Diznijevi klasici Aladin

Dragi prijatelji, dobro doli u Agrabu, grad magije!, uo se glas putujudeg trgovca, koji je upravo dojahao na pustinjskoj kamili. Ispriadu vam priu o jednoj neobinoj lampi i jo neobinijem mladidu. Sve je poelo jedne zvezdane nodi... Na vrhu peane dine stajao je konj sa jahaem na leima. Tajanstvena crna prilika posmatrala je pustinju obasjanu zvezdama. Iznenada se u pustinjskoj nodi pojavi jo jedan ovek. Kasni, Gazime, ree crni jaha. Oprosti, Dafare!, zadihano odgovori ovaj. Daj mi drugu polovinu medaljona!, bio je nestrpljiv crni jaha. Ne tako brzo, odgovori Gazim. A ta je sa obedanim blagom? Ali Dafarova verna papiga zgrabi u letu deo dragocenog medaljona, otevi ga iz ruku zbunjenog Gazima, i odnese ga svom pohleponom gospodaru. Sastavljeni delovi medaljona blesnue neverovatnim sjajem. Bio je to blistavi skarabej, koji neoekivano polete iz Dafarovih ruku kroz pustinjsku nod. Pratedi trag njegove arobne svetlosti, sumnjivi putnici krenue za njim. Vinuvi se visoko u nebo, skarabej iznenada utonu u peane dine i nestade u podnoju velike tigrove glave s blistavim oima, ija se razjapljena eljust izdizala iz peska. Posle toliko godina traenja! udesna pedina!, uzviknu crni jaha. Donesi mi iz pedine arobnu lampu i blago de biti samo tvoje, ree Dafar Gazimu. Lakomisleni Gazim bez razmiljanja pouri ka pedini. Zakoraivi u razjapljenu eljust, on zau zastraujudu grmljavinu: Stoj! Ovamo moe udi samo onaj ija vrednost lei duboko u njemu... samo nebrueni dijamant! Tada se tigrova eljust naglo zatvori i Gazim nestade u pedini. E pa kad je tako, promrmlja Dafar, nadi demo i taj... nebrueni dijamant! Nije ni slutio da mu je taj dragulj nadomak ruke. U Agrabi je sve vrvelo od ivota, ali i od sitnih lopova. Za jednim od njih upravo su jurili sultanovi straari. Stani,lopove!, vikali su za mladidem koji je ukrao veknu hleba. Spretno preskoivi zidove, begunac se ved sputao niz uad za suenje rublja.

Bio je to Aladin. Poznavao je Agrabu kao svoj dep, te je sa svojim vernim majmunetom Abuom uvek uspevao da nadmudri straare. esto je ovaj snalaljivi mladid uivao u zvezdanom nebu iznad svog doma u najsiromanijem delu Agrabe. Posmatrajudi velianstvene kupole sultanove palate u daljini, sanjario je o udobnom ivotu, ali se iznenada seti grubih rei oholog kraljevida. Ulini pacov!, uzviknu uvreeno. Da, Abu, ba tako mi se obratio! Za to vreme, sultan je pokuavao da se izbori s kapricima svoje jedinice, koja je odbila jo jednog bogatog prosca. Jasmina, zakon kae da se mora udati pre svog slededeg roendana, prekorno je podseti otac, a to je za tri dana! Ali oe..., bunila se Jasmina, mazedi Radu, svog ljubimca tigra. Kako moe oekivati od mene da se udam za princa Ahmeda kad ga uopte ne volim? Jasmina je bila devojka nesputanog duha. eledi da slobodno ivi svoj ivot, princeza odlui da pobegne iz palate. Preobuena u seljanku etala je ulicama Agrabe, ne slutedi kakve je sve opasnosti vrebaju. Prodavci su je mamili nudedi joj slasne datule, smokve i drugu zanimljivu robu. Oh, kakva prelepa devojka!, uzdahnu Aladin, oaran njenom lepotom. Naviknuta na rasko, ona posegnu za vodem, ne znajudi da se izvan visokih zidina palate sve moralo platiti. Kradljivice!, povika pobesneli prodavac voda zgrabivi sirotu devojku za ruku. Jasmina pokua da se oslobodi, ali je stisak njegove ruke bio prejak. Tada neoekivano pritra Aladin, spreavajudi trgovca da povredi devojku. Sklanjajudi je od radoznalih pogleda i glasnih pretnji, Aladin je povede u svoje skrovite. Za to vreme, zli Dafar, koji je inae uivao puno sultanovo poverenje, u svojoj skrivenoj laboratoriji netremice je gledao u peani sat. U bletavim nabojima energije koja je u satu sevala poput munje traio je odgovor: Pokai mi onog ko moe udi u udesnu pedinu! Otkrij mi nebrueni dijamant! Tada se u peanom vrtlogu pojavi poznati lik. Bio je to Aladin!

