VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

SEMINARSKI RAD Predmet: Ekonomija Tema: Meunarodna trgovina

Predmetni profesor: dr Miroslava Petrevska

Student: Dragana Radoji 5-13

abac, 2013. Sadraj

Uvod.............................................................................................................3 Kljune rei...................................................................................................4 Pojam meunarodne trgovine.......................................................................5 - Neophodnost meunarodne trgovine i ekonomska korist od trgovine.......................................................................................5 - Komparativne prednosti i alternativni trokovi u meunarodnoj razmeni ..........................................................................7 - Alternativne teorije meunarodne trgovine ...............................................8 - Osnovna ekonomska obeleja protekcionizma, trgovinske politike i slobodne trgovine ......................................................................10 - Makroekonomska ravnotea u otvorenoj ekonomiji i efekti deficita dravnog budeta .............................................................11 - Teorija konkurentnih prednosti.................................................................. 12 - Svetsko trite, transnacionalna korporacija i globalizacija.......................14 - Meunarodna trgovina i strategija osvajanja novih trita.........................15 Zakljuak......................................................................................................16 Literatura.......................................................................................................17

Uvod
Meunarodna trgovina predstavlja razmenu dobara i usluga koja tom prilikom prelaze meunarodno priznate granice ili teritorije. U veini zemalja ona stvara znaajan deo BDP-a. Iako se meunarodna trgovina obavljala tokom dobrog dela istorije oveanstva ona je tokom poslednjih nekoliko vekova dobila na ekonomskom, drutvenom i politikom znaaju. Industrijalizacija je unapredila prevoz, globalizacija, multinacionalne korporacije imaju znaajan uticaj. Rast obima meunarodne trgovine je osnov procesa globalizacije. Meunarodna trgovina je takoe i grana ekonomije, i, zajedno sa meunarodnim finansijama, ini iru disciplinu poznatu kao meunarodni ekonomski odnosi. Meunarodna trgovina se pojavila u dubokoj prolosti i dobila dopunski impuls u vezi sa stvaranjem svetskog trita. To je glavni oblik meunarodnih ekonomskih odnosa. Ba kroz meunarodnu trgovinu se ostvaruje meunarodna podela rada. Trita stranih zemalja omoguuju da se izvozom zaradi dodatni dohodak, i uvozom da se zadovolje potrebe nacionalne ekonomije.

Kljune rei
INPUTI su robe i usluge koje koriste preduzea u procesima proizvodnje. Inputi su inioci proizvodnje, a to su: zemlja, rad i kapital. AUTPUTI su razliite proizvedene robe i usluge koje se ili troe ili upotrebljavalju za dalju proizvodnju kao inputi. Autputi i proizvodnja su sinonimi. GDP (Gross Domestic Product), bruto nacionalni proizvod ili bruto domai proizvod, predstavlja trinu vrednost svih finalnih proizvoda i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u odreenom vremenskom periodu. CARINA je dabina koja se naplauje na uvoznu robu, ona se naplauje u novanom obliku, naplata se vri po carinskim stopama u Carinskoj tarifi, a u cilju zatite nacionalne privrede, socijalnih, fiskalnih i mnogih drugih razloga. Carina se najee naplauje na robu koja se uvozi u podruje jedne drave. U nekim dravama se carina naplauje i na izvoz robe, i to se radi iz odreenih socijalnih razloga. DEVIZNI KURS predstavlja cenu po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za drugu valutu. To praktino znai da svaka strana valuta ima na domaem deviznom tritu svoju cenu koja se zvanino registruje, odnosno notira.

Pojam Meunarodne Trgovine

Na privredni i ekonomski razvoj jedne zemlje, pored unutrasnjih faktora, snazno utiu i faktori iz meunarodnog ekonomskog okruenja. Eksterni faktori jae deluju na otvorenu privredu u pravcu strukturnog prilagoavanja optim tedencijama razvoja svetske privrede. Kao to su promene u relativnim odnosima razvijenosti, u svetskoj trgovini, stepenu zaduenosti i meunarodnim tokovima kapitala. Kretanja u svetskoj privredi snano deluju na srpsku ekonomiju i privredu. Meunarodna trgovina poveava produkciju autputa i standard ivota. Meunarodni tokovi finansija, inputa, autputa, ljudi i dr. omoguavaju izvozno-uvozne aktivnosti koje unapreuju svetsku ekonomiju.

