Sadrzaj

Uvod3 Pojam I vrste javnih preduzea4 Pojam I vrste javnih preduzeca5 Delatnost javnih preduzea..5 Delatnost javnih preduzea..6 Znaaj I neophodnost osnivanja javnih preduzea..6 Znaaj I neophodnost osnivanja javnih preduzea..7 Regulisanje javnih preduzea..7 Regulisanje javnih preduzea..8 Regulisanje javnih preduzea 9 Efikasnost javnih preduzea9 Efikasnost javnih preduzea..10 Efikasnost javnih preduzea..11 Literatura12

J 2010 313-/09

Uvod
Javna preduzea predstavljaju znaajan fenomen, kako po mestu I ulozi koju imaju u savremenim privredama, tako I po panji koja im se posveuje u ekonomskoj literaturi. Veliki broj razliitih oblika u kojima se sreu javna preduzea zahteva da se najpre pojmovno odrede javna preduzea I razmotre njihove najvanije zajednike karakteristike. U nastavku bie dat pregled osnovnih podruja delatnosti javnih preduzea, istaknut znaaj I neophodnost njihovog osnivanja. Ciljevima regulisanja javnih preduzea I osnovnim instrumentima koji se pri tom koriste posveen je poseban odeljak. U poslednjem odeljku bice izloeni osnovni zakljuak ekonomske teorije o efikasnosti javnih preduzea.

J 2010 313-/09

Pojam I vrste javnih preduzea

Tekoe na koje nailaze pokuaji da se precizno definie pojam javno preduzee posledica su brojnih razlika koje postoje izmeu ovih preduzea u razliitim zemljama, razliitim delatnostima I granama u okviru pojedinanih zemalja, kao I razliitim karakteristikama javnih preduzea u razliitim periodima vremena. Ove razlike ispoljavaju se u institucionalnim oblicima javnih preduzea, njihovoj delatnosti, poloaju koji imaju u privrednom sistemu , instrumentima kojima se regulie njihovo funkcionisanje , ekonomskoj efikasnosti I sl. Imajui u vidu ove razlike, javna preduzea se na najoptiji nain mogu definisati kao preduzea ije se osnivanje I funkcionisanje moe dovesti u vezu sa javnim (optim) interesom I u kome javna vlast (drava) u potpunosti ili delimino obavlja ulogu preduzetnika. U nastojanju da se blie odredi pojam javnih preduzea, obino se istiu preovlaujue, bitne karakteristike javnih preduzea, zajednike veini ovih preduzea, karakteristike po kojima se javna preduzea upravo I razlikuju od ostalih preduzea. U bitne karakteristike javnih preuzea obino se ubraja da su ova voda ili usluga od vitalnog (esencijalnog) znaaja za odreenu drutvenu zajednicu, da se nalaze u monopolskom ili nekom drugom privilegovanom poloaju na tritu steenom uz podrku vlasti, kao I da su predmet javnog regulisanja kako bi se obezbedilo njihovo funkcionisanje u javnom (optem) interesu. Bitno je istai da je svakako najvanija karakteristika javnih preduzea, iz koje proistiu I ostale osobenosti ovih preduzea, proizvodnja I distribucija esencijalnih dobara kao I funkcionisanje u javnom interesu.Nedovoljna odredjenost ovih pojmova jedan je od osnovnih razloga to se broj I zastupljenost javnih preduzea u razliitim privrednim granama menaj u zavisnosti od preovlaujueg javnog miljenja I ciljeva aktuelne vlasti. Odsustvo direktne konkurencije u oblastima u kojima deluju javna preduzea, kao njihova sledea bitna karakteristika, uslovljeno je, pre svega, nedostacima trinog mehanizma u J 2010 313-/09

