Seminarski rad

Kogeneracija

Predmet: Procesna Energetika

Maj 2013.

Autor: Boris Stricky

Profesor: dr. Ljubinko Levi

Sadraj

Sadraj ............................................................................................................................................. 3 Uvod ................................................................................................................................................ 4 Proizvodnja Elektrine energije .................................................................................................. 5 Proizvodnja toplotne energije .................................................................................................... 5 Kogeneracija.................................................................................................................................... 5 Tipovi kogenerativnih postrojenja .............................................................................................. 6 Postrojenja sa parnom turbinom ............................................................................................ 7 Postrojenje sa gasnom turbinom ............................................................................................ 8 Postrojenja sa klipnim motorima ............................................................................................ 9 Postrojenja gornjeg ciklusa ..................................................................................................... 9 Postrojenja donjeg ciklusa ...................................................................................................... 9 Efikasnost i kapacitet kogenerativnih postrojenja...................................................................... 9 Trigeneracija ................................................................................................................................. 10 Zakljuak........................................................................................................................................ 11 Literatura....................................................................................................................................... 13

Uvod
ovek je od davnina imao potrebu za energijom, ali je tek od industrijske revolucije ona postala veoma izraena. U savremenom dobu, ta potreba za energijom sve vie raste, zbog porasta broja ljudi, kao i zbog povedanja ivotnog standarda i napretka drutva u nerazvijenim zemljama. Potrebe industrije za energijom su veoma velike. Toplotna energija se koristi za zagrevanje procesne opreme i sirovina, za sterilizaciju, neke separacione operacije itd. dok se elektrina energija koristi za pokretanje skoro svih maina, od elektrinih pumpi i mealica, pa do osvetljenja. Trenutno u svetu se kao izvor primarne energije najvie koriste fosilna goriva: nafta, ugalj i prirodni gas, sa udelom od ak 80%, dok se mnogo manje dobija nuklearne energije i obnovljivih izvora (hidroelektrane, biomasa, vetar..). Slika 1. pokazuje udeo razliitih goriva u svetskoj potronji energije u 2005. godini [1].

Slika 1. Udeo razliitih goriva u svetskoj potronji energije. Izvor: www.iea.org

Opte je poznata injenica da se fosilna goriva troe velikom brzinom, i da nede modi da zadovoljavaju svetske energetske potrebe u bududnosti. Takoe, osim to sekoridenjem fosilnih goriva zagauje atmosfera to rezultira tetno po ljudsko zdravlje, glob alnim zagrevanjem, smanjenjem biodiverziteta itd. cena fosilnih goriva neprestano raste. Njihova energija se koristi uglavnom za dobijanje toplotne ili elektrine energije, i postoje razna postrojenja koja se koriste u te svrhe. U savremeno doba, iz navede nih ekonomskih i ekolokih razloga, veda industrijska postrojenja gledaju da primenjuju takozvani kogenerativni pristup

proizvodnji elektrine i toplotne energije, tj. da se u jednom postrojenju istovremeno dobijaju ova dva vida energije i time poveda stepen iskoridenja goriva. Najvie panje u ovom radu de biti posvedeno upravo industrijskim kogenerativnim postrojenjima.

Proizvodnja Elektrine energije

Prilikom proizvodnje elektrine energije u termoelektranama, samo se deo energije iz goriva pretvara u enektrinu, dok se drugi deo oznaava kao otpadna toplota. Ova otadna toplota se posle nekoliko koraka odbacuje u okolinu i nepovratno gubi, a pri tome moe i tetno uticati na okolinu [4]. Pored toga, termoelektrane odlikuje mala efikasnost, tj. samo oko 30-45% [5] toplotne energije se zapravo prevede u elektrinu. U tabeli 1 se moe videti efikasnost termoelektrana u odreenim dravama, a i uzavisnosti od goriva (gas ili ugalj). Tabela 1. Efikasnost termoelektrana u odreenim dravama *5+ Drava Ugalj [%] Gas [%] Australija 33.3 31.1 Kanada 36.8 43.1 Istona Nemaka 35 32.4 Italija 35.5 14.31 Japan 38.4 43.6 vedska 17.3 Engleska 36.8 45.6 SAD 36.9 31.6

Proizvodnja toplotne energije

Isto tako, ukoliko je za neku industrijsku proizvodnju, npr. za industriju stakla, potrebna velika temperatura, nakon to se iskoristi za glavni proces ostaje jo odreena koliina toplotne energije, najede u rashladnim fluidima. Ovaj viak toplotne energije se esto odbacuje u okolinu i tako velika koliina energije ostaje neiskoridena.