Aladin je uivao u uzbudljivoj devojinoj prii, kad u njegovo skrovite iznenada upadoe straari. Zarobivi zbunjenog mladida spremali su se da ga bace u tamnicu, ali im Jasmina preprei put. Pustite ga!, naredi skidajudi kapuljau s glave. Nareuje vam princeza! Zanemeli od uda, straari stadoe kao ukopani. Princezo, ta radite ovde?!, zapanjeno upita narednik poklonivi se sultanovoj kderi. Ali ak ni ona nije mogla da ih zaustavi u izvrenju Dafarove naredbe i oni odvedoe Aladina. Zarobljen u sultanovoj tamnici, Aladin je bezuspeno pokuavao da se oslobodi tekih lanaca. Tada mu u pomod priskoi njego verni Abu. Skinuvi lance, Aladin je sanjario o prelepoj princezi. Ah, kako bih voleo da se oenim tom devojkom, uzdahnu mladid. Ali ja sam samo obina skitnica I ulini pacov! Tada se iz zatvorskog mraka pojavi neobian starac. Samo slabidi odustaju, dragi deae! Prati me i uskoro de biti najbogatiji mladid. Tako de zadiviti svoju princezu, ree starac i povede Aladina kroz tajni prolaz u zidu. ekao ih je dug put kroz pustinju. Probivi se kroz stranu peanu oluju, najzad stigoe do tigrove glave. Ko to remeti moj san?, zau se strana rika. To sam ja, Aladin. Ui!, odgovori tigar. Ali pazi, ne sme uzeti nita osim arobne lampe! Hajde! ta eka?, hrabrio ga je starac gurajudi ga u tigrovu eljust. Idi ved jednom i donesi mi tu arobnu svetiljku!, viknu nestrpljivo. Tada de dobiti sve to poeli! Najzad Aladin i Abu pooe dugim hodnikom koji je vodio duboko u pedinu. Prolazedi pored gomile zlata i dragog kamenja, imali su udan osedaj da ih neko prati. Iznenada ugledae dilim prelepih ara, koji je stidljivo izvirivao iza velike gomile zlata. Gle, arobni dilim!, uzviknu Aladin uzbueno. Moda nam on moe pomodi da pronaemo arobnu lampu.

Uskoro ih je arobni dilim vodio dugim mranim hodnicima, sve dok na kraju jednog od njih ne ugledae prostranu dvoranu. U njoj se uzdizala ogromna stena na ijem je vrhu bilo isklesano postolje, a na njemu arobna lampa. Zar smo zbog ove starudije prevalili ovoliki put?, uzdahnu Aladin razoarano, razmiljajudi o gomilama zlata koje je ostavio za sobom. Iskoristivi trenutak Aladinove nepanje, Abu odjuri prema velikom kipu u ijim se rukama nalazio velianstveni rubin. Uzalud ga je arobni dilim odvradao od njegovog opasnog nauma. Abu je bio suvie opinjen plamtedim sjajem dragog kamena da bi ga posluao, te pohlepno zgrabi dragulj. Neposluni uljezi!, zagrme razjareni tigar. Dodirnuli ste zabranjeno blago! Zato dete zauvek ostati zarobljeni u mranoj pedini! Izgovorivi ovu stranu kletvu, kip se poe topiti, a zajedno sa njim i sve u pedini. Spretno pokuavajudi da izbegne smrtonosni odron, Aladin potra traedi izlaz, ali se okliznu i polete ka dnu. U poslednjem trenu ugleda ga arobni dilim. Spasivi mladida iz sigurnog zagrljaja usijane lave, dilim polete ka uplaenom Abuu. Tek to ga je Aladin zgrabio, kamen na kome je majmun stajao nestade topedi se u uarenoj crvenoj reci. Pojurie pravo ka tigrovoj eljusti, kad odvaljeni kamen polete na Aladina, oborivi ga sa letedeg dilima. Hrabri mladid je uporno pokuavao da se domogne izlaza, gde ga je ekao nestrpljivi starac. Hej! Pomozi mi!, dozivao je Aladin. Prvo mi daj arobnu lampu!, zarea starac otimajudi je iz Aladinovih ruku. Najzad je moja!, pobedniki zagrme prerueni Dafar, otkrivi svoje pravo lice. Evo i tvoje nagrade!, uzviknu, a u njegovoj ruci blesnu bode. Dok se spremao da mladidu zada smrtonosni udarac, neoekivani bol ga zaustavi u kobnoj nameri. Abuovi otri zubi zarie mu se u ruku. Umakavi Dafarovoj otrici, Aladin i Abu strmoglavie se nazad u pedinu, pravo u uzavrelu lavu. I ovog puta u pomod im dolete arobni dilim! Bili su spaseni, ali jo uvek zarobljeni. Uskoro je i pedina prestala da podrhtava. Taj prevarant nas je nasamario!, besno uzviknu Aladin. Nikad se nedemo izvudi odavde! Abu je veselo skakutao oko zabrinutog gospodara, dredi u rukama neobinu starudiju.

