i izmeu ostalog imao sam troasovni susret u Ministarstvu spoljnih poslova sa ministrom inostranih poslova Rusije Igorom Ivanovim. Ja sam tom prilikom Ivanova upoznao sa detaljima zloina na Ibarskoj magistrali od 3. oktobra 99, detaljima ubistva Slavka uruvije. Rekao sam im da je Miloevi postao jedna nekontrolisana i neodgovorna zver, neodgovorni ubica i da je to postao naroito od maja 99. kada je protiv njega podignuta optunica u Hagu. STENOGRAM sa zajednikog sastanka vojnog i policijskog vrha, 10. april 2000 (str. 285) RADOMIR MARKOVI, naelnik RDB-a Srbije: U vezi sa poslednjim Vukovim boravku u gostima kod Ivanova ne mogu da kaem da je bio u poseti, nego da je to privatna poseta ministru inostranih poslova Ivanovu bila. On zagovara jednu tezu da su u razgovoru sa Ivanovom, kome je prisustvovalo pet saradnika ministra Ivanova i trojica njegovih iz SPO-a, postavljali opcije za ruenje vlasti u Jugoslaviji. Jedna je opcija bila likvidacija predsednika drave, druga opcija je bila vojni udar i trea opcija su bili prevremeni izbori. Pazite, govorim o Vukovim reima, to nije ni iz jednog drugog podatka koji nam je dostupan, nego iskljuivo Vukova interpretacija razgovora, koja je verovatno i bila namenjena nama. Navodno, to to je sa Amerikancima dalje razgovarao, da su oni rekli da nisu spremni za likvidaciju predsednika, niti za vojni udar, da ga izazovu ovde, ali kae da se moe razgovarati o tome, a za sada nemaju takvu opciju.

Vuk Drakovi, predsednik SPO-a: Priali smo i o vanrednim izborima i o mogunostima da se izae na parlamentarne izbore u okolnostima kad je glava bukvalno na panju i kada imate jednog pobesnelog serijskog ubicu koji nije pod bilo kakvom kontrolom. Nisam ja to govorio, i da jesam pa ta, ali zaista nisam, to ne bi bilo diplomatski, to bi bilo veoma nedelikanto. STENOGRAM sa zajednikog sastanka vojnog i policijskog vrha, 10. april 2000 (str. 285) RADOMIR MARKOVI, naelnik RDB-a Srbije: Znai, mora se paziti ta taj zlikovac govori. Vi ste moda sluali i njegov govor u Rusiji na nekoj privatnoj televiziji, to nije bilo na dravnoj televiziji nego na privatnoj. Nijedne novine nisu donele nikakav komentar o njegovom boravku i sve je njegova lina interpretacija, ali je on u onom govoru na televiziji apostrofirao dravni terorizam, logore, Staljinov reim ovde i sve ono najgore ega je mogao da se seti u svojoj bolesnoj psihi. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: U ovom kolegijumu, ono to je zanimljivo - malo neuobiajen renik za ljude tog formata i mesta koja zauzimaju. Vuka Drakovia je Rade Markovi nazivao zlikovcem, a Branko Krga

narkomanom.

STENOGRAM sa zajednikog sastanka vojnog i policijskog vrha, 10. april 2000 (str. 286) General-pukovnik NEBOJA PAVKOVI: ...On je bio i u Niu na televiziji, kae da je strano runo govorio i o predsedniku. Moemo li mi... ja ne znam kako ti zakoni o izraavanju tih stavova zvaninih tretiraju to. Zato neko njega ne tui, da mi imamo za svaki njegov istup u kom vrea dravu, vrea predsednika, vrea pojedine linosti, da bude tuen, pa neka se neko bavi time, neemo se mi pojavljivati.

General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Ja se ne seam da smo mi imali bilo kakav zajedniki sastanak sa predstavnicima MUP-a na kome smo razgovarali o tim stvarima. Mi smo imali sastanak, to su redovni godinji sastanci na kojima se uglavnom govori o saradnji vojske i MUP-a i unapreenju te saradnje, a nikako o iznoenju bilo kakvih stavova. Niti je dravno rukovodstvo dozvoljavalo u to vreme da se dre takvi sastanci, bar se ne seam tog sastanka gde se uopte spominjao Vuk Drakovi i gde je Krga to iznosio. STENOGRAM sa zajednikog sastanka vojnog i policijskog vrha, 10. april 2000. General-potpukovnik BRANKO KRGA: ...Inae, bio sam primljen kod naelnika Generaltaba i kod ostalih visokih vojnih rukovodilaca, apsolutno nas podravaju, nas, ovaj reim, ovu vojsku, ovu policiju. Za Vuka svi tamo znaju da je narkoman, da je ovo, da je ono, itd. da su ga odbacili Amerikanci i sada pokuava kod Rusa da ostvari nekakvu podrku raunajui da e sada Putin kao demokratski orijentisan predsednik dati veu podrku njima, to su sve insinuacije. U meuvremenu, pojaava se bitka za medije. Posle zatvaranja nekoliko lokalnih radio i TV stanica, opozicija u gradovima u kojima je na vlasti organizuje demonstracije za odbranu lokalnih medija. Vojni vrh budno prati situaciju. STENOGRAM SA SEDNICE KOLEGIJUMA GENERALTABA VJ, MAJ 2000. General-potpukovnik VLADIMIR LAZAREVI: ...Aktiviranje takozvanih kriznih tabova za odbranu slobodnih medija, koje je poelo jue u Niu, a danas najavljuju Kruevac i drugi centri, organizovanje protestnih skupova i pozivanje graana na iskazivanje svih oblika graanske neposlunosti, a jue su poeli i da pozivaju VJ i

njene pripadnike da otkau poslunost vojnim vrhovima. General-pukovnik NEBOJA PAVKOVI: Uhapsite to, Lazo. Ako neemo mi njih da uhapsimo sada, ako on poziva otvoreno vojsku da otkae poslunost, to pogledajte u zakonu, ta to znai. Ima da izvede oklopni bataljon i da uhapsi ivkovia ako je on to rekao. Nemojte da mislite da oni nee da nasrnu na nas, nasrnue i te kako. Onog trenutka kada osete da se mi plaimo, da se kolebamo, onda e oni to da urade... General-potpukovnik VLADIMIR LAZAREVI: Praktino, centar destrukcije je Ni. U Niu i Pirotu smenjuju se stalno Stamboli, Perii i ko sve jo. General-pukovnik NEBOJA PAVKOVI: To treba uhvatiti i isprebijati, pa da vidi da li e opet. Zoran ivkovi, gradonaelnik Nia (1997-2000): Bilo je vie situacija gde su jasno pokazivali da su protiv toga da u Niu ne bude Miloevieve vlasti nego demokratska vlast. Recimo, bilo je tih situacija da me pozovu na zakletvu kada vojnici polau zakletvu i da me onda ne pomenu. Ja stojim na bini, onda neki oficiri pozdravllja goste i ne pomene mene i onda ja usred tog nastupa siem i proem pored vojnika, izaem napolje. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Ne, to nije tano. Dok sam ja bio komandant armije, ivkovi je bio gradonaelnik Nia, mi smo imali neku saradnju. On je imao svoje stavove u to vreme. Predmet interesovanja vojnog vrha bili su i pojedini novinari koji su pisali kritike tekstove o pojedinim generalima. Meu njima je bio i bivi pukovnik Ljubodrag Stojadinovi. Ljubodrag Stojadinovi, vojni analitiar: Najradikalnija pretnja stigla je iz VJ, iz Vojnoistorijskog instituta na Kalemegdanu, gde se nalazila kontraobavetajna grupa (23:05). Neki oficiri su me pozvali, kasnije sam saznao koji, rekli da u dobiti poiljku i ja sam o tome napisao tekst u Glasu javnosti, objavljen je, a kasnije sam saznao da su to bili jedan kapetan i stariji vodnik, koji su mi pretili likvidacijom. Dvadeset petog maja 2000. godine naelnik Generaltaba Vojske Jugoslavije general Neboja Pavkovi na sednicu Kolegijuma poziva i elne ljude vojnog pravosua. On i ministar odbrane general Dragoljub Ojdani otvoreno pokazuju da su nezadovoljni

njihovim radom, posebno kada su u pitanju procesi protiv protivnika tadanje vlasti. SEDNICA KOLEGIJUMA naelnika Generaltaba VJ 25. MAJ 2000. General-pukovnik NEBOJA PAVKOVI: Vi ste duni da idete da pratite, da jurite. Obrenevi da prati za Periia, gde je predmet zastao, ta je u pitanju, ta mi treba kao struna sluba da dopunimo, da damo uz taj predmet da se Perii osudi, a ne da ih sklanjaju u fioke i da zaobilaze Ko e da zalegne iza predmeta koji smo mi pokrenuli? Niko. Ja se svaki dan ujem sa Lazareviem, gde je predmet za ivkovia? Vi znate ta je ivkovi uradio, dali smo ga na civilni sud, civilni sud znamo kako radi, gde su?... Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Recimo, Pavkovi je u jednom trenutku rekao, mislei na grupu Osa, da ga ef zove danima, mislei na Miloevia, i da on ne moe da mu objasni kako su jednu takvu grupu, kako su je oni okvalifikovali s Goranom Matiem, osudili samo na 5 godina. Treba ih osuditi na 10, pa kad se ale, da izdre osam, a ne da im se da pet, pa na kraju izau posle godinu dana. To je sve priao pred svim tim ljudima iz vojnog pravosua, nadovezivali su se na Pavkoviev govor kako vojno pravosue mora da titi interese vojske, u svari vojnog vrha. Pukovnik Nikola Petkovi, vojni tuilac: A taj sastanak jeste bio proireni kolegijum Ministrastva odbrane. Inae, mi smo u sastavu ministarstva i tu je referisano godinji na izvetajMesene informacije o tome ta je uraeno aljemo i ministarstvu i predsedniku i vojnim komandama i jo nekim strukturama jednom godinje, to je analiza rada. To ta je neko u toj analizi govorio treba samo staviti u kontekst ta se posle toga desilo i kako su pravosudni organi radili i ko je dobio maksimalne kazne. Kao primer aljkavosti vojnog pravosua Pavkovi na tom sastanku navodi i sluaj dopisnika Asoijeted frans presa i lista Danas Miroslava Filipovia. Ovaj kraljevaki novinar pozornost bezbednosnih slubi privlai serijom tekstova o vojsci, a naroito jednim lankom o ratnim zloinima na Kosovu i Metohiji. Miroslav Filipovi, novinar: Ja sam taj tekst naslovio: Deje suze protiv Miloevia, a to je pria o stradanju dece na Kosovu. Naime, prema nekim podacima istraivanja do kojih sam ja u to vreme doao, od dejstava VJ, srpske policije na Kosovu, stradalo je 800 kosovskih maliana mlaih od 5 godina. Tekst je prvi objavio britanski Indipendent, a potom je osvanuo i na sajtu londonskog