Kogeneracija
Postupak dobijanja elektrine energije iz nekog goriva uz istovremeno koridenje proizvedene toplote naziva se kogeneracija (eng. Combined heat and power generation). Na ovaj nain postie se veoma veliki stepen iskoridenja, ak do 90% (oko 35% energije se pretvara u

elektrinu, a 65% u toplotnu) *3+ to je i razlog zato je ovoaj ti postrojenja dobija sve vedu panju. Princip kogeneracije se sastoji u tome da se koristi preostala toplotna energija iz termogeneratora koristi za potrebe procesa, tj. toplota koja ostane se prenosi na radni fluid koji de zagrevati rocesnu opremu, sirovine ili prostorije. Takoe, ukoliko je za neki proces potrebna visoka temperatura, nakon procesa preostala toplota se moe koristiti za pokretanje turbina i stvaranje elektrine energije. Kao primer, na slici 2. se moe videti ematski prikaz jednog kogenerativnog postrojenja na biogas.

Slika 2. ematski prikaz kogenerativnog postrojenja na biogas.

Tipovi kogenerativnih postrojenja

Postoji vie tipova kogeneratvnih postrojenja, a najeda je podela na osnovu naina proizvodnje elektrine energije ili na osnovu tipa energije na osnovu kojeg se prvenstveno projektuje postrojenje. Na osnovu generatora elektrine energije, dele se na: Postrojenja sa parnom turbinom, Postrojenja sa Gasnom Turbinom, Postrojenja sa klipnim motorima [6].

Postrojenja sa parnom turbinom Upotreba parne turbine za proizvodnje elektrine energije je stara oko 100 godina, i dan danas se masovno koristi. Kapacitet parnih turbina se krede u rasponu od 50kW *6+ do nekoliko stotina MW [7]. Princip rada parne turbine se zasniva na rankinovom ciklusu. Na slici 3. je prikazan T-s diagram rankinovog ciklusa.

Slika 3. T-s diagram rankinovog ciklusa [3]. Kao to se moe videti, ciklus se sastoji od 4 stupnja: 1-2 Voda se izentropski kompresuje do radnog pritiska kao u parnom kotlu, 2-3 Voda se izobarski zagreva do temperature kljuanja ili na vedu temperaturu od stanja pothlaene tenosti do stanja suvozasidene ili pregrejne pare, 3-4 Proizvedena para (suvozasidena ili pregrejana) izlazi iz kotla i ulazi u turbinu gde izentropski ekspanduje i proizvodi mehaniki rad, 4-1 Nakon izlaska iz turbine, nastala zasidena (mokra) para ulazi u kondenzator gde se pri konstantnom pritisku hladi i kondenzuje do stanja vrele tenosti nakon ega je spremna za ulazak u pumpu i time je ciklus zavren.

U delu 3-4 se proizvodi elektrina energija, a u delu 4-1 toplota nastala kondenzacijom se moe dalje koristiti za potrebe kogenerativnog postrojenja.

Postrojenje sa gasnom turbinom Ovaj tip kogenerativnih postrojenja je najvie napredovao poslednjih godina usled vede dostupnosti prirodnog gasa, brzog razvoja tehnologije, znaajnog smanjenja investicionih trokova, i pozitivnijeg uticaja na ivotnu sredinu. Ove turbine imaju malu efikasnost pretvaranja toplotne u elektrinu energiju, to znai da se njihovom primenom u kogenerativnim postrojenjima moe dobiti znaajna koliina toplotne energije. Takoe ukoliko roizvedena toplota nije dovoljno visoka, mogude je dodatno zagrevanje izlaznih gasova dodatnom koliinom prirodnog gasa *6+. Princip rada gasne turbine zasniva se na Bajtonovom ciklusu, iji je T-s diagram rikazan na slici 4.