Neophodnost meunarodne trgovine i ekonomska korist od trgovine

Ekonomija pokazuje da meunarodna podela rada, specijalizacija, kooperacija, standardizacija i dr. poveava veliinu GDP-a i ivotni standard stanovnitva. Zemlje izvoze i uvoze robe, usluge, finansijski kapital, i sl. Koncept meunarodne trgovine razlikuje se od koncepta razvoja autarhine privrede samodovoljnost na dva naina: Prvo, meunarodna trgovina ukljuuje razmenu izmeu razliitih zemalja, pa se uvode carine, kvote, sankcije i slino i tada govorimo o protekcionizmu. Drugo, meunarodna trgovima podrazumeva odreeni devizni kurs, a kako sve zemlje manje-vie imaju svoju valutu, onda protok roba, usluga i ostalog prati odgovarajui devizni kurs. U suprotnom nema meunarodne trgovine. 1. Neophodnost meunarodne trgovine. Privrede koje se ukljuuju u meunarodne tokove na bazi izvoza i uvoza i veliine GDP koji se poveava putem meunarodne razmene, postiu znaajnu stopu ekonomskog rasta, dok privrede koje su manje otvorene belee stagnaciju ili pad GDP-a, a time i ivotnog standarda. Osim toga, meunarodna trgovina nadoknauje razliitost uslova proizvodnje, opadanje trokova proizvodnje, mogunost zadovoljenja potreba na viem nivou, pogotovo kada je re o razliitim ukusima. Kada je re o uslovima proizvodnje, meunarodna trgovina omoguava da se jedne zemlje, na primer u tropskim oblastima, specijalizuju u proizvodnji banana, kaktusa, ananasa, kivija i sl., kojima u meunarodnoj razmeni za ove robe dobijaju druge robe koje ne mogu proizvoditi pod povoljnim uslovima. S druge strane, zemlje sa hladnijim klimatskim uslovima proizvode robe i usluge kao to su meso, penica, pirina i sl., i robe razmenjuju za druge, ime se svaka zemlja ukljuuje u meunarodnu podelu rada, ostvaruje vei GDP i vii nivo ivotnog standarda. Drugi razlog za meunarodnu trgovinu su opadajui trokovi po osnovu ekonomije razmera. Opte je poznata stvar da se jedinini trokovi proizvodnje smanjuju sa poveanjem obima proizvodnje koji se moe realizovati na spoljnjem tritu. 5

Trei razlog za meunarodnu trgovinu je razliitost u ukusima. To podrazumeva odreenu sklonost u potronji odreenih roba. Na primer, pretpostavimo da Norveka i Danska proizvode ribu i meso, ali da Norveani vie konzumiraju ribu, a Danci meso. Tada bi dolo do obostranog korisnog izvoza ribe iz Norveke i mesa iz Danske. Obe zemlje bi imale koristi od takve trgovine i mogunosti zadovoljenja razliitih ukusa u ishrani. 2. Ekonomska korist od meunarodne trgovine. Ekonomsku korist od meunarodne trgovine sagledavamo preko realnih primanja stanovnitva. Tako, na primer, SAD uvozi odeu iz Evrope, a Evropa uvozi jeftinu hranu iz SAD, zato to za SAD uvozna odea kota mnogo manje nego da je SAD sama proizvodi, a opet Evropljane mnogo manje kota uvozna hrana, nego da je sami proizvode. I za Amerikance i za Evropljane realne plate su vee (vea kupovna mo) pri razvijenoj meunarodnoj trgovini, jer radnici u Americi manje rada troe za proizvodnju hrane, a Evropljani za proizvodnju odee, tako da i jedni i drugi, proizvodei robe gde su manji utroci resursa preko meunarodne razmene ostvaruju vee realne dohotke i time vii nivo ivotnog standarda. Dakle, spoljna trgovina omoguava svakoj zemlji da se usmeri na podruje svojih komparativnih prednosti u proizvodnji roba i usluga. Radnici u svakoj zemlji mogu ostvariti veu koliinu potronih i proizvodnih dobara za istu koliinu utroenog rada. Zemlja se specijalizuje za proizvodnju u podrujima komparativnih prednosti i razmenjuje svoju vlastitu proizvodnju putem spoljne trgovine za dobra i usluge gde nema komparativne prednosti. Tako se u ostvarenoj meunarodnoj trgovini poveava nacionalni dohodak svake zemlje koja uestvuje u toj trgovini, zahvaljujui najefikasnijoj alokaciji oskudnih resursa.