regulisanju nekih delatnosti. Meu tim delatnostima svakako najvaniji su prirodni monopoli. Osnovna karakteristika prirodnih monopola jeste da je konkurencija u delatnostima u kojima deluju prirodni monopoli ekonomski neracionalna, a nekim sluajevima I tehniki neizvodljiva. Monopolski poloaj javnih preduzea, s jedne strane, I njihov znaaj za ivot I funkcionisanje odreene drutvene zajednice, s druge strane, nuno zahtevaju odreeni oblik javnog regulisanja ovih preduzea, to predstavlja njihovu sledeu bitnu karakteristiku. Pored ovih, mogu se navesti I mnoge druge manje znaajne karakteristike javnih preduzea. Meu njima naroito esto isticana karakteristika je da javna preduzea, posebno onaj deo ovih preduzea koja spadaju u tzv. Javne slube, imaju velike inicijalne investicije u opremu. Javna preduzea sreu se u razliitim pravnim oblicima. Preduzea koja obavljaju delatnost od javnog interesa obino su u formi privrednih drutava. Meutim, u obavljanju svoje delatnosti imaju ogranienu samostalnost jer javna vlast (drava ili jedinica lokalne samouprave) ima posebna upravljaka prava u ovim preuzeima, ak I kada nisu u javnoj svojini. Kontrolu nad njihovim poslovanjem drava ostvaruje posedovanjem njihovih akcija, svih ili jednog dela I esto, preko svojih predstavnika u organima upravljanja. Pored ovog oblika javna preduzea se sreu u formi javne korporacije, koja je institucija javnog prava sa posebnim pravnim subjektivitetom. Po pravilu osniva se posebnim zakonom ili odlukom nadlenog dravnog organa u privrednim granama za koje je drava posebno zainteresovana. Javne korporacije prvenstveno se finansiraju sredstvima koje dobijaju od drave, kao to su npr. Dotacije u Francuskoj ili dividende od javnog kapitala u V. Britaniji, a kao dopunski izvor sredstava moe se koristiti I kredit. Ne mogu se osnivati u obliku akcionarskog drutva, te stoga ne mogu pribavljati kapital emitovanjem akcija. Javne korporacije najvie su zastupljene u V.Britaniji, SAD, Francuskoj, Italiji, Austriji dok se u Nemakoj retko sreu. Pored javnih preduzea u nekim zemljama u zadovoljavanju vitalnih potreba uestvuju i razlilite vladine agencije, odnosno agencije nadlenih ministarstava. Iako su po neim karakteristikama, pre svega po odgovornosti koju imaju u zadovoljavanju vitalnih potreba drutvene zajednice, sline javnim preduzeima, ove agencije se ne mogu smatrati javnim preduzeima. Ovo pre svega, zato to nemaju pravni subjektivitet, ali i po tome to ej njihov raun prihoda sastavni deo dravnog budzeta. U naem pravu oblast javnih preduzea ureuju Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od posebnog interesa. Ovim zakonom se ureuje pojam javnog preduzea, osnivanje i poslovanje, imovina, ulaganja u ova preduzea, ulaganja javnog preduzea u druga preduzea, statusne promene itd. Po ovom zakonu javna preduzea posluju kao drutva sa ogranienom odgovornou ili akcionarska drutva u skladu sa Zakonom o privrednim drutvima. J 2010 313-/09