Instituta za rat i mir. Miroslav Filipovi, novinar: Dodue, dobio sam upozorenje da vodim rauna da im se, citiram, ne napenalim ponovo. Ja sam tu poruku shvatio prilino ozbiljno jer je dolazila od ozbiljnih, autoritativnih ljudi koji su mnogo toga loeg mogli da urade, nekim kolegama su i uradili. Filipovi potom pie jo jedan tekst o namerama Miloevievog reima da izazove krvoprolie na severu Crne Gore. Ubrzo ga hapse pripadnici Slube dravne bezbednosti. Sudija Okrunog suda u Kraljevu njegov sluaj prebacuje u nadlenost Vojnog suda u Niu. Miroslav Filipovi, novinar: Sutradan su me pustili sa reenjem vojnog tuioca, odnosno predsednika suda, da u mojim radnjama nema elemenata i da javni tuilac ne moe u roku od 24 sata da odlui hoe li ili nee da podnosi krivicu za ono drugo, jer ja sam optuen za krivino delo pijunae i krivino delo irenja lanih vesti. General Pavkovi na sastanku sa predstavnicima vojnog pravosua pokazuje nezadovoljstvo takvim razvojem situacije. SEDNICA KOLEGIJUMA naelnika Generaltaba VJ 25. MAJ 2000. godine General-pukovnik NEBOJA PAVKOVI: Mi smo jedva namolili i MUP i Dravnu bezbednost da uhapse toga Filipovia i oni su to uradili, i sa 150 kucanih stranica su dostavili predmet tuiocu. On nije naao za 24 sata da to izui da donese odluku, hoe li to da pokrene ili nee, i onda mene zove predsednik da mu odgovaram ono to ne znam da mu odgovorim. To je sutina. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: To je izazvalo straan revolt u Beogradu, podiglo se do najvieg nivoa, predsednik je o tome bio obaveten. General Pavkovi je insistirao i doslovce rekao da se pod hitno smeni vojni tuilac u Niu, mislim da se zove Radovanovi, na njegovo mesto da se postavi mlad kapetan kome e Pavkovi dati in majora, sledee godine in potpukovnika, odmah mu reiti sambeno pitanje, ali da se u sluaju Filipovi moraju primeniti sankcije otprilike onako kako je to vojni vrh zamislio. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Ja nita nisam osporavao, ali nisam ni traio da se on uhapsi. Ne moe on ako ima podatke i pie o neemu da bude uhapen zbog toga.

Miroslav Filipovi, novinar: Posle 10 dana sam dobio telegram da se javim u vojni sud u Niu, ja sam otiao, to je bio opet ponedeljak. Posle sasluanja kod istranog sudije kapetana Mladenovia ja sam zadran u pritvoru. Suenje je bilo 25. ili 26. jula, ja sam osuen na sedam godina zatvora. Pukovnik Nikola Petkovi, vojni tuilac: A to to neko iz politikih krugova nije zadovoljan kaznenom politikom, kako je u nekom predmetu neto uraeno, to je stvar tih politikih krugova, ali se nije desilo da zbog takvih stavova bude promenjena odluka tuioca, pa da se krene u postupak za neto za ta u predmetu nema dokaza. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: To izaziva gorinu, jer se vojno pravosue stalno hvalilo nezavisnou, to je nemogue jer postoji jasan odnos subordinacije zbog inova, poloaja, funkcije, dobijanja stana i svega onoga to je u vojsci centralizovano. Krajem maja 2000. godine, Vuk Drakovi ponovo putuje u Moskvu, zajedno sa Zoranom iniem i Vojislavom Kotunicom. Po povratku, njegovom obezbeenju policija na aerodromu oduzima lino naoruanje. Drakovi odlazi u Crnu Goru, gde se osea sigurnijim. Vrh crnogorske vlasti je, u meuvremenu, upoznat sa sadrajem zajednikog sastanka elnika vojske i srpske policije. Budimir epanovi, savetnik ministra unutranjih poslova Crne Gore: Kad god je dolazio u Crnu Goru, on je mene zvao, najavljivao taj dolazak i mi smo depeom, kako to ide, obavetavali slubu javne i dravne bezbednosti da se preduzmu odgovarjaue mere zatite. Vuk Drakovi, predsednik SPO-a: I zaista, sve je to tako bilo do toga 12. juna 2000. kada sam doputovao u Budvu. Ja sam se javio Crnogorcima da sam dosao, ali iz nekih neobjanjivih razloga tada nikakvog obezbeenja oko moga stana nije bilo. Poetkom juna iz Beograda u Budvu stie grupa ljudi sa specijalnim zadatkom. Smetaju se u ranije iznajmljen stan, u blizini Drakovievog. Nekoliko dana osmatraju njegov stan. Petnaestog juna, malo pre ponoi, kreu u akciju. Vuk Drakovi, predsednik SPO-a: Te noi, nakon napornog dana pisanja, prosto sam gledao TV. Odjednom, osetio sam kao ujed komarca na predelu levog uha i tog trenutka, uz priguen pucanj koji je pratio taj neki arki dodir

moga uva, shvatio sam da je u pitanju atentat i munjevito sam se bacio na pod i nekakvim pokretima, da nikada ne budem sekund na istom mestu, uspeo sam da se prebacim na gornju platformu. Moj stan ima dve platforme - trpezarija je jedno pola metra uzvienija od dnevne sobe - i da se zaklonim iza jednog betonskog stuba. Mara Luki, kominica Vuka Drakovia u Budvi: Tu no mi je tu sedela prijateljica, sedeli smo do 12 na terasi, ispratila sam je do oka i kad sam se vratila, uzela sam ae to smo pili sok, ula u kuhinju i poela da perem. I ula sam to tako neko, nije mi to liilo na pucanje, nego na neko lupkanje, 3-4 puta, pa je malo stalo, pa opet toliko puta. Zaudila sam se. Meni je liilo kao da Vuk lupa bube po zidu, jo se mislim ta komija noas lovi, znala sam da je bio tu sam. Vuk Drakovi, predsednik SPO-a: Tada sam napravio greku kad sam ve bio zaklonjen iza betonskog stuba, hteo sam da provirim oprezno da vidim odakle pucaju, koliko ih ima, i tada sam pogoen, metak mi je okrznuo desnu slepoonicu, povikao sam: Dajte mi pitolj! iako nikoga nije bilo u stanu, isto iz psiholokih razloga, da ih dovedem u zabludu. Ne znam koliko je taj moj povik uticao, ali opalili su jo dva kuruma, ukupno osam, i otili. Mara Luki, kominica Vuka Drakovia u Budvi: I onda je poelo, kad je ta druga tura poela da lupa, onda sam ula lomljenje, krenje stakla i Vukov glas. Zvao je, samo sam ula da je zvao: Ubie me! Slobo je spavao ovde, bila je neka utakmica i on je gledao i zaspao. Ja samo bacim to to sam radila i kaem: Slobo, neto se kod Vuka deava. Potrala sam tamo napolje preko terase i u tom momentu, dok sam prilazila s ovu stranu vrata, Vuk je otvarao vrata otud i zadnji pucanj u tom momentu, taj je ba bio jak. Atentator je ve u bekstvu. Uz put odbacuje pitolj iz koga je pucao i sa sauesnicima se neopaeno udaljava sa mesta zloina. Vuk Drakovi, predsednik SPO-a: I ja sam se prebacio do komije istog trenutka i uinio dve stvari. Prvo, zamolio sam kominicu da javi budvanskoj policiji da je pucano na mene sa ciljem da blokiraju izlaz iz Budve. Mara Luki, kominica Vuka Drakovia u Budvi: Da, kad je Vuk uao, samo je rekao - nee da me ostave na miru, oe da me ubiju. ini mi se da je pomenuo Slobodana Miloevia, da on hoe da ga ubije. Ja sam se plaila da e ovek tu da umre, sve mu je ovako izmeu prstiju toilo, sav je bio krvav, ja uzmem neki pekir i natopim rakijom i ovako mu tu stavim.