Komparativne prednosti i alternativni trokovi u meunarodnoj razmeni

1. Princip komparativnih prednosti. Pomenuti razlozi za spoljnu trgovinu su bitni, ali postoje jo ozbiljniji i dublji razlozi na kojima se zasniva celokupna meunarodna trgovina unutar preduzea, unutar zemlje, izmeu zemalja, koje se zasnivaju na principu komparativnih prednosti. Ovaj princip govori da zemlja moe trgovati ak i ako je apsolutno efikasnija ili vie neefikasna u odnosu na drugu zemlju, tj. i kada ima apsolutne komparativne prednosti i kod jednog i kod drugog proizvoda, i kada takvih prednosti nema. Na primer, naa zemlja ima niu produktivnost rada po radniku u odnosu na visokorazvijene zemlje Zapada u proizvodnji odee, penice i drugih proizvoda, pa ipak ima osnova za meunarodnom razmenom dobara i usluga, prema doktrini komparativnih prednosti. Drugim reima, naa zemlja treba da trguje izvozei dobra u kojima smo relativno efikasniji , poput odee i penice, iako odeu i penicu proizvode zemlje Zapadne Evrope koje imaju vii autput po radniku u proizvodnji istih proizvoda i usluga. Ovo znai da treba izvoziti robe gde je vii stepen efikasnosti, a uvoziti gde je nii stepen efikasnosti. Princip komparativnih prednosti podrazumeva da e se svaka zemlja specijalizovati za proizvodnju i izvoz onih dobara i usluga koje moe proizvesti uz relativno nie trokove i obrnuto, svaka zemlja e uvoziti ona dobra i usluge koje proizvodi uz relativno visoke trokove. Svaka zemlja e se specijalizovati u proizvodnji i izvozu onih roba i usluga u kojima je relativno efikasnija od drugih. ak i kada zemlja ima apsolutne prednosti i nie trokove u proizvodnji vie proizvoda, ekonomski je racionalno opredeliti se za proizvodnju i izvoz dobara i usluga gde je ta prednost relativno najvea. Komparativne prednosti se primenjuju kako u bilateralnoj tako i u multilateralnoj razmeni. Korist od multilateralne razmene je velika, jer se ne zahteva bilateralna ravnotea. Ona omoguava da jedna zemlja u razmeni sa drugom zemljom ima trgovinski deficit, koji pokriva suficitom iz razmene sa treom zemljom. Princip komparativnih prednosti koristi se pri razmeni dobara izmeu dveju zemalja. 2. Komparativne prednosti i alternativni trokovi. Analizu komparativnih prednosti proirujemo uz pomo granice proizvodnih mogunosti, koja pokazuje kombinaciju dobara koja se, uz datu tehnologiju i inpute, mogu proizvesti u jednoj nacionalnoj ekonomiji.

Alternativne teorije meunarodne trgovine

dopunjuju postojee teorije i tako daju bolju predstavu o trgovinskim tokovima meu zemljama.

Ekonomija obima Veliina domaeg trita igra znaajnu ulogu u komparativnim prednostima. Veliko trite omoguava veliki obim proizvodnje i nie trokove proizvodnje, pa samim tim i komparativne prednosti zemlje na meunarodnom tritu. Pojava da sa porastom obima proizvodnje dolazi do pada jedininih trokova naziva se ekonomija obima.