Delatnost javnih preduzea

U vreme kada uee javnih preduzea u bruto drutvenom proizvodu nekih industrijskih zemalja prelazi 10-15%, a kod nekih zemalja u razvoju ak 35-40%,ne iznenadjuje da su javna preduzea prisutna skoro u svim oblastima privrede. I pored znaajnih razlika koje mogu postojati izmeu pojedinih zemalja, postoji odreeni broj vitalnih proizvoda i usluga koji su zajedniki svim industrijalizovanim zemljama, to nam omoguava da navedemo osnovna podruja delatnosti javnih preduzea.To su: a) Javne slube predstavljaju tradicionalno i bez sumnje najvanije podruje delatnosti javnih preduzea, posebno onaj deo javnih slubi ija je delatnost povezana sa korienjem razliitih infrastrukturnih mrea, kao to su mrea vodovodnih cevi, gasovod, elektrina mrea i sl. Najvanije delatnosti javnih slubi su: proizvodnja i distribucija energije (elektrina energija, prirodni gas i sl.), vodoprivreda, telekomunikacije (radio, televizija, PTT i sl.), transport (vazduni saobraaj, eleznica, gradski saobraaj i luke) itd. Preduzea javnih slubi u evropskim zemljama najee su organizovana na osnovama javne svojine, dok su u SAD to ili od strane drave veoma kontrolisana privatna preduzea ili su to preduzea na osnovama javne svojine. b) Proizvodnja bazinih industrijskih proizvoda, kao to su npr. Ugalj, nafta, nuklearna energija, elik i sl. Nacionalizovana preduzea koja proizvode barem neki od ovih proizvoda mogu se nai skoro u svim zapadnoevropskim zemljama, ali ih najvie ima u Austriji, Francuskoj, V.Britaniji, Italiji i paniji. Pored navedenih delatnosti u kojima se osnivaju javna preduzea, postoje delatnosti u kojima se ne osnivaju javna preduzea, ali u kojima drava osniva svoja preduzea ili ustanove u nameri da regulie standarde pruanja usluga i obezbedi minimalnu ponudu tih usluga. U ovim delatnostima paralelno postoje dravna i privatna preduzea ili ustanove.To su najee bankarstvo, osiguranje, obrazovanje i zdravstvo. Bankarstvo i osiguranje predstavljaju oblasti u kojima je neophodno obezbediti neposrednu kontrolu od strane drave zbog ega se u ovim oblastima esto osnivaju dravne banke i dravne osiguravajue kompanije. Banke u javnom vlasnitvu sreu se skoro u svim evropskim zemljama, a posebno u Austriji, Italiji i Francuskoj- zemljama u kojima je proces nacionalizacije bankarskog sektora bio najintezivniji. Prvenstveno to su tedionice, organizovane kao lokalna javna preduzea. Dravna regulacija veoma je izraena i u oblasti osiguranja, gde se prvenstveno ispoljava u uticaj na premije i druge uslove

J 2010 313-/09

osiguranja. Obrazovanje i zdravstvo predstavljaju oblasti u kojima je snano prisutna dravna regulativa.

Znaaj i neophodnost osnivanja javnih preduzea

Da li neki proizvod ili uslugu treba da obezbede javna ili privatna preduzea pitanje je na koje esto nije mogue dati nedvosmislen odgovor. injenica da se procesi nacionalizacije i privatizacije poklapaju sa promenama politikih partija na vlasti, kao to je npr. To bio sluaj sa crnom metalurgijom u V.Britaniji, gde se proces nacionalizacije poklapao sa dolaskom Laburistike partije na vlast, a proces privatizacije sa dolaskom Konzervativne partije na vlast, svedoi da je rezreenje dileme javno ili privatno preduzee u velikoj meri uslovljeno razlozima politike prirode. Nedostaci koje u nekim sluajevima ispoljava trini mehanizam predstavljaju najee isticane argumente u prilog javnih preduzea. U tipine sluajeve ispoljavanja neefikasnost sistema privatnog privredjivanja i trinog mehanizma spadaju, pre svega, javna dobra. Korisnost ovih dobara, dostupnih svim potroaima, ne moe se meriti korisnou koju ona imaju za pojedince, niti iznosom koji bi oni bili spremni za njih na tritu da plate. Privatno privredjivanje ne obezbedjuje dovoljno efikasno njihovu ponudu zbog ega se ova dobra preputaju netrinim institucijama koje su , po pravilu u javnom (dravnom) vlasnitvu. Stoga ponudu javnih dobara, umesto trinih kriterijuma uspostavljenih konkurencijom regulie javni interes. Sledei tipian primer neefikasnosti trinog mehanizma predstavljaju delatnosti sa znaajnim eksternim efektima. Neefikasnost trita u sluajevima eksternalija ispoljava se kao nedovoljna proizvodnja dobara koji imaju eksterne trokove. Da bi se spreio prost transfer trokova i koristi nastao nesposobnou trita da ih pravilno vrednuje drava intervenie razliitim merama. Osnivanje javnih preduzea predstavlja jedan od oblika te intervencije. Posebno znaajan argument u prilog javnih preduzea jeste postojanje privrednih grana koje imaju karakteristike prirodnog monopola. U prirodne monopole tradicionalno se ubrajaju elektroprivreda, vodoprivreda, eleznica, distribucija prirodnog gasa i sl. Zajedniko svojstvo ovih delatnosti jesu velika ulaganja kapitala u infrastrukturu i veoma skupu, specijalizovanu opremu. Da bi ostvarila dovoljan iznos prihoda za pokrie visokih trokova poslovanja, pojedinana preduzea u ovim privrednim granama moraju imati veliki broj korisnika svojih proizvoda i usluga. Stoga je neracionalno postojanje veeg broja preduzea koja zadovoljavaju isti tip potrebe na odredjenom podruju, jer to moe da znai da nijedno od njih nije dovoljno veliko da uiva efekte ekonomije veliine. Kako je, prema tome, ekonomski neracionalno bilo kakvo drugaije reenje od monopola, onda je argument u prilog javnih preduzea da je bolje da to budu javno kontrolisani monopoli nego privatni monopoli. Pored iznetih mogu se navesti i drugi, manje znaajni ekonomski i neekonomski razlozi za postojanje javnih preduzea. Tako se esto ekonomska politika navodi kao opravdanje J 2010 313-/09

