NEELJENI SLUAJEVI EKSPLOZIJA U SKLADITIMA MUNICIJE

UVOD

Neeksplodirana ubojna sredstva (NUS) i drugi eksplozivni ostaci rata imaju tetne efekte na drutvenu zajednicu dugo vremena posle okonanja konflikata. U gotovo svim postkonfliktnim situacijama prisutna je opasnost po stanovnitvo od naputenih ili oteenih skladita municije. Vreme skladitenja konvencionalne municije, kombinovano sa neadekvatnim uslovima uvanja i ogranienim zonama opasnosti, nosi znaajnu opasnost u postkonfliktnim operacijama. Efekti eksplozije u zoni skladita municije su razorni, to kasnije rezultuje potrebom za operacijama uklanjanja eksplozvnih sredstava. Stepen opasnosti po ljudske ivote od udarnog i fragmentacionog (paradnog) dejstva zavisi od blizine lokalnog stanovnitva potencijalnom mestu eksplozije. Za razliku od NUS, koji normalno deluju na jednog ili vie pojedinaca, neeljene eksplozivne pojave u skladitima municije mogu uticati na itavo stanovnitvo; to, najee, rezultuje razbacivanjem eksplozivnih sredstava po okolini, onemoguavajui upotrebu tog zemljita od strane lokalnog stanovnitva. Oblasti oko skladita municije ine osnovni rizik u postkonfliktnom scenariju. Rizik se manifestuje u tri oblika: (1) prisutna opasnost od municije i eksploziva; (2) pad kvaliteta i bezbednosti municije ili pogoranje uslova pod kojima se uva; (3) bezbednost skladita. Neobezbeena skladita municije su predmet krae metala (tj. mesinga i bakra), ambalae za gorivo i eksploziva za upotrebu u lovi i ribolovu, to dovodi do pogrenog rukovanja ili oteenja na takav nain da postaju opasna. Na primer, podaci iz Zalivskog rata ukazuju da su pojedinci iz iste radoznalosti svojevoljno Brojni napadali su skladita municije u sa eksplozivima posle ne prestanka samo u neprijateljstava. primeri eksplozija skladitima municije, postkonfliktnom okruenju, koje su bile uzrok znatnih rtava1, kako u razvijenim tako i zemljama u razvoju. Ova studija je pokuaj da se istaknu opasnosti koje rezultuju od neeljenih eksplozija u skladitima municije ili naputenih/oteenih skladita. Mada
1

Albanija (1997) 115 rtava, Nigerija (2002) 1500 i vie rtava

studija pokriva samo osnovne principe bezbednog uvanja municije i menadment rizika, ona nije namenjena da bude konaan izvetaj o bezbednom ponaanju i uvanju municije i eksploziva u postkonfliktnom okruenju. Ova pitanja analizirana su radi ilustracije rizika i moguih reenja.

OPASNOSTI OD EKSPLOZIJA U POSTKONFLIKTNOM OKRUENJU Termin "eksplozivni ostaci rata" (explosive remnants of war - ERW) moe se koristiti za opisivanje opasnosti od eksplozija po zajednicu na kraju sukoba ili na poetku perioda stabilnosti. ERW se generiu na mnogobrojne naine ili zbog postojanja razliitih opasnosti i korienja razliitih vrsta municije. Opasnosti od eksplozija u postkonfliktnom okruenju mogu se podeliti u etiri osnovne grupe:
(a)

kontaminacija (zagaenost) zemljita minama2 i NUS3; naputena oklopna borbena vozila malo oruje i lako naoruanje4, ukljuujui municiju i eksploziv u posedu civila ili nevladinih snaga; i/ili naputena i/ili oteena/sruena5 skladita municije6 i eksploziva7. Svaka od navednih grupa moe imati uticaj na stanovnitvo koje zahteva

(b)
(c)

(d)

povratak normalnom ivotu zavisno od faktora kao to su gustina ERW, obavetavanje (upoznavanje) stanovnitva o opasnostima od ERW i stepen
2

Muncija namenjena da se postavi ispod ili u blizini zemljita ili na drugu povrinu da eksplodira usled prisustva, blizine ili kontakta lica ili vozila (definicija iz Otavske konvencije) 3 Eksplozivna sredstva koja su napunjena eksplozivnim materijama, podeena ili drugaije pripremljena za upotrebu ili su upotrebljena. Mogu biti ispaljena, izbaena, lansirana ili projektovana da ostaju neeksplodirana, zbog neispravnosti ili konstrukcije ili zbog drugih razloga. 4 Predloene su razliite definicije malog oruja i lakog naoruanja, ali meunarodni konsenzus ili "korektna" definicija jo nije usvojena. Za potrebe ove studije koristie se sledea definicija: "Sva ubojna konvencionalna sredstva koja mogu nositi pojedinci ili laka vozila, a koja ne zahtevaju sutinsku sposobnost logistike i odravanja". 5 Skladita pod kontrolom drave mogu, takoe, nositi opasnost po stanovnitvo od eksplozije ako se nepravilno vode, ali ta opasnost se nee razmatrati u kontekstvu ERW. 6 Kompletna sredstva napunjena eksplozivnim materijama, pogonskim gorivom, pirotehnikim i inicijalnim smeama ili nuklearnim, biolokim i hemijskim materijama za upotrebu u vojnim operacijama, ukljuujui ruenje (miniranje). 7 Supstanca ili meavina supstanci koje su pod spoljanjim uticajem sposobne da brzo oslobode energiju u obliku gasova i toplote.

