7-12/08

134 od 360

Knjiga I

5.2

PRAVILNIK O PROJEKTOVANJU, IZGRADNJI I REKONSTRUKCIJI CIVILNIH AERODROMA I * NJIHOVOJ KLASIFIKACIJI I. OPTE ODREDBE

lan 1. Ovim pravilnikom utvruju se osnovni elementi i normativi koji se primenjuju pri projektovanju, izgradnji i rekonstrukciji civilnih aerodroma (u daljem tekstu: aerodromi) i prema kojima se vri klasifikacija aerodroma. lan 2. Osnovni elementi i normativi za projektovanje, izgradnju i rekonstrukciju aerodroma odreuju se prema njihovoj vrsti. Vrste aerodroma prema kojima se odreuju osnovni elementi i normativi jesu: 1) aerodromi za javni vazduni saobraaj; 2) aerodromi za sportsko vazduhoplovstvo i za sopstvene potrebe; 3) aerodromi za hidroavione (hidrodromi); 4) aerodromi za helikoptere. lan 3. Pre izrade projekta mora se utvrditi lokacija aerodroma, i u tu svrhu moraju se prouiti i utvrditi topografski, geoloki, geomehaniki, hidroloki, navigacioni i meteoroloki uslovi koji su od uticaja na bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova i na nesmetano vrenje vazdunog saobraaja. lan 4. Utvrivanje lokacije aerodroma treba da bude u skladu sa urbanistikim i prostornim planovima i sa planovima izgradnje vojnih aerodroma.
* Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SFRJ", br. 2/66, a ispravka u "Slubenom listu SFRJ", br. 4/66.

7-12/08

135 od 360

Knjiga I

lan 5. Na razdaljini od 3 km ne smeju biti dalekovodi visokog napona koji seku pravac poletno-sletne staze, a na razdaljini do 1 km ne smeju biti takvi dalekovodi koji su paralelni sa poletno-sletnom stazom. Reke, kanali i vode treba na pravcu poletanja i sletanja da su udaljeni najmanje 1 km od praga poletno-sletne staze, a od produnih ivica aerodroma najmanje 400 m. lan 6. Aerodromi se svrstavaju u klase, i to: 1) aerodromi za javni vazduni saobraaj u 7 klasa; 2) aerodromi za sportsko vazduhoplovstvo i za sopstvene potrebe u 3 klase; 3) hidrodromi u 3 klase; 4) aerodromi za helikoptere na zemlji ili na objektima u 4 klase, a na vodi u 2 klase. Klase aerodroma oznaavaju se kodeksnim slovima: A, B, C, D, E, F, G. Kod hidrodroma klasa se oznaava pored kodeksnog slova i dopunskim kodeksnim brojem, radi oznaavanja dubine kanala za poletanje i sletanje. Dubina kanala za poletanje i sletanje oznaava se, i to: dubina preko 4,5 m kodeksnim brojem 1, dubina preko 3,7 do 4,5 m kodeksnim brojem 2, a dubina od 2,4 do 3,7 m kodeksnim brojem 3. lan 7. Osnovni element prema kome se odreuje klasa aerodroma je duina glavne poletno-sletne staze, odnosno glavnog kanala za poletanje i sletanje. Pored duine glavne poletno-sletne staze, odnosno glavnog kanala za poletanje i sletanje aerodrom po svojim fizikim svojstvima treba da zadovoljava i druge osnovne elemente i normative za tu klasu predviene ovim pravilnikom. Ako povoljni meteoroloki uslovi, vrsta vazduhoplova koji e sletati na odreeni aerodrom i vremenski period iskoriavanja omoguavaju da se aerodrom sa niim elementima i normativima fizikih svojstava koristi za bezbedno sletanje i poletanje vazduhoplova pod uslovima koje omoguavaju vii elementi i normativi fizikih svojstava, tome aerodromu moe se odrediti odgovarajua via klasa, ali ne via od klase u koju on spada prema duini poletno-sletne staze, odnosno kanala za sletanje i poletanje.

