ENERGETSKA ELEKTRONIKA  Zadaci DC-DC KONVERTORI

Buck

konvertor

1. U buck konvertoru sa slike 1 poznato je VIN = 11 V, L = 11 H, frekvencija prekidanja je fS = 125 kHz, ako se drugaije ne naglasi smatrati C , napon na provodnom prekidau je VS = 0.5 V, napon na direktno polarisanoj diodi je VD = 0.5 V. Regulacijom po D se izlazni napon konvertora odrava na VOU T = 5 V. a) Odrediti IOU T i D na granici izmeu kontinualnog i diskontinualnog reima rada konvertora i u tom sluaju nacrtati vremenske dijagrame vL , iL , iS , iD , vS , vD i iC . Na vremenskim dijagramima oznaiti brojne vrednosti promenljivih u karakteristinim takama t = 0, t = D TS i t = TS . b) Odrediti koecijent korisnog dejstva konvertora za IOU T = 2 A. c) Za konvertor u kontinualnom reimu rada i C = 1100 F odrediti funkcije prenosa H1 (s) = vOU T (s)/d(s), H2 (s) = vOU T (s)/vIN (s) i H3 (s) = vOU T (s)/iOU T (s). Zameniti brojne vrednosti u dobijenim funkcijama prenosa.
iS S iL iD VIN + D C L iC IOUT IOUT + VOUT -

Slika 1 2. U buck konvertoru sa slike 1 poznato je VIN = 24 V, L = 12 H, ako se drugaije ne naglasi smatrati da je kapacitivnost kondenzatora dovoljno velika da se talasnost izlaznog napona moe zanemariti, frekvencija prekidanja je fS = 100 kHz, ako se drugaije ne naglasi prekida i diodu smatrati idealnim, izlazni napon se promenom D odrava na VOU T = 12 V. a) Za IOU T = 3 A nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame vL , iL , iS , vS , iD , vD i iC i odrediti D. b) Za IOU T = 1.6 A nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame vL , iL , iS , vS , iD , vD i iC i odrediti D. c) Za IOU T = 3 A i C = 1200 F odrediti prenosne funkcije Hvd (s) = vOU T (s)/d(s), Hvv (s) = vOU T (s)/vIN (s) i Hvi (s) = vOU T (s)/iOU T (s). d) Ako je pad napona na ukljuenom prekidau VS = 0, 5 V i pad napona na provodnoj diodi VD = 1 V, za IOU T = 4 A odrediti D i odrediti koecijent korisnog dejstva . 3. Buck konvertor sa slike 1 se napaja iz jednosmernog naponskog izvora VIN = 20 V, a varijacijom D se izlazni napon odrava na VOU T = 5 V. Poznato je L = 7.5 H, prekida i diodu smatrati idealnim. Frekvencija prekidanja fS = 250 kHz. Smatrajui da je C : a) Za IOU T = 2 A nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame vL , iL , iS , vS , iD , vD i iC . b) Za IOU T = 0.25 A nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame vL , iL , iS , vS , iD , vD i iC . c) Odrediti zavisnost D(IOU T ) za 0 < IOU T < 2 A i nacrtati odgovarajui dijagram. c) Za IOU T = 2 A i C = 120 F odrediti prenosne funkcije H1 (s) = vOU T (s)/d(s), H2 (s) = vOU T (s)/vIN (s) i H3 (s) = vOU T (s)/iOU T (s). 1

4. U buck konvertoru sa slike 2 poznato je VIN = 10 V, L = 25 H, kapacitivnost kondenzatora je dovoljno velika da se talasnost izlaznog napona moe zanemariti, frekvencija prekidanja je fS = 100 kHz, ako se drugaije ne naglasi prekida i diodu smatrati idealnim. a) Za D = 0.5 i R = 5 nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame vL , iL , iS , iD , vS , vD i iC i odrediti IOU T . b) Za D = 0.4 i VOU T = 5 V nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame vL , iL , iS , iD , vS , vD i iC , odrediti IOU T i R. c) Ako je pad napona na ukljuenom prekidau VS = 0.5 V i pad napona na provodnoj diodi VD = 0.5 V, za R = 5 odrediti D tako da bude VOU T = 5 V i odrediti koecijent korisnog dejstva konvertora u ovom sluaju. d) Ako je umesto otpornika R na izlaz vezan strujni izvor struje IOU T = 1 A, za D = 0.5 odrediti prenosne funkcije H1 (s) = vOU T (s)/d(s), H2 (s) = vOU T (s)/vIN (s) i H3 (s) = vOU T (s)/iOU T (s)
iS S iL iD VIN + D C L iC R IOUT + VOUT -

Slika 2 5. Na slici 2 je prikazan buck konvertor koji radi na granici izmeu kontinualnog i diskontinualnog reima rada tako to se prkida iskljuuje kada struja iS dostigne vrednost iS max koju zadaje regulator izlaznog napona, a ukljuuje kada struja diode padne na nulu. Padovi napona na provodnoj diodi i provodnom prekidau su jednaki i iznose VD = VS = 0.5 V. Poznato je da je vIN = 11 V, R = 5 , izlazni napon se regulie na vOU T = 5 V, L = 11 H, smatrati da C . a) Odrediti struju iS max i odrediti faktor ispunjenosti pobudnih impulsa prekidaa (duty ratio ). b) Nacrtati vremenske dijagrame iS , iD , iL , iC , vD i vL . c) Odrediti srednju snagu gubitaka na diodi PD i na prekidau PS , kao i koecijent korisnog dejstva konvertora . d) Odrediti zavisnosti iS max (R) i iS max (iOU T ). e) Odrediti kolika maksimalna vrednost esr kondenzatora moe da se dopusti da pri iOU T = 2A peak to peak ripple izlaznog napona ne pree 40 mV. 6. U buck konvertoru sa slike 3 prekidai S1 i S2 su bidirekcioni i mogu provoditi struju u oba smera. Prekidaima se upravlja tako to je u okviru periode 0 t < TS tokom 0 t < D TS ukljuen S1, dok je tokom ostatka periode iskljuen. Stanje prekidaa S2 je komplement stanja prekidaa S1, tako da kada je S1 ukljuen S2 je iskljuen i obrnuto. Prekidae smatrati idealnim. Poznato je vIN = 12.5 V, L = 15 H, C ako se drugaije ne naglasi, TS = 5 s. a) Za R = 5 i D = 0.4 nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame vL , iL , iS 1 , iS 2 , i iC . b) Za R i D = 0.4 nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame vL , iL , iS 1 , iS 2 , i iC . c) Za R = 10 odrediti zavisnost vOU T (D). d) Za R = 5 , D = 0.4 i C = 1500 F odrediti prenosne funkcije H1 (s) = vOU T (s)/vIN (s) i H2 (s) = vOU T (s)/d(s). 7. U buck konvertoru sa slike 3 prekidai S1 i S2 su bidirekcioni i mogu provoditi struju u oba smera. Prekidaima se upravlja tako to je u okviru periode 0 t < TS tokom 0 t < D TS ukljuen S1, dok je tokom ostatka periode iskljuen. Stanje prekidaa S2 je komplement stanja 2

iS 1

S1

iL

L iC + R vOUT

vIN

S2 iS 2

Slika 3 prekidaa S1, tako da kada je S1 ukljuen S2 je iskljuen i obrnuto. Prekidae smatrati idealnim. Poznato je vIN = 20 V, L = 18.75 H, C ako se drugaije ne naglasi, TS = 10 s. a) Za R = 5 i D = 0.25 nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame vL , iL , iS 1 , iS 2 , i iC . b) Za R = 10 i D = 0.25 nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame vL , iL , iS 1 , iS 2 , i iC . c) Za R = 5 odrediti zavisnost vOU T (D). d) Za R = 5 , D = 0.25 i C = 533.33 F odrediti prenosne funkcije H1 (s) = vOU T (s)/vIN (s) i H2 (s) = vOU T (s)/d(s).

Boost

konvertor

1. Boost konvertor sa slike 4 se napaja iz jednosmernog naponskog izvora napona VIN = 5 V, a varijacijom D se izlazni napon odrava na VOU T = 15 V. Poznato je L = 20 H, prekida i diodu smatrati idealnim, perioda prekidanja je TS = 12 s. Smatrajui da C : a) Na granici izmeu kontinualnog i diskontinualnog reima rada konvertora nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame vL i iL i odrediti izlaznu struju IOU T . b) Za IOU T = 2 A nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame vL , iL , vS , iS , iD i iC . c) Za IOU T = 0.25 A nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame vL , iL , vS , iS , iD i iC . d) Odrediti zavisnost D (IOU T ) za 0 < IOU T < 2 A i nacrtati i oznaiti odgovarajui dijagram.
iL L iS VIN + S C vS D iD iC IOUT + VOUT -

Slika 4 2. Na slici 5 je prikazan boost konvertor kod koga je ulazni napon VIN = 200 V, a izlazni napon je regulisan na VOU T = 400 V. Konvertorom se upravlja tako to je vreme tokom koga je ukljuen prekida konstantno i iznosi tON = 4 s, a frekvencija se menja. Prekida i diodu smatrati idealnim, L = 200 H, smatrati da C . a) Pod zadatim uslovima za VIN i VOU T odrediti opseg frekvencije signala za ukljuivanje prekidaa u kome konvertor radi u diskontinualnom reimu. b) Odrediti otpornost potroaa kojoj odgovara frekvencija prekidanja fS = 100 kHz. c) Nacrtati vremenske dijagrame struje kalema, struje diode, struje prekidaa i napona na prekidau za fS = 100 kHz. Oznaiti karakteristine take. d) Ako je ekvivalentna serijska otpornost kondenzatora RESR = 0.1 , odrediti vremenski dijagram naizmenine komponente izlaznog napona za sluaj pod c). e) Odrediti zavisnost izlazne snage konvertora od prekidake frekvencije u diskontinualnom reimu rada. f) Ako se umesto otpornika na izlaz konvertora vee akumulatorska baterija napona VOU T = 400 V, odrediti prenosnu funkciju H (s) = iOU T (s)/fS (s), gde je iOU T izlazna struja konvertora, odnosno struja punjenja baterije.
L iL D + VIN

vOU T

Slika 5 3. Na slici 5 je prikazan boost konvertor kod koga je izlazni napon regulisan na VOU T = 400 V promenom vremena tON tokom koga je ukljuen prekida. Prekida se ponovo ukljuuje kada 4

struja diode padne na nulu, tako da konvertor stalno radi na granici izmeu kontinualnog i diskontinualnog reima. Prekida i diodu smatrati idealnim, L = 200 H. a) Za tON = 6 s i VIN = 100 V nacrtati vremenski dijagram struje iL i odrediti prekidaku frekvenciju. Na vremenskom dijagramu iL oznaiti karakteristine take. Odrediti otpornost potroaa R u ovom sluaju. b) Odrediti zavisnost tON (R) kako bi se obezbedilo VOU T = 400 V. c) Ako je ekvivalentna serijska otpornost kondenzatora RESR = 0.1 , smatrajui da je C odrediti vremenski dijagram naizmenine komponente izlaznog napona za sluaj pod a). Koristiti razumne aproksimacije. d) Ako se tON odrava konstantnim, odrediti zavisnost otpornosti RE = emulira na svom ulazu od tON i izraunati je za tON = 6 s.
VIN koju konvertor iL

4. Na slici 5 je prikazan boost male snage koji radi u diskontinualnom reimu. Ulazni napon je VIN = 5 V, a izlazni se odrava konstantnim na VOU T = 15 V promenom uestanosti prekidanja fS . Konvertorom se upravlja tako to je prekida ukljuen dok struja kalema L = 20 H ne dostigne iL max = 1 A, nakon ega se prekida iskljuuje i ostaje iskljuen sve do narednog ukljuenja koje inicira regulator izlaznog napona. a) Odrediti opseg periode prekidanja TS = 1/fS za koji konvertor radi u diskontinualnom reimu. b) Odrediti opseg snage potroaa u kome konvertor radi u diskontinualnom reimu. c) Odrediti opseg otpornosti potroaa u kome konvertor radi u dikontinualnom reimu. d) Odrediti zavisnost izlazne struje od uestanosti prekidanja. e) Odrediti uestanost prekidanja i vremenski dijagram struje kalema za IOU T = 100 mA. 5. Na slici 5 je prikazan boost koji radi u diskontinualnom reimu. Ulazni napon je VIN = 24 V, a izlazni se odrava konstantnim na VOU T = 48 V promenom uestanosti prekidanja fS . Konvertorom se upravlja tako to je prekida ukljuen dok struja kalema L = 240 H ne dostigne iL max = 1 A, nakon ega se prekida iskljuuje i ostaje iskljuen sve do narednog ukljuenja koje inicira regulator izlaznog napona. a) Odrediti opseg otpornosti i snage potroaa u kome konvertor radi u diskontinualnom reimu. b) Odrediti zavisnost snage potroaa od uestanosti prekidanja. c) Odrediti uestanost prekidanja i vremenski dijagram struje kalema za R = 192 . d) Odrediti prenosne funkcije F (s) = iL (s)/fS (s) i H (s) = vOU T (s)/fS (s). 6. Na slici 5 je prikazan boost konvertor kod koga je regulacija izvedena tako to se prekida iskljuuje kada njegova struja dostigne zadatu vrednost iM , a ukljuuje kada struja diode padne na nulu. Na taj nain konvertor stalno radi na granici kontinualnog i diskontinualnog reima. Poznato je VIN = 24 V, VOU T = 40 V, L = 64 H, talasnost izlaznog napona se moe zanemariti. a) Nacrtati vremenske dijagrame iL , napona na prekidau, struje diode i struje kondenzatora za iM = 5 A. b) Odrediti zavisnost prekidake frekvencije od iM . c) Odrediti zavisnost izlazne snage od iM . d) Odrediti zavisnost kondenzatora C tako da za iM = 5 A amplituda talasnosti izlaznog napona bude Vout m = 100 mV.