spremnosti stanovnitva da ivi u oblasti zagaenoj ERW. Mada zvanina definicija ERW jo nije dogovorena, postoji potencijal da se ugradi u sve etiri oblasti opasnosti. Zbog toga je vrlo bitno imati konzistentnu definiciju da bi se uinio napredak i krenulo ka smanjenju opasnosti. Termini i definicije korieni u ovoj studiji su navedeni u Dodatku 4. UZROCI EKSPLOZIJA U SKLADITIMA MUNICIJE Uzroci eksplozija u skladitima municije mogu se svrstati u nekoliko optih kategorija: (a) (b) (c) (d) nestabilna municija, nepravilna eksploatacija, nepravilno rukovanje, i namerna sabotaa ili akti rata. Naalost, dramatini efekti eksplozija municije najpre ukazuju na njihove rtve. Meutim, bilo koje istraivanje posle takvog dogaaja usmereno je, pomou snage injenica da ovde nema direktnih svedoka, da se koncentriu na to to je poznato u rukovanju i propisima koji su na snazi i mogu izbegavati da sumnjie odgovornost organizacije ukljuene u obezbeenje sigurnosti. To moe da vodi do zakljuka da se eksplozija desila kao posledica (rezultat) faktora izvan kontrole te organizacije. Meutim, sa izuzetkom namernih sabotaa ili akata rata, rizik od neeljenih eksploziva za stabilnu municiju koja se uva i kojom se rukuje na ispravan nain je doista vrlo mali. Uz to, u nekonfliktnom okruenju postoje mnogobrojni sluajevi gde su neeljene eksplozije bile spreene ili zadrane zbog pravilnog upravljanja i rukovanja u skladitima. U postkonfliktnom okruenju, meutim, takve kontrole esto izostaju, rezultujui neeljenim pojavama eksplozija koje se sa malom verovatnoom istrauju do kraja i iji uzroci se nikada nee saznati.

EFEKTI EKSPLOZIJA U SKLADITIMA MUNICIJE Direktni efekti na zajednicu od neeljenih pojava eksplozije u skladitima municije prvenstveno zavise od njihove lokacije; blizina stanovnitva mestu eksplozije upuuje na veu verovatnou da e se desiti tetan dogaaj (razaranja, povrede). Sve neeljene eksplozije u skladitima municije, u razliitom stepenu, praene su sledeim fizikim efektima: (a) Eksplozija. To je "snaga" eksploziva i ona je neposredno povezana sa korisnom hemijskom energijom sadranom u eksplozivu. Ona vri znatan pritisak na okolinu i uzrokuje strukturna oteenja. Stepen oteenja zavisi od koliine eksploziva i otpornosti struktura u okolini na oteenje. (b) Udarno dejstvo. Udarni talas je mnogo snanjiji od talasa eksplozije, ali deluje u kraem vremenskom intevralu. Efikasnost dejstva opada sa rastojanjem. Njegov uticaj na lokalno okruenje ogleda se u oteenju struktura sa kojima eksploziv dolazi u direkatn kontakt, ukljuujui i generisanje fragmenata (paradno dejstvo). (c) Fragmentacija (paradno dejstvo). Fragmentacija od objekata u kojima je smetena municija i od same municije ima potencijal da se ostvari na velikim rastojanjima. Na primer, bezbedno rastojanje da artiljerijsku granatu 155 mm je vee od 700 metara. (d) Buka/zvuk. Za stalno oteenje ula sluha, poznato je, potreban je pritisak reda 34,5 kPa. Za 10 tona TNT, stalno (permanetno) oteenje sluha moe se desiti svakom ljudskom biu na udaljenosti od 100 metara od centra eksplozije. (e) (f) Toplota. Toplota generisana eksplozijom moe inicirati zapaljenje materijala u lokalnoj sredini. Vibracije. To je oblik "potresa zemljita" i efikasno rastojanje zavisi od uslova zemljita; efekat vibracija se prenosi na veu daljinu kroz stenu nego pesak.

(g) (h)

Zagaenje okruenja. Ono je tetno za ljude tokom same eksplozije, jer moe imati uticaj na zagaenje vazduha, zemlje ili vode u duem periodu. Zagaenje NUS. Srednjoroni uticaj ogleda se u injenici da e municija detonirati tokom inicijalne ili sekundarne eksplozije. Znatan procenat NUS bie projektovan u okolnu sredinu. Ta municija bie subjekat dejstva vrlo slinog dejstvu konstrukcija koje zahtevaju armiranje: ona e postati "iva". Ona, u stvari, predstavlja potencijalno nestabilan NUS, koji planiranje operacija uklanjanja NUS (eksplozija skladita municije u Albaniji 1997. godine prouzrokovala je veliku kontaminaciju8 u radijusu od 100 metara, srednju kontaminaciju NUS9 u radijusu od 300 metara i malu kontaminaciju NUS10 u radijusu od 500 metara.