Primer ekonomije obima: Obim proizvodnje 10.000 kom. 50.000 kom. 100.000 kom. Ukupni trokovi 100.000 $ 400.000 $ 600.000 $ Jedinini trokovi 10 $ 8$ 6$

Teorija tehnolokog jaza Tvorac: Mihael Posner injenica: Zemlje se razlikuju prema raspoloivoj tehnologiji. Zemlja u kojoj je proizvod prvo nastao (proces inovacije) e izvoziti taj proizvod, sve dok druge zemlje ne osvoje tehnologiju (proces imitacije), to dovodi do smanjenja izvoza zemlje inovatora. Ukoliko druge zemlje imaju nie trokove proizvodnje, zemlja inovator moe u potpunosti izgubiti komparativne prednosti i postati uvoznik tog proizvoda (koncept promenljivih tj. dinamikih komparativnih prednosti).

Teorija preklapanja tranje Tvorac: Stefan Linder injenica: Najvei deo meunarodne trgovine industrijskim proizvodima je trgovina izmeu razvijenih zemalja. Trgovina izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja je dosta manja, iako je meu njima najvea razlika u ralativnoj raspoloivosti faktora proizvodnje (rada i kapitala). Objanjenje: Proizvod se izvozi na ona trita na kojima postoji tranja. Struktura tranje je odreena visinom dohotka, tj. kupovnom moi graana. Posledica: Izvoz razvijenih zemalja e biti usmeren na druge razvijene zemlje. Meunarodna trgovina i transportni trokovi Za meunarodnu trgovinu je bitno postojanje razlike u ceni proizvoda meu zemljama. Takoe je bitno da ta razlika bude vea od visine transportnih trokova. U suprotnom, trgovine nee biti.

Osnovna ekonomska obeleja protekcionizma, trgovinske politike i slobodne trgovine

Teorija komparativnih prednosti pokazala je kako zemlje mogu imati koristi od meunarodne podele rada, specijalizacije i sl. I pored toga, u gotovo svakoj nacionalnoj ekonomiji ili integracionoj celini postoje strukture koje nastoje da uvedu zatitne mere, odnosno ogranienja u obliku kvota, carina i slino, kako bi se domai proizvoai zatitili od jeftinog uvoza. Protekcionizam. Protekcionizam nije zdrava ekonomska politika, zato to samo slobodna trgovina podstie meunarodnu podelu rada, vii nivo produktivnosti rada, snienje trokova, efikasniju proizvodnju i slino, to u krajnjoj instanci, poveava standard u nacionalnoj ekonomiji, i u svetu. Protekcionizam limitira uvozno-izvozne poslove, obino sa ciljem zatite domaih proizvoaa, od uvoznih konkurentnih industrija instrane konkurencije, kao to su: carine, kvote, prevalmani, tarife i sl. Na primer, tarifa je forma postojeeg poreza, koji se zaraunava pri uvozu robe. Na primer, vlada Srbije moe doneti odluku, da svako ko uvozi odeu iz Evrope mora platiti tarifu od 2 evra za svaki artikal ili 2000 evra za svaki kontejner odee. Na prvi pogled izgleda da je re o prikupljanju dravnih prihoda, a u sutini titi se domaa tekstilna industrija. Trgovinska politika. Trgovinska politika predstavlja vladinu politiku koja direktno utie na koliinu roba i usluga koje zemlja uvozi ili izvozi. Najee se u okviru trgovinske politike primenjuju carine i uvozne kvote. Na primer, kada vlada Srbije uvede kvote na uvoz stranih automobila, nita bitno se nee dobiti na tritu zajmovnih sredstava niti sa odlivom kapitala. Jedini efekat je u poveanju neto izvoza ( izvoz minus uvoz) uz svaki realni devizni kurs. Kao rezultat toga, tranja za dinarima raste, jer se konvertuju u evre ili dolare na tritu stranih valuta. To poveanje tranje za dinarima izaziva apresijaciju (jaanje dinara). Postignuta apresijacija smanjuje uvoz automobila, odnosno neto izvoz, ime se anulira direktan efekat uvoznih kvota na trgovinski bilans. Dakle, neto izvoz ostaje isti, bez obzira na pad uvoza automobila. Naime, kada poraste vrednost dinara, onda treba vie dinara za evro, dolar ili druge konvertibilne valute, to automatski poskupljuje domae robe i usluge u odnosu na robe i usluge inostranstva. Na kraju krajeva, kvotama se smanjuje i uvoz i izvoz, ali neto izvoz (razlika izmeu izvoza i uvoza) ostaje nepromenjen. Vidimo da mere trgovinske politike nemaju uticaja na trgovinski bilans. Drugim reima, trgovinska politika ima direktan uticaj na izvoz i uvoz ali se ne menja neto izvoz, koji je jednak odlivu kapitala, odnosno razlici izmeu nacionalne tednje i domaih investicija.