Buck-boost

konvertor

1. Na slici 6 je prikazan buck-boost konvertor kod koga je VIN = 12 V, fS = 100 kHz, D = 0.5, L = 15 H, C je dovoljno veliko da se talasnost izlaznog napona moe zanemariti. a) Nacrtati i oznaiti dijagrame iS , vS , iD , vD , iL , vL i iC za IOU T = 2 A. b) Nacrtati i oznaiti dijagrame iS , vS , iD , vD , iL , vL i iC za IOU T = 0.5 A. c) Za 0.5 A < iOU T < 2 A odrediti vOU T (iOU T ) i nacrtati odgovarajui dijagram.
iS S iL VIN + L C iD D iC IOUT + VOUT -

Slika 6 2. U buck-boost konvertoru sa slike 6 poznato je VIN = 15 V, L = 15 H, kapacitivnost kondenzatora je dovoljno velika da se talasnost izlaznog napona moe zanemariti, prekida i diodu smatrati idealnim. Konvertorom se upravlja tako to se prekida ukljuuje neposredno poto struja diode padne na nulu, a iskljuuje se kada struja prekidaa dostigne zadatu vrednost I1 . Na taj nain konvertor stalno radi na granici izmeu kontinualnog i diskontinualnog reima provoenja. Upravljenjem preko I1 se izlazni napon odrava na VOU T = 15 V. a) Za IOU T = 1 A nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame vL , iL , vS , iS , vD , iD i iC . b) Odrediti zavisnost IOU T od I1 . c) Odrediti zavisnost periode prekidanja TS od IOU T (ostale parametre koji uestvuju u jednaini zameniti njihovim numerikim vrednostima) i odrediti periodu prekidanja za IOU T = 1 A. 3. U buck-boost konvertoru sa slike 6 poznato je VIN = 15 V, L = 15 H, frekvencija prekidanja je fS = 100 kHz, smatrati C , prekida i diodu smatrati idealnim. Konvertorom se upravlja tako to se prekida periodino ukljuuje u skladu sa zadatom frekvencijom prekidanja, a iskljuuje se kada struja prekidaa dostigne vrednost Im . Regulacijom po Im se izlazni napon konvertora odrava na VOU T = 15 V. a) Odrediti IOU T i Im na granici izmeu kontinualnog i diskontinualnog reima rada konvertora i u tom sluaju nacrtati vremenske dijagrame vL , iL , iS , iD , vS , vD i iC . Na vremenskim dijagramima oznaiti brojne vrednosti promenljivih u karakteristinim takama t = 0, t = D TS i t = TS . b) Odrediti Im (IOU T ) u kontinualnom reimu rada i nacrtati dijagram ove funkcije. c) Odrediti Im (IOU T ) u diskontinualnom reimu rada i nacrtati dijagram ove funkcije. 4. Na slici 7 je prikazan buck-boost konvertor kod koga je D = 0.5 (ne menja se), L = 100 H, VIN = 100 V ako se drugaije ne naglasi dioda i prekida su idealni, kondenzator je dovoljno velike kapacitivnosti da se talasnost njegovog napona moe zanemariti, uestanost prekidanja je fS = 100 kHz, potroa R je promenljiv. a) Odrediti opseg izlaznog napona za koji konvertor radi u diskontinualnom reimu. b) Odrediti opseg otpornosti potroaa za koji konvertor radi u diskontinualnom reimu. c) Odrediti ulaznu snagu. d) Odrediti zavisnost izlaznog napona od ulaznog napona i otpornosti potroaa u diskontinualnom reimu. 6

iIN=iS

S iL

iD

D iC C

IOUT +
R

VIN

VOUT -

Slika 7 5. Na slici 8 je prikazan buck-boost kod koga se upravljanje vri tehnikom programiranja struje tako to se prekida ukljuuje kada struja kalema dostigne vrednost upravljake promenljive iL max , a ponovo se ukljuuje kada dioda prestane da provodi. Na taj nain konvertor stalno radi na granici izmeu kontinualnog i diskontinualnog reima rada. Poznato je VIN = 5 V, VOU T = 15 V, maksimalna izlazna struja iznosi iOU T max = 0.5 A. a) Odrediti L tako da pri maksimalnoj struji frekvencija ukljuivanja prekidaa bude fS = 25 kHz i odrediti iL max u ovom sluaju. b) Odrediti zavisnost frekvencije prekidanja fS od izlazne struje iOU T . c) Ako talasou izlaznog napona dominira komponenta nastala usled parazitne ekvivalentne serijske otpornosti kondenzatora RESR , odrediti maksimalnu vrednost RESR tako da razlika izmeu minimalne i maksimalne vrednosti izlaznog napona (peak to peak ripple ) ne bude vea od 50 mV.
iIN=iS S iL VIN + L C iD D iC
R

+ VOUT -

Slika 8 6. U buck-boost konvertoru sa slike 7 poznato je vIN = 12 V, fS = 250 kHz, L = 12 H izlazni napon se regulie na vOU T = 12 V tehnikom programiranja struje tako to se prekida iskljuuje kada njegova struja dostigne zadatu graninu vrednost Im . a) Odrediti opseg R u kome konvertor radi u kontinualnom reimu. b) Nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame iS , iL , vL , iD , iC i iOU T za R = 12 . c) Odrediti zavisnost Im (R) u kontinualnom reimu rada. d) Odrediti zavisnost Im (R) u diskontinualnom reimu rada. 7. Na slici 9 je prikazan buck-boost konvertor. Poznato je L = 100 H, fS = 100 kHz, prekida je ukljuen tokom D/fS . a) Za VIN = 200 V i VOU T = 400 V pri D = 0.4 nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame iS , iD , iL , vS i vD . Izraunati maksimalne napone i struje na prekidakim elementima. Izraunati srednju vrednost za struje iS i iD . b) Za VIN = 200 V i VOU T = 400 V odrediti opseg za D u kome konvertor radi u diskontinualnom reimu (DCM). c) Za VIN = 200 V i VOU T = 400 V odrediti zavisnost srednje vrednosti struje iS od D u DCM. d) Za D = 0.4 i VOU T = 400 V odrediti zavisnost srednje vrednosti struje iS od vIN u DCM. 7

e) Ako je D = 0.51, VIN = 200 V i VOU T = 200 V, odrediti zavisnost iL (t) ako je iL (0) = 0, gde je iL srednja vrednost struje kalema tokom periode prekidanja.
+ iS VIN vS iD L iL + vD

Slika 9 8. Na slici 10 je prikazan buck-boost konvertor kod koga je VIN = 10 V, L = 10 H, C , R = 50 , fS = 100 kHz, D = 0.2, prekida i dioda se mogu smatrati idealnim. a) Odrediti izlazni napon, izlaznu snagu i nacrtati vremenske dijagrame oznaenih struja i napona pri iOU T = 0. b) Odrediti izlazni napon, izlaznu snagu i nacrtati vremenske dijagrame oznaenih struja i napona pri iOU T = 750 mA. c) Odrediti izlazni napon, izlaznu snagu i nacrtati vremenske dijagrame oznaenih struja i napona pri iOU T = 1 A. d) Za 0 < iOU T < 1 A odrediti zavisnost vOU T (iOU T ). e) Za 0 < iOU T < 1 A odrediti zavisnost PIN (iOU T ), gde je PIN = pIN = vIN iS .
S iS iD iL L C D iC R iOU T iLOAD + vOU T

vIN

+ vL

Slika 10

VOU T

Flyback

konvertor

1. U yback konvertoru sa slike 11 poznato je VIN = 100 V, Lm = 100 H, n = 5, transformator je savren, kapacitivnost kondenzatora je dovoljno velika da se talasnost izlaznog napona moe zanemariti, frekvencija prekidanja je fS = 200 kHz, prekidae i diode smatrati idealnim. Izlazni napon se regulacijom D odrava na VOU T = 5 V, prekidai su ukljueni tokom D TS . a) Odrediti IOU T na granici izmeu kontinualnog i diskontinualnog reima rada konvertora. b) Za IOU T = 4 A nacrtati vremenske dijagrame vLm , iLm , vSA , iSA , vSB , iSB , vD , iD i iC . Na dijagramima oznaiti brojne vrednosti promenljivih. c) Za IOU T = 1.28 A nacrtati vremenske dijagrame vLm , iLm , vSA , iSA , vSB , iSB , vD , iD i iC . Na dijagramima oznaiti brojne vrednosti promenljivih. d) Odrediti zavisnost D(IOU T ) za 0 < IOU T < 4 A.
iSB SB n VIN + C iDB DB Lm SA iSA 1 DA iC IOUT + VOUT iDA iD D

Slika 11 2. Na slici 12 je prikazan yback konvertor sa dva prekidaa. Konvertor je predvien da radi sa ulaznim naponom VIN = 24 V i da obezbedi izlazni napon VOU T = 5 V za potroae ija je otpornost vea od 5 . Konvertor radi u diskontinualnom reimu tako to su prekidai ukljueni dok struja primara transformatora ne dostigne 1 A, nakon ega se iskljuuju, a regulacija izlaznog napona se vri promenom uestanosti ukljuivanja prekidaa. Magnetizaciona induktivnost merena sa primarne strane transformatora iznosi Lm = 120 H, a prenosni odnos transformatora je n = 4.8. Kapacitivnost kondenzatora je C = 1000 F. Diode i prekidai se mogu smatrati idealnim. a) Za R = 5 odrediti uestanost prekidanja i nacrtati vremenske dijagrame oznaenih struja i napona. b) Odrediti zavisnost uestanosti prekidanja od otpornosti potroaa R. c) Odrediti zavisnost amplitude talasnosti izlaznog napona od otpornosti potroaa R. 3. Na slici 12 je prikazan yback konvertor sa dva tranzistora. Poznato je VIN = 5 V, magnetizaciona induktivnost Lm = 10 H gledano sa primarne strane, C = 1000 F, R = 50 , n = 8, tranzistori se istovremeno ukljuuju sa D = 0.2. a) Nacrtati dijagrame oznaenih struja. b) Odrediti maksimalno moguu vrednost D. ta e se dogoditi ukoliko se ova vrednost prekorai? c) Odrediti prenosnu funkciju vOU T (s)/d(s). 4. Na slici 13 je prikazan yback konvertor sa dva prekidaa kod koga je magnetizaciona induktivnost transformatora Lm = 100 H gledano sa primarne strane, prenosni odnos transformatora np : nS = n = 2 : 1, kapacitivnost kondenzatora se moe smatrati beskonano velikom, ekvivalentna redna otpornost kondenzatora je esr = 20 m, otpornost potroaa je R = 1.25 , perioda 9

iSB SB VIN + n iDB DB Lm SA DA

iDA

iD D iC +
R

iSA

C 1

VOUT -

Slika 12 prekidanja je TS = 30 s, a ulazni napon je VIN = 20 V. Prekidai S1 i S2 su kontrolisani istim kontrolnim signalom. a) Odrediti D tako da izlazni napon bude VOU T = 5 V. b) Za D odreeno pod a) nacrtati vremenske dijagrame struja i napona oznaenih na slici 13 i oznaiti karakteristine vrednosti. c) U kojim granicama se moe podeavati izlazni napon promenom D? d) Nacrtati vremenski dijagram naizmenine komponente izlaznog napona i oznaiti karakteristine vrednosti.
iIN

iD1
D1

iS 2

iD

S2

esr

+
vOU T

n
VIN

+
S1
iS 1

1
D2
iD2

Slika 13

10

Forward

konvertor

1. Na slici 14 je prikazan forward konvertor kod koga je n = 8, magnetizaciona induktivnost transformatora merena sa primarne strane je Lm = 3 mH, L = 45 H, izlazni napon se regulie na vOU T = 15 V, diode i prekidai se mogu smatrati idealnim, uestanost prekidanja je fS = 100 kHz. a) Za VIN = 300 V i R = 5 nacrtati vremenske dijagrame napona i struja oznaenih na slici 14 i oznaiti karakteristine take. b) Odrediti minimalnu vrednost ulaznog napona za koju konvertor jo uvek moe da daje nominalni napon vOU T = 15 V na izlazu. c) Odrediti opseg snage potroaa za koji kovertor radi u kontinualnom reimu pri nominalnom izlaznom naponu i ulaznom naponu VIN = 300 V. d) Odrediti kapacitivnost lterskog kondenzatora C tako da talasnost izlaznog napona (peak to peak ripple ) bude vOU T pp = 25 mV. Smatrati da je esrC = 0. e) Odrediti oblast otpornosti potroaa za koju prenosna funkcija H (s) = vOU T (s)/d(s) ima konjugovano kompleksne polove.
iIN + D3 VIN + iD3 S n iS
vD3

iD1 D1 n 1 iD2

iL

L iC

IOUT + VOUT -

D2

Slika 14 2. Na slici 14 je prikazan foreard konvertor kod koga je izlazni napon regulisan na 5 V. Poznato je: fS = 100 kHz, L = 18 H, n = 20, C je dovoljno veliko da se talasnost izlaznog napona moe zanemariti, pad napona na diodama D1 i D2 kada provode je VD = 1 V, pad napona na D3 i S se moe zanemariti. a) Za VIN = 300 V i R = 2.5 nacrtati vremenske dijagrame struja i napona na D1, D2, D3 i S. b) Odrediti najnii napon VIN pri kome moe da se na izlazu obezbedi nominalni napon. c) Ako je probojni napon na D3 i S 800 V, odrediti maksimalni VIN pri kome ovi elementi ne probijaju. Koliki je u tom sluaju maksimalni inverzni napon na D1 i D2? 3. Na slici 15 je prikazan forward konvertor kod koga je VIN = 400 V, izlazni napon se regulacijom odrava na VOU T = 5 V, fS = 200 kHz, L = 5.5 H, C , napon na diodama D1 i D2 dok provode iznosi VD = 0.5 V, napon na provodnikim prekidakim elementima sa primarne strane (D3, S) se moe zanemariti. a) Odrediti n tako da u kontinualnom reimu bude D = 0.5. b) Odrediti opseg vrednosti m za koje jezgro moe da se demagnetizuje. c) Odrediti opseg R pri kome konvertor radi u kontinualnom reimu. d) Odrediti D(R) u diskontinualnom reimu. 11

iIN 1 n

iD1 D1 iD2

iL

L iC

IOUT + VOUT -

D2 m VIN + iD3 D3 S iS

Slika 15 4. Na slici 16 je prikazan forward kovertor kod koga je n1 = n2 = 46, L = 18 H, C = 220 F, fS = 100 kHz. Nominalni ulazni napon je VIN = 24 V, a izlazni je VOU T = 5 V. Napon na diodama dok su direktno polarisane je VD = 1 V, kao i napon na prekidau dok je provodan, VS = 1 V. Uticaj magnetizacione induktivnosti transformatora se moe zanemariti. a) Odrediti n3 tako da u kontinualnom reimu rada prekida u jednoj periodi bude ukljuen 0.4fS . b) Nacrtati vremenske dijagrame struja i napona oznaenih na slici 16 za R = 1 . c) Odrediti opseg R za koji konvertor radi u kontinualnom reimu. d) Odrediti minimalnu vrednost VIN za koju dati konvertor sa n3 sraunato pod a) moe da obezbedi VOU T = 5 V. e) Ako je maksimalna predviena izlazna struja IOU T max = 5 A, odrediti zavisnost koecijenata korisnog destva od IOU T i maksimalnu vrednost koecijenta korisnog dejstva. Razmatrati samo kontinualni reim rada. f) Odrediti prenosnu funkciju H (s) = vOU T /d(s).
iIN
n1
n3

iD1 D1 iD2

iL

L iC

IOUT +
R

D2 VIN +
n2

VOUT -

iD3 D3
+
vD3

Sv iS

Slika 16 5. Forward konvertor sa slike 17 se koristi za punjenje akumulatora. Poznato je VIN = 48 V, VOU T = 12 V, L = 24 H, n = 2, fS = 100 kHz. Prekida i diode se mogu smatrati idealnim. Prekida je u svakoj periodi ukljuen u toku DTS .

