VISOKA KOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNITVO BEOGRAD

SEMINARSKI

RAD

Predmet: OSNOVI FINANSIJSKOG MENADMENTA

B E R Z A N S K I P O K A Z A T E LJ I

Mentor: Prof. Slavko Karavidi

Student: Nenad Jakovljevi Broj indeksa 200-037-09

Beograd, maj 2011. godine

1

Sadraj

UVOD 1. BERZANSKI INDEKSI I DRUGI POKAZATELJI............................................ 2. BERZANSKI PROSECI......................................................................................... 3. BERZANSKI INDEKSI.......................................................................................... 3.1. Opte o berzanskim indeksima.................................................................... 3.2. Indeksi Beogradske berze 3.2.1. BELEKSline...................................................................................... 3.2.2. BELEX15.......................................................................................... 3.3. Najpoznatiji indeksi u svetu......................................................................... 4. OSTALI POKAZATELJI....................................................................................... ZAKLJUAK LITERATURA..

2 3 3 7 7 9 9 11 13 14 15 17

UVOD
U zemljama sa razvijenim tritem i velikom berzanskom tradicijom, trgovina hartijama od vrednosti predstavlja atraktivnu delatnost. Tanije, bezbroj ulagaa pokuava 2

da pobedi trite predvianjem dogaaja u budunosti. Na osnovu oekivanih promena cena, vri se prodaja ili kupovina berzanskih instrumenata. Pri tome se koriste razliit pristupi a cilj je isti: prodati kada je skuplje kupiti kada su cene najnie. ta zapravo traimo? U optem sluaju traimo kvalitetnu hartiju od vrednosti, likvidnu hartiju od vrednosti, hartiju od vrednosti sa to manjim rizikom, sa visokim prinosom i po mogustvu u atraktivnoj industriji. Od ega zavise cene hartija od vrednosti? Da li je mogue utvrditi stepen i smer cenovnih promena na berzi? Mogu li se kontrolisati promene cena? Ovo su samo neka od pitanja koja se nameu svima koji nameravaju da investiraju na berzi. Prognoze vetih analitiara se esto koriste pri formulisanju strategije ulagaa. Pri tome se koriste principi fundamentalne ili tehnike analize. Sve te teorijske koncepcije se mogu svrstati u dva osnovna pravca. Klasina teorija, koja predstavlja jedan od pravaca fundamentalne analize, kao najvaniji parametar u odreivanju berzanskih cena uzima zarade koje ostvaruju akcionarska drutva. im se na tritu nagovesti pojava faktora koji mogu uticati na zaradu kompanije, sektora ili, pak, ekonomije u celini doie do promena cena akcija koje e se desiti i pre nego najavljeni faktori izvre uticaj na zarade. Ukoliko investitori ne reaguju odmah, anticipirajui pozitivan ili negativan uticaj fundamentalnih faktora na zarade, bie kasno jer trite ve unapred u cene ugradi oekivane efekte. Teorija poverenja predstavlja drugi pravac razmiljanja pristalica fundamentalne analize. Ova teorija nudi objanjenje za mnoge situacije na tritu gde se striktno pridravanje kvantitativnih principa klasine teorije pokazalo nemonim. U velikom broju sluajeva trite je pokazivalo dobro stanje fundamentalnih faktora, a cene akcija su jednostavno ile nanie. Tehnika analiza stie sve veu popularnost. Razlozi su, naizgled, sasvim ubedljivi: na osnovu kretanja cena hartija od vrednosti u prolosti, formulie se stav o buduim tokovima. Samim tim ,na osnovu valjane tehnike analize koja e obuhvatiti prethodni period, mogu se izvui pouzdani zakljuci o kretanju cena na finansijskim tritima u budunosti. Postoje tri premise na kojima se zasniva tehnika analiza: trite svodi sve na pravu meru, cene se kreu u trendovima i istorija se ponavlja.

1. BERZANSKI INDEKSI I DRUGI POKAZATELJI

Potencijalne investitore u naelu najvie interesuje promena cena i obim trgovanja svakom pojedinanom akcijom. Meutim, kretanje trita u celini, njegov usporen ili