10

Slobodna trgovina. Slobodna trgovina svakoj ekonomiji sveta omoguava rast GDP, a time i vii nivo ivotnog standarda. Ovo najbolje potvruje analiza ponude i tranje roba i usluga u spoljno trgovinskoj razmeni. Pregovori o slobodnoj trgovini imaju za cilj da smanje trgovinske prepreke. Na tom planu najuspenija institucija su opti sporazum o carinama i trgovini, odnosno Svetska trgovinska organizacija. Sutina je u podizanju ivotnog standarda irom sveta na bazi snienja prepreka u spoljnoj trgovini.

Makroekonomska ravnotea u otvorenoj ekonomiji i efekti deficita dravnog budeta

Ravnotea u otvorenoj ekonomiji. S obzirom na to, da smo do sada detaljno analizirali trite zajmovnih fondova i devizno trite, namee se potreba analize njihovog meuodnosa. Susretali smo se sa varijablama kao to su: Nacionalna tednja (S), domae investicije (I), neto izvoz (NX) i neto odliv kapitala (NKI), u obliku sledeih identita: S = I; S = I + NKI; NKI = NX. U uslovima trine ekonomije S = I. Na tritu zajmovnih fondova, ponuda je odreena veliinom nacionalne tenje (privatna + dravna), a tranja domaim investicijama i neto odlivom kapitala (S = I + NKI). Realna kamatna stopa predodreuje ravnoteu ponude i tranje. Na tritu stranih valuta, ponuda potie od neto odliva kapitala, a tranja od neto izvoza, a realni devizni kurs dovodi u ravnoteu ponudu i tranju. Neto - odliv kapitala predstavlja varijablu koja povezuje oba trita (trite zajmovnih fondova i devizno trite). Na deviznom tritu, neto odliv kapitala je deo ponude, tako da osoba koja eli da kupi imovinu u inostranstvu, mora da ponudi dinare koje e konvertovati u valutu te zemlje. Kljuna determinanta je realna kamatna stopa, koja i odreuje neto odliv kapitala. Efekti deficita dravnog budeta na ravnoteu u otvorenoj ekonomiji. Kada se varijable menjaju, na primer, pri deficitu dravnog budeta, dolazi do smanjenja ponude zajmovnih sredstava, poveava se kamatna stopa i istiskuju se investicije u otvorenoj privredi. Dakle, kada drava zapadne u budetski deficit (vie troi nego to su prihodi porezi), ona smanji ponudu sredstava. Kamatna stopa raste da bi se izjednaila ponuda i tranja zajmovnih sredstava. Via kamatna stopa smanjuje odliv kapitala, tako da stanovnitvo kupuje manje strane imovine, a vie kamatne stope privlae strance da investiraju u Srbiji i ostvare vei prinos na uloena sredstva od domicilne kamatne stope. Dakle, pri budetskom deficitu, poveanje kamatnih stopa smanjuje neto - odliv kapitala Srbije. Istovremeno se sniava ponuda dinara na deviznom tritu. Taj rad ponude dinara izaziva apresijaciju realnog deviznog kursa, dinar postaje vredniji u odnosu na strane valute. S obzirom na to, da ljudi kupuju manje roba i usluga u Srbiji, a manje se srpskih roba i usluga prodaju u inostranstvu, izvoz iz Srbije opada, a uvoz raste. Iz oba razloga, neto izvoz Srbije opada. Prema tome, u otvorenoj ekonomiji deficit dravnog budeta poveava realne kamatne stope, istiskuje domae investicije, izaziva apresijaciju valute i deficit trgovinskog bilansa dva deficita istovremeno. 11