12

a) Za D = 0.4 nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame iIN , iOU T , struja i napona na svim diodama i struje i napone na prekidau (ukupno 10 dijagrama). b) Odrediti opseg za D u kome je mogue izvriti demagnetizaciju jezgra transformatora. c) Odrediti opseg za D u kome konvertor radi u diskontinualnom reimu rada. d) Odrediti zavisnost jednosmerne komponente struje punjenja akumulatora, IOU T = iOU T od D. e) Odrediti zavisnost vrne vrednosti struje prekidaa ISm od srednje vrednosti struje punjenja akumulatora IOU T .

iIN n
Lm

iD1 D1 1 iD2

iOU T

L + + VOUT -

n VIN + iD3 D3 S iS
Slika 17

D2

6. U forward konvertoru sa slike 18 poznato je VIN = 48 V, Lm = 48 mH, n = 1, transformator je savren, L = 36 H, kapacitivnost kondenzatora je dovoljno velika da se talasnost izlaznog napona moe zanemariti, frekvencija prekidanja je fS = 125 kHz, prekidae i diode smatrati idealnim. Izlazni napon se regulacijom D odrava na VOU T = 12 V, prekidai su ukljueni tokom D TS . a) Odrediti IOU T na granici izmeu kontinualnog i diskontinualnog reima rada konvertora. b) Za IOU T = 2 A nacrtati vremenske dijagrame iSA , iSB , iDA , iDB , vL , iL , iD1 , iD2 i iC . Na dijagramima oznaiti brojne vrednosti promenljivih. c) Za IOU T = 250 mA nacrtati vremenske dijagrame iSA , iSB , iDA , iDB , vL , iL , iD1 , iD2 i iC . Na dijagramima oznaiti brojne vrednosti promenljivih. d) Odrediti zavisnost D(IOU T ) za 0 < IOU T < 2 A.
iSB SB n VIN + iDB DB Lm SA iSA DA 1 D2 iD2 C iDA iD1 D1 iL L iC IOUT + VOUT -

Slika 18

13

Push-pull

konvertor

1. U push-pull konvertoru sa slike 19 poznato je VIN = 60 V, L = 20 H, n = 2, kapacitivnost kondenzatora je dovoljno velika da se talasnost izlaznog napona moe zanemariti, magnetizaciona induktivnost transformatora je dovoljno velika da se struja magnetizacije moe zanemariti. Tokom periode prekidanja 0 < t < 20 s prekida S1 je ukljuen tokom 0 < t < 4 s, a prekida S2 tokom 10 s < t < 14 s. Prekidae i diode smatrati idealnim. a) Odrediti izlazni napon konvertora u kontinualnom reimu rada i minimalnu izlaznu struju pri kojoj konvertor radi u kontinualnom reimu. Nacrtati vremenski dijagram struje iL i napona vL u tom sluaju. b) Za VOU T = 20 V odrediti izlaznu struju i nacrtati vremenske dijagrame vL i iL . c) Za VOU T = 20 V nacrtati vremenske dijagrame vS 1 , vS 2 , iS 1 , iS 2 i iIN . d) Za VOU T = 20 V nacrtati vremenske dijagrame iD1 , iD2 i iC .
iD1 D1 + vS2 S2 iIN iS2 VIN + + vS1 S1 iS1 iD2 D2 n 1 n 1 C iL L iC IOUT + VOUT

Slika 19 2. Na slici 19 je prikazan push-pull konvertor koji treba da obezbedi izlazni napon od 5 V potroau ija struja se kree od 0 do 5 A. Uestanost prekidanja je 100 kHz na prekidaima, a ulazni napon je nominalne vrednosti 24 V, ali varira od 18 V do 36 V. Faktor ispunjenosti impulsa koji pobuuju tranzistore je ogranien na D < 0.45. a) Odrediti prenosni odnos n transformatora tako da konvertor zadovolji date specikacije ako se diode i tranzistori mogu smatrati idealnim. b) Odrediti prenosni odnos n transformatora tako da konvertor zadovolji date specikacije ako je napon na direktno polarisanoj diodi u najgorem sluaju jednak 0.6 V, a napon na ukljuenom prekidau u najgorem sluaju jednak 1 V. c) Odrediti induktivnost L tako da amplituda talasnosti njegove struje ne prelazi 10% njene maksimalne srednje vrednosti u sluaju idealnih dioda i tranzistora. d) Ponoviti taku c) pod pretpostavkom o karakteristikama dioda i tranzistora iz take b). e) Ako se potroa moe predstaviti izvorom konstantne struje, odrediti prenosnu funkciju H (s) = vOU T (s)/iL (s).

14

Half-bridge

konvertor

1. U half-bridge konvertoru sa slike 20 poznato je vIN = 250 V, L = 30 H, kapacitivnost svakog od kondenzatora je dovoljno velika da se talasnost napona moe zanemariti, frekvencija prekidanja je fS = 50 kHz, prekidae i diode smatrati idealnim. U okviru periode 0 < t < 20 s prekida S1 je ukljuen tokom 0 < t < 4 s, dok je prekida S2 ukljuen tokom 8 s < t < 14 s. Smatrati da je magnetizaciona induktivnost transformatora dovoljno velika da se struja magnetizacije moe zanemariti i da konvertor radi u kontinualnom reimu. a) Odrediti VX . b) Odrediti n tako da izlazni napon bude vOU T = 15 V. c) Za n odreeno pod b) nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame vP , vS , i vL . d) Za n odreeno pod b) nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame iP , iL i iC za IOU T takvo da konvertor radi na granici izmeu diskontinualnog i kontinualnog reima. e) Pod uslovima iz take d) nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame iD1 , iD2 , iD3 i iD4 .
iL iD 1 S1 vIN n + S2 vP C1 VX C2 iD 3 iD 4 D1 1 + D3 vS C D4 IOUT iD 2 D2 L

iC

+ vOUT

iP

Slika 20 2. U half-bridge konvertoru sa slike 20 poznato je vIN = 100 V, n = 2, L = 12 H, kapacitivnost svakog od kondenzatora je dovoljno velika da se talasnost napona moe zanemariti, frekvencija prekidanja je fS = 100 kHz, prekidae i diode smatrati idealnim. U okviru periode 0 < t < 10 s prekida S1 je ukljuen tokom 0 < t < 3 s, dok je prekida S2 ukljuen tokom 6 s < t < 8 s. Smatrati da je magnetizaciona induktivnost transformatora dovoljno velika da se struja magnetizacije moe zanemariti i da konvertor radi u kontinualnom reimu. a) Odrediti VX . b) Odrediti vOU T . c) Nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame vP , vS , i vL . d) Nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame iP , iL i iC za IOU T takvo da konvertor radi na granici izmeu diskontinualnog i kontinualnog reima. e) Pod uslovima iz take d) nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame iD1 , iD2 , iD3 i iD4 . 3. Na slici 21 je prikazan half-bridge konvertor kod koga su prekidai kontrolisani asimetrinim signalima frekvencije fS = 100 kHz prikazanim na slici 22. Prenosni odnos transformatora je 2 : 1, a megnetizaciona induktivnost je jako velika, ali konana. Smatrati da svi kondenzatori u kolu imaju dovoljno velike kapactivnosti da se talasnost njihovog napona moe zanemariti. Poznato je VIN = 200 V, L = 24 H, R = 4.8 , diode su idealnih karakteristika. a) Odrediti jednosmernu komponentu napona za svaki od kondenzatora i jednosmernu komponentu struje kalema L. b) Nacrtati vremenske dijagrame (obavezno izraunati i oznaiti take) napona izmeu taaka A i B (vAB ), struje iL i struja dioda iD1 , iD2 , iD3 i iD4 .

15

22.01.2000.

idge konvertor kod koga su prekidai kontrolisani asimetrinim signalima m na slici 1.b. Prenosni odnos transformatora je 2:1, a magnetizaciona L A i onana. Smatrati da svi kondenzatori u + kolu imaju dovoljno velike v S 1 H, D 2 = 4. 8 , C g napona moe zanemariti. Poznato je V = 200 V , LF =D24 R
L

C1

entu napona za svaki od kondenzatora i jednosmernu komponentu struje i i +

D3

VIN

+
R

iD1

iD2

C
D4

vOU T

S2

C2

vC 2

D3

D4

B obavezno izraunati i oznaiti karakteristine take) napona izmeu taaka ioda i D1 , i D2 , i D3 i i D4 . Slika 21
S1
A i LF iD3 D3 CF R LF
+

S2
vOUT

iD4 D4 B

0 2 s

2 s

5 s 3 s

8 s

10 s

Slika 22

4. U half-bridge konvertoru sa slike 23 poznato je VIN = 240 V, L = 30 H, kapacitivnost kondenzatora je dovoljno velika da se talasnost napona kondenzatora moe zanemariti, frekvencija p invertor kod prekidanja koga se optereenje moe predstaviti sa tri idealnim. idealna U strujna je fS = 50 kHz, prekida i diodu smatrati okviru periode 0 < t < 20 s prekida S1 je ukljuen tokom 0 < t < 5 s, dok je prekida S2 ukljuen sin 0 t 120 i iC = 10 A sin 0 t 240 . Prekidaima se upravlja u tokom 10 s < t < 15 s. Smatrati da je magnetizaciona induktivnost transformatora dovoljno velika da se struja im na slici 2.b,magnetizacije a ulazni napon VIN = 600 V . moeje zanemariti. napona v A , v B i a) vCPod . pretpostavkom da konvertor radi u kontinualnom reimu, odrediti napon VX . iA . b) Odrediti n tako da u kontinualnom reimu rada bude VOU T = 12 V. c) Za n odreeno pod b) i IOU T = 2 A nacrtati vremenske dijagrame vL , iL , iS 1 , iS 2 , vS 1 , vS 2 , 1.0 vD1 , vD2 i iC . 0 d) Za n odreeno pod b) i IOU T = 2 A nacrtati vremenske dijagrame iD1 i iD2 . state(VCS1) 1.0 e) Za n odreeno pod b) odrediti opseg struje potroaa u kome konvertor radi u kontinualnom 0 reimu. 1.0 state(VCS2) 3 D5
S5
0 1.0

slika 1.b

iIN
state(VCS3)

iD1 D1 C1 1 VX n

iL

L iC C IOUT + VOUT -

S2

D2
0 1.0

S1
state(VCS4)

ib

+ vc

ic

VIN + 0
1.0 0 0s

iS1
state(VCS5)

S2

C2 iS5ms 2
state(VCS6) 10ms 15ms 20ms 25ms 30ms 35ms 40ms

i time D2

D2

slika 2.b
5. Na slici 24 je prikazan half-bridge konvertor kod koga je VIN = 24 V, C1 , C2 , C , L = 12 H, R = 3 , pobudni signali za prekidae S 1 i S 2 su prikazani na slici 25, prekidai i diode se mogu smatrati idelnim. Struja magnetizacione induktivnosti transformatora je dovoljno mala da se u analizi moe zanemariti. 16

Slika 23

slici slici (b), (b), prekidai prekidai i i diode diode se se mogu mogu smatrati smatrati idealnim. idealnim. Struja Struja magnetizacione magnetizacione induktivnosti induktivnosti transformatora je dovoljno mala da se u analizi moe zanemariti. transformatora je dovoljno mala da se u analizi moe zanemariti. a) u kontinualnom reimu rada konvertora. a) Odrediti Odrediti jednosmernu jednosmernu komponentu komponentu napona napona V VX X u kontinualnom reimu rada konvertora. b) Odrediti prenosni odnos n transformatora tako u kontinualnom reimu bude VOU T = 6 V. a) Odrediti jednosmernu komponentu napona Vda X u kontinualnom reimu rada konvertora. c) vremenski dijagram napona na kalemu. c) Odrediti Odrediti vremenski dijagram napona v vL L na kalemu. b) Odrediti prenosni odnos n transformatora tako da izlazni napon konvertora u kontinualnom d) Odrediti vremenski dijagram struje kalema i reimu bude V = 6 V. L OU T d) Odrediti vremenski dijagram struje kalema iL . . c) Odrediti vremenski dijagram vL napona na kalemu. e) R e) Odrediti Odrediti opseg opseg otpornosti otpornosti potroaa potroaa Ru u kome kome konvertor konvertor radi radi u u kontinualnom kontinualnom reimu. reimu. d) Odrediti vremenski dijagram struje kalema iL . + e) Odrediti opseg otpornosti potroaa R u kome konvertor radi u + kontinualnom reimu.
i 1 D1 iD D1 D1 S1 S1 + V + VIN IN S2 S2 C C2 2 i 2 iD D2 D2 D2 n n V VX X 1 1 C C1 1 1 1 + v i vL L iL L + L L C C R R + + V VOUT OUT -

b) Odrediti prenosni odnos n transformatora tako da u kontinualnom reimu bude VOU T = 6 V.

slika slika (a) (a) Slika 24

S1 S1 1 1 0 0 S2 S2 1 1 0 0 10 10 us us 16 16 us us 20 20 us us t t 4 4 us us 10 10 us us 20 20 us us t t

Slika 25 6. Na slici 24 je prikazan half-bridge konvertor kod koga su prekidai se ukljuuju prema dijagramima sa slike . Poznato je VIN = 50 V, n = 2, L = 10 H, R = 1 , magnetizaciona induktivnost transformatora merena na primarnom namotaju iznosi Lm = 1.2 mH, prekidai i diode se mogu smatrati idealnim, C1 , C2 i C . Smatrati da konvertor radi u kontinualnom reimu. a) Odrediti VX . b) Nacrtati i oznaiti vremenski dijagram vX . c) Odrediti vOU T . d) Nacrtati i oznaiti vremenski dijagram iL . e) Nacrtati i oznaiti vremenski dijagram iC . f) Nacrtati i oznaiti vremenski dijagram struje magnetizacije smatrajui da joj je jednosmerna komponenta jednaka nuli. g) Nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame iD1 i iD2 .

slika slika (b) (b)

17

iD 2 D2
Slika 2.a.

t [s]

S1
S2

10

16

24

t [s]

Slika 2.b.