ubrzan rast, stagnacija ili dinamian pad je u sutini odraz onoga to se dogaa u privredi jedne zemlje. Investitori uvek imaju isti cilj: kupiti to jeftinije, a prodati to skuplje. Budui da je berzansko trite kontinuirano trite, da do promena cena i utvivanje trinih cena akcija dolazi svakog dana, investitori na berzanskom tritu modifikuju osnovni princip trgovanja kupiti to jeftinije, a prodati to skuplje u principu kupiti kada cene hartija od vrednosti dostignu najniu vrednost, a prodati ih kada dostignu najviu vrednost. 1 Da bi znali kada e nastupiti taj trenutak kada e cene hartija od vrednosti krenuti navie ili nanie, potrebno je da se analiziraju kretanja cena hartija od vrednosti i na osnovu tih kretanja donese investiciona odluka. Vano je znati da pokazatelji kretanja cena efekata na berzanskom tritu ne pokazuju kako e se kretanje tih efekata odvijati u budunosti, ve samo kako su se kretale u prolosti. To znai da pokazatelji kretanja cena efekata pokazuju, odnosno registruju promene koje su se desile u prolosti (ex post) pristup.2 Iako je ova karakteristika trinih pokazatelja veoma ograniavajua u savremeno vreme, razliiti berzanski pokazatelji, njenim pojedinim granama i sektorima. Trina kretanja onih kompanija koje svoje hartije od vrednosti plasiraju putem organizovanog trita, mere se putem proseka i indeksa. nali su svoju nezaobilaznu primenu u analizi berzanskih kretanja. Ovi pokazatelji predstavljaju indikatore opteg stanja u privredi ili

2. BERZANSKI PROSECI
U iroj javnosti pojmovi indeksi i proseci najee se shvataju kao sinonimi, ali se u sutini radi se o razliitom nainom merenja promena cena hartija od vrednosti. Proseci predstavljaju ponderisane ili neponderisane proseke cena hartija od vrednosti. Proseci cena hartija od vrednosti (akcija) dobijaju se sabiranjem cena akcija odreenih odabranih kompanija i deljenjem sa brojem koji je, u odreenom vremenu, definisan kao delilac. Za izraunavanje proseka ukljuena je po jedna akcija kompanije koja, je odreena za izraunavanje proseka, tako da je ponder definisan visinom cene kokretnog efekta. Na taj nain akcije ije su cene vie imaju vei relativni uticaj na visinu proseka bez obzira na
1 2

Krsti Borko, Monetarne i javne finansije, Megatrend, Begrad, 2003., str. 143 Jednak Jovo, Finansijska trita, Beogradska poslovna kola, Beograd 2008., str. 89

obim trgovine. To znai da promena cene efekta koji ima viu cenu, znaajnije menja vrednost utvrenog pokazatelja, od promene cena efekta sa niom vrednosti. Berzanski proseci se uobiajeno raunaju na osnovu reperezentativne liste od 2030 kompanija najee za razliite privredne sektore kao to su industrijski, usluni, transportni itd. Nekada se i ovi ovako utvreni pokazatelji obedinjavaju u jedan koji onda pokazuje kretanje cena efekata u odnosnim privrednim sektorima. Berzanski proseci su veoma korieni pokazatelji kako kod investitora tako i kod drugih analitiara koji se bave analizom berzanskog trita i analizom finansijskih trita uope. Meitim, iako ovi proceci predstavljaju veoma pouzdane pokazatelje na osnovu kojih se mogu doneti relevantni zakljuci o njihovom kretanju u budunosti, i na osnovi kojih se moe doneti investiciona odluka, oni imaju odreena ogranienja koja su vezana za: 3 1. zamenu akcija, 2. promenu veliine reprezentativne liste, 3. deobe akcija. Kao to znamo na savremenom tritu kompanije svakodnevno menjaju svoju aktivnost, tako da esto dolazi do promene kako njihove delatnosti, tako i do rezultata koji postiu na tritu, dolazi do akvizicija i raznih drugih transformacija sve do prestanaka rada i sve to utie na promene, odnosno zamene akcija, koje se nalaze na listi za izraunavanje proseka. Ukoliko doe do takve situacije postoje dve teorijske mogunosti: 4 1. da se izabere akcija one kompanije koja se prodaje po slinoj ceni. Ukoliko ne postoji akcija koja se prodaje po slinoj ceni na odnosnom tritu, onda ostaje mogunost da se doda ili oduzme odreeni iznos u odnosu na prethodnu procenu. Ovakav postupak nije statistiki ispravan ali on u naelu zadovoljava osnovnu namenu za utvrivanje pokazatelja. 2. Drugi pristup nudi reenje koje je sadrano u usaglaavanju delioca. Promena veliine liste uzrokuje probleme vezane za izraunavanje pokazatelja. Dosadanja iskustva su pokazala da je potrebno da se u odreenim sluajevim proiruje lista akcija, koje se koriste za izraunavanje pokazatelja. Ako se zaista ukae potreba za proirivanjem liste, onda se proraun mora izvriti za odreeni period unazad za novu listu. Odreena trina situacija nalae da kompanije dele cene svojih akcija. U tom sluaju dolazi do potekoa koje su vezane za izraunavanje berzanskih pokazatelja.
3 4

Jednak Jovo, Finansijska trita, Beogradska poslovna kola, Beograd 2008., str. 96 Milojevi Dobrivoje, Finansijska trita, savremena administracija,Beograd,1996.,str. 65

