http://www.kosovo.net/sk/rastko-kosovo/istorija/vasiljevic_muslimani.

html Jovan Hadi Vasiljevi Muslimani nae krvi u Junoj Srbiji Objavljeno po: II izdanje / tamparija "Sveti Sava", Beograd 1924. III izdanje / "Grigorije Boovi", Pritina i "Prosveta", Beograd, 1995. Biblioteka Batina, Urednik Aco Rakoevi Elektronsko izdanje Zoran Stefanovi (urednik) Nataa Devetakovi (izvrni urednik, korektor) Nenad Petrovi (digitalizacija materijala) Milan Stoji i Mihailo Stefanovi (vebmastering). Objavljeno 31. januara 2000. godine. Izvrna produkcija: "Tehnologije, izdavatvo, agencija Janus" (Beograd) u saradnji sa "Projekat Rastko - Biblioteka srpske kulture na Internetu" Sadraj: O poturivanju naega naroda uopte Popis naih poturenjaka u Junoj Srbiji Etnike osobine naih poturenjaka u Junoj Srbiji Kako je teklo poturivanje Uzroci poturivanja naeg naroda Vreme poturivanja naih poturenjaka Napomene SIR - Katalogizacija u publikaciji Narodna i univerzitetska biblioteka Pritina 297:281.961(497.11) "14/18" 314(497.11) "14/18" HADI-VASILJEVI, Jovan Muslimani nae krvi u Junoj Srbiji / Jov. Hadi Vasiljevi.-3. izd.. - Pritina: NIJP "Panorama" Izdavaka delatnost "Grigorije Boovi", "Prosveta" 1995 (Pritina: tamparija "Graanica") - 81 str.; 20 sm. (Biblioteka: Batina) Tira 1000.- Literatura uz tekstove ISVN 86-7019-165-2 ID 6764829 O poturivanju naega naroda uopte U glavnome, na se narod deli u dve veroispovesti; u hriansku i muslimansku veroispovest. Ovi hrianske veroispovesti dele se, u glavnom, u dve crkve; a oni muslimanske dele se u nekoliko sekata. Sama pomisao na muslimane nae krvi zaustavlja nas najpre i najvie na Bosni i Hercegovini, raunajui tu u iru Novopazarsku oblast. I to ima svoga razloga u pregnantnosti naih etnikih osobina u muslimana i u njihovoj kompaktnosti u ovim oblastima. Meutim, mi imamo svojih sunar o dnika muslimanske veroispovesti i u drugim krajevima naih zemalja. Mislimo na one u Junoj Srbiji.

Istorijski, u naim se zemljama za Turke znalo jo u poetku naega dravnoga ivota. - U junim krajevima naih zemalja bilo je Turaka jo od IX v. Turci Vardarioti poznati su iz XI v. Ali za Turke muslimane kod nas zna se tek od pojave Osmanskog carstva u naim zemljama, od polovine XIV v. na ovamo. Od toga se doba zna i za muslimane nae krvi. Jo prvo, ako i delimino, zavojevanje naih z emalja na jugu Turcima izazvalo je poremeaj i u veri i crkvi. Nasilno i dragovoljno, poeo je na svet jo onda prelaziti u islam. Od onoga to je bilo nasilno prelo i prevedeno u islam, propalo je sve, kako za nau veru tako i za nau nacionalnu celinu . - Kao roblje, veliku veinu, ako ne i sve od toga naega sveta, progutale su Mala Azija, Persija, Arabija pa i Afrika. [1] Poturivanja naega sveta bilo je od poetka dvojakog: nasilnog i dragovoljnog i, kao to e se u daljim redovima videti, vreno je u masama i pojedinano. I ako nas ovde interesuju muslimani nae krvi u Junoj Srbiji, koji su i do dananjega dana u islamskoj veri sauvali nae nacionalne odlike: jezik, obiaje i dr., najpre emo ukratko izloiti kako je turenje naega sveta vreno na silno i u masama. Prema onome kako su Turci inili docnije, i kroz sve vreme svoje vladavine, sa sigurnou se moe uzeti, da su oni jo od prvoga upada u nae zemlje, jo sa prvim ratom, poeli odvoditi na svet u roblje. A pozitivno se zna da su Turci odv eli u ropstvo dosta naih glavnih ljudi. Jo sa Kosova 1389. g.[2] Samo preseljavanje naega sveta iz Orida Skoplja i dr mesta u Carigrad u M. Aziju nije bilo nita drugo nego odvoenje roblja. [3] To je bilo ratno roblje, roblje po ratnoj srei. Kao to su pojimali dobit u zemlji i gradovima, tako su Turci pojimali i roblje u ljudima kao domau stoku. A zna se da su Turci bili nemilostivi u odvoenju roblja u ratu sa naim narodom i u svakom naem narodnom pokretu protiv njih. [4] A kad se uzme da je na nar od bio s Turcima u ovim odnosima od 1371. godine pa do ustanaka u umadiji u poetku XIX, pa i kroz ceo XIX v, onda se moe uzeti da su Turci gotovo stalno i odvodili na svet u roblje. Odvodili su ga i dokle su ratovima zauzimali nae i susedne zemlje. [5] Pri svem tom godine 1659., 1661., 1690. i 1691. smatraju se kao najtee u ovom pogledu. I ako se sve ne odnosi na na narod, samo posle Muhake bitke (1526. g.) odveo je Sultan u ropstvo 200.000 dua iz Ugarske i Slavonije, svakako oba pola i svih uzrasta .[6] Iz pisanih izvora znamo da je svaki paa imao na stotine svojih robova dvoranika. Zabeleeno je, da je naa poturica, Hrvat Rustem paa, posle sebe god. 1516., ostavio 1700 robova, Iskeder elebija (turski Krez) imao je 6-7000, a Ibrahim paa 1700 rob ova.[7] Kad je sultan Mehmed II zauzeo, 1455. g., Novo Brdo, vojnicima je dao 700 ena a 320 dece odveo je u Malu Aziju u janiare. [8] Spomenuli smo da se godine 1661. odlikuje velikim porobljenjem. Onda je mnogo naega sveta odvedeno u roblje.[9] Godine 1 690. zabeleeno je takoe veliko porobljenje i " rasejavanje" naega naroda.[10] Nije bolje bilo ni 1691. g.[11] Godine 1715., na gradu Vrljinu udare Turci i "uhvaene pod ma a ene i decu u ropstvo okrenue. U to vreme porobie Turci i Otok." A godine 1717. u Novom "suanja ve tko nije mario, mogao ufatiti". [12] Mnogo je bilo naega naroda robljeno i odvedeno i za vreme Nemako-turskoga rata 17371738. [13] Roblje je odvoeno iz naih zemalja kad su Turci i sa susednim ili dalekim hrianskim dravama rat ovali. Veliko su nae roblje odveli i za vreme rata s Rusijom 1771.[14] Za vreme prvoga ustanka u umadiji, odjednom samo dovedeno je bilo samo u grad Prizren 30 dua ena i dece. [15] Kao da se porobljavanje naega naroda u masama zavrilo sa 1815. g. I te godine je bilo mnogo sveta zarobljeno, ali je dosta i povraeno. [16] Osim robljenja u masama za vreme ratova i pohoda vojske, porobljavanje je vreno i jedinano. To su roblje zva li sunjim i otkupljivali su ga. [17] Jake je tragove u narodnoj dui ostavi lo ovoliko nemilostivo robljenje naega sveta. Ono je i u narodnim pesmama tuno opevano i u mnogim narodnim tradicijama ivo ouvano. [18]

Veliki je broj toga roblja. To je bilo tuno roblje, teko roblje, pusto, sunje i plemenito roblje. To je roblje gonjeno u Jedrene i Carigrad i ta su mesta bila glavni trgovi na kojima je sortirano i prodavano to nae roblje.[19] Ako ne sve, 90% toga roblja propalo je za nas time to se u tom dalekom svetu poturilo. Mih. Konstantinovi veli, [20] da se roblje izmeavi se sa Turcima pokvarilo i prima "poganiku veru pa je jo i hvale i takvi bivaju mnogo gori nego to su pravi poganici." Vuk je zabeleio [21] da je mnoga zarobljena Srpkinja dospela do velike gospoe, i to je istina, ali je bilo isto tako, i to mnogo vie, gde je mnoga velika naa i dr. gospoa dospela do najnieg ropstva. [22] Javno roblje u Turskoj ukinuto je zakonima 1830-ih godina. Taj je zakon uveden u ivot 1846. g. pa ponovo proiren 1856. g. I ako je roblje bilo zakonima ukinuto, njega je nestalo od kako su se Turci izmeali sa drugim narodima i pod presijom drugih, kulturnih evropskih drava i naroda. [23] Ima pisanih podataka da i sami Turci nisu vie hteli roblje. Drugi nain turenja naega sveta u masi vren je kupljenjem dece u janiare. To je tako zvani danak u krvi. Ustanova janiarskih odreda postojala je u Turaka pre no to su i poeli nadirati u nae zemlje. Taj red vojske ustanovio je jo sultan Orkan 1329. g. i iznosio je 10-12.000 i to iz samih poturenih i zarob l jenih hriana i iz izabrane dece. [24] Broj se njihov pod Sulejmanom popeo na 20.000 dua. Ali su zato za janiare u to doba birana najbolja hrianska deca. Njih su svake pete (etvrte) godine kupili naroiti sultanski inovnici, turnadibaije i jajanba ije. Najpre su uzimata deca stara od 6 do 10; po tom od 10 do 16 godina.[25] Ako je ko imao etvoro i petero dece uzelo bi mu se jedno, ako je imao vie od petero dece uzelo bi mu se dvoje. Fakat da je janiarski jezik bio na, srpsko-hrvatski jezik, kroz ceo XVI i poetkom XVII v, dokaz je da je do Bajazita II bilo dece najvie nae krvi. Ta su deca smatrana kao izgubljena za svoju kuu i svoj rod. I ako se znalo da se niko iz Janiara ne vraa svojima, mnogi su roditelji, u XV v, jo pri krtenju ucrtavali deci krst na elu, i to sokom nekakvoga bilja, da se nikako nije mogao krst utrti. Zanimljive su pisane beleke i predanja kako su roditelji krili od komesara svoju decu i kako su se hriani potkazivali komesarima koji su decu popisivali. [26] Ova su dec a odvoena u Malu Aziju i tamo su bila razdeljivana meu stanovnike gradova i trgovce, dok se naue turski. Upotrebljavana su za svakakve rune poslove. Kad deca ojaaju i dvor ih zahte, moraju se predati u Carigradu. Ako je, meutim, koje dete umrlo ili se izgubilo, kuni stareina kome je dete bilo predato, mora odgovarati pred sudom; kako se je izgubio. Ako se ne moe opravdati mora platiti izgubljeno dete. Odraslija deca i mladii upotrebljavani su u dvoru, na brodovima, u vrtovima, konjunicama i drug d e gde su potrebna. Mnogi ue zanate a ponajvie budu janiari, koji posle sa svojim roditeljima i prijateljima postupaju tiranski.[27] I ova deca su deca sva propala za nas. I ako su mnoga od njih odrala vezu sa svojim hr. roditeljima i srodnicima, nekolicina od njih, koji su dostigli u carstvu visoke poloaje, mnogo i uinili za svoj narod, velika veina ih je na svagda propala za svoju naciju. Meu tim niko danas ne moe imati pretenzije ni priblino tano da odredi koliko je sve ovim nainom turenja propalo naega naroda. Prema onome to smo do sad naveli, jedno je izvesno, a to je da je taj broj vrlo veliki. Mi tu veliku dozu nae narodne krvi otpisujemo i traimo naknadu u naih sunarodnika muslimanske veroispovesti koji su, i ako potureni, nasilno i dragovoljno, ostali u svojoj otadbini i sauvali sve bitne odlike svoje narodnosti. Pored onih u Bosni i Hercegovini, to su nai poturenjaci u Junoj Srbiji. Popis naih poturenjaka u Junoj Srbiji O d poturenih naih sunarodnika u Junoj Srbiji, koji su sauvali nae bitne nacionalne odlike, preostalo je do danas jo oko 100.000 dua. - I ako u nekoliko grupa naselja, oni su rastureni po svoj Junoj Srbiji. S izuzetkom 7 sela u Pehevskoj oblasti, g r upa Carevo Selo, Pehevo i Berovo, 4 u Tikvekoj i 3 u Tetovskoj grupi, svi se oni nalaze na desnoj strani Vardara. S izuzetkom jedne od najjaih po broju i tipu njihove grupe, Golog Brda u Debarskoj oblasti, svi se oni nalaze na desnoj strani i Crnog Dri m a. - Glavna njihova naselja padaju ipak du Drima i na jednoj i na drugoj strani ove reke. Samo Golo Brdo nalazi se u levom zaplavu Crnog Drima. Ta glavna njihova naselja, u vidu kumove slame, prostiru se od

Oridskoga jezera do Oraovca vie Prizrena i po K osovu. Od Debra ide samo desnom stranom C. Drima, du Radike pa izmeu ogranaka Koraba i ar Planine izlazi u Prizrensku oblast i iri se dalje do pom. mesta. Docnije e se videti da ovi poturenjaci i po govoru ine jednu grupu, i da su u celinu vezani je dnim predelnim govorom. Ima ih oko 35.000 dua Ovaj niz naselja naih poturenjaka od Oridskog jezera do iza Prizrena ima veliki svoj smisao i znaaj za istraivanje optih i glavnih uzroka poturivanja ovoga dela naega naroda. Grupe Skopljanska, Tetovska, Veleska, Prilepsko-Bitoljska i Resanska, u tesnoj su vezi s ovom glavnom grupom. I po teritorijskim vezama, i po govoru, s ovom grupom je u tesnoj vezi i Kievska grupa. Vrlo karakteristina i, posle Debarske i Prizrenske i brojno najjaa, grupa je ona u Tikvekoj oblasti. Po glavnim svojim osobinama ova grupa ini zasebnu celinu. Na levoj strani Vardara nalaze se grupe Carevo selo, Pehevo i Berovo. Neki ovu grupu zovu Malekom neki Pehevskom. Svaku emo granu ponaosob izloiti. Sem Prizrenske, sve sam grupe lino ispitivao. Skopljansku grupu sam ispitivao jo pre Balkanskog rata, ispitujui Skopljansku oblast, koja ini III knj. moga dela Juna Stara Srbija. Debarsku, Oridsku, Tikveku, Kievsku, Resansku i Carevo selsku (Pehevo-Berovo) ispitivao sam 1 912. i 1913. god. Najdetaljnije sam ispitao ova naselja u Debarskoj oblasti. Po viem jednom zadatku, u ovoj oblasti sam proveo ceo april, maj i neto juna 1913. g. Tikveka, Kievska, Tetovska i Skopljanska naselja ponovo sam ispitivao u maju mes. ov. g. [28] O svemu to se na ovo pitanje odnosi, ispitivao sam sve narodnosti i sve vere u odnosnom mestu i predelu. Za Prizrensku oblast posluio sam se i rezultatima Iv. S. Jastrebova,[29] koji su iz 1870 - ih i 1890 - ih godina. Ima dosta uzroka sa kojih je teko utvrditi brojno stanje ovih naih poturenjaka. Mnogi su se, po naseljima, pomeali sa Turcima-Jurucima i Arnautima muslimanima. Naroito je teko utvrditi njihovo brojno stanje po gradovima. Tu oni, pored toga to govore srpski i to su sauvali i n eke nae obiaje, predanja i praznike, hoe da prou pod pravim Turcima [30] . Za naselja u Debarskoj, Kievskoj i Tikvekoj oblasti izneo sam ono brojno stanje, koje sam utvrdio u 1912. i 1913. g. A za ostale grupe posluio sam se i poslednjim dravnim popi som 1921. g. Sve to o ovome treba, spomenuemo kod svake grupe ponaosob. A Oridska b Struka oblast. - U Oridskoj (Strukoj) oblasti ima 8 sela, u kojima ima naih poturenjaka pomeanih sa hrianima ili njih samih. Sem sela Ohtisa, sva druga nose isto srpska imena. Tako: 1. - Vranite. Meovito. Ima oko 550 stanovnika. Poturenjaka ima samo 9. 2. - Ohtis. Meovito. Ima oko 1500 stanovnika. Poturenjaka je neto manje od polovine stanovnika. Ima poturenjakih bratstava koja se jo pozivaju srpskim imeni ma (Polupanovi, Canojini), a svi se pozivaju na srpski nain onoga kraja. Delovi seoskoga atara i danas nose srpska imena. Gorno Livae, Kamenica, Lenita, Pesoci, Orlovci, Navrtilki, abjak, Vrani, Jablan, Prisoj, Markoa kula, Dulje Livae, Bela Crvonka, Paprae, Gorno Gradite, tu su im bile manastirske kule; Dolno Gradite, Lelsci i. t. d. U ataru ovoga sela zna se mesto osam crkava. Poturenjaci znaju o njima vie no hriani.

3. - Podgorci. Meovito. Ima oko 1200 stanovnika. Poturenjaka ima neto ma nje od polovine stanovnika. 4. - Labunita. Meovito. Ima oko 1600 stanovnika. Poturenjaka ima neto vie od polovine stanovnitva. 5. - Borovac. Meovito. Ima preko 600 stanovnika. Poturenjaka ima preko 200 dua. 6. - Rajce. isto poturenja ko selo. Ima preko 900 dua. 7. - Petani. Meovito. Ima preko 600 stanovnika. Poturenjaka ima oko 90 dua. 8. - Velgoti. Meovito. Ima oko 2100 stanovnika. Poturenjaka ima oko 50 dua. U ovom selu postoje poturenjaka bratstva urovci, koji su se dose lili ak iz Donjeg Debra, zatim Muovci, koji su se doselili iz Prilepske oblasti, utovci i dr. Znaju i arnautski i od 30-40 godina na ovamo izdaju se za Arnaute. A zna se o starim svetenicima od pre 80-100 g. koji su ih obsluivali kao hriane. B. - Oblast Golo Brdo. Ova se oblast prostire na levoj strani Drima i dri ceo njegov levi zaplav od Jablanice do upe Gorice. U ovoj oblasti ima 32 sela. U 16 od njih ive nai poturenjaci, u nekima pomeano sa hrianima a u nekima s Arnautima i Arnautaima, ili samo oni. Od poslednjeg razgranienja izmeu Albanije i nae kraljevine vei deo Golog Brda pripao je Albaniji, ali mi ga ovde iznosimo u celini, da se vidi kakvoj su daljoj sudbini izloeni ovi nai sunarodnici obe veroispovesti. U pogledu poturenjaka, Golo Brdo ini tip njihovih naselja u ovoj oblasti. Na poturenjacima u ovoj oblasti vidi se proces kojim je teklo poturivanje i kako se vrilo potpuno otpadanje od svoje nacionalne matice. Poturivanje hriana u Golom Brdu proteglo se do naih dana. 1. - Jablanica: Po administrativnoj podeli do 1913. g. ovo selo spada u debarski Drimkol, ali ga ja stavljam ovde po tome to su stanovnici njegovi sa onima u Golom Brdu jednaki u etnikom pogledu. U s. Jablanici ima preko 1000 stanovnika. Skoro 200 ih je naih poturenjaka koji se izdaju za prave Turke i Arnaute, ali u kui govore samo srpski, kao i hriani u tom selu. Pored toga, i oni i hriani znaju da su se doselili iz s. Klenja u Golom Brdu i naselili deo jablanikog atara Lamnicu. Ima drugo predanje : da su se u selu poturila dvojica i od njih su ovi poturenjaci. 2. - Steblevo. Meovito. Ima preko 1000 stanovnika; 3/4 poturenjaka a 1/4 hriana. Delovi seoskog atara zovu se: Popovica, Draganj, Crni Kamen, Kuevo, Oner, Klasje, Lazovo, Sveta Petka, i t. d. U pozivanju bratstava, hrianskih i poturenjakih, nema nikakve razlike. Ima poturenjakih bratstva koja nose srpsko ime, napr. Grujovci, Kukovci, Bandevci, Gadovci, i dr. i to je obina pojava. Zna se i za poturenjaku porodicu Kormakovci, koja je postojala do pre 20 godina. 3. - Sebite. Meovito. Ima oko 800 stanovnika i to 1/3 hriana, a 2/3 poturenjaka. Delovi seoskoga atara zovu se: Staro selo, Crvena ploa, Cuculj, Matica, Magulica, Drsije, Prevol, i t d. Od poturenjakih bratstava sa srpskim imenom postoje: Dukinci, Baevci, Koljinci, i dr. I najstarija mahala u selu zove se Koljinci. 4. - Oketin. Ima preko 800 stanovnika. Sve sami nai poturenjaci. Kako je selo njihovo odavno u jakom dodiru sa jakim arnautskim naseljem na jugozapadu i severu, to su se ovi nai poturenjaci ve i poarnautili. Pri svem tom neka se njihova bratstva jo i dananji dan prezivaju starim svojim prezimenima - Bodurovci, Puljevci, Isakovci, iveovci, Beovci, Leovci, i turskim, i arnautskim imenima na sr pski nain. Cenovci i dr. Delovi seoskoga

atara zovu se: Lien, Ornica, Livadite, urite, i t. d. Zna se da je u ovom selu, do pre 80 godina, bilo i hriana. Debarske, gradske, porodice Smilovci i Matevci iz ovoga su se sela doselile u Debar tek pre 80- 90 godina, a i posle njih je ostalo hriana u ovom selu. 5. - Klenje. I ako nije najvee, ovo je selo najistaknutije u celom Golom Brdu. Meovito je: ima svega oko 800 stanovnika; manje hriana a vie poturenjaka, ali u njemu vlada jedan duh, srpski. Neki, ljudi, od poturenjaka znaju i arnautski, ali svi u kui govore samo srpski. U ovom se selu gotovo i ne pravi razlika po veroispovesti. Kazivali su mi, pripadnici obe veroispovesti, a i uverio sam se, da u selu ima oko 100 kua, zgrada, a 130 porodica, i da u nekim zgradama zajedno stanuju i hriani i poturenjaci. Kao ni u jednom drugom, u ovom selu poturenjaci sami javno govore da su im dedovi bili hriani i da se poturili. Svi delovi seoskoga atara nose srpske nazive. Samo su poturenjaci deo at ara Sv. Petka prozvali i Selimin Kamen. I veina bratstava zove im se srpskim imenima: Mikovci, Babevci, Despotovci, ugnjevci, Smilevci, i t. d. 6. - inoec. Selo odmah ispod Klenja. Meovito. Ima oko 800 stanovnika. Dve treine je poturenjaka a 1/3 hriana. Ono je izmeu Klenja i Trebita i, u ovom pogledu, nosi sve odlike svojih suseda. 7. - Trebite. Meovito. Ima oko 2600 stanovnika. Hriana ima 69 dua, a ostalo su sve poturenjaci. Ovo je najvee selo u Golom Brdu. Do osloboenja 1912. g., u njemu je bilo sedite midira za Golo Brdo. Trebite nosi karakter turciziranoga sela, ali i u njemu se govori samo srpski. Jo se uvaju srpski nazivi za delove seoskog atara, kao: Ramna Gora, Bela Voda, Ostren, Preseka, Radievo Gumno, Nejnoveica, Veternik, J astrebac Suva Reka i t. d. Isto tako i mnoga poturenjaka bratstva jo nose srpska imena, kao Koovci, Alterziovci (na srpski nain), Breskovci, Pupunkovci, i t. d. 8. - Malo Ostreni. Meovito. Ima preko 500 stanovnika i to 1/4 poturenjaka. Delovi seoskoga atara zovu se: Golema Reka, Krioija, Mali Vorf, Kutli, Krenska ema, Koritnik, Naui, Mostrena, Natkamen, i t. d. Ima poturenjakih bratstava koja se prezivaju srpskim imenima, kao: Muovci, arkovci, Fiekovci (na srp. nain). 9. - Golemo Ostreni. Meovito. Ima preko 500 stanovnika. Hriana ima samo 28 a ostali su poturenjaci. 10. - Tuepi. Meovito. Ima preko 100 stanovnika. Hriana je bilo vie do samoga Balkanskog rata pa je veina pobegla u Debar pa se posle osloboenja 1912. vratili na svoja ognjita. Ni ovi sadanji stanovnici poturenjaci nisu starinom odavde. Oni su se doselili iz s. Trebita. Delovi seoskoga atara zovu se: Gabar, Cest, Drsije, i t. d. Pomeano ive u Sardovskoj mahali; samo hriani ive u mah. Putovci i Semka. 11. - Leni ani (sa Kojovcem). isto poturenjako selo. Ima preko 400 stanovnika. A i u njemu je bilo hriana. Pria se onuda da je pop Anelko Rajkovi iz Stebleva, koji je umro pre 30-ak godina u dubokoj svojoj starosti, kazivao, da je on kao mlad svetenik obsluivao u Lenianu oko 20 srpskih kua. Po kazivanju, Pop Anelko je umro u 90 godini ivota negde pre 1890. i ono je moglo biti oko 1830 - 40. g. Delovi seoskoga atara i dananji dan nose imena: Loka, Brenik, Tremno brdo, Reka (Vidozvezda), Papradita, Velikojova; tursko ime je samo Amzarajen. I imena poturenjakih bratstava jo su srpska: Kojovci, Kuakovci, Kovaevci, Midovci, Gordanovci, i t. d. 12. - Depita. [31] Meovito. Ima preko 300 stanovnika, pola hriana pola poturenjaka. Stanuju pomeano i dele se u pet grupa. Stamatovci, Ginovci, Koai, Petkovci i eovci. I delovi seoskog atara nose srpska imena: Golema Krasta, Mala Krasta, Urde (po srp. nainu), Ramna Gora, i t. d.

13. - Serpetovo. isto poturenjako. Ima oko 150 stanovnika. Prezivaju se kao i u drugim susednim selima na -ci, ali su izgubili stare nazive bratstava. Samo im jo delovi seoskog atara nose srpska imena: Celina, Draka, Lisiina rupa, More i dr. 14. - Torbai. I u ovom selu ive samo poturenjaci. Ima ih 176 stanovnika. Govore samo srpski. 15. - Trnovo, takoe samo poturenjaci [32] . Ima skoro 600 stanovnika. Domai im je govor srpski a mnogi znaju ve i arnautski. 16. - Radovite. Takoe isto poturenjako. Ima oko 150 stanovnika. 17. - Otiani. Me ovito. Ima preko 300 stanovnika. Velika veina je poturenjaka. ive pomeano. Selo im se deli u Prisvoj i Darsaovci. Poturenjaci svoja bratstva ve zovu turskim imenima, a delove seoskog atara zovu: Na Drim, Ravan, Rabi (Radi), Krasta, Ridoi, Straa, Bova, Kolovrat, Muratoi nivji.[33] V. - upa debarska. Ova mala oblast, zvana upa, nalazi se na desnoj strani Drima, na levoj strani Radike, izmeu Radike, Drima i planine Stogova. [34] U upi ima poturenjaka u 10 sela; u 5 sela su pomeani s hrianima a u ostalima su sami poturenjaci. U ovom pogledu, i u ovoj oblasti su vladali isti odnosi kao i u Golom Brdu. U ovoj oblasti ima i pravih Turaka, kolonista iz Azije, i ovde se mogao neto osetiti njihov uticaj na hriane u pogledu poturivanja. 1. - Gorenci (Gorno i Dolno). Meovito. Ima 500 stanovnika i to 1/4 hriana a ostali su poturenjaci. 2. - Crnobok. Samo poturenjaci. Ima ih svega oko 100 stanovnika. 3. - Bajramovci. Samo poturenjaci. Ima ih svega oko 100 stanovnika. 4. - Vlasie. Me ovito. Ima skoro 500 stanovnika i to 1/4 hriana a 3/4 poturenjaka. [35] 5. - itoneni. [36] Meovito. Ima ih oko 250 stanovnika. Sedam kua je turskih naseljenika iz Kodadika a ostali su nai poturenjaci. Svi su poturenjaci potpuno turcizirani. Sem srpskoga jezika, kojim uvek govore u kui, nita im drugo nije ostalo srpskoga. Izuzetno, i nazivi delova seoskoga atara su im ve turski. To je uticaj ovih 7 kua Turaka Jujuka. [37] Ovi kodadiani znaju da su njihovi stari doli ovde pre 100 godina. 6. 7. - Golema i Mala Papranica: Dva su sela, ali ih raunaju ujedno. U G. Papranici ive samo poturenjaci. Ima ih preko 500 dua i dele se u bratstva: Zmeovci orkurtovci, Idrizovci, Adovci, Pirdenovci, Gutkovci, Dearovci, egovci, Giovci, Zekovci, Abi Popc i, Bendovci. U M. Papranici ive pomeano. Hriani se dele u dva bratstva, i to su: ilavci i Koburovci, a poturenjaka bratstva su: kretovci, Karamanovci, (ima i srpskih prezimena), ifligovci i Skenderovci. A delovi seoskog atara im se zovu: Streojita, Narit, Vapica, Muipolje, Brdovec, Kutel, Vlasie, Na polje (tu su najbolje njive), Bafelk, Pot selo. 8. - Koita. Meovito. Ima skoro 400 stanovnika, manje hriana a vie poturenjaka. 9. - Bretani. Meovito. Ima oko 900 stanovnika. Poturenjaka ima vie od 600 dua. Delovi seoskog atara zovu se: Osoj, Cupuljica, Asanov Pot (put), Grbov Kamen, Starci. 10. - Elevci (Gornji i Donji). Ovo selo Turci zovu Elesci, kao da je dobilo ime od turskoga imena Elez. Meutim pomen o ovome selu kao Elevcu nalazimo u Pomeniku man. Bigorskog u kome se spominju hriani iz ovoga sela. A narodno predanje veli daje ovo selo prvobitno bilo u mestu Rajkoi kui nedaleko od dananjega sela. Gornje Elevce ili Gornju mahalu Turci zovu i Evla. U glavnome, G. i D. Elevci se dele, i to Gornja mala u: Pervanovce i eanovce,