7-12/08

136 od 360

Knjiga I

II OSNOVNI ELEMENTI I NORMATIVI ZA PROJEKTOVANJE IZGRADNJU I REKONSTRUKCIJU AERODROMA A. Aerodromi za javni vazduni saobraaj 1. Poletno-sletne staze
lan 8. Osnovna duina glavne poletno-sletne staze mora biti na aerodromu: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) klase A preko 2.550 m; klase B preko 2.150 m do 2.550 m; klase C preko 1.800 m do 2.150 m; klase D preko 1.500 m do 1.800 m; klase E preko 1.280 m do 1.500 m; klase F preko 1.080 m do 1.280 m; klase G od 900 m do 1.080 m.

Osnovne duine poletno-sletnih staza iz stava 1. ovog lana primenjuju se pod standardnim atmosferskim pritiskom, na koti 0 (nivo mora), pri temperaturi od +15C. Za razliku u atmosferskom pritisku od standardnog pritiska, zbog vee nadmorske visine, treba osnovnu duinu poletno-sletne staze produiti, i to za razliku u visini od svakih 300 m treba na osnovnu duinu dodati 7% od te duine. Za poveanje temperature preko +15C treba osnovnu duinu za svaki 1C produiti za 1%. Za proraunavanje duine staze uzima se srednja dnevna temperatura u najtoplijem mesecu godine u predelu lokacije aerodroma. Osnovna duina poletno-sletne staze zbog vee nadmorske visine i poveanja temperature produava se najvie do 35%. Ako se proraunom dobiva vei procenat korekture od 35%, poletno-sletna staza produava se samo za 35% od njene osnovne duine. lan 9. Ako aerodrom, pored glavne poletno-sletne staze, ima i druge poletno-sletne staze, duina tih drugih staza ne sme biti manja od 85% od izabrane osnovne duine glavne poletno-sletne staze zajedno sa

7-12/08

137 od 360

Knjiga I

dodatim duinama. Izuzetno, moe duina druge poletno-sletne staze biti manja od 85% od duine glavne poletno-sletne staze ako na aerodromu duvaju vetrovi jakog intenziteta, ali ne sme biti manja od 70% od izabrane osnovne duine glavne poletno-sletne staze. lan 10. Poletno-sletne staze na aerodromu moraju biti tako postavljene i njihov broj mora biti tako odreen da se obuhvati mogunost poletanja i sletanja vazduhoplova u odnosu na vetrove koji najee duvaju u predelu lokacije aerodroma u to veem procentu. Taj procent ne treba da bude ispod 95%. lan 11. irina poletno-sletne staze ne sme biti manja: 1) od 45 m na aerodromima klase A, B, C, D i E; 2) od 30 m na aerodromima klase F i G. lan 12. Ako se na nekom aerodromu predviaju paralelne poletno-sletne staze, njihov razmak za letenje sa spoljnom vidljivou treba da bude, raunajui od osovine jedne do osovine druge poletno-sletne staze, najmanje: 1) 210 m na aerodromima klase A, B i C; 2) 150 m na aerodromima klase D, E, F i G. Ako se predvia istovremena upotreba paralelnih poletno-sletnih staza pod uslovima instrumentalnog letenja, razmak iz stava 1. ovog lana treba da bude znatno vei. Koliko se poveava razmak izmeu paralelnih poletno-sletnih staza, utvruje se u investiciono-tehnikoj dokumentaciji. lan 13. Prosean uzduni nagib poletno-sletne staze ne sme da pree 1%. Uzduni nagib na bilo kom delu poletno-sletne staze ne sme da pree: 1) 1,25% na aerodromima klase A, B i C; 2) 1,50% na aerodromima klase D, E, F i G.