U sluaju da se izvi deoba akcije od 100 evra u odnosu 1:5 80 evra bi bilo izuzeto iz procene, ako se ne bi izvrilo usaglaavanje. Da se ne bi dobili netani podaci na osnovi kojih se moe doneti pogrena investiciona odluka potrebno je izvriti odreena usaglaavanja. Postoje tri metoda na osnovu kojih se moe izvriti usaglaavanje:5 1. Najjednostavni nain je da se akcije, za koju je izvrena deoba, zameni akcijom iste vrednosti. Meutim, budui da se lista koja se formira za izraunavanje berzanskog pokazatenja formira na osnovu repezentativnih akcija u pojedinim granama, veoma teko je ispiniti zahtev da nova akcija bude i reprezentativna akcija iz iste privredne grane ili privrednog sektora i da ima istu cenu. Zbog toga se ovaj metod retko primenjuje. 2. Drugi metod podrazumeva korienje multiplikatora. Naime, ako je akcija podeljena u srazmeri 1: 5 novu cena se pomnoi sa 5 i na taj nain problem deobe akcije je prevazien. Ovaj metod je veoma jednostava i prihvatljiv. 3. Trei metod podrazumeva promenu delioca, tako da nivo promene ostaje isti. Radi obanjenja ovog metoda posluimo se sledeim primerom: Ako pretpostavimo da se odreeni pokazatelj izraunava na osnovu cena pet akcija i ako se jedna od njih podeli u odnosu 1:4 situacija bi bila sledea: Akcija Cena A B C D E (150:5). Ako je akcija C podeljena u odnosu 1:4 proizilazi da bi ukupna vrednost iznosila 120 (20+20+10 +30 +40). Budui da je delilac ostao isti i on iznosi 5 proizilazi da vrednost procene iznosi 24 umesto 30. Dakle, dolo je do pada procene ikao se na tritu nita nije desilo osim deobe jedne akcije. Promenu delioca mogue je izvriti na sledei nain. Nova agregatna cena
5

20 20 40 30 40

Ukupna vrednost akcija iz korpe je 150. Delilac je 5 tako da procena iznosi 30

Jednak Jovo, Finansijska trita, Beogradska poslovna kola, Beograd 2008., str. 98

(1) Novi delilac =

-----------------------------Stara procena cena Nova agregatna cena

(2) Nova procena =

-----------------------------Novi delilac

Novi delilac

= 120: 30 = 4

Nova procena = 120: 4 =30 Iz navedenog primera vidljivo je da se promenom delioca procena vraa na prethodni nivo. Pokazatelji (prosesi) koji su ponderisani cenom izraunavaju se sabiranjem cena odabranih akcija (iz indeksne korpe) i deljenjem tog zbira brojem koji je definisan kao delilac. Najpoznatiji prosek je Daw Jones Industral Averages (DJIA) koji predstavlja industrijski prosek (indeks). Ovaj pokazatelj je konstruisan jo 1896. godine. On spada u najpoznatije i najee objavljivane pokazatelje. U vreme kada je ustanovljen njime je bila obuhvaena jedna grupa akcija, a izraunavalo se deljenjem ukupnog zbira cena akcija sa iznosom ukupnog broja akcija. Danas se ovaj prosek izraunava sabiranjem cena akcija 30 najveih industrijskih renomiranih i visoko kvalitetnih kompanija tzv. blu chip stocks6 kotiranih na NYSE koji se deli iniocem kojim se usklauju odstupanja prouzrokovana cepanjem (deobom) akcija koja su vrena tokom godina ili drugim promenama do kojih je dolo zamenom neke od kompanija koje ulaze u prosek tako da DJIA vie podsea na indeks nego na prosek. Pored DJIA postoje jo tri Dow Jones indeksa od kojih dva prate kretanje akcija kompanija iz odreenih privrednih sektora, a trei predstavlja kombinaciju prva tri indeksa. Dow Jones industrijski ndeks (Dow Jones Industriaj Average) prati kreatnje cena akcija 30 industrijskih kompanija. Dow Jones indeks transportnih kompanija (Dow Jones Transportation Average) prati kretanje cena akcija 20 avio-kompanija, kao i kompanija iz oblasti eleznikog i drumskog saobraaja. Dow Jones indeks uslunih delatnosti (Dow Jones Utility Average) prati kretanje cena akcija koje se bave kao to su plin ili elektrina energija ili neki drugi energenti.
6

Termin blu chip stocks potie iz igre pokera gdje eton plave boje predstavlja najveu vrednost.

Dow Jones 65 kompozitni indeks (Dow Jones 65 Compozite Average) prati kretanje cena akcija svih 65 kompanija koje ulaze u sastav prva tri indeksa.