a Donja mala u: Bonjaklar (Bosanci) Pervanler (isto ono prevedeno na turski nain) i Mazimeler (po turskom izgovoru). Za najstarije stanovnike uzimaju hriane Mazinovce. Svi su starosedeoci. Pod uticajem Kodadika, [38] poturenjaci u ovom selu su se turcizirali toliko, da su i svoj materni jezik ostavili i usvojili turski. Pored svega toga, i u poturenjaka u Elevcu naziru se tradicije koje se uvaju u hriana i nailazi se na aluzije na njihovo negdanje hriansko i srpsko poreklo. Po sumarnim predanjima u pripadnika ove vere, i po brojanju godina i t. d. izlazi, da su ovi poturenjaci primili islam tek oko polovine XVIII v. Do pre 60-70 g. i hriana je bilo u Elevcu vie no sada. Mnogi su pobegli u gr a d Debar od zuluma. Izmeu ostalih, pobegao je odavde i otac Alekse Jovanovia direktora Skop. Gimnazije. I ako su elevski poturenjaci izgubili svoj materni jezik, jo su ouvali srpske nazive za glavne delove atara svoga sela: Pisani Kamenja, Rajkoi kui, Garita, Livae, Opita, Na lipa, Izvor, i t. d. Znaju svi da je u mestu Izvoru postojala seoska crkva, a sada je tu groblje. G. Debarsko polje. U prostoru izmeu Gornjega i Donjega Debra (Pikopeje) ima sedam sela u kojima ive nai poturenjaci. Samo u jednom od tih pet sela ive samo poturenjaci, a u svima ostalim pomeani su sa hrianima i Arnautima. U ovom delu Debarske oblasti do skora je bilo mnogo vie hriana no to ih je do sada ostalo. Isto tako bilo je mnogo vie i poturenjaka no to ih sa d a ima. Pretopili su se najvie u Arnaute. Spomenuemo redom o svakom selu to smo o ovome doznali: 1. - Krita (Donje i Gornje). Donje je sada isto arnautsko, muslimansko, a Gornje isto hriansko. Oba imaju oko 500 stanovnika. Najglavnije i najmnogoljudnije bratstvo u Donjem Kritu, sada, Musaj, ima tradiciju da je ovde iz daleka dovedeno kao ratno roblje. A zna se da su samo hriani bili roblje, pa makar i ratno. I drugo glavno bratstvo u ovom selu, Mali, ima tradiciju da je ovde dobeglo za vreme n e kog rata i Mali, naalnik bratstva, ne krije da se od starine odrava u njih tradicija da su njihovi stari bili hriani. to je jo vanije od ovoga, odavno se ne pamti daje u D. Kritu bilo hriana Srba, a nazivi u seoskom ataru jo i dananji dan su srpski, kao: Ograda, Paraspuri (po srpskom nainu), Pesok, Kamenec, Kruka, Lojite, Begovajcka (po srp. nainu), Drenoicaka, poarnauen srpski naziv. [39] 2. - Klobuita. - Meovito. Ima oko 600 stanovnika i to 1/5 hriana a ostali poturenjaci. I jedni i drugi su starosedeoci i govore jednim jezikom u kui ali ive podvojeni jedni od drugih i govore jedni s drugima, samo po nudi, i nemaju nikakvu meaniju, nikakve susedske odnose - "nee ene". U blizini sela imaju dva crkvita i jedan deo atara zove i m se Varvarino Grobite. I tu je bilo do skora crkvite. Poturenjaka se bratstva zovu: Tafiovci, Miftarovci, akovci i Skenderovci. Svi podjednako zovu delove seoskoga atara, i to su: Kratec, Reica, Cinbur, Grobitana, Grumuslina, Sak(u)lica, Ograe, Dorko polje, Orolika, Teeno blacko, Igralite, Drenica, Umarci, Kamenci, elanci, Vinjoli, Crvoljka, Ustrelec, Rga, Samita, Rustenovi rupi, Livaa-ne, i t. d. 3. - Pocesti. Neki su mi kazivali da je ovo selo deo s. Mealare. Ima skoro 500 stanovnika i velika veina je poturenjaka. Svi su starosedeoci. Glavna mahala im se zove Burmaz. U njoj ive poturenjaka bratstva: Burmazovi, Odraj (po arnautskom nainu), Parpanoj (isto tako). Delovi seoskoga atara zovu se: Stara Baina, Bar (rudina), Stara igr a, Zuska, ema, Vlaite, Miljovce, Vranja (rudina), Kranici, Debite, Trepoica, Burite, alaganica, Ograde i t. d. 4. - Mealare. Meovito. Ima preko 500 stanovnika i to velika veina poturenjaka. Ranije se zvalo Sultan kjoj. Mahale seoske zovu se: Gorno malo, Sredno malo i Dolno malo. Poturenjaci su rasejani po celom selu, a najvie ih ima u Donjoj mahali. Poturenjaci su starosedeoci a hriani su doljaci iz sela sa severozapadne strane, odakle su beali ispred Arnauta. I jedni i drugi znaju i srpski i turski. U kui svi govore srpski. Mealarci su u svom kraju na glasu igrai, igroorci. Igraju i jedni i drugi, i hriani i muslimani, i to iste igre (kola), koje im se zovu: povraaka, metkalite, skakapak, vravanak i enino oro.

5. - Erbeli (Orbeli). Meovito. Ima oko 200 stanovnika. Veinaje poturenjaka. 6. - Oboki (Ismi bet). Meovito. Ima preko 400 stanovnika.[40] Veina ih je poturenjaka. Ima neto i "Arnauta". "Arnauti" nee nikako javno i pred vie ljudi priznati da su bili jedno i isto sa sadanjim svojim susedima hrianima, a ne mogu da mimoiu tradiciju. Da se ne bi ni po poreklu izjednaili sa pravoslavnim susedima, dovijaju se kad moraju priznati da su bili hriani, da su im stari bili bar katolici - Latini. Meutim, u kui govori srpski. Imaju, dalje, tradiciju, da su doseljeni zbog krvnine, to su bili pali na krv. Ovo se selo deli u tri mahale: Gorno malo, Sredno m, i Dolno m. U Gornjoj mahali ivi samo jedna hrianska porodica, u Srednjoj su poturenjaci, a u Donjoj hriani. I poturenjaci imaju tradiciju da su bili hriani. Svi se prezivaju na - ci sa turskim imenima (Abazovci, Nazirovci, Adiovci i dr.). Ima i jedno hriansko bratstvo, koje nosi tursko ime: Kamburovci (Grbonje). Delovi seoskoga atara nose srpska imena; - U planinskom kraju atara su: Uzdarica, Plot, Livae, Kolca, Sestrenica, Slatica, Ostriljec, Buja-uma, Sveta Nedelja. Ziratni deo atara razlikuje se u: enoici, Uzdoba, Peranica, Mlanik i t. d. Pikopeja. Godine 1913. u ovom mestu je bilo svega dve kue poturenjaka sa 11 dua i zovu se Selimovci. U kui govore srpski, a ljudi znaju i arnautski i turski. Po prianju starih ljudi u Debru, i Srba i poturenjaka: Sefedina Pustinje, air bega Strezimira i dr , do pre 70-80 godina u Pikopeji je bilo oko 20 k u a Torbea. To isto kazuju i ovi u Pikopeji. Ovde se zna da su do pre 80 godina hriani iveli u Starovecu, zaseoku Pikopeje, a u Pikopeji samo "Turci" i "Arnauti". Kae se da su i jedne i druge rasterali Arnauti ubijanjem, meu tim ima beleke [41] da su se i hriani iz zaseoka Dobrave iselili zbog poplave. Pri svem tom to su Pikopeju ve zaselili gotovo sami Arnauti, od tri mahale u njoj dve se jo zovu srpskim imenima: Dobrava i Begunec. U samim mahalama grupe kua zovu se: eh kobile, Kuka, Kalec , Stojku, srpski naziv na arnautski nain, Vrani, Drde i t. d. Isto tako i topografski objekti oko Pikopeje jo i sada se zovu: Loka, Logor, Lasen, Kupinjak, Vorete, Staravesec (starovako groblje). D. - Radika. U ovoj maloj oblasti, raunajui tu i ernovnicu, poturenjaka ima u 13 mesta. 1 - Kosovrasti Donje. Meovito. Ima oko 800 stanovnika, od kojih je hriana 150, a ostatak ine poturenjaci. Ime selu svi dovode od rei Kosova. One to stanuju u gornjem delu sela zovu Gorniane, a one to stanuju u donjem delu zovu Dolniane. Od 10 godina na ovamo izmeane su kue hrianske i muslimanske. Svi govore samo srpski. Do 1913. g. bile su u Kosovrasti dovedene svega dve arnautske mlade, a iz Kosovrasti u Arnauta odvedene svega tri devojke. Delove seoskoga atara zovu: Zagraita, Sadec, eica, Dedoica, Svinjci (neto njiva), Naikona, Nabanja, Lozno, Slaveica, Stok, planina na levoj strani Radike gde su im njive. Svi se, i hriani, i muslimani, prezivaju jednako na -ci: Beovci, Bukovci, Ugrinovci, Simano vci, (od Simana, zastupljeno ensko ime u zapad. naim krajevima). 2. - Kosovrasti Gorno. Meovito. Ima oko 400 stanovnika, i to hriana oko 40-50, a ostalo sve poturenjaci. Domai govor im je srpski i prezivaju se svi na - ci, kao: Suljevci, Amovci, Veljovci, Vekovci i dr. Delovi seoskoga atara im se zovu: Ruica (esma), Mali Kozjak, Grnek, Vlkaica, Draga, Kiselica, Pot klak,[42] Na Dobrinje, Nivite, Krua i t. d. Jo pre Balkanskoga rata su se neki odselili odavde u Debar i pokajali se.

3. - Mogore. Meovito. Ima stanovnika oko 750, i to hriana oko 20 dua, a ostalo su sve poturenjaci. 4. - Skudrino. isto poturenjako. Ima preko 1000 stanovnika. 5. - Prisojnica. isto poturenjako. Ima oko 500 stanovnika. 6. - Jane. Meovito. Ima preko 400 stano vnika. Poturenjaka ima 150, a ostali su hriani. 7. - Adiovci. [43] isto poturenjako [44]. Ima ih preko 150 dua. Sve porodice u ovom selu vode isto poreklo - "edno kabile sne nie site - Adiovci". I starosedeoci su . Imaju tradiciju da su se njihovi stari poturili pre 200 godina. Kad sam ih ja o ovome ispitivao 1913. g. smejali su se i, kao od ale priali su mi o poturivanju svojih starih, kao o nekoj maloj avanturi njihovoj i pravdali su ih "kako sakale taka praile". Inae su veliki verski fanatici. Dok sam se u Debru bavio, gotovo svakog dana su mi dolazili i osiguravali bezbednost svoje vere i namuza, porodine asti. Domai govor im je srpski i drugi jezik ne znaju. Prezimena im se zavravaju na - ci, i veinom su i turska (Adiovci, Asanovci i dr.). Jednu stranu svoga sela zovu Dol a drugu Prekodol-ot. Drugi delovi atara zovu se - Grobita, Ograde, Papradita, Lojza. Sa selom Rodosuem (Rostuem) jedan su sinor, samo imaju "Menici-kamene". enidbom i udajom meaju se samo sa selima u Radiki. Najvie se ene iz Prisojnice. 8. - Rostue. Meovito. Ima oko 1000 stanovnika. Hriana ima jedva oko 1/5 a ostalo su poturenjaci. Interesantno je tumaenje postanka imena ovoga sela. I hriani i poturenjaci imaju jedno isto tumaenje. - Bila tri brata: Veljo, Rade i Tue (od Petru - Petar), pa Veljo otiao i zasnovao selo Veljebrdo, a Rade i Tue ostali na Radetue i "go vikame" Radetue - Rostue. Hriani se dele u dva, a poturenjaci u pet bratstava i to su: Sinanovc i, Purgamovci, Eremundovci, Protoerovci, Amzovci, Aljovci i Odevci. Delovi seoskog atara se zovu: Gadoici, Gorni Koriji, Dolni Koriji, Livadite, uka, Krajite, Medenica. Od 30-40 godina na ovamo u ovom selu poelo je poturivanje nekih topografskih na ziva. I ako im je domai govor srpski, poturenjaci su poeli Dupen kamen da zovu Dikilj ta, Drenje - Kzldik, Tesan (uzan) put Inde jol, i t. d. Ovo je tree selo u iroj Debarskoj oblasti u kome su hriani i poturenjaci potpuno odvojeni jedni od drugih. Ni ljudi, ni ene, ni deca nikako i ne govore jedni s drugima. Kao da se i ne poznaju, ili kao da imaju teku pizmu. 9. - Veljebrdo. Meovito. Ima 560 stanovnika. Poturenjaka ima preko 400 dua. 10. - Trebie (i Trebite). Meovito. Ima skoro 900 sta novnika. Poturenjaka ima oko 600, a ostalo pada na hriane. 11. - Boletin. isto poturenjako. Ima preko 350 dua. 12. - Vidui. isto poturenjako. Stanovnika ima preko 300 dua.

13. - ernovnica. isto poturenjako. Ima ih preko 1300 dua. Ovo mesto je odavno poturenjako, a stari su ljudi priali da je i u njemu bilo hriana. I u Bigorskom Pomeniku [45] zabeleeni su hriani iz s. ernovnice. Iz ovoga mesta ima naseljenika u Tetovskoj i Skopljanskoj oblasti. Stanovnitvo ovoga mesta govori u kui samo srpski. . Prizrenska oblast. Prema onome kako je brojno stanje poturenjaka u ovoj oblasti zabeleio 1870-ih i 1880-ih godina Ivan S. Jastrebov, u ovoj oblasti bi bio najvei broj poturenjaka. On ih je onda isterao na 23000 dua. Od toga broja 80% padalo je na upu Goru u kojoj se jo i dananji dan najbolje i najvie dre nai poturenjaci sa svima naim etnikim osobinama. Meutim po poslednjem dravnom popisu, 1921. god., u celom Gorskom Srezu ima samo oko 12000 (?) stanovnika u opte, ma da je s v a Gora isto srpskoga porekla. Do due, mi nismo sravnjivali je li sva Gora ula u Gorski Srez. Pri svem tom, ako ne prvo, Prizrenska Oblast dri drugo mesto u pogledu brojnoga stanja muslimana nae krvi u Junoj Srbiji. - Pored onih to ive u Gori i u d r ugim upama, u Prizrenskoj oblasti ima poturenjaka koji su i do dananjeg dana ouvali svoj materni jezik, srpski, i o kojima se pozitivno zna da su bili Srbi; ima ih u Opolju, u Oraovikoj, Siriniskoj i Sreckoj upi. Prema Iv. S. Jastrebovu, [46] i mn ogi dananji Arnauti u Opolju i Ljumi nae su krvi. Oni su pod pritiskom Arbanasa primili islam, arbanaski jezik i njihov nain ivota, i otpali su od svoje narodne matice. Isti je sluaj i sa Arnautima u prizrenskim upama Sreckoj i Sirinikoj. Iv. S. Jastrebov[47] i Todor P. Stankovi [48] dobri su poznavaoci Prizrenske oblasti 1870 ih i 1880-ih godina. Oni tvrde da veliki procenat Arnauta u celoj Prizrenskoj oblasti, i u svima Kosovskim stranama (i u Drenici) ine potureni i poarnaueni Srbi. Ako ne za s ve ove oblasti, a ono za Prizrensku ima o tome i pisanih podataka. - U Pomeniku manastira Sv. Trojice[49] nedaleko od Prizrena dva i po sata, zapisana su kao isto srpska pravoslavna sela u Prizrenskoj oblasti u kojima jo 1870-ih godina nije bilo nijedne vie hrianske i srpske due; ta su mesta: Jezerce, Kaanik, Peane, Medvece, Maetevo, Dobrovoljane, Ostrozub, Guncate, Loblovie, Grnare, i t. d. Selo Ljur imalo je, 1757. g., 123 hri. doma. [50] U Opolju, gde se ve 100 godina prestalo govoriti srpsk i, imena sela su jo i dananjeg dana srpska; isti je sluaj i u upama Siriniskoj i Sreckoj. U opte, u celoj Prizrenskoj oblasti samo 2% imena sela nisu srpska i srpskoga porekla. Obaveteni ljudi u Prizrenu i okolini tvrde da su i sami prizrenski graani, muslimani, najveim delom nai poturenjaci, pa se, doav u grad, turcizirali i primili turski jezik. G. G. Petar Krsti profesor, starinom iz Prizrenske oblasti, i D-r Drag. P. Kosti lekar, tvrde, da je u Prizrenu pravih Turaka, doseljenika sa istoka , bilo svega dvadesetak porodica. Ima ljudi koji tvrde da ih je bilo svega pet porodica. O ovome e se vie videti i u daljem izlaganju Poturenjaci, i oni koji se izdaju za prave Turke, u Prizrenskoj oblasti, pozivaju se najvie na - ci; ima ih koji se jo i dananji dan prezivaju na - i, -ii: Miloevii, Sadii, Uroevii (Prizren) Popii (Bela Crkva) Miletii, ekii, vkovii, Milenkovii, Avramovii (Brod) Vukainovii, Marii, Zlonogii, Markovii, Brca.klii (Oraovac) i t. d [51] U prizrenskoj oblas ti ima i imena sela na lina prezimena na -i i - ii, i to su sela u kojima odavno nema vie ni ive due hrianske, kao: Miliii, Krajii, Milanovii, Radulovii, Sopinii, Pejsii, Vranim, Drajii i t. d. Prezimena na -ci uju se najvie u Gori; u to m pogledu, i u pogledu govora, Gora je jednaka sa Debarskom oblasti. U veini sela u kojima odavno ive samo Arnauti - Arnautai - i delovi seoskog atara jo i danas nose srpske nazive: Carska esma, ievac, Ovinac Obednik, Uroeva ema, Mlaka planina (Gora), Dubljani, Semani, tavica, Kobilja Glava, Krsti, Vrelo, Duplo, Rajeva Poljana, Katin Zabel, Senjake, Vranja, Ribnice (Oraovac) i t. d.

E. - Tetovska i Gostivarska oblast. U okolini Tetova i u okolini Gostivara ima tri sela u kojima ive samo poturenjaci. Oni u tetovskim selima doseljenici su iz Debarske oblasti. Ouvali su svoj debarski govor i, gotovo, i debarsku nonju. Ta su sela: Elovjane, Urvi i Vranovci. Sva tri sela su isto poturenjaka. Oni u Vranovcu su pomeani sa doseljenicima iz Debarske oblasti i starosedeoci su. Poturili su se od kako su se onde naselili ovi iz Debra. U Gostivarskoj oblasti je bilo mnogo vie poturenjaka pa su pod vrlo jakim pritiskom Arnauta i Arnautaa zaboravili svoj materni jezik i poarnautili se. Vratiemo se na ovaj sluaj. 1. - Elovjane. Ima oko 1000 stanovnika, pozivaju se na -ci . Imena seoskog atara su im veim delom isto srpska. 2. - Urvi. Ima oko 400 stanovnika. 3. - Vranovci. Ima skoro 300 stanovnika. . - Skopljanska oblast. U okolini Skoplja ima pet sela u kojima ive poturenjaci. Sem u selu Pagarui, gde ima dve hrianske kue, u svima drugim ive samo poturenjaci. Svi su oni doseljenici iz Debarske oblasti. Svi su doli od jednom i to iz ernovnice, Galinika i Radike. Imaju tradiciju da su se doselili pre 200 godina i da su im njihovi stari bili hriani, a Baba Zumber, koga sam ja ispitivao o ovim prilikama, pokazivao mi je rairenim rukama kako smo jedno, a i nije krio svoje uverenje da su im se stari poturili. I ov de ih zovu Torbeima. I ovih pet sela, koja ine jednu grupu, u Skoplju zovu Torbeka sela. Govor im je srpski, debarski. 1. - Pagarua. Meovito. Ima oko 400 stanovnika, i to hriana 14 dua a sve je ostalo poturenjak. Glavne porodice u selu su: Jutovci, Duljkovci, Adovci i dr. Delovi seoskoga atara zovu se: Dimovornica, Ramnite, Reka, uspomena na Radiku - Reku, Galiniku mezdraja Pelenica. 2. - Koliane (Donje). isto poturenjako. Ima oko 800 stanovnika. Delovi seoskoga atara zovu se: Ograde, Crkvit e, Koritite, Igralite, Borite, Draga bajir, Kolenica. I oni imaju mezdraju Pelenicu. 3. - Cvetovo. isto poturenjako. Ima oko 500 stanovnika. 4. - Umovo. isto poturenjako. Ima oko 500 stanovnika. 5. - Drailovo. isto poturenjako. Ima preko 300 s tanovnika. Z. - Veleska oblast. U okolini Velesa ima tri sela u kojima ive poturenjaci. Oni su doseljenici od esti iz Debarske od esti iz Tikveke oblasti. Neobaveteni ljudi i u ovim stranama, hriani, njih optim imenom zovu tikveanima zbog toga t o ne znaju Debrance. I govore im tikveki. 1. - Vranovce G. isto poturenjako. Ima 2430 stanovnika. Deli se na Gorno i Dolno malo. Stanovnici ovoga sela su doseljenici najvie iz debarske Reke, i to iz mesta ernovnice, Prisojnice, Veljebrda, Vrbjana, Sk udrina i dr. Imaju tradiciju da su se ovde doselili pre 200 godina, i da su otuda pobegli od navale Arnauta, malisorskih aramija. Oni su jo u tim mestima bili primili islam, ali ni pored toga nisu mogli ostati na svome ognjitu.

U Vranovcu su u doba njiho va naseljavanja iveli hriani i poto su se ovi naselili, hriani su se razbegli po okolnim selima: u Bistricu, Bogomile, Drenovo, Zamku(?) Elovac i dr. U kui govore srpski. 3. - Melnica. isto poturenjako. Ima 1535 stanovnika. I ovi su starinom iz D ebarske oblasti. Govor imje srpski i u svemu su kao oni u G. Vranovcu. 4. - Vranovce D. isto poturenjako. Ima 833 stanovnika. Naselili su ga poturenjaci iz Tikveke oblasti. I oni postanak svoga sela vezuju za latinsko vreme i znaju da se ono zvalo Franevce! I. - Tikveka oblast. Posle Debarske i Prizrenske grupe naselja poturenjaka najvea je i najinteresantnija ona u Tikvekoj oblasti. U ovoj oblasti je bilo oko 18.000 naih poturenjaka. U samom centru oblasti, Kavadaru, oni ine veinu ukupnog stanovnitva. Do 1913. g. bilo ih je u oblasti u 27 mesta, a sada, 1924. g., ima ih u 24 mesta. Pomeano sa hrianima ive oni sada u 13, a samo oni u 11 mesta. Spomenuli smo da se od ove grupe etiri sela nalaze na levoj strani Vardara, i to su: Vojani, Bistrenci, Dubljani i Kurenica. Svuda u kui govore samo srpski. I van kue - najvie govore srpski. Samo muevi znaju turski. 1. - Kavadar. Meovito naselje. Ima preko 5000 stanovnika. Vie od 3000 ih je poturenjaka. Do pre 50 godina pozivali su se na -ii . U kui govore samo srpski. Do 1913 g. i u Negoinu su iveli pomeano sa hrianima. Poturenjaka je bilo oko 80 kua, skoro 400 stanovnika. Sad nema nijedne due poturenjake. Veina ih je otila po poturenjakim selima u okolini, a neto i za Turcima ak u M. Aziju. 2. - Drenovo. Meovito. Hriana ima oko 250, poturenjaka skoro 1000 dua. Stari ljudi u Kavadaru su priali da su zatekli gde je ovo selo bilo sve hriansko. Zna se i danas gde je bila crkva, koju je "zidao car Stefan Duan". 3. - Bohulja. Meovito. Ima skoro 1000 stanovnika, i to pola hriana, pola poturenjaka. 4. - Manastirec. Meovito. Ima do 200 stanovnika, veina je hriana. 5. - Dolni Disan. Ovo je jedno od najvanijih sela u ovoj oblasti. Meovito je. Po mome popisu iz ove godine, ima 227 kua i to hrianske su kue samo dve, a svi su ostali poturenjaci. Poturenjaka ima preko 1200 dua. Hrianska su bratstva: Kovaii (Rista) i Cvetkovii (Kono), a poturenjaka su: Bakovci (aban, Beir, Selman, Emin - po Eminovim), pa onda Mola Mustafovi, Ribarovci, Manovci (od imena Manasija - Mane: Halim, Mustafa, Ibraim, Kadri); Dekovci, (Aiija i Mehmed Dekovi), Bugarovci (Adem Bugaroi, hoda); Bakalinovci (Adem Bakalinoi); BuljukBaijini (Alija Buljukbaijin); uukovci, Garapovci (Selman, Sadik); Mamkovci, (od Mamut); Dede Jovci (Husejin, Himet Mamut); Adiovci (Veli, Ali); Asan Vojvodov, i t. d. [52] Dekovii se po starini zovu Stanunovii. Dekovcima se zove od kako su se doselili u Negotin. Od Stanunovia - Dekovaca ima i hri ana. Svi znaju da su bili jedno bratstvo. Od hriana Stanunovia, Jovan, sada je sreski pisar u ovom Negotinu. Delovi seoskoga atara zovu se: Vitaovo, amite, Bukovi steni, Crna kot, Bokova padina i dr. 6. - Timjenik. I ovo je selo veliko i vano kao D. Disan. isto poturenjako je. Ima skoro 1500 stanovnika. Meni su kazivali da ima 297 kua. Deli se u etiri mahale i to su: Kaevsko malo, Meovsko (Alija Meevi), Manuevia (Abdul Manuevi) i Rk- malesi. Neki isteruju pet mahala. Po ovim imenima se zovu i bratstva u selu, samo to se ona prezivaju na

-ci i na - i: Botkovci (Ibi), Bocevci, Micirkovci (i Mreckovci pre 50 g.). Za tim: Kaevii, Meovii, Manuevii, i t. d. Predstavnik bratstva Kaevia i p rvak seoski, Mehmed Kaevi, kazivao mi je da se oni od strane pozivaju na --i i da drugije pozivanje i ne znaju. Delovi seoskog atara zovu se: Grobita, Golemi Rit, Provaliji-te, Treten Kamen, Platunjak, Kukuladec, Cucka, Crkvi-te, Disanski Ui, Dobrovsko, i t. d. 7. - Pepelite. isto poturenjako. Ima 180 kua. Glavni sojevi u ovom selu su Kanturovci (Musta beg), Mula Aliovi, Torovi, Pelivanovi, abovci, (i iadavci), Memieovi, Skrkaei, auevi (i auovci) i dr. U kui govore samo srpski. Imaju tradiciju da su im se stari poturili. Iz ovoga je sela poslanik Ajdar Hasanovi Kanturovski; svestan je da je Srbin po krvi i maternom jeziku. Delovi atara zovu se: Vojanci (prema s. Vojancu), Brusnik, (prema s. Brusniku), Sua Reka, Paipernika lojza, V i dol, Branko, Orlov bajir i dr. 8. - Rosoman. isto poturenjako. Ima preko 1000 stanovnika i to skoro 1000 s. 1\10 poturenjaka. 9. - Vojanci. isto poturenjako. Po mome popisu ima 70 kua i 354 due. Dosta se ovo selo doselilo, 1913. g., poturenjak a iz Negotina. Glavni sovjevi su Hadiovi, Maltairovci, Gugutovci (Relman), Sejdovci, Sajitkovci, Arluevci, Memiovci i Paovci. Delovi seoskog atara zovu se: Miin Dol, Reka-ta, Log-ot (Lug, njive), Rudina, Laka (mesto), Raor (od graor), Crveno srce (Brdo), Rmnite, i t. d. 10. - Tremnik. isto poturenjako selo, a sve do pre 30 godina bilo je u njemu i hriana pa se raselili. Hrianska porodica Terziovci poslednja se iselila iz ovoga sela, i to je bilo pre 29 godina. U Tremniku imaju (Velija Selman) predanje da su se njihovi stari pre 200 godina doselili iz Arnautluka i to iz mesta koje se zvalo Adi paa. Kazivali su mi da u damiji u ovom selu ima uzidana mramorna ploa sa slovenskim, irilskim, natpisom. Ima oko 700 stanovnika i to skoro 600 poturenjaka. 11. - Krivolaka. isto poturenjako mesto. Po mome popisu ima 122 kue i 614 dua. Glavni sojevi u ovom selu su: Adi paa (Selman aga), atrevci (Sulejman aga), rapinovci (Hasko), Toskovci (Ibraim aja), ahpazovci (Mustafa) i Kamenjarovi (Ibraim). Delovi seoskog atara zovu im se: Livadita Kora-bot (tumae da je dobilo ime od korabamac), Manjavec, Ilkova laka, Gramadite, Lapovo, irokopolje, Sokol-ot, Krst-ot, Drumot, Rudita. 12. - Glii. Meovito. Ima skoro 300 stanovnika i to 2/3 hri ana a 1/3 poturenjaka. 13. - Marena. Meovito. Ima skoro 600 stanovnika i to vie od pola poturenjaka. 14. - Sirkovo. Sada isto poturenjako. Ima oko 1500 stanovnika. 15. - Kruevica. Sada isto poturenjako. Ima oko 600 stanovnika. 16. - Barevo. Me ovito. Ima oko 500 stanovnika i to 1/3 hriana i 2/3 poturenjaka.