Vuk Drakovi, predsednik SPO-a: Javio sam se supruzi u Beograd i rekao: Dano, upravo su pucali na mene, svakakve glasine e sada da krenu, moda i to da sam ubijen. Nemoj da veruje, evo ti se javljam. Pogodili su me samo dva puta u glavu, ali dobro se oseam, nije nita strano. I posle toga sam otiao u budvanski dom zdravlja. Tu su mi dali neku prvu pomo i onda me prebacili u kotorsku bolnicu gde mi je desna strana slepoonice zaivena sa osam kopi i sanirane obe rane. U Budvu ubrzo stie jedinica pripadnika specijalne policije iz Podgorice, kao i elnici crnogorskog MUP-a. Budimir epanovi, savetnik ministra unutranjih poslova Crne Gore: im se desio atentat, odmah je stigao Vuk Bokovi sa jednom ekipom, helikopterom, praktino za par minuta se naao na licu mesta. Odmah za njim doli smo Mara i ja i zatekli smo Vuka Drakovia, naravno, u oku. Bio je jo uvek krvav. Naravno, u meuvremenu mu je bila ukazana pomo, bio je u zavojima itd. Nismo ga zatekli u stanu nego smo ga zatekli u vili u Miloeru i obavili taj prvi razgovor koji je bio smiruju i ohrabruju. U meuvremenu, atentatori uspevaju da neprimeeni prou policijsku blokadu. Drakovi se sutradan vraa u svoj stan. Vuk Drakovi, predsednik SPO-a: Sutradan kad je Danica stigla iz Beograda, popodne su doli i Vukain Mara, ministar unutranjih poslova i predsednik Crne Gore Mile ukanovi. Drakovievu suprugu zanima ta se desilo sa do tada uobiajenim obezbeenjem. Budimir epanovi, savetnik ministra unutranjih poslova Crne Gore: Jednostavno, takva su vremena bila da niko nikom nije mogao da garantuje 100% bezbednost. Mi smo preduzeli sve mere i radnje da se praktino obuhvati ne samo njegov stan u Budvi, ve cela Budva i ceo region. Ali, naravno, kad se desio taj atentat, ila je istraga da vidimo ta je i kako je bilo. Mara Luki, kominica Vuka Drakovia u Budvi: Pre toga, kad je jednom bio, milicija je bila na oku tu i na polovini ove ulice i po igralitu. Dvatri milicionera su bila uvek, a taj put nisu. Ba su me to pitali iz policije. Tih dana dok je tu bio nisam viala nijednog policajca. Budimir epanovi, savetnik ministra unutranjih poslova Crne Gore: Onaj policajac koji stoji ispred stana, verovatno to ljudi rade u policiji, on ima jednu mogunost,

to bismo mi rekli, da mu ne stane krv u nogama, da proeta 10 ili 20 metara gore-dole, ali to nije opravdanje za MUP kao slubu. Da li je to udaljavanje tih policajaca koji su morali da budu tu na tom izlazu opravdano, da li je u pitanju tih 10 ili 20 metara. Zato su usledile rigorozne mere, ti su ljudi pozvani na odgovornost, bilo je suspenzija, zamenjen je naelnik odeljenja bezbednosti, naelnik centra bezbednosti i to je po hijerarhiji ilo. Odmah posle pucnjave, atentatori tre do ranije pripremljenog vojnog sanitetskog vozila, oblae vojne uniforme i naputaju Budvu. Crnogorska policija ne kontrolie vojna vozila. Utoite dobijaju u kasarni u Kumboru. Vuk Drakovi, predsednik SPO-a: Tri dana posle atentata do mene su stigle dojave, opet anonimne, da su atentatori prebaeni vojnim helikopterom za Srbiju i ja sam to obelodanio kao verovatnou. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Ja sam dao izjavu da sam dobio od Miloevia telefonom informaciju da e se javiti Vlajko i Rade i da im se da to to se bude trailo. Onda se javio Vlajko i rekao mi to uopteno, sa Radetom smo neto detaljnije razgovarali, ali ja sam rekao da mi trebaju imena, uputio sam ga na Zeca (Milana, admiral prim. aut.), on je tog oveka povezao sa Zecom, oni su se dogovorili i nita u tome nije bilo neobino. Imali smo tog dana proslavu Dana Vojske, mi smo bili ovde, niko nita nije znao. Vuk Drakovi, predsednik SPO-a: Odbrana tadanjeg naelnika Generaltaba Pavkovia i komandanta vazduhoplovstva i mornarice, da oni nisu znali zbog ega daju tu podrku SDB-u Beograda i da nisu znali kakav nalog izvravaju, na neodrivim je pozicijama. Mogue je, recimo, da nisu znali u tom trenutku ta rade i u ta su upregnuti, ali sigurno su znali odmah posle atentata u Budvi i jasno im je moralo biti. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Kad je obajavljeno da je izveden atentat na Vuka, desilo se da je TV Crne Gore objavio da su uhapeni atentatori i da je protiv njih sprovedena istraga, a ovi ljudi se prevoze posle dan ili dva. ta je sumnjivo u tome? Ovi su uhapeni, ovi se prevoze, ak ni dan-danas ja ne znam ko se prevezao tim helikopterom, ni kako je bilo. Da li su to ti ili nisu, ne znam. Jedna jedina stvar je u tome tana - da su to pripadnici slube dravne bezbednosti i to mene u itavoj stvari zanima, sve drugo me ne zanima. Ljubodrag Stojadinovi, vojni analitiar: Prosto je neverovatno, ako naelnik Generaltaba lino mora da odobri let nekog helikoptera, on je morao da se upita o emu je re, jer mora biti da je re o nekoj vanoj akciji, s kojom bi on

morao da bude upoznat, jer inae ne zasluuje da bude na tom mestu. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Ja sam tada bio dva i po meseca naelnik generaltaba VJ. Do tada lino nisam poznavao Radeta Markovia, osim to smo se sretali na sastancima i do tada smo imali jedan verbalni sukob u prisustvu Miloevia. Ljudi koji se ne poznaju dobro ne mogu da se poveravaju jedan drugome u tom pogledu, a naroito ta namerava jedna, a ta druga institucija da uradi. Ljubodrag Stojadinovi, vojni analitiar: A druga stvar, nije verovatno da niko nije znao o emu je re. Dakle, kao to postoji sluba bezbednosti u Srbiji, Crnoj Gori, postoji i u Vojsci i ona je morala da ima neka saznanja ili je nesposobna ili je deo zavere protiv svog naelnika, to je neverovatno. Dakle, to opravdanje da niko nije znao o emu je re, otpada. Nekoliko dana nakon neuspelog atentata na Drakovia, istraga crnogorske policije daje prve rezultate. Vuk Bokovi, pomonik ministra unutranjih poslova Crne Gore (1997-2000): Mi smo identifikovali poinioce tog dela, nali smo materijalne dokaze i uinili sve da imamo dovoljnu koliinu dokaznog materijala da podnesemo krivine prijave protiv ljudi koji su poinili to delo. Najpre su uhapena braa Lovri, Milan i Ivan, obojica iz Beograda. Crnogorska policija protiv njih podnosi krivinu prijavu zbog sumnje da su poinili krivino delo terorizma pokuajem ubistva lidera SPO-a. Krivina prijava podneta je ubrzo i protiv Vladimira Jovanovia, zvanog Japanac, Duana Spasojevia i Mileta Lukovia. Vuk Drakovi, predsednik SPO-a: Veoma su precizno utvrdili da iza atentata stoji sluzba DB-a Srbije, da je u atentat umean surinski klan. Na zahtev istranog sudije podgorikog suda Zorana ivkovia, MUP Crne Gore raspisuje poternicu za Jovanoviem, Lukoviem i Spasojeviem. Meutim, u tom trenutku, saradnja republikih policija na najniem je moguem nivou. Zoran ivkovi, sudija: Nakon izvesnog vremena jedva mi je isporuen Vladimir Jovanovi, zvani Japanac, koga sam takoe ispitao i odredio mu pritvor. Beogradska policija privodi Duana Spasojevia na informativni razgovor i odmah ga

puta. Spasojevi kao alibi pokazuje potvrdu lekara da je u vreme atentata bio na leenju. Zoran ivkovi, sudija: Bio sam iznenaen takvim odgovorom, po meni krajnje neprofesionalnim, da policija ceni da li treba da se privede ili ne treba. Kada je na snazi poternica suda, policija nema ta da razmilja treba li da ga privede ili ne treba, ona jednostvano mora to da izvri. est meseci posle atentata, braa Lovri i Vladimir Jovanovi Japanac izlaze iz pritvora. U Srbiji dolazi do promene vlasti, a u Podgorici se tih dana pojavljuje Duan Spasojevi i daje izjavu istranim organima. Zoran ivkovi, sudija: Sa sobom je doneo medicinsku dokumentaciju kojom je opravdao neodazivanje sudu. Ne mogu tano da se setim ko je potpisao tu dokumentaciju, mogue je da je Milovan Boji, ali nisam ba siguran. Zoran ivkovi, sudija: Ja sam ga sasluao, ispitao i doneo reenje o sprovoenju istrage protiv njega, nakon ega sam ga pustio na slobodu jer je otpao taj osnov pritvora, uticaj na bekstvo iz lana 191. stav 1 Krivinog zakona. Ovi ostali su ve izali i deplasirano je bilo da on ostane u pritvoru. Osamnaestog oktobra 2000. godine beogradska policija saoptava da, po zahtevu MUP-a Crne Gore, traga za osumnjienima za atentat na predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Drakovia u Budvi - Duanom Spasojeviem i Miletom Lukoviem - i apeluje na sve koji imaju informacije o njima da se jave policiji. Vuk Drakovi, predsednik SPO-a: Krajem te 2000. godine, Japanac je puten iz zatvora, a ubrzo e biti praktino obustavljen istrani postupak protiv Spasojevia i Lukovia. Naime, crnogorska policija je vodila istragu u najboljoj nameri da pohvata atentatore sve dok u Beogradu nije pao Slobodan Miloevi. Doslo je do politike nagodbe izmeu nove vlasti u Beogradu i vlasti u Crnoj Gori da se ti ljudi koje je crnogorska policija gonila - Spasojevi, Lukovi, Jovanovi - puste, verovatno, im je reeno da su oni stubovi 5. oktobra, heroji, oni koji su pomogli DOS-u da se domogne vlasti. Tako je, naalost, bilo.

Odlomci iz knjige Vojna tajna autora Vladana Vlajkovia Progon medija Uloga vojnog vrha u izbornoj krai Posle 5. oktobra Susret Kotunice i generala Hapenje Miloevia Afera Perii ini oekuje smenu Tomia Postupak pred Vojnim sudom Knjigu Vojna tajna, koju je objavio Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, krajem marta zaplenila je vojna policija po nalogu vojnog pravosua, a sam autor je proveo mesec dana u pritvoru pod sumnom da je poinio krivino delo odavanja vojne tajne.

Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (arhivski snimak, 10. jun 2000, Aleksinac): Meutim, potpomognute stranim faktorom, destruktivne snage u naoj zemlji nastoje da razbiju njeno jedinstvo. Te snage atakuju i na Vojsku Jugoslavije, znajui da je ona nezamenjivi faktor

jedinstva, stabilnosti i bezbednosti SR Jugoslavije. Poetkom leta 2000. godine postaje jasno da se Slobodan Miloevi priprema za izbore. estog jula dvotreinska veina u Saveznoj skuptini usvaja promenu Ustava, koja podrazumeva da se predsednik drave bira neposredno. Momir Bulatovi, premijer SRJ (1998-2000): Budui da se vlast u Crnoj Gori deklarisala da nee da uestvuje u tim izborima, oni su automatski bili nemogui iz prostog razloga to republika izborna komisija ne bi odradila nijedan od tih poslova. To je bio osnovni motiv da se pristupi onoj poludiverzantskoj promeni saveznog ustava jer je bilo nemogue odrati izbore na teritoriji Crne Gore ukoliko se ne da ovlaenje Saveznoj izbornoj komisiji da sama formira svoju potkomisiju. Pripremaju se diverzije i na medijskom polju. Dvanaestog jula novinarima nezavisnih medija zabranjeno je da prate zasedanje Skuptine Srbije. Samo est dana kasnije, u zgradi Generaltaba Vojske Jugoslavije, odrava se zajedniki sastanak vojnog vrha, predstavnika Dravne bezbednosti Srbije i Saveznog sekretarijata za informisanje, na kojem se razmatraju mogunosti ometanja nezavisnih elektronskih medija i instaliranja proreimskih medija u Crnoj Gori. SEDNICA KOLEGIJUMA NAELNIKA GENERALTABA VJ, 18. jul 2000. godine General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Dobro, evo o emu se radi. Mi hoemo da napravimo jednu ekipu i jedan plan kojim bismo parirali na tom psiholoko-propagandnom planu, nasrtajima na nas, odnosno svemu ovome to se dogaa i tom medijskom i drugom ambijentu na naem prostoru. Radi se o tome da, kao to znate, veliki broj i radio i televizijskih stanica emituje programe koji su praktino neprijateljskog karaktera i smatramo da treba da iskoristimo znanje i tehniku koje imamo da neke potpuno eliminiemo, da neke ometamo i da, kao trei segment toga plana, napravimo plan za psiholoko i propagandno delovanje protiv takvih informacija koje idu prema nama. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Na tom sastanku je bio prisutan i naelnik Uprave za elektronsko izvianje i protivelektronska dejstva, bio je prisutan i gospodin Filipovi, naelnik uprave za specijalne operacije u DB-u. Razmatrana je problematika slobodnih medija u Srbiji, zatim nekih medija koji pokrivaju signalom teritoriju Srbije i Crne Gore kao to je Radio Slobodna Evropa; Pavkovi j dao nareenje da se ometa signal, kako on kae, neprijateljskih stanica, po svaku cenu. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Pa, mi nismo imali kapacitete da ometamo neki TV program, mi to nemamo.

Toma Damjanovi, tehniki koordinator ANEM-a: Konkretnih dokaza da je Vojska ometala program 2000. godine niko od nas nema, ali je injenica da vojska ima izuzetno kvalitetne predajnike jo od 1990. godine, kada je trebalo da bude oformljena Televizija Jutel, tako da neke indicije idu ka tome da je vojska, ako je htela, mogla da ometa sve emitere. Budimir epanovi, savetnik ministra unutranjih poslova Crne Gore: Tehniko prisustvo VJ je i te kako bilo znaajno na teritoriji Crne Gore, a to se moglo najvie reflektovati kroz rad Yu Info televizije koja je nelegalno bila u Crnoj Gori, bez prava na frekvenciju, a svu logistiku je dobijala od VJ. Ona je bila praktino sa frekvencijama prisutna, jer je koristila radio sisteme i druge ureaje VJ, a istovremeno je u to vreme bilo prisutno ometanje legalnih TV stanica u Crnoj Gori. Tako, na primer, najgledanije televizije kao to su Prvi i Drugi program dravne televizije Crne Gore, esto su bili ometani, pa se pojavljivala traka kad su neka znaajnija deavanja itd. Toma Damjanovi, tehniki koordinator ANEM-a: Najvee probleme imala je RTV Panevo, kao jedina televizija koja je mogla da se vidi u Beogradu. I radio i televizija su imali ogromna ometanja. Devedeset dvojka je imala ogromnih problema u emitovanju. Kada smo se popeli na krov nali smo predajnik koji je bio na frekvenciji radio Indeksa i otkrili da su smetnje koje je imao radio Indeks dolazile sa krova Doma omladine. Svi glavni elektronski mediji su pod kontrolom Miloevievog reima. Signal nezavisnih lokalnih medija povremeno se ometa. Savezna vlada pokuava da pojaa signal televizije YU Info - iji je osniva - kako bi se glas zvaninog Beograda uo na celoj teritoriji Crne Gore. Saveznom sekretaru za informisanje Goranu Matiu, meutim, nedostaju sredstva za to. SEDNICA KOLEGIJUMA NAELNIKA GENERALTABA VJ, 18. jul 2000. godine Goran Mati, savezni sekretar za informisanje Znai, meni treba u ovom trenutku 100.000 maraka i mi zavravamo kompletan Niki i taj potez, ja ne mogu to da dobijem nikako, jer se u ovom trenutku reavaju stanovi, da ne govorim imena iz SNP-a i tako redom. U Saveznoj vladi dele pare skromnim i potenim radikalima i, tako, za stambena pitanja ministar pravde je dobio etiri miliona. Meni ta etiri miliona reavaju strateke stvari u Crnoj Gori... General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Moda, ne seam se da je on to traio. Bio je jedan takav sastanak i traio je da se povodom te

YU info, naroito na prostoru Crne Gore, to omogui. Naravno, mi smo rekli koji su to uslovi, tamo je to ustupljeno kao i svima, dakle nita posebno. Miodrag ivkovi, politiki lider Liberalnog saveza Crne Gore: Mislim da Pavkovi ne govori istinu. Nijedna druga televizija nije mogla da koristi usluge vojnih objekata za druge svrhe. Momir Bulatovi, premijer SRJ (1998-2000): Ideja o tome da Savezna vlada, ili ja kao njen predsednik, neposredno uestvujemo u formiranju Yu info kanala ili ustolienju dnevnih novina u Republici Crnoj Gori, sa dananjih pozicija moe da izgleda suludo, ali kada je posmatrate u kontekstu sa prilikama koje su tada bile u Crnoj Gori, u kojoj apsolutno nijedan jedini medij, ali slovom i brojem nijedan, nije prenosio makar informacije o tome ta se deava u onome projugoslovenskom bloku ili u federalnim organima, onda je to ispalo i kao nuna stvar. Savezna vlada je donela takvu odluku. Dragan o, ministar pravde Crne Gore (1998-2000): Oigledno je pod neijim politikim pritiskom vojska dopustila da se to radi na njenim objektima koji su zatieni, jer niko nije mogao tamo da ue bez saglasnosti. Kad je krenulo emitovanje, jasno je bilo da se to radi, oni to nisu krili, i to je samo pojaalo utisak o politikoj manipulaciji vojskom i te tenzije. SEDNICA KOLEGIJUMA NAELNIKA GENERALTABA VJ, 18. jul 2000. godine General-major Milen Simi, naelnik Uprave za moral i informisanje Generaltaba VJ: Mi smo preduzeli konkretne mere u Crnoj Gori, organi za moral su ojaani, dve novinarskotelevizijske ekipe, jedna RTS-a, jedna YU Info kanala, u funkciji su komande Druge armije. Dan polako maltene postaje na bilten, ponovo smo stavili u funkciju Radio-televiziju El Mag i neke konkretne aktivnosti. Sada forsiramo pomo koju vojska prua, a i neke odgovore o graninom pojasu i hapenju novinara. Momir Bulatovi, premijer SRJ (1998-2000): to se tie dnevnih novina Dan, to je bilo neko zadovoljenje i mojih novinarskih ambicija iz ranih dana, ali taj deo i angaman se pravda mojom ulogom kao predsednika najmonije opozicione partije tada u Crnoj Gori i elje da iza nje, odnosno ispred nje, stanu jedne jugoslovenski orijentisane novine. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Gospodin Goran Mati nudi novana sredstva za sve lokalne stanice uz granicu sa Crnom Gorom, da budu osloboene plaanja poreza i slino, a VJ prihvata obavezu da ometa TV. Rade

Markovi predlae da se ubacuju specijalne emisije na iste frekvencije sa istim logotipima televizija, tako da gledaoce dodatno zbune. I zaista, VJ je u tome uestvovala. U tome su uestvovale jedinice EI i PED. Te jedinice su praktino potinjene Drugoj upravi VJ, odnosno tadanjem naelniku te uprave generalu Branku Krgi, dananjem naelniku Generaltaba VJ. Momir Bulatovi, premijer SRJ (1998-2000): Dok je Goran Mati bio u mojoj vladi, siguran sam da to nije radio iz prostog razloga to - ako je nekad raeno, a nemam informaciju da jeste, ali mogue je da je raeno - ipak je bilo tehnoloki postalo ve mnogo komplikovanije ometati. S druge strane, treba imati u vidu da je od trenutka ustolienja Mila ukanovia sistematski ometan program Radio Beograda i da se nigde nije uo na teritoriji Crne Gore. Dvadeset sedmog jula raspisani su izbori za predsednika Jugoslavije za 24. septembar. Za isti dan zakazani su i lokalni, pokrajinski i savezni izbori. Osim politikih partija, i vojni vrh obavlja poslednje pripreme za taj dan. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Iz kolegijuma koji su tih dana odravani moglo se videti da je Pavkovi zduno zagovarao tezu da se sa upravom za moral i upravom bezbednosti, kako oni kau, pravilno informiu stareine da ne glasaju za domae izdajnike i strane plaenike nego za patriotski blok. Naelnik Uprave general Milen Simi oficirima prosleuje akt sa instrukcijama za predstojee izbore. General-potpukovnik Milen Simi, naelnik Uprave za moral i informisanje Generaltaba VJ: "Osnovni cilj spoljnog faktora jeste da na vlast, na legalan nain, kroz izbore, dovede kolaboracioniste koji e sluati i izvravati politike odluke Vaingtona Bez obzira na punu slobodu odluivanja u izboru, pripadnici VJ moraju voditi rauna da biraju one koji e obezbediti punu afirmaciju VJ... a ne marginalizaciju i zavisnost odbrane od spoljnog faktora. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Ne, to nije takav tekst bio. Pred svake izbore obavljaju se pripreme za uee vojske na tim izborima. Zato to je to za nas vrlo komplikovana situacija u kojoj vi deo ljudi koji se nalaze na raznim dunostima izdvajate sa tih radnih mesta da im omoguite da glasaju itd. To se i sad radi, radilo se i za predsednike izbore. Ljubodrag Stojadinovi, vojni analitiar: Uprava za moral je bila ideoloka uprava, koja je ideologiju porodice distribuirala na itavu vojsku. Jo gora je bila uprava bezbednosti koja je dala instrukciju, u jednom dokumentu, gde