7-12/08

138 od 360

Knjiga I

Na aerodromima klase A, B i C, prva i poslednja etvrtina duine poletno-sletne staze, po mogustvu, ne treba da ima uzduni nagib vei od 0,8%. Promena uzdunog nagiba na mestima na kojima se ne moe izbei prelaz sa jednog nagiba na drugi, treba da bude izvedena krivom povrinom kod koje stepen promene ne prelazi: 1) 0,1% na 30 m, odnosno minimalni poluprenik od 30.000 m na aerodromima klase A, B, C i D; 2) 0,2% na 30 m, odnosno minimalni poluprenik od 15.000 m na aerodromima klase E i F; 3) 0,3% na 30 m, odnosno minimalni poluprenik od 10.000 m na aerodromu klase G. Popreni nagib poletno-sletne staze mora biti takav da je obezbeeno odvoenje atmosferskih voda sa kolovoznih povrina, ali ne sme prei 1,5%.

2. Osnovna staza
lan 14. Du oba praga i pored ivica poletno-sletne staze mora postojati dopunska povrina stabilizovanog zemljita radi vee bezbednosti sletanja i poletanja vazduhoplova (osnovna staza). lan 15. Ukupna irina osnovne staze du pragova i ivica poletno-sletne staze iznosi: 1) ako se predvia letenje pri spoljnoj nevidljivosti (instrumentalno letenje) 300 m; 2) ako se predvia letenje samo pri spoljnoj vidljivosti (neinstrumentalno letenje) 150 m. lan 16. Uzduni nagib osnovne staze na udaljenosti od 75 m od osovine poletno-sletne staze ne sme biti vei: 1) od 1,75% na aerodromima klase A, B i C; 2) od 2,0% na aerodromima klase D, E, F i G.

7-12/08

139 od 360

Knjiga I

Popreni nagib osnovne staze na udaljenosti do 75 m od osovine poletno-sletne staze ne sme biti vei od 2,5%. Na ostalim delovima osnovne staze popreni nagib moe biti najvie do 5%. Produni nagib pretpolja poletno-sletne staze na aerodromima klase A, B i C ne sme biti vei od 1,25%, a na aerodromima klase D, E, F i G ne sme biti vei od 1,5%. Pretpolje je stabilizovana povrina zemljita, duga 60 m, izmeu praga poletno-sletne i unutranje ivice prilazne ravni za poletanje.

3. Rulne staze
lan 17. Izlazak vazduhoplova na poletno-sletnu stazu, odnosno prilazak vazduhoplova sa poletno-sletne staze do platforme obezbeuje se rulnim stazama. Rulne staze moraju biti izvedene tako da vazduhoplovi to je mogue bre izlaze na poletno-sletnu stazu, odnosno odlaze sa nje i da je put najkrai do platforme. lan 18. irina rulne staze odreuje se prema predvienoj frekventnosti saobraaja, vodei rauna i o tipovima i veliinama vazduhoplova koji se predviaju da e na njoj voziti i treba da bude najmanje: 1) 20 m na aerodromima klase A, B i C; 2) 15 m na aerodromima klase D, E i F; 3) 12,5 m na aerodromu klase G. Proirenje rulne staze treba predvideti na mestu njenog ukrtanja sa poletno-sletnom stazom, drugom rulnom stazom ili platformom. Poluprenik proirenja rulne staze odreuje se zavisno od ugla pod kojim je rulna staza postavljena u odnosu na poletno-sletnu stazu, drugu rulnu stazu ili platformu, kao i od tipova vazduhoplova koji se predviaju da e na njoj voziti, i treba da iznosi najmanje: a) za vazduhoplove na mlazni pogon: 1) 23 m ako je ugao postavljanja manji od 45, 2) 30 m ako je ugao postavljanja od 45 do 135,