17. - Besvica. Sada isto poturenjako. Ima oko 1500 stanovnika. 18. - Veije. Meovito. Ima preko 700 stanovnika i to 1/3 hriana 2/3 poturenjaka. 19. - Bistrenci. Meovito. Ima skoro 700 stanovnika, i to skoro 600 poturenjaka. 20. - Dublino. Meovito. Ima oko 500 stanovnika. Preko 5/6 je poturenjaka. 21. - Kurenica. Sada isto poturenjako. Ima preko 500 stanovnika. 22. - Turska Korija (Kurija). Samo poturenjaci. Ima ih na 200 dua. Na drugoj strani potoka kod ovoga sela postoji hrianska (kaurska) korija gde ive samo hriani. Poturenjaci, u Turskoj Koriji, imaju tradiciju da su se njihovi stari poturili jo u staroj svojoj postojbini pa doli i naselili se ovde. 23. - Prdev o. Meovito. Ima skoro 2000 stanovnika, i to 3/4 poturenjaka. 24. - Vatoa. Veliko tikveko selo . Meovito je. Ima skoro 2000 stanovnika i to 2/3 hriana a 1/3 poturenjaka . J. - Prilepska i Bitoljska oblast. U tesnoj je vezi sa poturenjakim naseljima u Kievskoj oblasti. Nju ine tri sela i to: Debrete, Petalevo i Laani i bitoljsno selo Trnovci. I ova su naselja poreklom mahom iz Debarske oblasti i nose debarske odlike. Debrete je isto poturenjako. Ima preko 300 dua. A Laani je meovito. Ima oko 500 stanovnika, i to oko 400 dua je poturenjaka. Svi ovi govore srpski. Imaju tradiciju da su se njihovi stari doselili iz "Dabarsko". Imena ne samo njihovih sela nego i delova seoskih atara isto su srpska. I Bitoljsko selo Trnovci isto je poturenjako. Ima oko 500 stanovnika. K. - Kievska oblast. Ovu grupu poturenjaka ini muslimansko stanovnitvo samoga grada Kieva i jo 14 sela u oblasti kievskoj. Etnika jednakost hriana i muslimana, Srba, u gradovima ne pada nigde u oi kao u Kievu. U tursko doba, u Kievu se teko mogao, po govoru, raspoznati hrianin od muslimana. I jedni i drugi su se i nosili gotovo jednako, a govor im je potpuno jednak, srpsko-hrvatski. Muslimansku decu muku od hrianske takoe je bilo teko razlikovati. I danan j i dan ih po govoru, ni muku ni ensku, ne moete razlikovati. Ako biste se upustili u analizu govora, kojim govore muslimani u samom gradu Kievu, doli biste do uverenja, da su oni bolje ouvali srpski jezik no hriani, koji su bili pod uticajem raznih nacionalno-prosvetnih propaganada. Kievski poturenjaci su veinom doseljenici iz zapadnih naih perifernih krajeva. Jaka je veza od vajkada bila izmeu debarske upe i Kievske oblasti. U kievskom selu Popovjanu ima nekoliko porodica koje znaju iz kojih su se debarskih mesta doselili njihovi stari. Svi imaju tradiciju da su beali ispred Malisora. I selo Sop je iz Deb. oblasti. Sami poturenjaci u gradu Kievu mahom su doseljenici iz okolnih sela, odakle su se takoe uklanjali ispred Arnauta. I ako su p o turenjaci, koji su do danas ouvali nae etike osobine, izraziti nai poturenjaci, mnogi se od njih ve pretapaju u Arnaute. Zna se da su Arnauti i u ovoj oblasti uinili vrlo jak pritisak na ranije stanovnitvo. U samom Popovjanu je vren toliki priti s ak, da se nisu mogli odrati ni nai poturenjaci, i ako su zbog vere uivali svu zatitu vlasti. Tako jak pritisak vren je i u susednoj oblasti, Gostivarskoj. [53] Ti nai poturenjaci ine u Kievu veinu stanovnitva. A u oblasti ih ima, po mome istraivanju u 1912. i 1924. g., raunajui tu i dva sela o Porekoj oblasti, u 14 sela. Ovoliki broj naselja u oblasti je onih koji danas govore srpski. Ovde ne ubrajam selo Sop, na putu iz Kieva za Bitolj. Ovoje selo u toku 1912. i 1913. g., potpuno raseljeno. Bilo je isto

poturenjako. Od njih je samo nekoliko kua otilo za Turcima; ostali su se naselili po drugim poturenjakim selima u ovoj oblasti. Skupa u ovoj oblasti, po mome beleenju 1912. g., ima oko 7000 dua. Oni su po naseljima ovako rasporeeni: 1. - Grad Kievo. Meovito. Ima preko 4500 stanovnika; od toga 2/3 poturenjaka a 1/3 hriana; 2. - Premka. Meovito. Ima 47 dua poturenjaka; 3. - Baite. isto poturenjako. Ima 387 dua; 4. - Lisiani. Meovito. Ima 519 dua. Potur enjaka ima 479 dua; 5. - elopeci. Meovito. Ima 415 dua; poturenjaka ima 239 dua; 6. - Stregomite G. isto poturenjako. Ima svega 381 duu; 7. - Stregomite D. isto poturenjako. Ima svega 207 dua; 8. - Srbica. isto poturenjako. Ima svega 842 due; 9. - Lenica. Meovito. Ima 179 stanovnika. Poturenjaka ima 106 dua; 10. - Kruica. Meovito. Ima 109 stanovnika. Poturenjaka svega 3 due; 11. - Plasnica. Meovito. Ima preko 900 stanovnika. Poturenjaka ima preko 600 dua; 12. - Preglovo. Meov ito. Ima preko 900 stanovnika. Poturenjaka ima oko 250 dua; 13. - Staroec. Meovito. Ima 165 stanovnika. Poturenjaka ima oko 100 dua; 14. - Trebino. isto poturenjako. Ima oko 70 dua; 15. - Modrita. Meovito. Ima preko 200 stanovnika; poturenjaka ima svega 45 dua. 16. - Resanska oblast. Prema mome izpitivanju 1912. g., poturenjaka u ovoj oblasti bilo je u 7 sela, samo na skoro 1200 dua. A po dravnom popisu 1921. g. ima ih u 5 mesta i ima ih svega 785 dua. Njih ima i u samom gradu Resnu sigurno preko 1000. Velim sigurno s toga, to se oni, kao svuda u gradovima, i ovde izdaju za Turke. I ako se mnogi od njih u gradu izdaju za prave Turke, svi su oni nai poturenjaci. Svi govore mesni govor naega jezika i, kao oni u drugim oblastima, dre neke nae narodne obiaje i u svemu su jednaki sa nama. Oni nisu svi starosedeoci. Do 1912. g. u najveem posle Resna njihovom naselju u ovoj oblasti, u selu Carev Dvoru i u isto njihovom, Kozjaku, doseljenici su iz Debarske oblasti. Imaju predanje da su otud a pobegli od Arnauta, i da su se ovde naselili pre 200 godina. I u onih ostalih se nazire da su se doselili iz zapadnih krajeva i da su se izmakli ispred Arnauta. Nazivi ne samo njihovih sela nego i delovi seoskih atara isto su nai I pozivaju se na - ci O uvana su i neka srpska prezimena Dunerovci, Spasovci, Kouarovci, Ljapevci, Popisci i dr Godine 1912 njih je bilo u ovim selima 1. - Carev Dvor. Meovito Imalo preko 1000 stanovnika, vie od 2/3 bilo je poturenjaka Po popisu 1921 g bilo ih je 392 dua

2. - Bukovo. Do 1912 g bilo je isto poturenjako mesto i imalo skoro 750 dua 3. - Kozjak. isto poturenjako God 1912 bilo ih je skoro 300 dua. Po popisu 1921 ima ih 237 dua, 4. - Drmeni. Meovito Imalo skoro 700 stanovnika Velika veina je hriana 5. - Lahci. Meovito Imalo oko 300 dua Poturenjaka skoro 20 dua, 6. - Podleane. Meovito Do 1912 g, bilo je poturenjaka skoro 100. Po popisu 1921 g svega ih je Z due, 7. - Sateska. Do 1912 g bilo je poturenjaka skoro 90 dua. Lj - Pehevska oblast I iz dosada izloeno ga jasno se vidi da su poturenjaci starosedeoci mahom samo oni u krajnjim perifernim oblastima Kao oni na zapadnoj periferiji u Debarskoj i Prizrenskoj oblasti tako su starosedeoci i oni na krajnjoj istonoj periferiji Nisu starosedeoci samo oni u Berovu. I kao oni na zapadnoj periferiji pod pritiskom Arnauta, ovi u istonoj bili su pod pritiskom turskoga elementa. Sva ispitivanja Carevoselske grupe svode se na to da su ovi nai poturenjaci primili islam pod uticajem najviih turskih linosti. [54] Po predan jima koja se uvaju u ovom kraju taj je uticaj vrio sam sultan Mehmed IV (1648 1687) Pozitivno se zna [55] da je sultan Mehmed 1671 god, jo u prolee doao u lov u Dospat planinu; u taj lov je bio pozvan veliki broj hriana za hajku na opredeljenom mestu Pomenute godine bavio se sultan Mehmed u ovim krajevima od poetka prolea pa sve do septembra I sada se jo ukazuje na sultanov put po ovim predeli ma, na mesto gde mu je bio saraj, kupatilo i t. d. Od tada i datiraju poturenjaci u ovim krajevima Dotle se Carevo selo zvalo Vasiljevo Tako je po narodnom predanju, a pod imenom Carevo Selo poznato je u domaim izvorima jo u XIV v U svima ovim krajevima poturenjaci su izmeani sa pisanim hrianima U samoj Carevoselskoj grupi, na naoj teritoriji, poturen jaka ima u pet mesta U samom Carevom Selu, od 2008 stanovnika koliko je pokazao poslednji dravni popis 1921 g po turenjaka ima 998. Po Perspisaniju(g 1894) Carevo Selo je imalo 2000 stanovnika odnosno 220 domova poturenjaka To ini preko 1000 dua. Topografski objekti u okolini Carevog Sela zovu se Markova kula, Golak planina, avka, Sveta Voda i t d Sv Voda nalazi se u s Trabetovitu, Viru, Razlovcu i dr U etiri ostala mesta ovaj je odnos stanovnitva po veri 1. - Istevnik. Meovito Ima svega 902 stano vnika od kojih je poturenjaka 220. 2. - Trabetovite Meovito Ima 577 stanovnika od kojih je poturenjaka 294. 3. - Grad Meovito Ima 793 stanovnika od kojih je po turenjaka 674. 4. - Zvegor Meovito Ima 753 stanovnika od kojih je po turenjaka 679. Porodice u ovom selu pozivaju se na na mesni nain i imena delova atara su im naa kao Obel, Pogoda, Drenovo, Buino, Lisija, Klisura, Stara Reka i t. d. U Pehevu, na 800 hriana dolaze 3500 poturenjaka a u Berovu obratno na 2500 hriana dolaze oko 700 poturenjaka I ujednom i u drugom mestu sauvali su poturenjaci sve bitne osobine naega naroda. Berovci govore toliko isto da ih smatraju za negdanje doseljenike iz Bosne i Hercegovine I sami imaju o tome predanja ali nejasna Mnogi bero vce i zovu Bonjacima[56] Etnike osobine naih poturenjaka u Junoj Srbiji

Poturenjake ne trpe ni hriani ni od starine muslimani pravi Turci. I jedni i drugi tretiraju ih i ele da im pokau kad god mogu da ih smatraju za renegate A ni ovi ne trpe ni Turke ni Arnaute ni hriane. Veina od njih najmanje trpi hriane i to zbog toga to se s ovima odrava fakat o njihovom renegatstvu i potsea ih na jednakost s njima Mnogi od njih pristae da su im stari bili i Evreji samo ne hriani njihovi susedi Muslimane veina Turaka trpi samo oko turenja U Debarskoj u veini Pri zrenske u Skopljanskoj i Tikvekoj oblasti zovu ih Torbeima [57] One u Debarskoj oblasti zovu i Kurkima To im je ime pogrdno i za njih uvredljivo i oznaava muslimana koji je prevrnuo verom a ne zna turski Ali u isto vreme znai i oveka inferiorna opa i torlaka u drugim krajevima.[58] Tim imenom ih hriani nisu smeli zvati javno, ve tajno samo izmeu sebe A Turci ih tim imenom zovu kad god hoe da ih nagrde i da pokau njihovu nitavnost. Turci su i vie od toga govorili poturenjacima Hriani ih nisu trpeli zbog verolomstva i to su poeli iveti bolje u novoj veri a Turci sa ponosa na svoju svetu, izabranu veru i to im nisu svi ni verova li[59] . Ni kritika istorija ih ne rauna u Turke ve u Srbe. [60] Poturenjake, koji su se od Balkanskog rata na ovamo iselili u M. Aziju tamo Turci zovu srp domuz i bulgar domuz. Poturenjaci sami nikada se nisu nazivali Torbeima niti Kurkima Ne bi ni trpe li da ih ko tako zove. O poturivanju Torbea (Kurkija) u pomenutim oblastima ima u hriana predanje dasu se poturili, po jednima za torbu urde a po drugima za torbu brana, i da su po tome i dobi pi ime Torbei Meutim po objanjenju turskih knjievnih ljudi, [61] ime torbe dolazi od persijske rei torbeke to znai u bukvalnom smislu torbar torbarenje (hausieren). Prema ovome ime torbe za po turenjake u pomenutim oblastima dovodi se otuda to su se bavili torbarenjem prodavali po ulicama halvu, bozu, salep i dr. pa se to ime prenelo i na ostale poturenjake ta znai Kurki niko tamo ne zna Ima pisaca koji vele da se poturenjaci u Junoj Srbiji zovu i itacima, Apovcima pa i Pomacima meutim ta se imena za nae poturenjake u ovim oblastima nigde ne uju I zna se da se itaci ma nazivaju pravi Turci koloniste iz M. Azije (Juruci Konjari i dr) [62] da se Apovcima u Kievskoj oblasti zovu izmeu sebe samo najblii srodnici Arnauti braa i prvi bratuedi. Pomacima se zovu poturenjaci samo u Buga rskoj.[63] Pomaka u Junoj Srbiji ima samo u nekoliko mesta i to su doseljenici iz Bugarske. Doselili su se za vreme Rusko-turskog rata 1877-78. g. kao muhadiri iz Bugarske. U koliko se i moe u Junoj Srbiji uti po gradovima ime pomak, ono je importirano iz Bugarske knjigom i ivom rei i mahom se izgovara pemak[64] Poturenjaci ne trpe da ih nazivaju ni poturenjacima. Odavno oni ne priznaju javno da su im pretci i bili hriani. [65] Tako je ve i u drugim krajevima naih zemalja izuzimajui Bosne i Hercegovine u kojima nikada nije ni utrnula svest o tome da su im se pretci poturili jo po zauzeu njihovih krajeva. I kad se ovima u Junoj Srbiji uini da moraju govoriti o poturivanju svojih pre daka i onda jedva o tome govore, i to vrlo obazrivo i to se manje moe. Pa ipak i pre osloboenja, bilo je prilika gde su u uem drutvu i u etiri oka, poturenjaci priznavali da su im stari bili hriani. Veina njih kad nije mogla da dokae svoje tursko poreklo, htela je da utvrdi su njihovi stari bili latini, naroito oni u Veleskoj oblasti ta vie da su bili i Evreji (neki u Tikvekoj oblasti). Od osloboenja 1918. na ovamo kod poturenjaka u ovome vladaju dve krajnosti. Jedni poinju otvoreno priznavati da su njihovi stari bili hriani i Srbi. Sefedin beg peski, Hajdar beg Hasanovi Kanturovski narodni poslanik za Tikve, Beir Popi iz Bele Crkve i mnogi drugi, dok drugi u otuivanju od svoje narodne matice idu sada dalje nego to su to inili dok su bili pod Turcima. - Ispitujui selo Donji Disan u Tikv eu, jedan iz bratstva Ribarovaca (Ribarovci) uporno me je uveravao u to ni sam nije verovao, da su kao svi "Turci", i oni poreklom iz Azije i da su to ime - Ribarovci dobili po tome to su jo u ono vreme drali pod zakup Dojransko Jezero i u njemu lov ili ribu. A u bratstvu peskih Mahmudbegovia nije se nikako ni ugasila srlska svest, samo je se i to bratstvo, za Turaka, moralo prikrivati. - U prolee 1900. g. proputovala je preko Skoplja za

Carigrad bliska srodnica Sefedin bega, udovica hanuma Ali pa e Gusinjca (v. Dr Jov. Hadi Vasiljevi, Arbanaska liga... s. 41). Toga dana u podne, nala se na . stanici jedna povea grupa naih prosvetnih i politikih radnika: profesora, uitelja i dr. njih oko 30. Hanuma se razgovarala s. pok. I Vuetiem i jako se zainteresovala o ovoj impozantnoj grupi. Kad joj je I. V. objasnio ko su to, na hanumi se primeti lepo raspoloenje i tiho je uzviknula: iveli da Bogda. Hanuma je o takvom raspoloenju dala i znake po polasku voza sa stanice. Tih dana se u Skoplju opirno pretresalo o nacionalnom raspoloenju Mahmudbegovia bratstva. U tom pogledu se kod samih poturenjaka ne mogu praviti pouzdana ispitivanja. O njima se zna vie po onome koliko znaju njihovi susedi hriani, Arnauti i pravi Turci, po kazivanju svojih st arih. Veina poturenjaka ne dri se ni sa hrianima ni sa Turcima ni sa Arnautima. Takvi su i oni koji su se za vreme Srpsko-turskih ratova, 1876-78 doselili u Junu Srbiju iz Bosne i Bugarske. Takvi su i oni koje su turske vlasti naselile po J. Srbiji poslednjih godina pred Balkanski rat. Videli smo da ima dosta zajednikih naselja, gde se hriani i poturenjaci nikako ne meaju; gde se sa svojim seljacima, hrianima, i ne pozdravljaju. S toga se poturenjaci u ovim poslednjim mestima, najlake i najv ie i pretapaju u Turke i Arnaute.[66] U pogledu vere, poturenjaci u opte hoe da su vei fanatici i od muslimana od starine, od pravih Turaka. U mnogome i jesu vei. Poslovica bez poturenjaka nema turina odnosi se i na njihov verski fanatizam. Takva je veina poturenjaka u Junoj Srbiji, a takvi su sada i u drugim krajevima. [67] Prema rezultatima do kojih sam ja doao, od svih poturenjaka u Junoj Srbiji najvei su fanatici oni u Tikvekoj, zatim oni u Debarskoj oblasti izuzimajui Golo Brdo i neke de love Prizrenske oblasti. U ovoj poslednjoj oblasti ima muslimana koji jo i ne poznaju tu veru, na pr. oni u Opolju, koji ve sto godina prolaze kao isti muslimani. Odlian njihov poznavalac, Iv. S. Jastrebov, [68] izmeu ostaloga pie o njima i ovo: "Svi su turske vere, ali slobodno mogu rei da su od svoga odustali a k tuemu nisu pristali. Vrlo su slabi muhamedanci, i u svima pomenutim selima (20) ima samo etiri damije i te su jadne i alosne". U Opolju je onda bilo 9070 dua. Tikveki negotinci, pri odlasku za Turcima 1913, i posle 1918. god. javno su govorili: da vie vole kantu maduna da liu itavu godinu dana u Aziji, kolevki islama, nego da ostanu na svome starom ognjitu, - gde e krst suditi. Oni su i u mladotursko doba bili jaki protivnici r a vnopravnosti s hrianima i raznih novina, koje su se opet na to svodile. Vie su voleli da su svi izginuli 1913. g., kad su Bugari izvrili prepad kod Krivolaka, nego to su im artiljerijom otetili, i to im je 1918 g., kao bugarsko slagalite municije, i izgorela damija u Negotinu. I graani kavadarci su veliki fanatici. Stoga to ga je vrlo malo koje zna turski, njihovo enskinje s tekom e mukom, i izmeu sebe, progovoriti na ulici, samo zbog toga, da ne oda svoje poturenjako poreklo, a drugoga jezika, sem mesnoga, naega, ne zna. Na protiv, u kievskim selima i dananji dan e mnogi poturenjaci, na pitanje svojih suseda hriana: ta im rade deca, odgovoriti: "Ete i doma, se valat kako prasinja". Debarski poturenjaci, bilo kad sam iao k njima u sela, bilo kad su oni dolazili k meni, ma za kakvu zatitu, uvek su se najvie raspitivali i osiguravali o jednom, a to je: da li im se nee dirati u veru i namuz; pa ni o namuzu se nisu toliko brinuli koliko o veri. Usled takvog fanatizma, mnogi su poturenjaci, od nekoliko godina na ovamo, poeli da uzimaju, gde god su mogli, za sluaj tursku ensku decu, da bi im deca i ene nauile bar u nekoliko turski. Ovaj fanatizam su im u poslednje vreme probudile i same turske crkvene vlasti i verska i nacionalna udruenja. Sadanja zgrada okrunog naelstva u Kavadaru, najlepa zgrada u tom gradu, bila je pred sam Balkanski rat podignuta za tursku kolu u cilju otomaniziranja naih poturenjaka. Razvoj nae unutranje partijske politike posle 1918. g. mnoge je njpi e poturenjake oslobodio ove velike brige.

Poturenjaci nai, o kojima se ovde bavimo, govore naim, srpsko-hrvatskim, jezikom svoga predela i svoga mesta. Samo prizrenski poturenjaci ine u tome izuzetak. Ne samo u prizrenskoj Gori, nego ima jo oaza u Prizrenskoj oblasti, u kojima se po govoru pribliuju onima u Debarskoj oblasti. Isto tako skopljanski i tetovski poturenjaci ne govore isto skopljanskim odnosno isto tetovskih predelnim nego vie debarskim govorom. Za veleske poturenjake, i ako ima do s eljenika vie iz Debarske oblasti, metani hriani vele da govore tikvekim govorom. U Kievskoj, Tikvekoj i Debarskoj oblasti ne mogu se, po govoru, razlikovati poturenjaci od hriana. Poznato je Vukovo miljenje o govoru u Kievu. [69] ta vie, svi e se poznavaoci ovih krajeva sloiti u tome, da su nai poturenjaci svuda, verom zatieni od raznih prosvetno-kulturnih uticaja, vie ouvali svoj materni predelni govor nego njihovi metani hriani. Do skora, sem svoga maternog jezika, nisu oni znali ni jedan drugi a i dananji dan, i ako mali procenat ljudi zna turski i arnautski, u kui govore samo srpski ili hrvatski. Izuzetak je gde se dovede kakva mlada Arnautka ili Jurukinja, pa kuani naue po neto arnautskoga odnosa turskoga. Svoj govor zovu na govor i na jezik, jazik. Ima neto poturenjaka, koji znaju i turski. To su samo ljudi; taj su jezik nauili na gurbetu po istonim balkanskim gradovima ili sluei u vojsci ili andarmeriji. Od Srpsko-turskih ratova 1876.-1878. g., a naroito od Hurijeta na ovamo, i turske vlasti su bile obratile jaku panju na nae poturenjake i poele im zidati damije i otvarati kole. Osloboenje krajeva u kojima ive ovi nai poturenjaci 1912. g. zateklo je dosta poturenjakih mladia koji govore turski, ali veina je i od njih, kao i u koli, upotrebljavala u govoru rei koje nije ni razumevala, onako papagajski, iz knjige. [70] Vie nego turski, nauili su poturenjaci i arnautski. Takav je sluaj u severno-zapadnim krajevima June Srbije. Arnautski jezik je najvie primljen u Kievskoj i Gostivarskoj oblasti, gde je i pritisak arnautski bio najjai. Ali malo je njih koji ne govore srpski ve arnautski. U celoj prizrenskoj Gori svega je dva sela poturenjaka koja govore arnautski, i to su Radea i Letane.[71] Pr imili su ga metani oroavajui se sa Arnautima, enidbom i udajom. U Ljumi su, sve do pre 100 godina, takoe govorili na jezik; tako isto i u celom Opolju. Pri svem tom u Opolju su, u selima Planiku i ajnovcu, ene do skora govorile samo naim jezikom. U svem tikvekom selu Timjeniku, u 173 poturenjake kue, ima samo pet ena koje znaju govoriti turski. [72] Pored svega toga, u svim tim krajevima, pa i severnije odatle, i do dananjeg dana su ouvani i u Arnautaa i u poturenjaka imena bratstava na -ci, pa i na - i: Na taj nain, u pola Polukoga barjaka, i u veini Zadrime sauvan je na jezik. Zbog toga to poturenjaci govore u kui srpski (hrvatski), u mnogim oblastima im je teko da se udajom i enidbom meaju s Arnautima i Turcima. Pa ipak, pored sve otpornosti maternog jezika, i pored svih etnikih osobina i konzervativnosti, mnogi su se nai poturenjaci u oblastima koje nas interesuju ve pretopili u Arnaute i Turke [73] mnogo vie u Arnaute nego u Turke. U govor spadaju i porodina, bratstvena imena i nain pozivanja. Nabrajajui naselja poturenjaka u II taci, citirali smo masu njihovih porodinih imena, imena njihovih sela, delova njihovih seoskih atara i razne naine porodinog pozivanja, i sve je to srpskohrvatskog porekla ili i isto srp s ko-hrvatski. Najveim delom, nai se ovi poturenjaci pozivaju na - ci, za tim na - i i - ii. [74] Na -ci su se pozivali nai poturenjaci i u Bosni, Hercegovini i Slavoniji. [75] A pozivali su se i na - i. U severnim stranama June Srbije(Drenica i Metohija) zastupljeno je pozivanje na - i. U tome izobiluje naroito Drenica.[76] I u junim stranama ima poturenjaka koji se i dananji dan pozivaju na -i i ii. To su oni u Kosovskoj, Prizrenskoj i Tikvekoj oblasti. U Kavadaru poturci Dikovci zovu se i Mariovci. Ali lan toga bratstva, na primer Imet, zove se, i zovu ga, Imet Marioi; oca Hadi Mehmed age Mariovskog, Emin agu, zvali su Emin aga Marioi, i oca Imetova, Hadi Aliju, zvali su H. A. Marion.

Iz bratstva Kaevia u se pu Timjeniku u Tikvekoj obla sti svi se pozivaju Kaevi. Na pitanje: kuda ode Selim, koji bi otiao u mahalu Kaevsku, u Ameta Kaevia, odgovorili bi: "Otide u Amet Kaevia " . Kao u Prilepskom polju do pre 50-60 godina, i u Tikvekoj oblasti su se i hriani i poturenjaci pozivali na - i. Od poturenjaka poznate su porodice iz onoga vremena Usein aga Sinanoi, Ismail aga Begoi. Od hriana poznate su na -i: Vasilj Boinoi, Dimo Veljkoi, Risto Mihajloi, Gligor Grozdanoi, Lazar Grozdanoi i dr. Na -ci se i dana nji dan pozivaju mnogi Arnautai i u debarskim selima. Pored toga to se pozivaju na srpski nain na - ci i -ski, oni su sauvali i isto srpska imena kao: Beovci, Topolovci, Julavci, eskovci, (selo Vojnik); Metrovski, Rucovski, Kalecovski, Kaziovci i dr . (selo Zolokuane to jest Zlokuane). [77] Isti ovakav proces u ovom pogledu vrio se i u drugim oblastima u Junoj Srbiji. [78] S toga to su i suvie rezervisani; to su jaki verski fanatici, i to se stide da otkriju svoje hriansko poreklo, teko je saznati sve tradicije naih poturenjaka. - U koliko su gde bili odaniji svojoj novoj veri (Tikveka i Debarska oblast), u toliko su vie i zaboravili svoje tradicije. - Pa ipak ih se zna dosta. Hriani su surevnjivo pratili poturenjake i pamtili sve to j e ko od njih kad god rekao, i to se paljivo uvalo. Videli smo ve da su znali i recitovali mnoge nae narodne junake pesme; znaju o Kosovu, o Obiliu, o Kraljeviu Marku, Caru Stepanu Duanu, o Kastrioti, Detetu Dukatinetu, emi Braninu i dr. Svi u s v ojim upama pamte sve velike ljude svoje vere. I ako su voleli da se strogo dre propisa korana, kako ga oni razumeju, do pre 30-40 godina stariji ljudi iz sela i predela, gde je bilo poturenjaka, priali su da su mnogi poturenjaci i dalje odravali mnoge hrianske obiaje, i verske i narodne. Za neke krajeve ima o tome dosta i pisanih podataka [79] . Takvi su bili naroito oni poturenjaci koji su pod pritiskom primili islam. U ovom pogledu, bilo je dosta poturenjaka koji su tajno i odravali hriansku veru. Doi emo na te sluajeve. Ima poznavalaca poturenjaka koji dre da ih jo i danas ima koji gaje ljubav prema hrianskoj veri [80]. Gotovo kao oni u Bosni i Hercegovini, i ovi u Junoj Srbiji jednako sa hrianima, svojim susedima, veruju u vile, samovile, vukodlake, zmajeve i dr. prehrianske verske predstave; jednako veruju u suenice, vampire, talasone i t. d. Poznavaoci ovih poturenjaka uveravaju da su oni, ranijih godina, odravali i krsno ime. Na to emo se vratiti. A zna se da su poturenja c i svuda odravali Badnji dan. U nekim oblastima (Debarskoj, Prizrenskoj i na Kosovu) do pre 40 godina polagali su i Banjak - polabai i badnjai. [81] Poznate su i narodne pesme iz prizrenske Gore, koje su enska deca pevala o Boiu [82]. Te iste pesme pevane su u nekim selima u Debarskoj oblasti i mnogo docnije.[83] Bilo je sluajeva gde su mnogi pred Boi i Uskrs i postili po nekoliko dana Oni u Veleskoj oblasti odravali su praznike i Vasiljicu (Novu godinu) i Sv Tripuna. U daljem izl aganju e se videti da ima jasnih tragova da po turenjaci u mnogim krajevima jo i dananji dan odravaju slavu.[84] Svuda i dananji dan praznuju poturenjaci pravoslavni urev dan. [85] Ovaj dan praznuju i Arnauti muslimani ali ga po turenjaci praznuju kao to ga praznuju hriani njihovi susedi. Nikakva agitacija muslimanskih verskih ljudi protivu praznovanja ovoga dana nije uspela. Mnogi poturenjaci u Tikvekoj oblasti na urev dan idu u man Sv. ora do el. stanice Sv. ore i tamo se umivaju vod o m koja izvire kod manastira. U selu Vozarcu u istoj ovoj oblasti dran je o urevu danu sajam. Poturenjaci su se oblaili u stajae ruvo i odlazili t sajam i sva je njihova eljad toga dana u prazninom ruvu i domai im je praznik Tako isto je i u Kievskoj oblasti Svuda onuda odlaze i poturenjaci u oi urevdana i donose vrbove granice i kite svoje domove i ostale zgrade Onima u Kievskoj oblasti taj je dan najvei

praznik Oni imaju i izreku Nije nikakav ovek ako ne praznuje urev dan ako ne praznuje taj a koji e dan praznovati. Kao oni u Tikvekoj tako i ovi u Kievskoj oblasti oblae se na urevdan u najlepe ruvo i idu na bili je branje lekovitih trava mere se i opasuju vrbovom korom i t. d. Tako urevdan praznuju poturenjaci i u svoj Debarsko j oblasti i u Drimkolu. I oni idu na bilije. Svako selo ima svoje mesto na kome se skuplja o urevu danu i tamo svi igraju i pevaju Stanovnici s Mogora kupe se kod Ivanova Kamena Tako praznuju i Veliki etvrtak i 40 Muenika i sve etvrtke od Uskrsa do . dana Sve ostale narodne obiaje praznuju onuda i poturenjaci kao hriani Svuda onuda poturenjaci sve raunaju od ureva dana Rokovi su im urevdan Mitrovdan i Ilijin dan. U severnim stranama imaju rokove i o Petrovu dne i Boiu Za te rokove i slug e pogaaju Oni u Tikveu znaju da od Mitrova dana do Boia ima 61 dan i da je Sv Atanas (18 31 Jan) polovina zime U samom Prizrenu do skora je urevdan praznovan s pucnjavom topova sa tvrave i puaka. Niko od poturenjaka nije toga dana radio niti sedeo u duanu. [86] Poturenjaci u prizrenskom Brodu do skora su praznovali i Sv Panteleja po pravoslavnom kalendaru. Posle urevdana i Mitrovdana najvie praznuju letnjeg Sv Nikolu po pravoslavnom kalendaru 9/22 maja. Ovaj dan su ranijih godina praznovali svi i u Prizrenskoj oblasti.[87] Mnogim selima u Golom Brdu letnji Sv Nikola bila je seoska slava a preslava im je bila Preobraenje i praznovali su ih i poturenjaci. I u selu Semitu u Debarskoj oblasti i dananji dan praznuju kao seosku slavu letnjeg Sv Nikolu (9/22 maja). Praznovanje dri tri dana U oi praznika poturenjaci nose koljivo i pale svee na zidinama stare crkve. Sva tri dana primaju goste i iz okolnih sela. [88] Interesantni su podatci o ovome iz drugih naih krajeva koje ne obuhvata ova radnja.[89] U Kievskoj oblasti odrali su poturenjaci bojenje uskrnih jaja za Uskrs. I razdaju ih izmeu sebe kao i hriani. U raznim krajevima June Srbije mnogi su do skora drali kandila i ikone u svojim kuama. U Kievu postoji mahala Bainci Ona je od gl avnoga dela grada preko reke. Naseljenici su sve sami poturenjaci iz sela Bigor - Dolenci i dr. Ovde su naseljeni kad su i potureni bili pre 200 godina. U Kievu postoji uverenje da mnogi Bainci dre u svojim kuama kandila iz hrianskoga vre mena i da ih neki tajno i pale nou. Da je tako bilo to u poverenju priaju i mnogi poturenjaci u Kievu. U selu Beloj Crkvi u Oraovikoj oblasti (Podgorski Srez) ive nai poturenjaci. Izmeu ostalih odrala se i porodica Popia. U ovoj porodici od starine se uvala jedna ikona i niko tu ikonu do pre nekoliko godina nije pomerao sa onoga mesta gde se zatekla. Pre nekoliko godina dovela se u Popia jedna mlada Arnautka i ona ovu ikonu sklonila na tavan. Ali brzo po tomu Popia poe sve naopako. Nikakav im vie po s ao nije cvetao. Da se za zelen bor ma ko od njih uhvatio osuio bi se i materialno su bili opali i u zadruzi poela svaa i tua dok se nisu starije ene u kui setile one ikone i povratile je na njeno preanje mesto u kui. Prilike se izmenile, i Popii ma ponovo pola napredica. Ovako sami Popii veruju i ovako priaju. [90] Odavno je zabeleen sluaj sa " krstom Sv Vladimira" u skadarskoj Krajini, koji o Duhovima krajinjani svih veroispovesti iznose na Rumiju[91]. Mnogi i dananji dan svoje teke bolesnike odnose u crkve, da im se nad glavama ita jevanelje i da efemerija skine odjejanja nad nama. Oni u severnim stranama mnogo poseuju stare crkve i manastire Mnoge njihove ene davno trae pomo u Sv Janiija Devikog, u Sv Aranela Draganakog i t. d. I Arnauti u Drenici jo nose bolesnike u crkve Mnogi su i pozivali hrianske svetenike kuama svojim da itaju molitvu njihovim bolesnicima. [92]