postojanja javnog sektora poto se smatra da dravno regulisanje kljunih, najvanijih grana omoguava lake reavanje probleme cele privrede. Osim toga, sama vanost nekih delatnosti, kao to su npr. Proizvodnja i distribucija elektrine energije, proizvoda elika i sl., mogu predstavljati opravdanje dravi za preuzimanje kontrole nad njima. Takodje, odbrambeni razlozi mogu biti opravdanje osnivanja javnih preduzea i poveravanja proizvodnje i distribucije strateki vanih proizvoda ovim preduzeima. Javna preduzea imaju znaajnu ulogu i u podsticanju tranje. Tako se npr. Smatra da je jedan od osnovnih ciljeva nacionalizacije izvrene u Francuskoj 1982. g. bio oivljavanje investicija u privredi. Javnom sektoru se esto, posebno u zemljama u razvoju, pripisuju i iri socijalni ciljevi kao to su npr. Otvaranje novih radnih mesta ili spreavanje rasta nezaposlenosti, to predstavlja dodatni argument u prilog javnih preduzea. Da javna preduzea mogu imati i neke socijalne funkcije i u razvijenim zemljama svedoi primer Francuske. U ovoj zemlji ogranienja socijalne politike nametnula su javnim preduzeima znaajne obaveze u pogledu zapoljavanja. Te se obveze svode na poboljanje uslova ivota zaposlenih, razvoj zaposlenosti i bolji geografski razmetaj zaposlenih.

Regulisanje javnih preduzea

Problematika regulacije javnih preduzea veoma je sloena poto obuhvata brojne ciljeve koji se ele ostvariti regulacijom, brojne institucije i organizacije koji je sprovode, kao i instrumente koji se pri tom koriste. Svaki od pobrojanih elemenata sistema regulacije moe imati svoje nacionalne ili lokalne specifinosti, to dodatno doprinosi njegovoj sloenosti. Po svojoj sutini regulacija predstavlja direktnu zamenu konkurentskog trinog mehanizma razliitim instrumentima javne regulacije sa ciljem da se obezbedi funkcionisanje javnih preduzea u javnom (optem) interesu. Respektovanje javnog interesa prilikom funkcionisanja javnih preduzea postie se nastojanjem za to doslednijim uvaavanjem nekih osnovnih principa funkcionisanja javnih preduzea. iroko prihvaeni principi kojih treba da se pridravaju javna preduzea u svom poslovanju su: nastojanje da se obezbede adekvatni proizvodi i usluge, nastojanje da ti proizvodi i usluge imeju umerenu cenu, da se rezultatima funkcionisanja javnih preduzea podmiruju potrebe svih pripadnika odredjene zajednice, kao i da se pri tom ne vri diskriminacija potroaa.U odsustvu trita potovanje ovih principa prilikom funkcionisanja javnih preduzea postaje cilj regulacije. Regulacijom javnih preduzea tite se interesi drutvene zajednice, ali se istovremeno stvaraju uslovi za normalan rad javnih preduzea. Interesi drutva tite se razumnim cenama proizvoda i usluga javnih preduzea, standardima kvaliteta vitalnih proizvoda i usluga i sl. Regulacijom drutvo se titi od opteg pada ponude vitalnih proizvoda i usluga, od zastarevanja opreme javnih preduzea, finansijske nestabilnosti, nesolventnosti ili bankrotstva. Istovremeno javna preduzea se tite od konkurencije, a stvaraju se i uslovi za realizaciju normalnih poslovnih rezultata. J 2010 313-/09