Slika 26

Full-bridge

konvertor

1. U full-bridge konvertoru sa slike 27 poznato je VIN = 125 V, L = 15 H, n = 10, kapacitivnost kondenzatora je dovoljno velika da se talasnost izlaznog napona moe zanemariti, magnetizaciona induktivnost transformatora je dovoljno velika da se struja magnetizacije moe zanemariti, prekidae i diode smatrati idealnim. Tokom periode prekidanja TS = 20 s prekidai S1 i S4 su ukljueni tokom 0 < t < DTS , a prekidai S2 i S3 tokom TS /2 < t < TS /2 + DTS . Upravljanjem preko D se izlazni napon konvertora odrava na VOU T = 5 V. a) Odrediti D u kontinualnom reimu rada i minimalnu izlaznu struju pri kojoj konvertor radi u kontinualnom reimu. Nacrtati vremenski dijagram struje iL i napona vL u tom sluaju. b) Za IOU T = 2 A odrediti izlaznu struju i nacrtati vremenske dijagrame vL , iL , iD1 , iS 1 i vS 1 . c) Za IOU T = 0.25 A nacrtati vremenske dijagrame vL , iL , iD1 , iS 1 i vS 1 . d) Za 0 < IOU T < 2 A odrediti D (IOU T ).
iS1 + v S1 VIN + S2 1 S1 n 1 S4 S3 iD1 D1 iL L + vL C IOUT + VOUT

D2

Slika 27 2. Na slici 28 je prikazan full-bridge konvertor kod koga je VIN = 24 V, C , magnetizaciona induktivnost merena na primarnoj strani Lm , n = 2, pad napona na direktno polarisanoj diodi je VD = 1 V, pad napona na provodnom prekidau se moe zanemariti, L = 10 H, TS = 16 s, prekidai S1 i S2 su ukljueni za 0 < t < DTS , a prekidai S3 i S4 su ukljueni za TS /2 < t < TS /2 + DTS . a) Odrediti D tako da izlazni napon u kontinualnom reimu vude vOU T = 5 V. Za D odreeno pod a): b) Odrediti opseg za R u kome konvertor radi u kontinualnom reimu. c) Na granici izmeu kontinualnog i diskontinualnog reima nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame iIN , iS 1 , iD1 , iS 3 , iD3 , iS , iDr1 , iDr3 , iL , iC , vS i vL . d) Za R odrediti vOU T .

18

iIN
iDr1

iL

L
vL

iDr3 +

S1

D1
iD1

S3
iS 3

D3

Dr1

Dr3

iC

VIN

iS 1

iD3

iS
+
vS

vOU T

S4

D4

S2

D2

Dr4

Dr2

Slika 28

Izolovani

boost

konvertor

1. U konvertoru sa slike 29 prekidai su kontrolisani signalima prikazanim na slici 30, a poznato je n = 4, VIN = 100 V, L = 500 H, C = 1000 F, R = 8.333 , Lm = 20 mH mereno sa primarne strane, frekvencija prekidanja je fS = 25 kHz. a) Smatrajui magnetizacionu induktivnost transformatora beskonano velikom nacrtati vremenske dijagrame oznaenih struja i napona tokom jedne periode prekidanja i oznaiti karakteristine vrednosti. b) Odrediti vremenski dijagram struje magnetizacione induktivnosti.
iD1 D1
+
vS 2

n S2 iIN=iL VIN +
+
vS 1

1 C

iC
R

+ VOUT -

L
vX

iS2

S1

iD2 D2

iS1

Slika 29
1.0

S1
0 1.0

S2
0 0s 5us 10us 15us 20us tim e 25us 30us 35us 40us

Slika 30 2. Na slici 29 je prikazan izolovani boost konvertor kod koga je VIN = 48 V, n = 20/3, fS = 100 kHz, kapacitivnost kondenzatora je dosvoljno velika da se talasnost izlaznog napona moe zanemariti, L = 48 H, R = 3 , smatrati da Lm . Prekidai S1 i S2 su ukljueni tokom prve 2 s periode, zatim je tokom 3 s ukljuen samo S1, nakon ega su tokom 2 s ukljueni S1 i S2, da bi se perioda zavrila intervalom od 3 s u kome je ukljuen samo S2. a) Odrediti izlazni napon konvertora smatrajui da radi u kontinualnom reimu. 19

b) U kom opsegu R konvertor radi u kontinualnom reimu? c) Nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame napona na kalemu, struje kalema, napona na magnetizacionoj induktivnosti, struja dioda i struje kondenzatora za R = 3 . d) Nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame struja prekidaa za R = 3 .

20

Ostali konvertori

1. U konvertoru sa slike 31 prekidai su kontrolisani signalima prikazanim na slici 32, poznato je n = 2, VIN = 200 V, L = 500 H, C = 1000 F, R = 10 , Lm = 10 mH mereno sa primarne strane, uestanost prekidanja je fS = 25 kHz. a) Smatrajui magnetizacionu induktivnost transformatora beskonano velikom nacrtati vremenske dijagrame oznaenih struja i napona tokom jedne periode prekidanja i oznaiti karakteristine vrednosti. b) Odrediti izlazni napon. c) Odrediti dijagram struje induktivnosti. 3. vremenski U konvertoru sa slike 3.a magnetizacione prekidai su kontrolisani signalima prikazanim na slici 3.b, a poznat n = 2 , V = 200 V, L = 500 H , C = 1000 F , R = 10 , L mereno sa primarne strane, d) Nacrtati vremenske dijagrame struja dioda ne zanemarujui struju magnetizacione IN m = 10 mH uestanost prekidanja je f S = 25vrednosti. kHz. induktivnosti i oznaiti karakteristine a) Smatrajui induktivnost beskonano velikom nacrtati vremen e) Proceniti amplitudu magnetizacionu talasnosti izlaznog napona transformatora ako je ekvivalentna serijska otpornost dijagrame oznaenih struja i napona tokom jedne periode prekidanja i oznaiti karakteristine vredn kondenzatora esr = 100 m. b) Odrediti izlazni napon. L i L c) Odrediti vremenski dijagram struje magnetizacione induktivnosti. iD1 D1 d) Nacrtati vremenske dijagrame struja dioda ne zanemarujui struju magnetizacione induktivno oznaiti karakteristine vrednosti. iC + 1 S3 amplitudu talasnosti S2 e) Proceniti izlaznog napona ako je ekvivalentna serijska otpornost kondenz C R V OUT esr = 100 m . iS n i 3 S2 VIN + iL L i D1 D1 1 iS 1 S4 iS 2 + 1 S1 v
+ VIN

iS1

S3

iSn 4

S2

OUT

i1 D2 D2
S1

Slika 31

S4

i D2

D2

slika 3.a

1.0

S1, S4
0 1.0

S2, S3
0 0s 5us 10us 15us 20us time 25us 30us 35us 40us

slika 3.b

Slika 32 4. Na slici 4 je prikazan invertor optereen rednom vezom kalema induktivnosti L = 500 mH i otpornika otpornosti R = 100 . Ulazni napon je VIN = 600 V, a prekidai su kontrolisani signalom v 2. Na slici 33 je prikazan samooscilujui dc-dc konvertor sa dva transformatora. Prvi transformator faktorom ispunjenosti impulsa d t = 0. 5 + 0. 25 sin 2 50 Hz t , tako to su za vS = 1 prekidai ozna ija je magnetna sprega oznaena simbolom , slui za pobudu tranzistora, ima poznatu sa S ukljueni a prekidai S iskljueni, dok su za vS = 0 prekidai oznaeni sa S isklju magnetizacionu induktivnost LM ioznaeni prenosni sa odnos 1 : 1 : 1. Drugi transformator, ija je magnetna sprega prekidai oznaena simbolom , ima prenosni odnos n : 1 : 1 , magnetizacionu induktivnost koja se oznaeni sa S ukljueni. Prekidaka uestanost je f S = 50 kHz. moe smatrati beskonano velikom, i koristi se zaizlaznog prenos energije. Tranzistori imaju napon na a) Odrediti zavisnost srednje vrednosti napona tokom periode prekidanja od d, vOUT d direktno polarisanom baza-emitor spoju VBE i strujno pojaanje F . Direktno polarisane diode b) napona Odrediti oblik izlaznog napona gore specificirano t . prave pad VD talasni . Struja potroaa I moe se v smatrati konstantnom ako seddrugaije ne OUT t za naglasi.c) Odrediti talasni oblik struje potroaa i t i zavisnost njegove talasnosti (peak-to-peak ripple) a) Nacrtati vremenske dijagrame napona vLM , vp i vOUsignala , ip ,ms). iD1 i iD2 tokom jedne T i struja d tiM(20 vremena tokom jedne periode kontrolnog periode prekidanja i oznaiti karakteristine veliine. d) Odrediti talasni oblik srednje vrednosti ulazne struje tokom periode prekidanja, i IN , tokom jed b) Odrediti uestanost prekidanja i skicirati dijagram njene zavisnosti od struje potroaa I . periode kontrolnog signala d t (20 ms).
iIN

21

+V
iD1

1
I
+
iM

vOU T

vLM

LM
ip
+

n
iD2

vp

Slika 33

Merenje struje i

current mode control

1. Strujni senzor prikazan na slici 34 se koristi za merenje struje i pravougaonog talasnog oblika koja tokom 0 < t < DTS ima vrednost I0 , a tokom DTS < t < TS ima vrednost 0. Poznato je n = 1000, ako se drugaije ne naglasi Lm , VD1 = VD2 = 0.5 V, VZ = 7 V, RB = 100 . a) Za I0 = 10 A, D = 0.5 i TS = 10 s nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame i, vOU T , iD1 , iD2 i vLm /n. b) Za I0 = 10 A i TS = 10 s odrediti maksimalnu vrednost D za koju senzor ispravno meri struju. c) Za D = 0.5 i TS = 10 s odrediti maksimalnu vrednost I0 za koju senzor ispravno meri struju. d) Odrediti vrednost Lm pri kojoj je maksimalna relativna greka merenja trenutne vrednosti struje (greka uzrokovana strujom magnetizacione induktivnosti) za I0 = 10 A, D = 0.5 i TS = 10 s jednaka 1%. Nacrtati i oznaiti vremenski dijagram iLm u tom sluaju.
iD1 D1 i + vLm/n n 1 iLm Lm iD2 DZ D2 RB vOUT +

Slika 34 2. Na slici 35 je prikazan invertor sa spregnutim upravljanjem stubovima kod koga su tokom d TS ukljueni prekidai S1 i S4, a tokom d TS ukljueni prekidai S2 i S3. Invertor se koristi za sprezanje jednosmernog naponskog izvora VDC sa mrenim naponom vAC + 230 2 V cos (0 t). kolo za merenje struje iX kod koga je n = 1000, RB = 100 , LM je magnetizaciona induktivnost strujnog transformatora dovoljno velika da se struja magnetizacije moe zanemariti u odnosu na ostale struje u voru (ako se ne naglasi drugaije), diode su sa VD = 0.6 V i VZ = 7.4 V, perioda prekidanja je TS = 20 s. 22