Mnogi su uvali ostatke svojih crkava i manastira. Svuda oni znaju da su te zadubine ostale od njihovih predaka. U isto po turenjakom selu Lenianu u Golom Brdu do skora su postojali ostatci seoske crkve Sv Atanasija. Poturenjaci metani i danas smatraju to mesto za sveto te je ouvan i zabran oko ovoga mesta. U oi Sv Atanasija svaka seoska kua nosi na to mesto po jedan hleb naroito za to meen i razdaje sirotinji Mnogi muslimanski verski ljudi uzalud su pokuavali da taj obiaj iskorene, taj je obiaj bio odran sve do Balkanskog rata. Bilo je dosta sluajeva gde su svoje upisivali u manastirske knjige i po menike [93]. Svuda u pomeanim selima smeju se, i Arnauti i pravi Turci, poturenjacima to im jo po tavanima stoje lonci u kojima su njihovi stari kuvali kupus sa slaninom. U krvavoj svai izmeu Juruka i poturenjaka u tikvekom Negotinu na Veliki petak 1892 g, Juruci su dobacivali poturenjaci ma kamo im bojena uskrnja jaja. Dre dosta i hrianskih crkvenih obiaja Iz narodnih pesama i drugih pisanih podataka zna se, da su dugo, i kao poturenjaci, drali pobratimstvo, sestrinstvo i imali svadbene ku move i devere[94] Jo i danas se, ba u poturenjaka u Junoj Srbiji odrava iano kumstvo Prijatelji e se zvati izmeu sebe kumbarama, a kum e dete zvati kume U nekim krajevima se zovu i kumovima Svuda poturenjaci okumljuju hriane za strienje dece, i te kumove smatraju za najblie svoje srodnike, i od njih ne kriju ni svoje enskinje U Debarskoj oblasti se iani kum zove i kum krsnik Ima sluajeva, gde su krteni kumovi primili islam (selo Studeniane u Prizrenskoj oblasti) pa i dalje ostali kumovi samo iani (ujovii Jakiima). [95] U debarskoj i Prizrenskoj oblasti do skora su se, kao hriani, i poturenjaci venavali u jedan dan u godini Za po turenjake u selu Rastelici zna se [96] da su se venavali samo 23 avgusta po st. kalendaru. Poturenjaci u Debarskoj oblasti dre sve hrianske svadbene obiaje svoga kraja. Imaju i asnike, kuma i starojka, samo to ih ne zovu vie tim imenima. Kao to i drugi u Junoj Srbiji poputaju u odranju nonje ranijega vremena, tako ine i poturenjaci Ko ne z na, i ne sluti, da se danas po haremlicima po gradovima u onim krajevima nose haljine po poslednjoj pariskoj modi. Tako isto poputaju i poturke u selima. Kao u govoru, poturenjaci se, bez malo u celoj Junoj Srbiji, sve do pre 40-50 godina, gotovo ni u emu nisu razlikovali od svojih suseda hriana ni u nonji. Po Iv S Jastrebovu, [97] Debrlni, Rekanci, Gorlni, Sredani, Kosovci i Hlsi nosili su jedan isti kostim i hriani i poturenjaci. Poturenjaci ljudi, nosili su fesove, kee i almu, razlika je bila jedina u fesu i keetu, a ne svuda ni u keetu Spomenuli smo, da su poturke konzervativne, one su se u velikoj veini nosile potpuno kao njihove susedke hrianke U Golom Brdu se tako nosile poturke sve do Balkanskog rata [98] Ovako je bilo i iz ekonomskih obzira. U Opolju su samo Arnautke, tek od 50 godina na ovamo, poele mesto bele i arene marame na glavi, da nose crvene. U mnogim krajevima, samo u selima pored puta, i u onima oko grada, nose poturke dimije ili gae, jednu vrstu alvara U Oridskoj obla sti, u selima Ohtisu i Rajcu nose se poturke potpuno po turskom, inae veina se nosi kao hrianke u onim selima U debarskom Drimkolu gae nose samo od s Borovca do Trebita U Debarskoj oblasti se sretaju poturke gde su na belu platnenu dugaku koulju p r iile nogavice od cica ili mosula i to su im dimlije. Ferede se vrlo malo nosi po selima. Do pre 30-40 godina, u Kievskoj oblasti su nosile samo potpuno bele dugake nevezene koulje, onakve kakve se viaju u Debarskoj oblasti. I kad su u kievskim selima poele nositi alvare, nosi le su ih samo mlade. Sve stare ene, poturke, jo nose dugake bele koulje. Sve te to jo, mesto alvara, nose dugaku koulju, ni dananji dan se ne kriju. Ni u Veleskoj oblasti se poturke nisu krile sve do Srpsko turskih r atova 1876-1878. g. ivele su i nosile se kao debarske poturke onoga vremena. Do toga se doba ferede kod njih takoe

nije nosilo. Negde posle pomenutih ratova dola je neka verska misija, neko izaslanstvo i ustanovila da im se ene kriju i da nose ferede . Tikveke poturke su iste u odelu i veliki su foduli. I ljudi se dre isto, niske kose, obrijanih brkova i dosta isto obueni. Ranijih godina ene su se nosile kao njihove metanke hrianke, pa su ve primile turski nain ivota u svemu, pa i u nonji Interesantno je da su nae poturke u ovoj oblasti primile nov, turski nain odevanja, a mnoge juruke ene, prave Turkinje, zadrale su staru tikveku ensku nonju. Na trgu u Negotinu, 10 maja ov. g, viao sam juruke ene sa zubunom i jednom vrstom k e celje od sukna, domae tkanine, arene, sa resama i raznim vezovi ma, sve u bojama, i sa belim kouljama. Drao sam da su to nae poturke, meutim metani su me uveravali, da su ba to juruke ene, ili prave Turkinje, ili davno nae turcizirane poturke. [99] Svoju nacionalnu nonju izgubili su nai poturenjaci i u Pehevskoj oblasti. Spomenuli smo ve da se mnoge nae ove poturke i ne kriju Kao u Golom Brdu, u mnogim drugim upama ni lice ne pokrivaju. U mnogim prilikama, ne kriju se ene naih poturenjaka ni u severnim stranama June Srbije Gde se enskinje i pokriva, pokriva se ovla, pokriva se kad poe u drugo selo ili u grad, ili prilikom kakvog skupa, rukom dri bou ili amiju dok prou muki. Poturke u selu Janu na pr , u Radiki, pored toga to ima i hriana, ne kriju se ni od svojih seljaka, dok se od jabavdije paljivo kriju. Na protiv, u pokrivanju, zabuljivanju, najdalje su otili poturenjaci u Tikvekoj oblasti Dok pravi Turci, Juruci, nisu u ovom po gledu surevnjivi, dotke poturenja ci su u tome otili do krajnih granica - Bez poturenjaka nema turina. Oni otvoreno psuju Juruke to doputaju da im ene odlaze da zahvataju vodu, da ih hriani i tui muevi posmatraju Meutim u Drimkolu, Golom Brdu, Radiki, Skopskoj i Tetovskoj oblasti i t. d. nae poturke rade i mnoge grube poslove; u mnogim krajevima one same idu i seku drva u umi, i nose ih kui na leima i t. d. Sauvali su neto i od naih starih narodnih obiaja pri poroaju i pri sarani mrtvaca. Gotovo svuda poturke igraju u zatvorenom prostoru, a ne smeju, svuda, pevati. Spomenuli smo ve da su u Prizrenskoj oblasti, do pre 50 godina, pevala jo samo enska poturenjaka deca o Boiu. [100] U glavnome, nai poturenjaci nose psihike osobine naega hrianskoga dela naroda, u nekoliko samo izmenjene pod uticajem islama. Izjednaenje sa osmanlijama u veri, i protekcija dravnih vlasti uinilo ih je mekucima i, u nekim prilikama, i neke, i poltronima U ovom pogledu, prvo mesto dre oni u Debarskoj oblasti - U Prvom Srpsko turskom ratu, 1876 g, debranski i prizrenski torbei bili su strah i trepet za sve hriane kuda su proli. Bili su najvei pljakai. Takvi su bili i u Drugom Srpsko-turskom ratu, 1877-78. g., dokle je turska regularna vojska drala svoje poloaje prema srpskoj vojsci, a kad je ova poela odstupati, prvi su debrani i gorani pobegli i jedva se kod svojih kua zaustavili. To dranje naih poturenjaka i u pesmi je opevano. [101] Najmeki su oni u Gori, Reki (Radiki) i u Golom Brdu, i njihovi iseljenici u Skopljanskoj, Tetovskoj i Veleskoj oblasti. Od ovoga, gotovo, pravila za nae poturenjake, izuzetak ine oni u Tikvekoj oblasti. Ovi su ilaviji i u svemu stabilniji od svojih jednovernika Turaka Juruka, koji su, u mnogim drugim oblastima (Male) bili strailo za hriane. U svima tradicijama poturenjaka, i hriana o njima, provejava labavost, popustljivost i uzmicanje ispred omanje opasnosti. Straljivost im je posledica promene hrianske sa muslimanskom verom: svesni su ipak da su njihov i stari napustili staru veru i sramota ih je zbog toga, i strahuju. U mnogim mestima ima o njima tradicija, da su njihovi stari molili, da im se rok za turenje produi. O onima u Kievskoj oblasti pria se, da su molili da im se turenje odloi do posle Boia, dok pojedu sve svinje i svu mast.

Vredniji su i tedljiviji no njihovi susedi hriani ali, pored svega toga, oni u Debarskoj oblasti, po svojoj zaradi i utedi, - ne bi se mogli dovoljno ni zahlebiti. U tom pogledu svuda izostaju iza svojih suseda hriana. Vrlo su nepoverljivi i strogo paze da se ne odadu u govoru. Strogo paze ta e da kau i o svojim starim i o promeni vere. Sujetni su i rado primaju lepe rei o sebi. U moralnom pogledu vrlo su odrani i umereni u svemu. Tome je dosta doprinela i muslimanska veroispovest, kako je oni, i koliko, razumeju i koliko je se dre. U redovnim prilikama vrlo malo su gostoljubivi; veina ih je samoiva i prema svojim blinjim. I ako su vrlo straljivi, samoobmanljivi su i sve rezonuju u svoju korist. Od osloboenja 1912. g. na ovamo ive u strahu da e zbog vere biti rtva novoga doba, jer oni jo ne pojimaju da je brat mio, koje vere bio. Kako je teklo poturivanje Od svih pitanja u odnosu na nae poturen jake o kojima ovde govorimo najtea su ona: kako su se oni poturili, na koji nain, iz kojih uzroka, je li nasilno ili dragovoljno; je li odjednom ili postupno, i kad je to bilo. Ni jedno od ovih pitanja nije u nas za ove poturenjake raspravljeno istorijski. - Po narodnim pesmama i tradicijama, koje su ule u prve po vremenu pisanja nae istorije, odrava se uverenje, da je s malim izuzetkom, turenje i ovoga dela naega naroda vreno nasilno. Samo se o Bosni i Hercegovini znalo, da se vlastela sama po t urila - dragovoljno. Ovo uverenje o turenju naega naroda prenoeno je iz istorije u istoriju sve od Jovana Rajia pa do dananjeg dana. I to ima svoga razloga. O poturivanju naih sunarodnika u Junoj Srbiji pisali su i strani pisci. [102] I oni su pisa li nekritiki. Tako se pisalo i pie i o poturenjacima u Bugarskoj. [103] Ima vie od 150 godina kako se po tradicijama i mistificiranim podatcima odrava i u naoj i u bugarskoj istoriji zabluda, da je sultan Selim I (1512.1520.) pri kraju svoje vlade, naredio da se svi hriani u carevini mu prevedu u islam; ko nee, da se posee. Jedni su pisali da su tu Selimovu naredbu ublaili veliki vezir Pirin paa i eik ul islam Demail [104], a bugarski istoriar Pajsije u svoju Slavjano-blgarsku istoriju, tampanu 1762. g., uneo je o ovome i svoj podatak:[105] da je sultan Selim I poslao u Maedoniju svoga velikog vezira sa 33.000 vojnika i da je ovaj "Na ot Drama dae do Bosna vse poturil, Espinu, Krupnik, Koeni, vsi togda isturili" [106]. M. Drinov, docniji b ugarski istoriar, ublaava ovu Pajsiju beleku time to iznosi da je Selim I samo izjavio miljenje: da bi za Tursku bilo vrlo korisno da svi hriani prime islam. [107] Poturivanje ovoga dela naega naroda u masi nije poelo pod Selimom I ve mnogo ranije. Zato se taj akt vee za Selima I sad emo videti. Mi imamo zapis, i to je jedini zapis koji govori o poturivanju naega naroda u masi u neratnom doba[108] Taj se zapis odnosi na poturivanje naega sveta u Bosni i Hercegovini, i glasi " i mnozi nikim e muimi otstupie ot pravoslavia i pris tae k vnjrnj ih (Turaka) " Zapis je ovaj iz 1505. g i govori o neemu to je ranije bilo. S druge strane znamo, da se na svet u Bosni i Hercegovini u masama poturio odmah po zauzeu onih naih zemalja Turcima I o Bugarima, bug bojarima se zna[109] da su se u masi poturili odmah po zauzeu Bugarske, dosta pre Selima I, da se oni u epinu poturili u drugoj polovini XVII v , mnogo vremena posle Selima I, i da je turenje, u grupama i pojedinano, nasilno i drago voljno, poelo najvie od poetka HVII v i oteglo se sve do polovine XIX v [110] Da se sprovede tvrenje da je ovaj deo naega i bugarskoga naroda poturen silom najvie dravne vlasti, zgodno su pozajmljene tradicije samoga turskoga naroda o sultanu Selimu I Sami su Tur ci Selima I nazvali svirepim i krvavim, dali su mu, istina, i naziv javuz, to znai blag, blagorodan, ali to je, tumai se, reeno u ironiji i iz straha Skoro na pola veka posle Selima I, vladao je Selim II (1566 -1674) Mnogi istoriari me aju ova dva Selima na tetu

Selima I - I po naim zapisima,[111] i po drugim pisanim podatcima, stanje u naim zemljama je u ono doba bilo vrlo teko I to teko stanje vezano je u tradicijama opet sve za sultana Selima I Sve to bilo je iz ovih razloga Zna se, da je Osmanova dinastija jo s pojavom Turaka u naim zemljama bila u dinastijskom ratu. Zna se kako je sam Bajazit I doao na presto. Poznate su razmirice i ratovi izmeu sinova Bajazita I, Sulejmana i Muse, poznata je borba oko prestola izmeu sinov a Meh meda II, Bajazita II i Dema 1480 ih godina. Pri kraju XV v ve se ispoljavaju u Turskoj i janiari u ulozi pretorijanaca i najamnika ovoga ili onoga pretendenta prestola. [112] Za samo Selimovo doba, Bajazitovi sinovi, namesnici raznih delova carevine u Maloj Aziji, bune se i otimlju o carstvo Najenerginiji meu njima, Selim I, da uini kraj tim dinastijskim borbama, svrgao je, spomou janiara, sa prestola i samoga svoga oca, i starijeg brata i dao da se, izmeu ostalih, ubiju otac mu i majka mu, sv a njegova braa, i veina bratanaca Otac Selimov morao je otrov popiti. Brau i bratance su pobili u Brusi na oi Selimove [113] Poto mu se uinilo da je uinio kraj dinastijskoj borbi Selim je uinio to treba, da i janiare obuzda i osigura sebi mir u zemlji. Od kako su Turci preli u Evropu, Selim I je prvi njihov sultan, koji je obratio jau panju stvarima na istoku. On je definitivno osvojio Siriju, Palestinu, Egipat, Meku i Medinu. Razlog za to leao je za Selima I i u tome, to su pretendenti prest ola sa svojim pristalicama odstupali na istok.[114] Da te svoje suparnike onemogui, naredio je Selim da se u svoj carevini pobiju svi ijiti od 7 do 70 godina starosti. I poubijano je bilo njih 40 000. [115] Pomeane i preterane tradicije pripisuju Selimu I zloinstva koja se ne mogu uzeti u obzir za ocenu njegove linosti i vlada vine. Po tim je predanjima Selim I najvei zloinac. [116] A po istorijskoj oceni, on je bio " smesa visoke intelektualne kulture i svirepe divljanosti - kao to se sretamo sa mnogim velikim vladaocima". [117] Istorijski se zna da je Selim I po osvojenju svetih gradova na istoku, Meke, Medine i Damaska, sa svim vezao za Osmanovu dinastiju titulu i dunosti kalife, uvara korana i islama. [118] Pogreno shvatanje i primenjivanje korana o irenju islama takoe Je uticalo, da hriani docnije onako shvate vladavinu Selima I. Koliko su te narodne tradicije o ovome nepouzdane i zavodljive, i koliko se sa podatcima koje smo naveli kose, da se zaustavimo samo na onima koje govore o nasilnom p oturivanju u masi naega svega u Prizrenskoj oblasti - Po tim tradicijama, za vreme sultana Selima I vee se poturivanje hriana u ovoj oblasti pod Sinan paom I ovo je ime zgodno dolo u tradiciji Po tome to je Sinan paa naredio da se spale moti Sv Save, i to je Sinan paa bio rodom iz Prizrenske oblasti, i to je Sinan paa po ruio crkvu Sv Arhangela Mihaila i Gavrila kod Prizrena i nainio damiju, nije udo to je za to ime i pod Selimom I vezano poturivanje u Prizrenskoj oblasti Zna se da je b ilo dva Sinan pae rodom iz Prizrenske oblasti koji su kao deaci bili odvede ni u janiare pa tamo dostigli do visokih poloaja. Oni su se sustigli u ivotu ali ni jedan od njih nije bio saradnik Sultana Selima I. Starijem Sinan pai bilo je tek 14 godin a kad je Selim I umro.[119] O starijem Sinan pai, koji je bio veliki vezir, ima predanje da je kod Beloga potoka u Prizrenskoj oblasti dao pogubiti 40 000 hriana to nisu hteli da prime islam [120] pa su hriani od tada taj potok prozvali Crni potok. I a ko ne treba bukvalno shvatiti, ipak je i suvie preterano predanje da je na potoku bilo pogubljeno 40 000 ljudi, i da su hriani u Prizrenskoj oblasti, delom istureni" delom pogubljeni", pa ipak onaj potok prozvali crnim. I sultan Selim pogubio u "Persij i", na potoku, 40 000 jeretika i u isto doba Sinan paa pogubio opet na potoku u Prizrenskoj oblasti 40 000 drugih jeretika-hriana. Kako se u narodnim predanjima lako operie brojevima jasno pokazuje i ovaj sluaj Po narodnom predanju Juruka, samo u okolini Sera, bilo je nekoliko stotina hiljada! Na Dospadu izmeu Balkana i Nevrokopa, prikazuju da je pre 200 godina bilo samo Konjara na 70 000

odaka-domova, meutim dva uena evropska putnika XVII v. i po. XVIII v. po Turskoj, navode, i to jedan [121] da j e u ono doba Turuka onuda bilo svega 1294 kue, drugi [122] da ih je bilo svega 1702 kue Dok se prema narodnim tradicijama silom isturilo mnogo naega sveta u Prizrenskoj oblasti, i dokle je njih 40.000 pogubljeno na jednom potoku to se nisu hteli potur iti, dotle iz pisanih poda taka[123] vidimo gde su u isto ono doba u s trpcu u ovoj istoj oblasti, godine 1577 - od prilike u Sinan paino doba. - hriani podigli iznova crkvu i ivopisali je, gde su, na nekoliko godina posle ove, podigli hriani u isto j oblasti drugu crkvu, onu na putu iz s trpca za s Gotovuu i t. d. Isto tako, dokle je, po narodnom predanju Sinan paa prisiljavao hriane u ovoj oblasti da prime islam, dotle, opet, po pisanim podatcima vidimo da je ba taj Sinan paa bio branilac hriana u toj oblasti i da im je oprostio svoje pravo gospodarstva itd. [124] Nu da se vratimo predanjima o poturivanju naega naroda za vlade Selima I. - I ako je po pisanim podatcima sasvim drukije, za doba ovoga istoga sultana vee se i poturivanje naega sveta u Debarskoj oblasti. Po tom predanju debarski begovi kad se ve vie od pola hriana poturilo, molili su sultana da zastane s turenjem poto nestaje raje koja bi zemlju obraivala i t d. Meutim, ba ti debarski begovi, kao poturenjaci i bego v i dati raju tek od kraja XVII i od poetka XVIII v i ni etvrtina od poturenjaka u Debarskoj oblasti nije se bavila niti se bavi obraivanjem zemlje - Sam Balkanski rat je zatekao poturenjaka jedva 1/5 od celokupnog stanovnitva u ovoj oblasti. I od sve g a je najinteresantnije to to isti oni pisci, koji svoje zakljuke zasnivaju na ovim narodnim predanjima, na drugom mestu piu da je poturivanje hriana u ovoj oblasti poelo tek s kraja XVIII i produilo se do polovine XIX v! Sva predanja o nasilnom pot urivanju naega naroda u masi nala su i suvie mesta u dui naega naroda koji je inae sve vie oseao tegobu turskoga gospodarstva Teke, i sve tee prilike, koje su nastale u carstvu od poetka XVII v , neprekidni turski ratovi sa hrianskim dravam a i narodima, narodni ustanci i seobe i t. d. razvili su predanja o ovome i ovakvom poturivanju do krajnjih granica. Naa crkva, nai emigranti, knjievnici, uskoci, ratnici i t. d. uinili su da se pojaa to uverenje, i da se i na strani kristalie i utv r di, da su vie turske dravne vlasti vrile pritisak nad hrianima u cilju poturivanja. Poznata je proklamacija, okrunica cara Petra I (1682-1700), svima glavarima balkanskog pravoslavnog sveta, u kojoj se, izmeu ostaloga, veli: da su Turci "stado hris tijsnskije razorjali i tolikije hristijanskije provinciji v podanstvo nepravedno priveli jako i do nine tiranstvom i muenijem onih razorjajut i v poganskuju magometanskuju veru nasilno privodjat ", i t. d.[125] Mi imamo veliki broj zapisa i natpisa o doba pod Turcima.[126] Imamo dosta beleaka i od evropskih kulturnih putnika po naim zemljama pod Turcima. Meutim veina tih beleaka ne samo to su vrlo protivurene izmeu sebe, ve su i netane. Ni jedne ni druge ne opisuju stanje u celoj zemlji ve u pojedinim stranama i u pojedinim mestima. Imamo zapisa, koji kroz sve doba pod Turcima belee: o "ljutom i priskrbnom" vremenu, o ruenju crkva i stradanju hriana; "tuga od Turaka", "veliki zulumi od Sinan pae Ratulovia" (1574. g.) "zlo od islama", "zlo od Turaka"; "zaputenje mnogih crkava od Turaka"; spaljenje patrijarije, V. Deana, Studenice, Kruedola, Remete; "veliki pritisak turski; opustoenje, beanija, strahota velika"; "teka i usilna vremena, ljuta vremena za hriane, tegoba rodu hrist i janskom"; velika muka hrianima i t. d., a, kao to smo ve spomenuli, imamo jedan jedini zapis o poturivanju naega naroda, - onoga u Bosni i Hercegovini, i to o dragovoljnom poturivanju. Ima li jo potrebe, danas, dokazivati da su preterani zapisi na pr. o spaljivanju man. Studenice, V. Deana i Patrijarije i t. d. kad se s druge strane istorijski zna da toga nije bilo i kad ti spomenici i dananji dan postoje.[127] Iz vrlo mnogih uzroka, niko od hriana nema oseanje niti razloga, da brani upravu ma koga doba robovanja hrianskih naroda Turcima i bez obzira na onoliki pritisak i zulum, koji se sve vie oseao u koliko se pobeeni balkanski hriani i njihovi jednoverni susedi poeli sve vie podizati. to se hriana pravoslavne veroispovesti tie, za njih je, jedno doba, bilo

najgore. To je doba kad se Rusija pojavila kao sila koja je poela Turskoj ulivati strah, pa sve do kraja toga v. dok nije Rusija dostigla, da ba od Turaka izvojuje za pravoslavnu crkvu u Turskoj velike privilegije. Ali ima ne to i dobroga to se mora i toj naopakoj turskoj sili i upravi priznati, a to je da je u verskom samoopredeljenju svojih podanika bila vazda liberalna, i da visoka dravna uprava nije nikada nita direktno inila, da se njeni hriani poture. Ako su se o d kraja XVI v., od kad je Tursko carstvo poelo da posre, pojavili u carstvu elementi koji su oseali i radili po onom Njegoevom: "Zakon mu je to mu srce udi to ne udi u koran ne pie" [128] i nasilno mnoge hriane pojedinano primorali da prime islam, visoka dravna uprava se je vazda pridravala odredbe korana: da se vera ne iri silom [129] - Po drugoj grupi starih srpskih zapisa i natpisa, po drugim pisanim podatcima koji su nam ostali od evropskih putnika onoga vremena, i po predanjima samih poturenjaka u Junoj Srbiji, dolazimo do rezultata koji potvruju nae gledite o toleranciji Turske uprave raznih vera u carevini. ta vie i hriani u Prizrenskoj oblasti imaju predanje [130] daje sultan, 1665. g., osudio na smrt Si nan pau to je razorio crkvu Sv. Arhangela u Prizrenu - Nigde, ni u kojoj oblasti, nai poturenjaci nemaju predanja o sebi da su nasilno potureni u masi A i sama kritika istorija uzima [131] da se Turci nikad nisu starali da pokorene narode denacionaliz iraju. Predanje o nasilnom poturivanju u masi ili pojedinano nemaju nai poturenjaci ni u drugim naim zemljama. O onome kako je to vreno u Bosni i Hercegovini imamo autentinih pisanih podataka. Zna se da, kad su Turci unitili Srbiju 1499. g, nisu un itili i srpsku crkvenu administraciju. Izmeu ostaloga i zauzeti osvajanjem zemalja, oni su dugo bili indiferentni prema toj naoj administraciji Ako i nisu posle Arsenija II imenovali drugog srpskog patrijarha, drugoredni crkveni poglavari postojali s u sa celim svojim klirom i posle Arsenija II i sve do tree desetine XVI v , [132] do potinjenja Peske patrijarije Oridskoj crkvi. Za to vreme, nae je svetenstvo pod Turcima, tavie, uinilo i jedan korak napred, trglo se iz umalosti, pribralo se i pr ionulo radu pisanje i prepisivanje knjiga nastavljeno je i po padu Srbije i ustanovljeno je pet naih tamparija,[133] mnoge su crkve opravljene, mnoge i iznova podignute i ivopisne, dosta je stvari kupljeno, u mnogim mestima dosta i imanja kupljeno; po n egde i zvona nabavljena i t. d.[134] Kad je bila unitena Bugarska, svrgnut je bio i trnovski patrijarh Jevtimije i interniran u Filipopolj. Tamo je patrijarh Jevtimije drao propovedi ne samo protivu jeretika ve i protivu islama, protivu turske dravne vere, i dosta hrianskog sveta sauvao od poturenja. [135] Turci su zauzeli Bosnu 1463. g. Dosta naega sveta dragovoljno je primilo islam, a stara pravoslavna crkva u Sarajevu bila je iznova podignuta tek posle zauzea Bosne Turcima [136] Evropski putnik Kotorani Zeno, koji je, g. 1550, putovao po Bosni i Hercegovini, pie[137] da je bio u crkvi Sv Save (man. Mileeva), u kojoj "rekoe, da je njegovo (Sv Save) telo, da je crkva ureena po grkom, da u njoj ima mnogo svetenikih odjejanja izvezena zlatom i srebrom". U manastiru ima 50 kaluera i igumanu je potinjeno dvadeset manastira u Hercegovini i Bosni i t. d. [138] Na tridesetak godina posle podvlaenja Peske patrijarije Oridskoj crkvi obnovili su Turci godine 1557. Pesku patrijariju sa ekzekvaturom samostalnosti ravne onoj to ju je dobila Carigradska patrijarija i u granicama, u koje su, kao nikada dotle ule, bez malo sve nae zemlje. Ma kako daje za to zasluga ondanjeg velikog vezira, naeg poturenjaka Mehmeda Sokolovia, u tajnosti i rodo l juba naeg ipak su taj znaajan akt najvie turske uprave