stoji: instrukcija oficirima bezbednosti da svakom pojedincu stave do znanja da e se bez obzira na to kako glasaju to svakako otkriti. Zamislite tu orvelijansku pretnju. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: U septembru 2000. obavljane su poslednje pripreme za izbore na podruju SRJ. Vojska je imala svoje konkretne zadatke u Crnoj Gori i praktino povodom pitanja izbora na toj teritoriji sve je palo na plea VJ. SEDNICA KOLEGIJUMA NAELNIKA GENERALTABA VJ, septembar 2000. General- potpukovnik Miodrag Simi: Komanda Druge armije i Ratne mornarice izvrie procenu svakog glasakog mesta i potrebnim snagama etvrtog bataljona vojne policije, Sedmog bataljona vojne policije specijalne namene i 27. bataljona vojne policije na pogodan nain izvriti obezbeenje istih radi spreavanja incidentnih situacija na izbornom mestu i krae glasakog materijala. U sluaju da snage MUPa pokuaju da ometu normalan tok izbora i dostavljanje glasakog materijala, najpre ih upozoriti, a potom primenom sile onemoguiti u tome Momir Bulatovi, premijer SRJ (1998-2000): Tano je da je u jednom trenutku bilo dato nareenje jedinicama 7. bataljona da samo obezbeuju donoenje glasakog materijala iz prostog razloga to nismo imali nijednu drugu organizovanu snagu koja bi obavila taj deo fizikog obezbeenja prenoenja papira da bi izbori konano imali nekoga smisla. Slaem se da je bilo nekoliko neodmerenih izjava iz politikog i iz vojnog vrha u vezi s politikim znaajem tih izbora. Kasniji tok dogaaja je pokazao da te izjave nisu imale nikakvog posebnog uticaja. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Zamenik naelnika Generaltaba general Svetozar Marjanovi, koji je poznat i po potpisivanju Kumanovskog sporazuma, za ta je dobio vilu u Uikoj, doslovce kae: Problem je to stareine u okviru svoje porodice ne govore da su ovi izdajnici i strani plaenici, pa se desi da otac glasa za patriotski blok, a dete, zaboga, glasa za opoziciju. Podaci koje je Vlajkovi dostavljao crnogorskoj vladi tih dana stiu i do srpske opozicije. General-pukovnik Momilo Perii, potpredsednik Vlade Srbije (januar 2001-mart 2002): Te informacije su bile korisne u tom pogledu da znamo mi u DOS-u ta nam se sprema, da moemo da upozorimo jedan drugog. Znali smo ta nam se sprema, znali smo da nas prate, da smo prislukivani, znali smo da e na sve naine biti spreavan miting i pretila je opasnost da se upotrebi vojska u vannamenske svrhe.

Izbori 24. septembra prolaze bez veih incidenata. Dvadeset estog septembra, Demokratska opozicija Srbije saoptava prve rezultate, prema kojima je njen kandidat Vojislav Kotunica osvojio 54,6, a Slobodan Miloevi 35 odsto glasova. Dan kasnije, Savezna izborna komisija saoptava drugaije rezultate. Kotunica 48,2, Miloevi 40,2 odsto osvojenih glasova. Komisija najavljuje drugi krug predsednikih izbora. Dvadeset osmog septembra elnici DOS-a pozivaju graane da blokiraju itavu Srbiju sve dok Miloevi ne prizna poraz u prvom krugu izbora. Srbija je na ulicama. Miloevi ne namerava da prizna rezultate izbora. Rudari Kolubarskog basena stupaju u generalni trajk. Pavkovi za strane medije izjavljuje da e vojska potovati izbornu volju naroda, ali ipak odlazi u rudnik da se obrati rudarima. Neboja ovi, potpredsednik Vlade Srbije (2001-2004): Da je kojim sluajem procenio da ima ansu da nas poisti, on bi to i uradio. Znate, Kolubara, on je dao nalog za moje hapenje. Ja sam ugrozio elektroenergetski sistem. To je bio njegov posao. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Ja sam otiao tamo mi smo razgovarali o tome da postoji mogunost da doe do havarije, raspada sistema u snabdevanju elektrinom energijom i da u tom sluaju moe doi do poremeaja funkcionisanja borbenih sistema Vojske Jugoslavije. Pre svega radarskih sistema, veza. I ja sam otiao sa komandantom armije i niko vie sa mnom nije bio. Bila su etvorica, petorica ljudi iz mog obezbeenja. Neboja ovi, potpredsednik Vlade Srbije (2001-2004): Ja sam sluao njegov razgovor sa sindikalcima u Kolubari. Bio je ukljuen mobilni telefon i mi smo sluali, kad je on upao s kobrama u Kolubaru da ih ubeuje da prekinu trajk. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Oni su me primili prvo sa zviducima, ja sam rekao: znam da vi pravite trajk koji ima politiku pozadinu, nemam nita prtiv toga. Zanima nas samo da li e biti ugroena vojska. Oni su rekli da nee biti ugroena vojska, mi smo obezbedili minimum proizvodnje, nita ne brinite. Onda su me ispratili aplauzom, jabuku mi dali itd. Neboja ovi, potpredsednik Vlade Srbije (2001-2004): Aha, jabuku u glavu ili ta Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Karakteristino za taj period jeste to da je od 24. septembra do 5. oktobra VJ imala poviene

mere borbene gotovosti, koje su imale stepen kao pred samo bombardovanje. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Znai, brodovi su u Crnoj Gori palili motore na svakih sat vremena, stepen borbene gotovosti je bio na maksimalnom nivou, 63. padobranska je bila prepotinjena Generaltabu, odnosno izdvojena iz 3. armije, 7. bataljon je stavljen u funkciju, svi bataljoni VP stavljeni u stepen maksimalne borbene gotovosti. Savezna izborna komisija zakazuje drugi krug predsednikih izbora za 8. oktobar. Opozicija najavljuje masovne demonstracije u Beogradu za 5. oktobar. Vojni vrh iznosi Miloeviu procenu situacije. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Jo jedan podatak je zanimljiv, za to ne postoje stenogrami, da su se sastali navodno Pavkovi sa generalom Milenom Simiem, naelnikom uprave za bezbednost, verovatno je tu bio i general Branko Krga, jer je to bio ui kolegijum, sa predsednikom Miloeviem i to je bilo 3. oktobra. Predloeno je na tom sastanku da Slobodan Miloevi nikako ne prihvati varijantu da MUP obezbeuje demonstracije najavljene za 5. oktobar, jer je Pavkovi procenio da e na demonstracije izai mnogo ljudi i da MUP nee moi tehniki i fiziki da se suprotstavi eventualnom nasilnikom ponaanju demonstranata. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Ne, nismo samo mi bili. Tu je bio itav dravni i vojni vrh, dakle svi su bili prisutni, ne nas etvorica. I bilo je razgovora o tome, koliko e ljudi biti, ta e biti, vojska je dobila zadatak da preduzme mere oko svojih objekata i nita vie. Ministar unutranjih poslova Srbije Vlajko Stojiljkovi, meutim, tvrdi da e policija sa tri prstena oko Beograda spreiti najavljeni dolazak demonstranata iz drugih gradova Srbije. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Predlog je iao u pravcu da VJ izvede blokade svih prilaza Beogradu, blokade izlaska demonstranata iz svih veih gradova i da se tako sprei pritisak na javnost i upad u neke institucije u Beogradu. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Znam da tada je bilo rei, mogu da se prisetim toga, da je bilo rei da e MUP da preuzme obavezu da e on to kontrolisati, pratiti dolazak, da nema guve, zastoja, da ima neke tri linije koje e oni kontrolisati da se unosi eksploziv, oruje itd. Tih pria je bilo, ali Vojska nije dobila nikakav zadatak.

Miloevi vie veruje proceni svog ministra policije. Petog oktobra kolone demonstranata iz cele Srbije od ranih jutarnjih asova pristiu u Beograd. Ministar policije Vlajko Stojiljkovi trai pomo vojske. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Sa Vlajkom sam se uo ujutru oko 10 sati kada su poele da pristiu te velike kolone u grad. Onda je on rekao: daj pomozi da se te barikade postave. Ja kaem: kako misli, ta sad ja da uradim. On kae: ima ti onaj tenk, nosa mosta. Ja rekoh: nemam tenk, nosa mosta. Nemam tenk u depu, pa sad, daj tenk, pa ga stavi u Lipovaku umu da preprei. Vi imate obavezu koju ste dobili, vi to trebate da uradite, a ne da traite da ja i vojska radimo. Posle toga vie nije zvao. U Generaltabu paljivo prate ta se deava na beogradskim ulicama. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Mi smo pratili tu situaciju, znali smo koliko je ljudi dolo, znali smo kakvo je raspoloenje, znali smo da u gradu ima desetak hiljada dugih cevi, znamo da je bilo upada u neke stanice policije, oduzimanja oruja, upada u neke savezne institucije. To smo znali, sluali smo preko radio stanica ta se deava, nekom ispala bomba, neko video puke, zolju. To je ono to je zanimalo vojsku, da ne doe do nekih provokacija, namernih ili nenamernih. Ljubodrag Stojadinovi, vojni analitiar: General Krga je tri puta izlazio i donosio informacije u koje vrh nije verovao. Deca svih generala bila su u gradu. Krga je govorio da ima mnogo ljudi i oni su mu zamerali na tim procenama. Krga je postupio razumno kao pravi obavetajac. Krga nije ni predlagao ni sugerisao bilo ta, niti bio ni na jednoj strani. On je samo donosio podatke. Pripadnici 72. vazduno-desantne brigade rasporeeni su u blizini zgrade RTS-a na Koutnjaku. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Te borbene grupe je predvodio, to je bila srea po sve nas, major Dragan Delibai, koji je bio naelnik uprave bezbednosti 72. vazduno-desantne brigade koja je praktino dobila zadatak da obezbedjuje novi Generaltab. On je na svoju ruku povukao ljude iz RTS-a malo pre nego to e demonstranti upasti u RTS. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): itava vojna arhiva se nalazi tamo. I sve to ima filmski centar, i vojska je tamo. I ta da zapali neko to, da uniti?