3. Na slici 3.a je prikazan half-bridge konvertor kod koga su prekidai kontrolisani asimetrinim signalima uestanosti f S = 100 kHz prikazanim na slici 3.b. Prenosni odnos transformatora je 1:1, a magnetizaciona induktivnost je jako velika, ali konana. Smatrati da svi kondenzatori u kolu imaju dovoljno velike kapacitivnosti da se talasnost njihovog napona moe zanemariti. Poznato je V = 100 V , a)LZa 12 R A, = AiD 0.4 nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame napona vS i vCS . 24 H, =I 4 16 , diode su= identinih karakteristika. 0 = 1. 8 F =I a) Za Odrediti jednosmernu komponentu napona za svakivrednost od kondenzatora i jednosmernu komponentu b) I0 = 12 A i I1 = 16 A odrediti maksimalnu D za koju je mogue izvriti struje kalema L . F demagnetizaciju jezgra. b) Nacrtati vremenske dijagrame (obavezno izraunati i oznaiti karakteristine take) napona izmeu c) Za Itaaka A, I1 16 A i D = 0.4 odrediti minimalnu vrednost LM tako da greka merenja 0 = 12 A iB ( v= AB ), struje i LF i struja dioda i D1 , i D 2 , i D 3 i i D 4 . struje nastala usled konanog LM bude u okviru 160 mA. i LF LF A
+

i D1 D1 1:1 iD2 D2

iD3 D3

iX
CF

+ V

S1

C1

vC1
iD +

I1

vOUT

iD4

+ vS

iX 1

S2

iM LM

C2

vC 2
S1

+ vCS
B

I 0 D4

I0

iZ

RB

slika 3.a

D TS

TS

S2

Slika 35
2 s 5 s 8 s 10 s

3. Na slici 36 je prikazan buck konvertor kojim se potroau R = 2 programira struja iR = 10 A. Prekida i dioda u energetskom induktivnost kalema je 2 s delu kola se 3 s mogu smatrati idealnim, slika 3.b L = 300 H, ulazni napon je VIN = 50 V, kapacitivnost kondenzatora je dovolno velika da se talasnost a moe se zanemariti napon na primaru 4. Na izlaznog slici 4 je napona prikazanmoe buck zanemariti, konvertor kojim se potroau R = 2i programira struja istrujnog R = 10A . transformatora. Konvertor je kontrolisan primenom tehnike ograniavanja vrne vrednosti Prekida i dioda u energetskom delu kola se mogu smatrati idealnim, induktivnost kalema je L =struje 300 H , prekidaa. Prekida ukljuuje sa uestanou od fSje = 20 kHz.velika Kolo da za se merenje struje se sastoji 50 V, kapacitivnost kondenzatora dovoljno talasnost izlaznog napona ulazni napon je VIN =se izmoe strujnog transformatora prenosnog odnosa 1000 : 1 , dioda sa naponom direktne polarizacije zanemariti, a moe se zanemariti i napon na primaru strujnog transformatora. Konvertor je VD = 0.7 V, primenom otpornika tehnike RS = 2. 5 k i zener diode sa probojnim Z. kontrolisan ograniavanja vrne vrednosti strujenaponom prekidaa.VPrekida se ukljuuje sa uestanou od f = 20 kHz. Kolo za merenje struje se sastoji iz strujnog transformatora prenosnog S a) Odrediti vrednost referentnog napona vREF tako da srednja vrednost struje potroaa bude odnosa 1000:1, dioda sa naponom direktne polarizacije VD = 0. 7 V, otpornika RS = 2. 5 k i zener diode iR = 10 A. sa probojnim naponom VZ . b) Za sluaj pod a) nacrtati vremenske dijagrame struja iS , iD i iL i oznaiti karakteristine a) Odrediti vrednost referentnog napona v REF tako da srednja vrednost struje potroaa bude take. i R = 10A . c)b) Odrediti minimalnu vrednost probojnog napona VZ min za koju kolo za merenje Za sluaj a) nacrtati vremenske dijagrame struja iSzener , i D i i diode L i oznaiti karakteristine take. struje ispravno radi. c) Odrediti minimalnu vrednost probojnog napona zener diode VZ min za koju kolo za merenje struje d) Za probojni ispravno radi. napon zener diode od VZ = 10 V nacrtati vremenski dijagram napona vX ako je magnetizaciona induktivnost strujnog merenavremenski sa sekundarne strane Lm = v 50 mH. d) Za probojni napon zener diode transformatora od VZ = 10 V nacrtati dijagram napona X ako je . induktivnost strujnog transformatora sa sekundarne strane e)magnetizaciona Kolika je magnetizaciona induktivnost strujnog merena transformatora merena sa L primarne strane? m = 50 mH
e) Kolika je magnetizaciona induktivnost strujnog transformatora merena sa primarne strane?
S iS 1 iD VIN D iL L vX C R 1000 D2 RS DZ D1 vREF fS S R Q

Slika 4.

Slika 36 4. Na slici 37 je prikazan boost konvertor kod koga je primenjena tehnika strujnog programiranja ograniavanjem maksimalne i minimalne vrednosti struje kalema. Ako se drugaije ne naglasi smatrati da je VIN = 100 V, iL max = 2.2 A, iL min = 1.8 A, R = 200 , dioda i prekida u energetskom delu kola se mogu smatrati idealnim. Poznato je C = 100000 F, L = 2.5 mH. Pad napona na direktno polarisanim diodama u kolu za merenje struje je VD = 1 V, probojni 23

2. Na slici 2 je prikazan boost konvertor kod koga je primenjena tehnika strujnog programiranja ograniavanjem maksimalne i minimalne vrednosti struje kalema. Ako se drugaije ne naglasi smatrati da je vIN = 100 V , iLmax = 2.2 A , iLmin = 1.8 A , R = 200 , dioda i prekida u energetskom
delu kola se mogu smatrati idealnim. Poznato je C = 10000 F , L = 2.5 mH . Pad napona na direktno diodama u kolu za merenje je VD = 0.7 V probojni zener dioda napon zener polarisanim dioda je VZ = 10 V, prenosni odnosstruje transformatora je ,n = 1000napon , magnetizacionu induktivnost transformatora za jako veliku, je RS n ==1 k. , magnetizacionu induktivnost je VZ = 10 V , prenosni smatrati odnos transformatora 1000 transformatora smatrati za jako veliku, =u 1k . a) Odrediti vremenske dijagrame iL , iS iRi ustaljenom stanju. SD a) Odrediti vremenske dijagrame iL , iod iD u ustaljenom stanju. S i ulaznog b) Odrediti zavisnost izlaznog napona napona i otpornosti potroaa. b) Odrediti zavisnost izlaznog napona od ulaznog napona i otpornosti potroaa. c) Odrediti vremenske dijagrame struja dioda D1, D2, D3 i D4. c) Odrediti vremenske dijagrame struja dioda D1, D2, D3 i D4. d) Ako se ulazni napon V na na 105 105V V, i iL konstantnim, d) Ako se ulazni naponpromeni promeni sa sa 100 V , a aiLi i iLmax odravaju konstantnim, odrediti L min max odravaju min odrediti vremenski dijagram izlaznog napona tokom prelaznog procesa. vremenski dijagram izlaznog napona tokom prelaznog procesa.
L 1 iL 1 iS C S R iD D + vOUT n D1 n D3 + D4 RS Dz1 Dz2 vS

+ v IN

D2

Slika Slika 37 2. 5. Flyback konvertor sa slike 38 je kontrolisan primenom povratne sprege koja limitira maksimalnu struju prekidaa na iL max = 1 A, bez povratne sprege po naponu. Prekida je kontrolisan stanjem ip-opa tako to logika jedinica na izlazu Q dri prekida ukljuenim. Prekida se ukljuuje sa uestanou fS = 50 kHz. Ulazni napon konvertora je VG = 20 V, magnetizaciona induktivnost transformatora posmatrana sa strane primara je Lm = 200 H, prenosni odnos transformatora je 1 : 2, kondenzator je dovoljno velike kapacitivnosti da se talasnost njegovog napona moe zanemariti, prekidaki elementi su idealni, otpornost senzorskog otpornika je dovoljno mala da se njen uticaj na talasne oblike struja i napona moe zanemariti. a) Odrediti opseg otpornosti potroaa R za koju konvertor radi u diskontinualnom reimu. b) U sluaju da konvertor radi u diskontinualnom reimu odrediti zavisnost izlaznog napona od otpornosti potroaa i nacrtati dijagram vOU T (R). c) Odrediti srednju vrednost struje kratkog spoja na izlazu konvertora.
1
C
R
+
VOU T

VG

+
RS

+ +
RS imax
R
Q

S
OSC

fS = 50 kHz

Slika 38 6. Na slici 39 je prikazan push-pull konvertor kod koga je primenjena tehnika strujnog programiranja limitiranjem vrne vrednosti struje kalema. Prekida SX smatrati iskljuenim ako se drugaije 24

ne naglasi. Poznato je V = 50 V, n = 2, magnetizaciona induktivnost transformatora se moe smatrati beskonano velikom, L = 50 H, R = 10 , RS = 2 , IP ROG = 1 A, fS = 100 kHz. Prilikom izraunavanja izlaznog napona moe se zanemariti talasnost struje kalema. Parametar IP ROG je konstantan. a) Nacrtati vremenske dijagrame struja iS 1 , iS 2 , iD1 , iD2 , iL , iC , napona vS 2 , vX , i stanja prekidaa S1 i S2 tokom jedne periode prekidanja i izraunati i naznaiti karakteristine vrednosti. Izraunati izlazni napon vOU T . b) Ako je za t < 0 konvertor radio u ustaljenom stanju pri otvorenom prekidau SX i ako se u t = 0 prekida SX zatvori, nacrtati vremenski dijagram izlaznog napona za t > 0. c) Izraunati i uporediti ulaznu snagu konvertora u ustaljenom stanju pre i posle zatvaranja prekidaa SX .
D1 i
iS 1
D1

iL
+
vX

L
iC

SX
+

S1

vOU T

+
iS 2

1
iD2

+
vS 2

S2

D2

+
+
RS iL

+
RS IP ROG

R
S

S1

T
Q

S2

OSC
fS

Slika 39

25

ISPRAVLJAI Tiristori
1. Na slici 40 je prikazan tiristorski regulator snage grejaa koji se moe predstaviti otpornou R = 22 . Tiristori se mogu smatrati idealnim. Ulazni napon je vIN (t) = 220 2 V sin(2 50Hz t). U svakoj poluperiodi se ukljuuje odgovarajui tiristor t nakon prolaska ulaznog napona kroz nulu. a) Odrediti vremenske dijagrame oznaenih napona i struja. b) Odrediti zavisnost snage grejaa od t . c) Odrediti zavisnost ukupnog harmonijskog izoblienja ulazne struje od t .
iQ1 iIN Q1 iOUT + vIN + Q2 iQ2 R vOUT -

Slika 40

Monofazni ispravljai
1. U kolu sa slike 41 tiristori Q1 i Q2 se ukljuuju simetrino, tiristor Q1 za fazni ugao = 0 t nakon uzlaznog prolaska kroz nulu ulaznog napona, a tiristor Q2 za isti fazni ugao nakon silaznog prolaska kroz nulu ulaznog napona. Ulazni napon je oblika vIN = Vm sin(0 t), a prenosni odnos transformatora je n : 1 : 1. a) Smatrajui da je induktivnost L dovoljno velika da se njena struja moe smatrati konstantnom, iL (t) = I , nacrtati vremenske dijagrame struja i napona oznaenih na slici 41 tokom jedne periode ulaznog napona i oznaiti karakteristine vrednosti. b) Pod pretpostavkom kao pod a) odrediti zavisnost jednosmerne komponente izlaznog napona od ugla , VOU T ().
1 , gde je f0 = 0 , odrediti zavisnost srednje vrednosti izlaznog napona f0 2 tokom poluperiode ulaznog napona pri promeni ugla ukljuenja tiristora sa = 0 na = 45 .

c) Ako je =

L R

d) Za ulaznu struju odrediti T HD( = 0). e) Odrediti P F ( = 0) i P F ( = 45 ).

iQ1 iIN Q1 iOUT + vx D2 iD2 n 1 1 D1 iD1 + vY L iL + R vOUT -

vIN

Q2

iQ2

Slika 41 26

2. U ispravljau sa slike 42 je vIN = 230 2 V sin (0 t), 0 = 100 rad s , n = 4, L , C , R = 6 . U analizi smatrati da su tiristori idealni. Tiristor Q1 se ukljuuje fazni ugao = 4 = 45 posle uzlaznog prolaska kroz nulu napona vIN , a tiristor Q2 se ukljuuje za isti fazni ugao nakon silaznog prolaska kroz nulu napona vIN . a) Odrediti jednosmernu komponentu izlaznog napona, VOU T . b) Nacrtati vremenske dijagrame vIN , iQ1 , iQ2 , i iIN . c) Odrediti aktivnu snagu P , prividnu snagu S i faktor snage P F . d) Odrediti T HD ulazne struje iIN . e) Odrediti zavisnost P () za 0 < < 180 .
iQ1
iIN + n vIN 1 1 C R Q1 L + vOUT

iQ2

Q2

Slika 42 3. Ispravlja sa slike 43 je prikljuen na izvor napona vIN = 230 2 V sin (t), = 100 rad s , 115 2 prenosni odnos transformatora je n = 24 2.157, a otpornost potroaa je R = 2.4 . U analizi smatrati da su tiristori i dioda idealni. Talasnost struje kalema i napona kondenzatora se mogu zanemariti ukoliko se drugaije ne naglasi. Tiristor Q1 se ukljuuje fazni ugao = 2 = 90 posle uzlaznog prolaska kroz nulu napona vIN , a tiristor Q2 se ukljuuje za isti fazni ugao nakon silaznog prolaska kroz nulu napona vIN . a) Odrediti jednosmernu komponentu izlaznog napona. b) Nacrtati vremenske dijagrame vIN , vX , iQ1 , iQ2 , iD i iIN . c) Smatrajui da je L = 0.1 H i C = 1 mF odrediti prenosnu funkciju H (s) =
iQ1 Q1 iIN + vIN 1 n 1 + vX D iD C R L + vOUT

vOU T (s) . (s)

iQ2 Q2

Slika 43 4. Na slici 44 je prikazan ispravlja kod koga je ulazni napon oblika vIN = Vm sin(t), gde je nominalna vrednost amplitude Vm nom = 220 2 V, a kree se u granicama od -20% do +10% nominalne vrednosti. Izlazna struja se kree u granicama 0 < iOU T < 100 A. Induktivnost kalema LF je dovoljno velika da se talasnost njegove struje moe zanemariti. Gubitke u kalemu 27

modeluje otpornik r = 0.12 . Nominalna vrednost izlaznog napona je VOU T = 48 V. Ostali elementi se mogu smatrati idealnim. a) Odrediti minimalnu vrednost prenosnog odnosa transformatora n tako da ispravlja moe da zadovolji date specikacije. b) Za odreeno n pod a) odrediti opseg u kome e se kretati ugao paljenja tiristora. c) Za nomunalnu vrednost amlitude ulaznog napona i iOU T = 40 A nacrtati vremenske dijagrame struja oznaenih na slici 44 i oznaiti karakteristine take. d) Za sluaj pod c) izraunati faktor snage ispravljaa.
iQ1
iIN
+