Teorija konkurentnih prednosti

Osnove meunarodnih konkurentnih prednosti su: Prvo, odbacivanje statistikog prikaza faktora proizvodnje. Poznati ekonomista M. Porter istie karakter konkurencije i njene napore na poboljanju kvaliteta postojeih faktora ili ak stvaranja novih faktora koji bi pruili konkurentska preimustva. Re je o proizvodima u koje je ugraeno znanje, vetine i sposobnosti. Radi se o proizvodima koji su softicirani, odnosno koji u sebi sadre mnogo dodate vrednosti, te na tritu nemaju otru konkurenciju. Takvi proizvodi i usluge imaju visoku tranju, tj. imaju poznate potroae koji ih ele po visokim cenama, obezbeujui kompanijama visoke profite. Drugo, potenciranje znaaja postojeih konkurentnih prednosti nacije. Time se obezbeuje mehanizam poveanja konkurentnih pojedinih nacionalnih ekonomija na globalnom nivou. Osim toga, bitno je razumeti zato neke ekonomije imaju ili nemaju konkurentne prednosti na meunarodnom tritu, posebno u oblastima visoke tehnologije. Tree, nacionalne ekonomije ne postiu znaajne rezultate na meunarodnom tritu po osnovu tehnolokog i komercijalnog uspeha u odreenim granama, ve, po pravilu, na bazi ostvarenih rezultata (proizvodnih i komercijalnih) u grupi uzajamno povezanih sektora proizvodnje. Prema tome, strukture privrede ine grupacije proizvodnih oblasti koje u konanom zbiru obezbeuju konkurentsku prednost nacionalnoj ekonomiji. Formiraju se klasteri povezivanje u grupe srodnih proizvoaa koji se meusobno takmie i tako jedni druge prisiljavaju da budu inovativni u svom poslovanju. etvrto, razotkrivanje uspeha ili neuspeha nacionalnih ekonomija u ispoljavanju konkurentskih prednosti pojedinih privrednih grana (oblasti) gde se profilira kvalifikovana radna snaga, oblikuje poslovna i radna etika. Pri tome se posebno analiziraju konkurentne prednosti preduzea. Preduzea se javljaju kao nosioci prosperitetne meunarodne proizvodnje i trgovine, pod uslovom da u svoje proizvode i usluge ugrauju znanje, odnosno pamet. Peto, konkurentske prednosti nacije nose obeleja dinaminih promena. One predstavljaju osnovu globalne konkuretnosti nacionalnih ekonomija u svetu.