(i)

Zagaenje eksplozivom. Efekti eksplozije imaju potencijal da unite municiju na otvorenom bez inicijacije sadraja eksploziva ili pogonskog goriva. Ona se moe sluajno inicirati to kasnije rezultuje sekundarnom eksplozijom. Lana (neistinita) evidencija ukazuje da je broj sekundarnih eksplozija skladita municije u Albaniji tokom 1997. godine bio uzrokovan od strane lokalnog stanovnitva koje je izvlailo pogonsko gorivo, a ono se iniciralo trenjem. U krugovima strunjaka za eksplozije i ERW prisutna je mala sumnja da je

"ienje" posle eksplozije u skladitu municije sloeno, skupo i da zahteva due vreme za sanaciju posledica. Da bi se konkretna oblast (teritorija) uinila bezbednom, potrebna su iskustva specijalista u aktivnostima kao to su uklanjanje NUS, inspekcija municije, procena uticaja na okolinu i obimni graevinski radovi. Eksplozija u Lagosu (Nigerija) u januaru 2002. godine potpuno je obraena od strane meunarodnih timova za uklanjanje NUS u roku tri meseca, dok je jedinici albanske armije od 20 ljudi trebalo tri godine da bi bezbednost eksplodiranih skladita municije doveli na zahtevani nivo.

8 9

> 5 NUS po metru kvadratnom 2-5 NUS po metru kvadratnom 10 < 2 NUS po metru kvadratnom

U Dodatku 5 navedeni su podaci o poznatim eksplozijama u skladitima municije. Treba naglasiti da ti podaci nisu konani i da su zasnovani na informacijama iz ogranienih otvorenih izvora i izvetaja korienih za dobijanje podataka sastavljenih neposredno posle eksplozija. Podaci o neeljneim eksplozijama prikazani su u tri posebne oblasti: (a)skladita municije u postkonfliktnom okruenju, (b) skladita municije u nekonfliktnom okruenju, i (c)civilni pogoni za proizvodnju vatrometa (samo kao poreenje).

ANALIZA PODATAKA Nedostatak detaljnih informacija o mnogim poznatim eksplozijama i nedostatak bilo kakvih informacija o drugim sluajevima eksplozija ukazuje da je analiza dostupnih podataka subjektivna. S tim u vezi, mogue je identifikovati samo odreena kretanja i izvesti odreene zakljuke. rtve U sledeoj tabeli uporeene su poznate rtve sluajeva neeljenih eksplozija u skladitima municije u poslednjih 20 godina. rtve11 Broj Vrsta municije Smrtno stradali Odnos smrtno Povreeni stradalih prema povreenim
11

Za mnoge incidente nema dostupnih podataka, ali moe se realno pretpostaviti da je stvarni broj rtava vei nego to je prikazano

1 2 3 4 5

Postkonfliktno okruenje Nekonfliktno okruenje UKUPNO Civilni SVEGA pogoni za proizvodnju vatrometa

159+ 167512 1854+ 386 2240

595+ 128+ 723+ 2273+ 2996

1 3,7 1,4 112 2,6 1 1 - 5,8 1 1,3

Uzroci eksplozija U tabeli su analizirani uzroci eksplozija (koje su potvrene i prijavljene). Cilni Broj Uzrok Posle Bez konflikta konflikta 12 10 1 okolna 1 16 3 2 1 1 1 1 1 3 1 Ukupno pogoni za vatromet 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Samoinicijacija goriva Uzrok nepoznat Poar Visoka temperatura Ljudska greka Udar groma Pomeranje/rukovanje Istekao vek upotrebe Nestabilnost municije Komentar U ovom trenutku ne postoji dovoljan broj pouzdanih informacija da bi se objektivnije odredilo kada je neki od inilaca preovlaujui u odnosu na druge u
12

Svega

12 11 4 2 16 3 3 2 1 1 20 2

12 31 6 2 17 3 3 2 1

Podatak se odnosi na eksploziju u Lagosu, Nigerija 2002. godine. Evidencija o broju rtava ukazuje da je inicijalna eksplozija bila malih razmera, a da je veina rtava uzrokovana pojavom panike i guenjem, kada su ljudi pokuali da se spasu od nastalog poara i toplote.

sluajevima neeljenih eksplozija. injenica da su mnogi incidenti prikazani kao "uzrok nepoznat" ukazuje da zahtevaju primenu procedura i standarda ispitivanja (istraivanja). U eksploziji skladita municije u indijskom mestu Baratpuru (28. aprila 2000. godine) bilo je pet poginulih, 10.000 ljudi je evakuisano a unitena je municija u vrednosti 590 miliona dolara. Uzrok eksplozije, kako je naknadno ustanovljeno, jeste nepokoena trava oko skladita, jer se to smatralo merom utede13 . BEZBEDNOST SKLADITA MUNICIJE Poznati su osnovni principi bezbednog uvanja i odravanja skladita municije. Ako se ti principi slede, generalno, rizik od nastanka neeljenih eksplozija je znatno umanjen. Izuzetak su rizici od sabotaa ili ratnih uslova mada, ak i u tim uslovima, pridravanje principa e smanjiti rezultujua oteenja. Diskusija o bezbednom skladitenju muncije ukljuena je u Dodatak 1. Poznavanje osnovnih principa uvanja municije e obezbediti bolje razumevanje inilaca koji dovode do neeljenih sluajeva eksplozija. Mnogi od tih inilaca su stalni; izmeu njih postoji veza. Vanost inilaca u odnosu na odgovornost autoriteta i raspoloivih finansijskih sredsatva za uvanje e odrediti kada je skladite municije vie ili manje rizino za pojavu neeljenih eksplozija. ZAKLJUCI I PREPORUKE Nedostatak dostupnih i detaljnih informacija u ovom momentu ini bilo koji oblik kvantitativne i objektivne analize neprikladnim (neodgovarajuim). Pa, ipak, postoji dovoljno dokaza da bi se identifikovali odreeni trendovi. Prisutan je znatan rizik po stanovnitvo od naputenih ili oteenih skladita municije u postkonfliktnom okruenju. Poetne analize, zasnovane na statistikim podacima u ovoj studiji, ukazuju da je odnos smrtnih ishoda i povreda u postkonfliktnom okruenju 1 do 3,7. To je povoljnije prema nekonfliktnom
13