Q1

LF

iLF

iOU T

D
1
n

CF

vOU T

vIN

iQ2

Q2

Slika 44 5. U ispravljau sa slike 45 poznato je vIN = 220 2 V sin(2 50 Hz t), n = 1/2, L = 10 H, R = 5 , tiristor Q1 se ukljuuje fazni ugao = 2 50 Hz t nakon uzlaznog prolaska ulaznog napona kroz nulu, tiristor Q2 se ukljuuje za isti fazni ugao nakon silaznog prolaska ulaznog napona kroz nulu, dioda i tiristori se mogu smatrati idealnim. a) Za = 90 odrediti vremenske dijagrame iIN , iQ1 , iQ2 , iD , i iL , izraunati i oznaiti karakteristine take. b) Odrediti zavisnost izlaznog napona od ugla ukljuenja tiristora. c) Odrediti zavisnost faktora snage od ugla ukljuenja tiristora. d) Odrediti zavisnost snage ispravljaa od ugla ukljuenja tiristora. e) Pri uglu ukljuenja tiristora od = 0 proceniti amplitudu naizmenine komponente izlaznog
2 4 cos(2x). 3 v (s) u okolini = 45 . f) Odrediti prenosnu funkciju H (s) = OU T (s) g) Odrediti zavisnost DP F od ugla ukljuenja tiristora.

napona. Smatrati | sin x|

h) Odrediti zavisnost T HD od ugla ukljuenja tiristora.

iQ1
iIN
+

Q1
iD

iL

L
+
R

n
1

D
n

vOU T

vIN

iQ2

Q2

Slika 45 28

6. U ispravljau sa slike 46 poznato je vIN = 220 2 V sin(2 50 Hz t), n = 4, L = 6 H, R = 5 , tiristor Q1 se ukljuuje fazni ugao nakon uzlaznog prolaska ulaznog napona kroz nulu, tiristor Q2 se ukljuuje za isti fazni ugao nakon silaznog prolaska ulaznog napona kroz nulu, dioda i tiristori se mogu smatrati idealnim. a) Za = 45 odrediti vremenske dijagrame iIN , iQ1 , iQ2 , iD , i iL , izraunati i oznaiti karakteristine take. b) Odrediti zavisnost izlaznog napona od ugla ukljuenja tiristora. c) Odrediti faktor snage za = 90 . d) Pri uglu ukljuenja tiristora = 0 proceniti amplitudu naizmenine komponente izlaznog napona. Smatrati | sin x|
2 4 cos(2x). 3
iQ1
iIN
+

Q1
iD

iL

L
+
R

1
n

D
1

vOU T

vIN

iQ2

Q2

Slika 46 7. Na slici 47 je prikazan potpuno upravljivi monofazni tiristorski ispravljaki most koji je prikljuen na ulazni napon vIN = 100 2V sin(2 (50 Hz)t) , optereen potroaem koji se moe predstaviti otpornikom otpornosti 7.68 . Tiristori Q1 i Q4 se ukljuuju fazni ugao nakon uzlaznog prolaska kroz nulu ulaznog napona, a tiristori Q2 i Q3 se ukljuuju za ugao nakon silaznog prolaska kroz nulu ulaznog napona. Ukoliko se drugaije ne naglasi, smatrati da L i C . a) Odrediti zavisnost jednosmerne komponente izlaznog napona od ugla ukljuenja tiristora, VOU T () i njegovu vrednost za = 45 . b) Nacrtati vremanske dijagrame iL , iQ1 , iQ2 , iQ3 , iQ4 , iIN , vX , vQ1 , vL i vOU T za = 45 . c) Odrediti aktivnu snagu, prividnu snagu i faktor snage za = 45 . d) Smatrajui da L = 6 H i C = 2 mF primenom usrednjavanja na polovini periode mrenog napona i linearizacije odrediti prenosnu funkciju H (s) =
vOU T (s) za 0 = 45 . (s )

e) Ako se umesto otpornika R na izlaz ispravljaa vee strujni izvor struje IOU T = 10 A, a ugao ukljuenja tiristora iz ustaljenog stanja naglo promeni sa 45 na 50 , nacrtati vremenski dijagram izlaznog napona u prelaznom procesu. 8. Na slici 47 je prikazan potpuno kontrolisani tiristorski ispravlja kod koga se tiristori Q1 i Q4 ukljuuju fazni ugao 1 nakon uzlaznog prolaska ulaznog napona kroz nulu, a tiristori Q2 i Q3 fazni ugao 2 nakon silaznog prolaska kroz nulu ulaznog napona. Ulazni napon je vIN = Vm sin(t), Vm = 220 2 V, = 100 rad/s, R = 20 , kondenzator i kalem su takvi da se talasnost izlaznog napona i talasnost struje kalema mogu zanemariti. a) Za 1 = 30 i 2 = 45 nacrtati vremenske dijagrame iL , iQ1 , iQ2 , iQ3 , iQ4 , iIN , kao i jednosmernu komponentu ulazne struje IIN = iIN , vX , vQ1 , vL i vOU T . b) Za 1 = 2 = 0 + i konane vrednosti L i C odrediti prenosnu funkciju H (s) = 29
vOU T (s) . (s)

+ iL vQ1 + vIN iIN + Q3 iQ3 + Q1 Q2 iQ1 Q4 iQ4 iQ2 vX

vL L

+ C R vOUT -

Slika 47 9. Na slici 48 je prikazan ispravlja za punjenje baterije akumulatora koja se moe predstaviti rednom vezom idealnog naponskog izvora VB = 180 V i otpornika RIN = 0.5 . Induktivnost kalema je dovoljno velika da se talasnost njegove struje moe zanemariti. Ulazni napon je vIN = 220 2V sin(2 (50 Hz)t). Napon na direktno polarisanoj diodi je VD = 1 V, a napon na provodnom tiristoru je VQ = 2 V. Tiristor Q1 se ukljuuje sa faznim kanjenjem u odnosu na uzlazni prolazak kroz nulu ulaznog napona, dok se Q2 ukljuuje fazni ugao nakon ukljuenja Q1. a) Odrediti zavisnost struje punjenja akumulatora IB od . b) Odrediti zavisnost snage koju ispravlja uzima iz mree od . c) Za IB = 10 A nacrtati vremenske dijagrame vIN , vX , iIN , struja dioda i tiristora. d) Odrediti zavisnost faktora snage od ugla ukljuenja .
L + iIN + vIN D1 D2 Q1 Q2 vX + V B IB RIN

Slika 48 10. Monofazni polukontrolisani most sa slike 49 je povezan na mreni napon vIN = Vm cos(t), gde je = 100 rad/s i Vm = 220 2 V. Fazni ugao ukljuenja tiristora se meri u odnosu na uzlazni prolazak kroz nulu ulaznog napona. Smatrati 0 < < 180 . Potroa ima otpornost R = 50 , a LC ltar se moe smatrati idealnim (ulazna struja i izlazni napon ltra imaju samo jednosmernu komponentu). Napon na provodnom tiristoru je VT = 2 V, a na didrektno polarisanoj diodi VD = 1 V. a) Odrediti zavisnost VOU T od . b) Nacrtati vremenski dijagram ulazne struje za = 30 i oznaiti karakteristine take. c) Odrediti zavisnost faktora snage od . d) Odrediti zavisnost jednosmerne komponente struje diode D3 od . 11. Na slici 50 je prikazan ispravlja sa visokim faktorom snage kod koga je L = 100 H, fS = 100 kHz, vIN = 230 2 V sin(2 50 Hz t), vOU T = 400 V. Smatrati da je promena mrenog napona tokom jedne periode prekidanja mala. Prekida je ukljuen tokom D/fS . 30

iIN + vIN -

Q1

Q2 D3 C R

+ vOUT -

D1

D2

Slika 49 a) Odrediti maksimalnu vrednost za D tako da tokom cele periode mrenog napona konvertor radi u diskontinualnom reimu. b) Odrediti zavisnost RE = periode prekidanja. c) Pri D = 0.4 odrediti vremenski dijagram iIN (srednja vrednost iIN tokom periode prekidanja), jednosmernu komponentu izlazne struje iOU T i snagu konvertora. d) Odrediti zavisnost jednosmerne komponente izlazne struje konvertora od D. e) Odrediti maksimalnu snagu ispravljaa pri kojoj konvertor radi u diskontinualnom reimu.
iS + D1 D2 vX D3 D4 vIN L + vIN + + iIN S D

vX od D, gde su vX i iS srednje vrednosti vX i iS tokom jedne iS

iOUT vOUT

Slika 50

31

Trofazni ispravljai
1. Trofazni ispravlja sa slike 51 prikljuen je na trofazni sistem napona vk = 230 2 V cos t (k 1) 23 , k {1, 2, 3}, a struja potroaa je konstantna i iznosi iOU T = 10 A. Tiristori se ukljuuju fazni ugao = 56 = 150 posle trenutka kada odgovarajui fazni napon postane maksimalan (za Q1, Q3 i Q5), odnosno minimalan (za Q2, Q4 i Q6). a) Nacrtati vremenske dijagrame napona vA , vB i vOU T . b) Odrediti jednosmernu komponentu izlaznog napona. c) Nacrtati vremenske dijagrame struja i1 , i2 i i3 . d) Odrediti snagu ispravljaa, faktor snage i ukupno harmonijsko izoblienje ulaznih struja.
vA Q1 Q3 Q5 iOUT Q2 Q4 Q6 vB i1 v1 v2 i2 v3 i3 + vOUT -

Slika 51 2. Trofazni ispravlja sa slike 52 prikljuen je na trofazni sistem napona vk = 230 2 V cos t (k 1) 23 , k {1, 2, 3}, a struja potroaa je konstantna i iznosi iOU T = 20 A. Tiristori se ukljuuju fazni ugao = 56 = 150 posle trenutka kada trenutna vrednost odgovarajueg (vezanog za anodu) faznog napona postane najvea od tri raspoloiva fazna napona. a) Nacrtati vremenske dijagrame napona vA , vB i vOU T . b) Odrediti jednosmernu komponentu izlaznog napona. c) Nacrtati vremenske dijagrame struja i1 , i2 i i3 . d) Odrediti snagu ispravljaa, faktor snage (P F ) i displacement power factor (DP F ).
vA Q1 Q2 Q3 iOUT D1 D2 D3 vB i1 v1 v2 i2 v3 i3 + vOUT -

Slika 52

32

 3. Trofazni ispravlja sa slike 53 prikljuen je na vk = 230 2 V sin t (k 1) 23 , k {1, 2, 3}, a potroa je linearni otpornik otpornosti R = 10 . Tiristori se ukljuuju za fazni ugao = 3 nakon to napon izmeu anode i katode tiristora postane pozitivan. a) Nacrtati vremenske dijagrame napona vA , vB i vOU T . b) Nacrtati vremenske dijagrame struja i1 , iQ1 i iD1 . c) Odrediti snagu ispravljaa.

vA iQ1 Q1 Q2 Q3

iOUT + R vOUT -

D1 iD1

D2 vB

D3

i1 v1 v2

i2 v3

i3

Slika 53 4. Trofazni ispravlja sa slike 54 prikljuen je na trofazni sistem napona vk = 230 2 V sin t (k 1) 23 , k {1, 2, 3}, a struja potroaa je konstantna i iznosi IOU T = 10 A. Tiristori se ukljuuju za fazni ugao = 2 nakon to napon izmeu anode i katode tiristora postane poziztivan. a) Nacrtati vremenske dijagrame napona vA , vB i vOU T . b) Odrediti jednosmernu komponentu izlaznog napona. c) Nacrtati vremenske dijagrame struja i1 , i2 i i3 . d) Odrediti snagu ispravljaa i faktor snage.
vA D1 D2 D3 iOUT Q1 Q2 Q3 vB i1 v1 v2 i2 v3 i3 + vOUT -

Slika 54

33

5. Trofazni polukontrolisani most sa slike 55 povezan je na trofazni sistem napona vk = Vm cos(t 2 (k 1) 3 ), gde je k {1, 2, 3} i Vm = 220 2 V. Fazni ugao ukljuenja tiristora se meri u odnosu na uzlazni prolazak kroz nulu odgovarajueg faznog napona. Smatrati 30 < < 150 . Potroa ima otpornost R = 100 , a LC lter se moe smatrati idealnim, tako da se moe smatrati da ulazna struja iL i izlazni napon imaju samo jednosmernu komponentu. a) Odrediti zavisnost VOU T od . b) Odrediti zavisnost faktora snage od . c) Odrediti zavisnost jednosmerne komponente ulazne struje od . d) Nacrtati vremenski dijagram ulazne struje i1 za = 30 i oznaiti karakteristine take.
iL Q1 Q2 Q3 C D1 D2 D3 R L

+ vOUT -

i1 v1 v2

i2 v3

i3

Slika 55 6. Na slici 56 je prikazan diodni most optereen otpornikom R. Ulazni naponi su vk = Vm sin(t (k 1) 23 ), gde je k {1, 2, 3}. a) Nacrtati vremenske dijagrame struja oznaenih na slici 56 tokom jedne periode ulaznih napona i naznaiti karakteristine vrednosti. b) Odrediti srednju vrednost izlazne struje IOU T = iOU T .
vA iD1 D1 iD2 D3 iD5 D5 R D2 iD2 i1 v1 v2 i2 v3 D4 iD4 i3 D6 iD6 vB + vOUT iOUT