3. BERZANSKI INDEKSI
Po indeksima se podrazumevaju ponderisani proseci cena izabranih hartija od vrednosti. esto se kae da oni predstavljaju trine indikatore i da pokazuju kretanje cena hartija od vrednosti u duem vremenskom periodu. 3.1. Opte o berzanskim indeksima Osnovna funkcija indeksa je da kvantitativno iskae dnevne promene cena hartija od vrednosti u odnosu na bazni period. Sam apsolutni nivo vrednosti indeksa govori relativno malo o kretanjima na tritu, dok se mnogo vie podataka moe dobiti posmatranjem njegove realtivne promene, kao i kretanjem kroz prethodni period. Kao i veina alatki kojima se slue analitiari indeksi imaju svoje negativne i negativne strane. Indeksi praktino predstavljaju sredstvo koje se moe koristiti za uopteno posmatranje kretanja na tritu u prethodnom periodu, a analiza indeksa u prolosti i njihove reakcije u ekonomiji mogu investitorima pomoi da bolje reaguju na aktuelnu situaciju. Takoe, imajui u vidu da se indeksi izruanavaju matematikim metodama koje imaju brojna ogranienja, indeksi mogu biti pogreno protumaeni ili da indeksi ne pokazuju one elemente za to su namenjeni. Izraunavanje indeksa, pored berze, bave se razne strune kompanije koje su vezane za berzansko poslovanje. Ineksi u najoptijem smislu treba da daju odgovor ta se deava na finansijskom tritu. Sadraj indeksa ini indeksna korpa odabranih hartija od vrednosti ije kretanje e biti praeno tim indeksom. Indeksna korpa u stvari predstavlja zamiljeni portfolio akcija koje reprezentuju odreeno trite i pokazuje kako bi se kretali prinosi investitora koji je uloio ba u te hartije od vrednosti. Indeksi se sastavljaju na razliite naine tako da pokazuju: 7 1. kretanje svih cena na odnosnom tritu (all share indeks), 2. zatim kao sektorski indeks (u indeksnoj korpi si indeksi koji pripadaju samo odrenoj grani),
7

Vunjak Nenad, Finansijski menadment, Bankarske finansije, EF Subotica, 2006., str. 112

3. indeks najlikvidnijih akcija (u indeknoj korpi se nalaze akcije kompanija definisane po kriterijumu likvidnosti), 4. regionalni indeks (u indeksnoj korpi se nalaze akcije kopanija iz definisanog regiona odabrane po definisanom kritetijumu), itd. Pored berzanskih indeksa, u iju indeksnu korpu ulaze akcije, postoje berzanski indeksi u iju indeksnu korpu ulaze obveznice, kao i indeksi sa robnih berzi. Indeksi ponderisani trinom vrednou izraunavaju se stavljanjem u odnos ukupne trine vrednosti odabranih kompanija u sadanjem trenutku, sa njihovom ukupnom trinom vrednou u prethodnom periodu (bazni period). Ovakva vrsta indeksa je npr. S&P500 kompozitni indeks rejting organizacije Standard&Poor' za odabranih 500 akcija8. Indeks S&P500 ponderie svaku akciju iz svog sastava u proporciji sa njenom trinom kapitalizacijom 9, t.j. u proporciji sa ukupnom trinom vrednou svih akcija tog preduzea. To znai da kompanija ija je trina kapitalizacija npr. tri puta vea od trine kapitalizacije druge kompanije imae i tri puta vei ponder u indeksu. Vrednost 500 akcija iz S&P500 indeksa iznosi otprilike 75% trine kapitalizacije NYSE. Sastav S&P500 se menja u zavisnosti od listinga NYSE10 i nestajanja kompanija pod dejstvom merdera (mergers) i akvizicija (acquisitions). Smatra se da ovaj indeks kao reperni koriste najvei investitori u akcije. Poto kretanje cena pojedinih akcija sadranih u ovom indeksu, vie od ostalih utie na smer kretanja trita, kod izraunavanja indeksa S&P500 njihovom perfomansama se pridaje poseban znaaj. Ovaj indeks je poznat po tome to oznaava vrednost trita koja mogu biti strateki referentnija od vrednosti pojedinih deonikih drutava. Pri konstrukciji berzanskih indeksa mora se voditi rauna o vie stvari kao to su:11 1. Veliina uzorka mora biti takva da se njome dovoljno precizno moe reprezntetovati trini segment koji se eli posmatrati. Nisu pogodni ni preveliki uzorci (neekonomini su i oteavaju raunanje) niti premali (mogu znaiti nepreciznost). Odreivanje prave mere veliine uzorka je veoma osetljiv posao od koga zavisi kvalitet indeksa.
8
9

400 industrijskih, 20 transportnih, 40 kompanija koje vre javne usluge i 40 finasijskih kompanija Trina kapitalizacija kompanija dobija se kada se ukupan raspoloivi broj akcija pomnoi jedininom One akcije koje se pojave na listingu mogu biti obuhvaene S&500 indeksom, a one koje siu sa listinga, Internet sajt: www.belex.rs - ostvaren pristup dana 29.05.2011.g

cenom akcije.
10

po pravilu, izlaze iz uzorka indeksa.