7-12/08

140 od 360

Knjiga I

3) 60 m ako je ugao postavljanja vei od 135; b) za ostale tipove vazduhoplova: 1) 7,5 m ako je ugao postavljanja manji od 45, 2) 15 m ako je ugao postavljanja od 45 do 135, 3) 60 m ako je ugao postavljanja vei od 135. Na spoju rulne staze sa poletno-sletnom stazom ili sa platformom, na kome se ne vri okretanje vazduhoplova, poluprenik krivina treba da iznosi najmanje 7,5 m. lan 19. Razmak izmeu bilo koje take na ivici rulne staze i ivice poletnosletne staze, druge rulne staze ili stalne prepreke, mora biti prema sledeim normativima, zavisno od klase aerodroma, i to: a) izmeu ivica rulne staze i ivice poletno-sletne staze: 1) za instrumentalno letenje: na aerodromima klase A, B, C, D i E na aerodromima klase F i G 2) za neinstrumentalno letenje: na aerodromima klase A, B, C, D i E na aerodromima klase F i G b) izmeu ivice jedne i ivice druge rulne staze: na aerodromima klase A, B, C i D na aerodromima klase E i F na aerodromima klase G v) izmeu ivica rulne staze i ivice stalne prepreke: na aerodromima klase A, B, C i D na aerodromima klase E i F na aerodromima klase G lan 20. Maksimalni dozvoljeni uzduni nagib rulnih staza iznosi: 1) 1,5% na aerodromima klase A, B, C i D; 2) 3% na aerodromima klase E, F i G. 30 m; 26 m; 24 m. 52 m; 43 m; 40 m; 73 m; 69 m; 150 m; 145 m;

7-12/08

141 od 360

Knjiga I

Promena uzdunog nagiba rulne staze treba da bude sa krivom povrinom iji stepen promene ne prelazi 1% na 60 m, odnosno treba da bude najmanje sa poluprenikom od 3.000 m. Na mestima gde se promena uzdunog nagiba rulne staze ne moe izbei mora biti obezbeena takva vidljivost da se mogu sa bilo koje take na visini od 3 m iznad nivelete rulne staze videti povrine rulne staze na udaljenosti od najmanje 300 m do take posmatranja. Popreni nagib rulne staze ne sme da pree 1,5%.

4. Prilazna ravan
lan 21. Na oba kraja poletno-sletne staze moraju se predvideti prilazne ravni. Prilazna ravan prostire se u pravcu ose poletno-sletne staze u odreenom nagibu iznad povrine zemljita. Iznad povrine prilazne ravni ne sme biti nikakvih objekata, instalacija ili drugih prepreka. Prilazne ravni odreene su za poletanje i sletanje vazduhoplova. Unutranja ivica prilazne ravni nalazi se na odstojanju od 60 m od praga poletno-sletne staze. lan 22. Odreuju se sledei elementi prilazne ravni za poletanje: 1) za glavnu poletno-sletnu stazu: Unutranja irina prelazni nagib za stranu spoljna irina duina (ukupno) nagib prilazne ravni 2) za ostale poletno-sletne staze: unutranja irina prelazni nagib za stranu spoljna irina duina (ukupno) nagib prilazne ravni 180 m 12,5% 1.200 m 15.000 m 2% (1 : 50) 180 m 12,5% 1.200 m 12.000 m 2,5% (1 : 40)

7-12/08

142 od 360

Knjiga I

Ako se lokacija aerodroma nalazi u sloenim topografskim uslovima, prilazna ravan za poletanje pri spoljnoj vidljivosti moe imati unutranju irinu od 150 m, s tim to je na 3 km irina 750 m. U ovakvom sluaju mora najmanje sa jedne strane od praga poletno-sletne staze do 3 km na svakom mestu da bude avionu omoguen standardni zaokret sa poluprenikom dobivenim kao funkcija brzine aviona u penjanju i uslova zaokreta od 3 u sekundu. lan 23. Odreuju se sledei elementi prilazne ravni za sletanje: 1) na aerodromima za instrumentalno letenje, klase A do G: unutranja irina 300 m prelazni nagib za svaku stranu 15% duina (ukupna) 15.000 m nagib za duinu do 3.000 m od pretpolja 2% (1 : 50) nagib posle 3.000 m 2,5% (1 : 40) na aerodromima za neinstrumentalno letenje, klase:

2)

A do D unutranja irina prelazni nagib za svaku stranu duina (ukupna) 3.000 m od pretpolja 150 m 10% 3.000 m 2,3%(1:40)

E do F 150 m 10% 3.000 m 3,33%(1:30)

G 150 m 10% 3.000 m 5%(1:20)

5. Horizontalna ravan
lan 24. Horizontalna ravan je kruna, sa centrom u koordinatnoj taki aerodroma, i odreuje se kod svih klasa aerodroma na 45 m iznad srednje kote aerodroma, i sa poluprenikom od 4000 m.