Slika 56 7. Na slici 57 je prikaza trofazni ispravlja kod koga je oblikovanje ulazne snage i regulisanje napona obezbeeno primenom boost konvertora. Ulazni naponi su vk = Vm sin(t (k 1) 23 ), gde je k {1, 2, 3} i Vm = 220 2 V, a srednja vrednost struje kalema se programira na iL = 10 A. Talasnost struje kalema se moe zanemariti. Smatrati da je uestanost prekidanja mnogo vea od mrene uestanosti koja iznosi 50 Hz. Talasnost izlaznog napona se moe zanemariti. 34

a) Odrediti vremenske dijagrame ulaznih struja i1 , i2 i i3 i njihova ukupna harmonijska izoblienja. b) Odrediti aktivnu i prividnu snagu na ulazu ispravljaa. Odrediti faktor snage. c) Odrediti vremenski dijagram napona vX . d) Odrediti minimalnu vrednost izlaznog napona tako da konvertor ispravno radi. e) Za VOU T = 650 V odrediti zavisnost faktora ispunjenosti d(t) kontrolnog signala prekidaa tokom jedne periode mrenog napona. f) Odrediti zavisnost izlaznog napona od struje iOU T ako je iL = 10 A.
vA D1 D3 iL + vX D2 D4 D6 vB i1 v1 v2 i2 v3 i3 S C iOUT L D

D5

+ vOUT -

Slika 57

35

INVERTORI
1. Kod invertora sa slike 58 implementirano je nezavisno upravljanje prekidaima, tako to se moduliui signali vm i vm porede sa trougaonim simetrinim izlaznim naponom oscilatora koji se kree u opsegu Vm vOSC Vm , a perioda mu je TS . Ako je vOSC < vm ukljuen je prekida S1, dok je u obrnutom sluaju ukljuen S2. Ako je vOSC < vm ukljuen je prekida S3, dok je u obrnutom sluaju ukljuen S4. U analizi smatrati da je ulazni napon VIN konstantan, da je izlazna struja iOU T vrlo malo promenljiva tokom TS i da su prekidai bidirekcioni, tj. sposobni da provode struju u oba smera. a) Za vm = 5 V, Vm = 10 V, VIN = 500 V i iOU T = 10 A nacrtati vremenske dijagrame vOU T , iIN , iS 1 , iS 2 , iS 3 i iS 4 tokom jedne periode TS . b) U optim brojevima odrediti zavisnost srednjih vrednosti tokom periode prekidanja TS za v OU T i iIN u funkciji VIN , iOU T i vm /Vm . c) Ako je vm = Vm sin (t) i iOU T = IOU T sin (t ) odrediti v OU T , iIN i jednosmernu komponentu ulazne struje IIN .
iIN iS1 S1 VIN + iS3 S3 iOUT iS2 S2 iS4 S4 vOUT +

Slika 58 2. Kod invertora sa slike 59 implementirano je nezavisno upravljanje stubovima, tako to se moduliui signali vm i vm porede sa simetrinim trougaonim izlaznim naponom oscilatora koji se kree u opsegu 10 V vOSC 10 V, a perioda mu je TS = 40 s. Ako je vOSC < vm ukljuen je prekida S1 (S2 = S1), dok je u obrnutom sluaju ukljuen S2. Ako je vOSC < vm ukljuen je prekida S3 (S4 = S3), dok je u obrnutom sluaju ukljuen S4. U analizi smatrati da je ulazni napon VIN = 400 V konstantan, da je struja iG vrlo malo promenljiva tokom TS i da su prekidai bidirekcioni, tj. sposobni da provode struju u oba smera. Poznato je 0 = 500 rad/s, L = 40 mH, R = 20 . a) Za vm = 5 V i iG = 10 A nacrtati vremenske dijagrame vG , iIN , iS 1 , iS 2 , iS 3 i iS 4 tokom jedne periode TS . b) Odrediti vm (t) tako da srednja vrednost napona vOU T tokom periode prekidanja bude vOU T = 200 V sin(0 t). U ovom sluaju odrediti iG i iIN . c) Za vOU T dato pod b) odrediti jednosmernu komponentu ulazne struje IIN . 3. Kod invertora sa slike 60 implementirano je nezavisno upravljanje prekidaima, tako to se moduliui signali vm i vm porede sa trougaonim simetrinim izlaznim naponom oscilatora koji se kree u opsegu Vm vOSC Vm , a perioda mu je TS . Ako je vOSC < vm ukljuen je prekida S1, dok je u obrnutom sluaju ukljuen S2. Ako je vOSC < vm ukljuen je prekida S3, dok je u obrnutom sluaju ukljuen S4. U analizi smatrati da je ulazni napon VIN konstantan, da je izlazna struja iOU T vrlo malo promenljiva tokom TS i da su prekidai bidirekcioni, tj. sposobni da provode struju u oba smera. a) Za vm = 5 V, Vm = 10 V, VIN = 500 V i iOU T = 10 A nacrtati vremenske dijagrame vOU T , iIN , iS 1 , iS 2 , iS 3 i iS 4 tokom jedne periode TS . 36

iIN

iS3 S3

iS1 S1 iG L + vG R + vOUT -

VIN +

iS4 S4

iS2 S2

Slika 59 b) U optim brojevima odrediti zavisnost srednjih vrednosti tokom periode prekidanja TS za

v OU T i iIN u funkciji VIN , iOU T i vm /Vm .

c) Ako je vm = Vm sin (t) i iOU T = IOU T sin (t ) odrediti v OU T , iIN i jednosmernu komponentu ulazne struje IIN .
iIN iS3 S3 VIN + iS1 S1 iOUT iS4 S4 iS2 S2 vOUT R + L

Slika 60 4. Na slici 61 je prikazan invertor sa spregnutim upravljanjem stubovima kod koga su tokom d TS ukljueni prekidai S1 i S4, a tokom d TS ukljueni prekidai S2 i S3. Invertor se koristi za sprezanje jednosmernog naponskog izvora VDC = 400 V sa mrenim naponom vAC = 230 2 V cos (0 t) i treba da obezbedi naizmeninu struju iG = Im cos (0 t). Poznato je 0 L = 10 . a) Za Im = 10 A odrediti vG (t) i d (t). b) Za Im = 10 A odrediti iDC (t) i njenu jednosmernu komponentu IDC . c) Odrediti maksimalnu vrednost Im koja moe da se ostvari tako da modulator koji upravlja invertorom ne ide u zasienje. Odrediti d (t) u tom sluaju. d) Odrediti maksimalnu vrednost Im koja moe da se ostvari ako je modulator koji upravlja invertorom potpuno zasien i nacrtati vG (t) u tom sluaju. Koristiti sinusoidalnu aproksimaciju. Dijagram vG nacrtati za 0 t 2/0 . 5. Invertor sa slike 62 se napaja iz jednosmernog naponskog izvora napona VIN = 600 V i sa motorom je spregnut preko kalema induktivosti L = 20 mH. Ugaona brzina obrtanja motora je mehaniki uslovljena i motor se moe predstaviti naizmeninim naponskim izvorom napona vM = 400 V sin t, krune frekvencije = 500 rad/s. Invertorom se upravlja tako da su prekidai S1 i S4 ukljueni tokom dTS , dok su prekidai S2 i S3 ukljueni tokom d TS . Smatrati TS 2/ . 37

iDC iS 3 S3 iS 1 S1 iG iS 4 S4 iS 2 S2 + L +

VDC

vG

vAC

Slika 61 a) Odrediti d(t) tako da struja motora bude iM = 20 A sin t. b) Za d(t) odreeno pod a) nacrtati vremenski dijagram srednje vrednosti ulazne struje invertora iIN na nivou periode prekidanja TS i odrediti jednosmernu komponentu ulazne struje invertora IIN . c) Odrediti maksimalnu snagu koju invertor moe predati motoru pod pretpostavkom da je struja motora u fazi sa naponom i da impulsni irinski modulator ne ulazi u zasienje.
iIN

S1 VIN + S2

S3 L iM

S4

+ vM -

Slika 62 6. Kod invertora sa slike 63 implementirano je nezavisno upravljanje stubovima, tako to se moduliui signali vm i vm porede sa simetrinim trougaonim izlaznim naponom oscilatora koji se kree u opsegu 10 V vOSC 10 V, a perioda mu je TS = 40 s. Ako je vOSC < vm ukljuen je prekida S1 (S2 = S1), dok je u obrnutom sluaju ukljuen S2. Ako je vOSC < vm ukljuen je prekida S3 (S4 = S3), dok je u obrnutom sluaju ukljuen S4. U analizi smatrati da je ulazni napon VIN = 400 V konstantan, da je struja iG vrlo malo promenljiva tokom TS i da su prekidai bidirekcioni, tj. sposobni da provode struju u oba smera. Poznato je 0 = 500 rad/s, L = 20 mH, C = 100 F, R = 20 . a) Za vm = 5 V i iG = 10 A nacrtati vremenske dijagrame vG , iIN , iS 1 , iS 2 , iS 3 i iS 4 tokom jedne periode TS . b) Odrediti vm (t) tako da srednja vrednost napona vOU T tokom periode prekidanja bude vOU T = 200 V (cos(0 t) + sin(0 t)). U ovom sluaju odrediti iG i iIN . c) Za vOU T dato pod b) odrediti jednosmernu komponentu ulazne struje IIN . 7. Na slici 64 je prikazan strujni invertor kod koga je iIN = 10 A, C = 39.79 F, fS = 40 kHz, tokom d/fS ukljueni su S1 i S2, tokom (1 d)fS ukljueni su S3 i S4, prekidai se mogu smatrati idealnim. Smatrati da je jednosmerna komponenta napona na kondenzatoru jednaka nuli. 38

iIN iS3 S3 VIN + iS1 S1 iG iS4 S4 iS2 S2 vG C R vOUT + L +

Slika 63
1 t a) Ako je d(t) = 2 1+ 1 odrediti vremenske dijagrame (izvesti analitike izraze, 2 sin 2 2.5 ms nacrtati i oznaiti dijagrame) vIN (t), vOU T (t) i iOU T (t). Usrednjavanje vriti na vremenskom intervalu od 25 s. Odrediti jednosmernu komponentu napona vIN . b) Odrediti maksimalnu amplitudu napona vOU T frekvencije 400 Hz koja se moe ostvariti tako da modulator invertora ne ide u zasienje. 4 c) Zanemarujui vie harmonike, smatrajui da sgn(sin x) ( sin x), odrediti maksimalnu amplitudu napona vOU T frekvencije 400 Hz koja se moe ostvariti pri potpunom zasienju modulatora. d) Ne zanemarujui vie harmonike odrediti maksimalnu vrednost napona vOU T frekvencije 400 Hz koja se ostvaruje pri potpunom zasienju modulatora. Jedan ispod drugog nacrtati vremenske dijagrame napona vOU T koji odgovaraju reenjima pod c) i pod d).

+
S1
C

S3

vIN

iOU T
+ vOU T

iIN

S4

S2

Slika 64 8. Na slici 65 je prikazan strujni invertor kod koga su prekidai S2 i S3 ukljueni tokom dTS , a prekidai S1 i S4 tokom d TS . Poznato je TS = 50 s, IIN = 20 A, R = 14.14 , C = 225.08 F, frekvencija modulacionog signala je f0 = 50 Hz. a) Odrediti d(t) tako da izlazni napon bude vOU T = 100 V sin(0 t). b) Za d(t) = 0.5 + 0.4 cos(0 t) odrediti vIN (t) i jednosmernu komponentu ulaznog napona VIN = vIN (t). c) Ako impulsno irinski modulator ne ide u zasienje, odrediti maksimalnu amplitudu izlaznog napona. d) Ako impulsno irinski modulator radi u potpunom zasienju, zanemarujui vie harmonike odrediti amplitudu Vm izlaznog napona vOU T = Vm sin(0 t) i nacrtati jedan ispod 39

drugog dijagrame iOU T (t) bez zanemarenih viih harmonika, iOU T (t) sa zanemarenim viim harmonicima, kao i dijagrame vOU T (t), iC (t) i iR (t) sa zanemarenim viim harmonicima.
+ iS1 S1 vIN iS2 S2 iS4 S4 C R iS3 S3 iOUT + vOUT

IIN

Slika 65 9. Na slici 66 je prikazan invertor koji slui za spregu jednosmernog vetrogeneratora sa javnom distributivnom mreom efektivne vrednosti napona VRM S = 230 V i frekvencije f0 = 50 Hz. Reaktansa sprenog kalema L na mrenoj uestanosti je XL = 10 . Vetrogenerator odrava konstantan napon VIN = 600 V. Invertorom se upravlja tako to je prekidaka uestanost fS = 1/TS = 20 kHz konstantna, tokom dTS su ukljueni prekidai S2 i S3, dok su tokom d T S ukljueni S1 i S4. Prekidai se mogu smatrati idealnim. U analizi smatrati da je vP = VRM S 2 sin(0 t), 0 = 2f0 . Koristei usrednjavanje tokom periode prekidanja odrediti: a) Zavisnost vG od VIN i d. b) Zavisnost iIN od iG i d. Koristei rezultate dobijene pod a) i b) odrediti: c) Napon vG (0 t) pri kome invertor u mreu predaje aktivnu snagu od P = 2.4 kW, pri emu je reaktivna snaga jednaka nuli. d) Zavisnost d(0 t) kojim se ostvaruje vG (0 t) odreeno pod c), odgovarajuu zavisnost iIN (0 t), kao i njenu jednosmernu komponentu IIN . e) Maksimalnu aktivnu snagu koju sa datom reaktansom XL i ulaznim naponom VIN invertor moe da predaje mreom pod uslovom da ne dolazi do zasienja impulsno irinskog modulatora (invertor ne radi u overmodulation reimu) i da je reaktivna snaga jednaka nuli.
iIN iS1 S1 VIN + iS3 S3 iG iS2 S2 iS4 S4 + + vG vP L

Slika 66 40

10. Na slici 67 je prikazan invertor kod koga je VIN = 400 V, vOU T = 300 V sin(0 t), 0 = 500 rad/s, R = 30 , L = 100 mH, C = 40 F, prekidai i diode su idealni. S1 i S4 su ukljueni tokom 2 dTS , stanja S2 i S3 su komplementirana stanjima S1 i S4, Ts 0 . a) Odrediti d(t) i maksimalne napone na L i C . b) Odrediti iIN (t) na TS . c) Odrediti IIN . d) Ako je pad napona na provodnom prekidau VS = 1 V i pad napona na provodnoj diodi VD = 1 V, odrediti kondukcione gubitke na svakom od prekidaa i na svakoj diodi.
iIN iS1 S1 + iS3 S3 iOUT iS2 S2 iS4 S4 R + vOUT L C