11

2. Reprezentativnost uzorka mora biti da indeks odraava promene u svakom segmentu skupa. Vei uzorci su, po pravilu, i reprezentativniji, ali se pravilnim izborom elemenata skupa reprezentativnost moe postii i na nivou malog uzorka. 3. Ponderisanje odreuje znaaj pojedinih elemenata uzorka. Ponderisanje treba da bude saglasno znaaju pojedinih elemenata uzorka na kretanje skupa kao celine. Ako je hartija od vrednosti zastupljena u indeksu proprocionalno njenoj zastupljenosti na tritu tada se govori o trinoj kapitalizaciji ( value weighted) kao ponderu. Ako su hartije od vrednosti u indeksu zastupljene podjednako bez obzira na njihovo trino uee, tada govorimo o jednakim ponderima ( equal weights). Ukoliko su hartije ponderisane njihovim cenom, tada govorimo o cenovnom ponderisanju (price weights). 4. Praktine jedinice mere mora da ima svaki berzanski indeks koji pretenduje da stekne popularnost. Njima berzanski indeks treba da prui jednostavne i jasne odgovore na pitanja koja su od interesa za investitore. Lakoa itanja i tumaenja indeksa su odluujue za njegov uspeh. 3.2. Indeksi Beogradske berze 3.2.1. BELEKSline Zvanian naziv ovog indeksa je Opti indeks akcija Beogradske berze BELEXline. BELEKSline je indeks koji je od maja 2008. godine zamenio indeks BELEKSfm. BELEXline je indeks koji je ponderisan trinom kapitalizacijom koja se nalazi u slobodnom prometu (free float), koji se ne prilagoava za isplaene dividende, i nije zatien od dilutacionog efekta koji se javlja usled isplate dividendi. BELEXline se sastoji od akcija kojima se trguje na tritima Beogradske berze i koje su ispunile kriterijume za ulazak u indeksnu korpu. Teina komponenti u indeksu je ograniena na maksimalnih 10% u odnosu na freefloat trinu kapitalizaciju indeksa. Namena indeksa je da meri promene cena (price index) akcija kojima se trguje na Beogradskoj berzi, a koje su prethodno zadovoljile kriterijum za ukljuivanje u indeksnu korpu. Indeks BELEXline je dizajniran kao osnovni benchmark za praanje kretanja cena na srpskom tritu kapitala. Sa druge strane, BELEXline je dizajniran na nain koji najblie mogue opisuje ukupna (broad market) trina kretanja i koji moe sluiti kao podloga (underlying) za kreiranje strukturiranih proizvoda i derivate na domaem i inostranom tritu. Od njega se oekuje da bude analitika alatka kako za portfolio 10

menadere, profesionalne analitiare, strunu javnost, investitore, tako i sve druge koji prouavaju dinamiku kretanja cena na srpskom tritu. Kalkulacija i obavljivanje indeksa BELEXline vri se svakog radnog dana Berze, po isteku svih zakazanih trgovanja za taj dan. U sluaju da je trgovanje pojedinanom hartijom od vrednosti ukljuenom u indeksnu korpu obustavljeno na odreeni dan ili u odreenom periodu, indeks se izraunava na bazi poslednje cene date hartije sa poslednjeg trgovakog radnog dana koji je prethodio obustavi njenog trgovanja. Cena akcija koja se koristi za izraunavanje indeksa BELEXline je preovalaujua, odnosno cena zatvaranja koja je formirana u trgovanju akcijama koje ine indeksnu korpu. Prilikom izraunavanja vrednosti indeksa u bilo kojem trenutku relevantna koliina akcija odreenog izdavaoca koja se koristi prilikom raunanja, obuhvata ukupan broj obinih akcija pomnoen free float faktorom (FFc) na dan poslednje revizije indeksne korpe. Free float faktor (FFc) je procenat akcija koji se nalazi u slobodnom prometu i koji je javno dostupan potencijalnim investitorima. FFc se dobija kada se od ukupnog broja akcija oduzmu akcije koje se ne nalaze u slobodnom prometu (non free float). Pod pojmom akcija koje nisu u slobodnom prometu smatraju se akcije koje su u vlasnitvu: 12 lica koja pojediniano poseduju vie od 5% akcija od ukupno izdatih akcija izdavaoca izuzimajui akcije koje se nalaze u vlasnitvu investicionih i penzionih fondova, kao i druge akcije na kastodi raunima, drutva za upravljanje fondovima, osiguravajuuih drutava, brokersko dilerskih drutava i drugih investicionih kompanija sa kratkoronim investicionim strategijama; sopstvene akcije izdavaoca; akcije koje poseduju meunarodne organizacije i institucije za razvoj; akcije koje poseduje Republika Srbija, izuzimajui akcije u vlasnitvu Akcijskog fonda, Fonda za penziono i invalidsko osiguranje. Izraunavanje free float faktora FFc i prateih koeficenata:13 FFc(%)=100%Non free float% Broj akcija u free floatu = FFc*ukupan broj akcija Free float trina kapitalizacija = FFc* Ukupna trina kapitalizacija FFc se utvruuje na bazi javno dostupnih informacija sa internet stranica Centralnog registra, kao i podataka koji su obavljeni u prospektu izdavaoca na datum