Neboja ovi, potpredsednik Vlade Srbije (2001-2004): Ta vojna jedinica je bila jednim delom u RTS-u, a jednim u Avala filmu. Kad smo mi naili s jednom grupom civila i policajaca, jer je tad ve interventna jedinica policije prela na nau stranu, bilo je oko 1.000 ljudi. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): A on je otiao sa 10 ljudi, nije sa 1.000. A taj major Delibai je narodni heroj ispao, jer je on navodno spreio to, je li? Neboja ovi, potpredsednik Vlade Srbije (2001-2004): Pripadnici 72. jedinice su se povukli u Avala film. Mi smo uli u Avala film i tamo se sreli sa Markoviem, Talijanom i svim ostalim kljunim imenima te jedinice, i razgovarali. Naravno, oni nisu intervenisali, mi njih nismo dirali i tako se sve zavrilo. Tokom dana Slobodan Miloevi trai od Pavkovia da vojska intervenie. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Pa, kae, je l vidi ti ta se deava u Skuptini. Kaem: pa vidim. Treba to da se zatiti, gori. Ja kaem: gori, tano, vidim da to gori, meutim, znate da to nije stvar vojske. Da ja izaem sa tenkovima a tamo imate toliko jedinica policije koja obezbeuje. Pa, kae, oni to nisu uradili kako treba, nema smisla da gori. Televizija isto. Pa, rekoh, vojska ne obezbeuje Televiziju. Svako nae pojavljivanje na ulici bi samo izazvalo paniku. Tamo su ene i deca. Kae: kako ene i deca kad ovi kamenjem gaaju. U tom pravcu je tekao razgovor. Ja sam rekao da to nije stvar vojske, on je rekao: dobro, generale - i tako se zavrio razgovor. Ljubodrag Stojadinovi, vojni analitiar: Pavkovi je bio uzdran i neodluan, ekao je da dogaaji umesto njega donesu odluku, ali on je imao nareenje Slobe da u 11.30 bombarduje Beograanku, jer je odatle iao program koji je razarao svaku ideju o njegovom povratku na vlast. I naredio je da helikopteri s raketama gaaju predajnike. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): To je on meni rekao - da se nae nain kako da se onemogui da Studio B to emituje, pa ako treba helikopterom... Pavkovi odbija i ovo nareenje.

Zoran ivkovi, savezni ministar policije (2000-2003): Takoe, imali smo u veem delu Srbije do nivoa kapetana ljude koji su se sami javljali i govorili da e nas obavetavati o svemu to vojska radi, a to je van njenog redovnog posla. Rekli su da ne postoji teorija da oni okrenu puke prema svom narodu i da ih ba briga i za ovu i za onu stranku, ali da pucaju u narod - nema anse. I ako vide da je narod veinski za jednu opciju, odnosno protiv jedne opcije, onda je jasno gde e biti vojska. Kasno popodne Vladan Vlajkovi i njegov kum Dragan Letari, bivi pripadnik Slube dravne bezbednosti, stiu u Beograd. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Dragan je otiao u zgradu DB-a i rekao je da je tamo haos, da su svi naelnici uprava otili, ostao je samo deurni, videlo se i po svetlima u zgradi Ineksa da je manje-vie sve jasno. Dragan Letari, pripadnik DB-a Srbije (1995-2000): Ja sam otiao do zgrade, vladao je opti haos, tako da su se te informacije svodile I neki moji drugari koji su bili na vezi, ekali su neka naredjenja, ta e biti, bila je to opta konfuzija, nije se znalo ta e uslediti Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Tu je dolo do spleta srenih okolnosti jer se pronela vest da se DB dvoumi na koju e stranu i da najvea opasnost po JSO jeste vojska, a, istovremeno, Generaltab donosi zakljuak da bi JSO mogao da predstavlja najveu opasnost po mogunost udara na novi Generaltab. Pogotovo ih je na tu pomisao navelo prikazivanje onih snimaka kako se JSO ljubi s narodom itd. Prema ranijem dogovoru sa Budimirom epanoviem, savetnikom crnogorskog ministra policije, Vlajkovi uspostavlja kontakt sa Periiem. Svoje kontakte u vojsci stavlja na raspolaganje i drugim liderima DOS-a. Svi zajedno pokuavaju da uspostave vezu s pojedinim oficirima vojske kako bi saznali namere vojnog vrha. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Ono to smo oekivali da izmeu 4-6 sati ujutro, ako doe do upada pripadnika DB-a ili vojske u institucije, da e to biti u tom periodu kad je koncentracija demonstracija na malom nivou, kad ljudi s orujem u Skuptini budu popustili, tenzije su bile danima. Tako da smo oekivali taj upad ujutro. Ja sam u toku noi esto izlazio, bio u kontaktu s tim ljudima, organizovali smo ak i jedan sastanak u stanu na ukarici koji sam imao iznajmljen sa oficirima VJ, koji su zaista dali nemerljiv doprinos da se vojska ne ukljui u sve to. Priam o niim operativcima ranga major, pukovnik itd. Imali smo s njihove strane uveravanja da vojska nee to ujutro izvesti, no opet nismo mogli do kraja verovati.

Neboja ovi, predsednik DA: Postojala je druga jedinica na Vodovcu, koja je probala da turira i mislim da su ak izali tenkovi iz kasarne. Zaustavljeni su tako to je upaljeno nekoliko kontejnera, pripremljeni su Molotovljevi kokteli, prevrnute trole na Slaviji. Postojala je kompletna strategija, ali, na kraju, pravi argument za zaustavljanje vojske bio je: a gde idete i na koga idete. Da li si svestan da moe da ti se desi da ide na svog roenog brata, oca itd. I tu je sve stalo, pucalo, kao mehur od sapunice. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Nije tano. Tenkovi nisu uopte bili na Troarini. Nijedna borbena jedinica nije bila u gradu. Jedna grupa transportera bila je u Bubanj potoku. Mi smo namerno, ja sam namerno izvukao sve iz grada da ne bi tu bili. Vojska ipak ostaje u kasarnama. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Da mi neke stvari stavimo na svoje mesto: 5. oktobra Miloevi je jo bio predsednik i trebalo je imati snage, hrabrosti, a ta da se sve drugaije zavrilo, a vi odbijete nareenje. ta bi se desilo? Narednih dana kontakti vojnog vrha sa elnicima nove vlasti postaju sve ei. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Uglavnom su dolazili svi da vide kako je vojska, da li i ta vojska namerava da uradi, da li e da reaguje, to su bili razlozi dolaska. Vuk Obradovi je traio da doe uoi 5. oktobra. Nije imao razloga da dolazi uoi 5.oktobra, on je doao nekoliko dana kasnije. Ljubia Buha je takoe doao nekoliko dana kasnije. Nije doao sam. Doao je sa grupom ljudi koji su obezbeivali neke od lidera, ne mogu da se setim tano. Barem su se tako predstavili, jer nije mogao da ue. Znate, doe lider i vodi jo 5-6 iz obezbeenja. E, u toj guvi on se pojavi. Nije on doao kao Ljubia Buha da razgovara sa generalom Pavkoviem. Neboja ovi, potpredsednik Vlade Srbije (2001-2004): Ja to saznanje nemam i ne znam u kom je obezbeenju i da li su ume i njegova ekipa tu bili. Ja sam bio u Generaltabu, razgovarao u vezi s nekim problemima, ne u vezi s umetom, nego oko angaovanja vojske, i dobio jasna obeanja od Pavkovia. ini je razgovarao s njim telefonom u nekoliko navrata, a Pavkovi i ja smo lino razgovarali. Znam da mi je Zoran priao da razgovara s njim, a pored Pavkovia stoji ovek koji slua razgovor, Pavkovi sve obeava. A u drugoj kancelariji je, ne znam, neki drugi general, akovi. I onda Pavkovi obea - uradiemo

to i to - a onda zove akovia u drugoj kancelariji i kae: Nemoj, sve uradite suprotno. Zahtevi za smenu naelnika Generaltaba Vojske Jugoslavije Neboje Pavkovia i efa Slube dravne bezbednosti Radomira Markovia dovode do prvih nesuglasica u pobednikoj koaliciji. Zoran ivkovi, savezni ministar policije (2000-2003): Ja mislim da je to bio 7. oktobar i mislim da je bilo dva, pola tri kad je poeo sastanak u prostorijama DSS-a. Tema su bili Pavkovi i Rade Markovi. Sedamnaest stranaka je reklo out i jedan i drugi, a Kotunica je rekao ne, to je atak na bezbednost zemlje, to drma temelje nae dravnosti. Vi hoete da pomerite oveka koji je pobedio NATO, koji je patriota. I onda je bio drugi krug diskusije, pa trei krug. Neboja ovi, potpredsednik Vlade Srbije (2001-2004): Bio je predlog da se odmah smeni Pavkovi i postavi Perii, ali to Kotunica nije dao, on je to konstantno branio. General-pukovnik Momilo Perii, potpredsednik Vlade Srbije (januar 2001-mart 2002): Ja sam se pobunio i rekao: ja sam dunost naelnika generaltaba doktorirao i ko bi od vas eleo da se vrati na neku prethodnu dunost. Niko. Ali ako treba radi stabilnosti, ja sam spreman da se vratim privremeno na tu funkciju dok se stabilizuje vojska, dok se ne izvedu odreene kadrovske promene. Onda je Kotunica, kad je sasluao sve, rekao da je on ve razgovarao sa Pavkoviem i dogovorio da Pavkovi ostane. Neboja ovi, potpredsednik Vlade Srbije (2001-2004): U razgovorima koje sam ja imao sa Vojom u to vreme on je meni najee isticao: Zna, nestabilna je zemlja, imamo dosta nestabilnu situaciju, nemoj da pravimo potrese u armiji. Meutim, ja sam rekao da e biti jo nestabilnija zemlja ukoliko ne bude tih promena. Prosto mi je bilo neverovatno da neko vie veruje Pavkoviu nego svojim drugarima i prijateljima koji su vam uvali lea do jue od, izmeu ostalog, tog Pavkovia i takvih Pavkovia. Naelnici dveju najmonijih slubi u zemlji ostaju na svojim mestima. Nekoliko dana posle tog sastanka, novi predsednik Jugoslavije Vojislav Kotunica prisustvuje sednici Kolegijuma naelnika Generaltaba. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Prvi kolegijum koji je odran sa novim predsednikom, koji se bar vodi u zapisnicima, bio je odran nekoliko dana posle 5. oktobra. Tu su bili svi relevantni generali iz Miloevievog vremena. Kotunica je prilino pomirljivim tonom razgovarao s njima da ne strahuju da e se