VIN

Slika 67 11. Na slici 68 je prikazan invertor optereen rednom vezom kalema induktivnosti L = 500 mH i otpornika otpornosti R = 100 . Ulazni napon je VIN = 600 V, a prekidai su kontrolisani signalom vS sa faktorom ispunjenosti impulsa d(t) = 0.5 + 0.25 sin(2 50 Hz t), tako to su za vS = 1 prekidai oznaeni sa S ukljueni, a prekidai oznaeni sa S iskljueni, dok su za vS = 0 prekidai oznaeni sa S iskljueni, a prekidai oznaeni sa S ukljueni. Prekidaka uestanost je fS = 50 kHz. a) Odrediti zavisnost srednje vrednosti izlaznog napona tokom periode prekidanja od d, vOU T (0 t). b) Odrediti talasni oblik izlaznog napona vOU T (t) za gore specicirano d(t). c) Odrediti talasni oblik struje potroaa i(t) i zavisnost njegove talasnosti (peak to peak ripple ) od vremena tokom jedne periode kontrolnog signala d(t) (20 ms). d) Odrediti talasni oblik srednje vrednosti ulazne struje tokom periode prekidanja, iIN , tokom jedne periode kontrolnog signala d(t) (20 ms).
iIN

VIN

+
S

L
+

i
vOU T

Slika 68

41

12. Na slici 69 prikazan je tiristorski invertor. Poznato je VIN = 300 V, R = 10 , L = 10.6 mH, C = 239 F. Tiristori i diode se mogu smatrati idealnim. Impulsi za za ukljuivanje tiristora su periodini sa TS = 20 ms, sa tim to se tiristori Q2 i Q3 ukljuuju sa t = 10 ms nakon tiristora Q1 i Q4. U analizi smatrati da su lterska svojstva RLC kola sa slike 69 takva da iOU T sadri 4 samo osnovni harmonik. Koristiti aproksimaciju sgn(sin x) sin x. a) Nacrtati i oznaiti vremenske dijagrame iIN , iOU T , vOU T , iD1 i iQ1 u ustaljenom stanju. b) Odrediti snagu na potroau i reaktivnu snagu na L i C . c) Ako je pad napona na direktno polarisanom tiristoru 2 V, a na direktno polarisanoj diodi 1 V, proceniti koecijent korisnog dejstva.
iIN

Q1

D1

Q3

D3

VIN

+
Q2

iOU T

+ vOU T
D2
Q4

D4

Slika 69 13. Na slici 69 je prikazan invertor kod koga su VIN = 310 V, R = 30 , C = 2.65 F , L = 9.55 mH. Ako se drugaije ne naglasi tiristore i diode smatrati idealnim. Tiristori Q1 i Q4 se istovremeno 1 ukljuuju, zatim se sa kanjenjem 21 f ukljuuju Q2 i Q3, pa se nakon 2f opet ukljuuju Q1 i Q4 ime se proces periodino nastavlja. Smatrati da struja i sadri samo osnovni harmonik. 4 Smatrati da je sgn(sin x) sin x. a) Za f = 781 Hz nacrtati vremenske dijagrame iIN , iL , iQ1 , iQ2 , iD1 i iD2 , oznaiti karakteristine take i odrediti snagu disipiranu na otporniku R. b) Odrediti opseg frekvencije f za koji se moe izvriti prirodna komutacija tiristora. c) Ako je napon na direktno polarisanom tiristoru VQ = 2.5 V, a napon na direktno polarisanoj diodi VD = 1 V, proceniti ukupnu disipaciju na poluprovodnikim komponenatama invertora u sluaju a).

14. Na slici 70 je prikazan strujni invertor. Prekida S1 je ukljuen tokom dTS , a prekida S2 je 1 ukljuen tokom d TS . Poznato je vIN = 300 V, n = 2, d = (1 + m sin(t)), 1 < m < 1, 2 = 100 rad/s, R = 35.35 , C = 90.03 F, L je dovoljno veliko da se talasnost iIN moe zanemariti. a) Za m = 0.75 odrediti srednju vrednost vOU T na nivou periode prekidanja TS . Nacrtati i oznaiti vremenski dijagram. b) Odrediti zavisnost iIN od m. 15. Na slici 71 je prikazan push-pull invertor koji se napaja iz izvora napona VIN = 12 V. Magnetizaciona induktivnost transformatora merena sa sekundarne strane (na izlazu invertora) iznosi L m = 4 H. Frekvencija prekidanja u invertoru je fS = 50 Hz. Smatrati da je mreni napon v = 220 2 V sin(2 50 Hz t). a) Odrediti prenosni odnos transformatora n i vremenske dijagrame stanja prekidaa tako da amplituda i efektivna vrednost izlaznog napona budu jednaki amplitudi i efektivnoj vrednosti mrenog napona. 42

iIN

S1

S2

vIN

D1

D2
1

n
n
C
R

vOU T

Slika 70 b) Za sluaj a) i R = 600 odrediti vremenske dijagrame struja i napona oznaenih na slici 71 i oznaiti karakteristine take. c) Za sluaj a) odrediti amplitudu struje magnetizacije transformatora i uporediti je sa amplitudom struje magnetizacije u sluaju da je sekundar transformatora prikljuen na mreni napon, a primari otvoreni. d) Da li je potrebno da MOSFET-ovi kojima se realizuju prekidai imaju zamajne diode?
+
vOU T

iR
n
1
iS 2
S2

1
iIN
VIN

+
vS 2

+
vS 1

iS 1
S1

Slika 71 16. Na slici 71 je prikazan push-pull invertor koji obezbeuje pomono napajanje potroaa male snage za vreme nestanka struje. Invertor se napaja iz akumulatora napona VIN = 12 V. Smatrati da je mreni napon v = 220 2 V sin(2 50 Hz t). Magnetizaciona induktivnost transformatora merena sa sekundarne strane (na izlazu invertora) iznosi Lm = 19.44 H. Uestanost prekidanja u invertoru je fS = 50 Hz. a) Odrediti prenosni odnos transformatora n i vremenske dijagrame struja prekidaa tako da amlituda i efektivna vrednost izlaznog napona budu jednaki amplitudi i efektivnoj vrednosti mrenog napona. Zanemariti uticaj magnetizacione struje transformatora i smatrati da je potroa rezistivan. b) Za sluaj a) nacrtati vremenske dijagrame struja i napona oznaenih na slici 71 ako je R = 100 . 43

c) Za sluaj b) nacrtati vremenski dijagram struje magnetizacione induktivnosti. d) Ako je u invertoru korien mreni transformator tako to je primar mrenog transformatora upotrebljen kao sekundar transformatora u invertoru, hoe li jezgro transformatora ui u zasienje za pobudu tranzistora odreenu pod a)? Obrazloiti odgovor. e) Smatrajui prekidae idealnim, za R nacrtati vremenske dijagrame struja i napona prekidaa i oznaiti karakteristine take. Smatrajui da prekidai nisu idealni, ve da su realizovani kao MOSFET-ovi koji imaju zamajne diode, za R nacrtati vremenske dijagrame napona na MOSFET-ovima, struja MOSFET-ova i struja zamajnih dioda. Smatrati da je proces zapoeo u t = 0 ukljuenjem S1. 17. Na slici 72 je prikazan sistem za upravljanje sinhronim motorom koji se sastoji od ispravljaa koga ine tiristori Q1 do Q4 i strujnog invertora koga ine tiristori Q5 do Q8. Induktivnost kalema L je dovoljno velika da se talasnost njegove struje moe zanemariti. Invertorskim tiristorskim mostom se upravlja tako da je iM = iL sgn(sin(M t)). Kontraelektromotorna sila koju stvara motor data je sa vM = VM sin(M t + M ). Ulazni napon je vIN = VIN sin(0 t). a) Odrediti opseg ugla M na intervalu (0, 2 ) za koji je mogue izvriti komutaciju dioda. b) Ako se tiristori Q1 i Q4 u ispravljakom mostu ukljuuju fazni ugao nakon uzlaznog prolaska kroz nulu ulaznog napona, a tiristori Q2 i Q3 fazni ugao nakon ukljuenja Q1 i Q4, odrediti zavisnost od VIN , VIN i M u ustaljenom stanju. c) Za VM = 2VIN odrediti opseg ugla M za koji je u kolu mogue uspostaviti ustaljeno stanje sa strujom kalema razliitom od nule. d) Za VM = 2VIN , = 0, M = 20 i iL = 50 A nacrtati vremenske dijagrame struja iM i iIN i napona vM i vIN tokom jedne periode ulaznog napona. e) Za sluaj d) odrediti faktor snage na ulazu i ukupno harmonijsko izoblienje ulazne struje.
L
iL

Q1

Q2

Q5

Q6

iIN

iM

+
vIN

Q3

Q4

Q7

Q8

+
vM

Slika 72 18. Na slici 73 je prikazan oper za upravljanje jednosmernim motorom. Rotor motora kojim se upravlja se moe predstaviti kao redna veza induktivnosti L = 0.5 H, otpornosti R = 0.5 i indukovane elektromotorne sile rotora vR . Prekidaima S1 i S2 se upravlja tako to je S2 iskljuen kada je S1 ukljuen i obrnuto, a prekida S1 je ukljuen tokom DTS , gde je D upravljaka promenljiva, a perioda prekidanja TS iznosi 0.5 ms. Ulazni napon je VIN = 600V . a) Odrediti u optim brojevima zavisnost D od IR (IR je srednja vrednost iR ), vR , VIN i parametara kola. Zanemariti uticaj naizmenine komponente napona na otporniku R. b) Odrediti zavisnost srednje vrednosti struje iIN od IR , vR , VIN i parametara kola, u optim brojevima. Zanemariti talasnost struje iR . c) Za vR = 290 V i iR = 20 A odrediti amplitudu talasnosti struje iR i nacrtati vremenske dijagrame iR , iIN i napona na prekidau S2. Na dijagramima oznaiti karakteristine take. 19. Na slici 74 je prikazan six-step invertor. Dijagram stanja prekidaa u invertoru je prikazan na slici 75. Poznato je VIN = 300 V, R = 10 . a) Odrediti vremenske dijagrame napona vA i vB na vremenskom intervalu 0 < t < 40 ms. 44

b) c) d) e)

Odrediti opseg otpornosti potroaa u kome e konvertor raditi u diskontinualnom reimu. Odrediti zavisnost snage potroaa od uestanosti prekidanja. Odrediti uestanost prekidanja i vremenski dijagram struje kalema za R P = 192 . $OUT s f$S s . Odrediti prenosne funkcije F s = i$L s f$S s i H s = v S1
iIN

iR

L
+

iL
S2

D
D2

VIN

+ VIN

D1

+ RP VOUT

vR

Slika 73

Slika 3

b) Odrediti vremenske dijagrame napona na otpornicima u stanja vremenskom intervalu 0<t< ms. na slici 4. Na slici 4.a je prikazan six-step invertor. Dijagram prekidaa u invertoru je 40 prikazan c) Odrediti dijagrame struja V, R = 10 . prekidaa na vremenskom intervalu 0 < t < 40 ms. 4.b. Poznato vremenske je VIN = 300 a) Odrediti vremenske dijagrame napona v A i v B na vremenkom intervalu 0 < t < 40 ms. d) Odrediti snagu koju invertor predaje otpornicima. b) Odrediti vremenske dijagrame napona na otpornicima na vremenkom intervalu 0 < t < 40 ms. vA c) Odrediti vremenske dijagrame struja prekidaa na vremenkom intervalu 0 < t < 40 ms. D1 D3 D5 d) Odrediti snagu koju invertor predajeSotpornicima. S1 3 S5
+
VIN
S4

vA + VIN S1
D4

D1

S 6 S3

D6 D3

S5

S2

D5

D2

vB

S4 vB

D4

S6

D6

R S2

D2

Slika 74

Slika 4.a

1.0

S1
0 1.0

S2
0 1.0

S3
0 1.0

S4
0 1.0

S5
0 1.0

S6
0 0s 5ms 10ms 15ms 20ms 25ms 30ms 35ms 40ms

time

Slika 75

Slika 4.b

20. Na slici 76 je prikazan six-step invertor kod koga se optereenje moe predstaviti sa tri idealna izvora iA = 10 A sin(0 t), iB = 10 A sin(0 t 120 ) i iC = 10 A sin(0 t 240 ). Prekidaima se upravlja u skladu sa dijagramima stanja prikazanim na slici 77, a ulazni napon je VIN = 600 V. a) Nacrtati vremenske dijagrame napona vA , vB i vC . b) Odrediti faktor snage potroaa iA .

45

na slici 1.b. Prenosni odnos transformatora je 2:1, a magnetizaciona nana. Smatrati da svi kondenzatori u kolu imaju dovoljno velike g napona moe zanemariti. Poznato je V = 200 V , LF = 24 H, R = 4. 8 ,

ntu napona za svaki od kondenzatora i jednosmernu komponentu struje

obavezno izraunati i oznaiti karakteristine take) napona izmeu taaka D1 D3 D5 S1 S3 S5 oda i D1 , i D2 , i D3 i i D4 .

+
VIN

S1
S4
D4

i LF iD3 D3

LF
+

S6

D6

S2

D2

+
ia

+
ib

S2 va
CF R vOUT

vb

vc

ic

iD4 D4 B

0 2 s

2 s

5 s

8 s

10 s

Slika 76

3 s

slika 1.b

invertor kod koga se optereenje moe predstaviti sa tri idealna strujna sin 0 t 120 i iC = 10 A sin 0 t 240 . Prekidaima se upravlja u m na slici 2.b, a ulazni napon je VIN = 600 V . apona v A , v B i vC . iA .
1.0 0 state(VCS1) 1.0 0

S5

D5

state(VCS2) 1.0 0 state(VCS3) 1.0

S2

D2
0 state(VCS4) 1.0

ib

+ vc

ic

0 state(VCS5) 1.0 0 0s 5ms state(VCS6) 10ms 15ms 20ms time 25ms 30ms 35ms 40ms

Slika 77

slika 2.b

46