diktovali fino pojmljeni i do kraja sraunati duboki dravni interesi Turskoga carstva i verska trpeljivost ondanjih visokih turskih upravnih krugova. Ne samo u vremenu obnovljenja, ve je Peska patrijarija uivala tursku trpeljivost sve do ukinua 1766 god - Za vreme postojanja nae patrijarije pod Turcima vidimo gde se patrijarh, mnogi mitropoliti i episkopi dre nelojalno prema carstvu Turskom, mnogi od njih traili su u stranih sila pomo za osloboenje od Turaka, mnogi su agitovali protivu reda u dravi, iji su bili velikodostojnici, tri patrijarha su, u toku toga vremena, kompromitovali prema Turskoj upravi i iroke narodne mase i svoj patrijarijski poziv u dva velika dogaaja, u toku dva rata, pa je Peska patrijarija i dalje ostala i funkcionisala, dva patrijarha su velike mase svoje pastve iseleli iz carevine u susedne zemlje i tamo ih stavili pod neprijateljske zastave, pa je patrijarija i dalje trajala i uivala sve one prostrane pr i vilegije koje je dobila kad je bila obnovljena, i postojala sve donde dok nisu drugi, opet vii turski dravni interesi nalagali da se ukine, i podvlasti Carigradskoj patrijariji. [139] Pa i posle ukinua Peske patrijarije, turska dravna uprava ukazival a je svu zatitu i moralnu potporu srpskoj crkvi i hijerarhiji,[140] i kad god je mogla stavljala se u odbranu hrianske vere: gotovo uvek je intervenisala protivu nasilnoga poturivanja hriana ili ma koje vere, i kad god je mogla, odbijala je tu navalu od nae crkve. Drugi su glavni uzroci koji su uticali da se na svet nasilno turi, u koliko se nasilno i isturio. Spomenuli smo ve da su Turci, zailazei u nae zemlje, ve imali hriana poturenjaka. Odmah posle Kosovske bitke, i ako ne poturenu, na dvoru sultana Bajazita nalazimo nau princezu Milevu, erku kneza Lazara. Na etrdeset i neto vie godina po tom, g. 1435., na sultanskom dvoru, opet nepoturenu, nalazimo i drugu nau princezu, Maru, erku despota ora Brankovia. Uz njih je na dvoru s ultanskom bilo dosta Srba, dvorana i dvorkinja, bilo je svetenika i kaluera i druge svite, sve sinovi i keri naega naroda i hrianske veroispovesti. Ako je beleka Petra Bragadina iz godine 1566. tana, prva zakonita ena sultana Sulejmana (1520.-157 6 .), majka njegova prvoroena sina Mustafe, bila je iz Crne Gore, a druga ena Sulejmanova bila je Ruskinja. Poturene ili ne, i ove su dve sultanije imale jak uticaj na izmirenje dve vere u dravi. Sa sve dubljim nailaenjem Turaka u nae zemlje, sve se vie utvruje njihov uticaj i u jo polusamostalnim naim zemljama. [142] S rastenjem turskoga uticaja sve se vie javljaju i nai poturenjaci. Jo u toku XV v. nalazimo gde mnogi nai prvi ljudi, pojedinano i dragovoljno, primaju islam i postaju turski velikodostojnici. Godine 1479., trei sin hercega Kosae, Stefan, prima islam i dobija paalik. Ahmed paa Hercogolgu postaje i zet sultana Mehmeda II. [143] Stefana je sam sultan ranije nudio da se poturi, i jo onda mu nudio ruku svoje erke, ali on nije hteo sve donde, dok mu se nije ukazala potreba za sultanovom pomoi protivu brata Vlatka koji mu je sporio deo oevine. Kao Stefan Hercogoglu, poturio se, godine 1485., i Stania, najmlai sin Ivana Crnojevia i dobio ime Skenderbeg. [144] Sa Staniom se pot urilo onda dosta prvih ljudi iz Crne Gore, koji su bili sa njim otili sultanu Bajazitu u Carigrad. [145] Zbog toga to je preao u islam, Stania je postao sultanski namesnik Crne Gore (1514.-1528. g.). U istoj polovini XV v. nalazimo mnoge druge turske v elikodostojnike nae krvi. To su bili Mahmud Brankovi, Ali beg Vlahovi, Osman beg Vlahovi, Ali beg Pavlovi. Ba u krajevima o kojima se ovde bavimo bilo je docnije dragovoljnih poturenjaka paa: Sali paa u Prizrenu, Rustem paa u akovici, Liman pa i u Pei, Jaar paa Mali u Pritini, Dinii u Gnjiljanu i t. d. [146] Kako su se u ovo doba dve vere lomile izmeu sebe, kako se vri kompromis u korist islama i kako se taj proces razvijao u irim narodnim masama vidi se iz ovih pisanih podataka o Gornjem Podrinju. Isa beg haski vojvoda. g. 1454., ima brata Hercega i sinovca Petra; robinja Milica, g. 1477., ima sina Hamzu; Eleza, sluga Ajas paina. Jela, otkupljena iz ropstva 1485. g; Milivoj Muhaevi, g. 1489., ima sina Mustafu, a Mustafine su robinje: avka, Stana, Milica, Jelua i Radnja.[147]

Ovih sluajeva nije bilo malo, i nisu bili verom podeljeni samo Anelii, Hercegovii, Vlahovii, Crnojevii, Sokolovii i t. d. ve je uz njih pristao i veliki deo naroda: Dva se brata bore oko vjere, i oko njih hiljade ratnika.[148] Vie nego ma u emu drugom, verska trpeljivost viih turskih upravnih krugova vidi se i na dranju samih novih muslimana, naih poturenjaka. Kako su slobodni u pogledu vere bili ti nai prvi poturenjaci vidi se na mnogima njima. Sa m Stania - Skenderbeg bio je " udna meavina srednjevekovnog vladaoca i muhamedanskog velikaa ".[149] On se esto pozivao na svoje pretke; na peat svoj stavljao je dvoglavog belog orla; dve su mu sestre bile udate u Kotoru; glasonoe su mu bile delom hriani, ta vie kalueri, a delom muslimani Mletakoj republici poslao je na poklon moti Sv. Stefana okovane u srebro; pazio je nae pravoslavne manastire i manastiru Vranjini ponovo je potvrdio sve imanje koje je dotle priteavao. Stania-Skenderbeg j e bio tako labav musliman da ima miljenja[150] da ga je savest toliko grizla to je ostavio pradedovsku veru, da se vratio u hriansku veru u kojoj je i umro kao monah Maksim. Isto takvo predanje zabeleeno je i o Stevanu Hercegoviu. [151] Takva je bila v eina ondanjih poturenjaka. Mehmed Sokolovi je primao hriane svoje srodnike i nije ih nagovarao da ostave svoju hriansku veru. Ne zna se tano nije li, izmeu ostaloga, i poginuo, g. 1579., to se dralo da se tajno molio Bogu na hrianski nain. D a se ovako vladaju nai poturenjaci inilo je i to to je u muslimanskoj veri razvijeno sektatvo, koje Muhameda dovodi u vezu sa Isusom Hristom. Kad su se ovako Turci drali prema onima koji su se dragovoljno poturili, moe se sa sigurnou predstaviti da su jo liberalniji bili prema onima koji su od XVII v. na ovamo nasilno potureni. Nasilnog je turenja bilo samo pojedinano. Njega je bilo svuda gde sada ima naih poturenjaka. - I ako se ne moe tvrditi da te vrste poturivanja u neratnom doba nije bilo do XVII v., sigurno se moe uzeti da je poelo od toga doba. I evropski putnici, Riko i mnogi drugi, kad tvrde da je nasilno turenje poelo od XVII v., od kako je Turska poela da posre, misli na ovu vrstu poturivanja. Pojedinano nasilno poturivanje naega sveta dralo je do naih dana, do konanog osloboenja naega naroda od Turaka 1912. g. Prepuna je istorija naega naroda tim dogaajima, od kojih je velika veina bila i jezovita i krvlju zapeaena. rtva toga nasilnog pojedinanog poturivan j a bila su oba pola i svi uzrasti, ali najvie enskinje: odrasle devojke i mlade ene. Uzroci poturivanja naeg naroda Dvojaki su uzroci poturivanja naega naroda u neratnom doba. - Opti i posebni, lokalni Od optih uzroka prvo mesto dri versko i crkveno raspoloenje u naega naroda kad su Turci zauzeli nae zemlje, i za prvo vreme Turske vladavine. Pored hrianske veroispovesti i dve njene crkve, u naim zemljama, jo pre dolaska Turaka bile su pozna te i razne jeresi. Najglavnija i najmnogoljudnija jeres bila je bogumilska.[152] Ova je jeres najjaa bila u Bosni i Hercegovini, po tom u Prizrenskoj i Debarskoj oblasti. [153] Pored toga, ako ne dve vere, a ono suprotnosti dve crkve u meunarodnim odnosim a Srbije i Bosne dostigle su vrhunac. Ni u krilu jedne crkve nisu bile bolje prilike. Samo na nekoliko godina pred prvi na susret s Turcima, sama Carigradska patrijarija bacila je bila anatemu na Cara Duana i nau jerarhiju. Poznati dijalog izmeu despota . Brankovia, Sibinjanin Janka i Murata II o pokatolienju, odnosno o poturenju naega naroda u urevoj Srbiji [154] daje jasnu sliku o ondanjem stanju i raspoloenju naega naroda obe vere i svih sekata. U vremenu samoodbrane Srbije, sve od vremena kosovske katastrofe pa do konanog pada Srbije i Bosne pod Turke, i pokuaj da pravoslavni Srbi prime katoliku veru ostavio je

jo vie no to treba zle krvi. Ne manje je tako negativno na narod uticala i politika pocepanost na ugarsku i tursku stranku. Pod takvim prilikama doao je s Turcima u nae zemlje i islam. Videli smo da su s Turcima doli u nae zemlje i mnogi potureni hriani. Vera muslimanska nametnula se naem narodu i samim gospodarstvom Turaka. Zauzeem Bosne i Hercegovine uguena je bila i poslednja nada na povratak slobode u svega onoga naega sveta, koji se ispred Turaka, sve od krajnjega naega istoka i juga, sklonio u Srbiju, Bosnu i Hercegovinu. I ako nije dravna vlast prisiljavala svet na poturivanje, [155] opta situacija u naim zemljama, kao opti uzrok, bila je ova: ko bi se od hriana poturio, postao bi gospodar aga, kao to su bili i zavojevai; od dva roena brata, onaj ko bi primio islam odrao bi sve svoje materialno stanje i dobio bi jo to je eleo, a onaj to je osta o veran hrianstvu postao bi rajet, rob i ne bi mogao uvek raunati na zakonsku pravdu i zatitu u parnici s muslimaninom; radio je i dalje gospodarsku zemlju i iveo je od njegove milosti. Pod tim okolnostima, svaki se nije mogao odupreti iskuenju i el j i za inom i vlasti; elji za bogatstvom i reputacijom, elji za boljim ivotom, a verski ljudi su mu obeavali i zlatna brda. [156] Evropski putnik XVII v kroz nae zemlje Riko,[157] o prilikama pod kojima se turio na svet veli: "Na kratko ne moe se nita zamisliti ime se Turci ne slue da hriane, svakoga prema njegovoj linoj naravi, ne dovedu da se poture Srebroljupce zadobijaju blagom, sujetne i vlastoljupce poastima i izgledom na visoka dostojanstva, a plaljive i slabe pretnjom i silom". U op te uzroke spada i to jo u prvo vreme onaj veliki sjaj i rasko koji su Turci pokazali narodu koji se dotle vie od 100 godina borio za svoju samoodbranu od Turaka i osiromaeo. Ulazei dublje u nae zemlje Turci su doneli sav onaj istonjaki, levantinsk o - vizantijski foduluk i saltanat i time su mnogoga hriana opsenili i za se i svoju veru pridobili. [158] Zar nisu hiljade koje su ostale verne hrianstvu s velikim iskuenjem pratile sjaj i bogatstvo svoje brae i srodnika koji su u novoj veri zasijali. Jo kad se uzme u obzir XVI v, u kome su briljirali u carstvu mnogi nai poturenjaci, novo ono i sjajno doba za Srbe muslimane, za srpsko hrvatski jezik i um, koji se izrazio u hiljade naih po turenjaka u vojsci, diplomatiji i dr. funkcijama carstva onda se jo lake moe pojmiti zato su se mnogi i dobrovoljno turili. Drugi, ako ne i najglavniji od optih uzroka za poturivanje kod veeg dela poturenjaka o kojima se bavimo bilo je nadiranje Arbanasa (Arnauta) u nae zemlje na zapadnoj periferiji i u unutranjost. Izuzimajui naega naroda u Bosni i Hercegovini, meu svima balkanskim hrianima Arbanasi su najpre u masi primili islam. Najvie kao poturenjaci, pod monom i mnogostrunom protekcijom nove vere Arbanasi su, na celoj liniji dodira s naim narodom, sa svim navalili u nae zemlje. U haosu koji je drao u Turskom carstvu u XVIII v i oni Arbanasi, koji su prodirali u nae zemlje jo kao hriani kao i poturenjaci, uivali su privilegije niih turski organa, kad god je bio u pitanju na ivalj . Najvie zbog toga da bi to vei broj podelio odgovornost i teinu zbog promene vere poturenjaci, koji su ostali u mestu svome, vie su no pravi Turci navaljivali na hriane svoje metane da i oni prime islam. A takvi su isti bili i Arnauti. Ta navala A rnauta datira od kraja XVI v a kulminaciju svoju dostigla je posle seobe naega naroda krajem XVII i po XVIII v. Taman su Turci popustili, doao je vei neprijatelj, Arnauti. Da se od Arnauta zatite, da odre svoje ognjite, mnogi su nai sunarodnici ob e crkve prelazili u islam. Otuda se najvei broj naih poturenjaka u Junoj Srbiji nalazi na zapadnoj periferiji naih zemalja od Oridskoga jezera du Drima sve do Skadarskog jezera. irenje Arnauta po unutranjosti naih zemalja izazvalo je nasilno i vi e pojedinano turenje naega naroda. Dokle su god Arnauti u pravcu jugoistoka doprli, dotle se prostire i nasilno turenje naega sveta u irim narodnim masama. I kad se uzme da su sve zone naih zemalja od Drima do Morave, Pinje i Vardara redom bile periferne zemlje arnautskih naselja u njihovu postupnom nadiranju od kraja XVI v do naih dana, i odbije se, srazmerno mali broj naega poturenoga sveta po gradovima, sve to je na taj nain otpalo od nae nacionalne matice, sve je propalo u Arnaute. To su n ai Arnautai. I taj je broj vrlo veliki. I taj procenat nae krvi potpuno je izgubljen za nau narodnu celinu [159]

Mnogi su, i razliiti su naini na koje su sve Arnauti poturivali na svet. To je koliko tuna toliko i ponosita istorija naega naroda u predelima gde su se Arnauti naselili, i u onima u koje su probijali. Da se zaustavimo na ovom nainu poturivanja. Imamo pisanih podataka, da je na taj nain tureno naega sveta od prvog nadiranja Arnauta pa sve do sloma Turske 1912 g. Kad k a emo nasilno ne mislimo da tvrdimo, da je sav taj pojedinano potureni na svet samo nasilno poturen, i da nije bilo dragovoljnog turenja kod onoga sveta koji ivi pomeano sa Arnautima. Na protiv, ja lino, drim da je se, na pr, nae enskinje poturilo vie dragovoljno nego nasilno. - Od osam sluajeva koje sam znam iz ranog detinjstva u kraju u kome sam iveo etiri godine, u Kumanovu, i o kojima je na svet drao i govorio da se vri nasilno poturenje, samo dva su sluaja bila gde enske nisu elele da se poture Ovakvih je sluajeva bilo i sa mnogima meu ljudima [160] I ako je manji broj nad kojim je vreno nasilje da se poture pa se nisu poturile, one su i suvie odvajale od onih koje su se bez velikog nasilja poturile. [161] One prve odvajuju u odoljenju mnogim iskuenjima, raznim svirepim nainima, raznim lukavstvima i svem varvarskom pritisku. Bilo je Jana, [162] bilo je Noca[163] bilo je Mara,[164] bilo je Altuna,[165] ali je bilo i Menki,[166] i Ana, [167] i Jelisaveta,[168] i Mara,[169] i Jovanki[170] i dr., ija e imena po otpornosti za odranje svoga narodnoga imena i svoje vere biti vazda svetli uzori. Kao Arnauti, i Turci su u gradovima, pojedinano, nasilno poturivali nae enskinje. S vrlo malim izuzetkom, to su inili meu Turcima inferiorni ljudi. I njihove su se pobude za nasilno poturivanje izvesne hrianske devojke ili ene bitno razlikovale od onih u Arnauta. Kod ovih je glavna pobuda bila najvie ljubav, a kod Arnauta najee ekonomski interesi prisvajanje hrianskoga i m anja i propuivanje hriana sa imanja, na koje Arnauti bace oko. Za poturivanje hriana i jedni i drugi vrili su pritisak najvie u neredovnim prilikama; najvie pred kakav rat, za vreme samoga rata ili ma kakva hrianska pokreta. [171] I to nasilno po turivanje naega enskinja staje na narod i mnogo drugih velikah rtava. Imamo pisanih podataka da su i ranije ginula braa, roditelji, muevi i drugi srodnici naega enskinja, koje se odupiralo turenju. Bilo je nasilnika koji su silom turili hr. en skinje, pri svem tom to je bilo i Dragaa Pletikosia i Spira Crnog i dr. Ginuli su mnogi i koji su pred vlastima titili na svet od poturivanja. Ovaj nain poturivanja hrianskoga enskinja popustio je malo od polovine XIX v. od kako je donet hatihumajun. Ve od 1860. g. bilo je sluajeva gde su zastupnici hriana pred vlastima mnogo enskinje otimali od turenja i vraali roditeljima. Bilo je sluajeva gde su pred vlastima razbuljivane hr. devojke i ene, kao to je bilo sluajeva gde su bile hria n ke i iz haremlika otimane i udavane za hriane. Sve je to zavisilo od prilika pod kojima se, i gde se ti sluajevi dogaali: u mnogim krajevima je i posle hatihumajuna bilo u ovom pogledu hrianskih rtava. [172] U istoriju je ve uao [173] sluaj nasilnog poturivanja jedne hrianke u drugom centru turske carevine, u Solunu, pred sam Prvi Srpsko turski rat, 1876 g, u kome je fanatizovana muslimanska masa na najsvirepiji nain ubila i dva evropska konsula, francuskog i nemakog, koji su se bili stavili u odbranu hriana. Kad je ovako bilo u Solunu, lako je pojmiti kako je bilo u unutranjosti, gde su gospodarili nezbrinuti jo, gladni i goli, Arnauti, i besposleni Turci. Jo jedan od glavnih optih uzroka poturivanja naega sveta u Junoj Srbiji jeste ukinue nae Patrijarije 1766 g. Grka hijerarhija, i ako strogo pravoslavna i vrlo energina u odranju pravoslavlja, u naim zemljama, se i onoga doba se pokazala vrlo labava te i vrlo tetna za nau nacionalnu celinu. Jo kad se uzme [174] da su mnoge gr ke vladike, bile dole u nae zemlje i pre ukinua Patrijarije, onda je onako nepovoljno stanje za na narod bilo u mnogim oblastima nastalo i pre ukinua Patrijarije. to je preostalo svetenika od nae crkvene hijerarhije brzo je pomrlo, a novi nisu b ili pristigli, kaluerski redovi biti su proreeni, narod decenijama nije video svoga arhipastira - I

ako preterana, u Prizrenskoj oblasti postoji tradicija, daje pop Sinadin posle ukinua Peske patrijarije krtavao u Gori i po drugim prizrenskim upama decu od po 10 15 g staru.[175] Pored svega toga doli su i novi vladiki nameti, pojavila se katolika propaganda i pojavili se turski verski propovednici. Po svretku Nemako turskog rata 1689 -1691 g. Turci su razrezali na hriane i neku novu vrstu pore ze. Da se te poreze spasu, mnogi su, i ako prividno, primili islam.[176] U vremenu administrativnog samovlaa u Turskoj od kraja XVIII v , mnogi derebejleri uveli su u svojim paalucima red, da se svaki musliman, koji se oeni poturkom, oslobaa vojne obaveze To je bio jo jedan nov atak na hriansko enskinje. U odnosnim oblastima, i sa toga uzroka veina je naega poturenoga enskinja nasilno poturena. Po narodnim predanjima, koja su razvijena u naim narodnim pesmama, tenja za lakim i boljim ivotom, za gospodstvom, vitetvom i ljubav enskinja prema turskim mukarcima, i obratno, bila je takoe jedan od glavnih uzroka pojedinanoga i dragovoljno ga poturivanja naega sveta. I taj je uzrok drao sve od prvoga susreta naega naroda s Turcima pa do p olovine XIX v , a negde i do pre kratkoga vremena. enske, i druge nae narodne pesme, nisu ni malo u tome preterane. [177] Pod ovim okolnostima, i po ovim motivi ma najvie se naega sveta dragovoljno i pojedinano, isturilo u kosovskoj oblasti. U duelu i zmeu Strahinia Bana i Vlah Alije, Anelija Strahinia Bana opredeljuje se za Vlah aliju [178] Ljuba Novakovia Gruje [179] izneverava svoga mua Gruicu i odlazi Turcima "O Gospoo Gruiina. ljubo! "Izdaj nama Novakovi Gruju Kod Gruice nosi istu svilu "A kod nas e etati po svili "A nositi i srebro i zlato "I biti e kadundika mlada "I esto e na teferi ii "S kadunama od petka do petka." U pesmi Vuk Stanii i Beg Ljubovi, [180] o kojoj se dri da peva dogaaje iz vremena 1719 g Ruica erka kneza od Grahova, Nikole, koja je bila primila prsten od Staniia Vuka, vraa vereniku prsten i prima drugi od bega Ljubovia: "O, Ruice, kneeva evojko! "O li, curo, mene posluati: "Tako tebe dobra srea bila, "Nemo uzet od Njegua Vuka, "E ti dajem tursku vjeru tvrdu: "Ako uzme Staniia Vuka, "Odvee te u pleme Njegue "A otale u Loven planinu; " Ubrae ti bukovijeh drva, "U Kotoru gradu ih nositi "Da. se jedi da se hlebom rani; "Uzmi, curo, mene gospodara, "Poveu te Gacku i r okome, "Nabaviti sluge i slukinje, "Da ti dre skute i rukave "Kad se eta po haremu mome? Ana, sestra Ive Kapetana,[181] koja je ve bila verena za Rada Senjanina, uverava svoje drugarice, da e poi ili za Turina (junaka) Nuki Barjaktara, ili ni za koga:

"A tako mi moje vjere tvrde, "Ja nijesam bijelila lice, "Ni za bana ni za enerala, "Ni za kaka mlada kapetana, "Pa ni onog Rada Senjanina, "Ve tom, sestre, ne budite mali, " Ja sam moje odgojila lice, "Bijelila i urumenila, " Za Turina i Tursku Udbinu "A na ime Nuki barjaktara, "Junaka ga u Udbini nema" U varijanti ove pesme, Ivanova sestra Ruica ,[182] poto je odbila onolike prosioce hriane, na pitanje svoga brata Ivana, odgovara: "O Ivane, luda mi te naoh! "Evo, Ivo, tri godine danah " Uzel a sam od Stubice Husa. "Postila sam sva tri ramazana "Postila ih u tvoje dvorove"[183] I ako vrlo malo, ovaj motiv za dragovoljno turenje hrianskog enskinja drao je tako rei, do samoga smaka turske vladavine u naim zemljama. Izmeu mnogih sluajeva ove vrste, videli smo onaj to navodi Marko Miljanov iz godine 1875. U pesmi Ograi Alija i sestra Cmiljania, [184] vidi se gde se musliman zarie da e se oeniti samo hriankom, Anom, milom sestrom Cmiljani Ilije, "Ali s Anom al zemljicom crnom", a videli smo kakva su sve sredstva stajala muslimanu na raspoloenje, i kakvu bi sve protekciju uivao u svome krugu, da svoju ljubav zadovolji, i jo jednu hriansku duu prevede u islam. U mnogim narodnim pesmama provlai se uverenje o tome da kaurin (hrianin) ne miluje kao Turin: " Kai Mite koga saka, "Kaurina il Turina? "Neu, nane, kaurina " Kaurin je muna dua. "Vazdan ore, vazdan kopa, "Veer doe srdit doe, " Ja ga molim da se mije, " On se vije da me bije. " Ja si sakam mlado Ture; "Mlado Ture ra(h)atlie. "Vazdan eta po ariju, " Pa kupuje ar amiju " ar amiju leblebiju, "Leblebiju suvo grojze. " Veer ide vesel ide. Ja ga kanim da se mije On me tegli u postelju Odvrzuje ar amiju Pa. midava leblebiju Leblebiju suvo grojze" [185] U krajnjim naim zapadnim krajevima, u koje je doprlo po turivanje naega sveta, bilo je sluajeva i gde su muslimani prelazili u hrianstvo opet iz motiva vole hriane janake, vitezove, hriansku veru i t. d. U pesmi Kaduna Hasan age Kune[186] majka s vetuje keri Kaduni da se pokrsti, i dr.

