Istorijske prilike u sedamnaestom veku

Sedamnaesti vek poinje 1610.g.smrdu dobrog kralja Anrija IV. Ubio ga je verski fanatik. Francuska je zavijena u crno. On je doao na vlast kao esti vladar u drugoj polovini 16.v. Romatiari su voleli da se bave drugom polovinom 16.v.jer je to vreme najburnijih dogaaja. Anri IV je doao na vlast posle krvavih verskih ratova. On donosi 1598.g.Nantski edikt. On je garantovao slobodu verospovesti. Politika i drutvena jednakost svih graana Francuske. Zvali su ga dobri kralj. Kada je on ubijen, zvanino je na presto stupio Luj XIII, koji je bio maloletan, pa je regenstvo preuzela njegova majka Marija de Medii. Ona je imala pomod u Koniniju- tada su Italijani veoma prisutni u Francuskoj. Na vlast u Francuskoj 1624.g.dolazi Rielje. On je poznat kao neprijatelj musketara. On de vladati punih 18 godina tj.do 1642.g. On je stvorio modnu dravu, Akademiju nauka 1635.g. Anegdota: eleo je da stekne i knjievnu slavu, pa je traio od etvorice tadanjih najpoznatijih pisaca da piu za njega (meu njima je bio i Kornej), kao ngre. Kornej to nije hteo, pa de se njih dvojica sukobiti: kada je Kornej objavio Sida, on je zahtevao da Akademija da svoje miljenje o tom delu, ne bi li osporio Kornejev talenat-to mu nije polo za rukom. Luj XIII umire 1643.g. On nije ostavio nikakvog traga na politikoj pozornici Francuske. Njega nasleuje na vlasti njegov sin Luj XIV. On je imao pet godina. On je vladao do 1715.g. Njegova regentkinja de biti Ana Austrijska (koja je Francuskoj poinila veliko zlo, pa de je zamrzeti svi Francuzi, meu njima i Molijer). Uz nju de vladati Mazaren osamnaest godina. Izmeu 1649, 1650.do 1652.g.dolazi do Fronde. To je bila pobuna vlastele protiv drave koja je sve vie bila apsolutistika. Ona nije bila znaajna. Mazaren umire 1661, a Luj XIV stupa na presto. Imao je vie velikih saradnika, a oni su bili graani- to ukazuje na promenu klime u Francuskoj. Dok je prva polovina veka pod uticajem aristokrata, druga polovina je ved graanska. Luj XIV se tada okruuje graanima.Opera se otvara 1669.g. A 1689.g. se otvara Comdie franaise (Francusko pozorite). Nastalo je posle Molijerove smrti (1673), pa su se njegova trupa i Mareova trupa ujedinile, a onda su se konstituisale zajedno sa uvenom trupom Bourgogne. Luj XIV je bio udnovata linost. Kada je bio mlad iznad svega je cenio vojna i ljubavna osvajanja. Sadanje granice je on postavio (sever-istok). U drugom delu svoga ivota je samo poraze doivljavao na bojnom polju i ista je sluajnost to je Francuska zadrala svoje teritorije. Luj XIV je eleo da se razvijaju i balet i opera i razne vrste divertismana (to su predstave u kojima se i igralo i pevalo, muziciralo), podsticao je pisce da piu, davao im novac... Ovo vreme se zove zlatni vek. On se na kraju pokazao kao tragina linost. Njegova druga ena se zvala Madame de Maintenon. Ona nije volela hugenote ; pa je pod njenim uticajem povukao Nantski edikt. Oko 200 000 Francuza je izbeglo u vajcarsku, Nemaku i dovelo Francusku na rub propasti. Konani pad nastupa 1789.g.kada je glad odluila o podizanju revolucije. Poto je veoma voleo muziku, voleo je i sam da plee na balovima u Versaju koji je sam sagradio. On se jako zbliio sa jednim malim Italijanom koji se zvao Lully. On je bio kao dete doveden u klarsenu da bi fascinirao Luja XIV. On je uspeo da , poto je pisao muziku uz Molijerove komade, ubedi Luja XIV da mu se prizna da su svi komadi njegovi, poto su pisani uz njegovu muziku. Njegova vezanost za majku Anu Austrijsku je uvek pravila problema.