Pa to je arobna lampa!, uzviknu Aladin oduevljeno. Bravo, maleni! Ovoga puta si uzeo pravu stvar! Pokiavajudi da proita rei ispisane na lampi, Aladin je protrlja briudi debeli sloj praine i peska sa nje. Zablistavi neobinom svetlodu, lampa neoekivano zadrhta i iz nje pokulja oblak udnog dima koji ispuni pedinu, a zatim lagani poe dobijati svoj pravi oblik. Bio je to ogromni plavi duh. Bljak! Fuj! Deset hiljada godina sedim zarobljen u ovoj majunoj lampi!, zagrme duh. Ko si ti?, upita Aladina podrugljivo. Ja sam ogromni, neponovljivi, dodue predugo zarobljeni duh iz arobne lampe! A vi, dragi moj gospodaru, imate tano tri elje na raspolaganju... ni manje, ni vie. Ako si tako modan, ree Aladin domiljato, kako to da nas ne moe izvudi iz ove pedine? Ne slutedi Aladinovu prevaru, duh ih u tren oka oslobodi. Uskoro je vesela druina letela prema Agrabi. A ta je sa moje tri elje?, upita Aladin pravedi se nevet. Jednu si ved iskoristio, odgovori duh. A, ne!, odgovori Aladin. Nisam ja poeleo da nas izbavi iz pedine, nego si ti to uradio na svoju ruku, objasni mladid. Ono to ja zaista elim, uzdahnu Aladin, jeste da postanem bogati princ! Tada bih mogao da zaprosim princezu Jasminu! Jo nije do kraja ni izgovorio svoju elju, a ved je stajao pred sultanom u raskonoj odedi. Doletevi na arobnom dilimu, praden velianstvenom paradom, kraljevid Ali zadivio je sve prisutne. Radoznali narod tiskao se ulicama Agrabe ne bi li video Jasmininog prosca. Vae velianstvo!, ree Aladin poklonivi se sultanu. Doao sam izdaleka da zamolim za ruku vae kderi, nastavi u otmenom maniru. ast mi je i zadovoljstvo, dragi prine, uzvrati zadivljeni sultan. Jasmina nije delila oevo oduevljenje, ali joj se prijatni mladidev glas uini poznatim. Bila je sigurna da je taj glas nedavno ula na gradskoj pijaci. Ugledavi mladida na letedem dilimu, princeza zaboravi na svoju ljutnju. Veruje li mi?, upita je princ Ali pozivajudi je na vonju dilimom.