Genaral-major Aok Mehta, Bharatnet News and Current Affairs, 6. julu 2000.

okruenju, gde je taj odnos 1,4 do 1. Pretpostavlja se da je ta razlika zbog manje gustine naseljenosti stanovnitva u blizini vojnih objekata u postkonfliktnom okruenju. Naalost, prisutan je nedostatak dostupnih podataka za analize ili procene aktuelnih rizika od eksplozije ili rizika kojima je pojedinac izloen14. Vie od 30 procenata neeljenih eksplozija u postkonfliktnom okruenju je sa konstatacijom "uzrok nepoznat" i taj broj e biti sigurno znatno vei jer nije potpuno poznat efekat 15 eksplozija u Albaniji tokom 1997. godine. Tako visok procenat ukazuje da: (a) (b) nacionalni autoriteti nisu raspoloeni da prue sve detalje incidenata nacionalnim i meunarodnim medijima; ili istraivanje (ispitivanje) akcidenata nije izvreno na efikasan nain. Mnogi poznati akcidenti mogli su se, verovatno, spreiti da su se primenile jeftine bezbednosne procedure i da je bio implementiran odgovarajui proces upravljanja. Na primer, ispunjavanje NATO standarda za ekstremno visoke propise uvanja (skladitenja) eksploziva u stalnim skladitima municije je skupo, ali prihvatanje bezbednosti pri radu i rukovanju eksplozivima moe se ostvariti u delu tih trokova. uvanje na otvorenom se esto koristi i kada se radi ispravno (prema propisima), akcidenti su retki. Eksplozivna bezbednost je vrlo zavisna od obuke i uspenog uvoenja etosa beznednosti. Koncept meunarodnih vodia (prirunika) za uvanje (skladitenje) municije i eksploziva zasnovan je na najboljoj praksi i treba da bude prihvaen. Idealni uslovi za bezbedno skladitenje (uvanje) analizirano je u Dodatku 1. Sada u postkonfliktnom operativnom okruenju je vrlo verovatno da formalna statika skladita municije budu subjekti nekog oblika ratnih operacija, sa konsekventnim (doslednim) gubitkom nekog ili svih celina (celovitosti) skladita. Neka poljska skladita (na otvorenom) mogu biti biti izloena (trpeti, stradati) u vojnim operacijama, biti smetena (situirana) i raditi u odnosu na operativne obaveze i nije neophodno pratiti principe uvanja, ali verovatno sa nedostatkom odgovarajuih
14

Teoretski odnos izmeu smrtnih ishoda od eksplozija i ukupnog broja stanovnitva zemlje za svaku godinu mogao bi da prui neke podatke. Meutim, vrednost (korisnost) takvih podataka je limitirana jer postoji rizik da se iz njih izvedu pogreni zakljuci.

uslova luvanja. Neki stokovi (skladita) mogu biti optereena minama iznenaenja. To je zbog toga vitalno vano da takva skladita se obezbede i uini izvri tehnika procena opasnosti. Prema tome, preporuke su: da se nastavi kontrola eksplozivnih sluajeva u skladitima municije kako bi se obezbedila vea preglednost za buduu identifikacijui analizu trendova. Drave lanice mogu da analiziraju pogodne mehanizme za implementaciju tih preporuka. da odgovarajua meunarodna organizacija analizira ravoj internacionalnih standarda i prirunika (vodia) u cilju smanjenja rizika po zajednicu u postkonfliktnom okruenju. Takvi standardi u vodii bie zasnovani na postojeoj UN klasifikaciji municije i bie zasnovani na lako prihvatljivoj methodologiji i tehnologiji. Da e operativna metodologija biti razvijena za vojne i policijske snage kako bi obezbedila operacije podrke miru za obezbeenje bezbednsoti i sigurnog tehnikog upravljanja za razorenu ili oteena skladita municije pronaena tokom operacija. Takvi standardi e, takoe, poveati bezbednost u drugim skladitima municije u okruenju gde jo nisu primenjeni principi uvanja.