12

Internet sajt: www.belex.rs - ostvaren pristup dana 29.05.2011.g Internet sajt: www.belex.rs - ostvaren pristup dana 29.05.2011.g

13

11

revizije indeksne korpe. FFc se rauna kvartalno, primenjuje se od trenutka implementacije revizije indeksne korpe i vai do sledee revizije. 3.2.2. BELEX15 Pored indeksa BELEKXline Beogradska berza izraunava i indeks BELEX15. BELEKS15 je indeks ponderisan iskljuivo trinom kapitalizacijom koji se ne prilagoava za isplaene dividende i nije zatien od dilutacionog efekta koji se javlja usled isplate dividendi. BELEX15 se sastoji od akcija kojim se trguje metodom kontinuiranog trgovanja i koje su ispunile uslove za ulazak u indeksnu korpu. Teina komponenti u indeksnoj korpi je ograniena na maksimum 20% u odnosu na ukupnu trinu kapitalizaciju indeksa na datum revizije. BELEX15 je prevashodno namenjen unapreenju investicionog procesa, kroz merenje performansi najlikvidnijeg segmenta srpskog trita kapitala, kao i kroz mogunost uporeivanja potencijalnih investicionih strategija prema indeksu. Sa druge strane, BELEX15 je dizajniran na nain koji najblie mogue opisuje trina kretanja najlikvidnijih akcija i moe sluiti kao podloga (underlying) za kreiranje strukturiranih proizvoda i derivata na domaem i inostranom tritu. Namena ovog indeksa je da se mere promene cena (price indeks) akcija na berzanskom i slobodnom berzanskom tritu kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja i koje su ispunile uslove za ulazak u indeksnu korpu. Ovaj indeks je namenjen unapreenju investicionog procesa, kroz merenje performansi najlikvidnijeg segmenta trita kapitala. Od ovog indeksa se oekuje da bude veoma pouzdana alatka, kako za portfolio menadere, investicione savetnike, investitore tako i za sve one koje prouavaju i analiziraju berzansko trite. Tabela broj 1. Sastav indeksne korpe indeksa BELEKS15 na datum poslednje revizije 30.06.2010. Emitent AIK banka a.d. , Ni Komercijalna banka a.d. , Beograd Energoprojekt holding a.d. , Beograd Soja protein a.d. , Beej Metals banka a.d. , Novi Sad Agrobanka a.d. , Beograd Univerzal banka a.d. , Beograd Jubmes banka a.d. , Beograd Privredna banka a.d. , Beograd Simbol AIKB KMBN ENHL SPT MTBN AGBN UNBN JMBN PRBN Koliina 7.310.649 870.931 8.760.529 5.390.000 341.355 718.748 506.362 154.177 2.492.828 FFc 69,90% 32,40% 100,00% 68,90% 84,83% 79,93% 74,93% 66,27% 80,59% Procenat 20,00 % 15,66 % 13,53 % 8,27 % 8,05 % 7,77 % 6,49 % 4,48 % 3,36 % 12

Imlek a.d. , Beograd Metalac a.d. , Gornji Milanovac Messer Tehnogas a.d. , Beograd Bambi Banat a.d. , Beograd Tigar a.d. , Pirot Telefonija a.d. , Beograd Izvor: www.belex.co.yu

