Diznijevi klasici Mala sirena

Nekada davno, dok su ribe jo uvek znale da govore, na dnu mora prostiralo se velianstveno kraljevstvo. Njegovi stanovnici iveli su u slozi i radosti. Sirene, ribe, rakovi, rae i druga morska stvorenja bili su deo te harmonije koja se zvala Atlantida. Atlantidom je vladao kralj Triton. Bio je pravedan vladar, ali kao i svi kraljevi, imao je jednu slabost beskrajno je voleo svoju kder Arijelu. Bio je spreman sve da uini za nju. Tako je odluio da je za esnaesti roendan obraduje sveanim koncertom na koji je pozvao sve stanovnike podvodnog kraljevstva. Arijela, zvezda veeri, trebalo je da gostima otpeva pesmu dobrodolice. Velianstveni koncert u Arijelinu ast trebalo je da pone svakoga trena, ali slavljenica jo nije bila na svom mestu. Kralj je drhtao od jeda. Znao je da sigurno luta po olupinama potopljenih brodova sakupljajudi predmete iz ljudskog sveta, uprkos njegovim zabranama. Zato je odmah poslao raka Sebastijana da pronae tu neposlunu gospoicu. Odluio je da je ovoga puta naui pamet. Bojao se za kder. O ljudima nije imao lepo miljenje. Smatrao je da su opasni i eleo je da svoju mezimicu zatiti po svaku cenu. Ali Mala sirena nije osedala strah od sveta ljudi, koji ju je mamio svojom lepotom. Bio je sasvim drugaiji od onog u kome je ivela. Neprestano je matala o tome kako bi bilo divno da ima noge, da hoda, tri i uiva u igri... esto je kriom posmatrala mornare na brodovima i snevala da postane deo tog sveta. Jedina veza sa njim jo uvek je bio samo njen prijatelj Galeb, koji se razumeo u sve... ili skoro sve. eledi da sazna to vie o svetu ljudi, radoznala sirena mu se esto obradala za pomod. Hej, Galebe, zna li ta je ovo i emu slui?, upita Arijela pokazujudi mu viljuku, koju je sa svojim vernim prijateljem Iverkom pronala u olupini. Naaaravno, odgovori Galeb, mada ne mnogo uverljivo. To jeee... mmm... mali trozubac za pravljenje uvojaka. Koriste ga dame kada ele da izgledaju izuzetno lepo. O, kako je samo elela da bar na trenutak bude dama! Sa divljenjem je posmatrala taj neobini predmet. Iz romantinog sanjarenja tre je pomisao na roendanski koncert, koji je trebalo da otvori lino ona slavljenica Arijela. Prijatelju, moramo smesta nazad u palatu!, uzviknu Arijela Iverku i pljusnuvi repom po vodi zaroni u morske dubine. Nadala se da de joj otac ipak oprostiti.

Na nesredu, morska vetica Ursula je u svojoj arobnoj kugli pratila svaki njen korak. Bila je to zla i lukava arobnica. Zavidela je Tritonu na vlasti i potovanju koje su mu ukazivali verni podanici. Nede jo dugo! Uskoro de Atlantida biti moja!, ree pakosno se cerekajudi. Besan zbog Arijeline nepromiljenosti i samovolje, kralj Triton je bio neumoljiv u svojoj odluci. Ti ljudi su udovita, spremni na svako zlo!, vikao je kralj. Zabranjujem ti da izlazi na povrinu! Zaboravi na ljudski svet, jesi li razumela? Uzalud je Tritonova mezimica pokuavala da razuveri oca, ubeena u lepotu tog sveta. Sama pomisao da bi mogao izgubiti svoju najdrau kder za kralja je bila nepodnoljiva. Zato naredi Sebastijanu da budno prati svaki Arijelin korak. Arijelina udnja za nepoznatim svetom ipak je bila jaa od straha zbog krenja oeve zabrane. Ah, kad bih samo mogla na trenutak da uivam u aroliji plesa i osetim ivot u razigranim nogama, uzdisala je Arijela, pratedi setnim pogledom ljupke figurice para koji je igrao u ritmu melodije muzike kutije. Bila je to jedna od njenih najdraih dragocenosti iz stare brodske olupine. Iverak je sa puno razumevanja sluao njena sanjarenja, ali je zato Sebastijan bio vie nego zabrinut. Krajnje je vreme da se uozbilji, gospoice, savetovao ju je. Tada iznad njihovih glava zablista svetlost. Neobini zvuci dopirali su sa povrine. Nestrpljivo izronivi, Arijela ugleda velianstveni brod. Kraljevska svta je na palubi proslavljala roendan mladog prestolonaslednika Erika. Sirena je ushideno posmatrala raskonu zabavu, o kojoj je do tada samo matala. Iznenada se na nebu pojavie tamni oblaci, a na moru se razbesne strana oluja. Ogromni talasi su uz zastraujudi prasak udarali o bokove broda. Nebo zapara blesak munje i prolomi se grom. Brod se naao u plamenu. Spasavaj se ko moe! U vodu!, vikali su mornari i izbezumljena svita dok su panino skakali sa vatrom zahvadenog broda u pomahnitale talase. Pourite, Vae visoanstvo!, zabrinuto povika prinev odani sluga. Princ Erik je ved bio spreman za spasonosni skok, kad zau bespomodno cviljenje svog vernog psa Maksa. On bez razmiljanja jurnu u potpalublje. Spasivi psa, Erik mu je pomogao da dopliva do amca, ali je i dalje bio veoma zabrinut. Nije bio siguran da su svi napustili brod. Ne sluajudi upozorenja, pouri nazad da to proveri, te skoi u uzburkano more. Ali tada silovit talas snano udari u brodsku kobilicu. Prelomljeni jarbol pade pravo na Erika i on bez svesti utonu u more, padajudi sve dublje.