Dodatak 1 Pristup bezbednom uvanju municije 1. Uvod Ne postoje meunarodno prepoznati standardi za bezbedno uvanje municije i eksploziva bilo u vojnim bilo u civilnim skladitima municije. Regionalne organizacije, kao to je NATO, dale su saglasnost za to, ali je bezbedno uvanje (skladitenje) municije i eksploziva nacionalna odgovornost 15 . Sledei opis i preporuke, koje se nude kao mogui pristup bezbednom uvanju municije, razvijeni su iz postojeih NATO standarda. 2. Municija Municija je konstruisana da bude ubojna (smrtna) kada se koristi i da bude bezbedna kada se uva. Po svojoj prirodi ona sadri vrlo reaktivna jedinjenja (smee). Da bi se obezbedila beznednost te municije do trenutka konane upotrebe (primene) mora ispuniti sledee zahteve: da bude proizvedena u kontrolisanim uslovima i predmet kontrole prema standardima kvaliteta, da bude subjekt rukovanja i testova uvanja, da bude naznaen rok upotrebe, da bude periodino kontrolisana, da bude uskladitena sa drugom municijom tako da ne dovodi do dodatnih efekata koji mogu izazvati neeljenu eksploziju. 2.1 inioci koji deluju na municiju

15

U podrujima (oblastima) kao to je Kosovo i Metohija ili Istoni Timor, gde nema nacionalnih autoriteta, vodea organizacija e preuzeti odgovornost za takve aktivnosti

Pored toga, municija je osetljiva na sledee: 2.2 ekstremne temperature nagle promene temperature, udar visok nivo elektromagnetnog zraenja, vladu (neke komponente su) osetljive na prisustvo tetoina Greke nekvalifikovanoh ljudstva. Pakovanje municije Pakovanje municije je najbitniji inilac u odgavanju integriteta municije. Ono titi municiju na sledee naine: pomae da se ublae ekstremne temperature, deluje kao aprorber udara formira odreeni tit od dejstva elektromagnetskog zraenja, preventivno smanjuje vlanost i iskljuuje delovanje tetoina. Neke grupe municije mogu imati eksplozivne efekte funkcionisanja sadraja tako da individualo (pojedinano) pakovanje prenosi na susedna pakovanja ili ak menja eksplozivne efekte. Meutim, to vodi da takv amunicija nije pakovana, da je nepravilno pakovana ili u pakovanju koje je omoguilo da degradira (urui) uslove uvanja je daleko (mnogo) vie verovatna da uzrokuje ili preterano doprinese neeljenim eksplozijama. Samo municija koja ispunjava sledee kriterijume moe se smatrati da je pogodna za generalno uvanje. Sva municija koja ne ispunjava ovaj standard mora da bude predmet posebnih uslova uvanja, dodatnih aktivnosti ili destrukcije: da su podvrgnuti testovima rukovanja i uvanja,

 3.

da su neoteena da su unutar veka upotrebe, da su ispravno pakovana u pogodnoj ambalai. Skladite municije Namena skladita municije je da neprekidno i proiri na zatitne aurom

oblikovana pakovanja municije. Skladite municije je difinisano u sovoj studiji da bude jedno mesto na kome je smetena i uva se municija. To moe biti bilo kojeg oblika, na primer iglo ili otvoreni stok u poljskom skladitu. Principi koji se posmatraju da bi se obezbedilo bezbedno uvanje municije su isti; samo e stepen naglaavanja tih inilaca odrediti da li je skladite rizino. Skladite municije mora obezbediti sledee: 3.1 zatitu od vremenskih uslova ukljuujui elektrine udare (varnice, grom), fiziku bezbednost od uljeza, zatitu od poara, zatitu od eksplozija u susednih skladita. Zatita od vremenskih uslova Struktura objekata za skladitenje municije mora biti sposobna da izdri vremenske uslove koji preovlauju u oblasti u kome se nalazi. Mora odravati stabilnu temperaturu konstrukcionih parametara municije u skladitu; zavisno od preovlaujuih uslova mogu se primeniti aparati (sredstva) z azagrevanje ili hlaenje ako je potrebno. Zatita osvetljenja mora se obezbediti i izvriti ispitivanje uzemljenja da bi se odrazilo na ispod zemlje. 3.2 Fizika bezbednost od uljeza

Objekat za skladitenje municije mora biti obezbeen od uljeza ili sluajnih ili smiljenih (namernih). Te mere e, verovatno, zahtevati da objekti nemaju prozore. Gde je to mogue, objekti e biti ograeni i rasporeeni da se fiziki iskljui svaki pristup, izuzev kroz ulazna vrata. Alarmni sistemi mogu biti rasporeeni ili postavljeni da detektuju uljeza. Svaki otvor za ventilaciju mora se konstruisati na takav nain da sprei ne samo ulazak ljudskih uljeza nego i ivotinja. ivotinje trae tamne i suve lokacije sa stabilnim temperaturama kao mesta za gnezda, a prostirke unete na taj nain su subjekat rizika od poara. ivotinje same mogu otetiti drveno pakovanje (ambalau) ili munciju sa tankim zidovima. 3.3 Obezbeenje zatite od poara Objekat mora biti konstruisan od nezapaljivog materijala i sposoban da izdri spoljanji poar. Unutranjost objekta mora biti opremljena sistemom vodenih prskalica i zatitne opreme za detekciju poara. Oprema za borbu protiv poara, kao to su aparati za gaenje poara, moraju biti dostupni radi prve pomoi u gaenju poara. Unutranje instalacije ili povrine ne smeju biti izraene od materijala koji varnii, bilo trenjem bilo elektrinim putem. 3.4 Obezbeenje zatite od eksplozija u susednim skladitima Struktura objekta ili njegovih okolnih poprenih greda moraju biti dovoljno robusne da izdre eksploziju u susednim skladitima. To je mogue jedino ako je poloaj skladita municije paljivo kontrolisano i ako svako skladite je vidljivo prvenstveno kao mesto potencijalne eksplozije i kada je vidljivo kao mesto prijema. 4. Upravljanje skladitem municije Parametri koji ine bezbednost municije i koji ine bezbedno skladite su objanjeni. Meutim, da bi se ta dva inioca kombinovala u cilju generisanja