Slika 4. T-s Diagram Brajtonovog ciklusa1 [8]. Brajtonov ciklus se sastoji iz 4 stupnja: 1-2 Vazduh se izentropski sabija u kompresoru 2-3 Kompresovani vazduh rolazi kroz komoru za sagorevanje, gde se sagorevanjem goriva, najede prirodnog gasa, izobarski zagreva. Proces je izobarski jer su komore otvorene. 3-4 Izentropska ekspanzija zagrejanog vazduha, ime on predaje energiju vredi mehaniki rad u turbini 4-1 Izobarsko hlaenje izduvnih gasova ime se ujedno i zavrava ciklus.

U delu 3-4 se proizvodi elektrina energija u turbinama, dok se toplotna energija dobija u delu 4-1 hlaenjem izduvnih gasova.

https://ecourses.ou.edu/cgi-bin/ebook.cgi?doc=&topic=th&chap_sec=09.2&page=case_sol

Postrojenja sa klipnim motorima Prednosti postrojenja sa klipnim motorima se ogleda u tome t o se oni lako i brzo pokredu, efikasni su i pri manjim kapacitetima od maksimalnog, i ogledaju se velikom pouzdanodu, a primenom vie motora u jednom postrojenju se povedava njegov ukupni kpacitet. Klipni motori imaju vedi stepen iskoridenja toplotne energije, pa samim tim i troe manju koliinu goriva. Meutim, trokovi odravanja ovakvih postrojenja su vedi nego kod odravanja postrojenja sa parnom ili gasnom turbinom [6]. Klipni motori se mogu koristiti za pokretanje generatora elektrine energije, ili se proizvedena mehanika energija moe koristiti direktno, npr. za pokretanje pumpa, kompresore itd. Toplotna energija se u ovim postrojenjema moe dobiti iz izduvnih gasova, rashladnih fluida motora ili rashladnih fluida mazivnih ulja. Potrebe industrije za tolotnom i elektrinom energijom veoma esto se ne nalaze u odnosu koji je proizveden u kogenerativnom postrojenju, pa se ova postrojenja projektuju da zadovolje potrebu za jedan od ova dva vida energije. Na ovom osnovu, ona se dele na postrojenja gornjeg i postrojenja donjeg ciklusa (engleski Topping cycle i Bottoming cycle ). Postrojenja gornjeg ciklusa Ovaj tip postrojenja je projektovan tako da se energija dobijena sagorevanjem goriva prvenstveno koristi za proizvodnju elektrine energije, a pre ostala energija se koristi kao toplotna, kao sporedni proizvod. Ovaj tip postrojenja je najedi. U zavisnosti od metode, mogu postojati postrojenja sa parnom turbinom gornjeg ciklusa, postrojenja sa gasnom turbinom gornjeg ciklusa i posrojenja sa klipnim moorima gornjeg ciklusa. Postrojenja donjeg ciklusa Ovaj tip postrojenja se koristi ukoliko industrija za koju se projektuje kogenerativno postrojenje ima potrebu za visokim temperaturama, npr. livnice metala, fabrike stakla itd. Energija goriva se prvenstveno koristi za zagrevanje kotlova ili pedi na veoma visoke temperature, a preostala toplota, kao i toplota preneena na rashladne fluide koristi za zagrevanje vode za potrebe pokretanja turbina.

Efikasnost i kapacitet kogenerativnih postrojenja

Efikasnost i kapacitet kogenerativnih postrojenja prvenstveno zavisi od vrste postrojenja, tj. od koridenih motora ili turbina. Na tabeli 2. je dat prikaz srednjih vrednosti kapaciteta i efikasnosti nekih kogenerativnih postrojenja.

Tabela 2. Kapacitet i efikasnost kogenerativnih postrojenja gornjeg ciklusa [6].