Arijela bez razmiljanja zaroni u crnu dubinu. Nije mogla dopustiti da taj hrabri mladid izgubi ivot. Kada ga je izvukla na obalu, kia je ved prestala, a blagi sunevi zraci probijali su se kroz oblake. Bilo je tiho i mirno. Mala sirena sedela je na pesku zagledana u princa. Galebe, da li je iv?, zabrinuto se obrati prijatelju. Hm... Ne ujem kucanje srca, odgovori Galeb ozbiljnim tonom, oslukujudi... Erikovo stopalo. Dok je gledala tog prelepog mladida, Arijelino srce zaigra od nekog novog, nepoznatog osedanja. Nadala se da je iv i poele svim svojim bidem da upozna njegov svet i podeli sa njim svoju sudbinu. Tada zapeva svojim umilnim glasom, punim topline i ljubavi. Probuen arobnim zvucima njene pesme, princ otvori oi i ugleda nad sobom neni lik devojke vatrene kose i plavih oiju, koja mu je pridravala glavu. Bio je zbunjen i umoran. Niega se nije sedao, niti je znao gde se nalazi. Odjednom se u daljini zau jasno dozivanje i poznati lave. Sedanje mu se polako vradalo: oluja... brodolom... Maks... Arijela uplaeno ustuknu i pouri nazad u more. Iako je silno eleo da zaustavi ovu prelepu neznanku arobnog glasa, Erik je bio presalb za to. Uspeo je tek pogledom da isprati njene uvojke crvene poput nara i... je li mogude... riblji rep?! Skrivena iza oblinje stene, Arijela je posmatrala svog heroja. Njegov odani prijatelj pomogao mu je da ustane i poveo ga dalje. Dugo je gledala za njima, osedajudi da tog neustraivog mladida nede nikad zaboraviti. Bio je tako snaan, a ipak potpuno bespomodan u stranom brodolomu... Mala sirena je bila sredna to mu je spasla ivot. Bez njene pomodi on bi se sigurno utopio. Posmatrajudi njegovu stasitu figuru kako se gubi u daljini, Arijela je odluila da ga pronae. Verovala je da se sve moe ostvariti ako se iskreno eli. Po povratku u zamak zamiljenu I uzbuenu Arijelu doeka oev pogled. Sve znam!, grmeo je kralj. Kako se usuuje da prekri moje zabrane? Iako preplaena, Arijela se bojaljivo osmehnu. Ali tatice, nita se nije dogodilo. Ja sam ga samo spasla... OVEK?! Izgleda da kralj ipak nije znao ba sve. Ali tada im panju privue velika kamena figura koja je tonula sputajudi se ka njima. Pa to je prinev kip! Kako je lep!, uzviknu Arijela oduevljeno. To je ved previe. Razbesneli kralj Triton podie svoj modni trozubac i munjama razbi kip, pretvarajudi ga u gomilu kamenja.

Razoarana sirena zatvorila se u svoje odaje. Kako da ga pronaem?, jadikovala je Arijela kroz suze. Ne brini, draga!, zau nepoznati glas. Ja du ti pomodi Ne verujudi svojim oima, Arijela je zbunjeno posmatrala Ursulu, koja se pojavila u njenoj pedini. Podaridu ti noge u zamenu za tvoj glas. Ali znaj, ako za tri dana ne probudi u princu pravu ljubav i on te ne poljubi do zalaska sunca, tvoj arobni glas de biti zauvek moj! Arijela bez oklevanja pristade. Potpisavi Ursulinu paklenu ponudu, obamrla sirena pade, osedajudi kako se gubi u stranom vrtlogu. Probudivi se na peanoj obali, Arijela ugleda pred sobom drage prijatelje. Osedala se pomalo udno. Iverak, Galeb i Sebastijan gledali su je s nevericom. ini mi se da si promenila frizuru, zbunjeno primeti Galeb. Arijela se zadovoljno osmehnu i veselo odmahnu glavom. Ba si glup! Zar ne vidi da ima noge?, uzviknu Sebastijan. Da li ti, draga moja gospoice, uopte zna da ih koristi?, procedi rak, koga su iznenadne promene veoma uznemiravale. Stanite! Treba joj odeda!, uzviknu Galeb, koji je jedini poznavao ljudske obiaje. Ubrzo je sirena etala plaom u haljini od iscepanog jedra, opasana brodskim konopcem. Za to vreme princ Erik nikako nije prestajao da razmilja o tajanstvenoj devojci koja ga je spasla. Jo uvek je uo njen zvonki glas. etajudi plaom nadao se da de je ponovo sresti. I zaista, njegova radost bila je neizmerna kada je na steni ugledao prelepu neznanku, koja mu se ipak uini poznatom, to je potvrdio i Maksov prijateljski lave. Ko si ti? Da li smo se kojim sluajem ved sreli?, upita princ. Naalost, Arijela nije mogla da mu odgovori. Samo se tuno osmehnula pokazujudi rukom svoje grlo. Ah, pa ti si nema, razoarano primeti princ. Onda to nisi ti, tiho uzdahnu. Arijela je bespomodno stajala pognute glave. Bez glasa se osedala potpuno izgubljenom. Ali princ je i pored trenutnog razoaranja ipak osedao neobinu naklonost prema nepoznatoj devojci. Zato je odluio da je povede u svoj dvorac. Arijela je bila presredna. Kao goda u dvorcu trudila se da ostavi to bolji utisak. Nije poznavala ljudske obiaje, ali je pamtila savete svog dragog Galeba.