Mnogi su se nai ljudi turili za novac za mito. Imamo zapis vladike Danila I na Cetinju 1707 g o tome kako se dogovorili Crnogorci da izgone izmeu sebe Turke (poturenjake), pa mnogi Crnogorci nisu doli ve, na protiv poeli se i mnozina turiti ere ih miae paa iz Podgorice. [187] Imamo sluajeva gde su se mnogi nai turili u napitom stanju, drugi da mogu nositi oruje, trei iz nepoimanja znaaja svoga koraka - iz prostodunosti u ali ili svai i t. d. [188] U dosta sluajeva, turili su se hriani i iz atara iz poto vanja prema kom dobrom susedu, majstoru, prijatelju. [189] Mnogi su uzimali samo ime svojih gospodara otuda u nas, i u juno istonim stranama naih zemalja dosta turskih prezimena abota, Osman Begovi, Pai, Ramadanovi, Poturnjaci, Kurtinci, Musinci, Muftijinci i t. d. U papskim uputstvima predstavnicima katolike crkve u zahvatu Carigradske patrijarije, Stevan Gaspari s puta po Staroj Srbiji i Arbaniji, godine 1671-1672, pie o tome kako se katoliki svetenici u pom. oblastima ture iz uzroka gde za male, sitne stvari s Turcima, uvlae i svoju pastvu i t. d. [190] Sve ove u odnosu na hriansku veru, slabe strane naega sveta Turci su vrlo lepo iskoriavali svojom dobro poznatom lukavo u. Spomenuli smo ta o tome pie evropski putnik u drugoj polovini XVII v Riko. Ima pisaca[191] koji u opte uzroke poturivanja naega sveta stavljaju i uticaj turskih kolonista u naim zemljama od po. XVI v , Turuka i Konjara. Meutim taj uzrok ne postoji za sve. Pre svega, videli smo da je ovih kolonista bilo tako malo, da nisu nikako mogli ni vriti utica) na hriane u ovom pogledu. Drugo, ni danas se jo pozitivno ne zna, gde je sve bilo ovih kolonizovanih muslimana. Neki uzimaju da ih je bilo i u K i evskoj oblasti, meutim tamo nema nikakva traga od njih. U toj oblasti u opte, nema muslimana koji govore turski. Tree ima oblasti gde je bilo ovih kolonista pa ih nestalo bili i bitisali, takve su oblasti na pr. Pinja, Vlasina [192] a u njima niti ima poturenjaka niti pravih Turaka. Tamo su ostali jo samo nazivi geografskih objekata jurukog porekla, a ovih nigde vie nema, etvrto, gde se jo i nalaze Juruci, kao na tipskom Ovem polju, oni su sami izgubili od svoje glavne etnike osobine, od svog a jezika, i u toku vremena uzeli dosta iz naega jezika, tako, da danas pravi Turci ne bi mogli ni razumeti njihov turski govor.[193] Ako su Juruci negde i mogli vriti uticaj na hriansko stanovnitvo u naim zemljama u pogledu poturivanja, to je moglo biti samo u Moglenu, Tikveu i oko Sariola. Ali mnogi i u ovim oblastima, ako ne potpuno, a ono kao i oni na Ovem polju potprimali su dosta od naega jezika. A videli smo da su ene tikvekih Turaka primile nonju hrianskih ena i poturkinja, i da je i u drugim stranama bilo asimiliranja Turaka. - Ako je g. Dr. V. S. Radovanovi utvrdio genealogiju bratstva Ribrovaca u Tikvekoj oblasti, onda je to jedan sluaj vie asimiliranja Turaka u toj oblasti. Na ovom mestu da ponovim da su u junim stranama naih zemalja jo od XI v. iveli Turci Vardarioti pa su i oni zaginuli, pretopili se u druge hriane; poznati su bili, od IX v., i drugi Turci onamo pa se i oni pretopili u mesno hrianstvo, grko i slovensko, stanovnitvo. Za nau ovu temu, najglavnije je t o to glavna masa naih poturenjaka u Junoj Srbiji pada na Drim, od Orida do Skadra, i to u tim krajevima niko ni od lajika, i nikada ne nalazi Juruke i njihov uticaj za poturivanje naega sveta. Od lokalnih, pokrajinskih, uzroka turenja neki pisci za Prizrensku i Debarsku oblast na prvo mesto stavljaju gurbetovanje, i zanimanje stokom u mestu i gonjenje stoke na istok i jug, - da su se mnogi tamo, doav u dodir sa turskim svetom, i poturili pa, vrativi se doma (kao Staniini Crnogorci), i svoje pot u rili. Dre da su se mnogi poturili i po svojim zanatima, halvadilikom i bozadilikom, na istoku. Za obe ove oblasti mogu se primiti i ovi uzroci, ali i za njih glavni uzrok ostaje onaj - nadiranje Arnauta u njihove odnosne krajeve. Ovo vai i za stoar e u Ljumi, Opolju i Gori. I oni su se hteli, na imanju svome, u kui svojoj, verom da

zatite od ovih nezvanih i drskih gostiju. A fakat je, da su se turili najpre ljudi pa posle, odmah ili docnije, i ene. Ima sluajeva u ovim oblastima, gde se ene nika k o nisu ni turile; umirale su kao hrianke. Takvih je sluajeva bilo i s mnogom roenom braom u zadrugama gde je jedan hrianin a drugi musliman; jednoga se deca krste, a drugoga se sunetiu. Tako je vreno postupno poturivanje. Ova meavina vere u jednoj zadruzi i jednoj kui, i zajedniki ivot, lepo se karakterie ovom narodnom slikom: - U jednom istom loncu brat hrianin pristavio svinjetinu, a brat musliman jagnjetinu, pa kad su ruali za jednom trpezom, svaki je jeo svoje mesto i svaki je odrao svoju veru. U pojedinim krajevima bilo je sluajeva gde se u selu poturi samo jedna kua, pa da se ne bi natresala i tetila druge, jedna po jedna isture se i ostale, i celo selo. Mnogi su se turili i da im roak poturenjak ne preotme zemlju i oevinu. I do sada smo videli daje bilo naih poturenjaka, koji su, i ako potureni, i dalje odravali obrede hrianske veroispovesti, a samo se izdavali za muslimane i nosili turska imena. To su tako zvani prividni muslimani, okultni hriani; Arnauti su ih zva li ljarmani. Njih je bilo jo od samoga poetka poturivanja. Na Stania - Skender beg, Ahmet paa Hercegoglu, Ajvaz paa i dr. Okultnih hriana bilo je najvie od poetka XVII v., od kako je Tursko carstvo poelo primetno opadati i preovlaivati bezvlae. [194] Iz poznatih uzroka, psevdo muslimana najvie e bilo meu naim katolicima. - Spomenuli smo da je nova vrsta poreze na hriane posle Nemako-turskog rata 1689. do 1691. god. uinila da su mnogi hriani prividno primili islam. I u ono doba, okultne hriane su raspoznavali samo verski ljudi; [195] docnije su ih svi raspoznavali. I kao muslimani, veina od njih bila je u stalnom dodiru sa hrianskim svetenicima. Ovi su im, i ako tajno, davali priee i vrili im i jo po neke obrede svoje vere. [196] Poto je u velikoj veini naih zemalja bilo nemogue, da musliman pree u hriansku veru, ni ovi prividni muslimani nisu se mogli vie javno vratiti u svoju preanju veru, pa i oni koji su to tajno uinili, morali su se seliti u druge hrianske pred ele, da se ne bi otkrili. Pa ipak, od kako se na Jedrenskom miru 1829 g. dobilo vie prava za hriansku veroispovest u Turskoj, i bila zagarantovana verska liberalnost i versko samoopredeljenje, ima dosta sluajeva gde su se ti prividni muslimani, i ako opet na intervenciju najviih turskih dravnih vlasti i evropske diplomatije, vratili u krilo hrianske crkve. Od tih retkih sluajeva, naj interesantniji je onaj kako su se nai sunarodnici katolike crkve u gnjilanskoj Gornjoj Moravi, g 1847 vratili u hrianstvo. [197] Vreme poturivanja naih poturenjaka Videli smo pisane podatke o pojedinanom turenju u naim krajevima i da glavno turenje pada u XVII v To se doba slae i sa tradicijama u naega naroda o tome Svuda poturenjaci pamte 200 godina Taj su broj navodili i njihovi stari pre 50 godina taj nevode i ovi sada taj isti broj vlada i u predanjima bugarskih poturenjaka, pomaka I ako je Njegou bilo istorijski poznato vre me poturivanja naega sve ta u Crnoj Gori, i on je pevao Bogu uur dvjesti su godinah Otka pai vjeru prihvatismo Izmeari dinu postadosmo Stoga to se turenje na razne naine proteglo kroz etiri i vie vekova, broj 200 stalno se provlai kroz sva predanja U Kievskoj oblasti poturivanje se vee za aban pau, ali se i tamo navodi broj 200 godina, i da su se turili postupno sve do poetka XIX v. I sama kievska mahala Baevci poturila se pre 200 godina. Pa i ovaj se broj slae sa istorijskim faktima da su se nai u Junoj Srbiji poturili najvie posle seobe naega naroda pod Arsenijem arnojeviem i u vreme najjaega nadiranja Arnauta u nae zemlje. Meutim, i ako svi navode ovaj broj, velika veina poturenjaka, po prianju svojih starih, zna tano od koliko su kole na potureni, samo nee uvek da kazuje

Broj 200 im je ostao u amanet, kratak, i ini im se i lakonski odgovor. Pored toga, poturenjaci u Tikveu imaju predanje, da su se njihovi stari poturili jo kad se turska vojska nalazila onuda za vreme prvoga osvojenja ono g a kraja. Meutim, po drugom predanju, onom o janiarskom pritisku u ovoj oblasti mnogo docnije, i o preseljavanju hriana iz tikvekih sela u Negotin i Kavadar, izlazi, da je to bilo negde krajem XVII veka, opet pre 200 250 godina. [198] U Tikveu imaju pr edanje, da su sela Timjenik i Begnite potureni takoe pre 200 godina, i to se slae sa vremenom u kome su bile iseljene prve hrianske porodice iz tih sela. O poturivanju Opolja u Prizrenskoj oblasti ima predanje, da ga je poturio Kukli beg. Ovaj beg je iveo u XVI v. a u Opolju su poznati hriani sve do pre 120 godina. Poturivanje u jeku i u Opolju bilo je tek od kako su onuda prodrli Arnauti. U Debarskoj oblasti, u opte, ima predanje, da je poturivanje poelo takoe od200 godini na ovamo. I ako m ahom znaju koji se kra) kad poturio, i da ima poturenjaka iz celoga XVIII i prve polovine XIX v., svi koji o tome hoe da govore, odgovaraju da su se poturili pre 200 godina.. Poturivanje Golog Brda takoe datira od 200 godina. I u ovom se kraju zna o poturenjacima koji su se poturili tek oko polovine XIX v. Ovo vreme glavnoga turenja u Debarskoj oblasti potvruje se i osnivanjem prve tekije u onoj oblasti. To je Kal baba teke. Verski ueni ljudi su mi kazivali da ovaj muslimanski svetac odgovara hrianskom Sv. Arhangelu, a po tradiciji je svetac koji nosi svoju glavu u ruci, i treba da odgovara Usekovanju Sv. Jovana (29. avgusta po s. k.). Po obavetenju koje sam jo 1913. g. dobio od eha Emrula, ova je tekija zasnovana 1691. godine. Osnovalac jo j je bio rodom iz Arabije. Metropola joj je u Prizrenu u Sarata hlnu. Do abdikacije, pomagao ih je, materialno, sam sultan Abdul Hamid. Ova se tekija nalazi u okolini samoga Debra, na putu iz Debra za Pikopeju, a izgleda da joj je zadatak bio da paralie z naaj Sv. Jovana Bigorskog. A obaveteni ljudi, i muslimani, u ovoj oblasti kazuju da im i prve damije datiraju tek od 8090 godina. O onima u Pehevskoj oblasti zna se da su se poturili u drugoj polovini XVII v. Njihovo se predanje od pre 200 godina i s lae sa pisanim podatcima o tome. U nekim krajevima istonog perifernog naselja Arnauta u naim zemljama, Poljanici, Moravici, Masurici i dr. poturenjaci su poznati tek od polovine XVII v., od naseljavanja Arnauta po tim krajevima. Rekli smo da je pojedin ano, nasilno i dragovoljno, poturivanje dralo sve do smaka Turskog carstva u naim zemljama 1912. godine. Napomene Ma da s etnika gledita nije tano, radi lakega izraavanja, mi emo na ovom mestu prelazak u islam pisati sa: turenje ili poturivanje. A tako i sam narod zove promenu druge na muslimansku veroispovest: turenje , poturiti se , poturenjak , poturica, (v. Vukov Rjenik, kod rei poturiti)., potur i t. d. K. J. Jireek (J. Radoni), Istorija Srba II s. 91. Ljub. Stojanovi , Stari Srpski Zapisi i natpisi br. 328., 330., 331. i t. d. Govorei o Srbiji u ovim odnosima prema Turcima, eda Mijatovi uzima (Glasnik Sr. U. Drutva XXXVI, Pre trista godina), da se Srbija za vreme pod Turcima, zbog ratova i narodnih pokreta, nalazila kao u opsadnom stanju. Poznati su nai pokreti jo od kraja XVI v. pa sve do naih dana. Kod takvog stanja stvari, Turci su stalno odvodili iz Srbije roblje. "Turci su do sad, kad su s kime ratovali, vodili u ropstvo djecu i ene gdje su god koje mogli uhvatiti a i ljude koje nijesu sjekli. Gdjekoji su ove robove drali te su ih sluili a najvie ih je

prodavano i preprodavano; zato je svagda uz vojsku ilo ljudi ne samo iz Carigrada nego ispreko mora (iz Azije i iz Afrike) ko j i su roblje kupovali i u svoje zemlje vodili. Rajetin nije mogao roba kupiti i drati, nego ga je mogao otkupiti i pustiti da ide kud hoe. Svi gospodari od robova navraali su i nagonili roblje da se turi, osobito djecu i mlade ene i djevojke i mnogi s u se enili robinjama, i tako je od robinja bilo (i sad jo ima) najveijeh Turskijeh gospoa..." I suanj je nalik na roba, ali se sunjevi ne prodaju, nego ih dre u tamnici dok se ne otkupe (Vuk, Rjenik, kod rei rob). Smiiklas T ., Dvijestogodi njica osloboenja Slavonije I, s. 73. "Ve u samom taboru iza boja slua se u nono doba straan jauk cvileih momaka i djevojaka, jer jedne i druge sramotno izrabljuju turski vojnici. Djecu od est ili sedam godina spaava njihova mladost od svih boli il i sramota. A onda tek bude sajam. Dovedu ih kao stado kakovo na trg. Trgovci ih ogledaju. Svaki trgovac, im mu se suanj dopadne, ogleda i opipava sve udove, zapovjedi mu da se svue, da ga jo bolje ogleda. Pa tako se svlai suanj pred svakim trgovcem, k oji ga pogaa, te biva vie puta po redu da se mora svui. Budne li zarobljena cjela obitelj, pak, ele naravno da svi zajedno robuju, koliki je opet pla i molbe trgovcu, neka ih zajedno kupi. Jo nekako prolaze oni ljudi, koji znadu kakav zanat, pa i on i koji su jaki obdjelavati polja, ali jao si ga onim, koji su u svojoj domovini bili sveenici, knjievnici ili urednici, koji nisu radili tekih radnja, ili ne znadu zanata. Mnogo puta goli, kao da ih je majka rodila, jer im njihove haljine oderae ili ra zdrti sa sto krpa na ruglo su pred svim i svakim, jer da nisu za nita. Tko bi bio jak sve ove tuge ispripovjediti." Samo god. 1578. (1647), odveli su Turci (u ropstvo) hiljadu srpskih momaka, - za vreme rata oko Zadra i oko Malte ( Ljub. Stojanovi , Zapis br. 6397). - Mih. Konstantinovi iz Ostrovice, (Glasn. Srp. Uen. Drutva XVIII s. 181) koji je kao janiar dosta vremena proveo u turskoj sredini veli: "... robe (Turci) ljude, a koji ne mogu ii one poubijaju. To biva esto svake godine na dovedu i donesu (po) nekoliko hiljada dobrih hristjana meu poganike pa tu izmeavi se pokvare se. Zaborave za svoju dobru i primaju poganiku veru." (s. 181). Sa samim M. K. dovedeno je bilo roblja 320 mladia i 100 ena. Godine 1493., posle bitke kod Udvine, odveli su Turci u Carigrad veliki broj velikana u ropstvo, pa su ih posle njihovi srodnici otkupili. Godine 1660. u plamenu nae smrt i nekoliko stotina Turaka. ali boe, pogibe tom prigodom i oko 300 hriana (ponajvie Hrvata) koji su turcima sluili kao ro b lje. (Dr. R. Horvat, Povjest Meumurja s. 157). Smiiklas T ., na pom. m. s. 9. Nalazimo gde kupljeni robovi od Turaka obrauju zemlju u Skoplju (Rad 86. s. 69. - Starine XI, s. 97). Mih. Konstantinovi (Glasn. Srp. Uen. Drutva XLII.s. 130)."A poto se to mesto Novo Brdo ve predalo, tada je zapovedio car pozatvarati sve kapije, a samo jedna vrata otvoriti, i kad su Turci uli u varo, zapovedili su svima kunim gazdama da svaki sa svojom eljadi, sa mukima i enskima izae kroz ona vrata iz varoi napolje na anac, a da ostavi sva svoja dobra doma... a car sam stajao je pred onim vratima pa je izbirao momke na jednu stranu, a ljude na drugu stranu, pa i enske na treu stranu, da one koje su meu muevima bili najodliniji, te je sve zapovedio posei, a o stale dao je pustiti natrag u varo, a u njihova dobra i imanja nita nisu dirali. Momke pak 320 na broju, a enske 700 razdao je meu svoje poganike, a mladie je uzeo sebi za janiare, i poslao ih je u Anadol preko mora gde se oni odranjuju." Isti M. K. pi afarik, Pamjatki s. 89. Ljub. Stojanovi , Zapis br. 5286 " V toie rati bist velikoe pleneie i rasejanije narodu hristianskom i zaputenie vsei serbskoi zemli... " A hristiani (u Kosovskim predelima) mnogi pogiboe i poharani bie i mnogi rod hristuanski (Turci) zarobie (Glasn. Srp. Uen. Drutva XLII.s. 130). Dr. R. Horvat, na pom. m. s. 127. "Paki na 1734 bist rat veliki i mnogi hristiani porobljeni bia ot Turaka" (Zapis br. 2637); "togda mnog narod hristianski Turci zarobite i u plen odvedoe; tada bee skrob i alost velika i doe patrijarh Arsenije u Beograd" (Glasn. Srp. Uen. Drutva XLIII s. 135). Opisujui dogaaje iz godine 1737. u svome mestu, N. Lavkin: "Izvodi iz Letopisa". (Glasnik Zem. Muzeja god. 1889. knj. IV), zabeleio je i ovo: "I porobie Turci svoju raju svu s onu stranu Uica... Potom ode eta turska i porobi varo Valjevo, Cesarovo mesto i odatle odvedoe

(Turci) mnogo roblja." Iz ovoga vremena je i Zapis ( Ljub. Stojanovi) br. 2687 koji glasi: "Paki na 1734 bist rat veliki mnogi hristiani porobljeni bia od Turaka " (Odnosi se na Valjevo). O istim dogaajima 1738. g., isti letopisac zabeleio je: "Na 20 Veljai odoe Turci opet pod uice i pred njima Ibraim paa Ali paa iz Skoplja i uzee ga na viru. Otpratie cesarove ljude k Beogradu i to je bilo raja Turska izviae Turci, izsikoe i u ropstvo nemilo okrenue." Ljub. Stojanovi , Zapisi br. 3650, 3903 i dr. 3367. i Zapis iz 1780. g. (br. 3650) " i serbsko roblje Turci porobie, paaluk beogradski i nemaku stranu. " Ivan S. Jastrebov, Podatci za istoriju srpske crkve itd. s. 63. Znati se kad se roblje porobi u Ovaru, koliko se porobi, toliko se dvojinom natera u Moravu... od nasilija turskoga aje pae... i to se roblja nae ivo sve se povrati od tureckoga nasilija" ( Ljub. Stojanovi , Zapis br. 3954.). Islam Pupinac , aga tetovskog Redep pae "uguio" je Milojinu bunu u Matejevcu kod Nia 1841. g. i doveo svome pai robove: Srpskoga vojvodu (Mihajla) i sestru mu Miljanu. Paa uzeo Miljanu za enu, a Mihailu odredio da ivi u saraju do glavne damije u Tetovu. Ovaj M. je ostao u vezi sa hrianima. Izmeu ostaloga, on je pomagao irilu Pejinoviu da obnovi manastir Leak . Sa Miljanom dobio je Redep paa sinove Abduraman bega, Veli bega i Deladin bega. Abduraman mu je bio naslednik. U nekom grkom ustanku bio je od paine strane Teke binbaa i doveo pai robove, potonjeg Bedet agu i sestru skopskoga i Hasan pai tipskoga. Sbornik Ministar. Narodnoga Prosvetanija XI, 411). Podatci ovi nisu svi tani. U prvom naem ustanku Turci su zarobili devojku Mariju, erku popa Alekse iz zajearskog kraja, i doveli je u Gnjilane, gde je postala ena Raid bega Dinia. Otac joj posle nekoga vremena dolazio u Gnjilane i Raid beg ga lepo primio, ugostio i ispratio natrag. Poturenu han u mu su prozvali Bejaz hanuma, bela gospoa (Todor P. Stankovi, Putne beleke po St. Stbiji 1871-1898. II, s. 42). Ne znam tano iz koga grkoga pokreta, kumanovski dere bej Mustafa beg doveo je bio u Kumanovo tri Grkinje robinje, tri roene sestre. S jednom od njih bio se M. beg oenio i imao dece. Od nje je bio docniji kumanovski Mahmud beg . On je govorio i grki, i kad se pojavila onamo eksarhijska struja, i on je bio na strani Patrijarhista. A brat mu mlai, Jaar beg, od Turkinje, bio je na strani Eksar hista. Po smrti ove Grkinje Mustafa begovice, dve njene sestre i dalje su ostale u haremu sestria Mahmud bega. Jednu sam i ja zatekao i znao. Onda se u Kumanovu znalo da ta nije bila poturena nikako. Sluao sam da je moj ded, stari kumanovski prota Dimi t rije, kad god je iao Mahmud begu u posetu, govorio je i sa ovom starom Grkinjom, da joj svakog velikog praznika slao naforu, i da se ona vrlo mnogo interesovala o naoj veri i crkvi, i da se uvek u deda mi raspitivala i o Grkoj. Gruja Novakovi , je Maru tri puta izbavljao ropstva (Vuk - 1896 - III 39.). Ovakvih robova sunjih - bivalo je sve do smaka Turske u naim zemljama. Debarski Malisori odvodili su hriane debrance u ropstvo i tamo ih drali i muili pa ih putali na otkup. Tako je bilo sve do B alkanskog rata. Poznata je u Malisora i jedna primitivna sprava za muenje sunjih na jedan vrlo surov nain. Platno beli crnojka devojka, Platno beli, svoje oi kune: "Moje oi, danas ne gledale! Proi edu tri sindira roblje! Jedan sindir sve mladi momaka, Drugi sindir sve mladi nevesti, Trei sindir mladi devojaka." (Sr. J. Stojkovi, Kaljevi Marko... s. 186). U Carigradu su postojale glavne stanice, u kojima je prodavano roblje. Jedna je bila u Sulejmanovoj damiji, a druga u Jezirdiju. Poto su Turci ovladali naim zemljama preko Save i Dunava i Ugarskom, i Beograd je postao glavni trg za prodavanje roblja. I u Beogradu je postojala naroita kua u kojoj je vreno sortiranje i prodavanje roblja. (Glasn. Srp. Uen. Drutva XXXVI.- . M. prema savr emenim izvorima (Spandugino-u Ricaut-u i drugima)). Napred smo videli kako je to roblje sortirano i prodavano. ( Smiiklas T ., na pom. m. s. 73). A evo kako se i u pesmi kazuje, kako se roblje prodavalo:

"Tu mi robija jeptino bijae: "Djevojka je po dukat zl ata, "Mlada snaha za polugroicu, "Udovica za petnaes para "Stara baba za lulu duhana, "A dva starca za peena jarca." U varijanti pesme Druina Mihata Hajduka (Vuk - 1894 -III, 419), peva se kako je spahija doao iz Hrvatske i "doveo" roblja plemenita. Gl asn. Srp. Uen. Drutva XVIII s. 181. Rjenik, kod rei rob. Lepu je sliku o ovim sluajevima dao ed. Mijatovi , u svome spisu Rajko od Rasine , Beograd. U toj slici Margita, grofica od Na Banje dospeva u ropstvo poturena Ciganina kovaa alkoholiste Bekri Bekira. U naim narodnim pesmama se peva da su Turci zarobili sestru Kraljevia Marka i porobili Prilep. (V. Bogii na pom. m. 290), a istorijski se zna (K. J. Jireek, Istorija Srba II, 178) da su Turci, 1463. g, odveli u ropstvo i dva mlada sina bosa nskoga kralja Stepana. ( Smiiklas T ., na pom. m. s. 58). H. Mathieu, La Turquie et ses dif. peuples II, s. 166, etc i A. Boue La Turquie etc III, s. 390. Pri svem tom, poznato je da su mnogi Turci i Arnauti muslimani, kad su polazili u I i II Srpsko-turski rat 1876. i 1877-78. g., uzimali od svojih suseda kaparu za kakvoga roba ili robinju koje bi doveli iz Srbije. I odvodili su roblje ako ne iz Srbije, a ono iz naih zemalja pod Turcima, kroz koje su prolazili. Samo ja znam etiri mlade devojke to su prva c i kumanovski, 1878. g. izbavili od Turaka muhadira i prebacili ih preko granice u Vranje. Neke su jo i danas u ivotu. Interesantan je sluaj sa Sofkom, Sofijom Stankovi o kojoj je donela " Politika" od 1. sept. 1924. Rjenik Hrv. ili Srp. jezika kod re i janiar . Po drugima od 7-10 i od 10-12. Ima beleaka, da su uzimati mladii i od 15-16 godina starosti, Smiiklas T ., na pom. m. s. 74 i dalje. Smiiklas T ., na pom. m. s. 79 i dalje; - Etnografski zbornik (Srpske Kralj. Akademije) knj. XVI s. 368; - Mih. Konstantinovi (Glas Srp. Uen. Drut. XVIII, 158-259); Iv. S. Jastrebov, Podatci itd. 101-102. Rad 86 s. 50 iz putopisa M. Sajdlica u g. 15556-59. Zapis ( Ljub. Stojanovi) br. 810 iz god. 1590: "boeh se janiar zde i meteh se oumom." Nai letopisci u kratko su beleili i o kupljenju dece: "I to leto (1494) brae janiare po zemli." (Glasn. Srp. Uen. Drutva LIII, 104). U ispitivanju veleske grupe ov. g., pomogao mi je g. Stevan Simi direktor Veleske Gimnazije. Neke podatke o Resanskoj grupi poverio mi je g. D-r Dobr. Stanarevi, lekar sreza Prespanskog. Prema onom kako mi je iz resna javljeno, po mojim pitanjima, takoe je g. Kiselinovi, prof. gimnazije u Resnu, pribrao neke podatke o poturenjacima, ali mi ih nije mogao dostaviti; bar ja ih nisam d obio. Podatci i t. d.; Stara Serbija i Albanija i t. d.: (S. K. Akademije Spomenik XLI s. 36). I ako bugar. pisac V. Knov (Makedonija, Sofija 1900) nije ni po ovom pitanju dovoljno obaveten, on je drim, izneo najpriblinije brojno stanje poturenjaka preko 25 godina. Neto je o brojnom stanju muslimana u nekom oblastima beleio u svome delu Stara Srbija i Maedonija i Spiridon Gopevi ali i te su cifre u mnogome proizvoljne. Mnogi ga pogreno piu epita. Taj pogrean naziv ovog sela uneli su u knjievnost bugarski pisci s toga to Bugari nemaju d. Po hrianima stanovnicima spominje se u Biogorskom Pomeniku (Spisanie na Blgarska Akademija na Naukite knj. XVI s. 30). U Pomeniku Biogor. manastira, na pom. m., nalazimo hriane i u ovom selu. Po nekima, u Golo Brdo spada i selo Golovite . To je sada isto arnautsko naselje. U njemu ive Camovci, poreklom Maani. Ima ih svega 6 kua. Iako je od sto godina na ovamo isto arnautsko, muslimansko selo, delovi njegova atara i dananji dan se zovu Beregovac, Muzga, Salatino (Slatina) i dr. a golovitani govore samo arnautski.! Sputajui se sa Gologa Brda u ovo selo, iza samoga njega nalaze se sela, sada takoe arnautska: Ljubole , Izvorec, Gorica i dr. koja nose srpska imena. Osim toga, u Pomeniku Biogo rskog manastira (na pom. m.) od XV v. na ovamo, izmeu ostalih sela, spominje se i selo Golovite, u kome je bilo dosta

pravoslavnih hriana. Po Iv. S. Jastrebovu (Podatci i t. d. s. 128) isti je sluaj i sa selima: Provalenik, Grekane, Gradani , Pjanec i dr. Neki i u nas pogreno piu, i na kartama pogreno ucrtavaju, ovu upu na levoj strani Drima. Vlasie je seoska mezdraja; zasebno se i desetak izdaje. Sve do 1912. i 1913. g. pripadala je Ramadanu Camu iz s. Serpetova u Golom Brdu. Spominje se u Biogorskom Pomeniku, (na pom. m. s. 14). U Biogorskom Pomeniku (na pom. m.) spominju se hriani iz ovoga sela. Dosta je veliko naselje turskih Anadolaca, Juruka i Konjara. Ovo je naselje ovde od kraja XVI v. U Pomeniku man. Biogorskog (na pom. m. s. 25) nalaze se imena hriana priloenika iz ovoga mesta pod ovim turskim imenom. Odavno u Kodaiku nema ni jednoga hrianina. Ja sam ispitivao i Kodadik , ali nije ovde re o njemu. Po miljenju Iv. S. Jastrebova (S. K. A. Spomenik XLI s. 124) ovo je staro mesto Svetograd. U opte, u Debarskom Polju i u Gorici jo i dananji dan su ouvana pomeana imena: hrianska i muslimanska. Tako, u selu Bomovu postoji porodica Salimark, i Adem , prvak ove porodice, koji ne zna ni jedne rei ni srpske ni turske, kazuje da mu je ded Mark - bio hrianin i da se zvao Marko, pa se poturio i dobio ime Salija. - Otuda je Sali Dr Dragutin P. Kosti, je tu skoro zabeleio da u selima u ovim stranama, i to u Zogaju, jo i danas postoji lice air Dimo ; u selu Stuanu postoji Ram Duan; u selu Blatu postoji Muktar Lazar; u selu Gorici Zejnel Todor (Tolja) i t. d. I u drugim krajevima emo se sresti sa ovakvim prezimenima. - Da e i u Donjem Kritu bilo hriana to se vidi i iz Pomenika man. Biogorskog ( na pom. m. s. 24), pa se svi ili iselili ili primili islam i arbanski jezik. Ovaj broj stanovnika navodim po kazivanju, koliko ih je bio pred sam Balkanski rat. Brzo pred ovaj rat, gospodari sela Evazi beg i uuri beg, oterali su mnoge stare ifije sa imanja i iz kua to nisu bili pristali na nove uslove koji su im stavljali gospodari za obdelavanje njihove zemlje. Ovo su gospodari inili prema agrarnoj politici Mladoturaka, koju su poeli pretresati lanove parlamenta. Ja sam i ove prilike ispitivao u Oboku 1913. g. Ni onda se nisu j o bili vratili svi stanovnici sela. Iv. S. Jastrebov, Spomenik S. K. A. XLI s. 124. To je gipsani deo atara. Metani i svi Rekanci, hriani i muslimani, ovo ime izgovaraju Adiovci, a bug. pisci ga piu Aiovci. U Biogor. Pomeniku (na pom. m. s. 25) spom inje se kao hriansko mesto. Na pom. m. s. 14-20. Podatci i t. d. s. 129, 131; -Stara Srbija i Albanija, s. 81, 89 i dr. Na pomenutim mestima. U svojim Putnim belekama po Staroj Srbiji 1871-1898; I-I. Iv. S. Jastrebov Podatci i t. d. s. 713. Iv. S. Jastrebov Podatci i t. d. s. 106 Ove podatke mi je pribrao g. Dr Drag. P. Kosti. Podatke o ovome selu dao mi je, izmeu ostalih, i predsednik optine Abdurahman Alibegovi U selu Gurgurici, do pre 50 godina iveli su sami Torbei, mahom stoari. Odatle je bio uveni stoar poturica Kas-m eaja, koji je imao 10-15000 ovaca, po 200-250 steonih krava na godinu i t. d. - U dodiru sa Arnautima, i oni su se i to za kratko vreme, sasvim pretopili u Arnaute. Do pre 30 - 40 g. jo su govorili naim jezikom. Meni je u Markovom manastiru, god. 1908., stari manastirski kavaz rodom iz ovoga sela ispevao 18 naih narodnih junakih pesama, koje je nauio od svojih starih. K. J. Jireek, (Periodieskoe spisanije XI s. 15-16 - X-Y, Period. spisanie XLIV, s. 286). K. J. Jireek na pom. m. s. 15-16. Bonjacima poturenjake zovu neki i u drugim istonim i junim naim predelima. - R. T. Nikoli, Poljanica i Klisura (Naselja knj. III). - Pitanje je: jesu li oni "Turci iz Bosne" (Srp. Etnograf. Zbornik knj. XVI s. 389) uvari po lun ici bili doista iz Bosne ili su ih tako zvali po tome to su bili muslimanske vere, a govorili srpski. Hadi Serafim, (Pla Stare Srbije s. 42-43) "Imam jo i danas muhamedanaca u ovoj nahiji (akovikoj) koji najvee pakosti ine hrianima a srodni (su) i po narodnosti i plemenu njima, kojima zloinstvo ine." O akovikim poturenjacima veli: "Pomuhamedanjeni nenavide svoje srodnike i napadaju ih i ubijaju" (s. 46-46).