IMLK MTLC TGAS BMBI TIGR TLFN

9.529.610 1.020.000 1.036.658 420.678 1.718.460 514.970

17,38% 87,41% 18,06% 35,81% 100,00% 73,14%

2,56 % 2,46 % 2,12 % 1,91 % 1,82 % 1,50 %

Kalkulacija i obavljivanje indeksa BELEX15 vri se svakog radnog dana Berze, u realnom vremenu, od trenutka kada je ispunjen uslov za njegovo izraunavanje i publikovanje, pa do formiranja cena na zatvaranju. Cena akcija koja se koristi za izraunavanje indeksa BELEX15 je svaka cena akcija koja je formirana u trgovanju akcijama koje ine indeksnu korpu, izuzev cena koje su ostvarene u blok transakcijama. Prva vrednost indeksa BELEX15 u danu, utvruje se u realnom vremenu u trenutka kada najmanje 30% akcija koje ine indeksnu korpu ostvari prvu transakciju u danu (cena na otvaranju). Ukoliko se do utvrivanja cena na zatvaranju vie od 70% akcija koje ine indeksnu korpu ne otvori (ne zakljui ni jednu transakciju), indeks BELEX15 se ne izraunava u realnom vremenu, ve se utvruje vrednost indeksa prema cenama na zatvaranju akcija koje ine indeksnu korpu, bez obzira koliko indeksnih komponenti je ostvarilo transakcije u predmetnom danu. Prilikom izraunavanja vrednosti indeksa u bilo kojem trenutku relevantna koliina akcija odreenog izdavaoca koja se koristi prilikom raunanja, obuhvata ukupan broj obinih akcija pomnoen free float faktorom (FFc) na dan poslednje revizije indeksne korpe. 3.3. Najpoznatiji indeksi u svetu U Velikoj Britaniji najpoznatiji je sistem indeksa koje obavljuju dnevne novine Fajnenel Tajms (Financial Times Share Indexes). Aktuarske indekse izraunava Aktuarski institut i Fakultet za aktuarstvo kao ponderisane aritimetike sredine za 54 trina sektora podeljena u razliite industrijske grane. U Japanu najpoznatiji je Nikkei indeks. Ovaj indeks se jo naziva i Nikkei Dow Jones Index, Nikkei Stock average ili Nikkei 225. Ovaj indeks potie sa tokijske berze (Tokyo Stock Exchange TSE). Nikkei indeks se izraunava od 1949. godine, a predstavlja ponderisani indeks koji obuhvata cene 225 akcija. Ove akcije predstavljaju akcije prve sekcije berze (gde vae strogi uslovi) i gde se kotira ukupno oko 1200 akcija. Indeksna korpa 225 jednom godinje se revidira kada 6 akcija moe biti zamenjeno. 13

Grafik broj 1 Indeks Tokijske berze

Izvor: www.wikipedia.com U Nemakoj je najznaajni berzanski indeks DAX (Deutsche Aktieninex). Indeksnu korpu ine 30 akcija vodeih nemakih kompanija sa Frankfurtske berze. U Nemakoj je veoma popularan indeks FAZ Aktien. Ovaj indeks obuhvata 100 najveih kompanija sa Frankfurtske berze. U Hong Kongu najznaajniji berzanski indeks je Hang Seng Index. Kreiran je 1964. godine i predstavlja ponderisanu vrednost 3314 akcije sa listinga berze u Hong Kongu. U Francuskoj najznaajniji berzanski indeks je CAC GENERAL INDEX (Cotation Assistee en Continue General Index). Izraunava se od 1981. godine, a sastoji se od 250 kotiranih akcija na Pariskoj berzi. Za potrebe trgovine fjuersima konstruisan je podindeks CAC-40 koji obuhvata 40 kotiranih akcija. U vajcarskoj najznaajniji indeks su SBI (Swiss Bank Indistry) i SBC General. U Italiji najznaajni indeks je MIB General i Banca Com. Na kraju ovog dela seminarskog rada se moe zakljuiti da berzanski indeksi predviaju i procenjuju konjunkturna kretanja na finansijskom tritu u celini ili njegovom jednom delu, a posredno procenjuju i konjunkturna kretanja u realnom sektoru na nivou privrede u celini ili njegovim pojedinim delovima. Oni predstavljaju kratak i jasan pregled kretanja na finansijskim tritima za period za koji su konstruisani (dan, nedjelja, mesec ili vie meseci).

14

Broj 33 izabran, jer po Kineskoj astrologiji predstavlja srean broj.

14

4. OSTALI POKAZATELJI
Meu o stalim pokazateljima, koji se koriste u analizi berzanskog poslovanja spadaju: 15 trina kapitalizacija akcija i pokazatelji strukture investitora. Trina kapitalizacija predstavlja proizvod broja emitovanih akcija i njihove poslednje trine cene. Ukupna trina kapitalizacija predstavlja zbiz svih trinih kapitalizacija akcija koje su u celosti slobodne za trgovanje. Ovaj pokazatelj se moe raunati za trite kao celu, pojedine segmente trita, akcije u indeksnoj korpi, akcije koje ine free float16, pojedine izdavaoce akcija ili obveznica i slino. Pokazatelji strukture investitora predstavljaju takve pokazatelje koji pokazuju koja vrsta investitora je prisutna na tritu i kakav je njihov meusobni odnos. Najee se meri odnos pravnih i fizikih lica u strukturi investitora, kao i odnos stranih i domaih investitora. Takoe, kao i traina kapitalizacija i ovaj pokazatelj moe se koristiti kao pokazatelj trita kao celine, pojedinih njegovih segmenata, akcija u indeksnoj korpi itd.