bezbednosti skladita municije, upravljanje muncijom i odreenim skladitem mora se analizirati. 4.1 Stokovi municije Sva municija uskladitena u jednom skladitu mora biti kompatibilna; ako to nije mogue zbog ogranienog prostora, tada se moraju ugraditi unutranje poprene grede. Svaki stok mora biti stabilan i sadrati municiju iste vrste i namene, prvenstveno po seriji i partiji. Municija mora biti uskladitena na drvenim paletama i mora imati vazduni prostor od najmanje 150 mm od zida kako bi se obezbedila cirkulacija (strujanje) vazduha i spreila kondenzacija. Sve kutije moraju biti zatvorene i zapeaene; municija se ne sme vaditi iz sopstvene ambalae u skladitu. Svi stokovi moraju imati karticu za identifikaciju sa upisanim prijemom i izdavanjem municije, kao i pomo za knjigovodstvo i spreavanje krae. 4.2 Elektrini standardi Svi elektrini ureaji moraju biti hermetizovani i standardizovani tako da ne generiu varnice kada su u upotrebi. Svi elektrini vodovi moraju se obloiti i zatititi od poara. 4.3 Zabranjeni artikli U skladite municije ne sme se unositi nita to bi moglo dovesti u opasnost municiju ili naruiti integritet u sopstvenom pakovanju. To e biti uobiajena praksa za

Dodatak 2 Upravljanje rizikom 1. Koncept bezbednosti Bezbednost se ostvaruje smanjenjem rizika na tolerantan nivo, koji je definisan u ovoj studiji kao tolerantan rizik. Apsolutne bezbednosti nema, a rizik koji postoji naziva se preostali rizik. Zbog toga, u kontektsu bezbednosti skladita municije, takve oblasti nikada ne mogu da budu apsolutno bezbedne, one mogu da budu relativno bezbedne. To je neminovna injenica ivota, koja ne znai da odgovornosti meunarodnih organizacija (u postkonfliktnom okruenju) ili nacionalnih autoriteta (u nekonfliktonom okruenju) na obezbeenju civilnog stanovnitva su na bilo koji nain umanjene. One imaju moralnu obavezu da obezbede takve oblasti i uine ih sigurnim to je mogue vie u skladu sa raspoloivim resursima ili da premeste ) presele) lokalno stanovnitvo na bezbedno podruje (oblast). Sistem upravljanja rizikom mora se razviti do nivoa od blizu 100 procenata idealnog uverenja, kao to je realno mogue, sa obezbezeenjem meunarodnih organizacija i nacionalnih autoriteta da odrede ta je tolerantan rizik koji je pripremljen za prihvatanje u njihovom posebnom (specifinom) okruenju. 2. 2.1 Upravljanje rizikom Odreivanje tolerantnog rizika Tolerantan rizik je odreen traenjem apsolutne bezbednosti suprotstavljene iniocima kao to su: (a) (b) (c) raspoloivi (dostupni) resursi drutvene konvencije cost-effectiveness i

(d)

tehnika opasnost (kombinacija opasnosti i rizika).

To sledi da postoji potreba neprestanog (neprekidnog) prikazivanja tolerantnog rizika koji podrava koncept posle eksplozivne bezbednosti u posebnom (specifinom) okruenju. 2.2 Procena i smanjenje rizika Tolerantan rizik se ostvaruje iterativnim procesom procene rizika (analiza rizika i evaluacija rizika) i smanjenjem rizika. 2.3 Dostizanje tolerantnog rizika Sledea procedura mora se koristiti zajedno sa drugim relevantnim standardima radi smanjenja ritika na tolerantan nivo: (a) (b) (c) (d) (e) (f) identifikacija verovatne grupe rizika u blizini skladira municije; identifikacija nameravane upotrebe i logino predvianje zloupotreba procedura za implementaciju eksplozivne bezbednosti; identifikacija svake opasnosti (ukljuujui neku opasnu situaciju i tetan dogaaj)koji proizilazi u svim stadijumima procesa; procena i evaluacija rizika za svakog identifikovanog korisnika ili grupu; donoenje odluke ako je rizik tolerantan /npr. poreenje sa ostalim rizicima za korisnika i sa onim koji je prihvatljiv za drutvenu zajednicu); i ako rizik nije tolerantan tada smanjivati rizik sve dok ne postane tolerantan.