Veoma esto javnim preduzeima se postavljaju dva suprotna zahteva- trini zahtevi koji favorizuje konkurentnost i dravni zahtevi u vidu razliitih ogranienja.Istovremeno ostvarivanje pobrojanih ciljeva javnog regulisanja nije, meutim ni najmanje lako. Tako npr. Nije lako uskladiti cilj da cene proizvoda i usluga javnih preduzea moraju biti usmerene sa ciljem da investitori u javna preduzea treba da ostvare pravian prinos na svoj kapital. Ciljevi koji se ele postii regulisanjem javnih preduzea pokreu, meutim, brojna pitanja, kao to su npr pitanja o visini pravine cene proizvoda i usluga, visini pravine stope prinosa na investicije, nainu na koji se utvruje kapital javnih preduzea, optimalnoj politici obima proizvodnje, optimalnoj formi organizovanja delatnosti itd. Institucije i organi, pojedinano ili zajedno nadleni za regulisanje javnih preduzea mogu biti veoma razliiti, u zavisnosti od zakonskih reenja pojedinanih zemalja obuhvatajui parlament i njegove organe, sudove, nadlena ministarstva, specijalizovane organizacije, agencije i sl. Postoji nekoliko osnovnih instrumenata kojima se, pojedinano ili ee u kombinaciji, utie na javna preduzea. To su: kontrola cena i tarifa, kontrola ulaska u granu kao i propisivanje standarda kvaliteta proizvoda i uslova pruanja usluga. Tradicionalni i dugo vremena jedini instrument dravne regulacije bila je kontrola cena, tako da se i danas smatra da je kontrola cena bit regulacije. Kontrola cena javnih preduzea sree se u razliitim oblicima poev od neposrednog utvrivanja cena, proizvoda i usluga, pa sve do utvrivanja kriterijuma za promenu cena i modela po kojim e se ta promena cena realizovati. Kao varijanta ovog instrumenta regulacije moe se smatrati ograniavanje stope prinosa na kapital javnih preuzea. U novije vreme sve vei znaaj pridaje se propisivanju standarda kvaliteta proizvoda i usluga, kao i dozvolama za obavljanje odreenih delatnosti, uverenjima o javnoj podobnosti i sl. Pored toga drava moe kontrolisati javna preduzea i na brojne druge naine, kao to su: imenovanjem ili davanjem saglasnosti na izbor i razreenje direktora, predsednika i lanova upravnog odbora i sl.;davanje saglasnosti na statut ili druge opte akte preduzea; davanje saglasnosti na statusne promene preduzea traenje podnoenja periodinih izvetaja o poslovanju; kontrolom knjigovstva, kontrolom izdatih hartija od vrednosti i sl. Pored navedenog regulatorni organi mogu od javnih preduzea zahtevati i preduzimanje odredjenih konkretnih poslovnih poteza. I pored opteg uvaavanja neophodnosti regulisanja odredjenih delatnosti, razliiti oblici neformalnih uticaja na javna preduzea smatraju se nepoeljnim kao i praksa po kojoj je uticaj drave na ova preduzea ponekad vei nego sto je potrebno za realizaciju njenog interesa.