7-12/08

143 od 360

Knjiga I

Na periferiji horizontalne ravni mora se predvideti konusna ravan, koja se produuje u nagibu od 5%, s tim da se zavrava iznad kote horizontalne ravni, i to: 1) 100 m na aerodromima klase A, B i C; 2) 75 m na aerodromima klase D, E i F. Prelazni nagib od ivica osnovne staze do horizontalne ravni ne sme biti vei do 14,3% (1 : 7). Svi prirodni ili vetaki objekti vii od kote horizontalne ravni ili konusne ravni smatraju se preprekama i moraju biti obeleeni orijentacionim znakovima. lan 25. Iznad prilaznih, horizontalnih i konusnih ravni ne smeju se podizati novi objekti.

B. Aerodromi za sportsko vazduhoplovstvo i za sopstvene potrebe

lan 26. Duina i irina poletno-sletnih staza aerodroma za sportsko vazduhoplovstvo i za sopstvene potrebe mora biti, i to aerodroma: 1) klase A duina 1.200 m ili vea, irina najmanje 150 m; 2) klase B duina 800 do 1.200 m, a irina najmanje 150 m; 3) klase C duina 700 do 800 m, a irina najmanje 100 m. Duina poletno-sletne staze iz stava 1. ovog lana primenjuje se pod standardnim atmosferskim pritiskom, na koti 0, pri temperaturi od +15C. Odredbe lana 8. st. 3, 4. i 5. ovog pravilnika vae i za poveanje duine poletno-sletne staze aerodroma za sportsko vazduhoplovstvo i za sopstvene potrebe, u sluaju promena standardnih uslova nastalih u atmosferskom pritisku zbog vee nadmorske visine, ili u srednjoj dnevnoj temperaturi u najtoplijem mesecu u godini.

7-12/08

144 od 360 lan 27.

Knjiga I

Poletno-sletnu stazu treba tako odrediti i postaviti da omoguuje poletanje i sletanje vazduhoplova sa obuhvaenosti od najmanje 95% u odnosu na vetrove koji duvaju u periodu od aprila do oktobra u predelu lokacije aerodroma. lan 28. Uzduni nagib na bilo kom delu poletno-sletne staze ne sme prei 2%, s tim da uzduni nagib poletno-sletne staze u proseku ne sme prei 1,2%. Popreni nagib na bilo kom delu poletno-sletne staze ne sme da pree 2,5%. lan 29. Na oba kraja poletno-sletne staze mora se predvideti prilazna ravan ija se unutranja strana nalazi na 60 m od praga poletno-sletne staze i to sa sledeim dimenzijama: 1) za aerodrome klase A i B irina unutranje strane 200 m, a irina spoljne strane 750 m; 2) za aerodrome klase C irina unutranje strane 100 m, a irina spoljne strane 650 m. Duina prilaznih ravni mora da iznosi 3 km, a njen nagib 4% (1 : 25).

C. Hidrodromi
lan 30. Duina glavnog kanala za poletanje i sletanje hidroaviona mora biti i to na hidrodromu: 1) klase A preko 4.500 m; 2) klase B preko 3.000 m do 4.500 m; 3) klase C preko 2.000 m do 3.000 m.

7-12/08

145 od 360 lan 31.

