Apstraktna umetnost, konkretna umetnost

(1942)

ovek od peinskog doba slika mrtvu prirodu, pejza i akt. Izvesnim umetnicima se smuilo da veito snabdevaju umetnost mrtvom prirodom, pejzaom i aktom. Od peinskog doba, ovek sebe slavi, oboava i monstruoznom tatinom izaziva ljudske katastrofe. Umetnost je bila saradnik lanog ljudskog razvoja. Nekim umetnicima se prevrtala utroba od lane koncepcije sveta i umetnosti po kojoj je plivala ljudska tatina. Ti umetnici nisu eleli da kopiraju prirodu, nisu eleli da reprodukuju ve da produkuju. Hteli su da odgaje biljku koja e roditi voe, a ne da reprodukuju mrtvu prirodu, pejza ili akt. eleli su da proizvode direktno, a ne preko interpretacije. Nita nije manje apstraktno od apstraktne umetnosti. Zato su van Dusburg (Van Doesburg) i Kandinski (Kandinsky) predlagali da se apstraktna umetnost zove konkretna umetnost. Piramide, hramovi, katedrale i slike ljudskog genija postale su prekrasne mumije. Ljudski agor nee trajati dugo, ne due od trzaja onih malih palih anela koji veselo obigravaju oko komada sira. Ceo ovaj zemaljski spektakl: Adamove glave, znaci interpunkcije, rukavice sa avom, papagaji koji podraavaju grmljavinu, planine s ledenim plastronima, zaaran nametaj, sve e, kao u snu, biti pretvoreno u prekrasnu vatru koja e za trenutak osvetliti prazninu. ovek treba da se uva svoje tatine. Umetnici ne treba da potpisuju dela konkretne umetnosti. Te slike, skulpture i predmeti treba da ostanu anonimni i budu deo velikih dela prirode: kao lie, oblaci, ivotinje i ljudi. Da, ovek mora opet postati deo prirode. Ti umetnici treba da rade zajedno, kao to je bio obiaj u srednjem veku. O van Re (O. Van Rees), C. van Re (C. Van Rees), O. Frojndlih (O. Freundlich), S. Tojber (S. Taueber) i ja napravili smo, 1915. godine, nekoliko pokuaja takve saradnje. Iste godine, u predgovoru za jednu izlobu sam napisao: Ova dela su konstruisana uz pomo linija, povrina i oblika i boja. Ona nastoje da prevaziu ljudske vrednosti i dostignu beskonanost. Ona su demanti naeg ljudskog egoizma.. . Ruke nae brae nas ne slue kao vlastite, te ruke su postale ruke naih neprijatelja. Anonimnost je zamenjena slavom i remek-delima; mudrost je iezla Reprodukcija je imitacija glume ili hodanja po zategnutoj ici. Umetnost je, meutim, realnost, a realnost treba da trijumfuje nad linim

2 Renesansa ui ljude kako da uzdignu svoj razum. Nauka i tehnologija modernog vremena upuuju oveka na megalomaniju. Razum se precenjuje, a to je u nae doba prouzrokovalo konfuziju. Evolucija tradicionalnog slikarstva prema konkretnoj umetnosti, koja je poela sa Sezanom (Cezanne) i nastavila sa kubistima, esto je objanjavana; ali ti istorijski razlozi su, zapravo, sluili zamraivanju problema. Iznenada, 1914. godine, u skladu sa zakonom sluaja, duh je transmutovan kao dodirom arobnog tapia, i dolo je do raskida, oznaenog i kao etiko pitanje. Konkretna umetnost eli da transformie svet, da vrati ivotu vie tolerancije. Hoe da spase oveka najopasnije ludosti: tatine, hoe da pojednostavi ljudski ivot. Ona ubrzava ljudsku identifikaciju s prirodom; razum je do gole koe opljakao oveka. On vodi tragian ivot. Konkretna umetnost je prirodna i zdrava umetnost, ona donosi vatromet mira, ljubavi i poezije. Svugde gde prodre, iezava melanholija s njenim sivim koferom punim crnih slutnji. Kandinski, Pikabija (Picabia), Sonja Delone (Sonja Delaney), Rosine (Rossine), Manjeli (Magnelli), Man Rej (Man Ray), nisam u stanju da nabrojim sve umetnike koji slikaju i vajaju od 1914. Iako se nismo poznavali, teili smo istom cilju. Najvei broj ovih dela nije bio prikazan pre 1920; od tada se ire u svim moguim oblicima i bojama. Te slike i skulpture liene su svake konvencionalnosti. Svugde su se javljali sledbenici. Konkretna umetnost je uticala na arhitekturu, nametaj, film i tipografiju. U Institutu za mere u Sevru kod Pariza moemo da vidimo prvi metar, izraen od iridijuma i platine. Tim metrom moe se meriti veliina genija. Sa istom svrhom moete upotrebiti i lini metar. Konstruisale su ga tatina i komercijalna mata. Ponekad e biti kratak, pa emo rei: Pogledajte genija. Vidite kako je veliki, ima 150 m. Ponekad mora biti vrlo dugaak. Onda moemo rei: Pogledajte ovo. Nema ga ni metar. Pa, to nije genije, to je kepec. To nije monik ve crvi. ovek ivi sahranjen u oveku, kao krtica u zemlji, i vie ne moe da razlikuje crno od belog. On ne razume jezik oblika i boja. Nikada nije video zvezdanu pustinju/ gaze of stars. Mnogi od ovih slikara i vajara, Kandinski, Pikabija, Dian (Duchamp), Arp (Arp), Hausman (Hausmann) van Dusburg (Van Doesburg), Manjeli, Sviters (Schwitters), Nebel (Nebel), pisali su automatsku poeziju. Ona dolazi pravo iz pesnike utrobe ili iz nekih drugih organa koji su akumulirali zalihe. Ni koija iz Lonumoa,1 ni aleksandrinac, ni gramatika, ni estetika, ni Buda, ni esta zapovest nisu u stanju da ga sputaju. Pesnik grake, psuje, stenje, jodluje, ve prema raspoloenju. Njegove pesme su prirodne: one smrde, smeju se i rimuju s prirodom. Ludost, ili, pak, ono to ljudi zovu ludou, za njih je neto dragoceno, deo neke uzviene retorike. U prirodi, slomljena grana ima istu lepotu i znaaj kao i oblaci i zvezde.
1

Videti f. 13, tekst Dadaland.

3 an ARP (s engleskog preveo Vladimir Bokovi, 1979; korekcije: AG, 2013) (Izvor: Herschel B. Chipp: Theories of Modern Art, University of California Press, 1968) Delo, Beograd, junjul 1979, godina XXV, broj 67, str. 6466.