J 2010 313-/09

Efikasnost javnih preduzea

Veliki znaaj koji javna preduzea imaju u privredi i nemogunost da se rezultati njihovog funkcionisanja adekvatno izraze novanim jedinicama, ne iskljuuje, medjutim, potrebu efikasne upotrebe sredstava kojima ova preduzea raspolau. Relativna efikasnost javnih preduzea bila je predmet brojnih teorijskih i empirijskih istraivanja. Opti zakljuak teorijskih i preovladjujui zakljuak empirijskih istraivanja jeste da su javna preduzea, odnosno javni sektor neefikasni u poredjenju sa privatnim sektorom. Teorijska istraivanja ukazuju na brojne uzroke relativne neefikasnosti javnih preduzea. Najvanije medju njima nudi teorija svojinskih prava, po kojoj se uzroci nie efikasnosti javnih preduzea u poredjenju sa privatnim preduzeem nalaze u nedostacima javne svojine. Sutinska razlika izmedju privatne i javne svojine je u tome to javna svojina nije transferabilna. Sa stanovita pojedinca privatna svojina predstavlja pravo jednostrane prodaje ili zamene svojinskih prava, odnosno udela pojedinca u tim pravima. Najoptije, svojinska prava predstavljaju pravo upotrebe resursa, odnosno konkretnije kada se radi o svojini nad preduzeem, prava raspolaganja onim delom prihoda koji nakon isplate ugovorene cena svih input-a preostaje preduzeu, odnosno vlasnicima preduzea. Nasuprot tome, kada je u pitanju javno vlasnitvo pojedinac ne moe da menja svoja svojinska prava, ili to moe uiniti savladjujui praktino nesavladive prepreke. Teorijski, zamenu vlasnikih prava u javnoj svojini pojedinac kao gradjanin-vlasnik moe izvriti prelaskom iz podruja nadlenosti jedne drutvene zajednice u nadlenost druge zajednice, npr preseljenjem iz jednog u drugi grad. Jasno je da su trokovi zamene svojinskih prava javne svojine toliko visoki da praktino spreavaju svaki oblik zamene svojinskih prava. Poto javna svojina nije transferabilna svojinska prava u javna preduzea nisu sastavni deo trita kapitala. Time se gubi pozitivan uticaj trita kapitala na efikasnost upravljanja javnim preduzeima. Za razliku od javnih preduzea, trite kapitala kod akcionarskih preduzea ima znaajnu ulogu u kontroli upravljanja. Transakcije na tritu kapitala-kupovina i prodaja akcija ili ak preuzimanja celih preduzea u dugom vremenskom periodu odravaju oekivanja uesnika transakcija u pogledu budue profitabilnosti preduzea. Sve dok te transakcije odravaju oekivanja uesnika na tritu dotle se oekivani dobici ili gubici od tekuih upravljakih akcija kapitalizuju u cenama akcija. Nemogunost prodaje ili zamene vlasnikih prava u javnim preduzeima, onemoguava ovaj pritisak trita kapitala na menadzere da efikasno upravljaju preduzeem. Pored uzroka proisteklih iz netransferabilnosti javne svojine komparativnoj neefikasnosti javnih preduzea doprinose i drugi faktori. Jedan od ovih faktora, prema agencijskoj teoriji, jeste asimetrina informisanost, odnosno nedovoljna informisanost vlade ili dravnih organa nadlenih za kontrolu javnih preduzea o doprinosima menadzera javnih preduzea J 2010 313-/09