U Kievskoj oblasti ime Torbei uje sporadino, i vie u meusobnom zadirkivanju susedskom. Arnauti Torbeima nazivaju poturenjake samo u dva sela: u Stregomitu i Baitu. - Kad bi se Arnauti zbog neega rasrdili na torbee iz ovog sela, rekli bi: "More, kri im glava ta ti je torbeki..." A u revanu za to, poturen jaci iz pomenutih sela svoje susede Arnaute zovu torbeima. Ovu crtu pravih Turaka vrlo lepo je istakao g. Zarija R. Popovi u svojoj divnoj pripovetci "Poklon" (Vardar za 1924. g.) - Mil. Vukievi , Znameniti Srbi Muhamedanci s. 65. - ire mase pravih Tura ka i samo ime Bonjak tumae da je dolo od rei bo, bo vera; prazna, nesigurna vera. Ko zna nije li otuda i izreka turska: "krk bonjak bir adam o da jaramaz", to jest: etrdeset bonjaka (ine) jednog oveka pa i taj (jedan) ne valja. E. Oberhummer, Die Trken und das Osmanische Resch. Leipzig 1917. s. 15. Kako je Petar Krsti objasnio u "Videlu" za 1884. godinu - meseca maja. Dr. Jovan Hadi Vasiljevi, Juna St. Srbija knj. II s. 141. - R. T. Nikoli, Poljanica i Klisura (Naselja knj. V). Negde u Ki evskoj oblasti, iz podsmeha, Arnauti Tobee zovu itacima . I u tim prilikama Torbei, u revanu, Arnaute zovu Torbeima. Bugari taj naziv dovode do rei pomo, pomagati. Dr. Jovan Hadi Vasiljevi, Juna St. Srbija knj. I, s. 187-188. Andrija Jovievi , (Naselja knj.XI s.33-35). Sluaj sa Opoljem i dr. upama u Prizrenskoj oblasti, u gornjoj Reci, Kievskoj oblasti i drugde. - U Lunici u Niavi zna se da su mnogi i Turci iz Bosne bili onuda uvari i da su najvie gudili uz gusle i pevali (Scr. Etnog. Zborn ik XV s. 389). Podatci i. t d. s. 127. Andrija Jovievi (Naselja knj. XI 33-34) veli bratstvo Mrkovia doskora je u dui bilo vie hriani nego muslimani. A danas je veli A. J., ima toliko fanatizovanih Mrkovia da nee nikako priznati da su im dedovi bili hriani. Rjenik, kod rei Krava, "varo u Skopaljskom paaluku u kojoj je oko jedne treine Hriana a ostali su Turskoga zakona, ali svi govore Srpski, istina zanosei malo na Bugarski ali ih pravi Bugari ne razumeju." Pod uticajem te propagande poeli su poturenjaci, ovde, onde i srpska imena porodica i topografskih objekata prevoditi na turski (v. ta. III). Iv. S. Jastrebov Podatci i t. d. s. 129-130. Redo Dervi iz Kieva ali se Iliji Kuzmanoviu trgovcu kako je doveo u kuu snaju Arnautku iz sela Sateske i ve su tri godine prole pa se jo ne moe sporazumevati sa ukuanima koji govore samo srpski. Spomenuli smo o pretapanju poturenjaka u Turke u Elevcu G. i D. u debarskoj oblasti. Ovakav nain pozivanja postoji i u okolini Prilepa. Tako su se onamo pozivali sve dok se nije pojavila propaganda za Eksarhiju i nov kolski bugarski metod (Dr. Jovan Hadi-Vasiljevi , Prilep i njegova okolina s. 149-158). Smiiklas T., na pom. m. s. 13-14, navodi u Slavoniji prezimena poturenjaka: Umovci, Emiovci, Feriovci, Fortuovci, Popinci, Turkovci i t.d. Tamo su zabeleena (T. P. Stankovi , na pom. m. s. 125 i dalje), prezimena: oki, Veli, Marui, Zeni, Raci, Geni, i t. d. U Oraovcu: Mari, uri, Vukainovi i Markovi , U Ostrozubu: Karadi, U Maletitu: Matai , U Pagarui: Beletovi U Misloevu: Brankovci , U V. Hoi: Brankovci i t. d. I imena delova atara ovih sela su srpska, kao: Ograda, Livada, Slatina, Zavec, Losravec, Laskov i dr (Selo Vojnik). U Kievskoj oblasti, u selu Tujincu, sve do 1863. g., postojala je poturenjaka porodica Kaleovci i grabila je hriansku devojku Menku iz sela utova, a sada toga prezimena nema u tom selu. Prota Misail mi je u nekoliko mahova kazivao da je u svom detinjstvu, 1820-ih godina, zatekao poturenjake porodice iz sela sa prezimenima: Pekarci, ukovci, Geviovci, Pupevci, Muovci i dr. a sada se ta prezimena poturenjaka ne uju vie u Kievu.

Evropski putnik kroz Bosnu i Hercegovinu 1550. g., Kotoranin Zeno , zabeleio je (Rad LXII s.98), da su u manastiru Mileevi najvie priloga davali Turci (to su poturenjaci) i da sveca (Sv. Savu) osobito potuju i da ga se jako boje. Godine 1759. Turci u Katranici (kod Ostrva) nali moti hrianskog svetitelja i poto im mladi (moti), zapretio da e svi u sel u pomreti... dali moti hrianima (S. K. A. Spomenik LI drugi razr. 43. s. 9.). Dri se ( Jorga N . Geschichte des Osmanichen Reiches II s. 301), da su poturenjaci Isak beg 1483. i Ahmed Hercegoglu 1498. bili sa poloaja velikog vezira smenjeni to su simpatisali hrianima. K. J. Jureek (Istorija Srba II, pom. m.), ta vie dri da je poturenjak Mehmed Sokolovi u potaji bio i srpski patriota - Andrija Jovievi (Naselja knj. XI s. 34) o poturenjacima u Baru i Krajini pie da nisu drali novu veru; da su klanjali u opancima i t. d. Crkva i ivot, (godina I br. 3 i 4 str. 104) donosi iz pera mitropolita Varnave da su mnogi poarbanaeni i pomuhamedanjeni Srbi u Gornjoj Reci i do dananjeg dana sauvali " Ljubav naspram crkve i dobre veze sa svojom pravosla vnom braom. Kada im se neko od eljadi razboli ne vode ga odi u damiju ve ga vode popu u crkvu." Oni (poturenjaci) "melezi su i po veri i po narodnosti". Stari ljudi hriani u Rostui pamte kada su se i muslimani u ovom selu saranjivali na hriansko groblje "i dugo vremena dozvoljavali pravoslavnima paliti svee na groblje" (str. 104) Iv. S. Jastrebov, Podatci i t. d. s. 90 Iv. S. Jastrebov , Obiai i pesni i t. d. s. 90 Iv. S. Jastrebov, Obiai i pesni i t. d. s 90. Hadi Serafim Risti (Pla Stare Srbije s. 41-42) belei o ovome u Deanskim predelima i ovo: "Prelaskom u muhamedanstvo neka lica iz plemena jednog svog patrona izgubili su, a ostavi u hristjanstvu iz istog plemena takvog su zadrali. No i kod onih lica koja su u muhamedanstvo prela, predanjem sauvano je, ako slavljeno bilo nije, ime patrona pradedova njihovi otkud dan danas i postoji po plemenu -fisujedno, a po verozakonu dva jedno drugom protivna elementa sainjavaju u susedstvu ivei ljudi." Iv. S. Jastrebov Obiai i pesni i t. d. s. 90 Za Drenaci v. T. P. Stankovia na pom. m. s. 126 i dr. T. P. Stankovi, (na pom. s. 118-129) belei kako je prizrenski Rustem paa vratio jagnje to mu je bio poslao katoliki biskup za katol. urev-dan napomenom da on - paa - ne zna za dva urev-dana ve samo za onaj koji e biti za 12 dana. Iv. S. Jastrebov, Podatci i t. d.; Smiiklas T ., na pom. m. s. 60. Crkva i ivot god. I s. 105. Glasnik Zemalj. muzeja god. 1892., IV s. 456.: u Foi i foan. selima je od vajkada bi obiaj da svi metani, hriani i muslimani, svetkuju Sv. Prokopija. R. T. Nikoli, Poljanica i Klisura (Naselja knj. III s. 108-100) zabeleio je i ovo: "Zna se da su Sinanovci Arnauti poturenjaci u Poljanici slavili slavu na Sv. Nikolu (ne belei koga Sv. Nikolu). Pria se da su pored Sinanovaca i mnogi drugi Arnauti slavili. Mnogi su na Svetog Nikolu i Boi palili votane svee, kuvali prenicu, ene im iznosile na zadunice kao i hrianke. ene su im postile kao i hrianske i za dugo se nisu htele poturiti. Zna se u pol j avici da su mnogi poturenjaci Arnauti (u Orgulici) uvali kao znamenje koulje na kojima su bili izvezeni krstovi iz vremena kada su im pretci bili hriani. Oni su doli kao poturenjaci, ali su negovali svinje. Tek kada su ekonomno ojaali ostavili su s vinje, napustili slavu... Ima predanja da su neki tek u Poljanici poturili... ene ovih Arnauta do su nosile iroke duge koulje." Iv. S. Jastrebov , Podatci i t. d. s. 145 - Naselja XI s. 30-31: "Muslimani idu uz krs veoma pobono i dan zalaska na Rumju smatraju osobitom svojoj sveanou; toga se dana oblae ljepe, i sav im dan prolazi u igri, veselju i pjevanju." Jedan od ovih sluajeva vrlo je lepo izneo g. Zar. R. Popovi u svojoj lepoj pripovetci "Nediba" (Brankovo kolo g. 1905.). Ali aga i dogandi baa pisa roditelja svojega (u Peski Pomenik) u Prilepu 1635. Ljub. Stanojevi Zapis br. 127. Oko polovine XIX v. braa Sulja i Dema, upisali su svoje roditelje Marka i Vitanu u Pomenik man. Sv. Marka kod Prizrena ( Iv. S. Jastrebov, Podatci i t. d. s. 114). Smiiklas T ., na pom. m. s. 59-61 i druge

Todor P. Stankovi (na pom. m. I s. 100, 128 i 131). Sam on bio je ovakav kum 1887. u selu Dobrevu na Kosovu. U Debru, pred sam Balkanski rat, Hadi Tovelj uzeo je za kuma krsnika Krstu Slavkovia iz u pe Selca . Zvali su Krstu kad treba i ovaj je otiao sa svojom enom. Doekali ih svi ukuani. I ena H. T. izala pred njih nezabuljena. Poto su se porazgovarali, doveli devojicu i predali je Krsti, a ovaj je predao svojoj eni i ona je devojici na etiri mesta na glavi, u vidu krsta, noicama potsekla kocu i, krstila je. Tom prilikom i H. T. i ena mu govorili su svojim kumovima da su njihovi stari, dok su bili hriani isto tako radili (Rjenik kod rei kumstvo). iano kumstvo postalo je da bi kadto i hrianin Turinu mogao kumovati. Iv. S. Jastrebov, na pom. m. "Prelaskom ne zaboravie ne samo oni neke iz svojih verozakonih obiaja, nego se starae i mlaim svojim takove pripovedali" (Hadi Serafim, Pla St. Srbije s. 46. Smiiklas T., na pom. m. s. 60). Maja 2. 1913. g. na putu izmeu Jablanice i Klenja sreo sam dve poturke. Po nonji, drao sam ih za hrianke i pozdravio sam ih i oslovio. One su mi prihvatile pozdrav. Ile su bile u Jablanicu za " mamuruz". I po odgovoru njihovu drao sam da su hrianke, dok mi moji saputnici g. g. Mata umenkovi i Anelko Krsti ne rekoe da su poturke. Ovi ih raspoznaju po beloj amiji koja se sputae od potiljka niz lea i koju hrianke ne nose vie. Kao glavnu gornju haljinu, i jedne i druge, nose crvercu od sukna. U opte, u celom Drimkolu, Golom Brdu i upi teko se poturke razlikuju od hrianki. U epinu u Bugarskoj, poturenjake ene su se do pre 40 godina nosile kao i hrianke u onom kraju samo jo debelu bou na glavi, da bi mogle, kad ustreba, da sakriju lice od strana oveka (Per. spisanie, XI s. 23.). U Bugarskoj, u epinu, poturenjake ene i pevaju na Bajram; otkrivene igraju kolo devojke i momci, i toga dana mogu da se gledaju i biraju. (Perid spisanie XI s. 33). Pade oblak nad Srbiju, i t. d. Iv. S Jastrebov, Podatci i t. d V. Knov , Makedonija... s. 40-53 i dr. K. J. Jiriek, Gesch. der Bulgaren, s. 518 dri da je Pajsije, budui u dodiru s Jov. Rajiem u manast. Hilendaru, od ovoga i primio mnogo to za svoju Slavjano-blgarsku istoriju. U oba ova stara pisca jednako je miljenje o poturivanju srpskoga i bugarskoga naroda. Youssouf Fehmi, Historie de la Turquie, Paris, s. 57. K. J. Jiriek , Gesch. der Bulgaren, s. 519 V. Knov , na pom. m.. s. 41. Periodi. spisanie, VII s. 9. i 10. Ljub. St ojanovi, Zapis, br. 404. K. J. Jiriek , Gesch. der Bulgaren, s. 356 K. J. Jiriek, Gesch. der Bulgaren, s. 457; Periodi. spisanie XI, s. 23; K. J. Jiriek , Cesty po Bulharsku, s 296. Ljub. Stojanovi , Zapisi, br. 6337, 6354 bezakonie, 6359 (zlo od Agar ena, skrob, beda velika ljudima, oh nemiri...), 6369, 6371. Ma da se godine i imena ne slau, na ovaj se pokolj odnosi zapis (Ljub. Stojanovi), br. 616. ...Pri stupanju na presto iz borbe sa svojim bratom Demom, Bajazit II morao je initi ustupke janiarima. Obvezao im se da u budue ne moe niko postati veliki vezir ko ne bi bio hrianski potureni sin (Godinjica N. upia knj. XXXII, s. 328 po Donado-u; Youssouf Fehmi na pom. m. s. 49.) Poznata je i buna janiara pod Bajazitom II zbog hapenja Ah m et pae poturenjaka; zna se da je sultan morao popustiti i morao je A. pau uzeti za velikog vezira (Godinjica N. upia knj. XXXII s. 329). Zikeisen J., Gesch. des Osmanishen Rejches II 568; Hammer J. Gesch. des Osmanishen Rejches I, 697. Prvi njegov korak po dolasku na presto bio je rat protivu ijita u Persiji. Tamo je bio odbegao jedan od njegovih najenerginijih bratanaca i naao jaku potporu. Zabeleena je u istoriji tradicija da je onda sultan Selim samo na jednom potoku pobio 400.00 0 tih jeretika. Ovo navodimo s toga to emo na ovaj broj doi u tradiciji o poturivanju naega naroda u Prizrenskoj oblasti. Hammer J. na pom. mestu I s. 693-697.

Da je naredio da se poubiaju mnoga mala deca; da je prisustvovao mnogim krvavim zloinima i da je naredio da se od mnogih rtava kuvaju rukovi i veere... Turski istoriar , Youssouf Fehmi (na pom. m. s. 57.) veli da je ovaj sultan u toku svoje vladavine od osam godina pogubio sedam velikih vezira, nekoliko hiljada oficira, i da je svet, na glas o njegovoj smrti, danuo duom. Hammer J. na pom. mestu I s. 697.; Zikeisen J., na pom. m. II s. 610. A Stanlej Len pul , Istorija turske carevine. Ni 1890. s. 95. pie; "O Selimu I zna se, da je jako voleo poeziju i knjievnost. Sam je napisao i itavu jednu knjigu, knjigu persijskih oda. Bogato je obdarivao uene ljude i svagda je na svojim vojnim pohodima vodio sa sobom istorike i pesnike, koji e da belee ta se zbivalo i da ga zabavljaju deklamujui mu pesme o slavnim delima njegovih starih". Youssouf Fehmi, na pom. m. s. 56. Po Iv. S. Jastrebovu. Podatci i t. d. s. 92 i dalje stariji Sinan paa nije nikada ni upravljao u Prizrenskoj oblasti. On je drao razne visoke poloaje u Carigradu i u opte na Istoku. Prvi put je bio v. vezir na 40 godina posle smrti Selima I, a dotle je bila ve obnovljena i sama Peska patrijarija. A i pozniji, Sofi Sinan paa, nije upravljao u Prizrenskoj oblasti ve u Carigradu i drugim mestima daleko od Prizrena. On je u narodnim predanjima poznat po tome to je poru io crkvu Sv. Arhangela Mihaila u Prizrenu. Legent, Reise in der Europaichen Trkei im Jahre 1869. (po V. Knovu, Makedonija s. 41). Ricaut , Historie de l' etat de l' empire ottoman. (Po ed. Mijatoviu, Pre trista godina); Periodi. spisanie X s. 34. Marsilli , Statto militare dell' imperio otomano, Amsterdam, 1622. s. 612 (Periodi. spisanie X 34). O Jurucima i Konjarima vidi i K. Jireka Cesty i t.d. s. 294-296. Iv. S Jastrebov, Podatci i t. d. Iv. S Jastrebov, Podatci i t. d. s. 99; Ljub. Stojanovi , Zap is br. 733 sazida se i oslika se (hram sv. Nikole) u ona nuna i priskrbna vremena ismailska... Iv. S Jastrebov, Podatci i t. d. s. 104-105. S M Sarajlija, Istorija Crne Gore... s. 47. Dr. Vlad. R. Petkovi, Starine zapisi. natpisi, listine i dr. Ljub. Stojanovi, Stari Srpski Zapisi i Natpisi knj. I-IV Dr. Vlad. R. Petkovi, Starine: zapisi i natpisi listine. Dr. Vlad. R. Petkovi, Studenica s. 6-8. Vasilije Brki u XVIII v. (S. K. A. Spomenik H s. 57) veli da je "sultan turecki u dva krat Bosniju s iloju poturiti... " ili " u Bosni usilije turecko za turenje ". Ovakva predanja o poturivanju Bosie bila su izvor i naem Njegou, kad njegov Svat Turin veli: "Ilderime, sveev buzdovane ----------------Al ti prosto dinovo mlijeko kada Bosni salomio rogove kad sve pokla kad ne posuneti". Koran, gl. II t. 257; Youssouf Fehmi, na pom. m. s. 27. Iv. S. Jastrebov Podatci i t. d. s. 88. - Andrija Jovievi, koji je i ove prilike ispitivao u Crnogorskom Primorju i Krajini (Naselja knj. XI s . 29-37 i dr.) o poturivanju naega naroda onuda, izmeu ostaloga, zabeleio je i ovo: "Nije bilo pritiska da hriani prime vjeru muhamedansku " ; ne pria se (onamo) da je ma ko promenio vjeru pod nasiljem "; Turci nijesu primoravali na turenje "; "ispovij edanje hrianske vjere... bilo je sasvim slobodno ". U Debarskoj oblasti, u kojoj je jo od polovine XVII v. ovladao vrlo jak pritisak Arnauta na na ivalj, Bigorski manastir Sv. Jovana nalazimo stalno otvoren. Nalazimo igumana Arsenija sa bratom mu od sela Modria; nalazimo gde , "Atanos ot selo Strazimir " u istoj oblasti plaa ikonu za manastirsku crkvu na desnoj strani carskih dveri; nalazimo graditelja " Moisiot ot selo Bitue": seljaci obnavljaju manastir 1743. g.; iguman kupio ne to njiva i zasadio vinograde i podigao malu eliju; god. 1807., drugi iguman gradi kivot: kupuje imanje u selu Rajici, gradi kuu i t. d. (Biogorski Pomenik Spisanie na Blgarsk. Akademija na Naukite knj. XVI). E. Oberhummer. na apom. m. s. 48 i 52.

Ljub . Stojanovi, Srpska crkva u meuvremenu od patrijarha Arsenija II do Makarija (oko 1459-63 do 1557) - Glas S. K. A. SXI s. 113 i dalje. Ljub. Stojanovi. Srpska crkva i t. d. s. 130 u Goradu, Rujanskom manastiru, Graanici, Mileevu, Beogradu i Markinoj crkvi... Ljub. Stojanovi, Napisi br. 357, 374, 384, 389, 402, 426, 430, 451, 473 i dr.; -Glasn. Srp. Uen. Drutva H s. 14,17 i dr. - Iv. S. Jastrebov, Podatci i t. d. s. 59 i dalje. Periodi. spisanie VII s. 9. Paroh Simeun ajkanovi, Glasnik Zemalj. Muzeja g. 1889. IV s. 1-11. Rad 62, s. 95-99. Docnije su, drugom evropskom putniku, St. Gerluhu (Glasn. Srp. Uen. Drutva XXXVI, s. 213) priali hriani u Beogradu da ima hrianskih manastira sa po 100 - 150 kaluera. Samo na gosinu dana po obnovljenju Peske patrijarije, vidimo gde Nikola Pepi iznova podie prepratu u crkvi man. Lesnovskog (Glasn. Srp. Uen. Drutva XLII, s. 13). U istom man. je isti Pepi kupio metoh (valjda mesto za metoh) od " agarenskih ruka " i priloio ovom istom manastiru. I u poetku XVIII v. nalazimo prostranu, razgranatu administraciju Peske hijerarhije; vidimo itavu organizaciju o pribiranju prihoda, o zavetanjima i t. d. (Pisma peskih patrijaraha XVIII v. - S. K. L. Spomenik 43). Od 1789-1809. g., koliko je do sada poznato (Iv. S. Jastrebov, Podatci i t. d. s. 29-35), samo rako-prizrenskom i skenderijskom mitropolitu Janiiju izdata su 14 sultanska fermana o zatiti pravoslavlja u toj eparhiji. Glasn. Srp. Uen. Drutva XXXVI s. 168. K J. Jireek. Istorija Srba II s . 177-178, dri da je u Bosni pre no to su je Turci i zauzeli. bilo turskih pristalica, koji su zvali sultana da doe. Bilo je, u isto doba, dva Ahmet pae, naih poturenjaka. Pored sina hercega Kosae bio je i drugi i kome je zabeleeni "natto in Servia" (Godinjica N. upia XXXII, s. 328). Ovaj A. p. bio je razvio u Valoni jaku akciju u korist Turaka. On je bio Bajazitu II desna ruka u dinastijskoj borbi i bio je vrlo popularan kod janiara. Ima traga u narodnim predanjima, koje je zabeleio (Rad LHII s. 65) putnik eper, da je ena hercega Stefana Kosae zajedno sa sinom paktirala s Turcima protivu svoga mua i predala im Blagaj. Sin joj Stefan poturio se. dobio ime Muhamed i oenio se Bajazitovom erkom. Ljub. Stojanovi, Zapis, br. 4956; V leto 1485 . g. poe Stania Ivanovi na portu caru sultanu Bajazitu. S. Milutinovi Sarajlija, Na pom. m. s. 13. belei i ovo: "A oni njime, (Staniom) potureni Crnogorci doavi bogati natrag " mnogi bili (u Carigradu) obdarspi", svak u svoju brau poe i doma kao otprije stajat i ivjet tek u Turskom zakonu koino im e toliko bio omilio se da su oni u njemu ie samo ivjeli i pomrli no i djeci ga svojoj nametnuli i ostavili i mloziiu Crnogorcah doma bivi je jo tijem otrovali i premamljivali"... Poslednjih god i na vlade despota . Brankovia, od dva brata Anelia jedan je, Mihajlo, glavni elnik pa dvoru . B., a drugi je, Mehmed paa, sultanski namesnik rumelijski i zauzimao i druge visoke poloaje u carstvu. Oni su poreklom novobrani: po ocu su grkog a po materi sriskog porekla. Kad su Turci zauzeli Novo Brdo, Mehmeda su odveli u ropstvo, tamo ga poturili i on dospeo do najvieg poloaja u carstvu. Svoga velikog elnika Mihajla, Despot ura je nekoliko puta slao na sultanski dvor u Jedrene radi raznih preg o vora i tamo su se roena braa sastajala, jedan hrianin a drugi musliman i zastupali interese dve drave suprotnih tendencija pa i neprijateljski raspoloene jedna prema drugoj. Oni su posredovali te se sklopio mir izmeu Mehmeda II i Lazara Brankovia (K. J. Jireek, Istorija Srba II, s. 169). Na dvoru Mehmeda II (1451-1481. g.) nalazimo nekoliko potomaka raznih balkanskih vladalaca i dinastija. U telesnoj gardi M. II, izmeu ostalih vladalakih sinova, bio je i sin poslednjeg bosanskog kralja, koga je sultan osobito rado gledao (Godinjica XXXII s. 327). Na dvoru istoga sultana nalazimo i paeve hriane. Poznata je zavera osmorice paeva protivu ivota sultanova (Glasn. Srp. Uen. Drutva XVIII s. 117 i dr.). Milo S. Milojevi. Putopis i t. d. III s. 48. Glasnik Zem. Muzeja god. 1889. Sve do 1870. g., nalazilo se po svem Kosovu i Metohiji sluajeva: gde su roditelji i deca od 20 godina na vie hriani, a deca do 20 godina muhamedanci pa ih jo i danas jedan isti kuni krov pokriva i muhamedanca i pravoslavnog" (Milo S Milojevi, na pom. m. III.).