Tip postrojenja Nominalni kapacitet (Elektrini) Efikasnost [ %]

Manji klipni motori 10 kW Vei klipni motori

Elektrina energija 500 20-32

Toplotna energija 50

Ukupna efikasnost 74-82

500 3000 kW 10-3000 kW

26-36

50

76-86

Dizel motori

23-38 24-31 26-31 17-34

50 50 50 -

73-88 74-81 78-81 -

Manje gasne turbine 800-10000 kW Vee gasne turbine 10-20 MW Parne turbine 10-100 MW

Trigeneracija
Efikasnost kogeneraivnih posrojenja zavisi od doba godine, jer su potrebe za toplotnom energijom razliite zimi i leti. Zimi su vede potrebe za toplotom, jer je veda razlika spoljne temperature i procesne opreme, a potrebno je i zagrevati radni prostor i kancelarije. Poto je leti potreba za toplotnom energijom mnogo manja, deo proizvedene energije ostaje neiskoriden, pa se smanjuje i efikasnost postrojenja u ovo doba godine. Problem zavisnosti efikasnosti od godinjeg doba je reen trigeneracijom. Osim toplotne i elektrine energije, trigenerativna postrojenja roizvode i rashladnu energiju u letnjim periodima primenom apsorpcionih rashldnih tenosti, i time povedavaju efikasnost postrojenja u letnjim periodima. Pretvaranje toplotne energije u rashladnu postie se u apsorpcionim rashladnim mainama. Identian princip rada ranije se koristio kod starih friidera, a ematski je prikazan na slici 5. Za proizvodnju rashladne energije potrebno je da se koriste dve vrste tenosti, rashladna i apsorpciona. U toku jednog ciklusa, apsorpciona tenost apsorbuje rashladnu, a nakon toga se ponovo razdvajaju.

U generatoru se odvija razdvajanje apsorpcione i rashladne tenosti. Koridenjem otpadne toplotne energije kogenerativnog postrojenja, rastvor se zagreva i rashladno sredstvo isparava, jer ima niu temperaturu isparavanja. Nakon toga para rashladnog sredstva dospeva u kondenzator, a rastvor siromaan rashladnom tenodu odlazi u apsorber. U kondenzatoru se rashladna tenost pothlauje rashladnim medijumom i kondenzuje, a nakon toga ekspandira u ekspanzionom ventilu na eljenu temperaturu i pritisak. Ispariva predstavlja kljuni deo rashladne maine, u kojoj se odvija proizvodnja rashladne energije. Kroz ispariva protie strujni krug rashladne vode koju koristi potroa rashladne energije. Poto je rashladna tenost ekspandirala, temperatura rashladne vode u povratnom vodu je dovoljno visoka za isparavanje rashladne tenosti. Na osnovu latentne toplote isparavanja rashladne tenosti, rashladna voda se hladi i moe da je upotrebi potroa rashladne energije. Para rashladne tenosti odlazi do apsorbera, u kojem se ona pothlauje rashladnim medijumom, kondenzuje i ponovo apsorbuje u apsorpcionoj tenosti. Time je zaokruen ciklus apsorpcione maine.

Slika 5. ematski prikaz apsorpcionih rashladnih maina *5+.

Zakljuak

Potreba industrije za energijom je velika, a zbog stalnog porasta cene goriva i ekolokih efekata njegovog koridenja stalno se gleda da se efikasnost proizvodnje potrebne energije poveda. Kogeneracija je ved razraen pristup kojim se povedava iskoridenost hemijske energije goriva, tako to se u jednom postrojenju proizvodi toplotna i elektrina energija. Ovim pristupom se dobije veda efikasnost nego ukoliko se primarna energija goriva koristi samo za proizvodnju eletrine ili toplotne energije, a i reava se problem otpadne toplote kod termoelektrana i industrijskih procesa koji zahtevaju visoku temperaturu. U ovom radu dat je kratak opis kogenerativnih postrojenja, njihova podela i princip na kojem deluju, kao i uopteni podaci o kapacitetu i efikasnosti ovih postrojenja.

Literatura
1. Ng C., Natowitz J. B., Our Energy Future -Resources, Alternatives and the Environment, 2009. 2. www.iea.org 3. http://en.wikipedia.org/ 4. http://aie.org.au/Content/NavigationMenu/Resources/EnergyData/Power_Station_Effic .htm 5. Martinov M. et al Studija o proceni ukupnih potencijala i mogudnosti proizvodnje i koridenja biogasa na teritoriji AP Vojvodine, 2011. 6. www.retscreen.net/fichier.php/1000/Chapter-Cogeneration.pdf 7. http://www.alstom.com/power/coal-oil/steam-turbines/ 8. https://ecourses.ou.edu/cgibin/ebook.cgi?doc=&topic=th&chap_sec=09.2&page=case_sol