Knjiga I

Ako hidrodrom, pored glavnog kanala za poletanje i sletanje, ima i druge kanale za poletanje i sletanje, duina tih kanala mora biti najmanje 85% od duine glavnog kanala. Izuzetno, na hidrodromu sa jakim vetrovima duina drugih kanala za poletanje i sletanje moe biti najmanje 70% od duine glavnog kanala. lan 32. Dubina kanala za poletanje i sletanje mora biti najmanje 2,4 m u vreme niske vode koja se moe oekivati na bilo kom mestu u kanalu. lan 33. Broj kanala za poletanje i sletanje mora biti odreen tako i oni moraju biti postavljeni tako da se obuhvati mogunost poletanja i sletanja hidroaviona u odnosu na vetrove koji najee duvaju u predelu lokacije hidrodroma od najmanje 95%. lan 34. irina kanala za poletanje i sletanje koji je predvien za neinstrumentalno letenje, ne sme biti manja: 1) od 225 m na hidrodromu klase A; 2) od 180 m na hidrodromu klase B; 3) od 150 m na hidrodromu klase C. Izuzetno, ako brzina strujanja vode u kanalu ne prelazi 2 vora u pravcu pruanja kanala, odnosno 1 vor upravno na pravac pruanja kanala, minimalna irina kanala iz stava 2. ovog lana moe se smanjiti, ali najvie za 30 m. lan 35. Na oba kraja kanala za poletanje i sletanje moraju postojati bazeni za okretanje hidroaviona. Bazeni za okretanje treba da imaju prenik dug koliko najmanje dvostruka irina kanala propisana za odgovarajuu klasu hidrodroma. Dubina bazena za okretanje ne sme biti manja od dubine glavnog kanala za poletanje i sletanje.

7-12/08

146 od 360 lan 36.

Knjiga I

Kanali za vonju za izlazak hidroaviona na kanal za poletanje i sletanje ili za dolazak do hidrodromskog sidrita moraju imati irinu, merenu pri niskoj vodi, od najmanje: 1) 120 m na hidrodromu klase A; 2) 105 m na hidrodromu klase B; 3) 90 m na hidrodromu klase C. Dubina kanala za vonju ne sme biti manja od 1,8 m, merena pri niskoj vodi. lan 37. Na sidritu moraju se predvideti potrebni objekti za ukrcavanje i iskrcavanje putnika, prtljaga i robe, kao i oprema za bezbedno usidrenje hidroaviona. Dubina sidrita, merena pri niskoj vodi, treba da odgovara najmanjoj dubini odgovarajueg kanala za vonju, ali ne sme da bude manja od 2,4 m. lan 38. Na oba kraja kanala za poletanje i sletanje moraju se predvideti prilazne ravni, ije se unutranje strane nalaze na 60 m od praga kanala, a spoljne strane na udaljenosti od 3.000 m od unutranje strane. irina unutranje strane prilazne ravni mora biti ista kao irina kanala, a irina spoljne strane mora biti za 900 m vea od irine kanala za instrumentalno letenje, a za 600 m vea od irine kanala za neinstrumentalno letenje. Nagib prilaznih ravni mora iznositi: 1) 1 : 50 kod kanala za instrumentalno letenje na hidrodromima svih klasa, i kod glavnih kanala za neinstrumentalno letenje na hidrodromima klase A i B koji su otvoreni za meunarodni saobraaj; 2) 1 : 40 kod glavnih kanala za neinstrumentalno letenje na hidrodromima klase A i B koji su otvoreni samo za unutranji vazduni saobraaj i kod drugih kanala za neinstrumentalno letenje na hidrodromima klase A i B koji su otvoreni za unutranji ili meunarodni vazduni saobraaj ili za oba ova saobraaja; 3) 1 : 30 kod kanala za neinstrumentalno letenje na hidrodromu klase C.

7-12/08

147 od 360 lan 39.

Knjiga I

Horizontalna ravan je kruna, sa centrom u koordinatnoj taki hidrodroma, i odreuje se na 45 m iznad kote hidrodroma. Horizontalna ravan mora da ima poluprenik od: 1) 4.000 m na hidrodromu klase A; 2) 3.000 m na hidrodromu klase B; 3) 1.800 m na hidrodromu klase C. Na periferiji horizontalne ravni obrazuju se konusna ravan, koja se produuje u nagibu od 4% (1 : 25), s tim to se zavrava iznad kote horizontalne ravni, na: 1) 100 m kod hidrodroma klase A; 2) 50 m kod hidrodroma klase B. Na periferiji horizontalne ravni hidrodroma klase C ne mora se obrazovati konusna ravan. lan 40. Prelazni nagib od ivice kanala do horizontalne ravni ne sme biti vei od 14,3% (1 : 7).