12

Na osnovu analize o konkurentnim prednostima nacionalnih ekonomija, stiemo sledee: a) faktori (inputi) proizvodnje koji determiniu konkurentske prednosti u pojedinim oblastima privreivanja (nivo tehnolokih dostignua, posedovanje kapitala, odgovarajua kvalifikaciona struktura kadrova, infrastruktura, informaciona tehnologija i sl.) predstavljaju u dinaminoj interakciji najbitnije obeleje konkurentskih prednosti nacionalne ekonomije; b) postojanje kompleksa industrija koje podravaju prateu industriju u cilju promocije konkurentnih prednosti; c) struktura preduzea, strategija nastupa i razvoja kao bitne odrednice sticanja konkuretskih prednosti nacije; d) obezbeivanje uslova vezanih za unutranju tranju, kao preduslova uspene konkurentnosti na meunarodnom tritu. Veliina i apsorpciona mo domaeg trita odreena je globalno brojem stanovnika i per capita dohotkom. Unutranje trite i domaa tranja veoma bitno predodreuju tranju za proizvodima nove tehnologije, a posebno sofisticiranih sadraja u osvajanju meunarodnih trita. Takoe je vano istai da se konkurentske prednosti stiu preko komleksa industrija, a ne pojedinih grana. Prema tome, pored grana koje lansiraju proizvode na trite, njihov uspeh predodreuje pratea industrija. Strategija firmi moe biti razliita od zemlje do zemlje, ali je za promociju uspeha na spoljnom tritu vana unutranja konkurentnost, s obzirom na to, da zdrava konkurencija deluje u pravcu generisanja inovacija. Konstrukciju faktora koji predodreuju konkurentne pozicije pojedinih zemalja na meunarodnom tritu Porter naziva dijamantom, gde najznaajnije mesto zauzimaju tehnoloke prednosti, odnosno znanje. Da bi se to ostvarilo potrebno je stvoriti apsolutno predvidive i dosledne uslove poslovanja. Potom se treba otarasiti svih protekcija, zatita i subvencija u razumnom vremenskom roku. Veoma je vano ulagati u znanje i obrazovanje, posebno u osnovno obrazovanje, koje je osnova za uspene specijalistike studije i nauno istraivaki rad. Takoe treba ulagati u zatitu intelektualne svojine privatnog sektora kao i u formiranje univerzalnih vrednosti, kao to je razvoj demokratije civilnog drutva i vladavine prava. U tom smislu vlada ne sme i ne moe da predodreuje grane razvoja, tj. drutvu ne sme nametati svoje favorite. U odnosu na prethodne teorije komparativnih prednosti po Porterovom dijamantu nosioci meunarodne razmene su kompanije, posebno transnacionalnog karaktera. Pored toga, osnov konkurentnih prednosti nalazi se u inovacijama. To znai da je osnov konkurentnih prednosti da se proizvodi vie ili vie produktivno, to korespondira sa kvalitetom i osobinama proizvoda, s jedne, i efikasnosti tehnologije, s druge strane.

13

Svetsko trite, transnacionalne korporacije i globalizacija

1. Svetsko trite i multinacionalne kompanije. Razvoj svetske privrede i trita ostvaruje se globalizacijom. To je proces poveane zavisnosti, proizvodnje i potronje, naroito preko direktnih investicija, odnosno proizvodnje u inostranstvu. U tom smislu, pokretaka snaga globalizacije je: - privatno komercijalno delovanje, koje omoguava ostvarivanje znaajno veih profita od proizvodnje ili prodaje u inostranstvu; - vee ekonomske koristi za preduzea-kompanije sa aspekta i proizvodnje prometa; - razvoj integracija na regionalnom i meunarodnom nivou koje smanjuju trokove, takse i druge oblike optereenja protoka roba i usluga, pospeuju razvoj tehnologije, odnosno produktivnosti rada, specijalizaciju, konkurenciju, inovacije, laki pristup tritu kapitala, smanjenje nezaposlenosti, izmene strukture privrede, poveanje standarda itd. Svetsko trite je skup odnosa ponude i tranje inputa proizvodnje, roba, usluga, novca, kapitala i dr. finansijskih instrumenata, i slino izvan granica nacionalne kompanije. Prema tome, svetsko trite je veoma heterogeno i stalno se menja i usavrava sa razvojem svetske ekonomije. Svetsko trite obezbeuje kontinuitet ekonomskog rasta nacionalnih ekonomija. 2. Globalizacija svetske privrede. Nova nauno-tehnoloka tehnologija sve vie razvija meunarodnu podelu rada, povezujui nacionalne ekonomije u jedinstvenu celinu preko svetskog trita. Tako kretanje novca i kapitala, inputa i autputa postaje sve znaajniji faktor privrednog razvoja. Iako globalizacija ima za cilj stvaranje jedinstvenog svetskog trita, ono nosi sa sobom i neke veoma znaajne negativne posledice, posebno za nerazvijene zemlje sveta. Tako, na primer, vei deo trgovine se odvija unutar tri integracione celine regiona (Severnoamerika unija, Evropska unija, Azijska unija) a ne izmeu zemalja koje pripadaju razliitim integracionim celinama. Mone svetske ekonomije radije investiraju u domae razvijeno trite, a ne u strano, tako da su sredstva stranih kompanija vrlo mala, to se ne moe nazvati globalizacijom svetske privrede.