Istina, nije razumela zato je gledaju tako udno dok se elja za stolom. Zato uopte dre eljeve na njemu?, pitala se razgledajudi viljuku. Ipak, svi su primetili da je njen dolazak promenio princa. Odavno nije bio ovako sredan, ukala je posluga. Svanuo je i tredi dan. Arijela je znala da je princ mora poljubiti do sumraka kako bi Ursuline grozne ini nestale. Zato je bila presredna kada joj Erik predloi vonju amcem po divnoj laguni. O, kako je to romantino, pomisli sirena. I zaista, sve je izgledalo tako nestvarno. Uz ablji hor i veselu ptiju pratnju, Erik i Arijela su bili sve blii tom sudbonosnom poljupcu. Ohrabren njenim nenim pogledom, princ je ved bio spreman za prvi korak, ali se amac iznenada prevrnu i oboje pljusnue u vodu. Naravno, to je bilo sasvim oekivano, jer Ursula nita nije preputala sluaju. Zato je poslala dve svoje opake murine da osujete svaki prinev pokuaj. A sada nastupa Njeno zloanstvo Ursulaaa!, zagrme morska vetica i svojim magijskim jezikom poe prizivati mrane sile: Hekto-litro-akva-gorgonis! Sve se uskovitlalo i zadrhtalo. Zastraujudi blesak sevnu iz morskih dubina i na obalu izroni zanosna devojka. Bila je to Ursula u novom ruhu umiljata, zavodljivog pogleda i zvonkog glasa... Arijelinog glasa! Oaran njenom pesmom, princ pojuri na balkon dvorca. Kao omaijan nemo je zurio u prelepu devojku. Da, to je ona! Prepoznavi Arijelin glas, Erik oseti kako mu srce igra u grudiam. Snagom svoje arolije modna vetica je opinila sirotog princa, koji vie nije mogao da skine pogled s princeze Vanese. U njemu je sve vie rasla elja da se to pre oeni nepoznatom princezom. Zahtevao je da se venanje obavi istog dana. Zbunjena Erikovim udnim ponaanjem i iznenadnom odlukom o enidbi, Arijela zatrai pomod svog vernog Galeba. Tako se on sasvim sluajno naao kraj prozora Vanesine, tanije Ursuline kabine. Uspelo je!, pobedniki uzviknu Ursula likujudi pred ogledalom u brodskoj kabini. Ali njen odraz je otkrio prevaru. U ogledalu se cerio njen pravi lik. Siroti Galeb nije mogao da veruje svojim oima. Zano je da mora to pre javiti Arijeli. Sad je sve zavisilo od njega. Saznavi za Ursulinu podlu prevaru, Arijela se oseti potpuno bespomodnom. Strepedi za Erikovu sudbinu, pokuavala je da nae nain kako da ga izbavi iz

Vanesine zamke. Prijatelji je ni ovoga puta nisu izneverili. Galeb je doao na sjajnu zamisao pozvade u pomod sav morski svet! Pradena prijateljima, Arijela je uspela da se domogne kraljevskog broda ba u trenutku kad se Vanesa spremala da izgovori svoj lani zavet brane ljubavi. Bila je to prevara koju Galeb nikako nije mogao da dozvoli. On jurnu na Ursulu kretedi iz sveg glasa: Oterajte varalicu! To je vetica! Unezverena Vanesa bezuspeno je pokuavala da se odbrani od Arijelinih prijatelja. U tom meteu pue joj ogrlica, a iz rasprslog medaljona izlete zarobljeni Arijelin glas. Osloboen iz Ursuline koljke, vratio se svojoj sireni. Istog asa vetiine ini izgubie svoju mod nad princem. Erie, to sam ja!, uzviknu do tada nema devojka. Zovem se Arijela! Da, to je zaista bila ONA! Devojka iz njegovih snova, koju je uporno pokuavao da pronae... a bila je tu! Erik je bio presredan.