Poetak

Definisanje nameravane upotrebe i logino predvianje zloupotrebe ANALIZA RIZIKA

Smanjenje rizika

Identifikacija opasnosti

PROCENA RIZIKA

Procena rizika

Evaluacija rizika

NE

Da li je tolerantan rizik dostignut

DA Kraj

Kada se vri proces smanjivanja rizika, prvenstveno se mora analizirati sledee: (a) (b) (c) spreavanjem; (d) (e) (f) (g) efikasno razvrstavanje stoka u saglasnosti sa UN podelom i grupama kompatibilnosti; efikasne operativne procedure; informacije o riziku; i izvrenje analize posledica eksplozije i ponovno preispitivanje (a) do (f) ako je potrebno. 3. Zakljuak Mora se naglasiti da kvalitet NIJE sinonim za bezbednost i konsekventna (prema tome) odnosna uloga kvaliteta upravljanja i upravljanja rizikom ne treba da bude nejasna. Bezbednost municije i skladita municije zavisi od integrisane primene principa i procedura i kvaliteta upravljanja i upravljanja rizikom. Civilno stanovnitvo u blizini oblasti skladitenja municije mora biti uvereno da je bezbedno. To zahteva projektovanje mesta i rasporeivanje, sisteme upravljanja i operativne procedure koje su odgovarajue, efikasne, efektivne i bezbedne. Korienjem najbolje prakse (iskustava( u rizicima i kvalitetu upravljanja vodie do znaajnih poboljanja. Te koristi e se odraziti na lokalnu drutvenu zajednicu i pojedince potencijalno pogoene neeljenim eksplozivnim sluajevima (dogaajima) u skladitima municije. NAPOMENA istorijska frekvencija (uestanost) neeljenih dogaaja u slinim objektima; adekvatne eksplozivno opasne oblasti; efikasna sposobnost za borbu sa poarom i njegovim

Nije ista situacija kada se desi eksplozija u skladitu municije ili u preduzeu (pogonu, kompaniji) za proizvodnju bilo municije bilo vatrometa ili drugih pirotehnikih sredstava. Naime, proizvodnja baruta, eksploziva, specijalnih eksplozivnih delova i sklopova municije konvencionalne ili raketne zahteva definisanje tehnologije, primenu svih tehnikih mera zatite, kao i ljudstvo osposobljeno i detaljno upoznato sa procesom proizvodnje. Dalje, u pogonima u kojima se proizvode eksplozivne materije prisutna su lica odgovorna za normalno odvijanje procesa proizvodnje, koji imaju svoja zaduenja i obaveze.

Dodatak 4 Termini i definicije16 Amandirani Protokol II (AP II) Amandirani Protokol II Konvencije o zabrani ili ogranienju upotrebe odreenih vrsta konvencionalnog oruja koje moe naneti prekomerne povrede i imati neselektivne efekte (CCW Konvencija). On zabranjuje upotrebu svih nedetektabilnih antipersonalnih mina i ureuje upotrebu irih kategorija mina, mina iznenaenja i drugih sredstava. Za namenu IMAS, lan 5postavlja zahteve za oznaavanje i kontrolu miniranih oblasti. lan 9 obezbeuje snimanje i korienje informacija o minskim poljima i miniranim oblastima. Tehiki aneks obezbeuje vodi za, izmeu ostalog, snimljene informacije i meunarodne oznake minskih polja i miniranih oblasti. Oblast za uvanje municije Oblast ili infrastruktura prvenstveno namenjena za prijem uvanje, izdavanje i odravanje municije. Nije potrebno da se za te namene izgradi mesto, ali moe da se skladiti velika koliina municije i eksploziva u poljskim uslovima ili da se kombijunu oba. Eksplozivi Supstance ili meavine supstanci koje su pod spoljanjim uticajima sposobne da oslobode energiju u obliku gasova ili toplote. Eksplozivna sredstva Sva municija koja sadri eksplozive, nuklearne fisione ili fizione materijale i bioloke i hemijske agense. To podrazumeva bombe i bojne glave, voene i balistike rakete,
16

Svi termini i definicije sadrani su u Meunarodnom standardu o minskom delovanju IMAS (Internationa Mine Action Standards) 04.10 Renik termina

artiljerijski, minobacaku, raketnu i municiju za malo oruje i lako naoruanje, sve mine, torpeda i dubinska punjenja, pirotehnika sredstva, kasetne projektile i dispenzere za njihovo noenje i izbacivanje, metke i punjenja sredstava za aktiviranje, elektro-eksplozivna sredstva, prikrivena i improvizovana eksplozivna sredstva i sve sline ili odnosne delove ili komponente eksploziva u prirodi. Uklanjanje eksplozivnih sredstava Detekcija, identifikacija, evaluacija, pruanje bezbednosti, obnavljanje i uklanjanje neeksplodiranih ubojnih sredstava. Uklanjanje eksplozivnih sredstava moe se preduzeti: (a) (b) (c) kao rutinski deo operacija ienja mina, na otkrivanju NUS; za uklanjanje NUS otkrivenih izvan miniranih oblasti (to mogu biti pojedinana NUS ili vei broj unutar specificirane oblasti); za uklanjanje eksplozivnih sredstava koja postaju opasna za oteenje ili pokuaj destrukcije. Skladite eksploziva Autorizovani objekat prvenstveno namenjen za suvanje municije i eksploziva. tetan dogaaj Okolnost (sluaj) u kome opasna situacija rezultuje tetom. Opasnost Potencijalni izvor tete. Opasna situacija Okolnosti u kojima su ljudi, imovina ili okolina izloeni jednoj ili vie opasnosti. Meunarodni standardi u minskom delovanju (IMAS) Dokumenti razvijeni od strane UN u interesu meunarodne zajednice, koji pomau u poveanju bezbednosti i efikasnosti u minskom delovanju obezbeenjem vodia,