ZAKLJUAK
Za konstrukciju bilo kog iznosa u bilo kojoj zemlji potrebno je utvrditi optimalni uzorak hartija od vrednosti. Uzorak hartija od vrednosti mora biti dovoljno veliki da odraava realna kretanja privrednog segmenta za koji se konstruie, s jedne strane, ali ne toliko velik da oteava izraunavanje i poskupljuje njegovo korienje. Uzorak hartija od vrednosti mora biti sastavljen od reprezentativnih elemenata posmatranog privrednog segmenta. Takoe, neophodno je i pravilno odabrati pondere kao i jedinice izraavanja da bi bili podesni za razumevanje i davanje neophodnih informacija. Proseci predstavljaju ponderisane ili neponderisane proseke cena hartija od vrednosti. Proseci cena hartija od vrednosti (akcija) dobijaju se sabiranjem cena akcija odreenih odabranih kompanija i deljenjem sa brojem koji je, u odreenom vremenu, definisan kao delilac. Za izraunavanje proseka ukljuena je po jedna akcija kompanije koja, je odreena za izraunavanje proseka, tako da je ponder definisan visinom cene kokretnog efekta. Na taj nain akcije ije su cene vie imaju vei relativni uticaj na visinu proseka bez obzira na obim trgovine. To znai da promena cene efekta koji ima viu cenu,

15
16

Milojevi Dobrivoje, Finansijska trita, savremena administracija,Beograd,1996.,str. 74 Ve je objanjeno na strani 11.

15

znaajnije menja vrednost utvrenog pokazatelja, od promene cena efekta sa niom vrednosti. Najee korienu grupu indikatora trita predstavljaju berzanski indeksi koji svojim cenovnim kretanjem treba da daju odgovor na osnovno pitanje: ta se deava na finansijskom tritu? Indeks predstavlja imaginarni portfolio hartija od vrednosti koji reprezentuje odreeno trite ili jedan njegov segment, npr. pojedinu granu ili pojedinu vrstu hartija od vrednosti. Svaki indeks ima svoju metodologiju izraunavanja, pri emu svaki od njih polazi od baznog vremena posmatranja i bazne vrednosti koja se, po pravilu, indeksira sa 1, 10, 100 ili 1.000. Prate se promene vrednosti indeksa, pri emu je daleko korisnija procentualna od apsolutno promene. Pri izradi berzanskog indeksa mora se voditi rauna o nekoliko bitnih stvari. Veliina uzorka mora biti takva da se njome dovoljno precizno moe reprezentovati trini segment koji se eli aproksimirati. Mali uzorci mogu dovesti do nepreciznosti, a veliki mogu proizvesti neekonominost i komplikovanost izraunavanja. Jo jedna bitna stvar koja odreuje kvalitet indeksa jeste odreivanje pondera. Ponderisanje odreuje znaaj pojedinih elemenata uzorka na kretanje skupa kao celine. Najee se za pondere uzima broj koji odraava uee kapitalizacije date akcije u kapitalizaciji skupa, odnosno trinog segmenta koji se eli aproksimirati. Najpopularniji i najpoznatiji svetski berzanski indeksi su svakako ameriki Dow Jones Industrial Average (DJIA) i Standard & Poor's 500 Stocks Composite Average (S&P500). DJIA indeks jedan je od najstarijih indeksa poto je kreiran jo u XIX veku. Kreiran kao skup 30 najkvalitetnijih amerikih kompanija, svakodnevno se objavljuje u Vol Strit urnalu i predstavlja prosek cena akcija pomenutih 30 kompanija. Beogradska berza svakodnevno objavljuje dva indeksa Belex15 i BelexLine. Belex15 predstavlja indeks najlikvidnijih srpskih akcija kojima se trguje na kontinuiranom segmentu Beogradske berze.

16

LITERATURA
1. Grupa autora: A. ivkovi, B. Krsti, P. Bojovi, Monetarna ekonomija i bankarstvo III, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, cetvrto izdanje, 2001. 2. Jednak Jovo, Finansijska trita, Beogradska poslovna kola, Beograd 2008. 3. Krsti Borko, Monetarne i javne finansije, Jovanovi), Megatrend, Begrad, 2003. 4. Vunjak Nenad, Finansijski menadment, Bankarske finansije, EF Subotica, 2006. 5. Milojevi Dobrivoje, Finansijska trita, savremena administracija,Beograd,1996, Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, "Slubeni glasnik RS",br. 47/2006 Internet adrese: -

(koautori Zoran Bingulac, Miodrag

www.belex.rs - ostvaren pristup dana 29.05.2011.g www.emportal.rs - ostvaren pristup dana 30.05.2011.g www.e-serbia.biz - ostvaren pristup dana 28.05.2011.g www.wikipedia.org - ostvaren pristup dana 29.05.2011.g 17

18