Bliskih srodnika dve vere, hrianske i muslimanske, bilo je, i jo ima, u svima naim krajevima, u kojima ima poturenjaka. Po svojim belekama i po podatcima koje sam dobio od g. Dr Dragutina P. Kostia, lekara, naveu ovo nekoliko primera. Ve je zabeleeno (Jov. Cviji, Osnovi za geografiju i geologiju Makedonije i St. Srbije III s. 1098. i na dr. mestima o srodnikim vezama Petra Kostia iz Prizrena sa muslimanima u okolnim selima. Na knjievnik Bora Stankovi imao je drugostepene ujake muslimane (Dr. Jov. Hadi Vasiljevi, Juna St. Srbija II s. 253). U selu Nerodimlju na Kosovu jedan deo stanovnitva poturio se tek oko polovine XIX v. Uitelj na, Stojan Daji, rodom iz ovoga sela, do skora je imao ive ujake muslimane. U selu Koarnu, opet na Kosovu, Manojlo orevi Cic trg. u Prizrenu, imao je blie roake muslimane u pom. selu. Pred sam rat 1912. g. dolazio mu je u goste u Prizren drugostepeni stari stric, Mirkovi. musliman, da se sa sinovcem vidi pred smrt. U selu Nerodimlju, Kovaevia ima i pravoslavnih i muslimana. Jedan od muslimana, godine 1912. vratio se u hrianstvo, pa je g. 1915., ponovo primio islam. Muslimani dolaze pravoslavnima na slavu Sv. Nikole kao kod svojih roaka. U sel u Donjem Nerodimlju, nedavno poturenih Koljkovia ranije je prezime bilo Savii. Majka naeg uitelja, Stojana Dajia, Stoja, imala je oca Mirka i strica Stanka. Stanko se poturio i dobio ime Alit. Mirko nije brata oterao od kue; iveli su u zadruzi. Stanko (Alit) i njegova deca posili su u zadruzi hrianska, a van kue muslimanska imena. Meutim Arnauti, njihovi susedi, to nisu mogli da trpe i poeli im pretiti da e sve pobiti. Zbog toga se braa podelila: Stankovi (Alitovi) potomci i danas slave Sv. Kujaka i Ulitu time to toga dana doekuju goste i podnose polovinu trokova to se uine u kui njihovih strievia, Mirkovih potomaka. U selu Suiu (upa Sirini), pre 30 g. postojao muslimani Husejin Slavko; majka mu je roena kao hrianka. U selu Lepinju na Kosovu postoji hrianin Sima Uroevi, koji ima strievie muslimane. U selu Ariljai hoda Mula Ibrahim, ima roaka u s. Seniku Eleza Uroevia. U selu Palanjanu, u Sr. arplaninskom, postoji pop Anton Arsi-Kalini; najblii su mu srodnici muslimani Kalinii. U selu Poljancu postoje braa Veljii, krvni srodnik im je Hasan beg Vuitrnac, ikovi. U Oraovcu Pera i Luka Simii krvni su srodnici sa Jahijom Vukainoviem. U Steblevu, krvni su srodnici Isakovci (Popovii) i Isljamovii (P opovii). U gradu Debru i u selu Okatinu Jaimovcu krvni su srodnici. U selu Okatinu ima poturenjaka od bratstva Jaimovaca od kojih ima hriana i u Debru gradu. Kad su poturice Jaimovci zarobili svetenika Arsenija Martinovia i odveli ga svojoj kui, priali su mu da je i njihova kua bila popovska. U selu Studenani u Podgorskom Srezu, Ilija Jaki ima daljega krvnog srodnika Mamuta Jakia u istom selu postoje muslimani Jetul i Nazih ivanovi i Jaa Krdi. U s. Peanima, u istom srezu, postoji musliman Minun Dragovi. U selu Samodrei postoje muslimani Elez i Ejub Bugarii. U Podrinskom Srezu, u selu Dreniku hrianin Pera Dabievi ima dalje strievie Ejuba i barjaktara Sokola Dabiedia, koji ive u selu Svrke u istom srezu. U Drenikom Srezu u selu Obrinji 150 poturenih Kua imaju roake pravosl. hriane u s. Kijevu u Podrimskom Srezu. Kad god su oni u Obrinji imali svadbu, zvali su one u Kijevu da im budu barjaktari. K J. Jireek, Istorija Srba II, s. 194-195. S. Milutinovi Sarajlija, na pom. m. s. 13. Smiiklas T. na pom. m. s. 59; Glasn. Srp. Uen. Drutva XXXVI, s. 167. Na ove i ovakve poturenjake, kojih je bilo do naih dana, odnosi se i ona divna aluzija naega pesnika: U polju je stanak pustinjakov, A u stanku jed na izba mala. U toj izbi udno udo kau: Bjesno Ture gde se krstu klanja. Sion g. 1875. s. 73. I. S. Jastrebov, St. Srbija i Albanija (Spomenik S. K. A. knj. HXLI s. 234.). Odgovor S. Janka bio je, da e sav narod pokatoliiti, a onaj Murata: da e pokraj svake crkve podii i damiju pa staviti svakome na volju: hoe li u crkvu ili u damiju. Turska vladavina prva dva veka u naim zemljama u ovom pogledu lepo je oliena u naoj narodnoj pesmi "Poetak bune protiv dahija" (Vuk 1896-IV, 117) po kojoj je Murat I, izdiui na Kosovu, ostavio Turcima ovaj amanet:

"Vi nemojte raji gorki biti, "Vee raji vrlo dobri bud te; "Ne dirajte u njihove crkve, "Ni u zlato niti u potenje". Carigradski Turci imaju predanje da je sultan Muhamed II, kad je doao 29. maja 1453. g. prvi put u Sv. Sofiju i zatekao janiare gde je rue, rekao janiarima: "Ne lomite, ne ruite. ne kvarite nita na zgradi ovoj! Alah je, eto, pustio nas. da ga u njoj slavimo, ali moe on pustiti i drugi koji narod, i drugu veru, da ga, posle nas ovde slavi" (ed. Mijatovi, Carigradske slike i prilike, N. Sad, 1091. s. 35). - Mih. Konstantinovi, (na pom. m. s. 65,170 i dr. o prvom doba turske vladavine u naim zemljama.). Ima mnogo naih narodnih pesama i predanja u kojima se opeva i pripoveda kako sami sultani obeavaju i zavaravaju na svet da se samo poture. Dosta imamo i objavljenih pesama o tome. Naveemo samo ove tri koje se odnose na mamljenje naih crkv enih i svetovnih poglavara onoga doba. Sultan poruuje patrijarhu Savi: "Stare Savo, vlaki patrijaru! "Hodi, doi u Stambola grada, "Te s poturi u Stambolu mome, "iniu te muhurli vezirom, "Da svu zemlju redom isturimo, "Da nemamo meu sobom kavge". (Vuk 1894-IV 56) Turski Car i Niko patrijarh "O u li me Niko patrijare! "Poturi se, patrijare Niko, "I poturi trideset kaluera, "I tridsset aka samouka. "I poturi crkvu Rosaliju, "Gradiu ti dvore u Stambulu "Kod mojijeh, bolje od mojijeh: "Ako li se nee poturiti "Baciu te na dno u tavnicu, "Pogubiu tridest kaluera, "Pogubiu tridest akonadi, "Sve u ti ih mlade isturiti, "Bjelu u ti crkvu oboriti". (Vuk III, 60). Po treoj pesmi: Car obeava Savi zvanje, poloaj, bogatstvo i njemu i njegovim uenicima samo da se poture. (Vuk IV, 68); Iv. S. Jastrebov, (Obiai u pesni i t. d. s. 207.) zabeleio je pesmu u Junoj Srbiji kako sultan i erka mu mame lepoga Stefana koji je bio zarobljen, da ga poture i obeava mu sultan i erku svoju. Interesantno je turenje Gruje deteta ludog mladog i t. d. O poturivanju po cenu pratanja i velikih krivica ima i pisanih podataka. "Godine 1739. miseca Veljae doe u Travnik tri konja zlatnih jasprih da se piu sejmeni i otvorie se barjaci na poetku laka i svakome sejmenu dadoe plae po dvadeset dva groa i to brez zahira za tri miseca. Iste godine na poetku meseca Svibnja izide paa sa svom ordijom iz Travnika u polje zato mu se ne pristoji stat u kuah u vreme rata i dovidoe mu Turci svezana Pavl a Pilaevia iz Kotora, koji se je bio upisao iste godine u sejmene pak pobigo iste godine od buljuk bae zato mu je dao malo plae i manje hrane i s njim neki starovirac i zato ih Turci obmetnue, da su

izdajnici i kako reko, dovedoe pai, koji poe govo rit jim: Poturite se da vam oprostim. Pavlov drug Hrka od prve rie poturi se i zataja Hristusa, a Pavao ree: Neu! Odvedoe ga Turci u sindir. Za tim tri dana pagovarae ga da se poturi, on, tvrd u viri pravoj katolianskoj nekti zatajiti istoga Isukrsta, zato zapovedi paa krvliji, da mu odsie glavu, i odsie (N. Lavanina. Letopis. Gl. Zemaljskog Muzeja g. 1889. IV. 133 Glasn. Srp. U. Drutva XXXVI s. 196. Smiiklas T. na pom. m. 79, koji je takoe prouavao ove prilike veli "Nema Lukavosti i okrutnosti, koje ne bi Turci inili da uine hriane siromanima i pregrenima, a ivot da im bude tuan i alostan..." Po Hammer-u (IV 373-377). Smiiklas T., na pom. m. veli da sjaj sultanova polaska iz Drenopolja, (g. 1683.), nema primera u istoriji svih vekova. A za ator velikog vezira kraj Bea veli se da je bio toliki po prostoru koliko je bio prostor grada Varave i Lavova... da je u njemu bilo kupatila, bata, vodoskoka i mali zverinjak... Yov. Tomitsch, Les Albanians en Vielle Serbie et dans le Sandjak de Novi Bazar, Paris, 1913. - Dr. Jov. Hadi Vasiljevi, Juna St. Srbija I s. 177 i danje, II s. 132 i dalje. R. T. Nikoli, Poljanica i Klisura, (Naselja III s. 95 i dalje). T. P. Stankovi (na pom. m.I i II). - Iv. S. Jastrebov, Podatci i t. d., i drugi. O poturenju I. F. Martinovia g. 1845, grof Medem iz Bea pie vladici Petru II 31. jan. 1845. ovo: "to se tie I. F. Martinovia, Crnogorca, koji je primio muhamedansku vjeroispovjed kao po prevari i nasilju, ja sam odmah o tome izvjestio g. Titova, o vaoj pronji u ovoj stvari. No ne mogu od vas skriti da se mene ini da e se on biti dobrovoljno saglasio na promjenu vjere jerbo se on mogao blagovremeno protiviti svakome nasilnome postupku u takvome njegovome djelu. U ostalom ako bude dokazano da je pom. Martinovi bio silom prinuen primiti muhamedovstvo, to rusko poslanstvo nee ostaviti postarati se zadovoljiti vaoj prozbi, i vratiti nesrenika vjeri i otaastvu. (Glasnik Srp. Uen. Drutva 63, s . 153). Ovakvih se sluajeva moe navesti na stotine u Junoj Srbiji samo poslednjih 30 godina pred Balk. rat. Gospodar Leskovakog paaluka, Hasan beg, silom je iz jednog leskovakog sela doveo u svoj konak u Leskovcu srpkinju Janu i hteo je poturiti. Jana se u poetku protivila, pa kad je videla sjaj i bogatstvo, i lep ivot u konaku Hasan begovu, ona se onda ne samo privolela turenju i poturila se nego je omrzla na svoju raniju veru i poela je ganjati vie nego Turci (M . Milievi, Zimnje veeri Harem). U to vrijeme (1850-tih godina) ivio je u Podgorici uveni junak, Odo beg Toska, koji je ranije dizao svoj narod na sultana, a poslije pristao uz njega. U isto vrijeme iveo je i jedan Markov roak, Ilija Spahov, koji je uio za popa kod njekoga kaluera, pa mu se, prije popljenja, valjalo oeniti. Za enu nae sebi lijepu Nocu Dokinu iz Podgorice. Posle malo dana Noca ode u rod u Podgoricu, odakle se vie ne vrati nikako no ostade u Odo bega Toske, kojega je, valjda, ranije zavolela, te se sad uzmu ... (M. Miljanov, pleme Kui s. XI). Tada (1875) je bila na glas ljepotom ker Raa Popova, Mara, koja je prezirala svoje prosce i rekla: "Poto mi ne moe bit da uzmem Drekalovia, radija sam uzet junaka Turina, no slaboga Srbina". I tako je uzela Turina Eleza Brunevia iz Dinoe bez pitanja i blagoslova svojijeh roditelja. Zato nijesu od njenoga roda odili da ju ko vidi za est godina, jedno, to je Turina uzela, a drugo, to su gotovo vazda Kui i Turci u rat, pa nije slobodno bilo... ( M. Miljanov, na pom. m. s. 59.). Severno-istono od kumonovskog sela Tabanovca (. stan. Tabanovce) nalazi se s. Sopot. Ovo je selo do polovine XIX v. bilo isto srpsko pa se od toga doba, na svoj nain, poeli u njega naseljavati Arnauti. Ali do Srpsko-turskih ratova 1876-78. g. u selu je postojalo jo nekoliko jakih srpskih kua. Pred same ove ratove prva kua je bila ona Stojkovaca. U toj kui je bila mlada, lepa devojka Altna, Zlata. U ovu se devojku zagledao Bajram Sadin iz sela Miratovca, koje nije daleko od Sopota. Roditelji devojkini, drei da erka im nee promeniti svoju veru i obrukati svoga oca i celu zadrugu, sklone Zlatu u Kumanovo kod mitropolitskog namesnika. I ovi u Kumanovu su drali da Bajram hoe Zlatu silom da poturi i uvali su je od Arnauta stalnom i jakom straom. U to vreme i ja sam iveo u toj kui, i ma da sam bio mali, pamtim kolike su muke imali sluge i kavazi u toj kui da sauvaju ovu

devojku da je Arnauti, danju ili nou, ne odvedu silom. Tri meseca su Arnauti nou napadali na kuu da ugrab e Zlatu i niko nije verovao da je ona sama volela da ode za lepoga i gizdavog Bajrama. Zbog toga je, najzad, i pobegla za Bajrama. Hrianski zastupnici su i dalje drali da je silom odvedena i traili su da se pred vlastima ispita I bila je Zlata dovedena od kue Bajramove, i pred vlastima je izjavila da ona sama eli da se poturi, i poturila se. Ova devojka je za tri meseca vrlo paljivo pratila razgovor u kui mitropolitskoga namesnika o Arnautima i sve im dostavljala, a posle i sama priala svojim Arn a utima, i veliku je bedu navukla na hriane u svim selu pa i na one u Kumanovu. Godina 1860-ih kantonovao je u Kievskoj oblasti jedan vod kozaka. Jedan od njih, muslimanske veroispovesti, zagledao se u lepu hrianku devojku Menku Stamenu Stojkovi iz s. utova. To je bilo 1863. g. I ugrabili su bili kazaci ovu devojku od roditelja silom. Ali je nikako nisu mogli privoleti na promenu vere niti na udaju za toga za koga su je ugrabili. Roditelji i hrianski prvaci traili su intervenciju vlasti i uspeli su da se devojka izvede pred Bitoljski sud. Tamo je sama Menka zderala s lica jemak i izjavila da veru svoju ni po koju cenu nee promeniti. I ako ju - - - - - -dalje neprilike od kazaka i muslimana metana, Menku su udali u Bitolju za hrianina. Godina 1870-ih kidisali su bili prizrenski poturenjaci i ugrabili hrianku devojku Anu iz sela Studeniana u Prizrenskoj oblasti. ta nisu poturenjaci radili, i pred kakva iskuenja nisu stavljali Anu, da se poturi, ali ona je sve to izdravala i nije se htela odrei svoje vere. Dolo je dotle da i u Drim skae... Najzad su i nju, spomou vlasti, oteli prizrenski mitropolit i hrianski zastupnici u medlizu, i udala se u Prizrenu za hrianina. Pred same Srpsko-turske ratove 1876-78 zagledao se bio kumanov ski kajmakam, sreski naelnik, u unuku ondanjega staroga kumanovskoga svetenika Jovna, Jelisavetu - Fetu - i pokuavao je da je zavede obeanjima, pa se spremao da je i silom uzme. Ali nije smeo do kraja u tome da ide, jer im se o tome poelo zuckati, angaovali se za nju hrianski prvaci, mitropolitski namesnik ikonom Dimitrije i drugi srodnici Fetini, i kajmakam je ubrzo bio premeten iz Kumanova. Kako su domae prilike svetenika Jovana za turske avanture bile vrlo povoljne kua mu je bila bez domaice i druge enske glave a Fetina je lepota mnogoga Turina zanosila, okome se na Fetu drugi Turci metani, neozbiljni ljudi, kumanovski aici i bekrije, i ponu se spremati da je ugrabe. Inae je pop Jovanova kua bila na ivici hrianskoga dela grad a prema turskom delu, i Fetu prevedu u kuu prote Dimitrija. U toj kui je Feta ivela etiri meseca. Za to vreme srodnici i prijatelji nau Feti mladoenju u Skoplju i tamo je udadu. Ali su besposleni Turci nali Fetu i u Skoplju, i tamo joj poeli dosai v ati, dok se nije sa muem, posle osloboenja Vranja, preselila u Vranje. Jedan od tih kumanovskih Turaka usudi se i ode ak u Vranje, da tamo potrai Fetinu ljubav. I ako je bio inae dobar ovek, u Vranju je izvukao za sve one ostale... O ovoj Fetinoj ot pornosti spevane su bile u ono doba u Kumanovu pesme koje su do skora javno pevane. Feta je umrla u Beogradu 1899. god. Velike je muke izdrala, ali je odolela svem iskuenju i svoj sili Arnauta i Mara Vasiljevi iz sela Srbjana u Kievskoj oblasti. Nju su ugrabili Arnauti 1879. g. ali su hriani po njenoj elji i nju oteli i udali za hrianina. Najizrazitiji primer pokuaja nasilnog poturivanja je Jovanka Stojkovi iz sela Korie blizu Prizrena. Po seanju g. P. Kostia, to je bilo 1908. g. Jovanku, devojku od 17 g. ugrabili su bili od roditelja i odveli svojoj kui Arnauti iz prizrenskog sela Kabaa. Nju su tamo Arnautke lepo uvale i obeanjima pridobijale za svoju veru. A otac Jovankin je iao po Prizrenu od prijatelja do prijatelja i svakoga uveravao , da se njegova Jovanka nee dragovoljno poturiti. "Ako je moja erka" govorio je Jovankin otac, ona se nee poturiti, nego kako da je izbavimo od Arnauta". Kao uvek, i ovoga puta su prizrenski hrianski prvaci traili intervenciju vlasti i vlast je pozvala Jovankine otmiare, da je dovedu pred prizrenski mediliz na sasluanje. Jovankini roditelji i prizrenski prvaci nisu se bojali da e ih Jovanka izneveriti i demantovati, ali Arnauti nisu imali vere u Jovanke, i sve su inili da obmanu vlast, kao to su u mnogo ovakvih prilika inili (vidi pripovetku g. Zar. R. Popovia "Duhovnik", Brankovo kolo za g. 1898), i onda su bili nali neku torbeku i reili da mesto Jovanke nju privedu vlastima i da postignu svoj cilj. Jovanka je to osetila i upotrebila l ukavstvo: stala je ubeivati one kuane kako nema smisla da mesto nje ide pred vlast torbeka, koja se moe odati i pokvariti ovu stvar arnautsku, nego e ona sama ii, i ona e sama pred medlizom

izjaviti da se njoj dopada vera turska, i da ona eli da p rimi tu veru, i to da ona sama ne dobije poklon, koji Turci daju pri izjavi da se hoe turiti, nego da ga dobije torbeka. U hodniku Mitesariflika stoji oko 20 do zuba naoruanih kabaana i ekaju Jovankinu izjavu pred medlizom: da ona sama eli da se poturi, pa da je odvedu svojoj kui, a Jovanka u medlizu, ve zabuljena, na pitanje: eli li ona dragovoljno da primi muslimansku veru ili je neko na to prisiljava, trgne sa lica jemak, pocepa ga i odbaci od sebe, i vikne da je ona hrianka, da ona voli svoju veru i da se ni za kakvo blago ne bi poturila. U medlizu nastao tajac. Ustao sam mitesarif i izaao u hodnik da urazumi kabaane, da se ova mlada devojka nikako ne odrie svoje vere da se nee poturiti i neka se oni odmah vrate u svoje selo. Moe se pojmiti kakav je utisak u Prizrenu uinilo Jovankino dranje u medlizu i ta su kabaani pripremali Jovanki. Jovanka je vraena svojim roditeljima, ali je oni nisu smeli odvesti svojoj kui, ve su je os t avili kod prijatelja u Prizrenu pa i tu je Jovanka bila sakrivena. Ni ruski konsul nije smeo da dri Jovanku u svojoj kui i brzo su je morali i iz Prizrena ukloniti. Neustraivi Tane Moravevi iz Velike Hoe, otpratio ju je u Novi Pazar i tamo se Jova n ka udala za Filipa Stojanovia rodom iz Velike Hoe, ondanjeg srpskog uitelja. Po saznanju, Jovanka je i danas iva i srena u braku. Do pre godinu dana imala je petoro dece. Mu joj je uitelj u s. Vraevima u Novopazarskom kraju. Pred Nemako-turski rat, god. 1727 "Kad to uje tursko mnotvo (o ratu) sve grknu protiva ucviljenoj raji i fratram; a paa za ugodit Turkom govori jim: Odite, ree, da se najpri udarimo s Nemci, a kad se vratimo svi emo okrenuti pod ma, nabit na kolje to je muko do 7 go d ina, a ensko u ropstvu (N. Lavanina, Letopis napom. m. s. 130). - O nasilnom poturivanju hrianskih devojaka u XIX v. zanimao se i ruski kabinet. Vidi o tome diplomatsku prepisku Arcih. - Diplomatique II za mesece april. maj i jun 1860. g. s. 220). P red rat s Rusijom 1736 g -. "Na 13 Svibnja na kvatri po duhovih poturi se Antun (Boilo) Dovri iz Fojnice i Stevo iz Sutinske u Fojnici i ako onako antikrst ne pogoni fratre i krane tu vee dana ne smide se kransko eljade iz kue pomolit zato s njim a iae veliko mlotvo turskih bresposlenika s bubnji i svirali ne samo sokacim varoi nego ispod manastira. Di koga sritu od uha krianskoga psuju, pogruju kue, lupaju, prozore razbijaju: hoe se poturi? viu. ( N Lananina, na pom. m. s. 127). Prema izvetaju Naelnika Okruga Aleksinakog od 3. maja 1861. god., koji se uva u Dravnoj Arhivi;...."Neki Agu (to je uvani haramija Deli Agu) iz Bugajnicu (to je selo Bilaa) 5. februara tek. god. odvue silom popa Antinu ker u planinu, no isti pop zauzme se kod vlasti te ker svoju od ovog Turina (Arnautina) oduzme i uda je za seljaka svoga Stojilka. Agu ovaj, kog i Deli Agu zovu, za osvetiti se doe 9. marta t. g. u selo Starac, nae Stojilka na njivi gde ore, pri kome je i jedno dete ot 12 godina b i lo, te Stojilka na najsitnije komade isee, a dete se od ove groze prepadne, te sada bori se s duom da i ono umre. Ovaj isti Deli Agu doe u pomenuto selo Starac, nahije Vranjske 11. marta t. g. sa svoja 10 najveih zulumara drugova, napadne popa (Antu) u njegovoj kui, metu ga na najstranije muke, upajui mu bradu kljetama i bodui ga noem po telu iznude mu na ovim mukama i uzmu 10.000 gr. i opljakaju sve to su po kui nali pa i sat koji je sav od krvi popove okupan, uzmu, poseu mu slugu ora C vetkovia i druga zla poine, koja su im do ruke dola". (Dr. Jov. Hadi Vasiljevi, Juna St. Srbija II s. 217). - Od mnogih sluajeva naih dana, T. P. Stankovi, na pom. m. s. 106. zabeleio je ovaj sluaj: U 1893. g. ugrabie Arnautai Petru, ker Pavla Katanarevia iz Vitine u Gnjilanskoj kazi, i kad su je doveli, da pred vlau u Gnjilanu izjavi, kako e da primi islam, ona, ohrabrena to je videla tu svetenika i Srbe kao lanove medliza, izjavila je: kako su je Arnauti silom doterali i kako ona n e e da menja svoju veru. Sali Bisla, andarm (au), koji je prislukivao na vratima i uo sve to je Petra izjavila potegne revolver te na oi vlasti iz nekoliko metaka na mesto ubije Petrinog oca Pavla i majku Milenu, pa bezbrino, sa martinkom o ram e nu uhvati polje i serbez ode u kaake". Jov. Ristia, Diplomatska istorija Srbije, II 14. Sion god. 1875. s. 102. I. S. Jastrebov, Podatci i t. d.: - Ima predanja da jedno doba, u opte, u Prizrenskoj oblasti nije ni bilo svetenika i da im je dolazio iz T etova. Stariji ljudi u Prizrenu uveravaju da do pre 150 godina u Prizren. varoici Brodu nije bilo nijednoga poturenjaka i da se hrianstvo najdue u tom mestu i odralo. Poslednja hrianka u tom mestu bila je Boana (Marija), koja je umrla tek 1855. g. Zna se o sinovima Boaninim koji su se poturili i od Stanka postao

Selim, od Gavrila Halim i od Katarine Kadima. I M. S. Milojevi je, na pom. m. za Kosovo zabeleio o krtavan.u odraslih. Po planinskim krajevima je i docnije bilo ovako. Hecquard, Historie et description de la Haute Albanie, Paris s. 483. Vuk - 1894 - , 34. Crnogorske junake pesme I, 86. Vuk - 1894 - IV, 427. Vuk - 1894 - IV, 427. Vuk - 1894 -VI, 427. Vuk - 1894 -VI, 433. I ako vrlo malo, ovakvih je sluajeva bilo sve do naih dana. Negde pre dvadesetak g. postojala je u Kumanovu Anastasija ena Dimka Borozana. Ona je godinama trpela toliku autohipnozu u odnosu na istotu i lepotu islama, da je jo kao nerazvedena od svoga zakonita mua, i jo neprevedena u islam, izdravala sve pro p ise nove joj vere: drala ramazan i dr. i nije se uzdravala da se hvali time i kod hriana, svojih suseda i srodnika. (nema fusnote) Dr. Jov. Hadi Vasiljevi, Juna St. Srbija II, s. 252. Vuk - 1894 - , Da navedem samo jedan primer. Pre Srpsko- turskih ratova 1876-1878. Arnautin iz okoline Gnjilana, Reda(?), hteo je poto-poto da se pokrsti. Ali, ko je jo to mogao primiti da uini, nego su ga odvraali ba sami hriani. Ali Reda nikako da se smiri: hoe da se pokrsti i nikako drukije. Dolaz i o je u crkveno dvorite, iao za litijama, za pratnjama. Kad je jednom doao u Gnjilane prizrenski mitropolit Melentije, Reda sve oko njega, dok mu nisu hriani stvorili mogunost da pree u Srbiju. Otiao je u Kruevac i tamo se pokrstio i dobio ime Zlatko. Tamo se i oenio i zanimao svojim radom, i dugo je iveo u Kruevcu. Kada bi proao u Junoj Srbiji onaj ko bi se usudio da musliman prevede u hrianstvo lepo se vidi u Krvavom jagluku od M . Prizrenca, u kome se iznosi sluaj iz naih dana. U selu Istoku, u Metohiji, pod pritiskom Arnauta, poturili se bili Petar Grujii i jo dva dobra domaina. God. 1912. vratili se u hrianstvo, a god. 1915. svu trojicu su, zbog toga, pobili Arnauti susedi. (Dr. D. P. K.). Ljub. Stojanovi, Zapis br. 2180. An drija Jovievi (Naselja knj. XI s. 34) belei da je bratstvo poturenjaka Tuemilaca slavilo skupa i veselilo se, i napili se svi i poeli prisiljavati svoga parola da ponovo slui slubu. Pop to nije hteo ni smeo uiniti i Tuemilci (onako pijani) pou skupa u Bar i poture se. - Zabeleen je interesantan sluaj (Periodi. spisanie XXI, s. 335) u selu Ardu u Bugarskoj: neki hrianin Kosta otiao jedne subote od kue u selo poslom, a ena mu u kui spremala ta treba za sutra dan, u nedelju, da idu u crkvu, i pravila i svee za crkvu, i mesila poskure, dok joj se mu pod vee vratio kui s belom almom pa glavi... "Kad je jedan put doao hoda u Mikulie (u skadarskoj Krajini) da suneti djecu, Demo pozove hocu pa i njegovu djecu posuneti. Demova ena nije bila kod kue pa, kad je dola i doznala da su joj djeca poturena, zakuka za djecom, kao da su joj umrla, a mu je tjeio: Neka idu i oni, kud svi drugi". Majka je od alosti poluela i u ludnici umrla" (Andrija Jovievi, na pom. m. s. 33). "U Preuricama su u staro doba ivjela dva brata: Marko i Ivo. Braa se zavade zbog psa i pou na sud u Ulcinj. Kadija ih oba kazni, pa im za trokove i kaznu uzme svu zemlju, koju su imali i naredi da se isele. On im je, onda u znak milosti, darovao zemlju i dozvoli o da ostaiu, ako se poture. I oni se oba poture: i od Mirka su Bajramovii i Abazovii, a od Ivana ubii i Beirovii..." (Andrija Ivanovi, na pom. m. s. 33). U selu Steblevu, u Golom Brdu, mladi Nikola, sin staroga i uvenoga u onom kraju popa Anelka Rajkovia uio terzijski zanat kod poturenjaka Selima Kormanoskoga i toliko je zavoleo svoga majstora, daje preao u islam, otiao u Orid, primio sunetisanje i dobio ime Ismail. Ali otac mu nikako ga nije hteo primiti u svoju kuu. U tom umre majstoru S e limu jedinac sin, Ibrahim, i majstor Selim usini Nikolu-Ismaila i vena svoju snaju za njega. Ovih je uzroka bilo i u drugim naim krajevima (Naselja VI l. 120. i dr.) Hecquard, na pom. m. s. 480 V. Knov, Makedonija... i drugi. Dr. Jov. Hadi Vasiljevi , Juna St. Srbija II, s. 149, 233, 234, 251. - R. T. Nikoli, Vlasina i Klisura na pom. m. (Srp. Etn. Zbornik XVIII s. 179 i dr).

Kao i nai poturenjaci u drugim oblastima, koji tee da govore turski, i ovi govore, od prilike, ovako: Aldm pukaji, gitm nivaja, trspteti bir slamka, istedi ikarmaja oko mi. Aan baktm abopun, jok bre, kominici tele si imi. Aap baktm bir vrba, vrba ustunde bir sedalo, sedaloda doli jajcalar; aai krdm bir jajce, ikti bir pili, uzunkljunali, dugonogali, galiba tre imi . Hecquard, na pom. m. s. 481 - 482 Hecquard, na pom. m. s. 480 Na saboru u Antivaru 1703. g., na kome su prisustvovali svi episkopi iz naih i arbanskih zemalja, odlueno je da se hrianima koji nose tursko ime vie ne daje priee (Hecquard, na pom. m. s.493). Godine 1754., papa Benedikt IV izdao je encikliku svima arhiepiskopima, episkopima, svetenicima i misionari mada zabrane katolicima da primaju ime muslimansko, bilo da izbegnu danak bilo zbog ega drugog. Iz te enciklike vidimo da su se takv i hriani, zbog toga to su se vratili svojoj veri hrianskoj, morali seliti u druge krajeve meu hriane. Hecquard, dalje, veli, da su sve te porodice, u njegovo vreme, koje su ostale psevdomuslimani, a u stvari, i ako su bile liene duhovne panje kat o li. svetenika odrale hrianske tradicije i meaju se enidbom i udajom (na pom. m. s. 484). Energini Antonije Markovi, katolki paroh u okolini Gnjilana, g. 1847, uspeo je da uveri 120 porodica da se javno odreknu islama uveravajui ih da e sva zla od turaka podneti i on s njima i sve to bi se njima dogodilo. Na glas o tome uzbunili se ne samo svi okolni muslimani, nego i sama vlast pa i sam se valija vie razdraio. Zbog toga je svih 120 porodica bilo krenulo sa ognjita u Skoplje; uz put su bili m ueni i tueni, a u Skoplju su bili baeni u mranu tamnicu. I tu su bili mueni glau. Po tom su najstariji ljudi iz sela bili pozvani pred medliz, radi sasluanja, i ovi su izjavili da su, i da ele njihovu vrlinu jogunstvom, Hafis paa ih stavi na muk e , ali nije ih mogao prelomiti i prognao ih u M. Aziju, a imanje im konfiskovao i prodao u korist dravne kase... U m. Aziju su ili peice i mnoge su muke imali. Svuda ih je pratio svetenik Markovi. U Carigradu su se za njih zauzele francuska, engleska i austrijska ambasada, i data im je zemlja oko Bruse i sprave za obraivanje. I tu je sa njima bio Markovi, i bio im paroh. M. je ponovo krenuo u francusku i englesku ambasadu za intervenciju i ovi su, o troku Portinom, bili vraeni u svoje mesto, i vra e no im je bilo sve imanje njihovo. Ali od 120 porodica, 1000 dua, vratilo ih se svega 80 dua. Nu, za njih jo trajale tekoe, tako da je godine 1849, morao doi u Skoplje izaslanik engleske ambasade s novim nareenjima Portinim za njene vlasti, i onda i m je, ne samo imanje povraeno, nego im je bilo odobreno da ispovedaju hriansku veru i njene obrede (Hecquard, na pom. m. s. 484-487). U Tikvekoj i Veleskoj oblasti postoji predanje da je u vreme rata na Be , valjda 1689-91, velika turska vojska dugo vre mena boravila u ovim oblastima, i da su onda janiari veliki zulum inili u Azotu veleskom i u Tikveu, da su deca majkama propitala... Ima predanja o mnogim neverovatnim zloinima. I. S. Jastrebov, Podatci i t. d. s. 30.