ustanovljavanjem principa i, u nekim sluajevima, definisanju meunarodnih zahteva i specifikacija. Napomena: Oni obezbeuju okvirne preporuke koje podstiu , i u nekim sluajevima zahtevaju, sponzori (donatori) i menaderi u programima ninskog delovanja i proejkti za ostvarenje i demontsraciju dogovofenih nivoa efikasnosti i bezbednosti. Oni obezbeuju zajedniki jezik i preporuuju formate i pravila za korienje podataka koji su dati na besplatnu razmenu vanih informacija; ta razmena informacija doprinosi koristi drugim programima i projektima i pomae u mobilizaciji, prioritetima i upravljanju resursima. Municija Kompletno sredstvo napunjeno eksplozivima, pogonskim gorivima, pirotehnikim i inicijalnim kompozicijama, ili nuklearnim, biolokim ili hemijskim materijalom za primenu u vojnim operacijama, ukljuujui ruenje (miniranje). Napomena: U zajednikoj upotrebi mnoina "municija" mogu biti sredstva naoruanja i vojne opreme. Davanje bezbednih procedura Primena posebnih metoda uklanjanja eksplozivnih sredstava i serdstva za obezbeenje za onesposobljavanje funkcije ili posebno bitnih komponentji radi spreavanja neprihvatljive detonacije. Preostali rizik U kontekstu bezbednosti skladita municije, termin se odnosi na rizik koji preostaje sledei primenu svih prihvatljivih napora da se smanje ili uklone opasnosti od skladita municije. Rizik

Kombinacija verovatnoe deavanja opasnosti i jaine te opasnosti. Analiza rizika Sistematska upotreba dostupnih informacija radi identifikacije opasnosti i procena rizika Procena rizika Ukupan proces poreenja analize rizika i evaluacije rizika. Evaluacija rizika Proces zasnovan na analizi rizika radi odreivanja kada je tolerantan rizik dostignut Smanjenje rizika Aktivnosti usmerene na smanjenje verovatnoe, begativnih posledica ili oboje, zajedno sa specifinim rizikom. Tolerantan rizik Rizik koji je prihtavljiv u datom kontektsu zanosvan na trenutnim vrednostima u drutvu. Bezbednost Osloboenost od neprihvatljivog rizika Vek upotrebe Duina vremena dela municije koja je uskladitena pre nego to se performanse te municije urue. U kontekstu ove studije, to je vreme pre nego to municija degradira do take na kojoj postaje nestabilna. Neeljeni eksplozivni dogaaji

Bilo koja eksplozija unutar skladita municije koje je pod sopstvenom ili kontrolom administracije prouzrokovala akcident, nepoznata dotrajalost stoka ili spoljanjom neprijateljskom namerom. Neeksplodirana ubojna sredstva (NUS) Eksplozivna sredstva koja su napunjena, armirana i opremljena upaljaem ili na drugi nain pripremljena za upotrebu ili su iskoriena. Ona mogu biti ispaljena, izbaena, lansirana ili projektovana da ostanu neekspldirana ili preko prekida funkcionisanja ili konstrukcijom ili zbog nekih drugih razloga. Sredstvo (ureaj) protiv pomeranja Sredstvo (ureaj) namenjen da zatiti municiju iji je deo, povezan sa, prislonjen ili postavljen u municiju i koji se aktvira kada se pokua silom pomeriti (otvoriti) ili na drugi nain namerno (hotimice) ometa municiju. Podprojektili Bilo koja municija koja je, za izvrenje zadatka, odvojena od matine municije. Napomena: na primer, mine ili municija koja je deo kasetnih bombi, artiljerijskih projektila ili raketa. Kasetne bombe Vazduhoplovna sredstva koja imaju dispenzere i podprojektile koji mogu biti mine (antipersonalne i protivtenkovske), podprojektili za penetraciju (pravljenje kratera na poletno-sletnim stazama), podprojektili sa efektom fragmentacije. Samounitenje Aktivnost generisana pomou sredstva kao sastavnog dela municije, koja rezultuje kompletnim unitenjem municije posle unapred odreenog vremena. Samoneutralizacija

Aktivnost generisana pomou sredstva kao sastavnog dela municije, koja ini municijom neoperativnom, ali nedovoljno bezbednom za rukovanje.

Dodatak 5 Podaci o neeljenim eksplozijama u skladitima municije Uvod Podaci u tabeli dobijei su od raznih zemalja lanica CCW konvencije i odnose se na poslednjih 20 godina i gotovo je sigurno da prikazana lista eksplozija nije i nee biti konana.

Skladita municije (postkonfliktno okruenje) Broj rtava Koliina Poginulih Povreenih eksploziva, Evakuisano stanovnitvo t

Redni broj

Datum

Drava

Lokacija

Uzrok

Skladita municije (nekonfliktno okruenje) Broj rtava Koliina Poginulih Povreenih eksploziva, Evakuisano stanovnitvo t

Redni broj

Datum

Drava

Lokacija

Uzrok

Civilni pogoni za proizvodnju vatrometa (samo radi poreenja) Broj rtava Koliina Poginulih Povreenih eksploziva, Evakuisano stanovnitvo t

Redni broj

Datum

Drava

Lokacija

Uzrok