14

Globalizacija je zavrnica integracije trita irom sveta. Globalizacija odrava jeftinije trokove transporta, bolju informacionu tehnologiju, i oslobaajuu politiku smanjenja barijera izmeu zemalja, sa ciljem postizanja efikasnosti uz visoku ekonomiju obima i specijalizacije. Prvo, smanjuje ulazne barijere u odreenim zemljama. Strani multinacionalni potencijalni prodavac ne mora da nastoji da osvoji veliki deo trita, i zbog toga ne mora ni da mnogo smanjuje cenu da bi dostigao obim ekonomije, to proistie iz uspeha globalne trgovine. Drugo, mala domaa preduzea, ranije zatina ulaznim barijerama, sada se suoavaju sa veom meunarodnom konkurencijom, i mogue je da preive. Tree, vea konkurencija, po proizvoaima sa niskim proizvodnje, dovodi do niih profita i niih cena.

Meunarodna trgovina i strategija osvajanja novih trita

Savremeni ekonomski razvoj zemalja u razvoju velikim delom je pod uticajem dosadanjeg neravnomernog razvoja proizvodnih snaga, u kome su najvecim delom dosadanje kolonije predstavljale agrarno sirovinski privezak razvijenim industrijskim zemljama. Brz porast industrijske proizvodnje koji je do sada zapaen u nerazvijenim privredama, i potrebe brzog daljeg razvijanja na osnovu savremene tehnike u razvijenim zemljama, sve vie zahtevaju izmenu poloaja u razvoju i znaaj meunarodne trgovine i za ove nerazvijene zemlje i za svetsku ekonomiju uopte. Paralelno sa porastom proizvodnje poveava se mogunost privredne razmene. Kapitalistiki sistem dovodi do opadanja meunarodne razmene a time i do smanjenja dugorone prosene stope rasta zemalja. Prema godinama izmeu dva rata, posleratno razdoblje karakterie ne samo znatno via stopa rasta meunarodne trgovine, ve i znatno vea stabilnost kretanja jednom stalnom uzlaznom linijom. U celom posleratnom periodu nije bilo ozbiljnih padova u uzlaznom trendu kretanja meunarodne trgovine, izuzev manjih kolebanja. Takva kretanja treba posmatrati i tumaiti znaajnim stabilizacionim i anticiklinim merama i naporima razvijenih industrijskih zemalja, ali i naporima veine nerazvijenih zemalja u poveanju stope svog ekonomskog rasta.

15

Zakljuak
Pored neospornih pozitivnih posledica nastanka i razvoja svetskog trzista, za razvoj nacionalne ekonomije i poboljanje meunarodne razmene, treba imati u vidu da su svetski kapitalistiki sistem i svetsko trite stvorili ogromnu neravnoteu u svetskoj privredi. Navedena i slina sagledavanja pokazuju da su dosadasnji razvoj svetskog trita i meunarodne podele rada doveli do velikih disproporcija u svetskoj privredi, koje su postale konica daljeg uspenijeg razvoja u svetu uopste. To nalaze izmene postojee ekonomske situacije i stvaranja svetskog ekonomskog jedinstva na novoj, uravnoteenoj osnovi i na novoj podeli rada, kako bi se prevazila podela na industrijske i sirovinske zemlje, na bogate i siromane. Neophodno je ostvariti i odgovarajui nivo produktivnosti i intenzivnosti nacionalnih radova, kako bi se otklonili uslovi eksploatacije nerazvijenih od strane razvijenih zemalja, odnosno gubljenje znaajnog dela nacionalnog dohotka nerazvijenih zemalja na svetskom tritu.

16

Literatura
Bogdanovi D., Ivanievi G. Osnovi ekonomije ( Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004) Paspalj M., Nicin N., Ekonomija (Beogradska poslovna kola- Visoka kola strukovnih studija, Beograd, 2010) Mankiw N. Gregory, Principi ekonomije (Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2008) Jednak J., Tomi R. Ekonomija ( Beogradska poslovna kola, Beograd 2006) www.wikipedia.org

17