ostvarenim rezultatima poslovanja, njihovim sposobnostima i drugim karakteristikama, kao i nemogunost da se u takvim uslovima stvori stimulativni sistem nagradjivanja menadzera. Posledica toga jeste da su napori i zalaganja menadzera javnih preduzea manji od zalaganja njihovih kolega u privatnim preduzeima. Menadzeri javnih preduzea izvravaju obaveze samo u meri neophodnoj da se dostignu postavljeni standardi, to moe biti ispod objektivnih potencijala preduzea. U uslovima kada je teko ili neracionalno da se ocene posledice upravljakih odluka, teorija vlasnikih prava, sugerie da menadzeri koriste potencijalni profit za realizaciju svojih nenovanih koristi. Sline zakljuke, samo sa drugaijom argumentacijom, sugeriu ona shvatanja po kojima menadzeri javnih preduzea mogu sebi da obezbede vee zarade, mo, presti i sl., povezujui se sa dravnim slubenicima u nadlenim ministarstvima poveavajui na taj nain budzet svojih preduzea. U meri u kojoj maksimiziranje budzeta postaje cilj za sebe potiskuju se ostali, posebno ekonomski ciljevi, a sa njima u poslovanju gube na znaaju kriterijumi efikasnosti. Kao to je ve istaknuto, manja efikasnost sistema kontrole procesa upravljanja javnim preduzeem posledica je i nestimulativnosti sistema nagradjivanja. U tom pogledu postoji bitna razlika izmedju javnih i privatnih preduzea. Kod privatnih preduzea kontrolni mehanizam minimiziranja ulaganja i maksimiziranja rezultata stvaraju i sprovode ljudi koji su najdirektnije stimulisani da efikasno posluju.Kod javnih preduzea, bez obzira na politike ciljeve vlade, mehanizam kontrole stvaraju i sprovode politiari ili dravni slubenici iji se glavni interesi teko mogu izjednaiti sa neposrednim ekonomskim ciljevima kao to je maksimiziranje profita. Osim toga, javna preduzea esto menjaju svoje ciljeve zbog politikih stavova, to oteava procenu, kontrolu i korekciju rezultata njihovog funkcionisanja. Pored navedenog na nii stepen upravljake efikasnosti javnih preduzea u odnosu na privatna preduzea utiu i svi faktori koji doprinose nioj osetljivosti na rizik ovih preduzea. Usled finansijske potpore drave, koja se iskazuje u razliitim subvencijama, ali i indirektno i u javnim porudzbinama, pomoi za istraivanje i sl., znatno se smanjuje rizik bankrotstva javnih preduzea. Osim toga, javna preduzea u nekim sluajevima mogu koristiti otpis ili odlaganje dugova. Specifini status koji javna preduzea uivaju onemoguava preuzimanje ovih preduzea od strane drugih preduzea, to dovodi do odsustva kontrolno-podsticajnog pritiska trita za korporativnu kontrolu na poslovanje javnih preduzea. Zbog manjeg rizika, javna preduzea nisu prinudjena da strogo potuju finansijsku disciplinu kao to to moraju da ine privatna preduzea. Konkurentski pritisak trita kapitala manji je i stoga to, obzirom na garancije drave i finansijsku podrku koju od nje uivaju, javna preduzea obino nisu prinudjena da pozajmljuju sredstva za poslovanje na tritu novca i kapitala, a ako ih pozajmljuju onda to ine pod povoljnijim uslovima u odnosu na privatni sektor. Sve ovo, naravno, dodatno doprinosi neefikasnosti javnih preduzea. J 2010 313-/09

Pobrojani problemi ukazuju na relativno loe performanse javnih preduzea sa stanovita proizvodne efikasnosti, to se najoitije izraava viim trokovima za dati obim proizvodnje u odnosu na uporedivo preduzee u privatnom vlasnitvu. Pored proizvodne neefikasnosti javnim preduzeima se pripisuje i alokativna neefikasnost u smislu njihove nedovoljne zainteresovanosti da odgovori na zahteve trita, pre svega u pogledu koliina, ali i kvaliteta kao i ostalih karakteristika proizvoda i usluga. Dok se za proizvodnu neefikasnost moe tvrditi da je ona direktna posledica javnog vlasnitva, dotle je alokativna neefikasnost posledica monopolskog poloaja. Povezivanje alokativne neefikasnosti sa javnim preduzeima opravdane je samo stoga to su ova preduzea najee u monopolskom poloaju. Iznete nalaze ekonomske teorije o relativnoj neefikasnosti javnih preduzea potvrdjuje pretean broj empirijskih istraivanja. Ima studija iji autori dolaze do sasvim drugaijih zakljuaka na osnovu pregleda sline literature. Ove razlike u velikoj meri mogu se objasniti neuporedivou javnih i privatnih preduzea. ak i kada se zanemari da se privatna i javna preduzea retko gde, kao npr., u SAD, mogu nai u istoj delatnosti pa stoga biti u slinim uslovima za poredjenje, ove dve vrste preduzea se obino toliko razlikuju po ciljevima ijoj realizaciji tee da postaju praktino neuporediva. Nametanje javnim preduzeima ciljeva kao to su: snabdevanje vitalnim proizvodima i uslugama, prodaja po kontrolisanim cenama koje mogu biti i ispod cene kotanja, obezbedjenje zaposlenosti i sl. Potiskuje isto ekonomske ciljeve, zbog ega su javna preduzea objektivno neuporediva sa privatnim preduzeima. Stoga, kada ima malo istinski uporedivih javnih i privatnih preduzea razliiti aspekti uporedivosti postaju predmet interesovanja razliitih istraivaa, pa se sa promenom predmeta panje mogu bitno promeniti zakljuci empirijskih istraivanja, ime se mogu objasniti iznete razlike u zakljucima pojedinih autora.

J 2010 313-/09

Literatura:
Dr Blagoje Paunovi (Ekonomika preduzea) Ekonomski fakultet u Beogradu

J 2010 313-/09