D. Aerodromi za helikoptere
lan 41. Aerodromi za helikoptere izgrauju se na zemlji, zgradi ili drugom objektu i na vodi. lan 42. Duina i irina staze odnosno kanala za poletanje i sletanje odreuje se zavisno od klase aerodroma za helikoptere, i moraju odgovarati sledeim normativima, i to: 1) na aerodromima za helikoptere na zemlji, zgradi ili drugom objektu: Duina klase A preko 90 m klase B preko 40 m do 90 m klase C preko 15 m do 40 m klase D do 15 m irina najmanje 30 m 20 m 15 m 1,2 duine propelera helikoptera

7-12/08

148 od 360

Knjiga I

2) na aerodromima za helikoptere na vodi: Duina klase A preko 100 m klase B od 50 do 100 m lan 43. Du svake strane staze za poletanje i sletanje aerodroma za helikoptere na zemlji, zgradi ili drugom objektu treba predvideti osnovnu stazu sledeih dimenzija: 1) duine 15 m na aerodromima za helikoptere klase A, B i C, a 1,2 duine propelera helikoptera na aerodromu za helikoptere klase D; 2) irine zavisne od klase aerodroma za helikoptere, i to: klase A 50 m, klase B 40 m, klase C 30 m, a klase D 1,2 duine propelera helikoptera. lan 44. Staza za poletanje i sletanje i osnovne staze aerodroma za helikoptere na zemlji, zgradi ili drugom objektu, mogu imati maksimalni poduni nagib 2%, a maksimalni popreni nagib 2,5%. lan 45. Najmanja irina rulne staze aerodroma za helikoptere na zemlji, zgradi ili drugom objektu moe biti kod klase A 15 m, kod klase B 9 m, a kod klase C 6 m. irina rulne staze aerodroma za helikoptere klase D odreuje se u investiciono-tehnikoj dokumentaciji, i to tako da omoguava bezbednu vonju za helikoptere koji se predviaju da e na njoj voziti, s obzirom na njihovu vrstu i veinu. irina kanala za vonju aerodroma za helikoptere na vodi mora biti najmanje, i to: kod klase A 30 m, a kod klase B 20 m. Poduni i popreni nagib rulnih staza aerodroma za helikoptere iz st. 1. i 2. ovog lana moe iznositi najvie 3%. irina najmanje 50 m 30 m

7-12/08

149 od 360

Knjiga I

lan 46. Razmak od ivice rulne staze do stalne prepreke mora iznositi najmanje: na aerodromu za helikoptere klase A 15 m, klase B 12 m, a klase C 9 m. Na aerodromu za helikoptere klase D razmak od ivice rulne staze do stalne prepreke moe biti manji od 9 m ako je pod normalnim uslovima vonja bezbedna. lan 47. Prilazna ravan aerodroma za helikoptere mora da odgovara sledeim normativima, i to: 1) aerodroma za helikoptere na zemlji, zgradi ili drugom objektu: klase A duina 2.000 m, sa nagibom 1 : 20; klase B duina 1.500 m, sa nagibom 1 : 10; klase C i D duina 1.000 m, sa nagibom 1 : 10; 2) aerodroma za helikoptere na vodi: klase A duina 2.000 m, sa nagibom 1 : 20; klase B duina 1.500 m, sa nagibom 1 : 20. lan 48. Horizontalna ravan aerodroma za helikoptere je kruna i odreuje se na visini od 45 m iznad kote aerodroma. Horizontalna ravan treba da ima poluprenik, i to: 1) aerodroma za helikoptere na zemlji, zgradi ili drugom objektu: klase A 800 m; klase B 600 m; klase C i D 400 m; 2) aerodroma za helikoptere na vodi: klase A 800 m; klase B 600 m.

III ZAVRNA ODREDBA

lan 49. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".