neto deavati u vojsci, da je sve u redu. Ljubodrag Stojadinovi, vojni analitiar: Oni su bili veoma uplaeni kad je Kotunica doao i bili su iznenaeni kad je rekao da su se oni ponaali u skladu s Ustavom, iako je Kostunica znao prirodu njihovog ponaanja i naredbe koje su davali i primali. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Zato bi bilo straha? Zato vi polazite od toga da se generali plae da e biti smenjivanja? Mi smo prvo njemu referisali kakvo je stanje u vojsci, kako je vojska angaovana itd., da su to prelomni trenuci i da jednostavno on treba da donese odluku da li e praviti bilo kakve kadrovske promene. to se tie mene, to se tie kolegijuma, mi stojimo na raspolaganju, njegova je odluka. SEDNICA KOLEGIJUMA NAELNIKA GENERALTABA VJ, 11. oktobar 2000. godine General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba: Gospodine predsednie, ja sam vam u jueranjem razgovoru kratko referisao i izneo sam miljenje ovog kolegijuma da jednostavno smatramo da treba, u najuoj konsultaciji s ljudima koji ovde sede, sasluati predloge u vezi sa kadrovskim reenjima u Vojsci Jugoslavije, jer emo mi koji znamo kakvo je to stanje i poznajemo ve sebe, sigurno predloiti one ljude koji mogu dalje da rade i na ouvanju jedinstva i izgradnji borbene gotovosti vojske. Naravno, smatramo svi ovde da ne bi bilo dobro donositi ishitrena reenja i pod uticajem raznih stranakih lidera, ali i nekih ljudi koji jednostavno ne poznaju stanje u vojsci, barem ne dok se ne izvri konstituisanje saveznih institucija. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Dalji razvoj dogaaja pokazuje da je taj kolegijum bio ispitivanje pulsa koje je Generaltab izveo da vidi kako e se nova vlast odnositi prema kadrovskim reenjima u okviru vojske. SEDNICA KOLEGIJUMA NAELNIKA GENERALTABA VJ, 11. oktobar 2000. godine Vojislav Kotunica, predsednik Jugoslavije: I najzad da kaem, ukoliko nastojim i nastojau da se kreem u okviru neega to je legalna procedura i da suzbijam neto to je nestabilnost u ovom drutvu, svim raspoloivim sredstvima, onda budite uvereni da u se isto tako odnositi prema Vojsci Jugoslavije. Prema tome, bilo kakvo unoenje nestabilnosti u Vojsku Jugoslavije, bilo kakvi razgovori ili planovi o kadrovskim promenama u vojsci, jesu neto o emu u ovom trenutku apsolutno ne treba razmiljati i tu delim stav koji je ovde iznet, koji je izneo general Pavkovi. Mi moramo u ovom trenutku sauvati jednu instituciju koja je od znaaja za bezbednost drave i naroda.

Narednih nedelja vojni vrh razrauje strategiju svog opstanka. General Branko Krga na sednici Kolegijuma naelnika Generaltaba predlae mogue reenje za sluaj da nova vlast odlui da izvri kadrovske promene u vojnom vrhu. SEDNICA KOLEGIJUMA NAELNIKA GENERALTABA VJ, 17. novembar 2000. godine General-potpukovnik Branko Krga, naelnik Obavetajne uprave: Prva varijanta je da mi imamo pripremljene varijante, pa ako kau: moram da idem ja - Vi kaete: dobro, on neka ide, ali mesto njega Terzi. Da mi imamo alternativu za svako formacijsko mesto za koje procenimo da moe da bude na udaru i nae je da ponudimo, a opet, ko je nadlean na njemu je da prihvati ili ne prihvati varijantu. Verovatno nee sve prihvatiti, ali nee sve ni odbiti, tako da koliko-toliko moe da se ublai stav nasrtaja na kadrovsku strukturu vojske, koji moe da ima tetne posledice. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Vojni vrh je na veoma perfidan nain kroz razna svoja informisanja uspeo da pridobije Kotunicu i da tu njegovu inferiornost i neodlunost u politikom smislu okrene u svoju korist. Vei deo koalicije DOS-a nije zadovoljan injenicom da je vojni vrh ostao nepromenjen. Vlast u Crnoj Gori oekivala je da e imati vei uticaj na kadrovsku politiku u Vojsci. Ljudi koji su do 5. oktobra crnogorsku vladu snabdevali informacijama o namerama vojnog vrha sada takve podatke poinju da dostavljaju Vladi Srbije. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Zato se nastavilo sa preuzimanjem informacija iz vojske i posle 5. oktobra? Zato to se formiranjem Vlade Srbije i dalje nikakva sutinska promena nije desila u pogledu kadrova. Ostalo je jo sijaset nereenih problema kopnena zona bezbednosti, hapenje i izruenje Slobodana Miloevia Hagu i saradnja s Hakim tribunalom. Dostavljanje tih informacija bilo je u nacionalnom interesu i Srbije i Crne Gore, a na saveznom nivou ni Srbija ni Crna Gora nisu imale apsolutnu kontrolu, jer su ule u koaliciju s SNP-om, dakle s ljudima iz Miloevievog reima. Nije se desila nijedna promena u DB-u, niti u Generaltabu. Budimir epanovi, savetnik ministra unutranjih poslova Crne Gore: Mi smo ga povezali sa gospodinom Periiem i sva njegova aktivnost se nastavila sa gospodinom Periiem. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Stenogrami kolegijuma su dostavljani Periiu, a on ih je davao uem kolegijumu vlade koji su

inili potpredsednici vlade, zadueni za nacionalu bezbednost i bezbednost na jugu Srbije. Neboja ovi, potpredsednik Vlade Srbije (2001-2004): Ja sam imao prilike da vidim neke od stenograma. Neke od stenograma u kojima Pavkovi napada vladu i mene kao potpredsednika i druge lanove vlade. Naravno, ja sam na to reagovao. Znate, tu su stalno pravljene neke zavere prema nama, prema vladi. Ja vam priam o mom poslu, koji sam obavljao na jugu centralne Srbije. Te si izdajnik, te si radio ovo, te si radio ono. Zapravo, to je nametaljaka najgnusnijih traeva i lai. Ja sam te stenograme video, imam pravo to da kaem. I kakva vojna tajna, bre! Njihovi pojedini razgovori - bili su ko piljarice! Oni su vie razgovarali o tome kako e da nameste neke ljude i nas u politici nego kako da brane ovu zemlju. I onda mi je postalo jasno ta se nama desilo i u prethodnom periodu. General-pukovnik Momilo Perii, potpredsednik Vlade Srbije (januar 2001-mart 2002): Posle 5. oktobra ja sam vie puta iao kod Kotunice, upravo da ga upozorim koliko je potrebno izvriti odreene kadrovske promene u vojsci i nosio mu spisak ljudi koji su pre 5.oktobra govorili o njemu na nekom od sastanaka i da vidi ko ta tano kae o njemu, a ti isti ljudi, isto sam mu nosio posle 5. oktobra, ta su pre 5.oktobra pojedini ljudi o njemu govorili, a ta govore na sednici posle 5. oktobra, gde je i Kotunica imao uvodnu re. On je imao te podatke i molio sam ga da preduzmemo mere da se spree neke stvari. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Kolegijume sam davao do avgusta 2001, mogao sam ih davati i dalje, ali sam u avgustu prestao to da radim jer sam video da dovodim sebe i te ljude u opasnost, a nita se ne menja. eka se prilika za hapenje Periia. U to vreme, bivi naelnik Generaltaba obavlja dunost potpredsednika Vlade Srbije i lana republikog Saveta za nacionalnu bezbednost, kao i predsednika Odbora za bezbednost Savezne skuptine. Perii radi i na konceptu stvaranja Saveta nacionalne bezbednosti na nivou zajednike drave. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Mi smo sedam dana od poetka akcije Potar bili obaveteni da smo praeni. Ja sam o tome obavestio generala Periia. etrnaestog marta 2002. godine Perii odlazi u restoran ari na Ibarskoj magistrali na ranije dogovoren sastanak sa slubenikom amerike ambasade u Beogradu Donom Nejborom. Iako ima informacije da ga pripadnici vojne bezbednosti ve mesecima prate, Perii ne preduzima posebne mere opreza. General-pukovnik Momilo Perii, potpredsednik Vlade Srbije (januar 2001-mart 2002): Ja nisam radio nita to je van zakona, to je nedoputeno, i nisam imao potrebu da se posebno