Pa... da, odgovori devojka prihvativi njegovu pruenu ruku i oni poletee iznad raskonih kupola sultanove palate. Vinuvi se put oblaka, uivali su u lepoti zvezdanog neba nad Agrabom. Ali Dafarovi straari vrebali su povoljnu priliku da uhvate Aladina. Saekavi da isprati princezu, vojnici ga zarobie i svzanog bacie preko hridina u more. Aladin je tonuo sve dublje, bespomodno pokuavajudi da se oslobodi. No tada, sluajno protrljavi arobnu lampu, ugleda pred sobom vernog duha. U redu, neka to bude tvoja druga elja, prihvati duh. Hvala ti, due, jedva izusti Aladin udahnuvi vazduh. Za to vreme, okrutni Dafar upravljao je hipnotisanim sultanom. Zadobivi ruku njegove kderi, postao je sigurni naslednik prestola, o emu je oduvek matao. No Aladin je stigao u pravi as da osujeti jo jednu Dafarovu prevaru. Va savetnik se koristi prljavim trikovima!, uzviknu Aladin otkrivi Dafarovo glavno oruje, pa slomi njegov arobni tap, a sultan se istog asa prenu iz udnog sna. Ti podla zmijo!, zagrme sultan. Straa, uhvatite ga! Ali lukavi Dafar umae straarima i sa Jagom se sakri duboko u tamnici, smiljajudi kako da se domogne arobne lampe. Taj prevarant nije nikakav princ Ali, ved obian ulini pacov, pakosno je likovao Dafar. Prepozano sam ga po arobnoj lampi koju je imao kod sebe! Sad elim da ode i donese mi je! Jago je oduvek bez pogovora izvravao sve elje svog okrutnog gospodara. Dozivajudi Aladina umilnim Jasmininim glasom, Jago na prevaru zgrabi arobnu lampu i odnese je Dafaru. Siroti duh sada je bio u vlasti zlog arobnjaka. Izaavi iz lampe, zbunjeni duh pred sobom ugleda svog novog gospodara. Oholi Dafar nestrpljivo objavi svoju prvu elju da postane modan poput sultana. Duh je morao da ispuni sve to bi gospodar zatraio, ali ovoga puta to uini teka srca. Moja druga elja je da postanem najmodniji arobnjak na svetu!, likujudi povika Dafar i istog asa oseti u sebi zastraujudu silu.

eledi da pokae svoju mod, Dafar pretvori Aladinovu raskonu odedu u obine rite, a zatim naoigled iznenaene princeze snano zamahnu, bacivi Abua i njegovog prijatelja sa vrha kule. ao mi je, Abu! Moramo se vratiti pre nego to Dafar potpuno zavlada! I promrzli prijatelji poletee sa Severnog pola nazad u Agrabu. Iako razoarana Aladinovom prevarom, Jasmina se obradova kada ga ugleda kako se krije u blizini. Odluila je da primeni malo enskog lukavstva ne bi li odvukla Dafarovu panju i tako pomogla Aladinu da se domogne arobne lampe. Ali Dafar otkri princezinu prevaru i obuzet silnim besom poe da baca zle ini na sve oko sebe. Jasmine se nala u ogromnom peanom satu, lagano tonudi sve dublje, Abu je u trenu postao obina igraka, letedi dilim bio je potpuno uniten, dok je na Aladina pljutala vatrena kia otrih maeva. Ti ljiigava zmijo!, izazivao ga je Aladin. Znao sam da si prevelika kukavica da bi se poteno borio protiv obinog ulinog pacova! Zmija, kae! Pokazadu ti ja ko je zmija!, siktao je Dafar pretvorivi se u dinovsku kobru, koja je palacala svojim dugim ravastim jezikom. Aladinovi izgledi da pobedi bili su veoma slabani. Ali tada mu na um pade jedna ideja. Grei ako misli da si najmodniji! Duh iz lampe je daleko ispred tebe!, uzviknu Aladin. On ti je dao mod, ali ti je moe i uzeti! Da, ali na tvoju veliku alost, ne jo dugo!, zasikta sujetna kobra. Due, naredi Dafar, spremi se za moju tredu elju! elim da postanem SVEMONI DUH! Vaa elja je za mene zapovest!, odgovori duh nevoljno i Dafar se istog asa pretvori u ogromnog duha. Dok je svemodni duh stvarao silovit vrttlog pretedi da usisa sve to mu se nae na putu, domiljati mladid dograbi arobnu lampu. Da nisi moda neto zaboravio, Dafare?, uzviknu Aladin brzo je protrljavi. eleo si da postane duh i... eto, postao si! Ah!, vrisnu Dafar dredi u ruci unezverenog Jaga, dok ih je arobna lampa vrtoglavo uvlaila u sebe. Oslobodivi se stranog Dafara, svi se vratie svakodnevnom ivotu. Aladin odlui da iskoristi i svoju poslednju elju, darujudi duhu slobodu.

Ma ta ljudi govorili, ti de za mene zauvek biti princ!, ree duh opratajudi se od Aladina. Tako je!, uzviknu sultan. To si dokazao svojim nesebinim delima! Vreme je da promenimo na stari zakon. Od sada de princeza modi da se uda za onog koga voli!, sveano objavi sultan. I kako to samo u pravoj bajci biva, Jasmina je odabrala Aladina.