krijem niti da se obazirem na to da li me neko prati ili ne prati, jer sam Dona sreo u Vladi Srbije, sa njim sam uspostavio kontakt, on je bio prvi sekretar, ima odreena iskustva vezana za nacionalnu bezbednost i SAD i drugih zemalja, ak je objavio i dve knjige koje tretitiraju tu oblast i veina mojih sastanaka bila je posveena upravo tome. Tog dana niko od vanijih dravnih funkcionera ne zna da vojna sluba bezbednosti, kojom rukovodi general Aco Tomi, sprema hapenje potpredsednika republike vlade. O tome nisu obaveteni ni lanovi Savezne vlade ni lanovi Vlade Srbije, ali ni naelnik Generaltaba Vojske Jugoslavije, koji je i potpisao nalog za praenje Periia. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): U nadlenosti je naelnika generaltaba, na predlog naelnika uprave bezbednosti, kad se otvara operativna obrada za neko lice, a mi smo operativnu obradu za to lice iz VJ iz kabineta otvorili i pratili i u tom lancu praenja dolo se do saznanja da ima kontakte sa Periiem. O tome je izveten predsednik Kotunica. Dalje je ta akcija nastavljena. Pukovnik Nikola Petkovi, vrhovni vojni tuilac: Takva odluka naelnika generaltaba je postojala i on je po ovim naim propisima nadlean za tako neto. O samom inu hapenja ili prekidanja akcije, zovite to kako hoete, ne mora biti obaveten i ne mora znati. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002) : Tomi i ostali su izveli to hapenje a da mene nisu prethodno obavestili, a izvestili su me 10 sati posle toga. General-pukovnik Momilo Perii, potpredsednik Vlade Srbije (januar 2001-mart 2002): Negde oko 19 asova ili smo samo ja i voza. Poto sam ja u to vreme bio na sportu, nisam uspeo ni da se presvuem nego tako u trenerci, sa ba raskopanom trenerkom, u nekoj crvenoj majici, otiao sam sa vozaem, tamo smo seli u batu. Seli smo pre nego to je Don doao i popili jedno pie. im je on doao, otili smo unutra, popili smo pie, mislim da je bila kajsijevaa, i razgovarali o tako nekim obinim stvarima. Posle 10-tak minuta upadaju ljudi u civilu. Da, u vreme kada smo mi uli i sedeli tu, konbar je posluio piem jedan mladi par, koji je sedeo napolju. On je uao i seo u motel ari, ali dalje od nas, u neki separe, koji je bio zidom odvojen od nas. To ja kasnije vraam film. Nas dvojica smo, kako nismo ni popili pie, popriali. I u meuvremenu je upala grupa ljudi, desetak njih i vikali su: Vojna policija, vojna policija! Ruke na glavu, vadi sve iz depova. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna:

Generalu Periiu, ako se ne varam, pod oduzetim predmetima pie da mu je oduzeto 1.430 dinara, naliv pero, mobilni telefon i njegovi lini telefonski imenik. Znai, etiri dokumenta, nikakav novac, nikakva dokumenta nije video njegov voza koji ga je dovezao tu. Zajedno sa Periiem, uhapen je i ameriki diplomata, a kasnije te veeri privedeni su i Vladan Vlajkovi i potpukovnik Miodrag Sekuli. Periieva porodica, koja je vest o hapenju ula od njegovog vozaa, prosleuje tu informaciju Periievom efu kabineta Neboji Mandiu. Neboja Mandi, ef kabineta potpredsednika vlade Momila Periia (2001-2002): Ja, naravno, potpuno zateen svim tim odlazim u Vladu Srbije verujui da u tamo dobili informaciju i saznati ta se to desilo te noi. Prilikom parkiranja, ulaska i susreta sa tim ljudima u vladi, po nainu kako su komunicirali sa mnom, od portira, obezbeenja do ostalih, shvatio sam da ta vest nije prostrujila u javnost i da niko u vladi od osoblja to ne zna. Periiev ef kabineta pokuava da o tome obavesti premijera Zorana inia, ali se on u to vreme nalazi u Centru Sava, na skupu kojem prisustvuje i ameriki ambasador Vilijem Montgomeri. Mandi potom odlazi do kabineta potpredsednika vlade Neboje ovia i trai hitan razgovor s njim. ovi, koji je prethodno vee, kada su uhapeni Perii i Nejbor, proveo sa ambasadorom Montgomerijem, s nevericom slua Mandia. Neboja Mandi, ef kabineta potpredsednika vlade Momila Periia (2001-2002): On me je potpuno bledo gledao ne verujui ta mu priam, pitao me je ko zna za to, ja mu kaem da iz onoga to sam prethodno ispriao shvatam da ne zna jo uvek niko. Pitao me da li zna premijer. Neboja ovi, predsednik DA: Ja sam pozvao inia. ini je bio na nekom otvaranju skupa, opet sa amerikim ambasadorom. Kad se vratio, to je ve bilo negde oko 10 i 15, on nikakve informacije nije imao o tome. Neboja Mandi, ef kabineta potpredsednika vlade Momila Periia (2001-2002): Premijer u tom trenutku potpuno zbunjeno, pokuavajui da nae odgovor zato je uhapen, kae: nisu ga valjda Hrvati uhapsili. Mi kaemo: ne, uhapsili su ga organi nae vojne bezbednosti. On odmah uzme telefon i poziva Pavkovia koji je tada bio naelnik generaltaba i pita ga ta se tu deava, zato je uhapen potpredsednik vlade Perii.

Premijer ini nam je ispriao, iz razgovora sa Pavkoviem, to da je Pavkovi za sam in hapenja saznao u osam sati, po dolasku na radno mesto. Objanjenje od Pavkovia trai i predsednik Vojislav Kotunica, koji se te veeri vratio iz Barselone. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Mislio je da sam ja opstruirao itav sluaj i da se ne slaem sa tim. Akcija kao akcija je izvedena brilijantno, ja sam to rekao. Sluba je to odradila odlino, ali kakvi su efekti. Da li moete da dokaete to? Onaj ovek je otiao, on nita ne priznaje, torba mu je uzeta pa vraena, on je izjavio da to to je u njoj bilo nije bilo kad je odneta. Nee se pojaviti kao svedok, i ta ste dobili tom akcijom? Neboja ovi, potpredsednik Vlade Srbije (2001-2004): Pavkovi kae da nije znao, Tomi nije hteo ba mnogo da komunicira sa nama, to mu je uzeto kao loe. Naravno, onda smo svi traili sastanak sa Kotunicom jer se radi o potpredsedniku vlade. Pustili smo vojsku da doe i izvri pretres Periievog kabineta. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Pronaeno je oko 11.000 dokumenata i ta dokumenta su trenutno u sudskom spisu vojnog tuilatva, vezano za aferu Perii. Neboja Mandi, ef kabineta potpredsednika Vlade Momila Periia (2001-2002): Jeste, u to vreme gospodin Perii je, zajedno sa drugima, naravno, spremao dokumentaciju i sve one papire koji bi bili potrebni da se formira Savet za nacionalnu bezbednost na dravnom nivou. Ja sam u tome takoe uestvovao zajedno sa drugim organima. Tu su uestvovali organi vojne bezbednosti aljui svoje informacije, bili su tu dogovori, kontakti sa licima iz Vojske Jugoslavije, kontakti sa gospodinom Kotunicom, sa premijerom itd. Sedamnaestog marta u Palati federacije odrava se sastanak visokih dravnih funkcionera. Neboja ovi, potpredsednik Vlade Srbije (2001-2004): A onda smo otili kod Kortunice na sastanak gde su nam ljudi iz vojne bezbednosti pustili film koji smo gledali, koji je bio ruan. ta drugo da kaem. Zoran ivkovi, savezni ministar policije (2000-2003): Da, jasno se videlo da je Perii bio sa tim amerikim diplomatom, ulo se ta su priali i Perii je najvie ogovarao svoje bive saradnike iz vojske i neke svoje kolege iz DOS-a. Ali tu nije nita

ozbiljno nije uraeno, to ve nije objavljeno na Radiju B92 ili u nekim novinama. Neboja ovi, potpredsednik Vlade Srbije (2001-2004): Do filma moete da doete na vie naina. Ja neu da ulazim u verodostojnost filma i onog to sam video na filmu, ali Perii je po funkciji i poslu koji je radio imao zadatak da se bavi poslovima bezbednosti i sa domaim i sa stranim faktorima. Zoran ivkovi, savezni ministar policije (2000-2003): Ja sam pitao Tomia koji je doao u neko doba, prizvan je da doe da nam objasni te snimke, ta je ovo ovde, i ako je tako strano, zato nije uhapen pre etiri meseca kad je sniman. On je rekao da e da me tui. Ja sam rekao nekoliko rei koje sad ne bih ponovio, nisu vaspitne za decu i omladinu, ali to mi je bio prvi susret sa tom veliinom, i poslednji, hvala bogu. Dva dana posle hapenja iz pritvora su puteni Perii, Vlajkovi i Sekuli. Ameriki diplomata Don Nejbor puten je neto ranije. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Karakteristino je to to je Don Nejboruhapen sa kapuljaom na glavi, ja sam imao prilike da vidim te slike, izveden je iz motela ari i odveden u kasarnu Topider gde je zadran 15 sati. Petnaest sati je bilo potrebno da se utvrdi njegov identitet. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: A zaista je to nezamislivo, s obzirom na to da je Dona Nejbora u Vladi Srbije predstavio ambasador Montgomeri kao oveka koji bi trebao da pomogne u reorganizaciji naih slubi bezbednosti, da budu kompatibilne i jednako efikasne kao zapadne slube bezbednosti. Tom sastanku prisustvovao je, ako se ne varam, i general Gaji koji je bio jedan od elnih ljudi uprave vojne bezbednosti. General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002): Znali smo da je on diplomata. Ako ste ve to znali, a postoji dokumentacija da jeste jer se slikao na jednoj vebi kao zvanini predstavnik te drave, onda ne moete prema njemu da se ponaate kao da ne znate ko je. I kad se predstavio kao diplomata, da kaete: mi ne znamo ko je - i da ga onda obraujete nekoliko sati, da se pravite. Ja sam bio protiv toga. Amerika ambasada i Stejt department otro protestuju zbog hapenja svog diplomate, a Don Nejbor ubrzo po izlasku iz pritvora naputa Jugoslaviju. Lider Pokreta za demokratsku Srbiju podnosi ostavku na mesto potpredsednika Vlade Srbije. Vojno pravosue pokree krivini postupak protiv njega, Vlajkovia i Sekulia, ali ga ubrzo

obustavlja, jer se Perii poziva na poslaniki imunitet. Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna: Ja javno govorim o tome ta smo radili i zbog ega smo radili i posvedoie svi ti koji su uestvovali u postupku. Meni je sad sa ovog stanovita ao; nije mi ao za rtvu koju smo platili, ao mi je samo to se nije desilo da nas dovoljno ozbiljno shvate, izbeglo bi se mnogo toga, moda sukobi unutar DOS-a, a sigurno bi se izbegla i smrt premijera inia jer bi to bio jasan znak da smo zaista prekinuli sa praksom kakva je dotle voena - da nam preivlajvaju kadrovi koji preivljavaju, da se nita ne deava, da se samo smenjuju lideri, praktino kompletna infrastruktura ostaje ista.